1.

VENTILACIONI SISTEMI
Ventilacioni sistem podrazumeva zamenu vazduha u prostoriji spoljnim vazduhom.
Uobiajen je naziv sve vazduh za spoljni vazduh koji se u prostoriju uvodi centralnim sistemom.
Ventilacija se moe podeliti na:

prirodnu ventilaciju i
mehaniku ili (prinudnu) ventilaciju.
Prirodno provetravanje mogue je ostvariti kroz procepe (fuge) spoljnih prozora i vrata,

otvaranjem prozora ili kroz posebne ventilacione otvore. Provetravanje prirodnim putem je mogue
usled dejstva vetra ili uzgonske sile, to nekada nije dovoljno u odnosu na zahteve koji se
postavljaju za odreene prostore, bilo da je u pitanju boravak veeg broja ljudi ili neki proces koji
se obavlja u posmatranoj prostoriji.
Kada se primenjuje prirodna ventilacija svakako treba uzeti u obzir brzinu i smer vetra, kao i
izbor odgovarajueg mesta na fasadi zgrade gde e biti postavljeni otvori za ventilaciju. Na taj nain
se moe uticati na koliinu spoljanjeg vazduha koji e prirodnim putem prodirati u zgradu i
ventilirati prostoriju. Protok vazduha je sluajno promenljiva veliina koja zavisi od temperaturske
razlike, brzine i smera vetra, kao i razlike pritisaka unutranje i spoljanje sredine.
Broj izmena vazduha na as jako varira, i moe se kretati od 0,3 (ve samom infiltracijom
spoljanjeg vazduha kroz procepe prozora i vrata) do ak 20 (kada su prozori irom otvoreni).
Prilikom korienja prirodne ventilacije neophodno je uzeti u razmatranje vie uticajnih faktora
od geometrije zgrade, rasporeda protorija, orijentacije zgrade u odnosu na dominantne vetrove, kao
i naine uvoenja spoljnog vazduha.
Prirodna ventilacija najee se ostvaruje otvaranjem otvora na fasadi i moe se postii:

ventilacija cirkulacijom vazduha u prostoriji (single-sided ventilation) ili

ventilacija prostrujavanjem vazduha (cross-ventilation)

Ureaji za odvoenje dima i toplote su otvori iji se poklopci otvaraju automatski, runo ili
kombinovano. Runo aktiviranje mora se izvoditi sa bezbednog mesta. Pri automatskom
aktiviranju, predvia se da na svakih 400 m2 ima najmanje jedan dimni ili dva termika detektora.
Prozori i vrata ispod jedne polovine srednje konstrukcione visine objekta, koji se u sluaju poara
mogu otvoriti i sa spoljanje strane, smatraju se otvorima za dovoenje sveeg vazduha.
Svaka zastakljena povrina koja se nalazi u donjem delu konstrukcione visine objekata i na
kojoj se staklo moe razbiti, smatra se otvorom za dovoenje sveeg vazduha. U prostorijama koje

se tite sprinkler-ureajima za gaenje poara, ureaji za odvoenje dima i toplote smeju se otvarati
samo posle aktiviranja sprinkler ureeja.

Slika 1. Koliine vazduha za prirodnu ventilaciju za razliite sluajeve uticaja vetra: a) zgrada
je zaklonjena od vetra, b) pravac vetra je upravan na otvore za ventilaciju, c) pravac vetra je
paralelan sa povrinom otvora za ventilaciju

Kontrolom otvorenosti prozora nain postie se prosean broj izmena vazduha od oko 8
izmena na as, to je prikazano na slici 1.
Simulacije za razliite poloaje otvora koji se koriste za prirodnu ventilaciju, pri tome ne
menjajui ukupnu povrinu otvora pokazale su da se efekat moe poboljati uvoenjem efikasnih
otvora na fasadi. Izgled efikasnog otvora prikazan je slici 2.

Slika 2. Efikasan otvor za prirodnu ventilaciju

Efikasnost samog otvora procenjena je preko ostvarenog broja izmena vazduha na as.
Najbolji efekti dobijeni su za sluaj kada je otvor podeljen na gornji i donji, tako da kroz donji
vazduh prodire u prostoriju, a kroz gornji istrujava iz nje.
3

Ovakvi otvori daju dobre rezultate kod tehnike sa cirkulacijom vazduha u prostoriji. to je
vea visinska razlika izmeu ova otvora to je bolji efekat indukcije spoljanjeg vazduha. Kada je u
pitanju tehnika ventilacije prestrujavanjem vazduha, neohodno je da spoljanji otvori budu
postavljeni na veoj visini u visini unutranjeg otvora iznad vrata prostorije.
Prednosti sistema prirodne ventilacije su:

mali investicioni trokovi,

jednostavno odravanje,

jeftina pogonska energija,

mala brzina strujanja vazduha.

Nedostaci sistema prirodne ventilacije su:

slaba efikasnost,

slaba mogunost upravljanja,

zavisnost o vremenskim uslovima.

Prema nameni, ventilacioni sistemi mogu biti:

- za komforne uslove ili
- industrijski sistemi ventilacije.
Mehanikom (prinudnom) ventilacijom se uz pomo ventilatora (aksijalnog ili
centrifugalnog) prinudno dovodi potrebna koliina sveeg vazduha u prostoriju. Primenjuje se u
proizvodnim halama, industrijskim objektima, kotlarnicama, poslovnim i stambenim objektima,
restoranima, kuhinjama i dr. Sloenost mehanikih ventilacija varira u zavisnosti od veliine i
konstrukcije objekata. A moe da bude jednostavna sa jednim ventilatorom i jednostavnim cevnim
sistemom, ali i sloena sa vie ventilator, komplikovanim cevnim sistemom, preistaima vazduha i
regulatorima.
Postrojenja za mehaniku ventilaciju se najee izvode kao centralni sistem vazdunog
grejanja, mada to nije obavezno.
Kod centralnih sistema priprema vazduha se obavlja cenralno na jednom mestu, a zatim se
pripremljen vazduh razvodi do pojedinih prostorija.
Centralna priprema vazduha se obavlja u komori za pripremu vazduha (najee se koriste
pojmovi ventilaciona komora i klima komora). ematski prikaz jedne ventilacione komore koja radi
samo sa sveim vazduhom tokom zimskog perioda dat je na slici 3. Vazduh se u komori filtrira,
zagreva do sobne temperature i zatim distribuira do ventilisanih prostorija.
Grejai u komorama mogu biti:
4

toplovodni,
parni ili
elektrini.
Filter koji se nalazi u komori slui za izdvajanje estica neistoa iz vazduha (obino je to

filter srednje klase izdvajanja EU2-EU3). Konstrukcije filterskih sekcija u komorama mogu biti
razliite: ravanski, kasetni, vreasti, itd.

Slika 3. Ventilaciona komora za rad sa svezim vazduhom

1.1. Elementi za distribuciju vazduha

Kod vazdunih sistema se transport pripremljenog vazduha do mesta ubacivanja vri
kanalskom mreom, koja se deli na razvodnu i povratnu. U klimatizacionim sistemima, u kojima je
vazduh radni fluid, neophodno je izvriti distribuciju vazduha od mesta na kome se priprema do
mesta koje se klimatizuje. Vazduh cirkulie kroz sistem kanala - kanalsku mreu, a razliku pritisaka
za njegovo stujanje obezbeuju ventilatori. Kanalska mrea koja povezuje klima komoru sa
klimatizovanim prostorom, kroz koju struji pripremljen vazduh naziva se razvodnom kanalskom
mreom. Pored razvodne kanalske mree postoji i sistem kanala za odvoenje vazduha iz
klimatizovanog prostora, kojim se odvodi otpadni vazduh i koji se naziva odsisna ili odvodna
kanalska mrea.
Zadatak kanlske mree je:
- dovoenje vazduha do svake klimatizovane prostorije to kraim putem;
- da proizvede i/ili prenese to manje umova (dozvoljeni nivo buke);
5

- da obezbeuje lako odravanje (tokom eksploatacije kanali se prljaju, pa ih je potrebno s vremena

na vreme oistiti);
- da gubici i dobici toplote budu svedeni na minimum;
- dobro uklapanje u arhitektonsko-graevinsku celinu objekta;
- da investicioni i eksploatacioni trokovi budu minimalni.
Materijali koji se koriste za izradu kanala su elini, pocinkovani, aluminijumski i crni lim,
zatim azbestni cement, beton, sintetiki materijali, plastine i fleksibilne cevi. Ti materijali moraju
ispunjavati sledee uslove:
- unutranje povrine kanala treba da su glatke (manji pad pritiska usled trenja pri strujanju);
- kanali moraju biti otporni na koroziju i moraju biti nezapaljivi;
- kanali ne treba da proizvode umove, a treba da apsorbuju one koji potiu od klima komore;
- da proizvodnja i montaa kanala bude to jeftinija;
- da teina kanala bude mala;
- da ne smeju biti higroskopni;
- da budu dugotrajni i da se lako iste.
Najpogodniji materijal za izradu kanala je elini lim, koji se koristi u preko 90% sluajeva.
Lim moe biti pocinkovan ili ee premazan zatitnim slojem. Crni lim, koji je otporan na visoke
temperature koristi se za kanale za izvlaenje vazduha iz kuhinja.
Kanali mogu biti krunog poprenog preseka (manje dimenzije) i kvadratniog ili pravougaonog
poprenog preseka. Debljina lima od koga se kanali izrauju zavisi od prenika kanala, to je vano
zbog ukruenja i irenja buke. Sa poveanjem prenika kanala raste i debljina lima od koga su
kanali izraeni.
Postoji veliki broj razliitih elemenata za ubacivanje pripremljenog vazduha u prostoriju.
Neki od njih su prikazani na slici 4. U zavisnosti od geometrije prostorije, poloaja mesta za
ubacivanje i izvlaenje (odsisavanje) vazduha i eljene strujne slike projektant bira odgovarajue
elemente.
Najee se primenjuju anemostati i reetke. Anemostati su predvieni za plafonsku
ugradnju i imaju fiksne proreze kroz koje vazduh prostrujava. Reetke za ubacivanje vazduha se
mogu postavljati na plafonu, zidovima i podu. U zavisnosti od eljenog naina usmeravanja
vazduha koji se ubacuje mogu imati jedan ili dva reda usmeravajuih aluzina.
Ukoliko se eli postii vei domet mlaza vazduha (kada su u pitanju prostorije velikih gabarita)
koriste se difuzori. Brzina struje vazduha prilikom ubacivanja difuzorom je znatno vea u odnosu
6

na reetke i anemostate, ali se vodi rauna da u zoni boravka ljudi ona bude u odgovarajuim
granicama.

