Branislav Janić Car Jovan

Branislav Jani Car Jovan
Branislav Jani
CAR JOVAN
roman
septembra 2009.
-1-
Pisati "Cara Jovana" za mene je bilo zadovoljstvo. Tragati i otkrivati

poneki detalj o toj velikoj misterioznoj linosti, poseban je
doivljaj. U tim traganjima i sam sam se nalazio u njegovim radostima
i tugama, pobedama i porazima. Pisao sam po onom to sam saznao, ali i
po srcu. U tome su me podrali svi moji i svi oni iju re potujem.
Car Jovan je rano siao sa ivotne scene, ali je ostavio koavu
slobode koja evo ve decenijama duva ovim naim prostorima. Srean sam
ako sam to uspeo doarati.
-2-
Pokrovitelj izdanja:
TEMPOREX, Mesna industrija, Senta

dominantni proizvoa kuvane unke na Balkanu
Promoter:
BENIKSAL, Baka Topola

drutvo za negovanje istorijskih i kulturnih vrednosti
-3-
1. DEO
-4-
glava 1.
CRNOJEVII

Promoter:

-5-
Bilo je leto 1482. godine. Letnja kia protutnjala je Cetinjskom dolinom i

sada je sve u vazduhu mirisalo na nju. Isto onako brzo kao to je i naila, tako je
stala i odmah se pojavilo sunce. Kotlina se pruala duga i uska, sa planinama na
sve strane. Nisu ulivale strahopotovanje svojom visinom koliko izgledom. Sa dve
strane, skoro su do polovine bile obrasle umom, a iznad tog pojasa, uma se
proreivala da bi pri vrhu bio goli kamen. No nita tu nije bilo otrih, ve naprotiv
mekih linija koje su se pretapale jedna u drugu. Tek su vrhunci pokazivali neku
udnu pritajenu snagu koja je delovala poput uspavanog dina, tiha i mirna i
istovremeno nepredvidiva.
Kraj potoia radila je grupa ljudi, a njih nekoliko stajalo je neto dalje i
razgovaralo. Ve stariji mukarac, odluna dranja, prosede brade i brkova, sa
kao ugarak crnim oima, bio je Ivan Crnojevi, gospodar Crne Gore. Okupljenima
je pokazivao gde e podii crkvu a gde dvor. Zagledan niz kotlinu govorio je:
- Nisam ovamo esto dolazio, a sada me muka tera da izaem ovde a i vi
samnom. Mora se misliti na sutra. Stefanica je znao da e doi drugaije vreme
pa je sve ovo na sablju izborio ili na poklon dobio. Tako mi niko nee moi
zameriti da se tuim koristim... ta ti kae Nikola ?
Nikola je bio jedan od Crnojevia. Visok, tih ovek za koga je gospodar uvek
imao posebne zadatke i poslove o kojima su samo njih dvojica znali.
- Ti retko kad grei gospodaru, pa ni ovog puta nisi.
Ivan mu povladi klimanjem glavom. Takav odgovor je i oekivao. Ne zato to
Nikola nije smeo drugaije rei, nego zato to je on za ovo znao jo pre godinu
dana.
Tako su razgovarali Ivan Crnojevi i njegovi ljudi u cetinjskoj dolini, dok su
vrene pripreme za gradnju dvora i crkve. Nita tog letnjeg dana nije bilo
sluajno, niti je kod gospodara Ivana neto tako moglo biti. U sluajnosti ve
odavno, instiktivno nije verovao. Oseao je da se mora prilagoditi novom vremenu
jer nije imao dovoljno snage da se suprostavi velikima. Sklanjao se u brda jer je
procenio da je u njima spas. Ni kotlinu podno Lovena nije sluajno odabrao, kao
to je ni Stefanica nije sluajno prisvojio. Najvanije mu je bilo da se do nje teko
stie, a da se na njoj moe preiveti. ta je hteo? Najpre da bude na takvom
mestu gde se nikom nee ii, a onda i na takvom odakle e lake pruati otpor
silnijim i monijim. Nije zaboravio ni na tree. Bude li se moralo povui, da se
ljudi imaju gde skloniti. Osnovno mu je ipak bilo da se ono naroda to tamo bude
moe prehraniti, a pasita za stoku je tamo bilo dovoljno. Kada je prvi put o tome
razgovarao sa Nikolom Crnojeviem, samo su o tome mislili. No ve je Nikola
tiljanovi, njegov putujui poklisar, uio da su svi putevi vodili okolo a ni jedan
nije bio predalek, ali doi pod Loven lake, mogao je samo onaj ko je znao kozje
-6-
staze. Tako je ovaj kraj ostajao i blizu i daleko, blizu puta ali ne i na njemu i svaki
koji bi se odluio krenuti ovamo znao je da mora u planine. A kako tad tiljanovi
ree, zna se ko u goru ide. No vojvode koje je sam proglasio, mislile su
drugaije. Tu mu omilie vojvode ura i Vuk, ali i Boidar koga uze za svog
logofeta. Ko valja gospodaru taj e sa nama, a za ostale vieemo ponavljali su,
svesni da i oni moraju iz svojih kua. Kada je krajem protekle godine razgovarao
sa mitropolitom Visarionom, dobio je podrku, ali mu mitropolit odmah ree da
ako narod ve negde mora ii, najbolje se skuplja oko naih crkava i manastira.
Tako Ivan Crnojevi poe graditi novu prestonicu.
udna su sojta bili ti Crnojevii. U Zeti gde se poreklo dugo pamtilo, mislilo
se da potiu od nekog Crnoja, pa tako dobie prezime. Njegovi sinovi, posebno
Radi i Stefan bejahu hrabri i odvani mukarci, ali preki na delu i oruju. Druga
njihova linija ila je od nekog uraa pa tako dobie naziv uraevii, ali se ve
prvo koleno ura i Lje pisalo i ovako i onako. Bile su bolje diplomate od
Crnojevia, ili su se moda manje zamerali okolini pa preivee. Lje ili Aleksa
nije imao dece, a stariji ura je bio oenjen erkom poznatog Koje Zakarije,
odlunog, mudrog ali i udnog gospodara Danja podno Skadra, koga su ee
zvali Kojin nego Koja. ura starijem sinu dade ime urain po ugledu na svog
oca, a sinu do njega Kojin da udovolji eni. Trei dobi ime Stefan, verovatno po
nemanjikoj tradiciji, a etvrti bejae Luka. Dok im je otac bio iv bili su u slozi.
Trojica su iveli sa ocem, a mladom Stefanu - Stefanica, sazidae tvravu
urevac na samoj granici prema Kotoru i Grblju. Kako je vreme odmicalo Stefan
je jaao a lukavstvom i odlunou daleko je nadmaivao brau. Poput svog oca i
on se oenio arbanaskinjom Marijom, erkom Ivana Kastriota. Iz toga braka imao
je dva sina, starijeg ura i mlaeg Ivana.
U siromanoj Zeti dve stvari su uvek bile najtee, obogatiti se i stei ime.
Ono prvo Stefanica nije uspeo, a za ovo drugo se izborio. Traei prijatelje po
nudi okrenu se ka bosanskom hercegu Stefanu Vukiu. Ovaj mu pokloni neka
sela i kraj oko Lovena, ali u zamenu za saveznitvo zatrai da mu poalje jednog
sina kao zalogu. Birajui izmeu starijeg koji je ve znao voditi vojsku i mlaeg
jo nedoraslog Ivana, Stefanica posla mlaeg. Nakon punih dvanaest godina, sin
mu se povrati kui, ali nikada nije zaboravio ta mu je otac uinio. ura je ve
bio oenjen i imao sina Nikolu. ena mu je ubrzo po poroaju umrla, a on se
ponovo nije enio. Ivan je imao neke uspomene sa bosanskog dvora, ali mu to
otac ne prihvati, pa se morao oeniti Gojsavom erkom ora Arijanita Komnina,
pa je tako postao ve trei Crnojevi koji se eni arbanaskom. No kad mu ena
umre, ispuni mu se davnanja elja pa u Crnu Goru dovede Martu, erku Stefana
Vukia Kosae. Bilo je to 1469. godine. Ivan od brata polako preuze svu vlast, a
-7-
posle smrti oca smatralo se da je on jedini pravi naslednik loze Crnojevia. Stalno
u sukobu ili na granici sukoba sa Turcima, Mlecima i oblasnim gospodarima,
trudio se da sauva ono to ima, a imanja u brdima samo je nadalje proirivao.
Brat ura mu sve prepusti, a sin mu Nikola kako je stasavao sve se vie vezivao
za Ivana i sina mu ura. I ako su se mudri Latini trudili da ga privuku u svoje
okrilje, Ivanu je milija bila samostalnost u brdima pa ma kakva ona bila. Ivan je
imao tri sina i dve keri. Najstariji bee ure, pa Stefan i najmladji Stania. Pod
pritiskom velikih, bio je prinuen da bei i da se skloni van zemlje. Prelomna
godina za Ivana Crnojevia bee 1481. Na vest da je umro sultan Mehmed,
pohitae povratnici iz Apulije Ivan beg i Leka Dukain nazad u svoje krajeve.
Crnojevi munjevito povrati svoje, a da stvarne borbe skoro nije ni bilo.
Tako doe 1483. godina. Ivan beg je ve 18 godina bio najvei vlastelin u
Gornjoj Zeti i gospodar brda. Mleani mu nisu pridavali nekakvu posebnu
panju, ali Turci su bili bolji prognozeri, pa su neto ranije sa njim potvrdili mir i
obavezu da se ne pojavljuju na njegovim granicama. Jedino su se viali u
krajevima koje su oni kontrolisali, najvie u Bjelopavliima i Piperima. Sve
njegove poslove obavljala su dvojica Nikola, tiljanovi i Crnojevi. Njih dvojica
podelie i poslove oko dubrovakih majstora a trei Nikola (Popovi) dobi pored
ostalih poslova jo i da prepisuje crkvene knjige.
Od samog poetka, gradnja na ipuru te 1484. je dobro ila. Ivan je i pored
otpora uveo radnu normu, pa su u poslu pomagali i Crnogorci. Najpre su poeli
graditi crkvu posveenu presvetoj Bogorodici. Pored crkve i manastira udareni su
i temelji dvora Crnojevia, ali Ivan nije dao da se gradnja nastavi dok ono
zapoeto ne bude gotovo. Iste godine Nikola Crnojevi napravi kuu na Cetinju.
Bila je sedma po redu, ali enu jo nije dovodio. Uglavnom je vreme provodio sa
Ivan begom, tek ponekad viajui ura na Rijeci. Onako tihog i neupadljivog,
gospodar ga je voleo imati uza sebe. Uglavnom je sluao, pa tek posle kad bi ga
Ivan beg neto zapitao, govorio ta misli. Ivan beg je znao rei malo u ali a malo
u zbilji, da su Crnojevii meavina diplomata i ratnika, a Nikola osta samo
diplomata. Tako pred begom Nikola naizgled nije imao nikakvih svojih
problema, ve samo probleme Crnojevia. A sve je trebao znati ako bi negde bio
poslat. aljui ga jednom prilikom u Dubrovnik, ili Raguzinu kako je beg govorio,
rekao mu je samo da uini onako kako bi ja inio. Tako je taj jo uvek mladi
ovek obavljao delikatne poslove za gospodara i za ura, niim se ne istiui, ali
sve cenjeniji iz godine u godinu. A najudniji je ipak bio njegov odnos sa dve jake
linosti koje su se takoe kretale oko bega i sa kojima su se njegovi poslovi stalno
isprepletali. Jedan je bio Nikola Kosijer begov sekretar, a drugi Nikola tiljanovi,
zvanini poklisar. Sa obojicom je Nikola sam uspeo reiti sve poetne nesuglasice
-8-
i bez pomoi gospodara, stei na ugledu i znaaju.

Nikola nije sluajno sedeo uz bega. Ve i po rodbinskoj vezi bio mu je blizak a
kada je poginuo ura, Ivanov brat, Nikolu je odmah povukao k sebi. Pronicljiv i
inteligentan Nikola je obavljao sve sloenije zadatke koje je Ivan beg postavljao
pred njega. Najtee mu je bilo 1479. kad posle opsade Skadra, spremi sa Mlecima
zajedniki napad na Turke ali Mleci izdadoe, pa je Ivan beg bio primoran da
prebegne u Apuliju zajedno sa najuom rodbinom. Osta samo Nikola koji mu je
bio i ui i oi. Tako je Ivan znao sve to se u zemlji dogadja. Odmah nakon smrti
Muhameda povrati se u Crnu Goru gde ga je ve ekala spremna vojska pa brzo
povrati ono to je izgubio. U jesen zahvaljujui Nikoli, sklopi mir sa Turcima pod
istim uslovima kakvi su bili i pre pobune, odnosno da hara bude 700 dukata na
godinu i da se Turci nee meati u upravljanje zemljom. A kada te zime i zvanino
priznade vrhovnu vlast sultana, pozva Nikolu k sebi. Bili su samo on i sin mu
ura. Kratko mu ree da boljeg od njega niti ima niti moe biti i dok je njega i
ura on e uvek biti prvi do njih.
Vaan momenat u Nikolinom ivotu desio se u rano prolee 1482. godine.
Nakon nekog razgovora sa zetskim mitropolitom Visarionom, Ivan Crnojevi posla
Nikolu u manastir Preistu Krajinsku na razgovor sa tamnonjim prelatom. Prelat
Andrija Jamoneti veto je u manastir uveo latinski obred, a ta nekada lepa
zadubina Balia mnogo je promenila izgled. Nikola uspe povratiti neto od
ikona i sasuda, ali nikakav uspeh nije postigao sa tvrdoglavim prelatom. Pri
povratku, na putu ka Rijeci, jake kie ih zaustavie u nekom jadnom zaseoku.
Nikola tu upozna Krstinju i kad nakon dva dana kia stade povede je sa sobom.
Krstinja je bila iz plemena Mrkojevia, a tu se zatekla sklanjajui se sa drugima
od Turaka. Na Rijeci, Nikola sve ispria gospodaru pa tek na kraju ree da je
jednu priveo. Gospodar ga obdari dukatima i odmah mu odredi drugi stan.
Krstinja je rodila sina 26. novembra na Dan svetog Dimitrija. Nikola niim
nije pokazivao radost, ali to druge Crnojevie nije smetalo da se provesele.
Krtenje je obavljeno na Obodu, uz tada najvee crkvene velikodostojnike Zete.
Ivan je naime okupljao svetenike i kaluere iz naputenih i razruenih crkava
oko Skadarskoj jezera, pa je tako krtenju prisustvovao mitropolit Visarion,
episkom Vavila i naravno svi Crnojevii. Zapinjalo je jedino oko imena jer su sva
tradicionalna imena Crnojevia ve bila zauzeta. Odluio je gospodar, Neka
bude Jovan. Tako je Ivan beg nadenuo ime kome se vie obradova Krstinja nego
Nikola. Brat joj se tako zvao. Proroki Ivan beg tada ree Eto sudbina nam je
dodelila da se otimamo o imena naih predaka, jer su to svojom mudrou i
hrabrou zasluili. Nema ve tog imena meu nama Crnojeviima koje nekome
nije dato, a neka se ponavljaju po vie puta, kao ime tvoga oca ura. Neka se
-9-
zato ovaj mladi oek zove Jovan. Neka pronosi svoje ime tako da oni koji dou
poslje nas imaju jo jednog slavnog pretka. Za slavu i hvalu svih Crnojevia.
Nikola nije imao tu sreu da je mogao sa sinom i enom boraviti due
vreme. Uvek je neto iskrsavalo to je jo trebalo obaviti. Ivan Crnojevi zvanino
obnarodova svoju osnivaku povelju manastiru na Cetinju 4.januara l485.
godine. Svi su se bili okupili u velikoj sali dvorca na Obodu. Tu se najstariji
Crnojevi sveano zakle mitropolitu da je ovo pravljeno za veki vekova i da vie
seoba nee biti. Ree da je manastir u srcu njegove drave i odatle treba da iri
svoj uticaj vaskolikom Zetom i svuda tamo kuda budu hteli da se uje
pravoslavno slovo. A za crkvu je dobio provienje u hramu preiste Bogorodice u
Loretu i tu se zakleo da e joj podii crkvu u svojoj otadbini, ako se ikada
njenom pomoi u nju bude vratio. Zalog i zakletvu eto je ispunio tog 4. januara. A
da bi bio to blie tom korenu pravoslavlja, on e dvor uskoro preneti u samo srce
svoje drave i otvoriti ga svima onima koji na Cetinje dou sa mirom u srcu. A
mir je izgledao blii nego ikad. Ali i za njega se moralo rtvovati. Ivan beg hteo ne
hteo posla najmlaeg sina Staniu u Carigrad kao garanciju mira. Turci su to
potovali i drali dato obeanje. Ceo dvor je preseljen na Cetinje, a uskoro se
okolo poee podizati kue, neke ve prostrane i svetle.
Nikola je od preselenja dvora bio na Cetinju, a poslovi su mu uglavnom bili vezani
za Ivana. Gospodar je naoigled stario, pa je veinu poslova obavljao ura. A on
se razvijao u pravog Crnojevia, hrabrog i odlunog koji je potovao oeve
dogovore, ali je imao svoje ideje i sprovodio ih. Ivan beg se jedino meao kada je
dolazilo do svae izmeu brae. Na kraju proglasi ura za svog naslednika a
mlaem Stefanu dade brda na upravljanje. Stefan nije imao snage ni volje da mu
se suprostavi. No sukob je ostao da tinja i bilo je samo pitanje vremena kad e
eksplodirati. Na sreu za ivota Ivan bega nije. No jedno drugo pitanje postavi se
ba na guvnu. ura je ve godinama bio udovac. Nikola je vie oseao nego to
je znao da gospodar odrava neke veze, ali se u to nije meao. Neki od vojvoda na
guvnu javno upita misli li se on eniti ili e ovako u koroti razmiljati. Ve sutra
Ivan beg pozva Nikolu k sebi i posla ga u kotorskom providuru sa nalogom da
nae za ura pravu priliku.
Tako Nikola odjaha u Kotor, gde ga Paolo Eriko lepo primi i prihvati sa
svom ozbiljnou ono to mu je Nikola preneo. To je bila njegova davnanja ideja
objanjavao je Nikoli, ali Ivan sve do sada nije hteo ni da uje. A oeniti se
mletakom princezom znailo je mnogo u odnosima dve zemlje. Providur odlui
da e poslati svog oveka, ali Nikoli to nije bilo dovoljno ve se ponudi da i sam
poe u Mletke. Providur pristade. U tih nekoliko dana boravka u Mlecima Nikola
se imao prilike nadiviti lepoti prebogatog grada, ali i svojim loim jezikom ispriati
- 10 -
puno toga o uru. Na kraju je bi primljen u kuu Antonia Erika i video erku
Izabetu. Profinjena patricijka ostavila je na njega lep utisak i mada je vreme bilo
kratko, uinila mu se pametnom mladom enom. Mleani su bili za taj brak, a to
mu je po povratku u Kotor, dugo priao i providur.
Tri meseca kasnije Nikola sa bogatim darovima ponovo krenu u Mletke po
mladu. No sada je sa njim iao Paolo Erico i nekoliko ljudi iz pratnje. U posebnom
pismu, gospodar Crne Gore je poruivao Mleanima da veruju sve ono to im
njegov izaslanik bude rekao, a on e napisati samo toliko da e mu biti ast da
bude u vezi sa Mleanima i da e sve sporove posebno one oko Kotora reiti
mirnim putem, i da se sa ovim brakom ukidaju sva neprijateljstva izmeu Kotora
i Brda. Sve je to bilo dobro primljeno u Mlecima, a Erico je iskoristio priliku za
svoju linu promociju, smatrajui ovaj brak svojom velikom zaslugom. Senat je
12. jula 1490. godine doneo pozitivnu odluku, ak odredio sumu koja se daje
mladoj u miraz. Bio je zadovoljan i Nikola, pa nakon toga krenue nazad ka Crnoj
Gori. Tek pred Bokom, Erico saopti Nikoli vest da je gospodar Ivan umro i da je
sada gospodar Crne Gore ura. Nikola kad to u, zaplaka se, ali se ukloni da
drugi ne vide njegove suze. U Kotoru ostavi Izabetu kod providura a on pouri u
Brda. ura je bio u crnini, pa je za svadbu trebalo pripremiti drugaiji protokol.
tiljanovi ode po mladu u Kotor, a crnogorci izjahae pred nju tek kad prioe
Cetinju. Mora da je i Izabeta bila zadovoljna videi stasitog Crnojevia o ijem joj
je liku najvie priao njen roak, ali joj se novi gospodar Crne Gore uini jo
lepim i dominantnijim. Ni ura nije bio ravnoduan, pa se par vena u crkvi,
ali bez veselja jer su Brda tugovala za Ivan begom. Izabeta dobi novo ime
Jelisaveta.
U poznu jesen umrije Krstinja na veliku Nikolinu alost. Jovan je ve bio
poodrastao i Nikola se za njega nije bojao, jedino se plaio toga kome e malog
ostavljati ako bude morao na put. Krstinju sahrani na cetinjskom groblju uz
iskreno sauee svih Crnojevia. Mesec dana posle nje, na groblje iznesoe i
kaluera Jova, pa tako Crnojevii u jednoj godini izgubie tri svoja lana. Ako je u
iemu traio utehu, Nikola ju je traio u sinu. Ni tu mu nije bilo lako. Bez obzira
na uticaj majke dok mu je jo bila iva, Jovan se isticao samo u jednom, nije
voleo da ga niko dira. U svemu pa i u igri, znalo se ko je od Crnojevia. Pa ipak
Jovan je uvek imao neke svoje misli i svoje pristalice. A ono to je Nikolu najvie
radovalo bilo je da nikad nije koristio prezime da bi se osvetio ili nekom naudio.
Njihov odnos bio je udan. Puno odsutan od kue, Nikola nije imao priliku da se
brine o vaspitanju deteta pa je sve padalo na Krstinju. Njenom smru bio je
prinuen da sam preuzme brigu i da radi ono to nije znao. Kako je poeo tako je
zadrao odnos sve do smrti. Sinu je priao kao mukarac mukarcu. Jedino u
- 11 -
dugim zimskim satima, znao ga je posesti pored ognjita i priati ono to nikada
nije rekao ni Ivan begu ni uru. Tako je Jovan i ne znajui to poeo primati
neka udna ivotna iskustva koja su bila znatno drugaija od onih koje je
zagovaralo njegovo drutvo. Deki je poeo da shvata da sila i snaga trebaju, ali
da nisu jedino i bogomdano sredstvo za ostvarivanje ciljeva.
Gotovo neprimetno u Jovanov ivot je poela da ulazi jedna druga enaJelisaveta Erico. Najpre je Jovanu bila interesantna zbog svog jedva razumljivog
jezika, a posle kad joj je priao sa njim je priala italijanski. Jovan ju je sluao
najpre je samo gledajui i sluajui zvuk njenog prijatnog glasa, ili moda
pokretanje njenih lepih usana. Nalazei u njemu sagovornika Jelisaveta je sve
vie prelazila na italijanski i ne pokuavajui da govori srpski. A onda nakon
sluajne ureve podrke poe Jovana uiti svom jeziku. Sluajui ih jednom
kako se nakon dugog muenja sa srpskim, obraa Jovanu na talijanskom, ura
joj odade priznanje reima da ako mali bude diplomata na oca, uvek e mu taj
jezik trebati. Od tada, Jelisaveta nae reenje za svoju usamljenost a Jovan
pored dobrog uitelja dobi i bar neki deli zamene za majku. Ve nakon nekoliko
meseci druenja, Jelisaveta poeli da ga naui itati i pisati, pa preko kotorana
zatrai da joj se iz Venecije poalje sav potreban pribor. Gotovo je postalo pravilo
da svako jutro Jovan doe pred dvor pa ako je toplo, Jelisaveta izae napolje, a
ako je hladno onda ga je uvodila u svoju sobu. Gotovo neosetno poela ga je uiti
manirima, nehajno mu ispravljajui kretnje, nikad ga ne terajui, ali tvrdoglavo
ponavljajui ono do ega joj je bilo stalo. Jovan je imao desetak godina kad je
progovorio talijanski, od poetka se ne stidei moda i zbog toga to je gospoa
toliko greila srpski da je bio ubeen da on grei manje. I bio je u pravu.
U rano prolee 1492. godine, Nikola otplovi u Veneciju. Jelisaveta je dugo
sa njim razgovarala kazujui mu gde da ode i kome da se obrati. Kad se nakon
dva meseca vratio bio je zadovoljan i on i gospodar ura. Sate je proveo sa
gospoom priajui joj kako je sada u Mlecima mada je ona odande stigla jedva
pre dve godine. Jovan je utke sluao, upijajui svaku re. Tek je razumeo da je
Nikola iao da vidi neku tampariju i da e je gospodar ura sigurno kupiti. U
jesen te godine, Nikola ode po tampariju. Za njim uskoro stigoe i neki monasi.
Najuveniji meu njima bio je Makarije. Mitropolit je pomogao da ga pronau.
Ujedno je traio od Makarija da pree u cetinjski manastir sa svojom bratijom
radi tampanja knjiga. Gde je Makarije ispekao zanat to ni mitropolit nije znao,
moda u mladosti negde u Italiji. ura je ve bio nestrpljiv. Hteo je da se
tampanju pristupi to pre, pa vojvoda Rado videi gospodarevu nervozu u ali
ree da se ovaj boji da mu dukati kesu ne pregore. Takva opasnost nije
postojala, ali je ura imao dovoljno novca da se u takav poduhvat upusti. Mir
- 12 -
sa Turcima i podnoljivi odnosi sa Mleanima, omoguili su mu da umesto u

ratove, utroi dukate za drugu namenu. Jo je Ivan beg razmiljao o tampariji.
Sramota je govorio je da se u naim crkvama boja sluba obavlja kako kome
padne na pamet. I najpametniji pop e je ili okrenuti ili zaboraviti. To mora biti
zapisano. Mitropolit mu je pruao puno podrku, ali ta je vredilo kad novca nije
bilo dovoljno ni za preivljavanje. ak ni zadubinska crkva na Cetinju nije imala
sve knjige za liturgiju. Makarije uskoro smesti tampariju u posebnu prostoriju u
cetinjskom manastiru, kako nikog ne bi ometala. Sa svojom bratijom Makarije je
cele te godine pravio neka slova, a Jovan je koristio svaku priliku da im se priblii
i vidi ta to rade. Interesovanje ga obino ne bi dugo dralo jer je njihov posao bio
lagan i monoton. Jedino se zadravao due ako je Makarija bio raspoloen za
neku od svojih pria.
Jovan je tako provodio dane izmedju gospoe Jelisavete, monaha Makarija i
svoje druine. ak se i u toj grupi neto promenilo. Dobili su novog lana a da
toga nisu bili ni svesni. Na samom kraju cetinjske doline, tamo gde ve poinju
planine od davnina je stanovao neki Joko. Sa nikim se nije posebno druio, sa
nikim nije bio u zavadi, a nije pripadao ni jednom bratstvu. Davno jo pre
dolaska Crnojevia naselio se ovde, sagradio kolibu, imao neto ovaca i koza i dva
dresirana sokola. Sa njima je odlazio u brda, a kako i zato je pustio nekoliko
deaka da idu sa njim, to ni on sam nije znao. Od te grupe uskoro ih ostade tek
trojica jer su roditelji zabranjivali deci da se sa njim drue. Nikola se kod Jovana
tek poneto raspitivao, ali ga nije spreavao. Za Boi 1493. godine, Nikola odsee
pare peenice i hleba i dade Jovanu da ih odnese Joki. Momi to jedva doeka.
To jo vie uvrsti njihovo prijateljstvo. I dok se Nikola zanimao sa tamparijom,
Jovan je sa Jokom lutao po planini. Na kraju mu pokaza i kako to sokolovi love.
Doe i prolee 1494. godine. Proleni pljuskovi kupali su Cetinje, a sa ona
dva Lovenska vrha iz dana u dan odjekivalo je pucanje gromova i grmljavina.
Ono malo lepog vremena tek je bilo da se ljudi osue. Sunce je ba lepo grejalo
kad Jovan neto iza podneva doe do Joke. Molio ga je da krenu u planinu, ali
ovaj zagledan u nebo odbi, tvrdei da e biti nevremena. Sem dva oblaia, nita
se nije videlo, pa Jovan sa nekoliko momia iz druine ne poslua nego krenu
kroz umu. Zaigrani nisu ni gledali u nebo. Tek ih tre grmljavina i silan vetar
koji odjednom dunu. Dvojica odmah otrae nanie a Jovan sa dvojicom,
pokazujui hrabrost krenu polako. Strahovit prasak u neposrednoj blizini ih tre,
pa potraie zaklon ispod visoke jele. Ve im se uini da je grmljavina sve dalja,
kad straan udar groma raspoluta drvo ispod kojeg su se nalazili. Dvojicu
deaka grom odbaci od drveta a Jovan koji se nalazio na putu munje, osta
nepomian. Kia brzo osvesti onu dvojicu i kad videe nepominog Jovana
- 13 -
pohitae nanie. Prva je bila Jokina kua. Rekoe mu ta se desilo, a oni pojurie
ka Nikolinoj kui da mu jave za Jovana.
Kad nakon sat vremena Nikola sa nekoliko ljudi dojuri na oznaeno mesto
zatee sina zakopanog u zemlju, samo mu je glava virila napolje i Joka kako stoji
kraj njega. Joko jedva sprei da ga otrpa, pokuavajui da mu objasni da mu je to
jedini spas. iv je, a ovo ga jedino moe odrati na ivotu. Nikola je bio uporan i
izmeu njih dvojice za malo ne doe do guanja. Tek Makarije koji stie iza njih
dade Joki za pravo, pa se Nikola malo umiri. Ono malo deje glavice to se videlo
iznad zemlje bilo je crno poput uglja i tek je tiho stenjanje govorilo da je deak iv.
Kad ga kasnije sanee sa planine i odnesoe kui, Joko kao da se preselio u kuu
Nikole Crnojevia. Nikog ne pitajui bdeo je pored deaka. Nikola ga pusti.
Makarije je povremeno dolazio i gledajui Joko kako posluje oko malog, samo je
klimao glavom. Poela se gubiti i ona runa crna boja, a tamna pruga koja se
sputala sa ela preko levog oka postajala je sve blea. Deak polako poe
otvarati oi. Joko je ba bio pored njega. Nita ne ree, ali Joko mu u oima vide
da ga je prepoznao. Zastenja i nastavi spavati. Kako mu je pitao je ko po zna
koji put Nikola. Bie dobro isto toliko puta odgovarao je Joko. Tek ih lagani um
okrete unazad da vide momia kako teturajui se i vukui levu nogu, prilazi i
seda pored oca na tronoac.
Jovan je sreno preiveo. Spaen je samo zato to je Joko odnekud znao da
ga mora osloboditi groma i zakopao ga u zemlju. I pored toga posledice su bile
vidljive. Ten mu je postao tamniji, a du celog tela sa leve strane sputala se
tamna pruga za prst debela, kao da je grom tuda proao u zemlju. Prelazila je
preko oka, ila niz eonu kost, ivicom obraza, pa se skoro sa strane vrata
sputala pored kljune kosti niz telo sve do nonih prstiju. Na levo oko tek je
nazirao likove, mada sem oprljenih obrva i trepavica nije izgledalo da ima ikakve
druge povrede. Leva ruka i noga bili su mu utrnuti pa je zato nogu vukao. Kad su
ga uskoro premorenog poloili na krevet, Joko je prvi put bio zadovoljan. Dobro
je prolo, pa objasni Nikoli da e mu ona pruga izblediti, a boja nee biti puno
svetlija nego to je sada. Najvanije je da e uskoro moi letiti kao i do sada.
Jedino me oko brine jer mislim da se tu nee nita popraviti.
Jovanova tragedija brzo pade u zaborav za sve, sem za tri osobe. Nikola je
stalno gledao da bude u blizini, a ura je znajui to, izbegavao da ga bilo gde
alje. Ostale dve su bile Joko i Jelisaveta. Mletaka patricijka je sa jednim
pratiocem poela dolaziti svako jutro im obavi obaveze u dvoru. Jovan ju je ve
ekao i im je poeo govoriti, nastavili su se njihovi asovi. Obino je ostajala oko
dva sata. Na izlazu ju je uvek susretao Joko, pokuavajui na svoj nezgrapni
nain da joj ukae poast. Ukoio bi se dok je ona prolazila i tek kad bi zamakla
- 14 -
ulazio je u kuu. Ako bi se Nikola tu zaticao, izlazio bi im bi Joko uao. Za

momia su sada poinjale drugaije vebe, mnogo bolnije i napornije nego sa
gospoom. Joko bi mu svojim kvrgavim prstima izmasirao nogu i ruku i onda ga
terao da eta, dohvata stvari po kui, sve dok iscrpljen ne bi pao na leaj. Hodaj
govorio je jer samo tako kroz bol, bie opet kao to si bio. I Jovan je stegnutih
zuba radio sve ono to mu je Joko govorio. Ali ako bi iko bio u kui, sve ovo bi
izostajalo. Joko je strpljivo ekao da se posetioci udalje, pa bi tek onda zapoinjao
sa svojim vebama.
Kad sunce jae zasija izaoe napolje, ali je Joko i dalje vodio rauna da ih
niko ne vidi. I dok mu je Jelisaveta uvek donosila neku ponudu, kod Joke su to
bile samo tri stvari: med, jaja i sokovi. Jovan ni sam nije znao gde je Joko nalazio
ta silna jaja koja je gotovo skvadonevno prinosio i od kojih su ptica bila. Okretao
se od Jovana, sipao jaja u neku drvenu au i dugo mutio, pa malo solio i terao
ga da to popije odjednom. Najpre mu se na to gadilo a posle se toliko navikao da
mu je nedostajalo kad ih Joko ne bi doneo. Med je nalazio negde po umi, a
Jovan nikad nije primetio na njemu nikakav otok od pelinjeg ujeda.
Najzanimljiviji je bio sok. Ko zna od ega ga je sve gnjeio i kakve je meavine
pravio, ali im je jedno bilo zajedniko, nisu mu se dopadali, ali ih je pio da se ne
zameri Joki. Makarije je dolazio obino predvee i to mu je posao u tampariji
vie odmicao, sve ree. Na kraju ree Jovanu da doe on jednom njega da poseti.
Jovan se ve sutra spremi, ali ga Joko zaustavi. Vidi li onaj panj pokaza mu
deblo koje je virilo iz zemlje, moda tridesetak metara daleko od njih. Kad Jovan
klimnu glavom Joko mu ree Otri do njega i trei se vrati. Jovan ga zaueno
pogleda. Jo uvek je vukao nogu a o tranju nije mogao ni misliti. E kad bude
to mogao, onda idi pa obilazi. Ovakav kakav si odmah e te nazvati kljastavim i to
ti osta do kraja ivota. Najpre naui ii, pa onda idi kud hoe. Tako je nekako i
bilo. Jovan prvi put odeta do manastira krajem septembra. Iao je sa Nikolom
zadovoljan to moe hodati, mada je i dalje oseao da mu noga zatee. Pred
manastirom, okupilo se dosta naroda i glaveina sa svih strana. Monasi su
predali gospodaru u kou uvezan Psaltir sa posljedovanjem, a jagnjetinu koju im
je gospodar namenio podelie narodu. Jedini se poteno namiri mladi Boo
Vukovi koji je celo vreme mlatio po tampariji i jedini pravio knjige zajedno sa
monasima. Mitropolit je bio srean to je prva knjiga Oktoih prvoglasnik ve
odavno podeljena po crkvama, a bie dosta i ove. Jeromonah Makarije je
skromno utao ali nije mogao sakriti ponos.
Daleko od manastira i tamparije, ura su muile druge brige. Njegova
kalvarija poela je sredinom 1494. godine a da to ni na koji nain nije osetio. Vest
da je francuski kralj zavladao napuljskom kraljevinom sama po sebi nije mu nita
- 15 -
znaila. No nervoza kotorske vlastele izazivala je podozrenje. Od njih je o

francuskom kralju cele te godine sluao sve najgore, pa je ve i to bilo sumnjivo.
Pred zimu te godine dojaha na Cetinje jedan od Dukainija sa ratnom pratnjom
od dvadeset momaka. Imao je za gospodara Crne Gore posebnu poruku. ura
ga primi i saslua. ovek je govorio razlono i ubedljivo, pa i pored svega ura
prizva logofeta Bou i Nikolu. Dukaini ponovo ispria priu sa kojom je doao.
Treba skinuti Turke, proterati ih odavde i nastaviti iveti kako se ovde uvek
ivelo. Ovako iscrpljuju narod i vojvode a nikad se ne zna kad e poeti udarati i
paliti. Konstantin Arijanit se postarao da obezbedi svu potrebnu pomo kako u
novcu tako i u ljudima. On ne trai nita vie od onoga to ima. Ne trai ni da
bude bilo ega voa. On samo hoe da ustanemo svi zajedno i proteramo Turke, a
onda neka svako uzme ono to eli. Eto Crnojevii ele Crmnicu i Grbalj. Imae
jedno i drugo i niko im vie nee ruiti kue po Grblju kao to sada utei rade
Mleani. Treba samo hteti. Sve ostalo e doi samo po sebi.
Kad je sve izloio, ura ga upita a ko bi bio taj tajanstveni pomonik koji
bi sve dao to on obeava a ovaj mu odgovori da je to francuski kralj Karlo. to je
Dukain vie priao, uru se ideja sve vie dopadala. Sada pod Turcima stalno
je bio pod nekom prismotrom i mada sa puno samostalnosti, ipak se uvek morao
zapitati ta e Turci rei. Moda je tog Karla provienje poslalo da mu pomogne
da konano ovlada celom Zetom. Ako Arijantiti stoje iza svega toga onda to ne
moe biti ni malo loe. Ipak bio je oprezan, ali svakako prihvati da se o ovome jo
razgovara. Kad nakon dva dana Dukaini odoe na drugu stranu, ura najpre
porazgovara sa svojim najbliim, pa tek onda sazva stareine. Ukratko im izloi
ta je uo i ta se nudi, pa pusti ljude da govore. Sve i jedan su bili za to da se
svaka prilika iskoristi i isteraju Turci. Bilo je naravno i opreza, ali veina je bila za
otvoreni rat sa Turcima. Gospodar kao da je dobio onakve odgovore kakve je
oekivao. Kad se i to zavri, ura posla Nikolu u Kotor da uje ta se tamo pria
i kako oni o svemu razmiljaju. Kad se vratio potanko sve ispria gospodaru, ali
sutina je ipak bila drugaija. Daleko od toga da su Mleani voleli Turke, ali
toliko se toga loe pria za to dete od vladara, da mu tamo niko nita ne veruje.
Svi listom misle da je to avantura u koju se ne treba uputati, jer Karlo umesto
da se priprema za rat sa Turcim kao to to pria, samo pljaka i razara po Italiji.
Savjetuje se Crnojeviima da ne ure nikud, jer njihov ugovor sa Turcima takav je
da mogu i u okviru turskog carstva da rade ta hoe, a ko zna kako e biti pod
novim gospodarom.
Nikola je iznosio ono to je uo vodei rauna da ni jednog momenta ne
stavi sebe u ulogu presuditelja. ura to zapazi pa ga upita za njegovo miljenje.
Odgovor je bio kratak, rat nam ne treba. ura je bio zamiljen. Neto u njemu
- 16 -
je govorilo da je Nikola u pravu, ali ipak... Tek je klimao glavom. Nikola shvati da
je razgovor zavren. Na vratima se okrenu.
- Ne zaboravi da sve to radimo Turci znaju. Ne treba gubiti njihovo
poverenje ako se ne mora. Treba sve drati u njedrima i utati, pa ako odlui da
se ratuje lasno ti je ove nae kurjake sa brda pokupiti. A i Stania je tamo...
Novu godinu Nikola doeka zadovoljan. Jovan se potpuno oporavio i ve je
slobodno trkao po okolini. Kao da mu se i ona pruga povukla sa lica i postajala
je vidljiva tek kad se naljuti. Joko ga je i dalje terao da se puno kree. Ja te ne
mogu nauiti da mauje, to neka rade oni koji znaju, ali ti mogu povratiti i dati
snagu. I zaista, Jovan je jaao i ve nadjaavao svoje vrnjake. Jo jedna osobina
kao da mu se ustalila. On nikada nije zapoinjao zaevice, nikada nije zapoinjao
nikakvu tuu a da je nije mislio zavriti. Sve svoje sukobe reavao je sam i do
kraja. Polako se navikavao da gleda samo na jedno oko. Joko mu nije dozvoljavao
da zakree glavu Ako dobro ne vidi sav se okreni, nemoj da se nakree jer e
svako videti da na jedno oko ne vidi. Najpre je sve to bilo teko, a onda se ve i
na to navikao. Kao da mu to nije bilo dosta, Joko je voleo Jovana povesti napolje
u mrak. Momku se to najpre nije dopadalo, pa na kraju ree da njega tera napolje
sa jednim zdravim okom, a ni oni sa dva ne mogu nita videti. Brzo shvati da je
greio jer na ono zdravo oko kao da je nadoknaivao sve to na drugo nije video.
A u kui Nikola mu je potanko priao sve to je mislio u vezi sa ratom protiv
Turaka. No Jovan je bio gotov da odmah krene na njih. Poput druge dece odrasle
u crnogorskim brdima sinonim za rat bili su Turci, a za lukavost Latini.
S prolea ratni vetrovi prostrujae Crnom Gorom, pa nastavie dalje niz jug
preko Primorja do Skadra i Arbanasa. Plemenske stareine sve ee su zalazile u
dvor a ura ih je radosno doekivao. Na kraju preko Dubrovnika stie na
Cetinje i Konstantin Arijanit Komnin. Bio je sav opijen svojom vanou i snagom
francuskog kralja. Bio je maj 1495. godine, vreme za pokretanje ustanka.
Krenue odmah dole na jug, pa kada izvri sve pripreme, ide francuskom kralju
da se sva sila pokrene na Turke. Na krilima oduevljenja Arijanit tajno ode prema
granici, a ura ostavi u uverenju da ustanak samo to nije planuo. ak se sa
njim dogovori da on ne kree prvi, nego tek kad ustanu arbanaska plemena neka
tek onda i on krene. To radi njegovog mira i sigurnosti.
ura sad ve nije krio svoje namere. Poe organizovanje vojske, a
stareine su po plemenima samo ekale da se da znak za pokret. Jedino su bili
uzdrani Bjelopavlii, a od bliskih urevih saradnika, Nikola. ura ga
poetkom leta namerno posla u Podgoricu da se dogovori zbog kanjenja haraa.
Nikolu pripada muka nakon razgovora sa tamnonjim Turcima. Oni su znali sve
pa ak i to da je on protiv takvog rata. Muno dogovorie oko haraa, a Nikola
- 17 -
jedva doeka da stigne na Cetinje. Pohita u dvor da sve ispria gospodaru, ali
njega vie nita nije moglo zaustaviti.
Sutradan ga ura otpremi za Kotor sa porukom za kotorskog providura. I
ovde se ve naveliko ukalo o ustanku Arbanasa i nemirnoj Crnoj Gori. Srea ga
navede na budvanskog kneza Alviza Longa. Znali su se od ranije i cenili, a putevi
su im se nekako uvek ukrtali kad je Nikola iao vanim poslom. Sa mudrim
budvaninom nije bilo lako priati. Vie je to liilo na muno i tegobno navlaenje
nego na spontani razgovor dva poznanika, ali obojica kao da su uivala u tom
tihom nadmudrivanju koje nikada nije imalo rtava. Ovog puta Longo nije ni
pokuao da se nadmudruje. Tiho je i poverljivo aptao Nikoli da se naveliko pria
o ustanku Crnogoraca. Nije vam to dobro i ne moe se dobro zavriti, pa nastavi
isto tako tiho: Urazumite se dok je vremena, a ako ve neete onda bar ekajte.
Ne raunaj na Mleane jer oni za rat sa sultanom nisu.
A na Cetinju na guvnu pred dvorom, ura je okupio sve knezove i vojvode.
Nakon to im ispria ono to su ve znali ponovo ih upita za miljenje. Svi su ko
jedan bili za rat. Jedini ustade Stefan. Bilo je u njegovim reima prkosa i inata,
ali i puno razuma. Bio je protiv rata, a 700 dukata to se daje Turcima nije ak ni
za Goru neki poseban troak. Nikada se ne zna ta Turci mogu. Stefanove rei
ostadoe bez odjeka. Kad na kraju ura upita ko je za rat, crnogorci skoie kao
jedan. Trebalo je jo samo dati znak. Sudbina je ovog puta htela drugaije.
Mihajlo tiljanovi se pojavi nakon nekoliko dana iz Dubrovnika. utke odjaha
pravo pred dvor. Desilo se ono ega su se ustanici jedino morali plaiti. Mleani
su zaustavili sve brodove koji su kretali iz Venecije da ne bi sluajno neko javio
pre njih sultanu vest o smrti njegovog brata Dema koji je iveo u Veneciji. Tako
zaustavie i brod na kojem je bio draki arhiepiskop sa pismima, orujem i
zlatom za ustanike. U pismima, je bilo naznaeno ko e i kada udariti na Turke i
glavne pravce akcije. Mada ni jedno pismo nije bilo za ura, bilo je tano
navedeno njegovo ime i pravci delovanja njegove vojske. Nekoliko ljudi iz
arhiepiskopove pratnje je uspelo pobei, ali je svetenik sa dokaznim materijalom
ostao u Mlecima. ta e oni sa tim uraditi, niko nije znao.
Nasta zatije. Dani su se valjali poput oblaka, a ono malo vesti to je
pristizalo iz Italije govorilo je o tekoj situaciji u kojoj se Karlo naao izazivajui
sve redom oko sebe. Sada je stinjen, po svoj prilici gledao da se sa to manje
gubitaka povue tamo odakle je i doao. Nekud nestade i Stefan Crnojevi. Ni
glavari vie nisu bili onako glasni kao ranije. Primicao se kraj godine. Studeni
vetrovi ve su odavno ibali Cetinjem, kad u prvi sumrak pred dvor dojahae
konjanici. Stefan Crnojevi izae pred brata. Prui mu presavijen pergament iz
njedara.
- 18 -
- Govori ta pie tu, ne mora mi itati, sam u to ja posle uraditi. Ali samo
ako zna.
- Znam. Sultan pie da si ga izdao i da za vas dvojicu nema mesta u ovoj
zemlji. Pogazio si sve sporazume koje si sam predloio i potpisao, a da te on ni
jednim gestom nije na to naterao. Smatra da si imao posebne povlastice i
posebna prava i da si sve to bacio pod noge. Ako moe to objasniti, onda se
spremi i najkasnije za tri dana kreni za Stambol, a ako ne moe, za tri dana
mora napustiti Cetinje i Crnu Goru inae e on sa svim snagama krenuti na
tebe, sve unititi i popaliti dok ti ne doe glave.
ura se uhvati rukama za glavu. Sve njegove crne slutnje su se obistinile.
- A knezovi?
- Ko se zakune sultanu na vernost, ni dlaka sa glave mu nee pasti. Ovo je
poruka za tebe a ne za knezove i narod. Ako li ostane oistie tako Crnu Goru da
u njoj ive glave vie nee biti.
- A ti?
- Ja ostajem ovde dok sultan drugaije ne odlui - nije bilo nieg
pobedonosnog u njegovim reima. Pre neka seta i nesigurnost.
im Stefan izae, ura sazva za sutra sve plemenske stareine do kojih se
moe doi. Jednog momka posla da mu dovede Nikolu a drugog odasla po
igumana. Dok ga je ekao htede da Jelisaveti kae ta je odluio i ta su mu
poruili, ali se predomisli. Najpre pozva Nikolu i sve mu potanko ispria. A kad
ovaj upita ta e on, bio je izriit.
- Ti e samnom jer svi znaju da si bio vezan za mene. Hou da ovde
ostavim Bou i Kosijera. Svakoj vlasti oni e koristiti i trebati, a tako u i ja znati
ta se ovde zbiva, a meni treba neko ko moe obavljati poverljive poslove. Drugog
nemam do tebe. Zato spremi sina, pokupi ta ima i budi spreman za pokret.
Onda mu ree da je brod ve dva meseca u Budvi spreman za pokret i da ga
je ura plaao da ne teti. Volio bi da ga je plaao za dabe, ali ipak se isplatilo.
Sutradan na gumnu gospodar Crne Gore poslednji put se obratio podanicima.
- Dugo sam se muio ta da uradim i na kraju sam odluio. Ja niti smem
niti hou da se igram tuim glavama pa sam ovako odluio. im prije u na put u
Mletke sa pratnjom i porodicom. Kao to sam se nekada vraao tako u i sada. Ja
vidim da je Stefan spreman da me zameni, ali on nije ja, niti e ikada biti. Ja u u
Mletke a vi u brda. Ne verujte nikom, jer niko ni vama ne veruje. Jedno ete
morati uraditi dok se ja ne vratim. Budite verni sultanu kao to ste i koliko ste i
dosad bili verni. Daj boe da ga to sprei da nikom ni dlaka s glave ne padne. Jer
silnu e vam vojsku poslati. Ja moj put znam. Moram beati, a vidite i sami da se
Stefan namee kao novi gospodar Crne Gore. Neka mu bude to on hoe, a vi
- 19 -
razmislite ta vi elite. Jer ako je sultan meni skrojio sudbinu, verujte da je i

vama. A kada on tako neto odlui onda vie nema ive glave. Ja vam vie nemam
ta govoriti, sem onoga to sam rekao. Klonite se rata dok se ja ne povratim, jer
niije nije bilo vjeno pa nee ni sultanovo. Ja u podrku dobiti, a kada je
dobijem opet emo svi zajedno videti ta nam je raditi. I znajte.... ura Crnojevi
je uvek sa vama.
Vladar Crne Gore se okrenu i poe. Ljudi su utke posmatrali dok je
njegova visoka figura zamicala prema dvoru. Sabor je bio zavren. Nakon sat
vremena ura Crnojevi sa familijom, svojom gardom i najodanijim
slubenicima projaha kroz Cetinje na put bez povratka. U toj tmurnoj koloni,
negde u sredini jahao je Nikola Crnojevi sa sinom Jovanom. Sutradan u zoru,
povoljan vetar, razvio je sva jedra na brodu koji je hitao ka Veneciji. Crna Gora je
ostala bez gospodara.
Nedelju dana kasnije bili su u Veneciji. Retko su kada Mleani mogli videti
tako ponosnog posetioca kao to je bio ura Crnojevi. Crnogorski vojvoda
ponosno je koraao prema palati Velikog vijea u pratnji tek nekoliko pristalica,
svoje poasne strae i one koju je pred njega poslalo Vijee. Nita na njegovom
ponosnom licu nije ukazivalo kakve su ga sve muke razdirale protekle dve nedelje
i kroz kakva je sve iskuenja prolazio. Radoznala masa gledala je u njemu
iskonskog prijatelja koji je svoju privreenost moi i slavi Mletaka, potvrdio u vie
navrata. I kroz ove dve nedelje koliko je proveo u kui Erica, ura nije mogao da
se odazove pozivima na prijeme, traei mir da bi o svemu mogao razmisliti.
Radoznali Mleani mu valjda jedino to nisu mogli dati. Jedva je doekao dan da
ga pozovu pred Vijee i da moe rei ta ima i uti ta su Mleani spremni da mu
ponude. Sa dozom nestrpljenja i velikom nemirom zakorai na crveni tepih
postavljen pred vratima palate.
Prijem je trajao tri sata. U palati Ericovih na brzinu ispria Jelisaveti ta je
bilo pa naredi da se pozovu crnogorci.
- Mleani raunaju na nas. Spremni su sve da uine da se povratimo nazad
u Crnu Goru i na naa ognjita. Ve koliko sutra njihovi predstavnici e zapoeti
razgovore sa Turcima, traie da nam se vrate sva prava, a oni e Turke obetetiti
na drugi nain. Od nas ne trae neke posebne dabine, ve samo da ovo to za
nas rade, nikad ne zaboravimo. Kau da bolje prepreke za Turke od nas nema, a
ja sam jedini koji celu Crnu Goru moe okupiti i drati zajedno. Bez nas Turci bi
uskoro bili na mletakim teritorijama, pa i u samom Kotoru. Zato su za na
povratak na Cetinje.
I zaista se neto poelo deavati. Nikola koji je stalno bio pored gospodara
primeivao je njegovu nervozu, ali i strpljenje. Poverenje u Mleane povrati mu
- 20 -
odluka vijee da mu dodeli apanau a njegovim ljudima smetaj i hranu.

Sredinom decembra ura saopti Nikoli da je Alvir Sagudin ve u Skadru i da e
se brzo znati turski odgovor. No za razliku od predhodnih dana, sada je ura
bio vidno zabrinut. Nita manje nisu bili zabrinuti ni njegovi ljudi. Stareine koje
je doveo uglavnom su provodili vreme ne mrdajui nigde, a drugog jezika sem
svoga nisu znali. Jedino je Nikola sa sinom, koristio priliku da obilazi grad, vodei
rauna da gospodar uvek zna gde se nalazi. Jovan je mladiki hrabro i ne
razmiljajui o tome, sve ee govorio taj strani jezik, dok se Nikola tek snalazio.
I u kui Erica ve se sasvim odomaio, toliko da se uputao u razgovor, vodei
rauna da starije pozdravlja onako kako ga je gospoa nauila. Na kraju jedne od
tih etnji oca i sina u kui ih doeka gospodar. Ne ekajui da se Jovan udalji
odmah se obrati Nikoli:
- Sagudina ve dugo nema i od njega nema vesti. Sa drugih strana uje se
da Turci teko poputaju, ali me mui neto drugo: Grbljani. Neto se sa njima
deava to ja odavde ne mogu najbolje razumeti, ali sve mislim da su se Kotorani
o njih grdno ogreili. A Grbalj je uvek za Turke bio vaan. Kako bilo da bilo,
moramo znati istinu pa onda videti ta dalje.
Tih dana ponovo pozvae ura pred Sinjoriu. Doekae ga isto onako
ozbiljno kao i prvi put. Nakon neto laskavih rei, saoptie mu ono ega se
ura najvie bojao. Turci su odbili sve Mletake predloge i ni po koju cenu nisu
bili spremni da prime Crnojevia natrag. Usput su odbili i neke zahteve, ak po
cenu visoke otkupnine. Turci smatraju Stefana Crnojevia legitimnim
naslednikom, ali mu nikakva prava nisu dali. Umesto Crnojevia zemljom vlada
subaa kojeg je po instrukcijama iz Stambola, postavio skadarski sandak beg.
Na osnovu naslednog prava Crnojevia, Turci su preuzeli sve ono to se do sada
smatralo njihovim i od toga nee da odstupe.
Cela 1497. proticala je u
pogaanju gde je ura ponekad imao utisak da mleani zapravo ne znaju ta
hoe. U rascepu izmedju dve sile, pokuavao je nai najbolje reenje, ali gde god
je mislio da se neto moe uiniti Mleani su mislili drugaije, a tamo gde su oni
hteli vie, ura je znao da je nemoan. Tako je vreme proticalo u stalnom
nadmudrivanju i preutnom optuivanju.
Jovan ve momi nije time bio previe optereen, mada je sve ee
naputao deje igre i pridruivao se ocu. Shvatao je da neto ne valja, da nema
one crnogorske samouverenosti i odlunosti. Ono stareina to je bilo sa urem
sada je ve naglas kukalo da im je svega dosta i samo su ekali priliku da se vrate
nazad. Gotovo neprimetno jezik je potpuno savladao, pa nije ni opaao kojim
govori. U kui Ericovih, Jelisaveta je uvek za njega imala vremena, pa je lagano
sticao manire koji su mu do tada bili nepojmljivi. A prava znanja ipak je uio od
- 21 -
Makarija. Na Jovana je delovao poput melema, ak i kad je bio najljui. Makarije

se lako se uivio u ulogu uitelja, posebno zato to Jovanu nita nije morao
naturati. Momak je bio eljan znanja. Jedino to je od njega traio bilo je da se
redovno moli bogu. Govorio mu je da ui jezik, da kontrolie svoje nagone, stie
znanja i bogati duu. Uio ga je pobonosti, ali i ivotu a Jovan je pamtio. I kroz
sve dane koje su zajedno provodili u Veneciji, njegova knjiga ivota se lagano
popunjavala. Na Jovanovu alost kalueri uskoro odoe. Stari poznati
venecijanski tampar Andre Torezani zamolio je Makarija da mu pomogne u
poslu, a kaluer kad vide sa ime sve tampar raspolae, lako prihvati. Jovan se
rastui a mladi Boidar Vukovi od srca obradova. Naao je ono emu je teio.
Tako Jovan zakratko izgubi i uitelja i druga.
ura je sve vie bio sklon nekim drugim poduhvatima koje je u poetku
odbacivao. Sve ee je kontaktirao ljude koji u Mlecima nisu uivali dobar glas.
Traio je izlaz i sve drugo mu je bilo sporedno. Nikola je sa samo sebi svojstvenom
upornou neke od urevih ideja sprovodio u ivot. No u Mlecima je bilo ta
teko sakriti. Zato uru uskoro dadoe konkretan posao. Sa 60 koljanika bee
upuen u Ravenu. Sa njima je poao i najmlai sin Ivan. ura odmah shvati da
je od njegovog gospodstva malo ostalo, a Mleani su se trudili da mu slome i
dostojanstvo. Nikola je ostao u Veneciji sa posebnim zadatkom. Vie nije etao sa
sinom po Veneciji, ve se na svoja duga lutalja upuivao sam. Oigledno sa nekim
ciljem. Jedne veeri, Makarije i Jovan su taman zapoeli priu kad ue Nikola.
Pogleda sina pa monaha.
- Oe Makarije moram ti neto rei, - Jovan htede izai ali ga Nikola
zaustavi. - Ja sam svo ovo vreme od urevog odlaska hvatao vezu sa Turcima.
Gledao sam da to radim tako da se ne primeti, ali Mleani su izgleda sve shvatili.
Plaim se da neto ne poe kako ne valja, a tada ti mora uru dojaviti ono to
u ti rei. Ja sam ve u vie navrata bio u predstavnitvu turskih trgovaca u onoj
lepoj zgradi na Velikom kanalu, koju Mleani zovu Fondaco dei Turchi. Tamo sam
uglavnom pregovarao sa begom Ozgudom. On nije trgovac ve vodi kojekakve
druge poslove. Ja sam mu preneo urevu molbu da bi hteo nazad u Crnu Goru
i da e Turcima do kraja ivota ostati veran. Ve smo o tome dosta priali, a sada
ve znam i neto vie. uru treba javiti da mu je velika podrka skadarski
sandak beg koji se za njega zaloio kod sultana. A i ono to Turci priaju moe
valjati. Kae mi da je na narod nemiran, da ne potuje vlast i da se sve vie
primie Mlecima. Stefan narodu nita ne moe, samo pravi jo vee zlo. Gospodar
treba da zapamti bega Ozguda i da mu se javi za mesec dana jer e i on tada
mnogo vie znati. Ako me Mleani ne budu dirali, sve u ovo ja preneti
gospodaru, a ako me uhvate, onda javi ti!
- 22 -
Nekoliko dana kasnije Nikola nestade iz Venecije. Samo su dve osobe znale
kuda se uputio. Kad se pojavi urev sin Solomun traei Nikolu, dobi neodreen
odgovor, pa ode nezadovoljan, svestan toga da svetenik nee da mu kae.
Makarije tih toplih dana povede Jovana na trg Svetog Marka. Crkva Svetog
Marka bila je najvea graevina koju je Jovan do tada video. Video je on slavnu
crkvu Svetog Tripuna u Kotoru, ali se u odnosu na ovu, skoro nije ni mogla
nazvati crkvom. Makarije ga je upuivao jo izdaleka, dok su se pribliavali. Tek u
crkvi Jovan je mogao da vidi svu lepotu i veliinu prekrasne graevine. Kao da su
Mleani hteli i njome da pokau celom svetu svu svoju mo i bogatstvo. Makarije
ga je vodio po crkvi ne dozvoljavajui mu da govori. Tek napolju, Jovan je mogao
postavljati pitalja. Makarije je na svoj tihi nain pokuao da udovolji njegovoj
znatielji. Prvi put Jovan u za krstake ratove i svetu zemlju. A kroz priu je
mogao da shvati i svu mudrost Mleana i njihovu sposobnost da se nametnu
celom svetu.
No nisu crnogorci punu uivali u miru. Sve ih zatee vest da je ura u
lancima sproveden u dudevu palatu i dalja sudbina mu se ne zna. Neko je izdao
i to neko ko je bio blizu njega. To jo vie zabrinu Nikolu. Nije znao ta i koliko
Mleani znaju i koliko daleko su spremni da idu. Verovao je da za ura ima izlaz
jer njegovi prijatelji e sve uraditi da ga oslobode. Ali opet ko zna. Tako u nervozi i
nemiru proe nekoliko dana. Onda nova vest uzbudi onih nekoliko crnogoraca u
Veneciji. ura je pokuao pobei iz tamnice i tu su mu prijatelji verovatno
pomagali. Na njegovu nesreu nasukao se na peani sprud na ulazu u lagunu
gde se nije mogao sakriti a ni pobei. Vraen je ponovo u tamnicu. Jedino je
Nikola saznao da je Urban de Alba imao prijem kod Sinjorije i zaloio se za
ura. Nije bez uticaja bila ni pretnja francuskog kralja, pa Mleani konano
popustie i vladar Crne Gore izae iz tamnice 25. oktobra 1497. godine. Sat
vremena nakon dolaska u kuu Ericovih, Nikola je ve bio pozvan kod njega. Od
tada je i on postao utljiv i tajanstven, sa sve eim dugim ostajanjima, ne retko
i preko cele noi.
ura se prividno primirio. Tek u najuem krugu saradnika, mrnja prema
Mleanima izbijala je iz njega. ak ni Jelisaveta nije znala za te njegove oseaje,
ali je primeivala neku mrku taku u oku i tek naglaeno grenje usana. Vodei
rauna sa kim se sastaje, ura je za vlast postao skoro neprimetan. Ali samo,
skoro! Najdelikatnije poslove obavljao je Nikola, trudei se da ni on preesto ne
odlazi kod gospodara. to se ura vie trudio, isto su radili i Mleani. Bez
velikog uspeha. Znali su dobro da ura ima neke svoje planove i hteli su da ih
doznaju, a bili su uvereni da sa Turcima jo uvek mogu trgovati. Zato mu glatko
odbie molbu da ga puste u Milano. U prolee 1498. godine, ura otpremi
- 23 -
Nikolu na drugu stranu, put Ugarske. Trebao se nai sa Jakiima i

Belmueviima i videti da li e ugarski kralj napasti Turke. Upad Ugara u Srbiju i
Bosnu stalno se uru vrzmao po glavi i pruao nadu da su njihove mogunosti
vee. Ko ima takvu vojsku da moe potui Turke, taj moe pomoi i njegovim
nastojanjima. Ako su Jakii toliko vani kako se pria, onda bi mogli omoguiti
Nikoli pristup do kralja.
Nikolin brod jedva da je zamakao iz luke, a ura je ve traio nova reenja
ako ovo ne uspe. Bio je svestan da ga Mleani sami od sebe nee pustiti, ve
jedino ako se to bude uklapalo u njihove planove. ura je znao naine kako
moe izai iz grada i drave, ali u tom poduhvatu enu sigurno ne bi mogao
izvesti. Moda tek jednog od sinova. Pokuavao je dopreti do duda ali je uvek
dospevao tek do sekretara Sinjorije i to je bilo sve. Nije ni pokuavao izneti ono
to ga mui. U nemirnim snovima progonile su ga aveti i uvek je imao utisak da
mu neka sablja visi nad glavom, spremna da se spusti na najsitniji znak nepanje
ili iskazanog straha.
Drugi jedan Crnojevi, spavao je mirno, Jovan. Ve je stasao i sazreo. Mada
nije bio previsok delovao je stariji nego to jeste. Brzo je izborio potovanje ne
samo meu vrnjacima, ve i kod starijih. Ovrsnuo na Cetinju meu jednakim
esto i u surovim dejim igrama, ovde je samo primenjivao ono to je nauio. A
njegovo znanje jezika bilo je ve toliko dobro da je gospoa Jelisaveta digla ruke
od poduavalja. Ta samostalnost, radoznalost i pronicljivost sa jedne i umni
Makarije s druge strane, stvorili su u njemu dvojstvo kojeg ni sam nije bio
svestan. Molio se bogu sa onom revnou kojom to mogu samo mladi ljudi i
istinski vernici. Molio je Makarija da mu pria o svecima i podvizima, zamiljajui
sebe as kao muenika, as kao neumoljivog borca za pravdu i istinu. A Carigrad
mu je sve vie liio na buktinju koju su Turci tek privremeno osvojili i koji je
ekao svog oslobodioca. Mleani su bar bili hriani kao i on, a Turci su bili
drugih zakona i uvek neprijatelji. Makarije mu jednom pokua opisati i tu drugu
muhamedansku veru, ali je bio manje reit no obino, pa malo toga ue u glavu
njegovog tienika.
Nikola se vrati sredinom leta, umoran i bled, kao bolesnik nakon preleane
teke bolesti. ura je bio odsutan pa Jovan dobi retku priliku da sa ocem moe
dugo razgovarati. Omeen najpre planinama svoje domovine, a sada lagunom
Venecije, bio je eljan irine i nekih drugih prostora. Nikola mu je priao o
ravnici, beskrajnom moru trave, slobodnim konjima na stepi, rekama punim ribe,
o nebu koje se spaja sa ravnicom. Dolaskom ura ta idila oca i sina se prekinu.
Nikola je ponovo bio satima odsutan, kujui sa gospodarom samo njima znane
planove. On je pokuao od sveznajueg Makarija doznati neto o toj zemlji na
- 24 -
istoku, ali ni Makarije nije znao puno vie od njega. Tragajui za svojim mislima,
Jovan se povremeno udaljavao, sklanjajui se sa tapom za pecanje. U Veneciji je
doiveo i prve arke i obraune, pa ak jednom bi priveden i samo zahvaljujui
energinoj gospoi Jelisaveti, sve se dobro zavrilo.
Nikola je izvestio gospodara o onome to je video i doiveo. Priao je kuda se
kretao i kako su ga doekivali. Zadivilo ga je bogatstvo Jakia i golemo
prostranstvo njihovih imanja. Jakii su mu ugovorili i prijem kod despota
Jovana, jer im je sestra od strica Jelena udata za njega. Do detalja je opisao
despotov dvor i nain kako su ga primili. ura se pomalo gubio u tom mnotvu
imena koje je Nikola izgovarao lako kao da su pred njim. ekajui prijem kod
despota najvie vremena je provodio sa Dmitrom Jakiem i o njemu priao sa
oduevljenjem.Onda je opisao prostrani i svetli despotski dvor i ljude u njemu, pa
najposle i despota i ono to mu je rekao:
- Bio je otvoren o svemu to sam ga pitao. to se pomoi tie, to vam mogu
kao despot srpski uraditi, a to se boja tie, o tako velikom pohodu drugi
odluuju. Da je iv kralj Matija i to bi se lako dogovorilo, ovako sada vlada
Vladislav, a on tako duboko u tursku teritoriju nee ulaziti. Nema on ni te moi
nad ugarskim plemiima. Mi srpski plemii kad god moemo, idemo preko
Dunava na Turke, ali se brzo nazad vraamo. Turci su dobri ratnici i samo dobra
vojska moe protiv njih. Tako mi je priao, pa narea koji od Srba plemia ima
koliko vojske, kao da ih ja sve znam, ali neka i to je neko poverenje. A onda o
Turcima i kako se bore.
- Kao da mi to ne znamo.
- Neka, ali on ponovi ponudu da nam udeli dobro pare zemlje pored reke
koja se zove Mori, pa da se pakujemo i tamo doemo. Vie e kae pomoi
svojoj Crnoj Gori odande, nego od lukavih Latina. On e ti priznati tvoje
vojvodstvo,a siguran je da e ti ga priznati i kralj, pa e tako biti i ugarski
vojvoda. Gde god uje da se srpski pria to je srpska zemlja, a tamo se samo
tako govori.
Dugo je jo Nikola priao detalje sa despotovog dvora, ali ispria i za veliku
despotovu zemlju koje svuda ima i ne samo u tom kraju. Ree da je samo taj deo
kojeg zovu Rascia desetak puta vei od Brda. Na kraju ponovi despotov poziv da
ura sa svojom svitom doe u Ugarsku a on e mu lino izdejstvovati zemlju i
titulu.
Dok su ura i Nikola planirali, Jovan je terao po svome. Vreme je
provodio u uzavrelom mnotvu grada, nalazei prijatelje ak i meu Mleanima.
Nikola je u poetku pokuavao da vie vremena provodi sa njim, ali je ubrzo
shvatio da Jovan ima svoju zvezdu koju prati. Ve Makarije mu je po mnogo
- 25 -
emu bio blii, ali i kod njega je dolazio kad mu je trebao. Interes za veru mu
nikad nije slabio, pa se polako pretvarao u pravog borca za pravoslavlje. Za
Veneciju to ni u kom sluaju nije bila prednost. Jedne veeri svrati do
gospodarice. Imala je obiaj da pred vee sama zasedne i Jovan je tu priliku
koristio da joj se priblii. Zahvaljujui njoj Mleane je poeo bolje shvatati, mada
ih i dalje nije voleo. On je pitao a ona mu je odgovarala. Svaka zgrada u Veneciji
imala je svoju istoriju i graditelje. A pravile su se drugaije nego u njegovoj Zeti.
Najvie ga je ipak opsedala istorija te udne drave. Kao dobro vaspitana
plemkilja, Jelisaveta ju je dobro znala. A Jovan je brzo shvatio da Mleani sada
imaju svoje interese i da se tu u Veneciji bogatstvo samo gomila a stvara se na
drugoj strani. esto se tim njihovim razgovorima pridruivao i Solomun, ija je
nabusitost i osornost pred Jelisavetom brzo nestajala. Polako se gubila i
surevnjivost koja se ponekad javljala izmeu njega i Jovana.
Te zime na poetku 1499. godine Nikola jo uvek nije bio naisto ta da
ini. Novac mu se tanjio a neke budunosti nije video u Mlecima. ura je i dalje
okupljao ljude razne fele pokuavajui se vratiti u Crnu Goru. Pomislio je da od
toga nema nita, ali pripreme za rat u gradu, vratie mu nadu. Mleani su se
spremali za okraj sa Turcima. Ree to uru. Ovaj se samo nasmeja Ajde da
neko ratuje i za nas. Dosta smo se mi tukli za druge. ura je znao puno vie od
Nikole. Bio je siguran da ga Mleani sada nee odbiti.
Dugo prieljkivani prijem kod duda uvrstio je ura u uverenju da je
potreban obema stranama. Dud ga je blagonaklono sluao, klimajui onom
svojom kapicom, da bi mu na kraju odobrio neto dukata na ime trokova. ura
mu iznese svoje zamisli, ali ostade bez odgovora. Nije ga ni oekivao jer mu je bilo
jasno da su ga pozvali tek da uju ta on misle, a svoje odluke donee kasnije,
mada ga ne bi iznenadilo da su ih ve doneli. Mleani su ekali. Sredinom leta
ura zadovoljno saopti da Crnogorci i Grbljani hoe ka Mlecima, ali trae samo
njega za gospodara. Sav srean napisa pismo Veu u kome se nudi da poe u
Kotor i organizuje svoje Crnogorce i uniti sve to je Tursko. Osokolilo ga je to to
su glasovi iz Crne Gore bili svi jai. Dobro je znao da sve to zna i Sinjorija. Jednog
dana poseti ga Alviz Sagudin i izrazi svoju podrku da se vrati u Crnu Goru.
Obea mu da e se pred Sinjorijom zalagati za to. I pored toga odgovor nikako da
stigne. U meuvremenu je iz Kotora doputovao Trifun Bua, urev sestri, sin
njegove sestre Mileve. Sa njim je radi trgovine doao i ugledni vlastelin Nikola
Drago. To je za ura bio pravi dogaaj jer se mogao iz prve ruke obavestiti o
tome ta se deava u brdima. Grbljani su ve preli Mleanima, a u Brdima trae
ura pa da preu i oni. Ceo Kotor je takoe za to da se ura vrati na Cetinje.
- Jedino jedno ne valja. Stalno se pria da odrava dobre odnose sa Feris
- 26 -
begom i da si sve smislio da kad se povrati odmah pree Turcima. Takve

glasine su sigurno stigle do Sinjorije pa ja mislim da se zato okleva. Treba ih
ubediti da nije tako - Trifun je znao da ura sa Turcima nikad nije prekinuo
veze.
Dolazak Trifuna Bue popravio je ureve finansije. Koliko mu je sestri
doneo to niko nije znao, ali se odmah po svemu moglo osetiti. ura je poruio
svojima da bez njega ne ulaze u Mletke i da sve ine da se on povrati a posle e
ve videti kako e dalje. To treba preneti i Grbljanima mada oni nisu tvrda vjera.
Dok su sve te igre i igrice trajale, Nikola vide da je gospodar potpuno
zaboravio na tajnost. Svestan sopstvene vanosti, javno je primao ljude i emisare,
pa ak jednom sam ode u tursko poslanstvo. Nikola ugrabi priliku pa mu na to
skrenu panju, ali ura samo odmahnu rukom. Mleanima je priao o tome da
e im biti veran podanik i da e samo nastaviti rat sa Turcima kao to su njegovi
vekovima inili. Video je da mu puno ne veruju, ali je on zato postao jo uporniji.
Traio je da se vrati natrag, pa se u jednom trenutku inilo da su Mleani to
prihvatili da bi ga na kraju cinino opomenuli da ne preteruje, jer i ovde mu je
dobro. Dragi ispria ta e i kome ta preneti, a sa njim posla prema Kotoru i dva
svoja oveka. No Mleani Draga povratie natrag a uhapsie i onu dvojicu, pa ih
jedva pustie. Povratak je ponovo bio dalji nego ikad. Tajanstveno su poeli
nestajati ljudi sa kojim je kontaktirao, a pravi udarac mu je bio hapenje
njegovog glavnog oveka za vezu sa skadardskim sandak begom, Radia
Mudrea. Uskoro se spakova i ura i ode kod Arijanita u Milano. U Mlecima od
Crnojevia osta samo Nikola. Oekivao je neprilike, ali tek onda ako ura
pobegne u Crnu Goru. Nikola je bio ubeen da se zbog toga sklonio iz Mletaka. A
kad se to dogodi i njemu se crno pie. Jelisaveta sigurno nee imati problema jer
je jedna od njih, ali on i njegov sin garantovano hoe.
Zauzet poslovima i zagledan u Mletke, Nikola nije primetio kako Jovan
stasava i od momia postaje ovek. Imao je nepunih 16 godina. Po stasu se nije
razlikovao od svojih vrljaka, ali po snazi, brzini, izdrljivosti i upornosti, bio je
znaajno iznad ljih. Drutvo u kojem se kretao bilo je takoe neka udna
meavina ribara, ratnika, plemia. Stvarao je neki svoj krug mladih ljudi u kojem
nije uvek bilo mesta ni za plemie. Kad ga je Jelisaveta jednom pitala zato,
kratko je odgovorio Venecija je puna plemia, a ja sam od Crnojevia jedinih
plemia u Crnoj Gori.
Januar u Veneciji te 1500. godine nije bio hladan. Zato se ne zaudi kad
Solomun doe u kratkom haljetku. Kad nae Jovana saopti svima da je ura u
Crnoj Gori. Nasta tajac. Nikola se prekrsti a crnogorci kliknue. No vie od toga
nije znao ni Solomun. Poruka iz Milana je bila kratka i nije govorila nita o
- 27 -
odreditu. Nikola razmisli. Mogao je samo u Skadar. Zimi u Crnoj Gori nije imao
ta raditi. Dovoljna mu je i vest da je stigao. U Kotor Mleanima na noge sigurno
nee. Ostalo je jedino da ide do Feris bega, svog starog prijatelja. Nikola je glasno
razmiljao. Feris beg je bio tvrda vjera, ali samo dok se to ne kosi sa sultanovim
nareenjem. Ako sultan naredi, on e izvriti. Verovao je da e ova zima biti
odluujua za ura. U sultanovim rukama jeste bila ureva glava, ali i
sudbina svih ljih. Odgovore nije imao i zato zauta. Nije hteo puno da raspreda ni
sa ostalim. Crne misli su mu se motale po glavi i tek je razumni Makarije uspevao
da ih odagna. Znao je dobro. Doe li ura na elo Crne Gore sve e biti dobro, a
ako ne...
Tako i Nikola poe krojiti planove za povratak. Verovao je da mu Mleani
nee praviti potekoe, a ni Turci. Stegao je ono malo dukata to mu je preostalo,
pa je i onako skromno troenje jo vie smaljio. Februar 1500. proticao je u
napetom iekivalju. U takvom raspoloenju pozvae ga pred Sinjoriju. Razgovor
nije dugo trajao jer je sekretara jedino interesovalo da li bi o njihovom troku iao
u Crnu Goru. Nikola odmah pristade. Pomisli da je ura ve sigurno na Cetinju
i da su Mleani hteli da ga poalju da ga u neto ubedi. No jedno je primetio.
Mleani nisu ni pokuali da im ogranie kretanje, a Jelisaveti su i dalje redovno
isplaivali dogovorenu pomo. I ona je bila na mukama, bez vesti i saznanja o
tome ta se deava. Prva vest doe od Konstantina Arijanita iz Milana. Poslao je
svog poverljivog oveka koji ispria da je ura preobuen u fratra stigao u
Ankonu, a odatle se brodom otisnuo ka skadarskom sandak begu. Ljubljenoj
supruzi je uputio oprotajno pismo sa testamentom. Jovan je prvi za njega
saznao kad je zatekao Jelisavetu utonulu u neke svoje misli dok su joj se suze
lagano slivale niz lice. Nikada je takvu nije video. I ne pokua da sakrije suze pred
Jovanom. Tek mu kretnjom pokaza hartiju koju je drala u ruci. Tiho mu ispria
deo onog to je na listini pisalo.
- ura mi alje poslednje pismo siguran da me vie nee videti. Sam je
odluio o svojoj sudbini i sam je sebe osudio. Ako ve ne moe biti svoj na svome,
onda e rae staviti svilen gajtan oko vrata i skonati. Sluaj - itala je polako
muei se sa slovima koje je jedva nauila - Sve sam svoje uinio to je do mene
bilo, sada mi nita druge ne ostaje nego da budem ono to sam ve bio, vladar
Crne Gore. Zato sam odluio da bez ikakvih garancija poem meu Turke znajui
da me to glave moe stajati. Ali ova se neizvesnost i duevna muka vie nije mogla
trpiti. Ja znam da sam to uradio mimo tvoje volje, ali da sam te sluao moja
ljubav prema tebi bila bi jaa od narodnih potreba pa se moda za ovo ne bih
odluio. Ovako kako sam uradio je bolje i ti mi moe verovati kao to si uvek
verovala. Najtee e mi biti... - tu prekinu itanje traei pasus koji bi Jovanu
- 28 -
jo proitala. Nae jedan deo - Nau sreu nali smo na Cetnlju a nau ljubav
Bogu smo posvetili u crkvi Svete Bogorodice. Zato ti ostavljam na duu da ako se
ja ne povratim ti bude u ime svih Crnojevia glavni dobrotvor ovog hrama. Po
ovome e ljudi moi poznati pravu ljubav koju si imala prema meni kad vide da
mi ti voli duu posle smrti. - Izabeta uuta drei ono pismo u ruci. Gledala je
nekud preko Jovana, kao da u tim daljinama vidi ura. Jovan se tiho nakalja.
- Moda e se vratiti. Njega su Turci uvek potovali.
Mleanka duboko uzdahnu jo uvek nespremna da se posveti razgovoru.
- Gospodar je otiao u neizvesnost iz koje ni sam nije video izlaz. Ovo pismo
je oprotaj sa mnom i sa svim to je voleo. Sluaj Kad uje za vest o mojoj
smrti, znaj da te ne lau. Suvie je neprijatelja koji me ne vole i koji mi smrt ele
da bi takva vest bila lana. Zato kad sazna sve ti je na volju. Ne daj samo da se
pogani gree o mene, kao to nikada nisi ni dala . - Jelisaveta prekide itanje.
Paljivo sloi pismo - Eto to ti je od gospodara. Sada zna ti, a uskoro e znati
Nikola i drugi. Gospodar nam poruuje da u svoj povratak ne veruje i da e biti
srean ako bar poivi pod sultanom.
Nikola sutradan saznade u Sinjoriji da su Mleani poslali svog izaslanika
koji je imao zadatak da sa urem stupi u kontakt. Nudili su mu sve ono to je
traio, ali da se vrati u njihovo okrilje. Nikola ponovo bi pozvan u Sinjoriju. Ovog
puta jedan od lanova Vea ga primi i bez puno okolienja iznese stav Republike.
Oni su za to da se ura vrati u Crnu Goru kao gospodar cele Zete. Mleani e
mu davati onoliko dukata koliki je hara kako bi mogao izmiriti Turke i ne
izazivati njihovu mrnju. Dobie i onaj deo Grblja kojeg je i do sada imao, a sva
roba iz Crne Gore koja se izvozi preko Kotora, nee biti carinjena. Nikolin zadatak
je da krene na jug im se pouzdano utvrdi urevo mesto boravka. Kad ga
pronae treba da mu prenese da uspostavi kontakt sa kotorskim providurom, a
ovaj e mu dati sva ostala uputstva i onoliko dukata koliko mu za prvo vreme
treba.
Nikola ode sav radostan. Najpre ka Jelisaveti. Ona je ve znala da je za
urem krenuo baranin Antinio de Paskvaliga, a Mleani alju Nikolu zato to
nisu sigurni da e ura sasluati baranina. Tako nakon munog ekanja,
radost stie meu Crnojevie i Crnogorce u Veneciji. Ostalo je jo samo da se
ura pronae. Nikola je bio siguran da je u Skadru. Gorio je od nestrpljenja da
krene, ali Mleani su jo ekali. Za nesreu vesti iz Crne Gore kojih nikad nije
bilo mnogo, sad su bile jo turije. Tek je nauo da su Patrovii promenili stranu
i prili Turcima. Mleani su im ponudili sve to su traili, ali tek onda kad je
patroviki sabor na Svetom Stefanu ve bio doneo odluku. Nikola se plaio da
tako ne bude i sa Crnojeviima. Jelisaveta sada ve sa manje tuge upozna Nikolu
- 29 -
sa muevljevom porukom iskreno se nadajui da ju je pisao u trenucima tekih

duevnih patnji i da e se sve dobro zavriti.
Na istorijskoj pozornici, kao da je neko meao karte. U jednom trenutku sve
je bilo jasno, u drugom neizvesno, a u treem tragino po Crnogorce. Naziralo se
da Mleani hteli to ili ne, moraju poputati. Na moru tamo gde su bili najjai, bili
su tueni od Turaka. Odnosi su se komplikovali i na severu, pa im je zato trebao
mir i predah.
Dok su Crnogorci u Mleanima napeto iekivali bilo kakav
nagovetaj onog to se dogaalo, Mleani zauzeti svojim problemima na njih
skoro da nisu obraali panju. ak i one informacije koje su imali, ostale su
nedostupne i Ericovim. A ura je za to vreme ve proao audiciju kod sultana.
Njega je u Skadru ve ekala naredba da se odmah javi u Stambol.Feris beg je bio
optimista, ali ni on nije mnogo vie znao. Samo je ponavljao da za glavu ne mora
brinuti, a ostalo e biti kako sultan hoe. A ta zapravo hoe niko nije znao.
- Ima dva izbora. Jedan ti je, prespavaj pa idi odakle si i doao, a drugi ti
je spremi se pa na put u Stambol. Sultan je o tebi sigurno sluao i zna ta e sa
tobom, a da je hteo da te nema, to bi i ja znao. Jedno znam. Ako hoe da bude
gospodar, u Stambol mora.
ura te noi prelomi u sebi i ujutro saopti da je spreman za put. Ve
narednog dana sa pratnjom odjaha za Stambol, a da nikakvu poruku nije poslao
nikome. Brzo je bio primljen kod velikog vezira. Molio je da ga sultan vrati u Crnu
Goru i zaklinjao se na vernost. Bie veran sultanov haraar, a tako e nastaviti i
sin kojeg ostavi da ga nasledi. Sva nareenja izvravae sultanu po volji. Na sve
to je samo zamoljen da saeka.
Tako su tog marta i aprila 1500. godine svi neto ekali. ura je imao
priliku da se sretne sa Staniom, ali koliko je on u sve bio umean, ostala je
tajna. Kada je napokon gospodar Crne Gore pozvan kod sultana bio je ubeen da
mu je molba usliena. Sultan je zaista iskazao milost. Zaboravio je izdaju i
znajui ureve velike sposobnosti odredio mu je veliki timar u Anadoliji da
vlada po svojoj pameti i sprovodi sultanovu volju11. Ubrzo nakon toga ura
napusti Stambol da se u njega vie nikad ne povrati.
U Veneciji, odbie sve Nikoline molbe da se vrati u Crnu Goru. Vie ga ni
sekretar nije hteo primiti. Crnojevia im je bilo preko glave. Sredinom godine
Mleani sauvae Bar, a avgusta meseca crnogorski mortolozi pomogoe
Kotoranima da ga odbrane. Stotinu Crnogoraca uda je inilo i vie je vredilo nego
dvesto stratiota. I to je potvrivalo miljenje o Crnogorcima kao ratnicima. Sve te
vesti stizale su do Venecije, ali stie i ona najgora da je ura u Anadoliji.
Poetkom jeseni Jelisaveta pozva sebi Nikolu.
- Nema nam druge mora se u Stambol. To jedino ti moe uraditi i niko
- 30 -
drugi. Treba pronai ura ili Staniu i videti ta se deava. Ovako se vie ne
moe ekati a da se nita ne zna. Sve dozvole i stroak za put ja u obezbediti.
Novac za put dao je Konstantin Arijanit. Nije tedeo smatrajui da prijatelju
mora pomoi. A bilo je dovoljno novca i da se neko podmiti ako bude trebalo.
Poetkom decembra Nikola dobi poziv da se javi u Sinjoriju. Bili su upoznati sa
njegovom eljom da ide u Stambol, ali takvu dozvolu mora saekati i nikako ne
kretati bez nje. U suprotnom svi mogu imati posledice zbog toga. Jelisaveta je
besnila, ali se moralo ekati. Proteglo se to preko cele zime.
Jednog od zimskih dana tek to se zakorailo u 1501. godinu, Jovan dobi
poruku da doe na sastanak sa Solomunom. Najstariji urev sin bio je napustio
Veneciju i sada nije hteo unutra. Odmah predloi Jovanu da ga prati. On je
odluio da se preseli i prie grofu Andreju Benickom koji ima veliko imanje u
blizini Pouna. Jovana zove da krene sa njim jer se ovde nema ta ekati.
- ura se iz Stambola nee vratiti. A ako se i vrati, Jelisaveta e znati gde
sam. Dovoljno je da mi javi i ja u se kako znam probiti do nega. Sad smo obojica
nemoni. Vuemo se ovuda poput pasa gledajui ko e nam baciti neki otpadak
da preivimo. Tako se vie ne moe. Sramota me ubi kad moram uzimati do
Ericovih. Ovako je bolje. Ako ne bude valjalo traiu dalje.
Jovan nije bio siguran ta treba uraditi. Za razliku od Solomona on je imao
Nikolu iza sebe, ali mu je ve bilo dosta Venecije i gluvaranja po njoj. Ostao je sa
njim dva dana i premiljao. Put ga je vukao ali nije bio siguran da je to
najpametnije. Na kraju prelomi.
- Neu poi. Oseam da jo ovde trebam i mada mi se ide, ostau jo neko
vreme. Znaj da ti ovo govorim teka srca, ali ni sam ne znam zato, mislim da je
ovo najbolje i najpametnije.
Dva Crnojevia se izljubie birajui svako svoj put. Ve sutradan Jovan je
bio u Veneciji, a Solomun je sa svojom malom vojskom jezdio na konjima prema
severu. Tek nedelju dana kasnije, Jovan ree Nikoli da je Solomun otiao. Tako
se Crnojevii nastavie osipati.
Poetkom leta, Nikola jedva dobi dozvolu da otputuje u Kotor. Poetkom
jula bio je na vratima Crne Gore. Istog dana providur ga pozva k sebi i upozori da
grad ne naputa bez njegovog izriitog odobrenja. Nikola prihvati, no kad je
polazio za Kotor znao je da na dva mesta mora otii: u brda i u Skadar. Sada je
samo strpljivo stvarao priliku za jedno i za drugo. Prvi mu doe Rado iz
Pavkovia od Bjelopavlia. Rado je drao dobre veze sa kotoranima, posebno sa
porodicom Drago. Ukratko mu ispria ta se deava. Kad se rastadoe Nikola je
bio zbunjen. Za samo nekoliko godina cela Zeta je promenila izgled i strukturu
stanovnitva. Bjelopavlii su se nekako jo uvek drali zajedno, trudei se da
- 31 -
ojaaju veze sa Katunjanima. Sve je vie hercegovakih plemena u gornjoj Zeti

posebno u Cucama, Ozriniima i Pjeivcima. Krajevi u skadarskoj oblasti u
kojima nikad nije bilo previe naroda, sada ih je jo manje, pa se Limljani
raseljavaju na sve strane, a isto tako i Gluhi Do. Cela Crmnica se prepolovila.
Gorska plemena se uglavnom dre, ali i kod njih ima pomeranja. Narod kupuje
ono to mora, a sad se ne zna ni ko je sluga ni ko je gospodar. Najjeftinija ti je
brate glava, tvrdio je Rado, pozivajui na kraju Nikolu da obavezno doe u
Bjelopavlie jer tamo ima pametnijih ljudi koji mu sve to mogu bolje rei i opisati.
Nikola je tek posle obilaska grada mogao i u Kotoru primetiti promene, pa i
pojave koje su nekad bile nezamislive. Ispod strmih Brda kao da su se preselila i
neka plemena. Najvie je bilo Njegua, Cuca i eklia, a ono to je do jue bilo
nezamislivo da se crnogorci otiskuju na more, sada je izgleda postala praksa.
Posredovaljem popa Dragoja iz crkve Svetog Mihajla uhvati vezu sa jednim
momkom koji obea da e ga izvesti na Njegue. Aleksa Boidarevi ga srdano
doeka kako i dolikuje starom, dobrom prijatelju. Priali su do duboko u no.
Zagledan u zvezde Nikola u jednom trenutku izree Da li ih sad gleda gospodar.
Aleksa kaljucnu tek da skrene palju.
- Moda ih gleda, ali pouzdano znam da ih odavde nikad vie gledati nee.
Turci ga nazad nee pustiti, ali je bar glavu sauvao. - Nikola se tre na te reiuo sam od Dubrovana a oni sve znaju ta se tamo meu Turcima dogaa. Kau
da e mu dati neku kneinu negde daleko i da se ovamo vie vratiti nee. A
pustie ga ako hoe neka porodicu dovede sa sobom, ali samo enu i decu. Bojim
se da je to istina moj Nikola i od nje ne moemo pobei. Gospodar plaa i za ono
to je uinio i to nije a Turci i Mleci mu pripisuju pljake po okolini.
Nikola zausti da ga upita sea li se kad su Crnojevii i Njegui ili na Kotor
i Budvu, zajedniki harali, ali outa. Bilo bi to nepravedno jer sigurno da je i o
sudbini Alekse i njegovih Njegua odluivao neko drugi. Duboko uzdahnu i tek
promrlja da svako nosi svoju sudbinu.
Zautae svako u svojim mislima. Na planini je postalo svee. Knez prui
punu au vina pa nasu i sebi. Jako crmniko vino grejalo je ve nakon prvog
gutljaja.
- Sve se promenilo moj Nikola. Sada smo ko jabuka na grani. Treba nam
samo mali povetarac pa da padnemo na zemlju. udo kako su nas ostavili na
miru. Ali eto vidi i sam da Mleani i pored svojih muka stalno neto rovare. Oni
su dosta Hota preveli kod sebe, ali je pitalje koliko e ih ovi sluati. Hoti su uvek
bili odani vama Crnojeviima i ako bi se ura pojavio, nikakva zakletva ne bi
vaila prema Mleanima. Ja sam poznavao starog Ban Hota koga je Ivan posebno
uvaavao i dao mu titulu vojvode. Oni su vam se tada zakleli i to im je najstarija
- 32 -
zakletva. Ona koja se potuje.

- ta sve to vredi kad gospodar nije tu a sam kae da se vie vratiti nee.
Ko ga onda moe zameniti.
- To vi bolje znate nego ja. Ako je to Solomun onda ga dajte, ali mora imati
pristanak Mleana i Turaka. A moe li on to dobiti? Sve neto mislim da e
najpre doi Stania. Otiao je meu Turke pre petnaestak godinan i sada je ve
pravi spahija. Turci su ga kolovali i uili veri. A to zna i da ne valja. Ali ipak je u
njemu krv Crnojevia, pa ako ve ne moe ura onda bar da doe Crnojevi.
Nikola je mislio isto, ali se nije izjanjavao. Misao da bi Stania mogao doi
na elo Crne Gore bez obzira na to koliko je na prvi pogled izgledalo nemogue,
sada se ve uobliavala i postala realna. Ako su Turci sigurni da su sa Staniom
postigli ono to su hteli, sigurno e ga poslati u Crnu Goru. A onda e videti ta je
ostalo Crnogorcima!
Sa tim neveselim mislima odoe na poinak. Ceo sutranji dan proe im u
razgovoru. Nikola se raspitivao a knez je mnogo toga znao i mogao mu odgovoriti.
Dok se ujutro drugog dana spremao na povratak u Kotor, zamoli kneza da mu
uspostavi vezu sa nekim od Hota. Hteo je za Skadar. Kotorski providur ga nee
pustiti ali e on nai nain da stigne do Njegua im mu to knez bude javio. Tako
se rastadoe.
Nakon nedelju dana stie poruka od kneza Alekse. Ovog puta je Nikola
Drago bio glavni organizator puta. Bez ikakvih potekoa stie na Njegue gde ga
je ekalo nekoliko Hota. Treeg dana bio je u Skadru kod Feris bega. Sve je
ugovorio Mida, poglavar Hota. Kod Feris bega uoe samo Nikola i Mida. Hot
pozdravi sandak bega, iskaza mu svoju lojalnost i ree da mu dovodi Nikolu
Crnojevia, poverljivog oveka ura Crnojevia i oveka iste loze. Turski
dostojanstvenik nije odugovlaio. Ukratko ispria ono to je znao, da se ura
vie vrati ne moe i da mu je sultan dodelio sandakat u Anadoliji. Sauvao je
glavu, dobio poloaj i venu muku. Samo enu sme dovesti i to preko posrednika,
preko njega.
- A zar nije bolje da je doao u Crnu Goru gde je mogao biti odani sultanov
haralija?
- Sultanova se ne porie. Da je prvi put otiao kod sultana, gajtan mu je
visio nad glavom. Posle se presvetli smilovao i zato je moj savet bio da se ide u
Istambul. Nisam znao ta e premudri odluiti, nadao sam se da e ga poslati u
ove krajeve, jer pravih prijatelja je na svetu malo. Desilo se drugaije a ja samo
mogu da nagaam zato je to tako. Sve se ipak nije moglo oprostiti.
Tano, mislio je Nikola. ura je pokuao poput svog oca drati ravnoteu
izmeu dve velike sile, ali se kod Turaka okliznuo i to ga je kotalo Crne Gore.
- 33 -
Nita se u izrazu lica sandak bega nije promenilo dok je govori, pa ipak Nikola
oseti u njemu tugu i kao da crte lica dobie neki poseban tamni odsjaj. Dok se
svetlost probijala kroz prozor onaj istureni deo lica bio je osvetljen, a duboke bore
utonule su u neku tminu koja je to je razgovor vie odmica postajale sve dublje i
crlje. Naviknut da prati promene na licu sagovornika, Nikola se skoro zaudi,
dubini tih oseaja. Nije verovao Turcima jer su iz tih turskih zvaninika uvek
govorile dve linosti. Ona zvanina sultanova i ona druga prikrivena, lina, sklona
mitu i raznoraznim kompromisima, podlona lihvarenju i mahinacijama.
Verovatno ni Feris beg nije bio toga osloboen, ali sada mu nije ak ni nagovestio
da bi neto tako trebalo uraditi ili dati.
- Ako se ita bude desilo to moe bilo ta promeniti ja u te nai i javiti.
Bilo gde da si ja u te nai - za malo zastade - Ne pita me o tvojoj sudbini? Ja ti
kaem da se ne vraa u Crnu Goru. Nesree se uvek mogu dogaati pa to moe
snai svakog. A ako ti nastrada znaj da ti ni sin nee biti poteen. Ostani tamo
gde si ili idi na drugu stranu dok se neto ne promeni. Samo ovamo ne dolazi.
Prijem tako bi zavren. Turin ostade u nekom svom miru sa svojim
mislima. Nikolu je napolju ekao Mida. Kao da je znao o emu se prialo, nita ga
ne upita. Skoro da ni re nisu progovorili do Njegua. Na kraju se za svagda
pozdravie. Nikola poe na svoj tuan put prema Veneciji.
A u Mlecima dosta se toga dogaalo to za istoriju grada nije bilo vano, ali
za Jovana jeste. Negde odmah po odlasku Nikole prema Kotoru, sa jednim od
svojih mletakih poznanika otiao je do velike vebaonice, gde je uveni majstor
maa Lorenco Pariduga sa pomonicima, uio plemenitae Venecije svojoj vetini.
Jovan ve sutradan posta uenik. Velikog uitelja imao je priliku videti tek
nakon dve nedelje. Uparaeni rimljanin demonstrirao je tek deo svoje vetine.
Najpre se na platou pojavio sam borei se protiv zamiljenog neprijatelja. Silovito
je napadao, postavljao ma za odbranu, onda udarao, izvodio neke udne bodove,
branio se i ponovo napadao. Nakon toga odabra jednog od uitelja i sa pravim
maevima pokazivali su kako se napada i brani. Zavri sa tim da e svaki biti
ovakav kad zavri kolovalje. Jovan je paljivo gledao to mnotvo pokreta,
svestan da su neki od ljih suvini, ali zadivljen vetinom majstora hteo je vie.
Prvi problem je reio zahvaljujui Makariju. Uenje se moralo platiti i
kaluer je gledajui ga tunog, odnekud izvadio tri dukata i dao mu ih. Tako je
stekao pravo da odlazi na asove. Sve je zaboravio i posvetio se samo tome. Ujutro
odmah posle ustajanja zgrabao je drvenu motku i sa njom mlatio po sobi, a onda
je odlazio u vebaonicu i tamo provodio sate gledajui druge i uei. Jedan od
majstorovih pomonika sve ga je ee zvao na demonstraciju, a on je utei
prihvatao ulogu njegova pomonika ne pokazujui ni ponos ni oholost. Ve se
- 34 -
bliio kraj obuke i zapoinjao je novi ciklus. Trebalo je ponovo spremiti tri dukata.
Jovan je sad bio siguran da mu Makarije ne moe pomoi. Muke mu prekrati
sam majstor Lorenco. Ti ne mora platiti. Tako Jovan nastavi da se zanima
maevaljem sve do Nikolinog povratka u Veneciju. Naredne dve godine bez obzira
na to ta radio, Jovan je nalazio vreme da ode na vebe. Ve je bio toliko svikao
na ljude koji su majstoru pomagali da im je po pogledu znao ta e uraditi.
Uroena hitrina nakon mnogo sati vebanja sve vie je dolazila do izraaja.
Poslednju pouku dobio je od samog majstora. I ako je mislio da sve zna, majstor
ga brzo uveri da grei. Tek kada odloi ma iz utrnule ruke, majstor mu objasni
gde je greio. Jovan brzo shvati i narednih mesece gledao je da ispravi greke. U
prolee l502. godine, majstor Lorenco ga pozva sebi. Ti si nauio ono to ovde
niko nije. uvaj se jarosti i besa pa e dugo poiveti.
Nikola je imao druge muke. Od kako se vratio iz Crne Gore nije nalazio
mira ni smirenja. Po ko zna koji put priao je istu priu, ali ne nalazei odgovor ni
na jedno pitalje. Kako je god zapoiljao, beznae je uvek bilo na kraju. Kad ve ni
sam nije znao ta mu je initi posavetova se sa kaluerom. Makarije je bio
siguran da treba ii u Panoniju, kod pravoslavnog sveta.
- Oe Makarije plaim se neizvesnosti.
- Slabi se plae. Zaboravi na Crnu Goru i okreni se na drugu stranu. Ti si
sada jedini koji moe normalno razmiljati, ali samo ako to bude hteo. Ako se
utopi u tugovalje i samovanje, nestae ovde a moda i mi zajedno sa tobom.
Vidi li ta se desilo sa silnom urevom svitom. Utopili su se i svako je otiao
svojim putem. Ostalo je nas malo monaha i tek nekolicina najtvrdokornijih. Ostao
je i tvoj sin. Zato pamet u glavu. Vidi, raspitaj se, saznaj i daj da se odavde kree.
Tako je prolazila ta zima l502. godine. No Nikola je sada puno ee
razmiljao o drugim pravcima. Dok se nije odluio njegov jedini put bila je Zeta.
Sada nakon razgovora sa Makarijem, sve se promenilo. Najpre lagano a onda sve
upornije, Nikola je otkrivao jedan novi svet za kojeg skoro da nije ni znao. Uzdao
se u to da e Jakii pomoi, ali obeanje je jedno, a ispunjenje drugo. Pa ipak
bio je siguran da ga nee ostaviti na ledini, a dalje e se ve morati sam snalaziti.
Bio je Boi. Nikola je rae slavio u drutvu monaha nego da bude gost u
kui Ericovih. Nakon ruka, zapoe razgovor sa Makarijem o tim novim krajevima
na Istoku. Nastavio ih je i u danima koji su sledili. Svoju nervozu dobro je
skrivao, ali muka donoenuja odluke, sve ga je vie pritiskala. U rano prolee
1503. godine, Nikola konano odlui: treba kretati na put. Teka srca oprostio se
od misli da se vrati u Crnu Goru. Moralo se na drugu stranu. Jovan odahnu.
Ostati u Veneciji, iveti u bedi a gledati njen sjaj, znailo je dalje propadati. Sada
kad je odluka bila doneta valjalo se samo spremati za put.
- 35 -
Kad otopli, moglo se krenuti. Jovan posledlji put ode da poseti Jelisavetu.
Namerno je izbegao da ode sa ocem i monahom. Patricijka ga primi vedrog izraza
lica. Samo su joj oi bile tune.
- Odlazi ! - konstatovala je mirno, trudei se da bude vesela. Jovan klimnu
glavom. - Neka, tako je bolje. Ovde je teko neto stvoriti ako nisi Mleanin. Ti si
mlad i ivot je pred tobom. A pravi si Crnojevi, mudar i pametan. Ja znam da u
o tebi samo dobro sluati, a verujem da e jednog dana ponovo doi ovamo i
posetiti me.
Gledala ga je onim njenim pronicljivim pogledom sa puno toplote i skoro
majinske nenosti. Jovan vide da je na ivici da zaplae, a i njemu se srce stezalo.
Nastavie nevezani razgovor o svaemu po malo. Jovanu se nije ilo a trebalo je
ve kretati. Jelena je sluala lep talijanski govor mladog Crnojevia, elei svim
srcem da uspe u ivotu. Nevoljno Jovan ustade. Jelisaveta ga zadra jo malo.
Ode u drugu sobu i iz nje donese ma kojeg je Jovan ve imao priliku videti.
ura ga je dobio na dar kada se u Veneciji pojavio pre pet godina. Stavio ga je
na zid uz rei da e ga opasati u Crnoj Gori. Oboje su znali za te ureve rei, ali
ih ne izrekoe. Nosi ga ti kad ve ura ne moe. Jovan ga bez rei prihvati,
klee i poljubi je u ruku.
- 36 -
glava 2.
ODLAZAK U UGARSKU 1503.

Promoter:

- 37 -
udna druina ukrcala se te 1503. godine u malu tronu brodicu u

Veneciji, srcu Mletake imperije. Nezvanini predvodnik bio je Nikola Crnojevi, a
u grupi mu je pored sina Jovana, bio kaluer Makarije sa dva monaha i dva
krna crnogorca iz nekadanje ureve pratnje, Ostoja i Novak. Lako su dobili
dozvolu za odlazak, skoro na radost Mletaka, jer su tako imali jednu brigu
manje.Trebalo im je skoro dva dana da stignu do Trsta. Bio je znatno manji od
Venecije, ali grad sa puno zanatlija i u kojem se uvek neto deavalo. Ve tada je
bio glavna habzburka izvozna luka. No prevlast Mleana na Sredozemlju nije mu
dozvoljavala da se bre razvija, pa tako, ta dva grada skoro da se nisu mogla ni
uporeivati.
Bez problema prooe carinu i sioe na kopno. Spavali su u mornarskom
prenoitu na obodu luke, a ve sutra krenue da trae prevoz. Nikola je u sebi
prebrojavao svaku paru, oprezno se pitajui da li e ih biti dovoljno. Jovan je
vreme iskoristio za etnje gradom. Drugim oima je gledao ivot kakav se odvijao
u Trstu. U samo par dana, upoznao je grad i ono to ga interesuje. Trst je zraio
toplinom, a ljudi su bili neposredni i srdani. Razlike u klasama gotovo da se nisu
primeivale. Ta atmosfera najbolje se oseala ujutro na ribljoj pijaci. Kao da je
svako sa svakim drugovao, a meali su se jezici koje je prvi put ovde uo.
Jednog od tih dana, Nikola dobi visoku temperaturu i lee u krevet. Jedan
od Makarijevih tampara, Pajsije razumeo se u leenje pa on preuze brigu o
bolesniku. Prvih nekoliko dana, Nikola koji nikad nije bolovao, buncao je u snu,
da bi posle toga vruica poela da mu pada. Oseao se dobro, ali je jo uvek bio
slab za put. Makarije razumno proceni da je bolje da Nikola potpuno ozdravi,
nego da imaju muka sa njim usput. im je Nikola doao sebi, Jovan krenu u
lutanja. Trst mu je otvarao vidike, isto kao to ga je Venecija sputavala. Uivao je
sedeti na keju i gledati u plavetnilo a u tome ga nisu spreavali ni letnji pljuskovi.
Sedei jednog dana na molu uini mu se da na jednoj lai govore srpski. Nisu bili
Srbi ve Dalmacineri iz Zadra, a meu njima tek jedan meanac iz Kotora. Tu su
bili sa gazdom koji je doao u kupovinu i sad su imali dosta slobodnog vremena.
Odvedoe ga na veeru, ali se muio sa usoljenim sardelama, da bi se na kraju
zadovoljio sa malo vina. Zato su razgovori mornara bili zanimljivi i soni. Morao
je ii ali obea da e sutra ponovo doi. Doao je a oni ga upoznae sa Nonom, a
ovaj mu odmah predloi da, ako je voljan, zaradi koji gro. Par minuta kasnije ve
je bio najamnik. Vrea penice uini mu se laka za noenje, ali to je vreme
odmicalo, bivale su sve tee. Konano mu jedan objasni kako se vrea nosi a da
se ne troi puno snage. I pored toga jedva doeka odmor. Do podne u brod ue i
- 38 -
poslednja vrea. Ljudi se zadovoljno isprskae

vodom, a onda se okrepie
dobrim crnim vinom. Nono ga poteno isplati i Jovan pospremi novac u pojas, pa
se pridrui ostalim. Oni su tek prosti mornari, pa kad nema posla gledaju da to
bolje organizuju ivot. Najee pecaju, pa predvee poe i on sa njima. Izvezoe
se malo izvan luke dok ne naoe mesto sa kamenitim dnom. Nisu imali sree ali
im kuvar Luka ipak spremi izvrsnu veeru. Sutradan su bili sreniji pa je Jovan
jeo jedan od najboljih brudeta koji se sprema na Jadranu.
Jovan im posle ruka ispria da se zaputio u Ugarsku, traei mesto gde e
se privremeno skrasiti. Mornari odmah rekoe da njihov gazda trguje sa nekim
Maarom i da e oni videti moe li se ta uiniti. Mogli su! Kapetan prihvati da
posreduje, pa drugi dan Jovan upozna tog podebelog ugarskog gospodina. Mlai
ovek pored njega bio je prevodilac.
- Gospodin Itvan Kevedi pita ko ste i gde elite ii.
Jovan mu se kratko predstavi i ispria kud su krenuli. Neka tvoj gospodin
otac doe sutra da se dogovori, pa dodade Moe i ti doi sa njim.
Gospodin
Kevedi je ovde imao veliki ugled. Znalo se da je iz Segedina, da ovde dolazi do
kupuje, jednu no se proveseli, pa natovari kupljenu robu u sedam kola i pravac
kui. ovek koji je znao njegov jezik bio mu je sekretar i prevodilac po imenu
Vojko. Kasnije Nikoli objasni da moe kupiti kola i konje i moe sa njim, poto on
i njegovi momci znaju sve puteve a Segedin im je usput. Trgovac se obradova kad
u da e do Jakia. Posebno je hvalio gospodina Dmitra koji je bio veliki junak i
poten ovek. Nikola takoe pomenu da je imao prilike da se sretne sa despotom
Jovanom Brankoviem, nato ga trgovac obavesti da je despot umro pre sedam
meseci (1502), ali ako oni dobro poznaju Jakie onda nita ne treba da brinu.
Jovan Jaki je poznati junak i veoma uvaen kod kralja Ladislava, a poznavao je
i njegovog oca. Trgovac se pohvali da je i on uestvovao u slavnom pohodu na
Turke i da je poznat po svojoj hrabrosti.
Gledajui ga Jovanu se ba nije inilo da bi se ovaj onii Ugarin, poveeg
stomaka i oigledno sklon uivanju, ba proslavio u boju, ali outa. Trgovac mu je
bio simpatian. Tako Crnojevii reie problem drutva na putu, a onda i
sigurnosti. Trgovac ih obavesti da e pokret biti za nedelju dana, ali e im on
javiti bar dan ranije.Taman da se Nikola potpuno oporavi i spremi.
U tih nekoliko dana srea ih je posluila. Kupili su kola i konje za put, a sve
to po maloj ceni jer je dotadanji vlasnik, Nemac iz Donje Austrije, smrtno
nastradao u tui, pa mu se sva imovina rasprodavala. Ostalo nisu morali
kupovati jer je trgovac svega imao dovoljno. Ponesoe jedino burence usoljene
ribe i malo brana, da bar u poetku troe svoje. Uvee Jovan se jo jednom
spusti do mora da se poasti besplatnom ribom i pozdravi sa morem. Mornari ga
- 39 -
ispratie sa Sreno uz poziv da ako ikad doe ovamo, obavezno ih potrai.

U ranu zoru 24. jula krenue put Maarske. Problemi su se javili odmah.
Maarski konji bili su neto laki i bri, ali vie natovareni. Svaka uzbrdica bila je
prilika da ih dostignu, ali su na ravnom odmicali pa je gazda Itvan morao u
nekoliko navrata zastajati da ga Crnogorci stignu. Nikola mu je na tome bio
zahvalan, tim vie to je Maar dobro znao put. Budili su se u cik zore, oko 4
sata, putovali do pola osam - osam. Konji bi dobijali hranu i sat vremena odmora,
a onda bi se ilo do vruine. Zastajali bi na senovitom mestu, odmarali se, jeli,
pa onda nastavljali dalje dok se vidi. Tako bi dnevno prelazili 40- 50 kilometara,
ve u zavisnosti od puta.
Prvi dani su bili najnaporniji. Prelazili su preko brda, uz velike uspone, pa
je to i za konje bio velik napor. Zato su imali due odmore i pojaanu hranu. Tee
je bilo penjati se nego sputati pa je i to trebalo znati a Crnogorci tome nisu bili
previe vini. Gazda je bio ponosan To su najbolji konji za vuu, nema im
premca. I zaista je bilo tako. Promet na putu je bio iv, pa su ih ak usput
zapitkivali za robu. Na kraju gazda odlui da po neto proda po dobroj ceni.
Jovana je to malo zanimalo, uglavnom je slobodno vreme provodio sa Vojkom. Od
njega je sluao prie o drugim krajevima i ljudima, o ratovanju sa Turcima, o
Srbima koji su se odomaili u Ugarskoj pa grade svoje crkve i nastavljaju obiaje
iz postojbine. Ni u jednoj od tih pria nije bilo mrnje ni zavisti. Vojko u jednom
trenutku upita Jovana za Turke. Mada ih je i sam retko sretao, ipak ispria ono
to je o njima znao trudei se da govori razumom a ne mrnjom.
Ako je on mogao Vojku poneto rei o Turcima, ovaj je znao mnogo vie o
ivotu i o krajevima kroz koje su prolazili. Jovan je mogao je samo sluati i uiti.
Gradove je video, ali narod nije. Kao da su svi bili ravnoduni to oni prolaze.
Takav je bio i gazda Itvan, povuen u neku umalost iz koje se budio tek da jede,
ili proda neto od kupljene robe. Posle Celja uoe u strminu. ekao ih je novi
prevoj, pa onda spust. I mada planina nije bila previsoka i on je morao na jednu
od preaga koja neda da se tokovi prebrzo vrte. Jovan se iskreno divio Maarima
koji su to radili bez greke, pa tako sioe i njihova kola. im stigoe do doline,
koijai poterae kola u hladovinu. Ve su znali gde treba stati. Mada su bili tek
rani popodnevni sati, konji su bili umorniji nego inae. U malom konjonu pored
reice koijai ih vezae pa onda dobro istrljae suvom travom. Tek nakon sat
vreman dobili su vodu za pie. Jovan ih je sledio radei isto sa svojim konjima.
Kad zavrie, glavni koija ih sve pozva na rakiju.
Naredna stanica bilo je akovo koga je gazda na svom jeziku zvao
Chakthornya. Vojko je priao da je to velika, jaka tvrava, ali su se kule grada
videle tek kad su prili blizu. Grad oko tvrave nije bio velik, ali dovoljan da primi
- 40 -
gospodareve goste. Ujutro posle odmora, monasi odoe da obiu oblinji parlinski
manastir, a Jovan se uputi na veliko imanje. Za ruak grof aki ih okupi oko
stola. Gazda Itvan je blistao smatrajui to velikom au za ljude koji su sa njim
putovali. Koliko je tvrava odbojno delovala sa svojim crvenim ciglama, toliko je
salon sav u hrastovini, bio prijatan. Grof, simpatian ovek, veselo ih pozdravi i
povede unutra. Govorio je maarski i hrvatski, pa je tako Vojko prevodio samo
kad se prialo na maarskom.
Grof je za Zetu i Crnogorce odavno uo, a posebno za Crnojevie. uo je za
njihovu nesretnu borbu, pa i to da sada vie nisu na vlasti. Nikola mu to ukratko
pojasni. Sve ga je interesovalo i o Mleanima i njihovoj Veneciji. Jovan se na oev
mig ukljui u razgovor pa je grofu priao o svemu onom to je gledao lutajui
gradom. Grof je bio veoma zadovoljan pa ih sve zajedno pozva u trpezariju. On
teatralno ue prvi. Zaista je prostorija u koju ih je uveo to zasluivala. Odisala je
sjajem i prijatnom sveinom. Dugaki trpezarijski sto uradili su majstori iz
tajerske jo po narudbi velikog vojvode Lackovia, od plemenitog hrasta sa
planine Psunj. Od istog materijala pravljene su i stolice sa visokim naslonima,
koje je sadanji vlasnik skratio da bi uklonio ugravirani vojvodin grb. Po zidovima
nekoliko portreta, ne ba jasnih i golema slika meumurskog predela, izvanredno
uraena. Na podu od sloenog kamena razastrto je nekoliko koa divljai i
ogromna koa medveda kojom se grof ponosio. Grof je ispod oka posmatrao kako
jedu otac i sin, udei se u sebi. Videlo se da su iveli na drugaijim mestima.
Grof to i ree. Jovan se tek malo osmehnu, pa je onda morao grofu objasniti ko je
bila Jelisaveta i kako je traila da se za stolom jede po svim latinskim pravilima i
eto to im je ulo u krv. Grof priznade da ak i on od njih mora uiti. Ali zato su
kod pijenja vina svi bili ravnopravni, mada je Jovan s obzirom na svoje godine tu
pokazivao zavidnu skromnost.
- Kako e mladi Crnojevi produiti gospodstvo svoje porodice u novom
svetu ?
- Hrabrou i potenjem - odgovori Jovan.
Grof bi zadovoljan odgovorom.
- Mladi gospodin ne sme zaboraviti na mudrost. Ono prvo bez mudrosti
nita ne znai. Da kojim sluajem moj otac nije imao mudrost, mi danas ne bi
sedeli u ovom dvoru i ruali. Pria je pouna pa je molim Vas dobro sasluajte grof otpi gutljaj vina i pogleda da li ga svi sluaju.- Ova kula je podignuta u 13.
veku. Gradila ju je familija aki pa otud ime akijeva kula. Posle toga dre je
gospoda Lackovii, pa Kaniaji a od 1405. Herman Celjski. Moj otac hrabar i
sran ratnik imao je mali posed u Prekomurju, koji se sa ovim ni usporediti ne
moe. Tamo nam je cela porodica bila poznata po dobrim ratnicima i malom
- 41 -
imanju. Taman je jedna vojna bila zavrena kad kod oca doe jedan od njegovih
stotinara i umoli ga da mu napie kakav je bio na ratitu. Kae traie neto
zemlje od Krune. Otac mu to uradi i zaboravi. Nakon dve godine putujui za
Maribor svrati u selo Benedikt, gde se pokazalo da vlada onaj njegov stotinar, koji
je to dobio od Krune. A imanje je bilo vee od naeg tadanjeg. Otac se lupi
rukom po glavi, pa pomisli da mu niko nije kriv to on nije bio mudar. Tek tada
on podnese molbu Kruni, opisujui sva svoja dela za koje je Kruna dobro znala.
Nakon godinu dana dobi ovo imanje i kulu. To je bilo 1473. i to je urezano na
vratima crkve. Ako bog da, nae e ostati dok je sveta i veka - pogleda u Jovana Tako ti je to mladi Crnojeviu. Hrabrost i potenje nisu dovoljni, treba biti i
mudar da bi ovek neto stekao i imao.
Stalno nutkani od grofa ostadoe jo sat vremena, pre no to se oprostie.
Gazda Itvan ostade dalje da porazgovara o svojim stvarima. Sutradan ujutro svi
su bili na broju pa nastavie put. Oko podne stigoe do brze reke Mure. Dok su
prelazili reku, konji se uznemirie, momci zakasnie da ih smire, jedna kola
krenue napred, a gospodin Itvan bi odgurnut u reku. Jovan prvi shvati da je
gazda u nevolji, zbaci sa sebe neto odee i skoi za njim. Naviknut na jezero i
more lako stie do Maara, obuhvati ga oko pasa i pusti da ga reka odnese na
drugu obalu. Gazda im se pribra poe mlatarati rukama, a Jovan nikako da mu
objasni da se umiri. Rvui se sa gazdom i maticom jedva stie do druge obale i
prui se koliko je dug. Kad su koijai i Crnogorci stigli do njih, obojica su se ve
oporavili i normalno disali. Gazda je neto govorio na svom jeziku, ali ga Jovan
nita nije razumeo. Tek Vojko prevede da gospodin Itvan ostaje veliki dunik
mladom gospodinu Jovanu i da e mu to stostruko vratiti.
Sad su bili na terenu gde se gazda Itvan odlino snalazio. Zanoie najpre
u Letenji, a dan kasnije u Velikoj Kanjii gazda zadovoljno prodade kola soli pa
produie dalje. U rano popodne stigoe do dobro odravane arde na putu. Sam
gazda izae da ih pozdravi jer mu je gazda Itvan bio drag gost. Jovanu ne
promae poverljivost sa kojom su dvojica Maara razgovarala. Ne proe dugo, a
sluge skinue etiri vree soli a iz prvih kola veliki paket vrsto uvezan
konopiem. Prvi put Jovan primeti da se promenio i Vojko. Jedra nasmejana
slukinja vrckala je oko njih nosei hranu i pie a Vojko se sav unosio u njen
osmeh. Vreme je odmicalo i svi krenue na poinak osta jedino Vojko. Jovan
znatieljan osta da se muva napolju, povremeno gledajui ta se deava. Na kraju
ue i sede u sam ugao da bi bio to neprimetniji. Vojko je izgleda sve dogovorio,
jer je slukinja sad prolazila pored njega i kad treba i kad ne treba. Ve se
spremao da krene napolje, znajui ta e biti, kad krmar pozva slukinju i sede
je pored gazda Itvana. Kao da se malopre nita nije deavalo, slukinja mazno
- 42 -
poe avrljati sa trgovcem. Uskoro mu sede na krilo, a Vojko ustade, uze litrenjak
vina i izae napolje.Trgovac sa slukinjom uskoro ode u sobu, a Jovan poe
napolje, razoaran kao da se njemu neto runo desilo. Naoruani uvar ga
propusti i ree neto na maarskom. Iz mraka zau Ovamo mladi Crnojeviu,
znam da gleda gde sam. Ovamo. Jovan poe za glasom. Oi su mu se ve
navikle na tamu pa primeti Vojka kako sedi sa do pola ispijenom bocom.
- Sedi i popij - prui mu bocu a ovaj reda radi malo nagnu. - Povuci pa e te
manje boleti nepravda i nee misliti o osveti. Sutra e tek biti jadan, tuan i
mamuran. Eto ta su ti ene. Ja ovu Ildiku gledam ve vie puta, kad god ovuda
prolazimo. Veeras sam sa njom sve dogovorio, ali jedna gazdina bila je jaa od
hiljade mojih. Sam Bog zna da sam je noas zvao da poe samnom da je enim.
Rekla mi je da emo se noas dogovoriti. I ta sada.
Sedeli su utke ne priajui. U blizini zalaja pas. Jovan se po inerciji mai
za pojas. Vojko ga umiri.
- Ne plai se, ovde nam nikakva opasnost ne preti. Gazda Itvan uvek
nekako izbegne razbojnike, a da li ih zna ili ne, vrag e ga znati. Nego ti idi u
krevet jer nas sutra eka put od zore do mraka.
Bilo je jo gore. Darva pusta nikada nije bila gostoljubiva, naroito leti kad
sunce upee. Stajali su tek toliko koliko je potrebno da konji malo predahnu, ali
ih nisu isprezali. Oko podne preoe glavni put koji vodi od Bara, skroz na sever
do Sombathelja. U sumrak ugledae Kapovar i Jovan mu se iskreno obradova.
Ve mu je bilo dosta jednolinog truckanja na velikim kolima uz poneku psovku
koijaa. Vojko je bolovao to od glave to od ljubavi, pa mu nije bilo ni do kakvog
razgovora. Gazda je bio umoran ali srean, a njegov otac Nikola, kao i obino
zamiljen. Po mraku stigoe do odredita, pa jedva doekae da se prue po
leajima. Jedino koijai ostadoe da obave sve oko konja, pa onda mirno
veerae.
Sve do deset sati sutradan, gazda Itvan je trgovao, pa konano pretovarie
polovinu kola i tek onda krenue. Put je vodio uz omalenu reicu Kapo, dok su
se desno od njih pruali bregovi Maeka. Prenoie u Dombovaru pa narednog
jutra zaronie u pustaru. Ceo naredni dan vukli su se do Banjahada preko
bregova i kroz retku umu. Podstaknut beskrajnim priama svojih saputnika,
Jovan je boga molio da naiu razbojnici i da ve pokau tu legendarnu hrabrost
i vetinu. Prilika za to se nije ukazala ni dan kasnije, ali se pejsa promenio.
Stigoe do velike reke koju su Maari zvali Duna. Sa druge strane video se grad
Baja. Tu na obali reke, Jovan shvati koliko sve moe biti veliko. Veu reku u
ivotu nije video.
- Duna preseca sredinu zemlje. Maari vole tu reku, ali je i mrze. Tee
- 43 -
nekud od Bea i puno toga za Maare vanog deavalo se na njoj. Na ovoj reci je
taj Be koji je Maarima mrzak ali mu se dive. Blie je Pounj, grad plemia i
velikaa, pa kraljevski Budim. Prei je nije lako, pa smo zato i stali.
Gazda Itvan je pokazivao znake nervoze. I koijai su bili nervozni. Kao da
je Dunav doneo neki treptaj u duama koji se odraavao na svakog. Jedino je
Nikola Crnojevi otiao na obalu i dugo, dugo gledao reku. Kad se vratio tek
promrlja To je car reka. A Dunav koji kod Baje pravi malo poluostrvo ugavicu,
nije ovde previe irok, ve jak i moan. Tek uvee stie sa skelom i neki
mukarac, pa se sa gazda Itvanom upusti u dug razgovor. Na kraju potovarie
kola na skelu, a Nikolina i jo jedna prazna ostadoe za drugu turu. Skela ode, a
njima postade jasno da noas nee jo jednom okrenuti. Jovan razdraljiv jedva
se umiri, dok je Nikola mirno sedeo, zavaljen na veliki toak. Nikola Crnojevi je
po mnogo emu bio fatalist. Smatrao je da na ono na ta ne moe da utie ne
treba troiti ivce. Sin mu nikada tako nije mislio, a za one dve tri godine koje je
proveo u Mlecima, toliko se osamostalio da Nikola nije ni pokuavao silom da mu
nametne svoje miljenje.
Ujutro preoe reku i razoarani stadoe. Od terenih kola i gazda Itvana ni
traga ni glasa. Ostavljeni su u Maarskoj da se sami znalaze. Jovanu bi krivo to
je to uraeno bez pozdrava, jer se tako samo neprijatelji rastaju. Ona runa pruga
na licu kao da buknu i tek nakon pola sata poe se povlaiti ostajui tek kao
senka. Najvee razoaranje mu je bio maarski trgovac. Mada nije znao jezik
oseao je da se hteo to ili ne, vee za tog Maara, koliko je i on oseao simpatije
koje je Maar imao prema njemu. Na drugoj obali, Maari sa praznim kolima
odjezdie u nekom svom pravcu i ne pokuavajui da se sporazumeju. Tako dva
Crnojevia sa dva crnogorca i tri monaha ostadoe sami na obali velike reke, a da
ni jednu re njihovog jezika nisu znali. Nije se imalo ta ekati. Premiljali su
jedino da li da svrate u varo ili ne. Jovan odlui da se vozi na istok bez
svraanja. Niti znamo jezik, niti se moemo sporazumeti. Idemo na Istok a to
moemo i sami utvrditi. Ni sami nisu bili svesni da su odabrali dobar put. Pred
njima se otvori ravnica. Put je bio dobar, ali je sunce uskoro poelo smetati. U
neko doba ugledae eram. Ve su ga sretali po Maarskoj pa skrenue sa puta i
uputie se k njemu. Jedva se probie pored ovarskih pasa i da ih obani ne
umirie, moralo bi se koristiti oruje. Jovan pokua objasniti da ele u anad, ali
su obani u tom pravcu vikali Seged. Kako bilo da bilo, odluie da nastave put.
U ranu popodne stadoe da se odmore. Tu ih zatee Vojko koji se sa jednim
koijaem vraao jaui. Svi se obradovae jedino Jovan osta sedei.
- Zar se ti ne raduje to me vidi - upita ga Voko srdano pruajui ruke.
- Niti znam zato si otiao ni zato si se vratio. I bez tebe bi stigli tamo kud
- 44 -
smo krenuli, a to vidi i sam.

- Ne budi na kraj srca. Tako je moralo biti.
- Nita nikad ne mora biti onako kako ljudi hoe. Samo ako Bog odlui
onda tako mora biti. Ljudi su prevrtljivi pa kod njih moe i ovako i onako. Kod
tebe je sada onako.
Vojko se lecnu.
- Ja se vraam po vas, a ti me ovako doekuje. Ne valja ti to.
- Valjalo ne valjalo, ja ti rekoh ta sam mislio, a kako e dalje vidi sa
starijima. Ja u kako oni kau - Jovan se zaputi ka kolima. U Makarijevim oima
primeti iskricu koja mu je govorila da je u pravu.
Vojko nevoljno objasni ta se desilo. Gazda Itvan je trgovao solju u vreme
kad su vei i jai od njega unosili u Maarsku velike koliine soli karavanima.
Zatekli su se pred Bajom u trenutku kada je jedan od velikih sa karavanom
putovao prema Kekemetu. Trgovac iz Baje plaei se posledica nije izaao na
vreme da ga doeka a postojala je opasnost da e karavan proi preko Baje a ne
preko Paksa kuda je obino prelazio. Zato je skela zadrana na drugoj strani celu
no kako bi gazda Itvan stigao da svoju so proda i sa jednim kolima odmah
krene ka anadu. im se moglo poslao je Vojka nazad da pronae Crnogorce i
bezbedno ih dovede do Segedina.
Dva dana kasnije, dvadeset prvog dana od polaska uoe u lepi grad na Tisi.
Gazda Itvan ih je ekao u svojoj kui i sve im pripremio da se lepo smeste. Jovan
ak dobi zasebnu sobu sa jednim leajem. Gazdina kua se nalazila malo po
strani na maloj uzviici kao i ceo taj deo grada. Reka i za najviih vodostaja nije
plavila podrume i pragove. Pozva u kuu Nikolu, Jovana i Makarija. Ovaj se
izvinu jer je vreme molitve. Gazda se epurio poput pauna dok je pokazivao kuu.
Jovan se skoro nasmeja kad vide s brda s dola nabacane stvari, neke i prave
umetnike vrednosti kojih se ni Venecija ne bi stidela. Ali bilo ih je toliko da su se
jedva smestili. Mada se trudio da govori polako, Vojko je imao veliku muku da tu
bujicu rei nekako prevede. Tek kad se dobro ishvalio napravi pauzu i ree da e
javiti Dmitru Jakiu da su stigli. Vojko e ih otpratiti do tamo a do tada neka
budu njegovi gosti.
Sutradan Jovan ugrabi priliku pa sa Vojkom obie grad. Pruao se du reke
koja je bila manja od Dunava, ali sva poumljena i nekako mirna. Maari su je
zvali Tisa. Vojko je priao je da je to najbogatija reka ribom na svetu. Severno od
Segedina oko ongrada riba je imala prirodno mrestilite, a juno od Segedina
velike bare i mrtvaje koje je Tisa stvarala kad se izlije. Sutradan svratie na reku
da kupe ribu. Vojko je bio rastroan pa je sva kupovina ila na njegov raun.
Priinjavalo mu je zadovoljstvo da obraduje svog mladog prijatelja. Jovan se
- 45 -
zapanji kad u jednom amcu ugleda ogromnu ribu, Maari su je zvali harca.
Mogla je biti teka oko 50 kilograma. Takvu grdosiju i takvog oblika na moru nije
imao priliku videti. Ogromna runa glava pomicale se levo desno, dok su se ribari
muili da veliku ribu ubace u kola prekrivena vlanom koprivom. Vojko nakupova
velikih arana pa plati sitnim novcem, a sluga se dobro namuio dok je ribu
odneo do gazda Itvanove kue. Njih dvojica produie dalje. Nakon sata hoda,
Vojko mu pokaza na drugu obalu gde se jedna reka ulivala u Tisu.
- Ova tebe reka interesuje. Zovu je Maro, a mi smo je Srbi poeli zvati
Mori a neko i Mure. Uz njenu obalu podie se i raste Nova Rascia. Uz Mure su
zemlje srpskih velikaa i mnogo srpskih sela. Na Mureu su ti Nalak i Lipova,
dva najvea srpska mesta u ovom kraju. Zato je Mure racka reka kako kau
Maari. Ako ide uz nju, stie uvek tamo kud si poao.
Jovan se zagleda u ue. Znao je da se veliina reke ne moe meriti po
tome, ali glasno primeti da izgleda da je reka velika.
- Mure je dui od svih naih srpskih reka sem od Dunava i Save. Maari
su ucrtali kartu i tano znaju gde ona izvire. Daleko je to odavde u planinama.
Celo vreme tee kroz neke kanjone pa je zato hladnija od Tise, a ima puno manje
ribe.
Dva dana kasnije Crnojevii su bili na putu prema Nalaku. Pored njih je
tekao Mori. Bila je sredina leta i reka je delovala pitomo. Tek je s prolea menjala
ud i postajala brza i opasna. U podne drugog dana stigoe u Nalak, utvreni
grad slavnih Jakia. Doekao ih je ljubazno Jovan Jaki, nahranio i smestio.
Uvee je prireena bogata veera, ali je Jovan Jaki i ako je hteo da bude pravi
domain, ve bio vidno bolestan. Gostima se dopao grad i tvrava. Mada zidovi
nisu delovali mono, ipak su bili dobra zatita od nekog iznenadnog napada. A
grad je ve tada imao dosta zanatlija koje su stanovale u lepim kuama. Posle
pogibije starog Jakia 1484. ovde je ivela udova Jelena sa sinovima. Nekako se
dogovorie da u Nalaku ostane Jovan, a drugi sin Dmitar, imena po ocu, da se
preseli na veliko imanje u okolini Arada. Tamo se nalazilo dosta Srba prebeglih iz
Srbije. Braa su se dogovorila da Crnojevii dou do Dmitra, pa e dalje videti ta
e i kako e.
Ujutro poranie. Jovan Jaki im za svaki sluaj dade pratnju pa su
napredovali bre. U no stigoe do varoi Arad. Jakieva tvrava se nalazila
malo izvan grada. Dmitar Jaki, stameni gazda, izaao je napolje da doeka
goste. im ugleda Nikolu poe mu u susret. Izljubie se kao stari prijatelji koji se
godinama nisu videli. Onda se pozdravi sa svima redom, a Makariju poljubi ruku.
Uvedoe ih u veliku prostoriju koja je imala vie namena. Oko dugakog stola
stajalo je poreano dvadesetak stolica. Zidovi prepuni lovakih trofeja, a sa obe
- 46 -
strane grubo raenog kamina, oruje. Kad se odmorie i osveie, posedae da

veeraju.
Dmitar Jaki ih je ve ekao. Sa njim je bio i mlai brat Petar kojeg je Nikola ve
ranije upoznao. Bio je u lovu pa je zakasnio. Smesti se pored Jovana. I on je bio
temeljan poput svih Jakia, veseo i razgovorljiv. Za razliku od starije brata, ni na
kraj pameti mu nije bilo da se odrekne ivotnih zadovoljstava. I ako je ve preao
pedesetu, bio je dobar lovac, priljiv i ubedljiv i znao je povesti ljude za sobom.
Oenjen ugarskom plemikinjom Katarinom aki sa kojom je imao tri sina, bio je
dobro primljen i meu ugarskim plemstvom. esto je iz Nalaka dolazio ovde u
Arad kod brata, pa je od njega kretao sa malom pratnjom ka Karpatima u lov.
Tako je bilo i ovog puta. Sada je sa zanimanjem prouavao Crnogorce. Bolje nego
Dmitar oseao je svu izgubljenost pridolica, mada mu to ni jednim gestom nisu
pokazali. Kad su gosti otili na spavanje ostao je sam sa bratom. Brzo se
dogovorie da ih smeste u Lipovu jer je tako obeao i despot Jovan. A ako bude
jo doseljenika Crnogoraca, imaju prostora da se smeste u okolini.
Naredne dane Dmitar je uglavnom provodio sa Nikolom. U njemu se
probudio onaj stari lisac koji je imao ideju i polako vodio Nikolu ka njoj. Spretno
je pri tom vodio rauna da nita konkretno ne obea. Onda jednog dana u ranu
zoru ode negde kolima. Petar ili nije znao ili nije hteo da zna gde mu je brat. Dvori
Jakia stajali su Crnojeviima i dalje irom otvoreni. Nikola, pritisnut
neizvesnou povlaio se u sebe, molei se bogu. Jedino je Jovan najvei deo
vremena provodio sa Petrom, sluajui ga i poneto uei. Ovome je prijalo to ga
mladi Crnogorac nije prekidao. Znao je da uti i slua. Osobina koju Srbi nikad
nisu imali.
Po ko zna koji put sedei u velikoj sali sa Petrom gledao je velikog petla od
metala, koji se epurio iznad kamina. Isti takav ali manji stajao je na grbu
Jakia, ali se dobro primeivao samo iz blizine. Medju silnim trofejima i orujem
petao kao da nije imao mesto. To ree i Petru Jakiu.
- Petao je simbol Jakia. On je lep i plemenit, agresivan, hrabar i istrajan.
Ima sve osobine koje pravi junak mora imati. Ali nismo ga zato stavili u grb i dali
mu poasno mesto. Njega je posvetio Jakiima moj deda Jaka, veliki vojvoda
despota ura Brankovia.
Jovana je pria interesovala pa mu je Petar ispria. Jo jednom se mogao
diviti hrabrosti i snalaljivosti Jakia. to je medjutim, due vremena provodio
sa Petrom sve mu se manje dopadao pa je gledao da se izgubi. Koristio je svaku
priliku da pojae konja ili jednostavno prolunja Aradom sluajui jezik i upijajui
ga poput sunera. ekajui Dmitra prijatno se iznenadio kad pred kuom zatee
gazda Itvana i Vojka sa nekoliko momaka u pratnji. Petar ih ljubazno doeka, a
- 47 -
Crnogorci se iskreno obradovae kad videe starog, dobrog poznanika. Ostoja

zadovoljno udari po leima gazda Itvana Ko bi reka da se ispod ovoga, krije
prava ljudina. Gazda Itvan je u Aradu imao neka posla, pa kad je uo da su tu
Crnojevii nije propustio priliku da ih poseti. Sa oduevljenjem je priao o svojim
doivljajima, inei zanimljivim ak i male sitnice. Vojko ga je pratio koliko je
mogao. Gazda se obrati Nikoli
- Idue godine u ponovo po so sa velikim karavanom. Dae mi ovog
momka da poe samnom. Dobro u ga platiti. Paziu ga kao svoga a i sam si
video da se kod gazda Itvana na niemu ne tedi. Treba mi i zato da, ako ne daj
boe, ponovo padnem u vodu, da me ima ko spasavati.
Svi se nasmejae ali je gazda mislio ozbiljno i upitno gledao u Nikolu.
- Kada to misli kretati ?
- Idue godine sredinom leta kada je so najjeftinija. Jeste da me moe
uhvatiti kia, ali isplati se malo i pomuiti, jer je tada cena soli ovde visoka.
- O tome ti on mora odluiti a ja u mu dati blagoslov kako god on bude
rekao.
Samo pogled bio je dovoljan gazda Itvanu da shvati da je dobio pravog
saputnika. Kad se pred polazak pozdravi sa svima pozva Jovana i Vojka na
stranu.
- Evo ti deset dukata, to ti je deo od budue plate. Trebae ti novaca jer bez
njih je teko prezimiti. I nikom nita ne govori.
Jovan zapanjen ostade sa dukatima u smotuljku, pa ih nespretno skloni
kad Petar prie. Vlastelin nije nita primetio.
Dmitar Jaki se konano vrati sa veu da im je sredio kuu i da mogu
krenuti za Lipovu.
- Pazite da se ne izgubite - ironino dobaci Petar i kod Jovana izgubi sve
simpatije.
Ako je u Aradu bilo Srba u Lipovi su bili velika veina. Ve i lepa srpska
crkva, svedoila je o njihovom broju. Kua Jakia se nalazila izvan zidina grada,
ali okruena srpskim selima. Uz kuu je ilo neto livade, objekti za stoku i mali
bagremov umarak. Velika ograda za konje bila je prazna, a travu videlo se, nita
nije paslo. Mada je oko kue neto raeno, ipak je sve delovalo zaputeno.
Cele te godine Crnojevii su se navikavali na novu sredinu. Jovan je malo
po malo od Maara poeo uiti jezik i do Boia mu vie prevodilac nije trebao.
Nije on znao puno rei, ali one najvanije potrebne za sporazumevanje, jeste.
Ostoja i Novak odoe uskoro svojim putem. Ostoja se oeni i odseli u Jenovu, a
Novak ode prema Bekereku. Makarije i njegova dva kaluera odoe najpre do
srpske crkve u Lipovi, pa posle preoe u Jenovu. No Makarije je stalno dolazio u
- 48 -
Lipovu i obavezno svraao kod Nikole. Tako ih upozna i sa popom Jovom,

parohom u Lipovi, estitom ljudinom velikog srca. Jovan je dobijenim konjem od
Jakia obilazio sela i naselja i ve bio poznat u gradu. Oko njega se poee
okupljati oni najtvri, posebno te zime. Kod Jovana je bilo mesta za sedenje i
razgovore, a Nikola se povlaio i putao mlade da tera svoje. esto bi s jeseni
uzimali maeve u ruke i vebali. Zimi su za to sluile drvene palice, gde su mogli
biti komotniji, pa je ne retko bilo masnica. Najblii u svemu mu je bio krupan,
stasao momak od svojih 22 godina, irokih plea i jakih ruku. Zvao se Radosav.
Pristigao je desetak godina ranije odnekud iz Srema pa su mu dali ime Sremac.
Delovao je tromo, priao malo, ali sve to je radio bilo je kao da je sa tim srastao.
U rvanju mu nije bilo ravnog, a dobro je baratao maem igrajui se sa njima kao
sa percom. Imao je jo jednu izuzetnu osobinu. Znao je da odvoji bitno od
nebitnog, a ono to je imao da kae govorio je u nekoliko rei ili najvie nekoliko
reenica. Jovan ni sam nije znao kako su se zbliili. Bilo je to spontano
prijateljstvo koje se gradilo iz dana u dan. Radosav je u Jovanu video vou, a ovaj
opet u njemu oslonac i trezvenu glavu. Od rodbine Radosav je imao majku i
sestru. Kad se sestra udala, nastavio je da ivi sa majkom, od koje je verovatno
pokupio sve osobine. Roena Sremica razlikovala se od sina samo utoliko to je
bila hitrija na jeziku.
Jedini dan u nedelji kada Jovan nije imao drutvo bila je nedelja. Taj dan je
bio posveen Bogu. Ni za ivu glavu Crnojevii ne bi propustili nedeljnu sluba u
crkvi. A i mimo crkve Jovan se svake veeri molio bogu, zahvaljujui mu za ivot.
Jedne od noi, dok je sneg zavijao pustarom, naglo se tre i probudi. Ni sam nije
znao zato je skoio sa leaja pa to probudi Nikolu. Ogleda se oko sebe na bledoj
svetlosti koja je spolja dolazila, ali nita se udno nije deavalo. Nikola ga pokua
umiriti. Mladom Crnojeviu srce je silovito tuklo. Oseam da nas Gospodar trai
i zove. Nikola ga prigrli, Daj boe da je tako, znai da je iv! Sada ve obojici
nije bilo do spavanja. Nikola je sinu priao ono ta je i koliko je znao, mnoge
stvari ponavljajui, ali to Jovanu nije smetalo. U mislima su bili u Crnoj Gori.
A stotinama kilometara na Istoku, gospodar Crne Gore, ura Crnojevi
spavao je nemirnim tekim snom bolesnika. Proao je jo jedan dan, ekao ga je
novi isto tako nemiran i tmuran kao predhodni. Vie ih nije ni brojao. Jedva da se
seao datuma kada je upuen ovamo da verno slui sultanu i tako zadobije
njegovu milost. A onog asa kada je izaao od velikog sultana, niko se vie njega
nije ni seao, a kamoli onih sitnih nagovetaja koje su njemu koliko toliko budili
nadu, a njih nisu obavezivali. Kad je konano nakon puno dana karavan stigao u
Erzerum mislio je da je njegovim mukama doao kraj. Ali nije! Tri dana ga niko
nita nije pitao dok ga na kraju sandak beg konano primi. Mogao je razumeti
- 49 -
samo da je dobio jedan timar i da je sada sultanov timarnik i da je samo njegova

svetlost mogla njemu uiniti toliku milost. Nakon dve nedelje, sa oruanom
pratnjom krenu put svog timara. Toliko mu je trebalo i do Karakoa. Ni selo ni
grad, sa nekim udnim pregradama koje su trebale spreiti okolna plemena da
ovuda projahuju kako hoe, ura zatee tvravu u jadnom stanju. Bila je na
dobrom mestu, iznad reke Murat, ali zidine su bile iz nekog drugog vremena, a
sadanji gospodari su ih pustili da propadaju. Tako poe njegovo slubovanje.
Uio je jezik i ratovao. Kad se nakon godinu dana ponovo obreo u Erzerumu bio je
gotov da krene u Stambol i kleei na kolenima izmoli od sultana milost. Umesto
toga, sandak beg ga vrati nazad ali sada u pratnji udnog oveuljka koji je
odreen za kadiju i koji je takoe odnekud stigao kao i on. Izmeu ta dva oveka
stvori se neka zajednika nit koja e im omoguiti da godinama ive jedan pored
drugog svako gledajui svoj posao. ura i da je hteo na kadiju nije mogao uticati
jer ovaj ni sandak begu nije odgovarao a kamoli njemu, ali su i pored toga
neprimetno postajali jedan drugom neophodni i vani. Poput dva mrtvaca, iva
zakopana izmeu visokih vrhova i divljih plemena, saoseali su jedan sa drugim,
da bi tiho i zajedno propadali nesvesni da ive jo jedino u snovima.
- 50 -
glava 3.
SA GAZDA ITVANOM

Promoter:

- 51 -
A u ivotu mladog Crnojevia neto se poelo dogaati. Krivac je bio gazda

Itvan. Stigao je u Lipovu po pravom letnjem pljusku. Bez mnogo krzmanja
objasni Nikoli zato je doao. Hteo je da ga Jovan prati na dugo putovanje od
kojeg e svi imati koristi. Ponuda je bila velikoduna, mada su neke stvari zavisile
od toga kako i koliko e se robe prodati. Nikola je bio u nedoumici. Momak se
znao odbraniti ako je trebalo, ali dalek put je krio hiljade opasnosti. Pogleda u
sina. Ovaj klimnu glavom i Nikola dade svoj pristanak.
- Tako te volim. Ja vie u so neu ii. Ostario sam i hou ovo da uradim
kako valja. Vodiu bar 20 kola a gledau da i momci koji e pratiti kola budu
dobri na oruju. Ako Jovan ima svojih momaka sada ih moe povesti jer ja jo
nisam sve ljude sakupio. Jedino e koijai biti moji.
- Imam ja par momaka ovde, ali moraju biti plaeni odmah da ostave
svojima. Garantujem da su pravi.
- Po dukat odmah, a ostalo kad se vratimo.
Ali gazda Itvan je imao i druge planove. Svuda je na ceni bio dragi kamen,
granat, a nije ga bilo lako ni kupiti nidopremiti u Zemlju. Ovoga puta, daleko vie
nego so, gazda Itvan je eleo kupiti i uneti u Maarsku granat. Garantovao je
dobru zaradu, a i mogunost da se ostareli trgovac povue iz posla. Pet dana
kasnije, Jovan ujaha sa dva pratioca u dvorite gazda Itvanove kue. Sve je bilo
kao ranije, jedino je na dvoritu stajalo desetak kola oko koji se vrzmao kova
nametajui ih i pripremajui za dalek put. U odlasku kola e biti prazna pa e se
u njima moi spavati, a jedna e sluiti kao kuhinja. U povratku, kola e biti
puna, ali e se ebad i sve to treba za prenoite smestiti ispod arnjeva, a ljudi
e ako drugaije ne bude moglo, spavati na soli. Sve drugo e stajati sa strane
kako ne bi zauzimalo unutranji prostor.
Sutradan ujutro krenue oni i kola. Zajedno izaoe iz Segedina, ali se ubrzo
razdvojie. Mala grupica u kojoj su pored gazda Itvana bili Jovan, Radosav i jo
tri gazdina momka, pojaha ka Pounu, a kolona krenu pravo ka Dunavu. Za
gazda Itvana je to bio put pun iskuenja. Nisu se plaili bandi, ve napornog
puta. Vremeni trgovac je ve na prvom odmoritu poeo kukati, ali ga niko ne bi
odvratio od nauma. Prve noi prespavae u Kikereu. Druge veeri ve su bili u
Sekefehervaru, tree u eru a etvrte u Pounu. Gazda Itvan je delovao kao da
je slomljen. Jedva se doepao kreveta i odmah zaspao. Zabrinut Jovan iznese
svoje brige Radosavu Sremcu. Ni jedan ni drugi nisu znali gde tog kamena,
granata ima, ni poto se prodaje. A ako gazda Itvan nastavi ovako da kuka
ostae u krevetu jo dve nedelje. Trgovac je ujutro ve izgledao znatno bolje, ali od
silnog jahanja zajela mu se stranjica, pa je i to sada bio problem za povratak.
Krmar posla po nekog lekara, a gazda Itvan posla i kurira po nekog svog starog
- 52 -
prijatelja koga e primiti i ako je u krevetu. Lekar mu odredi sa ime e se

mazati, a prijatelj Jevrej jedva da je bio pet minuta, pa ode i on. Predvee unesoe
gazdi veeru, a on zatrai da posle nje doe do njega Jovan. Saopti mu da e
Jevrej sutra doneti granat i da se nigde ne udaljava.
Jevrej se zaista pojavi sutradan, ne nosei nita. Ili je to samo tako
izgledalo. Naizgled nezainteresovano poe vaditi drago kamenje iz mnogobrojnih
depova. Jovan je prisustvovao celom pogaanju, pa se na kraju dva trgovca
sloie da to vredi 100 dukata. U ranu zoru narednog dana, gazda Itvan dodue
bled, bio je na nogama. Moemo krenuti ka Letenji. Tri dana kasnije, jauui
gazda Itvan ue u veliko odmorite na obali Mure. Vojko je dobro obavio posao i
svih dvadeset kola bilo je tu spremno za pokret. Pored dvadesetak vozaa i deset
pratilaca, vodili su svog kuvara. Za svaki sluaj za kolima je vezano za arage
kaskalo est rezervnih konja. U Letenji kod gazda Itvanovog prijatelja, dve
zaprege zamenie novim.
Ruta puta bila je ve odavno znana, a gazda Itvan je radije putovao
severnim nego junim putem. Prazna kola su lako savladavala prostor a ni momci
se nisu morali plaiti nekakvog prepada, mada je gazda gde god je mogao skretao
na sporedne puteve. Kod Celja je bio podui odmor jer je gazda dobro znao
krmara i njegovu kuhinju. To dobro doe svima. A posle Celja morao je
neizostavno svratiti u stari zamak Prebold, ali se mimo svog obiaja zadrao tek
nakratko. Sve do Pivke putovalo se bez zastoja, da bi tamo ljudi i konji dobili
pravi odmor. Do Trsta je preostao tek dan puta, a gazda je voleo sve to ima
obaviti ovde. Do sad je uvek bilo da gazda Itvan nakon to stignu u Pivku sam
ode u grad, a kola idu direktno na utovar. Tako odlui i ovog puta.
Te noi slabo su spavali i gazda Itvan i Jovan. Prvi sa nestrpljenjem da
zavri posao, drugi da to pre vidi puinu i spusti se na kej meu ribare i
pomorce. Sa novcem, gazda nije imao problema sa kupovinom soli. So kupljena u
Trstu bila je iz neke od mletakih solana. U Trst se dovozila kao i svaka druga
roba, a najvie koristi imali su Mleani. Od davnina drali su je u svojim
rukama. Posebno u ovom kraju gde se so poela proizvoditi u solanama jo pre
hiljadu godina (542). Mleani su uspeli sve solane podvesti pod svoju vlast i tako
kontrolisati cenu dragocene robe. Solanu u Ninu su ak unitili a sa Grbljanima
su ratovali oko njihove. So je bila dragocena a i znaajna i za pojedine krajeve jer
je okupljala veliki broj radnika koji su u sezoni bili odlino plaeni, a deo ih je
radio preko cele godine. I pored svih trokova, Mletaka zarada na soli je bila
etvorostruka.
Trst ih doeka sav u pokretu. Trgovina je cvetala, a Mleani i pored svih
napora nisu uspevali da je spree. Tako su dobili dva velika problema. Jedan,
- 53 -
mona i jaka enova i drugi, trgovaki sve ivahniji Trst koji se ak drznuo da
neke robe vercuje u Mletke. Gazda Itvana su uljali njegovi granati i 100
dukata zamrznutih u njima, zato sa Jovanom odmah krenu u obilazak zlatara.
Bolji prevodilac mu nije trebao. Jo u tom prvom prohodu kroz grad, za granat su
mogli dobiti 150 dukata. Znatno vie nego to su platili, ali gazda Itvan ipak
odlui da malo saeka. Na veeri kod prijatelja Bertuia, punaki Maar je
naprosto blistao. Sve to je radio, uradio je u pravom trenutku, pa i Jovanova
kultura govora doe do punog izraaja. U jednom trenutku za veerom dok je sa
uivanjem tamanio koljke, gazda Itvan kao da se neeg priseti. Iz malog depia
na prsluku izvadi ovei granat i prui ga domainu. Ovaj ga zaudjeno pogleda,
pa ga znalaki podie uvis da ga bolje vidi. Dobra roba kratko prokomentarisa,
Treba ga samo malo fazonirati i okovati u zlato, onda e tek doi do punog
izraaja. Veera ostade na stolu a njih trojica se uputie u radnu sobu. Tranin
kratko ponudi da e otkupiti svu robu koju gazda ima, ali da mora da je vidi.
Dogovorie se i to.
Sutradan je bio dan granata. Vreicu sa robom predadoe traninu koji i
pored toga to je bio trgovac, nije krio zadovoljstvo. Lako se dogovorie na
obostrano zadovoljstvo, a cena e varirati u zavisnosti koliko tranin postigne.
Bucmasti Maar ni jednim gestom ne pokaza da li mu se cifra dopada ili ne.
- U istoj smo kui nema potrebe da pie priznanicu. Neka bude kako ti
kae.- Kucnue se aicom likera - Mi idemo da se odmorimo a sutra emo u
grad da ga obiemo a ti radi svoj posao. Jedino e mi dati nekog da vidimo i
tvoje magazine jer ima robu koju bih kupio.
Sutradan su obilazili duane, raspitivali se, cenkali, traili i preraunavali.
Od silnih brojki Jovanu se ve poelo mutiti u glavi, ali gazda Itvan je bio
neumoran. Koliko je samo stotina i hiljada stajalo u njegovoj glavi, koliko raznih
roba i uslova. Zaspao je im je ugledao krevet.
Tranin je poteno odradio svoj posao. ekao ih je na doruak sa vreom
ispred sebe.
- Ovo je tvoje. Ima ukupno 170 dukata. Mislim da si zadovoljan, a hvala
bogu i ja sam dobro zaradio pa ti neto jo moram uiniti.
Trgovci se zadovoljno pogledae. Jovan tu nije imao ta prevesti. Obojica su
se dobro razumeli, a dukati su bili najbolji jezik za sporazumevanje. Tek onda
doe red na razgovor o soli. Tranin pogleda u mladia pored njega Vidim da
ima pravog uenika i savetnika dodade gazda Itvan. Ovaj mladi je u ovom
poslu moj partner. Jovanu bi neprijatno da te rei prevodi, ali poslua. Njegov
Italijanski bio je ist i bez ikakvog naglaska.
- Gde ste nauili tako dobro na jezik?
- 54 -
- Uio sam ga najpre u Kotoru a posle u Veneciji.

Trgovevo zanimanje se povea. Jovan prevede gazda Itvanu da ga trgovac
ispituje o njegovom poreklu, pa e mu odgovoriti na tih nekoliko pitanja. Gazda
samo klimnu glavom.
Trgovac ga upita za neke porodice u Kotoru, ali mu Jovan ree da je on iz
brda.
- A tamo znam za porodicu arnojevi. To je Monte Negro, oni se nisu hteli
pokoriti Mleanima.
Jovan se nakloni uz rei da je on od te porodice. Hteo ne hteo, morao je
trgovcu na brzinu ispriati slavnu i tunu priu o Crnojeviima. Onda posebno
pohvali Maara koji im je od poetka iao na ruku, a sada jo i vie. Gazda Itvan
kao da to oseti, pa se prepusti uivanju u vinu i mahnu rukom da oni samo
nastave razgovor. Jovanu kao da je to bio signal. Sa ljubavlju je priao o svojim
brdima, pa na kraju doe i do Turaka. Tu kao da mu lice potamni, a na tamnijoj
strani izbi neka linija. Pravi neprijatelji za njega su bili Turci.
- Ni Mleani vam puno dobra nisu uradili!
- Ako ve biram neprijatelje, onda hou da budu pravi, jer kod nas vai,
kakav neprijatelj takav junak.
ta je to potaklo trgovca da ode u sporednu prostoriju i donese neki
predmet umotan u krpu, Jovan nije znao. Kad ga odmota pred njim zablista
najlepi ma kojeg je dotle video.
- Neka ti slui i uva glavu, za slavu jednog hrabrog plemena. A kada drugi
put doe u Trst, donesi da ga vidim da me elja mine.
Jovan primi ma, a spretni trogovac bez obzira to je dao veliku vrednost,
bio je siguran da e mladog Crnojevia videti jo koji put. I bez toga, mladi mu se
dopao. Jovan paljivo zagleda oruje. Masivan ne previe dug sa balakom
uraenim u plemenitom drvetu. Rukohvat tano po meri. titnik u obliku
polumeseca, okrenut ka seivu. Seivo kakvo do tada nije video. U korenu iroko
pet prstiju sa posebno kovana etiri kanala na kojima su majstori izgravirali neke
are.Letimian pogled ukazivao je na Trst a videlo se da je raen po porudbini.
Prema vrhu seivo se suavalo, ali ne naglo, da bi bilo zavreno vrhom za
bodenje.
- Mi ga zovemo inkvadea. Kau da je to najbolji ma koji se moe dobiti
izvan Toleda. Tebi je namenjen i darovan.
Jovan ganut, nakloni se trgovcu i samo mu je ona tamna pruga pokazivala
kako se osea. Gazda Itvan ga potapa po ramenu Nemoj to uzimati suvie
srcu, sigurno takvih ima pedeset. Jovan to prevede traninu pa se sva trojica
nasmejae. Razgovor odmah postade lagodan.Toga dana dogovorie sve. So se
- 55 -
nee tovariti u Trstu ve u Piranu. Platie oveku kod koga bude odlazio 9
dukata, jer so i tamo bez ove preporuke kota 10. Tovarie se na skladitu tamo
gde mu ovek bude rekao. Najvanije je da se od nikog ne mora sakrivati, jer je
ceo posao potpuno ispravan.
U cik zore pozdravie se. Put do Pirana bio je nov i za gazda Itvana. Ali
italijanski jezik Jovanov bio je presudan da ne zalutaju. Oko podne pojahae
dolinom Dragonje i ponovo se pred njima ukaza more. Samo ovde je delovalo
nekako nestvarno, svo ispregraivano i u nekoj udnoj belini. Druina iz
Maarske stie u Piran u najveem poslu. Vreme je bilo lepo bez oblaka a u
solani je bilo ivo kao u konici. Sve je ispalo onako kako su se dogovorili u Trstu.
Solar u Piranu je prihvatio da cena bude 9 dukata po tovaru, a gazda Itvan e
kad sve bude utovareno i upakovano astiti radnike sa 2 dukata. Dogovorie se
oko mesta i vremena utovara, pa Vojko odmah odjaha ka Pivki.
Piran tih noi nije spavao. Bela berba bila je u punom jeku, a svaki minut
je korien da se dragocena so to pre pokupi i stavi u skladita. Ujutro su im o
vremenu govorila zabrinuta lica sviju. I onih koji su imali nekog u solani i onih
koji su oekivali da se pare od soli potroe kod njih, a pritajena nervoza kao da
pree i na njih. Spontano uoe u crku i pomolie se bogu. Jedan katolik drugi
ortodoks. Obojica da kia ne padne! Molitva kao da pomoe. Oblaci otplovie
negde prema planinama, a sunce zasija punim sjajem. Nervoza sad ue u gazda
Itana. Sad je njega Jovan gledao u udu. Brinuo se a nije znao zato. Ako je
sve u redu, negde e neto iskrsnuti, a ja i ti stojimo ko budale i ne moemo to
spreiti.
Ovog puta na svoju sreu, pogreno je procenio. Kola redovno pristigoe iz
Pivke a solar ih usmeri u Seu. Neobino naselje na samom rubu solita, gde se
ve nije znalo gde se stanuje a gde se sol odlae, imalo je i barake za pridolice.
Kola namestie za sutranji utovar. I ljudi i konji bili su odmorni i zdravi, pa
gazda Itvan malo odahnu. Kao po nekom ritualu prinoenja rtve, tako i on za tu
vee ekanja narui velikog brava i naredi da se spremi jak paprika. Dugo te
noi u gradu solaa odjekivali su glasovi i tiha pesma na maarskom jeziku. Kad
siti koijai htedoe na spavanje, Jovan se prvi put javno pobuni Neko e na
strau, ne moe to samo Radosav raditi. I lako utvrdie da tako bude i u budue.
Sutradan 18. septembra 1504. godine natovarie so i krenue kui. Sada je
ve ljude i stoku ekao drugaiji put od onog kada su dolazili. Prazna kola su bila
malo interesantna za usputne presretae, sada je ve situacija drugaija, a
natovarena kola ee e se kvariti nego prazna. Ni konjima nee biti lako, mada
se vodilo rauna o teini tereta i duini puta. Ponovo e ii severnim putem, od
kojeg gazda Itvan ni po koju cenu nije hteo da odstupi. Odmah se pokazalo da
- 56 -
su konji kupljeni u ekoj odlini i da sa lakoom vuku teret. Kola su se dobro

pokazivala, ali imae ona ve vremena da se kvare.
Putne navike su se formirale na bazi viegodinjeg iskustva. Kretalo se u
ranu zoru, oko pet sati i putovalo do devet. Konji su dobijali sat vremena odmora,
pa nastavljali dalje do jedan sat, kada je odmor bio dva sata. Sledilo je putovanje
jo tri etiri sata kada se trailo mesto za prenoite. Sve ukupno putovalo se
deset sati, to nije trebalo da iscrpi ni konje ni ljude. Na veernjem konaitu
spremao se veliki obrok, uvek sa mesom i jak da se ljudi nasite. Do tada se
uglavnom jelo neto suvo, ili tek pare slanine u podne. Dok se veera spremala
ljudi su najpre dobro istimarili konje, ohladili ih, pa napojili i dali zobanje, pa
sputali i pustili da pasu. Koijai su najvie voleli da su im konji na oku, pa su
ih vezivali tako da ih mogu videti, a strau mada nisu voleli, drali su vie zbog
konja nego zbog ljudi. Kod prohladnih noi preko konja su prebacivane ponjave,
iste kakvim su se i ljudi pokrivali.
Jovan je prouavao ljude. Svi su oni bili posebnog soja. Najpre koijai. Od malih
nogu radili su sa konjima i oko konja. Razliitog doba i izgleda bili su majstori
svog posla, ali i odani gazdi. Za njih je bio zaduen iskusni Mia, najsnaniji
meu njima. Odlikovalo ga je iskustvo i spretnost sa konjima, ali i odnos prema
ljudima. Znalo se ta e i koliko popustiti, ali svako neizvravanje posla bilo je
odmah kanjeno. Jovan je bio u prilici da gleda kaznu. Dvojica koijaa zgrabie
krivca i utke ga zavezae za drvo. Ovaj je molio i preklinjao znajui ta e biti, ali
niko ni ne pokua da mu pomogne. Mia izvadi kratak koni bi i raspali deset
puta. Koija se uvijao ali pomoi nije bilo. Teke debele crvene masnice otskoie
po leima. Kuvar ga namaza mau, a Mia ga ostavi zavezanog sve do polaska.
- Svi smo mi ljudi. Kad su polazili znali su da e biti bogato nagraeni pa
su se otimali ko e ii. Rekao sam im ta su im poslovi. To se uraditi mora jer
nema ko drugi. Ako se ne uradi, ide koijaka kazna. Tue ga po leima jer i
pored masnica moe voziti i obavljati svoj posao, a kaznu e dobro zapamtiti da
mu drugi put, ni njemu a ni drugima, tako neto ne padne na pamet. Ako si
rekao ta e biti kanjeno onda to mora i uraditi pa makar ti to bio i brat roeni.
Jovan te noi tako dobi jo jednu ivotnu pouku, da je nikad ne zaboravi.
Pored vozaa u pratnji je bilo jo desetak momaka. Radosav je skoro uvek bio sa
njima, ali je Jovan za sve pitan. Desilo se to jo na poetku putovanja, kada su
im se pridruili nakon povratka iz Pouna. Jedan od momaka iz pratnje grubo
odgurnu Jovana a dok se jo nije ni snaao leao je na zemlji, dok je Jovan
pretei stajao iznad njega sa rukom na balaku maa. Iste noi tiho se noem
priunjao Jovanovom leaju. Pre nego to je bilo ta mogao uiniti dobio je
strahovit udarac po glavi i pao u nesvest. Ujutro kad se probudio, bio je tek u
- 57 -
najnunijoj odei i sam. Karavan je davno otiao. Predvee najudljiviji iz pratnje,

Oto prie Jovanu i predloi da krene malo u lov, a kolonu e lako stii. Jovan mu
to odobri. Tako je on promovisao novog vou.
Vozai su i inae bili ljudi posebnog soja. Svaki od njih imao je po neko
oruje kojim se dobro sluio. Jedno je ipak bilo dominantno. Svi su odlino
baratali korbaem. Tamo gde se od konja traio poseban napor, korba im je
pucao pored samog uha terajui ih da daju sve od sebe. Nikad korba svom
silinom nije padao po konjskim leima, ali se videlo da mu konji odlino znaju
primenu. ak i onda kada je konje trebalo udariti to je raeno bez pucnja bia i
nikad tako da konju ostanu masnice. A i tu su postojala neka pravila koja
Jovanu nikad nisu bila jasna. Imao je to priliku gledati, a boljeg uitelja od Mie
nije mogao pronai. Dok su se normalno kretali, koija je uvek gledao da konji
ravnomerno vuku zapregu. No na usponu i tamo gde je trebalo povui, forsiran je
uvek konj koji je prednjaio i vie vukao. Tako se deavalo da bolji partner dobije
vie batina. No tua konja ipak je bila tek u funkciji posla koji se obavljao i ni
jedan koija to nije radio zbog obesti ili trenutnog raspoloenja.
Sve do noenja pod Ljubljanom, karavan nije imao problema i sve je mirno
proticalo. No te noi neki nemir ue u Jovana i on to ree ujutro gazda Itvanu.
Maar se dobroduno nasmeja
- Ako je zbog neke enske reiemo to pitanje brzo.
Nije bilo zbog enske.Ceo taj dan progonio ga je oseaj da ga neko
posmatra, neko ko eka greku da bi napao. Prenese to Radosavu a ovaj pratnji.
Mii skrenu panju kako da se u sluaju napada ponaa. Jednog od pratilaca,
Ota pozva uz sebe sa malim lukom i sa njim ode u izvianje. Do kovaa gde su
trebali prenoiti stigoe mnogo pre karavana. Svratite je bilo prazno a bradati
momak ih upozori da piti mogu koliko hoe ali da jela nema dok se gazda ne vrati
iz grada.
Rekoe mu da vode karavn i da e za tri sata biti u svratitu. Do tada bi
trebalo da jelo bude gotovo. Momak odmah pristade. Imae kae dovoljno
vremena. Na prostranom dvoritu bilo je mesta da ceo karavan ue unutra i da se
smeste ljudi i konji. Bio je zadovoljan i brkajlija. U korlatu su stajala tek etiri
konja, jo im se znoj sa lea nije osuio.
- Ovde nas ekaju- bio je Jovan siguran- a onaj je krmar koliko ti i ja.
ekaju nas da doemo i malo se opustimo pa e onda napasti. Moramo uraditi
ono to ne oekuju.
Koji kilometar dalje naioe na karavan. Jovan kratko upozna gazdu ta im
se sprema i mada jo uvek nije imao neki dokaz, gazda mu poverova. Radi ta
misli da treba. Odlui da proe krmu i naselje i da onda napravi zasedu.
- 58 -
Razbojnici e se tada morati otkriti. U naselju nee napasti, znai udarie kad se
naselje proe. Sve se poklopilo. Kola jedva da se zaustavie kad u oblaku praine
dojaha grupica od dvadesetak dobro naoruanih ljudi, meu njima i onaj
bradonja iz krme. Jedan se tek malo izdvoji iz grupe i pogleda u masu.
- Platite nam prolaz pa moete dalje.
Razbojnik je bio siguran u svoju stvar. Jovan pogleda Radosava napetog
kao struna i koijae, redom naoruane. Desetak ljudi je bilo na konjima
spremno da odmah krenu. Nije bio siguran koliko koijai vrede u ovakvom boju,
ali izbora nije imao.
- Na njih - kratko ree Jovan i ve sledeeg trenutka potera konja, a
pratioci za njim. Istog trenutka krenue peke i koijai. Bitka odmah otpoe.
Najpre neravnopravna a im stigoe koijai, razbojnici se poee povijati. Jovan
se nameri na dobrog maevaoca, ali pre no to uspe da mu zada udarac, teka
motka ga pogodi u glavu i zbaci sa konja. Koijai su svoj posao radili temeljno.
Uskoro se broj razbojnika smanji i ve se naoe u obruu. Pobee samo jedan,
ali Oto je ve natezao
luk i strelu. Dalje produi samo konj. Jovanova
pretpostavka da e uskoro stii razbojnika peadija, obistinila se. im ih ugleda
naredi juri na njih. Nisu bili vini odbrani, pre su bili za napad. Gazei ih
konjima, pratioci su delili udarce na sve strane. Uskoro se svi razbojnici
povukoe sem onih koji su ostali na bojnom polju. Jovan posla Radosava da vidi
ta se deavalo u krmi, a on pregleda ranjenike. Radosav nae osoblje i gazdu
zatvorene u podrumu gde su nestrpljivo iekivali ishod bitke. Jo se kolona nije
ni povratila, a krmar je ve poeo pripremati veeru. Bio je zahvalan do neba, ali
ipak naplati veeru. Smetaj je dodue ostao besplatan.
Po kii sutradan su nastavili put i vidali rane. Opasnost od Turaka je bila
sve vea i to se usput moglo primetiti. No imali su sreu. Kroz tajersku ih je
pratila kia a gazda Itvan je potiho psovao pa mu se Jovan javi.
- Umreu od gladi na ovom putu. Sve se neto sprema na brzinu pa niti da
jedem niti da ne jedem. Drugi put ako budem iao vodim za sobom celu komoru i
samo ih aljem napred. Nego rekao sam Mii da ovuda goni bez zastoja.
Jovan se zapita zato. Kraj kroz koji su prolazili bio je lep. ak i u jutarnjoj
izmaglici mogla su se videti lepo obraena polja Savinjske doline, a put je bio
nasut i u dobrom stanju. Gazda Itvan oigledno o Savinjanima nije imao dobro
miljenje.
- To su ti krtice koji rade od jutra do sutra, ili takva gospoda da ih uvredi
ako ih u oi pogleda. - Jovan se samo potiho nasmeja- Samo se ti smej, ali zbog
celjskih grofova puno je ugarskih glava palo. A koliko znam i vi ste imali udatu
neku vau iz despotove porodice za celjskog grofa pa vam se nije pozlatilo.
- 59 -
Uskoro ugledae ponosnu tvravu i grad koji se razvio du reke. Gazda

Itvan sad preuze stvari u svoje ruke. Pred gradom zaustavi kolonu a on sa
Jovanom i Vojkom krenu u grad. Lako pronae onog koga je traio. Za kratko
vreme je znao sve to ga je interesovalo. Susret dva trgovca bio je srdaan. Ali
veselje brzo splasnu kad saznade da i ovde mora platiti neku pristojbu. No
trgovac mu je sve organizovao, pa ni ekanje nije bilo dugo. Sa potvrdom krenue
dalje.
Na velikoj raskrsnici puteva, velika krma kao da je zvala unutra, ali gazdi
Itvanu ni na kraj pameti nije palo da se ovde zaustavlja. Mia odabra put,
sigurno dobro jer gazda nita ne ree. Sili su sa puta za Be i Mia usmeri
kolonu starim rimskim drumom ka Ptuju. Nije bio tako odravan kao onaj, ali se
moglo nesmetano voziti. Tek kad naioe na neku stanicu sa pandurima, gazda
Itvan se vie nije mogao uzdrati. Kukao je kako e propasti, jer ovde gde god se
okrene neko mu zavlai ruku u dep. Srea to je onu potvrdu sauvao, pa ga
propustie, ali je ipak morao platiti putarinu.
Konano stadoe.Konji su mogli jo, ali nije bilo potreba da ih forsiraju.
Pod utiskom prie o Turcima, Radosav postavi na strau po dva oveka, ali je
Jovan i pored toga slabo spavao. Radosav jo manje. Jedva doekae jutro. Tek
kad krenue bi mu lake. I dalje se poesto okretao i merkao da li ih neko prati.
Tek u brdima, prestade razmiljati o Turcima. Vazduh je bio hladan, ali bez kie.
Taman je odgovarao konjima. Celo popodne im je trebalo da preu desetak
kilometara. Spust je bio tei od uspona. Konano pred samo vee, karavan se
spusti do reice Dravinje, ali je ne preoe. Opreznosti radi. Ljudi nevoljno
prihvatie duplo straarenje, ali Jovan nije dozvoljavao da se o tome pria. Mali
incident sa dvojicom koijaa lako je reio, a Mia je primenio koijaku kaznu.
im preoe Dravu ljudi ivnue. Putovali su pored reke i stepa kao da se
oseala u nozdrvama. Zaustavie se umorni tek pred akijevim gradom. U rano
popodne, gazda i Vojko odjahae napred, a kolona se nastavi kretati korakom.
Mrak ih uhvati na putu, ali je bilo dovoljno vidljivo da su mogli stii do tvrave.
Odahnue kad ugledae sputen most preko prokopa i Vojka zadovoljnog na
kapiji.
- Ve smo se bili uplaili za vas.
U sigurnosti tvrave sredie konje i oistie kola, a Vojko ispria da je
gazda u pravom raspoloenju i da se ne zna ko ima vie uspomena on ili
domain. Veera za sve njih je ve ekala. Posle napornog dana nikoga nije
trebalo terati na poinak. Kia kao da je to ekala. Poe jako padati. Ujutro
momci su se odmarali, pa ak ni Mia nije imao nameru da komadnuje ustajanje.
Vojko stie sa veu da se danas ne ide dalje. Mia je dobro poznavao navike
- 60 -
svoga gazde. Natera momke da odu srediti i nahraniti konje, pa posle kako ele.
Ceo taj dan kia nije prestajal. Po podne Jovana iz dremea tre Vojko sa
naredbom da se spremi i dovee bude gost na veeri kod grofa.
Grof se iskreno obradova kad vide Jovana, a gazda Itvan ponosno najavi
da mladi plemi kod njega ui najtei posao na svetu, trgovanje. Grofovoj
znatielji nikad kraja, posebno kad se promeni i trea merica sa vinom. Sve se
isplatilo kad stie veera. Gazda Itvan pohvali kuvara ve na prvom koraku, u
iskrenoj elji da e ovako kako je zapoeo drati do kraja. Grof je znao sklonost
svog gosta i zato nije alio truda da bude zadovoljan. Uvek se to na ovaj ili onaj
nain isplatilo. Odmerena grofica takoe maarskog porekla, uivala je u vrcavom
dijalogu dva mukarca, ali se i ona spremno prihvatila posluenja. Najpre
iznesoe ucelo peene divlje koke obloene slaninom, pa divlje prase peeno na
ranju, onda suvim mesom i digericom nadevene krupne pilie koje su zvali
pularad. Jovanu je ve bilo dosta, ali ne i gazdama. Na kraju bi posluen
kobasicama punjeni svinjski but kojeg je spretno kuvar ve razrezao u velike
iroke nicle. Jovan na silu uze jedno pare i nije se pokajao. Kad zavri imao je
priliku posmatrati trgovca i grofa kako temeljno zavravaju prvo pare i prelaze
na drugo, sve to obilno zalivajui dobrim vinom. Gazdarica stade gde i on, ali je
bar nisu stalno nutkali vinom. Jedva je doekao da se doepa leaja.
Sutradan osvanu tmuran ali suv dana. Vetar sa pustare suio je put, ali za
putovanje jo nije bio. Gazda Itvan je sa domainom obavio posao i produio
boravak za jo jedan dan. Mia se ve pobrinuo da se teret bolje rasporedi po
kolima, ali sada cela kola ostavi za gazdu i njegov provijent. Vie nije bilo razloga
za zadravanje i karavan srdano ispraen poe put Maarske. Dobro nahranjeni
i odmorni konji lako su ili starim izlokanim putem, a i tamo gde se put gubio u
blatu, probijali su se napred. Poela su zaglavljivanja, a na jednom mestu su
jedna kola morali pretovarati da bi ih olakali i izvukli iz gliba. Za kratku relaciju
do granice, trebao im je skoro ceo dan. Ipak su imali sree da tog dana preu
Muru i smeste se u prostrano konaite u blizini reke. Kia kao da ih je putala
da uu u pustaru. Ponovo ih poe zalivati pred Nakaniom, pa ubrzae to su
vie mogli. Tek to su uli na prostrano imanje Seleievih, pravi jesenji pljusak
razli se ravnicom. Imali su tek toliko vremena da kola smeste pod suvu
nastrenicu a konje u otvorenu talu. Domain, bogati trgovac, od nedavno
udovac, obradova se podjednako kii i gazda Itvanu.
Domain je bio dobar trgovac, posebno cenjen u Velikoj Kanjii gde je i sada
prodavao robu na veliko i na malo. Pod starost voleo je da bude posrednik,
angaujui svoj kapital i prodajui robu u okolini na veliko. Nikad se nije irio
previe vodei rauna da ga okolni velikai ne uzmu na zub. Sada je meutim
- 61 -
dobio ono to je traio i bio je spreman da sve to je gazda Itvan doterao odmah
otkupi. I ako umorni od puta, dva trgovca su te veeri lomili jedan drugog, a da
se o poslu jo nije ni poelo razgovarati. Dva Itvana su se dobro poznavali i svaki
od njih je imao svoje tajne planove. U osnovi svega je ipak bila cena. Domain je
hteo sve, nudei 25 dukata po kolima, a gazda Itvan je ve u nekoliko navrata
bio spreman da krene na spavanje. Na kraju pristade da mu proda pet tovara, a
ako momak hoe da proda svoj tovar, eto mu ga. Probudie Jovana u neko doba
noi. Obojica su ve bili dobro zagrejani. Gazda Itvan mu kratko objasni da je
prodao pet svojih tovara, ali da cenu jo nije utvrdio. Poto bi on prodao svoj
tovar.
- 30 dukata da se vie ne muim sa njim!
Gazda Selei pokua da se pogaa, ali mladi Crnojevi je ve odlazio. Par
minuta nakon toga ve je mirno spavao.
- ta emo sada - konano upita gazda Itvan. - Sramota je da ja kao
iskusan prodavac, prodam jeftinije nego ovaj mladi. Cena ti je 30 dukata a svi
ovi trokovi koje napravimo padaju na tvoj teret.
Oko cene se sloie, ali oko koliine osta da jo popriaju. Sutranji dan je
protekao kako se samo poeleti moe. Momci sa neto dobijenih forinti, odoe u
grad, a Jovan se zabavio sa dvojicom trgovaca. Radosav ostade da mu kako ree
uva lea. Okreni, obrni, na kraju domain uspe kupiti osam tovara i jo istog
dana svih osam ode u raznim pravcima. Popodne se poee pei jaganjci na
ranju, ukupno etiri. Kad Jovan upita zato etiri, domain se deaki nasmeja,
da me se i u putu seate.
Gazda Itvan ga se posebno seao. Ceo sutranji dan je gunao da mu je
Selei podvalio loe vino pa mu je zato glava velika kao bundeva. Jovan mu u
jednom trenutku htede rei da je koliina vina bila ogromna, ali smejui se sam
u sebi, preskoi odgovor. Ceo taj dan Jovan i Radosav su bili na oprezu. Ni momci
iz pratnje nisu se odvajali od oruja.
Na podnevnom odmoru saznadoe da
dalji put nije siguran. Trebalo je pripaziti. Moda desetak kilometara od polaska,
Jovan primeti da vie nisu sami. Mala grupica jahaa povremeno se pomaljala, pa
opet nestajala. Gazdi ne ree nita, ali pratnji skrenu panju. U neko doba gazda
Itvan posla Vojka u oblinji Kopovar. Kad se vratio nije bio dobre volje.
- U Kopovaru su spremni da nas doekaju. Trae na ime poreza tri dukata
po kolima, a to ti je tridesetak dukata. Zato idemo na jug, u hajduku pustaru.
Nema ih nikad mnogo, ali bolje je da im damo koji dukat da nas puste na miru,
nego da se borimo. Kad stignemo do tvrave Siget, sve smo reili.
Sve do veeri nisu nikog primetili. No ih je zatekla u tronoj krmi na pola
puta do Sigetvara. Vojska dugo nije istila ovaj kraj od hajduka pa su ih mogli
- 62 -
oekivati. Jovanu se nije dopao ni krmar ni krma a ni ljudi u njoj. Pojedoe ono
to su poneli sa sobom, a jedino su kupili neto vina. Jovan odmah posle veere
sede sa Radosavom i Miom da se dogovore oko straarenja. Da su dobro
organizovani uskoro su primetili i hajduci. Do sukoba nije dolo ali je nervoza bila
tolika da Jovan nije ni oka sklopio. Na kraju jedan od hajduka zatrai dak soli i
kad je dobi odjaha sa druinom. Vie ih nisu uznemiravali. Sutradan se vozilo ceo
dana i tek kad prooe veliku tvravu Siget bili su sigurni da nikakvog napada
nee biti. Gazda Itvan posla Vojka u Pe da nae trgovca emberija i dovede ga
na raskrsnicu kod krsta. Oni u luku obioe grad, a kod krsta na drumu ih je ve
ekao jedan od gazdinih prijatelja sa malom pratnjom. Doeka ih sa vestima da
soli nema dovoljno i da se odlino prodaje. Preuze svojih etvoro kola i prui gazdi
malu kesu sa dukatima. Ovaj je nehajno stavi za pojas. Odmah produie dalje.
Ovo smo prodali malo jeftinije, ali koristili smo njegova kola i konje. Platio je 28
dukata po tovaru. Dobili smo koliko treba da podmirimo sve trokove. Ostalo je
naa zarada. Jovan ga nije pitao za detalje.
Sada se ve tano znalo gde se staje. Tu prostranu krmu znao je i Jovan.
Jedva da su posedali kad na vrata ue gospodin sa etiri pratioca u uniformi.
Odmah se uputi gazda Itvanu. Bio je finans i traio je svoje.
- Sada ima kod sebe sedam kola, etiri si prodao u Peu. Na to mora
platiti sve takse i dabine.
Uzalud se gazda Itvan upinjao da mu neto objasni. Nije vredelo. Finans je
bio nepopustljiv i nepotkupljiv. Neki drugi interes je bio vaniji. Na kraju mu
ispostavi raun od 5 dukata po kolima, ili e odmah svih sedam kola terati u Pe,
pa neka se gazda tamo dokazuje. Gazda Itvanu izbie grake znoja po elu. Nije
raunao na ovaj izdatak. Nikakvo ubeivanje da je carina u najgorem sluaju tek
13 dukata nisu pomogla. Na kraju se mai za kesu i isplati ceo iznos. Jovan je
dobro pratio ta se dogaa. Malo je nedostajalo da skoi na finansa, ali ga neto u
gazdinoj mirnoi zaustavi. Kad finans podrugljivo ode, gazda Itvan odmah pozva
Vojka.
- Idi kod Balinta u Kalou i reci mu da odmah krene do Dobre kue. Tamo
ga ekamo. Neka ne asi jer mi treba sada njegova mudra glava, a spreman sam
da mu prodam so po dobroj ceni. Neka potera troje kola.
Tek kad Vojko ode, gazda Itvan se okrenu Jovanu.
- Hteo si da ga zadavi. I ja sam, ali nita ne bi reili.
- Bolje me pusti da poem za njim i povratim dukate.
- Pa da sat vremena posle toga bude u kazamata a verovatno i ja sa tobom.
To nije dobro, treba neto drugo smisliti.
Taj dan su forsirali. ak su i uobiajeni odmori bili skraeni. Do Dobre
- 63 -
kue stigli su u rano popodne i odmah smestili teret i konje. Velika krma stajala
je na raskrsnici puteva prema Mohau, Segedinu, Baji, Kaloi i sredinjoj
Maarskoj. I sada je imala goste, ali i dovoljno prostora za smetaj ljudi i kola sa
teretom. Jovan se dobro oseao, ali mu onih 65 dukata nije izlazilo iz glave.
Gazdin prijatelj Erne Balint otvori vrata i odmah primeti prijatelja. Poput
mia iza njega se smejuckao Vojko. Trgovci se srdano pozdravie, a Balint jo
nije ni seo pa je ve nudio 32 dukata po tovaru, ali hoe etiri i toliko kola stie
za njim. Ili moda da ti kao finans platim 15. Gazda Itvan prostreli Vojka
pogledom.
- Ne ljuti se na njega i onako bi mi ti to sam ispriao, a ovako sam usput
smiljao kako da ti to sve povrati. Moe se, samo mora imati pouzdane ljude
koji nisu mnogo poznati.
Gazda Itvanu se vraalo raspoloenje.
- Trebaju ti momci veti na oruju koji imaju hrabrosti da rizikuju, a
bogami ako treba i da se upuste u okraj. Finans kako ti kae, ili jo bolje
zakupac carine, prodao je sa svog imanja 50 bikova za vojsku. Sve se to doteruje
u sabirni centar u Kalou. Za to e dobiti 160 dukata. Nai momke i neka obave
posao.
- To e biti teko uraditi usred dana.
- Nee biti usred dana. Urediu da im pare isplate u sumrak. Oni e morati
na put a u noi se svata deava. Jedino ne znam tano koliko e biti ljudi. Sve
drugo mogu urediti, ak i to da moji ljudi budu skeledije. - Gazda Itvan ga
upitno pogleda- Skloniu ove koji to rade i umesto njih postaviti trojicu mojih
ljudi. Tvoje je samo da saeka njegovog poverenika i pokupi svoj novac. Samo
vodi rauna da mora imati dobre svedoke, jer e moda pomisliti da si ti u to
umean, mada niko tako brzo nita ne moe organizova - pa dodade ponosnosem ako ima ovakvog prijatelja.
Jovan se nasmei po prvi put.
- Gazda to emo uraditi nas nekoliko.
- Imae odmah poteru za vratom.
- Zato u povesti Pitu sa sobom. Da vidimo da li je zaboravio stari posao.
- Videemo- okrenu se ka kolegi - a kada bi se taj posao mogao obaviti?
- Otkup je poeo. Ja sam moju stoku ve predao a on e tokom sutranjeg
dana. Isplata je dan kasnije, znai prekosutra. Imamo dovoljno vremena, ali ne
smemo ga razbacivati. Puno se jo toga mora saznati i uraditi.
Dvojica trgovaca sedoe nasamo. Sat kasnije, gazda Itvan pozva Jovana. Kratko
se dogovorie ta im je raditi, a Jovan e povesti Radosava i jo etvoricu ljudi.
Naredno jutro ih doeka na putu za Kalou. Nisu urili, ali su gledali da sretnu
- 64 -
to manje ljudi. Uvee stigoe do kalokog Goluba. Povueni u jedan ugao bili
su gotovo neprimetni. Dosta trgovaca motalo se oko vojnih tabora, pa je tako bilo
i ovde. Te noi nita se nije desilo, jedino to su svi loe spavali. Ve sutradan za
rukom stie Balintov ovek. im izae krenue za njim ka skeli. Padao je prvi
mrak kad se popee na skelu. Skeledija je nekog ekao. Oni takoe. Konano
pristie pet jahaa. Splavaru naredie da kree jer ve kasne. Poe i kia taman
na vreme da se Jovan i njegovi zagrnu i sklone lica od pogleda. Jovan obrati
panju na ovek sa udnim eirom na glavi. Nije askao sa pratiocima, ve se
nagnuo na ogradu i gledao reku sve dok je ne preoe. Jovana i Radosav
uzjahae odmah. Pograbie maeve i uletee meu pratioce. Bili su zbunjeni
dovoljno dugo da jedva da su pruili otpor. Jedan od momaka prie ka onom sa
eirom Daj pare. ovek rezignirano poe preturati po depovima i na kraju
izvadi tri dukata. Radosav nije imao puno vremena za taktiku. ovek dobi snaan
udarac po glavi i strovali se na skelu. Lako pronaoe kesu sa dukatima,
mahnue skelediji i krenue natrag. Kia je padala i zametala sve tragove. Nakon
petnaestak kilometara galopa, naoe neke razvaline i kako su znali i umeli
smestie se u njih. Jedva doekae zoru da krenu na put. Uvee ujahae u
prostrano dvorite gazda Itvanove kue. Trgovac ih je ve odavno oekivao, mada
ranije nisu mogli stii. Jovan do detalja ispria ta je i kako bilo, pa baci onu
kesu na sto. Erne Balint nije lagao. U kesi je bilo skoro 160 dukata. Gazda
odmah izdvoji 10 dukata To je za momke koji su ili s tobom. Ostalo paljivo
pospremi.
Ujutro, jo pospan, gazda Itvan rasproda so, a ostavi tek jedan tovar da
mu se nae za sitnu prodaju. Odatle naredi da se svakom oveku spakuje po
jedan daki da je ne moraju kupovati po gradu, Jovanu dade tri daka pa nek
deli kako hoe. Kad sve to obavi, pozva Jovana u kuu. Poslaga sve trokove
koliko ih je ve bilo, pa kad to obavi, izdvoji pedeset dukata i gurnu ih Jovanu.
Ovo je tvoje za so koju smo doterali. Dodade jo pet dukata to je za granat to
si me pratio, a onda mu prui onu kesicu to je na oruju osvojio i tu ima
dvadeset dukata. Gazda Itvan je gledao zbunjenost na licu svog mladog
prijatelja. Ukupno je Jovanu pripalo 75 dukata, a mogao je raunati na oko 25 po
onom obeanju od pre dva meseca.
- Ti se i ja neto moramo dogovoriti. Ko zna zato te je ivot naveo na mene,
kad sam mislio da ti i ja nemamo nita zajedniko. Ti si mladi kurjak koji ne voli
saginjati glavu, ja ve stari trgovac koji je celog ivota iao pognute glave jer se
drugaije nije moglo. Ali ako bog misli da tako treba, onda neka tako bude. A ako
hoe da tako i ostane, mora mi govoriti u oi ono to misli posebno kad je
novac u pitanju. Jer novac zavadi dva oka u glavi, a kamoli nee ljude. Ali ako
- 65 -
budem znao ta misli, onda e i ti znati moje misli, pa valjda moemo nai
sredinu sa kojom obojica moemo biti zadovoljni. A ako ne, iroko ti polje. Ja
vidim da si ti sada zadovoljan. Oekivao si tridesetak dukata najvie. Ja sam ovo
podelio po mojoj pravdi, pravino koliko sam znao. Ako nam opet neki posao
ispadne, onda emo to dogovoriti pre nego to ponemo raditi.
Pruie jedan drugom ruku. Posao je bio zavren pa se Jovan srdano
pozdravi sa gazda Itvanom. Radosav ga je ve ekao. Te noi u nekoj maloj krmi
pred Aradom, Jovan izvadi pet dukata i dade ih prijatelju. Zaradio si ih.
Nikola radosno doeka sina. Nije ga bilo dva i po meseca, pa se ve bio
zabrinuo da se neto nije desilo. Jovan kao da je na ovom putu postao stariji za
nekoliko godina. I do sada je znao lepo priati, ali je Nikola sada uivao sluajui
sinove prie. Oseao je kako u tim putovanjima uestvuje i on, pa kad razgovor
zamre, pree taj put jo jedanput. I uvek mu je na kraju puta stajala ona velika
uma podno Lovena i stada ovaca na proplancima.
A zima je za Jovana postala novi izazov. Polako, gotovo neprimetno stvarala
se druina od dvadesetak momaka, razliitih udi, ali svi spretni na oruju i
gotovi da krenu kud god treba. Stvarale su se i neke navike koje nisu bile
Jovanov diktat, nego su proizale iz tog druenja. Samo je jedan mogao
komandovati kad se neto radilo, a ostalo su se dogovarali. Niko nikad nije smeo
skoiti na druga i tako raiavati neke odnose. Ako su se ve toliko zakrvili,
sukob e reiti kako Jovan kae, ali ako doe do maeva, obojica idu napolje i
vie im nema povratka. Doe li do bilo kakvog sukoba, svi moraju priskoiti u
pomo, a posle e se traiti razlozi. Ne bude li Jovana, Radosavova je glavna. A u
prostoriji iza kue esto su se uli udarci metal o metal, ili tuplji udari drveta o
drvo. Tek kad su se razilazili, Radosav je redovno ostajao poslednji. Kao za sebe je
gunao Moramo jahati po turski, Onda je i on odlazio.
Pred Boi Jovan svakom momku dade po dukat. A za Badnje vee nakon
sveane liturgije, dva Crnojevia priloie crkvi po dukat.
- 66 -
glava 4.
U SRCU ERDELJA

Promoter:

- 67 -
Zima 1506. ih je iznenadila. Ne toliko po hladnoi, jer je u kraju Crnojevia

znalo biti i gore. Ali neprekidni vetrovi, inili su da zima bude jo hladnija.
Blizina Karpata samo je takvu zimu produavala, pa su se ak Mori i Tisa
zamrzle. Crnojevii su vreme provodili u kui pored ognjita. Jovan je voleo oeve
prie i bilo mu je drago to se Nikola ne ponavlja. Uvek se neto moglo saznati.
Kad se zima stabilizovala, kaluer Makarije je znao potegnuti ak iz Jenove, a pop
Jovo je bio redovan gost. Jovanova mladika neobuzdanost skoro sasvim je
prola. Uvek je nalazio vremena i mesto da se bogu pomoli, a njihov odlazak u
crkvu bio je deo obiaja, uvedenog jo prvih dana boravka u ovom kraju. Nikola
se jedino povlaio kad su dolazili Jovanovi momci. Samo sad mu se nije ilo
daleko od ognjita, pa je utke sluao mladie i njihove prie, a i oni se toliko
oslobodie da su skoro sve pred njim mogli govoriti.
Poetkom februara, debeo sneni pokriva i sunani dani prosto su mamili
na put. Jovan sa Radosavom i jo dva momka krene u Segedin. Gazda Itvan ih
doeka kao najdrae goste i prijatelje. Poljubie se dva puta, pa se gazda nagnu i
poljubi ga i trei put Neka bude po tvome srpskom. Zasluio si to si doao.
Srdano se pozdravi i sa Radosavom. Gazda se hvalio da je zima za provod i
uivanje, a neka radi onaj ko mora. Onda kao pravi domain povede Jovana da
obie magacine i posebno punicu. Jovan mu pohvali prute, na veliko gazdino
zadovoljstvo. Za veerom, gazda Itvan upozna Jovana sa jo jednim svojim
mladim gostom, Subotom Vrliem. Jovanu se dopade taj mladi visoki ovek koji je
paljivo birao rei dok se ne bi upalio onda je odmah iznosio svoje misli, ak ako
je to bilo suprotno sa gazda Itvanom. Ovaj se samo blagonaklono smekao, ne
zaustavljajui ga. No Subota je govorio razumno, pa ga ak ni vino ni malo ne
pomeri u tome. Tek je dobijao na ustrini.
- Vi ste ove zime jedina tema gazda Itvana - komentarisao je Subota. Pa
peckajui gazdu dodade na srpskom - To je njegov obiaj da se brzo oduevi i jo
bre razoara. - Gazda Itvan odmahnu rukom. Pretpostavljao je ta je Subota
rekao. - uo sam da ste imali uspean put i da Vam vaa mladost ni malo nije
smetala da sve obavite kako treba. Gazda neprekidno govori kako ste Vi od velike
kraljevske familije koja je vladala dugo godina u Zeti.
Jovan pomisli da bi mu trebali sati da mu sve ispria, pa skrati na najkrae
mogue, plaei se da je i pored toga preopiran. Subota ga je paljivo sluao, a
gazda je za to vreme smiljao neke druge prie. Samo ga na kraju upita da li e
mu priznati plemstvo. Ree da e se Jakii za to zauzeti. Subota nije bio ubeen
u to.
- A da ja tebi kaem ko je on. - gazda Itvan zaboravi da je Jovanov
maarski jo uvek tanak. Priao je brzo, ali ga je Jovan ipak uspevao razumeti.-
- 68 -
On je sin Petra Vrlia, dobrog gazde i domaina, koji je nekad trgovao, pa

nakupovao zemlju i sada ima najbolju rogatu stoku u junoj Ugarskoj. Subotu je
kolovao u Pounu, i sada im zatreba pomae i njemu, ali i meni, pa to ne bi
mogao i tebi. Tu ste vi po godinama. Ima zlatnu glavu koju treba koristiti.
Subota promeni temu.
- Znam ja tebe od gazda Itvana, ali i sa drugih strana.- Jovan ga upitno
pogleda - pria se da si hrabar, ali nije sve u mau. Ceo ivot se vrti oko dukata.
Ko ih ima, taj vodi vojsku, ko nema, bori se za drugog. A ljudi se mogu kupiti
lake nego bilo koja druga roba.
Subota je bio pet - est godina stariji od Jovana. Njegova iskustva su
verovatno bila takva. Jovan je mislio drugaije.
- Nije moje da ljude kupujem. Nema tu puno sree. Drugo je platiti mu
koliko moe, ali ljude moe okupiti samo ako ima cilj koji njima odgovara. Bez
cilja, nema ni herojstva. Moji zeani se bore sa Turcima, ginu i seku, ali niti ih ko
plaa niti to moe. A ono malo to je za zlato, ti su odmah preli na tursku
stranu, ali se ne bore ni blizu ko ovi drugi.
Subota prihvati, mada je njegov cilj uvek bio isti: novac, jer je samo on
obezbeivao udobnost. Kao jedan od malog broja pismenih ljudi u junim
krajevima, nije raunao samo na oevo imanje. Hteo je vie. Na koji nain to ve
nije tano znao, mada se ve nekoliko godina dobro snalazio. Obavljao je razne
poslove za trgovce, ugledne graane, pa i plemie. Pokuavao je da tedi, ali je
ipak malo toga uspeo staviti na stranu. Voleo se lepo oblaiti, a bio je est gost i u
segedinskim kafanama, a sve to je trailo novac. No najvie mu je odlazilo na
putovanja, koja su mu bila u krvi. ak i onda kad nije morao nigde ii, uzimao je
predstavku koju je za nekog pisao i lino je nosio u Budim ili Be, tek da malo
oseti miris kraljevskih varoi.
- Ako se ve ne slaemo u ovom, dobro je da se bar istom bogu molimo.
Subota ga i tu ispravi.
- Ja jesam Srbin, ali je jo moj deda bio katolik, pa sam to i ja. To je moja
vera i zbog toga nisam nita manji Srbin od tebe.
Jovan se prekrsti. Srbin, pa katolik. Uostalom nije ni vano, ali ipak ovo
zapamti sa namerom da o tome vie popria sa Makarijem. Ako je on posmatrao
Subotu, i ovaj je dosta razmiljao o njemu. Subota je za sebe mislio da uvek moe
da pogodi karakter oveka sa kojim sedi. Sada ni u ta nije bio siguran. Jovan
mu je delovao kao prerano zreo ovek. Jo e ga pitati o poreklu, jer mu je neto
bilo sumnjivo. Plemenitaki soj je od malih nogu odgajan da bude ohol i da svet
posmatra sa visine. Ovaj mladi sa njim, razmiljao je svojom glavom i te
plemike nadmenosti u njemu nije bilo. Jedino se videla samosvetst i sigurnost u
- 69 -
iznoenju onoga to je eleo. Za Subotu je bilo najgore, to je Jovan delovao skoro

nezainteresovano. Preuo je one godine koje je mladi proveo u Mlecima i gde se
ta kola brzo uila. ak ni po odei Subota nije znao u koju kategoriju da ga
stavi. Udobna i oigledno skupa, ali bez i jednog kicokog detalja, tek na konom
prsluku utisnut neki znak to mu se uini da lii na orla. I to je bilo sve. Vratie
se jesenjem putovanju. Gazda Itvan je i dalje mirno dremuckao.
Jo dva dana dva mladia su proveli u Segedinu. Radosav im se povremeno
pridruivao, ali on je imao neke druge poslove. Treeg dana Subota Vrli nae
ono to je traio. Kaparisao je veliku svetlu kuu sa imanjem podalje od Tise, uz
uslov da je do kraja godine isplati i tek se onda useli. Zadovoljan Subota produi
ka severu, a gazda Itvan i Jovan zajedniki zakljuie da sad stoku moraju
prodavati. A to ni prijatelji ne moraju znati.
Iste veeri veliko i aroliku drutvu u kui gazda Itvana, sluilo se dobrim
vinom i rakijom ekajui veeru. Meu njima posebno uvaavani katoliki
svetenik iz Segedina, pa trgovac takoe iz Segedina, Srbin, zlatar iz Lipove, neki
iz uprave grada... Sve Jovan nije ni zapamtio. Kad drutvo posede oko velikog
stola svetenik se pomoli pa i svi drugi za njim. Svetenik se tiho obrati Jovanu.
- Vi se jo uvek krstite sa tri prsta.
- Jedino tako znam.
- Ortodoksi jesu kriani, ali krivoverni.
- Mi to verujemo za vas, ali nikome ne govorimo kako da ispoveda svoju
veru. Potujemo katolike jer su nam braa po veri.
Svetenik podie glas za jednu oktavu.
- Niste vi nama braa dok ne potujete jedino pravo uenje, a to je nae.
Krist je jedan i vera je samo jedna. Svi drugi su otpadnici.
Alkohol je inio svoje. Jovan se nae u nezgodnom poloaju. Niti je hteo niti
mu je bila namera da sa svetenikom ulazi u bilo kakvu diskusiju, niti je znao
kako da se iz svega ovog izvue. Gazda Itvan pokua da alom izgladi
nesporazum, ali svetenik nije odstupao. Naizgled smireno poe objanjavati kad
mu vreme nije.
- Mi Maari smo primili credens1 pre petsto godina i od tada se ni jedan
Maar nije ni za stopu pomerio od pravog uenja. Od Sent Itvana do danas mi
pronosimo veru Kristovu na jedini pravi nain. Vi Raci ste primili papsku krunu,
ali ste je brzo uprljali i veru promenili. Danas ni sami ne znate emu se molite i
ko vam je Bog. Samo Bog zna kako ste u ovoj zemlji i kako se meate sa ovim
narodom. Extra ecclesiam nulla salus2 - ratoborno uzviknu sav crven u licu.
Gazda Itvan prokle svoju glupost to ga je veeras pozivao. Tre se i onaj
Srbin iz Lipove.
- 70 -
Jovan smireno odgovori sveteniku uz duno potovanje

- Mi smo veru Hristovu primili 200 godina pre Maara, a to je neki vladar
izabrao jedno ili drugo uenje, ni ja ni vi nismo krivi.
Svetenik je terao po svome i Jovan zauta
- ...dok se mi ovde borimo za veru, cela Rascia je primila tursku, pa se
danas mole ko i oni. Zato se svi vi morate vratiti pravoj veri, jer to vam je jedini
spas. Vratite se a mi emo znati ko je zasluan a ko nije.
Jovan oseti kako mu vruina ulazi u lice.
- O meni pope nee morati odluivati. To su ve odluili davno moji
pradedovi. - Jovan ustade od stola. Htede se nakloniti gazda Itvanu, ali je
trgovac ve stajao. Zaustavi Jovana. Svetenik je gledao u njega kao da trai
zatitu od bogohulnika.
- Oe Itvane vi znate da sam ja istinski vernik nae prave crkve. Jo je moj
otac gradio crkvu u kojoj vi danas sluite, a ja se trudim da deo onog to mi je
Bog podario dam njegovom hramu. - Svetenik kao da klimnu glavom.- Uvek sam
u na hram dolazio kako dolikuje i kad sam god mogao. Danas je vaa svetost
izvolila doi po jednoj molbi koju smo zajedno reili, a meni je bila posebna ast
da vas zadrim na ovom skromnom slavlju. Dua me boli to je moj mladi prijatelj
ortodoks, ali ni ja ni on to ne moemo promeniti. Takvi smo se rodili. Vi ste
veeras pokazali koliko malo cenite mene, pripadnika vae vere i velikog
potovaoca vas i nae crkve. Osramotili ste onog koji je na krstu ispatao sve
nae grehe, povredili ovu asnu trpezu. Neka mi bog oprosti za ovo to sada
inim: Molim vas da nas napustite.
Svetenik podie pogled prema stropu pa se bre bolje nekoliko puta
prekrsti. Tek promrlja Moliu se za tebe. Nije bilo ni malo dostojanstva dok je
izlazio iz sobe. Gazda Itvan primetno bled, jo uvek je stajao na elu stola. Sede i
pokaza rukom drugima da sednu. Trgovac Sebastijan Hatala zgrabi pehar sa
stola i visoko ga podie uvis.
- Neka ivi najhrabroji katolik Segedina. iveli oni koji su ostali.
Uz smeh pehari se podigoe u vazduh i ispraznie. Dobrih pola sata je
trebalo drutvu da ponovo uhvati zalet. Gazda Itvan namerno odloi sluenje jela
da se jo malo popije i spere munina od malopre. No atmosfera brzo postade
oputena i tako je ostala cele te veeri. Jovanu bi milo kad gosti Maari na kraju
veeri prioe i pruie mu ruku. Kad ostadoe sami gazda Itvan ga posede
pored sebe.
- Moj mladi prijatelju nemoj da te za bilo ta savest grize. Pogreio sam ja,
znajui da e svetenik kad malo popije biti ona tvrda struja koja nikom ne da
pardona. Ali nisam video nikog za koga bi se mogao zakaiti pa sam ga zato i
- 71 -
ostavio na veeri. A moda je svoj dolazak tako i planirao. Ti za nita nisi kriv, a
video si to po priznanju mojih prijatelja. Vest o ovom, ali drugaije ispriana stii
e do kalokog biskupa a moda i do Ostragona i to jako brzo. Nita mi nee, ali
sam zapisan. Dok god budem davao i pomagao, dotle u im biti dobar, a ako za
ivota ne pogreim saekae me na samrti. Pitanje je da li e me svetenik hteti
sahraniti, ili e nai neki razlog da to odbije. Bude li tako bilo, u tebe se uzdam.
Nai ga makar maem. Celog svog ivota sam verovao u boga i sluio mu najbolje
to znam, nemoj da mi o tome odluuju oni koji sprovode njegovu volju a nisu ga
dostojni.
Gledao ga je u oi. Kunem se da u tako uraditi!
Sutradan, gazda Itvan nije delovao ni umorno ni ljutito. Odmah pree na
trgovake poslove. Treba goniti stoku u Trst tamo gde je nema a odatle doterati
sve ono to se trai, so i nakit. Rogate stoke skoro da nema u Mlecima jer je
naila neka bolest i prepolovila je. Cena su visoke, ali je do tamo treba doterati,
to nee biti ni malo lako. Gazda Itvan se unapred poeo oduevljavati putem i
trgovinom. Za njega je to bio golem izazov, a samo takvi poslovi mogu doneti
zaradu. Sve drugo je mukotrpna trgovina iz dana u dan. A moglo bi se oterati bar
500 komada.
Bilo je to na kraju zime 1505. godine. Jovan se zadra u Segedinu jo dva
dana, pa se sa drutvom uputi kui u Lipovu. Sem onog popa, sve drugo na putu
bilo je kako se samo zamisliti moe. Ali jedan problem bio je stavljen pred njega i
trebalo ga je razreiti.
Do kraja zime nije ostalo jo puno. Vreme je iz dana u dan bivalo sve
toplije, a ledeni okovi na Moriu poee pucati. Oko njega je bila ivost vea nego
ikad. Nisu se okupljali samo mladii, ve i ljudi od tridesetak godina. Kao da im je
Jovan bio jedini izlaz kojeg su u tom trenutku videli. Ono njegovo Crnojeviko
ponaanje, odmereni pokreti i pria koja ga je pratila, bili su poput mamca za
mnoge. Sve ih je preputao Radoslavu, a on je uveliko sa njima vebao. Nekako u
to vreme kroz Lipovu naie ovek za koga je Radoslav znao po uvenju. Zvao se
Itvan emberi i dugo je obuavao ljude kod Zapolje u njegovom dvorcu u
Erdelju. Bio je veliki maevalac, koji je vetinu savladao u junoj Italiji, a kao
najmanik je sluio vie plemia. Tako je stigao do Zapolje. Bio je samo godinu
dana kod njega, pa ga zbog rakije, vojvoda otpusti. Idui ka Segedinu, svrati u
Lipovu. Tu ga u jednoj krmi, svog podbulog od pia sluajno pronae Radosav i
dovede kod Jovana. Trebala mu je hrana i smetaj pa prihvati da poduava
Jovanovu mlade. emberi je bio udo. Prikljuie se on i Radosav. Mada je
Jovan bio bolji od svih svojih ratnika, tek pod emberijevim strunim okom poe
ispravljati neke greke koje je inio.
- 72 -
Prolee je stiglo neoekivano rano. Sa suncem stie i kurir gazda Itvana.

Gazda je traio da se doe u Segedin. A tamo odmah o poslu:
- Bilo bi dobro da junad oteramo u Italiju, pa smo sve zavrili. A nazad
moemo doneti samo dragocenosti i ono to je skupo. Ne bi nam ni trebalo vie od
desetak kola - Ipak je bio zabrinut - Imre Balint je to pokuao i skoro ostao bez
sve stoke. Jedva je neto spasao. Terao je 300 junadi ka Trstu, ali je stigao tek do
Mure i vratio se nazad sa treinom. Napali su ga razbojnici pa je pokuao to pre
da pree, a onda mu se stoka razila na sve strane. Najgore mu je to je izgubio
nekoliko ljudi, a ko zna koliko ih je ranjeno.
Jovan u sebi pree put do Trsta. Sa stokom sigurno nee biti lako, posebno
ako ih napadnu. Ipak se nije plaio.
- Imam ja ljudi koji e izai na kraj sa razbojnicima, ali su slabi stoari.
- Za stoare je lako. Njih bar fala bogu ima. A i tvoji e se tome brzo nauiti.
Ja vidim da se tebi ide?
- Koliko mogu osetiti, vama jo vie!
Slatko se nasmejae, a gazda Itvan iskoristi predah da dobro potegne onog
vina. Porazgovarae oko toga kad bi se moglo ii i koliko bi trebalo uloiti u junad.
Na kraju odluie da jo malo saekaju, a Jovan e ka svojima u Lipovu. Gazda
Itvan e se brzo raspitati oko junadi, videti koliko je ima i kakva je, pa im to
bude znao, poruie Jovanu da se kree. A on neka probere momke i bude
spreman. Nema se ta puno odugovlaiti.
Sutradan Jovan sa Radosavom odjaha put Lipove. Tamo odmah po
prispeu poe raunati koliko mu ljudi treba i ko bi mogao ii. Dogovorie se da
e 25 ljudi biti dovoljno, a kada se njima pribroje i stoari, koijai i ko sve jo ne,
bie ih bar pedeset. Nikola je brzo primetio promene na sinu:
- Ti se kanda opet sprema negde na put. Ne dri te mesto.- pa odgovori
umesto njega Ide a mene i ne pita. A zna ta hou.
Uuta, a Jovan iskoristi priliku da se ukloni. No pred svojim momcima nije
bio ni tih ni utljiv.
- Svi ste slobodni ljudi koji su do danas mogli kud hoe i ta hoe. Sada
kad ste samnom, bie kako ja kaem. Ko tako ne misli moe se odmah vratiti.
Radosav e vam prenositi sve ta ja mislim i kako ja mislim, a ako on ne mogne,
to e uraditi Mihajlo. Znajte da nas eka teak put, na kome ima razbojnika i
pljakaa. Najgori su Turci i njihovi upadi. Ako je Turin on je i ratnik. To da
niste zaboravili jer ako ne poseete vi njega, posee on vas. U Segedinu e nam
prii Maari. Gonii znaju o stoci vie nego to e te vi ikada znati. Zato kad im
budete pomagali, a morate, sluajte njih. A ako se bude trebalo boriti, sluae oni
vas. Ko potegne no na druga, dobie ibu, isto vai i za Maare. Ko ukrade i ode
- 73 -
od nas bez pitanja, ako ga uhvatimo sledi mu iba i progonstvo. Ko ubije, bie
ubijen. Ako mi se i jedna ena usput poali na bilo koga od vas, odseu mu
sramotu. Zapamtite vi ste plaena vojska i tako se i ponaajte.
Sve je bilo jasno. Sa prvim zracima sunca, kolona od 27 konjanika krenu
ka Segedinu. Grad je tog 10. jula 1506. godine mirisao na Tisu i ribu. Ulazak
tolikog odreda se primeti, ali kao da niko nije obraao puno panje na njih. Bilo je
predvee, smiraj jednog od onih dugih dana kada je zbog vruine sve nekako
mirno i tiho. Vojko je sedeo pored gazde i neto ivo gestikulisao. Kad Jovan sjaha
ve se bio primirio.
Ljudi se najpre osveie na bunaru, pa tek onda prioe da se pozdrave.
Veera se ve spremala, a do tada naoe smetaj po upama. Jovan odmah
saopti gazda Itvanu koliko ljudi ima i koliko bi ih trebalo povesti sa stokom. A
veliki gazda je bio tuan. Opet ga je stegla kostobolja. Ilo mu se na put, ali bolovi
nisu dali ni misliti o tome. Teio se da e moda proi do sutra. Sutra je bilo isto.
Sve detalje oko kupovine junadi je meutim znao. Odmah posla glasnika Imri
Balintu da pretera 100 dobrih junadi preko Dunava do Mohaa. To mu se rauna
kao 200 dukata. Za to e dobiti robu po dogovoru. Narednih 150 dobrih junadi
kupio je gazda Itvan kod Davoda. Treba ih samo pokupiti, a to je usput. Ostalo
treba kupiti u odlasku.
Jovanu bi ao, gazda Itvana ali bilo mu je sueno da te godine ostane u
Segedinu. Uvee kao pravi domain napravi dobru veeru za sve ljude koji idu na
put. Sa Jovanom se naali da e mu ako treba dovesti i katolikog popa da mu
iita za sreu. Nasmeja se i Crnojevi. Jo mu jednom skrenu panju da
obavezno svrati do njegovog prijatelja Marka Vrlia kod Velikog jezera i kupi od
njega dobre bikove, Samo pazi, taj je proao sito i reeto. utljivi Radosav dobi
da vodi glavnu kolonu putem prema Mohau, a Jovan e prema jezeru.
U ranu zoru nije morao nikog buditi. Svi su bili na nogama puno pre
polaska. Gazda Itvan nije ni spavao, pa im u komeanje izae u dvorite.
Jovan se mogao zakleti da mu je u oku video suzu dok su se opratali. Jovan
krenu ka Paliu. Pravog puta nije bilo, ali je nekoliko stoara znalo put. Tek
ponegde su se mogli videti kolski tragovi i to je bilo sve. Samo je pustara na
blagom povetarcu disala punim pluima. U maloj dolini pred njima izniknu
prostrano imanje sa velikom kuom i dosta nastrenica i obora. Rekoe mu da je
to imanje Vrlievih. Psi su jo uvek bili vezani sem nekoliko malih koji su izgleda
bili za alarmiranje ukuana. Bio je zahvalan Vrliu za to jer je bio u prilici da
gleda kako konjanik mora ubiti psa da bi priao stadu ili kui. im ih u, gazda
izae na doksat ispred kue sa dvojicom sluga. Pomenue boga i on odgovori na
srpski.
- 74 -
- Ti si Jovan. Ja sam Marko Vrli. - Stameni ezdesetogodinjak se isprsi Gosti su uvek dobrodoli u ovu kuu.
Velika prostorija u koju ih je domain uveo, mogla je primiti dvadesetak
ljudi. Hladovina je prijatno delovala nakon celog dana jahanja po suncu. Jovan
poeli da se izuje i ohladi noge na dobro utabanom podu. Domain je vodio
glavnu re.
- Nemojte mi zameriti na kui, jer mislim da se uskoro selim u Segedin.
Godine su ve pritisle a sin me vue u grad. Nita ne vredi to ja vie volim ovde
uz jezero i u pusti, kad svi hoe na sever. A i malo se plaim da se Turci ne
povrate - zagleda se dobro u Jovana. - Subota mi je priao o tebi ali nisam mislio
da si tako mlad.
Jovan se zahvali gospodinu pa ree zato su doli.
Gazda Marko je razumeo.
- Imam dobre stoke koja eka prave kupce. Mislio sam ih za dve nedelje
terati u Baju gde ujem imaju dobru cenu. Zato je sada sve na prodaju da na put
ne moram ni ii.
Jovan je znao da preko puta sebe ima oveka vinog poslu koji je celog
ivota prodavao i kupovao stoku. Gazda nije pominjao ni broj grla, a ni cenu.
Razgovarao je komotno kao da prodaje jedno june. U razgovoru ree da je poslao
po sina. Neprekidno je dolivao pie zapoinjui sve nove i nove razgovore. Jovan
razumede da im veeras nema puta i da e tu zanoiti. Konano stie i Subota.
Srdano se pozdravie. Od hrane jo uvek nije bilo nita. Jovan pusti Vojka da
nastavi jalov razgovor. Kad i on iscrpi sve teme, samo je stari Vrli bio u svom
elementu. Kao da jo nije popio ni kap pia, a pria mu je ila jedna za drugom.
Sunce je zalazilo kad Jovan izae iz kue i naredi ljudima da jau. Ue
unutra da se pozdravi. Vreme je da se krene. Otac i sin ga pogledae zaueno.
Vojko odmah bez rei ustade. I njemu su ve poodavno krila creva.
- Gazda Marko hvala ti na gostoprimstvu, svratiemo opet, a sada moramo
dalje.
- Ali gde u no ?
- Gorskom vuku je isto, bila no ili dan.
Pozdravie se A junad?
- Da smo ih nali mi bi ih kupili. Ovako nita ne moemo.
Izaoe, a Vojko malo teturajui za njim. Pre nego to su se otac i sin
snali, momci odgalopirae niz put.
- Kuda emo - upita Mihajlo.
- Jo malo napred i nek momci nau dobro mesto, jer emo se sutra
sigurno vraati. Ali sada je ovako bolje. A ako zatreba idemo ka Solnoku tamo je
- 75 -
uvek bilo dobre stoke.

Ljudi povadie iz bisaga ono to su poneli, veerae, pa se pruie po travi.
Samo su strae ostale budne. Jovan se tek nametao na svom travnatom leaju
kad topot kopita raspara no. Posetioce dovedoe do vatre. Bio je Subota sa jo
dva momka. Jovan namerno srdano skoi pa posede Subotu pored vatre.
Mihajlo odmah prinese rakiju i nareza noem malo suvog mesa pa i to prinese da
se putnik malo osoli. Jovan se sav pretvori u osmeh i ljubaznost, a inae
razgovorljivi Subota je zapinjao i nikako da otpone. Tek na kraju progovori
- Otac ima stoku koja je tebi potrebna. Samo ste se izgleda zapriali pa nije
stigao da se sa tobom nagodi.
Jovan odmahnu rukom.
- Mislio sam da roba nije za prodaju pa sam zato pourio da naem drugu.
Nije nam da gubimo vreme, a ne vredi ni praviti pazar ako nam ne ide od ruke.
- Stoka je za prodaju, ali Marko je usamljen pa jedva eka drutvo da se
ispria.
- Svejedno mi je. Ja sam doao da ispunim obeanje koje sam tebi dao.
Koliko junadi ima za prodaju ?
- Oko 150 a moda i svih dvesta.
- Kad ih mogu videti.
Subota se nasmeja.
- Otac je moda mnogo priao ali je naredio da se stoka dotera u ogradu.
Sutradan su ograde bile pune. Stoarima se odmah dopade. Jovan odbi
poziv da ue u kuu dok se ne dogovore. Jedan od stoara, momak sa
brazgotinom na bradi slobodno prie Jovanu
- Ove godine bolje nisam video. ilavi su i lako e izdrati put koji je pred
nama. Moe se probrati 150 grla mada ni ostala nisu loa.
Jovan prihvati.
- Gazda Marko kupiu stotinu i odmah platiti u mleanskim dukatima.
- To je malo. Mislio sam duplo vie.
Taktiziranje potraja jo pola sata pa se dogovorie da to bude 150 komada.
Pogaanje oko cene Jovan odmah prekide. Uze od Vojka tri dakia i stavi ih
pred gazdu.
- Ovde su novci za 150 komada. Tano 300 dukata. Za to mi doe jo i dva
jagnjeta jer smo zbog tvog uvenog gostoprimstva ostali gladni.
Stari se tre kao da ga neko udari.
- Mislio sam da e platiti vie. Ovoliko za njih mogu dobiti i u Baji.
- Jue bih platio. Danas je ovoliko, a ti teraj u Baju ako hoe.
Stari sevnu oima. Ko zna ta je pomislio. Na kraju pristade i naredi da se
- 76 -
pomogne ljudima u odvajanju. Za pola sata sav posao je bio obavljen. Marko
dotera jo i dva jagnjeta i prebacie ih preko konja. Tako je bio zavren posao sa
Markom Vrliem. Jovan Suboti obea da e ga idui put voditi na more, a ovaj
njega u Budim i Poun.
Ceo taj dan su terali stoku i za to je angaovan svaki ovek. Odmorna
junad je stalno pokuavala da pobegne, i samo ju je spretnost stoara spreavala
da to i uini. Ali odmorni, ili su brzim tempom skoro do veeri. Tek tu se
umirie. Sutradan je ve bilo puno lake. Pred vee, Jovan naredi da se ide ka
Davodu a posla i poruku Radosavu da pokupi ono to je gazda Itvan pogodio i
krene ka Mohau. Iste noi stigoe u bogati grofovski grad Cobor Sent Mihalj.
Vojko je o njemu dosta sluao, priajui da se neke skuptinske sednice bodroke
upanije odravaju u njemu, a grofovi Cobori su uveni po svom bogatstvu. Veliko
utvrenje graeno od tvrdog materijala uvrsti Jovana u pomisli da ovde nema
ta traiti. Ipak se prevario. Primi ga sin budimskog kastelana Imre Cobori i
prodade mu 100 junadi sa severnih panjaka.
Krmu lako naoe i zaudo iste krevete, pa se razmestie. Za vreme veere
Jovan se raspitivao za stoku. Rekoe mu da najbolju ima udovica Lena. Nema
mnogo, ali ono to ima to je najboljeg kvaliteta. Takve nigde u okolini nema.
Pokojni mu je to imanje dobio u miraz sa prvom enom, ali je voleo sa stokom pa
je ko zna odakle doterivao i krave i bikove, samo da bi mu stoka bila to bolja.
Udovica je sve to evo ve tri godine nastavljala i stoka joj nije nita slabija. Odlui
da e je sutra posetiti. Samo pazite nemojte da vas zavara. Otra je i ne
poputa. Ujutro zakucae na vrata lepo ureene kue. Krupna ena ih posla na
imanje gde se gazdarica sada nalazila. Odluie da vide i to udo.
Imanje se nalazilo na sat vremena od grada, uvueno od puta, okrueno
gustim bagremarom. Neto stoke je paslo ispred, ali je ta bila tek zaluena i nije
odgovarala Jovanovim eljama. Vojko objasni da su kupci i da su ovamo upueni,
a radi bi videti stoku za prodaju. Postariji brkajlija kao da nigde nije urio: Tu je
gazdarica pa njoj objasnite ta elite. Na tremu brka ih ponudi domaim vinom.
Pojavi se gazdarica obuena u tamnu odeu, komotnu i pogodnu za rad, irokih
rukava sa tek malim ukrasom oko vrata. Jovan odmah zapazi neto isturene
jabuice, pravilne usne, vitak vrat i krupne kosti. ena je i pored vruine delovala
svee, a tek joj je crna podignuta kosa koja je otkrivala vrat, naglaavala
enstvenost. Neto tamnijeg tena i tamnih lepih oiju koje su gledale u
sagovornika bez ustruavanja, delovala je ozbiljno. Samo su male bore oko usana
pokazivale da je prola tridesetu, ali se godine na osnovu prvog utiska nisu mogle
odrediti. iroka suknja kakve su nosile bake seljanke sakrivala je oblik tela.
Neto je meutim bilo u njoj to je Jovana privuklo na prvi pogled.
- 77 -
- Koliko elite kupiti - glas joj je imao tek onoliko hrapavosti da zainteresuje
osobu sa kojom je razgovarala.
Vojko poe iroko objanjavati ko su, ta su i kuda putuju. enu to izgleda
nije mnogo interesovalo.
- Da pogledamo ta prodajete - Jovan se sad prvi put javi.
Pogleda ga nezainteresovano i samo za trenutak. Panju je usmerila na
Vojka. Bez ustruavanja ga prekinu, pitajui ponovo koliko bi kupili. Tek kad
dobi odgovor povede ih u obilazak.
Pojaha zajedno sa njima u pratnji onog brke. Junad su zaista bila najbolja
to se do sada moglo videti. Dosta bolja od Vrlievih. Jovanu je odgovaralo da
gazdarica razgovara sa Vojkom. Mogao ju je na miru gledati. On koji je proao
mnogo, putovao svuda, sada je prvi put gledao enu, a damari u telu su mu
radili. Bila je istinski lepa ali je gorina tek malo izmenila crte lica. Za sve ovo
vreme i pored Vojkovog truda ni jednom se nije nasmeila. Pokua samo jednom,
ali i to ispade neki neodreeni gr.
Njena junad su vukla na crveno. Vojko to odmah primeti. Bila su dobro
uhranjena i takvu su njegovi stoari do sada glatko odbijali. No ovoj nisu nali
manu.
- Imamo na prodaju 70 komada, svako u ovom kvalitetu. Vi vidite koliko
vrede pa da priamo o ceni.
Vojko baci brz pogled na Jovana, ali on o pogodbi nije ni razmiljao. Jovan
je upita koliko trai.
- 180 dukata pa biraj koje e terati.
Jovan ni u snu nije mislio platiti vie od dva dukata po komadu, ali sad se
naao u prilici da menja stav. Junad je vanredno izgledala i to je jo vanije
imala dosta kilograma. Preraunavao se ta to moe da znai. Traila je 2,5
dukata po komadu. Jedini popust je napravila to su mogli biti maarski dukati.
Stisnuta usna je najbolje govorila da je odluka konana. Vojko se zaneo u
razgovor sa brkom, ne marei puno za cenu. Ostali su zakratko sami. Gledali su
se bez rei, sada i ona svesna da je on taj koji odluuje hoe li ili ne. A odluku je
doneo odmah im ju je video. Jedva je uo ta ga je pitala.
- Platiemo, ali da biramo.
Razumeo je da mogu birati koliko god hoe. Njeni ljudi e odabrano isterati
i izdvojiti. Lena, kako se zvala, sada je prvi put bolje pogledala to crno mome.
Uini joj se kao da ga je ve negde videla, ali to proe samo za tren kroz njenu
glavu. Bila je suvie praktina da bi se udubljivala u misli oko putujuih kupaca,
koji su danas tu a sutra ko zna gde. Tek joj je neto u njegovom pogledu govorilo
da mnogo toga nije doreeno. Zbunjivao ju je taj duboki pogled u kome nije bilo
- 78 -
niega runog, a za nju tek ogledalo u kome je videla sebe.

Vruina je ve bila uminula. Lena je naloila da se spremi veera za sve.
Jovan je nakon pogodbe vie nije video. Samo je brko bio sa njima putajui ih da
rade svoj posao. Zvao se Tomo i znao je dobro posao oko junadi. No oko cene nije
se meao. Gazdarica je to radila bolje od njega. im izdvojie ono to ih je
interesovalo, Tomo ih povede pod lozu koja se naporedo sa kuom pruala u
duinu od dvadesetak metara. Stie odmah prohlaeno vino i Jovan ga sa
uivanjem otpi. Vojko ga popi naiskap. On i Tomo izgleda da su nali zajedniku
crtu i Jovan hteo to ili ne, osta usamljen. Prekinu ih tek jedan od momaka koji
najavi da e oni veerati sa gazdaricom, a za momke veera je sa njenim ljudima.
U prostranoj sobi tanjiri su ve bili postavljeni a gazdarica izae im oni prioe.
Bila je u drugoj odei, ali i dalje u takvoj da se nita nije moglo razaznati. Tek
kasnije dok je uzimala no Jovan je mogao videti lepe obrise njenih grudi. Ni sada
nije delovala ni veselo ni sumorno. Kao da joj je led bio u ustima. Sve je radila
odmereno, trudei se da ni na koji nain ne privlai poglede na sebe. to se Tome
i Vojka tie u tome je potpuno uspevala. Glavno jelo je bila peena piletina i
Jovan se iskreno obradova. Toliko je to bilo oigledno, da se mlada gazdarica prvi
put nasmei.
- Izgleda da niste ba esto bili u prilici da jedete piletinu.
Jovan skoro stidljivo priznade da je u pravu. Nekada u njegovom kraju,
pilea supa je bila za bolesnika, jaje za decu, a pilii se nisu klali ve samo kokoi
ili petlovi pa je i takvog mesa toliko retko bilo za trpezom da je skoro mogao
pobrojati koliko ga je puta jeo. Lena priznade da voli piletinu i da je to kod njih
znatno ee mada se Tomo trudi da tih dana jede sa momcima, pa su onda svi
zadovoljni.
Posle veere, izaoe napolje na terasu dok je sve povetarac duvao
pustarom. Na svakom uglu letnjikovca ve su bili postavljeni sudovi iz kojih se
izvijao dim i odbijao komarce. ak je i on imao neki poseban miris. Lena mu ree
da je to od meda. Na terasi je bilo lepe i sveije a Jovan razoarano pomisli da
ga je zaista zvala zbog te sveine. Nije puno priala a ni davala povod za iri
razgovor. Nije bio dobar poznavalac ena. Isto onako kako je znao u oveku
prepoznati prijatelja ili neprijatelja, tako je sada bio nemoan ne znajui ni ta da
kae ni ta da misli. A Lena je znala.
Udovica u najboljim godinama, tek je bila prela 32 i po njenoj raunici bila
je od Jovana starija bar deset godina. Poticala je iz Kupinika u Sremu. Otac joj je
bio trgovac, ali je neslavno propao, pa je Lena kao najstarije dete prva krenula u
svet. Najpre sluei po kuama u Kupiniku, da bi nala svoju zvezdu u ljubavi sa
momkom koji ni sam nije znao ta e sa sobom. Obreli su se u Iloku gde je ona
- 79 -
radila kune poslove po gazdakim kuama, a on se obreo meu ajkaima.

Preao je u Varadin a ona za njim. Odnosi su bili sve gori. ajkai su tada imali
dosta vremena, ali njen ajka nije. Shvatila je da je nerotkinja pa je i to uvrsti u
uverenju da mora da uti i trpi. Sve je krenulo nizbrdo kad ga izabrae za
tizedua. Postala je brzo svesna da odlazi drugim enama, a kad mu je to prvi put
prebacila, brutalno ju je pretukao. Znala je da nema ta ekati. Prilika joj se brzo
ukazala. Dopustila je orunom trgovcu iz Baa da je osvoji i poe za njim.
Zaposlio ju je kao sluavku, a kad mu se ena razboli nju odredi da je pazi.
Ponekad je nou dolazio kod nje, a ona ga je ravnoduno doekivala i isto tako
ispraala. Na hranu se nije mogla poaliti jer je jela to i gazde. Trgovac je od
poetka do kraja drao re. Dobijala je sve ono to joj je obeao, ne tedei ni na
njenoj odei. Onako ozbiljna i hitra omili i gazdarici, pa ona im se pridie poe je
kojeemu uiti. Tako je postalo pravilo da kad postavi veeru obavezno seda sa
njima i jede. Gazda je dolazio sve ree, pa uskoro nae neku jo mlau od nje, ali
odnos sa njom ni malo nije kvario. Na posletku je gazdarica upita bili ona pola
za jednog bogatog veleposednika iz Koluta za koga je znala da je dobar ovek i da
e je u svemu podrati. Dugo je razmiljala pa na kraju pristade. Za samo tri
dana, bila je venana a gazdarica je opremi kao svoje dete. Sve je bilo onako kako
je rekla. Imala je dobrog mua koji je voleo svoju enu. Zajedno su spavali oko
godinu dana, pa nakon toga svako ode u svoju sobu. Gazda ju je i dalje voleo, a
ona poe energiju troiti odlazei na imanje i radei stotine poslova. Tako se
nametnula radnicima koji su na imanju iveli i nadzorniku Tomi. Sa muem je
odlazila na imanje koje je on imao u Slovakoj, a kada je obolio, obavezno je
jednom godinje odlazila sama. Bila je sve vetija i spretnija, a mnogo toga to je
njen mu radio, ona je obavljala bolje. Po muevoj smrti, nastavila je njegov
posao, ne dajui nikom priliku da joj se priblii. Trebala joj je ljubav, ali se jo
vie plaila razoaranja. Ba u to vreme naiao je Jovan Crnojevi.
Vie reda radi upita za Trieste i tu udnu varo Veneziu. Tako dade Jovanu
priliku da joj pria o jednom drugom svetu, za koji je ona tek malo ula. Poe
pria o Veneciji, njenim kanalima, prekrasnim palatama, gondolama, o golemom
bogatstvu pristiglom iz celog sveta. Priao joj je o Jelisaveti, dogaajima koje je
znao i onima u kojima je uestvovao. Nije mu dala da tek tako zavri priu o
Crnojeviima. Ali i ova tema se brzo iscrpi. utke su sedeli jedno pored drugog.
On ne znajui ta dalje, ona opora i bez elje da ita menja u ivotu. Tako se
razioe. I u snovima svako je imao svoje misli. Lena svesna toga da se nekom
dopada, ljuta na sebe i na tog mladog neznanca istovremeno i on svestan elje i
skrivene potrebe.
Ljudi stigoe u ranu zoru. Isplati Leni sve kako je pogoeno. Ona ih zadra
- 80 -
da neto pojedu pre nego to krenu dalje. Jovan jedva doeka poziv, a Vojko
znajui njegove navike, jedva se uzdra od osmeha. Ponovo se razgovor vrati na
Trieste. U jednom momentu Vojko upita da li bi elela da joj neto donesu iz
Trsta. Nasmeja se i odmahnu rukom. Brko se umea sa predlogom da joj malo
svile ne bi kodilo. Doneu ti! ree Jovan a Lena preuta.
Na drugoj obali Dunava, tamo gde reke naputa veliku krivinu nasuprot
Mohau, uz lepi pitomi kanali, u senci vrba, Jovan je sabirao ta je i kako do
sada uraeno. Sve ukupno imao je 470 junadi. Samo tri juneta su nastradala, to
nije bilo mnogo s obzirom na prelaz preko reke. Hteo je da krene to pre i da tek u
oblasti urgo dokupi onoliko koliko je mislio da jo treba. Jedva je doekao jutro
da pokrene ljude i stoku.
to su ljudi postojali vetiji tako je i stoka pravila sve manje problema.
Topli dani ipak su ih primorali da promenu nain kretanja i uspore. Dnevno se
prelazilo po 25 kilometara, a da junad ipak nije bila previe umorna. Jovan je
stalno oslukivao ta misle gonii. Oseali su se vanim jer se i njihovo miljenje
uvaavalo, a to im je opet davalo poseban elan. Putovali su uz Dravu, zaobilazei
njene poumljene obale, a reci su prilazili tek na odmor. U nekoliko navrata
primetie manje grupice ljudi kako ih posmatraju, ali niko se ne usudi ni prii
stadu. Kod Bara nastavie uzvodnu, mada je Vojko hteo da se tu pree reka.
Nije mu morao objanjavati svoju odluku, pa se Vojko pomiri sa time. Sutradan
su ih pratili oblaci, ali sem grmljavine nikakve druge nepogode nije bilo. Taj dan
su se poteno umorili i ljudi i ivotinje. Ulogorie se uz samu reku a Jovan
sutradan u urgu kupio jo pedesetak goveda. I pored umora odlui da ne daje
odmor do Letenje. Dva dana im je trebalo do tamo jer su morali savladati
breuljkasti predeo oko urga gde nije bilo vode za stoku. Junad priterae u
jedan jeziak koji je Mura pravila i tako su sa tri strane bili okrueni vodom, a
samo je jednu stranu trebalo uvati. Najvanije je bilo da je trave bilo dovoljno za
vie dana. Ostadoe samo jedan pa lako na gazu preoe reku a da su izgubili tek
nekoliko junadi.
Dalje je sve bilo lako, ali Jovan je naredio opreznost plaei se turskih
upada. Umirivalo ga je spokojstvo ljudi pored kojih su prolazili. 28. jula doeka ih
u Ptuju kia i reka Drava. Ovde ve nije bilo anse da se stoka preteruje preko
reke, ve je jedino reenje bila skela. Celo vreme prelaska preko reke kia je
padala. Moda je to bilo dobro jer je junad bila mirna. ak i na skeli nije bilo
posebnih problema. Tek kad i poslednje govedo pree reku, Jovan naredi da se
nae mesto za logor i da se ljudi koliko toliko osue. Kia je padala i naredni dan,
ali slabije pa to skoro da nije ni malo usporavala karavan. Kia je as padala, as
prestajala, a sunce se tek pomaljalo na nebu. Kao da je neko za goveda birao
- 81 -
idealno vreme. Uvee 3.avusta bili su na Savi preko puta Ljubljane. Samo sada se
umor ve oseao kod ljudi. Sutradan jedva do podne preoe reku. Skeledija je
mislio da mu je skela od zlata, pa je takva bila i cena. Vojko je bio glavni
pregovara i kada je uo koliko treba da plati, hteo je udaviti skelediju. Da se
Radosav nije umeao ko zna kako bi se ovaj okraj zavrio jer skeledija nije bio
sam. Tog dana razbolee se i dva gonia pa Jovan naredi da ih smeste u kola.
Jedan je ve sutradan bio dobro, dok je drugi neprekidno buncao. Mia primeni
jedini recept koji je znao. Dobro ga istrlja rakijom i to trenutno pomoe. Uvee
ponovi terapiju, ali ga ujutro zatekoe hladnog. Za njega je put bio zavren. Po
podne 7. avgusta stigoe do Pivke i smestie se u poznatu krmu.
Nakon dana odmora Jovan krenu u grad. Lako nae trgovca Bertuija i
isporui mu pozdrave gazda Itvana. Doeka ga ljubazno, ali odmah postade
oprezan im Jovan ree sa ime je doao. Najmanje mu se svidelo to je Jovan u
Trstu. Znao je da zna italijanski i da e sigurno pogledati koliko drugi plaaju.
Ve to je bio razlog za jedno zadovoljstvo manje. Ovde se nije moglo taktizirati,
moralo se igrati otvoreno. Trgovac nakon ustezanja prihvati cenu od pet dukata
po komadu, uz uslov da robu preuzme u Divai.
Pruie ruke. Posao je bio sklopljen. Obea da e se vratiti na veeru i
krenu u grad. Trgovac mu htede dati pratnju, ali je Jovan odbi.
U protekle dve
godine Trst je menjao izgled. Habzburgovci su mu dali poseban znaaj i to se
videlo na svemu. Nekoliko novih zgrada ne bi se stidele ni da su u Veneciji.
Najvie se ipak menjala luka. Ribarska luka je pomerena a trgovaka dograena.
Deo se nasipao i tu e uskoro biti novi dokovi. Pored luke ve je bilo izgraeno
veliko skladite a gradilo se jo novih. Sve to se nije moglo meriti sa Venecijom,
ali Mleanima sigurno nije bilo svejedno to se Trst iri. Po navici sede na kamen,
nasloni se na zid i utonu u misli. Pomisli na Solomuna. Ko zna gde je sada ta
tvrda cnojevika glava. Moda je sa nekim trgovakim karavanom krenuo put
Anadolije, ka ocu. Ma kako mu se ta misao na prvi pogled uini luda, sa
Solomunom je sve bilo mogue. Ipak bez znanja jezika, nee daleko stii.
Duboko udahnu morski vazduh i seti se Lene. Zatee se kako bulji u ona
dva njena krupna oka. Zatrese glavom da se vrati u stvarnost. Ustade i krenu ka
trgovakoj luci. Upita za govedinu, a kasapin samo odmahnu rukom. Ree ipak
kolika je bila poslednja cena, a sada da je ima bila bi jo skuplja. Kako god da je
preraunavao izlazi da je jedno june iseeno u meso i kosti prodavano za 20
dukata. Trgovac e zaraditi bar 2- 3 dukata. Ali to ve nije bio njegov problem.
Ljubaznost nije falila nikada transkim trgovcima, pa je i sada Jovan
skoro odnet do stolice. Bertui se setio da je voleo ribu pa se veera iskljuivo
sastojala od razliitih vrsta ribe i rakova. Tu no prespavao je kod trgovca.
Po
- 82 -
navici ujutro je rano bio na nogama. Trgovac Bertui je sada hteo da posao to
pre bude realizovan.
- Ja ubrzati ne mogu. Mojima treba bar jo pet dana, ako neto uz put ne
iskrsne - pomisli da nema potrebe rizikovati. Neka se bokovi kod junadi malo
popune hranom, tek da se malo zaoble. Platio bi gazda ovu cenu i bez toga, ali
zato da ne bude presrean ako je to lako mogue. Neto mu pade na pamet - ...
no mogu ti ponuditi 70 komada kakvih jo nisi video. Svaki ima bar 900 di preso
grosso ili kako ti kae mletakih libri. Ali cena za tih 70 je 400 dukata.
Trgovac se samo za trenutak zamisli.
- Ako su takvi kao to kae kupiu ih - pa ga pogleda sumnjiavo- koliko si
ti u stvari komada doterao ?
- Dosta da ti bude zadovoljan.
- Ali nemoj ih nikom usput prodavati.
- Ja neu ako moji ve nisu u Ljubljani.
Trgovac se neprijatno lecnu
- To mi ne bi odgovaralo.
Jovana sutradan pregleda trgoveve magazine. Bili su puni. Trgovac se
spremao da sa robom krene ka unutranjosti ili je oekivao velikog kupca. Jovan
mu obea da je i on kupac jer ima petoro kola koja nee prazna vraati. Za
trgovca to je ve bila dobra vest. Na kraju ga obavesti da e sutra pred svoje, pa
zamoli da im ponese neto hrane. Trgovac rado pristade. Pre nego to je krenuo,
trgovac mu za svaki sluaj doviknu U Divai je sve spremno za vas.
Nakon etiri sata bio je u Pivki. Usput mu se nije dopao planinski uspon, ali put
vie nije mogao birati. U krmi zatee celo drutvo. Dade gazdi ribu koju je doneo
da je spremi a on se ukloni na stranu sa Vojkom. Ispria mu celu priu i
postignute dogovore. Ujutro rano krenue ka Divai sa stokom. Put zaista
preoe bez ikakvih problema a sita goveda nisu se mnogo istravala pa prooe
bez gubitaka. Jedino je Radosav gunjao da je bar jedno moglo slomiti nogu.
Njemu se riba ba ni malo nije dopala.
Trgovac je ve oko devet sati bio u Divai. Dok on nije doao, stoari su ve
odvojili Leninih 70 komada. Tek tada trgovac je video koliko junadi zapravo ima.
To nije oekivao. Jovan mu odmah ree da e lako prodati ostalo ako on nee.
Trgovac samo zadovoljno odahnu. Ukupno je bilo 486 komada jer su dvadeset
Vojko i Radosav prodali u Pivki. Isplata je po dogovoru trebala biti u Trstu.
Oprezni Jovan nije eleo nita da reskira. Veinu ljudi ostavi u Divai i tek
kad se on vrati oni e u grad. U Trstu, Vojko je bio u svom elementu. Napunie
troje kola svilom, pamukom i finim tkaninama. Sve je to ukupno stajalo 250
dukata. Tek onda trgovac ih odvede da pogledaju posebnu robu,tepihe. Bili su
- 83 -
zaista bili izvanredni. Naredi momcima da polako odmotavaju jedan po jedan.

- Ovo vam je najuveniji kirman tepih nastao u Persiji, pa preko Magreba i
Tetuana stigao pravo u Trst. Skupo sam ga platio i sada ga vama nudim. Ostali
su manji i jeftiniji, ali isto tako lepi.- Jovan priznade da je trgovac u pravu. Tepisi
su bili vrhunski rad persijskih majstora. - Ako uzmete svih deset dau vam ih po
dobroj ceni, jer to je suvie skupo da bi ih drao u magazinu.
Trgovac nije lagao. Tri meseca ranije jedan od brodara koji su navraali kod
njega a bavili se svim i svaim, apnu mu da ima posebnu robu. Mada kapetan
nije puno znao o vrednosti robe koju je imao, traio je 50 dukata. Trgovac je
platio i sve preneo u magazin, ali je na svoju sreu bio tih i oprezan. Kasnije je
uo da se jedan mletaki brod nasukao na neko ostrvo u blizini Zadra, a ovaj
kapetan i nekoliko lanova posade doplovili do broda i oistili sve to se moglo.
Kad se more malo smirilo, mornari spasoe mletaki brod, ali bez dela tovara.
Povika da se razbojnicima stane na put nije imalo puno uspeha jer brod pljaka
niko nije poznavao. Jedini putokaz ostali su tepisi. Tako je trgovac imao robu
vrednu 250 dukata koja mu je lako mogla doi glave. Jovan je za njega bio prava
prilika da se oslobodi muke a moda i neto zaradi.
Traio je 150 dukata, Vojko nudio 100 i kao glavni argumenat stalno
ponavljao kako to u Panonija moe izatkati svaka ena. Na kraju se trgovac
toliko smejao tome, da ga Vojko prestade ubeivati. Jovan je znao vrednost
Persijanera i skoro da je pogodio kakve su muke muile gazdu kada je krenuo
sa cenom upola manjom od stvarne vrednosti. Na kraju Jovan presee
ubeivanje. Neka bude po pola, 125 dukata. Obojica se nevoljno sloie. Jovan
je bio siguran da za njih u Ugarskoj moe dobiti znatno vie. Preostali prostor u
kolima napunie ukrasnim predmetima, priborom za jelo, posluavnicima. Sve
ukupno napravie pazar od 470 dukata. Sad doe red i na trgovca da on izvadi
dukate. Dugo se sabirao da bi na kraju rekao 2480 dukata, manje 470, za isplatu
2010 dukata. Sloie se da je raunica dobra. Jovan ga zamoli da mu da neto
sitnijih para kako bi mogao podeliti ljudima ako ve hoe neto da kupe u Trstu.
Jovan je od trgovca kupio svile u tri boje, neto pamunog platna i finog
materijala za koulju. Sve to posebno zapakova. Kod zlatara kupi dva zlatna
prstena, i prekrasnu grivnu,vizantijski rad. Na kraju kupi prekrasan samostrel
velike snage. I za sve to je platio 25 dukata. Pozdravie se sa trgovcem jer se oni
vie u grad nisu mislili vraati. Vojko ga usput nehajno pripita:
- Nego za malo da zaboravim. Ima tu u kolima neki zamotoljak pa mislim
da nije grekom unutra.
Jovan pocrvene.
- To je moje.
- 84 -
- Znam, ali sam te morao pitati da ne bi bilo zabune.- Tako vizantijska

grivna krenu ka Panoniji.
Jo iste veeri deo momaka se iz Divae spusti u Trst a drugi odoe
sutradan. Ve uvee svi su bili u Pivki. Priu sa Vojkom dok su putovali dobro je
zapamtio. Lenu spomenu kad ree da e joj dodati jo koji dukat od ovog to je
vie uzeo za njenu junad. Vojko ga znatieljno pogleda, a njemu odmah damari
udarie u elo.
- Ne ljuti se dragi moj prijatelju. Ti si ratnik u dui koji sa enama slabo
zna. Zato si ovakav. ene nisu za sramotu, a eliti neku jeste muka osobina. Vi
gortaci na to gledate drugaije. Kao na ast i potenje. A imao si priliku videti da
je u boljim kuama u naim krajevima, zavoenje poput nekog zanimanja u
asovima dokolice. Ti si kupio jednoj eni ono to si mislio da treba. Ja toliko
nisam za deset ena. A sve su bile zadovoljne. - Jovan hteda neto rei, ali ga
Vojko zaustavi- Zna da ti govorim iz srca. Ti si sada na pragu neeg velikog.
Video sam ti to u oima. A da li e od svega toga neto biti zavisi samo od tebe.
Ona ti u tome nee pomoi jer ju je ivot dosta tukao, a ti ne zna. Jedini spas ti
je da bude tih i uporan.
Svaki je bio zadubljen u svoje misli. Jovanu se Lena neprekidno motala po
glavi. Imao je utisak da je tu pred njim. Ima li jo one tvoje rakije upita Vojka,
a kad mu ovaj dodade poteno nategnu dobar gutljaj.
- Ti si moj prijatelju ratnik i to e ostati. Ono to si ovih dana uradio, to je
za tebe tek avantura. A gazda Itvan koji je i sa majkom trgovao dok se raao,
ima u tebe golemo poverenje, ali ne zato to si trgovac, ve to si ratnik. Da si
trgovac nikada to ovako ne bi uradio. Vidi malopre smo pravili raunicu, a da ni
jedan dukat nismo otkinuli. Ti se toga nisi ni setio. Ja jesam!
- Pa zato onda nisi predloio ?
- Zato to bi me ti odbio - Zastade gledajui nekud iznad njegove glave - Ja
sam skoro 15 godina kod gazda Itvana. Niko mu nikada nije bio odaniji ni
verniji. Puno poslova obavljam za njega a nikad ni dukat nisam ukrao. Plaao me
dobro, a od ovakvih poslova imam i vie. I onu kuu pored svoje mi je kupio. Ali
ja nikad ne bi mogao raditi ono ta ti radi. Ja nisam za vou. Volim da vodi neko
drugi, a ja se prilepim uz njega, pa pomaem koliko god mogu. Samo se i mome
primie kraj. Nema mi druge nego nai neku bogatu udavau ili udovicu i skrasiti
se pored nje.
Jovan pomisli da je i njemu vreme da se iseli od Jakia. Ree to Vojku.
Ovaj mu odmah dade za pravo.
- Ima tu imanje od 100 dukata, koga je neko zaduio a sada je prazno. Loe
je odravana, kua je slaba i prokinjava, ali sve se to moe srediti. Imanje se
- 85 -
naslanja na umu, a potok tee preko cele godine. Sve mislim da bi najpametnije
bilo pregraditi ga i napraviti mali ribnjak, a na panjacima ima mesta za stotinak
goveda. Neka se 30- 40 godinje proda, eto ti za ivot.
Vojko lukavo zakilji oima.
- Ako mene pita ja ti kaem da ti je najbolje da malo pogleda Lenina
goveda ne bi li tako neto zasnovao. Onda ne mora da misli kome e ih
prodati. - Jovan oseti peckanje, ali savet je bio dobar. Ako stigne, to bi lako
mogao uraditi.
Kia ih je ispratila na put. I Radosav je mislio da nemaju ta ekati, jer kie
ovde znaju dugo padati, a nee im mnogo smetati. Imali su sreu na kraju dana,
pa prenoite naoe u dobro voenoj krmi sa loom hranom, ali suvim
leajevima. Ni sutradan vreme nije bilo puno bolje. Kia je manje padala, ali
dovoljno da ve nakon sat vremena ljudi budu mokri. Tek narednog jutra,
konano stade. Jovan je ve postao nestrpljiv da izae iz tajerske. Nije se dobro
oseao, a to to su sve morali plaati skuplje, dovodilo ga je do besa. Trpio je.
Onako u ljutini odjaha napred, ne vodei rauna da li ga neko prati. Tek kad se
dobro izduva stade. Trojica momaka su stala kraj njega.
- Kud ste krenuli.
- Sa tobom - odgovori jedan - Radosav nas je poslao da budemo uz tebe.
Jovan se zagleda u bistrog momka, irokog u ramenima, nemirne plave
kose. Koliko se seam ti si Ognjen, momak zadovoljno potvrdi. U neko naioe
jo tri momka koja je Radosav poslao da idu ugovoriti veeru. Pohitae svi
zajedno.
Naredni dan stadoe pored krme koju je Jovan odranije znao, na Raskriju.
Odatle je jedan put je vodio prema Celju, drugi pored Save. Jovan odabra juni
put, izbegavjui carske gradove i njihove namete. Navue meutim, sebi drugu
brigu na vrat. Grupa turskih odmetnika lutala je krajem, upadajui munjevito u
sela i kupei sve to im doe do ruke. Naredi da ljudi budu spremni za odbranu.
Ve sutradan pokazalo se da je to bilo dobro. Nisu putovali ni desetak kilometara
ptujskim putem kad se odnazad zau graja i vika. Omanja banda pokuala se
doepati kola i konja. Jovan poput vuka povue est momaka za sobom pa
jurnue u guvu. U punom trku zabie se u napadae koji pokuae nespretno da
se izmaknu, ali za takav manevar morali su biti znatno vetiji. Jovan nemilosrdno
poe deliti udarce na obe strane. Ognjen i momci inili su to isto. estorica
ostadoe na zemlji, a etvorica se dadoe u beg. Napad sa strane Radosav je odbio
i sada dreknu da ga svi mogu uti Za njima. Jovanu kratko ree Neka ih gone,
nek se ue.
Nije sve bilo tako sjajno kao to se inilo. Vou nisu uhvatili, a privedoe
- 86 -
petoricu ivih razbojnika i tri konja. Razbojnike privezae za drvo. Tuci, ali da
ostanu ivi. Jovan se uplai kad vide da nema Vojka. Jedva ga pronae u jednim
kolima. Sam sebi je nazdravljao, Moglo je to i bre. Jovan se nasmeja i ostavi ga
da proslavlja pobedu. Tri momka su morala na kola, ali niko nije bio tako ranjen
da bi se strepilo za ivot. Tog dana nisu mnogo preli.
Konano ih obasja sunan dan. Bio je 22. avgust. U rano popodne preoe
Dravu i uvee naoe smetaj u nekim naputenim kolibama. Jovan prespava u
kolima. Tek sutradan navee u dvoritu pod akievom kulom, Jovan se
sporazumede sa gazdom, pa dade ceo dan da se ljudi odmore. Kad nastavie put
bili su orni i dobre volje. Vie im kua nije bila tako daleko, a Jovan je koristio
priliku da im gde god je to mogue, pojaa hranu. U toplo vee nakon to su
preli Dunav, Mia mu to i ree na svoj nain.
- Moda te Srbi vole, ali ovi moji e za tobom i u vodu ako treba. Mesec
dana su radili ali se svi deblji vraaju kui. Teko da e im neko verovati.
Na poslednjem odmoritu pre Segedina u prozrano poveerje, dva lovca
vratie se u logor savelikim srndaem. Dobro ga upakovae i spremie za gazda
Itvana. Poslednjeg dana avgusta, oko podne stigoe u Segedin. Napred odjaha
Jovan i Vojko sa malom Ognjenovom pratnjom, a Radosav ostade da do kraja
sprovede kolonu. Gazda Itvan se zagleda u svog mrkog kompanjona pa kad mu
vide osmeh na licu, skoi sa terase i poe im u susret. Trgovac se najpre
izpozdravlja, pa im se okrepie upita ih za put i rezultate. Jovan pogleda u Vojka
i dade mu znak da pria. Sekretar znajui dobro svog gazdu bio je konkretan kod
svake sitnice, nita ne zaboravljajui. Na kraju mu pokaza papir sa obraunom.
Tek tu Jovan vide ta znai biti pravi trgovac. Gazda Itvan je zapamtio svaku
cifru i svaku robu. Uini mu se jedino da je dosta dato za ilime, ali e saekati
da najpre vidi robu.
U dvoritu nasta trka. Trebalo je spremiti veeru za toliko ljudi. Jo kolona
nije ni pristigla a sluge zaklae jedno svinje i jednog brava. Spremae se dva
paprikaa, jer e sigurno poneko doi da vidi gonie. im kola stadoe naredi da
se roba istovara u veliku sobu da je moe na miru pregledati. Sada je ve morao
odati Jovanu priznanje za tepihe. Tek kad svu robu istovarie, Jovan pozva Ota i
naredi mu da skinu srndaa sa kola. Gazda Itvan je zaista znao da se raduje.
Malo kasnije u velikoj sobi, njih trojica napravie obraun. Jovan se nije hteo
meati, samo napomenu da je ono to je uloio uzeo, ali zarada je u dukatima
kod Vojka. Trgovac poe neto vrljati po papiru da bi nakon pola sata bio
spreman.
Odvoji novac namenjen ljudima, posebno nagradi nekoliko svojih momaka
meu njima Miu i Ota, pa zapita koliko dati Radosavu. Sloie se da to bude 15
- 87 -
dukata, a za Vojka pored njegove redovne plate od 5 dukata koliko ima kod njega,
dodade jo 30 sa ovog puta. Vojko je bio zadovoljan. Videi da gazda ne misli
nastavljati dalje priu, ustade i izae da zasluene nagrade podeli momcima.
- A sad da vidimo kako emo ti i ja. Reci mi sa koliko bi ti bio zadovoljan.
Jovan razmisli nekoliko trenutaka.
- Sa 200 dukata. - Pomisli da nije moda mnogo rekao - To zato to sam i ja
kupio 50 komada i sva zarada je od toga tu u zajednikoj kesi. Ja sam samo uzeo
nazad 100 dukata koliko sam za njih platio.
- Ne plai se nisi mnogo rekao. Za sve ovo to si uradio a ja finansirao, tebi
pripada jo toliko i moja zahvalnost to si sav posao ovako uradio. Evo ti 400
dukata, pa vidi ta e sa njima.
Veliki novac za onog koji do jue nije imao skoro nita i o svakom dukatu je
morao voditi strogo rauna. Mnogo vie nego to je traio i nego to se nadao.
- Sad mi reci kako si zadovoljan.- Jovan udahnu i nasmei se. Gazda
Itvan podie au i nazdravi mu na srpskom. - Dovee ja spremam posebnu
veeru zato nemoj da mi nestane.
Kad se odmorio pozva Radosava. Izvadi 20 dukata i dade mu ih. Posle toga
podeli jo deset dukata ne zaboravljajui Miu, Ognjena i jednog gonia. Namenio
je jo i 10 dukata Leni, ali o tome nije govorio nikom.
Radosav sav smeten sa silnim dukatima u depu nije znao ta bi i kud bi.
Ve sa pet dukata podmirivao je sve potrebe svoje kue, a sve ostalo je bio viak.
Napolju su momci ve zapevali, ali par momaka je ipak pazilo da sada kad se jede
i pije slobodno, sluajno ne doe do sukoba. Radosav ree da e pored momaka
koji na sve to paze i on ostati budan dok god bude trebalo.
- A sad mi reci ta si naumio sa Ognjenom ?
- Neka za sada bude uz tebe. Ima par svojih dobrih momaka koji ga u
svemu sluaju. Rekao sam mu da te ne isputa iz vida, pa ako ti krene u
sunovrat, onda neka i oni idu za tobom. Neu da ti se svaka budala moe
pribliiti kako hoe i ne daj boe kakvog goreg zla. Ognjen je dobar ratnik, voli
etati i ii na stranu. Kad naem nekog pouzdanog kao on, ali manju lutalicu,
dau ga tebi umesto njega. - gledajui Jovanov neodreen pogled, Radosav za
trenutak pomisli da e Jovan biti protiv.- Ja ti od ovog odustati neu dok sam ja
god sa tobom, svialo se to tebi ili ne.
- Kad je tako neka ti bude. Ti sutra kreni u Lipovu. Pusti momke nek se
malo odmore i provesele kod svojih kua, a dotle u i ja doi. Ja u zakasniti
nekoliko dana jer se moram povratiti natrag i jo jedan posao obaviti. Ako ve
moraju neka Ognjen i njegovi momci idu samnom, ali ko boga te molim nemoj
vie od trojice.
- 88 -
Kad ujutro Lipovani odjezdie, Jovan poe da se oprosti od gazda Itvana i

Vojka. Gazda je utao, ali mu Jovan u pogledu vide da zna gde e i kuda e. Kao
da je govorio samo napred. Vojko je meutim imao nekoliko pemetnih saveta.
- Ti ide na put do Cobora. E sada to ima nemoj sve nositi, nego raspodeli
na nekoliko delova. I nemoj raniti no okasni. Jer ako urani, dobie ruak i
doviena, a ako okasni nemaju druge nego da te zadre na spavanju. A no je
uvek saveznik onih koji hoe.
- Hteo ne hteo moram okasniti. Dug je put.
- A gde uri. Za jedan dan nee pobei, nego blie Coboru zastani pa se
dobro odmori i sutradan po podne odjai tamo gde treba.
Jovan je ipak uradio na svoju ruku. Stigao je u Cobor Sent Mihalj oko 10
sati pre podne. Ali ako tu nije posluao Vojka, kod poklona jeste. Odjaha pravo
na imanje verujui da je gazdarica tamo. Morao ju je saekati. Konano se zau
topot konja i Lena izae iz dvokolice rekavi neto koijau. Koraala je skladno i
ustro, a kao gar crna kosa imala je neki udesan odsjaj na prepodnevnom
suncu.
Gledaj je u oi - setio se Vojkove poduke u njima sve pie.- ali Jovan je za to
bio potpuno nepismen. On je jedino znao ta on misli, ali samo dok se udovica
nije pojavila, posle toga je i to zaboravio. Pozdravie se poput dva mukarca
vrstim stiskom ruke. Ukratko joj ispria kud su ili i gde su prodali robu.
Zauta. Tomo koji se pojavi razbi Jovanovu utljivost. Rei potekoe same. Priao
je o mukama i zadovoljstvu na putu, trgovcima i trgovanju, Trstu i Mankalfonu.
Ree Ognjenu da donese paket sa konja, pa ga predade Jeni, a iz pojasa izvadi
no i dade ga Tomi kao njegov i Vojkanov poklon. Jena paljivo razvi paketi. Nije
znao da li joj se poklon dopao ili ne.
- Ostaje na ruku?
Vie je to konstatovala nego pitala, pre no to ue u kuu. Gledao je za
njom jedva razumevajui ta mu to Tomo pria. Brzo se vratila, htela je jo da
uje. Razumeo ju je, ovde su gosti bili retki. Zato se trudio da govori sa to vie
detalja. Ruali su u kui, a pratnja na terasi. Razgovor je esto zastajao, pa se
izmedju reenica gnjezdila tiina, govorei i ona nekim svojim jezikom. Lena ga na
kraju upita kako je njena junad prola.
- Najbolje sam je prodao. Odavno takva stoka nije doterana tako daleko. I ja
sam namislio zasnovati stoku na svom imanju, pa bi od tebe kupio krava koliko
bude mogla prodati.
Lena prihvati, ali ree da to nije jednostavno.
- Samo podolac moe iveti i napredovati bez zaklona. Koliko je vano dobro
izabrati, isto je toliko vano da stoka prezimi zimu bez gubitka u teini. U ovoj
- 89 -
okolini samo moja stoka ima zimi obezbeenu hranu, a leti nakosimo toliko da joj
zimi moemo davati bez tednje. Da nije tako ne bi ni moja tako izgledala. Ja
imam 200 krava i skoro svu telad uspevamo da sauvamo.
- Gde si sve to nauila?
- Od pokojnog mua. Nije mi ostavio veliko bogatstvo, ali me je mnogo emu
nauio.
Predloi da mu pokae imanje. Tomo ve za nekoliko minuta javi da je
fijaker spreman. Imanje nije bilo veliko i svo je bilo okrenuto ka reici. To je
ujedno bila i granica prema komijama. Trska je na nekim mestima bila
proseena da bi junad mogla do vode. Malo jezerce su ljudi napravili a Lena se
pohvali da uvek ima dobre ribe. Jovan pomisli ta li bi Vojko sada uradio? Nije
znao. Vie utei nego priajui vratie se na imanje.
- Trebao bih da krenem, dug je put.
- Kuda ide ?
- Najpre u Segedin pa onda u Lipovu. Otac mi je tamo, a ve dugo ga nisam
video. Najpre sam doao ovamo - pa kao da se zastidi. - Ovo mi je bilo usput.
Koliko je bilo usput vraati se nazad 100 kilometara znali su oboje. Nije
imao hrabrosti da je pita da ostane, niti je ona i jednim gestom pokazala da bi to
elela. Tek kad su se opratali, napomenu Jovanu da pozdravi gazda Itvana i da
dolazi kod njega da pazari, a on neka joj obezbedi pristojan smetaj u Segedinu
na nekoliko dana. Jovan razumede da mu je na fini nain rekla Budi tamo.
U Segedinu, gazda Itvan je bio u euforiji. Jo na vratima doeka ga
povikom
- Imre Batori, sutra dolazi jedan Batori. Tvoj gospodin gazda postaje Veliki
ezermeter.
Jovan je uo za veliku grofovsku porodicu Batori. Pripadnici porodice imali
su imanja po Maarskoj i Erdelju. Razne prie kruile su po narodu, najvie o
njihovom bogatstvu i moi. Poznati po svojoj ekscentrinosti, bili su veliki
donatori i ljubitelji umetnosti. Jedan od Batorievih sutra dolazi da vidi persijske
tepihe i moda jo po neto.
- A ako se bude moglo reiemo i tvoj problem.
- Koji ?
- Donet je neki zakon po kome Srbi ne mogu naseljavati slobodnu dravnu
zemlju, niti je mogu kupiti.- Jovan razoarano sede. Ali to nije bio kraj. - I ono
gde ste sada, potpada po ovaj zakon. Srbi su, mladi moj prijatelju, u nemilosti
dok god je mir. Ako bude rata, menjae se i zakoni.
Jovan nije ni pokuavao da razrei sve igre koje su se na dvoru vodile.
Samo su sada svi njegovi planovi bili dovedeni u pitanje.
- 90 -
- Mislio sad da sa druge strane Moria kupim naputeno imanje vredno

150 dukata. Ima sve to meni treba. Veliko je, zalazi u umu, ima nekoliko
potoia. Kao stvoreno za uzgoj stoke, a opet je sa druge strane i van puteva pa
nikom ne pada u oi.
- I to ti spada pod ovaj zakon.- Gazda Itvan je bio praktian - Saekaemo
do sutra da vidimo hoe li Batori da pomogne. Ako nee, smisliemo neto sami.
Prekrasna koija plemenitog Batoria zaustavi se pred gazdinom kuom
sutradan oko podne. Gazda se topio poput snega na majskom suncu kad grof sa
pratnjom ue u kuu. Odbi sve to mu je ponueno i odmah zatrai da pogleda
robu. Gazda Itvan naredi da se tepisi unose. Podesio je da mu se pokazuju dva
po dva, da bi na kraju video i najlepi. Grof zadovoljno ree da e kupiti sve i
odmah sam ree cenu - 500 dukata. Gazda Itvan preivi udar, jer nije mislio
traiti vie od 350. Naredi da se tepisi paljivo pakuju a grof zadovoljan zbog
kupovine, udobno se namesti u fotelju. Sad ve nije urio. To dade priliku gazda
Itvanu da ga upozna i sa narednim putovanjem u Mletke i namerom da odatle
donese probranu robu a posebno predmete od uvenog stakla i nakit. Usput
iznese i problem njegovog glavnog oveka vezanog za zemlju oko Lipove. Batori
obea da e to urediti, ali da to kota 50 dukata, pa e sada gazda Itvan kao
glavni sponzor dobiti 450 dukata za robu. Jovan e imanje platiti koliko ono bude
kotalo. Naredi svom sekretaru da se pobrine za to i posle javi kako je uraeno.
Kad nakon pola sata grof ode, gazda Itvan nasu sebi poveu au rakije i
iskapi je na duak. Odmah posla po Jovana. Ispria svoj razgovor sa plemiem i
obeanje da e sve urediti. A 50 dukata koliko mu je odbio i onako je mislio dati
Jovanu pa ga zato sve to nita ne kota. Kad ispria ta je imao Jovan mu ree
za Lenu. Gazda e je smestiti u svoju staru kuu, pa neka ostane koliko hoe.
- A ti idi u Jenovu i vrati se, nemoj da te eka - Jovan pomisli da svi sve
znaju sem njega.
Oca zatee u tmurnom raspoloenju. Tek ga je sinov dolazak malo trgao iz
tmurnih misli. Celo popodne Jovan posveti ocu, svestan da mu je nedostajao.
Priao mu je ceo put sa mnogim detaljima. Uvee kad sedoe za sto, Nikola
postavi pitanje koje je njega muilo. On bi u svoju Zetu, a ako ve ne moe ono
bar do Kotora.
- Sve bi mi bilo lake kad bi znao da u umreti i biti sahranjen na svome.
Ovako gledam vas mlade izbegle ko zna odakle, kako zaboravljate mjesta i korene
i postajete domai - shvati da je preterao , ali je nosio svoju muku. - Od naeg
prvog razgovora nisi nita uinio i nita mi nisi obeao. Sada mi reci da hoe pa
ako ne uzmogne znau da si hteo i probao, pa nije moglo. Ja sine od tebe traim
samo mogue, a ne nemogue.
- 91 -
- A ta u ja ovde bez tebe ?