Kvadratni anemostat

Plafonska reetka

Kruni anemostat

Linijski difuzor

Plafonski difuzor

Linijski vrtloni difuzor

Dvoredna zidna reetka

Podna reetka

Slika 4. Elementi za ubacivanje vazduha

Svaki element za ubacivanje vazduha moe se isporuiti sa odgovarajuim regulatorom

protoka, ako se eli regulacija na svakom mestu ubacivanja. Regulatori protoka mogu biti i
kanalski, kada je kanalska mrea razgranata, pa je potrebno balansiranje sistema.

Slika 5. Elementi za regulaciju protoka na reetki (levo) i kanalski (desno)

Delovi instalacije za odvoenje dima toplote i toksinih produkata sagorevanja

Instalacija za odvoenje dima, toplote i toksinih produkata sagorevanja sastoji se iz sledeih
delova:
7

 ventilatora
vazdunih kanala
protivdimnih klapni
kablova koji napajaju motor ventilatora elektrinom energijom
izvora elektrine energije
1.2. Ventilatori
Ventilatori mogu biti usisni i potisni. Usisni ventilator usisavaju vazduh iz prostorija i teraju
ga u spoljnu atmosferu, dok potisni ventilator obrnuto, uzimaju vazduh iz atmosphere i ubacuju ga u
prostoriju. Prema njihovim konstrukcijama ventilator delimo na aksijalne i radijalne (centrifugalne).
Aksijalni ventilatori graeni su u obliku propelera, pa je kretanje vazduha aksijalno (slika 6).
Oni slue za dobijanje velikih koliina vazduhaniskog pritiska i po pravilu se direktno postavljaju
na spoljanji zid prostorije. Kod radijalnih (centrifugalnih) ventilator kretanje vazduha je radijalno,
a slue za manje koliine vazduha veeg pritiska (slika 7). Po pravilu su sastavni deo ventilacionog
sistema koji se sastoji od kanala za izvlaenje vazduha sa usisnim reetkama i kanala za ubacivanje
vazduha sa izduvnim reetkama.

Slika 6. Aksijalni ventilator

Slika 7. Centrifugalni ventilator

Pravilnikom o tehnikim normativima za sisteme za ventilaciju ili klimatizaciju

(Slubeni list SFRJbr.38/89) odreuju se tehniki normative koji moraju biti ispunjeni pri
izgradnji sistema za ventilaciju ili klimatizaciju prostorija.
Sistemi za ventilaciju moraju ispunjavati uslove propisane ovim Pravilnikom s obzirom da i sam
ventilator moe biti uzronik paljenja eksplozivne smee i to:

zbog razvijanja toplote,

8

zbog stvaranja mehanike varnice usled udara stranog tela ili meusobnog trenja pojedinih

delova ventilatora,
zbog stvaranja elektrinog luka (statiki elektricitet).
U praksi susreemo izvoenje ventilator gde je prenos snage pogonskog motora (obino

asinhroni kavezni elektromotor) kaievima preko klinastih ili pljosnatih kaieva.

Kaievi sa stanovita protiv eksplozivne zatite, moraju zadovoljavati posebne
zahteve antistatinosti.U toku kretanja, trenjem kaieva po kainicima ili prolazom na
neposrednoj blizini konstruktivnih delova ventilatora, gomilaju se elektrostatiki naboji koji se
mogu isprazniti iskrom i time zapaliti eksplozivne smee gasova, para ili praine. Zbog toga kaievi
moraju biti izraeni od takvog materijala, ija struktura onemoguava stvaranje elektrostatikih
naboja. Kai se smatra zadovoljavajuim ako izmereni otpor u omima pomnoen sa irinom kaia u
cm (kod klinastog kaia uzima se dvostruka visina kaia) ne prelazi 106 oma po cm.
Ventilatori za odvoenje dima moraju da ispune sledee zahteve:
odvedu tople dimne gasove u periodu vremena koje je dovoljno da se izvri evakuacija iz objekta,
onemogue pojavu dima u objekat za vreme dok vatrogasci uestvuju u lokalizaciji poara,
izvre eliminisanje ostatka dima iz objekta nakon okalizacije poara,
obezbede normalne ventilacione potrebe u objektu,
odvedu hladan dim za vreme rane faze poara.
Glavni zahtev koji ventilator moraju da ispune je da dovedu topple dimne gasove u period
vremena koje je dovoljno da se izvri evakuacija i da se zavri lokalizacija poara. Ova vremena
odreuju potrebno vreme rada ventilatora. Pored ovog ventilatori moraju da rade u uslovima
visokih temperatura koje odreuje temperatura dima u objektu.

1.3. Kanali i ahtovi za odvoenje dima

Kanali i ahtovi za odvoenje dima moraju da ispune tri osnovna uslova:

Da gubici vazduha koji nastaju u njim abudu minimalni;

Da su nepropustivi za vazduh;
Da budu otporni na poar.

Gubici vazduha nastaju zbog razlike pritisaka s jedne i druge strane kanala, odnosno ahta. Postoje
dve vrste gubitaka vazduha:

gubici vazduha usled pukotina i loe izvedenih spojeva i;

gubici vazduha usled samog materijala od kojeg je kanal, odnosno aht napravljen
(pozornost materijala)
Gubici vazduha se mogu otkloniti unutranjim gipsanim premazima koji smanjuju

propustljivost i hrapavost. Prilikom ispitivanja kanala, odnosno ahtova, mogu se odrediti njihove
slabe take (otvori, pukotine, spojevii sl.) da bi se na osnovu toga izvrile potrebne popravke. Cevi
fabrike izrade (liveni, armirani; malter, azbest, cement) reavaju i problem otpornosti na poar
isvojstva nepropusnosti, ali im cena esto ograniava uptrebu.
Optimalno reenje koje zadovoljava sva tri zahteva (vatrootpornost, nepropusnost i
cenu) je sa elinim kanalima zatienim vatrootpornom zatitom. Otpornost na poar kanala
i ahtova zavisi od njihove namene.
Postoje tri vrste kanala za odvoenje dima:
horizontalni kanali za odvod dima koji prolazi kroz vie prostorija, a koji izvlae
dim samo iz jedne prostorije;
vertikalni kanali, obino ahtovi za odvoenje dima koji vre prijem svih honzontalnih kanala;
horizontalni kanali za dovod sveeg vazduha koji prolaze kroz vie prostorija.

Slika 8. Horizontalni kanali za odvoenje dima

Ako kanali opsluuju samo ugroenu prostoriju, sprata ili deonice, zahteva se
da oni budu od negorivog materijala i da im je otpornost na poar 15 minuta. Ako kanali
opsluuju vie prostorija ili ako prolaze kroz prostorije koje ne opsluuju (nemaju otvora u njimatranzitni kanali) zahteva se otpornost na poar za kanale kao to je otpornost na poar zidova kroz
koje oni prolaze, to nekad iznosi i 120 minuta. Otpornost na poar kanala je prikazana u tabeli broj
1.
10

Tabela 1. Potrebna otpornost na poar kanala za objekte

Objekti koji rade sa publikom

Vrsta

Visoki

Stambeni

kanala

objekti

objekti

Garae

Parteri ili sa

Tavan

Tavanica

jednim

najvie

najvieg

spratom

sprata do 8

sprata od 8

do 28 m

Kanal za
dovod
sveeg

120

60

60

30

60

90

120

60

60

30

60

90

vazduha
Kanal za
odvod dima

Traena otpornost se postie na vie naina:

- pomou betona
- pomou cigle
- pomou gipsanih ploa
- pomou premaza.
Pored toga to kanali moraju da budu nepropusni za vazduh i odreenog stepena
vatrootpornosti oni morajuda imaju sisteme za veanje od negorivog materijala da budu otporni na
poar. Povezivanje ahtova za odvoenje dima iz podzemnih i nadzemnih etaa u jednom objektu
treba izbegavati.
1.4. Protivdimne, protivpoarne klapne
Protivdimne klapne su doskora bile posebne klapne koje su se razlikovale od protivpoarnih
klapni, bile su jednostavnije konstrukcije, neotporne na visoke temperature i od njih se samo trailo
da su nepropusne za dim.
Kod instalacija za prinudno odvoenje dima na mestima ulaska horizontalnih kanala u vertikalne
ahtove ili na mestima ulaska vazduha u horizontalne ahtove, postavljaju se na svim nivoima
protivdimne klapne koje su stalno u normalnim uslovima u zatvorenom poloaju.
11

Slika 9. Protiv poarne klapne

Pri pojavi poara i dima otvaraju se protivdimne klapne samo na nivou gde je dolo do
pojave poara ili u jednom delu nivoa koji predstavljaju protivdimnu zonu. Maksimalna
propustljivost ovih klapni u zatvorenom poloaju ne sme da pree vrednost od 10 m3/h. Ove klapne
moraju da budu atestirane od strane instituta za ispitivanje materijala, koji garantuje njenu funkciju
za odreeno vreme. Danas se od protivdimnih klapni zahteva i odreena otpornost na poar,
najmanje trideset minuta, tako da se danas protivpoarne klapne koje moraju da zadovolje zahteve
zaptivenosti koriste u sistemima za odvoenje dima i toksinih produkata sagorevanja. Otvaranje
protivdimnih klapni mora da bude automatsko, preko elektromagneta ili elektromotora. Najbolje
reenje je da pogon klapni bude preko elektromotora koji se pored automatskog pokretanja preko
instalacijaza automatsku dojavu poara moe vriti i iz komandnog mesta.
Protiv poarne klapne se postavljaju u kanalima da bi se spreilo prenoenje vatre, dima i
toplote po horizontal ii vertikali jednog objekta. Protivpoarne klapne moraju biti atestirane na
poar tj na povienu temparaturu i na dim tj na zaptivenost. Pored ovoga pri atestiranju klapni
obraa se panja na mesto gde se postavlja klapna: u podu, zidu ili plafonu, na dimenzije
protivpoarnih klapni kao i na poloaj klapne prema vatri.
Pokretanje klapni moe da bude:

runo,
lako topljivim elementom,
pneumatski,
elektrino, sa elektromagnetom ili elektromotorom.
Dimoodvodne klapne moraju biti ugraene tako da omoguavaju unutranji pregled,

ienje i popravaku. Potrebno je postaviti inspekcijske otvore na kanalima za odvoenje dima u

blizini klapne. Osoba zaduena za upravljanje i odravanje sistema odvoenja dima mora osigurati
ispravnost klapne u bilo kojem trenutku.
12