- Kad god ti zatrebam u san u ti doi i pomoi vie nego ovako. A ti e
samnom biti uvijek jer ja nikog drugog sem tebe nemam.
Da se ikako moglo Jovan bi ovaj razgovor bio izbegao. Kao za inat niko ne
ue u kuu, da ga bar odloi..
- U Zeti u biti u zemlji ko ovek. Da ti grob potuje i onaj koga si znao i
koga nisi. A ovde da me proglase neastivim pa da mi babe i djeca grob lukom
posipaju. Neu!
- ta kae Makarije?
- Najpre je mislio kao ti, a sada misli kao ja.
- Turci su ti u Crnoj Gori!
- Tamo gde ja idem niko ne moe opstati no Crnogorci. Moe doi ko hoe,
ali svi e oni svojoj kui, a Crnogorci ostaju. Na Cetinje se teko dolazi a lako i
brzo odlazi.
Nakon pola sata razgovora, Jovan popusti. Tvrdo je obeao da e sve uraditi
to je do njega, pa ako sve bude kako treba, moda e ve u ljeto biti tamo gde
eli. Nikola prinese krst. Jovan nemade kud.
Ujutro sa Radosavom ode da obie imanje. Sada na njemu nije bilo nikoga,
sem nekoliko koliba u blizini reke. Imanje je bilo dovoljno udaljeno od puteva, pa
je svojim jednim delom ve zahvatalo i brda Zarande, a putevi su prolazili mimo
imanja. Zaputena kua od Moria je bila udaljena oko sat hoda. ak i takva
dominirala je okolinom jer je sagraena na malom brdacu. Sve se to Jovanu sve
vie svialo a nadao se da e gazda Itvan uspeti da mu pomogne. U povratku
krenue duim putem prolazei kroz kraj kojeg su Srbi naselili. Bez nekog reda
reale su se kolibe, nastambe od pletera, ali i kuice od tvrdog materijala. Na
kraju svratie u Radosavovu kuu. Majka je bila unutra pa se obradova
neoekivanom gostu o kome je puno sluala. Kua je bila iznenaujue dobro
ureena. Svi zidovi oboeni drvetom i to se videlo da ih je radio majstor, a u
jednom delu veliki kamin koji se koristio i za kuvanje. Mlada ena ue u kuu i
Jovan pomisli da mu je to sestra.
- Ovo je Ljuba, ona ivi sa nama.- Na Jovanov upitni pogled Radosav
pocrveni. - Nije imala gde pa smo je majka i ja priveli kod nas.
Radosav se nije plaio udariti na turski odred, ali sada je zapetljavao,
zamuckivao pokuavajui da objasni gde je naao devoje i kakvi su zapravo
odnosi sa njom. Jovan kao iskusni poznavalac ljubavnih problema, sad je
uivao gledajui nekog drugog kako se preznojava. Na kraju Radosav priznade da
mu je to ena. A Jovan kratko prokomentarisa da je to mogao rei odmah.
Ponosno poput pravog gazde odvede svog gosta podno kue gde se izleavalo
- 92 -
desetak svinja, da ne bude gladi. U kui razgovor je krenuo drugim putem.

Jovan je eleo da se ljudi okupljaju, trebae.
Napolju se ula galama i govor nekoliko ljudi. Radosav izae pa se brzo
povrati.
- Nee da uu, tebe ekaju.
Trojica momaka uli su da je Jovan tu i doli da ga mole da ih primi.
Radosav ih je znao odranije i potvrdi glavom. Tog dana broj se poveao za trojicu,
a slinih situacija bilo je iz dana u dan. Na kraju su ljude morali odbijati.
Tih dana Jovan isprati Makarija i njegove kaluere u Jenovu. Pozdravie se
ni sami ne znajui kad e se ponovo sresti. Jovan je nedelju dana kasnije bio u
Segedinu kod gazda Itvana. Hladnog septembarskog jutra, izae na bunar da se
umije. Zastade gledajui svoj lik u koritu. Nikada to nije radio. Uini mu se da je
previe bled. Zatvori levo oko. Sad je svoj lik gledao u nekoj izmaglici. Kao da sa
dva treptaja oka gleda u dve razliite osobe. Toliko se bio navikao na ta dva
pogleda da nije nikada iskrivljivao vrat da bi neto video bolje. Otac Makarije mu
je jednom rekao da levim okom vidi spolja a desnim iznutra. Sada dok je drao
ruku na levom oku, na vodenom ogledalu je video neodlunog, ustreptalog oveka
kome je potrebna pomo. Lena je danas dolazila, a on se sve vie plaio tog
susreta. Obue se u sveano ruho i ode da probudi Vojka. Za divno udo gazdin
sekretar je ve bio na nogama. Nije postao ranoranilac nego je gazda Itvan rano
poeo raditi, pa je i Vojko morao ustati. Neto e samo obaviti i odneti gazda
Itvanu, pa e onda priati. Vrati se sa porukom da Jovan ide do gazde.
- Izgleda kao da e se eniti - gazda ga kritiki odmeri, pa otpusti Vojka. Ja i ti moramo priati otvoreno. Znam zato se se tako uredio i zato nigde nema
mesta. Ja sam bio veliki prijatelj njenog pokojnog mua. Bila mu je dobra i estita
ena. Sama je ve dve godine a imanje izgleda kao da je gazda iv. Vidi ja za tvoje
srce znam - zaustavi Jovana koji htede neto rei - ti e rei kad ja zavrim.
Neuk si, nervozan i nestrpljiv, a koliko znam ni ona nije ravnoduna. Da jeste
poslala bi Tomu da donese papire i kupi sve to treba, a ne bi sama dolazila.
Svako kroji sam svoju sreu pa tako i ti. Hou ovo da ti kaem. Ponaaj se kao
domain i budi onakav kakav jesti. I pazi, kako poseje tako e i njeti. Dalje
radi kako sam zna, vie o ovome neemo priati.
Gazda Itvan odmah pree na svoju omiljenu temu, skupocene predmete,
posebno tepihe i staklo. Zovnu Vojka koji se u sve to dobro razumeo i mogao sa
gazdom ravnopravno razgovarati. Gazda Itvan je imao svoje planove i od njega
izgleda nije mislio otstupati.
- Hou da odem u Mletke i da tamo kupujem. Ja mislim da mi je to zadnje
veliko putovanje, pa kad ostarim i budem sedeo uz pe hou da ga se seam. Ve
- 93 -
sam mislio ta u i kako u. Vojko i Subota e biti moje oi i ui. Hou da znam
ta se i poto prodaje, a ta me jo bude interesovalo, saznau od drugih
trgovaca. A ti mladi moj prijatelju, bie onaj koji e sve to sprovesti. Na tebe
raunam a o detaljima emo priati posle.
- Za to e trebati puno novaca.
- Nego ta. Ko je jo uo da se pesma od gajdaa naruuje a nema novaca u
depu.
Zaista zato ne, pomisli Jovan. Pa on sam ima 400 dukata a ko zna koliko
ih ima gazda Itvan. Jeste on bogato iveo i troio, ali nije zidao velelepne palate i
razbacivao se sa novcem. Ima dosta, a uvek moe pozajmiti. Jovan pomisli da e i
njemu pozajmica trebati ako bude morao platiti imanje. Bez obzira na opasnosti,
put u Veneciju bio je izazov kojeg Jovan ni za ta na svetu ne bi propustio. A
onda mu sinu Nikola. Moda je to bila prilika da odvede oca tamo gde je eleo.
Ognjen koji je jutros izaao sa par momaka na jahanje, vrati se oko podne.
apnu Jovanu da e u narednih pola sata stii koija iz Cobora. I zaista nakon
nekog vremena u prostrano dvorite ue koija sa dva konjanika u pratnji. Gazda
Itvan iskorai prvi a i Jovan prie da se pozdravi sa Lenom. Zadra joj ruku u
svojoj tek sekund due nego to je nalagala etikecija. Oseti da je to primetila. U
prostranom salonu, pusti gazda Itvana da se raspita o putu, vremenu i stoci.
Lena kao da prepusti Tomi da on odgovara a ona je tek ubacivala po koju
reenicu. Sunce to se probilo kroz prozor osvetli joj lice. Bila je lepa a sada dok
se smeila na gazda Itvana delovala je mladoliko. Jovan progovori tek po neto,
a gazda Itvan i Vojko su vodili glavnu re.
- Pripremio sam ti staru kuu. Zna je, tamo si ve odsedala. Nije velika ali
e te se lako svi u nju smestiti. Ima stalno na raspolaganju jednu enu i jednog
slugu. Naredi samo ta ti treba. A ja oekujem da mene i ove moje ve sutra
pozove na veeru.
Lena sad tek progovori due
- Moram ti priznati da nisam dola samo da sredim papire, jer bi to mogao i
Tomo sam, ali dobro sam prola sa govedama - tek deli sekunde pogled joj je bio
na Jovanu - pa hou dosta stvari da kupim za sebe i imanje. Ve odavno nisam
bila u velikoj kupovini, nego sam nabavljala tek neke sitnice u Coboru.
- Moe pazariti po celom Segedinu, ali najpre e pregledati moj magazin,
pa tek onda idi dalje. Sve to bude kupila dobie niu cenu. Kad te nema toliko
dugo, moram te paziti da bi mi ee dolazila. Jovan mi nije verovao da e doi,
ali ja sam znao da ne sme proi dve godine a da me ne vidi. I vidi da sam to
dobro pogodio.
to je razgovor vie odmicao, bokal sa vinom se sve bre praznio. Jovan
- 94 -
dobi priliku da ee i due zagleda lepu doljakinju. Kad kuvarica najavi ruak,
gazda Itvan tako rasporedi goste, da Lena sedne nasuprot Jovanu. Gazda Itvan
je ponovo bio neprevazien armer, a njegova zdravica je kao i obino legla na
plodno tlo. Kad se ruak nakon dva sata zavri, Lena koijom krenu u staru
kuu, a gazda zamoli Jovana da ga predstavlja i bude pri ruci gospoi. Kad se
gosti raspakovae, Lena zaustavi Jovana ve na vratima i zamoli ga da doe
predvee jer se htela raspitati oko robe i cena.
U sumrak Jovan zakuca na vrata stare kue.
- Htela sam da vas vidim da bih ula jo malo pria sa putovanja. Ako ve
ne moemo putovati, bar da uivamo u tuim doivljajima.
Tek kad se malo oslobodio, potee pria ne samo o ovom putovanju, ve i o
mestima gde je bio, najvie o Mlecima i Zeti. Nakon lagane veere, nastavi se
razgovor, dok se Tomo prvi ne izvinu i ode spavati. Jovan u nedoumici htede da
poe, ali ga Lena zaustavi da ostane jo malo i zavri priu o Boki. im ostadoe
sami, razgovor odmah zape.
Lena namerno pusti da razgovor utihne. Ni sama jo nije znala da li je sve
ovo to radi pametno i kuda sve to vodi. Tek kad se pozdravie Do sutra, mogla
je razmisliti. Samo joj se u velikim tunim oima videlo da je mnogo toga prola.
Taj crni garavi momak budio je u njoj neke davne emocije, vraajui je deset
godina u mladost. Ni sama nije bila naisto ta eli, mada je u Jovanovom
pogledu sve videla. Na imanju je sve bilo jasno. Polako je prikupljala novac
spremajui se za onaj dan kad e ga napustiti i otii u drugom pravcu, prema
Trnavi. Tamo za goveda nije bilo dovoljno prostora, pa je umesto njih ve sada
imala dvadesetak kobila. Imanje sada nije puno donosilo jer ga je Tomo
poseivao tek jednom godinje, ali se zanosila milju da povea broj kobila na
pedesetak i uzgaja dobre konje za jahanje i vojske. Od toga e moi iveti. Sa
onim to odavde ponese, bie joj dovoljno za miran ivot.
Nije mogla spavati. Ogrnu se pokrivaem i sede na krevet. Jedino je elela
mir, a sa Jovanom ga nee imati. Pokuavala je da vidi koliko sve to moe biti
stabilno i koliko moe trajati. Sama sebi nije mogla dati ni jedan odgovor. Na
imanju kad su joj se javljale ovakve misli, sedala je na konja ili u fijaker i odlazila
do goveda, neto radila sve dok se ne bi iscrpila. Onda bi padala u krevet i sutra
ustajala kao proiena. Sada joj san nije dolazio na oi.
A tek nekoliko stotina metara dalje, Jovan se ne znajui ta e sa sobom,
brijao. Oseao je potrebu da neto radi i sada je mehaniki povlaio pokrete preko
brade. On nije razmiljao o budunosti. Iao je tek do sutranjeg dana i novog
susreta. Najtee mu je bilo to ni sam nije znao ta ona misli i zato su naredna
dva dana za njega bila poput komarnog sna. Lena je bila tu, sasvim blizu a opet
- 95 -
predaleko. Pokuavao je da iz njenog pogleda, pokreta ili rei dokui ta misli, ali
iz niega nije mogao izvui zakljuak. Na rastanku, pre nego to se popela u
koiju, nagovesti mu da bi bila voljna da mu proda neto goveda, ali mora ih
najpre videti, pa na prolee terati. Kad je upita kad bi mogao doi, brzo odgovori
Moe i za nedelju, dve dana. Kad god eli. Ja sam uvek tamo. Kad koija
zamaknu niz ulicu, mislio je da konano ima taj signal.
Nedugo nakon to Lena otila, Jovan se spakova i sa Ognjenom ode u
Lipovu. Svo vreme posveivao je ljudima koji su mu dolazili. Ve su se poeli
raspitivati o tome kuda e dalje, a bilo je i onih koji su predlagali da se ide preko
Dunava na Turke. Sa Nikolom je ve morao priati sa puno obzira vodei rauna
da se previe ne zatri, ali opet da mu da nadu da bi se moda na leto mogao
dosanjati i njegov san. Suvie je dobro znao Jovana da bi sumnjao u njegove rei.
Nikola ivnu. Za jedan dan zaboravi na sve bolesti koje su ga muile, a njegova
krevetsko bolovanje, postade tek prolost. Makarije je otiao u Jenovu sa svojim
kaluerima, ali sada za Nikolu vie nije bilo problema. Jovan je mogao mirno
odjahati za Segedin.
Gazda Itvan je bolovao. Jovan ve htede da to prebaci na alu, kad ga
presee.
- Ako ti je stalo do Lene pakuj se i idi u Sent Mihalj. Pre nedelju dana ovde
je bio neki ilji iz Kamendina. Kupovao je za kuu, ali i neke poklone za Lenu.
Prosie je i ako pristane, vodi je na svoje imanje. Pazi bogat je i po tome se sa
njim ne moe meriti, a udovac je. Uzmi nekog od mojih konja ako je tvoj
umoran, pa sutra na put. Mada sad ve nema zato uriti. Ako mu se obeala
onda si zakasnio, a ako nije, onda se mora za nju boriti ali sa njom. No nijedno
ti nije lako.
Sutra vee ulepljeni blatom i isrcpljeni od puta, Jovan i Ognjen sjahae
pred Leninom kuom u Cobor Sent Mihalju. Krupna ena otvori kapiju, ali je
Lena na doksatu gledala dolazak oekivanih gostiju. Smeila se dok joj je otar
vetar sa Dunava vejao kosu. Najpre se oprae pa presvukoe i tek onda uoe u
gostinsku sobu. Ognjen ostade uz pe u kuhinji, a Jovan zatee gazdaricu
uarenih obraza. Iz kamina je dopirala prijatna toplina. Sede ga na iroku fotelju.
- Radujem se to si doao. Jesen je, vetar fijue kroz granje i useke pa uvek
nou imam oseaj da se mrtvi dozivaju. Sigurnija sam kad je neko sa mnom.
Oi su joj bile vedre, a pogled kao da je sve govorio. Jo uvek nije bio
siguran. Hteo je da je upita ta je bilo sa iljiem, ali nikako da mu prui priliku.
Veselo je avrljala o svemu i svaemu bez nekog posebno reda. Tako je protekla i
veera. U neko doba noi povue se na spavanje. Ujutro je oseti dok se uvlaila
pored njega pod pokriva.
- 96 -
Boi je ekan sa snegom. Crnojevii su po obiaju strogo postili. Pop Jovo

pokua da Nikolu nagovori da se omrsi jer mu ovo za zdravlje nije dobro, ali
ponosni Crnojevi glatko odbi. Na Badnji dan pod strehom poslagae tridesetak
prasadi to veih to manjih. Pekle su se Boine peenice. Uglavnom su ih doneli
Jovanovi momci, spremni na jo jedno druenje i priu. Glavni majstori su bili
ljudi koji su se doselili iz srednje Srbije. Jovan je video da su ljudi dosta oslabili,
ali su se poput njega, tvrdoglavo drali obiaja. Dok su peenice zanosno
mirisale, a rakija se polako pijuckala pop Jovo je razgovarao sa ljudima.
Objanjavao je sutinu posta, ali i potrebu da se post zvanino ukine kod nekih
ljudi. Crkva e dati oprost. uvajte decu i ne dajte da vam od gladi umiru. Naa
crkva kae da njima hrana treba. Ako ste u pravednom ratu, ne moete se postom
boriti protiv neprijatelja. Nasmeja se Da u post spada rakija, nikad od mene
oprost ne bi dobili. Ali rakija se mogla piti, pa se drutvo dobro oraspoloi.
Otac i sin su rano ustali. Nikola sveano obuen zaeli sinu Hristos se
rodi pa se izljubie.
- E da poelim danas na ovaj sveti dan neto i da to vie ne pominjem. Da
mi pomogne da ovaj dan idue godine doekam u naoj kamenoj kui u brdima.
Jovan mu potvrdi. Popie po rakiju kad se napolju zau topot konja pa
vesela galama. Mihajlo rekoe skoro u glas. I zaista bee Mihajlo, prvi polaznik
kue Crnojevia. Nikolu poljubi u ruku pa se izljubi sa Jovanom. Onda poput
sinajskog mudraca sede na tronoac i poe darati badnjak. Kad konano iskrice
poee iskakati, Mihajlo se toboe ozbiljno obrati Nikoli.
- Dobro je to se vatra rasplamsala pa neu morati lagati. Mislio sam
da kaem da mi iskra upade u dep i progori ga, pa mi tako pare propadoe.Nikola veselo izvadi jednu maarsku zlatnu foritnu i prui mu je Uzmi moda
zapui rupu. Mihajlo veselo zgrabi zlatnik i poe se vajkati to Boia nema ee
u godini, ne bi nita morao raditi, samo bi gledao da bude prvi kod Crnojevia.
Tek to su se poeli mrsiti sa peenicom kad novi topot najavi gosta. Radosav ue
da estita Boi. Ali neto se mekoljio pa ga Jovan upita ta mu je
- Svi kau da za Boi treba neto otpoeti raditi, pa sam najvie zbog toga
neto mislio a tie se i tebe. Hou da se enim i da mi ti bude kum - istrese u
jednom dahu i zaari se u obrazima.
Jovan skoi nasu rakiju pa se kucnue i izljubie.
- Neka ti je u zdravlje kume.
Jedva da su seli kad novi posetilac, ali kad vide goste snudi se. Ognjen je
ove godine zakasnio a samo mu je Mihajlov srdani osmeh govorio da nita nije
sluajno. Priznae ga za drugog polaznika, ali je dar bio mnogo manji. Tek onda
vide da je voen neki ozbiljan razgovor, pa kad vide crvenog u licu Radosava, sve
- 97 -
mu postade jasno. Bolje da sam ja zakasnio nego ti skoro promrlja i odmae se

da ga Radosav ne bi sluajno zakaio rukom.Venanje je obavljeno u crkvi u
Lipovi, tri dana po Boiu.
Sredina januara bila je kao bojom rukom stvorena. Visoki sneni pokriva,
prekrasan sunev dana, temperatura tek neto iznad take smrzavanja, a od
vesele graje dece nije se moglo proi ve od jutarnjih sati. Pop Jovo i Nikola
sedoe da dorukuju. Svetenik vide da je Jovan usiljeno veseo. Nauo je on gde
njegov tienik odlazi, ali nije ga hteo pitati.
- Da sam mlai, ja bih u sanke pa na put. ta ima lepe nego po ovoj milini
putovati. Sunce i sneg, a dobri konji u sankama, pa teraj. A nas dvojica emo se
dobro snai i bez tebe dok je moje Milice kod kue.
Jovan skoi na noge
- Dobro kae oe. Odoh ja do Segedina da iskoristim ovo vreme i malo
prebijem koju sa gazda Itvanom.
Nikola se ve odavno bio privikao na ovakve obrte kod sina. Ni sad nije
pravio probleme. Uostalom, najvanije mu je bilo da je kua topla, a pored suene
hrane, poesto je u pomo priskakala i popadija, posebno kod jela za koje je znala
da ih Nikola voli.
A kod Jovana se nije se znalo da li je bre odjahao ili se vratio. Nedugo za
njim stie Ognjen sa sankama i dva dobro uhranjena vranca. Dva dana kasnije
bio je kod Lene. Zima kao da je dodala jo jednu notu njenoj lepoti. Jedva je
doekao da ostanu sami. U noi leei jedno pored drugog, Lena je bila odluna:
- Suvie Boia sam ve provela sama. Vie neu. Ti si moj ovek i za Boi
treba da smo zajedno. - Vie nita nije rekla, a Jovan joj dade za pravo.
Nekoliko dana kasnije zajedno krenue u Segedin. Lena je uivala u varoi,
trudei se da vidi to vie. Znala je sedeti i skrueno sluati gazda Itvana u svoj
njegovoj reitosti. A on ni jednog trenutka nije zaboravio da bude kavaljer,
diskretno ugaajui Leni i podeavajui po njoj svako jelo. Ali im je zapoela
pria o novom putovanju, odmah je to postajao trgovac Itvan Kevedi koji zna ta
hoe. Jovan je naglas morao priznati da on tim kombinacijama koje su se u
njegovoj glavi rojile, nije dorastao. Vie nije bila u pitanju samo stoka, gazda
Itvan je hteo da i sva kola koja idu u pratnji budu propisno natovarena. A sa
ime, to je ve bila tema za razgovor.
Krenue beskrajni razgovori o tome kako iz Trsta otii u Veneciju i tamo
kupiti robu, kakve su mletake carine, kako se roba moe prevesti. Sve to kao da
je uvrivalo gazda Itvana u svom planu. Jovan ga jednom upita koliko zapravo
para misli nositi.
- U itu 200 dukata, u stoci 1700 dukata, mojih para oko 1200 dukata,
- 98 -
tvojih bar 300 i ono to pozajmim uz interes oko 1600 dukata. To je sve zajedno
oko 5000 dukata. Da se zapamti kada je gazda Itvan kupovao!
Bila je to lepa suma ak i za Mletke. Bez sumnje e gazda Itvan i tamo
pobuditi veliku panju. Jo ako uspe robu provui sa to manjim carinama
usput, zarada e biti velika.Problem je iskrsao tamo gde ga niko nije oekivao.
Gazda Itvan se jedno jutro pojavi besan kao ris.
- Pljakai, pravi pljakai - morao je najpre doi do daha. Jovan pomisli da
ga je neko noas sigurno pokrao, jer kad gazda koristi maarski izraz rablo
onda je vrag odneo alu. No nije. - Zna li ta se sada deava to mene treba da
zaustavi i da mi ceo posao upropasti. Prokleti Germani. Sada se kroz Ljubljanu
ne moe proi ako ima robu. Mora je kod njih izneti na trg i tek ako za est
nedelja na nae kupca moe ii dalje. Prokletnici. ak su i Turci bolji. Oni
dubrovanima naplauju samo 2 posto carine i nita drugo. A ovo znai da e nas
ucenjivati i bud zato kupiti nau robu. Moramo traiti druge puteve.
Bio je istinski besan. A kako i ne bi kad je u njegove dva meseca pravljene
planove, uskoila takva konica za koju nije video lek. Njemu ni na kraj pameti
nije bilo da robu prodaje na ljubljanskoj pijaci.
Kako je brzo doao, tako je brzo i otiao. Tek oko podne doe sluga sa
porukom da ih gazda Itvan eka na ruak i da doe to pre moe a najbolje je da
on saeka pa e ih odmah odvesti. Zatekoe ga u razgovoru sa jednim maarskim
Jevrejom. Lane je putovao u Zagreb i Zadar svojim poslom. Odlino je poznavao
put i sve ono to ih na putu eka.
- Hrvatska je sada u rasulu. Uguena i pritisnuta sa svih strana. Plemeniti
Korvin potpisao je ugovor sa Turcima pre etiri godine i taj ugovor vai jo tri
godine. Turci su ga do sada potovali, ali su posebno u junim krajevima, neki
turski odmetnici upadali u Hrvatsku, pljakali, ubijali i onda beali nazad. Hrvati
posle Krbavske bitke hoe uz Ugare, ali samo da bi ih ovi hranili i ekonomski
pomogli. Sada nema ni jednog hrvatskog plemia koji bi objedinio zemlju. Samo
su neki drumovi sigurni, a tvoja karavana mora biti sa vrstom pratnjom.
Gazda Itvan kao snebivajui se ispria da bi u Mletke terao neto ita i
nita vie.
- Nazad se sigurno nee prazan vraati - primeti tiho Jevrej. - Lani se
moglo proi ali uz veliku pratnju. Sve do reke Kupe, sve je dosta sigurno, a
tekoe tu poinju. Od Topuskog se skree u visoke planine, a tamo su
iznenaenja velika. Do Modrue vodi put kojim se moe ii u svako vreme, pa
odatle na Senj i onda starim rimskim putem na Trsat pa preko Istrie u Trst. To
tebi nee tako valjati ako tera stoku. Mora se to je mogue vie udaljiti od
mora da se stoka moe usput hraniti. Ti e morati prema Skradu pa dalje loim
- 99 -
putem ka Trsatu, obii ga i zai u habzburku dravu, pa onda to to pre prei do

mletake Istre. Ako tera stoku tamo, onda ti za sve ovo treba tri meseca.
Bankar je opisivao sve to ga na putu eka. Najtei deo je onaj koji skree
od Skrada.
- Mi smo ili glavnim putem ka moru a to je njihov put Zagreb- TopuskoDrenik- Biha- Knin- Split. Ja sam kod Knina skretao i taj deo ve nije bio
siguran.
- Gde se moe nai pouzdan vodi.
- U Topuskom i to provereni kalauzi koji znaju svoj posao. Mogu te ako
hoe odvesti i u Kamengrad ili Jajce.
Jovan ponovo ne dobi odgovor na ono to je njega interesovalo.Oseti da mu
se ono njegova pruga pojavljuje a oko poinje da suzi. Gazda Itvan prekide gosta.
- Moj mladi prijatelj je nestrpljiv. Ako nas dvojica budemo priali nairoko
on e teko doznati ono to ga interesuje.
- Hou sve da ispriam, ali pozovi vou karavana da ne moram ponavljati
dva puta.
- On je voa karavana.
Bankar ga sada prvi put znatieljno odmeri od glave do pete.
- Ja se uvek odluujem za iskusnog oveka koga svi u karavanu sluaju.
Onda su manje anse da se pogrei i vee da se brzo reaguje ako karavan upadne
u nepriliku.
Jovan je utao. Svako je imao pravo na svoje miljenje, tim vie to mu
bankarovo ba ni malo nije bilo vano.
- Ti misli da bi se tvoj moda snaao sa stokom, a moj mladi prijatelj
Crnojevi je prole godine oterao 500 goveda u Trst. Sve ljude je sam odabrao i on
to zna uraditi.
Bankar ga sad dobro pogleda.
- Ja hou da uestvujem u ovom poslu. Do mene je po neto doprlo, ali
detalje izgleda niko ne zna.
- Ja znam i rei u ti - gazda Itvan je bio otvoreniji. - Teram stoku i ito u
Mletke, a od njih se vraam sa njihovom robom koju u prodavati po Maarskoj.
Bankar se sloi.
- Od kako su Habzburgovci na vlasti sve se ini da roba ide ka Beu. Tamo
se sklapaju poslovi i tamo treba da ostane svo bogatstvo. Nije kriva Ljubljana ve
oni koji zakone donose. Ali zato ti je Trieste dobro za trgovinu. Imaju tamo i dva
bankara koja bi ti se mogla nai pri ruci. To je slobodan grad, pa je ak i kapetan
grada, njihov patricij. Samo u Trstu ipak nee nai pravu robu iz Mletaka.
- Zato hou u Veneciju !
- 100 -
Bankar se zaudi.
- Ne odvraam te od puta, ali tamo se nije lako snai. Najposle i jezik je
problem.
- Za mene nije. Imam ja oveka koji je godinama tamo iveo i govori njihov
jezik kao oni.
- Pripazi se jer prevodilac te moe lako upropastiti.
- Ovaj nee on mi je iz familije.
Tako se razgovor privede kraju. Jevrej obea da e sutra dostaviti neke
karte koje ima i dati objanjenja puta. Gazda Itvan e pak videti i predloiti gde
se on sa svojim kapitalom moe ubaciti.
Kad ga ispratie, gazda Itvan se zamisli.
- Moramo mu dati priliku da zaradi, ali nam vie trebaju njegove veze kod
grofova Baania. Zato emo razgovarati dok se ne dogovorimo. A ti sam gledaj
iskusne ljude koji znaju put i prilike. Jedno ti mora biti jasno. Ako drugi put ne
pronaemo, ovim kojim smo do sada ili, vie neemo ii. Pojeli bi nam svu
zaradu.
Cele te nedelje Jovan je provodio sa Lenom odlazei redovno do gazda
Itvana i razgovarajui sa ljudima. Leni je to bilo najlepi period u ivotu. Uz
oveka koga voli, uivala je u blagodetima ivota, srena i zadovoljna. Ni na koji
nain nije pokuala da Jovana sputa, znajui da je to jedino to bi ove lepe
trenutke moglo prekinuti. Sredinom februara se rastadoe. Lena ode na svoje
imanje, a Jovan u Lipovu.
- 101 -
glava 5.
VELIKA PUTOVANJA

Promoter:

- 102 -
Sedeli su u kui gazda Itvana svi u dobrom raspoloenju. Bila je 1508.

godina. Trbuasti Maar najpre se potrudio da svima ugodi, a onda je alama i
doskoicama stvorio dobro raspoloenje. Sedeo je u elu stola i rado prihvatao
zdravice dokazujui da je u tome nenadmaan. Gazda Itvan podie au vina i
nazdravi. Drutvo se utia:
- Kreemo na najvei trgovaki poduhvat u mom ivotu. Na njega idu samo
najvei i najbolji. Mi smo takvi! elim da se o ovom putovanju pria jer nije samo
posao u pitanju, ve neto jo mnogo vee. Idemo putevima kojim niko nije iao i
sa toliko robe da bi njen gubitak osetio ceo Segedin. Mi smo hrabri i spremni jer
ovde se pokazuje ko je ovek. iveli.- U prepunoj trpezariji njegove kue u
Segedinu odjeknu pljesak.- A sada mladi moj prijatelju reci i ti neku re.
Jovan ustade. Godilo mu je to su sve oi uprte u njega. Zahvali gazda
Itvanu na velikom poverenju koje ima u njega pa onda pohvali njegovu smelost
da se ovako neto uradi, jer je to malo ko u ovoj dravi uradio. On na ovaj put
vodi najbolje, Srbe i Maare i samo sa njima zajedniki sve se moe uraditi. Ali
bez gazda Itvana i njegovog znanja i iskustva na ovakav put ne bi morali ni
polaziti.
Veera je proticala u dobrom raspoloenju najvie zahvaljujui domainu. I
u drugom delu prostranog dvorita bilo je dosta sveta. Gazda Itvan se ponovo
pokazao velikim. Bila su skuvana dva velika kazana gulaa a na ranju su se
okretali veliki komadi mesa. Tamo su priliku da se omaste imali lanovi porodica
onih koji na put idu. I ovde se toila rakija i vino, ali su komandiri vodili rauna
o tome koliko e im koji ovek popiti.
Sutradan u ranu zoru dok je jo uvek hladan vetar duvao ravnicom, veliki
karavan predvoen Itvanom Kevediem krenu put mora. U njegovoj pratnji bilo
je vie od osamdeset ljudi, meu kojima naravno i kuvar. Dvadeset kola je
natovareno itom, a u pet kola je provijent, ebad i sve ono to moe usput
zatrebati. Posebna kola su sreena za gazda Itvana a u delu jednih, Jovan je sve
namestio da Nikoli putovanje bude to udobnije. Posao je poeo odmah im su
krenuli. Narednih pet dana sve do Mohaa prikupljali su goveda muei se sa
njima, a u tom poslu uestvovali su skoro svi Ognjenovi ljudi. Znali su iz
iskustva da su prvi dani uvek najtei. Tek kad preoe Dunava, mogli su
ustanoviti da imaju oko 500 goveda, neka sitnija to e se usput potroiti.
Sva Jovanova bojazan oko Nikole pokazala su se suvinim. Lako je
podnosio dugo i otegnuto putovanje, ponekad u praini koju su stvarala goveda
ispred njih. Jedini ustupak napravio mu je Mia kad mu je za vozaa dao oveka
koji dobro govori srpski. Svakim danom puta u njemu se budio pustolovni duh,
sve ee je zalazio u drutvo i uputao se u duge veernje razgovore. Kao da je u
- 103 -
vazduhu oseao miris svoje Zete.

Trinaestog dana puta preoe Dravu. Reka je bila pitoma i lenja, pa
nikakvih gubitaka nisu imali. Na ljudima su se ipak oseali napori proteklih
dana, pa poto naoe pogodno mesto za stoku i sami se ulogorie a Jovan im
dade jedan dan odmora. Kad su ponovo krenuli pred njima je pucao pitomi kraj
proaran malim bregovima, a ono to je za njih bilo najvanije sa malim reicama
i potoiima neophodnih stoci. Podravina je bila kao stvorena za putovanje. Bata
objasni da je ovako sve do Skrada, a nada se da ni dalje nije loije. On se jedino
plai onog zadnjeg dela puta jer ga nedovoljno poznaje a zna da je tamo uvek
suno i ima malo vode. Sa junadima je bilo malo problema, ako se ne rauna taj
da su teko naputali sone livade kad bi na njih naili. Ali im bi se zasitili lenjo
su se vukli napred. Do koprivnikog kastela stigli su ipak nakon samo tri dana.
Niz plodnu dolinu reice produie dalje bez zadravanja. Tek neto malo brda
skoro da ih je ubrzalo pa ponovo utonue u plodnu krievaku kotlinu gde su ve
morali paziti na obraena polja. Primetie da imaju pratnju od desetak ljudi, ali
im prioe Zagrebu, njih nestade. Vojko i tri momka odjahae u grad da plate
carinu i putarinu. Nakon tri sata vratie se sa tri andara i pisarom. Gazda isplati
20 dukata carine za ito i 10 dukata za stoku. Mogli su dalje.
im se udaljie od grada ponovo se pojavi ona pratnja od desetak ljudi.
Jovan odlui da ispita ta se deava. im pade no posla Ota i nekoliko
Ognjenovih hitrih momaka da ih nau. Lako ih pronaoe jer nisu oekivali
posetu. Koliko su mogli videti bili su naoruani lukovima i strelama i po svoj
prilici razbojnici. Isto se ponovi i naredne noi, samo sada Jovan dobi jednu
informaciju vie. Napae ih na narednom noenju. Grupa je sada ve imala
tridesetak ljudi i stalno se poveavala. Jedan od Ognjenovih se privukao skoro do
same vatre:
- Sve ove dane su nas namerno pratili da ih vidimo kako bi nou bili napeti
i spremni. Sutra ih neemo videti kako bi se opustili, a oni e iznenada pred jutro
udariti pa onda juriati na stoku i oterati je koliko budu mogli.
Jovan ostavi Ota i njegova dva lovca i oni se jo po mraku iskradoe iz
logora. Njihovo e biti da prate razbojnike i utvrde gde je njihov logor, pa onda da
se neprimetno vrate nazad. Jovan toga dana nije mnogo priao ljudima da ne
stvara nervozu. Ceo posao se odvijao na uobiajen nain. Ranije nego to je to
inio zaustavi karavan, najvie zbog mesta za stoku. Ljudi dobie veeru i zarana
prilegoe. Oto se skoro neprimetno pojavi u logoru sa prvim sumrakom. Odmah
izvesti Jovana da su i razbojnici stali i ulogorili se tek kilometar dalje, ali da
imaju jednog koji motri logor i ta se u njemu deava. On je zato ostavio oba svoja
oveka van logora i ako im da znak, likvidirae uhodu veoma lako.
- 104 -
- Jesu li nestrpljivi ?
- Ti su znali pet dana ekati jelena a da se ne pomere. Dok im ne budem
signalizirao nee mu ni prii niti se otkriti.
Straa oko logora je bila normalna, ali su ljudi spavali sa orujem i tako
rasporeeni da mogu odmah skoiti i prihvatiti borbu. Jo nije bila pono kad
Jovan ree Otu da mu vie uhoda ne treba. Maar stavi prst u usta i otro
zviznu, pa sede pored Jovana, Brzo e oni. Nije prolo mnogo vremena kad se
dva lovca primakoe vatri. Uhoda vie nikad nee uhoditi. Krenue odmah. Oto i
jedan od njegovih su vodili, izbegavajui mesta gde su mogli biti otkriveni. Mala
neopreznost za malo da pokvari iznenaenje. Zaboravili su na straara kod
razbojnikog logora. No jedan od lovac munjevito okinu iz samostrela i ovek se
samo spusti na zemlju bez rei. Dole kod logora dve vee grupe ljudi su sedele
oko vatre, poneko je ve leao a po tonu se moglo uti da ima i pijanih. Bez
komande ljudi spremie lukove i strele. Lukovi se napee i kad Oto pogodi vou u
grudi, poletoe i ostale i petnaestak ljudi osta da se valja po praini. Jovan je
vodio jednu grupu a Radosav drugu. Za nekoliko minuta sve je bilo reeno. Nisu
progonili one koji su pobegli, ali Jovan za svaki sluaj ostavi Ota i njegova dva
lovca daleko iza sebe.
Naredni dani nisu bili tako laki kao predhodni. Najtee je bilo konjima.
Usponi su bili sve strmiji a do vode je bilo teko doi. Srea to su jutra bila svea
a rosa se dugo odravala pa stoka ipak nije previe eala. Na raskrsnici
odabrae put koji vodi do planinskog platoa, naporniji, ali bolji za stoku. Uspon je
bio strmi teak. Napred krenue kola bez tovara sa kuvarima i gazdom, pa za
njima stoka, a teretna kola ostadoe na kraju. Srea to je bilo manjih strmina na
kojima su se konji mogli odmarati. I pored svega nije bilo nikakvog zastoja. Tog
dana preli su najmanje od kada su krenuli iz Maarske. Nagrada je stigla na
kraju. Prizor koji im se ukazao bio je velianstven. Na kasnom podnevnom suncu
pruala se ravna povrina sva u zelenilu sa golemim proplankom okruenim
umom i bistrim potokom koji je na ivici ume pravio malo jezero. Cela visoravan
je bila obrasla travom kakvu Jovan jo nije video. Ushien stajao je dok su se
poslednja kola dovlaila na proplanak.
Gazda Itvan koji je poslednjih dana upao u letargiju takoe
se trgao.
Odluie da se ljudi ovde odmore jer je put preko Trsata suv i bez vode. Jovana je
samo interesovalo kakav je put dalje ako ponu kie.
- Kamenit, tvrdio je Bata.
Sutradan su se ljudi zadovoljno izvlaili ispod ebadi, uivajui u
prohladnom jutru. Mnogi se samo okrenue na drugu stranu. Tek oko podne Oto
doe sa veu da u blizini ima neko naselje. Nije ni malo ni veliko, a nalazi se
- 105 -
pola sata hoda odavde. Ognjen je odmah bio spreman za pokret. Jovan pojaha a
Oto pokupi svoje lovce i ode u drugom pravcu. Selo je moglo imati pedesetak
kua i lepu crkvicu u centru. Njihov dolazak ne izazva nikakvu posebnu ivost.
Pod nekom sklepanom nastrenicom bila je improvizovana krma, pa sjahae da
saznaju neto vie. Selo se zvalo Delnice i bilo je rekoe, centar Modruke
upanije. Pravi je stoarski kraj odakle se jagnjad nose dole na pijacu, ili trgovci
dva puta godinje dolaze gore u brda. Imaju jo po neko govedo ili svinju, ali to je
sve malo u odnosu na ovce. Kupie jeftino nekoliko jaganjaca na veliko
zadovoljstvo ljudi.
Dva dana prooe za as. Na konjima su promene bile najuoljivije. Odmor
je na njih delovao blagotvorno. Drugog dana ih obradova Oto sa velikim jelenom.
Samo su izvadili utrobu i ubacili ga na kola kod kuvara. Ruak je za jedan dan
bio reen. Sve su to ljudi zaradili u naredna dva dana. Mukotrpno sputanje kola
niz planinu najtei je koijaki posao. Ni Ognjen nije tedio svoje ljude. Tek
nekolicina je vodila rauna o sigurnosti a ostali su pomagali gde god je trebalo.
Srea to su gonii bili toliko iskusni da su znali da spree trk niz strminu, a
drugog dana goveda su se ve privikla. Konano stigoe do Trsata. Obioe selo
ugnjedeno uz planinu i spustie se do kotline. Umesto delnike prijatne sveine,
ovde ih je ekalo sunce i vreli kamen. Nije im se dalo spavati. Stoka koja se preko
dana vukla drumom, nou po sveini ila je da trai hranu, pa nije bilo druge
nego paziti da se ne udalji.
Bata ujutro dok se karavan spremao, doapnu Jovanu da e sada biti sve
gore i gore. Predeo koji ih je ekao nije bio gostoljubiv. iarija kako se taj kraj
zvao, posebno je leti znala biti neugodna za one koji joj ne znaju sve tajne.
Odluie da idu boljim putem, ali sa manje vode. Put je bio dobar pa se moglo ii
i nou po meseini. Hrane je bilo tek toliko da stoka preivi. Odmah su uli u
planinsku kotlinu i kroz takve doline e ii celim putem kroz iariju. Jovan
naloi ljudima da nita ne uzimaju jer je tu izgleda velika sirotinja. Koliko je on
uo ii imaju loe iskustvo sa karavanima, a sukob sa njima sada mu ne bi
koristio. Pretpostavljao je da se ovde ivi od ovarstva jer samo je ovca mogla
preiveti na sprenoj travi. Nije eleo da se zadrava due nego to se moralo da
ne uniti i ono malo oskudnih panjaka. Nije se Jovan plaio bandi, ali ljudi koji
brane svoje, uvek su tvri i ratoborniji.
Karavan se pokrenu ve u etiri ujutro. Jovan je hteo da uhvati to je
mogue vie zaladice. Mada su se gonii trudili da stoka bude u to uoj koloni,
nije im to uvek uspevalo. Pa ipak karavan je odmicao. Izviai im najavie selo
koje je na putu, pa on sa Ognjenom i par momaka odjaha napred. Ratrkano, sa
kuama graenim od kamena, irilo se bez nekog reda. Ovarnici oko kua bili su
- 106 -
prazni, a i celo selo delovalo je kao da u njemu nema nikog. Pred jednom kuom
zatekoe oveka ezdesetih godina izborana lica i sa udnim eirom na glavi.
Radoznalo ih je gledao nita ne pokazujui. Pozdravie ga i objasnie da vode
karavan, ali ih ovek izgleda nije nita razumeo. Kroz sve ove krajeve Jovan se
sretao sa razliitim govorom, ali se sa svima mogao sporazumeti. Pade mu na
pamet da moda govori italijanski, ali ne dobi nikakav odgovor. ovek pokaza na
sebe i Vla bar tako je Jovan razumeo. Mihajlo kroz osmeh upita Da nije
moda Vlah. i kao da je razumeo, zaklima glavom.
- Vrag e ga znati ta je. Pitaj i na vlakom, mada e to teko ovde piti
vodu.
- Moemo li proi ovim putem do Kopra - upita ga na vlakom. i odmah
odgovori i sva trojica ostadoe zabezeknuti. - Pa ovi govore vlaki - skoro ne
verujui ree Mihajlo.
Jovan se prvi snae
- Ostavi se uenja nego mu objasni da hoemo da proemo sa stokom
kroz ovaj kraj i da nemamo nikave zle namere. Ako neku tetu uinimo mi emo
je i platiti.
Razgovor koji je usledio podseao je povremeno na prijateljsko ubeivanje,
pa na svau i na kraju vebanje. Mihajlo tek prevede da se severnije nalazi
njihovo naselje Mune, a jo dalje na tri sata, Vodice gde im je knez, pa ako neto
treba platiti on e odluiti.
Pojahae konje pozdravljajui ia rukom. Ti mi ree u dve reenice ono
to ste priali pola sata.
- Govori nekim udnim jezikom pa mi je dugo trebalo da sve shvatim.
Razumeli smo se a ono to nismo, to smo opisivali. Da ovek ne poveruje gde
moe nai Vlahe.
- Jesu li svi takvi ?
- Kae da svi ii tako govore a on drugaije i ne zna.
Oko osam sati prooe ejane, a ve posle devet jo jedno selo, bolje
grupisano. Planine su ih pratile sa obe strane puta a vruina je sve vie poela da
udara. Jovan i Mihajlo odjahae napred. Nakon sat vremena stigoe do sela
Vodice. Naoe i kneza. Cela pria od malopre se i sada ponovi. Knez je bio loije
obuen od onog seljaka, a nita bolje nisu izgledala ni dvojica koja su bila sa
njim. Ali knez je bio mudar ovek. Kao to su doljaci gledali njega, tako je on
merkao njih. Ree da teta nije velika ali svaka travka im treba za njihove ovce.
Na kraju ree da e 2 dukata biti dosta, a za te pare e im pokazati i bare sa
vodom i borik gde se mogu odmoriti. Jovan dade dva dukata, a jedan od onih
pored kneza ode te se vrati sa magarcem. Knez ree da e ih taj ovek odvesti
- 107 -
tamo gde je on obeao. Saekali su u hladovini dok karavan nije naiao. Sa novim
vodiem krenue dalje bez zaustavljanja. Brzo stigoe do borika, pa stoka odmah
prilee a ljudi ispregnue konje pa se spustie u hladovinu. Pred vee krenue
dalje. Vruina je tek malo popustila. Nakon dobra etiri sata puta, Jovan naredi
da se konai. Po njegovoj proceni do Kopra je bilo jo dan puta.
Ujutro tek to su krenuli do njih dojaha pet mletakih granadira. Nikola koji je to
jutro seo sa gazdom u kola, pokaza se kao pravi diplomata i jo bolji prevodilac.
Voa ree da je mesto za smetaj stoke u Riane, na sat jahanja od Kopra a ima i
dovoljno pitke vode. Dalje od toga ne sme se, dok svi papiri ne budu sreeni.
Posebno im skrenu panju na cestu koja moe biti opasna po junad. U prvi mrak
stigoe na odredite.
Sutradan sunce je prilo kad petorica jahaa stigoe do Kopra. Grad je
leao na ostrvu, morem i malom reicom odvojen od kopna. Iz daljine su se videle
velike kamene kue i crkveni zvonici. Grad je imao oko 3000 stanovnika. Kopar je
bio mletaki, ali sa svojom istinskom samostalnou i velikim trgovakim
ovlaenjima. Bio je toliko vaan za Mleane da su prihvatili sve zahteve gradskih
elnika, a za uzvrat su dobili kontrolu Trsta. Zahvaljujui jadranskim strujama
kontrola brodova je bila skoro stopostotna. Koprani su uvek bili samosvesni i
hrabri u nastojanju da se izbore za svoja prava. Sa Venecijom su znali ratovati,
ali su joj se na kraju ipak priklonili. Od 1279. Kopar pametno koristi pogodnost
svog poloaja, da bi procvat doiveo nakon dolaska Habzburgovaca u Trst. Po
brojnosti svojih stanovnika manji je od njega, ali po ekonomskoj snazi moda jai.
ovek koji je njima trebao zvao se Furdec i stanovao je pored robovske pijace.
Obradova se to su doli k njemu i odmah se izvini to nema prostora za konje.
Ali to je gazda Itvanu bilo najmanje vano. Vanije je bilo da se napravi posao.
U hladovini prostrane kamene sobe, dva trgovca odmah preoe na stvar.
Kopranin ponudi 3,5 dukata po grlu na nevieno. Gazda neto proguna na
maarskom a Jovan koji je bio blizu njega smeo je da se zakune da mu je neto
masno opsovao. Razgovor je odmicao, ali se cifra nije poveavala. Godinu dana
ranije bila je 5 dukata.
- Ako ne moemo da se dogovorimo, teramo u Trst!
- Bojim se da je to nemogue. Stoka ne moe sa teritorije Republike. Cena
je 3,5 dukata a drava plaa 3 dukata. Vi odluite, ali ne zaboravite, granadiri su
ve kod vas i svako pomeranje stoke mogli bi pogreno razumeti.
utke napustie trgovev dom.
- Pljaka - procedi gazda Itvan.
- Moda nije, da vidimo kakve su cene u mesarnicama.
Bile su u nebu i ovo je zaista bila pljaka. U Riani zatekoe grenadire.
- 108 -
Kratko ih obavestie da se stoka moe samo ovde prodati i da nigde dalje ne

moe, jedino ako niko nee da je kupi. Izvidnice potvrdie da se grenadir nije
alio. Strae su bile postavljene na sve strane. Ujutro ljudi dobie nalog da se od
sada ne razdvajaju, a on sa gazda Itvanom odjaha u Trst ka Bertuiju.
- Doteraj goveda u Divau i ja u ti svu otkupiti za 6 dukata po komadu, ali
znaj da si onda zavrio sa trgovanjem u Kopru jer e ti naplatiti i ono to u snu
ne misli da mogu.
Gazdu je samo interesovalo ko im daje pravo da mu ne putaju stoku.
- To ti je Mletaka politika. Zato Trst ne moe napred. Svaki brod koji
odavde kree mora u Mletke. Oni su ti gospodari i nita im ne moe. Tek se
poneto provercuje, ali to je suvie malo.
Rablo ve je postao stalni izraz gazda Itvana. ta ako me pokuaju
spreiti da to doteram ovamo ?
- Hoe. Junadi nema dovoljno. Ako je bilo koji trgovac kupi tamo, svi e
imati koristi a najvie drava. Ako uspe, ja u usoljeno meso prodati njima. Ali
najpre e platiti pa tek onda nositi.
Jo su neko vreme pravili planove, pa svi zajedno prionue na jelo. U
povratku se dogovorie da gazda Itvan svaki dan odlazi u Kopar ne bi li naao
dogovor, a Jovan e ispitati mogunost bega. Neka koristi od tih odlazaka gazda
Itvana, ipak je bilo. Prodade svih 20 tovara ita po ceni od 22 dukata tovar. Ve
se lake disalo. Kola odmah poslae u Divau a Jovan ih otprati sa grupom
konjanika. U povratku ponovo proui put koji su morali prei da bi izali sa
mletake teritorije. Procenio je da do granice treba bar pet sati pod uslovom da
junad slua. Ali je u svakom sluaju najpre trebalo ukloniti grenadire. Zajedno sa
dvojicom iz Riana bilo ih je osmorica.
Popodne momci se spremie da provedu celu no u gradu, a naizgled tek
nekoliko straara i momaka ostade uz stoku. Uglavnom svi oni koji su mislili da
mogu izai na kraj sa grenadirima. Nutkanje je poelo sa gulaem, pa posle sa
rakijom i vinom. Jovanovi ljudi bili su sve pijaniji, pa uskoro neki prilegoe. Ne
oseajui opasnost, grenadiri su sebi dozvolili luksuz da se napiju. Oko ponoi
Jovanovi ljudi ih lako vezae, a neke nije ni trebalo dirati. Krenuli su odmah.
Junad se lenjo dizala i tek ih fijuci bia iznad glava ubrzae. Odmah stoku
podelie na tri grupe da sa njom lake mogu vladati i ubrzae koliko se to moglo.
Prve kine kapi zatekoe ih na putu. Ujutro su bili kod Kozine i tek tu malo
usporie ali nastavie dalje bez zaustavljanja. Bili su na teritoriji Habzburgovaca i
sigurno gazili ka Divai. Tek tu tempo pade i goveda su sad ve sasvim usporila, a
nije se urilo ni ostalima. Konano stigoe i ljudi koji su titili odstupnicu. Nije
bilo nikakvih problema. Oko deset sati umorna stoka bila je u Divai.
- 109 -
Tranin nije puno oklevao, ve sutra je bio kod stoke. Ispunio je sve to je
obeao i gazda Itvan je zadovoljno tapao kesu sa skoro 3000 dukata. Trgovac
im tvrdo obea da e im pronai brod za Veneciju koji e ih saekati dok ne
obave kupovinu, a dae i svog oveka da im pokae sve to ih interesuje. Sve
ostalo e naravno pazariti kod njega. Tri dana kasnije bili su u Veneciji. Pored
gazda Itvana i Vojka, sa njima je bio Nikola, Ognjen i dva njegova momka Gojan
i Trifun. Radosav je rae ostao u Divai, mada se tamo nije imalo ta raditi.
Ve pogled sa brodice na grad kod Jovana je izazivao pomeana oseanja. Prialo
se da je od Venecije, samo Carigrad bio lepi i vei. Luka je bila jo pretrpanija
nego kad su iz nje odlazili. Ovde se slivala roba iz celog sveta i to se moglo videti.
Tek kad trani sredie sve papire mogli su u grad. Jovan je dobro poznavao
predeo oko luke. Mada su vlasti dobro kontrolisale svaki kutak grada, ipak je oko
luke bilo mesta gde nije bilo preporuljivo svraati. Jovan ih je znao po prii
starijih. Sada je samouvereno vodio malu grupu do kanala koji dosee do
pristanita. Dalje posao preuze Karlo. Kratko se dogovori sa gondolierom pa
vonja nije dugo trajala. Tek do trga i trgovakog centra. Odavde se moglo peice
do crkve Svetog Marka a Jovan je kao momak, dobro izuio peake staze i
mostie jer nije imao para da plaa vonju gondolom. Karlo objasni da ih vodi u
svratite koje trani dobro znaju i cene vlasnika. Ima dugu tradiciju, cene su
skromne a hrana dobra.
im se smestie Nikola izae na ulicu. Nije imao nita u planu, moda tek da
proveri imali jo crnogoraca u ovom mletakom gradu. Lagano odeta ulicom
zagledajui ljude a ne lepe venecijanske zgrade. Prekrsti se kad stupi na trg
Svetog Marka sa monumentalnom crkvom u pozadini. Sve je delovalo
velianstveno, a sunan dan kao da je davao neku posebnu iluziju. Nikola je
oseao kao da je na pragu svoje Zete i tek korak ga deli od onih brda, od Kotora i
sumornih velianstvnih stena iznad njega. Ponovo je sluao jezik, toliko drugaiji
i razliit od otrog maarskog na kojeg se nikada nije navikao. Tek kod malo
zaputene palate Antonia Erika okrenu se i vrati u svratite.
Jovan i Nikola su narednog dana malo zajedno a najvie posebno, obilazili
grad. Nikola lako pronae sunarodnike, a Jovan je traio informacije, hitajui da
udovolji gazda Itvanu i njegovoj trgovakoj udnji i Nikoli. A pravu informaciju
dobio je sluajno. Gazda Itvan nije bez Jovana hteo ni u kakvu veu trgovinu ili
ozbiljan razgovor. Na velikom kanalu naoe trgovca koji se bavio zlatom i dragim
kamenom. Trgovina je bila prepuna zlata, kao i jo neke, ali gazda Itvan je hteo
neto drugo i kao da su se on i zlatar nali. Jovan se uvek udio kakva je to sila
koja meusobno moe da privue prave trgovce. Tako i sada zlatar predade posao
svojim pomonicima, a njih pozva u omanju prostoriju iza radnje. Ponudi ih
- 110 -
nekim slatkastim likerom i zamoli gazda Itvana da mu tano kae ta eli. Jovan
se trudio da u prevodu bude to precizniji. Gazdu su interesovale narukvice,
prstenje, sve od zlata ali sa lepo ulivenim dragim kamenom. to plemenitiji rad to
bolje, to vie vizantijsko to je najbolje. Dobro bi doao i nakit od srebra rad
italijanskih majstora posebno ono to je raeno od srebrne vuene ice. Razgovor
se oduio. Zlatara je sve interesovalo i kao da je sve to skladitio i slagao u glavu.
Na kraju ih zamoli da dou sutra kad e pripremiti ono to on misli da Maara
interesuje. Mogao bi on to pripremiti i danas, ali ve ima najavljenu posetu
plemenitog Olivera Bue od Kotora. Jovan umalo ne poskoi sa stolice. Objasni
zlataru da je on njegov dobar poznanik i da bi voleo da ga sretne. Trgovac nije
imao nita protiv. Jovan se Bue maglovito seao ali je bio siguran da e ga
prepoznati. Ono par puta to je odlazio kod tetke, bilo je dovoljno tek da mu taj
Bua ostane u seanju. I zaista prepoznao ga je odmah, a plemi njega nije.
Jovan se predstavi, a kotoranin mu srdano stee ruku. Objasni mu da je od
Nikole Crnojevia, to iskreno obradova Buu. Kratko se dogovorie da e
kotoranin sada da obavi ono to mora, ali da se u predveerje nau pred
Turskom palatom.
Obojica su bili tani.
- Priaj mi o Nikoli, gde ste sada i ta radite ?
Jovan mu ukratko ispria sve po redu, rekavi da je Nikola tu, ali da ga nije
hteo dovesti dok njih dvojica ne popriaju, jer je Nikola odluio da mora dole po
svaku cenu, a ako je to nemogue bolje je da mu ne daje lanu nadu. Onda tek
natera kotoranina da mu pria o tome kako se dole ivi.
- Svakako. Pria je duga a neto zna i ti. Uvek je napetost i svako se bori
za svoje interese. Mleani i Turci se otimaju o Gornju Zetu, a ura su namerno
oterali i jedni i drugi mislei da e posle njega lake zagospodariti. Kad je ura
prebegao u Crnu Goru, zadrao se na Cetinju tek da se pozdravi i odmah
produio svom dobrom poznaniku Feris begu, Turinu koji ga nikad nije prevario.
Sa njim je bio neki Mudrea Radi koji je sve ugovorio. Ovaj ga carski doeka i
posede pored sebe. Tako ga i ugosti no mu otvoreno ree da mora sultanu u
Stambol. Ako nita ne pokvari kod sultana, sauvae glavu a moda i prestonicu.
Nakon dva dana, ura krenu sultanu. Dubrovani priaju da ga je doekao sa
poastima i da mu se ura zakleo na vernost za sva vremena. Sultan je ve bio
doneo odluku da ga alje u daleku Anadoliju u veno nemirni timar Kars. Ali ako
sve uradi kako treba, onda e opet priati o Crnoj Gori. Videi da nema kud
ura nerado prihvati i ree da je doao da slui verujui da e biti u sultanovoj
milosti. Nedade mu nikakvo odsustvo, ali ga pusti da moe poslati momka da
izvesti porodicu i sve nas o tome ta mu se desilo. Koliko znam i danas je tamo u
- 111 -
Anadoliji.
Jovan se zagleda u kotoranina. Pomisli da je valjda uru bolje nego to
mu je bilo u Mlecima. Ipak ga iznenadi odluka da ide sultanu na noge.
- Izmeu Mleana i Turaka na kraju je odabrao Turke. Kako to?
- Ni sam ne znam. Mleani su probali odgovoriti ura i pridobiti ga za
sebe, ali je izgleda bilo kasno. Sve to su uradili, kasnili su. Turci pridobie i
Patrovie svata im nudei, a oni na Svetom Stefanu ponudu prihvatie. I tu
Mleani zakasnie. Mi smo sve to znali ali nas niko nije pitao. Turci silno
napadoe Bar, ali tu bitku izgubie. Onda se okrenue protiv nas. Ni tu nisu
uspjeli, ak su i Orahovac izgubili. Crnogorci nisu puno sluali Turke, no se
okrenue Mleanima. U maju Sinjorija je primila crnogorce pod svoju zatitu, ali
ne htedoe poslati Solomuna da vlada Crnom Gorom. Te godine su bile najtee i
za nas. U Baru su ljudi umirali od gladi. Venecija i ako je pomagala morala je
potpisati mirovni sporazum sa Portom. To je bilo 1503. godine. Bajazit je odmah
rekao da njemu pripada sva zemlja Crnojevia. A Mleani jo izgubie i solila u
Grblju. Jedan od vaih njegukih knezova Aleksa Boidarevi, uivao je veliki
ugled kod Turaka, pa se obogatio trgujui tu na razmei izmeu dve strane.
- On je uvek bio dobar sa Nikolom !
- Zato ti ovo i pominjem. Aleksa je dobio daciju pod Kotorom pa sam se
imao priliku esto sa njim susretati. Znam da e ti oca dobro doekati i u svemu
mu biti pri ruci. On ti je dobar sa svakim, ali dobro pamti sve kako je bilo.
- Kotor je onda siguran ?
- Jeste, ak uiva i neke privilegije, a Venecija ga bolje snabdeva nego ikad,
a i tvojih Crnogoraca je sve vie.
- Znate sve. Recite ta mi savetujete ?
- Teko je u dananje vreme bilo kome i bilo ta preporuivati. Jedno znam.
Vi u Kotoru imate prostranu kuu u ijoj je jednoj polovini sada smeten mletaki
slubenik. Ako Nikola pristane imae drugu polovinu a i dovoljno novca od najma
da moe iveti. A kad mu se ba prohte, lasno mu je skoiti do Cetinja.
Jovan pomisli da Bua dobro govori. A ovaj kao da mu je itao misli. Ja u
sa Nikolom razgovarati. Urediemo mu dobar ivot u Kotoru. Oliver mu onda
objasni da Mleanima jedan Crnojevi u Kotoru moe samo koristiti a sigurno im
nee smetati. Ako bude trebalo pomoie i Vicko koji je sada u zadubini u
Dobroti. Jeste mlad, ali njegova braa dominikanci su moni i uticajni. To bi ve
bila njegova briga.
- Mi smo u dobrim odnosima sa Nikolom Dragom, ali ni sam ne znam
koliko smem na njega raunati. Posebno ovako na daljinu.
Oliver Bua slee ramenima. Neki odnosi koji su tinjali izmeu dve
- 112 -
vlastelinske porodice ve niz godina, sada su ga spreavali da se izjasni. Ipak

promrlja da se u Nikolu Draga moe imati poverenje. On e u svakom sluaju
nai nain da sa njim popria pa onda kako se dogovore. Tako zavrie razgovor o
Nikoli. Dogovorie se da e Jovan sutra dovesti Nikolu na razgovor, a pre toga
Bua je namerio da poseti Jelisavetu. Jovan rado prihvati da i on poe sa njim.
Sutradan zajedno sa dva momka u pratnji pokucae na vrata palate
Ericovih. Jelisaveta se obradova Oliveru Bui i odmah poe priati srpskim
jezikom. Tek onda ugleda Jovana. Srdano ga zagrli i obojicu ih uvede u salon.
Izvinjavajui se Oliveru, pitala je Jovana sve ono to bi zabrinuta majka pitala
sina. Onda poe priati. Govorila je brzo pa pree na italijanski, ali su je obojica
odlino razumeli. Jo je bila lepa, samo su sitne mreice oko oiju pokazivale da
je propatila. Jovan je odgovarao kratko ekajui da uje ono to njega interesuje.
- Imamo vesti o uru, mada nisu najnovije. Republika ima svoje
izaslanstvo u Carigradu pri Porti. Gospodar je dobro. Reio je to se reiti moe,
ali na put nee. Izgleda da mu to sultan ne doputa, a teko da bi tajno uspeo
stii. Molila sam od duke pomo ali mi nita jasno nije obeao. Sve je nekako
magloviti, pa ako bude bie, a ako ne, nee. Ja se sve nadam da e Gospodar nai
nain da stigne ovamo, a ako ne, ja u njemu.
Rekla je to sa toliko odlunosti u glasu da njeni gosti ni trenutka nisu
posumnjali u njene rei. Jelisaveta promeni temu.
- Nisi mi rekao da li si se oenio. - Jovan oseti kako mu lice gori. Znao je da
ga moe proitati, posebno kad ga ovako iznenadi. Nije ga htela ostaviti na miru.
Reala su se pitanja a Jovan nemoan da na njih odgovori povijao se poput breze
na vetru. Konano pree na druge prie, ali je Jovan znao da dok njena znatielja
ne bude zadovoljena nee zavriti razgovor.
Bez skanjivanja Jovan objasni ta je cilj puta. Trgovina, posebno nakit fine
izrade. Jelisaveta je o tome znala mnogo vie nego to je Jovan mogao i
pretpostaviti. Ima oveka koji se u to izvanredno razume, a ona e ve
posredovati. Bitno je da zna gde je smeten pa e dobiti poruku kad da doe. Tek
onda doe red i na Nikolu. Bua preporui da se dozvola za boravak u Kotoru
trai ovde a ne tamo. Za jednog Crnojevia to bi moglo trajati i godinu dana. A
treba i ustanoviti stanarinu koja ne moe biti manja od 25 dukata godinje.
Energina gospodarica Crne Gore, odlui da e ve sutra ona ii da izdejstvuje
dozvolu za boravak i najamninu za kuu. Kao da je samo ekala priliku da stupi
u akciju. Jo sat vremena sedeli su u domu Ericovih pre nego to se oprostie.
Susret Nikole i Olivera bio je susret starih prijatelja i odmah se javi bliskost koja
ih je nekada krasila. Jovan je za to vreme obilazio sa gazda Itvanom trgovce, ali
je zaustavljao gazdu od pazara, znajui da Jelisaveta sigurno nee omaiti.Treeg
- 113 -
dana dobi poruku da doe na ruak kod gospoe Jelisavete zajedno sa tim
maarskim trgovcem. Gazda Itvan se propisno obue i spremi jer se ide kod
velike i ugledne gospoe. Obojica su bili svesni da njena pomo moe biti veoma
vana.
Kad ih gospoa Jelisaveta uvede u salon, tamo je ve sedeo gospodin
etrdesetih godina, koji ustade i teatralno se nakloni. Predstavi ga kao velikog
pesnika po imenu Aeli Jakobus de Bona. Napisao je ogromno delo De raptu
Cerberi, slavno po celom svetu, a ona je imala priliku da neke stihove uje od
samog autora. Autor se sam bolje predstavio
- Mogu se predstaviti i drugaije - govorio je hrvatski - kao Jakov Buni,
plemi i pripadnik jedne od najstarijih plemikih loza u Raguzini. Dobro nam
doli u Mletke mada je i za mene ovaj grad isto to i za vas.
Visoka figura pesnika i pripovedaa i pored dubrovake nakinurenosti
delovala je prijatno. Razgovor se odmah zae i tek kad Jovan shvati da vreme
prolazi upitno pogleda u domaicu. Pesnik mu se dopao, bila mu je i ast to ga
je upoznao, ali njemu treba trgovac koji radi sa zlatom i dragim kamenjem a ne
pesnik.
- Gospodin de Bono je jedan od onih koji ovaj grad snabdevaju najlepim
nakitom i najboljim persijskim tepisima, a verovatno jo sa poneim.
Jovan to odmah prevede gazda Itvanu koji zadovoljno klimnu glavom.
Jakov im ispria da su pesme njegov ivot, a trgovina jedan od naina kako da se
preivi. Domaica im je sve rekla kako jeste, a i on se spremio da trguje sa pravim
kupcima. Posle se moe vie priati o poeziji, jer svet bi bez poezije izumro. To je
mislio iskreno. Jovan se nije mnogo razumevao u stihove, ali kao trgovac Jakov
Buni ili Jakov Ilijin kako se predstavi u jednom trenutku, bio je izvanredan.
Imao je rafiniranu robu najbolje izrade sa razliitih strana sveta, ak takvu kakvu
ni gazda Itvan nikad nije video. Jovan je tek sada imao priliku da posmatra neke
predmete vizantijske umetnosti, shvatajui koliko je ono to je do sada gledao bila
tek kopija svega ovoga. U toj golemoj hrpi nakita i dragog kamenja svih moguih
boja i oblika, Jovan prvi put vide velike bisere o kojima nije mogao ni sanjati,
skladno ugraene u ogrlicu i prsten. I sve drugo to je ponueno, bilo je vrhunske
izrade. Kad su izdvojili sve ono to im je trebalo, Jakov ree cenu od skoro 3000
dukata. A osim nakita, ponudi im da sutra kad god ele mogu u jednoj kui koju
je zakupio videti i neke druge predmete koji e ih moda interesovati. Oni njemu
prenesoe da jedan problem postoji, a to je da e mu sva roba biti plaena u
Trstu jer tamo imaju otvoreno pravo kod jednog jevreja. A i tu probranu robu
lake e on preneti nego oni jer je ve sigurno tu puno iskusniji.
Pesnik pogleda u gospou Jelisavetu.
- Ako sam za iije potenje ikada mogla da garantujem, to je onda za
- 114 -
Jovana Crnojevia. Sve to se i kako dogovorite, on e ispuniti.

- Neka bude tako, ali onda e roba kotati 50 dukata vie koje e te mi
isplatiti odmah, pa ako vam Jevrej ne bude dao pare da imam za povratak robe,
ali i da platim brod i ljude.
Jovan to prenese gazda Itvanu, a ovaj mu na maarskom odgovori da nije
mnogo ni traio. A poto su ve sve videli i utvrdili cene, sigurno je da se treba
oduiti domaici, pa trgovac apnu Jovanu da jej daruje. Jovan mu potvrdi
glavom da je razumeo. Na rastanku, Crnojevi pokloni gospoi Jelisaveti 30
dukata, to ova jedva prihvati. Isprati ih sa suzama u oima.
Sutradan u zakupljenoj kui Jakova Bunia naioe na robu koju su
takoe hteli pazariti. Gazda Itvan poe odmah izdvajati ono to hoe a Vojko je
sve to precizno upisivao. Bili su ubeeni da su dobro kupili, najvie tepiha, svile,
brokata, oje, lepih murano ogledala u bakarnim okvirima, staklenih aa i
staklenih ukrasa. I ovde je pazar bio oko 3.000 dukata. Dubrovanin e sve to
doneti u Trst svojim brodom, a oni samo neka kau kad kreu, on e biti dan
kasnije kod njih. Kad se rastadoe od Bunia gazda Itvan ode do onog trgovca
kod kojeg ga je Karlo odveo pa tamo kupi nakita u vrednosti od 1500 dukata. Sad
su ve pazarili preko sedam i po hiljada dukata.
Svi Nikolikini papiri bili su sreeni. Gospoa Jelisaveta se izborila za
stanarinu od 30 dukata, a ponekad e mu Sinjoria dodati jo po koji dukat vie
za neophodne trokove odravanja kue. Pred odlazak Olivera Bue, otac i sin se
osamie. Dugo su sedeli u tiini, kao da su sve to su imali ve rekli jedan
drugom. Nije ni pokuavao da ga odvrati od puta, razmiljajui o tome koliko je
on sam nesrean bez obzira to ivi meu ljudima koje on potuje i koji njega
potuju.
- Mi smo sine mali narod. Veliki smo samo na svom kamenu. Zato mu se
moramo vraati. Danas u ja, sutra ti, prekosutra ko zna ko. Ja u u Kotor sa
Buom i mislim da u se snai kako ve treba. U godinama sam kad su moji
prohtevi svakim danom sve manji, a i da odem na Cetinje ni tamo ne bi umro od
gladi. Znam da e mi klima u Kotoru prijati jer su sa jedne strane mirisi naih
brda, a sa druge more. A na Loven u samo kad me srce povue. Neprijatelje
nisam nikada stvarao, pa mogu kud hou, a ovako star sigurno neu smetati ni
Mleanima ni Turcima. Jedino e mi ti faliti, a falio si i do sada. Ako uzmogne
doi dok sam u ivotu, posle kako hoe.
utali su dok je topla no pritiskala Veneciju. Sutradan u kui Jovan
kriom dade Bui 50 dukata da poda Nikoli kad izau na more. A ako mu ta
zatreba neka mu bude pri ruci on e mu svakako vratiti. Bua je video njegove
muke ali mu nije mogao pomoi. Morao je sam sve reiti.
- 115 -
Oliver Bua je bio diplomata od zanata poput svojih predaka. Samo

zahvaljujui tome opstajali su na vetrometini izmeu brana, Turaka i mletakih
ambicija. Oliver je dobro znao priu o svom dalekom pretku koji je prihvatio
katoliku veru, ali je podravao one Bue koje su se enile pravoslavkama. Jedan
od predaka, Nikola Bua je uao u legendu i stvorio veliko porodino bogatstvo
zahvaljujui vernoj slubi kod cara Duana. Jedan od najveih mletakih doga
Franesko Dondolo smatran je carevim prijateljem, ali je samo zahvaljujui Bui
taj odnos ostao do kraja bez senke. Dud je Bui uinio mnoge povlastice u
Kotoru, a nita manje nisu bili dareljivi ni dubrovani. No najveu poast Nikola
Bua je doiveo za krunisanja Duanova u Skoplju 1346. godine. Kralj je tada
postao car, a sekretar doivotni protovestijar sa svim prihodima koji uz to idu.
Car ga je posebno nagradio u zlatu pa otuda i osnove porodinog bogatstva. Sve
kasnije Bue branile su interese pravoslavnog sveta u zaleu, pa su tako sada bili
na usluzi Crnojeviima. Pa ipak kad barka ve odmaknu na puinu, Jovanu suze
kliznue niz lice, a da ih skoro nije bio ni svestan. Sedei u tami na krevetu, pio
je slatkasto italijansko vino i razmiljao. Kad ispi, nasu drugi vr. Alkohol ga je
polako hvataoa misli su klizile od Kotora do Sent Mihalja. Zaspao je snom
pravednika, svestan da je uinio ono to je morao.
Gazda Itvanu se sad odjednom urilo i to je Jovanu prijalo. Svakodnevni
poslovi su ga odvajali od turobnih misli, a Vojko mu nije davao ni sekunde
odmora. Na kraju sa gazdom Itvanom i Vojkom poe u oprotajnu posetu
Jelisaveti Crnojevi. Dostojanstvena plemkinja je bila zadovoljna. Videlo se to po
njoj, mada se trudila da niim ne pokae da im je uinila uslugu. Najvie se
bavila Jovanom, pa je Crnojevi ponovo morao odgovarati na neka ve odgovorena
pitanja. Krivac je bio i gazda Itvan koji najpre nagovesti da se mladi ljudi
mnogo bolje snau nego to to na prvi pogled izgleda, a posle iz ista mira ispria
kako je Cobor mala varo ali fina. Jelisaveta odmah oseti gde mu je bolna taka,
pa nastavi da ga pecka pa Jovan na kraju morade poneto i priznati. Onda joj
ispria svoju ljubav na italijanskom i mada je video da se Maar uzmuvao ne
htede je ponoviti na maarskom. Bila je zadovoljna. Plemkinja se udalji da
donese neki zamotuljak pa ga pokloni Jovanu, ali mu ne dade da ga otvori. Gazda
Itvan je bio dosetljiv i diskretan. Nagradi i on plemkinju sa 20 dukata za sve ono
to je njemu uinila. Srdano se pozdravi sa gazdom i Vojkom, pa sa suzama u
oima poljubi Jovana.
Sutradan su ve bili u Trstu. Nikakvih problema nisu imali sa carinom,
tako da ih je sve to su uneli kotalo tek nekoliko dukata. U narednih par dana
raistie na obostrano zadovoljstvo sve poslove sa Buniem i bi tano kako su se
dogovorili. Ono malo dukata to je jo preostalo, potroie u Trstu kupujui dobre
- 116 -
stvari, ali ne za gospodu. Buni ne htede nazad dok veliki posao ne proslave kako
dolikuje a ima i jednu veliku molbu za Jovana. Pristadoe, posebno rado gazda
Itvan. Sve je Jakov Buni organizovao kako je trebalo i na veliko zadovoljstvo
gazda Itvana, jedino nije ni pokuavao da se sa Maarom meri u koliini
popijenog vina. Kad je drutvo bilo u najboljem raspoloenju, Buni zamoli
Jovana da mu ustupi dva momka iz njegove pratnje i kad oni pristadoe, slavlje
se nastavi do kasnih sati. Sutradan se srdano pozdravie, poneto mamurni, ali
zadovoljni.
Krmar im se sada nae na usluzi pa predloi put preko planine Rog gde
sigurno nee sresti finanse, a ako kakva banda i naie ima joj se ko suprostaviti.
Ujutro prooe bare i odmah zaoe u planine. Put se pre mogao nazvati
prolazom, ali su kola ila dalje. I ovde je sunce grejalo, ali se moglo putovati preko
celog dana. Tek predvee stadoe da se odmore i prenoe. Ljudi su bili umorni,
kao da su predhodnog dana mnogo radili. Trebae im malo vremena da se
urade. Nekako je slino bilo i sa konjima koji su se nakon dvonedeljnog nerada,
brzo umarali. Radosav jo iste veeri postavi strae kao da Turci napadaju. Tako
e raditi do kraja puta. Suvie je robe bilo u kolima a znao je da samo ako stigne
tamo gde treba, bie svi zadovoljni.
Sutranji dan bio je jo naporniji. Niz Krku se spustie do mitela, ali je
malo ko od ljudi veerao. Zaspae im su zavrili redovne poslove. Kia je poela
sa ustajanjem. Nije bila jaka, ali je odmah natopila odeu ne dozvoljavajui
ljudima da je osue. Put je bio dobar kamenit, pored Krke i nita nije smetalo da
se ide normalnim tempom. Ognjen je tog dana vodio ljude u izvidnicu, dobro
zagledajui okolinu. Oko podne stadoe kod ouvanih zidina nekog starog grada.
Mia upozori Jovana da ve malo napred mogu imati problema jer u Brenikom
gradu nikada nisu bili ljubazni sa trgovcima. Sada su ga drali Habzburgovci i
pitanje je kako e se ponaati. Grad uvek ima veliku vojniku posadu pa ne treba
raunati na zapoinjanje boja. To zato to je ta posada bila iskusna jer se ve
sudarala sa Turcima i sa pobunjenim seljacima. Dalje od Grada uvek postoji
mogunost da se naleti na turske bande. Turcima je ovaj grad toliko smetao da
su ga nekad davno spalili, ali je ovaj sada, sagraen bolje i vre.
Savu preoe skelom. Nekoliko bednih kuica i jo bednija skela, ali drugog
nije bilo. Skeladija im dade savet kako najlake stii do reke Sutle i drugog
prelaza. Ovaj teren bio je svima nepoznat a to ih je onespokojavalo. Malo pitajui,
malo na sreu probijali su se narednih dana prema Ugarskoj. Odahnue kad
stigoe do starog druma za Varadin. Ovaj je put ve bio bolji ali se videlo i puno
vie korien. Vrludao je kroz planinu, ali za konje to nije predstavljao problem.
Pred vee se ulogorie pored reke Bednje u neposrednoj blizini nekog seoceta.
- 117 -
Niko nikom tu no nije smetao, a ujutro gazda Itvan sa Vojkom i tri momka u
pratnji, odjaha ka Varadinu da ispita ta se mora platiti. Imao je on tamo
poznanike pa se nadao da e zajedno sa njima pronai sa vlastima zajedniki
jezik. Jovan tek oko sedam sati pokrenu karavan. Oko podne vratio se i gazda
Itvan, ali neraspoloen i bezvoljan. Saopti da su dobili prolaz ali e ih to kotati
50 dukata. Najpre e platiti podno starog grada, pa tek onda mogu na skelu na
Dravi.
Gazda je kao i obino pomenuo Rabloa, ljut i neraspoloen, ali Vojko
apnu Jovanu da su dobro proli. Gospodar grada je jedan od Frankopana i tek
se pre nekoliko godina ustoliio i nije mislio da poputa nikome. A grad je bio
velik i snaan, sa dobro razvijenom trgovinom. irio se uz obalu reke, a trgovcima
je nudio razne povlastice, borei se za trgovaku prevlast sa Mariborom koji se
nalazi severnije. I pored ljutnje, gazda Itvan je grad dobro poznavao. Objanjavao
je Jovanu gde se ta nalazi i zato je ba ovako sazidan.
- Grad je utvrdio i gradio Maa Kiralj zato je neosvojiv. Pored njega
moemo proi samo ako nam oni u gradu dozvole. ak je i skela vlasnitvo
grada.
Reku preoe brzo i sigurno. Gazda Itvan je bio prvi i im pree odjaha
prema akievoj kuli. Jovan uvee kao to je i oekivao dobi poziv za veeru, ali
nekako uspe da je izbegne. Rae je bio sa ljudima i sa njima veerao.
Te veeri
odmah po povratku, gazda Itvan odvoji dobrih pola sata da bi napravio pac u
kojeg spustie meso jue ulovljenog vepra. Sutra e drutvo bez njega dalje na
put. Ali jedan deo mesa bie posebno spakovan i upuen njegovim prijateljima u
Veliku Kanjiu. Jovan nije voleo takve kombinacije, ali nije ni pokuavao ubediti
gazda Itvana da to ne ini. Maar je po licu video da Jovan nije zadovoljan, ali
tvrdo obea da e ih on ve stii. Prelazak svih kola preko Mure sutradan se
oduio, pa Jovan sa prvom grupom produi odmah ka Kanjii. Stie za vida, a po
mraku stigoe i ostala kola. Najvanije je bilo da su svi momci na broju. Sutradan
su prolazili kroz Darvopustu i nastavljali kroz Felobogatpustu sve do dobrog
svratita na tri sata od Kopovara. Pre nego to ujutro krenue ostavi za svaki
sluaj petoricu dobrih momaka da saekaju gazda Itvana i doprate ga do
Segedina.
Kao za inat poela je kia. Na mekanom tlu probijali su se sve tee. Umorni
i mokri zaustavie se u malom neuglednom seocetu sa velikim svratitem. Kao
to je obeao, te veeri se nije tedilo ni na hrani ni na piu. Ljudi su se mogli
osuiti i nervoze nestade. Sutradan ih namerno pusti da ustanu kasnije, znajui
da e na vreme stii do narednog konaita.
Jovan nikada nije voleo bajsku skelu. Bila je najbolja na putu, sigurna i
- 118 -
komotna, ali uvek je bilo znatieljnika, pijuna, kontrola i andara. Svega onoga
to mu je najmanje trebalo. Stigli su rano kao to je planirao, ali su izgubili dosta
vremena objanjavajui ko su i ta su, pa je dalji put bio naporan zbog brzine
kojom su se kretali. U Meljkutu se oseao sigurnim, jer u ograenom prostoru ni
ptica nije mogla unutra a da se ne primeti. Pa ipak te noi su imali posetu.
Desetak razbojnika tiho se uvuklo kroz rupu na ogradi, ali su na vreme bili
primeeni. Posla tek jednu desetinu i nakon krae arke, razbojnici pobegoe
glavom bez obzira. Sutradan dade ljudima odmor, ali ve oko podne primeti
nestrpljenje. Hteli su dalje i to pre kuama. Uvee stie gazda Itvan, vedar i
raspoloen. Video je da je sve u redu, pa mu oko sinu. Sutradan su bili u
Segedinu. Putovanje je bilo zavreno.
Odmah po dolasku isplatie sve momke, a njihovim voama dadoe
posebne nagrade. Ujutro krenue momci za Lipovu sa Ognjenom na elu, dobro
nagraeni i zadovoljni. Radosav ostade jo jedan dan due, pa i on sa jednim
kolima ode put Lipove. Jovan ostavi gazda Itvana da trguje, a on skupi Lenine
pare i krenu ka Sabatki. Kod Vrlia prespava i mada je dugo u no priao kako je
bilo, ipak ga prvi sunevi zraci zatekoe na putu.
Pred Leninom kuom nije trebao lupati na vrata. Istog asa kad su stali,
vrata su ve bila otvorena i Lena je bila na vratima. Tek proapta da ga je ekala
ve sedam dana. Uhvati ga ispod ruke i uvede u kuu. Tek sutradan stie Tomo
pa je Jovan imao muku da ispria sve usputne doivljaje.Tomu je sve
interesovalo, pa ga je Lena u neko doba morala prosto isterati. Najpre je ipak
dobio poklon dug italijanski dvosekli no sa sjajnim seivom uvuenim u srneu
nogu. Lepa kanija sa srebrnim ukrasima i sama je bila malo umetniko delo. Tek
kad ponovo ostadoe sami, Jovan izvadi kesu sa novcem i izbroja Leni njen deo.
Na kraju joj pokloni onaj nakit to ga je paljivo uvao svo ovo vreme putovanja,
nosei ga uvek sa sobom. Uzela ga je polako kao da pazi da ga ne slomi. Samo
jedan jedini pogled u Jovana sve joj je rekao. Nakit je znaio obavezu i ona ju je
svesno prihvatila.
I kod Lene su se desile neke promene. Za iduu godinu grofovi Cobor
poveali su joj poreze, tako da e umesto 20 morati dati 35 uhranjenih bikova i
oterati ih na sever. Ni jedan od Cobora nije bio u gradu, pa se nije imala kome ni
poaliti. Ali nisu samo njoj poveani porezi, to je zakailo sve na pustari, a novi
porezi su i za zanatlije u gradu. Jovan je znao da joj tu ne moe pomoi. Gazde su
traile tek neto manje od polovine stoke koja joj godinje prispe za prodaju.
Mihalj Cobori je bio palatin na dvoru, a sinovi su mu na raznim stranama bili
ugledna i cenjena gospoda. Bilo kakva alba samo bi navukla na sebe gazdin bes.
Jo uvek je to sve mogla podneti, ali ako nastave poveavati poreze uskoro nee
- 119 -
imati za sebe i za njih.

- Da nema ovih dukata, bilo bi sve jo mnogo tee. Ovako sam dobila vie
nego to bih ovde mogla dobiti, pa za narednu godinu nemam mnogo brige. razmiljala je da li da mu kae da ima malo imanje nedaleko od Pouna. Na kraju
je preutala. - ak i ako negde poem, ne mogu voditi sve ove ljude sa sobom a
dobro su me sluili i uvek mi bili odani.
- A i gde bi mogla poi ! - Jovan je to vie rekao kao zakljuak a ne kao
pitanje.
- Sve vie se pria o Turcima. Kau da upadaju u Panoniju i pljakaju sve
pred sobom. Daj boe da ovamo ne stignu.
- Nigde ih nismo sreli. Ali ko zna. Videli smo njihove tragove na putu kuda
smo prolazili. Malo toga ostavljaju iza sebe.
Jo iste veeri Jovan u priu o Turcima kakvu on nije poznavao. Jedan od
uglednih slobodnjaka iz Sent Mihalja, ovek ve u godinama, uo je da Turci sve
drskiji i ee prelaze Savu i Dunav i pljakaju sve vee povrine. Nisu to bile
nikakve bande, ve dobro organizovane jedinice pod dobrim zapovednicima, koji
su silovito udarali, veto se branili i hitro nestajali a da ih niko nije mogao pratiti.
Nisu istinite ni prie da se Turci pet puta dnevno mole svome bogu i da su za to
vreme nemoni. Ovi kao da boga nisu imali. Jovan je sve to sluao sa
zanimanjem, Lena sa brigom. Odstupnicu je imala, ali sada je mora pripremiti. A
kada u to sve bude sigurna, obavestie i Jovana.
to je vreme vie proticalo, Lena je bila sve slobodnija. Vie pred nikim nije
krila svoju ljubav. Zaboravila je da je starija ali i to da je mladi Crnojevi
neprekidno na putu i da ga mesto ne dri. Bila je svesna da je osuena na
ekanje i neizvesnost i kao da se sa tim pomirila. A Jovan je samo izgubio neto
od svoje stidljivosti, ali je ostao isti. Za njega je Lena bila mirna luka koju je
trebalo paziti, uvati i uvek joj se vraati. Oboje su znali da druge osobe nema niti
e je biti. Pripadali su jedno drugom bez obzira gde se ko od njih nalazio. Kad ga
je nakon nedelju dana ispraala znala je da e se vratiti i to mu nije ni govorila.
Gazda Itvan u Segedinu doeka Jovana irokim osmehom. Nikada nije
krio radost kad su poslovi dobro ili. I sada je ustajao sa bolovima, ali ih je
zaboravljao onog trenutka kada su mu dolazili trgovci i kada je poinjalo
cenkanje. Ono to je za Jovana bila borba maem, to je za gazda Itvana bilo
nadmudrivanje. Pri tom ak nije ni dobit bila najvanija, koliko elja da se po
njegovom, posao dobro obavi. Jedini izvan svega toga, nedodirljiv, bio je Jovan. I
sada ga je njegov dolazak obradovao, a da ni sam nije znao zato, niti je o tome
razmiljao. Bio je sve ono to on nije bio. Liio mu je na mladog Apolona, doista
znatno tamnijeg, koji je svoju snagu uspeno sakrivao ispod odee i mladalakog
- 120 -
lika. Pruga koja mu je za vreme ljutine presecala lice, jedva je bila primetna kad
je bio dobro raspoloen. A ipak pogled mu je bio ono to je ljude najvie privlailo.
Ni traga od nadmenosti, ve samo siguran pogled oveka koji zna ta hoe i koliko
moe. Njime je privlaio ljude, sticao prijateljstva i uvao ih. ak je i nain na koji
se obraao drugim ljudima bio poseban. Nikada nije priao previe, ali kao da mu
je svaka re pogaala mesto, dolazila do onoga kome je bila upuena. Gazda
Itvan je ponekad alio to nema trgovaku duu jer mu niko ne bi bio ravan.
Poelo je od onog pada u reku. Do tada bio je saputnik poput hiljade onih
koji su sa njim putovali ili se susretali. Od tada ga je poeo pratiti ispod oka,
dovoditi u situacije gde se moralo brzo razmiljati. Prvi posao koji je uradio bila je
moda ludost. Nepoznatom mladiu poveriti mnogo novca. Ali ve dalje je bio
miran bilo ta da je Jovan radio. Sada mu je smetalo ako ga ne bi bilo, ili od
njega ne bi bilo due vreme poruke. Gledao je da mu neka svoja iskustva presadi
isto kao to je pokuavao da shvati njegove odluke. I bez obzira ta radio, uvek je
taj momak znao ta eli, pa makar to odmah i ne izgledalo razumno. A ljudi koje
je okupio oko sebe nosili su u srcu onu vernost koja se novcem ne moe platiti.
Isto kao to je on veliki trgovac i bogat gazda, verovao u tog momka i stvarao mu
sve uslove da moe onuda kuda se zaputio. Na ovom putu je dobro shvatio, Jovan
je bio najpre ratnik i voa, pa tek onda sve ostalo. Imao je oseaj da predoseti i
znanje da udari. Neto mu je u tome falilo, ali to e ve i on pomoi da se
nadoknadi.
Gazda Itvan je za Jovana toga dana bio isti kao i za ranijih susreta. Moda
samo veseliji. A kako i ne bio kada je zaradu merio hiljadama dukata. Tek kada je
Jovanu pruio njegov deo, Crnojevi se prvi put zbunio. Mislio je da je to cela
zarada. Gazda Itvan je bio kategorian. To je tvoj deo kad se sve odbije, a
raunao sam i moje uloene novce i kamatu na njih. Uivao je gledajui ga kako
premeta kesu iz jedne ruke u drugu, dok je naposletku ne odloi pored sebe i
prihvati ponuenu au karlovakog vina.
Zima jo nije poputala 1510. godine. Bio je februar, a led kao da je okovao
Lipovu i reku. Debeo sneni pokriva nije nikome smetao, ali velike hladnoe
jestu. U celom tom srpskom pojasu od Jenove na severu do Bekereka na jugoistoku, Nalaka i Segedina na zapadu, Lipove i Lugoja na istoku, zima kao da je
naplaivala sve ono to je predhodnih godina propustila. Sneg je poeo padati jo
u novembru, a onda sve zavejao u decembru. Gotovo svi su okasnili sa klanjem
posjeka pa su se u decembru dobro namuili da sav posao urade kako je trebalo.
Hladnoe su poele u januaru, pa krajem meseca tek malo popustile da napada
- 121 -
novi sneg, a onda je zima ponovo stegla. Samo se zbog hitnog posla izlazilo van
kua a poelo je ve ponestajati ogrevno drvo. Tako je Lipova bila odvojena od
ostalog sveta, isto kao to je i veina drugih gradova bila zavejana.
Jovan je cele protekle godine poneto radio, ali najvie se zadravao u
Lipovi. Jedino je do Baje oterao delap od 250 goveda kojeg su posle drugi oterali
put Bea. Zato je sa gazda Itvanom iao do Budima i tamo se dosta sa njim
zadrao. Preostalo vreme proveo je u Lipovi i okolini. Najvei problem mu je bilo
imanje. Nikako za njega da dobije sve papire i pored svih nastojanja gazda
Itvana. Jednog dana saopti mu da je u njegovu korist intervenisao grof Petrovi
pa ako se on ve zauzeo to bi moglo ubrzati stvar. Grof ima veza sve do kralja.
Malo je on toga verovao. Smrknut dolazio je kod Lene i ona ga je teila kako je
znala i umela, ali je stalno imao utisak da je prevaren.
Kada je konano u jesen u Segedinu dobio tapiju, bio je van sebe od sree.
Zadovoljan produio je za Sent Mihalj i od zbunjene domaice saznao da je Lena
na putu. Sa njom je bio Tomo i jo nekoliko momaka. Znala je da kae samo to da
su negde na daleko odveli neke konje. Okrenuo se i vratio u Lipovu izmeanih
oseanja. Naredna dva meseca je obeleio zemlju i sagradio pravu kuu, a da to
skoro nije ni osetio. Priskoili su mu u pomo oni koje je znao i koje nije. Od
Radosava i Ognjena se skoro nije ni razdvajao, a onda je tu uvek bilo i njihovog
drutva. Povremeno bi i preko nedelje odlazio u crkvu, a pop Jovo videi da neto
sa njim nije u redu, posebno ga je pazio. Nosio se milju da ode do Kotora ali ga
svetenik ubedi da ne ide. Kuu su tek pokrivali kad odlui da ode do Sent
Mihalja. Lenu ponovo nije zatekao kui, ali jeste onaj zbunjeni pogled domaice.
Odmah posla po Tomu na imanje i dok je ekao pokuao je razmiljati. No nita
pametno nije mu padalo na pamet. Tomo ga pozdravi usiljeno veselo a u oima
mu je video da ima tajnu. Odmah je saznao i koju. Lena nije bila kod kue, ve
negde u Slovakoj na nekom svom imanju koje joj je ostalo od mua. Jovan ni
jednom reju nije nita zamerao Tomi, samo je sluao. Pokuavajui da mu
ispria kako je Lena tamo morala za kratko ostati, Tomo se uplitao poput pileta u
kuini, da na kraju ni sam nije znao ta je ispriao. Jedino je mogao razumeti da
ga Lena puno pozdravlja i da ga moli da se strpi dok se ona ne vrati. Odbi
spavanje i samo joj porui da ako hoe moe ga nai u Lipovi.
Razgovor sa gazda Itvanom ovog puta je bio neprijatan. Trgovac je znao
gde je Lena, ali mu to nije rekao. Na optuujui Jovanov pogled trgovac je
neprekidno ponavljao da to nisu stvari koje se priaju. Lena je bila na imanju u
Slovakoj, a to imanje nije ni jednom reju spomenula. Uzalud ga je gazda Itvan
ubeivao da ona to sigurno pred njim ne bi zatakala, ali da nije imala priliku da
mu kae. Jovan je ostajao odluan pri svome. Ona je proraunato ostavljala za
- 122 -
sebe rezervu a da njega o tome nije obavestila. Znai da nije imala poverenja, niti
je u toj rezervi bilo mesta za njega. Nije pomogla ni gazda Itvanova pomirljivost
koji je dobro osetio kuda sve to vodi. Bar je tog iskustva mnogo imao. Na kraju se
vrati u Lipovu a da nije ni pokuao sa njom da uspostavi kontakt. Za njega je
jedan deo ivota bio izbrisan. Sada je u novoj velikoj kui boravio sam. Ognjen
koji je iveo poput vuka samotnjaka, rado prihvati ponudu da se doseli, pa za
sobom povue i nekog momka koji se pokazao kao dobar kuvar. Od nervoze ga je
spaavalo jedino stalno maevanje, pa je Ognjen povremeno u ali govorio da e
on ili uskoro postati najbolji maevalac na svetu, ili e biti mrtav. Krajem
decembra doselie se jo dva Ognjenova momka, pa se tako teret stalnog
maevanja pravilno raspodeli na njih trojicu.
U nekoliko navrata tokom zime dobijao je poruke od Lene. Javljala mu je da
je kui i da ga oekuje. Poruke su bile kratke i ture jer nije znala da li e ih neko
usput itati. Nije odgovarao! Ni sam nije znao da li zbog ponosa ili zato to se
oseao prevarenim, tek sve je odlagao na stranu. Ako je po danu mogao varati
sebe, po noi nije. Lena mu nije izlazila iz glave i to se on vie trudio da je izbaci,
ona je bila sve prisutnija. I kad konano vreme poe raditi svoje, ispoljila se
njegova nezgodna narav. Mesto ga nije dralo ni trenutka a prekost koju je dobro
kontrolisao, sada je dolazila do punog izraaja. Malo koga je trpio pored sebe.
Najbolje je to shvatao Radosav, ali se uvao da to bilo ime pokae. Ponekad je
znao sedeti i ekati da pravi razgovor zapone i po sat vremena, a drugi put je
oseao da je suvian nakon pet minuta. Pitomi Sremac je to primao kao normalno
i taj period e kasnije samo uvrstiti njihovo prijateljstvo. Na kraju sa prvim
toplim danima, povede sa sobom Radosava i dva momka i odjaha u Segedin kod
gazda Itvana. Ognjen osta da uva imanje i pronae nekog momka.
Veliki gazda je bolovao. Naslonjen na jastuke izgledao je kao da je na
umoru, ali brzo od domaice saznadoe da ga je uhvatila kostobolja kao i obino
u prolee. Dok joj se osmejak video u oima promrlja da mu je ovo ve deseti put
kako umire. Predstava je bila savrena. Gazda Itvan jeste bio bled, ali se dobro
videlo da paljivo neguje svoj pozamani stomak i dobro vidljivi podbradak.
- Doao si na sreu malo ranije. Jo sam iv, ali ko zna koliko u jo biti.
Sve si mi ti to dao sa onom tvojom Lenom. Od silne sekiracije sada ne mogu na
noge stati, ako mi ve i one nisu oduzete.
Nenamerno Jovan se nasmei, nata ga gazda Itvan prekori pogledom, ali
ovaj ve nije mogao zaustaviti smeh. krto se nasmeja i Radosav, a gazda Itvan
kad ih vide kako se mladalaki smeju najpre se nasmijulji, pa se onda i on poe
grohotom smejati. Na kraju viknu domaici da mu donese njegove haljine, vreme
je da se ustaje. Jovan je znao da je bolno, ali kad se gazda konano doepa dobro
- 123 -
postavljene stolice, moglo se izneti posluenje. Tu ve gazda Itvan nije priznavao

nikakvu bolest. Tek kad se dobro najedoe, Jovan ispria da bi u Slovaku da
obie Solomuna. Gazda Itvan je mislio da je grehota ii naprazno nego treba
gledati da se uvrne neki dukat. Ujutro je ve imao kompletan plan. Treba od
njegovog velikog prijatelja u Garamsentkerstu kupiti crveni kamen, granat, samo
treba pripaziti jer je granat pod zabranom prodaje. Sa njim e jedan njegov ovek
koji se u robu razume a zna i put.
Poetkom maja Jovan se pozdravi sa gazda Itvanom i krenu na sever sa
dvadesetak ljudi u pratnji. Putovali su komotno ne urei. Tako prooe Budim i
Vac ne svraajui. Jedne noi zanoie u planinskoj krmi. Malo neoprezno ne
postavie strau, ve ih iznenadi grupica drumskih razbojnika. Opljakae tek
jednu od torbi u kojima su bili dukati, ali dovoljno da se svi bedno oseaju. Jovan
pusti da oseaj besa i inata nadvlada i tek onda krenu u akciju. Bio je ubeen da
je krmar u dosluhu sa razbojnicima, a kad mu pronaoe neke dragocenosti u
sobi, znao je da je u pravu. Pod pretnjom spaljivanja krme i njega u njoj, krmar
popusti. Detaljno im opisa kako i gde mogu nai razbojnike. Ljude nije trebalo
kuraiti. Bili su spremni da razbojnike podave golim rukama. im otkrie logor,
bez puno taktiziranja jurnue na razbojnike u galopu. I mada su ih ovi, ve
upozoreni, oekivali napad sprskih ratnika bio je silovit. Tek po neki razbojnik je
uspeo da pojae konja, ostali su se borili sa zemlje. Nemilosrdno terajui konje na
njih, skidali su jednog po jednog. Dosta njih se skloni u umu, za jednom grupom
nestade i Ognjen sa dva, tri momka. Na brzinu pretresoe logor. Jedna kesa sa
zlatnicima bila je prazna a druge nigde nije bilo. Brzo spalie ono to je bilo za
spaljivanje i povukoe se nekoliko stotina metara. Jovan pusti da samo ranjeni
sjau i oni koji e im previti rane. Ostali ostadoe na konjima, vrebajui. Napokon
se pojavi Ognjen. Dojaha do Jovana besan kao ris. Voa im je pobegao prema
nekom selu. Brzo odluie da e za njim.
Pregazie neku planinsku reicu i na jednom njenom delu ugledae selo.
Nije bilo veliko, moda tridesetak kua, ali se niko napolju nije video. Kod prve
kue Ognjen viknu domaina ali se niko ne odazva. Isto se ponovi i kod druge. U
treu provalie unutra i naoe domaina uplaena. Dovedoe ga do Jovana.
- Idi obavesti koga zna. Hou da nam kaete gde su razbojnici. Ako to ne
budete hteli poeemo paliti kuu po kuu i tako sve dok ih ne naemo.
ovek izbulji oi, ali se brzo snae. utke pokaza prema jednog kui malo u
strani, Tamo su. Ognjen jedva da je uo kraj ve mahnu ljudima i jedna grupa
krenu za njim. Nekoliko strela poleti prema njima i to je bilo sve. Maevima
poee razvaljivati vrata dok su drugi pazili na sve etiri strane. Kad ih razbie,
grupica odmah uleti u kuu. ula se galama, udarci maem, trupkanje i guva,
- 124 -
pa na kraju trojicu ljudi izvukoe, a dvojicu izvedoe. Jedan od njih bio je voa.
Ognjen mu odmah nae kesu sa dukatima. Bila je nedirnuta.
Poglavar sela prie Jovanu.
- ta ete sa njima?
- A ta bi ti ?
- Ako ih ne pobijete nama vie nema ivota. I onako su nam stalno bili na
grbai, a sada posle ovog pobili bi pola sela.
Jovan ga umiri. Znalo se ta u ovakvim sluajevima treba raditi. Ognjen ga
tek upita hoe li sa razbojnicima popriati, a Jovan gadljivo odbi. Tako razbojnici
okonae svoju karijeru, a selo se oslobodi muke. Poglavar sela bio je zadovoljan.
Izvue iz pojasa malu konatu kesicu i prui je Jovanu, Ovo ti je za to to si nas
spasao muke. Unutra je bilo dvadesetak zrnaca zlata. Jovan ga zaueno
pogleda, pa tek na navaljivanje uze jedno vee zrnce a ostalo vrati knezu.
Te noi ostadoe u selu. Sutradan na rastanku, poglavar pokaza okolna
brda Sve je to puno zlata. Sad kad nam je ova muka prestala, ljudi e moi vie
raditi. Navrati nam za godinu dana pa e videti. Jo istog dana bili su u
Garamsentkerestu.
Ovo je ve bio gradi u koji se dolazilo i kroz koji se prolazilo. Nekoliko
velikih svratita, zanatlije i ivost na pazaru, najbolje su govorili o tome. Iz bede,
stigli su u grad imunih. Tvrava se uzdizala iznad reke. Vie je plenila dobrim
poloajem nego impozantnou. Jovana tvrava nije puno interesovala, njemu je
trebao trgovac. U svratitu Nal medve, lako umolie momka da odnese trgovcu
Janu poruku da ga ekaju trgovci iz Segedina i da bi hteli sa njim da se sretnu.
Nije prolo ni pola sata a trgovac sa mladim pratiocem, doe u svratite.
Ispitivaki je traio poznata lica ali ih ne nae, pa prie gazdi i ovaj ga usmeri ka
Jovanu. Meusobno se predstavie, a trgovac tek onda prepoznade gazda
Itvanovog oveka. Jovan mu u kratkim crtama objasni zato su doli i da im
treba njegova pomo da obave posao. Trgovac potvrdi da e na tome poraditi, ali
to se ne moe obaviti za tako kratko vreme kao to on misli. Treba mu desetak
dana za tako neto. Diskretno upita da li su dukati tu, a kad mu Jovan potvrdi,
zadovoljno protrlja ruke.
Jovan je znao gde e iskoristiti tih deset dana. Upita trgovca za mesto koje
se zove Galanta, a ovaj odmah odgovori da dobro zna to mesto i okolinu. Pa upita
zato. Jovan mu ukratko odgovori da bi rado otiao da poseti jednog prijatelja koji
radi na imanju kod grofova Benicki. Trgovac je odlino znao grofa pa se razgovor
otkravi i Jano se pokaza kao prijatan sagovornik. Jedino o svom poslu nije voleo
mnogo govoriti, ali ni Jovan na tome nije posebno insistirao. Na kraju se
dogovorie da e u Gari ostati gazda Itvanov ovek i Ognjen sa pet ljudi, a u njih
- 125 -
e biti i svi dukati. U sobi Jovan pokaze nakit kojeg su zarobili od krmara.
Trgovac je bio oprezan, pa se na kraju dogovorie da e mu platiti samo 1500
dukata jer je verovatno u blizini ukraden, pa se mora daleko slati radi prodaje, a
to sve smanjuje dobit.
Preko Njitre treeg dana pre podne stigoe u Galantu. Smestie se u gradu
a Jovan sutradan odjaha do dvorca grofa Andreja Benickog i najavi mu se punim
imenom i prezimenom. Grof je bio ve u godinama, ali jo uvek drei. Primio ga
je u laganim haljinama, udobno zavaljen u veliku konu stolicu. Jovan mu
ukratko ispria da je doao radi posla u Garu i da je iskoristio priliku da doe da
obie Solomuna. Grof mu objasni da za to nema nikakvih problema. Solomun je
iv i zdrav i zaista je komandant njegovih konjanika. Ve je pet dana na putu oko
Gute ali da ga on ve sutra oekuje. Do tada Jovan e biti smeten u dvorac kao i
njegovi ljudi. Grof se izvini to je ceo dan zauzet, ali zamoli Jovana da ga sutra
ujutro poseti kako bi due mogli porazgovarati jer ga interesuje situacija u junim
krajevima.
Sutradan ujutro, obue se to je lepe mogao, pa ga sluga otprati do grofa
Benickog.
- ast mi je to ste me posetili i posvetili mi svoje vreme - grof je govorio
uljudno, smeei se, obuen u paradnu uniformu. Ponudi Jovana da sedne, a on
se namesti preko puta njega. - Kod nas gosti retko dolaze, mada se ja trudim da
okupljam ljude i budem im dobar domain.
Grof je govorio dobro maarski, sa tek primetnim stranim naglaskom. Upita
Jovana jo jednom odakle je i kako je roak njegovom Solomunu. Jovan mu
kratko objasni da je iz Lipove. Grof je uo za taj grad, ali na alost u njemu nije
bio. Onda mu ispria i rodbinsku vezu izmedju njega i Solomuna i razlog zato su
se razili po svetu.
- Da, da - potvrivao je grof - zlo je to kad se jedan narod raseli.
- Nije se potovani grofe raselio narod, raselile su se samo glave. Narod je
ostao da se snalazi sam, bez gospodara i plemia. A nije mu lako. Izbegli smo jer
smo morali, jer su nam glave bile u pitanju. Sada smo rasejani po svetu, a eto
Solomun je tu kod vas. Ve ni sam ne znam gde nas sve ima.
- Dobro je ako su u dobru.
- Uvek je bolje na svome pa makar bilo i loije.
Grof pree na drugu temu. Interesovala ga je situacija u junoj Ugarskoj.
uo je prie o Turcima pa je sada molio Jovana da mu pria o njima. Jo nikada
nije imao priliku da sretne tursku vojsku, a morae ako dou i on poslati svoje
ljude. Jovan je jedva nekako udovoljio grofovoj znatielji. Toga dana grof ga
zadra na ruku. Tako je imao priliku da upozna celu porodicu, tri keri i sina
- 126 -
Andreja, najmlaeg meu njima. Sa njima je ruao i grofov upravnik dvora i

glavni sekretar. Grofica Olinka je sada imala svoje teme pa je grof dobroudno
pusti da vodi glavnu re. Jovan je odgovarao koliko je mogao i znao. Na kraju ga
upita Kakve su ene crnogorske jer se do sada samo o mukim prialo. Jovan
iskreno odgovori da ne zna. I zaista nikada o crnogorkama nije ni razmiljao.
Majke se nije seao a sve ostalo to je bilo vezano za ene, nije bilo vredno
pomena. One su bile tamo, uvek nekako neprimetno prisutne, nikad glavne a
retko kojoj je re mogao uti u drutvu.
- Pa to je gore nego ropstvo.
Jovan oseti da crveni.
- Niti su crnogorke ropkinje niti smo mi njihovi gospodari. Okolina i vreme
su uinili tako. Ako ne priaju ovako slobodno kao vi, nemojte misliti da se ne
pitaju.
Gospodja Olinka primeti trzaj na Jovanovom licu pa ga veto prebaci na
Veneciju. I pored svega, Jovan se divio tom gradu mada ga nije voleo. Tako je i
priao. Na kraju joj ispria za gospou Jelisavetu.
- Kada jednom budem ila u Veneciju, vi e te biti moj pratilac. elim da ga
upoznam kao to ga vi poznajete. A u moje ime zamoliete gospou Jelisavetu da
me primi.
Jovan joj lako obea, mada je bio siguran da prilike za takvu posetu nee
biti. Grofica je bila iskreno oduevljena. Ruak zavrie dobrim vinom, pa tek
onda grof otpusti Jovana da se malo odmori. Sutradan, taman je bio zavrio
obilazak ljudi, doeka ga sluga sa molbom da se odmah javi grofu. Red je da vam
pokaem moje imanje jer i onako ovde morate ostati ree grof pa se zajedno sa
Jovanom pope u otvorene lepe karuce sa dva prekrasna vranca. Tek nakon
obilaska Jovan je shvatio veliinu grofovog bogatstva. Uvee za veerom, tek je
bilo poslueno glavno jelo kad jedan sluga prie i neto apnu grofu na uvo. Ovaj
ga samo za tren zadra pa mu ree neto na slovakom.
- Dragi moj gospodine Crnojeviu, za koji minut ete imati priliku da
pozdravite vaeg gospodina Solomuna. Sluga me je obavestio da se vratio i da
eka na prijem, a ja sam mu poruio da u ga primiti ovde i naredio da ga
dovedu. Ali pustite mene da mu ja saoptim, nemojte mi kvariti to zadovoljstvo.
Solomun ue za slugom. Bio je visok poput oca, crn, lepo obuen. Lako se
nakloni prisutnima i ne gledajui ni levo ni desno krenu prema grofu. Verovatno
je krajikom oka primetio Jovana, zastade kao ukopan ne verujui svojim oima.
Dvojica Crnojevia se zagrlie i izljubie. Obojici je srce igralo. Jovan se izvini
grofu, ali ovaj blistajui odmahnu rukom pa posede Solomuna odmah pored sebe.
Sada su mogli smeei se gledati jedan u drugog. Solomun odbi veeru jedino
- 127 -
prihvati pie. Kratko referisa grofu ta je uradio i ta oekuje, pa ih grof obojicu

otpusti jer imaju puno toga o emu se moe razgovarati. Tek kad izaoe napolje,
obojica dadoe sebi oduak. Smejali su se, tapali, udarali po leima, sreni to
su zajedno. Solomun ga povede u svoje prostorije u produetku prostranog
dvorita i tek tada se poee raspitivati jedan o drugom.
Najstariji urev sin krenuo je u nepoznato. Sa njim je polo tridesetak
crnogoraca, urevih perjanika, sve stasitih i jakih ljudi, koji su se bili spremni
suoiti sa bilo kojom opasnou. Grof je ispunio sve ono to je obeao, posebno
stan, hranu i platu. Ve prvih dana po dolasku, nakon to su crnogorci smeteni
i malo se navikli na novu okolinu, grof pozove Solomuna i sa njim se dogovori oko
svih detalja i poslova koje Solomun treba raditi. Zahtevao je da Solomun formira
odred od pedeset ljudi koji e uvek biti spremni da interveniu ako na imanje
upadne neka banda, ili krene tua vojska. Njegovo nije da uva strau, to e
raditi drugi. Njegovo je da sprei upade, a ako bog da da ih toliko zaplai da ne
smeju udariti, onda e grof biti najsretnije da lee u dvoru i nigde ne mrdaju.
Solomun u odred pored svojih primi samo Slovake, bez obzira na grofovo
insistiranje da treba primati i sve druge koji su vini oruju.
Tako Solomun ostade za stalno kod grofa Benickog. Gubici koje je
svojevremeno grof Benicki procenjivao na desetak hiljada dukata godinje,
smanjili su se na hiljadu, dve. Uz to su ljudi koji su bili sa Solomunom bili dobro
plaeni. Da je Solomun dobro uradio to se oslanjao na svoje Crnogorce i Slovake,
pokazalo se pre dve godine, 1509. Jedan od maarskih plemia, neki Tama
smatrao je da su grofova goveda provalila na njegovu teritoriju pa je traio otetu
od 100 goveda. Grof to glatko odbi, ali je Maar bio uporan. Na kraju upade na
imanje i otera tri puta vie. Grof se nae u nezgodnoj situaciji, ali sprei
Solomuna da intervenie. Plemi to razumede kao slabost pa udari ponovo, ali
sada nastrada i jedno selo. Ni to mu nije bilo dosta nego sa stotinak konjanika
dojaha do imanja javno pretei grofu i priajui o nekoj pokori koju mu je ovaj
uradio. Grof nije znao ta da radi. Na kraju upita Solomuna za savet. Ovaj
odgovori da bi on to brzo i za kratko vreme reio. A ti onda rei zakljui grof. I
dok se plemi sa tri svoja pratioca epurio u dvorani za prijem, a njegova vojska
lenstvovala pred dvorom, Solomun silno udari po njima. Pedeset ljudi je zarobio,
neto ranio i pobio. Onda ue u dvoranu sa desetak svojih ljudi i razorua
Maare, a plemiu zaveza ruke pa ga povede u prostoriju koja je sluila kao
zatvor. Tamo su ve bili smeteni njegovi vojnici. Vi sad grofe vidite ta vam je
initi, jer ja sam svoje uradio. Ako budete hteli, imaete jednog neprijatelja
manje. Grof na to odabra da e traiti nadoknadu tete za sve ono to mu je
plemi uinio, a na kraju zatrai otkup. Kad sve bi uraeno, plemi guei se od
- 128 -
mrnje odjaha na svoje imanje, ali vie mu ni na kraj pameti nije padalo da
napadne. Pa ipak Solomun je bio pripravan i na to.
- Ovde je sada mirno i prsti me svrbe kad pomislim kako se Turci bakare
po naim brdima. Jedino mi oni fale.
Ni jednom reju Solomun nije pomenuo oca. Jovanu jo samo ispria da je
u vie navrata pratio stoku koju je grof prodavao Habzburgovcima, ali su se te
ture uvek zavravale na Moravi kod Angerna gde je stoka prodavana i jedino ju je
jo trebalo pomoi preterati preko. Za jedno govedo grof je dobijao tri i po dukata
to je bila dobra cena, a za dva ovna dukat. Bilo mu je drago kad u da je Jovan
stizao do mora, ali i krivo to u tako neem on nije uestovao.
Druge noi nastavie razgovor od predhodne. Samo sad su ve zalazili u
detalje, poput dece se priseali ljudi koje su zajedno poznavali, smejali se nekim
uspomenama, gnuali se Mletaka i mrzili Turke. Sloie se da im ne treba dati
mira, a Solomun je bio za to da se upadne na njihovu teritoriju i see sve redom.
- Ja bolje nisam mogao izabrati nego to sam izabrao. Ima lagodnog ivota a
i ukrtanja maeva. Dobre sam ljude probrao i pokupio i sada bi mogao uivati,
ali me uvek neto vue ka jugu. Prosto boga molim da se neto desi pa da
pojaemo. To ti je valjda prokletstvo kod nas Crnojevia. im je mir, nama neto
fali.
Zaspae pred zoru. Ni sutradan dan im nije bio mnogo drugaiji. Jedino to
su dosta vremena proveli na konju, jaui po okolini i razgovarajui. Kao da im to
nije bilo dosta, uvee su nastavljali zapoete i nedovrene prie. etiri dana tako
proletoe a da ih nisu ni osetili. Petog su obojica na poziv grofa Benickog bili
njegovi gosti. Samo su uloge bile promenjene. Grof ponosno najavi da je svima
njima danas domaica grofica Olinka. Ona je sazvala povei skup jer eli da svoje
goste predstavi drugima. Veselo se smejui zapreti Jovanu da e njega ene
posebno ispitivati jer mnogo zna o Mleankama, njihovim obiajima i onome ta
se tamo nosi. Tako Jovan dobi ulogu kojoj se ni u snu nije nadao. Nije bio
siguran koliko e u tome uspeti.
Prava iznenaenja tek su nailazila. Isto kao to Jovan nije znao ta mu se
priprema tako ni pozvani gosti nisu znali ko e biti grofiin glavni gost. Kako su
dolazili tako ih je grofica predstavljala stalno naglaavajui Jovanovu titulu
Baron od rne Gore. Meu gostima bila je i Lena! Kad mu je grofica predstavi,
ukoie se oboje. Ostali gosti zauzeti razgovorom i piem ne primetie nita, ali
grofici nita nije promaklo. Uostalom, ona je Jovana pozvala da bi mu predstavila
svoje prijateljice i nekoliko mlaih dama za koje bi mogao biti zainteresovan. Ni u
snu nije mislila da bi to mogla biti smerna udovica. A gost joj se skoro ukoio i
po naglom trzaju ruke uvide da je uzbuen. Iskusno je odmah reagovala i gosta
- 129 -
povela da mu neto pokae. Nije ga gnjavila, ve izdvojila tek toliko da se pribere.

Kad je procenila da je dovoljno, vratila ga je u drutvo i pustila enama na milost
i nemilost.
Jovan je kao u snu proveo neko vreme priajui o onome to je ene
posebno interesovalo. Ve je oseao da se ponavlja, kad ga grof nekako iupa iz
enskih ruku i dovede u muko drutvo. Vino je meu njima ve inilo svoje a
jedino se na Solomunu nita nije primeivalo. No on je stajao po strani i retko se
ukljuivao u razgovor. Jovanovim dolaskom i on ivnu. Grof kao da je drutvo
skupio s brda, s dola ali Jovan se brzo uveri da je grof znao ta ini. Slovaci i
Maari okupljeni u dvorcu meusobno su se druili i meu njima nije bilo zle
krvi. To je po svoj prilici bio najvaniji kriterijum. Sve ostalo je ilo samo po sebi.
Tako doekae Jovana. Kao na nekoj krunoj traci, razgovor se odmah prebaci na
Turke i Crnu Goru. Malo koga je interesovao poloaj Srba u Ugarskoj, to jeste
bilo razumljivo i Jovan im na tome nije zamerao. ak se trudio da tu temu
previe ne namee. Sve drugo je interesovalo goste, od putovanja i trgovine, do
toga kako se Turci ponaaju u svojim gradovima i da li je istina da kod njih
postoji samo jedna kazna, nabijanje na kolac. Jovan je priao koliko je znao, ali
obea da e drugi put znati vie jer mu put meu Turke tek predstoji. Jedino je
Solomun bio izriit, on je jedino Turina video preko sablje. Niko mu nije
protivreio, ak ni grof koji je odavno sluao prie o lepoti i znaaju Carigrada.
Ali on je sada Stambol zakljui Solomun i grof to prihvati.
Veera je protekla uz muziku i pesmu, vie na marskom nego na
slovakom a svi razgovori odvijali su se skoro iskljuivo na maarskom. Lena je
sedela ukoso od Jovana, pa ma koliko se ovaj trudio da ne pogleda u tom pravcu,
njen pogled nije mogao izbei. Na kraju se izvini celom drutvu i povue. Ubrzo za
njim stie i Solomun. Osetio je ta je Jovanova muka pa ga nita nije pitao.
Zapoe druge teme i Jovan se toga dohvati radosno. Tek u neko doba noi kad su
ve poslednji gosti naputali zamak, Jovan ree Solomunu da e sutra krenuti to
ranije bude mogao, im se pozdravi sa grofom. Solomun se nasmeja, jer to nee
biti tako rano poto grof kasno ustaje. Onda se neemo pozdravljati, odlui
Jovan. Do jutra nisu spavali ni jedan ni drugi. U ranu zoru se rastadoe sa
obeanjem da e jedan drugog zvati im to bude bilo potrebno, a ako ne, Solomun
e im bude mogao krenuti u Jovanove krajeve. Zatitniki mu se nasmei dok je
uzjahivao. Minut kasnije Jovan je znao zato. Lena je ekala. Ogrnuta u neki
tanki al verovatno je pred zoru drhtala, ali predoseajui da e Jovan rano
izjahati, reila je da svoje straarsko mesto ne naputa ni za sekund. Podrku je
jo sino dobila od Solomuna.
- Mogu li s tobom? - Gledala ga je odluno spremna da odmah krene po
- 130 -
konja.
Kolebao se nekoliko trenutaka pa sjaha sa konja i momku dodade uzde.
Vie nije bio zbunjen a ona ga je i dalje privlaila, moda vie nego ikada.
Obmanula ga je ali ne i izdala. Dugo se oseao odbaenim iz njenih planova i
nekog budueg ivota, da bi kasnije sam omekao te svoje stavove, ali joj nije
oprostio. Sinoni ok samo mu je pomogao da shvati ali ne i da promeni
miljenje. U srcu je oseao da mu se obratila pravim reima.
- Nemoj- tiho je rekao, ali nije ni pokuao da je privue sebi.
- Kod mene se nita nije promenilo - video joj je ljubav u oima i bio
siguran da je razumeo svaki njen pogled i pokret.
- Sve se promenilo, samo je ljubav ostala. I kod tebe i kod mene!
Zgrabila ga je za ruku poput utopljenika pokuavajui da je poljubi. Ni sam
nije znao da li da je povue ili ne. Tako je kleala pred njim na dvoritu
grofovskog zamka u Slovakoj, dok se sunce lagano promaljalo na horizontu.
Podie je sa zemlje. Oi su joj bile pune suza.
- Sluaj me. Sada mora biti onako kako ja kaem. Idi obavi ono to ima pa
kad sve posvrava kreni u Cobor ili Segedin, od volje ti. Ja u biti slobodan posle
Krstovdana. Ako bude na jednom od ta dva mesta, nau te i nastaviti ovaj
jutronji razgovor.
Ne stidei se, obgrli ga oko vrata traei nenost. Zagrli je tek na tren pa se
izvue iz njenog zagrljaja, pojaha konja i ode. Svo njegovo dalje putovanje liilo
mu je na san. Ognjenu nita nije trebalo objanjavati kad se naoe kod trgovca.
Na svom gazdi je video da je srean. Trgovac je uradio sve onako kako je bilo
dogovoreno, pa nakon kraeg zadravanja krenue natrag. Jovan nije hteo da
reskira pa je povratak bio istim putem kuda su doli, a Petu ponovo zaobioe i
odmor potraie na drugoj strani.
Gazda Itvan je bio zadovoljan. Posao je uraen kako treba, sada ga je
samo trebalo dovriti. I za to je imao reenje. Treba ii u Peuj kod jednog
gazdinog prijatelja koji ima veze sa trgovcima koji nose robu u Mletke. Peuj je
bio slian Segedina, ali sa vie malih sitnih trgovac. Na Segedin su se obraale
bogatije muterije, pa su i trgovci bili vei. Martin Boto je bio poput gazda
Itvana. Spolja jedva primetan, a koliko je imao, to je samo on znao. Od gazda
Itvana manje, ali meu trgovcima Peuja bio je na glasu kao ovek koji sve moe.
Trgovaki njuh dvojice prijatelja bio je presudan da najpre sagledaju robu i
posao, pa tek onda da se pogoste. Gazda Itvan nita nije hteo bez Jovana. Najpre
krenu pria o tome kako je malo onih koji su dobro robu spremni da plate, pa se
onaj jadnik koji takvu robu ima, iv mora slomiti da kako, tako nae kupca.
Mnogo je bolje prodavati jeftinu robu jer ona uvek ima kupca.
- 131 -
Kad taj jedan as uvodnog razgovora proe, gazda Itvan izvadi kesice i
istrese njihovu sadrinu. Botou zasvetlee oi. Nije tu pomoglo ni profesionalno
iskustvo, ni elja da mu se u oima nita ne vidi, blago koje je stajalo pred njima
bilo je pravi izazov. Znalaki probra nekoliko komada i podignu ih u visinu oiju.
Spontano mu se ote Sep ki dolog, ali kao trgovac - kupac odmah se prenu. Nije
morao govoriti da je kamenje pravo. Zameri naravno na tome kako je obraeno jer
to se mora raditi finije i lepe, a rezovi na koje je ukazivao gazda Itvanu lako su
se uoavali. No to kamenu nije umanjivalo cenu jer se takvo kupilo, a takvo e se
prodati. Tek e ga pravi majstori fazonirati i ugraditi u nakit. Martin Bato je
radio lagano nigde ne urei. Nije on nakit procenjivao, to e ve neko od njegovih
uraditi, on je uivao u lepoj robi i razgovoru sa prijateljem.
- Reci mi sa kojom zaradom bi bio zadovoljan.
- Sa polovinom od onog to ti zaradi u Mlecima. - odmah odgovori gazda
Itvan.
Merkali su se poput dva prijatelja koja su postavili laktove na sto i sede
jedan nasuprot drugog, pa ko prevagne. Jovan kome se razgovor od poetka inio
spor i monoton, sada je postajao sve zainteresovaniji. On je tano znao koliko je
plaeno kamenje. Sa trokovima puta sve je kotalo 4600 forinti. Na njegovo
iznenaenje ni jedan ni drugi ne rekoe cenu. Jedino Botu odvoji dvadesetak
komada i bez pitanja ih potrpa u neku svoju kesicu, a ostalo zaveza i vrati
Jovanu.
Veera je bila prava maarska, a nazdravljanja srpska, esta i neumerena.
Razgovor ponovo zapoe, jedino to niko nije pominjao sa kojom se robom trguje.
Na kraju Jovan jedva razumede da gazda Itvan trai 8.600 forinti i da ni za
jednu nee spustiti cenu. Jovan se zamalo prekrsti. Kako je pria zapoela, tako
se brzo i zavrila. Sutradan onaj gazda Itvanov ovek ode sa Botuevim da se
vidi ta se zapravo nudi. Dva prijatelja su za to vreme mirno hrkala u svojim
krevetima. Jovan je nervozan tumarao po dvoritu, ne usuujui se da krene u
grad jer nije znao kad e trebati. Konano se trgovci probudie, ali samo zato da
bi dalje nastavile ono to su sino zapoeli. Jovanu ih je ve bilo dosta pa ode da
vidi ta se radi sa nakitom. Tamo ve nije bilo ni buke ni galame. Trojica ljudi su
pregledali svaki kamen a etvrti je poneto zapisivao ve kako su mu govorili.
Jedva su ga pogledali, usredsreeni na posao koji su radili. I ne gledajui ga
jedan saopti da e do veere sve zavriti.
Uvee, dva trgovca su sedela sami za stolom, tek ovla pijuckali rakiju.
Sede i Jovan. Nije bilo one veselosti od predhodne veeri.
- Roba ti je dobra - govorio je Botu - I ja u je preuzeti ako se dogovorimo
oko cene. Meni ona vredi 7.600 forinti, ali znam da ti moram priznati neke
- 132 -
trokove koje si imao. Na ovo ti dodajem jo 200 forinti i ti iz njih plati sve koje
ima a ja u platiti moje.
Gazda Itvan je nekoliko sekundi razmiljao pa prui ruku.
- Neka ti bude, mada sam raunao na vie. Sam zna da je ovo teko izneti
i doneti dovde. Znam da ni tebi nije lako ovo odneti do Kopra, mada ja mislim da
su tvoje veze puno blie.
- A onda je i zarada manja.
- Ali nema rizika. Ovaj moj partner - pokaza na Jovana - ivot je izlagao dok
se do mene probijao. To se ceniti mora.
Tako trgovina bi zavrena. Tek za veerom, Jovan je video da su obojica
zadovoljni. Uvek je mislio da je to je suma vea cenkanje je due, da bi sada bio
zauen za kako je kratko vreme sve bilo uraeno. Gazda Itvan mu kratko
objasni da trebaju trgovati oni koji to znaju, pa e razgovori biti krai, ali zato
ostala uivanja vea. Dokle je njihovo uivanje trajalo Jovan nije znao jer se u
neko doba noi odvojio i otiao na spavanje.
U Segedinu, gazda Itvan poteno isplati Jovanu sve ono to su dogovorili a
ovaj zadovoljan pohita u Lipovu.
Zimu je proveo u Sent Mihalju, s Lenom.
- 133 -
glava 6.
NA TURSKOJ ZEMLJI
I IVAN CRIJEVI

Promoter:

- 134 -
Prolee 1512. u Kupiniku11 bilo je obasjano suncem. Lep utvreni

despotski grad kupao se u zelenilu okoline, a topli sunevi zraci izmamili su
napolje sve koji su mogli pomoi u poljskim radovima. Tek pred despotskim
dvorom osealo se da ta proleana idila moda vara. Neka uznemirenost oseala
se u vazduhu. Moda su takvom utisku doprinosili konjanici, kojih je ovih dana
bilo vie no obino, mada se ni kod njih nikakvi posebi znakovi nisu oseali.
Zavaljeni u hladovinu, mirno su se odmarali. Tek pred kovanicom bilo je vie
ivosti jer se par momaka takmiilo u gaanju iz samostrela.
U privatnim odajama despota, raspoloenje je bilo tmurno. Ivani Berislavi
je rano ustao i pored toga to ga je celo telo bolelo i odluio da odmah primi neke
srpske velikae. Sada ih je sluao, kao i stotinu puta do sada, mada je znao ta
e ga savetovati. Pa ipak nikada nije proputao priliku da uje i drugo miljenje
uvek se nadajui da bi moglo biti reenje za probleme koje je imao. Samo sada su
i njegovi ivci bili pri kraju. Sve to je radio proteklih godina sada mu se razbijalo
o glavu. U njemu su se meala oseanja i dunost a na to je ve bio navikao.
Oseao je pripadnost ugarsko- hrvatskom plemikom staleu, a istovremeno i
obavezu da bude srpski despot. Ako ve zbog nieg drugog, ono bar zbog
ogromnih despotskih dobara koje je koristio.
Pre svih u oveu prostoriju za prijeme ula je despotica Jelena. Obuena u
haljine od venecijanske svile, sa nakitom oko vrata i ruku, delovala je lepo i pored
godina. Jelena je bila svesna svog izgleda pa se trudila da pred despota uvek
izlazi besprekorno obuena, ponajee u svilu, ba kako je on voleo.
Ree joj da kae ta ima.
- Moje miljenje zna, ali ti uvek radi po svome.
- Sa vama ortodoksima uvek je bila velika muka, ali se nekako dogovorimo.
Sa mojim je puno tee. Ja srpski despot, moram da odluujem ta u i kako u.
Moji su me Hrvati izdali, pa ste ostali samo vi prevrtljivi Srbi, na koje moram
raunati. Slavonci caruju na mojoj zemlji, a Jajce je okrueno sa svih strana
Turcima. Kao da niko nee da razume da su nam najvei neprijatelji Mleani i
Turci. Koji su vei to ni ja ne znam!
Jelena je utala. Znala je raspoloenje svog mua i to da sada trai izlaz. I
pored neprospavanih noi i asova razmiljanja, reenja kao da nije bilo.
- Ne treba uriti, bolje je malo saekati - skoro doapnu despotica.
- Nema se ta ekati. Sabor je pre dve godine doneo odluku o oslobaanju
Dalmatie a Hrvati su je prvi izdali.I ono malo borbi to je voenjo, vie je liilo na
arkanje nego na pravu bitku. A Turci su nam na granici. Bosne skoro da i nema.
Jedino se jo Jajce dri, a pitanje je dokle e - naglo se uspravi. - Nema tu ta da
se eka. Treba ii i videti ta se deava. To i Petar trai od mene.
- 135 -
Teko ustade i odeta do prostorije u kojoj su se ve nalazili

dostojanstvenici. agor prestade.
- Srpski velikai. Znate zato smo ovde. Recite ta mislite i ta nam valja
raditi?
Dok je ekao da prvi progovori, gledao ih je. Sve su to bili ljudi koje je on
dobro znao. Dosta im je verovao, ali u ilama nisu imali onu elju koju je on imao.
Razmiljali su o svojim posedima i imanjima i sve svoje odluke gledali kroz to. Ve
prvi govornik potvrdi njegove slutnje. Turci nee u ove krajeve. Niko nema snage
da udari na Kupinik pa nee ni oni. Njih samo interesuje Adriatik i Dalmati. Ne
treba ih dirati dok oni nas ne diraju. Bio je ovo samo nastavak jueranjih pria
koje su se uvek svodile na jedno isti, Turke ne treba dirati, jer nee ni oni nas.
Najgore od svega je bilo to je svaki od njih sumnjao u vesti koje su neredovno
pristizale. Pravo stanje kao da niko nije znao. Samo se kod kue sve znalo.
Situacija u Ugarskoj bila je sve gora. Srbi su jo verni svojim voama, ali meu
Maarima je nezadovoljstvo. Najgore za despota je bilo to to je meu gospodom
bilo plemia koje nije smeo mrko ni pogledati, a kamoli podii ton. Ko zna ta su
oni imali u svojim glavama. Uinilo mu se pametnim jedino ono to je predloio
grof Petrovi, da nekog poalje na jug da ispita stvar i odmah mu predloio da to
bude neko ko malo zna, a hrabar je i odluan. Napomenuo mu je da je uo za
mladog Jovana Crnojevia pa bi moda on valjao za takav posao.
Ujutro pre bogosluenja u crkvi Svetog Luke, pozva Jelenu i kratko je
upozna sa onim ta e initi. Pozvae Jovana Crnojevia da hitno doe u Kupinik.
Odaslae ga kroz turske zemlje i slobodnu Bosnu, sve do mora. Istina se mora
saznati i o tome moraju svi znati. Tako se savetovanje u Kupiniku zavri onako
kako je i poelo, bez ikakve odluke, ali uz saglasnost despotu da poalje izvidnika
na jug. Dok su velikai zadovoljni krenuli svojim feudima i sami osokoljeni time
to se nita ne zna i to nigde ne moraju, despot je bio ubeen da gubi
dragoceno vreme i da se ve trebalo pripremati za rat.
Despotova poruka zatekla je Jovana u Lipovi. Doneo ju je jedan od ljudi
grofa Petrovia i tek to mu odagna sumnje u istinitost pisma. itao je nekoliko
puta kratak tekst kojim mu despot srpski poruuje da sa malom pratnjom doe
na dvore u Kupinik jer za njega ima poseban zadatak. Posao je neodloan i u
interesu je svekolikog srpstva, a njega je izabrao na osnovu blagonaklone
preporuke grofa Petrovia i saglasnosti mnoge vlastele srpske. Mada nita nije
bilo precizno navedeno probra dvadesetak ljudi i brzo krenu na jug. Nedelju dana
kasnije bio je u Kupiniku. Despot ve u poodmakloj dobi, sedeo je u vrh dugakog
stola. Despotica Jelena sedela je pored njega.
Despot mu kratko ponovo ono to je u pismu bilo napisano, pa ga upita da
- 136 -
li je spreman da izvri jedan veliki posao. Kad Jovan potvrdi odmah pree na
stvar.
- Hou da ode u Bosnu i vidi ta rade Turci. Ti si za njih nepoznat i o tebi
se nita ne zna. Zato si izabran. Ne uputaj se u obraune ako ne mora, a moje
ime nigde ne spominji. Posebno ne u susretu sa Hrvatima. Osluni! Vidi koji su
gradovi javno ili tajno u savezu sa Turcima, a posebno gledaj sve oko Jajca. Ako
Turaka ve ima, propitaj se koliko su snani i ta se pria. Moe biti i trgovac i
razbojnik, ali saznaj to vie. Izvetaj e predati meni, a ako ne, onda Petru u
Budim. On e znati ta dalje.
Jovan se upilji u despota.
- Vi to sigurno moete bolje doznati iz samog Jajca, jer vi ste ban.
- Jesam ja ban, ali ono to meni treba to ne mogu uti od nikog iz jajakog
grada. Priaju mi ono to bi voleli, a ne ono to je stvarno. Ako budem sudio po
njihovom dojavljivanju, onda Turaka u Bosni gotovo da nema. A ja oseam da su
mi za vratom. Proi Bosnu, vidi ta se sprema i da li se neto sprema. Ja u ti
dati papir da moe mirno kroz nae krajeve a i da u Jajcu moe dobiti svu
potrebnu pomo. Na tebe puno raunama i za svoj posao bie dobro nagraen.
Ako bog da bie ti priznata i ona prava koja si ujem traio po Segedinu.
- Ko je Petar kojeg ste pomenuli ?- Jovan je uo da Berislavia ima jo.
Znao je da je Bartol bio nekoliko godina jajaki ban. Za Petra je uo kao za
biskupa u Maarskoj.
- Petar je bio uz kralja Vladislava, a sada je postavljen za priora u Vrani.
Ipak je najvanije da se ve nekoliko godina bavi poslovima koji su povezani za
granicu i zatitu od Turaka. Zbog toga je esto u ovim krajevima. A ako ti bude
bio potreban naie ga u Vespremu - despot tmurno proguna. - Valjda u
poiveti toliko da te doekam i povedem vojsku ako bude trebalo.
Razgovor nije dugo trajao. Jovan prihvati zadatak, pa mu despot odredi
dukate za troak i provijenta koliko mu treba. Najvanije je jajakom banu
predati poruku. Sutradan Jovan se u crkvi svetog Luke pomoli za ivot i zdravlje
svojih ljudi i sebe i da uspeno zavre ono to su zapoeli. Radul kalauz vodio ih
je samo njemu znanim putevima. Presecajui sremsku ravnicu u no stigoe do
prvog odredita, pa ve sutra produie dalje. Jahali su dosta na sever kako bi
izbegli movare i mukotrpno probijanje kroz ume. Hteli ne hteli, kroz umu su
ipak morali, pa kad stigoe do istine, odlaknu svima. Odmorni konji lako su
nosili teret, a Jovan je hteo da budu to odmorniji kad uu na tursku teritoriju.
Uvee Jovan pozva kalauza i naredi da se nae prelaz ali dalje od Barke. Hteo je
preko reke a da to niko ne zna. Kalauz konano stie sa dobrim vestima. Naao je
skelu sa kojom se malo prelazi, a skeladija je na ovek. Turci retko dolaze na
- 137 -
skelu, rae se zadravaju u nekoj krmi podalje od reke, ali ipak ih se treba
pripaziti. Skeladija je imao reenje. Kupie im neto vina i kad se zapiju prelaz je
slobodan.
Mrak je odavno pao kad nestrpljivi ljudi zaue kripanje skele. Sve je bilo
kako je skeladija govorio. Turci su bili zauzeti vinom pa grupa lako pree u
Bosnu. Jovan poteno nagradi skeladiju, a ovaj mu objasni gde e biti ako naiu
nazad u gluvo doba noi kad je skela zamandaljena.
- Da ti jo neto kaem. Nou je sve tvoje. iroko ti polje. Turina nou
nee videti napolju. Oni su po gradovima i tvravama. Ako hoe da putuje a
da te ne vide, obii i oko ove nae sirotinje jer su neki zbog gladi prihvatili
njihovu veru, a takvi e te prokazati. Dri se ume danju a putuj nou. I ko boga
te molim, odmakni noas to dalje jer ako te vide znae kud si preao.
Jovan tako i uini i tek pred zoru dade odmor. Ljudi pozaspae im su
rasedlali konje. Prvi zraci sunca ve su probijali kronje drvea a ljudi se poee
buditi oko podne. ekali su ih ve komadi mesa nataknuti na tapove. Posle jela
nastavie dremuckati, a jedino je Radul kalauz otiao napred. Pred vee se vrati i
on. Nalazili su se pred Srebrnikom, vanim trgovitem i uporitem iz vremena
kraljevine Bosne. Grad je jo uvek bio znaajan ne samo zbog mesta na kome se
nalazio, nego i zbog vanosti koju su mu Turci pridavali. Kasnije nou, prooe
desetak kilometara pored njega i na dobrom mestu, stadoe. Sutradan se Jovan
sa Ognjenom i jo jednim momkom uputi ka gradu.
Grad je bio iv. Ve u jutarnjim satima uveliko se trgovalo i tek kad se
navikoe na galamu, obratie panju na lepe velike kue, ali i atrlje izrasle
neposredno pored njih. Turaka je bilo malo i u arolikoj masi lako su se
raspoznavali kitnjastom odeom duginih boja. Zapanji ga dosta mletake robe
koja je bila jeftinija nego u Segedinu. Trudei se da budu neprimetni, obioe ceo
grad, pazei da uvek budu meu narodom. Jovana je udila slaba posada u
gradu, ali mu je bila jasno zato je tako malo Turaka po ulicama. Slabo se oni
meaju sa nama brzo mu objasnie u svratitu kojeg su nekada drali patareni.
Sa nekoliko plaenih bukara vina, saznade sve to ga je interesovalo. Turaka u
ovom kraju jedva da je bilo. Bajazit je nakon pohoda ostavio manje posade po
najvanijim gradovima, ali prave vlasti u Bosni nije imao. Stvarao se zato jedan
sloj bogataa koji su se oslanjali na Turke i koji su se povijali kako vetar duva.
Jedan od gostiju ispria da je bio u pratnji dubrovakom karavanu sve do
Zvonika i da je i tamo isto kao ovde. Jedino su neto vee posade u rudarskim
gradovima. A Jajce upita Jovan.
- Jajce je prokleto Ugarsko !
Jovan se zaudi reima. ovek je govorio iskreno i verovatno je ovo to je
- 138 -
rekao posledica loeg iskustva.

- Ugari i Hrvati su nam na vratu sa jedne, a Turci s druge strane. I jedni i
drugi bi najbolje uinili da nas puste na miru i da nas od nikog ne brane. - ovek
se predstavi. Bio je Srbin od Doboja, ali sa turske strane. U Doboj redovno odlazi
da trguje tek toliko da se preivi. - Vie volim ovo Tursko, nego ugarsko i
hrvatsko. Od Turaka zna ta moe oekivati, a do sada ni u emu nisu
preterali, a na drugoj strani nikad nita ne zna. Sve menjaju kako im se prohte,
a ni glava nije sigurna. A da ti ne priam koliko uzimaju. Znaju li da ima paru,
odmah je mora dati za porez.
ovek je bio slobodan a dosta toga je znao i uo od starijih. Priao je o
nekim drugim vremenima, a Ugarima e kae narod pamtiti dok je njih, to kralj
igmund pobi u Doboju 171 velikaa i telo im pobaca u reku Bosnu.
- Evo ve sto godina kako je prolo, a uvek neko sa severa ulazi ovom
stranom i uvek misli da je istina samo njegova. A strada tek jadna raja. Kad Turci
dooe, ni jedna glava zbog vere nije poseena, a zbog bosanske crkve nas ne
ostavljaju na miru ni katolici ni oni drugi, a Ugari i Hrvati bi najradije da nas
istrebe.
Jovan spretno ubaci pitanje o vojsci i vojnoj sili, ali promuurni Bosanac
preu pitanje i nastavi po svome
- .... a Turci nemaju ni puno ratnika a ni potrebe da ih alju. ta imaju
slati kad je sve mirno. A kad Ugari ve odlue da krenu u ove krajeve, Turci to
znaju kad i oni - pronicljivo pogleda u Jovana. - Nije vam tamo lako kad urujete
sa dva gospodara.
Jovan se nasmeja.
- A otkud ti zna da smo mi iz Ugarske ?
- Bosanac nikad tako nije izgledao kao ti. Skupio si se u te halje ni disati ne
moe, a ruku od sablje ne odmie. Niko u ovu krmu nije uao a da ga ti nisi
pogledao. Srbin si to vidim, ali ti posao ne znam. A trgovac sigurno nisi.
Jovan priznade da je Srbin iz Ugarske. Predstavi se i brkajlija. Priali su jo
sat vremena ali bosanac je uvek terao po svome, a Jovanova pria da je doao da
vidi i ispita bili se moglo doi ostavi ga ravnodunim. Na kraju mu pristie i sin sa
porukom da je sve popakovano i da se moe kretati. Tek tada ga Jovan zamoli da
i on krene sa njima jer ima posla u tom pravcu. Kad u da e prema Jajcu,
pokaja se to je pristao. Kad jo ugleda Jovanovu druinu sam sebe ujede za jezik
ali povratka vie nije bilo. Oraspoloi se tek uvee kad Jovan kod nejgove kue
kupi tri jagnjeta za ljude i plati bez zastajkivanja.
Sedei pored ranja nastavie jutronji razgovor. U neku dojahae dva konjanika
na omanjim hitrim konjiima. Gazda ustade da ih pozdravi. Visok snaan ovek
- 139 -
pedesetih godina bio je knez. Lako sjaha sa konja i pozdravi se. Prihvati
ponuenu rakiju i namesti se pored ara. Od domaina saznade kako je bilo u
Srebrniku, a on ispria dogaaj iz Maglaja. Vlasi tamo nisu rado doekivani, ali
su se oni i dalje ilavo sputali sa svojih planina prodajui tamo najvie jaganjce,
kou i sir.
- A kojim vi poslom - upita napokon knez.
Jovan ree da su krenuli u Jajce.
- Sa toliko ljudi mogao bi u rat.
Jovan kao i ranije u krmi i sada otvori duu i ispria kako je u Ugarskoj
teko pa su doli videti kako je ovde, ako se ve tamo ne bude moglo izdrati.
- Nikome ni u ovoj zemlji nije lako. Bajazit je zauzet na drugoj strani, vodi
neke svoje bitke, kao i mi nae. A im nema gospodara, podrepai kolo vode. Fala
bogu ima nas, pa se nikog ne bojimo - knez ispod oka pogleda Jovana. Ovaj mu
uzvrati pogled. - Prijatelji su ovde vazda dolazili i ostajali, a neprijatelji su brzo
prolazili. Ovo nikad tursko nee biti, mada im plaamo kako smo dogovorili.
Momci veselo zaagorie dok su dva janjca skidali sa ranja.
- Kae, hoe da vidi kako se ovde ivi. Kako ko. Treba svii na svaki
ivot. Mi smo navikli oko stoke. Drimo ovce a imamo i konje. Moji znaju
zapucati do Zenice da natovare prtljagu nekog karavana i prenesu to u Srebrnik
ili Zvornik. Treba to sve preneti i sauvati. Vini su oboma.
Domain prinese parad iseene jagnjetine. Svi se prihvatie. Odmereno i
polako jedui, knez je imao jo neto da kae.
- Najgori ste nam vi iz Ugarske. Turci su ovde gospodari i sve to imamo
uvaju kao svoje. A vi kad doete sa silnim krstovima znate samo paliti i ubijati,
kao da ovde nisu krani kao vai. Zato kad ujemo da je neko sa gornjih strana,
nije nam uvek milo, mada volimo uti kako na narod tamo ivi.
Jovan je priao o svom narodu, despotima i borbi za vlast, sirotinji i silnom
bogatstvu. Na kraju i stalnom strahu od Turaka.
- Mi smo za Turke raja, ali sam bio sa njima i viao ih. Pod dobrim
gospodarem Turci su silni i moni, ali pravedni. Kod turske vojske ode glava zbog
sitnice. Pravi vojnik zna ta sme i tu im niko ni malo ne poputa. Zna i kakva je
kazna. Opasne su sitne krdalije koje zaostanu iza vojske. Ali ni oni na tvrdo nee
udariti. Kod Turaka se samo jedno mora znati. Mora te pokoriti. U krvi im je da
se ire i idu dalje u nova osvajanja. A onda kad sve to proe, vidi i sam da se
moe ivjeti. Moji su ljudi bili podno Jajca, kosili i spremali travu za sultanovu
vojsku i nikom dlaka s glave nije zafalila. Ako pokrene novu vojnu, mi sa njim
moramo.
- A hoete li uskoro morati ?
- 140 -
Knez je vagao svaku re!

- Nova vojna e skoro biti. Nee sultanova, ali samo lud bi pustio Jajce da ti
se pred nosem iri, a da ga ne pokua uzeti.
No se polako sputala. Jovan pusti Ognjena da rasporedi ljude a on zanet
razgovorom osta pored domaina. Knezu ne promae da Ognjen dvojicu ljudi
postavi za strau. Tek promrlja da ovde jo nikom dlaka sa glave nije falila, a
Jovan preuta odgovor. Knez nastavi hvaliti Turke i njihovu konjicu sa kojom se
niko ne moe boriti.
- Mogao je car Lazar.
- Jeste dok su ili prsa u prsa, dok je bog bio sa Srbima, a oklop na
grudima, ali im se rairie, Turci udarie po svome, puno ljudi izginu, a Turci
nam opet za vrat dooe. Da je bilo sree i pameti Kosova nikad ni bilo ne bi.
Jovan ga zaueno pogleda.
- Tukli su se u ime Boga, za krst asni, za sve nae svetinje.
Knez je mrmljao sebi u bradu Pa ta bi ?
- Niko jo nije znao kako e se bitka zavriti kad je u nju polazio ?
- Ali se znalo ta e biti ako se izgubi - knez nije traio nikakvu potvrdu. U
svojoj bosanskoj glavi on je imao svoje miljenje i od njega nije mislio odstupiti.
- Kosovo je nae prokletstvo. Dve vojske se sudarie, pa obe odoe nazad,
svaka bez gospodara a polje osta prekriveno mrtvima. Za par godina Turci se
vratie kao da nita nije bilo, a nai najhrabriji i najpametniji odoe bogu. Mi i
sada o Kosovu priamo, palimo svee junacima, a ja jo ni jednog Turina nisam
uo da je Kosovo i pomenuo. A mi emo za Kosovom kukati dok je Srba.
- Tako je moralo biti i nikako drugaije - odsee Jovan.
- Nikad nita ne mora biti. Uvek moe biti drugaije. Kad su Turci doli u
ove krajeve, zvali su da im se poklonimo. Moj aa glavu u torbu pa njima pred
noge. Divan je kratko trajao Ili sluaj il se bori. Tako glave sauvasmo, tako se
mnoimo i ivimo. Nije lako ali iva glava sve podnosi. A ti koji ivi tamo u
krianstvu bez Turaka, opet doe da vidi moe li se ovamo. Nije nama onda
tako ni loe.
Jovan se lecnu. Crna pruga mu odskoi na licu poput strune.
- Kosovo je svetinja !
- I za nas je. Kako nee biti sveto mesto gde izginue najbolji! - knez zauta.
Lagano ustade Mora se polaziti. Javi kad krene. Pre no to uzjaha jo jednom
se okrenu Jovanu.
- Ne zaboravi. Mi smo danas pod Turcima, vi pod Ugrima, a pola srpskih
mukih glava nema. To je istina i od nje pobei ne moemo ni ti ni ja. A ono to ti
rekoh za Jajce, ove godine se ne boj, jer travu kosili nismo niti hranu
- 141 -
pripremamo, a za iduu bolje ovamo ne dolazi.- Lagano uzjaha, obode konja i

odjaha u mrak.
Jovan ustade i povue se na spavanje.
Junske kie drale su Jovana tri dana prikovanog na planini. Puno je toga
uo od ljudi, ali je hteo dalje. etvrtog dana spustie se planinskim putevima do
reke Bosne, obioe u irokom luku Maglaj i nie od njega preoe reku. Tu se
pozdravie sa vodiem i produie dalje sami. Ovo je ve bio nesiguran kraj, mada
su turske posade retko dolazile. Ali zato su okolinom harale bande otpadnika ne
gledajui ko je kakve vere. Ni sela im nisu ulivala poverenje pa su ih rae
zaobilazili. Kad se jednog dana zaustavie na poveem proplanku da se odmore i
napoje konje, usledi napad. Srea je to su Turci bili na vreme primeeni.
Polovina ljudi uspe se doepati konja, a druga zgrabi lukove i strele. Pustie samo
jednu strelu, pa zgrabie maeve. Koliko ih je palo, teko je bilo uoiti jer se Turci
kao po komandi rairie i svako jurnu na svoga. Jovan nije mogao videti ko je sa
samostrelom neprekidno gaao i pogaao, a da ga ni Turci nisu odmah uoili.
Seci konje i peaci su ve bili spremni da udarcem u stomak onesposobe konja i
nateraju Turina da sjae. Jovan izdra nalet jednog konjanika, ovaj se okrenu i
jurnu ponovo. Jovan je sada bio spreman. Ko zna odakle izjuri jedan od
Ognjenovih momaka, Turin naglo cimnu konja, da bi izbega sudar i to je bilo
dovoljno da naleti na ma. Bez rei se strovali na zemlju. Konja doviknu i jedan
momak skoi sa konja i dade mu ga. Sa isukanim maevima sad Srbi jurnue na
Turke, ali njihovi konji bili su prespori da bi ih mogli pratiti. Na zemlji, dva
Turina su bila mrtva, a dvojica ranjena. Tri Srbina nisu odolela napadu, a malo
koji nije imao neku ranu na sebi. Sa preivelim Turcima zavrie po kratkom
postupku, a svoje mrtve odmah sahranie. Uhvatie tri turska konja, pa urno
krenue niz Bosnu. Nakon dobrog sata jahanja skrenue u umu i tu se
utaborie. U sumrak se vrati kalauz Radul sa veu da im je 12 Turaka na tragu.
Nije se imalo ta ekati, trebalo je krenuti na njih. Kalauz ih povede nazad dok
konano ne zaustavi kolonu. Udar je bio silovit jer je trebalo iskoristiti
iznenaenje. Samo su se dva Turina uspela iskrasti i nestati negde u mraku.
Jedan Jovanov ovek ostao je mrtav na zemlji, a dvojica su bila dobro nagrena.
Tek ujutro Jovan pregleda ljude. Neki nisu mogli dalje sa njima. U jednom
vlakom selu ostavie ranjenike a oni produie dalje. Na Vrbanji na raskru
puteva, izabrae pogodno mesto i Jovan tu saeka dva dana da mu svi ljudi dou
sebi, ali ga opreznost nije naputala. ak je i kalauzu koji je iao da kupi jagnje
naredio da dobro zametne trag.
Kad krenue dalje Jovan se manje plaio Turaka koliko je bio zabrinut zbog
silnih rana. Ipak nakon dva dana stigoe do grada. Jajce je bio kraljev grad,
- 142 -
dobro utvren, ali sa brojnim propustima iznutra. Odnosi meu hrianima bili
su loi. Ono malo Srba to je ivelo u gradu izbeglo je u okolna sela a time i na
tursku teritoriju. Vojska u utvrenju se svaala izmeu sebe i tek su im duge
patrole po okolini smanjivale bes. Znao je da to na dobro ne moe izai. Turci su
bili na vratima grada, a u njemu su ljudi iveli kao rogovi u vrei. Bartol
Berislavi je ovde banovao etiri godine i za to vreme razbio i ono malo sloge
koliko ju je u Jajcu bilo. Slab organizator neprekidno je bio raspet izmeu
sladostrasnika i katolikog mistika, donosei najpre loe vojne odluke koje bi mu
se razbile o glavu samo da su Turci napali. I ono malo ugarske vojske koliko je
imao u tvravi smanjio je svojom nedoslednou i loim procenama. Ivani koji je
proglaen banom 1511. jedva da je situaciju upoznao, ali je bio svestan toga da
mora grad ojaati i poveriti ga sposobnom vojnom komandantu. I pored silnih
obeanja sem jednog manjeg odreda koji je stigao kao pojaanje, nita se drugo u
Jajcu nije promenilo.
im se malo odmorio zatrai prijem kod komandanta grada. Nije znao ko je
niti ga je to interesovalo. Znao je samo da ima da preda poruku i ako mu bude
reeno, saeka odgovor. Nita u Jajcu nije bilo veliko pa ni banske prostorije. Ali
prijala je prijatna tama i hladovina koja je tu vladala. Samo su kamene kue
mogle praviti takvu hladovinu. Stotinar je bio mlai ovek a ue u prostoriju sa
dvojicom vojnika.
- Kakvu to poruku ima za mene - upita bez ikakvog uvoda.
Jovan mu bez rei prui presavijen list hartije, sa ouvanim peatom. Ovaj
se primae prozoru i poe itati. Ona dvojica ga nisu isputala iz oka. Tek u
neku, mahnu im rukom pa napustie prostorije. Mogao je sada bolje pogledati
svog domaina. Obuen po Ugarski sa svakom sitnicom na svom mestu, neto
duom grguravom kosom i otrih crta lica, nije se osvrtao dok pismo nije
proitao.
- Zna li ta pie unutra? - Jovan odreno odmahnu glavom. - Pie da si
poverljiv ovek jajakog bana i da si doao po poslu da izvidi stanje na turskim
zemljama, a ja da ti pruim pomo gde mogu. ujem da si ve grad obiao, reci
kako ti se svia?
Jovan slegnu ramenima, ali ovaj zatrai da mu odgovori.
- Ni malo. Koliko je grad pouzdan, toliko su ljudi zauzeti svako svojim
poslom, a na odbranu niko ne misli. Suvie su Turci olako shvaeni, ali kad
udare, onda e tek videti svoje zablude - Komandir potvrdi da je tako.- ak je i
vojska zabavljena sa drugim poslovima, a manje sa odbranom. Mora se uvesti
red, milom ili silom.
Komandir je utao. Znao je on bolje nego taj crnopurasti stranac kako grad
- 143 -
izgleda i gde su sve greke. Mada je bio do zla boga pedantan, suvie stvari nije
odgovaralo njegovim gledanjima, pa umesto da ispravlja jednu po jednu, on je
odjednom hteo sve da promeni. Tako se gubio u silnim objanjenjima, pa i
kanjavanju, a da nita nije uradio. Sve to bi pokuao brzo mu se poelo obijati
o glavu. ak su ga i njegovi desetnici jednom sluali a pet puta ne. Od one eline
vladavine od pre nekoliko godina tako nije ostalo nita.
- Puno novca treba da bi se sve uradilo kako valja - pravdao se vie sebi
nego strancu.
- Za neto to ne valja treba samo batina.
Nije bio voljan za razgovor pa otpusti Jovana. Nered i nepotovanje u gradu,
uskoro su se ticali i njega. Izazvani, njegovi ljudi su u krmi zgrabili maeve i
samo je hladnokrvnost jednog vojnog desetnika spreila krvopriloe. Ceo ivot u
gradu odvijao se u tvravi i za tvravu. Tu su se vojnici oseali kao
neprikosnoveni vladari. Zato i Jovan brzo umiri svoje ljude. Dve nedelje koje je
proveo u gradu, uglavnom je patrolirao hrvatskom teritorijom i sluao prie ljudi.
Jedan Berislavi ovde je ostao u velikom seanju, Franjo. Bio je hrabar, dobar
organizator i veliki ratnik. Dva puta je odbijao silne turske napade na Jajce i oba
puta pobedio. Za njegovog banovanja bilo je najvie vojske u gradu, a tada se
znalo kad se ratuje a kad se pije. Ceo grad ga je ispratio kad se 1503. godine
ostario i oaloen smru sinova, dobrovoljno odrekao titule i napustio grad.
Bilo je vreme da se kree pa se Jovan javi komandantu grada. Ovaj mu
predade komad hartije sa peatom.
- uvaj ga dobro jer sam u njemu napisao kakvo je stanje i ta se mora
uraditi da grad ojaa i bude spreman za Turke. Ti reci ta si video, ja te u tome ne
spreavam, ali ako pogleda bolje videe da ima i dosta toga dobroga. Jedno
gledanje je malo da bi se sve videlo, zato pogledaj jo jednom.
Jovan mu na kraju ree da e na jug, pa napraviti irok krug i vratiti se
nazad. Turke e nekako izbegavati, a narodu e se javljati, pa dokle se bude
moglo. Nema puno ljudi, ali ono to ima to je spremno za borbu i moe svata da
izdri. Tako se rastadoe.
Jovan je uo da u okolini ima dosta srpskog ivlja, posebno na Kupresu.
ive na turskoj teritoriji, ali dre se svojih obiaja i vere. Bez pozdrava izjaha sa
svojim ljudima u patrolu, pa naredi da se produi dalje. Tek oko reice Janje
sretoe prve Vlahe. Nisu mu verovali. etvorica stasitih gortaka bilo je spremno
na bitku sa 16 ratnika. Jovan skoi sa konja i nazva im boga. Kratko mu
odgovorie ne pokazujui volju da nastave razgovor, ali napetost ipak popusti.
Tekom mukom saznade da su Vlasi - Srbi i da su se malo udaljili za stadom.
Njihovo selo je na tri sata hoda pa ako ne ure, mogu ih odvesti do tamo.
- 144 -
Pola dana kasnije, Jovan dobi jo jednu pouku iz ratne vetine. Tek to
ugledae prve nastambe, neki neujni alarm pokrenu ljudi i Jovan se nae pred
dvadesetak mukaraca naoruanim onim to im je bilo pri ruci. Jovan ih
pozdravi, a kosmati brkajlija tek u neku, otpozdravi. Drao je u rucu sekiru
nasaenu na dugako dralje. Videlo se da je zna upotrebiti.
- Ja sam ovde knez. Reci ko si i ta trai.
- Traim Srbe, jer sam i sam Srbin, a vidim da ste se spremili za bitku.
- Trebao si ih traiti sa druge strane Drine.
- Ja sam namislio da ih traim po Bosni, a sve mi izgleda da ste to vi. Da
ste Turci odavno bi ve ratovali.
- Mi smo bolji od njih, a u to se moe uveriti. Ovde smo da branimo prolaz.
Jovan sjaha sa konja, pravei se da ne primeuje nervozne pokrete kod
ljudi.
- Valjalo bi o svemu tome priati polako - Brkajlija prie ni za trenutak ne
isputajui sekiru a gomila se povea za jo desetak ljudi - Nisam doao da
ratujem sa svojima, ve u miru. Potegao sam dugaak put, da bi traio bolje za
svoj narod. alje me srpski despot iz Ugarske, a niko od sree na ovakve puteve
sada ne ide.
Brkajlija promrlja neto o tome da ga ba briga za Ugarsku.
- Zna li ti da je ovo Tursko ?
- Znam ! Proputovali smo kroz Bosnu i preko turske zemlje, bili sa Srbima
na Ozrenu, tukli se sa nekom turskom bandom, pa stigli u Jajce. Hteli smo na
jug i tako stigli do tebe.
- Ako ovim putem ide mene mora sresti. Ja sam ti kao balvan na putu.
Preskoiti ne moe ve samo zaobii. Ili da te ja pustim. Kae da si iz Ugarske?
I razgovor krenu. Brkajlija se zvao Sibin. Bio je stoar, graniar doseljen u
ove krajeve da brani Tursko. Njegovi ljudi su po okolini uvali stada ovaca, a po
potrebi su se okupljali i uvali prolaz. Zato su iveli slobodarski, organizovali se
po svom nahoenju, neuznemiravani od Turaka. Jedini porez koji su plaali bilo
je jagnje po kui i to su jednom godinje terali u Kupres. Kraj u kojem su iveli
bio je siguran. Hrvati se nisu usuivali doi, a turske bande su od njih zazirale.
- Najtei su nam nai otpadnici. Napadaju hanove, pljakaju pa bee u
planinu. Teko im je doskoiti. A Turci onda alju svoje odrede koje treba hraniti.
Tako i nama prave tetu. ta se moe, iz ove koe nikud napolje. A narod... narod
dobro ivi. Teko da je bilo gde bolje. I da su nam nae velbue ne bi iveli nita
bolje, samo moda loije.
- A rat. Imali rata i bitaka?
- Ko voli, ima i toga. - Brko mirnu - Sve neto mislim da e naredna
- 145 -
zakaiti i nas.
- Nee valjda po vama Turci udariti.
- Po nama nee, ali po Jajcu po svoj prilici oe... A to to tebe toliko
interesuje ?
Jovan se prignu, pa poe kao poverljivo.
- Da ti pravo kaem mrzim Turke i uvek sam ih mrzio. Volim da ujem da
ih na narod pobeuje. Vidim da se oni u Jajcu spremaju za bitku pa bi ba voleo
da ih potuku, mada ja odoh dalje i to neu videti. A sve mislim da te nekrste ni ti
puno ne voli.
Brko se skoro ciniki nasmeja.
- Ti zna ! - onda se slatko nasmeja - Vrag e ih voliti. To si dobro rekao, ali
bome da upita ove moje koga manje mrze, svi bi ti rekli: Turke. A ono to kae
da se oni u Jajcu spremaju da potuku Turke, to je bilo, a vie biti ne more. Znaju
Turci dobro kako je tamo jer su moji ljudi dosta puta ili da izvide kakvo je
stanje. Ta njih bi ja i moji seljani potukli a kamoli turska vojna to se sprema.
Sa brkom se dugo moglo priati. Iz sveg tog razgovora Jovan shvati da se
ostvaruju crne pretpostavke Ivania Berislavia. Turci e zaista udariti na
Jajce.Tu no ostadoe kod brana. Ujutru im se pridruie i dva momka. Odvee
ih do kuprekih Srba, pa onda dalje kako se dogovore. Srdano se pozdravie na
rastanku.
Kupres je bio daleko od varoi. Tek jedna naseobina seljaka odbeglih negde
iz crnogorskog kra koja se nastanila u lepoj pitomini podno planina.
Rasporeeni po prostranom polju uglavnom su se bavili stoarstvom uz tek po
koju obraenu njivicu. I za to su bili zahvalni jer su im davanja bila manja no u
starom kraju. Kupres je bio stalna stanica karavanima koji su od Livna vodili ka
Travniku i Hadidjedi. Ve je bio ureen prostrani han u kome su trgovci i pratnja
odsedali, a tu su se mogli menjati konji. Ceo ivot kasabe vrtio se oko toga hana.
Tek nekoliko Turaka nalazilo se u Kupresu, a o svemu je odluivao knez sela.
Jovanova grupa stie ba na Petrove poklade. Na platou pred krstom okupilo se
dosta naroda. Knez se umiri kad vide momke sa planine. Ne asei asa pozva
ljude da sjau i da se prihvate vrue janjetine. Male Trojice su ovde dan kada se
obilato mrsi jer posle ovog poinje veliki post sve do Petrovdana. Najtei, jer se
posti onda kad ima najvie posla, ali po ozarenim licima ne bi se reklo da sledi
stroga posna hrana.
- Mi smo ovde na karavane navikli, ali na ovakav kao tvoj, nismo. Srea to
su zaptije otile ka Bugojnu pa se moe na miru razgovarati. Doli ste nam na
divan dan, a jo ako sutra nastavite put eto sree.
Jovan ispod oka pogleda u kneza. Govorio je od srca. Znao je on za
- 146 -
narodno verovanje o ponedeljku. Potanko ispria knezu ta e i kud e, ekajui

zgodnu priliku da i on pripita njega. Prilika mu se ukazala tek uvee, a knez je
dosta znao, mada je malo toga mogao ispriati to Jovan ve nije uo.
Knez je zajutra odavno bio na nogama kad Jovan i njegovi momci krenue
put Livna. Mada po brdima, put je bio dobro odravan i osiguran gde god je
trebalo. U predveerje ujahae u livanjsku kasabu. Po odei se lako moglo
zakljuiti da su Srbi u najveem broju. Kue su bile lepo graene od kamena, a
dolina je izgledala jo lepe nego to ju je knez opisao. U hanu je sve vrvilo od
naroda. Dubrovaki trgovci vraali su se kui. Karavan je nedavno stigao jer su se
konji jo puili. Prtljaga i teret su bili uredno sloeni a Jovan je znao da e straa
pored tovara biti neprekidno. Veina pratilaca je bila iznajmljena i poteno
plaena. Slino je bilo i sa vodiima. Sve te voa karavana ve su vie puta
isprobane u svim nevoljama i dobro su se pokazali im su imali poverenje
dubrovana.
Velika prostorija nije ba delovalo onako otmeno kako ju je knez opisao, a
ve i sam pogled na jelo, bio je dovoljan da ovek ne zapoinje veeru. Jedino su
dubrovani imali svoj kazan i za njih se pripremala posebna hrana. Ako ve nisu
bili za jelo, bar ih niko nita nije zapitkivao. Pomisli da su proli potpuno
neprimeeno. U jednom trenutku uhvati munjevit pogled Turina koji je sedeo sa
dva dubrovaka trgovca. Znao je da je smeten negde u mozak Turina i da e
kad tad morati objasniti ko je i zato je doao. Dva dubrovanina su se
preznojavala za stolom. Izgleda da su i oni bili u situaciji da moraju neto dati za
razvoj kasabe.
Turin im zavri razgovor, nasmeen prie Jovanu i predstavi se. On je
ovde zaduen da se brine o bezbednosti svih karavana i putnika. Pa tako svrati
da pozdravi i stranca. Jovanu ne promae da dvojica zaptija budno paze na svaki
njegov pokret. Bez obzira na broj ljudi ovo je bila ozbiljna vojska koja je znala svoj
posao. Turin se spusti na stolicu nekim mekim lelujavim pokretom. Tako je i
govorio. Otegnuto i meko bez i jedne greke. Odbi ponuenu rakiju, ali natoi
malo vina. Jovan mu ispria da je glavni razlog dolaska trgovina. Zato ide u
Dubrovnik pa ako bog da eto nas za dve - tri nedelje ponovo nazad.
- Ako, ako,- povlaivao je Turin.- Neka ti put bude berietan. Nego nisam
dobro uo za koga se trguje.
Jovan brzo izvaga pa odlui da glavni kupac ipak bude gazda Itvan.
Turin to mirno prihvati. Da li je i koliko verovao, Jovan nije mogao proceniti. Ako
mu je to bila neka uteha, ni Turin njega nije mogao otkriti. Zato nastavi
metodino ispitivati kao kad dva prijatelja vode mirni dokoni razgovor. Jovanovo
trgovako iskustvo sada je dolo do punog izraaja, jer Turin je dobro znao
- 147 -
trgovinu i tek je ispitivao da li je njegov sagovornik zaista trgovac ili ne.

Zadovoljno proceni da je Jovan pravi trgovac, ali slabiji od njega.
- Eto ta su ti ove male kasabe. ovek nikada nije siguran hoe li neko
naglo povui no ili kolac. Najsigurnije je u hanu posebno nou - sve je to bilo
mirno reeno, a Jovan je shvatio poruku. Turin nije hteo da mu se grupa
naoruanih ljudi, pa makar oni bili i trgovci, mota po kraju. Jovan jedva da je i
primetio da je Turin nastavio razgovor - Nije lako, bogami nije. Siromaan je ovo
kraj, ima najvie hrianske raje. Da nema trgovaca koji ostave po koji dukat,
jedva bi bilo za hladnu vodu - nije ga gledao u oi niti je za tim bilo potrebe.
Jovan je bio spreman za ovakav razgovor. Bilo je jasno da bi se Turin
zadovoljio sa dukatom, ali Jovan je hteo vie. Razmiljao je o povratku i bio skoro
siguran da e nazad preko Livna. Zato onda ne dati dva dukata i biti dobro
doekan. Tako dva dukata promenie vlasnika, a da se ni jednom ni obrva ne
pomeri. Turin se lagano nakloni i izae iz hana.
Dubrovani su zavrili veeru i sada su sedeli uz au vina. Ko zna zato
jedan iz drutva ga pozva da im se pridrui. Moda im se uinio kao potencijalna
muterija, a moda ona razmena dukata nije prola nezapaeno kao to je mislio.
Ree im da bi ka Dubrovniku i ako im ne bi smetao moe sa njima. Sigurnije je
kad su brojniji. Objasni im da je ugarski trgovac i da bi hteo do Kotora, do svog
roaka Olivera Bue. Dubrovani su ga znali i kad ga Jovan sluajno opisa,
odmah omekae. Sad su ve i oni bili zainteresovani da im se Jovanova grupa
prikljui.
Dubrovani su ujutro zaista uranili, a slaba kiica nije smetala ni Jovanu i
njegovim momcima. Kroz dolinu moglo se jahati uporedo, pa Jovan iskoristi
priliku da prie mladom Dubrovaninu koji ga je pozvao u drutvo. Tek kad poe
uspon preko planine Jovan ga zapita za put kojim se kreu. Objasni mu da idu
ka Spalato putu i da je uspon povelik, ali moe se jer ni ljudi ni konji nisu previe
optereeni. Jovan lako uvide prednost brdskih konjia. Njegovi momci su svoje
jedva obuzdavali, a brdski su ili sigurno bez zastajkivanja. Tek kad se spustie
do Cetine, Jovan odahnu. Uinio je to dosta glasno pa ga u i Dubrovanin.
Nasmeja se.
- Kod vas u Ugarskoj nema ovakvih prelaza?
- Ima, samo ih je manje.
- Manji konji svikli na planinu to lake savladavaju od vaih konja. Srea je
to nemaju tovar.
Stigoe u Sinj. Bare su se ve bile povukle pa je oko reke sve bilo u zelenilu.
Ognjen se pobrinuo za veeru. Pre nego to su se dubrovani snali on je ve od
nekog ribara koji je lovio pleterom otkupio svu ribu koju je imao i tako druinu
- 148 -
reio suve veere. Odoe i dubrovani da se pogode, ali se uskoro vratie alei se
da ribari nee ni mince ni solade, ve da trae dinare.
Jovan primeti da i pored trojice gospode koja su jahala u karavanu, voa
karavana se redovno obraao njegovom mladom saputniku. On se ba zabrinuto
ogledao oko sebe.
- Ovo je granica ima dosta hajduka koji, ako ih je mnotvo, znaju udariti i
na karavan.
- Pa zar ih Turci nisu suzbili?
- Ovo je niija zemlja. Treba biti oprezan.
Jovan to prihvati kao objanjenje. Han u Sinju bio je manji nego u Livnu ali
zato neuporedivo istiji. im se smestie Jovanovi ljudi okrenue ribu i nakon
toga pomogoe dobar san sa neto vina. Jovan tiho upozori Ognjena da mora
postaviti strae i da dobro dre otvorene oi. Te noi iznenaenja nije bilo. Put se
nastavljao penjati. Izgleda voljom jednog i drugog, on i mladi dubrovanin ponovo
su jahali naporedo.
- Ja sam Ivan Crijevi, dubrovanin i vodim svoj karavan. Imali smo na
ovom podruju loih iskustava, vodi to zna pa je zato tako oprezan.
Jedva da je zavrio kad karavan stade. Primetie i neke ljude sakrivene iza
stene. Vodi je napred pregovarao i Jovan mu se pridrui i dalje motrei na
okolne stene. Trojica ljudi zaustavili su karavan i sada su bili sigurni u svoju
prednost. Stie na vreme da uje jednog od onih na drumu
- ... a da ti pokaem kako je otpor glup, pogledaj okolo!
Dok je irokim pokretom pokazivao ljude kako ustaju iza zaklona, Jovan
tek malo obode konja i ovaj strelovito skoi napred. Narednog trenutka to uradie
i njegova tri oveka a zapanjujue hitro napred pojuri i vodi karavana. Presreta
je ve imao no na vratu, dok su njegova dva druga leala na zemlji, svaki sa po
jednim ovekom na sebi.
- Reci im da ostave oruje.
I pored iznenaenja ovek nije delovao uplaeno. - Dogovriemo se - pa jako
zviznu. Njegovi ljudi se povukoe, osta samo jedan vidljiv na stenama. - ta
hoete od mene?
- Nita a ta ti hoe od nas.
- Hteo sam mnogo ali sada bi se zadovoljio sa pet zlatnika i 10 kutala vina
za mene i moje ljude.
Jovan ga predade jednom od svojih ljudi a on odjaha do Crijevia. Brzo se
vratio.
- Daju ti tri dukata i vina koliko trai.
ovek se nasmeja vujim osmehom.
- 149 -
- Da ti ne naie ja bih uzeo 20 dukata i vina koliko mi treba. Ovako neka

im bude.
- Kako da znam da nee prevariti ?
- Osinjak nikad ne lae. Nego daj to to smo se pogodili pa da se sklanjamo.
Kad dobi ono to je traio okrenu se Jovanu.
- Reci mi Crni, ko si ti?
- Moe me zvati Jovan Crni ovek.
- Junaki si me zaskoio, ali da zna nije Osinjak tako lo ratnik kao to
sada izgleda. Ako ti moja pomo zatreba, stani ovde. Moji e te ljudi ve nai. Ne
zaboravi da trai mene.
Zajedno sa svoja dva oveka zamae stazom kroz stenje.
Uvee stigoe do novog odmorita. Ni posada nije bila velika tek sedam ljudi
raunajui i zapovednika. Ovde ljubaznosti nije bilo. Turin je reao traei i
najmanju sitnicu, na kraju i dokaz o plaenoj carini. Jovan se u jedan mah mai
maa, ali ga dubrovanin zaustavi. Nakon dobrih sat vremena, umorni ljudi
rasteretie konje i posedae. Ivan Crijevi naredi da se donese vino, pa dok je
lagano pio sa Jovanom, priao je
- Da si onog pogubio, upropastio bi sve ono to Dubrovnik gradi sa Turcima
vie od 30 godina. Imamo ugovor sa njima koji nas godinje kota 12.500 dukata,
ali putujemo kroz Tursku kuda elimo a tako i trgujemo. Svaki trgovac na robu
plaa 2 posto carine. I uvek ispadne neto to moramo dodatno potplatiti, od
prodaje soli do uvoza srebra. I ovaj e doi sutra ujutro po svoja dva dukata inae
nas ne bi pustio da poemo. A veeras je samo pokazivao svoju mo.
- Dosta toga vi plaate!
- Dosta, - nasmeja se. - Eto vidi zato su dubrovani krtice kad kupuju i
cepidlake kad prodaju. Moramo i mi neto zaraditi.
Ivan Crijevi pripadao je uglednoj dubrovakoj plemikoj porodici, iji je
otac i sada bio dubrovaki senator. Porodica je stotinama godina davala ugledne i
sposobne ljude, meu kojima je bilo i naunika. Trgovina je bila i ostala izvor
bogatstva, a porodinu tradiciju je sada nastavljao Ivan. Jo je bio mlad za
politiku pa je svesno usmeravan ka trgovini, da je savlada i upozna krajeve. Dva
puta godinje otiskivao se u unutranjost Balkana, nosei najvie englesku
tkaninu, sapune, metalni alat i nakit. Sada se vraao iz Olova dobro natovaren
olovom, ali i koom, medom, suvim jareim i jagnjeim mesom i sa neto vina.
Pred njima je tek bio teak dan. Trebalo je izbei Gabelu koju su Mleani
vrsto drali u svom posedu. Tek uvee stigoe na prelaz na Neretvi. Dubrovanin
se ovde ve oseao kao kod svoje kue. Na drugoj obali kupi ribu za sve ljude i
neto podalje od reke naredi da se riba sprema. Kad veerae, uz au vina
- 150 -
dubrovaki vlastelin zapita Jovana za njegovo ime. Ovaj se predstavi. Priali su

jo pola sata pre no to zaspae.
Dan je osvanuo bez i jednog oblaka, a do Dubrovnika je ostao dan i po puta. Ve
se i na konjima videlo da im je dosta teglenja, a i vodievi ljudi su pokazivali
znake klonulosti. Podne jo nije bilo prolo kad Ivan Crijevi veselo objavi da su
na teritoriji Republike, a nakon pola sata pred njima je na carinarnici vijorila
zastava Svetog Vlaha. Stigli su u Olje. Nisu se dugo zadravali pa produie dalje
zaleem. U Liscu se ljudi dobro odmorie, pa po podne krenue put Slanog. Za tri
sata su stigli i jedva doekali odmor. Ivan posla emisare u Dubrovnik, a on pozva
Jovana u malu prostoriju posebnu ureenu u odmoritu. Naredi damainu da se
sve pripremi to ima iz mora za njegovog gosta. Jovan ga sprei. Neka bude samo
malo ribe, moji e ljudi spremiti ostalo.
- to pobogu pa ribe i koljaka bar ima.
- Danas je petak iznad svih petaka. Najtei petak u godini. Danas po naem
treba biti smeran i Bogu se moliti da te koja nesrea ne pogodi.
- Kad je tako ti onda radi po svome.
Ivan Crijevi je jo veerao kad se Jovan vrati i pridrui mu se. Ivanu
nikako iz glave nije izlazila Jovanova revnost prema Bogu.
- Dubrovnik je katolika republika, a plemstvo je to koje odluuje ko e biti
na elu crkve. Papi se to puno ne svia, ali za sada sve to prihvata. Crkva osim
toga nema nita. Zakonom joj je zabranjeno sticanje imovine. Jo su Nemanjii u
nas formirali pravoslavnu crkvu, ali je i ona nestala sa njima, a ljudi su kasnije
primili rimsku veru. Lako e ih sada poznati u gradu jer e za svetog Vida paliti
vatre pred kuama.
- To onda znai da ima Srba u Dubrovniku?
- Srba, katolika. Ortodoksa nema. Dubrovnik je kroz svoju istoriju mogao
opstati to je sloan. U svemu pa i u veri. To ti je tako ve 500 godina i bie
dovijeka. Iz vaih krajeva ima dosta plemstva koje je proteklih nekoliko stotina
godina tu stizalo i ostajalo, ali su se svi prilagodili. Jako su ti ugledni Bogdanii
iz plemike familije Ljubibrati, Bokovii pa Pavlovii.
- A seljaci ?
- Svi su katolici. Mogu u Dubrovniku iveti i drugi, no se Dubrovani sa
njima ne meaju, a svoju veru mogu provoditi tako da nama ne smetaju.
Dubrovnik se Jovanu uini poput bisera smetenog na obali. Do njega su
stigli putem iz Rijeke Dubrovake pa preko Grua. Ivan mu je objanjavao da su
tu letnjikovci dubrovakog plemstva. U Gruu ih saeka senator Crijevi. Doao je
da doeka sina. Zadovoljno se smeio videi da je zdrav, a jo vie gledajui
natovarene konje koji su klackali po kamenom putu penjui se uzbrdo. Goleme
- 151 -
zidine okruivale su grad. Dole ka moru videle su se velike kule koje su ga

branile. Ivan predstavi Crnojevia a senator ga toplo pozdravi. Pred vratima
grada, uputie ljude ka skladitima na Ploama, a Ivan povede Jovana svojoj
kui.
Lepa iroka ulica delila je grad na dva dela. I ako ne tako velike ipak su
zgrade sa obe strane podseale po lepoti na Venecijanske. Pred velikom kuom
strogih linija stadoe. Unutranjost je bila potpuno suprotna. Senator je bio
veoma imuan ovek. Nekoliko sluga priskoie da im pomognu sa stvarima. I
dok se Ivan pozdravljao sa ukuanima, senator pozva Jovana u prostranu sobu
ukraenu vitrinama sa staklom, knjigama i jednom lepom utavljenom koom.
Dubrovaki gospar otmenim pokretom pokaza Jovanu jednu stolicu pa onda i
sam sede. Zahvali se Jovanu to mu je sinu bio na usluzi. Sluga unese tri ae na
visokim stopicama i bocu sa crnom neprozirnom tekuinom. Senator sam natoi.
- Ovo je posebno vino puno jae od obinog a slabije od grape. Dobija se iz
vinograda na Peljecu. Probajte - podie au. Jovan odmah oseti snagu vina i
njegov poseban ukus. Senator se nasmei - Ve drugo e ii sasvim lako.
Dubrovaki gospar je imao puno tema i puno pitanja ali ipak nije previe
zamarao svog gosta. Konano se pojavi i Ivan. Naredi slugi da pokae Jovanu
sobu i mesto gde e se okupati a Jovan pomisli da bi najbolje bilo u moru.
Kasnije se ist i presvuen spusti u trpezariju. Glatko obrijan, punih crnih
brkova, markantno je delovao. Ivan je ve mirisao poput rue, irokog
neizvetaenog osmeha. Razgovor se nastavljao sve dok senator ne proceni da je
gostu dosta prie i da jedva eka da vidi krevet.
Tri naredna dana je Jovan obilazio Dubrovnik. Bio je poseban kao i ljudi
koji su iveli u njemu. Nije se on mogao meriti sa Venecijom, ali je po istoi
moda bio ispred nje. Mali, uvek vlani Kotor, nije bio ni blizu grada pod Srem.
Ceo je bio u znaku svetog Vlaha, velikog zatitnika. Njegov lik je ak i u kamenu
bio isklesan. Uoi velikog praznika svetog Vida senator zakaza sveanost u svojim
dvorima. Jovan u gradu nae pogodnu odeu, pa je bio spreman. Za njegov ukus
prijem je bio sa previe guve. Vie panje je posvetio muzici nego onima kojima
je bila namenjena. Ivan je bio pravi domain trudei se da gostima posveti svu
panju, pa je tek povremeno dolazio do Jovana i govorio mu ko je ko. ene su bile
raskono obuene a jedna lepa pojava privue mu posebnu panju. Ivan koji
taman tada naie mogao je uti od novog prijatelja
- Ovo je prava za tebe - apnu mu na uho - lepe u Dubrovniku nema!
Ne bez aljenja Ivan promrlja da je ona za njega nedostupna. Zato?
zaudi se Jovan, ...da nije udata. Prijatelj mu odreno odgovori.
- Nije ni udata ni verena, veoma je bogata, a nekada smo se i zagledali, ali
- 152 -
ona je iz porodice Pantela, ugledne ali nisu plemii. Ako bi se njom oenio, vie ne
bi mogao biti lan Velikog vea, a prestao bi biti i plemi. Moramo se eniti u
plemikom krugu a tu je ve devojaka manje.
- Otkud onda ona ovde ?
- Zbog ugleda i bogatstva. Njena porodica puno radi sa tkaninama, posebno
engleskim ako si uo za manestar, a imaju i para da budu kreditori, pa su ak
suvlasnici desetak brodova.
- Kod nas u Crnoj Gori ovakvu curu bi uhvatili pre zore.
Obojica se nasmejae. Jedno poznanstvo je te veeri za Jovana ipak bilo
znaajnije. Upoznao je kapetana koji e za dva dana put Kotora i koji rado
prihvati da poveze Jovana i njegove ljude. Ostalo se do dugo u no, pa Jovan u
neko doba neprimetno ode u svoju sobu.
Sutradan Ivan mu sredi papire pa predloi da zajedno obiu jo jednog
lana njihove porodice. Ivan je u kola spremio ponude, uglavnom ribu, neto
povra i smokava i bavicu vina. Benediktanski manastir Svetog Jakova u
Vinjici pored Dubrovnika, delovao je pusto, skoro sablasno. Kaluer ih je ipak
uo kad su uli. Pozdravi se sa Ivanom a Jovanu tek toliko pokloni panje da ovaj
shvati da ga je primetio. Bez rei povede goste kroz samostan u kojem kao da nije
bilo ive due. Pred jednim vratima se zaustavi i pogleda Ivana. Trebalo je
priekati. Nakon nekoliko minuta, za njim doeta krupan mukarac koji je
nekada morao lepo izgledati. Na njemu se videlo da je davno preao ezdesetu, ali
pokreti su mu bili hitri i brzi. Ivan mu poljubi ruku, pa ga onda celiva u obraz.
- Ovo je Jovan Crnojevi, zetski plemi koji sada ivi u Ugarskoj. Nisam
mogao propustiti priliku da vam ga dovedem, znajui za vae delo.
Kaluer je radoznalo gledao u Jovana, pa mu prui ruku. Tek kad se
pozdravie pozva ih unutra. Velika soba je bila namenjena za rad. Dva velika
radna stola, jedan na kome se pisalo, drugi na kojem su stajale knjige, neke
otvorene, druge sa obeleenim stranicama.
- Ovo je dubrovaki nadbiskupski vikar, moj stric Ludovik Crijevi kojeg
zovu Tubero.
- Ludovicus Aloysius de Cerva - dopuni ga kaluer svojim imenom
prevedenim na latinski.
- Teolog, filozof i historik, prouavalac prolosti i pokaziva budunosti.
Monah odmahnu rukom, pa smesti goste na udobni kanabe a sam se
smesti u fotelju koju je izgleda esto koristio, jer je pored nje bilo naslagano dosta
knjiga. Zahvali se Ivanu za darove, a posebno ree da ga je obradovala bavica
vina, jo ako je crno... Ivan potvrdi da jeste i da ga je on lino birao. Najpre
ispria otkud on i Jovan zajedno, pa tek onda ugrabi priliku da ga upita za
- 153 -
zdravlje i za broj bratije, jer njih tek nekoliko ne stiu sve obaviti. Vikar odmahnu
rukom. Nema vremena za traenje. Mora se raditi jer ivot nije vean. Tek kad
stie vino, razgovor se odveza, a Ludovik Crijevi iskoristi priliku da im pokae
biblioteku. Bila je odmah pored njegove radne sobe, popunjena ukorienim
knjigama, svitkovima hartije i rukopisima.
- To je moje bogatstvo koje stalno upotpunjavam. Tu je historija i sve ono
to se o njoj moglo doznati.
Raspitivao se o stanju u Ugarskoj, pedantno ga vraajui na neke detalje
koji su njega posebno interesovali.
- Teko nam je gore na severu - govorio je Jovan - ipak nas oseaju kao
strance koji su osvojili njihovu zemlju. Moda smo i mi za to krivi jer ne
potujemo to to je vekovno njihovo. Muka je to kad se seli iz starog kraja koje je
hiljadama godina tvoj, jer ti treba bar sto godina da bi u ovim novim krajevima
bili starosedeoci.
- To su gluposti. Exemplum inauditum. Niti su Sloveni kojima i mi svi
pripadamo, hiljadama godina u starom kraju, kako ga ti zove, niti je to vie
Ugarsko nego tvoje. Svi smo mi ovde doseljeni, a moe svako da pria ta hoe. Ja
sam dokazao da smo se svi mi doselili, isto kao to su se i Maari doselili tamo
gore, puno posle nas. Nije tvoja muka i muka vas Srba u tome to ste naselili
prazno i pusto, ve u prokletstvu koje pape ire. Za njih svi ste vi bezbonici,
heretici i izmatici, a samo je jedna crkva prava, ona kojoj su oni na elu. Oni
misle da su pars triumphans a takvih nema.
Jovanu se uini da nije dobro uo. Jedan opat, visoki crkveni poglavar
govorio je protiv svoje crkve. Toga nikada nije bilo.
- Ne udi se, a vidim da ti nije jasno. Ja sam duom i telom za ovu nau
veru i ivot ceo sam joj poklonio, verujui u Hrista i boga spasitelja. Ve pedeset
godina sam sa benediktancima, izuavao sam nau veru i nae uenje. Pape i
kardinali su unele razdor meu poklonike Isusove, govorei o skromnosti i
vrlinama, a ivei drugaije i radei na tetu svih nas Slovena. Protervitas e dono
orta . Bilo im je najvanije da nas zavade. Mene ve sada ne diraju, star sam i
usamljen, pa ni papi vie nisam opasan. A i odao sam se historici, za koju se
misli da ne moe nikom nauditi, a upravo je suprotno. Animus inter amorem et
iram vacillat.
Opat je utao. Prebirao je neto po mislima. Naglo je promenio temu.
- Hoe li ti mladi ovee neto uraditi za mene. Napii mi imena i
prezimena sve srpske vlastele koja ivi u tvom kraju, a moe i vie ako zna. Ako
im zna poreklo i iz kojeg kraju su doli, tim bolje. Ono u ega nisi siguran isto
napii, ali mi oznai da to ne zna sigurno. - kad primeti Jovanov upitni pogled,
- 154 -
ustade i pozva ga da poe sa njim u biblioteku.

- Ovo je moje historijsko delo koje ve godinama piem. - pokaza mu
nekoliko knjiga i hrpu rukopisa. Na jednoj Jovan proita Ludovici Tuberonis Dal.
COMMENTARIORUM DE REBUS- Ovo je tek pet knjiga a uskoro e ih jo biti. U
njima je zapisana istorija ovog naeg novog doba, od kralja Matijaa i borbe za
vlast do kralja Vladislava. Na tom ugarskom prostoru sada ste i vi Srbi, a ja o
tome malo znam. Zato mi ta lista treba da bi od nje poeo.
Jovan potvrdi da e mu to poslati im pre bude mogao, mada o tome nije
posebno razmiljao. Moda jo ove godine. Dobar je sa srpskim svetenicima a oni
najee dosta toga znaju i imaju sauvano.
- Narod uvek yna vie nego to je yapisano i yato treba uti ono ega se
narod sea i ta pamti. Zato ja hou sve to znam da zapiem i ostavim istinu
onim koji e eleti da je znaju. - Prihvatie novu au vina, ali ovog puta od onog
to ga je Ivan doneo. Tubero ga znalaki pomirisa, pa otpi dobar gutljaj. - Reci mi
da li ti je priznato plemstvo arnojeviko.
Jovan negativno odgovori.
- elim samo ono to je moje, a za to ne traim nikakve posebne privilegije.
Kroz sve ovo vreme sam se snaao i kupio malo imanje, ali se loze i korena
Crnojevia niti mogu niti smem odrei. Do kralja ne mogu, a kako koji vlastelin,
tako mi drugo pria.
- Tako je - Tubero ivahno poskoi - Ba to rade i to ne samo u Ugarskoj.
Vlastela i bogatuni hoe vladara da gurnu u zapeak i da oni pravdu dele, a
narodu ne daju da do vladara doe. Faktum infectum fieri nequit 21 . A tu su
Turci puno bolji i kod njih je lako doi do sultana. Ovi nai se boje naroda, a kod
Turaka je to drugaije. Mi se ponosimo humanizmom, a u biti smo varvari. I kad
jednom narod ustane protiv ugnjetavanja, tada ni kralj vie nee moi nita. A
historija sve zapisuje i sve ostaje za budunost. To mora biti nauka, a ne dobra
volja nas starih zanesenjaka. Posluaj mene, jer koliko ja znam tebi pripada bar
titula Domine sperctabilis 22, a to se lako moe urediti.
Tubero otplovi svojim putem u prolost priajui o svom redu. Bilo ga je
teko prekinuti. U samostanu Svetog Jakova bili su ve skoro pet sati. Ivan je ve
pokazivao znake nestrpljenja da se krene, pa i Jovan ustade. Ispraajui ih naloi
Ivanu da pozdravi oca i sve ukuane.
- A kako je onaj erotik poet?
Ivan potvrdi da je dobro i da ga je pozdravio, nata Tubero samo odmahnu
rukom. Srdano se pozdravi sa sinovcem a Jovana jo jednom zamoli da ga ne
zaboravi. Vraajui se u grad, Ivan ispria jo jedan fragment iz istorije svoje
porodice. Taj koji je pozdravio Tubera, bio mu je takoe roak, Ilija Crijevi. Bio je
- 155 -
veliki poeta, pa je to izuavao u Rimu, a ovjenan je za poeziju lovorovim vencem

1484. godine. Sve to ne bi bio problem da izmeu ostalih nije napisao i veliki
ciklus erotskih pesama, to mu Tubero nikada nije oprostio.
- ta ima da mu zamera kad se na njemu vidi da je iroke due i veoma
pametan.
- Zato moj Jovane to on kae da se erotske pesme ne mogu nauiti u crkvi
nego na drugim mestima. To jo nekako i ide da pre desetak godina nije izbio
veliki kandal kad ga je Veliko vijee smenilo sa mesta kastelana tvrave Sokol.
Hteo je da napie nove erotske pesme pa je okupio i takvo drutvo - Ivan se slatko
smejao svojoj domiljatosti - ali sve je to brzo zaboravljeno, ali on i Tubero od
tada ne priaju. Kad je postao kanonik, Tubero se izvinio to zbog bolesti nije
mogao doi, a mene zna pripitati kako nam je raskalani kanonik.
- Zanimljiva porodica - smeei se ree Jovan.
- Da zna da jeste. Jedni zarauju novce, drugi piu poeziju i historiku. A
meni je izgleda sueno da je pravim.
Ako je neto doprinelo dobrom utisku o Dubrovniku, sigurno je to bio
Ludovik Crijevi. Jovan je o tome kasnije razmiljao, divei se oveku koji je
govorio iz svoje glave, neoptereen niim. Kakva razlika izmeu njega i zadrtih i
tekih kanonika po Erdelju i Ugarskoj. Imao je u sebi blagost pravoslavnog
svetenika, ali i hrabrost ugleda i nagomilanog bogatstva porodice Crijevi. Smeo
je da kae i napie i to je najvanije znao je to uraditi. Jovan sebi stavi u zadatak
da e obeanje prema njemu ispuniti najbolje to bude mogao.
Vee pred polazak on i Ivan proveli su na terasi razgovarajui i alei se.
Kad se nije radilo o trgovini Ivan je bio veseljak, ak po malo neobuzdan,
radoznao i avanturista. Nije ga umirila ni kratkotrajna poseta vrnjaka i
benediktanca Mavra Vetranovia. Ovaj mu se izvini to mu nita nije doneo od
svojih stihova, ali e to prvi naredni put uraditi. Vie od poezije smejali su se
njegovim mljetskim doivljajima u samostanu gde je vladao neto slobodniji opat
Bernard Gunduli. Tako proe i to vee. Po dogovoru brod sutradan isplovi sa
Jovanom i pet ljudi. Ostali momci i konji su privremeno ostali u Dubrovniku.
Hteo to ili ne, postajao je sve uzbueniji.
Potpuno izgubi hladnokrvnost kad brod proe kroz Verige i u irokom luku
pratei vetar zaokrenu u Kotorski zaliv. Na obali su se videle kue i ljudi, ponegde
i raskono zelenilo. Tek kad prooe suenje kod Dobrote pred njima se ukaza
Kotor sa preteom gromadom planina iznad sebe. Jovan je upijao svaki detalj
traei onu veliinu koju je u mislima odneo kao momak. Ali Kotor nije mogao
uveati. ak su i silne zidine koje su se spajale na Svetom Ivanu, sa mora
izgledale krhke i osvojive. Na pristanitu slika kakvu je pamtio, dopunjena tek sa
- 156 -
jednim mletakim brodom i trgovakom galijom privezanom neto dalje. Jedan

oficir kotorske bratovtine sa dva mornara odmah im zatrai papire. Jovan ih
pokaza a oficir u kitnjastom odelu upita za razlog posete. Dobi neodreen odgovor
Trgovina ali se sa njim zadovolji. Puno ga je vie interesovao brod jer je postojalo
pravilo da se porez odreuje od broja jarbola. Na doku ostavi ljude a Ognjenu
skrenu panju da paze ta rade. On se uputi kui Nikole Draga. Lako ju je
pronaao. Nalazila se severno od katedrale, a koliko se seao ispod nje je vodio
mali ulini prolaz. Uklesani aneo sa grbom na proelju govorili su mu da je
stigao kuda je krenuo. U lepo ureenoj kui Dragovih Jovan je bio doekan kao
najdrai gost. Mlai Nikolin sin Petar odmah se pobrinuo da se gost osvei pa ga
tek onda izvede pred ukuane. Jovan mlaima dade po dukat kao svoj dar. Sve ih
je interesovalo, pa je dosta trajalo dok im prvu e nije utolio. Tek onda se malo
zaloi a radoznalost tek malo utihnu. Dovoljno da se i on raspita. Nikola je umro
u prolee prole godine23. Po njegovoj elji prenet je u brda i tamo sahranjen. Sve
poslove oko toga preuzeo je Aleksa Boidarevi a odavde ga je ispratio Petar. Lepo
je preiveo nekoliko godina, uvek zadovoljan i tek sa tugom to mu sin nije blie.
Umro je lako bez gra sretan to je u svojoj zemlji. Voleo je u leto otii u brda.
Mleani mu nikakve probleme nisu pravili, a zahvaljujui Aleksi, ni Turci.
O ostalim Crnojeviima Nikola Drago je znao tek neto vie od Jovana.
Jelisaveta je konano nala mir u Veneciji zahvaljujui prihodima od Sinjorie. O
uru su vesti nepouzdane ali se pria da mu tamo negde u Anadoliji nije loe.
Na njegovu alost Bajazit i ne pomilja da ga vrati u Crnu Goru, a ponovo je
odbijen zahtev porodice da odu do njega. Drago mu ispria i za neke Crnojevie,
uglednu gospodu iz Plava koji su sauvali veru. Oni mogu biti samo od Stefana
urainovog uraevia.
Prilike u gornjoj Zeti teko se mogu prepriati. To se mora videti i osetiti.
Ako hoe u brda mora se osloniti samo na Boidarevia, ali mora biti oprezan jer
je cela zemja posejana turskim pijunima i njihovim doglavnicima. Mnogo se
toga promenilo od tvog odlaska!. Drago mu na kraju poverljivo ispria da je uo
da se sprema sveta alijansa protiv Turaka i da papa pod krst poziva sve kriane.
Jesu li i Srbi u tome ?
Jovan to ve nije znao, a iskreno se nadao da je tako neto mogue. No
malo ta mu je u tih dana boravka u Kotoru to moglo potvrditi. Jovan se vie
okretao ovozemaljskim temama, jer se i Kotor mnogo promenio od kada je u
njemu poslednji put bio. Jedino su Crnogorci ostali mnogobrojni. Njihov broj se
utrostruio, pa su gradske vlasti imale puno muke da smanje priliv naroda iz
brda. Zauujue je veliki broj Crnogoraca prihvatio zanatstvo pa su neki od njih
postali pravi majstori. U to se uverio i sluajnim susretom sa bogatim trgovcem
- 157 -
Pautinovim. Za njega su izraivali najbolje samostrele, ak toliko dobre da ih je

on izvozio i prodavao na severu.
Bio je Ivanjdan kad se pozdravio sa Nikolom i Petrom Dragom. Uzjaha
konja pa sa momcima krenu put brda. Na Njeguima lako je bilo pronai kuu
Alekse Boidarovia, kneza. Kuu zatee punu ljudi. Domain, ovek etrdesetih
godina pozdravi goste. Predstavi se kao Aleksin sin Stojan. Knez je umro pre
nedugo vremena i sada ga sin zamenjuje. Tek kad sjaha domain ga upita A koji
si ti?
- Jovan Nikolin Crnojevi.
- Pa ta ne govori no te doekujem ko stranca, a jo si mi se uinio poznat.
Knez rairi ruke pa se izljubie. Domain prekide agor i predstavi gosta.
Posni ruak se posle toga odui do duboko u no zainjen razgovorom. Knez
Stojan mu ree da vie nije knez no spahija. Titulu spahije sam od oca nasledio
pa sad gledam da radim na dobribit ljudi kao to je i on radio. Objasni mu da su
i danas imali neke dogovore, a poneto je mogao uti Ivanjdan je pa smo zato
malo due zaseli. Knez je bio jedan od dva spahije iz cele Zete. Osim njega
spahija je bio jo Stefan Crnojevi. Pored njih Turci su probrali i namestili jo 53
muselima i oslobodili ih svih dabina. Ti knezovi srpskog roda trebali su da
bezbolno uvrste tursku vlast po svim vanijim mestima i oblastima. Crnogorci su
ih zvali knezovima.
- Nije dobro - priao je knez. - Narod se puno buni. Smatra da sam po sebi
ima vea prava od drugih. Vie ne daju ni mladie u vojsku, jer se boje da ih
Turci ne poalju van granica. Najgore je to nisu svikli nikome plaati porez. Mi
se borimo da budu to manji, ali ta to vredi kad nai sve odbijaju. Sada nee da
daju ni hara. Ni sam ne znam ta da mislim. Teko je od sirotinje uzimati, a opet
i drava mora od neeg iveti.
Jovana je interesovalo koliki je taj narodni bunt. Knez ga je smatrao kao
neprijatnost koja se moe reiti, a manje kao mogui ustanak.
- Pazi se ljudi Jovane. Turci nikad ne staju na jednom. Mi smo izabrani i
odgovaramo vlastima, ali oni imaju i druge svoje ljude, pa znaju i kako se mi
ponaamo i ta radimo.
Ve je zahladnilo. Od Lovena dunu prohladni vetar. Jovan je sa
zadovoljstvom pio dobro Crmniko vino. Knez mu skoro proapta da ga i Turci
vole. Tiho nastavi priu.
- Sluajui skadarskog bega, neto mislim da ovo gunanje nee izai na
dobro. Nisu Turci budale. Znaju oni ta hoe. im su ih poeli pritiskivati sa
severa, oni malo popuste omu oko vrata, ali uvek trae neku uslugu kako bi
uvrstili dravu. Sada znaju i vide, pa sve mislim da e popustiti tamo gde mogu
- 158 -
a ovde mogu - knez zamiljeno mahnu glavom - Govorili smo da Crna Gora bude
poseban sandakat sa Crnogorcima kao filurdijama.
- To ti meni knee mora detaljnije objasniti jer ja ti se u to ne razumem.
- Daj boe da nemora ni saznati, jer kako god ga okrene, turski si
podanik i haralija, a i tu ima vie grupa a mislim da to zna. Ovde kod nas je
najbolje to se moglo postii. Svi mi spahije i muselimi smo Srbi, a samo je kadija
poturenjak. A on se malo pita. Jedini mu je posao da organizuje odlazak
crnogoraca u maju u Grbalj na ienje solana. A to se plaa - knez jo vie utia.
- Ako dobijemo sandak onda sa skadarskim begom neemo nita imati a
naveliko se pria da emo plaati samo filuriju, a to ti je manje od manjeg.
Jovan je traio pukotine u kneevoj prii, elei da veruje da e crnogorci
ustati na signal sa strane i da e se boriti protiv Turaka. Takva vest bi mu bila
najdraa.
- A ima li bune zbog prisilnog rada ?
Knez se slatko nasmeja.
- Moj Jovane ovaj narod je samo u rat rado iao, a na rad nikako. Jedva
nekako uspemo prikupiti ljude, a knezovi su tu mnogo uradili. Sve ovo oko
Gornje Zete ima po defteru skoro 2600 domova a u svakom bar po dve muke
glave, negde i puno vie. Ali kad ponemo u maju skupljati ljude, jednog po kui,
kao da im zube vadimo. A solane se moraju oistiti i to je jedva petnaestak dana
posla... Bune se jata, ali se ne bune kad je isplata. Turci su podigli dnevnicu sa
5 na 7 aki pa ti vidi. Nekima su to jedine pare koje za godinu dana unesu u
kuu.
Knez se pohvali kako su Mleani poeli poputati. Sada se lake ulazi i
izlazi iz grada a puno lake primaju ljude koji moraju beati iz Turske.
- Risan je tome mnogo doprineo. Od kako su Turci useli, u njega su puno
uloili, a na skeli se vodi velika trgovina. Ako hoe da trguju Mleani se moraju
okretati nama. Da zna - tu knez znaajno zastade - ovako nikad nije bilo.
Jovan to proguta. Od ljubaznog kneza oprostio se ujutro. U prvi tren se
upita da li e se setiti puta ka Cetinju, ali je nesvesno jahao dobrim putem. Kao
da je u njega urezan, a tuda nije esto prolazio ni u mladosti. Tek kad prooe
Dugi do progovori prvi put sa Ognjenom. Zamukoe kad se pred njima ukaza
cetinjska dolina sva u nekim udnim bojama, sa manastirom i dvorom. Neto
podalje videle su se kamene kue podignute dok je jo on bio na Cetinju, a i
podosta novih. Cetinje je bilo malo, puno manje nego u seanju. Pa ipak srce mu
je bilo puno. Sve mu je sada izgledalo kao ranije, a zapravo sve je bilo drugaije.
Manastir kao da se proirio, a sve drugo se smanjilo. Veina kua koje su
napravljene u prvo vreme, sada se skoro nisu videle, malene i skromne, a nikle su
- 159 -
neke nove koje kao da su trale u toj pitomini. Nekad umoviti obronci i velika
bukova uma smanjili su se i polako nestajali. Doseljenici su je iskrili branei
se od hladnoe. Umesto ume voda je ve uradila svoje, pa se tamo gde je ona bila
nazirala gola stena. Tek sada Jovan vide u kakvom je kamenu iveo. Najvie mu
je nedostajala uma. ak je i ona podno Lovena bila iseena. Bez nje, Cetinje
kao da je izgubilo svog velikog monog zatitinika. Videla su se tek dva stada
ovaca. Dok je jahao ka manastiru primeti nekoliko napuklih ognjita a jedva da
primeti nekog oveka.
Vladika nije bio u manastiru, a jedan od kaluera udovolji Jovanovoj elji
da mu pokae oev grob. Malo groblje sa tek nekoliko grobova najbolje je govorilo
o broju stanovnika. Nikolin grob je bio malo vei od ostalih, a na kamenu se video
i nekakav pokuaj da se neto uklee ali Jovan nita nije mogao razaznati. Upali
sveu i sede na kamen. Razmiljao je o ocu i o onom to ga je vuklo ovamo, na
vekovne panjake Crnojevia. ta je to bilo u njegovom srcu to ga je iz Panonije
dovelo meu munje i gromove. ak i iz bliskog Kotora esto je ovamo zalazio
traei tu neki mir i spokoj, da bi ga tu naao za venost. Nije oseao alenje, tek
nostalgiju. Otac je ivot ishodao samo njemu znanim stazama i onda kad ga je
vreme pregazilo povukao se u sebe, svestan da je uradio sve to je mogao i da
dalje nema. Taj nemir koji ga je muio naao je na Cetinju svoje ishodite. Dalje
je put preputao njemu, Jovanu.
Darova manastir i izae napolje. Momci su sedeli na guvnu Ivan bega.
Samo im kratko ree da je to sveto mesto crnogoraca pa uzjaha konja i uputi se
svojoj kui. Zatee zaputenu kamenu kuicu, obraslu nekim gustim bodljikavim
bunom sa neto trave. Vetrovi su po zidovima ispisivali godine, a ognjite davno
ve nije paljeno. Prikupi malo suvaraka pa upali plamen na njemu. Dim se
odmah poe uzdizati prema nebu. Neka se u jo jednoj kui Crnojevia dim
zavijori iznad krova. Bio je setan i znao da jo dugo nee goriti, a onda ko zna da
li e ikada ponovo biti upaljen.
Ceo taj dan je samovao a tek predvee sede sa Ognjenom i momcima. Nisu
ni pokuavali da ga razumeju. Ovo je za njih bila pusta zemlja, bez ume i neke
posebne privlanosti. Manastir, lepo sagraen mogao je imati znaaj samo za
ovdanje ljude. Videli su oni i vee i bogatije. Pred no Jovan odjaha put planine,
kazujui ljudima da se ne brinu ako okasni ili ak ako nedoe.
Na toploj steni24 podno planine, ponovo je mogao posmatrati dolinu koja
se pod njom pruala. Samo sada je bila manja nego to mu se to u mladosti
inilo. Kroz prvi mrak pogleda jo jednom put manastira i zaklopi oi. Bio je sa
Nikolom. No je prolazila dok je Jovan razgovarao sa mrtvima. Pred zoru oprosti
se od njih. Trebalo mu je pola sata dok je shvatio gde se nalazi i ko je. Postajalo je
- 160 -
sve vidnije. Straar pred kuom Crnojevia bio je budan. Seo je na panj, naslonio
se na zid svoje kue i zaspao.
Kasnije u toku dana stie i kurir iz Kotora sa pismom u kojem mu Drago
poruuje da Ivan Crijevi dolazi u Kotor za pet dana i da svakako hoe da ga vidi.
Sigurno je neto vano pa zato treba neizostavno doi u grad. I bez toga Jovan bi
se spustio do Kotora. Dan pred Petrovdan Jovan nabavi dva jagnjeta, sutra e se
sa njima pozabaviti. Jutro osvanu mrgodno i tmurno. Jovan se sa nekoliko
momaka uputi ka manastiru. Na slubu boju okupilo se podosta naroda,
posebno mladei, svo Cetinjsko pleme. Svi u najlepoj odei, a mukarci sa
pripasanim sabljama. Oni iz bliza stigli su sa itavim porodicama, a iz veih
daljina su stigli samo mukarci. Jovan nije nikog poznavao, ali se znalo ko je on.
Preutno ga propustie na ulazu u crkvu. Vladika je sluio uz pratnju kaluera.
Jovan ga prepoznade a i on njega. Posle slube, srdano se pozdravie a Jovan
obea da e sutra popodne navratiti u manastir. Napolju nebo se razvedrilo, a
sunce je ve okupalo Cetinje. Narod povadio ono to je poneo za pojesti, jer se na
Cetinju nije imalo ta kupiti. Na Ivanovom guvnu neto mukaraca. Bie ih vie
kad im se pridrui vladika. Jovan se oseao poput stranca, a znao je da bi
nepoverenje bilo takvo da bi samo drugima mogao smetati.
Kod kue momcima se prijelo peenje. Sa obe strane ara stavili su po
jedno jagnje i ve ih lagano vrtili. Opusti se sluajui nevezan razgovor i male
ale. Tu na svom ognjitu samo ti momci pored njega davali su mu spokoj koji se
nadao nai dolaskom na kuni prag. Tek sutradan u manastiru postao je svestan
da su koreni suvie jaki da bih ih se tek tako odrekao.
Vladika se Jovana seao jo od ranije, dok je bio kaluer u manastiru.
esto je odlazio u narod. Po prirodi tih i nenametljiv, elinom voljom je uvao
svoja ubeenja. Na Cetinje je doao onda kad je to bilo najtee, odmah po
osnivanju manastira. On ak i neto ranije da bi nadgledao i pazio kako se radi.
Kao vikarni episkop zetskog mitropolita Visariona vodio je rauna o svakom
detalju pripremajui manastir za novo sedite Zetske mitropolije. Tako je upoznao
i bio u stalnom kontaktu sa Ivanom Crnojeviem, a odatle ga je znao i Nikola. Kad
se mitropolija preselila na Cetinje obavljao je razliite poslove, a koliko je bio
cenjen govori i to da ga je Ivan Crnojevi pomenuo u svojoj povelji, a pominjan je i
u Oktoihu prvoglasniku. Posle Visarionove smrti 1494. postao je mitropolit
Zetski, a nakon odlaska ura u Mletke preuzeo je i neke poslove vladara, stalno
se nadajui da e se gospodar vratiti.
Sedeli su jedan nasuprot drugog u oveoj prostoriji koju je vladika koristio
za primanja.
- Preko Mletaka si stigao iz Ugarske da se napije vode i ode. - Vladika je
- 161 -
tiho govorio - ujem bio si u manastiru. Neka. To nam je jo jedino ostalo na ega
se ponosimo. Tvoj otac Nikola dolazio je u manastir svakog ljeta i uvek kad nema
naroda. A stalno te je prizivao molei boga da doe i ti, makar samo da se
pokloni ovoj zemlji i uspomeni na Crnojevie. - Mitropolit Vavila to mirno ree,
ali ostavi vremena Jovanu da i on odgovori.
- Sveti vladiko. Ti sve zna. Ovde sam jer me je krv dovde dovela. Upalio
sam oganj u kui Nikole Crnojevia, ali ga neu dugo drati upaljena. Dao sam
vjeru da u nazad i ne mislim je kriti. - Vladika samo potvrdi da ga je razumeo Doao sam ovde poslom i idem dalje. Ali sada mi se sve probudilo, oseam da to
nisam ja od pre tri meseca, ve neki drugi ovek.
- Ako. U oveku se uvek bori dobro i zlo. Samo u pravih ljudi, dobro
pobeuje.
Vladika je eleo mnogo da sazna. O narodu sa tog kraja malo je toga znao.
Tek toliko da se u Jenopolju nalazi sedite crke. Jovan mu je priao o plodnim
prostranstvima u Bakoj i Banatu, vremenu kada sve ozeleni pa kako god se
okrene opet zelenilo. Priao je o stotinama goveda i ovaca, o ljudima koji se o
tome brinu, ali i o muci i nepravdi koja se godinama sprovodi. A najtee je biti
vernik, jer Srbina svako omalovaava, a katolici ih hoe u svoje redove. Moda je
to tako bolje, jer e se onda srpska bolje uti.
- Tako ti je kod nas u Patrovia. to ih vie pritiskaju naa se re sve bolje
uje - pa se neeg priseti. - Nikola ti je odlazio u manastir Praskvica. Znao je
tamo ostati po nedelju - dve dana. Govorio je da mu se ovde priinjavaju due
Crnojevia, a mislim da je tamo nalazio spokoj. Oni ti sigurno mogu jo poneto
ispriati o ocu. A ti ta ti eli?
Jovan potanko objasni sveteniku ta eli, borbu protiv Turaka. Ree i to
da ga je srpski despot poslao da vidi kakvo je raspoloenje i ta se moe uraditi.
- Ovde si ve par dana. ta misli ?
- Ni sam ne znam sveti oe. Vidim da Crnogorci Turcima ne veruju i da su
stalno spremni da uu u boj, ali sve je to nekako izolovano i sigurno ne bi
Turcima nanelo puno tete. Ti si vladiko jedini koji moe rei neku vie.
Vladika je gladio bradu.
- A ta ti sine oekuje od mene?
- Podrku, sveti vladiko. Podrku od tebe koji uva guvno Ivana Crnojevia
i due svih nas.
- A tako... To ti sada teko mogu odgovoriti. A nisam siguran ni da je vreme
za ovakve razgovore. Moje je da ti kaem ta mislim, a tvoje da shvati. Duan
sam da ti priam istinu onakvu kakvu je ja vidim a moliu se Bogu da to bude na
korist svih nas.
- 162 -
Potee utanje koje Jovan nije prekidao. Znao je da vladiki nije lako, a
svikao je sa plemenskim glavarima voditi ovakve razgovore. Morao je biti brz i
hitar, otar i milosrdan, ali sada je hteo govoriti potpunu istinu oveku pred
sobom, jer samo istina je spasavala srpski narod da ne srlja u bitke koje je
unapred izgubio.
- Nije mi lako odgovoriti tebi Crnojeviu, ali neto u ti rei. Bog je izmislio
Turke i poslao ih ovamo nama. Da njih ne bi, za koju godinu ni mene ne bi
zatekao. Vie je ljudi poginulo svetei se meu sobom, no to e ikada poginuti
ratujui sa Turcima. A do Turaka, Cuce su bile protiv eklia, Bjelice protiv
Ozrinia, a onda svi zajedno protiv Kosijera ili Bjelopavlia. Ve se nije znalo ni ko
se sa kim bio, ni zato. Samo uje da glave padaju. No da ti kaem, dok je
Turaka bie i sjee. Evo sada su uprli da nita ne plaaju, oe ura na vlast.
Diraju Turke i gde treba i gde ne treba. A niko sa nikim ne zbori, nego svako
posebno. Ovako, malo po malo pa jedni drugima oprostie. Zato ti ja moram
obavljati poslove koji su moji, ali i stotine oni koji se moraju uraditi, a
gospodarevi su.
Krenu pria o Vasojeviima i Bratonoiima koje Turci ujedinie i izmirie.
Ali svi oni i dalje imaju svoje planove i svoje borbe. Najmanje je ljudi oko Cetinja,
a moda je tako i bolje, jer da je vie naroda, lake bi se na Turke udaralo, a ko bi
onda Cetinje branio.
- Ovo upamti. Sva plemena e lasno po Turcima udariti, ali ovi nai su ko
kurjaci navikli se boriti sami, pa e tako i u budue. Od njih Turci nikada mira
imati nee ko to ga ni sada nemaju. Ako hoe Crnu Goru moraju biti ovde, a ako
su ovde, nisu tamo u tvojoj Ugarskoj. To ti je najvea pomo koju odavde moe
dobiti, a za to ti ne trebaju nikakvi razgovori ni ubeivanja. Niti ja, a niti neko
drugi nee i ne treba nita potpisivati. Krst, ma bio i rimski uvijek je od meseca
prei. - Vladika uuta, ali Jovana je jo neto interesovalo, Stefan.
- Vlada li Stefan Crnom Gorom kao to je to uvek hteo.
- Niko ne vlada Crnom Gorom. Jo se jedino potuje zakon Ivana Crnojevia
i dobrohotnost ureva prema ovom svetom hramu. A ovi nai su odavno prestali
plaati dukat po kui to je jo gospodar Ivan uveo, ali je ipak ostalo ono to je
dato svetoj crkvi. Od toga se izdrava ova mitropolija i sve crkve po Zeti, a pomae
se i narod naroito kad glad zavlada. Sudbina svetenstva je da bude uz narod i
mi emo uz njega ostati bez obzira ta bude sutra. Kad je ura polazio odavde
ostavio nam je narod na staranje. Dok god je on iv, samo on moe odluiti ko e
ga zameniti, a posle njega, moe biti samo njegovo potomstvo.Tako je odluio
zbor, a ja to ne mogu promeniti sem da ponovo pred narod iznesem isto pa neka
opet kau.
- 163 -
Sve je bilo reeno. U sveanoj tiini se i rastadoe. Jovan poljubi vladiki

ruku, a ovaj ga podie i poljubi u obraz.
- ivi asno, uvaj ime, obraz i glavu. Nije vas jo puno ostalo.
Bio je Pavlovdan 1512. godine. Zetskog mitropolita Vavilu video je tada
poslednji put. Sputajui se sa crnogorskih brda ka Kotoru, Jovan je ponovo kao
opinjen gledao ka moru. Nisu se zalud Mleani i Turci otimali za ovaj jadranski
biser. Boke di Kataro26 zvali su Mleani ovaj prekrasan sklad mora i kopna. Pa i
Ivan iz Dubrovnika nije rekao Boka, nego Boke. Dok je gledao zaliv lagano se
sputajui ka njemu, seti se prie da je Kotor gradio car Stefan uz pomo vile. Pa
kad grad zavri poe se njime hvaliti, a vila da bi ga kaznile u suna leta posoli
sve izvore sem jednog. Tako dokaza da ovek nikad nita bez boje pomoi nije
napravio a da to bude savreno. Bez problema proe carinu. Petar Drago ga
doeka sa priom da Ivan Crijevi sutra stie u Kotor da bi se neto dogovorio sa
Jovanom. Vie od toga, ni on nije znao.
Brodica jedva da je dodirnula molo, a Ivan Cijevi je ve bio na obali. Brzo
proe mletakog slubenika i uputi se kui Dragovih. Radosno ga doekae. Bio
je drag i rado vien gost. Jedva doeka da Jovanu ispria svoju zamisao. Opremio
bi veliki karavan sa skupocenom robom i poveo je ka Beogradu. No na takav rizik
bi se odluio samo ako ga Jovan i njegovi ljudi budu pratili. Sve turske dozvole e
lako srediti, ali hajduci i razbojnici ne pitaju za dozvolu. Karavan nema potrebe
da uri pa e Jovan moi usput raditi ono to je naumio. Tako e Ivan pomoi
Jovanu da nesmetano putuju kroz turske krajeve, a obrnuto karavan e imati
potrebnu sigurnost. Sve Jovanove ljude, Ivan e poteno platiti. Lako se
dogovorie da se nau u Onogotu na Ognjenu Mariju, pa e dalje yajedno.
Ivan se sada urilo. Uskoro se njegova brodica izgubi sa vidika. Sada je
Jovan ve smirenije mogao obii Kotor. Crnojevia je jo bilo u gradu mada nisu
nosili to prezime. Obie tetke, da bi na kraju ceo jedan dan proveo jaui oko
zaliva i razmiljajui. Ujutro, 17. jula odjaha ka manastiru Praskvica. Znao je za
njega samo po uvenju, ali nikad u njege nije odlazio. Patrovii su ga uvali kao
najveu svetinju. Seao se pria da nikada velike divane nisu pravili oko
manastira, da se ljudi na tom njihovom svetom mestu sluajno ne bi sporekali,
jer je to veliki greh. Za to su imali druga mesta. Najpre i najee Sveti epan28.
Samo zahvaljujui ugledu Bua, Jovan sa malom pratnjom dobi dozvolu da ide u
Patrovie.
Hteo ne hteo, smekao se dok su jahali obodom Grbljanske doline i sluao
priu kotoranina vodia, koji je o Patroviima imao svoje miljenje. A celo vreme
je kruio i obmotavao, pazei da svojim papskim uverenjima, ne povredi Jovanova
pravoslavna. Na kraju kad vie nije mogao izdrati, izree da Patrovii nisu takvi
- 164 -
junaci kakvi se predstavljaju a samo ih je srea nanela te su silne Turke pobedili.

Jovan jedva razaznade da su ne tako davno, Patrovii krenuli da pomognu
Kotoranim u razbijanju turske opsade. Vraajui se nazad ugledae odozgo sa
Spasa nasukane turske galijune. Spustie se na Jaz i sve ono to su Turci nosili i
opljakali, oduzee i da se ne bi puno sporili oko podele plena, odluie da utvrde
ostrvo Sveti epan, kao svoje glavno sabiralite. A da ne bi bilo zle krvi svako od
12 plemena tu dobi jednu svoju kuu gde e njihov zastupnik stanovati kad god
mu se prohte. Ostrvo utvrdie tvrdim zidom, bedemima i kulama, pukarnicama i
topovima. Na kraju rekoe da se niko nema pravo hvaliti da je ostrvo njegovo, no
se svi zajedno mogu diiti ostrvom i malom lukom nasuprot njega. Odrae re
sve do ovih dana, ali Kotoranima nikada pod kapu nije ilo da su ba Patrovii
bili ti koji su napali Turke pod njihovim gradom i toliko ih oslabili da su posle
kotorani mogli proterati sve ostale, a naroito im se nije dopalo to su se u
povratku dokopali silnog blaga.
Patrovii se pruaju od Kufina do Babina vira, od rta Zavala pa sve do
Spia. Tek deo sela je uz more, ostala su na Patrovskoj gori, uglavnom oko
hladnih i bogatih planinskih izvora, van oka i domaaja neprijatelja s mora. Ve
od Beikog ala ujahae u umu. Sa leve strane, ve se nita nije videlo od
golemih stoletnih hrastova, samo je hladovina mamila na odmor. Kroz taj gusti
nije se video nikakav put sem onog kojim su ili prema manastiru. Sunce je ve
zalazilo kad prooe kroz manastirska vrata. Jovan se obradova izvoru kao led
hladne vode, po kojem je manastir dobio ime. Tek kad se osvei mogao se bolje
zagledati po manastiru. Nita nije delovalo veliko, ali sve je bilo skladno i
prilagoeno potrebama Patrovia. No neto vie o manastiru nije mu mogao niko
priati sve do sutradan, kad ga primi iguman. Tako saznade za Nikoline posete,
duge boravke i samotne etnje po okolnoj umi. Nije pokazivao volju da se
zamonai, ali je iguman i pored toga odredio jednog monaha koji mu se poput
duhovnika uvek nalazio pri ruci. Bogu se molio uvek u manjoj od dve
manastirske crkve, onoj posveenoj Svetoj Trojici.
- To je Nemanjika crkva kralja Milutina. U njoj je nalazio mir za molitvu,
ali je pravi spokoj nalazio svuda po manastiru i oko njega.
Posle skromnog doruka Jovan sa nekadanjim oevim duhovnikom obie
ceo manastir. Najpre mu pokazae veliki okrugli sto u drugom delu trpezarije sav
od crvenog kamena, za koji je moglo sesti 12 osoba. Za tim stolom je vjeala
patrovska bankada, a to je takoe bio i predsedniki sto kad se u manastiru
sastajao patrovski zbor. Lutajui po manastiru kao da je oseao Nikolin duh i to
mu produi boravak.
U prvi sumrak videlo se mora kako belesa. Iguman je
stajao i pustio Jovana da uiva u prizoru. Tu dole podno manastira videli su se
- 165 -
ve prvi luevi upaljeni preko na ostrvu.

- Eto to nam je jedino pravo ostrvo, zaklonica za ljude i amce. Ima dolje
du obale jo nekoliko, ali sva su melena. A nema ni dobre zaklonite luke. Iguman kao da je time bio zadovoljan. - Da je drugaije ko zna ko bi nam sve
pristajao i kako bi se ponaao sa narodom. Ovako je bolje. A ono ribe to nam
treba to se lako upeca tu blizu obale, posebno ljeti.
Iguman mu je te veeri priao o Patroviima, alei to Nikola nije na
ivotu jer je on puno toga uo kako od manastirske bratije, tako i od naroda po
selima. A od pametnih uvek se moe neto nauiti. Sutradan Jovan obie veu
crkvu posveenu svetom Nikoli, pa jo jednom ode u manju i bogato obdari
manastir. Onaj duhovnik isprati ga do vrata, putajui da tiina uini svoje.
Dubrovaki karavan stigao je u Onogot predvee onog dana kada su i
obeali. Ivan Crijevi, raspoloen i nasmejan pozdravi Jovana. Vlasi su vodili
karavan kako je trebalo a Crijevi ga je dobro opremio pa se nadao velikoj zaradi.
U Onogotu je mislio samo prespavati ali ne i trgovati. Ovde se to teko moglo.
Ljudi pomogoe da sie i jednom posebnom putniku koji je pored svoga imao jo
pet natovarenih konja. Ivan ga predstavi kao Valopa, podanika i izaslanika
njegovog velianstva kralja Engleske. Ivan mu ukaza dunu panju ali bez imalo
servilnosti i dodvoravanja. Tako pokaza i Jovanu kako se sa nepoznatim treba
ponaati. Stranac je govorio tek razumljivim jezikom, verovatno nauenim u
Dubrovniku. Ivan mu se obraao na italijanskom, a taj jezik i pored stranog
naglaska, Valop je dobro govorio. Tek kad sjaha, bolje se pogledae. Valop skide
neku dubrovaku kapu kojom se zaklanjao od sunca. Bio je kratko oian,
povelike glave, neto duih zulufa, sme. Lice bez izrazitih karakteristinih crta,
jedno od onih koje ovek lako zaboravlja, a opet prijatno za razgovor. Po visini,
merio je otprilike koliko Jovan i Ivan. Obuen je bio u narodno konavaosko odelo,
u kojem mu je putovanje sigurno bilo udobnije nego u nekom od zvaninih odela.
Nosio ga je nehajno kao da je u njemu odrastao. Jovan pozdravi engleza po
italijanski i ovaj rado odgovori zadovoljan to e usput moi razgovarati. im
sjaha sa konja, odmah odjuri do jednog od konja sa tovarom upozoravajui na
oajnom jeziku jednog od vodia da paljivo skida teret, pokazujui energinost
koja nije bila svojstvena poslanicima. Tek kad to obavi, vrati se do njih. Ujutro
pre polaska, Jovan i Ognjen lako odredie kako e rasporediti ljude. Vlasi e svoj
posao raditi normalno a Jovanovi momci e jahati du kolone i grupisati se ako to
bude bilo potrebno.
im sutradan krenue doeka ih uspon. Staza je vijugala obroncima, a
negde je bila tek toliko iroka da se dva konja nisu mogla bez muke mimoii.
Podne je poodavno prolo kad se zaustavie na planinskom proplanku dobro
- 166 -
poznatom vodiima. Mada je bila sredina leta, na planini je bilo prijatno za

putovanje. Oko sat vremena su se odmarali pa produie dalje. Karavan nije
urio, ali je to nadoknaivano time to se putovalo bez zastajkivanja. Taj deo puta
bio je dosta ravan pa Jovan dojaha do Ivana.
- Ko ti je ovaj gospodin ?
- Englez. Bio je godinu dana kod nas u Dubrovniku a pre toga ko zna
koliko u Veneciji. On ti predstavlja Englesku a sve je istovremeno: diplomata,
trgovac i pijun. Nai su se tamo u Londonu, njihovom velikom gradu, raspitivali
o njemu, pa kau da ga treba potovati jer niko ne zna koliko je velik njegov uticaj
kod kralja. Mi smo imali neki spor sa njihovim trgovcima, pa je on doplovio i
ostao neko vreme. Od njih kupujemo ve godinama tkaninu, prevozimo je naim
brodovima, pa je onda dalje prodajemo po Balkanu, ak i u Stambolu.
- Kud e sada ?
- Ima kae kraljevo nareenje da ide na sever. Nisam mu mogao odbiti da
poe samnom. Mislim da e najpre u Kupinik, a posle moda i do Budima.
Posebno plaa ljude koji mu vode konje, tako da mi nije ni malo na teretu. Jedino
to u se pobrinuti da samnom jede i pije, a gde ja budem konaio, gledau da
konai i on.
- Samo da ne zadrava karavan ?
- Nee sigurno. Vidi da dobro jae, a ovih par dana kako smo na putu
jedva sam ga i primetio.
Pred vee stadoe na prostranom odmoritu na kome su se karavani i
ranije zaustavljali. Vlasi su posebno pripremali hranu, pa se sa njihove strane
uskoro oseti miris luka, a Jovanovi se prihvatie suvog mesa. Ponudie Engleza
pa se na kraju i on prihvati.
Strahovit pljusak pred zoru probudi putnike. Vlasi odmah preko sebe
navukoe neko platno koje ih je titilo od kie, a ostali se snaoe kako su znali i
umeli. Put se zbog kie nije prekidao a Ivan pusti da kolona krene jer su neki od
njegovih ljudi mogli ovuda proi i zatvorenih oiju. Oko podne stigoe do nekoliko
kamenih kua, suvie malo za smetaj toliko ljudi. U daljini se jo ula
grmljavina, ali su gromovi prestali. Iza njih je ostala reica za koju seljani rekoe
da se zove Bukovica. Kao da joj je svaka kap kie poveavala snagu. Ljudi
rastovarie konje pa potraie zaklon. No nisu dugo lenstvovali. Kia tek to je
uminula kad krenue dalje.
Nastavili su uz planinu a karavan je ve poeo da mili. Nakon tri sata konano
izaoe na ravan. Isto onako kako je kia poela padati tako sada stade a sunce
se skoro odmah poe pomaljati. Predvee stigoe do prekrasne zaravni31. Nebo
se razvedrilo potpuno a prijatna sveina treperila je vazduhom. Kia kao da je
- 167 -
umila nebo i pred oima im pue cela Crna Gora u svojoj svojoj lepoti. Bilo je lako
rei ljudima da se raskomote i urede logorite. Naoe ve naseene bukove
trupce koje je neko za sobom ostavio. Planue vatrice a sapeti konji bez jarma i
tereta rairie se po ravni. Zagledan u planine Jovan i ne primeti Valopa koji je
sav oaran govorio sam sebi. Video je Engleza dok su se uspinjli i znao je da mu
uspon smeta, ali nije mogao zaustaviti karavan. Gledajui sada njegov
oduevljeni izraz znao je da mu je Valop oprostio. Muio se traei srpske rei, ali
ih ne nae.
- Dopada vam se - upita ga Jovan na italijanskom.
Valop ga skoro zaueno pogleda
- Ovako neto nigde ne postoji.
A prizor je zaista bio aroban. Sunce je zalazilo, ceo plato presijavao se u
duginim bojama, a zaostale kapi kie presijavale su se poput dijamanata.
Upaljene vatre nita nisu remetile u tom skladu, samo su kraj inile jo
pitomijim. Ovo je kraj Drobnjaka, poznatog bratstva koje se ovde naselilo i
potislo starosedeoce, a da niiju vlast nisu priznavali. Graja u logoru se pojaa.
Oto je sa konja skinuo lepog jelena ubijenog samostrelom. Ljudi e posle silnih
napora toga dana, veeras dobro jesti. Tek manja grupa pozabavi se time, a ostali
im uredie sklonite pruie se i zaspae. Ivan Crijevi nakon to je pregledao
kako su skinuli tovare sa konja, pridrui im se.
- Zar kod vas u Engleskoj nema ovakvih krajeva - pitao je Jovan.
- Da ima, u njima bi bila svetilita... udna je ovo zemlja - govorio je kao za
sebe - kuda se god okrene naie na neto neoekivano. Moja zemlja je u
travnjacima, ali nema planina. Sve je puno ravnije. Jedino kie padaju esto kao
ovde. Prvom prilikom u pisati o ovom prekrasnom kraju, mada mislim da e
dugo trebati dok neki Englez ponovo ne naie ovamo. Ovde je i vazduh drugaiji,
a mislio sam da vie nikad nita neu uti toliko mi je ui neto zapuilo. Jo i
sada mi zuji u glavi.
- To je dobar znak kau da je tako samo onima koji su zdravi. I meni se isto
dogaalo, ali ja za taj oseaj znam jo od ranije.
Valop pogleda u Jovana.
- Kako to da tako dobro govorite italijanski jezik.
- udni su putevi gospodnji. iveo sam u Mlecima i tamo ga nauio.
Malo poutae. Valop je bio diskretan ali radoznao. Jovan oseti da mu je
Ivan o njemu sigurno vie priao.
- Kau da e Kara dag kako ve Turci zovu ovu vau zemlju, dobiti novog
gospodara i da e to biti jedan od Crnojevia koji je primio njihovu veru.
- I ja sam tako uo.
- 168 -
- Pa ta e onda Crnojevii u Ugarskoj. Zato se ne vratite ovamo u ovu

lepotu?
- Bolje da smo na razliitim stranama, lake se iriti. - Jovan se neeg
priseti
- A koliko je Engleska daleko odavde?
- Mislim oko 1600 milja.32 - Jovan se nije razumeo u engleske mere.- Odavde do Cetinja ima 70 milja pa onda sami izraunajte, ili ako vam je lake, od
Budima do Stambola ima provereno 850 milja.
- Sad mi je jasno zato ste samo posmatrai. Da vam Turci sede za vratom
kao nama, drugaije bi mislili i raunali.
- Tako jeste, ali nemojte misliti da se naa vojska izleava. I mi imamo svoje
probleme koji se jedino mogu orujem reiti. Unutra, plemii su hteli da ojaaju
pa ih je trebalo umiriti. Na severu je kotija, a preko kanala Francuska. Mada
meusobno nemaju nikakve dodirne take, nali su nas za neprijatelje. Svi su oni
hteli da iskoriste mladost naeg kralja Henriha, ali hvala bogu, kralj je pokazao
veliku kraljevsku mudrost, hrabrost i odlunost. Nije samo vama teko, ni
drugima nije lako.
Henrih VIII zaista je mlad doao na vlast sa napunjenih tek 18. godina, ali
ga to nije spreilo da u meusobnom obraunu potue kote i Francuze. Sve to
Jovan nije znao, ali je srcem oseao da se jedina prava bitka vodi ovde, na jugu
Evrope.
Prie i Ivan Crijevi. Bio je umoran ali zadovoljan.
- Dok ste vi uivali u ovoj lepoti, ja sam istovarivao konje i starao se da se
Jovanovi ljudi smeste. Da nije bilo mene jadnici bi jo na konjima sedeli.
Sva trojica se nasmejae. Miris prenog mesa irio se proplankom pa se i
Jovan i Valop pridruie grupi oko vatre. im veerae logor pozaspa, samo su
Ognjenove strae ostale budne.
Bili su na Durmitoru, car planini. Na sve strane smenjivali su se prizori
lepote i snage, velianstven pogled i sitan jedva vidljiv cvet u travi. Durmitor je
izgledao poput velikog dobroudnog diva, na ijim su se padinama mogla
primetiti stada ovaca kako se poput belih takica kreu po planini. Pitomija
Sinjajevina delovala je jo ivlje. Na prozranom planinskom vazduhu sve je to
izgledalo nekako blie i jasnije. Sputali su se i peli putem kojim je stotine
karavana ve prolo, ali su upravo zbog tih uspona i spustova ee zastajali i
odmarali umorne konje. Kue su uglavnom bile graene oko nekog proplanka, pa
tako zastadoe i kod nekih Pletivina koji su se jo zvali Milainovii. Ovde su
karavani, ak i ovako veliki bili dosta esti pa neku posebnu panju nisu izazvali.
Ubrzo nakon Bukovice put skrenu prema Tari to su vodii dobro znali. Ni ovde
im nije bilo nita lake, ali su se bar svi teili milju da je put siguran. Tu iznad
- 169 -
jezera postavie logor i prenoie.

Sutradan nastavie kroz Drobnjaki kraj. Sve do podne svi su jahali
zajedno, a onda se posle podnevnog odmora Jovan, Ivan, Englez i tri Jovanova
momka odvojie i odjahae ka Pljevljima. Ivan je znao taj grad i unapred mu se
radovao. Pljevlje je odjednom iskrslo pred njima. Na prostranom platou pored
reke videle su se lepo uorene kue i dugaka iroka glavna ulica. Ni sputanje
nije bilo previe naporno jer je i ovaj grad bio u planinama.
Lepa varo imala je tek desetak turskih kua, sve ostale su bile srpske.
Smestie se u saraju, ali Ivan odmah krenu da prijavi karavan. Turska posada
mogla je imati dvadesetak vojnika. Ivan lako raisti sa njima sve to je trebalo
oko karavana, a jedan od njih e doi da ga pogleda kad stigne. Razgovor sa
trgovcima ostavio je za kasnije. Ve e oni doi u saraj. Karavan je tek prilazio
gradu, a jedan od njih ve se srdano pozdravljao sa dubrovaninom pa se odmah
dogovorie da e sutra trgovati.
- Nije to taj kojeg ja ekam - bio je samouveren Ivan. - Glavni e doi
kasnije, kad mrak padne. Zove se Mihajlo ali kao da je lisicu progutao dok je bio
mali. Jedino mu je re jaka kao dubrovaka, samo je retko daje.
- Vi ste Dubrovani neunitivi. Jo se taj nije rodio koji bi vas potisnuo.
- Lako je trgovati kad to radi stotinama godina, pa im nas neko spomene,
ve se zna da ne idemo u rat nego u posao. Zato niko nema interesa da nas
pomera.
Valop se po prvi put umea u razgovor.
- Koliko ja znam prole godine su neki dubrovani tu svoju vetinu glavom
platili na Hvaru.
Ivan ga iznenaeno pogleda.
- To malo ljudi zna, a mislim ni da tajni odavno vie nema - pa primeujui
da ga Jovan radoznalo gleda objasni mu. - U buni na Hvaru nastradali su neki
Dubrovani koji su se tamo nalazili - nerado nastavi. - Hvar je pod Mleanima
zatvoren i sve to se tamo proizvodilo odkupljivali su bagatelno lokalni plemii i
prodavali Veneciji. Dubrovani su povremeno nailazili, zbog brzine, plaali duplo,
pa opet dobro zaraivali. Onda smo nae ljude tajno naselili u Jelsu na kraju
starogradskog polja. Godinama su oni tajno plaali neto vie i kupovali vino,
masline, smokve, ito i ribu. Onda su seljaci pre dve godine digli bunu i proterali
plemie. Mleani zaprete da e proterati sve koji su u buni uestvovali, pa se
popale i drugi gradovi na obali a i na Peljeac. Dubrovani se u meuvremenu
vrate ali se nau izmeu Mletaka i puana, pa nam zapale brod. Sad se tek nita
ne zna jer ostrvo dre puani, a plemii eno kukaju po Dubrovniku. Vodi ih neki
vojvoda Janko a taj je vojvoda koliko i ja car. Problem je u tome to smo puno
- 170 -
izgubili, a bog zna kako emo to nadoknaditi.

- Znaju li Mleani za vas ?
- Znaju vraga! Da znaju zatvorili bi nam luku, ali kako se poelo priati
saznae i oni.
Ivan huknu. Od dalje prie spase ga turski kapetan koji doe da
prekontrolie teret. Ivan se odmah odvoji sa njim a za stolom ostadoe Jovan i
Valop. Progovie malo o Veneciji, malo o trgovini dok se Ivan ne vrati nakon to je
obavio razgovor sa
dizdarom. Pravi trgovac je stigao sa sumrakom. Ivan ga
pozdravi sa knee Mihajlo pa predstavi Jovana i Valopa. Debeljukasti knez
dostojanstveno sede. Gostu ponudi specijalno vino sa Peljeca, ali su obojica
umereno pili, to se za Valopa ne bi moglo rei. Oba trgovaci su bili majstori koji
su znali ta hoe. Pljevaljski knez je hteo i da kupi i da proda, Ivanu je to
odgovaralo ali je tek trebalo usaglasiti cene. Knez e kupiti brokat, svilu, engleski
tekstil i staklene predmete, a dubrovanin koe, pre svega od divljih zveri, pa
onda jaree i jagnjee, a ako ta preostane, ito. Kneza je najvie muilo ovo
poslednje, jer je godina bila dobra a on je nakupovao mnogo ita, vie nego ikada
do tada. Sada je hteo bar smanjiti zalihe.
Zbog trgovine ostadoe ceo sutranji dan u Pljevljima. Jovan najpre
obezbedi momke sa hranom, pa tek onda sa Valopom pojaha kroz grad. ak ni u
ovoj prilici nije se razdvajao od oruja, to Valop primeti. Knez je zarad posla
astio sa jagnjetom a jedan od gostiju bio je i dizdar. Znao je kuda e karavan
dalje pa skrenu panju
- U Teslidi35 ste sigurni, ali dalje preti opasnost da vas zaskoe iz busije.
Napadaju u oporu. Jedni se bore a drugi gledaju da se dokopaju tovara i sklone
ga. Morate biti oprezni. Najee iz zasede izbace strelu pa onda skau na juri a
drugi kradu. Kad vide da su uradili posao, bee i ne moe ih stii. Najgori su
nou jer najrae napadaju pred zoru. Tako su jedan karavan iz Nikolj Polja36
potpuno unitili.
Jovan je paljivo sluao. Navikao je sasluati ta drugi misle, pa onda
donositi odluku.
- Jednog imam u apsu. Sumnjam da je od hajduka, ali niko ga ne moe
prepoznati. Za sada je jo iv, ali mislim da u ga sutra obesiti.
- Kako ste ga uhvatili ?
- Azapi ga pojurile a njemu pade konj, pa ga moji stigli i savladali.
- Moda bi mi on hteo rei neto vie.
- Ako misli da hoe pustiu te k njemu.
Jovan spremno pristade. U kamenoj zgradi gde su iveli vojnici, u
polumraku uske sobice Jovan ugleda krupnog mukarca za koga proceni da ima
- 171 -
25 godina. Mirno doeka Jovana. Ree da se zove Cvetko i da nema stalno mesto
boravka. Turci su ga na pravdi uhvatili i sigurno sa nekim zamenili i valjda e
uvideti greku i pustiti ga.
- Ti odavde moe samo do delata - Cvetko ravnoduno slegnu ramenima ali ti nudim da te izvedem, ali da i ti meni bude pri ruci.
- Reci ta trai, pa ako ita mogu ja u pristati.
- Da me pored tvojih provede do carskog druma. Posle toga si slobodan, ali
re mora dati da se u ove krajeve nee vraati.
Cvetko nije ni pokuao da negira da zna hajduke.
- Besplatno ?
Jovan se nasmeja
- Od kada ti je glava besplatna ?
- Ako mi da tri dukata i jo dva za moja dva druga dlaka vam sa glave nee
faliti.
Jovan mu obea da e videti ta moe uraditi, a i razmisliti kako mu
pomoi. Problem iznesu knezu Mihajlu i ree da je siguran da apsenik misli
iskreno. Knez tako nije mislio jer kad se glava spaava svata se obea. Ipak
pristade ali uz uslov da dizdaru na ime trokova neko da dva dukata, a njemu
jedan za posredovanje. Dogovor tako bi sklopljen.
Sutradan ujutro pre no to e krenuti, azapi dovedoe Cvetka i predadoe
ga Jovanu. Sada je izgledao jo mlai i snaniji. Jovan je bio siguran da nije
pogreio. Odvede ga u stranu.
- Sad si moj do druma. Neko e ve biti uz tebe. Ako pobegne i pored date
rei, na ast ti, ali ako naudi bilo kome u ovom karavanu, gledaj da mene iva
ne ostavi.
Tek jedan pogled na kao ugalj crne oi, govorile su Cvetku da njegov
dobroinitelj nije raspoloen za alu.
- Ja sam re dao. Nisam ena da je svaki as menjam. Samo i ti odri svoju.
Karavan lagano krenu. Njih trojica na zaelju. Momak mu prui komad
suvog mesa i tvrdog hleba. Hajduk ih sa uivanjem proguta. Do carigradskog
druma jo e se on pogostiti hranom dubrovana. Putovali su planinskim putem
kroz umu. Oko podne Cvetko prie Jovanu
- Ja bih trebao sad nai moja dva drugara. Tu su oni negde. Eto mene na
konak. Veruj mi ...!
Jovan ga prekinu Idi!.
- Sad e nam postaviti zaseda - bio je siguran Ivan.
- Ako bude tako mi emo prvi poginuti, a ti se onda pogaaj. Nita se
izgubiti ne moe. Ja ga u kavezu drati ne mogu, a ako ima asti, poteno e
- 172 -
ispuniti svoje.
Ivan slegnu ramenima. Englez je posmatrao celu scenu bez komentara, a
Jovanu se uini da mu u oima vidi odobravanje. Do veeri kolona je zbijena
polako napredovala kroz planinu. Jovanovi ljudi bili su napeti poput struna,
spremni da svakog trenutka trgnu maeve. U suton stigoe do karavanskog
odmorita na proplanku, uz reku. Lim je hujao podno njih. Jovan odlui da konje
spusti u dolinu pored reke, a ljude ostavi gore. Jer ako se svi spuste bie laka
meta. Voi Vlaha Vidu ree da posle ponoi i pred zoru stavi duplu strau, a on
e ve sa svojim momcima uraditi to treba.
Po obiaju Jovan je bio budan kad se poelo razdanjivati. Probudi Ognjena
pa se ceo logor poe buditi. Tek neto dalje protee se Cvetko i nogom gurnu
jednog od svojih ljudi. Jovanu bi drago.
- Kad ste stigli ?
- Kasno pa vas nisam hteo buditi, nego smo se odmah opruili da uhvatim
malo sna. - pokaza na kalauza - Taj nas je primetio im smo prili. Taj bi i vraga
mogao otkriti - zadovoljno se nasmeja - ali smo zato sve druge otkrili i obili.
Ognjen zakripa zubima. Nije mu bilo pravo da neko pored njegovih
najboljih ljudi moe proi neopaeno pa da ak legne u logor a da ga niko ne vidi.
Ode besan kao ris. Brzo su krenuli dalje pa mu i bes splasnu. Prolazili su putem
koji su sa obe strane nadvisivale planine, a kasnije levo od njih pruio se
prostrani panjak koji se sputao do doline.
- Ovo je podruje gde se sreu Vulini hajduci. Taj je lud, a za nas on misli
da smo mi jo lui. Nikad ne zna ni kad ni kako e udariti. Napadaju peke i to
tako da skau sa pogodnog mesta na putnika. Uvek dogovore koliki e deo kolone
odvojiti i tu napadnu. Dok su oni napred zabavljeni borbom, odvedu konje i plen.
- Moe li ih unapred otkriti.
- Teko. To su divlji ljudi ko ovaj moj Bogosav. Sramote brate za sve nas
koji se ovim asnim poslom bavimo.
Jovan se nasmei krajikom usana.
- ime napadaju ?
- Svaim, ali najvie dugim motkama i sabljama. Od njih smo jedino sigurni
nou jer se plae vukodlaka pa se ne udaljavaju od vatre.
Do uvee nita se nije desilo. Zanoili su na golom platou, dovoljno velikom
da primi sve ljude i konje. Ujutro, Jovan paljivo rasporedi ljude. Napad je usledio
iznenada i bez ikakve najave, pola sata nakon to su krenuli. I ako su ga
oekivali, niko nije mislio da e biti odmah. Roavi Bogosav je jedini osetio da se
neto sprema. Na mestu gde se put suava jedno drvo mu se uinilo sumnjivim.
Istog trenutka dreknuo je upozorenje, pa se pet dobrih boraca nalo na
- 173 -
zapreenom delu puta. Napad je odpoeo odmah im je drvo palo. Vie od trideset
ljudi bacilo se na vodie, dok je druga grupa jurnula ka zaelju odvajajui
dvadesetak konja sa tovarima. Jovan posee jednog napadaa pa jurnu u guvu.
im je prvi trenutak iznenaenja proao Vlasi poee da se bore kao pravi vojnici.
Zadavali su i primali udarce. Jovan odmah uoi neku divlju figuru u jagnjeem
kounu kako vitla tekim topuzom. Obori konjem dvojicu i jurnu na njega.
Hajduk oseti opasnost skoi sa staze, dohvati se nekih grana i nestade.
Pobee Vule, povikae njegovi, ali je bilo kasno za uzmicanje. Vlasi su
radili svoj posao nemilosrdno obarajui jednog po jednog. Jovan se okrenu i
jurnu niz put. Tamo je ve sve bilo gotovo, jedino se Ognjen namerio na sebi
ravnog. Potedie ga. teta je bila mala, jedino je bilo dosta uboda i uboja. Vlasi
su proli puno loije. Kad su se konano svi iskupili, lako su se sabrali gubici.
etiri oveka su poginula, est je imalo prelome a ostalo su bili ubodi, posekotine
ili udarci. I dva Jovanova momka bila su dobro uzdrmana, jednom je ma prebio
nogu, a drugi je dobio teak udarac motkom koji ga je zbacio sa konja. Sedmorica
hajduka je zarobljeno i vezano jedan za drugog. Jedan uskoro propeva pa Jovan
brzo odlui da za hajdukom poalje poteru.
Nakon est sati jahanja, ugledae ili bolje reeno osetie miris peenog
mesa. Pored vatre stajala su jo 4 mukarca. Bile su to derbendije37 iz sela
udaljenog sat jahanja. Jovan im ponudi da zarade. Neka uzmu ranjenike koji sa
njima ne mogu i neka ostanu kod njih u selu dok ne budu spremni za pokret.
Nevoljnike pokupie i odvezoe odmah. Dok se jagnjetina pekla razgovor postade
ivlji. Ljudi su previli rane, nametali leajeve i spremali se za odmor. Jovan je
pametno uradio to je naredio da se pee jagnjetina. Raspoloenje poraste a
krenue i aljive prie. No pod utiscima toga dana veina im zavri sa jelom,
polee.
Naredna dva dana ili su sporije, pa Jovan rado poslua Vlahe da zaranije
postavi logor pred Poegom u trokutu izmeu dve reice. Ovako neto Jovan do
tada nije video. Visoravan a sa svih strana ostaci nekada monog grada. Mada
razruen i sada je silno delovao sa jakim odbranbenim zidovima, ostacima
nekada velikih zgrada i gromadama kvarcnog kamena. Trgovi i ulice pravolinijski
su vodili na sve etiri strane sveta, pa zakljuie da su sada sigurno u centru
naselja. U sumrak omanja eta dojaha do logora. Jednoobrazno obueni u
narodno odelo, stadoe pred logorom a stareina predstavi kao voa eta Todora
Bakia. Obavesti ga da je ovo miran kraj, a da njegov gospodar spahija Baki
oekuje sutra Ivana i nekoliko njegovih ljudi na gozbu u njegovom dvoru.
Konjanici e doi po njega. Odbi ponueno pie, uzjaha i ode.
- 174 -
Ivan je prelistavao neke svoje knjige. Objasni Jovanu da svaki karavan vodi
svoj protokol i u te knjige se upisuje sve ono to je znaajno. Sada u knjizi nae
Radovana Bakia, kneza u ovom kraju i njegovog brata Dmitra. Bakii su se
stalno irili, a to to je Todor spahija, znai da su stekli tursko poverenje.
Konjanici su bili Srbi, to je moglo znaiti da je ovaj spahija imao iroka prava i
ovlaenja ak toliko velika da Turaka u svom kraju nema. Nita nee izgubiti
ako stanu jer je ljudima odmor svakako potreban.
Isti etovoa sa etvoricom momaka dojaha sutradan u rano po podne. Na
pitanje koliko ima do gospodara odgovori oko pola sata jahanja. Sa Ivanom
pojahae Jovan, Valop, jedan dubrovanin i dva Jovanova momka kao pratnja.
Zaustavie se pred zgradom koja teko da bi se mogla nazvati dvorcem.
Sagraena je od tvrdog materijala, pokrivena eramidom. Na nju su se nasloile
sporedne zgrade, takoe od tvrdog materijala, sve jedna na drugu, pa do upa i
skladita na drugoj strani. Mladi ovek koji izae da ih doeka bio je obuen u
narodno odelo sa prslukom iaranim zlatnim nitima. Zvao se Todor Baki.
Ljubazno ih doeka a Ivanu usput objasni za kakvu je robu on
zainteresovan, a poto ima jo Bakia neka ponudu proiri. Ivan odmah posla
onog to je sa njim doao da donesu traenu robu. Razgovor je tekao spontano.
Todora je interesovalo sve to se deava van njegovog spahiluka, a Ivan je bio
dobar pripoveda sa mnogo pria iz Stambola. Republika je o svemu u tom
sultanovom gradu morala biti dobro obavetena jer im je od toga zavisio
opstanak. No pria je bila nova pa zainteresova i ostale.
- Jedan dubrovanin, moj roak40 prati kao istorik ve poodavno uzlet
Turaka. Bez obzira ko je sultan, uvek se radi na utvrivanju vlasti pa tek onda
daljim osvajanjima. Bajazit je imao dosta problema u Anadoliji i jo ih nije reio.
Mora zatiti svoje velikae i dravu. Novi sultan e to nastaviti reavati, ali
sigurno na svoj nain, najpre sabljom pa tek onda priom. Zato verujemo da e
novi sultan biti Selim. Ali to se nikad ne zna.
- A ta to znai za nae krajeve ?
- Znai da e ovo postojee sauvati i utvrditi. Na tvoju i nau sreu. Ima
doista i jedna opasnost - tu pogleda u Jovana, Todoru taj pogled ne promae. Ako Ugari krenu na jug sa veom vojskom, sultan e morati napustiti Anadoliju i
prebaciti vojsku ovamo. Onda e udariti svom silinom i pomeriti kamen sa
kamena. U toj borbi uestvovae svaki spahija, svaki vojnuk. A ko e pobediti
zavisi od toga koliko e kriana biti u borbi. Ako budu ili samo Ugari, onda se
pobednik zna. Turcima se ne mogu odupreti, ali ako naprave alijansu, onda je sve
mogue.
Za trenutka zautae dok Todor naredi da se unese rakija. Raspoloenje se
- 175 -
brzo povrati. Todor im saznade da je Jovan iz Ugarske, natera ga da mu pria o

tome. On sam je poimenice znao itava sela koja su se raselila u Ugarsku. Mudro
je izbegao razgovor o situaciji u svojoj kneini.
Povea se i broj gostiju. Stie jo Bakia na elu sa Herakom. Svi su bili
slini, dobroduni i raspoloeni. Napokon stie i dubrovanin sa pet tovarnih
konja. Todor naredi da se roba unese u kuu, pa onda pozva i ene. Nakon sat
vremena sve to je bilo doneto, bee prodato. Ivan zadovoljno pokupi dukate, a
domain ih nakon toga pozva u trpezariju, gde je sto ve bio postavljen. Trpeza je
bila bogata sa dosta divljai, svinjetine i jelenskog buta.
im utolie prvu glad, Todor se od Jovana poe raspitivati kakva je tamo
preko organizacija vlasti i priznaju li Ugari srpske titule. uo je da je na
despotskom tronu Hrvat, ali da radi u interesu naroda Samo kau da se njegova
slabo uje. Veera se zalivala dobrim crnim vinom, a Bakii se pokazae i za
stolom. Herak je stalno nutkao govorei da nema snage ni u sablji ni u mau ako
je na usta nisi uneo. Sve to pratio je dobrim gutljajima vina. Kad su se opratali
Todor ree Jovanu da se nikad ne zna kad e se i gde opet videti. Skrenu Jovanu
posebnu panju na Gradac jer tamo hriana nema. Sve je Tursko.
U Logoru zatekoe ivost. Dok su oni bili u gostima kod Bakia, Oto i
Bogosav su takoe doveli gosta, hajduka Vulu. Njih dvojica su spavali tvrdim
snom, a harambaa se preznojavao vrsto vezan za drvo. Dajte mu vode naredi
Jovan pa odmah posla jednog momka do Todora Bakia da mu javi da imaju
hajduka pa ako ga hoe nek doe po njega. Hajduku dadoe da jede. Bio je poput
lisice, spreman da klisne da je postojala i najmanja ansa za to. Nita u njemu
nije pokazivalo ljudskost, ak mu je i pogled stalno beao. Ko zna ta se krilo
ispod te stalno pognute glave. Todor Baki lino dojaha do karavana. Sav srean
prie Jovanu, pa mu prui pet zlatnika.Ovo daj momku koji ga je uhvatio.
Zagleda se u hajduka Vie nam je zla on naneo nego Turci za sve ovo vreme.
Turci su udarali na silu, a ovo ovde na neja. Malo kasnije ga odvedoe. Tako je
zavrio hajduk Vule.
U zoru krenue put Gradca a pred vee su ve bili u prostranom saraju.
Nikome iz karavana nije ni na kraj pameti padalo da ode u grad, zaputen i
prljav. Ali zato oni odmah dobie posetu u liku brkatog Turina u pratnji etiri
prljava azapa. Zatrai da vidi vou karavana, ali ga nikakvi papiri nisu
interesovali. To e sutra aga pogledati, vi do njega nigde ne idite. Ujutro dojaha
aga. Oi su mu odavale pohlepu, pa dobro procenie da e mu zahtevi biti veliki.
Ni Ivan nije bio naivan. Znao je da se Turin mora podmititi, ali to ne bi smelo biti
mnogo novaca. To i jeste bila vetina. Spahije su se obino zadovoljavale sa neto
robe, ili par dukata, a aga je hteo i jedno i drugo. Primio ih je kao da su pred
- 176 -
sultanom. Jo samo da su klekli. Posedae po turski, a sluge unesoe posudu sa

malim limenim oljicama. Tenost se puila i mirisala.
- Ou da poastim moje drage prijatelje sa pravom kahvom kakvu piju
samo pravoverni. - Jovan nije znao sa ime to hoe da ga poasti. Aga je ponosno
gledao dok je momak razasipao crnu tenost - Ovaj ibrik i fukfurija41 su u Meki
iskovani i zato kahva ima poseban ukus.- Valop i Ivan su ve probali napitak i
sada lagano srknue. Turin je lagano srkutao svoju.
- Nita ne prua takvo zadovoljstvo kao kahva i ruina vodica. ujem da vi u
Dubrovniku imate dobro vino.
- Imamo plemeniti ago, ali uglavnom za domae potrebe, a za trgovinu
kupujemo na drugoj strani.
- Eski Hisarluk42 je nekada bio uven po dobrom vinu, ali ovi doseljeni
Muslimani to ne znaju raditi, pa tako u ovom kraju dobrog vina nema ni za lek.
Tek tu i tamo poneki karavan mi ostavi malu bavicu, pa se to onda uva samo
za moje potrebe.
- Plemeniti ago, ja vodim karavan na sever ka Beogradu...
Aga ga utia podignutom rukom i Ivan zauta.
- Znam ja da ti ima dozvolu za putovanje. Ja sam tek verni sluga svoga
gospodara - gledao je nekuda pred sebe, nikoga ne videi, pa kao da se tre
nastavi. - Bojim se samo da vas dalje ne smem pustiti, ba zato to ste mi
prijatelji. Hajduci su se toliko namnoili da te moram zadrati ovde dok ovi moji
azapi ne jave da je put ist. - Bio je ubedljiv - Ti moja nareenja zna. Moram
putnicima obezbediti sigurnost kroz celu Tursku i titi ih od nevolje. Tu sam
zapovest dobio od Smedereva i ne mogu je kriti.
- Koliko bi to moglo da traje - upita Ivan.
Aga je razmiljao i kao da je prebirao sve mogunosti.
- Moda, nedelju, dve, tri... dok azapi ne zavre posao.
Ivan se neprijatno tre. Aga to odmah primeti, ali lukavi Turin je unapred
znao kakav e efekat izazvati njegove rei.
- Dugo !
- Nita nije dugo kad je glava u pitanju !
- Moe li se to vreme nekako skratiti ?
Aga odmahnu glavom. Sluga mu dosu jo kafe u fildan. Lagano je srkutao
gledajui zamiljeno pred sebe. Ivan je oekivao zavrni udarac.
- Jedino to bih ti mogao uraditi je da samo za tebe namestim da te uva
eta debelija, ali ne znam smem li to tebi kao prijatelju preporuiti. Dobri su
vala, najbolji, ali i jako skupi - odmahnu rukom, - 20 dukata je mnogo novca.
Bolje ti saekaj da moji obave posao, pa onda serbez putuj i za robu ne sekiraj. -
- 177 -
Pa kao da se premilja dodade - A ovi tvoji neka budu u saraju, jer nita ovde nije
sigurno. Tek sada uvodim red, a u saraju su svi dobro zatieni.
Ivanu se ni jedan mii ne pomeri. Tako se sudarie mlitavi lukavi Turin
i dobro ikolovani mladi dubrovanin. Obojica su znali da aga postupa sasvim u
skladu sa svojim ovlaenjima. Ali su takoe znali da sutra i za pet nedelja put e
biti isto nesiguran. Aga je dobro procenio da Dubrovanin ne sme izgubiti ni
dana, a kamoli tri nedelje. Otvoreno nije hteo traiti jer je dubrovaka ruka
podugaka pa bi se i do Stambola mogla pruiti. Aga je tano odredio cifru koju
moe traiti, siguran da e je dubrovanin platiti. Tek onda e traiti tri dukata za
sebe i neto svile za nove haljine.
- Plemeniti ago. Hvala ti na tvojoj dobroj volji, velikoj ljubaznosti i elji da
mi pomogne, ali je to platiti ne mogu. A kasniti ne smem!
Turin je oekivao da e traiti vremena za razmiljanje, ali da e odmah
odbiti, tome se nije nadao. U njegovom pogledu po prvi put se pojavi radoznalost.
- Odmah sam ti rekao da je to skupo i da ne treba platiti - jo uvek je bio
siguran u svoju stvar. Pomisli u sebi da e stranac brzo videti kako vreme u
saraju sporo prolazi, a dukati se tope jeo ne jeo. A on e svoj deo dobiti i iz saraja.
Samo manji.
- Plemeniti ago, ti koji mi dobro eli, molim te samo da mi uini jednu
uslugu. Da propusti mog glasnika koji mora u Smederevo plemenitom sandak
begu. Nosim za njega deset tovara najfinijeg stakla, svile i ukrasa. Za nedelju
dana moram biti kod njega, pa samo da mu javim da sam ovde pod tvojom
zatitom dok nevolje ne prou.
Turin osta nepomian vagajui to to je uo. Znao je da su dubrovaki
trgovci svuda prisutni, da otvaraju carska vrata, a kamoli vrata sandak bega.
Mogue je da je sandak beg naruio tu robu jer e mu je dubrovani dati
jeftinije, a to e nadoknaditi na drugoj strani. Ako ne propusti glasnika, nee
valjati. ak i sultan prima one koji se ale iz celog carstva. I on sam morao je
svakog sasluati. Ako saeka pa ubije glasnika, to e ubrzo postati sumnjivo, a
tolike ljude koliko ih je sad u saraju nije mogao pobiti. Neko bi to ve doapnuo
sandak begu. A ne valja ni to su proli kroz Poegu, a nisu stigli do Alada
Hisara43. Sandak beg bi ih odmah traio u ovom pravcu. Lako bi saznao da su
ostali ovde. Planiranih 20 dukata ipak mu se nije isputalo. Odlui da ih zadri
pet - est dana, za toliko uvek ima opravdanje, a moda se i smekaju za to
vreme. A ako misli da alje glasnika neka alje, nee daleko stii.
- Zbog tvoje sigurnosti, ja moram ovako uraditi. Ti malo saekaj sa
glasnikom da vidimo kako e sve izgledati za koji dan - a u sebi pomisliza est
dana pevae drugaiju pesmu.
- 178 -
- Plemeniti ago dirnut sam svojom dobrotom, ali i ja imam svoje obaveze
koje moram ispuniti.
Sva trojica ustadoe i lako se naklonie.
- Sutra u osam kreemo - odluno ree Ivan. Jovan je znao da dubrovanin
ima pravo, ali nije znao kako e on to izvesti.
Tmurno jutro donelo je neizvesnost. Kia nije padala, ali je mogla poeti
svaki as. Pripreme za put su obavljane namerno buno. Jedan od straara odjuri
da obavesti agu da se stranci pakuju. Jovan je ve sa Ognjenom dogovorio ta e i
kako e. Nije bilo druge, morala se prihvatiti bitka. Ivan je i dalje utao. Kad ga
Jovan upita hoe li krenuti, kratko odgovori da jo nije vreme. Pola sata kasnije
dojaha aga pred saraj u pratnji odreda azapa, svi do zuba naoruani. Ne silazei
sa konja, naredi da mu doe Ivan. Sada je delovao pretee. Ivan pojaha konja a
Jovan odmah pritera svog. Ivan je u ruci drao savijenu listinu. Dojaha do age i
lako se nakloni.
- Potovani ago, ja u preduzeti rizik putovanja a na to mi pravo daje ovaj
dokumenat.
Aga prelete pogledom tekst, savi ga i vrati mu.
- Ja te ne mogu spreiti da ide - pa naredi vojnicima da se uklone.
- Plemeniti ago, cenei svu tvoju brigu i zabrinutost, spremio sam ti mali
poklon. Bio bi ti duboko zahvalan da ga primi. Uvek kad budem ovuda prolazio,
sa zahvalnou u te posetiti - prui agi u platno upakovan paket.
Aga mahnu jednom azapu i on preuze poklon. Zagleda se u Ivana, smeei
se Kome ast, ast. Sklanjajui konja tiho ree Bie mi ast da te ugostim u
svojoj kasabi.
Karavan krenu.
- ta si mu to pokazao- upita ga Jovan im su krenuli.
- Papir sa sultanovim potpisom. Zove se abdane i trgovinski je ugovor
Carevine i Republike. U njemu je i jedna posebna odredba koja kae da niko ne
sme zadravati dubrovaki karavan ako se ponaa po ovom ugovoru, a svaki aga i
spahija mora mu pruiti na putu svu potrebnu pomo.
- ta mu ga jue ne pokaza?
- Onda bi imao celu no za razmiljanje ta e uraditi. Ovako je bio doveden
pred svren in i morao je odluiti odmah.
- Ipak si mu dao poklon.
- I to bogat. Da nisam, stekao bih neprijatelja, a ja to ne elim. Jo u ja
prolaziti ovim krajem.
Karavan je dosta brzo iao dolinom Morave. U rano popodne izaoe na levi
krak carigradskog druma. Put je bio useen i irok. Pravili su ga rimljani i zvali
- 179 -
ga Via militaris. Njime su putovali krstai u prva tri krstaka rata, a Turci su se
njime kretali kad su ili u velike pohode. Zato su ga odravali i starali se o
bezbednosti putovanja. Ulogorie se na mestu gde su se odmarali svi karavani
(iznad Bresnice). Mada je ovaj krak bio manje poznat od drugog, Ivan je put
hvalio po svemu. Vijugao je umadijskim dolinama, pored umaraka i kroz
proplanke. Ovde je sve bilo pitomo. Koliko su krajevi gornje Zete i Polimlja ve
sami po sebi ulivali strahopotovanje, toliko je umadija proizvodila dobro
raspoloenje. Na pravilnim razmacima taman onolikim koliko je trebalo da se
putuje jedan dan, bila su odmorita, hanovi i saraji. Tamnava je bila dobro
obraena, a letina se uveliko skidala. Preko Debrca bez velikih muka stigoe u
Zaslon44 i smestie se u han. Taman na vreme da bi izbegli silan pljusak koji se
prosu po Mavi. Dubrovanin nije gubio vreme. U velikom svratitu u prvoj ogradi
odsedali su trgovci iz Ugarske. Ulazak karavana izazvao je pravu ivost. I ako ovo
nisu bili najvei kupci posao se mogao raditi. Te veeri je tek bio uvod, a roba e
se po potrebi sutra vaditi i pokazivati, mada e ona najskuplja ostati za Beograd.
Ivan sutradan sa svojim dubrovanima ode preko mostia u ograeni centralni
deo gde se nalazila tvrava. Mada je kia neprekidno padala, zalihe su se
smanjivale, ali to za konje nije bilo nikakvo olakanje jer je Ivan istovremeno
kupovao junee koe.
Sutradan su bili u Kupiniku. Ivan se smesti u prigrau, a Jovan se najpre
okupa i spremi pa tek onda krenu despotu. Na dvoru je bilo neoubiajeno ivo.
Despotu se zdravlje popravilo pe su i gosti vie dolazili. Jovana odmah primi
despotica Jelena. U njenom salonu Jovan je potanko ispria gde je bio i ta je
radio. Sve to kao da zaboravi kad joj ispria za svoje prijateljevanje sa
dubrovakim trgovcem. Despoticu je interesovalo koju robu nosi, pa kad saznade
naredi da sutra ujutro obavezno obojica budu kod nje. I da nikom ne prodaje
robu dok ona prva ne kupi ta eli. Jovan tako nenamerno uini Ivanu pazar.
Konano sluga javi da ga despot oekuje. Bolje je izgledao nego kad je
Jovan polazio na putovanje. Radosno doeka Jovana i posadi ga na stolicu.
Predstavi mu sina Stefana i gospodina etrdesetih godina, markantnog lica,
obuenog po Ugarski, grofa Petra Petrovia. Jovan odmah ree da je za njega uo
kao jednog od najznamenitijih Srba u Ugarskoj. Redom ispria gde je bio i kuda je
hodio, nita ne preskaui, a posebno naglaavajui ono za ta je mislio da je
vano. No je ve davno bila pala, ali despot nije dozvoljavao da se pria prekine.
Dopadale su mu se Jovanove procene. Kada je govorio, nikad nije rekao u
mnoini, ve je uvek iznosio svoje miljenje u brojkama. Obojica se zamislie kad
ispria o zverstvima Ugara na osvojenim teritorijama. Ugari su i srpski narod koji
se nije branio, tretirali kao Turke nemilosrdno gazei sve pred sobom. Despota
- 180 -
obradova kad Jovan ispria da Turaka nema mnogo i da bi dobro organizovana

vojska mogla mnogo uiniti. No ve ga naredna reenica zabrinu. Jovan je bio
siguran da e Turci udariti ve idue godine na Jajce. Svi u Bosni tako misle, a
sline podatke imaju i dubrovani. Ono preko ega malopre pree, o
neoganizovanosti vojske u gradu, sada je bio jo jedan razlog za brigu.
- Pria se da Turci dovode nove jedinice i smetaju ih po turskim gradovima
u okolini. Taman dok upoznaju teren, krenue.
- A ti tvoji Zeani, koliko su oni spremni da se bore ?
- Oni se bore stalno. Ni jedan Turin koji je tamo sigurno nee moi ii da
pomogne drugima. Ve sada je tamo buna, a moda se i povea. Ali od njih ne
treba oekivati da e puno prekoraiti granicu svoje zemlje. Njima niko ne
nareuje ak ni vladika. Svako misli svojom glavom pa je to nemogue uskladiti.
Jedino kad im Turci zakucaju na vrata, svi odreda skau, grabe oruje dok ih
ne proteraju. Posle su opet ko rogovi u vrei.
I ne znajui Jovan je dao pravi presek raspoloenja srpskog naroda u
krajevima kroz koje je prolazio. Despot je dobio jo jednu potvrdu da na
zapadnom Balkanu nema puno Turaka, a jedini grad o kojem se moralo voditi
rauna je Smederevo. Turci nisu nepobedivi, ali se hriani moraju bolje
organizovati.
- A Jajce ? - ponovo upita despot. Jovan mu opet opisa sve ta je video
samo sada detaljnije i dade broj Traka u okolini po onom ta je uo.
- Niko sad Jajce posebno ne pritiska, ali e ga Turci sigurno napasti. On im
je duboko u njihovoj zemlji i sigurno im smeta. Ve i narod u tom kraju
pripremaju da e se na Jajce idue godine udariti. Tamo se mora jaati posada i
drugaije organizovati odbrana.
Ve u kasne sate, despot ree Jovanu da sutra bude gost na ruku, ali da
urani jer hoe jo da razgovara. Jovan objasni despotu da e to biti malo tee jer
ga je despotica ve naruila, ali despot osta nepopustljiv. Izlazei Petar Petrovi
mu ree da sutra posle despota hoe i on da ga vidi, a eleo bi da se upozna sa
tim dubrovaninom.
Prijem kod despotice bio je pravo slavlje za Ivana. Ponosna Jakika
kupovala je za sebe, despota, decu i svitu. Ivan je morao slati po novu robu.
Jovan im su se oni zaneli, zatrai prijem kod despota. Sada je bio sam i
zamiljen.
- Jue si ti meni priao vesti, a sad u ja tebi rei jednu. Na Porti je zbaen
sultan Bajazit, a sada je na vlasti njegov sin Selim. Uz pomo janiara, nije
ostavio ocu nikakvu mogunost da se spase. Sada je on vrhovni gospodar a sve
pristalice starog sultana su mrtve ili e to biti... Znamo mi za Selima ve nekoliko
- 181 -
godina, nema u njemu nieg ljudskog. Videemo ta e sada biti. Plaim se da e

pokrenuti vojsku.
Pridrui se i Petar Petrovi. Sve je ve znao, ali je imao i nekoliko novosti.
- Selima ve zovu Javuz 45 a ta e tek biti. Kau da je odmah po dolasku
na presto, poslao novu vojsku u Persiju i Siriju. Bar za sada ne moramo ga se
bojati. A to je to vreme koje nam treba da se dobro organizujemo.
Ivani Berislavi je klimao glavom i izneo svoje zle slutnje
- Plaim se da e najpre udariti na Jajce. To im je kamen na srcu ali i
vrata za Hrvatsku.
Obojica su znali zato misli na Jajce. Ivani je lani izabran za jajakog bana
a te poslove u njegovo ime sada je obavljao sin Franjo. Da li e biti dovoljno da se
hrianska vojska tako organizuje da moe braniti grad. Sve su to bile velike
nepoznanice. A i Kupinik je bio na granici, mada ga je bar titio Beograd, ali je i
to pitanje koliko. Jovan sada jo detaljnije opisa Jajce i sve ono to je u gradu i
podgrau primetio. Ban oigledno nije u stanju da sa svim tim izae na kraj.
Posebno je primetio Vlahe koji su obavljali razne poslove za bana i komandanta
grada ali i za lokalne trgovce. Despot je dobovao prstima po stolu. Turci ih ne
mogu iznenaditi, jer okupljanje vojske u Stambolu, videe i mnogobrojni
predstavnici posebno Venecije i Dubrovnika, a takva vest e za as stii ovde,
mnogo pre Turaka. Ali ako se ljudi tek tada ponu okupljati, to moe biti kasno.
Petrovi ispravno zakljui.
- Treba saekati da se novi sultan uvrsti na vlasti, pa onda donositi
odluke. Turci na Balkanu e bar prvih godina biti mnogo disciplinovaniji i
potovati sve ono to je uraeno. Tek kasnije e sultan donositi odluke koje mogu
smetati svima. A bolje je despote da samo ban tamo stegne disciplinu nego da se
primaju novi vojnici. Treba to godinama plaati za nita.
Jedno je ipak bila uteha. Turci su na drugoj strani. Ipak despota je neto
bunilo.
- Koliko smemo upadati na njihovo teritoriju i napadati tvrave, a da to ne
izazove opti rat na koji nismo spremni. Kad je pre desetak godina Korvin najpre
potukao Turke kod Jajca, a posle toga preao Dunav i spalio Kladovo, Vidin i
Nikopolj, zvao je sve pod zastavu a niko se sem Srba nije odazvao. A pobeivao je.
ta bi bilo da je gubio ! Vladislav nema koga da okupi. Niti e ga ko sluati.
Plaim se da vlastela ne ponu upadati na turske teritorije, a kad ovi budu
spremni, njih nigde nee biti.
Pogleda u Jovana.
- A ta bi ti uradio ?
- Zagoravao im ivot iz dana u dan, utvrivao ono to imamo i stalno
- 182 -
poveavao broj tvrava pored Save i Dunava. Treba proceniti gde Turci mogu
praviti most i tamo postaviti jake tvrave koje e braniti prelaze. Nikako ne bih
dao da se napadaju turska pogranina mesta, ve ako neko hoe na Turke neka
ide u unutranost. Narod ne smemo dirati, jer oni ve imaju jedan kuluk, a mi
doemo pa popalimo i ono malo bede to im ostane. ta e biti ako Turci osvoje
Beograd i Zaslon. Gde emo ih onda zaustaviti, jer ako to prou svi su im putevi
otvoreni.
Sedi despot se zagleda u Jovana.
- Pametno govori, ali daj boe da se tvoja ne ostvari, mada se o tome mora
misliti. - Despot je jo neto imao na umu - Ako bi ponovo trebalo ii na tursku
zemlju sa pedesetak ljudi, da li bi iao.
Jovan odgovori bez razmiljanja
- Iao bih i sam a ne sa pedeset boraca. Ja u se protiv Turaka uvek boriti
ali ne oekujte od mene da se borim protiv Srba sem ako su razbojnici i
mortolosi.
- Videemo ta emo - pa se neeg priseti. - Sa tobom je doputovao neki
Englez. Kae da je predstavnik engleskog kralja i da zastupa njegove interese.
Zna li ta mu je namera?
Jovan mu kratko ispria Valopov posao, ali ne zaboravi da skrene panju i
na to da Englez sve belei, a tu sigurno ima i onoga to nije vezano za njegov
posao, ve za pijuniranje. Jovan u svakom sluaju preporui Valopa za razgovor
jer mnogo zna.
Audijencija je bila zavrena. Despot iz neke krinje izvadi podeblju kesu od
grubog platna. Iz nje izvadi drugu manju: Ovo ti je za dobro uraen posao.
Imae dosta i momke da nagradi. Isprati Jovana napolje pa ga poverljivo zagrli
oko ramena..
Ivan je ve bio na hodniku. Sijao je od zadovoljstva.
- Ako se ovako nastavi, ja sam u Kupiniku zavrio putovanje.
- Saekaj da te upoznam sa jednim znamenitim Srbinom. Uz to jo i
bogatim.
Petrovi se pokazao kao ovek sa mnogo ukusa. Znao je da probere, a ni
cene mu nisu bile strane. Kad zavri sa njim trgovinu, ostalo mu je jo samo
dvadesetak tovara, a to e nositi u Beograd. Jovanu je mnogo vie od prijateljeve
uspene trgovine godila panja koju mu je grof ukazivao. Nije to bio nadmen
odnos velikaa prema niem od sebe, pre odnos starijeg prema mlaem. Na kraju
Jovan rado prihvati da e svakako posetiti grofa. Kad ostadoe sami, Ivan Crijevi
je gledao u zadovoljno lice svog prijatelja.
- Pripazi se. Grof je opasan ovek - kratko je prokomentarisao. Jovan ga
- 183 -
zaueno pogleda. - Nita on nije lagao od onog to je priao, ali on o tebi zna
skoro sve, a ti o njemu mada je grof, gotovo nita. On se za tebe dobro pripremio
pa je verovatno i priu odabrao takvu da godi tvojim uima. Nema ti druge, sa
njim mora, ali budi paljiv.
Jovan to dobro zapamti. Vie se nije imalo ta traiti u Kupiniku pa svi
zajedno krenue ka Beogradu. Pranjavi ali zadovoljni smestie se u svratite u
Zemunu, a Jovan i Ivan potraie stan u privatnim kuama. Tu saznadoe da sa
prodajom nee biti problema, ali sa krznom hoe. Turci su uhvatili brod koji je sa
dragocenim tovarom iao iz Vlake i teret su iskrcali u Smederevu. Sigurno e
hteti trgovati jer su krzno retko koristili. Ivan odlui da on ode lino i da pokua
da se dogovori. Sa malom pratnjom i Jovanom krenu u Beograd. Tek kad
pristadoe na drugu obalu, Jovan primeti da je grad mnogo lepe izgledao sa
druge obale nego sada kad su pristali u njega. Vojnici su delovali jadno i u
neurednim uniformama. Ve nakon pola sata shvati da je Beograd bedem
hrianstva jo samo na papiru. O njemu se izgleda niko nije previe brinuo. Nije
bio ni kasaba ni eher46, ve neka meavina izmeu, sa velikom tvravom na
brdu. Sav je bio u nekim kontrastima. Iz iroke pravo proseene ulice, ulazilo se
u uske prljave uliice. Jedna pored druge stajala je palata i uderica. Nekoliko
palata mada zaputenih, govorilo je da je ovo nekada bio bogat grad. Pravoslavna
crkva ga zaudi svojom veliinom. Odmah pored nje stamena velika jednospratna
palata, a na nju skoro naslonjene uderice prekrivene trskom i eramidom. Htede
u crkvu, ali je bila zakljuana pa rei da navrati kasnije. Tek neto dalje ivost na
ulici. Ton su davali trgovci i zanatlije koji su ovde dolazili sa svih strana, posebno
za vreme despota ura. Maari su ve vie od 90 godina bili posednici grada.
Zvali su ga Nandor Fehervar a ipak maarski jezik se najmanje uo. Najvie
razgovarajui sa trgovcima, proveli su skoro ceo dan u Beogradu. Predvee Jovan
jo jednom ode do crkve. Bila je otkljuana ali bez svetenika. Tek je jedan monah
istio crkvu. Nazva mu boga a ovaj odmah odgovori. Od njega saznade da je crkva
zadubina despota Stefana i posveena Uspenju svete Bogorodice. Odmah pored
crkve, ta velika zgrada je rezidencija mitropolita, ali i mali manastir. Dalje nije bio
raspoloen za priu jer je morao posvravati jo neke poslove. Kasnije se svi
zajedno vratie u Zemun na noenje.
Jutro proparae topovskih pucnji. Turci su sa avalskog grada rnova tukli
Beograd, a posada im je odgovarala iz svojih topova. Dok su sluali tu razmenu
pozdrava, pristie i dubrovanin sa veu da se koe mogu kupiti u Smederevu,
samo treba tamo poi. Jovan odlui da i on ide kao vodi.
Dok je Beograd bio mali, Smederevski grad je bio ogroman. Nije verovao
roenim oima kada je video velike zidine koje je bilo skoro nemogue osvojiti.
- 184 -
Dubrovani su taj grad dobro znali a jedan od njih bio je i urev najpouzdaniji
ovek. Zahvaljujui Paskoju Sarkoeviu Dubrovani su imali sve mogue
povlastice za trgovanja po Srbiji. ura je od grada napravio ono to je sada,
stalno strahujui od Turaka. ura je 1455. godine odputovao u ur, gde je
franjevac Jovan Kapistrano pripremao krstaki rat protiv Turaka. Despot obea
10.000 vojnika a ostali jo 90.000. Dovoljno da Hunjadi izjavi kako e Turke
izbaciti iz Evrope. Nita se od toga nije desilo, a Smederevo 1456. doivi svoje
prvo veliko vatreno krtenje, a Turci produie ka Beogradu koji se takoe uspe
odbraniti. Bez velike borbe Turci osvojie Smederevo 20. juna 1459. godine, na
sramotu sveg hrianstva. Grad i tvrava, tako paljivo graeni i uvani, nisu
ispunili svoju osnovnu namenu.
Jovan je u Smederevu gledao i sluao. Turska vojska je bila profesionalno
organizovana, svako je radio svoj posao a po gradu se mogao slobodno etati ne
plaei se da e ga neko napasti. Ivana je samo krzno interesovalo. Prvog dana
nije uradio nita, pa su bili prinueni da prespavaju u golemom saraju. Sutradan
se lako dogovorie im prihvati da e poteno platiti robu, ali i ast. Kad sve
isplati i natovari, krenue ka Beogradu. Sreno stigoe do Zemuna.
Ivan je 1. septembra sve svoje ljude prebacio preko u Beograd. Hteo je
odmah natrag za Dubrovnik da ugrabi jo koji lep dan. Dva prijatelja rastala su
se u Zemunu na obali Dunava. Jedan e na sever drugi na jug. Jovan u Zemunu
saeka da mu stigne Valop iz Kupinika, pa sa momcima krenu ka Slankamenu
gde preoe Dunav. U velikoj pustari se razdvojie. On sa delom momaka ode
pravo u Lipovu, a Ognjen otprati Valopa do Segedina.
- 185 -
glava 7.
DOINA BUNA I PRVI PORAZ

Promoter:

- 186 -
Sedeli su u prostranom salonu dvorca Petra Petrovia u Aradu.U kaminu je

gorela velika vatra, a kroz prozor se video debeli sneni pokriva i reka pod ledom.
Isticao je februar 1514. godine. Petrovi nazdravi Jovanu i Suboti Vrliu. Nema ni
dva sata kako su Jovan i Subota stigli do Petrovia i jo uvek im je studen bila u
kostima.
- Srbi moraju vie nego ikada biti okupljeni i vrsti. Vremena su teka i
neizvesna, ko zna ta e doneti sutranji dan. Beograd je ugroen od Turaka, a
malo se ta ini da grad ojaaju. A padne li Beograd, otvaraju se putevi prema
Ugarskoj. Jedino Zapolja pokuava da se suprostavi i to je sve. Suvie je to
sloboda. Suvie!
Sva trojica su se razumeli. Nije on mislio na hiljade seljaka u pravim
feudalnim odnosima, ve na vlastelu i plemstvo. Kada su pre 24 godine doveli na
ugarski tron ekog kralja Vladislava, bili su jedinstveniji nego ikada. Nakon
Matijaeve vrste ruke, trebao im je kralj koji e biti spreman da poputa. Za
samo par godina, nestala je Matijaeva dravna najamana vojska, pa je svako od
plemia stvarao sopstvene ete uz obeanje da e kada to bude u interesu
naroda, dati vojsku za rat. Ubedili su Vladislava da to znai smanjenje dravnih
davanja. Tvrdili su da je to jedini nain, jer poveani poreski zahvati i onako e
oteati teku situaciju, a pitanje je koliko e seljaci moi plaati poveani namet.
Na svojim grofovijama, plemii su bili neprikosnoveni vladari, nezavisni od bilo
koga. Ni na kraj pameti im nije bilo da zaista urade to su priali. Nigde porezi
nisu bili smanjeni i pored toga to su plemika izdvajanja bila manja. Smru
Vladislava njihova nezavisnost bila je sve vea da bi nakon proglaenja Ludovika
za mladog kralja, postala praktino neograniena. Deak je imao desetak godina i
nikakvu mo. Opasnost od Turaka, meutim, bila je iz dana u dan sve vea.
Petrovi je bio ozbiljno zabrinut jer su Turci ve jednom doprli do njegovog imanja
na donjem Tamiu sve porobili i popalili.
- Nije dobro. Svi obeavaju vojsku, ali niko i ne pomilja da je da, plaei se
svako u svom kraljevstvu. Sad su nam popovi poeli zvati u ratove.
Petar Petrovi je bio veliki protivnik onog to je radio moni ostrogonski
biskup i kancelar Baka20. Odbio je ak da se pojavi u Budimu gde je bio
zakazan sastanak, pravdajui se boleu. Baka mu to nee zaboraviti, ali
Petrovi nije mnogo brinuo zbog toga. Imao je silu i mo. Petroviu nije trebao rat
ve mir. Imao je dovoljno novca da sam ako treba finansira veliku vojsku, ali mu
to nije padalo na pamet.
- Dva i dva ne mogu da se sloe a on bi na Turke. Svi su mu obeali dati
borce, na kraju e svi traiti a malo e ko dati. I takva vojska da osvoji
Smederevo. Ni mnogo jai to nisu mogli.
- 187 -
Subota je uo da e se u vojsci nai seljaci.