1.5. Kablovi koji napajaju motore ventilatora i protivdimne klapne elektrinom energijom

Ovi kablovi predstavljaju sigurnosnu opremu, moraju da funkcioniu u reimu poara i da

napajaju elektrine potroae instalacije za odvoenje dima, toplote i produkata sagorevanja za
vreme dok ove instalacije moraju da rade u uslovima poara. Zbog toga ovi kablovi moraju da budu
zatieni od prekomerne struje i da zadovoljavaju uslove ispitivanja na zapaljivost prema JUS-u
N.CO.075 i na poar prema zahtevima IEC 331. Ovi provodnici su napravljeni od bakra (taka
paljenja bakra 1080C), njihova izolacija i ispuna su od teko gorivih materijala. Strujna kola ovih
sistema, moraju da se odvoje od drugih strujnih kola tako da elektrina greka ili bilo koja
intervencija u jednom sistemu ne utie na rad drugih sistema.
Sa aspekta rada sigurnosnih sistema, oni moraju to da postignu svojim bitnim
karakteristikama

otpornim prema poaru, uz zadravanje integriteta strujnih krugova

i besprekidnog napajanja za vreme rada instalacija za odvoenje dima, toplote i toksinih produkata
sagorevanja za razvijene temperature od 105o C. Strujna kola ovih instalacija ne smeju da se polau
kroz prostorije koje su izloene riziku od poara kao to su prostorije u kojima se proizvode,
obrauju ili skladite zapaljive materije, u kojima je prisutna zapaljiva praina, kroz prostorije u
kojima se proizvodi ili skladiti eksploziv.

Izvori elektrine energije

Napajanje instalacije za kontrolu dima elektrinom energijom mora da bude obezbeeno iz
trafo stanice (prvi izvor snabdevanja elektrinom energijom) i iz dizel elektrinog agregata
smetenog u zasebnoj prostoriji koja predstavlja poseban poarni sektor.
1.6. Automatski sistem za upravljanje sistemom kontrole dima i toplote
Automatski sistem dimne ventilacije sadri komponente: kontrolni panel, centralnu jedinicu
za upravljanje, rune i optike javljae za dojavu pojave poara, jedan ili dva lanana
elektropokretaa koji mogu otvarati krovne prozore i prozore na zidovima objekta. Sistem je
13

opremljen nezavisnim napajanjem, ima mogunost procesorskog nadzora sistema 24 sata detekciju
kvara i alarma kao i niz razliitih mogunosti podeavanja vremena dnevne ventilacije.
1.7. Kontrolni panel
Kontrolni panel je opremljen brojnim funkcijama, i poseduje integrisan akumulator, za
vanredne okolnosti, koji kontrolie i nadgleda dimne i toplotne odvode. Za manje sisteme sa
jednom dimnom zonom/grupom kao to su stepenita sa samo jednim ili dva odvoda sistemi koji u
sebi sadre mogunost automatskog i runog pokretanja. Budui da su proizvodi zasnovani na
modularnom sistemu sa mogunou proirenja, postoji mogunost njihove primene na viedimnih
zona/grupa. Imati u vidu da je primarna funkcija odvoda u vanrednim okolnostima, a tek zatim
sledi funkcija dnevne ventilacije.

Slika 10. Operacioni panel za dimne

Kontrolni panel za dimne

Automatski detektor poara

Vizuelni detektor poara koji radi na principu automatskog ukljuivanjadimne i toplotne ventilacije
u sluaju izbijanja poara. Takoe je dostupankao termo-diferencijalni detektor.

14

Slika 11. Automatski detektor poara

Dimni i toplotni ventilacioni pokreta

Elektromotorni daljinski upravlja za prozore i ventile za sluaj poara isvakodnevnu ventilaciju.

Slika 12. Dimni i toplotni ventilacioni pokreta

2. GARAE
Garae za parkiranje su graevine kojima je osnovna namena parkiranje vozila. Garae za
parkiranje su najbolji nain organizacije parkiranja na podrujima na kojima je na malom prostoru
15

potrebno omoguiti smetaj velikog broja vozila. Garae omoguavaju viestruko iskoriavanje
povrina za parkiranje u odnosu na klasina parkiralita jer mogu biti izgraena u nekoliko nivoa
(podzemni i nadzemni).
Garae mogu biti:

nadzemne garae;
podzemne garae;
nadzemno-podzemne garae.
Nadzemne garae su garae iznad nivoa kote terena, ukljuujui i nivo garae delimino

ukopan u zemlju do jednog metra.

Nadzemne garae mogu biti:
1) nadzemne otvorene garae;
2) nadzemne zatvorene garae.
Nadzemna otvorena garaa je garaa koja ima otvore prema spolja, veliine koja odgovara
najmanje jednoj treini ukupne povrine spoljanjih zidova, od kojih su najmanje dva spoljanja
zida jedan naspram drugog, sa otvorima prema spolja. Rastojanje izmeu otvora ne moe iznositi
vie od 70 metara i u njima se odvija neprekidno provetravanje. Nadzemna zatvorena garaa je
garaa koja ima ukupnu povrinu otvora na obimnim zidovima manju nego to je odreeno za
nadzemne otvorene garae.
Garaa se tretira kao otvorena (preko 10% ukupne povrine obodnih zidova je otvoreno) sa
prirodnom ventilacijom. Nosea konstrukcija sastoji se od armirano betonskih stubova, zidova,
ploa i greda te armirano betonskih jezgri vertikalnih komunikacija. Vatrootpornost konstrukcije je
vie od dva sata. Stubovi (dvokraki, irine 110 +10 +110) e se izvesti u armiranom betonu, s
armirano betonskim krakovima, a zavrne obloge podova komunikacija izvest e se u kamenim
oblogama (negorive). Meuspratne konstrukcije-plafoni e se izvesti kao armirano betonska ploa
debljine 15 cm.
Nova trafo stanica bi trebalo biti izgraena u sklopu garae. Sva oprema navedenih
transformatora biti e izraena iz nezapaljivog odnosno samogasivih materijala. Sklopna
postrojenja srednjeg i niskog napona treba smestiti tako da se onemogui irenje poara na susedne
delove objekta. Zidovi trafostanica izmeu poarnih sektora izvest e se odgovarajue
vatrootpornosti (180, odnosno 60 min), a otvori za ventilaciju kao i kanali za smetaj energetskih
kablova izvest e se tako da eventualni plamen i gasovi ne ugroze ljude i susedne delove graevine.
Na mestima prolaska kabla kroz razliite poarne sektore izvrit e se zaptivanje materijalom u
skladu sa vatrootpornosti zidova prolaza.
16

Iskljuenje dovoda elektrine energije potrebno je izvriti odmah po uoavanju poara, a

svakako pre poetka gaenja. Iskljuenje e biti mogue izvriti na sledeim mestima: u
trafostanicama direktno ili iz nadzorno upravljakog centra.
Kao rezervni izvori napajanja predvien je dizel agregat koji e se u sluaju ispada el. mree
automatski ukljuivati i el. energijom napajati sve nune tehnoloke potroae kao i sve
bezbednosne sisteme i to:

automatska instalacija za dojavu poara,

zatvaranje poarnih klapni,
ureaje za gaenje - sprinkler,

Rezervni izvor napajanja ukljuivati e se najvie 15 sekundi po ispadu mrenog napajanja. Za

sluaj poara u odreenom poarnom sektoru potrebno je predvideti blokadu ukljuenja rezervnog
izvora napajanja.
Svetiljke protivpaninog osvetljenja postavie se na evakuaciske izlaze i stubovima tako da
omogue naputanje ugroenog prostora na siguran nain i u najkraem moguem vremenu.
Svetiljke e se automatski paliti po nestanku ili iskljuenju mrenog napona i zahvaljujui
sopstvenim akumulatorskim baterijama, e osvetljavati evakuacione puteve propisanom jainom
osvetljenja u vremenu od minimalno jednog sata. Natpisi i oznake na svetiljkama koje oznaavaju
puteve evakuacije i izlaze moraju biti obojeni tako da je podloga zelene boje, a natpis i oznaka bele
boje.
U ventilacione kanale postavie se optiki javljai poara posredstvom kojih e se preko
centralnog ureaja za dojavu poara zatvarati odgovarajue protivpoarne klapne i iskljuivati
pripadajui sistemi ventilacije i odimljavanja. Na evakuacionim hodnicima, stubovima i izlazima
postavie se runi javljai poara. Svi prostori koji nemaju mogunost prirodnog provetravanja
moraju imati mogunost vetake ventilacije. Na mestima prolaza ventilacionih kanala kroz
vatrootporne pregrade postavie se protivpoarne klapne, a prodori ostalih cevovoda zaptivae se
odgovarajuim vatrootpornim materijalom.
Postoji mogunost rada ventilacije tokom poara, kod ventilacije postavljene u ventilacione
kanale vatrootporne 90 minuta i zatiene poarnim klapnama.
Za zatitu garae od poara treba izvesti sledee instalacije:

spoljnu hidrantsku mreu,

unutranju hidrantsku mreu,
sprinkler instalaciju.
17

2.1. Podzemne garae

Podzemne garae su specifini objekti, koji zbog svog poloaja, specifinog poarnog
optereenja, ventilacije i drugih faktora, predstavlja izazov za sve one koji se bave zatitom od
poara, a posebno za pripadnike vatrogasno-spasilakih jedinica.
Uzroci poara u ovim objektima su uglavnom posledice neispravnosti vozila ili eventualnih
radova na vozilima. Zbog prisustva lakozapaljivih materijala na vozilima (plastika, tekstil, guma) i
lakozapaljivih tenosti, kao pogonskog goriva za prevozna sredstva, eventualni poari u podzemnim
garaama se brzo ire, a postoji opasnost i od eventualnih eksplozija. Usled slabe ventilacije
prostora, a velike zadimljenosti i visoke temperature, akcije gaenja i spasavanja u ovim objektima
su vrlo sloene.

Slika 13. Podzemna garaa

Podzemne garae su garae ispod nivoa kote terena, ukljuujui i nivo garae delimino
ukopan u zemlju vie od jednog metra. Pod podzemnom garaom podrazumeva se i garaa koja se
nalazi ispod drugih graevinskih celina, kao i zaseban objekat koji se nalazi ispod ulica, trgova,
travnjaka i sl. Pod garaom za putnike automobile podrazumeva se zgrada ili deo zgrade namenjen
samo za parkiranje putnikih automobila.
Nadzemno-podzemne garae su garae iznad i ispod nivoa kote terena garae, delimino
ukopane u zemlju do jednog metra i vie od jednog metra. Garae mogu biti automatizovane i mogu
imati garani lift. Automatizovane garae su garae sa specijalnim ureajima za parkiranje vozila i
18

njihovo vraanje do ulaza pomou sistema mehanikog prenosa, koji je automatizovan i radi bez
posade. Garani lift je teretni lift koji slui za podizanje, odnosno sputanje automobila, zajedno s
vozaem, sa ulaznog nivoa garae na nivo namenjen za parkiranje.
Pod garanim parking mestom podrazumeva se deo povrine garae predviden za parkiranje
jednog putnikog vozila. Kapacitet garae je ukupan zbir svih parking mesta. Korisna povrina
garae je ukupan zbir povrina svih parking mesta, saobraajnica i korisnih povrina garanih
liftova.
Prema korisnoj povrini, garae mogu biti:

velike garae, s korisnom povrinom koja iznosi vie od 1.500 m2;

srednje garae, s korisnom povrinom od 400 do 1.500 m2;
male garae, s korisnom povrinom do 400 m2.
Velike i srednje garae moraju imati prilaz za vatrogasna vozila irine 3,50 metara za

jednosmernu ulicu, odnosno 5,50 metara za dvosmernu ulicu, pri cemu mora biti omoguceno
kretanje vatrogasnih vozila samo unapred. Velike podzemne garae moraju imati poseban ulaz za
vatrogasnu intervenciju (sa sigurnosnim stepenitem, sigurnosnom rampom ili sigurnosnim liftom).
Broj potrebnih ulaza, odnosno izlaza iz garae odreduje se zavisno od korisne povrine
garae, i to za:

velike garae - dva ulaza, odnosno izlaza i rampa s po dve vozne trake;
srednje garae - jedan ulaz, odnosno izlaz i rampa s dve vozne trake, ili dva ulaza, odnosno

izlaza i rampa s po jednom voznom trakom;

male garae - jedan ulaz, odnosno izlaz i rampa s jednom voznom trakom.
Ako se parkiranje vozila obavlja putem rampi u garaama sa vie nivoa, broj unutranjih

rampi mora biti:

za velike garae - dve rampe s po dve vozne trake;

za srednje garae - jedna rampa s dve vozne trake ili dve rampe s po jednom voznom

trakom;
za male garae - jedna rampa s jednom voznom trakom.
Ako se ulazna, odnosno izlazna vozna traka koristi kao evakuacioni izlaz, mora se izgraditi

peaka staza iroka najmanje 0,80 metara. Peaka staza se gradi u obliku trotoara ili u nivou
kolovoza sa zatitnom ogradom (metalni stubii precnika 0,10 metara, visine najmanje 0,30 metara,
na rastojanju od 1,10 metara).
U sklopu garae dozvoljeno je predvideti slubene prostorije za osoblje, i to: kontrolne i
blagajnike prostorije, prostorije za obezbeenje, sanitarne prostorije, prostor za pranje automobila i
19

tehnike prostorije za instalacionu opremu. Prostorije za instalacionu opremu su poseban poarni

sektor u odnosu na ostali deo garae. U garaama se mogu predvideti i prostorije za servis
automobila (tehniki pregled, tehnike usluge, pranje). Ove prostorije moraju biti poseban poarni
sektor u odnosu na prostorije za parkiranje automobila, i moraju imati poseban ulaz za automobile i
peake.
Izlaz s pojedinih nivoa garae moe biti direktno napolje ili preko sigurnosnog stepenita
koje mora biti obezbedeno tako da vatra i dim ne prodiru na sigurnosno stepenite dok poar traje u
objektu. Sigurnosno stepenite mora imati korisnu irinu najmanje 1,0 metara i moe biti spoljanje,
unutranje sa natpritiskom (minimum 20 Pa, maksimum 80 Pa) i unutranje s provetravanim
pretprostorom s natpritiskom vazduha. Povrina pretprostora mora iznositi najmanje 5 m2 s tim da
pretprostor ne moe biti ui od 1,25 metara.
Put za evakuaciju mora biti uvek slobodan i nezakren. Oblaganje puteva za evakuaciju
gorivim materijalom nije dozvoljeno. U velikim i srednjim garaama putevi koji vode do
sigurnosnih stepenita ili do izlaza moraju biti obeleeni stalno osvetljenim znacima postavljenim
na zidovima garae, kao i trajno uoljivim oznakama na podu. Vrata na putu za evakuaciju moraju
biti zaokretna i moraju se otvarati u smeru izlaenja.
Ako postoji funkcionalna veza garae i objekta druge namene liftom, u liftovskom oknu se
mora obezbediti natpritisak (minimum 20 Pa, maksimum 80 Pa) ili se mora izgraditi provetravani
pretprostor sa natpritiskom vazduha na svakom nivou garae. Povrina provetravanog pretprostora
mora iznositi najmanje 5 m , s tim da pretprostor ne moe biti ui od 1,25 metara. Ako postoji
2

funkcionalna veza garae i objekta druge namene stepenitem, ulazna vrata u garau moraju imati
otpornost prema poaru 1 as, a ulaz u garau mora biti kroz provetravani pretprostor s natpritiskom
vazduha. Najvea povrina dimnog sektora podzemne garae ne moe iznositi vie od 2.500 m2.
Najvea povrina dimnog sektora nadzemne zatvorene garae ne moe iznositi vie od 5.000
m2. Garae sa automatizovanim parkiranjem moraju biti podeljene u poarne sektore, koji ne mogu
iznositi vie od 6.000 m3 bruto zapremine garae. U garaama ija korisna povrina iznosi vie od
150 m2 ugrauje se odgovarajui broj zidnih poarnih hidranata.
Automatski stabilni sistemi za gaenje poara moraju biti predvideni u velikim i srednjim
garaama, kao i u velikim nadzemnim zatvorenim garaama. Automatski stabilni sistemi za gaenje
poara moraju biti predvideni u garaama sa automatizovanim parkiranjem i u garaama u kojima
se parkiranje vozila vri iskljuivo garanim liftom. Velike i srednje podzemne garae, kao i velike
nadzemne zatvorene garae moraju imati stabilnu instalaciju za dojavu poara.

20

Izbor i postavljanje elektrine opreme i elektrini razvod u velikim i srednjim podzemnim

garaama i zatvorenim velikim nadzemnim garaama moraju biti u skladu sa JUS N.B2.751: 1988 Elektrine instalacije u zgradama.
Stabilni sistemi za dojavu i gaenje poara, kao i ostali sistemi odimljavanja, kontrole dima,
pomonog osvetljenja, posebnih instalacija i opreme za evakuaciju ljudi i spaavanje imovine
(liftovi za vatrogasce, sistemi obavetavanja, sistemi natpritisnog provetravanja, sistemi za kontrolu
vazduha u garai itd.) u srednjim i velikim podzemnim garaama i zatvorenim velikim nadzemnim
garaama moraju biti napajani s rezervnog izvora napajanja, a elektrini razvod mora biti zatien
od poara u potrebnom vremenu.
U srednjim i velikim podzemnim garaama i velikim nadzemnim garaama optim i
pomonim osvetljenjem mora se obezbediti najmanje 20 lux-a na svim korisnim povrinama i na
putevima za korisnike. Putevi evakuacije moraju biti osvetljeni s najmanje 1 lux-a u osi poda
garae, a u stepenitima, prolazima i izlazima mora postojati pomono osvetljenje s najmanje 50
lux-a.
U podzemnim garaama obavezno je prinudno provetravanje. Otvori za prirodno
provetravanje postavljaju se na spoljanje zidove okrenute jedan prema drugom, na rastojanju koje
ne moe iznositi vie od 35 metara i moraju imati ukupan proseni presek 2.500 cm 2 po parking
mestu. Otvori moraju biti postavljeni tako da se ne mogu zatvarati i moraju biti rasporedeni po celoj
garai tako da se obezbedi stalno unakrsno provetravanje.
Prinudno provetravanje treba da bude tako dimenzionirano da poluasovna srednja vrednost
ugljen-monoksida ne iznosi vie od 100 ppm, uz doputeno odstupanje za oekivane pravilne
periode saobraajnih pikova. Da bi se to postiglo, sistem za izvlaenje vazduha u garaama s malim
ulaznim i izlaznim saobraajem mora izbaciti najmanje 6 m 3/h vazduha, a u ostalim garaama najmanje 12 m3/h vazduha po kvadratnom metru korisne povrine garae. Prinudno provetravanje u
velikim garaama mora imati najmanje dva ventilatora jednake veliine u svakom ventilacionom
sistemu koji obezbeuju ukupnu potrebnu koliinu vazduha kada rade istovremeno.

21

Slika 14. Sistem kanala u pozemnoj garai

Ventilatori za odvoenje dima moraju da rade u sluaju poara i moraju biti takve
konstrukcije da mogu izdrati temperature do 400 C u trajanju od 90 minuta. Pored automatskog
upravljanja sistemom prinudne ventilacije, sistemom natpritisne ventilacije i sistemom za
odvoenje dima, mora se obezbediti i mogunost runog upravljanja s bezbednog mesta.
U svim garaama s prinudnim provetravanjem moraju se postaviti detektori za merenje
koncentracije ugljen-monoksida, koji moraju biti stalno ukljueni i koji ukljuuju prinudno
provetravanje ako koncentracija ugljen-monoksida iznosi vie od 100 ppm. Ako sadraj ugljenmonoksida u vazduhu iznosi vie od 250 ppm, detektori za merenje koncentracije ugljen-monoksida
automatski na to upozoravaju korisnike garae kako bi iskljuili motore vozila i napustili garau.
Alarmiranje se moe vriti preko razglasa ili trepuim svetlima sa ispisanom porukom.

3. VENTILACIONI SISTEMI GARAA

Za ventilaciju garaa se koriste dva sistema:
22

sistem ventilacije kanalima i

sistem ventilacije sa mlaznim potisnim ventilatorima.

Ovi sistemi i njihovo poreenje bie prikazani u daljem tekstu.

3.1. Sistem ventilacije kanalima

itav niz godina sistemi ventilacije garaa izvode se odsisom vazduha kroz ventilacione
kanale povezane sa odsisnim ventilatorima. Sve vazduh slobodno ulazi, uglavnom preko ulaznoizlaznih rampi za vozila. Pri tome koliina sveeg vazduha koji ulazi u parkiralite nije
kontrolisana. U veini sluajeva ovo moe ozbiljno uticati na efikasnost sistema.