- Svaki seljaku koji mu se pridrui kao nagradu dobija slobodu. Malo e mu
koji plemi na tome biti zahvalan. Svima koji sa njim pou daje oprost, a za
poginule carstvo nebesko.
- To su gluposti - bio je kategorian grof - Seljaci nee u rat. Suvie su
uplaeni da bi se Turcima mogli suprostaviti. Nikakav pop nee ih na to
pokrenuti.
- Jedino muka - progovori Jovan.
- Nema te muke koja e voditi u smrt. ivot je vaniji.
Sneg je napolju ponovo poeo padati.
- Zapolja nije za ovaj rat, ali se javno ne izjanjava. Dae 200 konjanika,
moda 300 ako ga na to nateraju, ali nee pustiti seljake. A moji Srbi, - Petrovi
se za asak zamisli - ... nee oni nikud. U svakom ratu papisti su ih gledali kao
kune pse, ni sada im ne bi bilo bolje.
Neto drugo se motalo po grofovoj glavi. U opsadu turskih teritorija nije
verovao. Brinulo ga je kako od te haotine mase zatititi svoje imanje i sela. To je
bio razlog to je preko Subote Vrlia traio da ga Jovan poseti.
- Ja sam opremio 500 konjanika, a deo e ih ostati ovde sa peadijom.
Malo da bi odbranili ta imam ili ne daj boe morali odbiti neki turski napad, a
znam da e pljakake bande biti najgore. Treba mi vie ljudi dobrih boraca, a ti
ih ima! Za tvoje momke se pria da su vini oruju, kadri na svata. Niko u tvoje
planine i ne ide. Pria se da i vukovi zaobilaze tvoja stada.
Sva trojica se krto nasmejae. Jovan je od poetka imao svoje ljude. Stalno
je pod orujem bilo stotinak momaka, a jo toliko je jedva ekalo da se prihvati
oruja. Bilo je tu ljudi sa svih strana, najvie izbeglica iz Turske i Bosne, koji nisu
bili na nikakvim spiskovima okolne vlastele. Tako nije ni bilo potera za njima. Za
svaki sluaj planinu su dobro poznavali. Na prostranim panjacima podno
Padea, Jovanovi ljudi su bili kao kod kue, a sa stadima su znali zai dublje u
predele Junih Karpata, gde je malo ko dolazio. Kroz ume, samo su najvetiji
znali staze i prolaze. Navikli na slobodu i nesputani, teko su provodili dane u
Lipovi, pa su se ak i zimi rae odluivali da ostanu po planinskim stanitima. U
sela su se sputali najvie zbog devojaka.
Sve je to grof Petrovi znao.
- Treba mi tvoja pomo. Ne da ih aljem u rat, nego da tite ovo srpskih
glava i sela od bilo kakve pomame. Meni e valjati a ni ti nee tetiti. Daj boe da
se crne slutnje ne ostvare i onda e biti poteno nagraen.
Subota je Jovana ve bio pripremio za ovakav razgovor. Petrovi je znao da
tete mogu biti vee od onih ratnih. Jo ga je neto pritiskalo. Turci su krenuli u
- 188 -
osvajanja po Bosni. Jajce je odolilo samo zahvaljujui Petru Berislaviu i

herojskom otporu branilaca. Ali Turci se nisu povukli kao to su to redovno inili,
ve su krenuli dalje pljakajui redom. Ko zna gde se u ovom trenutku nalaze.
Moda se spremaju za upad na ove terene, a jo uvek nema ko da im se
suprostavi. Trebae mu svaki ovek. Grof je bio spreman da angauje 200 ljudi od
trenutka kad sneg okopni pa dok novi ne padne. Za to e dati 1500 dukata a
Jovanu uz to i slobodu napasanja na panjacima kod Kuvedije. Ljudi e jedino
sluati Jovanova nareenja i sve e ii preko njega ili nekog od njegovih ljudi.
ivu stoku za ishranu i ita koliko je potrebno, obezbedie grof.
- ta ako budem morao sei Maare ?
- Onda e ih sei i ti za to ne odgovara. Ali ako to bude radio bez moga
nareenja pazi da te ne uhvate jer ti ja neu moi pomoi.
- A ta ako se velikai pobune pa zatrae moju glavu ?
- Ako bude radio kako se dogovorimo, ne boj se. Iza tebe stoji veliki
vojvoda Zapolja.
Mogao je misliti da su grof i Zapolja u sprezi. To mu je u vie navrata bilo
potvreno sa raznih strana. Svi ti glasovi spominjali su grofa i Itvana Verbocija
kao glavne uzdanice Zapoljine i stoere preko kojih on sprovodi ono to eli.
Gospodar Erdelja je bio neosporno moan, najvei vlastelin u celoj Ugarskoj.
Samo je on imao redovnu plaenu vojsku od bar 3.000 ljudi. Zahvaljujui Zapolji,
Petrovi je puno stekao, istiui se i sam kao spretan i dobar ratnik. Bio je rado
vien gost u budimskoj palati. Obeanje da e moi koristiti panjake, Jovanu je
mnogo znailo. To je deo niskih planina gde se seno moglo pripremiti za zimu, a
ovce lako prezimiti. Dovoljno je daleko od Lipove da nemaju nezvane goste, a opet
blizu da se lako stigne do nje. Taj deo panjaka je i inae bila daleka periferija
grofovih imanja i nita mu nije znailo to e ih koristiti neko drugi.
- Imam jo jednu molbu. Bio sam u Ragusi i sreo veoma zanimljivog
benediktanskog opata, inae strica jednog mog prijatelja. Zove se Ludovik Crijevi
Tubero. Pie veliku historiku i ve je dobar deo uradio. Sada me moli da mu u
interesu historije, napiem sve to znam o naim ljudima ovde u Ugarskoj,
posebno plemie, njihove korene i sve to je zanimljivo o tome. Ne treba to biti
predugo, ali moralo bi biti tano.
Grof se samo za trenutak zamisli.
- Imam oveka za to. - Nakon par minuta pojavi se mukarac u skromnoj
odei, gotovo neupadljiv - Ovo ti je Fabijan, pisar! Zna latinski, maarski,
germanski i srpski. Sve mu objasni - pa se obrati sekretaru. - Budi gospodinu na
usluzi za ono to mu treba.
Jovan mu kasnije objasni ta je to potrebno Tuberu. Pisar pokaza vidno
- 189 -
interesovanje, jer je dosta toga ve znao a nee mu biti teko da se raspita dalje.
To jo niko u ovoj zemlji nije uradio, pa neko mora poeti.
Jo kratko vreme Jovan ostade kod grofa Petrovia, pa se rastadoe, ali ne
za dugo. Poetkom aprila na imanje u Lipovi stie mu Subota Vrli, sa vestim da
je Tomo Baka proglasio kriarski rat protiv Turaka. Nareeno je da se vojska
sprema i im se okupi kreu ka Beogradu.
- Ide li Zapolja ?
- Ne. Da je Zapolja onde bi to bar liilo na dravnu vojsku. Baka je video
da ga vlastela zaobilazi pa je sa papinom bulom otiao kod kralja i od njega dobio
odobrenje. Proglas poinje reima Uz blagoslov pape i u ime kralja... Pod krst je
pozvao seljake nudei im bolji ivot i zatitu od vlastele. Seljacima komanduje
neki Doa, slobodnjak poput tebe.
- Nikad uo!
- Znaju za njega od ranije. Ve je ratovao protiv Turaka. Hrabar ovek.
Vodio je ete i kod Zapolje. Dobro misli o njemu, ali je eljan slave i podviga, zato
i jeste opasan.
- Zar je mogue da su vlastela pustila seljake u rat a ak im oni i ne
komanduju.
- Vraga su ih pustili. Samo je problem to je sve u ime krune i krsta, pa se
javno ne smeju buniti. Seljake naoruavaju iz kraljevih magacina. Na sve strane
su tabori seljaka a priliv je toliki da je sve iznenadio. Ovde kod nas ih nema jer se
Doa nije setio Srba, ali u Segedinu i oko njega su tri tabora. Nita za njih nije
pripremljeno pa e morati u pljaku ako hoe da preive. - Subota ree i razlog
svog dolaska - Petrovi ti poruuje da skupi 200 ljudi kako ste se dogovorili i da
to pre krene.
Subota mu objasni da me Doinom ruljom niko nema para nita da plati.
Doa je suvie sitan da bi mogao platiti za ikog sem za sebe.
- A nai ljudi ?
- Nai ljudi su za sada mirni. Ako se negde bude moralo ii, proglas e
objaviti despot. Knezovi i plemii treba ljudima da sauvaju glave na ramenima, a
ne da ih gube po pustari. Ako rata sa Turcima bude, Srbi e se boriti, ali kako
izgleda rata nema. Ljudi ne smeju verovati bukaima, jer e biti svakojakih pria.
Kasnije u noi, dok je Subota spavao, Jovan je sedeo sa svojim ljudima.
Objasni im ta e i kuda e i ta treba raditi. im se ljudi razioe, iz mraka
izroni Cvetko i spusti se pored Jovana. Sa merakom popi ponuenu rakiju.
- Tebe nisam ni pitao. Ti e samnom. Spremi samostrele i pripremi ljude.
Kreemo prekosutra ujutro. Ako bog bude dao boriemo se sa Turcima, a ako ne,
videemo ta emo.
- 190 -
- Ti misli ta emo i kako, a to se mene tie ja bih najpre protiv Turaka

dole u Srbiju, a ako ne onda da pokoljemo ovu ugarsku vlastelu. Dre ljude kao
stoku.
Jovan naredno jutro zajedno sa Subotom i Ognjenom probra nekoliko
momaka i uputi ih u razne tabore. Neka se tamo muvaju i tek kad budu znali
neto pouzdano neka dou na Petrovievo imanje. Tako odoe u Arad, Segedin,
Batanju i Totkomlo.
Ceo Arad je bio uzbunjen. Videle su se pripreme na sve strane, a pored
Petrovieve vojske, po tvravi se muvalo i dosta ljudi bez vojne odee i bez oruja.
Petar Petrovi ga doeka sa loim vestima. Seljaci masovno dolaze u tabore,
provljuju magazine i otimaju hranu. U Navaradu su se ve sukobili sa vlastelom.
Na velikom stolu, rairena karta je pokazivala gde se sve nalaze zemlje
Petra Petrovia. Prstom mu je pokazivao zemlju koja se pruala od Moria prema
jugu u nepravilnom obliku, prelazei Begej i sputajui se jednim svojim krakom
dalje na jug.
- Za ovo se plaim - pokaza na nekoliko taaka na karti. - Tu ti je selo
Periam izmeano sa Srbima i Maarima. Uglavnom su zemljoradnici, a muka je
to su tamo skladita u kojima i sada ima ita. Vilje od njega je anad, srpsko
selo i maarska tvrava, koje e prvo biti na udaru. Ovde je Baris na putu Arad Temivar. Tamo ima junadi i ita.
Jovan ga prekinu.
- ta ja treba da radim ?
- Za sada obii i vidi, pa posle rasporedi ljude i uvaj ono to je moje. Posle
emo videti kako e sve izgledati. Ako Baka uskoro povede ljude, moda sve
ispadne dobro, a ako ne, bie pljake i ubistava kao kod najgorih neprijatelja.
- ta u ako udare seljaci?
- Udaraju na moje. Ti ne daj, i uputi ih na mene. Ja u odluiti to je
najbolje. Ja u sa mojim ljudima biti svuda, pa i priskoiti u pomo ako zatreba.
Jo istog dana odjahae loim putem ka Periamu. Sve ljude rasporedi u
selu i oblinjem Barisu i u oba sela utvrdie stalne logore. Pet dana kasnije bio je
ponovo u Aradu. Jo uvek se oseala hladnoa sa Karpata mada je ve bio maj
mesec. Petrovia zatee jo zabrinutijeg. Subota Vrli se izgleda preselio kod
njega. Jedino to ga je Jovan mogao izvestiti bilo je da je sve u redu, da seljaci
rade svoj posao, a njegovi ljudi su na konjima i u patroli. Nije verovao da bi iko od
Srba mogao krenuti u rat dok ih vlastelin ne pozove.
Petar Petrovi objasni da je na drugim mestima sve gore. U Budimu je u
toku dravni savet, a iz Kupinika od despota, nema nikakvih vesti. Ono to je
- 191 -
njega najvie zbunjivalo bile su vesti o sve veem broju ljudi sa kojim je Doa
raspolagao. Znao je za Doinu harizmu, ali takav odziv niko nije oekivao. Ko zna
koliko je ve seljaka imao sa sobom. Jedno grof ipak nije znao. ta uiniti kad mu
krstai zakucaju na vrata traei hranu. Za njima e doi sledei i tako sve dok
neke prvi put ne odbije. To ti je ve bitka. Petrovi je znao da e se uskoro morati
opredeliti.
- Nije dobro ni ako neko od naih burno reaguje. Sve to e se obiti svima
nama o glavu. Sada treba misliti hladne glave - pa zamiljeno dodade da se ipak
najvie plai Jakia i njihove hirovitosti.
Ostavio ga je da se preznojava i produio za anad. Tek tamo je video
koliko je sve napeto i tek mala iskrica nedostaje da se upali poar. Deo seljaka je
otiao ka Doi. Vlastela su ve batinala one koji su kretali prema taborima. U
mranoj krmi Jovan je sluao ljude. Priali su i glasno i tiho, bili mirni i
ratoborni, za Dou i protiv njega. Moglo se uti i da je Doa sveti ovek inae ga
biskup ne bi za to proglasio do miljenja nekih Srba da je sve to samo mali bunt
koji e vojska lako reiti. Srbi seljaci su imali svoje dileme. Doa je Maarima
obeavao slobodu i pravo na zemlju bez ikakvog poreza. Razmiljali su o tome da
e njih ta privilegija mimoii, jer njih Doa nije zvao u rat, pa se tako umesto
podrke javljala ljubomora.
Sve ee vesti da su seljaci napali ovog ili onog inile su Jovana sve
nervoznijim. Razmiljao je da poalje nekog po Lenu, ali opet tamo je bune bilo
puno manje nego ovde. U banatskoj ravnici sve kao da se utialo, jedino su se
oblaci gomilali nebom a u vazduhu se osealo iekivanje. Ognjen dovede
dvadesetak seljaka koji su krenuli u tabor pa Jovan odvoji Petrovieve a ostale
pusti. Zato su ti Srbi ili nepozvani u smrt, nikada mu nije bilo jasno. Naredi da
im udare po deset batina, pa ih pusti kui a imena im zaboravi.
I taj prinudni i pritajeni banatski mir brzo nestade. Jovan se nalazio kod
Ognjena u logoru kad se vrati dobro isprebijana patrola. Napala ih je iznenadno
motkama grupa od tridesetak Srba, seljaka. Sada idu prema Nalaku i
neprekidno prete. Cvetko jedva doeka da krene i da ih umiri. Nakon etiri sata
umorni i umireni seljaci su stajali pred Jovanom. Sad su i oni dobili batine i
nisu bili voljni za razgovor. Jovan jeste. Izdvojie se dvojica mlaih ljudi, voljnih
da govore. Mladi koji je najratobornije izgledao ree da su krenuli u sveti rat
protiv Turaka, za Srbiju i srpstvo. Kad ve nije mogao u rat, ponudi se Jovanu.
Tako pree u nove redove.
Patrola koju su seljaci iznenadili, bila je pretuena
ali nepovreena. Ognjen upita ta da rade sa njima. Po pet bieva svakome a
voi sedam. Naredba bi izvrena odmah. Ako vas seljaci budu prepadali, ta li
e tek od vas uraditi Turci.
- 192 -
Potkraj maja vreme naglo okii. Jovan dobi kratku poruku da doe u Arad.
Ne asei ni asa sa Cvetkom za leima odjaha grofu Petroviu. Ovaj ga doeka
reima Nita od rata sa Turcima. Krenulo je sve naopake. Desilo se ono to je
Petrovi predvideo. Nije bilo dovoljno hrane i sveti ratnici su krenuli u pljaku
po vlastelinskim imanjima. Doa je poput pravog kolovoe traio vea prava za
seljake, jaku centralnu vlast, argrarnu reformu, drugaiji Dravni savet.
Verovatno mimo njegove volje, seljaci su po imanjima pravili haos, unitavajui
sve pred sobom, a onda su zareali sa ubistvima svih onih koji su im pruali
otpor. Doa je imao malo pravih ratnika da bi ih u tome spreio. A hrane je
trebalo.
Grof je bio jasan:
- Dravni savet odluuje, ali i bez toga znam ta moram uraditi. Neu
dozvoliti da me ubiju kao poslednjeg psa samo zato to sam plemi. Braniu
svoje. ta ti o tome misli?
- Ja sam se sa vama dogovorio pre dva meseca, pa nema potreba da
ponovo o tome razmiljam.
Dok je Petrovi mozgao o svojim problemima, u Budimu su velikai veali o
sudbini zemlje. Za razliku od ranijih Krunskih saveta kada je svako od njih imao
svoje miljenje, sada su svi mislili isto. Biskup Baka se naao na muci. Njegova i
samo njegova ideja o ratu protiv Turaka o novom Kereste haboru2, doivela je
slom. Vlastela su traila njegovu glavu. Za samo mesec i neto dana, nadmeni
crkveni velikodostojik splasnuo je poput probuenog balona. Bar da ga je Doa
sluao. A pre toga u ovoj istoj dvorani, sve je bilo njegovo. Sa fanatizmom je
govorio da zemlju treba braniti i to braniti na tuoj zemlji gde niko za nita nee
odgovarati. Govorio je u ime kralja i pape. Za vou je postavio malog plemia
Dou era upravo iz elje da se svaka njegova potuje i izvrava. Danas se
mogao samo nadati u udo. Jo je mogao odbiti napade razljuenih plemia i tek
malo dobiti na vremenu.
U predahu u svojim prostorijama kraljev savetnik se dugo molio bogu
traei da mu da snagu da pobedi. Koga ? To ni on sam nije znao. Moda velikae
koji su mu se gadili i zbog ega je Dou postavio za komandanta. Nije jo u njega
izgubio poverenje, ali sve mu je vie izmicao kontroli. A on je hteo da nadmene
velikae spusti na zemlju. Tako malo je za to trebalo. Istinu o Bakocievom pravom
cilju znao je samo kralj i Baani i sloili su se sa tim. A cilj je bio upad u Tursku
sa seljakom vojskom, jaanje perifernih gradova i probiranje desetak hiljada
dobrih boraca i od njih stvaranje nove vojske, koja bi bili protivtea svakom
vlastelinu. Kralj bi tako ponovo imao vojsku i prihode, crkva sva prava a on
kardinalski eir. Doa, taj mali sitni plemi, dobio bi vie zvanje, ali bi i dalje bio
- 193 -
tek sitni neme ember3. Sa neto imanja bio bi do boga zahvalan njemu i kralju.
Lako bi mu ugasili bilo kakve drugaije ambicije. Kralj bi ponovo bio vrhovni
zapovednik, ali bi sve konce iz pozadine vukao Bakoci. Danas su se velikai
zaboravili pa je ak Bakoci bio direktno i neuvijeno napadnut. Biskup sede da
napie pismo Doi.
Pismo do Doe nikad nije stiglo, a i da jeste nita se ne bi promenilo. Sve
ono to mu je trebalo on je imao uza se: kraljev i Bakociev potpis. Vie nije mislio
nikog da slua, bar ne ako mu se ne uklopi u planove. Sve okolnosti su mu do
sada ile na ruku. Bio je zahvalan bogu to seljacima nije bila obezbeena hrana,
pa je od mirnih seljaka dobio buntovnike spremne na sve. Kad se poeo spremati
za rat protiv Turaka eleo je da ga slave, a materijalno bogatstvo mu je bilo u
drugom planu. Onog trenutka kad su zapalili prve katele i potukli vojsku
lokalnih velikaa, seljaci su zaboravili Turke. Hteli su da naplate svoje dugove.
Bili su nemilosrdni prema svima onima koji su im se suprostavili, a tamo gde
nisu nailazili na otpor samo su izbacivali gospodu napolje i nesmetano pljakali.
Odgovor je odmah stigao. Seljaka vojska zaticala je svoje izvidnice i predhodnice
poveane po drveu kao opomena svima onima koji su mislili krenuti tako. U
jarosnom besu gubili su kontrolu i uzvraali istom merom. Sva zla ovog sveta
njima su bila oliena u sjaju i bogatstvu vlastele.
Sve to Doa er nije eleo. Bio je zapanjen kad su mu poeli donositi prve
izvetaje da bi malo po malo postao svestan da to sve ide njemu na ruku. Postao
je voa neega to jo nije bila buna, ali je svakim danom to postajala. Doa je
sanjao svoj san, sebe u Dravnom savetu, ogrnutog zelenim platom optoenim
hermelinskim krznom. Imati tu snagu da sedi ravnopravno sa Zapoljom,
Batoriem, Baanijem, Farkaem, Esterhaziem... A za takvo neto ovolike rtve
nisu prevelike. Seljaci ? Doa je iskreno mislio da ljudi moraju imati svoje
dostojanstvo, ali i da moraju biti podloni svojim gospodarima. Dobro se pazio da
okupljenoj masi ne kae ovo drugo. Uostalom nisu to ni oekivali. Doa nije hteo
nita da rui, hteo je samo da promeni svoje mesto na ovom svetu. Bakoci mu je
to odmah bio nagovestio. Nadmenog biskupa nikada nije voleo, ali on je nudio
ono o emu je Doa sanjao.
Poslednjih dana maja Doa je donosio sudbonosnu odluku. Toga je i on bio
svestan, mada jo uvek nije mogao da proceni svu irinu svog pokreta. Seljaci
nisu hteli Turke, hteli su najpre obraun sa svojim muiteljima. Na sastanak je
pozvao samo one u koje je imao puno poverenje. Nije gledao staleku pripadnost,
ve sposobnost i ratno iskustvo. Napolju su seljaci ekali odluku svog Saveta. Od
prvobitnog cilja da ...najpre treba potui Turke da bi nam bilo bolje, sada nije
nita ostalo. I tu na Savetu, Doi je bilo jasno reeno da se najpre treba
- 194 -
obraunati sa vlastelom, pa tek onda, moda, voditi rat sa Turcima. Ako e

tako, ti si voa, jasno su mu rekli oni na koje je raunao. Jedino su fratri
pokuali neto promeniti, ali pretei pogledi spreili su ih da do kraja kau ta
misle. Doa nije imao izbora, izaao je pred narod.
Govorio je najpre polako, priajui o Turcima kao velikim neprijateljima koji
hoe da nas pregaze i nametnu nam svoju tursku veru i svoje obiaje. Maari to
nee trpiti i nikada nee prikloniti glavu divljim anadolcima.
- Mi smo hteli da to zlo tuemo i bijemo na njihovoj teritoriji, da svoju
zemlju ne zalivamo paganskom krvlju. Svi ste vi ovde doli jer ste spremni ginuti
za krst i nae svece, za nau jedinu veliku istinsku crkvu. Bili ste prvi na oltaru
gde se rtvuje i gde se hrabrou brani zemlja. - govorio im je o turskim
mravima koji se poput prljave vode ire i razlivaju svuda gde stignu, o narodu
kojem nita nije sveto. amor u masi se poveavao - Mene su poslali meu vas jer
ni jedan plemi nije hteo da izae sa svog vlastelinstva i neto uradi za ovu
zemlju. Skrili su se poput baba, a ispred sebe isturaju plaenike i najamnike koji
su nam godinama zagoravali ivot. I ta smo onda dobili od njih. Dobili smo to
da vas veaju i eree konjima, da vam ne daju da krenete na ovaj sveti put. Vi
ste za njih manji od obinih pasa. Sve ono, na ta vi imate jednako pravo kao i
plemstvo, plemii zloinaki sebi prisvajaju. Ta vam razmetljiva i raskalana
pasmina ne bi ni golu duu ostavila kad va ivot ne bi sluio njihovim
interesima. Trpe vas jer bi bez vas pocrkali od gladi - uzvici odobravanja osokolie
Dou - Zato najpre moramo oistiti ubre u svojoj kui, ojaati i bolje se
naoruati, pa tek onda udariti na nekrst. Zato vam kaem: neka bude rat svima
onima koji vekovima piju vau krv. Znajte da smo jai od sviju i ako budemo
sloni, pobediemo svakog neprijatelja. Seljaci, ljudi, bog mi je svedok da nismo
hteli bunu. Na nju su nas naterale nae derikoe. Sada je imaju! 22
Ve sutra Bakoci je znao ta se dogodilo, ali nije obavestio nikoga. Nadao se
da neto moe promeniti. Jedno je samo bilo sigurno, Doa je bez njegove
saglasnosti, odabrao svoj put. Ali bilo je kasno za promene. Poput vatre na
pustari, Maarskom je poetkom juna prostrujao glas: pobuna. Jo 25. maja
Jovan je od Popovia uo da se sada vie ne radi samo o imovini, ve i o glavama.
Pobuna se irila dravom lomei sve pred sobom. A u svemu tome jedino je bilo
dobro, to je u pobuni bilo malo Srba. Oni koji su iveli kao jedinstvena zajednica
u Banatu i zapadnoj Maarskoj ostali su uz svoje plemie. Doa je zaboravio Srbe
pozvati pod svoju zastavu i zato na njih nije mogao raunati ni kao na vojnike, ali
ne ni kao neprijatelje. Nije mu priao ni jedan srpski vlastelin ili slobodnjak.
Segedin je naglo buknuo. Plamen je obasjavao grad pored Tise, a da pravog
otpora nije bilo. Samo je tvrava odolevala. Jovan je u poslednjem trenutku
- 195 -
uspeo izvesti gazda Itvana iz grada i prevesti ga do Baje, odakle je on produio

do Peuja. Spasio je ono najvanije, zlato i srebro ali i dragocenosti do kojih mu je
bilo najvie stalo. Nije se plaio seljaka, ali kad mahnitost uhvati, svaki koji nije
seljak, moe biti neprijatelj. Petrovi je neprekidno dobijao vesti sa raznih strana,
a njegova snaga od 500 svojih i 250 Jovanovih boraca smatrao je, bie dovoljna
samo ako u ovom pravcu ne krene glavnina. No Petrovi jo nije hteo borbu,
traio je druge izlaze. Kad je uo da je poela paljevina u sredinjoj Maarskoj
znao je da su mu anse da se izvue sve manje. To mu potvrdi i Doin glasnik.
Poruka je bila usmena i kratka. Doa je traio da mu se Petrovi prikljui sa svim
svojim ratnicima. Ako to prihvata, lino e Doa voditi rauna o njegovom statusu
i velikom ugledu kojeg uiva. Glasnik je tano preneo Doine rei. U njima nije
bilo pretnje, ali... Petar Petrovi je ve dosta toga preturio preko glave da bi sada
bilo ta zanemario, posebno kad je zemlja u plamenu.
Sutradan dobie izvetaj da seljaci idu ka Nalaku i Jakiima i tamo se
nee zaustaviti. Ima ih na hiljade. Druga manja kolona odvojila se i ide prema
Sabatki verovatno u poteri za hranom. Subota prebledi. Njegovo imanje sigurno
nee zaobii. Jedina uteha je da ih je malo i po svoj prilici nisu nikako naoruani.
- A ovi drugi ?
- Seljaci sa po kojim konjem, ali naoruani.
Petrovi odmah sede i zatrai hartiju
- Treba javiti Jakiima. - Zavri pismo presavi ga i udari peat - Neka im
bog bude na pomoi.
U neko doba stie i dugo oekivani glasnik od Zapolje. Petrovi se dugo
zadra itajui pismo.
- Dravni savet je proglasio bunu i objavio opti rat protiv seljaka. Vodie ga
Zapolja a svi mu moraju dati vojnika koliko mogu jer je stvar toliko hitna da ne
trpi nikakvo odlaganje. Od mene trai 250 ljudi potpuno opremljenih i spremnih
za rat.
Pismu je predhodila hitna sednica Dravnog saveta. Predsedavao je Baani
i samo zahvaljujui njemu Bakoci je bio u dvorani. Jedinstveniji nego ikad u
novijoj istoriji, plemii su traili opoziv proglasa, dok seljaka poast ne uniti
celu Maarsku. Kralj skrueno priznade da je proglas potpisao pod uticajem svog
prvog savetnika, biskupa Ostrogonskog. Silni izlivi mrnje mogli su biskupa
kotati glave. Kralj na kraju ree da e ponititi naredbu. Biskup se vajkao da to
papa moda nee hteti uiniti. Talas protesta Baani jedva utia, pa biskup
nevoljno prihvati da e potpis biti povuen. Biskup je u to mogao biti siguran, ali
nije bio siguran u ono to se moe desiti. Jer, papa Lav X je potpisao proglas
nakon dueg ubeivanja i nakon to je Bakoci povukao sve svoje kardinalske
- 196 -
veze. Mada ve u godinama, papa je tek godinu dana sedeo na tronu svetog Petra
u Rimu i eleo je da ostane zapamen. Ako ve po niemu, onda bar po
krstakom ratu. Biskup je bio zamiljen ali je unapred znao da papi na noge nee
ii da povue potpis. Ne bi on bio ni prvi ni poslednji koji bi se za boravka u Rimu
naglo razbolio. Potpis e biti tek usmeno povuen, a to e svima ovima koji su ga
neprijateljski gledali, biti dovoljno. Sekretar proita poziv Doi da smesta ostavi
oruje i poalje seljake svojim kuama. O privilegijama i svemu onome to je
Bakoci obeavao, govorie se kad u Maarsku bude uveden red i mir. Ako ne
bude tako svi e biti najstroe kanjeni. Na kraju kralj i biskup prihvatie da daju
prava vlasteli da mogu da upotrebe sva sredstva da bunu slome. Jano Zapolja
dobija specijalna ovlaenja i zadatak da vojnom silom ugui ustanak, a sva
vlastela e mu bez obzira na sopstvene probleme dati odmah odreen broj
vojnika. Zapolja e raditi samostalno a jedino e izvetavati Dravni savet. Kad
vojna bude uspeno zavrena, Zapolja e podneti izvetaj o svim trokovima koje
je imao. Baani nije bio srean zbog ove odluke, jer je postao svestan da time
erdeljskom plemiu samo podie ugled. Na svoju alost drugog izlaza nije imao.
Zapoljin sekretar Georgius je jo istog dana poslao pismena na vie adresa. Jedno
od njih i grofu Petru Petroviu.
- uo si. Reci ta sada misli i ostaje li pri naem dogovoru - grof je gledao
u Jovana.
- Moje je da branim i to hou. A ako ve neko mora da ih satre aljite koga
hoete.
- Radi ono to smo se ti i ja dogovorili. Sada zna koliko daleko moe ii.
Nema ogranienja. A ako mi zatreba ovde za odbranu, poslau ti poruku, mada
mislim da na tvrdi grad nee udariti.
utali su. Kao da neto nije bilo doreeno. Petar Petrovi je znao da je
Radosav u Sremu pa je ak nauo da se pridruio pobuni, ali namerno nije hteo
da pita Jovana. Kad doe vreme i to e se raistiti. Bio je siguran da Jovan ima
snage da sa Radosavom izae na kraj.
U narednih nekoliko dana, mira nestade i iz Banata. Jovanovi ljudi su u
Periamu bili napadnuti, ali silovito uzvratie i razbie grupu slabo naoruanih
napadaa. Nisu ih jurili. Jovan pojaa patrole, tako da je na konjima stalno bilo
najmanje dvadeset ljudi. Uvee 26. maja dojaha jedan od izvidnika i ispria o
sukobu izmeu vlastele i keresztes lovag21. Jakii su se pridruili Itvanu
Batoriju i negde izmeu Segedina i Nalaka kod Apatfalve, isekli nekoliko hiljada
ustanika. Sa njima su bili na elu svojih kopljanika Peter Revazdai, Andra Oros,
er Doci, Miklo Tornjai i neizbeni biskup aki. Batori je poveo konjanike na
vest o pokretu ustanika uz Mori, iskoristio njihovu komociju i brutalno se
- 197 -
obraunao sa seljacima, zalud meu njima traei Dou. Preivele je kao

opomenu svima, poveao i nabio na kolac. Jakii su na svoj nain pokazali da
pripadaju maarskim viim staleima i da opravdano nose titulu egregius
nemilosrdno satirui sve pred sobom. Batori je bio ubeen da e ova pouka biti
dobro shvaena i da je ustanak ve saseen u korenu.
Te veeri uz vatru, Jovan se savetovao sa svojima.
- Ako vas napadnu, silovito odgovorite. To e ih pouiti da ovamo ne nadiru.
Hvatajte voe, ali ne dirajte ranjenike. Ako bee pusti ih i njih je muka na ovo
naterala. Samo pazite ima i meu njima oloa pokupljenog sa svih strana, eljnog
pljake.
Sutra ujutro javie da Nalak gori. Izvidnica nije iz daleka mogla videti
kakve su i koliko je rtava, ali velika masa seljaka uspela se probiti u grad.
Ognjen odmah uzjaha i sa sobom povede tridesetak ljudi. Vrati se tek uvee. Jo
iz daleka viknu da imaju goste. U to do vatre dojaha desetak konjanika. Jovan
prepoznade Petra Jakia. Krupna ljudina koja je stajala pored njega, prie vatri i
ne nazvavi ni boga otro se okomi na Jovana.
- alji ljude prema Nalaku da zaustave poteru. Krei ! - Skoro se izdera.
Jovan ga jedva udostoji pogledom.
- ta se deava ? - upita Ognjena.
Nervozni pridolica planu, naglo tre ma.
- Neu da ti govorim dva puta. alji ljude!
Cvetko koga Jovan nije hteo slati u akciju, kao da je samo ovu priliku
ekao. Njegovi ljudi su bili oko vatre pre nego to je pridolica shvatio ta se
deava. Niko od njegovih pratilaca i ne pokua da se mai maa. Na kraju i on
svoj ma uvue u korice.
Tek tada se oglasi Petar Jaki. Govorio je na maarskom. Glas mu je bio
osoran, ali bez pretnje.
- Jovane ne grei. Pred tobom je Itvan Batori, slavni ratnik i plemi.
- Kako ja to u ovom mraku mogu poznati. Plemii dolaze kao gospoda sa
svitom i pratnjom, a ne ovako na konjima iznureni i prljavi. Da nema tebe, teko
da bi mu poverovao.
- Naredi ovim tvojima da se sklone.
Jovan mahnu rukom Cvetku, ali ovaj osta u pripravnosti.
Jaki ga pokua umirit, ali Jovan preu njegove pomirljive rei. Ponudi ih
da sednu oko vatre.
- Moda bi stvarno trebao poslati nekog natrag, da nas napadai ne
iznenade.
- Ve je poslata patrola. .. Reci ko vas goni i zato ?
- 198 -
Jaki poe sada ve pomirljivo.

- Pre neki dan je oko 3000 pobunjenika krenulo na Nalak. Saekali su ih
Batori i moj tast aki i vie uglednih i potovanih plemia. Odneli su veliku i
slavnu pobedu. U Nalaku smo je zajedno proslavljali kad sam Doa naie sa
glavninom od 5000 ljudi i na prevaru ue u grad. Jedva smo ive glave izneli.
Sakrivali smo se dok se potere nisu proredile, onda smo pojahali i naili na tvog
oveka. Idemo u Temivar tamo sam sklonio familiju. Ako hoe dae mi pratnju
do tamo.
- uo sam za tu slavnu pobedu. Kau da je Batori junaki odsekao glavu
svakom ranjeniku na kojeg je naiao i natakao na kolac vie od 200 seljaka kao
da je najgori Turin.
Batori skoi kao oparen.
- U moju ast niko ne sme dirati.
Jovan ga je gledao podrugljivo. I po glasu mu se to osealo.
- Niko je i ne dira. Sedi i vie nemoj skakati. Ti si na mene trgao oruje, po
svim pravima imam razlog da te smatram uljezom - pogleda u Jakia. - Koliko
vam je vojske ostalo ?
- Ne znam. Neto se razbealo, neto nastradalo. Okupie se ve oni i doi u
Temivar.
- Ako ih je Doa uhvatio, proie isto onako kako su proli njegovi ranjenici.
Doa to nee oprostiti.
Dva plemia uutae. Jovan im pokaza kuu. Tamo odspavajte pa sutra
nastavite put. Ovako umorni neete daleko stii. Moji ljudi e tititi sve puteve i
sutra vas otpratiti do Temivara.
im odoe Cvetko odmah prie.
- ta me ne pusti da onome ogulim kou sa lea. Bio bi manji od makova
zrna.
- Dosta mu je svega i ovako. Od 500 ljudi evo vodi njih petoricu. Zapamti
da su obojica zmije kojih se treba uvati.
- Zmije su najsigurnije kada im se stane nogom na glavu i dobro pritisne.
Mrak bi ih pojeo niko za njih ne bi ni znao.
- Neka sad bude ovako. Nego da te neto pitam. ta bi bilo da je neko
pipnuo oruje.
- Svi bi dobili po dve strele a ona dvojica i po no u lea.
- Tako sam i mislio.
Ujutro Jovanova patrola otprati goste do Temivara. Rastanak je bio
hladan. Na drugoj strani, Nalak se jo dimio.
Jovana je ve polako hvatala nervoza. Oekivao je Petroviev poziv. Treeg
- 199 -
dana izviai javie da je velika vojska krenula put Arada. Jovan pripremi ljude
za borbu. No glasnik ne doe. Tek estog dana kad mu javie da se vodi bitka oko
Arada, krenu ka gradu. Prigrae je bilo najveim delom ve opljakano, ali grad
se drao. U ranu zoru probie se do grada i kroz otvorena vrata ujahae u
dvorite. Grof je ve bio na vratima.
- Gde ste pobogu do sada ?
- Nismo dobili ni sada nikakavu poruku.
Vlastelin se udari rukom po elu Sigurno su ga uhvatili.
- Ili se predao.
Jovan brzo odlui. Treba se probiti. Ujutro izjurie iz grada i pojurie ka
Lipovi. Trista konjanika pojuri za njima. Jovanovi momci se poee osipati levo i
desno. Nakon pola sata okrenue se da doekaju napadae. Progonitelji nisu bili
previe iskusni. Imali su prednost tek nekoliko prvih minuta borbe, a onda se
poee prikljuivati grupe sa strane. Jedan po jedan progonitelj je padao.
Konano komandir im naredi povlaenje. Za njima krenu tek izvidnica, a ostali
nastavie put u Lipovu.
Lipova je bila prepuna naroda. Gradi od 2500 dua, udvostruio se. Grof i
njegovi ljudi ostadoe u gradu a Jovan sa svojim ode na imanje. Jo istog dana
tridesetak ljudi odjaha u planinu da obie pastire i stada, a izvidnice odoe na
sve strane. Nakon dva dana bilo je jasno da glavnina Doinih snaga ide na
Temivar. Izvidnice javie da je velika grupa seljaka krenula prema Lipovi a
Jovan to odmah dojavi u grad. Dogovorie se da on sa svojim ljudima ostane van
zidina, a ako zatreba znaju se i boriti i utei u planine. Petrovi ga obavesti da
Zapolja ve ima veliku vojsku i da kree na ustanike. Odbrana Lipove se pojaala.
Izviai javie da ka Lipovi ide 3000 ljudi meu njima oko 200 konjanika. Srbi
uglavnom bee a retko se ko pridruuje ustanicima.
Polovinom juna zapoe opsada Lipove. Tvrdi grad na Mureu je bez
problema izdrao prve nalete. Zapolja zauzet guenjem bune u Erdelju nije mogao
pomoi. Zato pravu priliku dobie Petrovievi konjanici. Izjahivali su dva puta i
naneli znaajne gubitke napadau.Treeg dana Doini ljudi pobodoe u zemlju
duga koplja i to tako da konjanik ne moe proi a ovek - peak moe lako.
Konjanici tako dobie nepromostivu prepreku. Te noi kad je kolje bilo
postavljeno, spolja udari Jovan. Njegovi momci se tiho pribliie vatrama. Ni
jedna straa ih nije primetila. Svi su bili okrenuti ka gradu. Udarie strelovito
ostavljajui iza sebe pusto pa se isto tako brzo povukoe. Udar izazva pravu
paniku u redovima napadaa, pa ak ni potera ne krenu za njima.
Izvidnica sutra javi da oko Temivara ima desetak hiljada ljudi, ali grad se
dri. Okruen dubokim vodenim kanalom, vrstih kamenih zidina, bio je teko
- 200 -
osvojiv bez topova. U neku to je shvatio i Doa koji je lino vodio napad. No dok
su topovi stigli, branioci su mogli odahnuti. Lipovi zapreti jo jedna opasnost. Iz
Erdelja je pristizala grupa od oko 1000 peaka, naoruanih svim i svaim. Ili su
dolinom Murea ka Lipovi. Jovan im odjaha u susret. Drugog dana u zoru njegovi
konjanici udarie po spavaima. Seljaci se u neredu razbeae. Nisu ih gonili, a
ranjenike ostavie na bojitu. Jadne zalihe hrane to je zatekao, Jovan uniti.
Ranjenom voi samo saopti da on dri ovaj kraj i da ne pokuava ponovo prii,
jer tada nee biti milosti.
Izviai su pod Lipovom radili svoj posao. im se vratie, odlui da sada
napadae treba drugaije uznemiravati. U kinoj noi Jovanovi ljudi se douljae
do najvee grupe i odapee strele pa hitro nestadoe u mraku. Tek to je uzbuna
prestala, kad konjanici predvoeni Jovanom udarie na rep napadaa gazei sve
pred sobom. I oni se sreno povukoe. Narednog dana Jovanovi ljudi presekoe
dotur hrane. Opsada Lipove je ve jenjavala. Bio je kraj juna. Polako su seljaci
svoje poloaje pretvorili u logorite, ali i pored toga iz grada niko nije mogao izai.
Jovanovi jedne noi zarobie nekoliko ljudikoji su se prokradali kroz mrak.
Predstavie se kao ljudi grofa Petrovia. Krenuli su ka Zapolji sa pisanom
porukom od vlastelina. Stanje u gradu nije loe ali ponestaje hrane.
- Imamo i za tebe poruku. Ako moe doturi hranu barkom, jer to je jedini
naina. Ako odapne tri strele sa upaljenom kuinom jednu za drugom, znae da
se krenuo.Straa nee dizati uzbunu. Mora se zaustaviti kod zadnje kule i onda
e ljudi iz utvrde priskoiti i istovariti te. Koga poalje taj mora ostati u tvravi
jer se drugaije ne moe spasiti. Ako uspe, javie ti na isti nain.
Ve sutradan Jovanovi ljudi naoe tri velika amca i napunie ih
zaklanom stokom. U mrkloj noi amci se spustie do Lipove, a signal potvrdi da
je roba primljena. Dve noi kasnije ponovie manevar, ali ovog puta posla i lagani
amac sa etiri oveka u njemu, da se mogu vratiti uzvodno uz nabujali Mori.
Kad stigoe bili su toliko iscrpljeni da jedva izaoe iz amca. Jedan od njih prui
Jovanu presavijenu hartiju Rekli su ti da ovo da Zapolji da zna na ijoj si
strani.
Narednih petnaestak dana Jovan je napadao uvek na drugaiji nain,
svestan da samo tako moe neto uraditi. im bi se neka grupa, elei pljaku,
udaljila od glavnine, Ognjen i Radosav su je napadali. Tako je okolina grada
ostala mirna i ako je Lipova bila pod opsadom. Sa julom stizale su vesti sa obe
strane. Seljaci nisu imali milosti, svetei se vlasteli za sve muke u kojima su
iveli. Obespravljeni i ugnjeteni doekali su vreme kad nikome ne moraju
odgovarati. Uivali su u toj slobodi, svesni da nee dugo trajati. Povremeni porazi
kao da ih nisu puno uznemiravali, samo ih je to jo vie teralo da slave slobodu. I
- 201 -
sav taj bunt i otpor kao da se sabio u omanji prostor omeen sa severa Moriem,
s zapada Tisom i sa istoka Temivarom.
Dok je Jovan branio Lipovu u Sremu se dogaalo neto to je bilo lako
objanjivo. Sremci kojima je dozlogrdila nebriga dvora prema njima i njihovim
mukama, ostavljeni gotovo uvek sami i na cedilu, spontano su na bunu odgovorili
iskrenim narodnim buntom. Na elu jedne od tri vojske stajao je Radosav.
Odvojen od Jovana, bez voe, znao je jedno, Crnojevi je uvek bio za rat sa
Turcima, a nikada mu nije bilo mrsko udariti na nekog nakinurenog ugarskog
vlastelinia. Rezonujui tako bio je ubeen da ono to on radi u Sremu, Jovan
radi u Pomoriju. Za svaki sluaj vojsku je usmerio ka Banatu. U Slankamenu
skoro da nije imao nikakvih problema dok je osvajao varo jer su ajkai bili
spremni da mu pomognu. Njihova pomo posebno je dola do izraaja pri
osvajanju Titela. Radosav je tek tu shvatio ta znai masa. Dok su njegovi ljudi
disciplinovano radili ono to se od njih trailo, novopridoli su razbijanje tvrave
shvatili kao priliku za linu osvetu. Za Radosava, ratovanje je bilo zanat kao i
svaki drugi. On ga je znao, ali njemu je bilo strano muenje zarobljenika ili
nabijanje na kolac. U ratu nema milosti, ali kad boj zavri sve se menja. U Titelu
ni sam nije znao ta mu je initi. Na kraju ve nije mogao gledati ta se radi pa
ajkama pree na drugu obalu. Tek tu dade ljudima odmor. Uvee uz vatru
razmiljao je ta da preduzme. Jedino to mu je pametno padalo na pamet bilo je
da pouri ka Jovanu i da izbegne sve sudare do kojih bi moglo doi. U noi sa
reke zau glasove i dozivanje ajkaa. Tek kad pristade prepoznade jednog od
kapetana iz Varadinske tvrave. Doneo je hitnu poruku da treba ii pod Temivar
i prikljuiti se glavnini Doinih snaga. Temivar treba unititi da vie nikada
nikome ne bude pretnja. Kad ajkom ode nazad, haos u Radosavovoj glavi samo
se povea. On je uvek znao da je Temivar najvea tvrava i istinska brana prema
Turcima. Sada je treba ruiti ? Ve je bio siguran da mora pronai Jovana.
Ispriae mu da je Doa poslao nekog svetenika Lerinca Mesaroa kod despota u
Kupinik, ali ga nije zatekao u ivotu. Despotica sa mladim Stefanom bila je
odluna da nikakav proglas ne uputi Srbima. Radosav je znao da mu samo jedan
ovek moe pomoi da se snae pa se sutradan oslobodi prekobrojnih i sa svojim
momcima krenu prema Lipovi.
ovek od koga je sve zavisilo jo uvek je bio u Erdelju: Zapolja. Imao je tada
27 godina i osmogodinje iskustvo. Ve tada je sve znao a i ono najvanije, kako
stei i sauvati. Sve ove godine on o seljacima nije ni razmiljao. Na njegovim
imanjima im je bilo kao i svuda u Ugarskoj, moda i bolje. Njegovi nadzornici se
nikada nisu iivljavali na seljacima. Samo su provodili u delo ono to se od njih
trailo. Stalno je imao pod orujem hiljadu konjanika i stalnu strau u gradu i na
- 202 -
bedemima. Kada je Bakoci zatraio vojnike, dao je 100 ljudi. Odjahali su u tabor,
ali su se odmah i vratili. Kad su seljaci poeli odlaziti jedno vreme je to mirno
posmatrao, a onda je bio primoran da neto preduzme. Postavio je svoje strae na
mestu gde se Bihar sputa u Mori. Sve to je krenulo dobilo je po deset iba i
vraeno nazad. Oni najodluniji ipak su se probijali. Onda su poeli ustanci oko
Klua. Pustio ih je na miru ali je poeo da poveava broj ljudi pod orujem. Na
kraju je unajmio plaenike. Odluka kralja da povue proglas i biskupa da baci
anatemu na sve koji se ne vrate na svoja imanja, nije mu nita znaila. No zato
jeste ona koja mu daje pravo da formira vojsku i zatiti najpre Erdelj pa onda i
Maarsku. Odmah je od velikaa dobio skoro 3000 ljudi, a ogluio se jedino
Bokai, a ba je na njegovim posedima buna prva izbila. Dojahao je do Zapolje
traei pomo. Erdeljski vojvoda je naizgled pristao, ali poto nije hteo da ima vie
voa, ree mu da sedi u gradu, a bunu e on sa svom vojskom slomiti. Prikljui
Bokaieve momke svojima, a ni na kraj pameti mu nije bilo da ide braniti njegovu
zemlju.
Zapolja je imao dovoljno vojske da je mogao proeljati Erdelj. Gde god je
naiao na bilo kakav otpor reagovao je okrutno. Bez posebnih nareenja, njegovi
ljudi su bez milosti unitavali cela sela ne tedei nikog. Tamo gde nije bilo bune,
vojska je prolazila ne dirajui nikog. Za samo petnaestak dana Erdelj je bio pun
obeenih. Kod Sibinja naie na veliku grupu pobunjenih seljaka. Nakon tri dana
stotine pobunjenih krstaa visilo je po drveu. Milosti nije bilo. Svi ranjeni bili
su odmah pobijeni. Jedino za odbeglim nije tragano, jer je bilo vanijeg posla.
Sela u kojima nije bilo pobune, utihnula su. Zapoljini desetnici obilazili su ih
uvek istim reima Zafali li samo jedan seljak, svi e te na grane. Strah se
uvukao u Erdelj. Vodei veliku vojsku Zapolja se primakao Lipovi. Jovan mu je
poao u susret sa pedesetak konjanika.
- Ja sam krenuo ka Temivaru.- Bio je kratak Zapolja - Tamo je glavnina a
verovatno i Doa. Moe li osloboditi Lipova?
- Ako mi posada iz Lipove pomogne onda mogu. Imau velike gubitke, zato
do sada nisam otvoreno udario.
- Koliko ljudi ima ?
- Oko dvesto konjanika a raunam da u Lipovi ima znatno vie. U opsadi
ima oko 3000 ljudi, uglavnom peaka.
- Okupi ljude i slomi to. Nemoj da mi dou na lea onda kad mi najmanje
trebaju. Ni jednog oveka ti ne mogu dati jer je ogromna masa pod Temivarom.
Ne daj da ovi iz Lipove krenu na jug ak i ako ih tamo razbije. Sve mora uraditi
sam, a ako uspe ostau ti veni dunik. Jo neto! Ranjenici nisu nikom od
koristi. Sada je vreme da se mora uraditi tako. Seci sve to se mie. A kad sve ovo
- 203 -
bude zavreno, ja u te potraiti. - Zapolja je imao i nastavak - Ako slomi opsadu

Lipove, odmah idi u Arad i uradi ono to su uradili oni. Postavi sada ti njima
blokadu dok ja ne stignem. Ako mi ne dou iza lea kod Temivara, ti si sve svoje
uradio.
- Udariu na Lipovu.
Zapolja ohrabrujue klimnu glavom.
- Krenuli su da rue dravu a neko je mora spasiti. To sam ja. Znam ja da
me ugarska vlastela puno ne voli. Za njih sam tek onaj iz Erdelja. Od sada pa za
narednih 500 godina mi smo pridolice, bez obzira na veru i plemstvo starije od
njihovog. Ja u im skinuti seljaki jaram sa vrata, ali tako da e me upamititi za
sva vremena. Sve e ovo neko meni platiti, a ja u tebi. Sada treba biti razuman i
boriti se za pravu stvar.
Na kraju mu ree da prenese grofu Petroviu, da im razbije blokadu Lipove
krene prema Temivaru. Ni on ni Zapolja nisu gubili vreme. Pod Lipovom je
vladao haos. Seljaci su se rairili na prostranom platou oko grada, a oko vatri
krkali su se kotlii sa ovetinom. I dalje su dominirali peaci sa tek manjim
konjikim odredom. Ognjen mu saopti da se broj poveao pa ih sada ima oko
3500. Jedino su se redovno odravale strae oko velike gradske kapije. Te noi
ponovo posla amac niz Mori, predhodno ga najavivi. Poruka za Petrovia je bila
usmena. Javljao je grofu da kad oni naredno jutro napadnu, neka krene i njegova
konjica. Petar Petrovi mu javi luama da prihvata.
Ceo dan je protekao u pripremama. Seljaci skoro da nisu ni odlazili u
patrolu. enluei gaali su primitivnim bacaem kamena gradska vrata i jedina
srea je bila u tome to se nisu trudili da gaaju jedno mesto, ve su birali cilj
kako kome padne na pamet. Sve topove Doa je odvukao prema Temivaru. Uvee
Jovan okupi svoje ljude na poslednji dogovor i naredi kako e se napasti.
Jo je bio mrak. Kad proceni da je Cvetko mogao uraditi posao krenue po
grupama lagano jaui. Poelo se razdanjivati. U daljini ugleda konje. Pokaza ih
Ognjenu a ovaj potvrdi da je shvatio. Napad je bio silovit ali ovog puta Jovanovi
ljudi se nisu mislili povlaiti. Bilo ih je suvie malo, a krstaa suvie mnogo da
bi iznenaenje moglo biti potpuno. Jer dok su prvi padali drugi su dolazili sebi i
zgrabali oruje. Sva srea to je od sino bilo mnogo mamurnih, pa je njihov otpor
bio slabiji. Jovan je jo neto znao. Maar bez obzira u kakvoj se opasnost nalazio
nee maem ili sabljom ubosti konja. Sada se sve to potvrivalo. Jovan je projurio
kroz gomilu probuenih i onih koji su jo leali ne shvatajui ta se deava. Cilj
mu je bila kapija grada. Ognjen je sa stotinak konjanika uleteo u privezane konje
i konjanike koji su bili vini jahanju, ali mnogo manje spremni na borbu. Izabrao
je najloije mesto gde e udariti jer su ba na tom delu bili najspremniji da prue
- 204 -
otpor. Vetina je bila presudna, ali je krstaa bilo mnogo. Jovan vide da mu
ljudi padaju. Ve htede narediti povlaenje kad se gradska kapija otvori i
Petrovievi konjanici najpre lagano otvorie breu a onda jurnue pored Jovana
na napadae. Petar Petrovi je bio na elu svoje konjice. Sada je prvi put imao
priliku da se uveri u hrabrost i sposobnost grofa Petrovia. Ljudi su mu bili
odlino obueni i radili ono to im je on naredio. Jovan potee na levo, da
pomogne Ognjenu. Cvetko odmah shvati manevar mada je bio okrenut u drugom
pravcu i njegovi ljudi disciplinovano krenue za njim. Ali ne i svi Jovanovi. Zaneti
bitkom, krenue nekim drugim putevima, a nije bilo vremena za ekanje. Ognjen
se i pored uspenog ispada grofa Petrovia, nalazio u tekom poloaju. Broj ljudi
mu se osetno smanjio, a seljaci su spretno dugim motkama pogaali konjanike i
ubijali ih odmah im bi pali na zemlju. Jovan sreno odbi jedan dugi tap, raspali
napadaa pljotimice po leima i ovaj pade. Stigoe do Ognjena koji je
nemilosrdno delio udarce desno i levo ali obru samo to se nije zatvorio. Zaas
ga razbie i Ognjenovi ljudi malo odahnue. Seljaci se poee povlaiti. Svi
zajedno pojurie ka Petroviu. Sada je ve pobeda bila vidljiva.
Dojahae jedan do drugoga. Petrovi je bio okrvavljen, ali vidno radostan.
- Gde ste do sada, ve sam hteo da se povuem ?
Petrovi mu pokaza na etu koja je taman izlazila iz grada.
- Muku sam imao sa onom kukavicom Krupnikoviem. Sve je inio da
krenem to kasnije, bojei se da ostane sam u gradu. Sada je tek na svome.
Jovan se bolje zagleda.
- ta on to radi ?
Komandant Lipove je poeo sei ljude na zemlji koji su se pridizali i
ranjenike. Jovan pocrni. Dreknu Cvetku.
- Dovedi mi tu budalu!
Cvetko pozva nekoliko momaka i odjaha. Potcenio je Krupnikovia. Ni na
kraj pameti mu nije bilo da poslua. Ali ovog puta on je natrao na tvrd orah.
Zaas tridesetak Jovanovih momaka opkoli grupu. Psujui, uarenih oiju,
Krupnikovi dojaha do Jovana.
Ovaj ga pusti da guei se od silnog besa
kae ta ima. Razumede samo da je on komandant i da sve treba pobiti i poveati.
On o tome odluuje jer mu je kralj to pravo dao. Jovan ga presee u pola rei.
- O njima odluujemo grof Petrovi i ja. Ti budi ovde ili idi u grad na volju
ti, ali dirne li samo jednog oveka, nee valjati.
Krupnikovi nita nije nauio. Naprotiv!
- Znam ja dobro tebe. I ti e zajedno sa svojima na granu. Dosta mi je tebe
i tvojih razbojnika u mome gradu. Skloni se jer pravda mora biti zadovoljena.
Jovan naredi konjanicima da sjau. Ljudi se meusobono pogledae, ali
- 205 -
mrki pogledi ih uverie da bi to bilo najpametnije.

- Ti se zapovednik, eto i konja i oruje ima, sad idi pa kolji koga hoe, ali
sam.
Penei se od nemonog besa Krupnikovi odjaha ka gradu. Povukoe se van
bojita da bi sa male uzviice gledali kako se seljaci povlae i bee. Oseajui da
nee biti osvete, poneki je pomagao ranjenom drugu da se izvue. Jovan odlui da
ne ide u poteru. Ako budu imali mozga seljaci e kui. Samo konjanike zadra a
ostale pusti. Petrovi se sloio. Na bojitu je ostalo dosta Jovanovih ljudi. Naredi
da se ranjeni nose na imanje a pali da se pokopaju. Petrovi ga je utke gledao.
- Pedeset ljudi ti je ovde glavu izgubilo, a ti ih puta da se razbee.
- Zavedeni su, pijani i celog veka mueni, a sada i lagani. U njima su
govorile ivotinje a ne ljudi. Ve sada su oni ljudska bia. U boju mi nije ao ni
udariti ni ubiti, ali ovako moe samo biti vea ivotinja od njih ako im glave
poskida. A ni vi niste sekli one ranjene.
- Nisam. ta emo sada ?
Jovan mu kratko prenese Zapoljinu poruku.
- Nema nam druge idemo na Arad.
Petar Petrovi zadovoljno prihvati. Lako prebrojae da mogu raunati na
400 konjanika. Jovan mu onda ispria ta je dogovorio sa Zapoljom. Petroviu je
odgovaralo. Iste veeri Cvetko probra nekoliko momaka i sa Jovanovom porukom
posla ih prema jugu sa zadatakom da nau Radosava. Ostali ve narednog jutra
osvanue pred Aradom, raireni da bi ih izgledalo to vie. Rasporedie se oko
grada a glavninu postavie tako da mogu lako udariti na one koji pokuaju izai
napolje. Nisu oekivali nikakav ozbiljniji prodor. Oni u gradu su se oseali
sigurnim. Moglo ih je biti najvie hiljadu, moda i par stotina vie. Ostali su otili
ka Lipovi. Cvetko se pobrinuo da patrole budu daleko od gradskih zidina, a
Ognjen je vodio rauna o blokadi grada. Hranu su lako reili. Treeg dana stie
jedan od Cvetkovih momaka i javi da je Krupnikovi organizovao poteru i posekao
sve one koje je uhvatio. Najmanje dvesto ljudi. Jovanu udari krv u lice. Grof ga
jedva odgovori da ne krene odmah u Lipovu. Sa njim stie i Zapoljin izaslanik sa
porukom da grof sa svim raspoloivim snagama krene prema Temivaru. Grof sad
ve nije imao izbora. Kratko se posavetova sa Jovanom pa na elu 250 konjanika
krenu jo istog dana prema Temivaru.
Temivar je odjednom postao centar bune i oko njegovih zidina sve se
lomilo. Kao da su sve sukobljene strane imale samo jedan zadatak, stii do
Temivara, jedino su im ciljevi bili drugaiji. Doa je ovamo krenuo jo poetkom
jula, gomilajui vojsku, ali dovlaei i zaplenjene topove. Svim slobodnim
jedinicama bilo je nareeno da krenu prema gradu. Bio je ubeen da e masom
- 206 -
uspeti da razbije tvravu. Unutra su se nalazila vlastela koje ni bog ranije nije
mogao sastaviti zajedno. No imali su poverenja u tvrde zidove grada pa su u njega
izbegli zajedno sa svojim vojnicima. U odnosu na Doinih tridesetak hiljada ljudi,
ipak je to bila kap u moru. Uz to je Doa znao ratovati pa je odmah presekao sve
izlaske iz tvrave. Tako je pomo odbrani mogla doi samo spolja. Unutra Batori
je snagom autoriteta organizovao odbranu grada nemilosrdno unitavajui sve
one koji bi i za tren posumnjali u ispravnost njegovih postupaka. Time je pojaao
snagu odbrane.
Prvu bitku pred gradom Batori je reio u svoju korist. Doa je pre napada
uvek traio da mu se predaju kljuevi grada i svi e sauvati ive glave. Batori to
glatko odbi, a Doa kao to je to i do sada radio naredi masovni napad na grad.
Njegovi ustanici veto poee prelaziti preko dubokih anaca koji su okruivali
grad sa namerom da na kapiji izvre glavni proboj. Kad ih se ve mnogo okupilo,
uraganska paljba iz topova sa bedema, slisti sve koji su bili u blizini, a Doa se u
nemonom besu zakle da ni jedna iva glava nee izai iz Temivara. Vie nije
napadao, sada je dovlaio topove i ekao da mu se ljudi prikupe samo
podgrevajui mrnju meu ustanicima. Kad konano njegovi topovi poee
delovati prolo je ve nedelju dana, bio je ve deseti juli. Doa tada jo nije znao
da mu je vreme najvei neprijatelj.
Radosav je pod zidinama Temivara bio 12. jula. Predhodno je proao kroz
srpski Bekerek, bez borbe jer su vlastela odavno pobegla, a srpski ivalj mu nije
bio neprijatelj, naprotiv. Doa koji je tada ve znao za pokrete snane Zapoljine
vojske, odredi Radosava da bude meu onima koji e je doekati. elnik tek sada
nije znao ta da radi. Ipak zauze bojni poloaj prema severu, skoro potpuno van
mase ostalih pobunjenika. No dilemu o tome ta da radi razrei te noi Jovanov
izaslanik koji je sluajno saznao gde se Radosav nalazi i uspeo da stigne do njega.
Jovanova poruka je bila kratka Izvlai se jer to nije naa bitka. Moe prii grofu
Petroviu koji se uputio tamo, ili kreni prema Aradu gde se ja nalazim. elnikovi
ljudi su ujutro bili spremni. Kad Doa stie sa odredom u obilazak poloaja,
Radosav je bio otvoren Ja se povlaim, ovo nije moja bitka. Neu ni protiv tebe
jer sam se do sada borio na tvojoj strani, ali ovo nije rat za krst, ovo je
unitavanje zemlje. Jo Radosav nije ni zavrio, a Doa naredi da se svi
pohvataju. No precenio je svoje snage a jo vie nevine seljake era Sekelja.
Pod borbom, Radosav uspe da uzjae i sa svojim ljudima odstupi prema severu.
Doa nije smeo da naredi poteru jer mu je svaki ovek trebao. Dosta elnikovih
ljudi bilo je ranjeno a i on sam je imao dubok ubod maem kroz butinu. Na
nepuna tri sata od Temivara Radosav nabasa na grofa Petrovia. Kratko mu
ispria kakva je situacija pod gradom i ta se deava kao i ono to je on uradio.
- 207 -
Grof ga uputi prema Aradu ka Jovanu. Jo istog dana stigao je do Jovana, a ovaj
srean to ga vidi, zaboravi mu bilo ta zameriti.
Zapolja je za to vreme odluivao sudbinu bune. 15. jula napao je sa svom
svojom vojskom krstae pod Temivarom. Odluujuu ulogu imao je grof
Petrovi. Odnos snaga je u tom trenutku bio u korist Doe, ali Zapolja je imao
vie konjanika i mnogo bolje izvebane ljude. Konjica u tvravi pod Batorijevom
komandom takoe je bila nadmonija od ustanika. Jedino na ta je Doa mogao
raunati bila je brojnost. I on ju je u prvim satima bitke koristio. Njegovi ljudi
pokazivali su nevienu hrabrost suprostavljajui se Zapoljinoj konjici. Prvi put
oko podne kad je bitka bila u punom jeku izjahae konjanici iz tvrave i svom
silinom udarie po boku ustanika. To odmah dovede do pomeranja na ratitu, ali
ustanika je jo uvek bilo dovoljno da dugim kopljima odbiju napad i prisile
Batoria na povlaenje. Upravo u tom trenutku dok su bili zabavljeni ispadom iz
tvrave, poput vihora uleti srpska konjica Petra Petrovia. Poput golemog talasa,
istila je sve pred sobom, krei put prema zapovedniku. Jedan od Doinih
komandira pokua sa svojom konjicom parirati, ali bez uspeha. Ostao je ispod
konjskih kopita. U tom silnom naletu gde je 250 Srba delovalo kao da ih je pet
hiljada, poee se kolebati i redovi ispred samog Doe. No bitka nije bila zavrena
jer Doa hrabro stade na elo svojih ratnika, pa i pored rane, nastavi da se bori.
Petrovi videi ga, a oseajui i sve vei pritisak Zapoljinih snaga, nastavi prema
njemu. U toj uasnoj sei ranjeni Doin konj se prope, a ovaj pade na zemlju.
Grof jedva zaustavi jednog od svojih da ga odmah ne posee. Sa Doom, poee se
lagano povlaiti a Zapoljine snage nastavie da deluju. No vest o Doinom
zarobljavanju ve je za kratko vreme stigla do svakog njegovog borca i sve kao da
se okrenu. Vie to nisu bili hrabri ratnici koji su golu ruku poturali pod sablju,
ve uplaena rulja u koju se uselio strah. Tek oni desetnici koji su uspeli sauvati
bistru glavu i znali komandovati, nastavili su da pruaju otpor. A onda ponovo iz
tvrave izjaha Batori pa se i on pridrui optem klanju. Tek uvee bitka je bila
privedena kraju a na bojitu vie niko nije pruao otpor.
Zapolja nije stao ni kad ih je razbio. Terao je svoje ljude do iznemoglosti,
dok veina seljaka nije bila ubijena ili zarobljena. Isto je to radio i Batori na
drugoj strani, a krvlju opijeni velikai sada su naplaivali svoj strah. Ni jedan
ranjenik na bojitu nije poteen. Do jutra polja ispred Temivara utihnula su. U
zoru, klanje je nastavljeno, ali ovog puta onih zarobljenih. Preko pet hiljada ljudi
mueno je pa veano ili naticano na kolje. Samo su jauci odjekivali tvravom i
raskalaan smeh ljudi opijenih tuom krvlju. Jedino su nakratko poteeni Doa
i nekoliko njegovih najbliih zapovednika, koje je on ve zvao vojvodama. Oni su
ostavljeni za kasnije. Od velike Doine mnoine nije ostalo skoro nita, a pre
- 208 -
napada imao je tri puta vie ljudi od Zapolje. Deo seljaka se ipak uspeo spasiti.
Sve to grof Petrovi nije video. Odmah nakon velike pobede, kad je otpor ve
bio slomljen zatraio je i dobio dozvolu da se povue pravdajui to velikim brojem
ranjenika u sopstvenoj vojsci. Zapolji kome nije trebao pratilac u pobedi, rado ga
otpusti, pa je tako grof izbegao da vidi ono od ega se sam grozio. Nije video ni na
kakvim je groznim mukama zavrio Doa dok su ga muili do ivice ludila, ludi
kao i onaj kojeg su muili. Zavrio je go na usijenom gvozdenom prestolu sa
usijanom krunom na glavi umirui u stravinim mukama.
Pojaan Radosavom Jovan je konano probio blokadu Arada i upao u grad.
U odlunom momentu u pomo stie i grof Petrovi. Tri dana se vodila bitka za
svaku stopu, a ustanici sad ve svesni toga da milosti nema do poslednjeg daha
su branili ivot. Jovan nije hteo zarobljenike. Ono to je pobeglo putao je da
odmakne, a ranjenike niko od njegovih ljudi nije ni takao. Poslednjeg dana bitke
iz Temivara stie Zapolja sa vojskom. Srdano se pozdravi sa grofom Petroviem,
a Jovanu prui ruku.
- Sve si uradio kako sam naredio. Ovo ti neu zaboraviti. Sada moji ljudi
preuzimaju opsadu, a tvoji neka se odmore.
Arad je izdrao jo samo jedan dan. Klanje je trajalo neprekidno. Zapolja
nije hteo zarobljenike a Jovan je bio preneraen okrutnou velikog vojvode. Na
kraju uradi ono to i pred Temivarom, povea tristo zarobljenika a dvesto nabi
na kolje. U suton treeg dana pozva Jovana na veeru. Tamo je ve sedelo
desetak ljudi meu njima i grof Petrovi. Jovan se zaudi kad vide da je tu i
Krupnikovi. Digoe se zdravice u znak pobede. Krupnikovi je bio u svom
elementu. Najpre je hvalio hrabrog i velikog Zapolju o ijem e junatvu pevati
deca u kolevci pa bez obzira na Petrovia i Jovana ispria priu o svom junatvu
i hrabrosti.
Usred veere Zapolja se preko stola obrati Jovanu
- Kau mi da si puno neprijatelja pustio da ode.
Jovan je znao odakle vetar duva.
- Kako sam ih ja vojvodo mogao pustiti kad po onoj prii od malopre u bici
nisam ni bio.
Zapolja se nasmeja. Osmeh je odudarao od njegovih postupaka toga dana.
Bio je srdaan smeh mladia, pun radosti i ivota.
- Dobro kae. Kad se nisi ni borio! A hvala ti to me ne podsea da sam ti
rekao da radi onako kako misli da je najbolje. A ti junae moj - obrati se
Krupnikoviu - uradio si ba ono to sam ja naredio. Pobio si sve koje si uhvatio.
Krupnikovi je bio siguran da je na dobrom putu. Uostalom gledao je celog
dana ta Zapolja radi. Za nikog nije imao milosti.
- 209 -
- Preko 300 razbojnika i ubica - ponosno izjavi.

Osmeh polako poe da nestaje sa Zapoljinog lica.
- I kae da ti je moje nareenje preneo grof Petrovi.
- Nije grof, no sam ja to uradio po tvojoj elji.
- Ali ja to tebi nikad nisam naredio - pa pokaza na Jovana.- Ni njemu.
Samo sam mu dao ovlaenje da tako moe uraditi. A on je postupio onako kako
je mislio da je najbolje. Nije prekrio nareenje, ali je trebao korov oistiti do
kraja. Kao ja danas.
Krupnikovi sada nije bio siguran da nije otiao predaleko, ali na sreu
Zapolja se ve okrenuo drugoj prii, pa nije mogao objasniti ono to je mislio.
Veera se privodila kraju. Jedan po jedan polako su naputali prostoriju.
- Moda si ti u pravu, ali nije se smelo nita preputati sluaju.- Jovan je
znao da misli na one silne pobijene. - Sada u biti blai. Jakii su se vratili u
Nalak. Neka sami poiste svoje dvorite, a ti poi sutra u Lipovu. Ako ti neko od
vlastele zatrai pomo, pomozi. Ja u sa vojskom prema Segedinu. Javiu ako mi
bude trebao.
Veera je bila zavrena !
Nita nije izgledalo toga leta kao pre. Opti haos nastao je delom zbog
prolaza ustanika, a jo vie zbog nerada. Njive su bile puste i zaputene jer
nikakvi proleni radovi nisu uraeni. Lipova je u odnosu na Arad dobro izgledala.
Zidine su izdrale opsadu, ali je sve van njih bilo uniteno. Miljama unaokolo nije
bilo ni jedne glave bilo koje stoke, a Jovanov posed mada nije bio spaljen bio je
mnogo oteen. ak je i drvee oko kue bilo iseeno. Jovan pusti ljude da odu do
svojih kua i obiu rodbinu i prijatelje a njega je ve hvatala nostalgija za Lenom.
Kad na kolima ugleda Leninog Tomu, krv mu se sledi u ilama. utei ga je
pratio dok su kola prilazila. Izraz na licu mu je govorio sve. Ubili su je ustanici i
sve spalili, Tomo tiho zajeca. Nije ni pokuavao sakriti suze. U Jovanu se neto
slomilo. Lice mu samo postade blee i tek je dobar posmatra mogao zapaziti da
se neto strano dogodilo.U sebi je bezglasno ponavljao Zato, zato. Nije nikom
nita ni pokuao da objasni. Samo se skloni u sobu. Kad ujutro izae na svetlo
dana u kosi mu je bilo nekoliko sedih vlasi, a duboka bora kao da mu je preko
noi urezana na licu. Navikao se ve da podnosi udarce, ali ovaj je bio teak. Kad
Ognjen doe izdade mu zapovest kao da se nita nije desilo, ali mu naloi da ako
jo neko ima neto da pita neka se danas snae sam. Tek oko podneva upita za
Tomu. Rekoe mu da je otiao. Niko nije znao kuda. Ponudie se da pou za njim,
ali Jovan odbi. Toma je svoj put izabrao. Do tada Lene se priseao po nekom
postupku, ili detalju koji je za nju bio vezan. Sada mu je bila stalno u mislima.
Treeg dana naredi da se krene u planinu. Probra nekoliko ljudi i sa njima
- 210 -
odjaha. Hteo je da neto radi to e mu odvui panju od Lene i smrti.

Prema onome to su mu javljali stado ovaca samo se umnoavalo. I junad je
dobro izgledala. Odlui da obie gradskog kapetana pa svrati do Krupnikovia.
Bio je ljubazan i udvoran. ak i takav kakav je, bio je bolje reenje od nekih koji
bi mogli doi na njegovo mesto. Odmah mu ree da e dobiti malo stado ovnova i
jalovica, pa neka sa njima radi ta mu je volja. To jo vie raskravi kapetana, a
moda je pomogla i rakija koju je esto prinosio ustima. Sve ga je interesovalo pa
je bolje znao ono to se sada deava od Jovana. Doina buna jo nije bila
zavrena, bar ne za seljake. Velikai su krenuli u obraun sa onima koji su im
nasrnuli na imanje. Nastala je nemilosrdna sea, mada niko vie nije davao
otpor. Kao da je cela Maarska bila opijena ljudskom krvlju. itav jedan sloj
drutva unitavan je. Bila je dovoljna sitnica, poput sumnje da je neko iz tog sela
bio u krstaima, pa da celo selo bude uniteno.
- Zapolja je sve oistio do Segedina. Nikoga na ivotu nije ostavio - priao je
Krupnikovi - Sada je u junoj Maarskoj. U Erdelju je gore nego to je on radio.
Plemii sve redom unitavaju. Jedino jo neto ima Doinih pristalica oko Velikog
Varada, ali ka njima je ve krenula vojska. - Kao da e ga neko uti poe govoriti
tie - Puno seljaka je pobijeno. Nee ko imati raditi zemlju. I ono to je posejano,
uniteno je, bie gladi. Kau da stoke nema nigde unaokolo. Zima nije daleko a o
ogrevu niko ne misli. Bojim se da e mnogo naroda postradati. - Krupnikovi je
izgleda iskreno govorio ono to je mislio. - A kako je kod tebe. Sve kue su
spaljene a u gradu nema mesta sem da ih smetam u crkvu. Ne znam ta u sa
tolikim narodom.
Jovan je o ovome razmiljao i tu kod kapetana mu pade na pamet prava
ideja. Uvee je sa Radosavom i Ognjenom dugo o tome priao. Na kraju se
dogovorie. Deo ljudi e krenuti uzvodno na seu drvea a drugi deo e doekivati
debla na reci, vaditi ih iz vode, obraivati i praviti ono to se moe brzo uraditi da
bi se narod smestio. Nakon deset dana napornog rada, poslae prve balvane niz
reku. Mukotrpan posao se i dalje nastavljao jer je trebalo obezbediti i ogrev za
zimu. Hladni dani su stigli sa septembrom. Zabavljeni svojim poslom, nisu
obraali puno panje na sve ono ta se oko njih deavalo. Imali su jo toliko
vremena da kue dobro oblepe blatom i krovove tako uvrste da ne proputaju
kiu. Svi su bili na ovom poslu ali sa orujem u blizini. Jedino je Cvetko imao
slobodu kretanja, neprekidno obilazei okolinu i ispitujui sve ono to je mislio da
je sumnjivo.
Kraj septembra ponovo je bio topao. Jovan se ba zatekao kod svoje kue
kad ga iznenadi topot konja. Prepozna jednog od erdeljske vlastele i svog starog
prijatelja Itvana Batorija. Samouvereno dojaha do Jovana i ne pomiljajui da
- 211 -
sjae.
- Sekao si moju umu - glas je bio arogantan i samouveren - zbog toga se
visi. Ti nee ako mi dotera 300 ovaca i drugog duga prema meni nema. Ali to
pre.
- A ko si ti ?
- Zna ti dobro ko sam ja, ali je dobro da ne mora bolje da me upozna.
Neu ti ponavljati. Doteraj ovce i vie sa tobom nemam nita. U suprotnom...
nee ti ni Zapolja pomoi.
Ve se htede okrenuti.
- Nee dobiti stoku !
Jahai stavie ruke na maeve. Itvan Batori kao da preu ta mu je Jovan
rekao
- Sada je cena 350 ovaca, a ako ja doem oterau sve.
- Nee to biti ni malo lako !
Jovanovi ljudi su ve pristizali. Deo je u rukama drao lukove, a najvie
njih maeve. Sa svojih dvadesetak ljudi, teko da se mogao meriti sa njima.
Batori se osvrnu. Nije sumnjao da ovi ljudi znaju da upotrebe oruje koje su
drali u rukama. Bes je u njemu rastao. vrsto povue konja kao da e napred,
ali se u poslednjem trenutku predomisli i okrenu nazad. U oima mu je blistao
ludaki sjaj.
Jovan sutradan odjaha sa Radosavom u planinu. Kad su se nakon sedam
dana vratili imali su ta da vide. Veina novih kua bila je u zgaritu, a njegova,
najvea na imanju, potpuno je unitena. Ognjen je bio ranjen ali iv. Batori je pre
tri dana dojahao sa pedeset konjanika i poeo da see sve koji su drali oruje u
rukama. Nije potedeo ni ene koje se nisu sklonile. Ono malo ljudi pod orujem
estoko se borilo, ali tek toliko koliko da se neja moe skloniti. Na kraju su
veinu novih zgrada spalili. Iz njih je ostalo dvadesetak leeva i desetina teko
ranjenih.
- Idemo na njega - kratko e Radosav.
Jovan odmahnu. Batori ih je oekivao. Bio je siguran da e doi i da Jovan
ovakvu uvredu ne moe otrpeti. Jovan kao da se okamenio. Imali su jo toliko
vremena da zajedniki naprave veliku kuu i unutra smeste najugroenije. Po
prvom snegu u logor dojaha Cvetko sa svojim ljudima. Stoka je bila u peini a da
li e preiveti zavisilo je od duine zime. No bar je bila bezbedna. Do njih do
prolea niko nee moi sem vukova. Ne mogu ni oni zbog palisada na ulazu.
Jovan pomisli da bar neto ide kako treba. Ali u Lipovi nita nije valjalo. Odmah
posle pobune po Ugarskoj je izvren egzodus seljaka. Biskup Bakoci je sluio
misu zahvalnicu bogu, a velikai su i onako mala kraljeva prava jo vie smanjili.
- 212 -
Jedino to je Jovana moglo radovati bilo je jaanje Zapolje, koji se pretvorio u

neprikosnovengo vladara Erdelja i jednog od najjaih plemia Maarske.
Pred Boi Jovan dobi poziv od Petrovia da doe u Arad. Doeka ga kao
sebi ravnog.
- Proe i ova poast. Bogu hvala Boi emo doekati u miru - Petrovi je
ipak bio zabrinut - Neto mislim da je ova buna vraja rabota. Svuda oko nas
seljaci su uterani u miju rupu. Meni neki zameraju da sam popustljiv i da
moram vie stegnuti. A ta da stegnem kad je i onako sve popaljeno, a stoka
poklana. Kako li e proiveti do prolea. Dosta sam stoke izdao, ali bojim se da
nee biti dovoljno. eka nas glad.
Jovan je znao da govori istinu. Video je bedu seljaka. Sam se nadao da e
njegovi pregurati nekako do prolea a tada e ve biti lake. Imao je dosta stoke.
- Kad ogreje prolee prodae mi jedno stado ovaca za priplod. Znam da ih
ima dosta i da si ih negde sklonio da prezime. A sve neto mislim da ne bi bilo
loe kupiti stado junadi.
Razgovor je morao doi na Batoria. Petar je uo sve ta se desilo, a da ga
Jovan o tome nije obavestio. Imao je znai svoje izvore.
- Pametno si postupio to nisi krenuo za njim. On rauna da ti ima
stotinak boraca, pa je zato lako udario. Ali da si ga stigao bog ti ne bi mogao
pomoi. Zapolja tek mora da lomi jednog po jednog velikaa, a to je sada najtee.
Svi hoe da budu vojvode, a na svome se ponaaju kao kraljevi. Ni na kraj
pameti im ne pada da se bilo kome pokore. A ti da si dirnuo Itvana Batoria, svi
bi krenuli na tebe - utali su i pili vino.- Do neba sam te nahvalio Zapolji. Kae da
takve vukove voli imati kraj sebe, a ne voli kad su protiv njega. Mlad je i hrabar.
Stari Stjepan je bio nemilosrdan, ali je uvek znao kada i u koga treba udariti.
Zato radi po svome, ali Zapolji nikad ne pokazuj zube. - Pria se otegla do duboko
u no. Jovan te noi sa zadovoljstvom lee u pravu postelju. U snu mu se kao i
svake noi javila Lana.
Sneg je prekrivao Arad i okolinu. Doe i Badnji dan. Do kraja godine ostalo
je jo sedam dana4. Sva sela u okolini Arada bez obzira na nedostatak hrane,
mirisala su na peenicu. Kod Maara takvog obiaja nije bilo, ali su i oni sa
nestrpljenjem oekivali Boi. Monah Danilo se pridruio ukuanima. Danas je
gospoa Jelena po prvi put sedela sa suprugom i gostima. Svi popie po rakiju i
dorukovae oskudni, posni obrok.
Danilo je hvalio domaina.
- Nije u naoj veri obiaj da se peenica ovako priprema kao to ti to radi,
ali bog e ti oprostiti radi tvoga estita srca.
Znajui za nematinu, grof je naredio da se neto pre ponoi pone vrtiti
- 213 -
pet junaca na ranju, namenjenih onima koji dou. Delie se besplatno i sigurno
e koliko toliko obogatiti boinu trpezu. Jedno e se podeliti ljudima u katelu, a
ostalo narodu. Grof je ve ispekao boinu peenicu, prasca od 50 kila. Lino je
nadgledao kako se pee uivajui u samom ritualu i sam odnosei momcima
vruu rakiju. Svaki put ih je opominjao da ne sme biti premasno, pa su momci
znajui njegov ukus okretali prase skoro sedam sati, primiui i odmiui ar ve
kako je trebalo.
- O tebi Jovane mnogo mi je priao brat Maksim - zapoe monah - Kae da
si bogoljubiv i naitan. Mislio sam te svakako na prolee obii u Lipovi.
- Moja vrata su za vas uvek otvorena. Nego jesi li i ti iz naih krajeva?
- Misli zbog imena... Nisam. Ja sam iz Rake. A ovo ime sam dobio kad
sam se zamonaio, zavetujui se da u slediti primer arhiepiskopa Danila drugog
Srpskog. Bio je najvei sledbenik Svetog Save. Njegove knjige sam itao, jezik
uio. Napisao je itija svetih kraljeva Uroa, Dragutina i Milutina i presvetle
kraljice Jelene. A najvei putokaz su mi bila itija srpskih arhiepiskopa, gde sam
se na delima velikih, uio mudrost.
Uvee sluge pozvae u veliku trpezariju. Petar Petrovi posadi Jovana sa
desne strane. Tiho su razgovarali kad se zau lupanje na vrata. Dvojica sluga
unesoe badnjak i postavie ga na njegovo mesto na ognjitu. Petar sa enom i
dvoje dece prie mladom hrastu pa poljubi jednu granu a to isto uinie i deca
Dobro nam doao badnje. Jedan od ona dva momka prui mu rukom u
rakavici, povei iver. Drugi prie sa bakarnim sudom punim vode. Grof se
prekrsti pa onaj iver spusti u vodu. Onda izvadi dva dukatia i svakom momku
dade po jedan. Obojica izaoe pa se uskoro vratie sa sitnom trinom od penice.
Razbacae je po jednom delu prostrane trpezarije a gospoa Jelena iz ve
pripremljene kotarice razbaca po toj slami orahe, lenike, suve ljive, jabuke.
Domain sa sinovima i monahom pristupi tada badnjaku i pripali ga. Hrastovina
zamirisa po prostoriji i odmah poe iskriti.
Tek sada gospoa Jelena dade znak slugama da unose veeru. Sve je bilo
posno, ali se i pored toga trpeza brzo napuni. Jovan jo nikada nije toliko posnih
jela video na jednom mestu. To naglas ree, a gospoa Jelena to shvati kao
kompliment jer je sve raeno po njenim nareenjima. Od mesa jedino se sluila
riba i to smu, som i aran. Domain je izgleda posebno voleo arana jer sluge
pred njega stavie veliku dobro ispeenu ribu.
Razgovor se produi do duboko u no. Neto pre ponoi vlastelin se uputi
do golemih ranjeva na kojima su se okretali volovi i oko kojih se ve sada bila
okupila masa sveta, a odatle se u pratnji supruge, monaha i Jovana uputi u
crkvu na ponono bogosluenje.
- 214 -
Boini dan osvanuo je hladan, ali bez vetra. Monah protumai da je to

dobro. Mudrost je crpio iz vekovnog verovanja naroda.
- Zelen Boi, beo Uskrs. Ako nije snega o Boiu, bie ga kad mu vreme
nije. Bolje Boi kuan nego juan.- Zadovoljno konstatova da je vreme ba takvo
kakvo treba da bude. Ako bog da, godina e biti plodna.
Celo pre podne domain je doekivao goste. Sa jednima je bio srdaan i
alio se, sa drugima ozbiljan, ali sa svakim drueljubiv. Jovan je uestvovao u
svim tim razgovorima kao poasni gost, svestan da ljude interesuje njegovo
prisustvo u grofovim dvorima. Hteli su da uju i njega. Domain jedan razgovor
ipak prekide. Zapoela je pria o Jakiima i im ljudi posprdno poee priati o
njihovom srpstvu, Petrovi usmeri razgovor na drugu stranu, traei da se o toj
vlasteli tako ne pria. Sa zvukom crkvenog zvona zapoe ruak. U prepunoj
trpezariji menjala su se jela jedno za drugim. Ruak se otegnu dobra tri sata, pa
se Jovan skoro iskrade, obie svoje momke i povue u svoju sobu. Smerno se
pomoli bogu i zahvali mu se to je doekao ovaj sveti dan.
Tako proe Boi. Ve sutra poee ozbiljni razgovori. Grof Petrovi je znao
mnogo vie nego to je protekla dva dana priao. Sedei sa probranim gostima
iznebuha ree da e ove godine Zapolja do Nandorfehervara pa onda dalje na
Turke. Nita jo nije gotovo, ali erdeljski velika se priprema i naoruava. No on
nee voditi kuruce, ve pravu vojsku sastavljenu od probranih boraca velikaa i
naravno sopstvene snage.
- Ubeen je da Turci nisu nita i da ih moe tui i odbaciti od Beograda.
Moda ih ak moe goniti i do Nia pa tamo praviti granicu. Svi e dati vojsku jer
mu se niko ne moe suprostaviti, a pohod e finansirati crkva.
U salonu nasta tajac. Grof je zamiljeno gledao ispred sebe i ne pomiljajui
da izrie svoj sud. Znao je on dobro da jo nita nije gotovo, ali je isto tako znao
snagu i upornost erdeljskog vojvode. Ako je on odluio da krene, teko da mu se
neko moe suprostaviti, a crkveni velikodostojnici e teka srca, ali ipak rado dati
novac za trokove ratovanja. Sa sebe moraju sprati ljagu a ovo je nain da to
urade brzo i lako. Jovan prvi prekinu tiinu:
- Idu li Srbi?
Grof je utao. Kao da je svesno primio na sebe svo breme srpskih muka.
Znao je on dobro ta znai vojevanje po Srbiji i koliko ih se sa tog puta nee
vratiti, ali i to da ako on krene, drugi srpski velikai nemaju izbora, moraju i oni.
- Dragi moji prijatelji, mislim da namamo nikakav izbor. Ako se bude ilo u
rat, ratovaemo i mi. Nema nam druge. A ako ve bude tako ne govorite nikom
ta mislite jer i zidovi imaju ui.
Jovanu bi drago to e na Turke, ali nita ne ree. Ostadoe na tome da e
- 215 -
grof biti taj koji e Srbe pozvati pod zastavu, a ako se neto znaajno bude
deavalo, svi e znati. Sad treba okupljati ljude i vrsto ih drati u disciplini. Tako
se i rastadoe, svako sa vojim mislima.
Gazda Itvan se silno obradova kad mu doe Jovan sa malom pratnjom.
Najpre ga izljubi pa tek kad popie malo vina, moglo se razgovarati. Gazda Itvan
je na svom posedu malo ta zatekao. Najpre su mu robu razvukli seljaci a ono
to je ostalo, oistila je vojska. Sedeo je na nekoj visokoj dobro postavljenoj
stolici poput biskupa, jadajui se kako je osiromaio i sad se moe jedino ubiti jer
drugog izlaza nema.
- Ta gospoda plemika nikada me nisu primali u svoje drutvo, a ja se
nisam mnogo ni trudio da u njega uem. Ali sad kad je trebalo traiti pare za
borbu protiv ustanika, dolazili su mi i oni koji treba i koji ne treba. Sve su mi
razvukli i sada sam na prosjakom tapu. Nisi me trebao spasavati nego pustiti
da me seljaci dotuku. Nita nemam i ne znam kako u doekati prolee. A kako
se hranim ko ptiica, dobro sam jo i iv.
Jovan pogleda u pozamani trgovev stomak pa mu ozbiljno ponudi kao
pomo nekoliko dukata. Ovaj ga pogleda ispod oka pa se obojica nasmejae. Nije
gazda Itvan jeftino proao, ali je i dalje bio daleko od prosjakog tapa. Jovan
mu ispria ceo razgovor sa Petroviem. Trgovac se odmah uozbilji: Ne treba vraga
izazivati ako ti ne smeta bio je njegov lakonski zakljuak. Ako te ne diraju, ne
diraj ni ti njih, bolje je trgovati pa svima dobro.
Obojica ni sami nisu bili svesni toga koliko su u pravu. Turcima Evropa nije
bila prioritet, imali su oni svojih drugih briga, a na sever i onako nisu rado ili.
Krvavi Selim ratovao je po Sredozemlju, trudei se da uvrsti ono to njegovi
predhodnici nisu. Pri tom nije birao sredstva. Njegov nastup u Bosni pokazivao je
da hrianin mora pognuti glavu pred Turinom, a za sve koji tako ne misle, sledi
jedna jedina kazna, ljudska glava. Padom Srebrenika sa Tenjem i Sokolom
nagovetavala je da Turke treba suzbiti. Na ugroena podruja novac skoro da
nije ni stizao, a broj ljudi po tvravama je rapidno opadao. Za Beograd sam kralj
je govorio da je u oajnom stanju (ruina muri pene esse desolatum) a on je
smatralo se, bio bedem hrianstva. Turci su se nakon vojne povukli, to je u
Ugarskoj protumaeno kao slabost. Dovoljno da se jave aspiracije, poput
Zapoljine.
Krajem februara Jovan se ponovo obreo kod grofa Petrovia. Grof je bio
izriit Spremaj vojsku. Jovanu to nije trebalo ponavljati. Jo od Boia spremao
je ljude, predoavao ta ih eka. Nije on nikog plaio, ali dobro je shvatio da je ovo
vreme dokazivanja, da se mora proliti krv da bi se ivelo na ovom tlu. Tokom
marta rat se skoro oseao u vazduhu, sada se o njemu prialo na sve strane.
- 216 -
Krajem marta Jovanu stie kurir sa porukom od grofa da bude spreman za

pokret, a da e biti u sastavu njegove vojske. Neka povede najbolje i najiskusnije,
a grof e obezbediti hranu za svu vojsku. Ceo pohod e predvoditi Zapolja sa
neizmerno mnogo vojske. Poetkom aprila Jovan dobi poruku da 10. aprila bude
pod Aradom. Dolo je vreme ratovanja.
Tano po nareenju 200 Jovanovih konjanika bilo je pod Aradom. Vojska je
defilovala po tvravi, a grof Petrovi je svakog asa nekog primao i slao poruke.
Sinu kad mu Jovan saopti da je sa njim 200 ratnika. Kreemo za pet dana
sopti grof uz napomenu da e se prikljuiti Zapoljinoj vojsci i dalje nastupati
zajedno. Ide se na Beograd pa onda dalje u Srbiju. I grofa je ve uhvatila ratna
groznica, a po onome to je on znao Turci su slabi i jedino smederevski grad moe
biti tvrd orah. Sad je prilika da oistimo Srbiju od nekrsta i da ih za sva
vremena odbacimo preko mora. Jovana ponese to oduevljenje upravo zbog toga
to ga je grof retko kada iskazivao. Sada je bio siguran u svoju stvar pa
oduevljenje pree na sve iz njegove okoline.
Kad se grofu prikljuie jo neki plemii, dade znak za pokret. Bio je
petnaesti april, rano prolee i jo uvek prohladno. I pored blatnjave banatske
ravnice do Dunava stigoe nakon pet dana. Nekoliko dana su ekali pre no to
preoe na drugu obalu, pod beogradske bedeme. Ne oekujui opasnost grof
izvue svoje ljude na uzvienje izvan grada, a tek su patrole radile svoj posao.
Konano krajem maja sa dvadesetak hiljada ljudi preko reke pree i Zapolja.
Jovanovi ljudi nenavikli na ekanja postajali su sve nervozniji, pa Jovan dva dana
iskoristi da obie okolinu penjui se sve do Avale. Kad se vratio ekala ga je
poruka od grofa da odmah prie.
- Vie nema ispada. Sada smo svi jedna vojska pod zapovednitvom velikog
vojvode. Ja u dobijati naredbe od njega i odmah vam ih prenositi. Nita ne raditi
na svoju ruku i ne uputajte se u gonjenje neprijatelja jer su veti da postave
zasedu. Uhode javljaju da su oni po tvravama, a potpuno su zatvorili
Smederevo. Nema ih mnogo pa e tek deo vojske ostati pod gradom da sprei
izlaze iz tvrave, a ostali idu sve do Nia. Tvrave neemo napadati jer nemamo
sprava za to, zato emo udarati na otvorenom. Naredno logorite e nam biti sa
druge strane rnova.
Svi klimnue glavom da su shvatili i razioe se. im pristie u logor, Jovan
pozva Radosava. Kratko se posavetovae pa jo iste veeri petnaestak momaka
krenu niz carski drum sa zadatkom da dre oi otvorene. Nije se on plaio boja,
ali nije ni verovao da su Turci ovce koje e mirno ekati sudbinu. Za svo vreme
boravka pod Beogradom, Jovan ni jednom u njega nije uao. Tamo su bili
smeteni maarski velikai sa silnom poslugom i bletavim sjajem. Konano
- 217 -
etvrtog maja Zapolja naredi pokret. Sunce kao da je ekalo da izae i pokae svu
silinu maarske vojske. Dok su oklopi blistali na suncu, itava ta vojska delovala
je sigurno i nepobedivo. Posebno su bili sjajni Zapoljini oklopnici, za koje se posle
bune prialo da su nepobedivi. Na zaelju vojske grofa Petrovia jahali su
Jovanovi konjaci, tihi i skoro neprimetni.
Vojska je ve prvog dana zala u umadiju. Bilo je u pokretima kolona
mnogo nehaja i nereda, pa je Zapolja ranije naredio da se pravi logorite. Te
veeri besan kao ris zahtevao je red inae e ga on uvesti na silu. Pred silnim
besom velikog vojvode zamukoe i velikai kojima odjednom postade jasno da
veliki vojvoda nije na elu te vojske tek formalno, ve hoe i eli da njegovu svi
sluaju. Zavri nareenjima za sutradan a jednom od svojih erdeljskih poslunika
naredi da postavi strae i organizuje izvianje. Logor pred vee jo vie ivnu,
odnekud se poee vaditi bardaci sa rakijom, a stotine kotlova mirisalao je na
junetinu i ovetinu. Kao da smo na svadbi mrmljao je Radosav ipak ne
izbegavajui da se i sam prihvati jela.
No donese hladnou, ali Jovanovi momci nisu palili vatre sve dok to i
drugi ne uinie. Pa i onda su vodili rauna da zapale vie vatrica, tako da i
nakon toga ostadoe u mraku. Jovan je pod atorom grofa Petrovia predlagao da
se pojaaju strae jer ...vrag doe kad mu se najmanje nada. Grof Petrovi se
samo nasmei na to, ali na kraju prihvati pa izdade nareenje. Dok se oblaio,
gledao je Jovana kako poput kurjaka luta pogledom.
- Ti kao da nema mira- pitao je grof.
- Na bojitu smo a onda nema mirovanja. Ko zna ta se Turcima premee u
glavi.
- Moj Jovane Turci jo i ne znaju da smo ovde. Jo uvek oni misle da smo
sa druge strane Dunava. Dok oni shvate, mi emo biti pod Smederevom, a dok se
osveste eto nas u Niu.
Jovan nije po obiaju klimnuo glavom.
- Da sam na njihovom mestu, noas bih udario.
- Ali nisi. Grof se slatko nasmeja- Nego se ti prihvati jela, popij malo vina i
mirno spavaj. Ja u do velikog vojvode, valjda ga je ljutina prola.
Probijajui se do svog logorita, Jovan ponovo uoi komociju koja ih je
pratila od Arada. Kao da je vojska ila u pohode protiv bande prosjaka a ne
organizovane vojske. ak su i grofovi ljudi pijuckali, siti i oputeni. im sede
pored vatre, sazva desetnike i naredi da ljudi spavaju sa orujem na dohvat ruke,
a nekoliko vatri ugasi traei da ljudi priu blie konjima. ak i stameni Radosav
nije video razlog za uzbuivanje, ali poslua sve kako mu je bilo nareeno. Dok se
pruao pored vatre Jovan naredi da ga probude im se Cvetko sa svojim pojavi u
- 218 -
logoru. Nije dugo spavao, pa ustade da obie ljude i logor. Sve je izgledalo kako
treba pa se ponovo spusti pored vatre.
Jo se nije poelo ni razdanjivati kad Jovan naredi da se ljudi probude. Nije
im bilo pravo, ali Radosav brzo uutka one glasnije. U drugim logorima jo je
carevala tiina, a tako e biti bar jo dva sata. Tek topot konja poremeti tiinu
kad Cvetko dojaha sa svojima. Nije ni sjahao a ve je vikao da su Turci tu na
korak od nas. Ukratko ispria da se Turci primiu i da e sigurno odmah
napasti. Krako naredi da se javi grofu, a ljudi se odmah dohvatie konja. Za
desetak minuta su bili spremni pre no to poe uzbunjivanje u grofovom
logoritu. Jo se ljudi nisu potenoni razbudili, a na pospanu vojsku velikog
vojvode jurnue turski konjanici.
U prvom trenutku se nije znalo kuda udara turska glavnina. U polumraku
iskakali su na svojim hitrim konjima, vitlajui sabljama i sekui sve koji su im
bili na dohvatu. Taj prvi udar tek zakai grofovu konjicu, a Jovanove ljude i ne
dotae. Jovan pokua razaznati odakle Turci nadiru i to uspe tek kada mu se
Cvetko prodera u uho. Ne asei krenue ka Turcima sa boka. Ve su odavno bili
u borbi kad krenu i konjica grofa Petrovia. I dok su se Jovanovi ljudi drali u
grupi ne vodei rauna o rasporedu, grofovi ljudi hladnokrvno primie udar
potiskujui Turke. Pravilno rasporedjeni, sada su njihovi oklopi dolazili do punog
izraaja. Jovan je iskoristio priliku koja mu se ukazala jer je udario kada je
turska glavnina prola, tako da su nasuprot njemu bile manje formacije. No i
tako, Turci su bili ilav protivnik. Ovo je bila prava vojska, a ne banda pokupljena
s brda s dola. im osetie snagu sprske konjice, deo turske vojske se predstoji i
Jovan se za tren nadje pod udarom snanijeg neprijatelja. No isto tako naglo kao
to je pritisak nastao, tako i popusti. Turci su sigurno znali gde je glavni i svom
silinom su udarili na tom pravcu. Grof Petrovi je za to vreme postojano
potiskivao sve ispred sebe. Bolje od Jovana uoio je opasnost koja preti Zapolji.
Povue svoju vojsku na desno, pa Jovan i sam krenu u tom pravcu. Ispred njih,
Turci su stezali obru, silovito napadajui centar.
Zapolja im se doepao konja poe izdavati nareenja koja u onoj guvi je
malo ko uo a skoro niko izvravao. Na desnom krilunasta silan mete i deo
ugarske vojske se poe povlaiti. Besan kao ris, Zapolja pokua da im poalje
kurira, ali od toga nije bilo nikakve vajde. Malo je trebalo da se i sam zaplete u
tursku mreu.Ohrabri ga jedino to to ugleda Srbe kako postojano idu prema
njemu. I Turci odjednom promenie taktiku. Tek mali odredi krenue u gonjenje,
drugi se okrenue ka onima koji su se borili. Da su svi Zapoljini vojnici bili na
konjima i na broju, teko da bi Turci tako lako razbijali deo po deo vojske. Kada
se Srbi konano stopie sa Zapoljinom vojskom, otpor se pojaa, ali ve se videlo
- 219 -
da Turci pobedjuju. Konaan otpor Ugarske vojske slomi turska rezerva koja bez
arlaukanja i galame gotovo neprimetno stupi u dejstvo po vojsci grofa Petrovia.
Jovan odmah uoi opasnost pa se odmah ukljui u borbu na toj strani.
Bitka je trajala dva sata kad Zapolja naredi povlaenje. Uz njega su ostali
samo vojnici grofa Petrovia i Jovanove delije. Trebalo je sauvati glavu na
ramenu jer se ve odavno videlo da Ugarska vojska nije u stanju da se odupre
Turcima. U masi koja se povlaila sada su bili i Jovanovi ljudi. Po avalskim
umarcima i proplancima mona vojska je hitala nazad trpei neprekidno
gubitke, ali sigurno manje nego da su bili u manjim grupama. Turci su naglo
promenili taktiku pa umesto frontalnog udara poee goniti manje grupe koje su
se odvojile. Kako su koju sustizali tako su ih nemlosrdno sekli. Na kraju pod
Beogradom od 20.000 naoruanih ljudi, veliki vojvoda vrati tek treinu. Od 200
Jovanovih konjanika u tvravu ujaha 130.
Umesto da budu iznenaeni, Turci su iznenadili hriane. Smederevski
sandak Bali beg, pratio je ugarsku vojsku dok je jo bila na svojoj teritoriji.
Sakupio je svu raspoloivu silu, ali je i tada imao petinu vojske manje od
hriana. Na ruku mu je ila ugarska sporost i oklevanje. Nije ekao u Smederevu
ve je procenio gde bi ugarska vojska mogla zastati, pa pribliio svoju, svestan da
samo iznenadnim udarom moe neto uraditi. Na kraju je tako i ispalo. Retke
ugarske izvidnice mu nisu pravile nikakav problem jer nisu ile daleko od
glavnine, jedino ga je otkrio Cvetko i to u povratku sa izvianja ni sam ne
oekujui da su Turci toliko blizu. No to nita nije moglo promeniti. Krah
Zapoljine vojske bio je totalan.
U velikoj sali protokola Zapoljino ponaanje liilo je na sve sem na
poraenog. Sav je blistao u novom ruhu nazdravljajui i levo i desno, posebno
hvalei maarske plemenitae, a najee nazdravljajui grofu Petroviu. Izgubili
smo nekoliko hiljada ljudi, ali smo pobili tri puta toliko Turaka i pokazali im svu
nau snagu. Iz njegovih rei izbijalo je silno uverenje i to kao da se polako
prelivalo na ostale.
- Danas smo ovde u naem slavnom gradu, a sutra, sutra emo goniti
Turke do Nia. Nita nee stajati na putu naoj slavnoj konjici. Mi smo pobedili
neprijatelja koji je imao dva puta vie vojske od nas. Sutra kad se vratimo biemo
jo jai i smeliji, nai ratnici hrabri kao lavovi a njihove voe sve ognjeni zmajevi.
Moramo zatrati sve to je argijatsko i neisto na ovoj zemlji i pod ovim svetim
gradom.
Dok se vino toilo razvezae se jezici, pa vojvode i baroni poee govoriti
svoje prie svaka obojena i linim herojstvom. Kao da je od bitke proteklo pet
godina na ne tek nekoliko sati. Digoe se zdravice u slavu kralja Matijaa, pa u
- 220 -
slavu maarskog srca i na kraju za slavu i ivot velikog vojvode. Grof Petrovi i
Jovan u svemu tome nisu uestvovali. Jovana je muila sudbina njegovih ljudi,
gledao je bitku otvorenih oiju, video ko je i ta uinio. Sem Zapoljine hrabrosti i
hrabrosti njegovih plaenika, niko se sa maarske strane nije istakao, tek po koji
sitni plemi, a oni najvei prvi su podvili repove. Kad u jednom trenutku Zapolja
gromoglasno die pehar u ast grofa Petrovia njegovog prijatelja po krvi i kad mu
grof otpozdravi sa nekoliko fraza Jovan oseti da se neto deava. Uz dubok
naklon grof se izvini velikom vojvodi to moli za doputenje da se on i njegov
mladi prijatelj povuku, nata veliki vojvoda pokroviteljski klimnu glavom.
Pred vratima Zapoljin vodjanemakih najamnika u punoj ratnoj opremi bez
rei ih propusti napolje. Tek tada Jovan primeti da prolaze kroz palir nemakih
vojnika pod punom ratnom spremom. Tek kad sioe niz stepenike Jovan se
okrenu ali ga grof povue dalje. Tek kad se sasvim udaljie grof mu objasni:
- Zapolja ih je sazvao da ih jo jednom uje, da vidi hoe li iko priznati da je
bio kukaica i pobegao, da se njegova nije sluala, da niko nije uradio ono to je
naredio, poev od strae pa do izvidnice. Mene i tebe je otposlao jer nam u tom
drutvu nije mesto, a ko e od njih izvui ivu glavu odluie noas veliki vojvoda.
A ti prijatelju moj idi meu svoje i mirno spavaj, znaj da si uradio sve to si
mogao.
U polusnu izmedju sna i jave Jovan je razgovarao sa mrtvima, bodrei ih i
vodei u boj. Tek u neko doba Radosav ga prodrma i razbudi. Smiri se i u jednom
uglu poe moliti bogu. Tako doeka jutro. Napolju ga doeka tiina. im ugleda
grofa Petrovia kako izlazi iz tvrave uputi mu se u susret. Grofovi ljudi ve su
bili pod punom spremom. Nije trebalo dugo ekati za objanjenje. Izvedoe
etvoricu plemia svakog sa po deset ljudi. Za kratko vreme krvnici obavie svoj
posao. Dok su raspolueni ljudi jo leali na zemlji a krv liptila iz njih, Zapolja
odra kratak govor:
- Izdali ste me, svi ste me vi izdali. Ovi ovde vie nee izdati nikoga. Sada
vam kaem i to vie nikada neu ponoviti, za sledeu izdaju nabiu na kolac bez
obzira o kome se radi. Ja sam vas poveo u asnu bitku za krst i Isusa, a vi ste me
ostavili sami protiv nekrsta. Da samo ostali pobedili bi. Ovako kao ovi zavravaju
izdajice. Pazite se da ne proete kao oni.
Niko se ne pomeri dok su mrtva tela bacana niz tvravu i tek kad Zapolja
ue unutra ljudi odahnue. Odahnu i Jovan kad ga te veeri ajkai prebacie na
sremsku stranu. Bio je 7.maj 1515. godine, dan posle bitke pod Avalom.
Ni malo pobedniki Jovan tog maja stie do gazda Itvana. Ljude je poslao u
Lipovu, a on je sa Ognjenom i deset momaka neveselo zakucao na gazdina vrata.
Iskusni trgovac je sve uradio da mu povrati vedrinu duha. Jovan na kraju
- 221 -
popusti na gazdina naviljavanja i posla Subotu Vrlia u Dubrovnik da javi Ivanu

ta da ponese i da ga oekuje u Zaslonu.Narednih mese i po dana Jovan je iveo
kao u snu, olakavajui duu kroz molitvu i tek ga je gazd Itvan svojim
optimizmom izvlaio iz umalosti. Kad na kraju krenu put Zaslona ipak je to ve
sada bio tek duan ovek.
Kad napokon dubrovaki karavan stie, Ivan se obradova susretu sa Jovanom a
nita manja nije bila ni radost pratnje kad videe vola na ranju. Ni jednom reju
Ivan ne pomenu bitku, niti da ita o njoj zna.
Po malo teatralno predstavi ga saputniku. I on je bio iz ugledne dubrovake
porodice Kotruljevi.
- Ovo je najumnija glava slavne zetske porodice Crnojevi, po imenu Jovan,
a ovo je - pokaza gospodstvenog dubrovanina - konte Nikola Kotruljevi, od koga
uim ovaj posao i sve se nadam da u ga toliko nauiti koliko ga je on zaboravio.
Jovan se nakloni kitnjastim mletakim naklonom
- Drago mi je ovde na granici svetova pozdraviti prijatelja moga prijatelja. Ja
sam vam na usluzi.
- Za pravog trgovca ne postoji granica sveta. A ako i postoji, preskoiemo
je.- Dubrovanin je strogim izgledom pokuao da sakrije meki sjaj u oima. uo
je za Jovana ali ga nije imao priliku upoznati. Sad mu je bilo milo to je ovaj
stranac u nekoj nedoiji znao da ga oslovi kako dolikuje. Jovan je u njegovim
oima dobio simpatije koje se vie ni na koji nain ne mogu ukloniti. Ali samo dok
se ne pone trgovati. Nikola Kotruljevi je mogao imati ezdesetak godina, ili je
bio blizu njih. im je skinuo ogrta ukaza se skupoceno odelo, zaudo isto.
Jovan ih sve pozva da se malo osvee pa da se onda poteno okrepe jer to
im nakon tolikog puta sigurno treba.
- Sve sam doneo kako si pisao. Neto sam imao, neto dokupio i sad je tu
oko 10.000 dukata robe. Polovina robe je vlasnitvo kontea Kotruljevia, a druga
moja. Daj boe da to toliko bude pa u i tebe astiti.
- Ako si dobro procenio, astiu se ja sam.- Smeei se odgovori Jovan.
Tek kad utolie glad moglo se priati opirnije. Putovanje je bilo naporno i
teko najvie zbog vremena, a esto su i ivci bili na ispitu. Kotruljevi pohvali
ove mlade da se niega ne boje. Dubrovani su bili umorni pa razgovore
nastavie sutradan.
- Konte mi se malo uspavao. Nije mu ovo putovanje bilo lako - govorio je
Ivan Crijevi koji ni sam nije bio ranoranilac.- Niko ga nije mogao spreiti da na
put krene. Toj familiji je trgovina u krvi, vole sve da vide i svuda da budu
prisutni, ali nikada ti on nee dosaivati. Ti si za njega vjeki vjekova moj partner i
prijatelj. U ove krajeve nije dolazio ni trgovao, pa ga sad interesuju sve
- 222 -
mogunosti. Ali sve e ii preko mene. Nisam ga mogao odbiti a toliko zna da
moe samo koristiti.
Preoe na posao. Ivan je doneo puno robe. Paljivo je birao jer je znao da
su ugarski velikai ve dolazili u dodir sa ovakvom robom i da je znaju ceniti.
Nikola Kotruljevi je mnogo robe imao u magacinu koja je ve bila spremna za
kupce, pa su i to doneli, a neto su kupili i na sajmu u Traniu i Lancianu16. Sve
je ipak naginjalo kitnjastom kao to mu je Jovan savetovao.
- Reci mi neto poteno, da li je taj tvoj Maar kupac za ovu robu.
Jovan je bio siguran da e gazda Itvan odreiti kesu i isplatiti Crijeviu
10.000 dukata da se ovaj ne mui po Ugarskoj. Uostalom to je i bilo
najpametnije jer je gazda Itvan puno bolje znao prilike u zemlji od dubrovanina.
A Ivanu je i jezik bio smetnja. Kad Jovan to potvrdi dubrovanin zadovoljno
zakljui da e onda dati ljudima dva tri dana odmora i odmah krenuti ka
Segedinu. Tako i bi. Jovan je hteo da izbegne Kupinik. Zato ga je obilazio u
irokom luku. Smetaj nije bio problem jer su noi bile tople. Bez ikakve
neprijatnosti stigoe do Slankamena, preoe Dunava i utaborie se na putu koji
iz Titela vodi ka severu. Nije bilo kia pa je put bio lako prohodan. Kad prooe
malo srpsko naselje urug, uoe u podruje trske. Kalauz Radul je ovaj put
dobro poznavao. Reka ili bara taman je bila toliko velika da se nije mogla
pregaziti, a Jovan glasno prokune kad vide skelu. Jedva su jedna kola mogla na
nju. Nije mu se dopalo ni nespretno baratanje skelom, a ni skeledija nije ulivao
poverenje. Navikao da posmatra sve oko sebe jer od toga glava zavisi, Jovan
naloi Ognjenu da ispita okolinu. Patrola se vrati a da nita nije primetila. Znai
ako neko hoe da ih napadne, napae na drugoj strani. Skeladija nerado
preveze preko reke 12 konjanika, a ve se naglas poeo buniti kad sa prvim
kolima preoe jo etvorica. Jovan ga brzo umiri. Tek nakon toga poe
prebacivati ostala kola, pa na kraju i dubrovaki karavan. Negde u sredini pree i
on na drugu obalu. Mogao se samo bogu moliti da hajduci, ako ih je bilo, nisu
ostali nazad. Sve je bilo mirno. Skeledija je zato bio nemiran i sa svojim
pomonikom zverao as levo, as desno.
Konano se pojavie i oni koje je ekao. Bilo ih je dvadesetak. Pet na konju,
ostali peke. Skeladija glasno odahnu. Sa druge strane Jovan je imao jo samo
petoro kola. Sve drugo je bilo na ovoj. Nazvae boga i krenue ka skeli. Plan im je
bio jasan. Njih dvadesetak je bilo dovoljno da savladaju ljude koji jo nisu preli,
na brzinu da pokupe plen iz kola i nestanu u traku.
- Niko nee preko, dok moja kola ne stignu ovamo !
Stasit mukarac se kao iznenadi.
- Zato, skela je prazna a mi hoemo preko i to poteno plaamo.
- 223 -
- Tako i treba. - dva momka su bila na skeli i skeladija nerado krenu sa

neeljenim putnicima.
Onaj stasiti ponovo se obrati Jovanu.
- Sve je ovo nepotrebno. Mi smo mirni stoari i nikoga ne diramo. Samo
idemo svojim putem.
- Puno bandi hara ovuda, pa se zato plaim. Tebi se puno ne uri, a ja u
manje strahovati. Nego sad kad ima vremena, mogu te poastiti dobrom rakijom.
ovek uvreeno odbi. Sa mukom se pomiri sa situacijom u kojoj se naao.
- Jo emo se mi sresti.
- Ako se sretnemo znam da si mi neprijatelj, pa ni ti ne oekuj puno
dobrog.
Kad i poslednja kola preoe, kolona ubrza. Pred vee postavie logor onako
kako je kalauz izabrao. Konje odmah pustie da pasu, ali se koijai od njih nisu
puno udaljavali. Kad je mrak ve odavno pao svi konji su bili vezani. Ognjen
postavi strae, a sam se sa kalauzom izvue van logora. Nije mu se dopala visoka
trava koja je okruivala logor, pa je zato mislio da je pametnije dobro otvoriti oi.
Iz sna ga tre uanj. Poput kurjaka napregnu oi i na bledoj meseini primeti
talasanje trave. Saeka da se uveri ima li jo pokreta, pa kad nae da nema,
spremi se za akciju. Zakasnio je.Trava se naglo uskomea i dok on stie kalauz je
ve drao hajduku no na vratu.
- Kad napadate - tiho upita.
- U zoru.
- Koliko vas je
- Mnogo. Ako ti je ivot mio, pusti me - no pojaa pritisak i ovek se ukoiima nas trideset, moda i neki vie.
U logoru nije dugo izdrao. Ispria da ih predvodi neki Momilo. Ti su iz
Bake, ali su se odmetnuli jer su se borili kod Varada na Doinoj strani. Sada
napadaju tamo gde misle da ima plena. Voa je ljut jer je hteo da ih napadne na
skeli pa nije uspelo i sada hoe da se osveti. Svezae ga, a pred zoru svi ljudi su
bili na nogama. Dubrovani su se utke pripremali za odbranu. Ovo za njihove
vodie nije bila nikakva novost.
U cik zore tri jahaa dojahae nadomak logora. Voa naglas pozva one u
logoru. Traio je otkupninu inae nema prolaza. Predstavi se kao Momilo,strah i
trepet ovih krajeva, a zatrai 100 dukata.
- Mnogo trai. Nema nam druge nego da vidimo ko smo i ta smo.
Harambaa nije ni oekivao da e sve ii glatko. Zviznu i sa obe njegove
strane pojavie se ljudi. Jovan sa olakanjem primeti da je konjanika malo.
Veina su bili peaci. Moglo ih je biti pedesetak.
- 224 -
- Jo ovoliko ih je spremnih da uzjau ako bude trebalo. Odluuj ta e da

ne gubim vreme.- jedan od jahaa neto doapnu voi- A ko si ti?
- Onaj koji se tebe ne boji. Zovu me Crni ovek.
- uo sam za tebe - kao da se u njegovom glasu osealo potovanjeSvejedno je, prolaz mora platiti.
Jovan povisi glas.
- Samnom je etrdeset mojih ljudi. Neki su ve iza vas. Ako napadnete puno
e vas ovde ostati. Znam ja da ste se na krv navikli, ali sada ete videti kako
izgleda vaa. - Onda se tiim glasom obrati harambai - Ne budali Stevo nego
sjai i odi kod vatre da se dogovorimo.
- Pa da me onda zaskoi!
- Da sam tako radio, odavno bi ti to znao.
Harambaa nevoljno sjaha, a dva mu oveka ostadoe na konjima. Sede
pored ognjita. Jovan mu dade uturicu sa rakijom, pa povue dobar gutljaj.
- Previe smo jaki za tebe, a vie nas ne moe ni iznenaditi. Jeste da u
izgubiti dosta ljudi, ali tebe i tvoje u unititi. A tebe sam mogao skinuti im si se
pojavio. Reci ime bi bio zadovoljan pa da se rastajemo.
- 50 dukata.
- Onda smo zavrili. Niti ih imam, niti bi ti toliko dao. Idi nazad pa da se
koljemo. Samo, dajem ti re da u ja na tebe, pa ko koga isee.
Harambaa je bio neodluan.
- Dau ti deset dukata, a kad se budem vraao ovuda nazad, dobie i
neto stoke da prehrani ljude, a dau ti i kablicu rakije.
- Malo je a ko zna ta e biti sa stokom.
- Bie to to sam ti rekao. Ja re drim.
Ustade. Ni sam nije znao da li da prihvati ili ne. Idem da vidim sa svojim
ljudima.
im odjahae Ivan odahnu a Jovan skoi pojaha konja, a njegovi momci za
njim. Koijai isturie duge motke spremni za borbu. Ako ne bude za mir, mi
udaramo prvi. Nije trebalo strahovati jer se harambaa vrati sam za desetak
minuta Neka bude po tvome. Brzim pogledom preleteo je po ljudima spremnim
za borbu. Jovan izvadi 10 dukata i prui mu ih.
- Bilo bi dobro da nas sada malo isprati.
- Znao sam,- nasmei se hajduk - pa sam se ve pripremio.
Pojahae i kolona krenu na sever. I pored svega, ljudi su bili spremni. Po
Jovanovom komotnom ponaanju, to se nije videlo. Hajduk usput ispria svoju
priu.
- Ja ti i nisam ba neki naroiti hajduk, jer previe poputam. Na muku nas
- 225 -
navede Doa. Puno je obeavao i puno naroda iskupio. Borili smo se kod
Varadina protiv Zapolje, ali su bili suvie jaki. Kad nas rasturie ja nekako
odluim da ostanem u Bakoj jer je Srem prepun bandi. U ruke velikaa ne
smemo jer nas nita nee pitati, nego odmah na drvo. Zato se snalazimo kako
znamo i umemo.
- Vidim! A kae da ti vodi ove ljude.
- Mene za sve pitaju, mada pravog voa nema. Svako brine o sebi a ako ta
uarimo ja gledam da pravino podelim. Zimus smo bili vie gladni nego siti, ali
hvala bogu sad je ve bolje.
- Nee ti valjati posao. Kad tad e vas pohvatati, a onda se zna.
- Nije ni to lako. Imam ja oi na sto mesta i znam kad je ta za nas a kad
nije.
Ve su bili poodmakli. Jovan se pozdravi sa harambaom, uz dogovor da e
se jo videti. Harambaa mu mahnu rukom odlazei I da zna da ti nisam uo
ime, ni danas nas dvojica ne bi zajedno jahali.
Sutradan su ve bila na dvadeset kilometara do Segedina. Dok su momci
postavljali logor, Jovan sa dubrovanima odjaha u grad. Gazda Itvan jedva da je
pozdravio dubrovane a ve je hteo da vidi robu. Teka srca pristade da se to
odloi za sutra, ali poto je neto morao uiniti, probra svojih deset momaka i
posla ih da dodatno straare. Tek kada to obavi mogao se vie posvetiti gostima.
Ivan mu se odmah dopao a kada u da je i Nikola Kotruljevi veliki trgovac, gazda
zablista. Terao je posluga da neprekidno trka oko gostiju, naruujui i ono to
hoe i to nee. Lino je odlazio u kuhinju starajui se da veera bude prava, da
bi na kraju izneo gostima zamerku na svog partnera Jovana Crnojevia koji ne
poklanja dovoljno panje hrani, ve sve to nekako prebrzo pojede i skoro da ne
zna narediti ta da mu se spremi. A onda poe raspitivanje o putovanju, pa o
tome ta se deava u Turskoj, jer je uo da je Stambol pun robe koju samo treba
pokupiti. Delovalo je to u pojedinim trenutcima i naivno kao da Maar eli da
pokae neku povrnost ili lakomislenost. Jovan koji ga je dobro znao, nije mu u
tome pomagao, ali ni odmagao. Tek nakon dobra tri sata Nikola Kotruljevi se
zahvali gazda Itvanu na predivnoj veeri i lepom prijemu. Nastup gazda Itvana
nije ga pomerio od poetnog uverenje kad ga je video. Trgovac najbolje moe
osetiti trgovca.
im je sutradan stigla, dubrovaka roba bi smetena u poseban suvi
magacin, a odmah poe raspakivanje. Vojko je imao pune ruke posla. Na kraju se
gazda Itvan izvini svima pa ode i on u magacin. No trgovako uivanje ipak neto
pokvari. Stie gost kome se niko nije obradovao, a trebalo ga je ugostiti Erne
Batori sa desetak do zuba naoruanih vojnika, svi u plavoj uniformi. Uao je
- 226 -
bahato svestan svog poloaja i titule. Dubrovani mu nisu smetali, a Jovana nije
ni primetio. Vlastelin je svojom arogancijom potcenio i domaina i goste. U
Jovanu su se rojile misli. Znao je da je to tek poetak. A udariti na Batorija bez
obzira ko to bio, kriv je. Jo uvek hladne glave Jovan je utao. Nadmeni velika
priao je o svojim slavnim podvizima pa tek kad ode na spavanje svi odahnue.
Batori sutradan ode. Jovana je i sama pomisao na njega dovodila do
usijanja, a sada mu je bio tu pred nosem a nije smeo nita preduzeti. Tek kad on
ujutro odjaha, malo se smiri, ali i dalje nije bio za nikakve razgovore. Tek pred
ruak doao je malo sebi kad je poelo pogaanje. Nikola Kotruljevi se nije
meao, sve je prepustio Ivanu. Gazda Itvanu takoe nije trebala nikakva pomo.
Na kraju se dogovorie da ukupna cifra bude 9800 dukata. Na Ivanu se videlo da
je zadovoljan, a gazda Itvan je delovao po malo tuno. Sve dok konte Kotruljevi
ne progovori.
- Dragi moj gazda Itvane, dozvolite mi da vas upitam kako to da u oveka
koji ima tako veliko srce, ba to igranje srca kao u mladia izaziva tugu na vaem
licu. Vidite li kako je zadovoljan moj mladi Crijevi, a vi bi trebali da budete
zadovoljni jo i vie. Ne zato to smo vam robu jeftino prodali, ve zato to vi
znate puno vie nego mi, pa ste joj ve po svoj prilici nali mesto za puno vee
novce nego to ste danas pogodili. Osmehnite se da vidimo da smo poteno
prodali.
Gazda Itvan se nasmeja irokim srdanim osmehom, pa potvrdi sve to je
Nikola Kotruljevi rekao.
- Sve je to istina ali lako je vama. Vi ete ove silne dukate staviti u dep i
otii a meni ostaje da se borim za svaki filer sa kojekakvim nezahvalnicima. Ako
na kraju neto i postignem za mene i ovog mog partnera, to e biti sitnica u
odnosu na ono to vi imate.
Nazdravie svi za dobro obavljen posao. Pre polaska, Jovan donese Ivanu
spise.
- Ovo je za presvetlog Ludovika Tubera Crijevia. Mislim da je mnogo toga
unutra, a upisano je i ono to sam ja znao o Doinoj pobuni19. Moda e mu to
pomoi ako bude pisao i o tom delu historije. Sve je napisano na latinskom od
strane pisara jednog mog velikog prijatelja. Neka mi preasni oprosti ako neto
nisam uradio onako kako je on zamislio.
Ivan je bio prijatno iznenaen.
- Ja to prijatelju moj nisam zaboravio, ali nisam imao nameru da te na to
podseam. Stric e biti oduevljen jer mu ovo vie znai neko tovar zlata. A za
Doinu bunu me je terao da se raspitam, jer ma kako ja to loe uradio, ipak e to
biti vie nego to je on do sada saznao. Sad e imati tvoje pismeno i to e mu
- 227 -
mnogo pomoi.
Kolona dubrovana krenu iz Segedina bogatija za skoro 10.000 dukata, a
olakana za svu robu koju su poneli. Gazda Itvan proceni da e Jovan od ove
robe imati bar 2.000 dukata isto. Kod gazda Itvana je bilo jo toliko para da
isplati Ognjena i ljude, pa Jovan zadovoljan krenu put Lipove sa namerom da se
zaustavi u Aradu. Grofa Petrovia obavesti da e ga gazda Itvan uskoro posetiti
sa robama ve kako je dogovoreno. Na kraju mu ispria za susret sa Batoriem.
Grof je imao samo jedan odgovor Nosi ga na grbai dok moe podneti, a onda ...
Nije bilo potrebe da dalje nastavi. Velika i jaka porodica Batori imala je snage i
moi da se obrauna sa svakim. Trebalo je izdrati dok se moe. Jovan htede
produiti u Lipovu, ali se grof suprostavi, pa je morao ekati dok kola sa robom i
gazda Itvanom ne stignu u Arad. Inae krt na reima grof nije tedio pohvale na
Jovanov raun kad se povela re o Turcima. I Jovan je uzvratio istom merom. Kad
stie segedinski trgovac sve je ispalo onako kako je grof rekao. Mnogo toga je
kupio i na kraju isplati sve i dukat. Gazda Itvan mu kavaljerski odbi njegov dati
deo i jo 200 dukata pride koji se raunaju kao kamata. Ve je morao kui, pa
ostavi grofa i gazda Itvana da saekaju jo neku vlastelu koja su hteli robu. Nije
sumnjao da e biti prodana kako dolikuje. A njegov deo ve e biti obraunat i u
to nije trebalo sumnjati.
Kod kue u Lipovi prvi put mu zasmeta tiina. Ostao je sam. Umesto da
legne, tek je pruio noge i naslonio se. Bio je umoran i tuan. U mislima su se
vrteli tek neki delii iz bliske prolosti, nepovezani i rastrgani. Kao da su i oni
doprinosili njegovoj obamrlosti. Tek ponegde u deliu sekunde javljala se Lena, pa
je i ona odlazila na oblaku poput svega to ga je okruivalo.
- 228 -
glava 8.
ZAPOLJA I SURDUK