Slika 15. Tipian sistem ventilacije garae kanalima

3.2. Sistem ventilacije sa mlaznim potisnim ventilatorima - osnove

Ovi sistemi koriste odreeni broj mlaznih potisnih ventilatora smetenih na plafonu garae
umesto ventilacionih kanala to je prikazano na slici 16. Glavni odsisni ventilatori obezbeuju
potrebnu izmenu vazduha, a mlazni potisni ventilatori kontrolisano pokreu vazduh unutar prostora
garae.
Mlazni potisni ventilatori imaju slinu funkciju kao distributivni elementi u sistemu sa
ventilacionim kanalima, omoguavajui tako nadzor nad kretanjem vazduha unutar garaa.

23

Slika 16. Sistem ventilacija garaza potisnim mlaznim ventilatorima

Ventilacioni sistemi u garaama moraju ispunjavati dve osnovne tehnike funkcije:

Uklanjati izduvne gasove vozila, uglavnom ugljen monoksid, tokom uobiajenog korienja

garaa.
Uklanjati dim u sluaju poara kako bi se omoguilo bezbedno spaavanje.

3.3. Uporeivanje ova dva sistema ventilacije

Razlike u radu izmeu sistema ventilacije sa kanalima i sistema s mlaznim potisnim
ventilatorima pokazati emo primerom:
Garaa pravougaonog oblika povrine 4000 m2 i 3 m visine ventilira se sistemom kanala.
Potrebna je koliina vazduha od 20 m3/s (6 izmena vazduha / sat) i deli se izmeu dva glavna
odsisna ventilatora sa 100 odsisnih distributivnih elemenata ravnomerno rasporeenih po
parkiralinom prostoru. Sve vazduh ulazi kroz ulazno / izlaznu rampu na vrhu gornjeg levog ugla
garae.
Nakon toga se isto parkiralite ventilie sistemom mlaznih potisnih ventilatora koji se sastoji od 16
ventilatora prenika 355 mm.
Oba ova sistema modelirana su pomou raunarskog softvera za dinamiku fluida (CFD) i
odgovarajue tehnike karakteristike se predviaju i uporeuju. Rezultati su prikazani na slici 17.

kanalni sistem - 100 odsisnih reetki

sistem mlaznih potisnih ventilatora - 16

24

brzina vazduha
podruje bez kretanja vazduha

brzina vazduha
podruje sveeg vazduha

kvalitet vazduha

kvalitet vazduha

Slika 17. CFD uporeivanje tehnikih karakteristika dva sistema ventilacije

3.3.1. Rezultati sistema sa ventilacionim kanalima

PROFIL BRZINE VAZDUHA - Podruja visoke brzine vazduha (preko 0.5 m / s) u garai
prikazana su CRVENOM bojom. Podruja niske brzine vazduha (nula) PLAVOM bojom. Sistem s
ventilacionim kanalima pokazuje visoki stepen vrtloenja vazduha kod otvora za snabdevanje i
odsis vazduha. Rezultati prikazuju i podruje u sreditu garae, gde je brzina vazduha zanemariva.
PROFIL KVALITETA VAZDUHA - Ovde su podruja velikog broja izmena vazduha (preko
est) prikazana PLAVOM bojom. Podruja malog broja izmena vazduha (od nula do tri) prikazana
su CRVENOM bojom. Rezultati kvaliteta vazduha za sisteme sa ventilacionim kanalima istovetni
su onima za brzine strujanja vazduha. CFD softverom ustanovljeno je 20 minutno zadravanje
vazduha u sreditu garae. U najboljem sluaju odnos izmene vazduha je manji od 3 izmene
vazduha na sat.

3.3.2. Rezultati sistema s mlaznim potisnim ventilatorima

25

Iz gornjih dijagrama jasno je vidljiv bolji protok vazduha u garai korienjem sistema s
mlaznim potisnim ventilatorima. Brzina vazduha, koji ulazi u garau od ulazno-izlaznog otvora do
odsisnih taaka, ravnomernije je rasporeena. Dijagram kvaliteta vazduha pokazuje kako je sve
vazduh ravnomerno rasporeen, te kako je prostrujavanje od 6 izmena vazduha na sat osigurano
kroz itav prostor.
Sistem s mlaznim potisnim ventilatorima ujedno i osigurava bolju kvalitet vazduha i kod
svakodnevnog rada ventilacije za odsis izduvnih gasova.

4. ODVOENJE DIMA U SLUAJU POARA

26

Dim se definie kao skup produkata sagorevanja organske materije u kojima su rasejane
manje tvrde ili tene estice. Osim nekoliko izuzetaka dim se obrazuje u svim poarima. Dim koji
se razvija pri poaru predstavlja najveu opasnost po ivot ljudi i spreava efikasno gaenje poara.
Dim koji se razvija pri poaru predstavlja najveu opasnost po ivot ljudi i spreava efikasno
gaenje poara.
U zavisnosti od hemijskog sastava materijala koji gori, raspoloive koliine kiseonika i
temperature koja se pri sagorevanju razvija u dimu se najee nalaze sledei gasovi: ugljendioksiod, ugljenmonoksid, vodonik-sulfid, sumpor-dioksid itd. Najopasniji je ugljen-monoksid koji
pri koncentraciji od 1,3% ima smrtonosne posledice.
Umesto vetakom ventilacijom, dim i toplota iz objekta mogu se odvoditi i prirodnim
putem. Ovo je mogue postavljanjem ureaja za odvoenje dima i toplote na krovove zatvorenih
podzemnih objekata i na krovove poslednjeg sprata u objektima sa vie spratova, u kojima je
tavanica ujedno i krov. Ovakvi objekti se dele u dimne sektore koji ne smeju biti vei od 1600 m 2, a
duina sektora ne sme iznositi vie od 60 m. Dimni sektor je prostor ispod tavanice ili krova koji je
oformljen zavesama za dim i toplotu. Prilikom sagorevanja dim koji se stvara ima tendenciju da se
kree kao laki prema gornjim delovima prostora.

Plovnost dima predstavlja prirodnu odvojenost dima u kratkom vremenskom periodu od

vazduha u graninom sloju, koji se dobija usled razlike u temperaturi. U tom kratkom periodu pre
nego to doe do izjednaavanja temperature i meanja vazduha sa dimom, dim plovi traei
najvie take jedne prostorije. Sa izjednaavanjem temperature dim poinje da se mea sa
vazduhom i polako sputa prema podu prostorije. To je vrlo opasan trenutak, jer tada nema vie
vidnog polja, a toksini gasovi se nalaze tano u visini oveka. Da bi se izbeglo meanje dima sa
vazduhom, mora se iskoristiti onaj kratki vremenski period plovnosti dima da bi se dim odveo to
dalje od puteva za evakuaciju. Plovnost dima se naroito koristi u prizemnim objektima gde bez
mehanikog izvlaenja ili principa efekta dimnjaka moe sa dosta uspeha da se dim odstrani iz
puteva koji slue za evakuaciju ljudi.

4.1. Dimne zavese

27

Za ispravno i efikasno odvoenje dima, toplote i toksinih produkata sagorevanja imaju

velikog uticaja dimne zavese (slika broj 18), koje se sputaju sa tavanice i koje omoguavaju
skupljanje vrelih gasova i dima unutar prostora omeenog dimnim zavesama.
Dimne zavese postavljaju se tako da celokupna povrina prostora bude izdeljena na sektore ija
povrina moe iznositi najvie 1600 m2. Ako unutar prostorije postoji posebno ugroena zona, ta
zona mora biti posebno ograena dimnim zavesama.
Dimne zavese se postavljaju tako da kod objekata sa "manjim koliinama dima" i "srednjim
koliinama dima" najvei razmak izmeu zavesa iznosi 60 metara, dok kod objekata sa "velikom
koliinom dima" taj razmak mora biti toliki da veiiina sektora koji formiraju dimne zavese ne bude
vej od 600 m2. Dimne zavese se izrauju od negorivog materijala (lim, azbestne ploe, gipsane
ploe i sl.), moraju dobro da zaptivaju na stropu i onemogue prodor dima iz jednog u drugi dimni
sektor.

Slika 18. ematski prikaz dimne zavese za spreavanje irenja dima

Najvanija komponenta sistema je elektromehaniki pokreta (Aktuator) koji se koristi za otvaranje

dimnog odvoda, aluzine ili reetke.
4.2. Sistem s ventilacionim kanalima
Vrui dim, podie se uzgonom od automobila zahvaenog poarom do plafona garae,
kree uz plafon u svim smerovima stvarajui stabilan sloj dima pod plafonom. Bez ventilacije, ovaj
se sloj poveava i pribliava podu, sve dok potpuno ne popuni prostor garae. Sistemom
ventilacionih kanala osiguravamo 50% odsisane koliine vazduha pri plafonu i 50% pri podu
parking prostora. U ranim fazama poara samo distributivni elementi pri plafonu bie efikasni u
odvoenju dima i stoga sistem moe biti samo 50% delotvoran ak i kad se odnos ventilacije pojaa
na 10 izmena vazduha na sat. Do trenutka kad distributivni elementi pripodu postanu efikasni cela
garaae biti puna dima (slika 19).
odsisni ventilatori

28

samo 50% distributivnih elemeneata

odsisava pri plafonu 5 izmena na sat

5 izmena na sat pri plafonu

sve vazduh
5 izmena na
sat pri podu

Slika 19. Kontrola dima-kanalski sistem ventilacije

Veliina garae ne utie na koliinu dima proizvedenu poarom.

Masa dima koju proizvede automobil zahvaen poarom izraunava se jednostavnom formulom:
M = 0.19PI 3/2 kg/s
Gde su:
M = koliina proizvedenog dima.
P = obim vozila
I = visina dimnog sloja iznad poda.
Nakon izrauna koliine proizvedenog dima, moe se izraunati i potreban broj izmena
vazduha. Ventilacioni sistem dimenzionisan na 10 izmena vazduha na sat, omoguiti e odsis
dovoljne koliine dima iz grae veliine otprilike 3000 m2.
Samo garaa od priblino 3000 m2 bie dovoljno ventilisane za odsis nastalog dima. U
garaama manjim od 3000 m2, dim e se nakupljati. Za garae vee od 3000 m2 sistem je prevelik i
preskup, obzirom na energetsku i ekonomsku neefikasnost.