Promoter:

- 229 -
Poziv od Petra Petrovia da ga sa svojim ljudima prati u Budim na

ustolienje Ludovika za kralja, nije iznenadio Jovana. Probra 30 momaka i sa
Ognjenom na elu dojaha u Arad. Radosav osta sa ostalima u Lipovi. Petrovia
zatee ljutog i nervoznog. Jedno srpsko selo severno od Moria bilo je oieno
bez i jednog stanovnika, a njive su ostale uparloene. Jovan se udio, itavo selo
nije moglo pobei!
- Nije ni pobeglo. Neko ko je svoje seljake pobio za vreme bune, sada je
doao po moje. Sada su se setili da im treba seljaka, a nemilosrdno su veali i
sekli sve odreda.
Kad se opusti ponovi zahtev a ree i nagradu. Jovan odmah odgovori da
prihvata. Pratio bi on njega i besplatno jer je hteo da bolje upozna grad
maarskih kraljeva, a nikada u ivotu nije gledao ni ceremoniju krunisanja. Bio
je zahvalan grofu to ga se setio.
- Turci su nam pred vratima, a mi smo slabiji nego to smo ikada bili. Video
si kako deluju kod Beograda. A ovi ovde kao da su im vrane mozak popile. Niti ko
koga slua, niti se zna ko je gospodar. Jo dvadeset godina nosiemo breme bune
na leima, a to e svaki neprijatelj znati iskoristiti. uemo ta na to kae
Zapolja, a ti ako moe izvidi gde mogu biti.
Petar se plaio Turaka ali ne kao kukavica ve kao moan ovek koji toj
velikoj sili nije dorastao. Najvie mu je smetalo primirje. Kao da se spremala
velika oluja u kojoj pojedinac nita ne moe ve se povija kako vetar duva.
- Nita neemo reiti ni sa mladim kraljem. Sve je to ve odavno
dogovoreno, a sve e biti kako je ve bilo. A to je samovolja i rasulo.
- Tome je i stari kralj doprineo.
- Mnogo. On je mlad zamenio kralja Kazimira u ekoj. Moda je tada imao
petnaestak godina, pa se navikao sluati. Zato ga je naa vlastela izabrala za
kralja posle Matijaeve smrti. To ti je najudniji deo Ugarske istorije. Matija ga je
potukao u bici i uzeo mu eku i Moravsku, a samo deset godina nakon takvog
vladanja, maarski Dravni savet ga proglaava za kralja1. Nije se nita pitao a
jedino to je za nas Srbe uradio je izdavanje novog grba i peata i tako
potvrivanje vlastelinskih privilegija i prava. Lane su ve starog kralja naterali da
promeni jo jednu odluku. Pre samo deset godina je odlueno da hrvatski kralj ne
moe biti tuinac. Mislili su na Habsburgovce, a lani su im gotovo predali vlast.
Kraljevi je zaruen sa Marijom, unukom cara Maksimilijana, a Jagelovii se
oprataju od krune.
Nije Petrovi previe brinuo oko maarske krune, koliko ga je zabrinjavala
opasnost od Turaka. A Turci su u meuvremenu postali gospodari Medine2. Bie
jai i silniji nego to su bili pod Beogradom. Dan kasnije u lepo prozrano jutro,
- 230 -
velika zatvorena koija grofa Petrovia sa vlastelinom i suprugom, u pratnji

trideset konjanika krenula je put Segedina. Treeg dana bili su u Peti. Petrovi
se smesti u svoju nedavno kupljenu kuu. Deo momaka i Jovan ostadoe uz
njega, a ostali u oblinje konaite. Ve sutradan Petrovi je bio kod Zapolje u
Budimu, a ostala dva dana provede u svojoj kui primajui goste. No ni jedan
veliki prijem nije dao, niti je gde hteo ii. Dan pre odlaska na krunisanje u Stoni
Beograd, momci isprobae paradnu odeu grofovih ljudi. Izgledom i stasom
privlaili su panju ak i meu nakinurenim vojskama maarske vlastele. Tih
pet dana u Sekevehervaru protekoe brzo, a da nita od te silne ceremonije
Jovan nije video. Ostrogonski biskup je mladom kralju stavio na glavu krunu
Svetog Itvana i on se sa njom pojavio pred narodom. To je bio vrhunac, a onda je
usledilo slavlje po mnogim priama puno skromnije i manje nego za ranijih
krunisanja. Svemu tome predhodio je prikaz bogatstva i moi maarske vlastele.
Najupeatljiviji je bio dolazak grofa Esterhazija. Pozlaena koija sa dva para
konja i sa obe strane po dva jahaa uparaena u nebo plave uniforme sa crnim
eirima. Ispred njih pet momaka obuenih u istu uniformu. Peti je nosio zastavu
grofovske kue. U pratnji koije su bila etiri jahaa. I grof je bio u plavoj
uniformi, sa pozlaenim iritima i zlatnim dugmadima. Pre i posle njega stizali su
mladi i stari, svi sveano obueni, mnogi sa uparaenom pratnjom. Dolazak
Itvana Batorija propraen je tiinom. Veliki palatin je bio u koiji okruen
privatnom gardom, pa se koija jedva i videla. Prialo se da on vlada, a iz svakog
njegovog pokreta i nadmenog dranja, to se moglo zakljuiti. Zapolja stie na
kraju sa svojim erdeljcima. Cela ta bletava parada trajala je preko tri sata da bi
se na kraju pojavio mladi kralj, okrunjen krunom. Najuglednija zvanice ostadoe
na svenosti u dvoru, a sitni plemii i graanstvo poe se razilaziti. Mladi kralj
Ludovik je ve u narodu imao svoje pomaareno ime Lajo. I kao da je taj narod
bio srean time to je za svoje boravite odabrao dvor u Budimu. Ludovik je bio
jedini sin starog kralja Vladislava i na njemu je sada bilo da obezbedi stabilnu
vladavinu sebi i svom potomstvu.
Idemo u Budimirov grad ozbiljno naglasi grof Petrovi Tako su ga jo nai
pra preci krstili, pa to da mu ja menjam ime. Jovanu je to u tom trenutku bilo
svejedno. Grof je hteo da izbegne guve koje obino nastaju kod takvih ceremonija
pa se ranije uputie ka Budimu. Jo iste veeri po dolasku bio je organizovan
veliki prijem u kraljevskom dvorcu.
Nakon proslave, Jovan je imao priliku da uje vie o novom kralju i
njegovoj vladavini. Postavljen je da bi kraljevao a ne vladao. Umesto njega to e
raditi krunski savet, iji je jedan od lanova bio Jano Zapolja. To je bio razlog to
je erdeljski vojvoda odluio da svoj boravak u Budimu produi. Verovatno zbog
- 231 -
Zapolje u Budimu je due ostao i Petar Petrovi. Jednog od tih dana, Petrovi mu
za sutradan najavi Zapoljin dolazak, sa napomenom da momci budu to bolje
odeveni. Veliki vojvoda ga odmah prepozna, pa nakon nekog vremena bi pozvan
pred njega.
Pohvali njegovo junako dranje i napomenu da e takvih bojeva, ali bolje
organizovanih, biti jo.
- Kad e doi u moju slubu ? - upita ozbiljno.
- U vaoj sam slubi uvek - Vlastelin to primi sa zadovoljstvom.
- Na moju podrku moe uvek raunati, ali je nemoj zloupotrebiti.
Jovan mu se lako nakloni. Petrovi odmah pree na temu koja ga je muila.
ta da radi da zatiti svoja sela. Odgovor je bio tvrd kao i vreme u kome su iveli.
- Seci, pa da su boji. Puno ih je koji su potroili svoje seljake, posebno u
srednjoj Ugarskoj. Sada im fali i radnika i ratnika. Tome se mora stati na kraj, jer
e izbiti rat meu velikaima. Video si kako su kukaviki izbegli Turke, htee to
uraditi i u budue.
Grof Petrovi se odmah nadoveza da bi poslove oko traganja i u sluaju
nekog novog napada poverio Jovanu, ali mu ne moe rei da ne sme upotrebiti
oruje. Zapolja tek malo zamuri na jedno oko.
- A ti misli da on sa nekim jaim moe izai na kraj- pa kao da sam doe
do zakljuka nastavi.- Neka udari po onome ko je to zaista uradio. Jer sramota je
njegova a ne tvoja. Ja u stajati iza tebe ako se budu hteli udruiti. A ti - govorio
je Jovanu - kad to uradi prvi put, znaj da nosi glavu u torbi. Ni do sada ti nije
bila skupa, ali onda se pazi. Javno te niko nee osuivati, ali se uvaj osvete.
Jovan mu ukratko ispria za svoj sukob sa Batorijem. Zapolja odmahnu
rukom.
- Tu ti mogu pomoi na svaki nain, ali javno ne. Moni su, mada sad
nemaju mnogo ljudi pod orujem. I njih je buna dosta kotala, a ujem i ja da
mladi Batori vitla po junoj Ugarskoj izigravajui Boga. On mi nije prijatelj i na
volju ti je kako e. Ako udari po njemu, gledaj da ti niko ne pobegne, jer
sumnja je sumnja, a istina je istina. uo si za velikog palatina Itvana Batorija.
On je sada kralj umesto kralja i zato pazi ta radi.
Zapolja je govorio jezikom iskusnog oveka. I pored mladosti, mnogo toga je
i sam iskusio. Rae bi ponovo iao u boj protiv Turaka nego to je lane guio
ustanke seljaka, ali je i tu drugaije razmiljao od Petrovia.
- Turci su sada zauzeti dalekim osvajanjima. Sada ih treba tui dok ih je
manje. Ponovo moramo na njih samo sada drugaije. Uradili mi to ili ne, doie
nam na prag. Pa bar da im umanjimo snagu.
- ta na to kau biskupi i papa ?- upita Petrovi.
- 232 -
- Briga me za jedne i za druge. Papa ima mozga, ali bi da neko drugi ratuje
a on da se bogati, a ovi ludi biskupi kao da boga mole da im narod izgine. - samo
za asak zastade, pogleda u Jovana, ali ipak ree. - Erdei7 je jedan od takvih.
Zaveo je narod i unitio dravu. Sad u ja njega.
Zapolja verovatno zbog Jovana preuta ta je time mislio. A Zapolja je u
razgovoru sa nekoliko velikaa ve odavno napio zdravicu ostrogonskom
nadbiskupu i kancelaru. Na poziv Dravnog saveta biskup e uskoro morati u
Budim. Zapolja je ve platio ljude koji e ga dostojno doekati i bez previe
prie, ubiti. Bakoci je oseao da mora da se uva, ali u Budim e morati. Znao je
ta o njemu misle erdeljci onog trenutka kad ga je Zapolja nazvao Bakocijem, a
ostrogonski biskup se ve odavno potpisivao kao Erdei beei od svog prezimena
kao vrag od krsta. Da zlo za nadbiskupa bude jo gore, javno je rekao ta misli o
Zapoljinoj vojni po Srbiji, a nije ni isplatio sve kako je trebalo. Pravdao je to
velikim porazom. Zapolja je zato Bakocia otpisao, ali neke druge nije mogao. Za
sve ovo vreme u Budimu svaki od vojvoda hteo je da vlada i da mu tu vladavinu
niko ne ograniava. Ta tenja bila je toliko oigledna da se ve otvoreno
izraavala. Svi su se oni okupljali oko Batorija, isto kao to se sitno plemstvo
okupljalo oko Zapolje.
- Kada bi sad Turci krenuli, jedva da bi sakupili desetak hiljada ratnika a
Turci ako udare imae pet puta toliko. Neemo im se moi suprostaviti mada
svaki moj konjanik vredi za tri njihova.
Jovan nije mislio tako i Zapolja mu to proita na licu. Svaki je izvlaio
pouke iz bitke pod Beogradom, ali su zakljuci oigledno bili drugaiji. Jovan je
utao, ali Zapolji nije morao ni govoriti ta misli. Iznebuha ga upita:
- Kad poem u Srbiju, hoe li samnom?
- Hou ! Iao sam pod vaim plemenitim vostvom i prvi put, a zato onda
ne bih sada.
- E, onda e videti kako deluje prava konjica.
Jovan vide da je zabrazdio, ali nije imao kud. Ne zbog toga to e sa
Zapoljom u Srbiju. To mu nije smetalo, ve zbog toga to je osetio da se Zapolja
ljuti.Grof Petrovi oseti da razgovor nije na dobrom putu, pa ispria Zapolji kako
se Jovan divio napadu njegovih konjanika pod Avalom. Jovan to nikada nije
priao, ali je sada klimao glavom sve dok se osmeh ne vrati na Zapoljino lice.
Razgovor je prelazio na teme koje nisu bile za njega i on dobi otpust, uz Zapoljinu
najavu da e ga uskoro pozvati.
Do ponovonog susreta nije morao dugo ekati. Kad ga Zapolja pozva bio je
spreman da odgovori na svako pitanje.Sepeki vojvoda je bio u punoj uniformi,
uglaen i utegnut.
- 233 -
- Da li te jo uvek interesuje da ti se prizna plemstvo ?

- Bio sam slobodan oekivati da e te mi tu pomoi jer sem vas, ja nemam
nikoga drugog ko bi to mogao.
Zapolja je naglaeno razmiljao. Na kraju zakljui da e ve videti kako se
to moe izvesti, ali mu trebaju i nekakvi dokazi.
- Nemoj misliti da je to lako. I moja je familija palatinska, pa ipak ne mogu
postati veliki palatin poput moga oca. Eto sebi ne mogu dati ono to elim, pa
kako u onda tebi. - prenu se kao da se neeg setio.- Da li bi doao da radi za
mene. Bie stotinar i tek e ti moj komandant zapovedati. A obeavam ti pohod
na Turke im to bude bilo mogue.
Pre tri godine Jovan bi ovu ponudu prihvatio jer je znao da uz nju ide i
novac. Sada je mislio drugaije.
- Potovani vojvodo, za mene je ve ova ponuda velika ast, a kamoli za
moje ljude. Ali ja je ne mogu prihvatiti. Nisam dostojan tako vanog posla u vae
ime. Od kako sam doao u Lipovu, odvikao sam se discipline, pa stalno gledam
gde u i kako u. A biti u vaoj blizini za mene bi bila stalna obaveza. Bez toga, ja
sam vam uvek na raspolaganju, dovoljno je ve da poaljete nekog po mene. Ja i
moji ljudi uvek smo spremni za borbu. - Videi jo uvek nepoverljiv Zapoljin
pogled, Jovan nastavi - Ljudi koji su oko mene nisu navikli na sve one udobnosti
koje ima stajaa vojska. Ti se i zimi jedva skrase u krevetu. Bojim se da bi se u
zamku kao to je va iskvarili i navikli na udobnosti za koje sada ne znaju. opor
je uvek bolje drati na otvorenom nego u kavezu. Samo na otvorenom znaju
napasti kako treba, a u zatvorenom omekaju. A vi ih gospodaru uvek kad treba,
imate pri ruci.
Zapolja sad ve raspoloeniji primi obavetenje. Jovan mu je naao icu
sa odanou koju mu je uvek bila na prvom mestu, ali i sa onim oporom jer
mu je hrabrost imponovala ak i kod neprijatelja. Zapolja je bio zadovoljan
odgovorom. Brze zakletve su mu uvek bile sumnjive i retko kada su se potovale.
Nije se na ovome zaustavio, nastavio je Jovana ispitivati, as smeei se, as
ozbiljno pazei kako mladi reaguje.
Na kraju izvadi kesu iz krinje i prui
mu je, da se seti kad je sa sepekim vojvodom razgovorao i njemu se obeao.
Jovan napusti prostorije siguran da ga je Zapolja u mnogoemu shvatio.
Trebala mu je samo jo jedna jedina reenica pa da se preutno Zapolji zakune
na vernost, ali je nije rekao. Jeste, odazvae se on Zapolji na poziv, ali e biti uz
njega sve dok to bude u skladu sa onim to on bude cenio kao istinito i poteno.
Cele te noi razmiljao je o onome to je rekao i kako je rekao. Susret sa Zapoljom
za njega je bila jedna od stepenica ka tituli koja mu pred bogom pripada, ujedno i
mogunost reavanja svih problema koje je imao sa imanjem i plaanja ljudi koji
- 234 -
su se oko njega okupljali.

Zapolja je razmiljao mnogo krae. ak je i to ispalo sluajno. Zavaljen u
fotelju oekivao je grofa Seenjia i nije hteo da se optereuje nikakvim drugim
razgovorima. Tako je na miru mogao razmisliti o tom ponosnom Racu koji je znao
lepo i ubedljivo priati, ali koji e se dobro pomuiti da stekne njegovo puno
poverenje. Mada ni jedan ni drugi nisu previe potencirali, Jovanu je trebalo ono
zvanje koje je verovatno u svojoj Zeti imao. Da je dao sekretaru Georgiusu nalog
da mu to izdejstvuje, ceo posao bi bio zavren u narednih nekoliko nedelja. Znao
je meutim, da je to mamac za koji e se Jovan stalno drati i hvatati, ak i onda
ako nerado bude primao ono to mu se naredi. Nije imao obiaj posveivati toliko
vremena ljudima koji su po znaaju mnogo ispod njega, ali sada je oseao da mu
taj Rac moe koristiti. Ako je tako ubedljiv sa svojim Srbima, onda se njegova
vrednost poveava. Grof Petrovi mu je napomenuo da ga nikako ne treba
procenjivati samo na osnovu onoga ta je sada i koliko sada ima, ve svakako
gledati na budunost. On e se sam izboriti za sve, sem za titulu. Tu mu Vi
moete pomoi. Grof je bio u pravu. Kad Georgius ue da mu najavi grofa
Seenjia, kratko mu ree da upie crnog Jovana u knjigu ratnika i da mu je dao
20 dukata. Kada mu to bude bilo potrebno Georgius e ga sigurno podsetiti. Sada
je imao drugih briga. Najpre umiriti ovdanju gospodu, a onda ga ekaju njegovi
Erdeljci: Balog, aki, Gergelj, Rakoci, Vekonj i pre svih Verboci. Vrata se otvorie
i grof Seenji ue u salu.
Petar Petrovi nije ujutro nita pitao Jovana. Samo mu ree da su danas
poslednji dan u Peti. Oko podne ima oprotajnu audijenciju kod kralja i time su
sve njegove obaveze zavrene. Osam momaka propisno obuenih otpratilo je
grofovu koiju do dvora i nakon poluasovnog zadravanja dopratilo je nazad.
Grof je bio veoma zadovoljan.
- Sve je ispalo onako kako je planirano. Dravni savet je imenovao Krunski
savet u kojem je i Zapolja. Znalo se to i ranije, a sada je potvreno. Pet kraljevih
duebrinika od sada e voditi rauna o dravi sve dok kralj ne preuzme svoju
dunost sa punoletstvom. Sada se vie nee moi dogaati iznenaenja na koja
smo ranije na alost uvek morali biti spremni. Loi savetnici mogu napraviti vie
tete nego cela turska vojska.
Jovana nije bilo puno briga ko je u Krunskom savetu, jer ga se to nije ni
najmanje ticalo. Svaka odluka Saveta za njega e uvek biti iznenaenje. Bio je
ubeen da ni jedna odluka nee biti doneta zato da bi njemu i Srbima olakala
poloaj u Ugarskoj, sem ako Turci ne napadnu pa im zatrebaju ratnici. Za grofa
Petrovia svaka odluka je mogla biti sudbonosna. Otud i zadovoljstvo to je
Zapolja u savetu.
- 235 -
Iz Pete su krenuli kako je grof rekao. Kad god je izlazio iz koije da se

malo protegne i pojae, bio je pored Jovana. Sve je mogao da razume, ali ne i
njegov odnos sa gazda Itvanom. Trgovac i ako na prvi pogled jednostavan,
stvorio je oko sebe famu gde dva oveka nisu o njemu isto priala. Jaui Petar
Petrovi ga je karakterisao kao potenog trgovca, koji je ogranien samo na uski
krug roba, potenog ali zatvorenog, ali raskalaan ivot e ga ubiti. Moda su ta
razliita miljenja razumljiva jer Arad je daleko od Segedina, ali i u Segedinu
Jovan je imao priliku da uje komentare koji su bili dve razliite krajnosti. Samo
jedno niko nije priao, da ga je gazda Itvan prevario.
U Segedinu grof Petrovi dozvoli da ga gazda Itvan umoli i jednu no
prespava kod njega. Uvee je za goste priredio specijalnu veeru lomei se od
htenja da gostima udovolji. Grof je sve to sa odobravanjem primeivao pa
zadovoljan sutradan nastavi put praen delom Jovanovih momaka, dok je Jovan
ostao kod gazda Itvana.
- Priaj mi o svoj lepoti krunisanja i nita ne izostavljaj.
Gazda Itvan je zaista uivao u prii a Jovan kad vide da se toliko unosi u
to da je ve sam poeo da stavlja kralju krunu na glavu. Priao je detalje,
opisujui poneto to ni sam nije video samo da bi pria bila uverljivija. Tek kad
trgovac pripita hoe li sa Krunskim savetom sada biti bolje, Jovan preskoi
lirske opise i vrati ga u zbilju.
- Isti vrag kao i do sada. Oni vladati drugaije ne znaju, nego kao to su i
do sada vladali. Sigurno je samo da e puno vode protei Tisom pre nego to bilo
ko u ovoj zemlji podigne ustanak, a nas dvojica sigurno u njemu neemo
uestvovati. Svi koji su u krunskom savetu, zagovornici su otre politike prema
seljacima a to znai da su ovi mada ih nema dovoljno, izloeni na milost i
nemilost plemiu. A to se trgovaca tie i za njih je donet novi zakon - gazda
Itvan se uozbilji, kao da je dobio udarac korbaem po ledjima. - Od sada svaki
trgovac mora za sekretara imati Srbina i obavezno vou karavana, Erdeljca.
Gazda Itvan odmah shvati.
- Razumem zato sekretara, to si mislio na Vojka, a zato k vragu Erdeljca?
- Pa ba zato to ih toliko volite.
Ruak je tog dana bio skroman jer se spremala specijalna veera za
specijalnog gosta. Trgovac iz Peuja Martin Botu, gazda Itvanov partner po
nervu za trgovinu i istinski prijatelj, stigao je sa bogatim kulinarskim ponudama,
a najpre izvanrednim vinom. Poput dece su se radovali to je dobro i to se moe
sa uivanjem gustirati. Botu je u poetku malo zazirao od Jovana. Uskoro
prestade. Jovan je izgleda delovao dobro, a tome je doprineo i gazda Itvan svojim
neposrednim pristupom. Od poetka se prialo o politici i stanju u zemlji i
- 236 -
naravno Turcima, a gazda Itvan je jedva nekako presee, tvrdei da za njegovog

ivota nee doi.
- Priaj ti ta hoe ali oni postoje i ve sada mi kvare trgovinu. Na njih se
mora raunati - bio je uporan Peujac. Obojica pogledae u Jovana.
- Ja mislim to i gazda Botu. Oni postoje, a mi smo slabi. Ja vam mogu
rei kako razmilja Zapolja, a svaka njegova je vana. On misli da Turci nikada
nee doi ovamo...
- ta sam vam rekao - slavodobitno uzviknu gazda Itvan - ... a to zato to
mogu da se ire drugim putevima na Zapad. Be im je interesantniji od Budima.
Zato misli da veliku vojsku ne treba sakupljati jer ona puno kota. Treba uraditi
neto drugo. to u ovim krajevima bude bilo vie vojske bie vie i turskih bandi.
Oni su najvea opasnost i njih treba unitavati. Zato bi stavio manje odrede po
najvanijim takama i oni bi ili tamo gde se te bande pojave. Jedino bi Srem
prepustio na milost i nemilost onima koji naiu.
Obojica trgovaca su se uhvatili za to da Turci nee prelaziti u ove krajeve.
Sada su sa odobravanjem pozdravljali ono to je Zapolja rekao. Pa ipak opasnost
je pretila a Segedin e sigurno biti na udaru. Nasta tiina.
- ta nam je onda raditi ?
- Skupljati dukate a ne robu, pa ako zatreba sve to ima poneti na konju i
odstupiti bilo gde- Jovan je bio siguran u to.
- I ti e tako ?
- Ja nemam gde odstupiti. Iz jedne domovine sam prognana. Iz ove druge
me niko nee proterati. Ovde u ostati bilo na zemlji ili pod njom.
Mrki pogled u Jovanovim oima nije dozvoljavao nikakvu sumnju.Tiinu
prekinu tek poziv sluge na veeru. ak se ni tada nije mnogo prialo, dok se ne
povede re o trgovini. Tek tu, dva trgovca zaboravie Turke i poee se smejati
zajednikim poduhvatima gde su dobijali, ali i gubili. Vino jo vie produbi tu
atmosferu prisnosti. Vojko im se pridrui ve skoro pri kraju jela, pa poee
redom iznostiti i za njega. Da ne bi jeo sam, obojica trgovac, mada ruku na srce u
manjem obimu, ponovie veeru.Sa koliinom popijenog vina, trgovci su postajli
sve setniji. Vojko ih je junaki pratio, moda i preticao, ali on je postajao tek
pospaniji.
- Ja sam pri kraju - govorio je gazda Itvan, jednu od svojih omiljenih tema
u zagrejanom stanju.- Lepo mi je bilo. Ti si Martine moj drug i pobratim. Jedini
koji me je trpio, ali sam i ja jedini koji je trpio tebe. Uvek mislim da je grehota da
se ne vidi gde sam iveo i radio, da kada odem, sve ode. Priae o meni jo neko
vrema, a ti Jovane due. A posle vas gotovo! Ja sam star da sad neto sam
zapoinjem. Proe mladost treba se za smrt spremati. - Oi mu malo zasuzie -
- 237 -
Dok sam bio mlai hteo sam podii crkvu, ali me drugi pretekoe. Da se pitam od
ove tri segedinske, bar jednu bih sruio - prekrsti se na brzinu Boe mi oprostiA neto u zadnje vreme u krst puno i ne verujem kad vidim kako se ispod njega
izliva mrnja. Biskup kae da ne verujemo onim koji se mole sa tri prsta. Kao da
to nije svejedno. Nikad nisam uo da je bog po tome delio ljude. Ja u boga
verujem i bogu se molim, samo u jedno nikada neu poverovati, da ti Martine, ja i
ovaj moj Jovan, kada umremo, biemo isti kao i neki od ovih nikogovia plemike
krvi. E to nee moi. Uvek e oni nai nain da budu iznad nas, visoki i
nedodirljivi. Bori se sa njima itav jedan ivot ovde na zemlji, pa posle veno
mora i na nebu.
- E zato se meni na nebo jo ne ide. Ovde ih bar znam kakvi su, a tamo dok
ih upoznam ima da proem paklene muke - prostoduno zakljui Martin Botu.
Jovan se htede glasno nasmejati, ali oba trgovca su bila ozbiljna. Zaista su
se meusobno oseala. Vojku je bilo svejedno.
- Sluaj sada - gazda Itvan povue Jovana za ruku. Martin je ve paljivo
sluao. - Hou da napravim esmu kad umrem, a voda da stie sa onog izvora u
vrbaku. Neka me narod po istoj vodi pomene, a kad na mene i zaborave ostae
Itvanova esma. Nita neu da se pravi za mog ivota, ali hou sve da pripremim
i tano dukata koliko treba, pa kad me sahranite, odmah sve platite i neka se to
ljudski uradi.
Martin Botu i Jovan se zgledae. Gazda Itvan naredi poluglasno Vojku da
mu prinese ono to je on nacrtao, pa sekretar sigurnim korakom kao da nita nije
pio ode i vrati se sa velikim papirom. Rairi ga po stolu.
- Dao sam da se sve nacrta. esma je sa tri glave, koje e ovako izgledati pokaza im prstom crte u kraju papira - Jedna glava sa strane je moja, druga je
boja, a trea je posveena naem prijateljstvu. Sa ove boje, svaki e se
namernik moi napiti, a na moju i vau podmetae se sudovi da se u njih voda
napuni i kui nosi. Za ovu srednju ve sam naruio stotinu drvenih aa kao one
iz kojih je Isus pio. Neka se iznosi jedna po jedna. Najpre e nestajati, a onda e
se narod navii, pa ih nee dirati. Raunam da e poslednjih trideset, jednu po
jednu vreme unitavati. Ako svaka bude trajala 10 godina, to je tristo. Previe i za
pamenje.
Jovan se zagleda u nacrt esme. Bila je fino zamiljena u tvrdom kamenu,
sa zidanim kamenim blokovima i uklesanim inicijalima KI. ljebovi ili glave kako
ih je gazda Itvan nazvao odudarali su po svemu od ostalog. Kratko reeno bili su
runi. Jovan to i ree.
- A ta bi ti, da budu lepi, pa da mi je neka budala odbije i odnese kui.
Ovako je niko nee ni pipnuti, jer ta e sa time kod kue. - Gledao je dugo u
- 238 -
prijatelje. Pogled mu je bio neto mutan od popijenog vina, ali misao jasna. - Ja
u se postarati da esma bude lepa, a ti e Jovane jo ove godine samnom da to
pogodimo, ali nije lepota u esmi, nego u vodi. Ja sam pod starost tek poeo piti
tu vodu iz vrbaka i razumeo da svaka voda nije ista. Ako sa ovom naom barskom
opere ranu, ona e buknuti, a ako je opere sa onom ona e se zaleiti. Pitao
sam ja onog doktora da li je to istina, a on kae da ne zna, jer voda je voda, ali i
on pije onu iz vrbaka jer mu vie prija. - Malo utia kao da se stidi.- Sa onom iz
vrbaka nikad nee dobiti proliv, a od ove nae se ne moe odbraniti. A sad
gledajte ovo - rairi potpuno hartiju.
Na esmi je u lepom okviru izraenom u obliku vrbove granice trebalo da
na maarskom jeziku pie:
Ez a mennyei ital vljk, egszsgedre,
frissesge jzalsgot,
pezsgse nyugalmat,
maradandsga pedig nyitsan neked hassz letet.
Istvn, az Isten szalgja
Jovan u sebi prevede poruku, a Vojko ak i pot uticajem vina, lako to sroi:
Neka ti ova rajska tenost da zdravlje
njena sveina, hladnu glavu
njen ubor, tvoje smirenje
a njena venost, tvoju dugovenost
Itvan, sluga boji.
Martin i Jovan klimunue glavom pred ispitivakim pogledom gazda
Itvana.
- Nije mi jasno zato to nije na latinskom, onda je to za venost.
Gazda Itvan prekorno pogleda Matina Botua.
- Ja nisam Latin i oni ovde ne ive. Ja sam samo mali Maar koji voli sve
dobre ljude na ovom svetu. Ja u rei ljudima ono to imam onako kako znam. A
kad moj Jovan bude dizao esmu nee napisati na grkom ve na svom
srpskom.- Time je razgovor oko natpisa bio zavren, ali ne i monolog. - Ti e
Jovane obaviti ono to ima i uzeti momaka koliko nam treba za pratnju. Idemo u
Stoni Beograd, kako ga ti naziva, da pogodimo sve oko pravljenje pa onda u
Budakala da pogodimo kamen. Sad moete rei ta god imate.- Niko nije imao
nikakvu primedbu. - Kad je sve to tako, sada ono najvanije. Ni jedan kamen,
nita neu da bude stavljeno za moga ivota. Kad ja umrem vas dvojica e te sve
to zavriti i uraditi.
- 239 -
- Pobogu gazda, pa vi priate kao da e te sutra umreti.

- Nije vano kad u ja umreti, ja hou da vas obaveem dok sam pri zdravoj
pameti, a ne da me sluajno neka budala ubije na ulici, a nita nisam dogovorio.
Sve u ja pare ostaviti iza sebe za ovo, a to u vam i objasniti kako, ali sada
traim da mi kaete. Reci ti Martine - trgovac spremno potvrdi, Jovan takoe.Sad je sve reeno, a ja u sve ostalo sprovesti kako treba.
Taman se razgovor priveo kraju, kad sluga najavi jo jednog gosta.
Dostojanstvenog gospodina niko nije poznavao sem gazda Itvana. Predstavi ga,
gradski pisar. Doao je da napravi njegov testament.
- Sad ste vi slobodni dok ja ne izdiktiram ono to hou a onda u vas
zovnuti da se potpiete.
Nakon dobrih sat i po vremena, pozvae ih unutra. Gazda Itvan naredi i
notaro proita njegovu poslednju volju. Trgovac je dugo razmiljao ta e i kome
e ta ostaviti. Nije zaboravio nikog od ljudi sa kojim je radio. Stigoe i do esme.
Nju kad bude zavrena poklanja gradu da se o njoj stara. Poto e esmu jo za
ivota zavriti pa je treba samo postaviti, za sve radove koji e tome prethoditi
odredio je 2.000 dukata koji se mogu podii kod Isaka ili njegovih potomaka i to
tako da obojica izvrilaca Martin Botu i Jovan arnojevi to potpiu. Niko ih u
troenju tog novca nee kontrolisati, ve to njima pada na duu.
Gazda Itvan zaustavi pisara u itanju.
- Onaj deo koji se na njih dvojicu odnosi preskoi. To nee znati. Neka se
posle moje smrti raduju ili tuguju, a dotle im ne dam spavati. Hou da
razmiljaju o meni. - Setno se nasmei, a pisar zaista preskoi ono to se na njih
odnosi. Kad zavri sva etvorica se potpisae, a pisar uredno zapeeti testament.
Narednog dana se oprostie. Martin Botu ode u Peuj a Jovan ka Lipovi.
Pratio ga je gazdin glas da to pre doe kako bi mogli obaviti jo neto to imaju
uraditi. Obea da e se brzo vratiti. Ni sam nije znao zato je svratio u Nalak.
Petar Jaki je odluno gradio utvrenje kako ga vie niko ne bi iznenadio.
Primie ga on i gospoa Katarina. Ispria gde je bio i ta je radio. Jakii su kao
visoko plemstvo ve mnogo toga znali mada nisu lino putovali u Budim.
Gospoa Katarina je ipak bila dovoljno radoznala da se propita o tome kako je ko
izgledao i da li je gospoa Jelisaveta bila u dvoru. Petar nije pokazivao puno
radosti to ga vidi, ali ni mrnje. Ipak ga ljubazno pozva da ostane u zamku i
prespava pa sutra e ve lako nastaviti put. Jovan prihvati. Pred vee odeta do
lepe pravoslavne crkve koju ak ni Doini pobunjenici nisu spalili. Jovan nije
znao ko je crkvu ukrasio, naravno Jakii su to platili, ali svaki ulazak u nju za
njega je bio novi doivljaj. Mada je po prostranstvu bila tek ravna Lipovskoj, po
svemu ostalom je bila lepa. Jovan se pomoli bogu i na ikonu ostavi neto novca.
- 240 -
Tihi ovek koji se tu zatee mu zahvali. Jovan mu klimnu glavom. Nije bio
svetenik, moda zvonar. Napolju pred vratima crkve zastade i zagleda se u
daljinu, dok je sunce lagano zalazilo.
- Lep je ovo grad - tiho ree ovek.
- Lep je - pa skoro za sebe dodade - a lepa je i crkva.
Ponovo ga je sreo nakon dva sata u gostinskoj trpezariji Jakia. Spremao
se da veera pa ljubazno pokaza Jovanu da sedne preko puta njega. Predstavi se
kao ovek iz Jenove, javni je pisar i doao je ovde po molbi vladike da obie crkvu
i pastvu i vidi kakvi su to svetovni problemi koji su iskrsli.
- ta ne doe vladika, lake bi se razgovaralo.
- Vladika misli da je ovako bolje, jer mene je gospodar Jaki ve primio i
primie me opet, a vladiku moda ne bi.
- Ne bi primio vladiku - zaudi se Jovan. - Da to nije zbog toga to se
naveliko pria da je primio katolianstvo ?
Pisar je isto onako tih kao to je zapoeo, nastavio priu
- Gospodin Jaki nije pravi katolik, on je husit. Toliko znam od njega jer
mi je dunost bila da ga pitam. Ali kae da nita ne misli menjati i da e sve to
se naroda tie ostati onako kako je bilo, pa tako i crkva.
- Zar gospodin Jaki ve nije u tim godinama kad se vera ne menja.
- On je pod stare dane postao husit, ak kae pravoslavni husit, mada to
niko ivi ne zna ta znai, ali su mu deca katolici. Kad on umre ko zna kuda e
sve to ii.
Umesto osude, Jovanu bi ao Jakia. Jedna od najstarijih i najuglednijih
srpskih porodica na ovoj strani sveta, gubila je svoje osnovno obeleje,
pravoslavlje. Daleko od toga da je on imao neto protiv husita, ali ako ve neko
uzima njihovu veru to je ne uzimaju katolici.
Narednog dana ve je bio u Lipovi. No ne za dugo. Petroviev kurir javi da
hitno doe u Arad. Bilo je neto vano. im je uao u grad video je razlog hitnosti.
U Arad je stigao Zapolja. Maarski vlastelin ga primi sa osmehom. Bio je zbog
neega zadovoljan i oputen. Interesovao se o Jovanovom kraju, priao o novom
ureenju granice prema Turskoj i na kraju o praznoj kraljevskoj blagajni. Ostajao
je jedan problem za reavanje i Zapolja ga je namerno iznosio. Male bande su
napadale trgovce i to je sve poskupljivalo robu koja se prenosila iz jednog kraja
zemlje u drugi. Ko hoe da ima razvijenu trgovinu, mora puteve drati tako da
budu sigurni. On Zapolja e se za to lino postarati, ali ni jedan plemi ne sme
odstupiti od te obaveze. Zato je pozvao Jovana da mu da zadatak.
- Najvie razbojnika upada iz Vlake. Imaju dva planinska prevoja koja je
teko kontrolisati. Zimi problema nema, ali je leti velika opasnost. Upadaju u
- 241 -
Erdelj i ne biraju. Ja mogu drati jedan sa svojim ljudima, a ti dri drugi, onaj
preko Vulkana. Samo se mora uvati jer upadaju i Turci i Vlasi, pa se ne zna
koji su gori.
Jovan je znao je da vlastela nemaju dovoljno ljudi, a da dovode najamnike
iz drugih drava bilo je previe skupo.
- Koliko ljudi tuda moe proi.
- Sa dvesto ljudi moe zaustaviti hiljade ako si dobro postavljen. Najvanije
za odbranu je da oni ne mogu praviti nikakav frontalni napad. Planina je sa jedne
a reka sa druge strane. Preko planine ne mogu, a koritom reke samo u avgustu
dok ne ponu jesenje kie.
- Koliko vremena ja to moram braniti.
- Do idue zime. Tada u ja ve moi postaviti tamo svoje ljude. Do tada
proputaj trgovce i karavane, mada e meu njima biti pijuna. Ti dri Surduk3
a o ostalim prelazima nemoj da misli. Da te uteim - slatko se nasmeja - tvoj
veliki prijatelj Batori e na Fagara. Plata e ti biti komad zemlje izmeu sela
Fegeta i planine Pade. Kad se naemo pred zimu idue godine dobie tapiju.
Jovan prihvati, ali ...
- Ne znam kako u prehraniti toliko ljudi ?
- Na Sebeu ima nekoliko stada ovaca. Uzmi koliko ti treba. Po selima ima
svinja, a meni duguju neki od njih porez u svinjama. Dau nalog da ih daju tebi.
Jedino se za junad sam snalazi.
- Kad ste mislili da kreem?
- Odmah. Samo pazi, turske bande su dobro organizovane i samo zimi
moe biti miran, ali i onda oprezan. U svako drugo doba moe ih oekivati da ti
se za vrat popnu.
- Ne plaim se Turaka.
- Znam, zato ti ovo i poveravam. Ti brani Ugarsku i ako je odbrani ja u
stati iza tebe kad bude trebalo.
Jovan zadovoljno napusti Arad. Pripreme u Lipovi brzo su bile gotove.
Nedelju dana kasnije dvesto konjanika odjaha put planina. Jovan je voleo taj kraj
oko Moria. Podseao ga je na njegovu Crnu Goru. Nakon Hunedoare zaoe u
planine. Pridrui im se omanji Zapoljin odred. umoviti Karpati smenjivali su se
sa proplancima. Stalno se ilo navie ali to nije smetalo raspoloenju ljudi.
Pevuenje prestade kad poee nailaziti na unitena sela. Predvodnik odreda
objasni da je to posledica upada sa one strane. Iz jednog dopre nesnosan smrad
tela u raspadanju. Pojahae bre. Sputali su se sve do Hetega i udarili na manja
sela, pored velikih stada ovaca. Slikovitim kanjonom reke Ivi uoe u planine.
Strane su postojale sve strmije, a gusta uma obrastala je visove sa obe strane
- 242 -
puta. Reka je bila mirna i ne puno duboka, mada se po duboko useenom koritu
videlo da zna biti i drugaija. Na umskoj istini naioe na spaljene brvnare.
Voa odreda mu ree da su tu bili Zapoljini ljudi, ali su ih Turci iznenadili i sve
pobili. Sa pedeset ljudi Jovan nastavi dalje. Bukva i hrast koji su dotle obrastali
brda, zamenie etinari. Voi Zapoljinog odreda vie se nije ilo napred, pa su
jahali svi zajedno. Konano stigoe do Surduka. Sa erdeljske strane do Surduka
se stizalo stalnim, pravilno rasporedjenim usponom. Pri vrhu uspon je bio jo
manji, ak i neto proiren pre nego to se u znatno veem luku poeo sputati
prema Vlakoj.
Voa Zapoljinog odreda bio je srean to moe Jovanu biti na usluzi. Imao
je malo ratnika, vie carinika. Rado prihvati da Ognjenu pokae gde su stada i
sela gde se mogu snabdeti hranom. Smestiti se tamo gde su ve bile Zapoljine
barake, a Jovanovi ljudi prionue na posao da sebe izgrade druge. Za dve nedelje
i taj posao bi uraen. Nakon toga pristupie osiguranju puta postavljajui
prepreke i barijere.. Mada na izgled u divljini, put je bio prolazan. To je razumljivo
jer je bio najvaniji put koji spaja Erdelj i Vlaku. Sa druge strane prolaza,
nikakve kontrole nije bilo. Znalo se da su taj posao najpre radili Turci ili sa njima
povezani vlaki plemii. Ni jednima ni drugima u Erdelju se nije verovalo. Zato je
Zapolja morao od pre dve godine postavljati svoje ljude na Surduk kako bi se
zatitio od upada. Drugi erdeljski plemii razmiljali su jedino o carini. Sada su
od toga odustali, samo da se spree pljake na njihovim posedima.
im zavrie posao Jovan posla Cvetka u izvianje na drugu stranu
prevoja, u Vlaku. Vratio se nakon nedelju dana sa veu da preko znaju za njih i
da se organizuju da ih odbace. Turci su sposobniji, ali Vlaha ima vie. Nevolju
nije trebalo dugo ekati. Duga kolona pristie iz Vlake a dva Turina dojahae do
barijere.
- Veliki Suad aga lini izaslanik presvetlog sultana, trai prolaz.
- Moj gospodar e sa svim poastima primiti slavnog agu - izaslanici se
pogledae, - ali moe proi samo on sa pratnjom od dvadeset ljudi. Ja u posebno
dati svoje najbolje momke koji e ga otpratiti gde god on eli i glavom garantovati
njegovu bezbednost.
Izaslanici stadoe zbunjeni.
- Prolaz je slobodan za sve. Svi hoemo da proemo.
- Tako ne moe. Mogu oni to sam vam rekao.
Izaslanik na istom maarskom ree bez neke posebne ljutnje, vie kao
injenicu.
- Suad aga nee biti zadovoljan tvojim odgovorom, a kad je on ljut zemlja se
trese - pogledom preleti Jovana i pozadinu. - Vidi i sam da nas ima vie.
- 243 -
- Isporui potovanom agi moje pozdrave i reci da smo o njegovom junatvu

uli puno pria, ali ja moram potovati volju moga gospodara.
Izaslanici se okrenue i odjahae natrag. Petnaestak minuta je trajao
dogovor meu Turcima, pa se sve umiri. Uskoro primetie da je pedesetak ljudi
Vlaha ili Turaka silo do reke i da se tuda probija prema njima. Izaslanik ponovo
dojaha. Po svoj prilici da bi dobio u vremenu. Ponovi isto, njegov gospodar je ljut i
hoe da sa svom svojom silom proe, a ako se Jovan ne skloni on e ve nai
nain da put oslobodi. Ponovo mu je isto odgovoreno. Sad se ve trebalo spremati
za odbranu. Momak to je motrio korito reke javi da je dole trideset ljudi i da se
neki ve mogu gaati strelama. Dobi odgovor da saekaju da priu blie, pa nek
gaaju.
Turci su ekali da njihovi ljudi koritom reke priu to blie kako bi odvukli
panju odbrani. Kad plan ne uspe, prva grupa konjanika krenu prema barijeri.
Strele, unesoe kratku zabunu meu konjanike, sasvim dovoljno da se povuku.
Grupu ratnika spusti se prema reci da zaustave napredovanje, sa nareenjem da
koriste luk i strelu i samo ako tako ne bude moglo, neka prihvate borbu iz bliza.
Na putu, Turcima se barijere nisu ni malo dopale. Ve posle prvih arki shvatie
da protivnik ima prednost jer na uskom putu gde je samo po sebi teko napadati,
usporavanje i vijuganje uz barijere predstavljalo je dodatnu tekou. Sada napred
krenue Vlasi peaci. Bilo ih je dosta i bili su mnogo glasniji od Turaka. Hrabrili
su sebe i straili protivnika. Jovan je prouavao svoje ljude. Momci koji su tek od
nedavno stigli jo nisu bili sigurni u svoje snage. Jovan apnu Ognjenu da njih
povede sa sobom u juri. Ovaj odmah razumede. Vlasi na kraju morae na
istinu. im puke opalie, Ognjen poput munje izjuri sa dvadesetak ljudi i poe
nemilosrdno gaziti i udarati levo i desno. ok od pucanja jedva da je proao a
usledio je konjiki napad kojeg nisu oekivali. Vlasi okrenue lea i nadadoe u
beg. Ognjen projuri do prve barijere, vrati se nazad udarajui one koji su
poustajali. Okraj je trajao tek desetak minuta kad Ognjen namerno
pobedonosno ujaha u zaklon. Pohvali momke na hrabrosti, svestan da su sada
jai za jednu bitku. Tek nekoliko rana i uboda bila je sva teta koju su pretrpeli.
- Nita nije gotovo. Udarie ponovo, samo e sad ekati no - zakljui
Jovan.
U sumrak Jovan naredi Ognjenu da otvori etvoro oiju uz reku, a on
zatvori drugu barijeru potpuno. Doe i Zapoljin carinik, sa deset ljudi spremnih
da se pridrue borcima. Sad kad je barijera zatvorena moraju udariti peke.
Pazite opet e Vlasi, oni su u tome vetiji od Turaka. Sve se odvijalo kako je bilo
planirano, jedino ih Vlasi skoro iznenadie. U sumraku stigli su skoro neprimetno
i da ne bi konja koji osetie nepoznate mirise, gubici bi na Jovanovoj strani bili
- 244 -
vei. Posle bitke povezae ranjene i zarobljene, a ujutro ih po kratkom postupku

poveae. Arlaukanje sa druge strane bilo je najbolji odgovor ta napadai o tome
misle.
Udaljenost izmeu dve strane bila je tek neto vea od stotinak metara, ali
su se ljudi i pored toga mogli odmoriti. Po podne ponovo stie emisar sa jednim
pratiocem. Dojaha skoro do barijere.
- Kaurine, sada vie nema milosti. No ako ti je ivot mio, krei odmah kui,
jer ujutro ko bude spreavao prolaz bie krai za glavu.
- Ja sam ti moje rekao. Prenesi agi da mu se divim na hrabrosti, ali ja se
povui niti hou niti smem. A koga uhvatim, zavrie na grani kao ovi jutros.
Psujui poluglasno emisar se povue. Napad je usledio nakon dva sata.
Turci su veto na konjima obili barijeru pa onda krenuli ka drugoj. Jovan
proceni da im se moe suprostaviti teim maarskim konjima, pa na elu grupe
od pedesetak ratnika ujuri u okraj. Njegova prednost poe se brzo pokazivati. Ali
Turci su bili bolji borci od Vlaha. Veto su izbegavali udarce tekih maeva,
vitlajui svoje sablje koje su u odnosu na maeve delovale kao igrake. Radosav
oseti da se bitka lomi, pa posla Cvetka sa peacima i to odmah prevagnu.
Zaokupljeni izbegavanjem tekih maarskih konja, Turci nisu obratili dovoljno
panje na Cvetka, pa ga primetie tek kad im se broj smanji za desetak boraca.
Jovan razbaruen, crn u licu, naleti konjem na jednog Turina, ovaj se ne uspe
ukloniti, konj posrnu a ma sevnu. Preostali Turci okrenue konje i povukoe se.
Dvadesetak ih je ostalo na zemlji, a tek neto manje Jovanovih ljudi. Sa reke se
uo okraj, ali Jovan nije imao vremena da kontrolie Ognjena. Turci ponovie
napad. Udar je ponovo bio silovit, koliko se to na uskom putu moglo. No poueni
malopreanjim sudarom, sada su Jovanovi ljudi bolje koristili snagu svojih
konja. Mada spretni i hitri, araberi su zajedno sa svojim jahaima bili izguravani
sa puta u provaliju. Najvei problem ipak su ostali teki maevi. Samo mali
prostor u kome su se svi nalazili pomogao im je da se brane i odbrane. A onda su
poele muke po Turke. Vlasi naioe iza njih i jo vie smanjie prostor za borbu.
Tako ukoie arapske konje i velika turska prednost odmah se smanji. Teki
maevi sada su sekli nemilosrdno. Vlasi konano shvatie da dobro nije pa
zadie prema Surduku, a grupa od desetak turskih konjanika traei izlaz odlui
se za proboj prema dolini. Jovan ih pusti ali krenu uzbrdo za onim to su beali.
Kod prve barijere ostavi deo ljudi sa Radosavom a on pohita da pomogne
Ognjenu. No njemu pomo nije bila potrebna. Neprijatelj je imao velike gubitkeali
je i Jovan imao pedeset ljudi van stroja. Ranjene posla u barake a mrtve
sahranie. Mrtve Turke i Vlahe potovarie u kola i odvezoe do prevoja, i tu
ostavie. Ranjene ostavie vezane da o njihovoj sudbini kasnije odlue. Jovan
- 245 -
odvoji dvojicu, Turina i Vlaha.

- Mi kreemo za Vama. Koga uhvatimo zavrie kao ovi. Vi boga molite to
ste moji glasnici. Ali to samo sada, jer ako vas ponovo sretnem... Javite vaim da
idu svojim putem jer milosti vie nema.- Sreni to su izvukli ivu glavu odjurie
preko prevoja.
Dani prooe bez neprijatelja a izvidnica javi da Turaka i Vlaha nigde
nema. Treeg dana pojavi se Cvetko koji je iao u poteru, vodei sa sobom osam
konja. Jednog je izgubio a drugi je slomio nogu. Izgubio je samo jednog momka, a
svi su Turci pobijeni. Jovanu prui polovinu onog to je od Turaka probrao.
- Drugu polovinu sam ve podelio momcima. Moda su uzeli i malo vie.
Jedino to sam samovoljno dopustio to je da maeve zamene sabljama. Ti zna
kuda mi sve idemo i kako se provlaimo, pa sam mislio da je to poteno.
Septembarske kie naterae ljude u zaklon. Cvetko ponovo ode u izvianje
na drugu stranu. Kad se vratio ni na njemu ni na njegovim momcima nije se
videlo da im je kia naudila. Otkrili su turski logor i mada mu se nisu mogli
dovoljno pribliiti, procenili su da ima oko 150 Turaka i pedesetak Vlaha.
Smeteni su pod privremenim nastrenicama, a tek manji deo je pod atorima.
Aga je verovatno u jednom od njih jer je taj ator najvei. Jovan odlui da ovog
puta on napadne. Dva dana kasnije bili su pred turskim logorom. Hladnoa se
oseala a ljudi i konji ve su jedva ekali da krenu. Predvodio je Cvetko. Ognjen
zaostade kao rezerva, Jovan e direktno na logor, a Radosav e pokuati da spase
turske konje.
Tek kad prvi jahai stigoe do logora, Turci se uzbunie. Teki Jovanovi konji
pregazie atore i bunovne Turke. Nasta sea. im bi primetio grupisanje Turaka,
Jovan bi udarao po njima ne dozvoljavajui da se organizuju. U bitku uleti i
Ognjen po oseaju udarajui ba po grupama. Turci i pored toga to nisu bili
redovna vojska, ve njeni otpadnici, pokazae da znaju da se bore. Ali bili su
uhvaeni na prepad pa je njihov otpor poputao i lomio se. Na kraju svi koji su
mogli, pobegoe. Tek tada se u dolini pojavie Vlasi, a Radosav istog trena krenu
u galop prema njima. Vlasi nisu imali nameru da ih saekaju. Radosav brzo
zaustavi poteru. Borba u logoru je bila zavrena. Preko 50 Turaka ostalo je mrtvo,
a jo vie od toga nesposobno za borbu. Cvetko dovede Turina obuenog u
bogate haljine.
- Dovodim ti velikog agu.
Jovan ga pogleda. Bio je njegove visine, snaan, crnih bistrih oiju.
- Kako ga uhvati ?
- Nije bilo lako. Oborio je dva moja momka ali na svoju nesreu uzjaha na
pogrenog konja, pa se morao boriti i sa njim i samnom. Sad ti ga evo.
- 246 -
Jovan se bolje sagleda u Turina. Stajao je mirno ne pokazujui strah.

- Pitaj ga koliko e dati za svoju glavu ?
- Sve zlato to ima. Ako mu ostavi konja i sablju, na Surduk nee ni jedan
Turin u pljaku dok si ti tamo.
- A ta ako mu odseem glavu i uzmem ovo to ima.
- Kae da e doi neki drugi.
Jovan pokaza da ga veu. Turin dostojanstveno sede ne obraajui panju
na krv to mu je curila niz rukav.
Podalje, Jovan se savetovao sa svojima.
- Neka mu bude. Da vidim kolika je turska vera. Do zime nam i onako nita
ne moe, a na prolee isti mi vrag ovaj ili neki drugi. A moda ipak govori istinu.
Ree Turinu da prihvata, ali da donese blago. Cvetko i trojica njegovih
odoe za Turinom. Vratie se nakon pola sata. Za to vreme momci prevrnue
logor i pokupie sve to je bilo od vrednosti. Najvea vrednost ipak su bili konji.
Aginog prepoznae odmah po ukrasima.
Cvetko doe nosei neki sandui.
- Da nije bilo njega ostali bi bez ovoga. Tako ga je veto zakopao da ga ne bi
naao.
U sanduiu behu zlatnici. Prinesoe i njegovo oruje. Nekoliko sablji, mali
koni tit ojaan metalom, neto nakita i odee. Jovan mu pokaza i ree da
odabere. Turin uze samo sablju. Jovan pokaza da moe uzeti i svu odeu i nakit,
pa naredi da mu dovedu konja. Turin ga ne menjajui izraz uhvati za uzdu i osta
nepomian. Njegovi ljudi osloboeni sa njim, ve su bili spremni za pokret. Na
konje su natovarili i desetak mrtvih.
Jovan pojaha svog konja Reci mu da ga drim za veru, pa se okrenu.
Turin progovori, a Cvetko viknu da stane Kae da ima neto da ti da. Turin se
sagnu i poe preturati po onoj odei. Izvue prekrasan no u kaniji. Prui ga
Jovanu. Kae ti da uva no jer e ga jednom za glavu zameniti. Jovan se
nasmeja i turi no za pojas. Kad dobro odmakoe, okrenu se. Turin je jo uvek
stajao usred logora drei konja za povodac.
Stigao je oktobar. Hladnoa se ve uvlaila u kosti. Cvetko i njegovi
neprekidno su krstarili Vlakom u blizini Surduka, pratei ta se deava. Koliko
su mogli videti, aga se smestio u jedno selo sa pedeset momaka, bez namere da
neto preduzima. Vlasi su se razbili u vie bandi i krstarili okolinom. Od njih se
jo poneto moglo oekivati. Jovan je poput duha lebdeo nad svim to se u logoru
deavalo, starajui se da ljudi zimu doekaju spremni. Jedino se straa nije
zapostavljala. Zima je bila na pragu i kad jedan veliki karavan proe iz Vlake
prema Erdelju, Jovan im se sa delom momaka pridrui i krenu ka Lipovi. Usput
- 247 -
posla jednog momka Zapolji sa porukom da je Surduk i dalje siguran.

U Lipovi ljudi se brzo razioe po kuama, a Jovan se prohladnog sunanog
dana uputi ka koaru. Narui gunjeve i opaklije i sve ono to je mislio da e
ljudima trbati u planini. Kad nakon mesec dana sva roba stie, bio je vie nego
zadovoljan.Krajem oktobra ponovo odjaha na Surduk. Momci se najpre
obradovae opaklijama. Ve su im trebale. Tek mala grupa osta na Surduku da
prezimi a veina krenu put Lipove.
Zima je bila strana. Sneg je danima padao, a za Boi ga je ve toliko bilo
da se bilo nemogue kretati. Debljina smetova negde je iznosila desetak metara.
Mori je u Lipovi bio zaleen i moglo se komotno prelaziti peke na drugu obalu.
Jovan se postarao da u kui bude svega. Post ga je iscrpio, ali mu dobro
raspoloenje nita nije moglo pomutiti. Na badnji dan je sa momcima okretao
peenicu. Imao je za taj posao pravog majstora, a posao se otee do duboko u
no. Kad se ispee, peenicu sveano unese u kuu i stavi u ugao. Kroz smetove,
po snenoj belini, odjaha na pononicu u crkvu u Lipovi.
Ujutro poloajnik je bio Cvetko. Za to dobi dukat, ali i dokaza svoj vuji
apetit. Preko zalogaja je mrmljao da su mu ba dobro ime dali Pravi si Nenad. Ko
bi se nadao da e i na dananji dan tek meziti. Danas se jede. Vidi mene. Ne
htede mu rei da zna da je i pre neki dan mrsio, jer Cvetko je u dui postio pa
makar i mesa jeo.
- E moj Cvetko, nije post kazna pa kad proe, ti navali. Post je duh,
preobraanje, vernost bogu i Hristu. To je proiavanje duha i tela ujedno.
- Ma i ja bih bio redovniji - priznade - ali dugo je.
- Nije dugo, jer nikada niste postili kad ste u boj ili i bili na nekom tekom
poslu.
Cvetko se prekrsti.
- Ja u boga verujem, ali ne verujem da je on uveo post. Hajduk i siroma
moraju jesti kad imaju jer sutra kad se moe mrsiti, moda nee imati. Tako je to
dvostruka teta. Ja se Bogu molim, ali priznajem da postoji samo nedelju dana
posta pre Uskrsa i pre Boia.
Jovan nije tako mislio, ali pusti Cvetka da razvija svoju teoriju. Stigoe i
drugi gosti. Cvetko jedva doeka da Radosavu ustupi mesto, a on se poput maka
pribi uz veliku zidanu pe i utonu u slatki dreme. Jedino staru domaicu
upozori da ga obavezno probudi za ruak. Ova ga koso pogleda gunajui da je
dobro to jo nije u krevet legao. Kua se brzo napuni. Domaica je gunala ali
sluila. Pria li jo da ovoj kui trebaju mlade enske ruke zapoe Radosav.
- Sada vie nego ikada, a kad bi i hteo gde da dovedem enu. I sam sam
kao kurjak, koja bi to trpila.
- 248 -
Stara Staka koja je majarila jo oko Nikole, nastavila se brinuti o Jovanu,

ali joj je bilo sve tee. Dosta mi je to ga pazim i pokrivam, perem i istim, nego
moram jo kuvati i sluite sve vas ale. ta se ne okupite na drugom mestu. U
ali i zadirkivanju proe praznik.
Sneg je posle Boia padao jo desetak dana. Posle toga nebo se otvori i
sunce sinu. Nije bilo dovoljno snano da topi sneg, ali je ve i od samog njegovog
pojavljivanja, ljudima bilo toplije. Nije se putovalo, pa su ljudi uglavnom bili u
toplom. Jedino su se na voleban nain okupljali Cvetkovi hajduci. Uredili su i
uukali neku upu, pa se i Jovan zapanji kad vide kako su je sredili. Sve je bilo
u toj jednoj prostoriji, samo se kuvalo u drugoj. Ni za najveih vetrova, nije bilo
studeni jer su zapuili paljivo svaku rupu na zidu i tavanici. Jedino se tih dana
Cvetko pojavljivo kod Jovana molei da se neto zakolje. Ostali ljudi skoro da se
nisu mogli ni primetiti. Tek se u sumrak mogla uti njihova setna pesma, a jedino
su bili vidljivi nou dok su straarili oko kue.
Jednog od tih jutara Jovan se zaputi kod kod mladog trgovca Joakima u
Lipovu. Zatee ga iza radnje. Mala prostorija je bila topla, a sedita prekrivena
krznom. Dugo su razgovarali, pa na kraju Jovan prihvati da bude njegov gost na
ruku. Dade mu 60 dukata a Joakim se obaveza da e gledati da nabavi puke
koje su Jovanu trebale. Dok su ruali neuobiajeno mnogo posluge vrzmalo se
oko stola. Jovan to glasno primeti. Bolje je da se vrzmaju ovuda, zarade neki
forint i pristojno ruaju, nego da se smrzavaju po Lipovi. Jedna privue
Jovanovu panju. Izgledala je zrelija od ostalih i imala neto u sebi to Jovan tek
oseti. Domainova ena mu isprati pogled. Ree koliko je plaaju, ali da zaslui
svaki filer jer je vredna i ista.
- Platiu joj duplo neka doe kod mene.
Joakim odmah prihvati.
- Samo mora povesti i majku, ona je unutra u kuhinji i dobra je kuvarica
kao to i sam vidi. Plaam ih isto.
Jovan odmah presee. Pitaj. Domaica se prihvati te dunosti. Kad se
nakon nekoliko minuta vrati, ree da su obe dale pristanak i da samo ekaju
Joakimovu dozvolu. Domaica dozvoli sebi slobodu koju je retko kada iskazivala
pred gostima, glasno je hvalila obe ene, posebno ukazujui na mlau. Tek joj je
vragolasti sjaj u oima pokazivao da ima i zadnje misli.
Kad Jovan uvee stie kui, doekae ga tri ene. Staka je bila zadovoljna i
uveliko priala sa pridolicama. Ve ih je ona bila smestila i pokazala ta se ima
raditi, a momci su se utrkivali ko e im ta uiniti po volji. Starija je mogla imati
pedesetak godina. a mlaa najvie 25. Kao ugarak crna kosa, neto tamnije puti,
srednje visine, delovala je jedro i zdravo. Velike pametne oi netremice su gledale
- 249 -
u Jovana. Majka se zvala Stana a mlada ena Ljubica.

- Brinite se za kuu i traite ono to vam treba. Staka e vam sve pokazati i
sve pomoi. Kad vam treba pomo za velike poslove Staka zna koga treba zvati.
Obe klimnue glavom. No Jovan je samo mislio da je time zavrio posao.
Kua se tih zimskih dana malo pomalo poela menjati, pa unutranjost i pored
hladnoe zablista. Na kraju dade novac da se kupi novo posue i sitnice za
kuhinju.Ve nakon dve nedelje, kua se jedva mogla prepoznati. Bilo je tu posla
za stolare i limare, a na zid velike sobe momci su privrstili jelensku kou i kou
od risa, dok na pod stavie dva velika medvea krzna. Jovan je od Stake mogao
saznati ono to je ona htela. Da se mlada ena zove Ljubica, da ima 26 godina, da
se nikad nije udavala, da je imala momka do pre tri - etiri godine, ali on negde
poginu, pa ona tako osta. A ne bi je trebalo ispustiti iz ruku jer e doi neko ko je
pametan. Tako je Jovan hteo ne hteo, dobar deo zime proveo sa momcima ili je sa
Radosavom obilazio ljude.
Sneg konano prestade pa Jovan odlui da krene grofu Petroviu u Arad.
Cvetko jedva doeka, ali predloi da se ide sankama. Sa troje sanki udarie
aradskim putem, ve dobro ugaenim. Odmorni konji ili su u galopu i tek nakon
dvadesetak kilometara umirie ih i naterae u lagani kas. Predvee stigoe u
Arad. Grof se obradova dragom gostu. Dok ga je smetao ree mu da ima ugledne
goste i da e ih sve videti za veerom, a dotle mogu malo popriati nasamo. U
prijatnoj toploti salona, Jovan se dobro oseao. Upaljene svetiljke irile su neki
prijatan, neobian miris, a grof mu objasni da su stigle iz Stambola. Razgovor se
odmah prenese na posao to ga je od Zapolje dobio. Ve se znalo da upada preko
Surduka vie nema, ali i da je velika bitka voena sa dosta rtava.
- Cela Ugarska je sada velika rtva. Prolee e biti jo tee. Nee valjati ni
ako zima dugo potraje jer e dosta ljudi gladovati. Bojim se da e biti
preseljavanja itavih sela. Moram naoruati vie ljudi i bolje paziti. A ti e mi
sigurno morati pomoi.
Petrovi je do zime izgubio skoro hiljadu seljaka i ni na kraj pameti mu nije
padalo da to prepusti zaboravu. Znao je da sa njegovog imanja niko nije
dobrovoljno otiao. Pretpostavljao je gde su, ali nije imao snage da ih povrati.
Morao se pojaati.
- Ja mogu pomoi i hou da pomognem bez obzira o kome se radi. Jedino
Vi morate prihvatiti da ta god uradim, uradio sam po Vaoj volji.
Obojica su znali ta to znai. Bez obzira na Petrovievu slavu i bogatstvo,
ako napadne na ugarskog vlastelina, lako moe izgubiti podrku drugih. Zato i
odabra ono to je bilo najpametnije Neka presudi Zapolja!. Time razgovor na ovu
temu bi zavren. Vino je prijatno grejalo dok je Petrovi priao zimske
- 250 -
dogodovtine. Najvie ipak o Zapolji. Sada se nalazio u svom vojvodstvu u

Erdelju, spreman da u rano prolee krene za Budim. Po grofovom miljenju
Zapolja je bio najjai a sauvao je i sva svoja sela.
Sluga najavi gosta. Ue ser Teodor Edvard Valop. Paradno obuen sa
dugim grimiznim ogrtaem, pozdravi najpre grofa Petrovia pa onda Jovana. Na
solidnom ugarskom udeli domainu nekoliko komplimenata pa prihvati
ponuenu stolicu uz kamin. Malo je pomeri prema sredini pa tako i prema stoliu
na kojem su se nalazile staklene ae sa vinom. Englez je bio pravi predstavnik
svog naroda. Teko je odgovarao na pitanja, ali je detaljno ispitivao ono to njega
interesuje. Jovan i njegovi Srbi su ga interesovali, posebno zato to je Jovana
zatekao ovde u Aradu, kolevci Srpstva. Na kraju zakljui da se konci srpske
sudbine izgleda vuku iz ove prostorije.
Grof se tre.
- Samo ako se moe pomoi. Srbi imaju svoje privilegije i svoje gospodare.
Ja sam tek jedan od njih a na Jovanu je kao slobodnjaku da odlui da li e ovde
doi ili ne.
- Onda ste vi dakle potpuno samostalni i samo bogu odgovarate.
Jovan prihvati baenu rukavicu.
- Svi mi od nekog zavisimo. Moja recimo veera zavisi od vas. Ako me
nastavite ubeivati, morau se povui, a verujem da to naem domainu ne bi
bilo pravo.
Valop se nasmeja
- Nemojte sve primiti ka srcu. Ja sam spreman da vama kao stari prijatelj,
kaem ono to vas interesuje.
- Kad je tako - Petrovi je bio hitriji od Jovana - recite nam kakva je vaa
prava uloga u ovim krajevima.
- Ja sam samo obian predstavnik svog kralja. Nisam nikakav ambasador,
tek emisar, mada verujem da obavljam vaan posao. Ovde sam da posmatram i
ako je mogue otvorim puteve za trgovinu. Posebno me kao i vas brinu Turci i
njihov prodor na sever. Vi ste glavna brana i ove dve velike reke koje vas tite. A
eto iskoristio sam va poziv i obreo se ovde u Aradu da poneto vie vidim i
ujem.
- I vidite koliko smo jaki i sloni. Jeste li na kraju zadovoljni ?
Valop pogleda u Jovana. Nije odmah odgovorio. Kad je progovorio, govorio je
tie kao u nekom poverenju
- U Engleskoj znamo dosta o Turcima. Mi imamo kod njih vie ljudi i trgovaca.
Turci mogu da ugroze celo hrianstvo, svi su sloni i posluni. A kod nas je to
drugaije. Ova buna je vau zemlju jako uzdrmala, a mladi kralj nema mo da
- 251 -
bilo ta promeni.
- Zato ste krenuli ka Zapolji ?
- Krenuo sam da saekam Zapolju, a u meuvremenu odazvao sam se
vaem ljubaznom pozivu da vas posetim i ovde provedem zimu - lako se nakloni
grofu - na ovakve uslove mi nismo navikli. Kod nas sneg i kada padne, mali je i
brzo se istopi. A u mojim godinama, sneg je egzotika samo ako se gleda iz tople
sobe.
- Naravno dragi gospodine Valop poziv da ostanete koliko elite, uvek vai.
Za mene je to ast i zadovoljstvo, ali i prilika da neto nauim od jedne napredne
zemlje.
Englez se ponovo lagano nakloni. Grof dade znak pa sluge pozvae i ostale
da se pridrue za trpezom. Sve ukupno bilo je za stolom dvadesetak ljudi.
Poslednji ue Subota Vrli i Jovan mu se iskreno obradova.
- Ti zaista dolazi kad te niko ne oekuje - veselo e Subota.
- Pa moram doi nenadno kad me niko ne zove! - Uzvrati Jovan a grofu
Petroviu se malo tre mii na licu.
- Maari ga ve zovu Fekete Ember4.
Jovan se nasmeja.
- Mogu me zvati kako hoe, sa ovakvim zatitnikom kao to je grof Petrovi,
niko mi nita ne moe.
Jovan je tri dana ostao u Aradu. Sem sa domainom najvie vremena je
provodio priajui sa Subotom i povremeno se druei sa Valopom. Kad je saznao
da se do Segedina lako moe stii, odlui da produi do gazda Itvana. Subota e
sa njim, siguran da se nee zastati kod barona Jakia u Nalaku. Zahvaljujui
tome u vee stigoe do gazda Itvana. Sluga odmah otvori kapiju, ali Jovan
primeti da neto nije u redu pre nego to su sanke stale.
- Gazdu smo sahranili pre nedelju dana - tuno promrlja sluga. Ve iz kue
izae i Vojko sa jednim od starijih trgovaca gazda Itvana, Lajoem. Ponaajte se
kao da je iv i odmah narui bogatu veeru, pa potpali vatru u kaminu. Lajo je
gledao da svakako Jovanu ugodi, trudei se da mu bude onako kako ga je gazda
Itvan doekivao. Tuni crnogorac jedva da je to i primeivao. Nevoljno uze au
rakije, pa je po starom obiaju tek malo podie i promrlja za pokoj due. Prvi
put u ivotu, Jovan je te noi popio vie nego to je mogao podneti. Otra, ljuta
rakija cepala mu je eludac i kao da je ublaavala bol u dui. Nedostajao je jo
Martin Botu iz Peuja. Vojko ree da je svejedno koji je prvi doao. Testament e
se otvoriti, a kada Martin doe i njemu e se ponovo proitati. U noi tuge, Jovan
zaspa samo zahvaljujui onoj rakiji to ju je pio pre veere.
Ujutro zamoli Lajoa da mu da oveka da ga odvede do groba. Odbi
- 252 -
Cvetkovu pratnju, pa sam sa pratiocem pronae sveu humku. Momka odmah

posla natrag, a on ostade sam. Mraz je tipao, ali ga nije oseao. Malo pognut,
povremeno dodirujui krst alio je za jednim dobrim ovekom. Nije se morao
truditi da se priseti svojih susreta sa gazda Itvanom. Sliice su navirale same po
sebi, slagale se i postajale otre. Nesvesno Jovan se smeio seajui se dogaaja i
pria, malih tajni i velikih podviga. Kad je nakon dva sata stigao u dvorite,
Cvetko je zajapuren i nervozan zajahivao konja spreman da krene u poteru za
njim.
Advokat je ve ekao. Dostojanstveno raspeeti papir. Ve je konstatovao da
drugi izvrilac testamenta Martinu Botu, trgovac Peujski nije prisutan, a tekst
testamenta e mu biti proitan kad doe. Za itanje po usmenom nalogu gazda
Itvana dovoljan je jedan od dva izvrioca. Pored Jovana unutra su jo sedeli
Vojko, Lajo i Ognjen. Monotonim glasom advokat poe:
Ja Itvan Kevedi, od oca Itvana, trgovac segedinski, govorim dana (ano
domino 1516. juna 20.) pri istoj svesti, advokatu eru Rakociju, svoju
poslednju volju, trudei se da pomenem sve one koje u srcu oseam.
iveo sam ivot kako sam znao i umeo, trudei se da se ne ogreim o
pravdu i Boga. Ako sam pogreio nisam to radio sa namerom, ve samo iz
neznanja i nepoznavanja. Osta mi jedan veliki greh koga sam svesno uinio, a
koji po svojoj smrti hou da ispravim. Za ivota sam vie vina popio nego vode a
znajui sve muke ovog grada, odluio sam da mu poklonim esmu. Izvrioci ove
moje volje su dva moja prijatelja Jovan Crnojevi, plemi iz Lipove i Martin Botu,
graanin trgovac iz Peuja. Sve sam unapred naruio i platio, a sa potvdom od
advokata sve se moe preuzeti odmah. Advokat e zajedno sa potvrdom o kamenu
koji se nalazi u Stolnom Beogradu, dati potvrdu izdatu od jevrejina Isaka na
osnovu koje e on isplatiti 3.000 dukata koji e se upotrebi za dovoenje vode iz
vrbaka do odreenog mesta. Obe potvrde e dati Jovanu Crnojeviu ili Martinu
Botuu, obojici zajedno, ili jednom od njih, a onda e onog drugog obavestiti o
uinjenom.
Kua u kojoj sada itate moju poslednju volju, zajedno sa radnjom,
magacinom i svim zalihama pripae mom nadgledniku Lajou Kohu. On e iz
blagajne koju zna gde stoji, isplatiti odmah pred vama kao svedocima mom
sekretaru Vojku 500 dukata na ime otpremnine. Ostale pare iz
blagajane
koristie za dalje obavljanje trgovakog posla, jer to jedino zna. Kohu
preporuujem da se ako bilo kakav veliki posao namisli da uradi savetuje sa
Martinom Botuem i Jovanom Crnojeviem, a to preputam njegovoj volji i
pameti. Kuu u gradu sa svim pomonim objektima ostavljam optini, sa tim da
moje ime bude upisano kao donatora. Iz kutije koju sam ostavio advokatu eru
- 253 -
Rakociu isplatie 2.000 dukata optini pred dvojicom vas kao svedocima. Crkvi
kojoj se nisam pokoravao, ali sam uvek u boga verovao, dajem 500 dukata, neka
im bog sudi kako e ih potroiti.
Dalje su bila ispisana imena sluga, slukinja, ali i nekoliko ena sa kojim je
gazda Itvan verovatno drugovao. Sve zajedno podeli jo 500 dukata. Zatim sledi
spisak dunika, teak 240 dukata, koje ostavlja advokatu da istera i naplati a
sva sredstva e ostaviti sebi. Ujedno mu testamentom ostavlja 100 dukata za sve
trokove koje je do sada imao. Advokat naredi da se iz gazdine sobe donese drveni
sanduk, propisno zapeeen. Sanduk je gazda Itvan poverio Lajou na uvanje.
Advokat proveri da li je peat neoteen, pa kad se uveri da jeste nastavi itati
dalje:
Pre nego to se dalje nastavi itati neka se donese veliki drveni
sanduk iz moje sobe koji mora biti propisno zapeeen i ouvan. Kad se otvori u
njemu se nalaze tri manja sanduia, svaki propisno zatvoren i zapeeen. Zeleni
e biti predat Martinu Botuu, peujskom trgovcu, crveni e biti predat plemiu
Jovanu Crnojeviu, a okovani osiguran sa malim katancem,advokat e uruiti
Laslu Gajeru, zlataru iz Navarada5 za koga opravdano pretpostavljam da mi je
sin. Ako se ne daj boe njemu neto desilo, onda njegovim potomcima. Nita mu
se od ovog nee objanjavati. Jovanu Crnojeviu posebno ostavljam sve ono to
se u maloj sobi nalazi od predmeta, odee i pribora. Ja sam to malo ili ni malo za
ivota koristio a on to po svom gospodstvu zna bolje koristiti
nego to sam ja
znao. Moje prijatelje molim da svaki svoj koveg otvore nasamo, kako se meu
njima ne bi sluajno stvorila zavist. A Crnojevia upuujem na ovog advokata
Rakocia, koji je potpuno upoznat sa delom njegovog sanduka i ima uputstva
vezana za njega. Sve usluge koje e za to uiniti ve su mu isplaene za mog
ivota.
Kraj testamenta je bio u maniru gazda Itvana. Pisao je za ivota i pisao je
za ive.
Ja znam da svi koji ste sada oko stola za mnom iskreno alite. Ali
nemate zbog ega jer je moja dua ve u raju. Setite me se po dobrom i u dobrom
raspoloenju. Lajoa zaduujem da iz mog podruma donese karlovako vino koje
se uva u starom buretu ve pet godina, a koje sam ja lino zapeetio. Od trgovca
stokom Rufia, donee jedno june od godinu dana koje e se iskoristiti za ruak
radnicima i svima onima koji su povremeno radili za mene, a jedno jagnje i jedno
prase e se ispei meni za pomen za svu vas gospodu. Sve ovo je ve potpuno
isplaeno a potvrda se nalazi kod advokata Rakocia. Jovan Crnojevi ili Martin
Botu e iz svog depa platiti 5 dukata za muziku koja treba da svira za vreme
toga ruka, tako da i njima ostanem u uspomeni.
- 254 -
Gazda Itvan dalje navodi da nikome nita nije ostao duan, niti ikakve
dugove priznaje. Na kraju su sledili svi potpisi. Advokat savi testament, lagano
izvadi Jovanov koveg iz sanduka i predade mu ga, pa pogleda u nadzornika i
ree mu da donese vino. Ovaj to odmah naredi. Ree zatim da e za sutra
pripremiti ruak sve kako je gazda Itvan eleo. Advokat onda zamoli Jovana da
zajedno odu da pogledaju malu sobu i sve to ima u njoj, a moe poneti i svoj
koveg i otvoriti ga, a on e veliki sanduk ponovo zatvoriti i uraditi onako kako
mu je naloeno.
Jovan je u maloj sobi bio za gazdinog ivota, ali se tu malo zadravao. Tek
sada kad otvori ormane i vitrine, mogao je proceniti svu vrednost onoga to se u
njoj nalazi. Trgovac je poput krtice skupljao dragocenosti i odlagao ih. ak ni
oruje nije zaboravio. Jedna nova puka, nekoliko noeva, prekrasna turska
sablja i jedan samostrel kakvog do tada nije video. U ormanima su bili predmeti
od murano stakla, posude, pozlaene ae i velika pozlaena lampa koja nikada
nije bila upaljena. U drugom su bili tanjiri od porcelana, sa crteima na svakom
od njih, escajg za jelo i sitni pribor koji ide na sto. Advokat mu pokaza da sedne i
otvori svoj koveg. Najpre odmota u rolnu savijenu hartiju, takoe zapeeenu.
Dragi moj prijatelju. Nisam mislio ovako zavijeno raditi, ali sam razmislio i
posavetovao se sa mojim prijateljem advokatom i smislio da je to najbolje. Taj
papir koji sada vidi unutra u kovegu je tapija na moje imanje na pustari kod
Rabe. Sada je tvoje sa svom stokom i imovinom koja se tamo nalazi. Advokat e ti
rei kako da ue u posed svega toga,a on e sve dalje sprovesti.Njegove usluge ja
sam ve isplatio. Ti e glavnom ipanu isplatiti 50 dukata, njegovim
pomonicima (dvojici) po 25 dukata, a svakom radniku na imanju (22) po 5
dukata. Sve to ti se nalazi u kesi sa dukatima i jo dosta vie. Iz te kese e imati
jo jedan izdatak. Predae kao moj dar crkvi u Lipovi 100 dukata, a oni neka me
pomenu u molitvi, a ako je nezgodno po maarski, neka me spomenu kao
Stevana. Ovo zato to kad si mi ti mogao biti kao sin, onda mi je i tvoja crkva
blizu. Dri se moj gorski vue i ne zaboravi da su ljudi poteni roeni, a tek ih
ivot iskvari.
Advokat mu zatim objasni sve ta e i kako e. Sve je znao, jer je gazda
Itvan sa njim razgovarao oko svih detalja. Jo toga dana raspitao se oko gradnje
dovoda za esmu. Taj posao e saekati prolee a advokat mu preporui
preduzimaa koji e to sigurno uraditi kako treba. Sutradan napravie pomen
gazda Itvanu, a prekosutra Jovan otputova za Arad.
Grofovska kua je bila sva u velikoj urbi. Svaki as se oekivalo da e stii
veliki vojvoda. Zaista uskoro ujaha u dvorite sa pedesetak ljudi u pratnji. Uvee
- 255 -
se velikom gostu po pozivu, pridrui i Jovan. Zapolja je celo vee bio uzdran i
odmeren. Ni jednog momenta nije potcenio mladog kralja i njegove sposobnosti.
Turobno raspoloenje nametali su mu plemii i biskupi. I pored sve svoje
taktinosti i upornosti, opet je svako gurao na svoju stranu. Dok su bili sa njim
jo je to na neto i liilo, ali im bi se udaljili, svako je terao po svome. Pohvali
Jovana za njegov posao na Surduku, ali mu nagovesti da e ve s prolea poeti
novi nasrtaji, ovog puta sigurno ozbiljniji, jer i Turci i Vlasi znaju ta ih eka.
Valop je ivnuo kad je stigao Zapolja. Ali u Valopovom prisustvu i Zapolja
se menjao. Nije to bio vie osioni gospodar Erdelja, ve spretni politiar koji je
veto koristio sitnice da bi rekao ono to mu odgovara. Valop je traio a nije nita
nudio, dok je Zapolja nudio na reima mnogo, a u stvarnosti skoro nita. Petar
Petrovi se uglavnom nije meao i tek jednom doapnu Jovanu Zapolja samo to
nije eksplodirao. Bio je u pravu. Valop je poeo tiradu o engleskoj hrabrosti.
Njihov se Riard poput lava borio protiv nevernika, a niko mu nije pomagao, a eto
oni su danas spremni da Uestvuju i finansiraju napad na Tursku... kad za to
doe vreme! Zapolji kao da neko udari amar. Ukoi se u svojoj stolici.
- La. To je obina la. Nita vi niti hoete niti elite. Mi za vas treba da se
borimo, da uvuemo u rat to vie zemalja, a onda ete vi krenuti po Evropi. Dok
mi ovde na granici sa Turskom budemo krvarili, vi sa njima trgujete i moda
javljate kakvi smo i koliko smo spremni. Mi jesmo razjedinjeni, imamo svoje muke
i probleme, ali mi se borimo za svekoliko hrianstvo. A vi laete, podstiete nas i
ulivate lanu nadu. Kakva je to onda vaa politika ?
Valop se nije ni pomerio dok je sluao gospodara Erdelja.
- Naa politika je Engleska. O takvoj politici ja ne odluujem, ja je samo
sprovodim. Uglavnom dobro, ali i loe, kao sada na primer. Meni je reeno ono to
vama priam, a da li je to la ili ne, nije moje da pametujem. O tome odluuje
kralj.
Zapolja ledeno zaklima glavom Kralj, Kralj... pa setivi se kakav je onaj u
Budimu samo huknu. U sebi se ve hiljadu puta zakleo da e uraditi sve to je u
njegovoj moi da nikada vie na ugarski presto ne doe stranac. I sada mu je na
glavi ovaj stranac koji paljivo pipka, traga i i verovatno javlja sve to je video.
Valop mu to odmah potvrdi.
- Ja znam ta se ovde deava, ali znam i da ste Vi jedini toliko moni da
neto uradite. Zato se trudim da uvek budem u Vaoj blizini. Ugarska brani
hrianstvo, ali ga sama nee odbraniti. - Valop je paljivo birao rei.- Vi imate
mladog kralja koji tek treba da ojaa uz pomo plemia i mimo krunskog saveta!
Zapolja ga znatieljno pogleda
- ta fali krunskom savetu. U njemu su probrani plemii iz cele zemlje.
- 256 -
Valop se malo zamisli

- Koliko je meni poznato, krunski savet e biti proiren, pa e tako velik,
ostati bez direktnog uticaja na kralja, a sve te funkcije preuzee tri namesnika.
Zapolja samo to ne skoi sa stolice. Smatrao se gospodarem Erdelja,
diskretno je oko sebe okupljao plemie, jaao vojsku i uvrivao poloaj. Bilo mu
je stalo do uticaja u Krunskom savetu.
- Zna li se ko e biti namesnik ?
- Zna. Jedan biskup i dva plemia. Biskupa znate ko je i koliko Vas voli, a
plemi su Batori i Baani. Sebe smatraju najveim i oni e u budue potpisivati
sve kraljevske odluke. Sve ovo e biti brzo uraeno da svi budete zateeni, mada
su neki iz saveta ve kupljeni. Najpre e proiriti savet sa poslunim, a onda e
glasanjem izabrati namesnike.
Zapolja je utao. Znao je on dobro kako se ljudi potkupljuju i odluke
donose. Englez je ovo uo iz poverljivih izvora. Namera je verovatno od ranije, ali
su procenili da nemaju dovoljno snage da je izguraju. Sada su mislili da je
Zapolja suvie zauzet svojim problemima i da ga je mogue slomiti. A kad dobiju
vlast onda se mnogo toga moe menjati.
- Zaduio si me - Valop se lako nakloni - a verujem da ovo malo ko zna.
- Ne zna niko, mada u dvoru malo koja tajna ostaje dugo sauvana. Ali ovu,
jo ne zna ni mladi kralj.
Zapolja outa. Pogleda u Petrovia.
- Ti e sa svojim ljudima u Petu. Dogovoriemo se.
Valop se nakalja i ustade. Izvinu se zbog svojih godina i zamoli da mu
oproste to se mora povui. im izae Zapolja progovori.
- Valop nije lagao. Zato se moramo pripremiti. ta i kako emo raditi jo ni
sam ne znam, ali to moramo silom pokazati. Ja u u Budim sa 50 ljudi, ti proberi
svojih pedeset, a ti - okrenu se Jovanu - jednom si obeao da si uz mene, to sada
dokai. A ja ti re dajem da e Crnojevii biti najvee srpsko plemstvo u Ugarskoj
posle grofa Petrovia. Koliko tvojih vukova moe povesti.
- Stotina moe biti ovde za dva dana.
- Mnogo je. Nemam ih gde smestiti. Proberi pedeset najboljih i spremi ih
tako da e moda morati dokazati da su najbolji. - Okrenu se Petroviu - Ti ima
mesta za svoje ljude, ja u moje smestiti. Njegove moramo smestiti u Budimu jer
ako budu trebali, tamo e trebati. Moe li to reiti a da ne bude previe
upadljivo.
- Mogu, - kratko odgovori Petrovi. - Zato u ja krenuti ranije.
- Kreemo prekoustra. Njegovi ljudi neka idu posebno i smesti ih tako da ih
niko ne vezuje za mene.
- 257 -
Jo se prialo o detaljima odlaska, pre nego to se razioe na spavanje. U

ranu zoru Cvetko sa pet momaka odjaha u Lipovu. Sutradan uvee sa pedeset
ljudi i Ognjenom bio je ve nazad. Ujutro krenue ka Kekemetu. Jovan zamoli
gospodaricu Arada da mu omogui da donete stvari od gazda Itvana stavi pod
klju, na ta ona rado pristade. Nakon dva dana bili su u Kekemetu, ve
narednog preoe Dunav i zanoie u gradu na reci. Sve je ostalo uraeno kako je
bilo dogovoreno. Jedino Jovan promeni deo plana i umesto da eka odmah ode do
Zapolje. Veliki vojvoda mu saopti da bude spreman jer se krunski savet sastaje
za dva dana. Sva nareenja prenee mu njegov poverljiv ovek.
Dva dana Jovan je iskoristio da obie Budim. Neprimetno prooe pored
Zapoljine palate u severnom delu grada, pa se pored katedrale spustie prema
dvoru. Mislio je da je najbolje ulaziti na Beku kapiju kuda je ulazilo najvie
naroda. Sneg je ponovo poeo padati, ali ga to ne odvrati od obilaska grada. Nije
bilo mnogo naoruanih ljudi, ali je znao da ih ima. Kraljevska garda rasporeena
oko dvora svedoila je da se neto vano deava. Tek kad je spazio Zapolju povue
se. Uvee ree momcima da budu spremni. Ujutro je poelo zasedanje, ali bez
grofa Petrovia. Tek se kasnije tokom dana nekako probio preko Dunava. Dan
kasnije u sumrak, Petrovi sa malom pratnjom doe do Jovana.
- Sutra pada odluka. Zapolja je naredio da ovde ostavi koga mora a da
tvoji ljudi u malim grupicama ujutro odu do njegove palate. Konje nemojte voditi
jer ih nemate gde smestiti.
Posle mu ispria dotadanji tok zasedanja krunskog saveta. Predlog za
proirenje je olako dat, ali je lako i skinut sa dnevnog reda. Nisu pristigli oni na
koje se raunalo.Ali se zato na sve strane zveckalo orujem. Zato i treba ii u
Zapoljinu palatu. Jovan sve uradi kako je dogovoreno. Stigoe po dogovoru i u
palatu. Odmah se ohrabrie i Zapoljini ljudi. Sada ih je ve bilo stotinak, a dobro
su znali da su Jovanovi ljudi dobri borci. Naredi Ognjenu da stegne do kraja, a on
obea momcima po dukat i provod kad sve bude zavreno. Zapolju jedva da je i
video, bio je suvie zauzet diplomatijom. Koije su dolazile i odlazile, a tek je mala
straa napolju govorila da je tu neko vaan.
Bila je nedelja kad najavie da na ruak dolazi veliki Baani. Nareenje je
bilo da svi treba da su napolju da ih Baani vidi. Sjajno uniformisani Zapoljini
momci formirae palir, a Jovanovi u dve grupe stadoe levo i desno od ulaza.
Vrani Baanijev etvoropreg sa etiri vojnika ispred i osam iza, stie oko podne.
Grof izae iz karuca i malo zastade. Bio je u bundi, pa Jovan nije mogao oceniti
kako izgleda. Iza njega odmah nastupie dva pratioca. Na stepenitu se pojavi
Zapolja pa se pozdravie. Ferenc Baani se jo jednom osvrnu da pogleda ljude
postrojene njemu u ast.
- 258 -
Razgovor izmeu dva gospodara dugo je trajao. Baani i Zapolja su bili

podjednakih godina, po mnogo emu slini. ak su im i posedi bili podjednake
veliine sa tim to je Baani imao plodniju zemlju i mnogo bolji poloaj kad je u
pitanju izvoz i prodaja roba. Bio je pripadnik starog maarskog plemstva, a
Zapolja mada palatin po ocu, u tome se nije mogao meriti sa njim. Po jo neemu
je Baani bio u prednosti. Jo je njegov otac bio odan Vladislavu pa je tako mladi
Ferenc lako zadobio simpatije mladog kralja. Prialo se da Ludovik bez pogovora
slua sve to mu Baani kae. Baani je jo u vreme Doine bune zaduio neku
vlastelu, pa je na njihovu podrku mogao potpuno raunati. Zapolja, dosta prek,
bio je najpre ratnik pa tek onda diplomata. Jedan bez drugog ipak nisu mogli.
Zapolja je prvi povukao korak i pozvao Baania na ruak. Tako im se pruila
prilika da se dogovore oko podele vlasti i uticaja.
Baani je otiao oko est uvee i Zapolja pozva Jovana da mu se pridrui.
Unutra je ve sedeo grof Petrovi, sekretar Georgius i komornik. Jovan odmah
dobi au vina Ti si moj plemi i ima prava da uje ovo. Kratko ispria da mu
je Baani ponudio nedodirljivost u zamenu za neke ustupke.
- A namesnitvo - upita Petrovi.
- Kaem ti da je pametniji nego to izgleda. Pretpostavio je da ja znam za
namere oko namesnitva i eli da me iskoristi, dajui meni za pravo. Odmah je
rekao da se pria o irenju krunskog saveta i izboru trolanog namesnitva.
Znajui da to meni nee odgovarati, on je protiv toga jer su i njega planirali za
jednog od namesnika. Ali zato jeste za proirenje krunskog saveta.
- To znai da e vas podrati protiv namesnitva, a da vi njega podrite kod
proirenje saveta - Georgius je tako razumeo Baania.
Petrovi je drugaije razmiljao.
- Zato mu je toliko stalo do proirenja.
- Verovatno zato da udovolji svim svojim pristalicama. Budi siguran da e
oni biti prvi na listi.
- Slaem se, ali... Neznam ta on hoe sa Batoriem.
- Batori je suvie jak da ga neko moe zaobii, ili izigrati. Ovde svako zna
sve pa i kako ko sa kojim stoji. Zna on dobro da je Batori osion, ali svako ima
svoju slabu taku. Jedino nikom ne odgovara da vidi kako deluje moja erdeljska
vojska.
Grof je i dalje iao svojom logikom.
- Imao sam jednog momenta utisak da bi prihvatio poveanje broja lanova
saveta do u beskraj.
Polako dooe i do Baanijevih planova. Njemu jedino nije odgovarao
krunski savet od devet lanova, gde je svako mogao sve i nita. Hteo je veliki
- 259 -
krunski savet gde je jaanje jednog ili dvojice pojedinaca gotovo nemogue. On e
i nadalje imati uticaj na kralja, a moda ga i povea. Tako bi praktino bio jedini
koji bi na kralja uticao. A za zvanine odluke imae u krunskom savetu dovoljno
svojih pristalica da moe bilo ta progurati. Kada kralj doe na vlast, Baani e
biti jedini ovek uz njega. Problem su bili Zapolja i Batori. Bilo je vano da Zapolja
prihvati, jer onda vie niko nee imati snage da se odupre.
- A Esterhazi ?
- Sa Esterhzijem i sa Ilehazijevim, Baani e se lako dogovoriti. Esterhazi
ve odavno iri imanje oko Pouna6 i to mu se daje za pravo, a Ilehazi e ga
posluati za nove posede. Oni sigurno nee biti uz nas.
Petrovi je bio siguran da se sa Baaniem treba dogovoriti, ili ako to ne,
onda traiti da u savet uu novi ljudi u koje je Zapolja siguran. Zapolja to prihvati
i sastanak je te veeri bio zavren. Jovan je imao tu ast da prisustvuje skupu i
nita vie. Oseao se uvreen, ali nije nita rekao. Dole u holu, grof ga pozva na
au vina pre spavanja. Kucnue se ta te mui moj mladi prijatelju?.
- Sve. Sve mi smeta. Ovde se igraju igre koje menjaju sudbinu zemlje, a u
svemu tome nema mesta ni za nas Srbe, niti za bilo kog Srbina, ak ne ni za vas.
Sutra e se tako dogovarati i za nas.
- Hoe moj Jovane. Ba tako. Mi smo ovde za raskusuravanje i svi e se
pogaati sa nama i oko nas. Zapolja govori ono to misli. Drugi e obeavati a
nee ispuniti, on ako obea hoe. Zato sam sa njim i zato sam mu vaan.
Jovan je isto to oseao. Gledao je on druge srpske plemie kako se
ponaaju. Petrovi je bio iskren i u srpskim selima koja su bila pod njim, odvijao
se ivot. Pomisli na Stefana Balentia i njegovo veliko imanje pored Lipove. Srbinu
je tamo bilo tee nego kod Maara. I pored svih privilegija koje su im zvanino
bile date, nita im nije bilo lake nego Ugarima. Grof je govorio:
- Zapolja je takav kakav je, ali je jedini izlaz. Bie u prilici a i ja u te
savetovati. Onda trai. Ponudi mu to imanje to si ga dobio, pa trai tri puta vie
na pustarama ispod Segedina. To e mu Baani rado potpisati za saradnju. Ne
zaboravi da sve to dobije u Erdelju ide na neiji raun, pa sa zemljom odmah
dobija i neprijatelja. A pustare ispod Segedina su ti prazne i niko ih posebno ne
potrauje. Sad ti ne treba urba nego pamet. Ja u ti u svemu pomoi. - Jovan je
verovao Petroviu. - Stalo mi je da ostane uz Zapolju jer tako ostaje uz mene. I
ovde si glavu poloio na panj za njega. To to ti radi nije osobina plemia, ve
estitog oveka.
Dogodilo se onako kako je Zapolja prieljkivao. Formiran je veliki dravni
savet koji e vladati zemljom dok kralj ne napuni 16 godina i sam preuzme vlast.
ta je dobio Zapolja, ostalo je bar tada tajna. Vie se nije imalo ta ekati u
- 260 -
Budimu, pa Jovan krenu nazad ali preko Peuja. Oseao je da su se ljudi ulenjili,
pa kod Seksarda namerno udari kraim ali napornijim putem koji je vodio preko
planine Maek. Znao je da su primeeni, ali niko se ne usudi da ih zaustavi.
Martina Botua zatee kod kue. Nedelju dana provede kod njega, priseajui se
zajednikog prijatelja, pa preko Segedina i Arada, stie u rano prolee u Lipovu.
- 261 -
glava 9.
JESEN I PROLEE 1518.

Promoter:

- 262 -
Makarije je i sada izgledao kao kad su se pre dosta godina rastali. Jedino
mu je brada bila dua i belja. Vedre radoznale oi gledale su Jovana sa ljubavlju
i on je to oseao. Sreli su se pre nekoliko minuta i sem gledanja za nita drugo
nisu imali vremena. im ga je visoki monah spazio odmah mu je priao i kad ga
je Jovan poljubio u ruku, poljubio ga u oba obraza. Onda ga povede ka izlazu iz
manastira. Nakon dobrih petnaestak minuta uspinjanja stadoe. Mali plato
dovoljan tek za nekoliko osoba bio je prazan. Spustie se na urezanu kamenu
klupu i odahnue. Jovan pogleda monaha. Na njemu se nije video umor i ako je
morao imati ezdeset godina.
- To mi je ostalo iz nae Crne Gore. Jo tamo sam voleo etati kad god sam
mogao a to sam odrao i u ovim planinama. Bog mi je dao dobro zdravlje pa kad
god mogu, ja u brda, osamim se i prisetim svih onih dobrih ljudi koje sam
poznavao.
Godine su ipak uinile svoje. Duga brada je ve bila skoro bela, a ispod
kape se mogla videti ista takva kosa. ukasto lice odavalo je utisak oveka koji
dugo boravi u tamnoj prostoriji. Jedino su mu oi uvek bile iste.
- Reci otkud ti ovde na moju sreu ?
Jovan ispria da ga je ovde dovela puka sluajnost. Bio je na Surduku i
obilazio ljude kad ga zatee Petroviev kurir. Poruka je bila kratka, treba ga ako je
ikako mogue saekati u Sibinju otpratiti na jedno mesto. Sem stalnih sitnih
arki, Surduk nije predstavljao problem i Jovan sa petnaestak ljudi krenu grofu
Petroviu u susret. Sa njim je u pratnji bilo nekoliko pravoslavnih svetenika, a
svog iz Lipove prepozna odmah. Idu u Vlaku gde se u Kurteu de Are osveuje
veliki pravoslavni manastir a grof ide u ime pravoslavne vere iz Ugarske, pa su
zato sa njim i svetenici iz raznih eparhija, pa i pop Jovo iz Lipove. Muntenija5 je
ipak nepoznata i ko zna ta ga na putu eka pa ga je zato zamolio da poe sa
njim, znajui da Jovan taj kraj ipak bolje zna nego bilo ko od njegovih ljudi.
Jovanovi ljudi su taj put zaista dobro znali. Vodio je dolinom Olta,
stinjenog izmedju masiva Fagaraa sa jedne i nita manje surih stena s druge
strane. Planinskim putevima i stazama spustili su se nakon nekoliko dana do
Rimnice i odatle je ve bilo lako pronai manastir. Sagraen na platou iznad reke
Are, delovao je nestvarno. Kao da je samo on oplemenio divljinu i dao joj neku
posebnu svetlost. to su se vie primicali, guva je postajala sve vea. Narod je
takoe krenuo da prisustvuje osveenju. U blizini manastira namestie konak, jer
nisu verovali da u manastir vie iko moe ui. Jedino je grof Petrovi kao
zvanian gost primljen u manastir pa se za njim vrata zatvorie.
Jovan ujutro porani. Vrata manastira su se taman otvarala pa je na miru mogao
pogledati sve ono to ga je interesovalo. Manastir je zaista bio velik, ali se Jovan
- 263 -
razoara. Puno je bolje izgledao iz daljine nego iz bliza. Nai manastiri su mu bili
lepi a crkve bogatije ukraene. Obilazei manastir sve se vie udio. Naviknut na
ikone i likove svetaca, biblijske prikaze, sa zanimanjem je gledao arene
dekoracije, neke neobine likove po zidovima i tek poneko asketsko svetako lice.
Ni ikona Bogorodice nije imala ni lik ni odeu kakvu je nosio u pamenju iz naih
manastira i crkava. ak ni velike zamiljene oi nisu bile iste, a onu tihu setu
koju je u njima gledao, ovde nije osetio. I ako pravoslavni, Vlasi su sve doivljavali
na svoj nain. Kasnije srete grofa Petrovia u drutvu igumana, pa ga ovaj pozva i
predstavi. Tu Jovan primeti Makarija i zamoli za doputenje da mu se pridrui.
Kasnije im su mogli izdvojie se iz guve.
Makarije mu ispria da je on i jo nekoliko monaha ovde ve mesec dana.
Doneli su neto crkvenih knjiga, a pomogli su neukim kaluerima oko
oslikavanja crkve i dvora. Jovan radoznalo upita za knjige, seajui se onih
tampanih na Cetinju.
- Za manasire i crkve tampali smo knjige koje e stalno biti u upotrebi.
Sve su tampane u ali6, kako ga Vlasi zovu, samo nisu onako uraene kao
nae, cetinjske. Bogu u slavu tampali smo prvu knjigu u Vlakoj, Slubenik na
njihovom crkvenom i dravnom slavonskom jeziku.
Makarije i njegovi monasi bili su dobro doekani u Vlakoj. Pratio ih je glas
smernih, vrednih i vernih ljudi. Najvanije je ipak bilo njihovo znanje. Knjige i
oprema koju su poneli, dala je Vlasima nove ideje. Najpre su ih smestili u
Trgovite, pa su kasnije preli u manastir alu. Tamo su zasnovali tampariju i u
nekoliko godina izdali vie crkvenih knjiga. Vlasi su sa oduevljenjem sve to
prihvatili, pa se dosta monaha ukljuilo u tampanje to je Makariju dalo vie
vremena. Najvanije je bilo ukljuivanje dvorskih majstora koji su bili zaista
dobri, to je sve otvaralo Makariju nove mogunosti. Dok je bio sa njima,
ottampali su Oktoih i etvorojevanelje. Makarije je sve vie obavljao i druge
poslove, pa je tampariju predao svojim pomonicima, a on je uglavnom bio u
Trgovitu i Mirnoj Vodi1. I ovde je imao mnogo drugih zadataka a ne samo
crkvenih.
Tek u manastiru Jovan saznade i glavni razlog dolaska grofa Petrovia. On
e sa Makarijem kao posrednikom razgovarati sa vojvodom Raduom u ime
Zapolje.
- Doao sam da razgovaram sa vojvodom Raduom u ime Zapolje i ugarskih
velikaa. Turci su u Monteniji a ja sam doao da vidim kako se moe zatiti
Erdelj. Jer to je moj interes, a onda i tvoj. A taj susret je ugovorio otac Makarijerazjasni mu grof.
Jovan utke primi objanjenje, ali mu nije bilo pravo to ga ni jedan ni
- 264 -
drugi sa ovim nisu upoznali. Makarije to odmah oseti, ali kao iskusan diplomata
pusti da proe malo vremena. Jovan samo progundja da su Vlasi lako Turke
primili.
- Ovo je sto godina kako je Mire Basaraba pred smrt morao priznati tursku
vlast, jer je spasavao ono to se spasiti moe. Najpre svoj narod. Nije on to lako
uradio, niti to sadanja vlastela rado rade, ali druge nije bilo. Turaka ni sada
nema mnogo na ovoj strani, a nezavisne vojvode plaaju danak i uvaju narod.
Prvi meu njima je Radu Negru, koga zovu kao i tebe, Crni. Ojaao je vlast, daje
turcima tursko, ali jaa dravu, gradi manastire, crkve i puteve, titi narod od
tlaenja i nepravdi. Tamo dokle mu dopire ruka, nema razbojnika.
- I ta on to onda moe da bi zatitio Erdelj od Turaka?
- Treba sa njim imati dobre odnose, koji su sada zahvaljujui ugarskim
plemiima, veoma loi. Kako se god to nama inilo vojvoda Radu je brana od
Turaka. A moe biti i iskren i odan saveznik.
Sutradan nepregledno mnotvo sveta okupilo se pred manastirom. Prednje
dvorite je blistalo. Videlo se da su radnici i monasi naporno radili. Istog dana
oduevljeno pozdravljen stigao je i veliki vojvoda a ve uvee je imao i prvi
razgovor sa grofom i Makarijem. Naredni dan bio je sav u znaku crkvenih obreda.
inodejstvovao je mitropolit Vlaki Josif uz pratnju mitropolita suanskog
Stefana i mnogobrojnog svetenstva. I kad vieasovni obred bi zavren narod
ozaren i srean krenu napolje rasporeujui se oko vatri i ognjita na kojima su
se okretali bikovi, janjci i svinje. A unutra u dvoritu, mitropolit, episkopi i
monasi su sedeli pored vojvode, a zvanice dalje oko stola. Jedino su se monasi
manastira povukli u svoju trpezariju. Pred kraj ruka jedan od vojvodinih
pratilaca, diskretno neto apnu Makariju. Kasnije e nas ponovo primiti ree
Petru i Jovanu. Vojvoda se odmah posle ruka povue, a Jovan ponovo ue u
crkvu. Tu mu Makarije ispria legendu o majstoru Manojlu i njegovoj eni Ani.
Pria o njihovom rtvovanju se prenosila sa kolena na koleno i svako ju je
prilagoavao i menjao onako kako je hteo. A legenda pria o samortvovanju za
hrianstvo. Simbol tog verovanja je Kurtea de Are.
Vojvoda Radu Negru je ispunio obeanje. Dugo je razgovarao sa srpskim
dostojanstvenicima. Grof Petrovi je posle sastanka bio veoma zadovoljan:
- Postigao sam ono zbog ega sam dolazio. Vojvoda Radu e se postarati da
Turci sa ovih strana ne upadaju. On e sa svoje strane na sva tri prolaza u Erdelj,
postaviti svoje ljude, a Zapolja e to uraditi sa one druge strane. U Vlaku niko
nee ulaziti, ali ni iz Vlake niko nee u ratne pohode.
Makarije nije delio grofovo oduevljenje.
- Vojvoda dri re. On zna kako moe sa Turcima. Ve godinama je sticao
- 265 -
poverenje, gledajui da im da ono to je njihovo, kako bi Turci to manje dolazili.