4.3. Sistemi sa mlaznim potisnim ventilatorima

29

Zamenom sistema ventilacionih kanala sa sistemom mlaznih potisnih ventilatora

ostvarilismo 100% efikasnost odsisa, to znai da nam za odsis iste koliine proizvedenog dima
treba upola manja koliina odsisanog vazduha (slika 20.)
odsisni ventilatori
10 izmena vazduha

100% odsis dima pri plafonu

10 izmena vazduha

mlazni potisni
sve vazduh

Slika 20. Upravljanje dimom uz pomo mlaznih potisnih ventilatora

Odvoenje dima korienjem sistema sa kanalima, moe se samo smatrati "sistemom za

odstranjenje dima", a ne "sistemom za upravljanje dimom". Upravljanje dimom ne moe se postii
korienjem sistema sa ventilacionim kanalima.
Mlazni potisni sistem zasnovan samo na odnosu izmene vazduha bie takoe samo "sistem
za odstranjenje dima". Korienje mlaznog potisnog sistema samo u svrhu odstranjivanja dima, daje
bolje rezultate od bilo kojeg odsisnog sistema uopte.
Meutim, uz ispravan budet i ispravno odabrane odsisne ventilatore, vrlo lako se moe
koristiti kao "sistem za upravljanje dimom". Sistemi za upravljanje dimom omoguavaju efikasnije
kretanje dima prema mestu odsisa, osiguravajui pritom puteve za izlaz i pristup vatrogascima.
4.4. Brzine vazduha
Nadzor nad kretanjem dima moe se postii kontrolom brzine vazduha unutar garae. Ako
kao primer uzmemo parking od 3.200 m 2 (80 m duine i 40 m irine). Za sistem "odvoenja dima
"trebat e 10 izmena vazduha / u sat vremena, a to zahteva odsis vazduha od 26 m3 / s.
Meutim za "upravljanje dimom" potreban je drugaiji odnos odsisa. U 3 m visokoj garai,
kompaktan sloj dima bie visine 1,2 m, ostavljajui samo 1,8 m prostora bez dima. Potrebna brzina
vazduha za "upravljanje dimom" zavisi o irini garae ili o irini oblaka dima vertikalno na smer
protoka vazduha. Tabela 2 detaljno prikazuje rezultate brzine vazduha na razliitim irinama dimnih
zona.
30

Tabela 2. Upravljanje brzinom vazduha u razliitim irinama dimnih zona

irina zone dima

Kontrolisana brzina

(m)
10

(m/s)
2,80

20

1,40

30

0,95

50

0,57

S mlaznim potisnim ventilatorima ovaj se vazduh kree gotovo ravnomerno kroz garau, iz
ulaznog dela prema glavnim odsisnim ventilatorima. Spreeno je nekontrolisano irenje po garai i
dim je usmeren na odsisne take uz minimalno irenje.
Ovakav nain ventilacije odrava izlaze u sluaju opasnosti istim od dima, omoguujui
vatrogascima siguran pristup do izvora poara, to nije mogue postii sistemom ventilacije sa
kanalima.

Uvacivanje vazduha kroz

Ulazno/izlaznu rampu

Slika 21. Primer upravljanja dimom

4.5. Tehnike za kontrolu dima u garaama

Tehnike koje se primenjuju zavise o geometriji garae, stoga je potrebno uzeti u obzir
dimenzije garae, osobito visinu plafona, broj nivoa i parking mesta, pozicija u odnosu na
prizemlje, nain normalne ventilacije i moguu kompatibilnost te mesta odsisnih taaka.
31

Prilikom projektovanja sistema vano je obezbediti beg, posebno u ranim trenutcima poara,
olakati ulaz vatrogascima i nalaenje izvora poara te izbacivanje dima.
Iako nema sistematske klasifikacije tehnika koje inenjeri koriste za projektovanje ventilacije u
sluaju poara u garaama, veina projekata koristi etiri glavne tehnike ili njihove kombinacije. To
su:

Prirodna ventilacija pomou garanih otvora (ulaza, izlaza, prozora)

Mehanika ventilacija

Kontrola dima na osnovu plovnosti

Impulsni ventilacioni sistem

4.5.1. Prirodna ventilacija pomou garanih otvora

Ovo je vie konfiguracija nego tehnika. Koristi se u garaama koje se nalaze u visokim
zgradama. Spoljni zidovi ostaju otvoreni te je time omoguen odvod gasova sagorevanja kao i dima
i toplote prilikom poara.
Ova vrsta ventilacije zavisi o snazi i smeru vetra. Nedostatak je nemogunost zatite evakuacijskog
izlaza od dima. Ovakva konfiguracija, kao nijedan drugi sistem, prua dobru toplotnu disipaciju
zgrade.
4.5.2. Mehanika ventilacija
Ova se tehnika dosta esto primenjuje u praksi. Normalno se kombinuje sa dnevnom
ventilacijom. Karakteristike ovakve ventilacije su:
- Mehaniki unos i distribucija sveeg vazduha kroz kanale
- Kanalisanje vazduha kroz garau
- Skupljanje ustajalog vazduha (ili dima) i mehaniko uklanjanje
Preporuuje se primenjivati tehniku mehanike ventilacije u podzemnim garaama koja
imaju kompleksnu geometriju.
Neke od najeih greaka u ovom tipu ventilacije su; nedovoljan protok, lo poloaj odsisa
vazduha i izduvnih gasova, greke u idejnom projektu, loe odravanje.
to se tie lokacije odsisa vazduha i izduvnih gasova, kao to je pre navedeno, glavni
problemi su u geometriji same graevine.
Loe mesto moe biti ispravljeno sa veom i sloenijom ventilacijom iako se ponekad moe postii
suprotan efekat.
32

Sloene situacije se javljaju i ako je garaa povezana s drugim podzemnim sistemima koji
mogu biti npr.(trgovaki centri). U takvim sluajevima bitno je da se u potpunosti odvoji sistem
kontrole dima od dnevne ventilacije. to se tie loeg odravanja, odravanje dnevne ventilacije je
esto nedovoljno, sa zaepljenim filterima i bunim ventilatorima.

Slika 22. Mehanika ventilacija

4.5.3. Kontrola dima na osnovu plovnosti

Ova se tehnika primenjuje u garaama koja imaju visinu viu od 5 metara kao i dovoljno
visoke i iroke ulaze / izlaze.
Tehnika se temelji na tome da se odredi to potpomae funkcionalno pranjenje sistema kao npr;
nepomine barijere, pokretne barijere, vrata i na kraju ventilacija i kanali koji su odreeni za
izbacivanje dima. Budui da je ovo klasina tehnika, ne zahteva previe resursa za rad.

4.5.4. Impulsni Ventilacioni sistemi

Ova tehnika poznata pod nazivom IVS (Impulse Ventilation Sistem) se koristi za garae koje
su povrinom velike i nalaze se pod zemljom, sa niskim plafonima i pravilnom geometrijom. Ideja
za ovu tehniku je paralelna uzduna ventilacija tunela.
33

Potrebno je upotrebom mlaznih ventilatora obezbediti protok vazduha po horizontali garae

do odsisnih taaka radi potrebne izmene vazduha odnosno eliminacije izduvnih gasova, tj i u
sluaju poara izbacivanje dima.
Na slici 23. sistem za otkrivanje mora aktivirati ventilaciju garae gde je dolo do poara, odsisne
ventilatore te otvore za odvod dima. Takoe se mora aktivirati dimoodvodna klapna na delu koji je
zahvaen poarom.

Slika 23. Impulsni ventilacioni sistemi

Varijaciju ove tehnike prikazuje slika 24. Ulazna rampa slui kao dovod sveeg vazduha te
kao evakuacijski put. U ovom sluaju dovod vazduha je prirodan i velike je povrine.
Ovu varijantu preporuuju strunjaci u sluaju poara u podzemnoj garai koji objanjavaju
da je instinktivna reakcija ljudi prilikom poara i dima ii na mesto gde je automobil uao jer znaju
da je taj prolaz otvoren.

Slika 24. Kombinacija ulaza u zgradu i impulsnog ventilacionog sistema

34

4.6. Primena vatrootpornih ventilatora u garaama

Zakonska regulativa za ventilaciju garaa, u veini zemalja, propisuje upotrebu
vatrootpornih ventilatora. U nekim zemljama ta regulativa propisuje vatrootpornost 300C 1 sat, a
nova Evropska norma EN12101-3, 300C 2 sata. Ponekad se projektuje sistem ventilacije samo za
odsis izduvnih gasova iz garaa, bez zahteva za odvoenje dima.
4.6.1. Konstrukcija lopatice impelera
Pored svih zahteva koje moraju zadovoljiti, vatrootporni ventilatori imaju potpuno
simetrine lopatice impelera. Takva specijalna konstrukcija omoguava dvostranu funkciju
odvoenja dima bez smanjenja tehnikih karakteristika u obrnutom (reverzibilnom) smeru.
Omogueno je odvoenje dima prema najbliem mestu odsisa (ventilator koji slui za snabdevanje
sveeg vazduha u svakodnevnom radu postaje odsisni ventilator u sluaju odvoenja dima), to
celokupan sistem ventilacije ini sigurnijim i efikasnijim.

Slika 25. Lopatica impelera

Postoje proizvoai koji nude reverzibilne sisteme, ali oni obino koriste lopatice impelera
izraene od standardnih profila koje izgube vie od 40% potiska kad rade u obrnutom smeru.
4.6.2. Potpuno reverzibilni mlazni potisni sistem
Specijalna konstrukcija potpuno simetrinih lopatica radnih kola omoguila je revoluciju u
ventilaciji garaa. Potpuno simetrine lopatice impelera ugraene na dobavne i odsisne ventilatore
kao i na mlazne potisne ventilatore omoguuju potpuno reverzibilni sistem ventilacije. Garaa se
projektuje tako da ima i dobavne i odsisne ventilatore (umesto samo odsisnih ventilatora). Poto
35

glavni ventilatori kao i mlazni potisni ventilatori mogu raditi u oba smera (glavnom i obrnutom),
omoguen je odsis preko najbliih dobavnih-odsisnih taaka.
Razmotrimo primer:
Slika 26. Prikazuje garau podeljenu u dve zone nadzora dima. Zavisno od mesta gde izbije poar,
nadzorni sistem odredie u kom smeru e raditi ventilatori. Ako je poar izbio u zoni 2, ubacivanje
sveeg vazduha ide s leve strane i odsisava se ventilatorima sa desne strane. Mlazni potisni sistemi
prate kretanje vazduha kako bi osigurali kretanje dima prema odsisnim taaka i tako osigurali da u
ostalom delu garae nema prisustva dima.