Njegove vojvode nikad same nee udariti, ali Ugari ne dre re. Ne znam koliko e
ih Zapolja vrsto drati, ali ne bi valjalo da se ovaj dogovor pogazi. Veliki vojvoda
ga sigurno pogaziti nee dok ga vi ne prekrite.
- Oe Makarije, Jano Zapolja ima tvrdu re!
- Zapolja nije sam, a nije ni kralj. Ugarskom zemljom upravlja svako na
svome. To e trajati dok traje, a posle toga... jadan narod.
Makarije im ispria da je vojvoda Radu cel Mare7 darovao preko svetenika
crkvu u Lipovi, a tvoju nije ree Petroviu, to bi ti morao sam. Petrovi odmah
prihvati.
- Svi mi zajedno Srbi, a i drugi koji nas potuju moramo pomoi ouvanju
svetosavskog svetionika na svetoj gori Atos. Sada kad su Turci u Rakoj, moe
mu se pomoi vie, jer ko e ako ne mi. Ne zameri mi plemeniti grofe to ovako
govorim. Hilandarski isposnici niti mogu niti hoe, a neko mora.
Makarijeve rei pale su na plodno tlo, pa grof zamoli
- Kad idue godine naiu Hilandarci, molim te doi sa njima. Do tada e i
crkva u Aradu biti ureena onako kako je Bogu milo. Neka narod vidi da nije sam
na ovom svetu.
Makarije odmah potvrdi.
- A Jovanovo plemstvo jo niste reili! On je od najplemenitije crnogorske
loze a ima i mo da okuplja ljude oko sebe, a ta mo treba svakom gospodaru.
- Pogledi su nam uprti u Zapolju. Sad ni on ne moe, ali doie dan kad e
moi. Ti zna i sam oe kako je teko u Ugarskoj postati plemi a ne biti katolik.
- Teko je svakom u tuoj zemlji. Nego drugo upamti. Ako neto mora da
bude, neka Zapolja poalje tebe ili koga mu je volja kod vojvode. Zlo nikada ne
mora biti onoliko veliko koliko se u poetku ini. Grehota je ovo to si postigao,
baciti pod noge.
To popodne brzo proe. Jovan je uvee bio na veernjoj molitvi sa ocem
Makarijem, a grof se pripremao za put. Posle molitve u Makarijevoj eliji su
razgovarali do pred zoru. Monah ga je setovao, ali i sluao. Oprotaj
sa
Makarijem bio je srdaan. Monah ga pozva da svrati u Trgovite kad god
uzmogne. Ako ga tamo ve nema, znae oni gde je. A sprema se i on na put u
Moldaviju.
Ujutro krenue nazad. Grof je hteo kod Zapolje i Jovan ga rado tamo
otprati. Nakon etiri dana u sumrak ujahae u Zapoljin zamak. Ti e samnom
odlui grof, pa obojica sjahae pred irokim stubama. Uvedoe ih u prostranu
glavnu sobu. Zapolja ih nije pustio da dugo ekaju. Pozdravi ih i odmah zatrai od
grofa Petrovia da ga izvesti o svom sastanku sa vojvodom Raduom. Petar
- 266 -
Petrovi skoro od rei do rei ispria o svom susretu sa vojvodom i o tome ta su

se dogovorili. Na kraju mu prenese Makarijevu poruku da ako se zlo desi, treba
odmah rei vojvodi da se sprei drugo jo vee. Tek tada upita Jovana ta on
misli.
- Ne veruju nam. Ugari su uvek lomili sporazume, najee zbog nekog
sitnog interesa. Makarije kae da su i dve ugarsko - vlake arhiepiskopije propale
zbog ugarske pohlepe, bez i jednog drugog razloga. Do sada je uvek sve
propadalo, jedino kau da sada u vas imaju poverenja, ali vi niste kralj i jedini
gospodar, pa e teko i od ovoga biti neto.
Na Zapoljinom elu usekoe se dve rune crte.
- Jeli to neko pravoslavno miljenje o katolicima ?
Petrovi outa. Bio je na terenu gde se ne treba suprostavljati sepekom
vlastelinu. Jovan nije imao ta da uti.
- Gospodaru, govorim ono to sam video i uo, nita ne dodajui. Ako ne
kaem istinu pa neto preutim, to je gore nego da laem. Istina je. Smatraju da
papistima ne treba verovati. Kau da ih je ivot na to nauio. Naprave sporazum
sa nekim a onda ih biskup ili sam papa pozovu u rat i svi sporazumi padaju u
vodu. I vi kau, postajete drugi ljudi. Kod istonih hriana toga nema. Vas znaju
a zastupa Vas i grof Petrovi, a za vau stvar se zalae i kaluer Makarije. To je
odluilo da je vojvoda Radu spreman da digne svoju vojsku ako Turci krenu na
vas preko Vlake ili Dobrude. Ali ako njemu ili nekom od njegovih zatreba
sklonite od Turaka duni ste da mu ga pruite. Vlasi ovamo nee sa vojskom, ali
nemojte ni vi tamo.
- Sve sam ja to njemu predloio.
- Ali niste rekli da papa Lav hoe da prokune pravoslavce i da zove u boj
krst protiv krsta.
- Papa ima svoje, a ja svoje!
- Retki su oni koji tako misle.
- Ja tako mislim a moja e se u Erdelju sluati dok je mene - pogleda u
Petrovia. - Napravio si dobar posao u Vlakoj, sada gledaj da sprovedemo ono to
smo se dogovorili. A ti - upre prst u Jovana - ima istu obavezu koju ti niko ne
moe ukinuti: ui narod da je krst jedan, bez obzira to se stalno nalaze neka
nova uenja.
Dalji razgovor je bio prijateljski. Tek u neku, Zapolja se seti soli. Mleani su ve
odredili takvu cenu da je treba traiti na drugoj strani. Vlasi je imaju.
- Ja sam iao po so, ali u jednom drugom vremenu kad se pravi gospodar
nije znao. Danas o njoj odluuje vojvoda Radu i bez njega nema ni soli.- Jovan je
u to bio siguran.
- 267 -
- ta e primiti u zamenu?
- Ne znam, ali mislim da e te se sa njim lako dogovoriti.
- Hou ako me ti bude zastupao.
Razgovor kod Zapolje se otegao. Doe i vreme veere. Za sto pozva sve
srpske svetenike koji su bili u Vlakoj. Sutradan Petrovi i Zapolja nastavie
razgovore, pa tek dan kasnije krenue prema Lipovi i Aradu.
U Lipovi, grof Petar Petrovi ode u crkvu da se pomoli bogu i bogato je
obdari, pa tek onda produi dalje. Jovan je ostao kod kue. Imao je muku da sve
one koji su hteli kod njega, nekako odbije a da ih ne uvredi. Trebae oni njemu
kasnije. Na kraju odlui da iskoristi poslednje lepe dane u godini i da obie
Subotu Vrlia. Ravnicom je duvao otar vetar nagovetavajui zimu. Subota je
zaudo bio kod kue, alei se na neku bolest. Jovan posla momke da izvide teren
sve do Crne bare, a on tek sa dvojicom osta na imanju. Sa njim je proveo narednu
nedelju dana, uglavnom jaui po okolini. Objahao je celo veliko jezero i sa
zadovoljstvom morao priznati da riba iz jezera po ukusu, ni malo ne zaostaje za
onom u Tisi. Jednog dana mu je Subota organizovao lov juno od jezera, ali vee
zadovoljstvo mu je bilo otkrivati pustaru i srastati sa njom. Vee je bilo posveeno
dugim razgovorima uz veliko ognjite i prijatnu toplotu koja se od njega irila.
U Lipovi Jovana doekae vesti iz Surduka i pria o sukobu na imanju.
Jedan od lokalne srpske vlastele, Milan Ivanovi uao je u njegov posed jurei za
odbeglim kmetom. Verovatno mu je jedan od Cvetkovih ljudi pomogao u
skrivanju, ali je to uinio dosta nespretno i ne obavetavajui nikoga. Vlastelin je
oba pronaao i oba obesio na Jovanovoj zemlji. Radosav nita nije hteo da
preduzme znajui da e se Jovan brzo vratiti.
Jovan je Ivanovia znao od ranije, ali skoro da nisu kontaktirali. Srpski
bogatun je nadmeno koristio seljake i sve to mu je bilo u vlasti, a prema
krupnijim od sebe bio je ulizica. Stalno je pod orujem drao tridesetak ljudi.
Jovan uputi jednog momka da zatrai razgovor. Brzo se vratio Poruio ti je da on
sa tobom nema ta priati, ali ako doe i pokloni mu se, sasluae te. ila na
licu naglo potamni i kao da celo buknu Pokloniemo mu se. Naredi Ognjenu da
za sutra spremi deset momaka i da ih paradno obue Da bljete....Radosav e
povesti Cvetka i njegove, sve zajedno jo ezdeset ljudi. Ako se za sat vremena ne
pojavim napolju, ulei i seci, pa kako bude. A najpre pusti Cvetka, njegov je ovek
nastradao.
Vlastelin Ivanovi je sedeo pored kamina, teatralno drei ruke na
rukohvatu. Dvojica njegovih ljudi stajali su neto dalje. Za Jovanom u prostoriju
ue ovek koji ga je doveo i dvojica naoruanih momaka. Vlastelin ga ponudi da
sedne, a cela njegova pojava odavala je nadmenost i silu.
- 268 -
- Reci zato si doao i kako ti mogu pomoi ?- Bio je ubeen da vlada

situacijom i ovaj nadmeni doljak mu je dobro doao da to pokae. - Hou da ti
uinim jer mi do sada nisi smetao niti ta loe uinio. Da jesi danas ne bi bio
ovde u mojim dvorima, bar ne iv.
Jovan se skoro nasmeja. Milan Ivanovi je bio siguran u sebe, presiguran.
- Doao sam zbog jednog mog ubijenog oveka i zbog pretresa kojeg si radio
na mom imanju.
- Imam pravo da uem gde hou i radim ono to je pravo. Ja sam plemi,
zvanino potvren u Pounju i sigurno tebi ne moram podnositi raune. Ako sam
bio na tvome, imao sam pravo, ako sam kaznio mogao sam. Ja sam ugarski
plemi a ti tek kao slobodnjak, morao bi da zna ta to znai.- Kao da govori
najnormalniju stvar, vlastelin se sam poslui vinom sa stola, ne ponudivi nikog
drugog. - Treba da zna da kada odavde ne bi izaao, niko mi nita ne bi zamerio.
A od tvojih desetak nakinurenih momaka, niko se ne plai. Mogu lake biti
savladani nego da ja ispijem ovaj pehar vina. Zato pazi ta govori.
- Nisam doao kod tebe da ratujem, nego da se dogovorimo. Hvala ti to si
me primio.- namerno ga nije titulisao.
Vlastelin kao da malo smeka. Za njega je Jovan bio tek sitni mali
posednik, koji se ni po emu nije sa njim mogao meriti. Jedino to ga je malo
uznemiravalo bila je njegova veza sa grofom Petroviem.
- Obeao sam da u te sasluati. Zato reci.
- Uao si na moje imanje i ubio jednog mog oveka. To e te kotati 100
dukata.
Vlastelinu je trebalo malo vremena da shvati ta je Jovan rekao pa se
naglas poe smejati.
- Sto dukata kae - sa njim su se smejali i njegovi ljudi. Jedino je Jovan
bio ozbiljan. - Za jednog razbojnika da ti platim sto dukata. Ja Milan Ivanovi,
ugarski plemi da platim Fekete Racu 100 dukata. Cela bi mi se Maarska
smejala. - Naglo se prestade smejati - Vidim da govori ozbiljno, a srean si to
sam danas dobre volje, pa e ovo tvoje proi nekanjeno. - Sitne oi mu se zlobno
suzie. - Doao si da zloupotrebi moje gostoprimstvo. Srea je tvoja to nisi
naoruan jer bih te ve pozvao napolje. Budi srean to ti danas poklanjam ivot.
Jovan ustade. Vlastelin ga je gledao, razmiljajui ta bi sa njim. Onda mu
pokretom ruke pokaza da je prijem zavren. Na vratima ga zaustavi.
- Neree mi ta e sad biti kad ti nisam dao sto dukata.
Jovan ve na otvorenim vratima, okrete se i dobaci.
- Sam u ih uzeti!.
Jo istog dana po jednom trgovcu posla mu poruku da ako mu po njemu ne
- 269 -
poalje dug od 100 dukata, moe smatrati da je sa njim u ratu. Bio je siguran da
e Ivanovi odgovoriti na jedini nain na koji je znao. Radosav odmah rasporedi
ljude oko katela, a Jovan oko svog imanje tek pojaa strae. Jo pre nego to je
vlastelin krenuo, Jovan je za to znao. Istog asa Ognjen sa pedeset ljudi odjaha
da mu zauzme katel. Dva sata kasnije, Milan Ivanovi sa sedamdeset ljudi
dojaha na Jovanovo imanje. Svi su bili u laganim oklopima, a vlastelin u nekoj
lovakoj odori. Niko od Jovanovih ljudi nije se video u blizini. To jo vie ohrabri
napadae. Jedan iz pratnje sjaha i tek onda se na vratima pojavi prvi momak.
Pogleda nezainteresovano u konjanike pred sobom i zatrai da mu predaju dukate
koje su doneli..
Vlastelin kao da pue.
- Kakvi dukati. Javi gazdi da sam tu i da u mu glavu skinuti ako se odmah
ne pojavi.
Momak se nehajno udalji. Za minut se vrati ponovo.
- Ako hoete sa njim da govorite, moete odmah. Ali moete unutra samo vi.
Moete poneti sa sobom i oruje.
Vlastelin samo ciknu. Njegovi ljudi po komandi jurnue ka vratima, a drugi
pojahae sa druge strane kue. Prostor oko kue odjednom se poe popunjavati
Jovanovim ljudima, a vrata kapije se odmah zatvorie. Jedva da su izvadili
maeve kad Cvetko nemilosrdno krei put pred sobom jurnu sa svojim ljudima
ka vlastelinu. Cela pria trajala je jedva desetak minuta. Jedino je vlastelin ostao
na konju sipajui klevete dok se veina njegovih ljudi valjala po zemlji. Propinjao
je konja gledajui kako da umakne. Tek kad se vrata otvorie jurnu napolje, a
tridesetak Jovanovih ljudi za njim. Nakon dva sata jahanja, vlastelin udari u
zatvorena vrata svog katela. Okruen Jovanovim ljudima, bez odstupnice, stajao
je nepomino. Vie nije psovao, samo mu se iz izoblienog lica videla mrnja.
Jovan mu pristupi.
- Plemeniti Ivanoviu. Doao sam po 50 dukata za obeenog oveka i 50
dukata za tetu na mom imanju. Samo sada su mi se trokovi poveali pa e
morati dodati jo 100 dukata, ukupno dakle dvesto. Ali samo ako to hoe
dobrovoljno.
- A ako neu ?
Jovan viknu Cvetka.
- ta ako ne plati ?
Krvoedni harambaa pogleda u vlastelina
- Kod nas hajduka je oko za oko, zub za zub. Ko se ne osveti, taj se ne
posveti. Biraj.
Vlastelin otrovnim pogledom osmotri situaciju. Nije imao nikakve anse.
- 270 -
Pogleda u Jovana.
- Nee valjda dozvoliti da se hajduci obraunavaju sa vlastelinom.
- Ja im nisam gospodar, no sadi si ti. Plati pa e te ostaviti na miru.
- A tvoji trokovi, kakvi su to tvoji trokovi - gnevno upita.
- To to smo ti kuu uvali. Da moji ljudi nisu stigli na vreme sada bi ti
kua gorela. Ako ne plati, goree.
Ognjen se javi sa druge strane kapije. Sem malo ponosa, vlastelinu je malo
ta ostalo. Besan poput risa, naredi da ga puste u kuu. Pustie ga. Vrati se
nakon desetak minuta nosei kesu sa dukatima. Besno je baci pred Jovana.
Crnojevi ne otrpi.
- Sluaj me dobro Milane Ivanoviu. Ti si niko i nita a ne plemi. Za mene
ta tvoja povelja nita ne znai. Danas sam te mogao nabiti na kolac, ali nisam.
Provukao si se sa dvesto dukata, a mogao sam uzeti koliko sam hteo. Ako si
pametan znae da ti je ovo poslednja opomena. Bude li se ikada zakaio sa
mnom, unitiu ti sve to ima, a tebe u konjima rastrgati. Pa posle neka te
svete Terek i aki. I prestani vikati jer u narediti da te iibaju da se bar zbog
neeg ima derati.
Vlastelin se ne usudi da progovori. Samo je nemono gledao ta mu se
deava. Jovan mahnu Ognjenu i momci izjahae iza ograde. Kad uzjaha jo
jednom pogleda u vlastelina.
- Zapamti ta sam ti rekao !
Uvee Cvetko svakom svom oveku podeli po dukat i donese neto pia za
pokoj due, a Jovan Crnojevi dobi venog neprijatelja.
Proe i ta zima tiho, gotovo neprimetno. Mir je vladao svuda. Stie i prolee.
Jednog od tih lepih prolenih dana u sam sumrak, trojica ljudi kao da su srasli
sa ravnicom. Stameni Radosav, tek neto sitniji Jovan i uvek melanholini
Subota Vrli, nisu govorili nita zagledani nekud u daljinu. Povetarac je povijao
travu inei neprekidan niz talasia iji je svaki pokret stvarao umove. Kao da je
zemlja aptala neku svoju priu. Tek je po neki kliktaj ptice prekidao tiinu.Bilo
je rano prolee 1518. godine. Iza njih nesputani konji bezglasno su pasli
primiui se Malom jezeru1 dok se u daljini tek naziralo Subotino imanje.
- Kao dete sam najee dolazio na ovo brdace. Uvek sam sebe zamiljao
kao velikog ratnika koji odavde kree na Turke. - Subota je bio oputen i
raspoloen za sanjarenje.
- Zato onda ide sa nama u nepoznato da se zlopati?
- Imanje sam prodao, kua u Segedinu moe jedno vreme i bez mene, a kad
sam ve nekom potreban, teta je ne biti na usluzi.
Jovan ne htede da ga podsea da e njegove usluge po povratku u Arad biti
- 271 -
nagraene lepom koliinom dukata. Valentin Terek iz Sabatke je bio iroke ruke
kada je kupovao Subotino imanje, moda i zbog Petra Petrovia koji je za njega
iskazao interes. Tek deo novca Subota je upotrebio za kupovinu kue u Segedinu.
Sada je bio slobodan i spreman za lutanja.
Jedva se odvojie od ravnice i pojahae konje. Vrani araber pod Jovanom
radosno je cupkao jedva ekajui da ga gazda pusti u galop. Kad se Subota i
Radosav izjednaie sa njim, ovla dodirnu petom slabine i konj poput vihora
pojuri napred. Nije se morao ni osvrtati znao je da je prijatelje ostavio daleko iza
sebe. to se Radosava tie to nije bio neki problem, ali Suboti se ovakve trke u
kojima je stalno gubio, nisu ni malo dopadale. Njegov veliki krupni vranac sa
velikom lisom na elu, nije mogao ni po brzini ni po izdrljivosti pratiti Jovanovog.
Isto tako lako kao to je poterao konja, zaustavi ga u dvoritu Subotinog imanja.
Tek ga pomilova po koi iza uiju i konj se zadovoljno strese. Nije ni malo
promenio temperaturu tela i pored deset minuta dobrog galopa. Ve je odavno
sjahao kad u dvorite ujuri Subota.
- Pokazae mi tog trgovca gde si ovo udo kupio. Ve me je sramota gledati
te kako odmie.
Jovan se slatko nasmeja i odmahnu rukom. Samo je Cvetko video kako se
doepao ovog konja. On i Cvetko su jesenas sa nekoliko momaka partali
irokim potezom do Crne bare. Tek su se bili spustili sa Zobnatice, kad Cvetko
skrenu desno pratei tok Krivaje, objanjavajui da je nekako uvek tu sekao
pravac i da u ovom delu nikad nije bio. Naioe na malo naselje od tek nekoliko
kua i neobinog trgovca konjima. Jovanu se dopade zato to je bio crnopurast i
razgovorljiv, ali sve su se prie vrtile oko konja. I zaista meu desetak koliko ih je
imao u korlatu, Cvetko se nameri na dva ve utrojena drepca. Gazda Savo je
bio za to da ih proda, ali Jovan brzo uvide da to nee biti laka rabota. Savo je
hvalio svoje konje, oteui da kae cenu, pa se jedva nekako pogodie. Jovan
upita ima li jo ta za prodaju, nata ovaj odreno odmahnu glavom. No zato
jedan od njegovih donese odmah rakiju i im primi dukate, nasu svima ne
tedei. Onaj momak to je doneo rakiju neto se pokunjio pa kad ga Sava upita
ta mu je, snebivajui odgovori da je razbio oba jajeta. Gazda se izdera na njega i
naredi mu da kako ume i zna ima da nae dva druga, jer e raditi iba. Nakon
petnaestak minuta momak se sav srean vrati i upita da mu dam. A kome to
zainteresova se Jovan. Pa onom konju u tali odgovori momak. Da ga vidimo
odluan je bio Jovan. Tako upozna svog vranca. No konj nije bio u dobrom
stanju, ali mu se po sjajnoj dlaci videlo da gazda Savo zna kako se konj moe brzo
oporaviti.
- Gazda Savo ti ree da vie konja nema!
- 272 -
- Nisam ja gospodine to rekao. Ja sam rekao da vie nemam konja za

prodaju.
- A ovo ? - Plemenita ivotinja kao da je znala da se o njoj pria, prkosno
ustuknu, ali i pored toga to je bio mrav, plemenitost mu je izbijala iz svakog
pokreta.
- On e biti za prodaju tek na prolee.
- Ja hou da ga kupim odmah.
- E to nee ii - trgovac je bio odluan i ne razmiljajui da Jovan sa sobom
ima desetak momaka. - On e biti za prodaju na prolee i tada e kotati petnaest
dukata. A sada za ovu kost i kou mogu da dobijem dva- tri dukata.
- Moda moe i vie ako se nagodimo.
- Gospodaru za ovog konja do prolea nema nagodbe. A kad sneg otopli
doi pa emo se traiti.
- Hou ga sada i ovakvog.
Savo kooperno skoi pred Jovana.
- Oteti ga moe ali ga kupiti ne moe.
Sad i Jovan uvide da je vrag odneo alu. Pokua umiriti trgovca, ali je ovaj
stalno terao po svome. Na kraju ga pusti da se izdivani pa mu tek dade ponudu:
dvanaest dukata. Odmah trgovac promeni pesmu ali ne prihvati ponudu.
utke odeta do jedne kobile i drebeta starog moda mesec, dva dana. Stajao je
tako zamiljen neko vreme buljei u ono drebe pa se tek na kraju vrati Daj
dukate. Tako posao bi zakljuen bez cenkanja. Trgovac se preporui i za budue
poslove, pa na kraju teka srca izvede vranca iz tale i poljubi ga.
- Reci mi ta si onoliko gledao u onu kobilu pre nego to si prihvatio moju
ponudu.
- To ti je navika gospodaru. Zna i sam kakvi su nam dugi zimski dani na
pustari. Samo ovaj vetar zavija, doe oveku da poludi. A ja sam ovog vranca
spremao da mi prekrati zimu, da malo uivam u njemu, a ti mi ga odvede. Iao
sam tamo ne da vidim kobilu, nego ono njeno drebe. Pa sam razmiljao moe li
mi on zimu skratiti. Neto mislim da moe. Zato sam ti vranca prodao, a po oku ti
vidim da e mu kod tebe biti kao i kod mene.
Jovan poui Subotu da kod trgovca moe otii ali mora pazitit, jer dobri
trgovci konjima znaju sva znanja ovog sveta. Subota u sebi obea da nee
zaboraviti na gazda Savu. Sa prvim zracima sunca bili su spremni za pokret.
Jedini stranac meu njima bio je Petroviev pisar, Maar Zolt, koji je jedva kada
neto progovorio pravdajui to time da je njegovo da zapisuje a ne da pria. Ve
prvog dana nacrtao je predeo kroz koji su proli a posle je to radio redovno,
koristei svako zaustavljanje i predah2. A Jovan mu je nenamerno iao na ruku
- 273 -
jer nigde nisu urili, ve su gledali da to vie obiu. Na pustari nigde ive due.
Pred vee utaborie se na breuljku iznad reice Krivaje. Ognjen pohita da obie
okolinu, a Jovan mu se pridrui. Spustie se do doline. Sva je bila ispresecana
baricama a korito reke skoro da nije ni postojalo. Sa druge strane doline
primetie kako se u nebo izdie lagani stubi dima. Nisu dakle bili sami. Ispred
njih iznenada iskoi krupan srnda, ali suvie brzo zamae u iprag da bi mu
mogli nauditi. Mrak ih istera iz doline. Logor je odavno bio postavljen. Obojica
su mislili isto. Ovaj kraj treba dobro ispitati. Dovoljno je blizu Segedina a stalno
naselje nisu nigde primetili. U reici moda ima ribe, divljai sigurno, a ako je ova
dolina ovako zelena i u jesen, stoka moe lako preiveti i najteu zimu. Odlui da
je sutra jo bolje pogleda.
Logor sutradan nisu pomerali. Sa delom momaka i Ognjenom pojaha ka
severu pratei stalno renu dolinu koja se povremeno irila, a povremenu
suavala. Jahali su dobra dva sata pre nego to su je mogli pregaziti. I ovde je
obala bila razuena, obrasla u trsku, iblje i umarke. Na jednom mestu ugledae
stado junadi, ali se na topot konja sjurie u dolinu. Zakljuie da su podivljala. U
logor se vratie tek uvee. Onaj srnda od jue ve se krkao u kazanu. Jedan od
momaka ga je skinuo samostrelom.
Putovanje nastavie ujutro. Topli dani i ravnica, skoro uspavae ljude.
Nikakvog uzbuenja nije bilo sve do Baa. Mada je o njemu dosta sluao, Ba ih
je ostavio ravnodunim. Tvrava na ostrvu bila je tvrdo uporite samo za malu
vojsku. Bilo koja vea je lako mogla odsei tvravu na ostrvu od grada pa tako od
branilaca napraviti zatoenike. Hteo ne hteo, ipak je morao odati priznanje
graditeljima. Bili su temeljni i dobro su tvravu zatitili od vode. Celo ostrvo je
bilo oklopljeno visokim zidom. Dve kule na proelju bile su odbrana sa prilazne
strane. Da bi se stiglo do tvrave morao se proi put od grada do prve kule koja je
branila prilaz i gde se nalazila jaka posada. Iza nje se ilo na pokretni most, pa na
glavni ulaz. Jovan se tek prijavio u gradu a pismo grofa Petrovia bio je dokaz u
estitost njegovih namera. Nije se zadravao ve nastavi ka Dunavu.
Ceo taj mesec proveli su tumarajui Podunavljem i Sremom. Tvrave po
Gori i uz obalu Dunava delovale su kao neprobojan tit od eventualne najezde sa
juga. Svaku od tvrava i tvravica, Zolt je precizno unosio u kartu, pa onda
gledao i da je nacrta. Paljivo je sluao kako ko naziva pojedini kraj ili mesto i to
zapisivao u kartu. Tako je predeo sa druge strane Dunava bio i Baranya meggye i
Boronja i Baranya. Srem je bio Szerem i Srem a Dunav jo i Duna. A u Sremu je
imao ta crtati. Sav je bio naikan tvravicama od kojih svaku pojedinano za
veliku vojsku ne bi bilo problem osvojiti, ali e malo koji vojskovoa ii od jedne
do druge i gubiti sa njima vreme. Puno ih je bolje zaobii. Gledajui jedne veeri
- 274 -
kartu predela, lako uoi da je jedini put bilo kom osvajau prema severu, jedino
ako se od Zaslona ide pravo na sever zaobilazei Goru i napredujui kroz
Baranju. Zolt to zapisa u svoj dnevnik napisavi da je to rekao Jovan Racz. Za
njega je sve ispod Save i Dunava bila Rascia, predeo oko Lipove takoe Rascia, a
Srbi samo Rasci12.
Ilok je na Jovana ostavio veliki utisak. Dobro utvrena tvrava na Dunavu
delovala je snano i stameno a varo pod tvravom je bila velika i uredna. Veina
stanovnika grada bili su Srbi, a posada u tvravi Maari. U utvrenom gradu je
bio katel ilokih knezova. Dole u gradu cvetalo je zanatstvo i trgovina. Varo se
lepo irila po bregovima, a po blagostanju videlo se da ve dugo nije bila
napadana i ugroena. Jovan, Subota Vrli i pisar prijavie se knezu i ovaj ih
odmah primi. Ime grofa Petrovia otvaralo je i ovde sva vrata, pa dobie pravo da
mogu kuda hoe bez posebnog prijavljivanja. I zaista nikakvih smetnji nisu imali.
Samo jedno se u tom dobro organizovanom gradu nije svidelo Jovanu, a Radosav
mu na to prvi ukaza. Posada nije bila velika, to sada nije bio problem, ali
delovala je suvie kicoki. Jahali su nekako kruto i sigurno ne bi izdrali duga
putovanja. Ali zato im je uniforma stajala besprekorno, a izme su sjajile poput
ogledala. ak se i Jovan koji je voleo lepe uniforme, morao nasmejati. Druga
jedna vojska proizvela je sasvim drugaiji utisak. ajkai!
U pristanitu behu usidrene dve ajke, svaka sa po 18 vesala i malim topovima
kao naoruanjem. ajkai su bili otresiti ljudi, grubog ponaanja i svi Srbi. Svi
su bili iz kraja oko Slankamena gde su imali zemlju. Jovan upozna desetnika koji
je komandovao jednom ajkom. Uvee je imao prilike vie uti o tim hrabrim
ljudima koji su svake godine bar pet- est meseci provodili na svojim brodiima.
Tako su svikli i bili ponosni na svoje zanimanje. Za vreme kralja Matijaa bili su
dobro plaeni, ali sada kad su dravi najvie trebali, nisu mogli dobiti ni plate za
sledovanje. Da bi se kako tako prehranili, ajke su rasporeene po utvrenim
gradovima gde su se o njima starali zapovednici.
- Ovde smo u Iloku ve tri nedelje a biemo jo toliko pre nego to se
vratimo u Slankamen. Redovno isplovljavamo, patroliramo rekom, a na odmoritu
putamo ljude da se malo provesele, ali ih ne isputamo iz ruku - priao je
desetar.
Dunav je poznavao kao svoj dep sve do Budima, posebno od Rita do
Beograda. Plovili su po Tisi i Savi, ali samo kad je trebalo uraditi neto veliko jer
su redovne ajkake posade bile i na ovim rekama. U poverenju ispria Jovanu
jo neto.
- Puno je uhoda koje se kreu rekom. Sa nekima se obraunamo po
kratkom postupku, a tamo gde nismo sigurni predajemo ih zapovednicima
- 275 -
tvrava. Sve su to turske uhode i kao da hoe da upoznaju svaku stopu vode i
zemlje.... Nee to valjati, previe ih je.
Desetar se vajkao da mu je da bar ljude isplati, ili ako nee neka raspuste
ajkae pa e onda ve znati ta mu je raditi. Stie i Radosav sa dvojicom
momaka. Kad vide sa kim Jovan sedi, zastade kao ukopan, pa prie. Jovanu nije
promaklo da su se on i desetar prepoznali. Ukoeno se pozdravie. Nije to bila
napetost kao meu ljudima koji e se boriti, niti kao neprijatelja, ve vie kao dva
psa iz istog legla koja su razdvojena pa se sada njue i prepoznavaju, ni sami ne
znajui ta od toga moe ispasti. Znali su se jo kao momci, bacili oko na istu
devojku, obojica otili svako na svoju stranu, a devojaka je otila za treeg. Bi
mu ao to razgovor utihnu jer je tek poeo poneto saznavati o ajkaima.
Sutradan je gledao ajke kako plove Dunavom. ajkai su bili izuzetni
veslai. Vetar je duvao niz Dunav pa su ajke pomognute jedrima letele rekom,
sve dok ne bi pala drugaija komanda, pa su se jedra motala i koristila vesla.
Uvee plati dobru veeru za sve ajkae. Iznenadi se kad vide da su na raanj
natakli dve podebele svinje i dok su se one vrtile, toilo se vino. Desetar je dosta
pio, ali ni jednim gestom ne pokaza da je pijan.
- Ima nas na celom Dunavu pa tano znamo kako koji grad izgleda. Gornji
Dunaj se kontrolie iz ura, Komorana, Budima i Srpskog Kovina, srednji drimo
mi iz Varadina i Zemuna, a dalje do klisure ajkai iz Beograda, Smedereva i
Golupca. Najvee su posade u Komoranu, Beogradu i Budimu, a mi iz
Slankamena smo najhrabriji i najbolji.
Vie od toga Jovana su interesovali utvreni gradovi. Mada nije poznavao
gradove na Gori, desetnik je znao sve one na reci. Mislio je da su najvaniji
Beograd i Zemun. Beograd sa ajkama sada uva jedan od Ovarevia, Petar, a u
Zemunu su braa Skoblii. Tamo su velike posade ajkaa i vojnika. Na severu je
Slankamen koji ima 400 ajkaa a koliko ih ima u Varadinu ni sam nije znao jer
se taj grad uva sa reke i sa kopna. Na drugoj strani je Futog odakle se moe
kontrolisati prelaz preko reke.
- Ako Turci dou, mogu samo preko Zaslona ili Dmitrovice. Udarie levo jer
im je to lake a pred njima je ravnica i samo utvreni Osek3. Mogu komotno do
Budima a da nikakve prepreke sem reke Drave nemaju. - Desetnik odmahnu
rukom. - Vie sam priao sa tobom o Turcima nego u poslednje tri godine. U
celoj Ugarskoj o Turcima izgleda brine samo onaj ko te je poslao i mi ajkai.
Kralj nita ne zna ta se dogaa a plemstvo ba puno nije briga. Tako mi
ostadosmo bez primanja. A kada im budemo trebali, kukaemo svi zajedno.
Srdano se pozdravie sa desetnikom i nakon tri dana krenue dalje. Jahali
su uz reku sve do nasuprot Futoga. Odatle skrenue ka Gori. Put je bio dobar i
- 276 -
ne previe strm pa su konji lako podnosili napor. U sumrak Gora je lepo izgledala
a proplanak kao da je pozivao na odmor. Kia pred zoru ih upozori da je tek juni
mesec i da vremenu ne treba puno verovati. Svikli na svakojake vremenske
neprilike, raspoloenje ljudi se nije mnogo promenilo. Kod nekih koliba upitae za
Irig, ali uz sleganje ramenima dobie informaciju da se tuda ide u grad Vrdnik. To
nije bio velik grad, ali je posada bila dobra i oprezna. Tek to ujahae u podgrae,
patrola iz tvrave ve stie sa pitanjem ko su i ta hoe. Jovan na maarskom
objasni da su u slubi grofa Petrovia. Desetnik se obradova jer mu je brat sluio
kod grofa a znao je da mu je dobro. Na njegovo uporno navaljivanje Jovan
pristade da uu u tvravu i da ih predstavi zapovedniku.Tako je celo vee proveo
priajui o raznim temama, a razgovor se spontano vraao na Turke i opasnost od
njih. No sada je mir a najvei problem je isplata ljudi.
Zapovednik se poali da ima malo ljudi i jo malo pa ih nee slati u
patrolu. A mislio je da je od ivotne vanosti da neprekidno nadgleda ravnicu i
ako treba, organizuje odbranu. Ali sada kako stvari stoje o ozbiljnoj odbrani se ne
moe ni razmiljati. Srea je samo to to je ovih tridesetak ljudi ostalo jer drugi
posao nisu znali, niti su imali gde ii. Kada bi mogao isplatiti plate, vratili bi se i
oni koji su otili. Irig ti je najvanija tvrava na Gori, jer ako on padne, Turci
mogu do Varadina kud hoe i kako hoe. Situacija je ovde bila puno gora nego
to je to spolja izgledalo. ak su i nekada jake zidine na nekim mestima bile
oteene i traile hitnu popravku. Jovan pokua malo uteiti kapetana, ali ova je
bio realan i tano znao kako sve to stoji.
Sutradan napustie grad i krenue ka Dmitrovici4, a Zolt to upisa kao Sava
Sent Demeter, ali dodade i ime solunskog sveca, po kome naselje krstie Srbi.
Jovan se zapanji videvi ruevine na sve strane, ali se brzo uveri da su one tu od
starina. Sadanji stanovnici su spretno koristili kamene zidove da na njih
nalepe svoje skromne kuice. Manje se sve videlo nego to je bilo pod zemljom,
jer je na dosta mesta kameni stub ili deo zida trao iz zemlje. Tvravica je bila
napravljena od tog kamena. Nije bila velika, ali je bila dobro obezbeena i
nemogue ju je bilo frontalno napasti. Jovana obradovae ajke na Savi. Bile su
manje od dunavskih, ali su i one imale po 18 pari vesala. ak pet ih je bilo
usidreno u pristanitu a izgledalo je da na njima nema nikog. U svratitu iznad
reke saznadoe da su dve ajke na strai, a posada od tri je po njivama gde
obrauje zemlju. ajkai na obali sa zanimanjem su gledali Jovanove momke.
Znali su da nisu iz tvrave. Uvee izaoe na obalu da protegnu noge, a svratite
se poe puniti ljudima. Sa obe strane ve su gorele vatrice. U krmi se tiskalo sve
vie ljudi, a Jovan uoi da su svi naoruani. Uznemiri se i gazda. Jovanovi ljudi
su se brzo razumeli.
- 277 -
Gazdi rekoe da je u krmi guva i da im veeru iznese napolje. Naruie i

pie. Gazdi laknu ali za kratko. U krmi i okolo nje okupilo se etrdesetak
ajkaa. Navikli na sve, Jovanovi ljudi su bili spremni mada je to moglo uoiti
samo otro oko. Vrati se i jedan od momaka to se muvao oko kuhinje.
Napae nas kad malo popijemo, ali nee dugo ekati jer treba da se vrati neki
Vajda, a taj to nee dopustiti. Jovan ga posla da motri dalje. Nekoliko ljudi
neprimetno odoe do konja i donesoe jo oruja. Sad su bili spremni i na miru
zavrie veeru. Jovanu se ni malo nije borilo protiv ajkaa. Isti je to narod kao i
onaj kojeg je on vodio. Imao je tek pre nedelju dana priliku da se uveri u njihovu
ast i potenje, ali i u spretnost u borbi na bliskom odstojanju. I njegovi su
momci bili probrani i nieg se nisu plaili. ekali su napad koji niim nisu
izazvali, pa je i njihova odlunost rasla. Izvidnik dotra Idu ima ih pedesetak.
Istog trenutka ljudi poustajae, oborie klupe i stolove, a dvadesetak lukova i
nekoliko samostrela bila je spremno. ajkai odluno prioe bez mnogo galame.
No videe trideset ljudi spremnih za borbu sa napetim lukovima. Oni su u
rukama imali sablje i kratke maeve.
- Stani - dreknu Jovan - ta hoete od nas? - Odgovori mu utanje ali
ajkai ipak zastadoe. - Nismo ovde da se borimo sa vama, ali ako drugaije ne
moe mi smo spremni. Strele ! - Istog trenutka lukovi se napee. Prednji redovi
ajkaa pokuae se zatiti malim itovima. Jovan doapnu Ognjenu - Pusti ih do
vatre onda putaj strele.
ajkai su ovog puta naili na tvrd orah. Neprijatelj pred njima se znao
boriti. Od prvog udara, deset ljudi e pasti, a i pored alkohola i odlunosti nikome
se nije ginulo. Za ove ponosne ljude vie nije bilo ni povratka nazad. Voe su bile
na nianu, ali se ne obazirui krenuli napred. Ostali za njima. Nedostajalo je tek
nekoliko koraka kad topot kopita presee tiinu i tri konjanika ujahae u vatreni
krug. Snani jaha samo podie ruku i ajkai stadoe. Jovan mahnu rukom i
lukovi se opustie, ali ostadoe spremni za upotrebu.
- Je li pala krv - upita jaha jednog ajkaa. Ovaj negativno odgovori Onda nazad u tabor - Bez rei ajkai se okrenue natrag i povukoe. ovek se
okrenu Jovanu. I ako u polumraku i mada je Radosav bio krupniji, nepogreivo u
Jovanu otkri vou - Vie vas nee napasti, sem ako vi neete nas.
- Nismo ni mislili da napadamo, ali bi se branili do poslednjeg.
- Onda mirno spavajte. Ja sam im vojvoda - ree ovek i odjaha.
Zaas uspravie klupe i stolove, pa naruie vino. Momcima ree da se
mogu odmarati jedino Radosav postavi jau strau. On i nekoliko ljudi ostadoe
sedeti za stolom pijuckajui vino. Pola sata kasnije pojavi se vojvoda sa dva
ajkaa. Upita sme li prii a Jovan ga odmah ponudi da sedne. Ispitivaki pogleda
- 278 -
sve oko sebe i primeti da je tek nekoliko momaka pod orujem, a ostali su ga
odloili.
- Ja sam ivojin Raanin, vojvoda ovih ajkaa ili kako mi kaemo vajda.
Moji su pogreili, a borbe ne treba da bude. Svi smo mi Srbi i gde sada da gubimo
glavu jedni od drugih. predstavi se i Jovan, a vajda nastavi- Svaki je vojnik
mojim momcima neprijatelj. Zimus kad je ajkaa bilo najmanje jer obavljaju tek
straarske poslove, naioe neki vojnici, doe do sukoba i pet ajkaa ostade
mrtvo. Navikli su oni glave gubiti, ali da ih gube od svojih i u miru, to im se ne
moe objasniti. Dok ne vrate dugove nee se primiriti.
- I pored nareenja ?
- Kada krv provri onda nema naredbi!
Jovan slee ramenima. To vajdi nije puno pomoglo.
- Nisam rekao da nee biti kanjenih, samo kaem da ih je teko zaustaviti
kad neto naume.
- to se nas tie nita se nije desilo i zbog nas ne mora nikog kanjavati.
- Nikog ja ne kanjavam. Oni kanjavaju sami sebe. Zna se ta mogu a ta
ne. Ko prekri pravilo sam je sebe kaznio. Nego - pokaza nekoliko momaka kako
komotno i bez oruja neto posluju oko vatre - vidim da mi veruje.
- ajkaima veruju kraljevi, pa kako onda neu ja, tek obian smrtnik.
Vajda zadovoljan ustade i ode. Ujutro ona dva ajkaa donesoe veliku
korpu punu ribe. Jovanu je trebalo neto drugo - razgovor. ajkai su uvek imali
svoje poglede na svet. ivojina Raanina pronae u krmi i zahvali mu se na ribi.
Ovaj se samo nasmeja Moji su odluili da danas poste.
- Danas kako si naredio, a sutra u ja astiti - pa odmah pogodi sa
krmarom tri jagnjeta da se ispeku ajkaima. Odmah ih plati.
Vajdu je interesovalo kojim poslom je Jovan krenuo u ovoj kraj. Objasni mu
ali nije previe ulazio u detalje, a vajdu to nije ni interesovalo. On je pod svojom
komandom imao pet ajki sa oko 200 ljudi. Glavni kapetan je Petar Andri a on
komanduje svim ajkama na Savi. Sada je na brodovima tek treina ljudi, ostali
su kod svojih kua, ali se svi mogu brzo prikupiti ako zatreba.
- Imali smo ove godine ve nekoliko sukoba najvie na uu Drine. Ima
svakojake bagre koja prelazi preko. im opazimo ili nam dojave, mi uradimo to
moemo, ali je sve tee i tee. Ima dosta turskih bandi koje idu u pljaku, a veti
su da nas izbegnu. Malo nas je a moramo putati ljude da obave poslove kod
kue jer od neeg moraju iveti.
Vajda nije primetio pokrete turske vojske. Samo su bande sve drskije. Bio
je ubeen da su na Savi samo ajkai sila. Ono malo vojske u Dmitrovici, Zaslonu
ili Kupiniku, nikoga ne moe zaustaviti.
- 279 -
- Sada su ajkai svima najvei neprijatelji. Granice na Dunavu i Savi ne

postoje i nikog ne interesuju. Kralj je nae ljude izbacio napolje i srea je to nisu
dopali tamnice. Ipak nekako drimo ljude na okupu. Tako rade i drugi.
Jovan je odavno znao da samo voda ne moe biti velika prepreka za Turke.
Nije verovao ni da bi ih mnogo usporila. Ugarsko plemstvo je malo gledalo
unapred, razmiljajui samo o tome kako e biti sutra. A sutina je bila u
izbegavanju obaveze plaanja za odravanje vojske. Sada sluajui ajkakog
vajdu, Jovan se pitao ko e zapravo braniti hrianstvo. Jadni srpski narod,
pomisli.
Na putu prema Zaslonu obradova se kad vide velika stada stoke. Narod bar
nee gladovati. Zaslon ih doeka u neredu, razliito. Vojnici su bili neuredni i
raspasani, koliko je mogao uti uglavnom Srbi, a oficiri su bili Maari. Njihov
dolazak niko nije primetio mada ih nije bilo ba malo. Odlui da nee ni ulaziti u
onaj deo koji je posebno ograen i odvojen kanalom. Iznenadi ga da i pored svih
opasnosti koje su se nadvijale nad ovim krajem, trgovina sasvim dobro ide, a
koliko je mogao videti ni zanatlijama nije loe jer su neki imali prostorije i van
ograde. Pogranini grad je imao svoje prednosti. Dubrovani su jo uvek redovno
dolazili sa robom, kupujui i nosei odavde ono to je njima trebalo. Dok god oni
budu dolazili, nema opasnosti po mir, jer su dobro znali ta se na Porti dogaa.
Trgovac Vukoje se obradova kad ugleda Jovana. Srdano se pozdravie i
raspitae o zdravlju. Jovan ga odmah upozori da nije doao da trguje, ali to
trgovcu ni malo ne umanji zadovoljstvo. Pravi posao on je tek ekao sa
dubrovakim karavanom. Ipak zacakljenih oiju naglasi Jovanu da je teta to
nije doao da kupuje jer ima robu za njega. Na njegov upitan pogled, skoro
apatom izgovori Puke, trideset na broju sa svim to uz njih ide. Jovan se
nauio trgovakoj pameti. Ree da je u Vlakoj ve neto kupio, a da ove tek moe
pogledati da vide da li su ispravne, pa onda moda kupi par komada. Ni trgovac
nije bio od jue. Nekako se dogovorie da se puke najpre vide.
Rakija se poe uestalije dolivati a razgovor postade prisniji i slobodniji.
Subota Vrli dobi priliku da vodi glavnu re, ali je trgovac kada je imao neto rei,
to govorio samo Jovanu. Na kraju mu saopti da je ve kupio kuu u Ujlaku6
preko nekih roaka i da ako zatreba moe se brzo skloniti. Zlu ne trebalo. On u
Zaslonu nee ekati Turke. Jovan ga pohvali na mudrosti, a trgovac se iskreno
snudi.
- Nije to meni lako. Moj deda je stvarao Zaslon, otac doekao Ugare i ovaj
abac, a ja Turke niti hou niti smem ekati. Sve oseam da su ove godine neki
mir pred oluju. Vidim ja moj prijatelju da je abac kao zrela kruka. im prvi top
opali, on e pasti. Niti se ko za ta pita, niti ta ko radi. A gledam kako plaaju
- 280 -
ljude, jedva za hranu imaju.

- A ajkai ?
- Oni su na reci. Branie reku i prelaz, a oni jedino neto mogu uraditi.
Samo teta to su sami. Zapovednik im je Petar Andri, dobar i sposoban vojnik.
On sve dri na okupu.
Pogledae puke sa kojim se trgovac Vukoje toliko hvalio. Kao to je i
oekivao bile su turske. Dobre i ispravne. Poe cenkanje, pa se na kraju sloie
da budu dva i po dukata po komadu, ali e sve pregledati i samo ispravne kupiti.
Kad i to obavie nije se imalo ta ekati pa Jovan krenu ka Slankamenu.
Zastajkujui gde god je trebalo, mogao je videti da ovde na periferiji Ugarske,
narod ipak ivi bolje i ima vie nego na severu. Ali zato su plemii imali manje.
Vlastela su ak i posle Doine bune mnogo vie vodila rauna o raspoloenju
seljaka nego na severu. I narod je manje stradao nego u srednjoj Maarskoj i
Erdelju. Jedino je Petervarad potpuno razruen, a narod je u njemu i oko njega,
postradao.
Slankamen se iz godine u godinu sve vie irio. Sav je bio u znaku ajkaa.
Tek deo ih je bio smeten severnije u Titelu. Jovan i momci smestie se u veliko
svratite koje je sada bilo skoro prazno. Daleko je to bilo od bilo kakve
udobnosti, ali konji i ljudi su bili pod krovom i to je bilo dovoljno. Tvrava povie
grada, nije ulivalo neko posebno strahopotovanje. Najvea vrednost grada bili su
samo ajkai, a pravo strahopotovanje izazivao je Dunav svojom snagom i
irinom. Posle ulivanja Tise bio je jo snaniji. Skela se nalazila neto uzvodnije
od grada, a uzvodno je bio i glavni pojas za ribolov, na mestu izmeu dve ade i
peanog ostrva.
Krmar ponudi da pripremi velikog soma tek uhvaenog u reci. Osim
nekoliko ribomrzaca svi ostali rado prihvatie ponudu. Jovan odlui da sa Zoltom
ode u tvravu i prijavi svoj dolazak. Iznenadi ga ivost unutar zidina. ajkaa je
bilo vie nego to je oekivao. Komandant nije bio unutra a menjao ga je jedan od
vajdi. Bio je ljubazan i otvoren. Primi na znanje gde su odseli i ree da e ga
kapetan tvrave sigurno posetiti im bude mogao.
Ujutro se kapetan zaista pojavio. I on je bio ljubazan i samouveren. Koliko
je Jovan mogao razumeti pod svojom upravom je imao 12 ajki i vie od 400 ljudi
to ajkaa, to vojnika. Kapetan se iskreno hvalio svojim ljudima, tvrdei da
svaki vredi za trojicu. Posade su dobro uvebane i uvek spremne za pokret. Inae
patroliraju na irokom pojasu od Varadina pa do Zemuna, a na Tisi sve do sela
Peterreve7, izuzetno do Zente i reke Kere. Nikakve opasnosti jo nema ali ljudi
moraju biti spremni da bi mogli biti najhrabriji i najbolji onda kada je to najvie
potrebno.
- 281 -
- A kako vi ratujete ? - Odjednom upita Jovana.

Jovan pokua da mu objasni, ali kapetan nije bio majstor bitaka na suvom.
Jovan mu opisa stanje u dravi, svestan da bi kapetan to mogao nekom preneti,
ali ga to nije ni najmanje zabrinjavalo.
- Jedino ega se plae vlastela u Erdelju je da Turci ne udare u tom pravcu,
pa da sve izgube to su stekli. Zato obilazim i gledam.
- I ta misli hoe li Turci udariti ?
Jovan to nije ni sam znao, ali je bio ubeen da hoe. Ako udare, ovuda
moraju proi, a kada prou malo e ta ostati. Ispria kapetanu kako vlastela u
Erdelju veruju da je najvanije da prvi udar proe mimo njih. Posle e ve biti
lake jer e zemlji uvek trebati gospodari.
- Moda su u pravu, samo to Turci nisu predvidljivi tako lako.Imaju oni
svoj sopstveni nain razmiljanja, koji je retko kada onakav kakvim ga zamiljaju
hriani. - Kapetan je bio zamiljen.- Ne znam kako e biti, ali ajkai e biti prvi
na udaru ili e prvi udariti. Kralj se zavarava da su nas Turci pustili na miru. I da
hoe oni to ne mogu. ujem da jo uvek ratuju u Anadoliji, ali im se to okona
evo njih na naem prozoru. - Na zemlji u grubim crtama nacrta kartu Srema Gledaj! Sultan i njegove pae i begovi nisu ludi. Udarie tamo gde smo mi
najslabiji i kuda e im vojska najlake proi. Dolaze dolinom Morave kao to su
uvek dolazili. Tek jedan deo e na Beograd, a drugi na Zaslon. Beograd e lomiti
polako, imaju vremena a Zaslon e pasti za nekoliko dana. Tamo e graditi most
jer je puno lake nego na Dunavu.
Bio je siguran da e na Osek i Jovan mu morade odati priznanje za nain
rasuivanja. Slino je i on mislio.
- A odakle ti to sve zna- upita ga na kraju.
- Sluio sam sultana godinama, gledao i uio.
Jovan ga znatieljno pogleda.
- Nisam ja bio ni blizu sultana, ali sam bio u turskoj vojsci. Na kraju sam
dospeo u Vlaku pa me onda krst privukao i tako sam se obreo meu svojim
narodom u Ugarskoj. Ja sam vojnik i to dobar vojnik zato sam i ovde. A od
Turaka sam mnogo nauio i to sam due ovde u Ugarskoj, sve vie vidim da sam
lou stranu izabrao.
- A ta misli o naoj jadnoj Srbiji ?
- E tamo nam sada trebaju carevi a ne knezovi. Treba car Duan a ne knez
Lazar. Tako nam je i ovde. Ljudi e te potovati samo ako bude jai od njih, a
voleti samo ako bude pravian i kad nagrauje i kad kanjava. Ovde sem grofa
Petrovia, drugog velikog nema, a da ih imamo vie, imali bi novu Srbiju.
ovek je govorio pametno.
- 282 -
- Kapetane ti mi ni ime svoje nisi rekao, a toliko ve priamo.

- A i ja tek povrno znam da se ti zove Jovan. Ja sam Petar Ovarevi,
komandant ajkaima Srbima ovde u Slankamenu. Ja sam Srbin i to sam i u
turskoj vojsci bio i niko mi zbog toga nije zamerio. A sad bolje reci ko si ti.
Jovan mu potanko ispria svoje poreklo i putevesije sve do Lipove i
sadanjeg zadatka. Na kraju ga Petar Ovarevi povede da mu pokae ajku.
Jovan je imao priliku da ih gleda izbliza, ali sada je prvi put bio na jednoj od njih.
Ova je imala 18 pari vesala, dva jedra, etiri topa. Kapetanova kabina bila je od
vrsto povezanih cepanica na krmi. Bilo ih je i manjih od ove, ali sve sa dugim
veslima i jedrima. Mada je zbog svog zailjenog vrha izgledala nestabilno, Jovana
iznenadi da se struja vode skoro nije ni oseala. I druge ajke manje od
kapetanove, stajale su uredno poreane jedna do druge. Nije bilo mnogo ljudi oko
ajki, tek jaka straa i jedan vajda koji ih je obilazio. Petar objasni Jovanu onu
komociju izmeu veslaa. Svaka ajka ima posadu koja je tri puta onolika koliko
ima vesala, poesto i vea. Jedni su na veslima, drugi na oruju, a trei u rezervi.
Zapovednik odluuje kada e ih i gde i koliko biti.
- Mi smo ti ajkai ko vukovi. Kad smo sami reimo jedni na druge, ali u
grupi unitavamo sve ispred sebe. Zato se uvek drimo zajedno.
Tmurno jutro sa kiom nije sutradan dalo mira. Jovan kupi june i posla ga
ajkaima a on pozva Ovarevia i njegove vajde da budu kod njega gosti na
veeri. Zapovednik ajkaa odjavi da poziv sa zahvalnou prima. I zaista se
uvee pojavi u paradnoj tamno plavoj uniformi u pratnji tri svoje vajde i jednim
momkom koji s mukom donese burence vina, dar Jovanovim ljudima. Obioe
zajedno ranjite gde su se pekla tri janjca. Dva dobra ara izmeu njih ve su
bila malo odmaknuta kako bi se jagnjad to bolje ispekla.
- Ovo je tebi u ast jer ako si ve bio u Turskoj, na ovo si se sigurno
navikao.
- Kamo sree da mi je i dosadilo, ali nije. Turin malo jede, a ovako neto
samo u posebnim prilikama. Srea to smo bili na Dunavu i izolovani od drugih
pa smo se ovako mogli ee okrepiti.
Stie i vino na probu. Bilo je izvanredno, a Ovarevi se hvalio da ga je
doneo iz nekog vinograda podno Iloka i da ga tamo jo ima a nije ni skupo.
Radosav, Ognjen i Subota neprekidno su nutkali goste. Uz vino razgovor se
protee do duboko u no. Ujutro pozdravie se sa Ovareviem i skelom preoe
reku. Ovarevi tvrdo obea da e ga posetiti u Lipovi.
Titel mu se nije dopao. Malo naselje uureno izmedju brda i reke i u
stalnoj opasnosti od poplave, nije imalo ni jednu vrstu kuu. Brzo projahae
pored njega. Logor postavie na jednom od rukavaca Tise ili plovnom delu Crne
- 283 -
bare. Iz nedalekog naselja uskoro stigoe dva stamena mukarca. Naoe

Radosava i odmah poe trgovina. Nudili su ribu, a bili su spremni i da ispeku
hleba koliko treba. Trgovina zaas bi napravljena, a seljani im rekoe da dalje na
sever ve nisu u ajkakoj i da nita nije sigurno. Severno je selo Feldvar8 i
iznenaenja su mogua. Sve se pokazalo tanim kad sutradan ujahae u selo.
Bilo je siromano sa tek neto stoke, i verovatno u sprezi sa razbojnicima inae
ne bi moglo opstati. Jovan je znao da je njihov prolazak primeen i da je sve to
javljeno onome kome treba. ak je i skeledija bio isti. Prepoznae se.
Rasporedie se pored kuice, a Jovan ree skelediji da javi harambai da hoe da
ga vidi. Ovaj prihvati da e javiti, te posla nekud nekog momka. Dobra dva sata
nita se nije desilo, dok se ne pojavie tri jahaa.
- Ako hoe da ga vidi mora sa nama, a ako ne, prolaz ti je slobodan.
Niko te nee dirati sa nae strane.
Tek kad ga obavestie da treba jahati pola dana, pristade da poe sa njima.
Put je ipak bio znatno dui. Tek pred vee stigoe do neke pritoke Crne bare,
obrasle topolom. Reica je bila mala, a korito se lagano sputalo prema reci
zaklanjajui stanovnike od radoznalih pogleda. Odmah je primetio straare, mada
vodii niim nisu pokazali da su ih primetili. Koliko si ih nabrojao tiho ga upita
Jovan. Ja trojicu a ovaj moj vilenjak kae da su postavljeni na dva mesta po dva
oveka i svi imaju konje. uo je kae udare kopita. Ognjenovi ljudi su bili
napred. Jedan od njih je bio i taj njegov vilenjak koga jedva da bi prepoznao da
ga negde sretne.
Na prostranoj istini, vodii sjahae, Treba tu ekati, brzo e on. Radosav
za svaki sluaj postavi strau. Sva tri vodia ostadoe sa njima, samo
upozoravajui da vatra ne sme biti velika. Tek oko ponoi zau se topot kopita i
uskoro u logor ujaha dvadesetak konjanika. Voa odmah sjaha i irei ruke
krenu ka Jovanu da se pozdravi.
Volim to si doao - priao je, srdano mu steui ruku. Nita se nije
promenio, a i vuji osmeh mu je bio isti. I pored mraka videlo se da su mu ljudi
na kraju snaga, neki i ranjeni. Bili su negde u borbi. Nita nije moglo poremetiti
Momilovo dobro raspoloenje. Ipak umor je bio jai i logor uskoro utonu u
tiinu.
Harambaa je ujutro blistao od zadovoljstva. Bili su na drugoj strani, dan
jahanja odavde i dobro su proli. Plen je velik i u zlatu je, a izgubio je tek nekoliko
ljudi. Jovan se tre kad u da je napao Docievo imanje.
- ta si uradio sa mrtvim ljudima?
- ta sam mogao ostavio sam ih. Pozivao sam ih po mraku, ali se niko nije
odazvao. Morali smo brzo odstupiti.
- 284 -
- Kako zna da su bili mrtvi.

Harambaa se uozbilji.
- Nisu davali nikakve znakove ivota.
- Gde si postavio strae ?
Momilo odmahnu rukom.
- Ne brini se. Svuda oko logora.
- Znaju li svi tvoji ljudi za ovo mesto ?
- Kako ne bi znali. Dogovor je da se ovde okupimo, zato su i tebe tu doveli.
- Ako ti je samo jedan ovek preiveo imae uskoro ovde stotinak ratnika
na glavi.
- Moji ljudi nee odati.
- Ako dou u ruke majstora, onda e pevati i one pesme koje nikad nisu
nauili. A ako je dopao u Docieve ruke, to ti je sigurno. Nego dii ljude i sklanjaj
se u Crnu baru. Jo ako moe podeli ih na tri etiri grupe i idite tamo gde nikad
niste bili.
Harambaa se nasmeja irokim osmehom.
- Nita od toga nee biti. Moji su ljudi poput kamena, a ja sam ovde
najsigurniji ovek na svetu.
- Moda, a moda i nisi. - Naredi da se sedlaju konji dok ga je Momilo
zaueno posmatrao. Nikakva odvraanja nisu pomogla.
- Ako moram da se bijem sa vlastelom ja u birati vreme i mesto. Ne bojim
se ja nikoga, ali je glupo ginuti i gubiti ljude u bici koju ne mogu dobiti, a nita
mi ne znai.
Harambaa je samo mrmljao da Jovan grei, mnogo grei. Jovan uzjaha:
- Zna li gde je crni hrast - harambaa potvrdi. - Ako bude u muci tamo e
te ekati neko od mojih ljudi. Idi za njim i ne pitaj ga nita. A ako ne, javi mu kroz
pet dana da je sve u redu, a on e ti dalje rei ostalo.
Harambaa ponudi vodia, ali Jovanovom kalauzu nije trebala pomo. Na
zgodnom mestu preoe na drugu stranu i u irokom luku zaobioe Surduk9,
pa onda i Fibaj10. Stadoe na samoj obali Krivaje. Bili su na sat jahanja od
Sabatke. Pisar pokua da ustanovi kuda ih je kalauz vodio, ali ovaj sem mesta
gde se nalaze nije znao nita da objasni, pa se ovaj frkui povue proklinjui te
Race koji sve znaju i nita ne znaju. Jovanu jutronja scena nije davala mira.
Sebi nije imao ta da prebaci. Sukob sa velikaima sada mu nije bio potreban,
pa ipak Radosav je bez pitanja pojaao strae, a ljudi su drali oruje na dohvat
ruke. Niko nije znao odakle je Ognjen stvorio podebelog ovna, ali raspoloenje se
odmah popravi. Dok su momci veselo avrljali uz vatru, Jovan je bio u svojim
mislima. Prva je polovina juna, Petrove poklade11 , pa je bio zadovoljan da se
- 285 -
ljudi omrse pre tronedeljnog posta. Mada je pop Jovo u Lipovi dao oprost, jer na
pohodu se mora mrsiti, ipak je bilo dosta onih koji su ekali da vide kako se on
ponaa. Tu zanoie.
Osvanuo je prekrasan sunan dan. Momci su veselo pripremali stvari i
spremali se za put. Za jedan dan su u Segedinu, a tamo je mogue ostvarivanje i
nekih pritajenih elja. Jovan ipak odlui drugaije. Posla izvidnice na dve strane a
on se uputi ka Zenti. Posle podne stadoe da se odmore, a tu ih zatee i prva
izvidnica. Ulogorie se nedaleko od grada, a no kao da im je ila na ruku.
Prijatna toplina pritiskala je pustaru i ljudi se zadovoljno opruie po mekoj travi.
Nisu bili presretni to e preko Tise pa prema Aradu, ali im ni molitva nije mogla
pomoi. Sutradan stigoe na skelu. Samo Ognjen osta na bakoj strani. U Zenti
se skoro nisu ni zadravali, mada je ovo trgovite bilo najvee na potiskom putu.
Zaustavi se tek toliko da kupi neto ribe. Na drugoj obali momci su ve
pripremali srnei paprika, a za njega rado stavie ribu na tapie da se pee.
Sutradan ni za ruak ni za veeru nisu imali vremena. Nekako obioe movaru
Zlaticu, ali ih je voda pratila kud god bi se okrenuli. Prooe napokon Kekenj12,
Lovrin, selo Petrovia i treeg dana bili su u Aradu. Petrovi se ba spremao za
Budim. No za dva dana je odloio odlazak.
Zolt je upravo objanjavao svoje crtee na karti grofu Petroviu, traei
povremeno Jovanovu pomo, kad sluga javi da jedan Jovanov ovek mora odmah
da ga vidi. Grof klimnu Jovanu glavom, ali ovaj ponovi da nema tajne. Tako
Ognjen istrese priu im ue u prostoriju.
- Zaseda je bila pripremljena i neko je trebao u nju da uleti. Ja mislim da
su je tebi spremili. Obili smo je i bili do Sabatke. Sve je bilo kako si kazao. Cela
Sabatka se hvali kako su hajduci razbijeni, a eno ti harambae u tamnici u
tvravi. Kau da si mu i ti pomagao u nekim pljakama oko Baa. Samo
zahvaljujui Suboti mi izvukosmo ive glave, evo ti i pismo sam doneo od njega.
Da su te uhvatili, ni ti ni ovaj pisac ne bi se glave nanosili.
Subota mu je poruivao da se skloni jer e Terek traiti od Petrovia i
Zapolje da mu ga isporue. Grof Petrovi samo slee ramenima Moe on da trai
ta hoe. Jovan razumede da je harambaa slomio ruku, ali i da su mu je
namestili, jer njega i nekoliko njegovih ljudi hoe zdrave na vealima.
- teta ree grof- tvoj hajduk je po prii bio pametan i uvek se mogao
koristiti. Ovako, vie od njega nikakve koristi. Ovo mu je bila poslednja akcija.
Jovan se vajkao.
- Verovao sam da na onom mestu gde se on nalazio, moemo imati kontrolu
itavog podruja. Zna on tamo sve staze i bogaze, svaki prolaz i svako sklonite.
Niko mu nita ne moe u movari.
- 286 -
- Ali moe napolju...

Jovan je bio uporan.
- Bilo bi dobro da ga izvuemo. Imali bi ga za sva vremena i ja vam stojim
da bi nam koristio.
- Ti ba nee da odustane!
- Hou ako budem morao.
- Terek e posluati samo Zapolju - stade za trenutak.- Moda ipak ima
naina, samo ne znam da li se to isplati.
Petar Petrovi je bio racionalan, mudar ovek. Dobro je razumeo ta hoe
Jovan. Spretnog, hrabrog oveka na polovini Bake, mnogostruko upotrebljivog.
Hajduk Momilo je platio greku, drugu nee praviti, a ve je godinama na tom
podruju, pa mu ni vee jedinice nee moi nita. Ako bude mogao da bude
koristan Jovanu, onda e preko njega koristiti i njemu. Terek je bio teak za
svaki razgovor, ali svako je imao svoje slabe take. Petrovi je imao Terekovu
potpisanu menicu i dovoljno ljudi da je naplati. Ali onda pitanje: Zato? Morao se
dogovoriti sa Zapoljom, samo tada bi hajduk ve odavno bio na devetom nebu.
- Ba ga toliko eli ?
Jovan koji je odmah zaalio za hajdukom, sada je bio siguran da ga treba
sauvati. uno to poe objanjavati. Petrovi ga pusti jer se i njemu ideja sve
vie dopadala.
- Ako mu bog da da poivi narednih pet dana, onda ga moemo spasiti. mada radoznao Jovan se nije hteo raspitivati. im je izaao iz sobe, Petrovi
napisa pismo kalokom nadbiskupu sa porukom da mu trai veliku uslugu koju
e znati ceniti, a sve detalje e mu objasniti njegov ovek koji e pismo doneti.
Zaklopi pismo i zapeeti ga. Odmah pozva svog poverljivog oveka i potanko mu
objasni ta treba da kae i kako da nastupi. Sutina je da kaloki biskup kako
zna i ume produi zatvor za harambau a moda i njegove ljude, za mesec dana.
Biskup koji se s razlogom izdavao za Petrovievog dobrog prijatelja nee odbiti
molbu, a Terek teko moe odbiti biskupa.
Petorica konjanika ve su odavno bila na putu, kad su se grof i Jovan
opratali. Kratko mu objasni da e ve sutra uvee njegovi ljudi biti kod biskupa,
a dok biskup poalje svog glasnika i ovaj stigne do Tereka protei e jo dva dana.
Ako harambaa tih etiri - pet dana preivi, moda ostane u ivotu.
- Sve je uraeno to se uraditi moglo. Moji ljudi e ti javiti ta da ini. Ako
ne, saznae od mene. Poi sada svojim poslom, a harambai kako bog da.
Dok su se njih dvojica kretala svako svojim putem, dva oveka su svako na
svoj nain vodila odsutne bitke. Jano Zapolja je svim silama nastojao da smanji
mo plemia koji su u Dravnom savetu vodila glavnu re. Njegov predlog je bio
- 287 -
da mladi kralj preuzme svoje dunosti. Time je mnoge okrenuo protiv sebe.
Dolazilo je do otrih rei i tek injenica da je Zapolja imao veliku vojsku,
omoguavala mu je relativnu sigurnost. Trebala mu je i Petrovieva podrka jer je
ovaj neku vlastelu drao u rukama.
Dvesto kilometara junije, Terek je ulazio u Sabatku sa milju da je glupo
potroio nekoliko dana. Verovao je Dociu da je Jovan bio u logoru hajduka, ali je
bio ubeen da Jovan nije bio u pljaki. No dopala mu se ideja da tom
samouverenom Rac Nigeru postavi zasedu i mui ga zajedno sa hajdukom. Neko
bi njegovo putanje na slobodu debelo platio, a ako bi kojim sluajem poginuo u
bekstvu za one druge bi to bilo veliko zadovoljstvo. Toga se u stvari najvie
pribojavao jer se plaio jedinog oveka koji bi mogao da ga uniti - Zapolje. ak je
i Subotu Vrlia pod nekim izgovorom zadrao u gradu, da ne bi sluajno
obavestio prijatelja. Sad mu je ve bilo dosta svega. Imao je u zatvoru harambau
i pet hajduka. Odlui da danas zavri sa njima. Loe raspoloenje postade jo
gore kad ugleda Subotu Vrlia. Samo mu kratko glimnu glavom i produi u svoje
odaje. Najpre e njega pustiti pa tek onda veati hajduke. Subota je jedva
doekao da krene kui. Pomisli da bar vidi tog hajduka zbog kojeg se ve nekoliko
dana muio u tvrdjavi. Desetnik je malo oklevao, ali neto novca promeni mu
raspoloenje. Harambaa je bio odvojen od svojih. Subota ga pozdravi na srpskom
i prepozna ga. Desetnik uplaeno zabrani da se pria po racki i izgura Subotu od
zarobljenike i odmah i iz tvrave.
Terek je u tvravi imao gosta koji ga je ekao. Predade mu pismo kalokog
biskupa u kome ga umoljava da ne vea hajduke dok on ne stigne u Sabatku, jer
ima indicija da je hajduk od nekog velikog rackog kneza. Promeni odluku o
veanju, a pomisli da nije zgoreg uiniti uslugu biskupu posebno ako se moe
naplatiti, a nita ga ne kota da razbojnike dri jo koji dan u tvravi.
U Jovanovoj kui bila je tiina. Ni on se unutra nije previe zadravao.
Skoro mesec dana je obilazio sela oko Lipove. Negde je pomagao, negde
savetovao, ponekog i kaznio. Kod njega na imanju kua je blistala, a iz dobro
upakovanih sanduka izvueno je sue koje je nasledio od gazda Itvana. Ljubica
je sve inila da mu u kui bude udobno. Za tih mesec dana koliko je lutao
Bakom dosta toga se promenilo, pa su mu to ak i prijatelji poeli zapaati.
Pravio se da sve to ne primeuje, ali mu je ipak sve to prijalo. Napolju pred
kuom sagraen je mali trem sa drvenim klupama i velikom stolicom njemu
namenjenom. Te veeri kad je dojahao iz obilaska, okupao se, obukao i seo na
terasu. Napolju je pirkao vetri, uli su se glasovi ljudi, ponegde i pesma. Zavalio
se na stolicu i pruio nogu preko klupe. Ljubica je prila tiho, gotovo neujno.
Dodala mu je au hladnog vina. Nenametljivo se htede povui.
- 288 -
- Jo si budna, to ne legne ?
- I ti si budan.
- Nije vraga da si budna uvek kad i ja?
Devojka samo klimnu glavom.
- Ko ti je rekao da se tako ponaa?
- Niko, ali tebi uvek neto moe zatrebati.
Sede je sebi preko puta. Nije pognula glavu dok ju je gledao, samo je po
pokretima tanke bluze primetio da je ubrzala disanje. U polutami je bila isto tako
privlana kao i na svetlu. utali su. Na kraju Jovan ustade, uhvati je za ruku i
povede za sobom.
Sutradan Ognjen odmah primeti promene na Jovanu. Radosav nije
primeivao nita. Dok je posluivala Ljubica se svim silama trudila da Jovana ne
pogleda u lice. Ognjen je sada bio siguran da je dobro zapazio, jedino nije znao
sme li neto rei ili ne, pa rae outa. Brzo se dogovorie ko e na Surduk da
zameni Cvetka i njegove ljude do zime i prvih snegova. Sa njima e i Radosav da
sve pregleda, ali e se sa Cvetkom i njegovim hajducima odmah vratiti nazad.
Ljudi odjahae na Surduk zadovoljni obeanim nagradama. Ognjen se
odmah izgubi negde u Lipovi a na imanju ostade tek desetak ljudi. Oko podne ba
kad je sunce najvie peklo ujaha grupa od dvadesetak konjanika. Predvodio ih je
paradno obueni mukarac u crvenoj svilenoj koulji sa prslukom preko nje i
orujem za pasom. Jovan ih pozdravi sa trema, nazva boga i odmah ponudi da
sjau i priu. Niko od jahaa se i ne pomeri, a onaj u koulji tek nevoljno klimnu
glavom. Tek kad ih Jovan upita ta hoe ovek progovori da je doao po svoje
ljude i da ih hoe odmah. Predstavi se kao Ljubi sa Timia. Jovan brzo primeti
da se njegovi ljudi okupljaju. Dobi kratak odgovor da njegovih ljudi ovde nema.
Plemi pocrveni tre ma iz korica a isto uradie i njegovi ljudi. Nije imao nameru
da odmah udari, moda tek da pretnjom pokae svoju ozbiljnost. Tek malo
zaigrae konje. Jovan je ve narednog trena imao ma u ruci.
- Udaraj ili bei - kratko ree. Ljubi sad napravi drugu greku. Na njih
kratko komandova i krenu na Jovana. Jahai su imali prednost, ali to nikog od
Jovanovih ljudi ne zaustavi ni za trenutak. im je Ljubi dao komandu, ve su
bili kod konjanika. Moda njihov napad nije bio viteki, ali je bio jedino reenje.
Dok su se napadai snali nekoliko konja bi ubodeno i dok su se propinjali od
iznenadnog bola, stvorie guvu, pa se nekoliko jahaa nae u praini pod
konjskim kopitama. Jovan munjevito odbi jedan udarac i probode oveka u visini
plea. Dva konjanika priterae jednog Jovanovog momka uz zid ali je ovaj veto
parirao hitro se izmiui. Dva Jovanova oveka padoe, a jedan sa probodenom
nogom vukao se ka zaklonu. Kao na nekom dobro uvebanom manevru, Ognjen
- 289 -
sa petoricom mamaka ujaha u dvorite u punom galopu i odmah se baci na

napadae. Bitka samo za trenutak postade ravnopravna, a ve nakon nekoliko
minuta kroz vrata poee utravati zadihani momci. Njihova pomo je bila
potrebna tek za savladavanje onih koji su hteli pobei. Samo su dva jahaa
uspela izai napolje pre nego to se kapija zatvorila. Ranar prui pomo najtee
povreenima a ostale prepusti sudbini.
Plemia i njegove ljude vezae a sudie im kasnije. Vrati se i sva zadihana
Ljubica. Otrala je da javi ljudima ta se deava, pa su se zato tako brzo pojavili.
Ognjen pokaza na dvojicu momaka posebno vezanih koji se nisu ni borili.
Ostavie i njih vezane. U sumrak u dvorite ujaha konjanik u lepom plavkastom
mundiru. Najavi da ima linu poruku za Crnog Jovana.
- Dolazim u ime svog gospodara plemenitog Radia Boia. Moj gospodar te
moli da prema ovim ljudima koji su te napali ima milosti dok on ne prispe. eli
neto da ti predloi, a ti posle odlui kako misli da treba.
Emisar poruku izgovori u jednom dahu. Ognjen mu dade au vina.
- Otkud Radi zna za njih.
- Bili su kod nas na konaku, pa tako i oni odbegli nisu znali kuda e nego
su doli kod gospodara.
- Kad bi Radi stigao ako mu pozitivno odgovorim ?
- Ja sam jahao to sam bre mogao. On bi sutra pre podne bio ovde.
- Odmori se i prespavaj. Posluaemo te.
U rano pre podne zaista stie Radi Boi. Krupnim glasom upita sme li se
sjahati pa ne ekajui sjaha. Momci u plavim mundirima podjednake visine
ostadoe pored svojih konja. Boi, stamen ovek od svojih 65 godina, vrstim
korakom krenu ka Jovanu pa se pozdravie.
- Sretna je kua u koju ovakvi junaci dolaze i Srbi to ih imaju - iz Jovana
progovorie crnogorski geni - Sluao sam o junaku Radiu Boiu i sebi ne mogu
oprostiti to ti ranije ne dooh u pohode, ali zato je moja radost sada jo vea - pa
ga povede u kuu, a Ognjenu naloi da smesti ljude.
Radi je sa simpatijama gledao svog domaina. Ve je mnogo uo o njemu,
a prisetie se i nekih mesta gde su se mimoilazili za dan ili dva, a obojica su bili
na krunisanju, ali se nisu sreli. Boi je godinama bio uz kralja Vladislava i
obavljao za njega vojnike poslove po celoj Ugarskoj. Za vreme Doine bune on je
sa dvesto svojih momaka titio kralja. Nije bio u borbi, ali je spretnou i ugledom
uspeo da izbegne krvoprolie. Jovan mu ispria kako grof Petrovi o njemu ima
veoma visoko miljenje, a tako misli i Zapolja.
- To je dobro jer u prolosti nismo ja i Petrovi bili uvek na istoj strani.
Mene je kralj doveo u Ugarsku a ja sam mu se verno oduio. Ne moe svaki as
- 290 -
menjati stranu, a kad bi birao najradije bi sluio svoga kralja u svojoj zemlji.
Kucnue se. Radi je poput Jovana bio doo u Ugarskoj. Poticao je iz
Stare Srbije i kad su mu Turci hteli doi glave, prihvatio je davnanji poziv da
pree u Ugarsku. Tako je preko apca sa dvadesetak momaka stigao najpre u
Srem, pa onda u Budim. Dopao se pre svih Esterhaziju, pa onda i kralju
Vladislavu. Formirao je srpsku vojsku od 500 ljudi i zajedno sa Maarima preao
Dunav kod Kladova i sukobio se sa Turcima. Maarski zapovednik se razbolio, pa
Radi preuze kompletnu komandu, brzo dovodei u red nie stareine. Vojska od
Kladova krenu nizvodno uz Dunav, munjevito napredujui sve do Vidina, palei
usput turske gradove. Ne htede se vratiti nazad nego produi do Nikopolja,
neprekidno napadajui i uzimajui plen. U povratku sa sobom povede 20.000
Srba. im pree Dunav rasporedi ih po selima po Banatu, a najvie ih stie do
Temivara pa tako ovaj grad postade srpski. Ceo kraj nazvae mala Rascia.
Boia u Budimu doekae sve poasti, kralj mu potvrdi plemstvo i dodeli veliko
imanje podno Temivara. Bilo je to 1502. godine. Kralj je u njega imao veliko
poverenje pa je najvie bio u Budimu pored njega sa svojom vojskom od 200
ljudi. Tek povremeno je stizao do Temivara, a po kraljevoj smrti potpuno se
preselio na imanje. Zahvaljujui tome sada je bio u Lipovi.
- Hvala ti to si me primio jer sam doao da te molim za glavu onog
nesretnika napolju.
- Preneo mi je to tvoj emisar, inae te verovatno ne bi ivi saekali.
- Dugujem mu glavu i zato sam sad kod tebe. Pre dve godine ja i dva
momka zanoismo kod njega. Neki Maar koji mi je podosta toga pamtio,
iznenadi nas na spavanju. Ljubi die sve svoje ljude i Maari se morae povui.
Zato se oseam obaveznim da mu dug vratim. Ti trai ta hoe a ja ako mogu,
udovoljiu.
Obojica su znali ta znai napasti domaina. Radi o tome nije ni priao.
Ostavio je da Jovan proceni ta e uraditi. Nije nita ni obeavao. Sve je bilo na
Jovanovoj volji. Naredi da mu dovedu Ljubia. Saekae ga na tremu. Kad jo
uvek vezan prie, Jovan uze no i presee mu veze. Poklanjam ti ga, Radi
dirnut zahvali.
- Srea je tvoja to nisam doao sa vie ljudi- kivno e Ljubi.
- Bio ti je namenjen konopac, a tvojim ljudima iba. Sada si slobodan i
smatraj da se nikada nismo sreli. Ali neko za ovo to je uraeno mora platiti.
Tvoji ljudi, ili e ih ti otkupiti za dvadeset dukata.
Ljubi je opet bio nabusit.
- Ja para nemam. Radi sa njima to hoe.
Radi Boi savi glavu i promrlja sebi u bradu Jadna Rascio.
- 291 -
Jovan naredi da se izdvoje nepovreeni i svakom odredi po pet iba. Kad i

to bi okonano plemiu vratie konje svih ljudi koji su mogli uzjahati, a oruje
probrae i nekoliko sablji ostavie. Jadna kolona tada izjaha iz dvorita. Radi
Boi je zamiljeno gledao za njima.
- Nije ni udo to mu seljaci bee. Za njega su ljudi isto to i stoka. Jadni
srpski narod koji je umesto jednog vraga, tueg, dobio jo i drugog, svog.
Jovan je sve uradio pravino. ak ni ibe nisu bile prestroga kazna. Da je
naredio duplo vie ne bi preterao. Tek sada naredi da se odveu ona dvojica to
se nisu borila a koja ni ibe nisu dobila. Odmah ih dovedoe kod njega. Jovana je
retko kada oseaj varao.
- Ja sam Radovan a on je Tomo Sukur. Nismo kukavice, znamo se boriti.
Ali protiv tebe nismo hteli. Ako nas prima ostaemo sa tobom.
Jovan prihvati.
- ... ali zapamtite ako ovako budete stajali po strani kad meni budete
trebali, sam u vas svojeruno posei.
Sa starim ratnikom, sede na trem.
- Ima jednog neprijatelja vie moj Jovane. Sad mi je ao to sam ti ja
pomogao da ga dobije.
- Nita ti nisi loe uradio. I do sada je on bio moj neprijatelj, ali je tek sada
promolio glavu. No on me je neem poduio. U ovim smutnim vremenima uvek
mora misliti da ti je neprijatelj pred kuom i nikad se ne oputati. A ja otpustio
ljude i ostao skoro sam.
- Nai stari su govorili, neka te uspeh ne ponese. Glava se najlake gubi
kad pomisli da si na devetom nebu.
- Jue mi je bog pomogao, ali njegovu volju ne treba zloupotrebljavati.
Razgovor pree na politiku. Radi Boi se lomio oko Zapoljine ponude da
mu se pridrui. Njemu bi najvie prijalo da se svi Srbi sjedine.
- Neto u ti rei to nije za priu. Ima u Sremu pametan ovek, ak mislim
da je iz tvojih krajeva. Zove se Stefan tiljanovi. Poodavno je ve ovde i pristalica
je kraljeve vlasti ali preko jednog drugog vlastelina, Ladislava Mora. Pametno
govori kad kae da ako ovako nastavimo meusobno da se borimo biemo sami
sebi gori Turci od Turaka. No predlae da se ee nalazimo i vidimo ta nam je
initi.
Jovana odmah zagolica ime. uo je negde za njega, a po svoj prilici je
Patroviko. Ispria mu sve to je o njemu znao.
- O poreklu puno ne znam, a ostalo tek poneto. Odan je Moru jer ga je
prihvatio odmah im je preao Savu. Mor ga je oslovljavao sa knee, a ovaj se
tako i ponaa, kneevski. Pun je plemenitosti i dobrote. Tako nas nekako i
- 292 -
okuplja jer mu je teko neto odbiti. Ali jo uvek nas je malo. Stalno se plaimo
da e novi ovek doneti zlu krv meu nas ili ne daj boe, nalagati Ugarima o tome
ta radimo. Najvanije nam je drati ovaj na Racki narod na okupu i pomoi mu
koliko se to moe.
Radi ispria da se u srpskim selima posebno u zapadnom Sremu, bolje ivi
nego u Maarskoj mada su nameti isti. ak se i sela razvijaju i rastu, a iz njih
niko ne bei. Na svom posedu i sam je sve uradio da ivot bude bolji. Kad se pred
no u selu peva, znaj da se iveti moe. Sa starim ratnikom Jovan provede jo
neko vreme u razgovoru pre nego to mu se Radi jo jednom zahvali i napomenu
da ako mu pomo za bilo ta bude potrebna, on je tu da mu uini.
Jedva da su ratnici odjahali, kad stie kurir od grofa Petrovia sa porukom
da im moe doe u Arad jer mu je reio problem. Ve sutra je bio kod Petrovia.
Zatee ga umornog od puta iz Pete, ali raspoloenog i dobre volje. Doi da ti
neto pokaem. To neto bio je Momilo i njegovih pet hajduka. Grof ih je drao
pod straom, sa namerom da ih preda Jovanu pa on neka vidi ta e sa njima.
Njihovo oslobaanje uraeno je onako kao to je i planirano, jedino Petrovi nije
morao potroiti svoju menicu, jer je sve svrio Zapolja. Kaloki biskup je
zaustavio egzekuciju, a Zapolja je poslao kurira sa nalogom da se zarobljenici u
ispravnom stanju predaju grofu Petroviu. U povratku iz Pete grof ih je preuzeo
od Tereke i doveo kui: Samo da zna Zapolja ti ih poklanja a ti radi sa njima
ono to si namislio.
Najvanije vesti uo je tek unutra. Ludovik - Lajo, proglaen je za kralj i
sada sam vlada. Odmah je zaduio najuticajnije plemie za pojedine oblasti i
naloio im da vojno jaaju. Svaki e morati imati 1000 vojnika spremnih da
odmah krenu u boj ako to zatreba. Njihovo je da u aci dre manje plemie i
prate ta oni rade. Svi grofovi i baroni moraju imati u pripremi po 200 vojnika a
sitno plemstvo po 50. Ako zapreti opasnost sa juga, kralj e objaviti mobilizaciju i
svi e tada staviti svoje vojnike pod komandu onoga kojeg kralj odredi. Kralj e
drati svoju banderiju u broju koliko bude mogla izdrati kraljevska kasa. Jedino
gde se nisu mogli dogovoriti bili su ajkai. Veina plemia posebno onih koji su
imali imanja na severu, smatrala ih je suvinim, ili bar suvinim u tolikom broju.
ak je u jednom trenutku neko pomenuo da bi toliko naoruanih Srba moglo biti
opasno. Kralj je zaudo energino prekinuo raspravu i zakljuio da su ajkai
neophodni i da im treba odrediti zapovednika. Pri tom je zaboravio da kae kako
ih misli finansirati, a niko na to nije eleo da ga podsea.
- Nita se posebno nije desilo, a opet puno je vremena trebalo da se sve
koliko - toliko dogovori. Najvee poasti su iskazivane Itvanu Batoriu, Baaniju,
Tomoriu, Peteru Perenjiu i Zapolji. Esterhazi se sam povukao u drugi plan i on je
- 293 -
uz kralja. To moe biti dobro i loe.

- A Srbi?
- Tek su jednom dotaknuti. I sam zna da smo mi njima vani samo onda
kad im trebaju ljudi za rat. Sad o ratu ne misle, pa smo i mi u drugom planu.
Jedino je Zapolja javno rekao da Racima ostavlja sve privilegije koje su imali kod
kralja Vladislava.
Tek posle veere Jovan ispria ono to se njemu dogaalo, posebno
priajui o susretu sa Radiem Boiem i uslugom koju mu je uinio. Petrovi je
znao obojicu i dok je za Ljubia samo odmahnuo rukom kao da tera dosadnu
muvu, dotle je o Boiu govorio sa puno uvaavanja.
- teta to je u godinama jer da nije, danas bi on formirao kraljeve odrede u
Budimu, a kud e vee moi i uticaja za nas Raane. - Ni sada nije potcenjivao
njegovu mo i mogunosti.- Sposoban je i hrabar, a bio je cenjen zato to je odan.
On nee lako nikom prii, ali e jo tee promeniti stranu. Zapolji je on uvek
interesantan bez obzira na godine i ak mislim da e jako brzo uspostaviti sa njim
direktan kontakt.
- A tiljanovi ?
- Otkud sad on - zaudi se Petrovi.- Sigurno ste se uli u Sremu !
Jovan odmahnu glavom. Boi mu je priao o njemu.
- Ba tako. Oni su ti po meri. Ugledni i estiti. Jedan je ratnik, drugi
narodni duebrinik. On ti je kod Mora i navodno je tamo najvie uradio za
poloaj Srba i na uvrivanju vere. Ni ja ne znam vie, nego samo toliko da se o
njemu puno dobrog pria.
Jovan zaboravi da kae ono to mu je Boi rekao o sastanku. Neka to
ipak ostane tajna. Ali zato se o svemu ostalom moglo razgovarati. Ujutro dok ga je
pratio bio je konkretan
- Vezuj ljude uza sebe, trai prijatelje tamo gde ih ima, a ako ima
neprijatelja koji ti nee oprostiti, udri ti prvi po njemu, ali ne ostavljaj nikog da ga
sveti.
Petrovi je dobro savetovao. Jovan je oko sebe kao magnetom vezivao ljude,
a njemu je verovao. Sa mnoinom Srba puno se moe uiniti ak i ako budu tek
obina pretnja. Na rastanku ga posavetova da obavezno ode do Zapolje i da malo
suzbije svoju vuju ud. estorica hajduka ve su sedeli na konjima, cvokoui
na prohladonom jutru. Naredi da im daju ebad, pa krenue ka Lipovi.
Za celo vreme nije ni re progovorio ni sa Momilom ni sa hajducima.
Harambaa je nakon mesec dana gladovanja bio tek senka silnog hajduka. Kao
da su njegovi ljudi sve to lake podneli. I pored iznurenosti dosta dobro podnee
put do Lipove. Tamo ih predade Cvetku i naredi da im se primakne hrana i pie,
- 294 -
a odmah dobie novu odeu. Nakon nedelju dana video je da su ivnuli, pa se ak

i Momilo oporavio i etao po prostranom dvoritu. Jedino je on bio zamiljen.
Jovan tek tada odlui da ih obie. Ustadoe kad on ue.
- Vi ste slobodni ljudi. Ja sam vas oslobodio jer imam posla za vas. Ako ste
se oporavili, idite pokupite svoje ljude, vidite moete li jo kome pomoi. - Svi
radosno klimnue glavom - A ti harambao poi samnom da se dogovorimo.
Tek u kui, Jovan progovori
- Koliko ti je ljudi pobijeno.
Muno je Momilo morao odgovarati na pitanja. Znao je da e kad tad do
ovog razgovora doi.
- Najmanje trideset, isto toliko je verujem pobeglo, a deset je zarobljeno i od
njih smo nas estorica ivi.
Jovan nije mislio da mu povlauje niti da ga ali.
- Zasluio si ibu. Ne zato to si bitku izgubio, nego zato to si do pre tri
meseca bio sila, a sada si niko i nita. Sve zahvaljujui tvojoj ludoj glavi. Kune
se u neto, a posle opijen slavom sve baci pod noge. Udario si na Docija a znao
si da te nee tek tako pustiti.
Za proteklih mesec dana harambaa je razmiljao. Nije ga muilo to je
ostao bez tridesetak ljudi, dobie nove, a znali su ta ih eka. Sebi nije mogao
oprostiti to su ga uhvatili poput deteta, a mogao je to oekivati. Ovaj ovek pred
njim osetio je opasnost u vazduhu, a on vuk koji ivi na osnovu tih impulsa nije
osetio nita.
- Znali gde su ti ljudi ? - prenu ga Jovan.
- Mogu ih sve pronai jako brzo. Ratrkani su posvuda, a ja im baze znam.
- Sluaj me dobro. Ti si na teritoriji koja moe biti samo tvoja, a okruena je
monim neprijateljem. Niko ti nita ne moe ako bude imao mozga u glavi. A
meni takav treba. Ti e biti moj graniar pored koga svi moraju proi, bilo preko
Beeja, ili Sentomaa ili na severni prelaz. A u Crnu baru bez tvoje dozvole niko
ne sme ui. Hou da tamo bude moje oko i moja ruka. Za to e biti nagraen.
Ali najpre idi, nai ljudi, uredi sve da moe prezimiti.
Hajduku je odgovaralo da bude tako. Prikupiti ljude do zime, nai novi
logor, sagraditi ga da moe izdrati sneg i kiu i napljakati dovoljno hrane za
zimu.
- Hranu nemoj pljakati, jer e znati da si se vratio i da si jak. Pritaji se.
Kupuj ono to ti treba kod svojih ljudi i na razliitim mestima. Od mene e
poneti neto tople odee a za ostalo se snai. - Kad hajduk sve potvrdi Jovan mu
dade kesecu sa dukatima.- im prigreje sunce na prolee hou da bude ovde. A
sad na put i gledaj da te svi ne vide.
- 295 -
- Nita ne brini - hajduk se sada prvi put nasmeja - biu poput vetria.
Odmah u krenuti.
Hajduk dobi konje, oruje a jo dva konja natovari sa kojekakvim kounima
i starim opaklijama.
- Dri se onog to si se samnom dogovorio, jer nema te Crne bare koja te od
mene moe sakriti.
Dve nedelje kasnije Jovan je bio kod Zapolje. Gospodar Erdelja nije bio
raspoloen za razgovor. Naredi sekretaru da ga isplati a on tek proguna da je
njegov posao na Surduku zavren i da moe povui ljude. Zapolja nije bio besan
na njega, izgleda da su ga muili neki drugi problemi. Odsutno je sasluao
Jovana pa je prijem bio brzo zavren. Kao da se neeg priseti, naredi da ostane u
zamku jer e mu trebati.
Smetaj je bio onakav kako dolikuje. Jovan prvi put dobi sobu gde su
izgleda odsedali plemii i gospoda. Mnogo toga se promenilo od poslednjeg
Jovanovog dolaska. Najvea je bila brojnost posade. U stranjem dvoritu vebali
su maevanje i gaanje. Trudili su se ali je to bilo daleko od dobro obuene
vojske. Bio je siguran da bi sa svojim momcima razbio tri puta jae Zapoljine
snage. Miljenje je promenio tek kada je video prave vojnike, dobro obuene i
propisno naoruane. Konji su impresionirali. Svi podjednaki, krupni i jaki, kao
stvoreni za udar konjice. Nije sumnjao da obueni vojnici znaju koristiti sve
njihove osobine. Gledao je za manjim odredom kako nekud odlazi. Delovali su
silno. Jovan je ipak bio ubeen da je laka konjica ono pravo. Ako se pametno
koristi moe delovati bolje i ubojitije. Odlui da svoja razmiljanja zadri za sebe.
Tree veeri bio je kod Zapolje.
- Razgovarao sam sa dvojicom ljudi do ijeg miljenja drim, a ja mislim
poput njih. Pustiu da organizuje svoje Srbe u veliki odred od 300 ljudi. Dobie
i deo novca da ih moe poteno platiti, svo oruje i opremu koja im treba, ali
neu da me izneveri i ode drugom, pa makar taj drugi bio i kralj. Srpska sela
druge namete nee imati, a deo od tih prihoda dobie ti za izdravanje vojske.
Sepeki vojvoda i erdeljski gospodar bio je direktan, skoro grub. Oekivao je
odgovor.
- Veliki vojvodo, sva obeanja koje sam dao ja sam ispunio.
- Znam. I ja svoja prema tebi sem jednog. Ostao sam ti duan titule. I nju
e dobiti. Sada okupljaj Srbe oko sebe, ui ih ratovanju i vernosti. Dri ih oko
sebe, pa tako i oko mene i od mene ne odstupaj. - Nije bilo preteih tonova u
njegovim reima. - Danima ve nita drugo ne radim nego mirim rogove u vrei.
Ni sami ne znaju zato se svaaju, ali znaju da je to uvreda.
Tek onda upita Jovana o putovanju po donjoj Ugarskoj i Sremu. Ovaj mu
- 296 -
ispria uz napomenu da je Petroviev pisar sve verno crtao i zapisivao, a obili su

velike krajeve. Sve e to Petrovi nesumnjivo ve njemu dostaviti. Iznebuha upita:
- Ako Turci udare, kuda e udariti.
- Na Zaslon i samo tuda. Nandorfehervar e okruiti i lagano samleti, ali
glavni pravac njihovog napada moe samo preko Zaslona. Odatle su im otvoreni
svi putevi prema Budimu i Evropi. Glavnina e sigurno na Osek a ostali e istiti
okolo sve te nae male tvrave po Gori, koje ih ni malo ne mogu zaustaviti. Ako
Turci naiu, sve e raditi brzo jer hoe i da dou i da se vrate dok je toplog
vremena. A treba se uvati i njihovih brodova jer Dubrovani tvrde da ih ve sada
mnogo imaju.
Uutae. Zapolja je bio jedan od malobrojnih na dvoru koji je uvek o
Turcima razmiljao kao o dobrim ratnicima. Veina je mislila drugaije, pa se u
jednom trenutku otvoreno poelo govoriti o tome da bi Turke trebalo napasti u
Vlakoj gde su najslabiji. Zapolja je jedva to izbegao i zato je prihvatio da njegovi
ljudi idu u Srbiju.
- Sultan je izgleda zavrio posao u Anadoliji - mislio je naglas.
- Oni e vojvodo na sever, samo je pitanje kada. Turci su ratnici i dok
ratuju oni su pravi. Kad zavre jedan, saberu se, jaaju i kreu u drugi.
Tako je mislio i Zapolja. Jedna ga ideja nije naputala.
- Kako bi bilo da na prolee krene u Tursku i vidi koliko su jaki i ta
hoe. Ima i one tvoje dubrovane, a oni u Stambolu bolje znaju ta se dogaa
nego sultan. Moe ui preko nekog grada, to odredi sam, ali mora saznati ima li
velike vojske po utvrenim gradovima i sprema li se pohod. Udri gde moe,
sklanjaj se, bei, ali se iv vrati.
Jovanu se ideja odmah dopala. Imala je samo jednu manu. Ko e ostati u
Lipovi na imanju.
- Sve tvoje u Lipovi bie pod mojom visokom zatitom.
Jovan ree da se onda ve odluio. Zapolja se odobrovolji. Voleo je ovog
neobinog Raca plemikog porekla. Znao je da ga nee izdati a jedino je mogao u
mirno vreme prei na drugu stranu. Vlastela su te strane menjala kako su
procenjivala svoju korist. Malo koji savez se dugo odravao. Seti se veeranje
prie pa to ree Jovanu. Tog tiljanovia treba obii i pripaziti. Bie do snegova
jo dana kad se moe putovati, a ne bi bilo loe da ako ve nee sa nama, ne
bude ni protiv nas. Ja u ve sa Radiem Boiem posebno dogovarati.
- Nego nisi mi rekao da ima i pedesetak puaka - Jovan se tre. Taj detalj
znao je samo grof Petrovi - Kad ih ve ima obui ljude da sa njima znaju
rukovati. Jedno ipak nisi dobro uradio. Tog to ti je u kuu doao, trebao si
odmah obesiti a ne ga pustiti. Samo je nekolicini trebalo potedeti ivot da priaju
- 297 -
o tebi.
Georgius i Itvan Verboci uoe bez posebne najave. Ili je moda Georgius
uveo Verbocija. Jovan im se lako nakloni, a Verboci nije krio znatielju za
Zapoljinim gostom. Tek kad Zapolja ree da je to on, progovori:
- Mislio sam da si vei?
Zapolja se grohotom smejao. On je doista bio vilji i krupniji od Jovana, ali
nain na koji je to Verboci rekao delovalo mu je kao iznenaenje, a Verbocija je
bilo teko iznenaditi. Postariji uglaeni gospodin bio je najreitiji govornik i veliki
Zapoljin pristalica, jedini kojeg je nasledio od oca Stjepana. I on je mnogo uo o
Jovanu i drago mu je to se opredelio na pravu stranu, za Zapolju.
U neko doba noi, ve zagrejan vinom, Zapolja ga otpusti.
- Ako bude prilike do zime jo emo se sresti. U rano prolee u ti javiti gde
da doe pre nego to krene na put. Nita ti faliti nee, a razmisli koliko ljudi
moe povesti. A ovo uzmi i ponesi kao znak mog linog prijateljstva - skide
masivni prsten od zlata kome je gornju plou inio neprozirni kamen
nesvakidanjeg izgleda - uvae te kao to je i mene, a i kazniti ako zatreba.
Tako se rastadoe.
- 298 -
glava 10.
JEDNA LEPA ZIMA

1518- 1519.

Promoter:

- 299 -
Sneg je danima padao. Ulice Lipove bile su dobro oiene, ali se ipak kroz
njih teko kretalo. Kroz sporedne ulice to su mogli samo peaci. Jedino je pred
crkvom bio ist irok plato, pa je tu moglo stati vie sanki i zaprega. Trgovci su se
kao i uvek pokazali najspretnijim. Do njihovih radnji lako se moglo doi. ak ni
izgladnelih pasa ove godine nije bilo mnogo po ulicama. Knez je jednog dana u
kinu jesen zaao sa desetak dobrih strelaca i pobio sve pse lutalice. Blagodet
toga se odmah osetila, a grad je konano mogao odahnuti.
Na imanju Crnojevia ivot se odvijao poput zimske idile. Jovan je bio
smiren i dobre volje. Za njega je post bio svetinja pa se tako i ponaao. Ostala mu
je i navika da svake nedelje ide u crkvu. Uvek je dojahivao sa jednim ili dva
momka, smerno sasluao slubu i onda ili otiao u grad, ili odmah kui. Ljubica
kao da je sinula. Odavno Jovan nije toliko dana bio kod kue i u tako dobrom
raspoloenju. Tome je doprinela i uspena prodaja imanje kojeg je nasledio od
gazda Itvana. Odluku je lomio skoro pola godine, pa kada je konano odluio,
sve ostalo je bilo lako. Kupovae oko Lipove ili ispod Sabatke. Badnji dan je
protekao u veselju. Dobro raspoloenje ulo je u sve momke, a Ognjen je priveo i
enu. No za estitanje Jovan je ostavio dan po prazniku. U selu zajedniki su se
okretale boine peenice, a kod Jovana u kui taj posao je radio Cvetko uz
pomo Tome Sukura. Unapred se znalo, jedno za kuu, jedno za Cvetka i momke,
jedno za poklon popu Jovi, a jedno za daj boe. A to je znailo ako naiu gosti
pa treba jo nasei. I ove godine dao je podobro june za grad.
Jedini tuan dogaaj bila je smrt stare Stake. Ali i pored poodmakle dobi
Jovan je dostojno oali i sahrani po svim obiajima. Pored njega i Ljubice, najvie
oaloen bio je Cvetko. Polu hajduk je od Stake prolazio najvie mrkih pogleda i
grdnji, ali je izgleda on posvojio nju, a onda i ona njega. Tako su ti udni
nemuti razgovori trajali godinama, a na kraju Cvetko nije mogao skriti suze.
Na Badnji dan Jovan obie imanje. Sve je bilo na svom mestu. Iz
konjunice je dopiralo tiho mekoljenje konja uukanih izmeu zidova od
cepanica, trave i ilovae. Na ognjitu Cvetkovi ljudi su veselo pripremali palenje
badnjaka. Gazda e ga malo kasnije prineti da bi momci oko njega naslagali drva.
Pusti ih da se raduju. Cvetko je vodio glavnu re kad je raanj bio u pitanju.
Posao se polako privodio kraju, pa e uskoro na ognjitu biti upaljen badnjak.
Potapa Cvetka po irokim pleima i krenu ka kui. Nikada mu nije bila lepa
nego sada u odsjaju snega dok je topla svetlost dolazila iz nje. Na ognjitu je
gorela vatra, a dim se nije oseao u prostoriji, samo fini miris hrastovine. U maloj
prostoriji se presvue u sveanu odeu u kojoj e prineti badnjak i doekati goste.
Tek onda Ljubica izae iz sobe i prie mu. Sve joj je video u oima. Tek da neto
kae upita je da li je sve spremno i dobi oekivani odgovor. Ponudi je da sedne.
- 300 -
Stidljivo se spusti pored njega. Je li ti stigla pomo iz sela. Znao je da jeste.

Glasni topot kopita prekide njihov nemuti razgovor. Odmah za njim i drugi, pa
trei... Jovan izae da pozdravi goste. Srdano se izljubie pa domain prinese
badnjak. Zaas ga opkolie cepanicama. Sve je bilo spremno za potpalu. Iskupie
se svi a badnjak veselo zaplamsa. Iznese se odmah rakija i vino i nasta veseli
razgovor. Cvetko je sa ponosom pokazivao etiri prislonjene peenice, pretei da
e postaviti strae ako se neko primakne. Rakija polako poe kruiti od jednog do
drugog. Pooe u kuu i posedae oko velikog postavljenog stola.
- Mili moji boiari. Okupili smo se po vekovnom obiaju da doekamo
najveu srpsku slavu, Boi. Badnjak sam upalio da izgori i odnese sve to nije
valjalo u ovoj, i da se stvori novo boanstvo koje e nam dati svega najboljeg u
novoj godini. Bog e nam pomoi da godine koje su pred nama budu bolje za nas
i za srpski narod gde god bude. Zovu nas svakako, Racovi i Cigani, i neljudi, ali
mogu oni initi ta hoe ako mi imamo zemlju i podlogu. Za nas se i danas
otimaju jer im treba naa krv. Ako je ve moramo dati, onda da je bar skupo
prodamo zbog nae dece. Sve e ovo jednog dana biti nae, pa neka nas onda ne
vole. Zapamtite da je maarski narod isti kao i mi i da mu nije nita bolje nego
nama. Moda samo loije. Zato kod nas uvek imaju mesta. Ja u biti pravedan,
ali jo stroi ako neto ne bude valjalo. Svako je od Vas i do sada mogao rei
svoje, moe i u budue, ali posle toga neemo priati nego raditi. A kako emo,
dogovaraemo se ovih zimskih dana. Neka vam je srean Boi i ivi bili, a ja
zajedno sa vama.
Svi sveano nazdravie i na duak ispie. Utom jedan od Cvetkovih
momaka zalupa na vrata sa veu da je badnjak izgoreo. Jovan izae sa njim
napolje pa kad se uveri, dade mu dukat za sreu. im se domain vrati veera se
nastavi. Jovan je znao da e ostati dokle on bude hteo, a svi su oni eleli veeras
biti i ovde i na drugom mestu. Nakon sat vremena ustade od stola, a pet minuta
kasnije i poslednji konjanik napusti dvorite. Odoe i neki Cvetkovi momci, ali
zato Cvetko iskoristi priliku da svrati kod gazde na jo jednu. Nasloni se na zid
razmiljajui je li pono ili jo nije. Mirisala mu je peenica. Pomisli da bi oni
njegovi ve odavno oistili sve do ranja da nije straha. Tek su ovu poslednju
nedelju kako tako postili, a ni na to ih niko nije terao. Nekadanji hajduk je bio
dobre volje. Imao je sve o emu je mogao sanjati, toplu sobu, svoj leaj, hranu i
kesicu dukata za pojasom. Nije se skrivao od nikog a radio je ono to je jedino
znao, ratovao. Veeras je imao jo jedan posao. Meu reduama koje su
pomagale po kui, bila je i udovica koju je on dobro znao a i ona njega. A
prespavae tu na imanju. A sutra ujutro zna se. Kad izae u mrak, po navici
krenu da obie ogradu spolja i iznutra.
- 301 -
Kad osta sam, Jovan zovnu Ljubicu. Kao da je ekala poziv doe odmah.
Hou da te darujem. Naredi joj da mu donese malu kutiju pa iz nje izvadi lepu
zlatnu narukvicu i prui joj je. Oi joj odmah zacaklie. No nita ne ree, samo se
prignu te ga poljubi u ruku. Srameljivo mu se nasloni na koleno dok ju je on
milovao po kosi.
Za mali boi, na praznik svetog Vasilija1 Jovan i Radosav su imali dug
razgovor. Trenutno su imali 150 ljudi spremnih za borbu. Kako ih podeliti i
popunjavati, kako poveati broj na tristo koliko je Zapolja traio. Ni sami jo nisu
znali kako koristiti puke. Mada mogu probiti oklop, bile su teke za noenje i sa
njima se moglo samo braniti. Strelci su imali na raspolaganju samo jedan jedini
hitac. Za drugi nisu imali vremena, jer protivnik nee ekati. Dogovorie se da
Radosav obui neke ljude posebno samo za njih. Svi ostali koji budu primani
moraju proi celokupnu obuku posebno sa maem ili sabljom. Ko god se ne uini
pouzdan ne treba ga primati, a svakog pojedinano proveriti. Najpre treba primiti
toliko ljudi da se broj povea na dvesto.
Februar je bio poput januara. Sunano vreme, temperatura tek neto ispod
nule, svi putevi prokopani, ljudi zadovoljni. Ta zima je bila Jovanova najsretnija
od kako je otiao iz Crne Gore. Ljudi oko njega jedva su doekali komandu da se
okupljaju i prisete kako izgleda maevanje. Jedino Cvetkovi nikada nisu prestali
da rade. esto ih je gledao, pa i oprobavao svoju vetinu sa nekim od njih. Svaki
od Cvetkovih imao je neku svoju specijalnost, ali su svi zajedno imali u sebi
ivotinjsku elju za tim da budu bolji. ak i po snegu, njihovo prikradanje bilo je
gotovo nevidljivo. Pred ciljem bi se poput zmija izvlaili iz snega i unitavali
zamiljenog neprijatelja. Cvetko je ponovo dokazivao da je mnogo vie od pukog
kavgadije. Spretnost sa kojom su njegovi momci gaali iz samostrela bila je
zapanjujua. ak toliko dobri da im je Jovan dao sve samostrela koje je na
raznim mestima kupovao. Osim nekoliko tekih koji su se natezali polugom, svi
drugi su bili maleni i laki, manjeg dometa, ali svi su u rukama Cvetkovih
momaka bili izuzetno precizni.
Jednog od tih lepih februarskih dana 1519. godine, momak mu javi da ga
danas oekuje pop Jovo i da doe kad bude mogao. Brzo se spremio i odjahao u
Lipovu. Svetenik ga upozna sa dva monaha Svetogorca koji su obilazili pastvu i
prikupljali prilog za Hilandar. Putovali su otvorenih oiju, mnogo toga zapazili,
uli i videli. U ove krajeve su pristigli krajem prole godine, ali su se dosta
zadrali u Vlakoj i Moldaviji. Sreli su brata Makarija i on ih je posebno uputio
na Jovana. Ovaj im odmah obea bogat prilog. Kalueri su bili pametni ljudi.
Nadahnuto su priali o Hilandaru i Svetoj Gori, uzvisujui ga, ali plastino
opisujui lepote ivljenja u aritu vizantijskog pravoslavlja u turskom moru. A u
- 302 -
Staroj Srbiji, Turci su stvorili takav sistem vlasti da svi oni koji su priznali
njihovu vrhovnu vlast, mogli su se moliti svom bogu, odlaziti u svoje crkve i
provoditi svoje verske obiaje. Bili su graani drugog reda, ali su dobili mnogo
vie nego to su oekivali.
- Poslednjih godina kao da je to pravo pojaano, pa nema ni samovolje tamo
gde se ranije redovno deavala. Ako ve narod nee u njihovu veru, onda bar da
ga uvrste u svojoj. - Monah je govorio razumno - Znaju oni dobro da pravoslavlje
nee pod katolianstvo, pa se zato nee stvoriti nikakav zajedniki tabor za borbu
protiv njih.
Jovan se seti i jedne Makarijeve prie o tome da su Turci lake osvajali
zahvaljujui obraunu vizantijaca izmeu sebe. Oni su i u pravoslavlju podravali
verski rat, a kako li je tek sada kada se ovde stalno sukobljavaju katolici i
pravoslavci.
- Velika je to razlika od ovoga kako je ovde. Tamo se ratovalo u jednoj veri.
Svako je hteo da bude u pravu, pa su tako oslabili dravu. A katolici su ovde jaki
i drava je njihova. Ali ako su tamo znali zavaditi jednu veru, onda e Turci ovde
jo lake napraviti zavadnju izmeu dve.
Monasi nisu bili krti u prianju. Videli su kako Turci organizuju svoju
vlast i samo je uvruju sa domaim ljudima. Niko im ozbiljniji otpor ne prua
jer naizgled sve povlauju narodu. ak su i neki nameti manji nego u drugim
turskim krajevima a nema ni mnogo pritubi na turske age i begove. Prolazei
kroz krajeve pod Turcima, zastajali su razgovarali sa narodom pa produavali
dalje. Na tom putu vrebale su ih opasnosti jer su i Turci znali da kalueri prenose
ono to su videli i uli. Dvojica monaha su stigli dolinom Morave, pa skrenuli u
Vlaku, na kraju stigli u Erdelj i Lipovu. Jovanu su ispriali sve to ga je
interesovalo. Ree da e im svoj dar poslati jo danas. im se vratio na imanje to i
uradi. Razgovor o Turcima mu meutim, nije izlazio iz glave. Sa zanemarljivo
malo snage drali su itavu jednu dravu u pokornosti. Sistem vladavine
isprobavan davno negde u Aziji, i posle samo glancan i doraivan, pokazao se
uspenim i na balkanskom tlu. A vojska je koriena tamo gde je trebalo udariti
elinom pesnicom i onda su Turci bili nemilosrdni. U istom su pokazivali svu
snagu i surovost protiv onih koji im se suprostave i dobrotu za one koji ih
sluaju.
Krajem februara Jovan sa sankama ode put Arada. U pratnji mu je ponovo
bio jedan od momaka koji je odbio da se bori protiv njega, Tomo Sukur. Kao da je
oseao griu savesti to se onda nije postavio pored njega, sada se trudio da uvek
on prvi proveri, vidi i ako treba prihvati boj. Jovan je i sada dobro doao, ali ga
Petrovi za ozbiljnije razgovore ostavi za kasnije. Zamak je bio pun gostiju kao da
- 303 -
je leto a ne zima. Dvojici se posebno obradova, Englezu Valopu i Suboti Vrliu.

Njemu se posebno obradovao pisar Zolt koji jo nije bio zavrio sve detalje na
karti pa je hteo sa Jovanom da je utvrdi.
Uzdrani Valop nije krio zadovoljstvo susretom. Ovog puta je bar to se
odee tie bio manje napadan, a vie gospodstveno uzdran. Kad mu Jovan ree
da mu Mori prija vie od Dunava, Englez se od srca nasmeja. Ve drugu zimu je
provodio kod Petrovia uivajui u njegovom gostoprimstvu, ali strogo vodei
rauna da po njegovim merilima rauni budu izravnati. Jo u novembru u
vreme prvih snegova, Englez je u svom udobnom stanu u Peti, razmiljao o tome
kako to lagodnije provesti zimu. A poelo je dobro, lovom u umama podno
Viegrada i na Sent Andrejskoj adi. Spremite mu je bilo puno divljai, a potrudio
se da pribavi i odlinog maarskog vina. Odjednom se drutvo poelo osipati.
Vlastela su krenula svojim putevima, a uz kralja su ostali savetnici, njemu ne
posebno bliski. Umesto sjaja, dvor se pretvorio u lanu fasadu iza koje se nije
nita deavalo. Setio se Petrovievog otvorenog poziva, spakovao stvari, pokupio
poslugu i neposredno pre meave stigao u Arad. Grof mu je dragovoljno ustupio
nekoliko prostorija, pa se Valop oseao kao kod kue. A u Arad kao na raskrsnicu
svetova, stizale su vesti sa svih strana. Trebalo ih je samo pokupiti. Tako je bio
na izvoru, ali i u prilici da sam uestvuje u dogaajima. No ovog puta se trudio da
bude nenametljiv. I bez toga Petar Petrovi je rado prenosio diplomati sve
informacije koje je imao, uvajui samo one koje se moraju sauvati. im su lepi
februarski dan to dozvolili poslao je kurira u Budim, a onda dalje u Vienu.
Poruka e tako stii do Engleske. ekao je instrukcije jer se dosta toga novoga
deavalo, to nije bilo u sklopu onoga to je pre dve godine dogovoreno. No za
iskusnog diplomatu to i nije bio neki poseban problem. Drao se osnovnog pravila
Dobro je samo ono to je u interesu Engleske a to je u ovom trenutku bilo da
Turska dri pod pritiskom Ugarsku i srednju Evropu, ali da ih nikako ne pregazi.
U okviru toga kretala su se sva njegova razmiljanja i svi njegovi diplomatski
saveti. Situacija u Ugarskoj se promenila i on je o tome detaljno obavestio Dvor, a
instrukcije je tek oekivao. U obilju tih novosti i informacija, po njegovoj proceni
dobrodola novost je bio i taj srpski, nazovi plemi Jovan. Od susreta do susreta
o njemu je menjao miljenje sa iznenaenjem primeujui kod njega neke nove
osobine koje u poetku ili nije zapaao ili su bile slabije izraene. Od jedine dobre
osobine koju mu je sa sigurnou pripisao, pouzdanost, sada je ve dodao i neke
nove. Ako se ne izgubi u tom moru malih plemia i sitnih dua, za verovati je da
e biti ovek o kojem e se tek priati. Radovalo ga je to je ovaj ne skrivajui to,
paljivo slua ono to on govori, izvlaei iz toga svoje zakljuke. Valop je primetio
kod Jovana jo jednu osobinu koja mu se u poetku inila u najmanju ruku
- 304 -
neprimerenom, a sada ju je cenio. Dok god je iznosio stavove, neke i pogrene, ili
jo bolje namerno pogrene, gde kad provokativne, a najee dvosmislene, imao
je u Jovanu paljivog sluaoca. No im bi skrenuo sa teme i diplomatski poeo da
krui oko nje, Jovan bi naoigled gubio interes i otplovio svojim mislima, a u
dva navrata je ustao od stola i izvukao se. Nije uradio nita namerno uvredljivo,
ali je nepogreivo ustanovio gde poinje priam ti priu. Tek proli put kod
Petrovia primetio je njegovo ponaanje za stolom. Lakoom je rukovao priborom
za jelo, nikad se ne zbunjujui kako da upotrebi viljuku a kako no. Nikada nije
kost u tanjiru hvatao rukom. A opet na putu, sluio se samo noem kao i njegovi
ljudi i to je bilo najnormalnija stvar. Uz sve to Jovan je malo ta zaboravljao.
- Iskreno se nadam da je veliki kralj Henrik osmi u dobrom zdravlju na
sreu i radost njegovih podanika. - Valop prihvati pozdrav, zadovoljan to se
Jovan sea imena kralja.
- Kralj je u dobrom zdravlju a onda i cela zemlja moe biti samo jaa i
bogatija. Ove godine daemo u Budimu veliki prijem povodom Coronationa2. To je
deset godina vladavina. Bie nam ast da tom prijemu i vi prisustvujete.
Jovan se lako nakloni.
- Mislio sam da tome prisustvuju samo priznati plemii.
- Da ali i svi umni i pametni ljudi i prijatelji Kraljevine.
Govorio je istinu. Engleska tog doba bila je karakteristina po mnogo
novoproglaenih sitnih plemia, ime je svesno umanjena vlast stare nasledne
vlastele. Nisu imali uticaj kao ljahte u Poljskoj ali nisu bili ni na margini
zbivanja kao u Maarskoj. ak je i najuticajniji inovnik kod Kralja, Tomas Vulsi,
kancelar i nadbiskup, bio tek sin trgovca vunom iz Ipsivia. I sam Valop pripadao
je niem plemstvu, ali mu to nije smetalo da gomila i privatno bogatstvo, vodei
rauna da ni u emu ne pretera. U Maarskoj je bio i Kepviselo i Nemes3 a to je
otvaralo sva vrata.
- Izgleda da imate dosta posla u Ugarskoj ovih godina ?
Valop se nasmeja. Posla je zaista bilo. Za njega jo vie jer je eleo sve da
zna i te informacije je paljivo sakupljao, ak i plaao.
- Ovo je lepa zemlja velikih mogunosti. Samo itom moete hraniti pola
Evrope, a vidim da odlino radite i sa bakrom.
Jovan se u metale nije mnogo razumevao, mada je poneto uo. To je ipak
bilo van njegovog interesovanja.Za veerom Valop je zapoeo temu o Turcima, gde
su mu domai mogli samo odati priznanje, jer je znao mnogo vie od njih.
- Nikog ne treba zavaravati to Turci ne napadaju. Uinie to kad se
najmanje budemo nadali. Selim je uzeo titulu halife, a to znai da moe pozvati
sve muslimane u sveti rat. Koliko je nama poznato, Turci su se sve ove godine
- 305 -
borili za prevlast u svom svetu, osvajajui teritorije i porobljavajui narode. Sada

imaju jedno i drugo.
Petrovi ga samo za trenutak zaustavi pitanjem ta e initi Engleska.
- Mogu ti rei samo prijateljski. Turci su nam neprijatelji samo zbog vere,
zbog ideala kralja Riarda i Jerusalima, ali po svemu ostalom oni to nisu. Nije
nam u interesu da se dalje ire po Evropi, ali ako su oni pretnja odozdo, onda
niko ne preti Engleskoj na severu. Mi sa Stambolom imamo veoma razvijenu
trgovinu, a vie je Engleza sada u Stambolu, nego u svim drugim zemljama
zajedno.
Nasta tiina a svako je mogao izvlaiti svoje zakljuke. Valop se oigledno
sve vie vezivao za Zapolju, verujui da je njegova snaga neophodna zemlji da
preivi. On u Jagelovie nikada nije verovao bez obzira na njihovu dugovenost na
vlasti. Pokojni Vladislav je za njega bio verski zanesenjak koji je gradio Prag, a na
kraju nije u njemu ak ni umro. Mladi kralj je imao puno oevih osobina, a uz to
loe savetodavce i samovoljnu vlastelu kojoj nita nije mogao.
- Engleska e pomoi onoliko koliko bude mogla. Na stav sam preneo i
kralju Ludoviku. Brine me jedino to Turci jaaju a svi ostali slabe.
Petrovi slee ramenima. Sve je dalje bilo van njegove moi. Mogao se samo
uzdati u sudbinu i Zapoljin razum, jer su njegova opredelenja bila jasna.
- Vie se ne moe stvarati ni Sveta liga protiv Turaka. Nema ko da je okupi,
a moda nema ni koga. Papa Lav nema onu snagu koju je imao papa Julije i
previe je posveen crkvenim pitanjima. Poljake zanima kako se obogatiti,
Maksimilijanu sada nije ni do ega, a Habzburgovci gledaju svoj posao i interes.
ak ni Hrvati nee ustati jer ih posle Krbave nema ko povesti. Molite dakle boga
za Zapolju a i da Turci sada ne krenu.
- Boriemo se ! - kratko e Jovan.
- Znam da hoete, ali Turci ako dou dolaze sa vojskom koja sve isti pred
sobom. To nisu razbojnike bande, ve najbolji vojnici na svetu.
Vee protee u tmurnom raspoloenju. Subota sutradan vrati optimizam
priajui drugaije prie. Dugo nije bio sa Jovanom pa iskoristi priliku da se malo
osame. Nakon prodaje imanja uglavnom je obavljao poslove za Zapolju preko
grofa Petrovia. Dosta esto je bio u Budimu, a zimu je rae provodio u Aradu
nego u Segedinu.
- Da li bi obavio jedan posao za mene - upita ga Jovan.
- Hou ako to nije protiv grofa.
- Nije, a bie plaen kao da za njega radi, moda i bolje. Ide u
Dubrovnik.
Subota je ve posao prihvatio im je uo prvu re. Za njega je Dubrovnik
- 306 -
bio san. Jovan mu potanko objasni ta od njega oekuje. Treba otii u Dubrovnik
im to vreme dozvoli, preneti poruku i objasniti ono to Jovanu treba. A treba mu
da se prikljui dubrovakom karavanu i sa njim prokrstari kroz Srbiju. Zato mu
je trebala dubrovaka podrka a jedan ovek mu je sve to mogao obezbediti.
Suboti oi zasijae. Bio je spreman da na put krene odmah. Jovan kao to je i
obeao najpre obavi razgovor sa grofom i potanko mu objasni ta eli. Subota e
pored usmene, poneti i pismenu poruku, a Jovan e mu obezediti pratnju za put,
a grof sve potrebne papire.
Nakon nekoliko dana Jovan se krenu kui. Pade mu na pamet da sa sobom
povede Valopa. Englez najpre htede odbiti, ali promeni odluku. Sutrada ujutro
sedeo je sa Jovanom u sankama dok su jezdili put Lipove. Najpre ga smesti u
kuu pa ga onda povede da mu pokae imanje. Bio je svestan onoga to ima. Ni
na koji nain se nije razmetao, niti je za tim bilo potrebe. Njegova kua nije bila
dvorac, ali je bila pouzdana od dobre grae i udobna. Englez se te veeri rano
povue na poinak, oamuen od istog vazduha i putovanja, dok je u kaminu
pucketala vatra.
Valop je sa zanimanjem obiao Lipovu. Hteo je da to uradi sam, pa mu
Jovan dade dva momka da ga prate. Ceo dan je proveo obilazei varo, po malo se
zadravajui svuda da bi na kraju zavrio u crkvi. Mada se nije sreo sa popom
Jovom, ostavi lep dar na ikoni. Uvee umoran stie na imanje, ali zadovoljan
onim to je video. Jovan ga zamoli da mu dozvoli da sutra vee priredi veeru
njemu u ast kojoj e prisustvovati i neki uglednici, ali svi prijatelji. Valop se rado
sloi ali uz uslov da se od njega ipak ne oekuje previe.
Gosti su uglavnom bili iz Lipove i blie okoline. Najugledniji meu njima
Tomo Balint ugledni Srbin zemljoposednik, stie prvi. Ovo mu je bio prvi put da
dolazi kod Jovana. Moda zbog godina, a moda i zbog drugaijeg naina ivota,
on i Jovan su se retko sretali, najvie u crkvi, ali su se uvaavali. Balint je imao
dosta zemlje i najvie je ratario, pa se obogatio od penice. Pop Jovan i kapetan
grada Stevan Krupnikovi stigoe zajedno. Ovaj drugi sa velikim brinama i
irokim pleima, toliko se promenio da ga Jovan vie nije izbegavao. Naredni je
bio Obrad Kosovac, vet trgovac solju iz Lipove, kojega je bio glas da nema toga
to ne moe nabaviti. Poslednji stie najveseliji lan drutva Mihajlo Rac, stoar i
trgovac, kome niko nije znao ni koliko ima ni gde su mu stada, a posebno je bio
poznat po trgovini sa Vlakom. Od njega je Jovan ve naruio dvadesetak turskih
konja. Od domaih ljudi od poetka je sa Jovanom bio Radosav.
Kako je koji dolazio, tako je u pratnji domaina ulazio u sobu i bio
predstavljen Englezu. Valop se dostojanstveno klanjao svakom pridolici,
pokazujui plemiku dobrohotnost na onaj nain na koji to samo engleski plemii
- 307 -
znaju. Jedino to je u svoje postupke uneo duu, a to ba nije karakteristika

engleskog plemstva. Ljubica je sve diskretno motrila iz prikrajka, gledajui da
devoje u narodnoj nonji na vreme dospe pie. Prialo se uglavnom o Engleskoj i
Valopa nije trebalo moliti. Na kraju sedoe za sto. Znajui koliko Valop dri do
etikecije, a hotei se dobro pokazati i pred uglednim Srbima, Jovan je posebno
skrenuo panju Ljubici da hrana mora biti posebna. I bila je.
Najpre lagana kokoija supa, tek da otvori apetit. Posle nje ievi od
juneeg mesa, neizmenino poslagani sa sitnim glavicama crnog luka, najpre
dobro skuvani u povru, pa posuti biberom i alevom paprikom. Odmah se iznese
vino iz Peuju, dar Martina Botua, toliko rashlaeno da se po aama stvarala
magla. Darovao mu je jednu petorku 4, a ostala su mu moda jo dva akova5.
Vrua pita sirnica samo pomoe da vino bolje klizi, a raspoloenje se iz asa u as
popravljalo. Na kraju Ljubica iznese dva velika pladnja sa pod saom peenim
komadima teletine, jagnjetine i jaretine. Ve posle prvih zalogaja gosti odadoe
priznanje kuvaru, a knez ree Ljubici da se posle ovog moe udati. Valop je bio
praktiniji pa zamoli Ljubicu da mu zovne kuvara. Kad joj majka doe i nakloni
se drutvu, Valop posegnu za mali depi na prsluku i prui joj dukat, molei je
da mu sve ovo jednom prilikom objasni, to kuvarica ponosno prihvati.
Razgovor ni jednog trenutka nije prestajao, a Jovan je svesno putao svoje goste
da dou do izraaja, molei jedino Mihajla Raca kad bi zabrzavao, da pria malo
lake kako bi Valop sve mogao razumeti. Ovaj je onda prelazio na maarski kojeg
je gost bolje znao. Valop kao da je zaboravio da je diplomata. Bio je iskren,
duhovit i zabavan sagovornik. Jovanu je bilo drago i zbog gostiju. Krupnikovi je
ud promenio, ali elju za prianjem nije. No ovog puta svaka mu je bila na
mestu. Na alost Valop nije bio optimista kada se poveo razgovor o budunosti.
elnici Lipove se malo trgoe, ali za kratko. I oni su predoseali da se vremena
menjaju, iskreno se nadajui da nisu u pravu. Od Turaka se ni veeras nije moglo
pobei, na ta Valop dobroduno primeti Ko o emu vi Srbi o Turcima. Samo to
ovog puta na alost imate pravo. Vino je delovalo pa se gosti potpuno opustie.
Tek u kasno doba prvi ustade gazda Tomo, pa onda nevoljno i ostali. Svaki
posebno pozva Jovana i Engleza da ih posete prvom prilikom. Tomo Balint se
okrenu Jovanu:
- Ma uli ti ta ree Englez Drite se zajedno, sad vam je prilika, nisam
ba siguran da sam ga najbolje razumeo.
- Gospodine Tomo, to je jedna od pria koju bih sa vama obavio im mi se
bude ukazala prilika.
Srdano se rukovae uz obeanje da e Englez biti gost kod gospodina
Balinta ve kroz nedelju dana. Cvetko je sa desetak ljudi ispratio goste dobar deo
- 308 -
puta. A Valop je u dnevnoj sobi vrtio glavom.

- Teko mi je verovati da meu toliko Srba koliko ih je veeras bilo ovde,
nije dolo do svae - pa se nasmeja i zagleda u Jovana - Neto ti moram priznati.
Odavno nisam bio sa interesantnijim ljudima, mada se vidi da su iz naroda. A ja
se nadam da sam udovoljio radoznalosti tvojih gostiju.
- Vie od toga. Gde god doemo Srbi se oseaju ugroenim, pa im je svaka
lepa re melem na ranu.
- Vi volite da budete voljeni! A stalno oseate da niste svoji na svome. I tu
mnogo greite. Zgrabite ono to imate, poput ovog u Lipovi i to je vae. Nije moje
da se meam, ali dole skroz do Dunava ima zemlje koja nije niija. Vi Srbi koji
volite zemlju neete to da uzmete, a pred nosem vam je. - Jovan htede da
protestuje - Znam ja da to neko ve na papiru ima, ali zemlja je onoga koji je na
njoj sa obe noge. Uskoro e svakom kralju trebati vae usluge. Onda traite ono
to moete dobiti i tu budite jedinstveni. Niko vam to nee moi odbiti.
- Mi smo tek aica pravovernih u papskom moru.
- Nekada odluuje i manje od toga, ali ne svaajui se. Trai od Zapolje da
ti da Baku pa tamo napravi dva, tri sela i onda je to tvoje. Ja u mu preporuiti
da to tako uradi.
- Nee to biti lako. Nismo katolici!
- Misli li ti da oni koji lako menjaju veru moraju biti potovani. Okreni se
iza sebe pa vidi.
Jovan se seti Jakia. Od Dmitra i Petra nije bilo silnijih, jaih ni veih
Srba. Ali kad oni pomree, sinovi kao da su se utrkivali ko e pre u novu veru.
Dmitrov sin Petar promenio je veru pre nego to se oenio. Seti se da je za njega
priao da u ovoj ravnici nema mesta za brdskog vuka, nego ga treba dotui. Pa
ipak nije mu se dalo samo sluati na raun Srba. Opsova to je retko kada inio
... pa od kojeg ste vi Englezi materijala?
- Od istog kao i vi, ali drugaije razmiljamo. Vi imate neku prokletu elju
da se drugima dopadate. U tome toliko preterujete da je za vas ast umreti za
drugog. Mi Englezi smo jedno nauili. Bog je najpre nas stvorio pa tek onda
druge. Uvek, ali zapamti, uvek, najpre mislimo o sebi i sve to radimo inimo tako
da ouvamo svoje interese. A ti gledaj najpre da uini sebi, pa e tek onda moi
uiniti drugima.
Vino je lagano prolazilo. Ljubica je tek ponekad provirila da vidi ima li ga
dovoljno. Tek oko ponoi razgovor zamre. Dok je odlazio na poinak Englez
potapa Jovana po pleima.
- Vidi ovo vreme. Lepe zime niti je bilo, niti moe biti. A to znai da se
mora uvati jer sa lepotom uvek ide zlo.
- 309 -
U svojoj sobi Jovan se najpre pomoli bogu.

U naredna dva dana mnogo toga se deavalo. Ve ujutro stie kurir za
Valopa od grofa Petrovia, sa poiljkom koja mu je stigla iz Engleske. Valop
otpeati pismo, ali mu se na licu nita nije videlo. Jovanu samo kratko saopti da
e mu se na alost morati zahvaliti na gostoprimstvu i krenuti, jer ga oekuju
neodloni poslovi. Jovan mu predloi da ih obavi odavde, ali Englez ree da mora
za Dubrovnik. Dolo je do trgovakog spora a on je najblii, pa treba da ode i to
rei. Kakve to ima veze sa diplomatijom upita Jovan. Valop ga iznenaeno
pogleda Da nije trgovine ne bi bilo ni diplomatije.
Pitanje je bilo kako stii do Dubrovnika. Jovan predloi da Subota putuje sa
njima, pa e dati pratnju. Valop radosno prihvati. Sutradan ga otprati u Arad.
Vee pre puta, Jovan je dugo razgovarao sa Subotom Vrliem. Ponovio mu je ta
eli i kako to postii pa mu na kraju predade pismo za Ivana Crijevia. On e
karavan ekati u Zemunu, ali u sluaju bilo kakve izmene plana, Subota mu to
mora javiti. Ognjen e sa desetak momaka sve uraditi da bezbedno stignu do
Trsata, ali ga moraju sluati. Ujutro se pozdravie, a Valop samo kratko ree
Vidimo se u Beogradu.
Petar Petrovi se spremao u Kalou a odatle e ako vreme bude dozvolilo
preko Dunava u Pe. Jovan se istog dana vrati u Lipovu. Ni njega mesto nije
dralo pa najpre odjaha do Mihajla Raca. Trgovac ga lepo doeka i odmah pogodi
zato je doao. Jovan kupi 150 juneih koa i odmah ih kaparisa. Rac ga natera
da kupi i stotinak ovijih, a on e ih zauzvrat spustiti svojom ajkom do Dunava
kad mu to Jovan javi. Obojica su bili zadovoljni.
Te veeri u priu o Stevanu tiljanoviu6 a da se ni sam nije nadao da e
je uti. Trgovac se oigledno nije zanimao samo za stoku i trgovinu. Interesu su
mu bili puno iri. Jedno ipak nije mogao odgonetnuti, na ijoj je zapravo strani.
Trgovac u neku, sam razbi dilemu Ja sam za sve srpsko i nita me drugo ne
interesuje. Ako vidim da kralj poputa, ja sam za kralja, ako neko drugi, onda za
njega, ali samo ako je nama u interesu. Kao da mu je Englez drao posebne
asove pa je sada govorio kao on.
- A tiljanovi ?
- E to je drugaiji ovek. Ja jesam za Srpstvo i sa crnim vragom u se
uortaiti ako e nama Srbima od toga biti bolje, ali sam i za zaradu. tiljanovi ti
je sav za narod. Sam ima malo, ali narodu puno ini. Trgovao sam po zapadnom
Sremu, tako sam ga upoznao. Bogata su to sela i ako su maarsko vlasnitvo, a
puna su Srba. Hvale ga na sve strane i Srbi i Maari, a on sve dobro uraeno
pripisuje velikau Moru, pa je tako milo i njemu. A svuda se on pita i o svemu
odluuje.
- 310 -
- uo sam za njega, ali ga nisam imao prilike upoznati. ak sam proao

kroz Srem a da ga nisam sreo.
- Dosta je pokretan. Ja mislim da je na stanu u Moroviu, ali za vlastelina
obavlja poslove u svim drugim gradovima u Sremu pa i dalje. Gde se on pojavi
srpski narod zna da mu je doao najvei prijatelj. Dobar je prijatelj Radia Boia,
a koliko znam dobar je i sa Tomom Balintom.
- Ne zna odakle je ?
Mihajlo Rac to nije znao, tek toliko da je tiljanovi doo, ali i da je ve
sigurno desetak godina u Ugarskoj.
Od Raca, Jovan odjaha preko ka planini da vidi kako su mu stada
prezimila. Sve zatee u dobrom raspoloenju a stada uveana za zimske jaganjce.
Zahvali se bogu za ovu lepu godinu, prieljkujui da i naredna bude takva. No
ovakva se vie za njegova ivota nee ponoviti. Po obeanju odjaha do Tome
Balinta. Njegova velelepna stamena kua bila je poput gazde. Iza nje su bila
velika zidana skladita za ito. Domain ga uvede u prostranu sobu, mnogo veu
nego to ju je Jovan imao kod svoje kue. Mada nije bio lovac, sva je bila zastrta
krznima od razne divljai a po drvenom patosu su bile naslagane ovije koe. I
ako je bio u godinama, dobro se drao i jo uvek bio sposoban da sve poslove
uradi. Mada nije davno prolo, obradova se ponovnom susretu sa Jovanom. Ne
bez ponosa zatrai da donesu ono specijalno vino da se njegov gost uveri da i
stariji znaju odabrati.
- Ovo je auspruh7 iz Tokaja, koji verujem da nisi pio. Za nas dvojicu e ga
biti koliko treba, a samo se za posebne goste iznosi - nazdravie jedan drugom, pa
poveerae. Tek kad sluinad napusti prostoriju, Toma Balint se sav posveti
svom gostu - Vidim da ti misli to i onaj Englez. Kae da se moramo vie
ujediniti jer samo tako moemo vie dobiti.
- Da !- Kratko odgovori Jovan.- Nema nam druge. Mi smo u Maarskom
moru i tu svaki njihov i najnii neme8 vie vredi od srpskog despota. A onda
moe misliti kako je ostalima. Moramo biti zajedno, jer samo tako moemo
uiniti bar to da nam svaki put ne uskrauju prava i poveavaju obaveze. Nego
kako bude njihovim plemiima, tako nek bude i naima.
Toma Balint je mislio isto, ali nije naglio. On je Jovana znao po uvenju,
kao potenog oveka, ratnika i velikog Srbina, ali jo nikada nisu sedeli i ovako
razgovarali.
- Ako se ikada sastanemo, svaka naa re bie odmah preneta dalje, a
pitanje je da li e je preneti onako kako je reeno.
- Gospodine Tomo, ujem da ste upoznati sa Stevanom tiljanoviem, a ako
jeste onda znai da ste o ovome ve sa njim razgovarali. On je najvei pobornik
- 311 -
srpske sloge, jer misli da samo tako srpski narod moe opstati.
Tomo Balint zastade samo na tren.
- tiljanovi je velika pamet. Neto od toga to on misli moe se ostvariti,
drugo ne moe. Ja nisam ratnik, mada se nikoga ne bojim. Nisam da stvaramo
novu Raku na ovome tlu, ali jesam za to da znamo ta hoemo. Najmanje nam
sada treba rat sa Maarima, a do njega bi dolo ako bi u nama videli neprijatelja.
Niti mi moemo bez njih niti oni bez nas.
- Znamo li mi ta hoemo i kako to postii?
- Neki znaju, neki ne znaju. tiljanovi misli da sve treba raditi korak po
korak i drati tvrdo ono to se postigne. Misli da despotsko ezlo treba da dobije
neki uticajan Srbin i da on bude taj koji e sve okupljati i voditi. Obaveza je
srpskog despota da ima stalno 1.000 ljudi pod orujem, to on teko moe postii
ako je sam, ali ako mu drugi pomognu onda moe. A ta sila bi se koristila i da se
neki nai plemii privedu redu. A najvanije je da kralj i plebs znaju da nita nije
protiv njih. Uvideli bi i oni uskoro da su Srbi jedinstveni samo pod jakom rukom i
da samo mogu kao takvi koristiti dravi.
- Sve je to tako kao to kaete, ali jo uvek svaki od nas vodi svoju politiku
ne obazirui se puno na druge. A ujem da neki uzimaju drugu veru.
- Ali se narod ne osipa! to ga vie pritiska on je sve vie uz svoju veru i
svoje svetenike. Da malo popuste, ko zna da li bi se i oni utapali u katolikus.
Znam da ovako ne valja, a kako valja to samo bog zna. - Bilo je u njegovom tonu
nege rezignacije, moda i razoaranja - Ja sam sa nekim naim plemiima
razgovarao, dobro sam sluao i tiljanovia, pa sam na kraju dao svoj pristanak
da u kad god to bude trebalo biti tamo gde se o sudbini naeg naroda bude
razgovaralo. Ali ja hou da razmiljam svojom glavom i neu da mi niko nita
natura. Jesam za dogovore, ali nisam za silu.
Jovan pomisli da Toma Balint razlono govori. Izmeu njih dvojice postojala
je tek jedna razlika. Ono to je Balint mislio ostvarivati korak po korak, Jovan je
hteo odmah i u celosti. Ni jedan ni drugi nisu beali od ugarskog kralja, samo to
je Jovan u kralju video tek titulu bez znaenja i velikih obaveza, a Toma istinskog
vladara. Tako i ispria. Toma Balint se nasmei tek krajikom usana Zato
moramo razgovarati da bi se uskladili. Zavrie sa tim da e ako skup srpskog
nieg plemstva bude skoro zakazan, on urediti da na njega svakako bude pozvan i
Jovan. A do tada, ne treba ratovati sa susedima ako se to ne mora a kralja
Ludovika treba potovati kao svog vladara.
- 312 -
2. DEO
- 313 -
glava 11.
KROZ SRBIJU 1519.