Slika 26. Prvi primer

Ako se vatra pojavi u zoni 1, svi ventilatori mjenjaju smer duvanja, odnosno odsisni postaju
potisni, a potisni odsisni. Visoke tehnike karakteristike osigurane specijalnom konstrukcijom
lopatica radnih kola omoguuju ovom sistemu 100% odsis u oba smera.

36

Slika 27. Drugi primer

5. DETEKTORI POARA
Detektor (javlja) je osnovni gradivni element svakog sistema za prikpljanje podataka koji
pripada klasi merno-informacionih sistema.
37

Detektor (javlja) se u principu sastoji od 3 osnovne celine:

Senzornog dela koji reaguje na promenu parametara koji se prate u okruenju,

Pretvarakog dela koji podatak od senzora transformie u elektrinu veliinu (ako podatak

nije elektrinog porekla),

Dela za kondicioniranje signala koji obavlja pojaanje, filtriranje i podeavanje nivoa
(normalizaciju) signala dobijenog od senzora.
Detektor poara (javlja) je deo sistema za automatsko otkrivanje poara koji neprekidno ili

u odreenim vremenskim razmacima prati odgovarajue fizike i/ili hemijske promene koje
omoguavaju otkrivanje poara u prostoru koji je pod kontrolom.
Detektore (javljae) poara je mogue klasifikovati na razliite naine i prema razliitim
kriterijumima. Osnovna podela javljaa sa gledita sistema za dojavu poara je prema nainu
aktiviranja na:

Rune javljae javljae poara koje ovek aktivira,

Automatske detektore (javljae) javljae poara koji se automatski aktiviraju u skladu sa
promenom parametara pojave koja se prati.

Automatski javljai poara su podeljeni prema principu rada na:

Termike javljae, koji reaguju na poveanje temperature,

Dimne javljae, koji reaguju na proizvode sagorevanja i/ili estice i koji mogu biti:
o Jonizacioni javljai, koji reaguju na proizvode sagorevanja koji utiu na promenu
jonizujue struje u radioaktivnoj komori javljaa;
o Optiki javljai, koji reaguju na proizvode sagorevanja koji dovode do apsorpcije ili
rasprivanja svetlosti u infracrvenom, vidljivom i/ili ultraljubiastom opsegu

eletromagnetnog spektra;
Javljae gasa, koji reaguju na proizvode sagorevanja i/ili na proizvode razlaganja usled

toplote,
Javljae plamene, koji reaguju na emitovano zraenje iz plamena.

38

Slika 28. Vrste i podela javljaa poara

5.1. Detektori dima

Detektori dima, namenjeni su otkrivanju dima kao jednog od najprepoznatljivijih fenomena
poara. Mada nazvani detektorima dima, svi savremeni detektori ovoga tipa s obzirom na principe
na kojima rade predstavljaju, u stvari, detektore aerosola, jer oni detektuju sve rasprene estice aerosole prisutne u vazduhu od kojih je dim samo jedan od moguih. Dim je suspenzija tenih i/ili
vrstih estica u gasnoj sredini a nastaje kao proizvod sagorevanja, ali on nije jedini aerosol koji se
moe pojaviti u okolini detektora.
Ovo je razlog za jedan od najveih nedostataka detektora dima, tj. jedan od najvanijih
uzroka lanih alarma, koji su najvei problem savremenih detekcionih sistema. Naime, injenica da
je ,,detektor dima" u stvarnosti detektor aerosola od kojih je samo jedan od potencijalnih dim,
ukazuje da su detekton ,,dima" osetljivi, vie ili manje i na druge aerosoli; dakle, i na lane alarme
uzrokovane emisijom aerosola koji nisu dim, ali za detektore imaju sline manifestacije.
Dim praktino nikad nije sastavljen od estica jedne vrste ve je spektar dima veoma irok, kako po
veliini, tako i po vrsti, a isto tako i po boji.

39

Na slici 29. je prikazana osetljivost konvencionalnih javljaa dima u odnosu na tipove

poara TF1-TF5. Prikaz se odnosi na izlazni signal jonizacionog i optikog detektora dima u
zavisnosti od veliine estia dima, pri emu se podrazumeva da je dim konstantne gustine.

Slika 29. Osetljivost takastih javljaa dima u odnosu na poare TF1-TF5

Osetljivost takastog javljaa dima zavisi od veliine estica dima. Jonizacioni javljai dima
su pogodniji za detekciju dimova koji sadre manje, nevidljive, estice, optiki bolje detektuju
dimove koje ine vee, vidljive, estice.
Dominacija dela spektra uslovljava da se dim naziva vidljivim ili nevidljivim,
svetlim" ili tamnim a ove osobine najveeg dela estica od ogromnog su znaaja za pouzdanost
i brzinu detekcije dima, odnosno poara. Pod vidljivim esticama podrazumevaju se one koje su
optiki aktivne, odnosno one ija veliina nije manja od talasne duine vidljive svetlosti, to ih
ini uoljivim ljudskom oku. Optiki aktivne mogu biti i estice ija veliina odgovara talasnoj
duini svetlosti kojom se detektuje dim, kada se radi o optikim detektorima dima koji rade na
principu rasprene ili reflektovane svetlosti i o kojima ce biti rei u nastavku.
Takasti detektori dima su jonizacioni detekton dima ili detektori sa radio-aktivnim izvorom
i optiki detektori dima koji mogu funkcionisati na principu direktne svetlosti (optiki detektori sa
direktnom svetlou) ili na principu rasprene svetlosti (detektori sa rasprenom svetlou).

40

5.1.1. Jonizacioni detektori dima

Javljai sa jonizacionom komorom detektuju sitne estice dima koje su nevidljive golim
okom. Jonizacioni javljai su veoma pogodni u sluajevima iste vatre, bez velikog prisustva
dima, ali su manje osetljivi od optikih na vee estice, tj u sluajevima prisustva gustih dimova i
kada vatra tinja. Ta injenica je uslovila veliku primenu jonizacionih javljaa jer su za njihovo
aktiviranje dovoljne i neznatne koliine dima.
Jonizacioni javljai dima su javljai sa radioaktivnim elementom koji se sastoje iz dve
electrode udaljene oko 1 cm i izvora alfa zraenja.
Osetljivost : Ovaj detektor osetljiv je na sve poare kod kojih se oekuje razvoj dima. Reaguje na
vidljive i nevidljive estice dima, a boja estica ne utie na osetljivost detektora. Manje je osetljiv
na krupnije estice dima koje se razvijaju pri pirolitikom sagorevanju, odnosno tinjanju nekih
materijala, meutim, i za takve poare ima prihvatljivu osetljivost. Nije osetljiv na poare alkohola
kod kojih se ne pojavljuje dim, ali se gorenje alkohola, bez prisustva drugih materijala retko
oekuje. Moe se rei da je dovoljno osetljiv na veinu realnih poara i predstavlja osnovni detektor
u znaajnom broju savremenih sistema detekcije poara.
Lani alarmi: Osetljiv je na sve aerosole koji se pojavljuju u njegovoj okolini, pa mu je upotreba
ograniena u svim prostorima gde se oekuje njihova znaajna emisija. Manje je osetljiv na
duvanski dim od optikog detektora dima obzirom na injenicu da je taj dim svetao i vidljiv, upravo
onakav na kakav su optiki detektori dima posebno osetljivi. Osetljiv je na znaajna strujanja
vazduha i opasnost od lanog alarma postoji ve pri strujanju vazduha brzine iznad lm/s, a gotovo
svi detektori idu u alarmno stanje pri strujanju vazduha brzine 5-10m/s. Osetljivost na strujanje
vazduha mu moe ograniiti upotrebu u odreenim prostorima, kao to su kanali posebno oni koji
su pod nagibom, u kojima brzine strujanja vazduha mogu biti velike usled efekta dimnjaka. Ovo mu
je nedostatak u poreenju sa optikim detektorima dima.
Osetljivost na zaprljanje : Zaprljanje detektora poveava njegovu osetljivost i vodi ga najee u
stanje alarma. Potrebni periodi izmeu ienja detektora zavise od lokalnih uslova i karakteristika
konkretnog detektora i kreu se od nekoliko godina za iste ambijente do nekoliko meseci za veoma
zapraene prostore.

41

Slika 30. Jonizacioni detektori dima

5.1.2. Optiki detektori dima

Rad optikih javljaa dima je baziran na korienju odnosa veliine estice dima i talasne duine
svetlosti koja pada na dim. Promene osobine sredine kao posledice prisustva dima mogu se otkriti
na dva naina:

Na osnovu inteziteta prelamanja svetlosti princip refleksije i;

Na osnovu slabljenja protoka svetlosti princip apsorpcije.

Osetljivost : Ovaj detektor posebno je osetljiv na poare koji emituju tee, optiki aktivne estice
dima svetle boje. Neosetljiv je na optiki pasivne sitne, nevidljive estice dima, odnosno estice
koje su znatno manje od talasne duine emitovane svetlosti. Nedovoljno je osetljiv i na tamne (crne)
estice dima, zbog apsorpcije svetlosti na tamnim povrinama, odnosno nedovoljne refleksije
svetlosti na esticama dima. Detektor je generalno vrlo osetljiv na tinjajue poare, ali manje
osetljiv na mnoge otvorene poare.
Lani alarmi: Osetljiv je na emisiju aerosola teih estica. Osetljiv je na duvanski dim vie od
jonizacionih detektora dima. Neosetljiv je na strujanje vazduha, to mu daje prednost za zatitu
prostora u kojima se oekuju znaajna strujanja vazduha u odnosu na jonizacioni detektor.
Osetljivost na zaprljanje: Zaprljanost detektora moe da vodi ka lanom alarmu zbog refleksije
svetlosti na esticama koje su nataloene na zidove komore. Sa druge strane ulazak praine u
komoru i zaprljanje izvora i/ili prijemnika moe detektor da odvede u potpunu blokadu.

42

Slika 31. Optiki javljai dima

5.1.3. Linijski detektori dima (Beam)

Linijski detektori dima bim rad baziraju na slinom principu kao i takasti javljai dima sa
apsorpcijom, tj. na merenju slabljenja svetlosti koje se javlja kao posledica prisustva dima. Sastoje
se iz predajnog i prijemnog (mernog) dela.
Osetljivot : Osetljivi su na vidljive estice dima. Boja estica dima nije praktino znaajna za
osetljivost detektora, ak su detektori osetljivi i na tamne estice, jer rade na principu direktne
svetlosti za razliku od optikih takastih detektora dima. Neke vrste detektora su osetljive i na
turbulentno kretanje vazduha, dakle i za poare sa znaajnim razvojem toplote, bez dima (alkohol).
Njihova osetljivost i princip rada dozvoljavaju montau na mnogo veim visinama u odnosu na
takaste detektore dima.
Lani alarmi: Detektor nije imun na lane alarme od velikih koliina praine ili vodene pare.
Detektor je osetljiv na opskuracije svetlosnog snopa koje mogu biti izazvane fizikim preprekama
koje nisu dim. Uspele izvedbe imaju kompenzaciju naglih obskuracija, koje zasigurno ne mogu biti
posledica pojave dima, nego im je uzrok zaklanjanje, na primer, nekom ljudskom aktivnou,
preletom ptica itd. Takve alarme ovakav detektor kvalitetne konstrukcije odbacuje, odnosno reaguje
samo na zaklanjanje koje traje izvesno podeeno vreme.
Osetljivost na zaprljanje: Linijski detektor dima sa svetlosnim snopom po pravilu je manje
osetljiv na zaprljanje od takastih detektora jer ima kompenzaciju praga alarma koja prag alarma
dri na konstantnom odstojanju od signala mirnog stanja, sve do nivoa kada je optika detektora

43

toliko zaprljana da je ugroena njegova osetljivost i da je neophodno ienje, o emu detektor daje
informaciju centralnoj jedinici.

Slika 32. Linijski beam detektor dima

6. NAJNOVIJA GENERACIJA SISTEMA ZA DETEKCIJU (CO) U JAVNIM

GARAAMA QUADEL

Prema zvanino dostupnim podacima, ugljen-monoksid je vodei uzrok smrti izazvanih

akcidentnim trovanjem irom sveta. Zato ne udi to su nadlena zakonodavna tela mnogih zemalja
ukljuujui i nau, prepoznavi ovaj gas kao tihog ubicu, za rizine prostore kao to su javne
garae uvela obavezu primene sistema za njegovu automatsku detekciju, signalizaciju i upravljanje
sistemima za ventilaciju.

Slika 33. Prikaz podzemne garae

Poslednjih godina razvijen, u ovom momentu tehnoloko najnapredniji, analogno-adresibilni

sistem za detekciju ugljen-monoksida, posebno prilagoen za primenu u javnim garaama.
Baziran na detektorima tipa QCO-TGS, dugog veka eksploatacije (vie od 7 godina) i
izuzetno male potronje (nekoliko stotina mikroAmpera), sistem u svim aspektima iskazuje
superiornost i svojim performansama nudi reenja za sutinske probleme prisutne u ovoj oblasti zamenu do sada instaliranih vieilnih kablova velikog poprenog preseka jednoparinim
44

signalnim, kao i izvora rezervnih napajanja velikog kapaciteta znatno manjim. Osim instalacije
(trokovi opreme i kabliranja), ekonomska opravdanost njegove primene se iskazuje i u domenu
odravanja, produenim vekom eksploatacije i veoma jednostavnom rekalibracijom na licu mesta,
uz primenu savremene digitalne tehnologije i prenosnih, baterijski napajanih programatora.

Slika 34. Detektori dima sa centralom

Centralni ureaji sistema za detekciju ugljen-monoksida su centrale tipa ALPHA

1100 ili ALPHA 2100 kapaciteta do 2 odnosno 32 signalne linije (petlje) koje, na osnovu prethodno
isprogramiranih konfiguracionih parametara, prikupljaju podatke od detektora i nakon komparacije
merenih vrednosti sa unapred zadatim pragovima vre iniciranje odgovarajue alarmne signalizacije
i reakcije sistema (upravljanje sistemima za ventilaciju i sl.). Sistemski protokol QPA razvijen u
Quadel-u, u osnovi digitalni i sa viestrukom zatitom od greki usled elektromagnetnih uticaja,
omoguava prenos punih informacija o merenim veliinama (koncentracije ugljen-monoksida) na
nivou svakog individualnog detektora i izvrnih komandi na nivou adresnih ulazno-izlaznih
elementa.
Sa signalnim linijama kapaciteta do 127 detektora ili adresna modula za aktiviranje
ventilacije i signalizacije, sistem nudi unapreene performanse uz znatnu redukciju trokova
instalacije i eksploatacije, u opsegu primene od malih pa do veoma kompleksnih objekata.
Integracija Quadel-ovih sistema za detekciju ugljen-monoksida u sisteme za dojavu poara je
potpuna - mogue ih je povezati na istu centralu ali sa izdvojenim adresnim linijama.

6.1. Sistemi za detekciju otrovnih i eksplozivnih gasova

45

Sistemi za detekciju otrovnih i eksplozivnih gasova koriste se sve vie u industriji, javnim
garaama ali i u domainstvima radi spreavanja nekontrolisanog meanja otrovnih ili eksplozivnozapaljivih gasova sa vazduhom to predstavlja veliku opasnost za ljude i imovinu. U zavisnosti od
namjene prostora detektori i oprema mogu biti u klasinoj izradi, a takoe i u protiveksplozivnoj
(Ex) zatiti.
U zavisnosti od veliine i namjene objekta razlikujemo kolektivne i adresabilne sisteme za detekciju
i dojavu otrovnih i eksplozivnih gasova.
Kolektivni sistemi za detekciju gasa
Kolektivni sistemi za detekciju gasa su i dalje veoma popularni. Predstavljaju idealno
reenje za manje objekte i imaju provjeren kvalitet. Najee se koriste za manje javne garae u
stambeno poslovnim objektima i kotlovnice, kao i u domainstvima.
Adresabilni sistemi za detekciju gasa

Adresabilni sistemi za detekciju gasa pruaju najmoderniju i najbolju zatitu za objekte svih
veliina. Osim olakanog testiranja ovi sistemi se odlikuju velikom fleksibilnou i visokom
preciznou detekcije. Mogue je stalno pratiti porast koncentracije gasa za pojedine detektore i
obavetavanje (zvuno i svetlosno) prisutih o poveanju nedozvoljene koncentracije gasova.
Na osnovu analize nivoa koncentracije gasa, centrala daje signal automatici za sisteme odimljavanja
i protivpoarnih klapni. Na ovaj nain se postie maksimalna bezbednost prisutnih ljudi i imovine u
objektu

Slika 35. Adresibilni sistemi

46

Oslobaanje otrovnih gasova, nedostatak kiseonika, kao i prisutnosti zapaljivih gasova i

para moe se pratiti sistemima za detekciju gasa. Bitno je naglasiti kako je mala koncentracija
toksinih gasova tetna za ljudsko zdravlje, dok kombinacija eksplozivno zapaljivih gasova sa
vazduhoma moe dovesti do znaajnih posledica za ljude i okolinu
Kod pojedinih objekata kao to su podzemne garae, toplane i gasne podstanice vano je
osigurati rad istih fiksnim sistemima za otkrivanje gasa. Kada se otkrije u ranoj fazi, alarmi i
procedure za upravljanje bitni su u primeni same zatite osoba i opreme u objektu. Postoje razne
vrste detektora gasova obzirom na vrstu gasa kojoj su namenjeni.
Ugljen monoksid je nevidljiv, bezmirisni i bezbojni gas koji nastaje nezavrenim
sagorevanjem benzina, drveta, ugljena, prirodnog gasa, propana, nafte i metana te ne moe biti
detektovan bez koritenja sistema detekcije.

Slika 36. Detektor ugljen-monoksida

47

ZAKLJUAK
Zbog nedostatka prostora za parkiranje i sve veeg broja privatnih autmobila podzemne
garaze su postale prioritetan oblik parking prostora dananjice. Izgradnja podzemnih garaa
regulisana je Pravilnikom o tehnikim normativima za sisteme za ventilaciju ili klimatizaciju ("Sl.
list SFRJ", br. 38/89) koji izmeu ostalog definise uslove vezane za zatitu od poara ali i uslove
koji definiu neophodan kvalitet vazduha. Sistemi ventilacije u garaama predstavljaju jednu od
vanijih karika u sistemu zatite od poara i obezbeivanja neophodnog kvaliteta vazduha.
Ventilacija ima cilj da stanje vazduha u odreenoj prostoriji, a obzirom na temperaturu, vlanost,
strujanje i istou, odri u okviru odreenih granica. Zahtevi koji se u tom smislu postavljaju su
razliiti i zavise od vrste prostorije, odnosno od tehnolokog procesa u prostoriji.
Garae su visoko rizine poarno ugroene prostore samim tim to su objekti koji mogu
sluiti za skladitenje materijala, takoe su i snabdevene motorima sa unutranjim sagorevanjem.
Uzroci poara u ovim objektima su uglavnom posledice neispravnosti vozila ili eventualnih radova
na vozilima. Zbog prisustva lakozapaljivih materijala na vozilima (plastika, tekstil, guma) i
lakozapaljivih tenosti, kao pogonskog goriva za prevozna sredstva, eventualni poari u podzemnim
garaama se brzo ire, a postoji opasnost i od eventualnih eksplozija. Postojanje sistema koji e se
baviti dojavom poara, detekcijom tetnih gasova, odimljavanje, i snabdevanjem prostora
kvalitetnim zadovoljavajuim vazduhom omoguava lake i sigurnije korienje i spreava nastanak
velikih teta.

LITERATURA
48

1. Blagojevi M. Alarmni sistemi. Fakultet zatite na radu, Ni: 2011.

2. Todorovi M. Sistemi ventilacije i klimatizacije. U Energetska efikasnost sistema grejanja i
klimatizacije. Mainski fakultet, Beograd: 1993; 145-170.
3. Miljkovi B. Tehnika preporuka za zatitu od poara stambenih, poslovnih i javnih zgrada.
Savezni zavod za standardizaciju, Beograd: 2002.
4. Jagnji I. Sustav zatite od poara u garaama - Ventilacija u garaama. Klima oprema info.
2011; 21: 6-8.
5. Pravilnik o tehnikim normativima za sisteme za ventilaciju i klimatizaciju. (Sl. list SFRJ,
br. 38/89)
6. Pravilnik o tehnikim zahtevima za zatitu garaa za putnike automobile od poara i
eksplozija. ("Sl. list SCG", br. 31/2005)
7. Stabilni sistemi - Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote. Dostupno na:
http://www.almaks.rs
8. Car Park Ventilation Using Thrust Fan Systems. Available from: http://www.flaktwoods.com
9. Ventilacija garaa uz korienje Jet Thrust Sustava - Usporedba sustava ventilacije s
kanalima

sustava

mlaznim

potisnim

ventilatorima.

Dostupno

na:

http://www.flaktwoods.com

49