Promoter:

- 314 -
Majske kie unitile su u Beogradu i ono malo prohodnih trotoara. U

pratnji Tome Sukura i nekoliko momaka Jovan Crnojevi krenuo je iz Zemuna
da se javi dubrovakom konzulu i dogovori ono to je naumio. Kroz blato jedva su
stigli do odredita. Nikola Berko je bio ve ko zna koje koleno dubrovake
trgovake porodice. Vekovima su njegovi ili sa karavanima dok nisu stekli
dovoljno ugleda i moi da zastupaju Republiku u drugim gradovima i na
dvorovima. etrdesetpetogodinji Nikola je to radio u Beogradu, drugi Berko je
bio u Solinu a trei negde u Bugarskoj. Cela filozofija je bila jednostavna, kupiti
to jeftinije, prodati to skuplje. Preko cele godine oni su pregovarali sa
potencijalnim kupcima, lagano pletui mreu oko njih, pipkajui i ispitivajui,
radujui se i naizgled ljutei da bi onda kad konano karavana stigne nepogreivo
odreivali cene u prodaji i u kupovini. Od njihove procene zavisilo je ta e i
koliko karavan doneti i kako to to donosi, najbolje prodati. Jovan mu ree da
oekuje Ivana Crijevia i e ga ekati u Zemunu.
Vreme se oteglo i tek polovinom juna dobi vest koju je oekivao: Dubrovani su u
Kupiniku. Susret sa Ivanom Crijeviem bio je onakav kakav moe biti samo meu
prijateljima. Sav srean sa njim je bio i Subota Vrli. Jovan brzo objasni prijatelju
kakve su mu namere i kuda eli da putuje. No najpre su dubrovani morali
zavriti posao zbog kojeg su doli, najpre u Kupiniku pa onda u Zemunu i
Beogradu. Tek kad zavrie trgovinu, Ivan i Jovan se dogovorie oko detalja. Sa
dubrovakim karavanom e prema Niu petnaestak Jovanovih ljudi kao zatita
ali e voa puta i dalje biti Migo Cvikovi. Treba u karavanu ostati neprimetan,
sve uti i sve videti.
Dubrovani su zaista imali efikasan nain za otvaranje svake brave. Bez ikakvih
problema i neprilika zaputie se irokim putem za Stambol, a da im Turci ni
jednog momenta nisu pravili nikakve probleme. eviri1 su ve bili upaljeni kad
poslednji konj iz karavana ue u saraj podno Smedereva. Smederevo je bilo jako
tursko uporite sa preko 2000 redovnih vojnika smetenih u tvravi. U dobro
zatienoj luci stalno se nalazilo est ajki sa posadama, a povremeno su stizale i
druge iz Vidina i Orave. Posada tvrave je izmeu ostalog kontrolisala
carigradski drum istei levo i desno od njega. Ono to je za Turke bilo
najvanije, iz Smedereva se vladalo ogromnim podrujem Srbije. Grad je pored
karavan saraja u kojem su bili smeteni imao jo jedan i nekoliko hanova. Ni
prilike za zadravanje nije bilo.
Sutradan po laganoj kiici, jo za dana stigoe u Lozice2. Ujutro su
nastavili dalje bez ikakvih smetnji. Sve je izgledalo sigurno i mirno. Napredovali
su pouzdano napred, a Jovan nita nije mogao videti od onog to je eleo. Peti
dan je doneo tek lepo vreme, a put koji se pred njima pruao, bio je ve dosadno
- 315 -
dobar. Oko podne primetie da imaju pratnju, ali nije bilo potrebe da zauzimaju
odbrambeni poloaj. Pratnja se uskoro izgubi, ali su Jovanovi ljudi i dalje bili
oprezni. Pred vee stigoe na Moravu. Reka se lenjo vukla koritom obraslim
vrbama. Turski drveni most preko nje nije delovao pouzdano pa se podelie i tako
preoe preko. Pravo putem nalazilo se Ravno.Ujutro ponovo krenue u samu
zoru. Ljudi su se opustili i po toplom danu avrljali dok su konji bez problema
nosili teret i kaskali u karavanu. Na odmoru, Ognjen ponovo primeti pratnju.
Dvojicu momaka posla u izvianje, ali se vratie neobavljena posla. Migo koji je
ovuda prolazio mislio je da ih jedino mogu saekati na par kilometara odatle pa
do pod vrh Rtnja, jer i gore ima turska posada. Ognjen ponovo posla izvidnicu
napred i ovog puta su videli ta ih eka. Na jednom platou lako prebrojae
pratioce, njih dvadesetak, po svoj prilici turski otpadnici. Trebalo se uvati od
nazad. im minue mimo prvog umarka, Ognjen se sa petoricom momaka
odvoji i skrenu u visok ibljak. Jovan odmah posla svoje ljude na zaelje. Kad se
konano pratioci pojavie, karavan stade. Odmah stadoe i oni. Nisu jo bili
spremni za napad. Kao da su neto ekali. Jovan kratko odlui, Idemo na njih.
Lako se videla mala pometnja meu napadaima. Htedoe okrenuti konje, ali
dockan. Sada se i Ognjen pojavi na drumu. Njegovi ljudi su u rukama imali
lukove i samostrele. Za napadaa, jedina ansa bila je probiti se kroz malu
Ognjenovu grupu. Kao to je i oekivao, Ognjenovi ljudi izbacie po strelu, pa se
odmah izmakoe. Dvojica napadaa ostadoe na drumu. Goni viknu Jovan i
veina njegovih ljudi se pridrui Ognjenu u ludom galopu. Na cesti Toma Sukur je
ve bio kod ranjenog razbojnika. Kad se nakon pola sata Ognjen vratio, razbojnik
je ve rekao to je imao i po kratkom postupku bio obeen na prvo drvo. Ognjen
izvesti da su sustigli tek dva oveka, a ostali su se razbeali po umarcima i
bunju. Nije ih dalje terao.
Razbojnici su bili Srbi - muhamedanci, neradnici i probisveti koji su preli
u novu veru, nadajui se da e im tei med i mleko. Kad od toga nije bilo nita
poeli su vrljati po selima sa leve strane Morave, a onda merkati karavane sve
u ime Alaha. Nekoliko manjih su opljakali, sve pobili i sklonili sa druma.
Nekoliko kilometara dalje imali su jo jednu grupu. Tu na tom platou su napadali
sa obe strane, a plen delili. Dubrovaki karavan ih je napao pre nego to su
oekivali.
Odmorie konje pre nego to su krenuli dalje. Izvidinica se vrati sa veu da
su otkrili straara koji motri na drum. Video je i on njih, pa e sad sigurno biti
oprezan. Tek to stigoe na plato, zau se rog. Bio je to signal da napadnu i jedni
i drugi. Na sreu onih drugih nije bilo. Kad na drum izaoe ljudi naoruani
kratkim maevima, dojaha Ognjen sa zaelja i u punom galopu ujuri meu njih.
- 316 -
Jovan se sa nekoliko ljudi odmah pridrui. Za nekoliko minuta put je bio

slobodan i karavan ubrza da se izvue sa opasnog terena. Nekoliko ljudi je
ozbiljno krvarilo, ali sve se uredi u hodu, bez zastoja. Nakon sat vremena na
platou okruenom umom ukaza se Arsena3. Odahnue kad ujahae u ogradu
karavan saraja. Ve nakon nekoliko minuta stie i turska patrola sa nekoliko
zaptija. Migo iskoristi sve svoje znanje turskog, da objasni predvodniku ta se
desilo. Ovaj ga pusti da se izlomata po turski, pa ga na istom srpskom prekinu
reima da e krenuti da ispita ta se zapravo desilo. Ujutro u saraj stie i
zapovednik u pratnji zaptija. Najpre se zahvali na pomoi u trebljenju razbojnika,
ali na alost posao jo nije zavren i to tek oekuje njega i njegove ljude. Aga
odmah ponudi da e do Spahike dati karavanu pratnju jer nikako ne eli da
neko u njegovom zijametu ugrozi ugledne dubrovane. To je ve za Migu znailo
da mora biti spreman za nove pregovore, jer niko pratnju ne daje za dabe.
Namrti se, a aga to shvati kao nezadovoljstvo ali bili su na njegovom terenu i
igrali po njegovim pravilima. Turin je bio ljubazan.
- Ni to ne mora biti. Pratnja dosta kota, a danas novaca nema niko.
Saekajte!
Migo i Ivan razmenjae brze poglede. To je bilo najloije reenje. U turskoj
terminologiji to je znailo da e karavan ostati na Ranju dok god to aga bude
hteo i plaati skupe usluge u saraju, od kojih aga sigurno ima koristi. Turin je
zacrtao koliko mora dobiti, sada je samo trebalo otkriti koja je to suma. I Jovan je
ve znao sva pravila ove igre i nikada mu se nije dopadala, jer je u njoj on bio
nemoan.
- Mi se ipak moemo probiti. Moji su ljudi veti i hrabri - pokuavao je
Migo.
Izgledalo je da razgovor odlazi predaleko i umesto olakanja, Migo se sve
vie upetljavao u kuine. Ivan tek sada prvi put progovori.
- Ja sam vlasnik ovog karavana i mislim da je agin predlog dobrodoao i
veoma plemenit. Mi smo spremni da snosimo trokove skromne pratnje koja bi
nas ispratila do sigurne teritorije.
Aga je postigao ono to je hteo. Dubrovani su ga molili za uslugu, jer ma
kako da se on ovde oseao sigurnim, sve se to moglo brzo promeniti. Dubrovani
su imali puno uticaja na Porti i trebalo ih je naterati da oni zamole. A aga je ve
odavno sebe obezbedio. Jednom u dva meseca njegov deferdar je pisao pismo u
kome se aga alio na mali broj vojnika, ali na sopstvenu golemu hrabrost u
uvanju puta.
- Moram druge ljude povui, a to sve kota. Gledau da to uradim odmah
ujutro. Ne verujem da tako neto moe kotati vie od 30 dukata.
- 317 -
Ivanu oi stadoe. Oekivao je manji namet, ali izbora nije bilo. Aga ustade,
a ustadoe i dubrovani. Turin se poe okretati, pa naglo zastade zagledan u
Jovanov pojas.
- Lep no ima kaurine.
Jovan pomisli da uz sve pare jo e i no morati da mu da. Aga e ostati bez
noa pa makar noas morao beati. Izvadi no iz pojasa i prui mu ga. Aga sa
panjom pogleda prekrasno oruje.
- Lep no - mrmljao je tiho. - Takvih ima samo u Persiji i nigde vie.
- estiti ago gde je iskovan to ne znam, ali je na ast dobijen. Zato ga sa
ponosom nosim.
- Dobijen ili otet ?
- Dobijen estiti ago, na obraz i hrabrost. - No je Jovan neprekidno nosio
od kako ga je u Vlakoj dobio od turina. Aga ga jo malo zagleda pa mu ga prui.
- Gde kae da si ga dobio ?
- U Vlakoj, od jednog velikog turskog ratnika. Zato ga nikad iz svoje ruke
ne dajem, samo sam ga tebi pruio kao velikom ratniku.
Aga neto promrlja sebi u bradu.
- Sutra ujutro doite kod mene u tabiju4 da vam kaem ta emo i kako
emo - nato se okrenu i sa pratnjom ode.
Kada zamae, Ivan opsova. Jo dvojica ovakvih pa se mogu hvaliti da sam
daba putovao i muio se. Jovan ga pusti da se izjada, iskreno ne saoseajui sa
prijateljem. Zarada dubrovana sigurno je mnogo, mnogo vea. Ipak trideset
dukata nikada nije bilo malo. Ulje na vatru, dodade jo i krmar. Obrni, okreni
dnevni boravak bi kotao pet dukata. Dubrovanina tek tada obli znoj. Valjda nije
imao dovoljno psovki pa je neprekidno gundjao circulus vitiosus5 . Ujutro
krguui zubima, Ivan dade Migi vreicu sa 30 dukata. Njih trojica pooe u
tvravu a jedan od sluga ih odmah uvede u odakliju6 kod age. Odmah unesoe
kafu. Aga neto apnu jednom momku i on se udalji, ali se odmah povrati nosei
u rukama no. Jovan se mahinalno mai za svoj. Bio je na mestu, a onaj to ga je
aga sada drao bio je potpuno isti kao njegov.
- Vidi da ima noeva kao to je tvoj - aga je govorio lagano, ali se po tonu
moglo osetiti da je dobre volje, - da si se zaklinjao a vi Srbi to volite, nikada ne bi
rekao da ima jo jedan.
Jovan se tek malo nakloni, utei.
- Verujem ago da takav junak i gazija7 poput tebe do ovako neeg moe
doi samo hrabrou i junatvom.
Aga klimnu glavom. Izgledao je zamiljen i spreman za pripovedanje.
- To ti je pria o dva jarana koja nekada davno, pre dvadesetak godina
- 318 -
krenue kroz pustinju Turag al Ilab. Nakon nedelju dana, premoreni i polumrtvi
stigoe do oaze gde je logorovala karavana za Hams. Kismet8 je hteo da pred zoru
karavan napadnu pustinjski ratnici. Hrabro se borei spasili su karavan i odbili
napad, ali obojica zbog rana moradoe ostati u oazi. Voa karavana, plemeniti
Asaud ben Sur ostavi im trojicu robova memeluka da ih tite i dvore dok ne
ozdrave. Za hrabrost svakome pokloni po jedan no, taj koji je kod tebe i ovaj moj.
Kad se jarani oporavie, zeman doe da se krene, pa im memeluci predadoe po
jednu kesicu sa zlatnicima. Jedan jaran poe u Stambol, drugi po svetu pa tako
stie u Vlaku. Tamo je dokazivao svoju hrabrost i smelost, pree u Dobrudu i
tamo se iskaza kao glasovit junak. Brzo postade bimbaa, pa onda dobi na
upravu grad Kazanlik, odakle stiu svi ovi prelepi mirisi. Drugi za vernu slubu
stie ovde i tu ostade. Dunjaluk9 je mali, a dosluk10 je vean. Ja znam kako si ti
taj no dobio, znam za tvoje herojstvo i plemenitost. Zato e dati pet dukata za
ovo to smo vas uvali a pet dukata za zaptije koje e vas ispratiti. I ovde ste uvek
dobrodoli. Neka vam Alah bude u pomoi.
Napolju Jovan doapnu Ivanu. Red je da sada onih dvadeset preostalih
dukata podelimo. To bi bogu bilo milo, a meni drago. Dubrovanin se samo
nasmeja obeavi ast kad stignu u Ni. Zaptije su zaista svoju ulogu ozbiljno
shvatile. Pratili su ih ceo dan do narednog saraja. Jovan ih poasti veerom, pa
dade desetniku dukat. Ovaj ga dostojanstveno pozdravi. Da Zapolja moe da vidi
kako me Turci pozdravljaju pomisli na tren. Jedva se suzdra da se ne nasmeje.
U Niu Jovan i Ivan su bili u dubrovakom poslanstvu. I ovde je spolja
delovalo neugledno, ali je iznutra imalo tri sobe i prostor za smetaj ljudi, a u
produetku zgrade, tvrdo zidani magazin. im je konzul prepoznao Crijevia
dostojanstveno ustade i uz naklon ga pozdravi. Nenametljivo mu je ukazivao svu
moguu panju, ali bez lane servilnosti. U prvoj prostoriji, oskudno nametenoj,
zadrae se tek koliko da se pozdrave. Druga prostorija, velika odaja izgledala je
sasvim drugaije. Udobne stolice, lep hrastov sto za pie i drugi za ruavanje.
Odmah im iznesoe neto za osveenje, pa pristupie poslu. Tek nakon toga
Crnojevi dobi priliku da ispita konzula. Zapanji ga koliko je dubrovanin znao.
Nita nije promaklo ovom podaniku Republike, od cena do broja vojnika, straa i
komandira. Kad mu Jovan odade priznanje, konzul samo zakljui da radi svoj
posao najbolje to moe, a trgovina i diplomatija su uvek ili jedno uz drugo.
Veliki dubrovaki karavan iz Trakije, stigao je u Ni tano na vreme. Ivana je to
radovalo jer je mogao nastaviti svoju misiju. Uvee se on i Jovan izdvojie.
Dubrovanin je imao veliku molbu. Hteo je da Jovan otprati deo puta ovaj
karavan, a Migo e ve usput sa dubrovakim konzulom nai drugu pratnju za
dalje. Za uzvrat, posebno e u Stambolu iskoristiti sve veze i saznati koliko god
- 319 -
vie bude mogao. Jovan lako ponudu prihvati jer mu je odgovarala. Ujutro krenu
sa karavanom prema Pazaru. Ne bez strepnje, Ivan mu ree da pripazi, jer bez
obzira na sve, uvek je karavan odlazio u neizvesnost. A unutra je bio Crijeviev
kapital. Tu se prijatelji rastadoe. Prvi grad na putu bio je Urup, ist i uredan i
koliko je Jovan mogao videti, sa puno srpskog ivlja. U malo stenjenom, ali
urednom saraju, Jovan upozna i jednog od najsimpatinijih dubrovana to ih je
do tada sretao. Doekao ih je irokog osmeha reima Dobro doli u Urup.
Nekako se svi smestie u saraj. Dok se spremala veera Jovan se sa svojim
momcima spusti do Toplice. Hladna voda je prijala pa se zadrae na reci due
nego to su mislili. Migo ih doeka reima da je mislio da su se podavili. Seti se
dubine Toplice, pa se svi nasmejae. Nakon nedelju dana mirovanja u Niu,
ljudima je ovaj prvi dan putovanja bio dosta naporan. Domain Matko Vlatkovi i
Migo su ve pokazali papire, pa su sad na miru mogli pijuckati do veeri. Matko
je znao sve to je Jovana interesovalo. I ovde u Toplici vojske je bilo malo, ak nije
bilo ni toliko turskih doseljenika kao u drugim krajevima. Okolina je bogata, pa
su dubrovani ak otvorili i svoj fondacco11 i nisu pogreili. Dubrovanin ga
povede da mu vie pokae i mada u suton, grad se dobro video.
- Vidi li ona turbeta - Jovan ih pobroja etiri - Svi se jo i ne vide. Svi su
podignuti u slavu turskih ehita. Kad vidi tulbe znaj da je podignuto onome koji
je za veru pao. A zna li ti ko ga je u raj poslao. Hriani! Tako da kad proe
pored tulbeta skini kapu i prekrsti se. Tako pozdravlja nae junake i
pobednike.
Ujutro, karavan nastavi dalje. Put je i dalje bio dobar. Najpre se putovalo
ravnicom, pa krenue uz reicu ka brdima. Veliki saraj kao da iznie iz zemlje na
prostranom proplanku, ali odmah uz reku. Stigli su u Grgure. No Jovan je jedva
ekao da nastave dalje.Tek kad ujahae u iroku plodnu dolinu pred Pazarom,
Jovan je znao da su tu negde srpske svetinje urevi stupovi, Sopoani i stari
Ras, prva srpska prestonica. Kad je prihvatio Ivanovu molbu da ide do Pazara u
glavi mu je bila ta Stara Srbija, kolevka naroda i najvea svetinja. Zato je lako
promenio plan.
Dubrovani su znali sve u Pazaru a i lokalni trgovci njih. Prostrani karavan saraj
na ulazu u grad delovao je poput drugih slinih, ali je imao i svoje posebnosti.
Najpre zato to je skuplji, to Migo nezadovoljno prokomentarisa. Dubrovaki
konzul je za kratko vreme bio u saraju. Jedina slinost sa Matkom Vlatkoviem
bila je u tome to je i on odlino znao svoj posao. Mada je Migo po dubrovakoj
hijerarhiji bio ispod njega, konzul mu je govorio sve ono to bi rekao i Ivanu
Crijeviu. Kad je posao u pitanju, padale su sve staleke granice. Na kraju mu
predade i pismo za senat. Sve to je rekao bie tano preneto onome kome je
- 320 -
upueno, zajedno sa pismom. Jovan se u taj razgovor nije meao, ali primeti
zabrinutost na Migovom licu kad konzul ode.
- Tovar mi se poveao, pa u morati voditi jo 15 iznajmljenih konja, a te
vodie ne znam dobro. Provereni jesu, ali ko zna... Vei karavan ti je uvek vea
briga, a konji su mi i onako pretovareni. Jo dva tovara moram uzeti u Sjenici.
Bie to teak put - Migo je bio sve zabrinutiji. - Bilo bi dobro kad bi ti i tvoji ljudi
mogli sa nama bar do Pljevlja. To bi ti odmah ovde platili.
Jovan odmahnu glavom. Imao je dosta toga uraditi u Pazaru i nije mu se
odmah ilo dalje. A opet voleo bi malo do Vasojevia. Brzo odbaci tu pomisao. Nije
bilo vreme davati srcu na volju. Migo se pokunji. Dalje e morati sam. Ipak
sutradan uradi ono to je jo Ivan obeao, ode da produi Jovanov boravak u
Pazaru za petnaestak dana, za koje e vreme navodno naii novi karavan iz
Dubrovnika koga e Jovan dalje pratiti prema Stambolu. Sa neto novaca sredi to
kod turske posade, jer da nije, Jovan se mogao loe provesti. Turci su uvek bili
sumnjiavi prema strancima, posebno pod orujem.
Jovan na kraju popusti i odlui da sa Migom produi do Sjenice. I njemu su
gonii bili sumnjivi upravo zbog toga to su se svim silama trudili da budu gotovo
neprimetni. Pre Branievske reke Ognjenova izvidnica koja je krenula napred,
dobro zaklonjena, propusti karavan da proe pored njih, a oni ostadoe iza njega.
A na reci desilo se ono ega se Migo pribojavao. Umesto da preu reku, novi
gonie nestadoe. Uplaenom Migi Jovan samo ree da produi dalje, a on e ve
videti ta se deava. Odmah posla dvojicu momaka nazad da vidi ta je sa
Ognjenom. Plaio se da odvoji vie ljudi od karavana jer je moda i napred bila
zaseda. Kad prooe Vapu pred njima se pruila sjenika ravan. Vie opasnosti
od zasede nije bilo. Tek sada odvoji ljude i krenu nazad. Stigoe do onog odvojka
pa produie uzbrdo dalje, loim putem. Konji su ve bili umorni kad ih zaustavi
jedan od ona dva momka i povede do logora. Ognjen je saekao da odbegli gonie
polegnu da se odmore, pa po kratkom postupku jurnuo meu njih. Sve je obavio
neposredno pre no to e Jovan naii. Trojica gonia koja su pruali ozbiljniji
otpor bili su mrtvi, nekoliko ih je bilo ranjeno, a dva su bila nepovreena. Konji
su bili suvie umorni da bi se uzbuivali zbog malo vike. Jedan od vodia ih je
gledao sa mrnjom, utke. as kasnije koprcao se na grani. Drugi je bio puno
razgovorljiviji:
- Na pola sata odavde je utvreni grad Moravica. Idemo tamo jer tamo
prodajemo plen.
Nekadanji goni dobi dvadeset udaraca po leima pa ga ostavie vezana
pored puta. Neka mu dalje sudi sudbina, a Jovan pokupi natovarene konje i
krenu nazad. Srea to je prvi deo puta sve do reke bio sputanje, pa to koliko
- 321 -
toliko odmori konje. Bio je sumrak kad pregazie Vapu i stadoe da se odmore.
Tek to krenue po mraku, kad pred njih iskrsnue dvojica iz logora. Migo ih je
poslao da im pokau put do logora. Jagnjetina je ve odavno bila peena i hladila
se prislonjena uz drvo. Zaista je bila najbolja na svetu.
Sutradan se rastade od Mige, na njegovu veliku alost. U povratku u
Pazaru se javie dubrovaninu koji se pokaza kao dobar domain. On ih provede
kroz Jeni Pazar.
- Svi ovde rade svoj posao i svi su dobro plaeni za to. Nema mnogo ni
samovolje. Jeni Pazar je zlatno jaje koje svi mi uvamo da se ne bi razbilo- po
prvi put se konzul nasmeja.
Lice mu poprimi dopadljiviji izgled. Jovan tek sada spoznade da mu ni ime
ne zna. Zvao se Lujo i poput veine dubrovakih trgovaca po svetu, bio je biran po
sposobnostima, a ne po rodbinskoj vezi. Vremena za razgovor nije bilo premnogo.
Objasni mu da hoe na sever ka Drini. Dubrovanin je kombinovao. Predloi
Jovanu da podeli ljude na dva dela kako bi bili manje primetni.
- Poslau te sa porukom za Beograd. Tamo moe ii sa dva oveka, a ostale
momke alji za Prokuplje. Ti usput moe svratiti u Studenicu i posle se izgubiti
u planinama pa prema Drini.
Dogovorie se da e dubrovanin pripremiti pismo za Beograd u kome e
javljati o trgovakim poslovima, pa ako druge ne bude, neka Turci otvore pismo.
Sutradan dobi papire od Turaka. Jedne za Beograd, druge za Prokuplje. Jovan sa
Tomom i jednim momkom odjaha niz Ibar, dok ga je sa minareta ispraao
mujezinov glas. Projahae pored male Petrove crkve, ali ne skrenue prema
urevim stupovima. Jovan je uo da su ga Turci razruili i nije mu se svraalo u
jad razbacanog materijala i razbijenih fresaka. U Rakoj ga prvi put zaustavie.
Mada se sve obavi kako treba, ipak izgubi sat vremena. Pred vee stigoe na
mesto gde se Raka uliva u Ibar. Od davnina su to zvali Ue, a metani su stalno
ponavljali da je to ime selu dao Sveti Sava. Mada se videlo tek nekoliko kua
prostrana mehana govorila je o tome da ovde znaju svraati i vee grupe. Ne bi
Jovanu bio problem spavati van ograenog dvorita, ali dubrovani su uvek
spavali u ogradi, pa tako i on uradi. Kad konano veera bi gotova, slono
odluie da e jesti ono to su poneli. Za boravak u saraju ipak su morali platiti
pa to odmah uinie.
U ranim jutarnjim asovima bili su pred Studenicom. Skoro da nisu ni
opazili Studeniku reku koja je tekla pored njih, nestrpljivi da vide manastir.
Vrata nemanjike svete lavre bila su otvorena, a narod je ve ulazio unutra.
iroki i visoki zidovi nisu mogli Studenicu zatiti od Turaka, ali od razbojnika
jesu. Zato je i sada krupan monah stajao pored vrata motrei na svet koji ulazi.
- 322 -
Bio je u Carskoj lavri na svetoj srpskoj zemlji. Nije mu trebao nikakav vodi, on
je ovo mesto oseao, o njemu je sluao, sanjao ga.
Prenoili su u senci borova a ujutro sa suncem krenue na sever, ka Drini.
I dalje su izbegavali susret sa Turcima. Na jednoj okuci skrenue na planinski
put koji je vodio ulevo. Sela nije bilo nigde na vidiku, tek po neka drvena kua
prikrivena uz umarak, ili iza neke stene. Tek pred vee stadoe uz malu brzu
reicu12 i spustie se do nje. Zagledajui u nebo Ognjen ree da se manje
kupaju jer e noas sigurno biti okupani. Pred zoru poe kia. Dosadna,
neprekidno je kvasila ljude i konje, ne jaajui ali i ne stajui. Odlaganja nije bilo,
putovalo se dalje. Zarana se dokopae prostranih zlatiborskih proplanaka
iaranih umom. ak i na kii planina je delovala lepo i pitomo. Svuda zelenilo,
nigde kamena. Susretoe nekoliko stada ovaca, sakrivenih pod drveem, mada im
je i ono teko moglo pomoi protiv kie. Kia ih je pratila naredna dva dana sve
dok ne stigoe do Drine.
S druge strane reke ugledae kule zvornike tvrave. Poput strela u nebo
su strila dva minareta od damija. Nasuprot Zvorniku, s ove strane reke stajala
je skela na koju su se ukrcavali seljaci i stoka. Nije bilo nikakvih formalnosti jer
se Zvorniki sandak pruao sa obe strane reke. Ovde ve naoruana grupa ljudi
nije mogla proi nezapaeno. Trojica zaptija ih zaustavie i usmerie ka malom
hanu. Njihov stareina, lagator, nije nita sam hteo da odlui, ali nije bio
neprijateljski raspoloen. Smestie se u mali han, eljni da neto pojedu. Samo
nemojte svinjetinu, jer to ne drimo, ali im zato krmar ree da e sad biti gotova
jagnjetina. Posle jela uputi ih da najpre prou tvravu Radelj, pa tek onda da
logoruju. Jahali su niz Drinu i tek kod nekog sela naoe pogodno mesto, a
dvojica seljaka stigoe odmah da vide ko su i ta su. Rekoe im da su Srbi i da
idu dalje a ovde e tek prenoiti. A kako se krsti, Jovan se nasmeja i prekrsti.
Sad i seljacima odlaknu. im su videli grupu doli su da trguju, ali se nisu nadali
grupi naoruanih ratnika. Ostadoe sa njima jo dobar sat vremena.
U Paskovcu nastadoe prvi problemi. Dubrovani su ovde imali svoje
skladite, ali ne poverovae Jovanu da je od dubrovana poslat. to mu je Jovan
vie priao gazda je bio sve nepoverljiviji.
- Ti nisi vodi.
Jovan mu opisa Migu i nain putovanja to ga malo tre, ali nepoverenje
ostade i dalje. Pokua mu objasniti da su svratili da se malo odmore pa onda
nastave put, ali uzalud. Uto naie eribaa. Jesu li to vai? Dubrovanin
odmahnu glavom, Onda su nai. Izdade neko nareenje i etvorica skoie
prema Jovanu i Tomi. Istog trenutka obojici su sablje bile u rukama pa lako
odbie napad. Napolju se ula graja, a trojica momaka dojahae sa konjima.
- 323 -
Vojnici su imali snage, ali puno manje znanja. Jovan se okrete eribai. Nije bio
lo. Napadao je po turski, sitnim udarcima levo i desno sa namerom da iskoristi
svaku greku i odmah je kazni. Naiao je ipak na boljeg od sebe. Lako odbijajui
udarce, Jovan silovito zamahnu ka kolenu. Turin pokri udarac, ali mu je ve
narednog sekunda dugi no iz Jovanovog pojasa bio pod vratom. utke ispusti
sablju. Momci su ve zavrili posao u dvoritu, ali su im dvojica pobegla, sigurno
po pojaanje. Jedan od vojnika je leao mrtav na zemlji dok je momak psovao nad
njim. Prokletnik, rasporio mi je konja. Vezae odmah eribau. Ranjene uterae
unutra i vrsto vezae. Jovan je bio kratak. Doekajte ih strelama, pa ako
upadnu unutra svi na ma. Turin ga je sa mrnjom gledao. Ognjen doe sa
veu da se dubrovani organizuju unutra u kui. Ima ih desetak i sigurno e
napasti kad stigne pojaanje.
- Jahaemo, ali emo najpre ove nekrste skratiti za glavu.
Da su bili Turci, tako bi i uradio. Ovako izmeni odluku. Pokaza na jednog
vezanog i naredi da ga puste.
- eribaa e sa nama. Pustiemo ga im odmaknemo. Krene li ko za nama
naie mu odvojenu glavu....
Bez problema prooe ivicom sela a da ih niko nije ni pokuao zaustaviti.
Jovan je glasno razmiljao
- Zbunjeni su i bez eribae nee nita preduzeti. ekae da se vrati pa e
tek onda za nama. Ako ga ne bude ujutro, traie pomo, a onda mogu krenuti
tek sutra oko podne.
Jovan nije dobro raunao. im su odjahali, dubrovanin je odmah poslao
svog momka u Saezu13 pa je potera bila rano spremna. Desetak kilometara dalje
vezae eribau za drvo. Neko e ga ve pronai. Poturica osta psujui na sva
usta, ali se niko na njega nije obazirao. Napustie put pored Drine i krenue u
brda. Posle se pokazalo da je to bila odluka koja ih je spasila nevolja. Tridesetak
ljudi je krenulo u poteru za njima, ali su produili drinskim putem. Vie se nisu
sreli.
Jovan udari preko Vlaia na Kamenicu, selo na Tamnavi gde i prespavae.
Razmiljao je da li da ide na skelu prema Kupiniku ili na abac. U Debrca starom
gradu na Savi saznadoe da Turci kontroliu skelu sa jakim odredom i da se
silom nita ne moe uraditi. Ima ih dosta i stalno su u pokretu. Seljaci mu rekoe
da je bolje na abac, mada ni u njega nije lako ui. A kako ste vi ulazili kad vam
je trebalo upita ih. Seljak lukavo mirnu Imamo i mi svoje puteve. Objasni mu
da oni a i svi drugi kad im treba u abac, nau ljude koji ive tamo u okolini, a
oni znaju svaki prolaz. Turci se mnogo i ne trude da spree ulazak, jedino ne daju
veim grupama. Oko grada ima bar 200 Turaka i jo toliko Srba najamnika.
- 324 -
Ujutro dobie vodia i on ih dovede do blizu grada, a tokom noi preuze ih drugi.
Proveo ih je kroz strae a da ih nisu ni videli. Na rastanku isplatie to su
pogodili. Jovan zagledan u abac upita vodia kako ih je tako lako proveo. Da je
lako ne bi ti meni ovoliko plaao, pa nasmejavi se nestade u umici. Jovan sa
momcima bez problema ujaha u grad na veliku kapiju.
im prie, ode da se prijavi u tvravi na ostrvu. Zapoljino pismo odmah
razuveri Maare da je pijun. Ponudie mu da se smesti u tvravu, ali on ipak
odabra smetaj u gradu. Osta sa oficirima jo sat vremena u prii i to ih je vie
sluao sve manje mu se dopadala. Bili su samouvereni kao da ih brane zidovi od
deset metara a ne balvani isprepletani pleterom. Neto od tog vedrog raspoloenja
vladalo je i u gradu. Vesela atmosfera u krmama bila je protkana muzikom i
pesmom. Oko podne skelom preoe Savu. Za Beograd i kurira bilo je jo rano pa
Jovan produi ka Moroviu da upozna tog tiljanovia o kome je toliko sluao.
Lako naoe dvore, u kojima je stanovao tiljanovi, ustvari kuu od tvrdog
materijala, provizorno ograenu koljem. Nedaleko odatle na blagoj uzvisini
uzdizala se lepa crkva Svete Marije. Momak na kapiji ljubazno ih doeka i ode da
javi tiljanoviu da mu dolazi Jovan Crnojevi iz Gornje Zete. Odmah ih uvede
unutra. Na vratima kue se pojavi visok ovek, crne kose i brkova, tamnih
prodornih oiju ispod kao ugarak crnih obrva, Stevan tiljanovi.
- Ti si od Crnojevia - glas mu je bio krupan ali ne i grub.
Jovan klimnu glavom. ovek mu prui obe ruke pa se izljubie.
- Davno ve nikog iz naih krajeva nisam video - pa ga povede u kuu.
Odmah naredi da se smeste i Jovanovi momci i da im se da hrana.
- uo sam puno o vama pa sam iskoristio priliku da lino doem da vas
upoznam. Reci mi od kojih si tiljanovia.
- Koje zna?
- Znam Nikolu. On je bio uven ovek kod Crnojevia. Poreklom je koliko se
seam od Beia.
- Dobro zna. Iz Vitovog dola, a ja sam njegov potomak.
Zagledae se jedan u drugog. tiljanovi je bio i za oko lepa pojava. Mada
nije bio nakien zlatom, ipak je delovao gospodstveno. Stevan je po oevoj
preporuci rano postao knez u celim Patroviima. Vremena su se promenila pa je
knez morao iz Crne Gore. Imao je neke veze u Ugarskoj, pa je na kraju stigao
ovde u Srem, a u slubu Ladislava Mora.
- Moralo se sklanjati jer vie Mleanima nisam odgovarao po niemu, a
jednom me zamalo nisu otrovali. Sve bi to nekako i podneo da se oni ne dosetie
pa poee stezati a na kraju javno izjavie da dok je mene u Patroviima, narodu
e biti sve gore i gore. Nisam imao kud, ve na zboru kaem da se mora ii. Svi
- 325 -
me ispratie a ja sa neto ljudi preko Hercegovine eto stigoh ovde u Srem.

- I opet si uz narod.
- Sve inim da pomognem ovom napaenom narodu. Seljaci su ivnuli pa
sada ima i za njih i za gospodara. inim gde mogu i kad god mogu, a srea je da
me Maari putaju da sve sprovedem kako sam naumio.
Razgovor se rairi, a da su se obojica utrkivali da jedan drugom to vie
ispriaju. Jovan prvi pomenu da je uo da se srpski plemii potajno sastaju.
I ne trepnuvi odgovorio je odmah.
- Jeste jer jedino mi moemo dobiti neku zemlju i tu razviti naselje. Bez nas
ovaj e narod propasti. I tebe sam mislio pozvati, ali bi pre toga Boi sa tobom
popriao. Ve te je puno nahvalio. Sad ve ne treba. Bankada40 e biti za mesec
dana, a javiu ti gde.
Pogledae se.
- Koliko vidim bez bankade ne moe ni ovde, jo da nam je neko ostrvo ili
iva voda41, lako bi razgovarali.
tiljanovi se od srca nasmeja.
- Moraju se sloiti svi nai plemii i pokuati dobiti zemlju, ako je ikako
mogue Srem, Ba- Bodrog, deo Torontalske upanije, Slavoniju. Onda se lako
seliti i preseljavati. Maarima sada to ne treba, a plae se i Turaka pa bee
severnije. A nai ko po nekom dogovoru, kada i mogu birati, biraju u srce
maarske zemlje, gde su omeeni i zatvoreni. Kao da niko nije izvukao pouku od
ura Brankovia koji je imao imanja po celoj Ugarskoj i sve su mu to oduzeli.
- Hoe li na skupu biti i grof Petrovi?
- Ne! Nije ovo za velike nego za male glave. Oni veliki sve mogu sami, a mi
smo osueni da budemo zajedno ili propadamo. Eno ti i u starom kraju,
meusobno se kolju a poturica im radi ta hoe.- Rezignirano slee ramenima.
Paljivo da ga ne povredi Stevan ispita Jovana. Dopadalo mu se kako
okuplja ljude oko sebe. Zadivi ga kad poe priu o putovanjima i drugovanju. Kao
da je i sam uivao u svakoj Jovanovoj rei. Na kraju uutae. Spolja se uo
uobiajeni veernji agor. Obojica se maie za pehare sa vinom. Gde je ovo od
mog Patrovikog, ak je i Crmniko bolje, a ti zna kakvo je nikakvo njihovo.
Jovanu tek za tren prelete osmeh preko lica, dovoljno dug da ga Stefan primeti.
Zbog vina pripita. Jovan klimnu glavom i otvoreno se nasmeja. Daleko od toga
da je vino iz Patrovia loe, ali se to ne moe rei ni za Crmniko.
- Puno Srba ima u ovim krajevima. Dobro ive i zato se ne mogu poaliti na
Mora. Puno toga je meni prepustio, a jeste zadovoljan. Ja nikom nita nisam
zvanino mogao dati, ali bar ive ivot. Imaju, hvala bogu. Malo je kua koje
nemaju boinu peenicu. Mora naie ponekad, vidi da ga zadovoljno doekuju,
- 326 -
pa je i njemu milo. Gledam ja da udovoljim svakome, ali i da sauvam duu

narodu.
tiljanovi mu se dopao. Bio je razuman i pametan. U Patroviima se
nauio nositi sa narodom. Njega su jednoglasno izabrali za kneza a ni pre ni posle
njega, knez nije biran. Patrovski zbor tada je odluio da e Stevan dovijeka
kneevati a posle njega nee vie birati kneza. On e se oslanjati samo na
Carostavnik14 i svoju pamet. Radio je to i sada. Imao je svoje miljenje o svemu
to se ticalo naroda, ali se uzdravao da komentarie ono to ga se ne tie. Njega
je Ladislav Mora interesovao samo kao vlastelin od ije volje zavisi poloaj naroda,
a ta ovaj radi u svom dvorcu nije ga se ticalo.
Dva dana su ostali zajedno, pre nego to obaveze povukoe i jednog i
drugog. Jovan krenu prema Kupiniku, a Stefan za akovo. Sree se uskoro
ponovo. Jovan je po navici hteo da svrati u Kupinik, ali ga Ognjen razljuti kad
upita ta emo tamo. Ljutnja ga brzo proe, ali pitanje osta. Ni sam na njega
nije znao odgovor. Ipak proi pored Kupinika a ne javiti se despotu nije bio red.
Despot je bio u Brodu, a po Kupiniku su sevale munje i udarali gromovi od silne
ljutnje despotice.
- Dobro si se setio da svrati. Dolazite samo kad vam despot zbog neega
treba, a ni na kraj pameti vam nije da smo i mi ivi ljudi - znao je da novca imaju
dovoljno, a ako bi joj i zatrebalo imali su ta prodati. - Svi ste vi zaboravili ko su
plemenitai, a za despota da i ne govorim. ula sam od Lagode da si kroz abac
proao, ali si najpre otiao tiljanoviu, pa si tek usput svratio ovde. Znaj da je
despot vei Srbin no svi vi zajedno. To to vas ne priziva, to je zato to nee da
namee svoje gospodstvo, ve bi vi sami morali znati ko je despot i gde mu je
grad. A od novaca i ono to je bilo, smanjilo se. Jedva da ima za gardu. Neka vea
hajduija lako bi grad osvojila.
Jovan je verovao da se nasmeio samo u sebi, ali je despotica to sigurno
osetila. No razgovor time nije postao nita manje muan. Despotica je terala po
svome pa Jovan jedva doeka da se veera zavri. Do kraja nije birala rei,
nemilosrdno ibajui sve koje je znala. Jedva se oprosti. Besna poput divlje
make, gledala ga je kako izlazi. Njoj su se klanjale kraljevske glave, a ovaj crni
ovek ruga joj se dok je pozdravlja. Najjednostavnije bi ga bilo maknuti, ali
Zapolja bi to sigurno saznao. Nevoljno naredi da mu se otvori kapija.
Narednih dana u Zemunu Jovan se bavio momcima, odlazio do ribara,
povremeno izjahivao napolje da se konji ne ulenje. Nedelju dana kasnije stigoe iz
Nia dva momka nosei za Jovana zapeeenu poruku. Oprezni dubrovanin se
nije potpisao, niti je bilo gde bilo napisano kome se pismo alje. Za svaki sluaj!
Ivan Crijevi je mnoge stvari tano znao, druge sa sigurnou pretpostavljao, a za
- 327 -
ono to je sumnjao, iznosio je svoje miljenje. Na Balkanu se jedva nalazi petina

Rumelijske vojske. Tek se poela vraati na odmor i oporavak iz Anadolije. U
Stambolu se nudi nagrada za pristupanje u vojsku, to znai da je imala gubitke
u Anadoliji. Sultan je star, ali disciplina u vojsci je velika, jer zapovednici vrsto
dre vojsku u rukama. Nema sumnje da se pobedniki ponaaju, jer se stalno
ponavlja da ova vojska ne zna za poraz. Stari sultan sigurno nee imati snage da
pokrene neku veliku vojnu bilo kuda, ali je mogue da e usmeriti Rumelijsku
vojsku na neki cilj, jer vojska je najskuplja kad miruje. Piui u treem licu
saopti da su dubrovani potpisali novi ugovor sa Portom u kojem su im
potvrene mnoge povlastice, ali sa druge strane uvedena striktana kontrola na
prodaju soli. Vojne nee biti, ali treba svoje uvati a ne upadati preko Save i
Dunava, jer e se na tako neto sigurno odgovoriti. Za sada je dobro, ali bi lako
moglo biti gore. Usmena poruka bila je jasna. Dubrovaki karavan idue godine
kree sa proleem ka Beogradu. Neka Jovan sakupi to je vie mogue koa.
Dobie najbolju cenu kao da je sam nosi u Mletke na prodaju.
Jovan ve sutra pree u Beograd. Ponovo uvide da je taj bedem
hrianstva vojniki slabije organizovan od apca. Suvie je bilo mnogo ljudi koji
su se vrzmali oko utvrenja, suvie nehajno obuenih vojnika i mogao je
pretpostaviti, mnogo turskih pijuna. A tek nekoliko kilometara dalje, nad
glavama im je stajao rnov sa svojim topovima. Pomisli da bi abaki komandant
imon Logodi ve neto uradio, mada su se i za Hedervarijeve komandante Olaha
i Botu ule dobre rei. Za jednog da je odluan i prek, a za drugog da je mudar.
No za obojicu je vailo da su lino hrabri. uo je i za priu beogradskog
mitropolita Teofana da crkve ne bi bilo da je nije pomogao Jano Bota.
U dubrovakom konzulatu, razgovor je bio kratak. Jovan objasni kako e
mu kurir nastupiti, pozdravi se i vrati u Zemun. Tamo ga doeka stari prijatelj
Jovan Doli. Iriki zemljoposednik je uo da se kree po ovim krajevima pa je
svakako hteo da ga vidi. Oseao se nesigurnim na svome jer su mnogi hteli da mu
smrse konce, a jedva je ekao da se neto deava. Ta uzbuenja mogao mu je
pruiti samo Jovan jer je u njega bezgranino verovao. Doli je usput poneto i
trgovao, pravdajui se da novaca nikad nije mnogo. Jovan mu kratko objasni da
ove godine od nikakvog pohoda nee biti nita, ali bi ga voleo videti u rano prolee
u Lipovi, jer se tada sve odluuje.
Vie ga nita nije zadravalo u Zemunu, mogao je kui. U Slankamenu
provede ceo dan sa Markom Skobliem, jednim od ajkakih kapetana. Ujutro
krenu na put. Skelom preoe Dunav, pa krenue u pravoj liniji ka Feldvaru.
Skeledija ga prepoznade. Ree da e javiti da su tu. Pred vee Ognjen naredi da
se upali vatra. Znao je da e Jovan ekati hajduka. A i on je eleo da ga vidi Da
- 328 -
vidim je li neto nauio. Jovana probudi pred zoru dodir ruke po ramenu.
Momilo i dvojica njegovih momaka stajali su iznad njega, a malo dalje pokunjeni
straar. Odmah se probudi i Ognjen. Shvati da je hajduk priao a da ga straar
nije primetio.
- Znao sam da e postaviti isturenog straara, a jednom sam video kako ga
Radosav postavlja. Trebalo ga je samo zaobii. Ostalo je bilo lako.
Hajduk je delovao samouvereno i siguran u sebe. U zoru, pozva ih da mu
obiu logor. Pooe Jovan, Ognjen, Tomo i jo jedan momak. Logor je bio usred
ume, na malom proplanku. Svuda okolo trava je bila poseena, a kolibe
napravljene od oblica, izdignute iznad zemlje. Nekoliko ljudi koji su se napolju
izleavali ustadoe kad im jahai prioe. Jednog je Ognjen znao od ranije pa ga
pozdravi. im sedoe dodae im bardak sa rakijom pa se okrepie.
- Imam sada pedeset ljudi, dobro probranih. Sve mi je to uglavnom proletos
prilo.
- Kako ih prehranjuje?
- Dobro. Kad odem daleko i naiem na neko imanje, tamo ima i stoke.
Jagnjad ponesemo, a goveda zakoljemo i raskomadamo. Ako toga nema, onda
poaljem momke pa kupe od pastira iz okoline. Njih nikad ne diram. Nikad se ne
zna!
Ispria mu kako je birao ljude, ali sve koji su hteli nije mogao primiti. alei
se Momilo je tvrdio da bi do sada imao pravu vojsku, veu od one Zapoljine.
- Jeli sluaju?
Hajduk se ponosno isprsi.
- Veruju u trojstvo. Prvo je Bog, pa ti, pa ja. Ko drugaije pomisli, moe
odmah uzeti trik i obesiti se o najblie drvo, jer ja neu biti tako nean. Samo ja
mogu pustiti nekog da ode, a to radim samo kad moram. Volim da su mi svi pod
okom.
Prva grupa hajduka dojaha oko podne. Bilo ih je desetak. Doneli su dva
zaklana i iskomadana juneta. Iznutricu su zakopali da sakriju trag. Bili su
odsutni ve pet dana, jer ih je Momilo poslao na Dunav da izvide i ispitaju.
Muvali su se svuda do reke, obilazei vea sela. Promuvali su se i oko bogatih
imanja oko Sonte, ali nisu nita dirali. Tek kasnije su naili na junad i nisu mogli
odoleti. Probrali su dva manja i zaas obavili posao. Predvee Momilo najpre
pohvali ljude na dobro uraenom poslu i na kraju im napomenu da se ne kae sa
pastirima.
Svi se prihvatie veere. Hajduk je bio dobre volje.
- Znam svaku stopu reke i Crne bare. Mogu ti pokazati svaki prelaz kuda se
moe prei na konjima. Jedino ne idem prema Tisi. Tamo su ajkai a sa njima
- 329 -
niko ne moe.
Tek kad logor pozaspa, Jovan ga upita ta misli zimus raditi. Umesto da se
rasturaju po selima, predloi da doe u Lipovu. Hajduk odmah prihvati. Sutra
zadovoljan isprati Jovana do logora. Ako treba da udarim ili bilo ta uradim,
nemoj mi slati nikakve pisane poruke, jer ih nema ko proitati. Poalji mi
razumnog momka koji e mi sve lepo rei. Sve e biti uraeno kako zapoveda.
Prostranom ravnicom jezdili su na sever i nakon dva dana stigoe u Petroviev
Arad. Grof se obradova gostu a jo vie njegovom izvetaju. Fabijan je bio sa njim.
Neposredna opasnost nije pretila od nikud a to je znailo da ne mora primati nove
vojnike i tako poveavati trokove. Jovan je kao i uvek bio oprezan. Po svemu to
je uo, Turci su zavrili posao u Aziji, ali ako nee da im vojska lei moraju je
terati da neto radi. Jedino kuda je mogla, je ponovo na sever. Petrovi je paljivo
sluao, ali se po njemu videlo da tako daleko u budunost nee ii. Hunjadi je
sagradio Beograd, a ako bude trebalo Zapolja e ga odbraniti. Jovan nije tako
mislio, ali outa. Petrovi ga je terao da pria o predelima sa druge strane, traei
to vie detalja. Tek kad doe do Bake interes mu se smanji, ali ga zato upita za
tiljanovia. Izbegavajui da kae da je pozvan na skup malih plemia, ipak
ispria da tiljanovi hoe da okupi ljude koji neto mogu da uine. Na kraju
upita Petrovia zato ga tiljanovi toliko interesuje.
- Pria se o njemu. Kako on tebi izgleda?
- Meni, dobro.
- Ne pitam te je li poten, nego da li je istina da tako vlada ljudima.
- uo sam da ga narod voli, ali teko mi je odgovoriti na takvo pitanje jer se
lino nisam imao prilike u to uveriti. teta je da takav ovek ne bude ovde sa
nama. Tamo nema ta raditi.
- Gde je Srba, tamo uvek ima neto raditi.
Ostadoe na tome da e mu se Petrovi javiti. Jovan mu ispria i za susret
sa despoticom. Petar se od srca smejao.
- Teko je imati vlast pa je nemati. Mladi Berislavi ima toliko svog posla da
se ne stie baviti jo i sa Srbima, a despotici niko nee na poklonjenje. Despota
ne treba zaobilaziti, ali ga ne treba ni previe uznemiravati. Neka svako radi svoj
posao.
Na oprotaju, Petrovi mu prui kesu sa dukatima da nagradi ljude.
Radosav se iskreno obradova kad Jovan stie u Lipovu. On koji je najee bio
uzdran, ovog puta je javno ispoljio oseanja. Tek posle toga u poverenju mu ree
Podebljali smo se, ne bi nam falilo malo borbe, nek ovi mladi neto naue.
Jovan na njemu nije primetio ni kilograma vie, a ni na ljudima. Dugo su te noi
razgovarali. utljivi Radosav mu na kraju isprua da ne zna ta e od svih onih
- 330 -
koji bi u ove krajeve i pod Jovanovu vlast. Ako tako nastave dolaziti, siguran mu
je sukob sa srpskom vlastelom: Za ove ljude ti si car. Moe ih okupiti koliko
eli.
- Ako sam ja car, onda si ti od sada moj elnik. Ja car nikad neu biti, ali ti
hoe biti elnik i takvim u te sutra proglasiti.
Jovan sutra ispuni obeanje. Ceo naredni mesec proveo je u Lipovi i
okolini. Najee je sa Tomom Sukurom i jo jednim momkom jahao i obilazio
ljude. Sve to prekinu Fabijan koji dojaha od Petrovia sa veu da je Stefan
tiljanovi uskoro u Bodrogu i da treba da odu da ga ubede da doe u Arad.
Petrovi je mnogo toga nudio, ak i plemiku titulu, a ako doe ustupio bi mu i
nekoliko sela sa ukupno 1000 dua. On e nadoknaditi Moru sve trokove, ako ih
ovaj bude traio. Petrovi e mu initi i vie od onog to mu daje Mora, samo da
nastavi da radi sa seljacima onako kako je do sada radio. Ako bude trebalo,
Fabijan e imati i neto para. Petrovi jo alje pismo zapovedniku Bodroga,
Ferencu Tihiju sa molbom da njegove ljude to bolje smesti i svakako zatiti. Na
put treba krenuti to pre.
Nedelju dana kasnije bili su u Segedinu, pa odmah pruduili ka Bodrogu.
Grad je bio okruen kanalom koji je vodu dobijao iz Dunava. Velika tvrava bila je
rovom dodatno obezbeena. Grad je bio centar upanije i mogao je imati oko
dvesto kua, a tvrava je bila ozidana od tvrdog materijala. Ispleteno iblje titilo
je zidine od prolenih voda Dunava. Samo u tvravi upan je stalno drao 300
vojnika, to straara, to konjanika. Maari su bili u veini, ali je bilo i dosta
Srba, neto Hrvata i Jevreja. Komandant grada Ferenc Tihi, bio je grofov veliki
prijatelj. Sada je bio i upan. im proita Petrovievo pismo, smesti ljude u
tvravu, a Jovana i Fabijana u posebu istu sobu. Znao je da e tiljanovi doi u
Bodrog jer mu je to bilo najavljeno. Trebalo je da uredi neto oko Morovih imanja
koje je ovaj imao u Ba - Bodrokoj upaniji.
Stevan tiljanovi je stigao po kii, tri dana kasnije. Bio je zadovoljan kad
vidi Jovana. Nije ga tako brzo oekivao, pa je razlog sigurno vaan kad je potegao
toliki put. Stefan e u Bodrogu provesti nekoliko dana, a onda e na sever prema
Baji, pa do sela Rem, ponovo nazad u Bodrog pa u Slavoniju. Tri dana svako pre
podne tiljanovi je reavao svoje poslove, a po podne su se nalazili i razgovarali.
Jovan mu odmah ree zato je doao. Grof Petrovi hoe jednog narodnog tribuna
u kojeg bi imao puno poverenje i koji e znati drati narod na okupu. Ovako,
situacija jeste bolja nego kod drugih, ali ni grof sve ne stie sam uraditi.
Odmereni Fabijan vatreno se za to zalagao. tiljanovi mu se jako dopao. Ali ako
odem kod Petrovia gde se moe iveti, pitanje je kako bi bilo narodu tamo gde
sam sada. Ipak se nije izjanjavao.
- 331 -
etvrtog dana Jovan otprati tiljanovia u Baju. Za Jovanove momke

daljina nije predstavljala nikakav problem, pa rado krenue. tiljanovi najpre
svrati u tvravu Dent na Dunavu, pa u Baju stigoe u mrak. Ni na kraj pameti
im nije padalo da ulaze unutra. Jovan je grad dobro poznavao pa lako pronae
smetaj. Sutradan sa Stevanom odjaha u tvravu, ali svako svojim poslom. Tek
po podne vratie se nazad. Posle veere kad ostadoe sami nastavie razgovor.
- Neu s tobom do Petrovia. Puno mu se zahvali i predaj mu ovu moju
poruku - izvadi presavijen list hartije jo nezapeeen - Sluaj.
Potovani grofe Petroviu.Sa osobitim uvaavanjem piem na naem jeziku
Vama velikom srpskom plemenitau i grofu. Sasluao sam Va zahtev iz usta
vaeg dinog poslanika plemenitog Jovana Crnojevia. Ako bih bilo kome iz Vaeg
okruenja uinio tu panju da ga sasluam i prihvatim sve to kae, onda je to
on. Moj odgovor je da na alost i pored svega ne mogu prihvatiti Va predlog. Toj
mojoj odluci mnogo su doprineli i vai poslanici opravdano Vas hvalei i govorei
o Vama samo lepo, to sam ja jo ranije imao priliku da ujem. Ostajem u slubi
kod plemenitog More da bih pomogao svoj narod. Ja sam uveren da je svima
Rascianima pod Vaom plemenitom rukom puno bolje nego bilo gde drugde. A ja
ako odem iz ove slube ko zna ko e doi i kako e se ponaati, a da plemeniti
Mora za to ne bude ni najmanje kriv. Ja sam video da je sve prolazno, sem
naroda i njegove vere u boga, zato mislim da sam ovde potrebniji. Duboko Vas
molim da moj odgovor shvatite najpre kao moje veliko i iskreno potovanje prema
Vama lino i da ete shvatiti da ja drugog puta sem ovoga nemam i ne mogu
imati. Ostajem u slubi naeg naroda i Va veliki dunik.
Jovan je utao. Nije se imalo ta dodati pismu. tiljanovi ga zapeeti i
prui mu ga.
- Svaku re koju sam u pismu napisao, ja i mislim. Grof e me nadam se
razumeti, a jedino mi je jo ao to nisam mogao udovoljiti tvojim eljama. Ima
boga, valjda u ti se nekad moi oduiti.
vrsto stisnue ruke jedan drugom. Vie o dolasku nisu priali. tiljanovi
je sada kada je doneo odluku bio mnogo oputeniji. Znao je puno pria iz naroda
i rado ih je govorio. Sutra ih nastavie priati do Gare gde se rastadoe, a onda
Jovan ne ulazei u selo, krenu preko ka Tavankutu, gde je stigao u no. Naredni
dan projahae podno Sabatke na putu ka skeli Rewkanisa. U predveerje preoe
Tisu. Treeg dana stigoe u Arad. Petrovi je bio u Budimu, a on papir ostavi kod
Fabijana pa produi za Lipovu.
Godina je prolazila. Bilo je dosta poslova, ali ih se rado prihvatao. Momci
koji su bili kod njega, nisu se plaili niega, Jedino Ilije gromovnika govorio je
Radosav. On je mnogo vremena provodio sa novim ljudima trudei se da u
- 332 -
ratnikoj vetini ne zaostanu ni za jednom vojskom. Jedino je odskakao Cvetko

sa svojim momcima. Imali su svoje zakone i svoja pravila ponaanja. Skoro uvek
su bili zajedno, a Jovan ih je redovno zajedno i slao na zadatke.
Jovan odlui da do Boia jo jednom odjae do grofa Petrovia. Sneg je bio
tek toliki da je pobelio zemlju, ali se lako moglo jahati. U Aradu naie na hladan
doek. Nije to oekivao, ali brzo shvati da je razlog grofovog neraspoloenja, on.
Petrovi je bio hladan i odmeren, bez i jedne grube rei. Razumede da je suvian,
pa jo istog dana u pratnji pet momaka napusti grad. Znao je da odlaskom nita
nije reio. Nije ga previe muilo ime se to zamerio grofu. Moda zbog
tiljanovia. udni su putevi razmiljanja onih koji menjaju ili mogu menjati
svet. Kad veliki razmiljaju, mali se moraju sakriti u miju rupu ili biti spremni
da se brane. Dok su u sumrak jahali ka Lipovi, Jovan je znao ta e uiniti. Biti
spreman!
U Lipovi, pozva Radosava i ree mu da e sa Petroviem biti problema. Nije
znao zato, a nije znao ni veliinu grofove ljutnje. Samo se treba uvati
iznenaenja. Radosav je imao svoje miljenje Ako udari, nee to uraditi on, ve
neko od njegovih ulizica i najmanika. Petrovi se nee izlagati riziku da frontalno
udari i pocepa jedinstvo naroda. Jedino bi plaenici lako ili u boj, dok bi narodu
morao mnogo objanjavati. Jovan je ipak verovao da se prevario, ali ivot ga je
nauio oprezu.
Cvetko po obiaju doe uvee na rakiju. Ovog puta je imao plan.
- Imam ljude u Aradu. Ako hou, Petrovi se nee ni popiati a da ja to ne
znam. Jedino ako bude pisao, onda moj ovek ne moe nita. Ne zna itati. Ako
bog da, ja bih sutra do Arada.
Ujutro on i par ljudi odjahae. Nakon nedelju dana bili su natrag. Cvetko je
bio razoaran. Nita do prolea, kao da mu je bilo krivo to borbe nee biti.
- Grof je ljut zato to misli da mu radi iza lea. uo je da se mali plemii
okupljaju i da prave savez protiv velikih grofova i barona. Tajno se sastajete i
oete da preuzmete komandu u celoj Bakoj. Kau da ko god ne misli tako, ti
udara na njega. Zato hoe da te u tome sprei. Zapolji je poslat kurir, ali mu on
jo uvek nije odgovorio. Moji ljudi misle da si do prolea siguran, ali im otopli
svata se moe desiti. Kod njega je bilo nekoliko njegovih za koje se zna da te
nevole i nevolju bi mogli oekivati od njih. Pominje se Tot, Verebe, Iveki, Sabov.
Pria se da je od Zapolje traio da ti oduzme povelju, a onda bi ti ostalo samo ono
zemlje to si dobio od gazda Itvana.
- Ko ti je taj koji sve to zna?
- Jednom u ti ga pokazati. Nije on ni na kakvom vanom poloaju, tek
radnik u komori. Veliki je dunik, a zaradi od mene i po koji dukat. Kod njega se
- 333 -
sve sliva, a da to ne znaju. A preneti do tebe lako je.

Vaan dogaaj je bio dolazak Zapoljinog kurira. Javljao je da se Zapolja
nalazi u Navaradu45 i trai da ga Jovan poseti. Putevi jo nisu bili zavejani, a
kurir ree da ako ide, on e sa njim. Jovan odmah odlui da e ii. Puno izbora
nije ni imao.
Meava je poela pred gradom. Stigli su oko podne jedva se snalazei i sva
je srea to je kurir bio sa njima. Tvrava je bila puna vojske. Zapolja je krenuo iz
Budima u Sepe, ali se iz nekog razloga zadrao u Navaradu. Koristio je priliku
da razrei probleme koji su iskrsavali, a meu njima i ovaj. im se prijavie,
rekoe mu da e ga Zapolja ubrzo primiti.
- ujem da sklapa neke zavere protiv grofa Petrovia - ree mu dok jo nije
ni seo.
- Nikave paktove nisam sklapao, ni protiv grofa, ni protiv bilo koga drugog.
Sepeki veliki vojvoda i gospodar Erdelja ga je radoznalo gledao. U glasu
mu nije bilo ljutnje. Mahnu pisaru da proita deo pisma kojeg je Petrovi pisao.
- Vidi da te grof optuuje da sklapa ugovore na njegovu tetu. Kae da
hoe sa sitnim plemiima da preuzme svu vlast u zemlji ispod Murea, pa tako
i njegovu zemlju, a da si odavno bacio oko na Baku. Misli da se sa malim
plemiima treba odmah obraunati, pre nego to postanu velika opasnost za
kraljevinu. Ne misli da treba ratovati, ali vas treba urazumiti.
Neko je priao vie od onog to se desilo. ak i vie od onog to je Jovan
mislio. U trenu odlui da sve ispria Zapolji, jer nije bilo razloga da ga lae.
Suvie se ve toga znao.
- Jesmo razgovarali, ali tek par ljudi - kratko mu ispria o razmiljanjima
da se uzima zemlja na jugu Ugarske i tako omogui vea koncentracija Srba na
jednom prostoru, a tako bi stara Srbija bila povezana sa sadanjim centrima Srba
u Ugarskoj.
- To bi bila Mala Rascia.
- Ne. Niko od nas nije tako razmiljao. Nemamo mi ni snage za to. Tek
toliko da se ustalimo na jednom podruju i da nismo razbacani po itavoj
Ugarskoj, jer emo nestati. Moemo se bolje organizovati i u sluaju napada
spolja, a sve obaveze prema kralju bi ispunjavali kako zakon kae.
- A svi bi bili protiv grofa Petrovia?
- Petrovia niko nije ni pomenuo. Mislili smo samo na nas sitne male
vlasnike zemlje. Petrovi ima deset puta vie nego svi mi zajedno - zastade za tren
da svojim reima da na znaaju.- Veliki vojvodo. Ja se grofu nisam na vernost
zakleo, ali sam ga prihvatio kao velikog prijatelja i vou. Jo se nikada nisam
odrekao nikoga a kamoli takovog gospodara koji mi je iskazivao i svoju posebnu
- 334 -
milost.
- Niste pozvali grofa da vam bude na elu. Ko je onda predvodnik?
- Nismo nikog ni birali, niti mislimo birati. Tek smo razgovarali o onome to
sam vam rekao, a skoro bi nekoliko plemia dolo do vas i grofa Petrovia da vas
upozna i trai vau podrku. Svi bi mi bili u vaoj slubi.
Zapolja je zamiljeno dobovao rukom po stolu.
- Nikad me nisi slagao. Nemoj ni sada. ega se onda Petrovi toliko plai da
je spreman ak i vojsku da potegne.
- Ovako o ovome sa grofom nisam priao. Ali on mora znati da Jovan
Crnojevi i da hoe, ne zna izdati.
- Ja treba da budem zabrinut a ne on. Pravi dravu u dravi, to se nikom
ne bi dopalo.
- Nita mi veliki vojvodo nismo ni pokuali praviti. Samo smo razmiljali o
tome kako da nam svima u ovoj zemlji bude bolje. Dole je pustara bez ive due.
Ako odemo tamo, tvoja vlast e se i tamo prostirati.
Zapolji bi milo.
- I ta zemlja ima svoje gazde.
- Svaka ima. Ali ako bi iza nas stajao veliki vojvoda sve se to moe reiti bez
puno potresa.
Zapolja preu primedbu.
- inili ste svi zajedo neto iza Petrovievih lea. To nije dobro. Tako onda
doe da ste radili krijui od mene. Neka ti bude ovog puta, jer verujem u tvoju re
i asne namere. Samo zapamti, ako bude stvarao dravu u dravi, bie i moj
neprijatelj... A to to pria za junu Ugarsku, ne zameram ti. Pokuaj. Samo znaj
da e imati dosta neprijatelja. Zakleo si mi se na vernost. Ostaje li pri tome?
- Uvek gospodaru.
Jovan izdra prodoran pogled sepekog vojvode.
- Izmeu tebe i Petrovia ne sme biti neprijateljstva. Ja u se za to
pobrinuti. Dobro se odmori nekoliko dana pa moe slobodno u Lipovu. I
zapamti, javljaj mi ta namerava.
Stvar je izgleda bila izglaena. Plaei se veeg snega, Jovan ve sutra
krenu kui, a na odlasku saznade da je i veliki vojvoda odluio da krene u svoj
dvorac. Cele te zime, Radosav je pazio a Ognjen rasporeivao ljude, posebno kad
snegovi zavejae okolinu. Iznenaenja su jedino mogua onda kad ih niko ne
oekuje. No ove zime ih nije bilo. Erdeljski gospodar je po svoj prilici poslao
poruku grofu da nita ne preduzima. Ne znajui to, Jovan je bio spreman. U
takvim nemirima doeka Boi.
- 335 -
glava 12.
VREME PROMENA 1520.- 1521

Promoter:

- 336 -
Prolee je rano stiglo u Lipovu i Erdelj. ak toliko rano da je Jovan mislio

da se sneg mora povratiti. Cele zime se presabirao oko broja ljudi. Bilo je ih sve
vie i vie. Novca je imao dovoljno, ali priliv nije pokrivao izdatke. Sve zajedno
imao je dvestotinak ljudi, dobro obuenih i uvek spremnih za borbu. Spas je bio u
tome to je poneto nauio od ajkaa. Kad god se moglo putao je ljude kui a
oni su na poziv dolazili i radili ono to je trebalo. Mart je tek poeo kad mu stie
Subota Vrli. Mada ga je voleo, ipak je bio oprezan. Subota je bio dobar i sa
grofom Petroviem, a poto je uvek imao novanih problema, bio je ranjiv.
Ispria mu da je Petrovi ljut na njega, ali sada se ve umirio pa mu je ao to je
do svega dolo. Jovan nagradi Subotu za dobru vest, hvalei grofa vie nego to je
ikada radio. Ree mu da bi ostao u Lipovi sve dok Zapolja ne krene prema
Budimu. Jovan prihvati nudei mu da ostane koliko god eli, a on e im to
vreme dozvoli na hajduke koji mu prave mnogo problema, pa e onda moda
produiti u Vlaku. Subota se obradova, jer je imao svoje planove u Lipovi.
Jovan je meutim, drugaije razmiljao. im je vreme dozvolilo deo ljudi
posla na sever, a deo pastirima na istok, sa nalogom da se obraunaju sa onim
koji neprekidno napadaju stada, ali da se nikud ne udaljavaju. Cvetka odmah
posla hajduku Momilu da vidi kako je prezimio, kad ve nije hteo u Lipovu, i da
mu kae ta treba da radi. Glasnike posla Radiu Boiu i Stefanu tiljanoviu, a
Jovana Dolia posla Botou u Pe. On sa delom ljudi pojaha na jug obie Arad pa
udari na Tisu kod Zente. Mada je zemlja jo uvek bila vlana, lako se putovalo.
Odatle krenu ka Bodrogu, a usput poseti plemie Coborieve u Sent Mihalju.
Od njih krenu ka Dunavu i Slavoniji verujui da tamo moe pronai
tiljanovia. Kod Varalje pree Dunav. Tvrava se nalazila na bakoj strani. Ovim
krajem je proao tek jednom, ali se njegov kalauz dobro snalazio i nepogreivo ga
odvede do Otoka. tiljanovia nae u dobrom zdravlju, ali loem raspoloenju.
Turci su upadali preko Save pljakajui sela od Spave do Bosuta. Mora ih ili nije
ozbiljno shvatao ili nije imao snage da im se suprostavi. Koliko je on mogao videti
radi se o bandama koje se veto prebacuju preko reke, napljakaju to pronau i
onda se isto tako munjevito vrate nazad. Sigurno imaju podrku lokalnih spahija
sa druge strane reke, inae ne bi bili tako drski. Prole godine su upali dva puta,
a ove su ve jednom preli. Koliko zna ima ih vie od trideset, ali manje od
pedeset. Jovan odmah pomisli na hajduka Momila Bi li gazda platio da ih
oistimo. tiljanovi hitro potvrdi. Onda se moemo dogovoriti.
tiljanovi je bio ogoren na turske bande. Ono malo ljudi to je imao nije
bilo dovoljno za nita, a ljude po utvrenim selima nije smeo dirati. Vie od
pljake smetala mu je turska brutalnost. Nemilosrdno su ubijali svakog koga su
zatekli a ubijali su i stoku koju nisu vodili sa sobom. Sloie se da ih treba
- 337 -
kazniti, a kako, neka razmilja Jovan. Nedelju dana kasnije stie Momilo sa
svojim hajducima. Mada su koliko toliko izgledali pristojno, tiljanovi se uplai
njihovog izgleda. Jovan ga jedva umiri. Ali hajduke nije dugo gledao. Ve
narednog dana razmilie se prostorom, a neki preplivae Savu i preoe u Bosnu.
Jovan sa tiljanoviem ode u Zvezdan grad, ekajui da mu se Momilo javi.
Niski oblaci valjali su se nad pustarom. U gradu su se sputali skoro do
kula. tiljanovi je po ko zna koji put pogledao u nebo kao da od njega trai
podrku. Sve se nekako pretvorilo u teko ekanje kie koja bi konano rasterala
oblake. Jovan je ekao Turke, a od njih danima ni traga ni glasa. Odlui da pree
preko u Bosnu, to ljudi jedva doekae. U sumak junske veeri uoe u Savu
kod Jaruge i nakon pola sata izaoe na drugu obalu. Jo iste veeri svi su bili na
okupu, pa hitro zaoe u planine. U ranu zoru udarie na tvravu Odak a
iznenaeni Turci jedva da su pruili nekakav otpor. Jovan proceni da ih je bilo
tek dvadesetak. Plen je bio bogat, pa naredi da se sa njim ide ka Savi, a on udari
niz reku Bosnu ka Doboju. Na pola puta zanoie na ivici proplanka, ali tako da
mogu brzo reagovati u sluaju potrebe. Napad je bio iznenadan i sva je srea to
je Momilo bio oprezan, sa daleko isturenim straama. Turci su tano znali gde se
oni nalaze i samo su dobro postavljene strae spasile ljude od pogibije. im prvo
iznenaenje minu, momci odluno prihvatie borbu. Turci su bili veti i dobri pa
Jovan ogranii svoje ljude samo na odbranu spreavajui bilo kakav ispad.
Iznenaenje nije uspelo pa Turci uskoro napustie bitku ali sada sa Momilom za
petama. Odjahae skoro zajedno, pa se Momilo tek kasnije vrati sa veu da su
Turci u utvrenom gradu Doboju, ali da nee tako lako izai napolje. Opreza
nikad dosta pa u sam suton pregazie Bosnu i ulogorie se na padinama
Trebovca. Narednih dana su obilazili tvrde gradove i udarali po selima gde su u
nebo trali minareti damija. No nigde se ne sudarie sa bandom koja je
uskakala u Slavoniju. Umorni, izranjavani ali sa bogatim plenom prebacie se
preko Save. Odjahae tek toliko da ne budu direktno na udaru, pa se ulogorie. U
cik zore Momilo razbudi ljude Turci prelaze reku. Ima ih dosta. Logor je zaas
bio budan. Trideset ljudi odmah pojaha. Bili su umorni i konji i jahai, ali odmah
spremni za bitku. Hajduci se povukoe do umice, spremni sa lukovima u
rukama.
Svanjivalo je kad Turci na svojim hitrim konjima uletee u logor. Sa takvim
se jo nikad nisu susretali. Obueni u nekakve koe, okieni ljudskim i
ivotinjskim lobanjama i sami su liili na ivotinje. Doeka ih kia strela i
napravi puno praznine. Zaustavi ih to samo na tren, dovoljno da Jovanovi momci
punom snagom udare po njima. Bili su razbojnici, ali vini oruju. Arlauui i
meusobno se hrabrei prihvatie borbu ubeeni da su jo uvek nadmoniji.
- 338 -
Hajduci se gotovo neprimetno ukljuie u borbu. Jovanu konj posrnu i on se

nae na zemlji. Hitro se otkotrlja u stranu i uspe sauvati svoju sablju, da bi je
nakon nekoliko trenutaka nastavio upotrebljavati. Momilo je odmah bio kod
njega a jedan od momaka skoi sa konja i dade ga Jovanu. Prednost je ve posle
strela prela na srpsku stranu i Turci shvatie da ih je sve manje. U jednom
trenu se okrenue i stutie ka Savi. Ono to je ostalo u ivotu, Momilovi ljudi
odmah dotukoe. Kasnije pokupae svoje mrtve, a ranjene posla u unutranjost
ka slavonskim selima.
Sa ostatkom ljudi Jovan se uputi ka Moroviu, a Momilo te noi pree
reku. Tri dana kasnije, Momilo se vrati. Broj ljudi mu se neto smanjio, ali je
hajduk bio veseo. Naao je hrkovu rupu, unitio je do kraja, najvei broj Turaka
pobio, meu njima i ranjenog vou, a sve to je pronaao pokupio je i poneo sa
sobom. Saeka tek toliko da se ljudi odmore, pa nastavie dalje. Jovan ka
Slankamenu a Momilo u Crnu Baru. Na skeli u Slankamenu saznade da su
ajkai kod svojih kua i da iz prikrajka motre ta se deava. Njima je dravni
savet odbio sve molbe za finansiranje, ali ih nije raspustio. Kad preoe u Banat,
ubrzano pojahae prema Temivaru.
Radi Boi je bio kod kue. Imanje mu se nalazilo u srcu Banata, neto
severnije od Temivara, pa sa gradskim plemiima nije morao imati nikakav
kontakt. I on je bio na jugu i ogledao se sa Turcima. Bio je dobro ugruvan, ali
raspoloen. Izljubi se sa Jovanom, a uo je ve za njegov upad u Bosnu. Ispria
mu ono to zna. Dok je Jovan bio na putovanju, dosta toga se deavalo na
severu. Jedna poruka bila je i njemu namenjena. Boi mu je usmeno prenese:
Grof Petrovi trai da za Svetog Panteliju 1 zajedno samnom bude u Aradu,
kako zna i ume.
- Ja sam se spremao da krenem u tom pravcu. Sad kad si ti tu, imam vie
vremena.
Boi je voleo i da slua i da pria o bitkama. I sam vet ratnik cenio je
herojstvo i hrabrost vie od svega. Daleko od toga da nije voleo druga
zadovoljstva, ali godine su ve inile svoje. Tako je Jovan bio u prilici da mu pria
o Turcima i o svom okraju sa njima. Probdee skoro celu no i ujutro se
rastadoe. Jovan produi prema Lipovi, sa vrstim obeanjem da e na
dogovoreni dan biti u Aradu.
I bio je. Sa desetak momaka u pratnji pristigao je poetkom avgusta. Radi
Boi je ve bio stigao i zabrinuto se ogledao za njim. Popovi ga doeka manje
srdano nego to ga je ranije doekivao, ali je po njemu znao da vie nema
nameru da se za bilo ta sveti. Za veerom upozna jo neke Srbe. Svi mu se nisu
dopali, ali bili su tui gosti. Petrovi je bio konkretan.
- 339 -
- Zapolja hoe vau podrku. Trai da svi vi sa svojim Srbima budete uz

njega, a on e vam to vratiti onako kako se dogovorimo. Svako od vas dae svoje
obuene ljude i svu pomo koja bude bila potrebna. Meusobno ne smete
ratovati, nego uvajte snagu jer e vam trebati.
Petrovi je bio ozbiljan. Ni traga osmeha na njegovom licu.
- Za sve svoje postupke odgovarate direktno meni. Ako prekrite dogovor,
znajte da u vas kazniti bez obzira o kome se radilo. A ako to budem morao, biu
nemilosrdan. Niko vas danas ne tera da uete u ovaj savez, ali ako priete ne
smete ga lomiti. Iz njega moete istupiti ali ne u bici ili pred nju. Zapolja zna za
svakog od vas i znae ceniti vae zasluge. Biete moji gosti dok se sa svakim od
vas posebno ne dogovorim.
Radi Boi i Jovan uglavnom su vreme provodili zajedno. U odnosu prema
sepekom vojvodi nisu se slagali, ali obojica su iskreno hteli da narodu bude
bolje.
- O tebe sam se ogreio, znam to - govorio je grof Petrovi primajui Jovana
- Ali si se ogreio i ti o mene. Umesto pokornosti, spremao si se za rat, umesto
ljubavi, zadojio si ljude mrnjom, a umesto da doe na razgovor, otrio si sablje i
maeve. Sve do sada si bacio pod noge i bio spreman za borbu. Drugi su mi
govorili da se sprema na Arad i na mene. Tako se stariji ne potuju.
Bili su sami u velikoj prostoriji. Grof je uutao ekajui da Jovan progovori.
- Ja sam tek obian samrtnik, koji se nikako sa Vama ne moe niti hoe
meriti. Iz mojih usta nikada o Vama nije izala nijedna runa re, a ni na kraj
pameti mi nije pala nikakva borba protiv vas. Ja znam da su me pred vama
opanjkavali i kudili, ali Vi ste ve stotinu puta mogli videti da sam ja va veliki
potovalac. Jedino je istina da sam bio spreman da branim svoju glavu jer sam
bio ubeen da nisam kriv. I sada vam to tvrdim.
- Koliko ima ljudi pod orujem?
- Ako treba, onda tristo. Ako vam zatreba neu vam davati desetine, ve
vodim onoliko koliko mogu prikupiti i ja idem zajedno sa njima. Na mene uvek
moete raunati, kao to i sada raunate. Samo mi vi moete komandovati. Od
ove nae gospode, sa Boiem se lako mogu dogovoriti, a ostali... - odmahnu
rukom.
Obojica su znali ta je hteo da kae. Petrovi mu kratko saopti da e ako
ga pozove imati platu za ljude od 3000 forinti za ovu i jo 1000 forintina za iduu
godinu. Prava predstava usledila je to popodne. U tvravu ujaha odred od
stotinak ljudi. Svi na dobrim konjima, jednoobrazno obueni i naoruani
maevima. Petrovi je pokazivao ono to ima. Veliki utisak ostavili su na Radia
Boia, dok je Jovan bio uzdran. On je ljude cenio samo po onome ta pokau
- 340 -
na bojnom polju. Petrovi je paljivo pratio reakcije svojih gostiju. Dopadoe mu

se Radieve pohvale, ali mu ne bi milo kad Jovan tek reda radi pohvali izgled i
poredak ljudi.
Uvee za trpezom, tek smireni Radi Boi, bio je ona prevaga koja ga je
spreavala da otvoreno udari po Jovanu. Na peckanja, Jovan nije reagovao,
svestan da svaka njegova re neminovno vodi ka daljem poveavanju jaza izmeu
grofa i njega. Kad se sutradan rastadoe, bio je srean to mu vie nije gost.
Doe i decembar 1520. Jovan je iao u Segedin, mada nerado. Ravnicom je
duvao hladan neprijatan vetar. Radosav elnik je bio u Sremu, Ognjena je ostavio
u Lipovi, a Cvetka poslao meu ovare. U gazda Itvanovoj kui, Martin Boto ga
je ekao ve tri dana. Jovan mu ree da ni za kralja sad ne bi iao u Segedin ali
prijatelj je vie od kralja. Boto ga je zvao zbog posla. Preko svojih jevrejskih veza
saznao je da se na moru trae sve vrste stoke i da bi neto trebalo uraditi, jer
pametni ljudi misli da je u ovo vreme bolje imati srebro nego stoku. Botu je hteo
da uloi svoje pare, ali za veliki posao falilo im je jo. I za to je imao reenje:
segedinske Jevreje.
Znali su da e Jevrej traiti kamatu, ali procenie da posao to trpi.
Najvanije je da je junadi bilo dosta. Trebalo ju je samo pokupovati. ak se ne
mora kupovati ni oko Segedina, ve dalje kod Baje i sa druge strane Dunava da
bude blie. Sutradan odoe kod Isaka.
Jevrej ih doeka u maloj neuglednoj
radnjici sa neto robe, vie da se vidi ta se sve moe naruiti nego to je izbor bio
bogat. Bio je ljubazan ali kad u da ima poruka za njega, odmah postade ozbiljan.
Paljivo pregleda peat pre nego to ga prebi i proita poruku.
- U pismu kae da e te mi se predstaviti- bio je oprezan.
Botu je vie nego Jovan bio sa Jevrejima u kontaktu. Vaio je za njihovog
velikog prijatelja. Verovatno su mu ranije pomagali u trgovakim transakcijama
od kojih su svi imali korist. Bili su nepoverljivi i hteli su sve da znaju pre nego to
bi zapoeli posao. Botu se predstavi. Tek onda ih trgovac pozva u kuu na
razgovor. Kratko ih upita koliko im treba i na koje vreme. Rekoe da je to 5.000
dukata, ali da sve mora ostati u tajnosti. Saznade i za ega im dukati trebaju.
Nutkao je goste rakijom i razmiljao. Ovo je i za njega bio velik novac, ali mu je
najmanji problem bio da ga prikupi. Na kraju ih upita kad bi novac trebalo da
bude spreman. Dogovorie se da se uju uvee a on e im rei pod kojim uslovom
sve to moe prikupiti, jer on sam nema ni izbliza toliko. Uvee im ree da se
raspitao i da se njegovi slau da daju novac uz garancije. Kamata je 6 posto na tri
meseca a za njegov rad i trud oko prikupljanja, oterae 100 komada njegove
junadi za Trst i predae ih onome kome on bude rekao. Jovan odmah pristade ali
uz uslov da novac bude spreman prvog dana marta, a on e ga uzeti im mu bude
- 341 -
potreban. Sporazum je tako bio zakljuen. Jevrej je imao svoje zahteve.

- Isto kao to je vama stalo da se nita ne zna, tako ni ja ne elim da se zna
da sam vam bilo ta dao. to manje ljudi zna, to bolje. ak mi ni novac ne morate
ovde vratiti. Ostaviete ga u Trstu tamo gde vam budem rekao. Meni sada
predstoji posao da sve te dukate skupim i da ih pripremim onako kako smo
dogovorili.
Jovan hladno upita, a koliko e platiti ljude koji e njegove bikove terati u
Trst. Isak je odmah imao odgovor. Dau pet bikova vie. Sloie se da je to
dovoljno.
Za predah je bilo malo vremena. U rano prolee 1521. godine u velikoj
prostoriji dvora u Kupiniku tiho se razgovaralo. Predstavnici srpskog naroda u
Ugarskoj, uglavnom sitni plemii oekivali su despoticu Jelenu. Okupili su se
ovde vie na poziv Stevana tiljanovia, a puno manje na poziv despotice. Drutvo
je i pored svega bilo probrano. U elu se sedeli Stevan tiljanovi i Radi Boi.
Jedan patriota i sapatnik naroda, drugi iskusan ratnik, ali i razuman postojan
ovek. Dalje su sedeli: Dragomir Fokmanovi, plemi iz Srema, Jovan Doli,
ratnik i plemi iz Iriga, Petar Ovarevi, kapetan ajkaa, pa onda dalje plemii i
zemljoposednici: Mihajlo Peta, Petar Dijak, Mihajlo Rac, Nikola Jaki, Mihajlo
Kunovi, Dimitrije Skenderovi, Nikola Rajkovi, Damjan Velmoevi, Vuk
Kolakovi i Jovan ilji. Svi jo nisu bili stigli, no razgovor u sali je tekao
spontano bez primetne nervoze. Kad se despotica pojavi, svi ustadoe. Obuena
poput vizantijske carice delovala je zagonetno sa svojim kamenim licem i oima
koje nisu nita govorile.
im poe govoriti, ljuti se uutae. Bila je tiha, ali reita i ubedljiva. Jedino
to su joj u ovom trenutku mogli pruiti bila je panja. I sasluali su je:
- Gospodo Srpska. Ja i vi smo danas u situaciji da moramo tititi srpski
narod od istrebljenja. Sve sile su nas pritisle sa svih strana, ostala je samo naa
pamet i snaga da odolimo svemu ovom to se deava. A pameti nam je uvek falilo,
valjda je nee zafaliti sada kad je ceo svet u gru. Vi ste gospodo moja zaboravili
nae kraljeve i Nemanjie i svetog Savu. Lutamo po prostorima Ugarske, borei se
meusobno za ast i privilegije, ali nikada zajedno protiv drugih. Uvek su vam
prei lini interesi od naih interesa. Niste se okupili ni oko ove svete despotske
krune, ve ste ovde dolazili samo kad morate ili kad vas zovemo. A u Kupiniku je
trebalo da bude koren novog srpstva. Nemojte se stiditi, ve mislite kako spasiti
vasceli srpski narod.
Despotica je ispitivaki prelazila pogledom preko prisutnih plemia.
Ogorena htela je biti daleko otrija, ali ju je Stevan tiljanovi namolio da ne
prekoreva, jer nije vreme za to. On uze re:
- 342 -
- Nemam vam ta mnogo priati. Turska nije ono to je bila. Tek emo je
sada osetiti. Stari sultan je osvojio svet, novom smo mi ostali. Sve govori da
sultan priprema vojsku i da e udariti ovamo na sever. Turska sila e nas
pregaziti i zatrati. Oistie sve to je srpsko na svom putu, a ni mi ovde nismo ni
malo sigurni.
Despotica ga prekinu
- Sve to ste stekli, sve je to danas na panju...
tiljanovi nastavi
- ... jeste i sve vae je na panju, ali su i srpske glave na panju. Nikada kao
do sada niste bili u ovoj situaciji. Turci su nam tu na pragu, Ugari nas stiskaju,
svaki od nas hoe da bude gazda, a podloan je vie nego to misli. Ovako
razjedinjeni trpimo i ono to se mora i to se ne mora - zastade za trenutak. Ljudi
su ga paljivo pratili - Na svima nama je velika odgovornost. Sada vea nego ikad.
Svi ste vi dolazei u ove krajeve povukli za sobom i svoje Srbe, da bi neki od vas
onda o njima mislili gore no ugarski plemii. Uvek nam je bilo malo i uvek smo
hteli vie. Sada bez tih Srba nita ne moete. Oni su vam jedina uzdanica i jedina
odbrana. Maari vam sigurno nee sluiti kao vojnici. Popravljajte ono to se
popraviti moe, dok svima nama ne bude kasno. Svi smo se ovde nali ne da bi
nekom otkazivali poslunost ili se bunili, nego da bi videli ta dalje. Nema nas
mnogo, ali svi zajedno znaimo mnogo.
Vuk Kolakovi, stameni Irianin, ve u godinama, prvi uze re.
- Bilo je svakako, dobro to kae tiljanovi. Mi se ponosimo da ovde u
Sremu Srbi ive sa najmanje stega. Moda i zato to ako ih stegne odoe dalje ili
nazad. Ja jedno znam. Ako bude bitke, imau 50- 60 konjanika, sve Srbi, koji
nee pitati ni gde idu ni zato idu. Ipak mislim da Turci nee udariti. Preko reke
ne mogu sa tolikom vojskom. Moda jedino treba paziti na njihove male odrede. I
oni mogu biti opasni.
Plemi Mihajlo Kunovi, mislio je drugaije.
- Turci su nam za vratom. Niko jo nita ne zna, ali ja mislim da nam od
njih preti stalna opasnost. Reke za Turke nisu nikakav problem, a tvrave po
Sremu su to jo manje. Oni ih opkole, a glavnina produi dalje, dok zaostali manji
odredi polako krune tvravu dok je ne unite. Moja, i ako jedna od najjaih,
sigurno im nee biti velika prepreka. Moramo se sloiti i svi misliti kao jedan
ovek. Samo sve je to utaman ako krene sultanova vojska. Zato mislim da ako se
tako neto desi, sa Turcima treba pregovarati a ne se boriti. Neka malo Maari
krvare pod Turcima.
Dimitrije Skenderovi ne traei re skoi.
- Sa Turcima nema pregovora. Samo na ma, pa kom opanci, kom obojci.
- 343 -
Stevan tiljanovi se nije morao meati u razgovor. Re uze Jovan Doli, za

koga se znalo da izmeri ono to kae, a bio je u slubi despotice pa je sigurno
znao vie.
- Treba sa Turcima pregovarati, ako ne daj boe doe do toga da im se ne
moemo suprostaviti. Ja se ipak uzdam da do toga nee doi. Nama su pravi
neprijatelji na severu. Na njih mi moramo gledati i sa njima se boriti. Treba ih
terati iz Donjih krajeva3 to vie prema severu. Vie verujem Turcima nego
njima. Kad sam im god poverovao to me je moglo stajati glave. Mi smo za njih
bogohulnici i veni neprijatelji.
Mladi Jaki naglo ustade. Crven u licu uperi prst u Dolia.
- Tako se ne govori o zemlji koja ti je pruila utoite i dala sve ono to sada
ima. Samo neovek moe govoriti ovako kao ti sada. Sve to se ovde dogovara
mora biti onako kako misli mladi kralj i ono to se dogovorimo treba mu preneti.
Mi ovoj zemlji moramo biti zahvalni, braniti je kao to je ona branila nas, a ne
priati ovakve gluposti. Najmanje nam trebaju kojekakvi crni ljudi i njegove
mrnje- Nikola Jaki se malo primiri. Despotica mu klimnu glavom da nastavi.
Okuraen produi - Mi se moramo prikloniti narodu koji nam je dopustio da ovde
ivimo. Ja sam iz potovanja prema tom narodu prihvatio mnoge njihove obiaje,
ali sam ostao Srbin. Svoju lojalnost pokazaemo tako to emo se ovde dogovoriti
da sve ono to kralj odlui, bude i naa odluka, pa i po cenu glave na ramenima.
A ako Turci naiu, sa drugim plemstvom trebamo i mi. To i despotica zna jer joj
je kralj tu titulu potvrdio, a mi smo danas pod njenim i kraljevim patronatom.
U sali nasta tiina. Govorio je Jaki iz slavne stare srpske plemike
porodice Jakia kojoj je pripadala i despotica. Ona ponovo progovori a glas joj je
bio sumoran.
- Ko misli kao Nikola Jaki ? - u sali je vladala tiina. Mladi Jaki obazre
se, ali niko se ne pomeri. Despotica mahnu rukom negde prema vratima i u tiini
su se uli samo koraci Dimitrija Pozopa, zapovednika Kupinika - Nikola Jaki
naputa Kupinik, isprati ga do granice grada.
Mladi Jaki nevoljno ustade. Jo jednom pogleda u tetku ne verujui ta
ga je snalo. Najradije bi pljunuo na sve njih, ali stameni Pozop stajao je iza
njega. Pogleda u despoticu pa se cinino nasmei.
- Petru Jakiu ovo se ni malo nee dopasti, kao to se ni meni nije
dopadalo da dolazim ovde u ovu divljinu. Rekao sam vam to imam, a vi pameti
nemate da sluate. Ni bog vam nee pomoi.
Izae iz sale. Despotica saeka da se za njim zatvore vrata pa pogleda u
Radia Boia. Ovaj progovori.
- Ja nisam protiv Maara niti u ikada biti, ja sam za Srbe. tiljanovi je
- 344 -
dobro govorio. Moramo biti jedan za drugog. Ako se bude moralo pregovarati sa
Turcima neka to radi jedan, a isto tako i sa Maarima. A ako se bude moralo
boriti, treba traiti privilegije za sav narod a ne samo za plemie. Ovo je godina
kad Turke ne treba izazivati. Samo treba uvek znati ta rade, pa pokuati
razmiljati o tome ta e naredno uiniti. Ja se bojim izdaje, plaim se da e neko
od nas popustiti onda kad nam bude najtee i kad nas samo sloga bude
spaavala. I od jedne majke dece ne misle isto, a kamoli nas ovoliko. Ali neka,
samo da ispotujemo ono to se ovde dogovorimo.
Slino su mislili i drugi. tiljanovi je razmiljao o tome kako najbolje
sastaviti zajedniku zakletvu. U tom trenutku otvorie se vrata i u salu uoe
Jovan i Radosav u pratnji Pozopa. Dovede ih do slobodnih sedita na kraju stola.
Jovan je bio sveano obuen, a Radosav ogrnut u dug ogrta koga nije ni
pokuavao da skine. tiljanovi odmah prozva Jovana.
- Bio si u Beogradu, zna li vie nego mi ?
Jovan ostade stojei. Ako i zna nee rei poluglasno izree despotica.
Jovan pozdravi sve, posebno despoticu ijom ljubaznou se ovaj skup velikih
srpskih plemia odrava pod njenim patronatom. Kratko ispria da ih eka novo
Kosovo i da e novi sultan Sulejman sigurno na sever.
- Ja ne znam koliki e pohod biti po veliini, ali znam da e novi sultan uraditi
ono to je namislio. Jedino je dobro to kree samo rumelijska vojska, pa moda
nee prelaziti preko Save i Dunava.
Stefan tiljanovi je razmiljao.
- Kuda god budu prolazili Turci e narodu nuditi bolje nego to su imali.
Mnogi e to prihvatiti, posebno ako ne bude krvoprolia. Bude li sultan vodio
vojsku budite sigurni da toga nee biti. Svako e raditi ta mu se kae. A on e
nuditi med iz jedne a batinu iz druge ruke. Mislim da e u ovim krajevima najvie
biti ugroeni plemii, jer nakon Doine bune, narod e lake poverovati Turcima
nego svojima. Ali da mi vidimo ta da radimo sa naim ivljem i kome da se
privolimo. A puno zavisi i od toga kuda e sultanova vojska proi. Ko joj bude na
udaru bolje da se sklanja.
- Ili da se bori - odluno izree despotica.
Srpski plemii su utali. Oseali su da se neto sprema, a suvie malo su
znali da bi razumom odluivali.
- Ima jo neto - javi se Radi Boi - Kralj i velikai sad e biti spremni za
velike ustupke, ali traie i velike usluge. Nekima od nas nudie ono to im u
normalnim prilikama ne bi palo na pamet. I poloaj i plemstvo i zlato. Ali
zapamtite, samo nekima a ne svima. Ve kako budu procenili. Svaki od nas je sila
za sebe i snaga koja e im trebati. Sve njihove pape i kraljevi tek e im priati o
- 345 -
pomoi a mi emo sa naim Srbima biti tu i spremni da odmah krenemo u rat.

Trebae im vremena da to shvate. Tek kad vide da ih svi lau, molie nas. A mi se
moramo drati zajedno jer jedino se tako moe i mora.
Jedan po jedan plemi poee iznositi svoje miljenje. Uglavnom su sva bila
saglasna sa onim to je rekao Radi. Na kraju odluie da razgovor nastave sutra
jer jutro je uvek pametnije od veeri. Moda zbog despotice, a moda i zbog vesti
koja je pristigla, nikom te veeri nije bilo do pesme.
Radi Boi izjaha iz grada. Kapija se noas nee zatvarati. Pred crkvom
svetog Luke, bilo je privezano nekoliko konja. Napolju, pred ulazom sedeo je
Radosav. Radi mu se pridrui. Tek onda u prvom sumraku primeti Tomu
Sukura. Odmah je znao da je Jovan u crkvi. Ima ih vie potvrdi mu i Radosav.
Napolju, vetar je postajao jai i mada toplo obueni, oseali su studen. Uoe u
crkvu. Sluba je taman bila zavrena. Stevan tiljanovi izae prvi. Jovan prie
Radiu i ovaj tek sada primeti koliko je umoran. Pred crkvom Mihajlo Rac skide
uturu sa rakijom prui je. Svi se obredie.
- Sluaj Stevane - progovori Jovan - od mene traite ta hoete, ali samo
nemojte da sa Turcima vodu pijem. Ako se to ve mora raditi, neka to radi neko
drugi. Ja u potovati. Ako Turci udare i onako razjedinjeni, Maari e se razbiti
jo vie. Iskoristimo to.
Niko od njih nije bio daleko od te pomisli. Stajali su napolju pred crkvom i
razmiljali. Razlikovali su se samo u nainu kako to uraditi. Ujutro se to odmah
videlo. Despotica je prva progovorila. Bila je odluna.
- Svi ste vi Srbi i jedino ne smete zaboraviti da imate svog despota. Zakleli
ste mu se na vernost i ne smete to prekriti. Stefan je u stanju da preuzme svaku
odgovornost.
Radi Boi potvrdi to u ime svih. Radosav se po prvi put oglasi. Uvek je
bolje znao sa ratnicima nego sa gospodom.
- Plemenita! Ja sam Sremac. Veran i odan ovom kraju i vama. ivim tamo i
ovde. Ja izdati neu niti to znam, ali niko ne sme izdati.
Despotica planu.
- Jeli ti to ree da sam ja izdajica.
Radosav bez uzbuenja pusti despoticu da se istutnja.
- Jovan Crnojevi je dolazio u Kupinik i nasluao se vaih otrih rei i samo
zahvaljujui ovoj gospodi doao je ponovo. Mi odajemo ast vaoj tituli, vaim
godinama i pameti, daemo sve to treba dati, ali u Kupinik neemo dolaziti.
Ovde smo zato to oseamo svetu dunost a ne zato da bi bili vreani. Mislim da i
okolna gospoda isto misle. Nikom se ja nisam zakleo pa ni vama, zato ako hoete
da vas sluamo, voli i ti nas kao i mi tebe.
- 346 -
Radosav nije rekao namerno ti, ali ga to nije ni optereivalo. Sede u

stolicu i pusti da drugi kau ta misle. Stevan tiljanovi odmah pokua da
ublai njegove rei. Iz oiju despotice sevale su varnice. Na kraju morade
odustati, a despotica izrui pravu bujicu runih rei na raun ljudi oko stola.
Dimitrije Skenderovi ustade prvi, Jovan za njim, a Radosav kao da je samo to
ekao, pa onda redom jedan za drugim izaoe napolje. U prostoriji ostadoe
samo tiljanovi i despotica. On joj se tuno obrati
- Do sada su imali despota i despoticu. Sada vie nemaju ni jedno ni drugo.
Jovan se pozdravi sa Radiem uz obeanje da e se ponovo uti. Svi zajedno
saekae tiljanovia. Kad on izae jo samo Vuk Kolakovi ue da se oprosti od
despotice, ali i on na kratko. Svi se ispozdravljae, uz dogovor da se meusobno
paze i obavetavaju. Dogovor je ipak imao svoju svrhu. Jovan i Radosav sa
Jovanom Doliem krenue prema Irigu. Na lepom i prostranom imanju Dolievih
ostadoe nekoliko dana a onda preoe Goru i uz Dunav krenue ka severu. Bez
ikakvih problema putovali su kroz Slavoniju. Dravu su preli kod Oseka, pa
produie do Peuja i Martina Botua.
Trgovac ga doeka rairenih ruku. Sve je preduzeo za pohod, ali je bio za to
da se jo malo saeka da se junad oporavi posle zime. Naao je pustaru gde
Jovanovi ljudi mogu priterivati stoku i spremati je za put. Druge vesti nisu bile
tako dobre. Maarske pustare nisu bile sigurne. Borbe e sigurno biti, ali on
veruje da spretni ljudi mogu obaviti posao. Ima jo jedan problem. Ako bude iao
severnim putem, platie jo jedan dukat carine, a ako tamo proda stoku zaradu
e uzeti habzburgovci a ne oni. Tu pomoi nije bilo, morae se mnogo toga
reavati na terenu. Sada nema druge nego se odmah prihvatiti posla.
Tokom maja veina Jovanovih momaka bila je zauzeta stokom. Delap po
delap prebacivali su preko Dunava, pa sve to nikom nije izgledalo mnogo.
Poetkom juna je bio spreman. Radosav sa neto ratnika osta u Lipovi sa
namerom da se spusti u Srem, tek e neto ljudi ostati na imanju, a on sa
Ognjenom pree reku i u Peuju nae celokupan provijent za put. to on, to
Botu imali su preko 2500 junadi. Svi ljudi su bili na okupu meu njima i
desetak Botuevih guljaa5. Peujski trgovac obilazio je stoku i zadovoljno
gunao jo szinben van6. Znak za pokret dade 10. juna. Botu ga isprati reima
da nee spavati dok se ne vrati nazad.
Celo putovanje odvijalo se na ranije provereni nain. Napred je ila
izvidnica i kalauz koji je dobro znao put. Druga vea grupa terala je stoku,
uglavnom se smenjujui a na kraju je ilo etvoro kola sa provijentom, za ije su
arage7 bili vezani rezervni konji. Iznad urga stigoe do Drave nakon sedam
dana lagodnog gonjenja, a da ni jedan problem sa stokom nisu imali. Mukotrpno
- 347 -
prebacivanje preko Drave na koje je Jovan i raunao potrajalo je puna tri dana.
Na sreu sa obe strane reke bilo je dovoljno sone trave, pa stoka nije ni osetila
prelazak. Zakup panjaka lokalne vlastele bio je tek sitnica u trokovima, a ni
gubitak jednog oveka u Dravi, nije nikog posebno uzdrmao. Na to se moralo
raunati. Na reci dok se stoka odmarala, ljudi su mogli zadovoljiti apetit. Iskusni
gonii znali su koliko stoka sme stajati, jer ne valja ako je suvie odmorna jer
tada uvek postoji opasnost da zae van planiranog puta, ili jo gore, da krene u
trk. im su preli reku poveala se opasnost od razbojnika i Jovan odmah
oslobodi Cvetka svih drugih obaveza. Krenue dalje 20. juna. Svo vreme puta,
problema sa ljudima gotovo da nije bilo. A ako su iskrsavali, odmah su to
reavali desetnici. Jedino kiu nisu uspevali da ree. Padala je iz dana u dan, sve
hladnija i neprijatnija. Ipak brzina se nije smanjivala. Kad se doepae doline
Dravinje, opasnost od razbojnika skoro da nestade, ali je Jovan vrsto drao ljude
na uzdi. Poslednjeg dana juna prooe Celje a dan kasnije svi dobie dan
odmora. Jovan ispuni obeanje i est jaganjaca se nae na ranju. No ovog puta
problem su mu napravili Maari pa je morao menjati odluku. Jedan od njih mu
objasni da bi oni rae kuvanu jagnjetinu nego peenu na ranju. Cvetko koji se u
tom trenutku nalazio pored Jovana, samo se prekrsti, ali Jovan ozbiljno prihvati
zamerku i dade da se tri od onih jaganjaca spremaju onako kako Maari ele.
Drugog jula on odjaha ka Ljubljani. Prespava pod gradom i sutra odmoran proe
kapije u pratnji Tome i dvojice momaka.
Problem sa carinom na svoju veliku alost nije uspeo reiti. Saznae da je
carina dukat po grlu, a moe se preraunati i platiti u junadima. Dva dana je
pokuavao da pronae nekog ko mu moe pomoi, ali bez uspeha.Tek uvee
krmar ga posavetova da potrai jednog pametnog oveka iji su saveti skupi, ali
samo ako moe pomoi. Jovan prihvati a krmar posla po njega. Nepun sat
kasnije pojavi se najneobinija pojava koju je u ivotu video. Jedva se uzdra a da
se ne nasmeje. Pridolica se kitnjasto nakloni i ree da se zove doktor Rudolf
Kerting. Jovan pomisli da je vrag odneo alu kad se ljubljanani klanjaju Srbima.
Pridolica teatralno sede na ponuenu stolicu a krmar mu odmah prinese pehar
sa vinom. Sve je na ovom oveku delovalo preterano, od duge prevelike vlasulje do
ogromnih kopi na uglancanim cipelama. Dugaak kaput od oje, protkan
zlatnim iritima u nekoj zelenkastoj boji prosto je parao oi. A na svakom prstu
kinurio se po jedan zlatan ili srebrni prsten. Jovan ostade da sedi vie iz
radoznalosti, a manje iz ubeenja da mu nalickani doktor prava iz Bea moe
pomoi. Doktor naglaeno ispria da je u Dunaju8 zavrio kole na sreu
ovdanjih graana. Nije ga najbolje razumeo ni dok je normalno govorio, a kamoli
sada kad je stalno ubacivao po koju germansku re. Bilo mu je dosta doktora
- 348 -
prava. Mahnu krmaru da plati. Za njega je razgovor bio zavren.

- Vas mui carina od 2.500 dukata koliko morate platiti gradu, ili da
prodate junad po niskoj ceni. Ve tri dana pokuavate nai nekog koga bi
podmitili da proete to jeftinije, ali u tome niste uspeli. Zato ste posluali
krmara i poslali po mene. - Jovan se tek sada zagleda u oveka ispred sebe.
Retko je kada on na osnovu spoljnih obeleja donosio sud. Sada primeti njegov
prodoran pogled i ozbiljan izraz lica. Govorio je dovoljno razumljivo da ga je lako
mogao pratiti.
- Tano, to je moj problem. Moe li ga reiti.
- Mogu. Zato sam i doao ovamo. Mogu ti pomoi da cifra bude razumna, a
ti da bez zadravanja proe ovuda. Bez obzira na moj nain odevanja, ja sam
jedini istinski tuma prava u ovom kraju. Ja im tumaim zakone koje su im
gospodari doneli. - Pred Jovanom je bio iskusan pravnik koji je znao koliko moe.
- Moje usluge su skupe, a tvoje je da mi kae kako ih misli platiti. U junadima
ili u zlatu.
- Zlatom.
- Dobro - pravnik ustade i ponovo povrati svoj teatralni izgled - Biu ovde
sutra do 10 sati. ekaj me i ako ti trebaju moje usluge, sam nita ne preduzimaj.
Iza njega ostade u vazduhu miris jakog parfema.
Sutradan tano u deset, doktor prava se pojavi na vratima krme.
- Platie 300 dukata carinu, 100 dukata ide zapovedniku grada, 50 dukata
cariniku koji e te propustiti, 50 dukata meni, a 5 junadi e pustiti krmaru a
on e znati ta sa njima. To ti je 550 dukata. Ako hoe da odem s tobom do
Jame i tamo ti uredim prolaz dae mi jo 30 dukata.
Pola sata ranije Jovan bi bio zadovoljan sa 1000 dukata carine a sada mu
je upola manje bilo mnogo. Pobedi u sebi pohlepu i nita ne ree. Doktor prava
lako primeti ta ga mui. Upitno ga pogleda a Jovan mu nemo odgovori da je sve
u redu.
Predvee umorna goveda prooe pored grada. Jovan odmah ispuni svoje
obeanje i izbroja dukate. Ujutro poterae jo uvek umornu stoku i oko podne u
barama, dadoe odmor. Put su nastavili tek sutradan. Treeg dana bez problema
prooe Jamu zahvaljujui najvie doktorovoj spretnosti. Tako ugled doktora
prava jo vie poraste u njegovim oima. Zaradio je sve i dukat koje mu je
isplatio. Na kraju ga svojim udnim jezikom zamoli da ga pusti da sa njim ode do
Trsta, to Jovan rado prihvati. Doktor prava se povue u jedna kola da se
presvue. Pojavi se u komotnoj odei, bez i jednog prstena na ruci.
- Za moj posao vie vredi ona odea nego diploma i sve moje znanje. Na tebe
to nije ostavilo neki utisak, ali na moje graane, ostavlja uvek. avo e ga znati
- 349 -
zato.
Dok je stoka lagano napredovala preko Pivke ka Divai, Jovan u pratnji
doktora i nekoliko momaka odjaha u Trst. Grad je bio ivahan, verovatno zbog
uticaja kapitala koji je pristizao iz Bea i sve boljih trgovinskih veza sa spoljnim
svetom i zaleem. Doktor je bio vidra. Dobro se snalazio u svakoj situaciji. Jovan
ga pusti kad poe govoriti italijanski no ni jednim gestom ne pokazujui da taj
jezik mnogo bolje govori od njega. Lako se smestie u novom velikom konaku.
Jovanu se nigde nije urilo. Stoci treba bar petnaestak dana da se odmori od puta
i zaobli. Za to vreme kupac e ve doi sam po sebi. Jedino ga je neto stalno
vuklo natrag i to mu nije dalo mira. Zato je etao, najee uz more.
Vrativi se sa obale zatee u krmi doktor prava Rudija u dugakom i
napornom razgovoru sa dvojicom ljudi. Bez obzira na jezik, doktor se dobro
snalazio, koristii u objanjavanju i ruke. Tek kad ona dvojica odoe doktor mu
prie sa obavetenjem da je ve poeo trgovati, ali da najpre hoe da sazna cenu.
Jovan ga pohvali i ree da samo tako nastavi kad mu ve ide od ruke. On e sutra
do Divae da se sa gazdom dogovori oko smetaja ljudi i stoke. Doktor rado
prihvati.
Umesto u Divau, Jovan ode u Manfalkone kod Mleana. Lako nae svog
trgovca koji i ako sam nejak za ovakav posao, ipak ga nije ni po koju cenu hteo
propustiti. Napamet ponudi Jovanu 12 dukata po komadu. Ve je i to bila cena
koja je Jovana zadovoljavala. Obea trgovcu da e ga obavestiti ta je odluio. U
Trstu doktor mu sav srean ree da ima ljudi koji su spremni platiti 10 dukata po
grlu, a odbacie samo najmravije.
- Onda sutra idemo kod njih na pregovore - odlui Jovan.
- Nema potrebe, dolaze oni ovamo.
- Idemo kod njih - bio je odluan Jovan.
Trgovci se pojavie ujutro. Jovan je ostao uporan. Moe se pregovarati ali
samo kod njih. Krma nije za posao. Nije hteo ni da se upozna sa trgovcima.
Temperamentno su objanjavali doktoru da su oni predstavnici velike firme iz
Bea i da zato ovde nemaju svoje prostorije. Inae su uveni na celom Jadranu pa
i dalje, a Mleani ih se vie plae nego celog Trsta. Doktor je povlaivao, ali Jovan
ponovo odbi da razgovara. Doktor je celo vreme prevodio. Na kraju ponudie
doktoru 50 dukata ako kupe junad po 11 dukata komad. Doktoru oi zablistae.
Iznova poe ubeivati Jovana, ali ljutit blesak u njegovim oima presee ga u pola
rei. Da ga ne bi dalje ubeivao ostavi doktora u krmi a on brzo nae radnju
Jevrejina kojem je trebao isporuiti 100 junadi. Bio je slian segedinskom Isaku,
moda tek neto stariji. im u kojim je povodom Jovan doao pozva ga u kuu.
Oekivao ga je. Kad je uo da se pria o nekoj stoci koja stie u Trst pomislio je
- 350 -
da bi to on mogao biti. Cena stoke je u gradu porasla zbog velikog broja radnika i
vojnika, a mnogo se izvozi preko u Mletke. Kad se prodaje na komad ili dva, moe
se dobiti 15 dukata, a ovako na veliko cena je obino 13 dukata po komadu.
Ovoliko stoke moe u gradu odraditi tek nekoliko ljudi, a on posebno preporuuje
jednog za kojeg zna da je dobar trgovac i imuan ovek. Jo tri dana, Jovan je
spretno izbegavao konani dogovor da bi na kraju sve prodao za 32500 dukata.
Doktor prava je bio razoaran, ali ga nagrada od 50 dukata razvedri. Jedino ga je
interesovalo zato je Jovan stalno insistirao da sa onom dvojicom razgovara u
njihovim prostorijama. Da bi vi videli da nemaju nita, odgovori mu Jovan na
istom italijanskom, oni su bili tek posrednici. Doktoru je dugo trebalo da
shvati da Jovan bolje govori jezik od njega. Oseao se prevarenim, ali uskoro
oprosti Jovanu, krivei sebe zbog neopreznosti. Ljudi odmah dobie po dukat da
se provedu ili neto kupe, a ostalo e dobiti kad dou kui. Niko se tome ne
usprotivi. Ode i doktor da obavi svoj posao, molei Jovana da nikako ne kree bez
njega. Tako ostadoe nekoliko dana pa se Jovan pozdravi se sa onima koje je
znao i bez ikakvog tereta krenu natrag. Sa doktorom se srdano pozdravi pred
Ljubljanom uz obeanje da kada god tuda bude prolazio, nee ga zaboraviti
posetiti. Bez ikakvih problema putovali su natrag, uvek po lepom vremenom, pa
bre nego to su oekivali stigoe do Pea. Tu isplati Martina Botua i sve ljude
koji su ovde ostajali, a sa drugim produi do Segedina, gde nagradi one koji
ostaju tamo i tek u Lipovi potpuno isplati svoje momke.
Nakon dva dana, pred crkvom ga zatee emisar grofa Petrovia, ali pismo
raspeati tek kod kue. Grof je pisao da su Turci pod Beogradom i trai od
Jovana da sa pedeset ljudi krene odmah ka Temivaru gde se on trenutno nalazi.
Sve ostalo e se tamo dogovoriti. U Temivaru grof se alio da on iz grada ne moe
nikud, ali bi svakako trebalo da on poe na jug. Jovan odmah pristade, jer je
Radosav jo bio u Sremu i njegova sudbina ga je interesovala. Snabde se tek sa
neto provijenta i odmah krenu. U Slankamenu je vrilo kao u konici. Silna
vojska se pojavila na jugu a vodi je kau sam sultan. Tmurnih misli pojaha prema
Zemunu. Sve je vie sretao izbeglice koje su hitale prema severu. Nadaleko su se
uli topovi iz rnova kako tuku Beograd. Naioe i na neki ugarski logor. Odmah
mu prie pop Vasiljko, koji je imao grupu dobrih ratnika a kojeg je sretao sa
Radiem. Ispria mu da se Beograd jo dri, ali nema nade za njegovu sudbinu.
Niko ne alje pomo, a ko zna koliko je posade jo ostalo u gradu. ajkai uda
ine na reci, pa Turci tuda i ne pokuavaju prodor, ali zato tuku sa Avale i niko
im nita ne moe. Vajkao se samo ta e biti sa svetinjama iz Saborne crkve. Ree
Jovanu da su tamo moti svete Petke, svete carice Teofane i udotvorna
Bogorodica koju je oslikao sveti Luka.
- 351 -
Razgovoru se pridrui omanji krivonogi Maar koga pop predstavi kao

kapetana kod Pavla Tomoria. Nudio je svu pomo, ali je imao tek dvadesetak
ljudi. Ujutro stigoe do Zemuna. Opasnost se videla na svakom koraku, a grad se
iz dana u dan praznio. Naoe lako Marka Skobljia. Mesto ga nije dralo pa se
retko kada zadravao u tvravi. I sada je bio meu ajkaima.
- Sve to znam javio sam kralju i onim njegovim dvorskim benama. Sada i
da hoe nita uraditi ne mogu. A nai ivoti zavise samo od toga ta i koliko
sultan hoe.
Znao je sve ta se deava, zahvaljujui ajkama koje su plovile Dunavom i
Savom.
- abac vam je pao. Dosta smo njih spasili prenosei ih preko vode. Turci
su odmah tu poeli graditi veliki most. Hoe preko a ni noge nee okvasiti. Bar da
im se posao odui.
Turci su odavno premostili Savu. Spretni neimari sagradili su most za
dvadesetak dana, pa je odmah poelo prebacivanje vojske u Srem. Znajui od
uhoda da nema jaih ugarskih snaga, kako se koja vojska formirala, tako je i
kretala ka zadatom cilju. Jovan u Zemunu jo nije znao da su Turske snage
krenula prema Iloku i Kupiniku. Zato komotno krenu prema Irigu. Nisu oekivali
nikakav napad, ali Cvetkovom otrom oku ne promaknu pomeranje na ivici
ume. Tiho to prenese Jovanu, a ovaj isto tako tiho izdade nareenje. Ratnici se
prestrojie i zgusnue da bi napad spremno doekali. Turci napadoe silovito.
Jovan u magnetovanju proceni da ih nema vie od njegovih. Srpski ratnici bili su
spremni i bitka je bila ravnopravna. Odmah se pokazalo da ugarski laki konji
mada po hitrini jo uvek nedorasli turskim, mnogo bolje pariraju napadu nego
teki konji koje su koristili oklopnici. Turci su napadali poput osica, ali njihovo
arlaukanje brzo prestade, pa jedan naredi povlaenje. Nije bilo svrhe juriti ih. Bili
su bri. Jovan je imao tri ranjena i desetinu lake povreenih, ali odmah
produie dalje. Lako nae utvreno Dolievo imanje i gazdu u njemu. Ispria
Jovanu da je imao okraj sa Turcima, ali se morao povui. Naiao je na pravu
vojsku koja je ila prema Kupiniku i dobro da je sauvao ivu glavu. Obavesti ga
da su despot i despotica u Moroviu, a tamo su i Radosav i tiljanovi. Najgore je
to sa severa ne stie nikakvo pojaanje pa su Turcima svi putevi otvoreni.
Dogovorie se da Jovan saeka tek toliko da sazna gde su Turci i kuda se
kreu. Vesti su dolazila svaki as, ali to ih je bilo vie sve je tee bilo razabrati
koje su prave. Treeg dana odjaha ka Jarku. Sa Jovanom krenu i Doliev sin
Luka, koji se odmah pokaza kao spretan momak. Do Jarka nisu stigli jer od
izbeglica saznadoe da se Jarak predao i da je sada u njemu turska posada.
Gospodar grada Dimitrije Skenderovi ostao je sa svojim ljudima. No ini se da
- 352 -
nije imao gubitaka jer su Turci ispunili obeanje i nakon predaje propustili ljude
da prou. Misli se da su i oni krenuli prema Moroviu. Jovan odmah promeni
plan. Forsirano pojahae i uvee stigoe u Morovi. Zaista su svi bili tamo. Mladi
despot, despotica, Stefan tiljanovi. Verni Dimitrije Pozop preuzeo je odbranu
grada, ali bez neke namere da ga due brani jer to nije bilo mogue. Despot i
tiljanovi odmah primie Jovana. Mladi despot je s obzirom na svoje godine
pokazivao iznenaujue mnogo zdravog duha. No bilo je jasno da despotica
donosi odluke. Ovo nije bio obian rat, ovo je bila nacionalna katastrofa. Dvor nije
ni prstom mrdnuo da sauva svoje teritorije, a pitanje je da li je mogao.
Umorni Jovan prihvati poziv za veeru, ali se unapred izvini da e ostati tek
toliko da utoli glad. Despotica se pojavi poslednja u tamnoj haljini bez ikakvog
nakita.
- Nisu te valjda Turci poslali- upita Jovana. Ovome iskoi ila na licu.
Najrae bi tu oholu enu iibao zaboravljajui ko je. Mladi despot zaueno
pogleda u majku - I tebe su Turci poterali. Takvog junaka. Zar je onda udno to
ni srpskom despotu ne moete grad obezbediti.
Jovan bez rei ustade od stola, nakloni se despotu i tiljanoviu i izae iz
prostorije. ak i u Kupiniku bez pravog despota, ovakav bi postupak sigurno
imao posledice. Ovde niko ne ree ni rei.
- Sada moemo na miru veerati- bilo je sve to je rekla despotica.
Stefan tiljanovi se izvini uz rei da e se odmah vratiti. Napolju zatee
Jovana. Nije se imalo ta rei. Samo naredi slugama da smeste i poslue gosta.
tiljanovi je ujutro rano ustao, nestrpljivo ekajui da se Jovan pojavi.
Odmah se povede razgovor o Turcima. Knez je bio za to da se pregovara sa
Turcima i prihvati turski mir ako je to ikako mogue. Jovan ni sam nije znao ta
da radi.
- Jedino je pametno pritajiti se i ekati. Bude li se sad borio, lako e te
uhvatiti, a onda ti kolac ne gine. savetovao je tiljanovi.
Pozop je uurbano nareivao da se preu teretni konji. Nehajno razdrljene
koulje ekao je da se despotica pojavi. Tek na dnevnom svetlu videlo se da je
despotica bleda i umorna. Pogleda ih a tiljanovi prie da je isprati. Mladi
despot odbi da se vozi u koiji, nego i on pojaha konja. Kad kolona krenu, mahnu
Jovanu. Despotica u kolima ni jednom reju ili pogledom ne pokaza da Jovana
primeuje. Ipak mu bi ao dok je posmatrao kako kolona kola i jahaa odlazi
dalje na zapad.
- ta sad - upita Jovan.
- ekau da vidim ta Turci hoe, a onda u to preneti Moru. Uradiu ono
to mislim da je najbolje za narod, a ve sam naredio da se otvore sva skladita i
- 353 -
da se neprekidno kuva da narod ima ta jesti. Ni sam ne znam kuda da ih

usmeravam, samo im govorim da ne idu u Srem. Prokletstvo je to moj Jovane.
Pobegli smo ovamo od Turaka, ali izgleda da nismo dovoljno daleko. Kud god ovaj
jadni narod mrdne, uvek naie na Turke.
- A ta je sa Tomorijem?
tiljanovi ga je bolje znao od Jovana.
- On je kaloki biskup ali hrabar ovek i velik ratnik. Da je takvih vie, sve
bi ovo drugaije izgledalo. Za Tomorija je vano da si ratnik i tamo su mu svi isti.
Jedini on shvata ta se sada deava u Ugarskoj i kakva nam opasnost preti. Pria
se da ga je kralj postavio za komandanta june Ugarske, ali nema vie od 500
ratnika. Teko da neto moe uiniti sa ugarskim plemstvom, pa treba oekivati
da e zvati Srbe. Ako on neto bude obeao, to e ispuniti.
Sve je u Sremu liilo na veliko rasulo gde se nita nije znalo. Beograd
tvrava hrianstva, samo to nije pala, a nije izgledalo da se iko u Ugarskoj
posebno za to zabrinuo. Turci su se spremali na Zemun, na ugarski grad, a iz
Budima nikakve vesti nisu stizale. I to imenovanje Tomoria verovatno je znailo
samo to da jedan savestan ratnik pokuava da svojim i izmoljenim parama spase
ono to se spasiti moe. tiljanovi je mislio da je dobro to se despot sklonio jer i
onako ovde nema ta raditi. On e ostati u Sremu, a Jovan treba da pokua da
stupi u kontakt sa onima koji hoe da se bore, a najpre sa Tomorijem.
- Nisam doao u Srem da pregovaram, ve da se borim sa Turcima. Za
pregovore ti zadui Dolia. On je tome vet.
Nakon dva dana stie vest iz Baa da Tomori dolazi dolinom Mostonge i da
e kod Futaka prei Dunav, a posle toga e u Petervarad. Tomori je meutim,
preao na drugu stranu kod ale pa udario preko Gore do Iriga. Doli je jedva
nakon nedelju dana naao Jovana kod Keva. Kad je stigao u Irig Tomori je ve
kretao. Ne ekajui ni asa krenu i on sa njim. U Zemunu ih doeka vest da je
Nandorfehervar pao. Sve do sada je verovao u uda, ali ga nije bilo. Preko su se
samo videli stubovi dima kako se viju ka nebu. Uutali su i topovi sa Avale. Niko
od posada nije se spasao. Tek po neki kasni izbeglica potvrivao je da su Turci u
gradu. A Srbi koji nisu izbegli okupljeni su u grupe i poslati ka Carigradu. Idueg
dana Mihajlo Skoblji doe do Tomorija i izvesti ga da su Turci u Kupiniku i da e
sada sigurno udariti na Zemun. Kada, zavisi od turskog sultana. Tomori je dugo
ekao i razmiljao. Nikakva pomo mu odnikud nije stizala. Jedino mu je pristigla
mala grupa ratnika od Pouna, ali suvie mala da bi se mogla nazvati
pojaanjem. Treeg dana pozva brau Skobljie, Mihajla i Marka. Naredi im da
dre Zemun da ga Turci lako ne osvoje, a onda da se povuku prema Slankamenu.
Tako mala posada u gradu i ajkai ostadoe da uvaju grad, koji se ve predao.
- 354 -
Jovan je u Irigu imao mnogo muke sa Doliem. Mada je i sam shvatao

bezizlanost otpora ipak mu se iz svog grada nije ilo.
- Ovde sam pustio korenje. Svejedno mi je ko e doi. Ako vidim bilo koju
mogunost, boriu se, a ako ne... sve u zapaliti.
Nije ga vredilo dalje ubeivati. Sa momcima krenu prema Slankamenu kao
to je i obeao Tomoriju. Opet nigde ne sretoe Turke, ali mu se zato svi
obradovae kad ujaha u tvravu. anse da se grad brani sada su se poveavale.
Tomori ga nije ekao ve je sa polovinom ljudi produio do Petervarada. Tek tada
nasta isekivanje. Turci su sistematski harali po Sremu, lomei otpor gde god je
trebalo, ostavljajui sve one koji su odmah prihvatili turski mir. Konano Ferhat
beg potkraj leta udari na Slankamen. On se nije zamarao time da nudi turski mir.
Hteo je u pljaku pa je zato zaobiao Zemun i udario pravo na Dunav. Za
njegovu vojsku pljaka je bila jedini pravi motiv za napad. I pored toga, sve su
radili sistematski, ne uputajui se u bezglave jurie na tvravu. Najpre je
opkolie sa tri strane, postavie jake strae nasuprot kapiji, a da bi onemoguili
ispade konjanika, pobodoe duge motke u zemlju. Nisu se obazirali na onih
nekoliko puaka sa kojim su ih gaali iz grada, ve su prili dovoljno blizu da
mogu hitro reagovati i dovoljno daleko da ih ni jedna strela ne moe pogoditi.
Jovan ih je nou jasno uo kako razgovaraju, ili se vesele uz logorsku vatru. Tek
onda se pojavi Ferhat beg i posla poruku braniocima da se predaju. Garantuje im
jedino ivot, ali nita drugo iz grada ne mogu poneti. Branioci to odmah odbie.
Zapovednik grada odvede Jovana do male kapije naspram Dunava. Tu u
neposrednoj blizini, odavno je postojao rimski rov, koji su samo oistili i kroz
njega se moglo spustiti do Dunava. To je bila poslednja odstupnica, kad se grad
vie ne bude mogao braniti. Bilo je ugovoreno i kako e signalizirati ajkaima da
dou i prevezu ih preko reke. Samo je trebalo izdrati to due, jer po hladnoi
Turci sigurno nee ratovati, a to se due ovde zadre manje e vremena imati za
dalja osvajanja.
Turci su znali ta ekaju. Nedelju dana su se nametali oko grada, pa im
onda kao pomo stigoe topovi. Ni tada se nisu urili. Najpre ih utvrdie, pa tek
onda zapoee paljbu. Vatra im je bila usmerena na dve take i jo prvog dana,
poee se stvarati bree u zidovima. Srea to je kapija bila nepogodna za
gaanje, pa su morali umesto nje gaati najjai zid. Treeg dana bilo je jasno da
vie nemaju ta traiti u gradu. Ve sutra nekoliko hiljada Turaka e biti u
tvravi. Komandant grada naredi povlaenje i te noi ajkai prevezoe preko reke
sve branioce. Slankamen je ostavljen na milost i nemilost Turcima. Sutra uvee,
nakon to su ga opljakali, Turci zapalie grad, a dan kasnije podigoe logor i
krenue ka severu. Ferhat beg nije imao milosti. Najpre opusti Karlovce, pa onda
- 355 -
sva mesta do Petervarada. Najsnaniju tvravu na Dunavu branio je Tomori dokle

se god moglo, da bi na kraju bio prinuen da je i on napusti.
U Titelu se okupilo dosta onih koji su se mogli boriti. Branioci Slankamena
vidali su rane. Jovan saznade da Skobljii nisu izvrili Tomorijevo nareenje.
Ostali su u Zemunu do kraja sa svojim ajkaima i ne pomiljajui da se povuku.
Poginula su obojica. Turci nisu pokazivali nameru da prelaze Dunav. Bili su
zadovoljni onim to su uradili. Kad se uverio da nee dalje, Jovan pokupi ljude i
krenu na sever preko Crne bare. Lako nae Momila i njegove hajduke. Naredi
mu da se prebaci u Srem i da prati kretanje Turaka, pa pred zimu neka doe u
Lipovu na zimovanje. to opljaka od Turaka, njegovo je. Produi prema Kanjii a
onda odatle prema Lipovi. Svuda se prialo o Turcima, ali je malo ko ta
preduzimao. Vlastela nisu Tomoriju dala ni po dvadesetak vojnika. Za njih je
Srem bio suvie daleko, a ovde gore bili su ubeeni, taj gubitak i nije tako
straan.
Jovan u Lipovi sa popom Jovo odra pomen za poginule. Sve drugo je bilo u
redu, no Ognjen mu saopti da selo sa druge strane reke ima problema sa
Rakociem. Nedelju dana Jovan je odmarao ljude, dok se bes u njemu skupljao.
Znao je Rakocija i koliko vredi. Sitni maarski plemi bez bogatstva i slave, eljan
jednog i drugog. Pokupi ljude i krenu preko Moria. Selo je izgledalo loe, ali je
raspoloenje meu ljudima i pored svega bilo dobro. Stoari su jo uvek bili u
planinama i za paljevinu nisu znali. Dva dana kasnije bio je pred Rakocijevim
katelom. Vlastelin nije oekivao napad. Bez muke uoe u prostrano dvorite i
bez milosti isekoe sve koji su na njih krenuli sa orujem. Otpor je brzo bio
obustavljen. Jovanovi momci privedoe etrdesetak povezanih ljudi, a on naredi
da se svi koji nisu za rat odmah izdvoje. Na kraju ostade dvadesetak onih koji su
se mogli boriti. Rakocija vezae za direk od kue. Naredi da mu se familija i
pratnja spakuje, pa ih utovarie u kola i pustie napolje. Znao je za trideset
mrtvih u svom selu. Ipak naredi da se polovina iiba, a druga polovina nek se
pusti kad oni krenu. A ta sa njim, upita Ognjen. Jovan mu kratko pokaza da
za njega milosti nema. Pokupie sve dragocenosti i sve to je bilo vredno, pa kuu
spalie. Dug je bio izmiren. Tri dana kasnije ponovo su bili u Lipovi.
U kinu jesen stie poruka od Zapolje da mu odmah doe u Erdeljski
Beograd na dogovor. Jovana ni kia nije spreila da sa malom pratnjom odmah
pouri. Zapolja je bio ljut, ali se uvao da to pokae. Najpre natera Jovana da mu
ispria ta se deava u Sremu. Zapolju je interesovao Tomori i sve vea
popularnost koju je kaloki biskup sticao. To mu se nije uklapalo u planove. Na
kraju ree i svoje miljenje, hvalei Tomorija na odlunosti.
Zapolja prasnu.
- 356 -
- Bolje bi mu bilo da se dri crkve, nego to ratuje po junim granicama.

Bes mu je bio razumljiv. Tomori je mimo volje velike vlastele, postao
namesnik june Ugarske, dovodei u pitanje ne samo prava vlastele koja je tamo
imala imanje, ve i njihovu materijalnu sigurnost. I kod Zapolje je prevladavalo
miljenje da su Turci svoj posao zavrili. Sada treba potpisati mir, a onda prvom
prilikom udariti na njih. Zapolji je Tomori smetao i zato mu nije poslao pomo.
Vie je voleo da njegovi ljudi budu pod njegovom kontrolom, a ako bude trebalo
na jug e ii on. udio ga je mladi kralj koji je bio energian i ni za dlaku nije
hteo da odstupi Nema ta jesti, ali se Tomorija dri kao pijan. Objasni Jovanu
da iz Srema hoe sve da zna, a posebno treba da pripazi na Tomorija i njegove
akcije. Jovan potvrdi mada mu ni u snu nije padalo na pamet da izda Tomorija.
Zapolja nastavi dalje.
- Jesi li jo uvek uz mene ?
- Potpuno !
- Ako mi bude trebao za raiavanje unutranih prilika, mogu li
raunati na tebe.
Jovan bez oklevanja potvrdi.To to je vaio za Zapoljinog oveka, oslobaalo
ga je mnogih opasnosti i omoguilo mu da se iri. Zapolja ga na kraju otpusti, sa
tim da e razgovor nastaviti kasnije.
Sutradan ga ponovo pozva k sebi.
- Radi tako da ima dvesto ljudi uvek spremnih da pou u boj. Ja u ti
pomoi u plaanju, ali deo mora i sam stvoriti. Nigde ne krei dok ti ja ne javim.
Imae sve asti i privilegije, ali me ne sme izdati, ili ne uraditi ono to ti
naredim. Na kralja se ni ti ni tvoji Srbi nemate ta oslanjati, jer on samo stoluje,
ali ne vlada. Budim je za tvoje Srbe ovde, a ne u Budimu - zastade samo za
trenutak - Vas Srba ima svuda. Ako hoete june krajeve i Banat, morate biti uz
mene. Samo vam ja to mogu dati. Nemojte raunati na gradove na severu, ali jug
je va i moe to ostati.To prenesi i onim plemiima sa kojim si dobar. Ovo ti
kaem zato da zna da sem mene drugog kralje nema.
Ue Georgijus10 i utke se pokloni vojvodi.
- Sve to ima da kae a ja nisam dostupan, slobodno reci Georgiusu.
Stie do mene onako kako si rekao. Ako ti neto bude obeao ili preneo od mene,
znaj da je tako.
Jovan mu se lako nakloni. Mali sitni ovek nije delovao kao poverljiva
linost. Navikao da na prvi pogled ocenjuje ljude, uradi to i sada. Na Georgiusovu
tetu. Ali ta je dobro Zapolji, dobro je i njemu. Sekretar mu prui kesu, Ovo ti
daje Zapolja za prve potrebe.
Prijem je izgleda bio zavren. Zapolji ni na kraj pameti nije bilo da se juri sa
- 357 -
Turcima po Sremu. Nije to tako rekao, ali Jovan lako izvue zakljuak. Po prvi
put se javi sekretar:
- Dobili smo vest da je spaljena kua i imanje kod jednog plemia juno od
Jenove. Plemi je ubijen sa jo desetak ljudi.
Zapolja znatieljno pogleda svog sekretara. Znao je on i ime vlastelina, ali
isto tako da to ime Zapolji nije mnogo znailo. A pomenuti to u ovom drutvu
znailo je da je racki kurjak sigurno u to umean.
- Znali ti neto o tome - upita Jovana.
- Znam, ja sam ga ubio. - nije pokuao da sakrije. - Vie se nije mogla trpiti
njegova sila i teta koju mi je iz godine u godinu nanosio. Zadnji put mi je selo
popalio i pola sela pobio, znajui da se ja po tvom nalogu borim po Sremu.
- Nije pametno zameriti se jakima.
- To je njemu trebalo rei. Meni nikada ni na kraj pameti ne bi palo da
ugrozim vae interese, ali kad sam video sve spaljeno i uniteno mrak mi je pao
na oi.
Zapolja ga je motrio. Ni malo ga nije bilo briga za tamo nekog vlastelinia,
ali je oseao da Jovana ne sme ispustiti iz ruku jer se plaio da e to ponoviti.
- Uplatie u moju blaganu 50 dukata, to ti je kazna za Rakocija. uo sam i
za njegove atake na tebe, ali sve se moglo drugaije reiti. - Zapolja nastavi priati
kako je sada svaki vlastelin dragocen. Jovan ga je utke sluao.- U toj kesi, to si
je dobio, ovaj troak ti je ve odbijen pa zato ne mora nita dodavati. A kada
drugi put bude imao takve neprijatelje, javi. Ne uzimaj sam pravdu u svoje ruke.
Jovan kasnije prebroja 200 dukata. Ba onoliko koliko je i oekivao. Kad je
polazio, sekretar Georgius ga utke isprati.
Do zime Jovan ode jo u Temivar gde je grof Petrovi sve ee boravio.
Nije primetio nikakvu promenu u raspoloenju velikaa. Dugo mu je priao o
vernosti prema Zapolji i snazi sepekog vojvode. Jovan je uglavnom utao i
sluao. One negdanje srdanosti izmeu njih dvojice vie nije bilo. Namerno
upita za svoju titulu.
- Ni ovako ti nita ne fali, a da li e ti zvanje zvanino biti priznato, odluie
Zapolja. Ja tu malo mogu pomoi.
Jovan primi odgovor bez komentara. Obojica su znala da je drugaije
obeano. Za razliku od Zapolje, Petrovi je mnogo vie drao do granice sa
Turcima i do Srema. Neka vlastela su ve traila da se organizuje odbrana, a
hitno je sazvan dravni savet. Petrovi im saopti da e se ako zatreba on staviti
na elo svoje vojske i napasti Turke. Jedino to tada niko u Maarskoj nije znao
ta u stvari Turci hoe i kakve su im namere.
Treeg dana Jovan odjaha Radiu Boiu. Sve je na njegovom imanju bilo
- 358 -
organizovano po vojniki. Njegov raniji stav je znao Turke treba tui im promole
nos preko Save i Dunava, a ne upadati na njihovo.
- Beograd je izgubljen i nema sile koja bi ga sada mogla osvojiti. uvajmo
zato ono to imamo. Bio sam kod Zapolje. Traio je da mu se stavim na
raspolaganje i ja sam pristao. A ta e traiti od mene, jo ne znam. Verujem
samo da bez Turaka nee moi.
Radi Boi je bio realan. U Ugarskoj nije video ni jednu drugu silu koja bi
se mogla meriti sa Zapoljinom. Priznavao mu je odlinu vojniku organizaciju i
linu hrabrost. Zapolja je bio jasan i nije mutio vodu, a Radi je to cenio.
- Bio sam i ja kod Zapolje.- priznade Jovan.
- I ta si odluio?
- to i ti. Mene jedino mui grof Petrovi. Bojim se napada s lea. Petrovi
je dobar ratnik, ima izvebane ljude, ali je osvetoljubiv. Teko mi je to jednim
okom moram uvek motriti na njega. A i interesu su mu previe isprepletani. Ako
dirnem nekog maarskog vlastelinia, odmah mi prigovara da ne potujem
njegove prijatelje. Otilo je to predaleko. Treba to malo skratiti.
Radi Boi se smejao grohotom od srca. Dobro je on ocenio Jovana.
- Hoe li ta tvoja usijana crnogorska glava posluati starijeg - osmehnu se i
Jovan - Nije nam vreme za sitne arke. To danas jeste, sutra nije. Pamti ti samo
onog na koga si udario. Eto i tvoj Petrovi ti stalno neto zamera. Ako iz bilo kog
razloga odlui da na nekog udari, udri nemilosrdno, bez milosti. Ako to odlui
sve zaboravi i radi kako si naumio. Ali ne zaboravi da je tua krv najgori otrov, a
u tvom kraju krv se krvlju vraa.
Nemir se te jeseni i zime uvukao u Jovana. Mir nigde nije nalazio. Momci su
ojaali palisad oko imanja, a pravljene su i nove baraka pa se unutra moglo
smestiti skoro 200 ljudi. I Ljubica ga je ostavila na miru. U takvom raspoloenju
oekivao je Boi. Praznik je za Jovana uvek bio pun radosti i iskrene ljubavi. Sve
je uradio kao i predhodnih godina, ali nekako bezvoljno. Sneg je neto zakasnio
pa se i na Badnji dan moglo ii zaleenim putevima. Tek pred vee poee padati
krupne pahulje snega. Obradova im se. Voleo je sneg jer je uvek mislio da mu
donosi sreu.U kui, Toma Sukur mu nasu aicu rakije. Nisu bili razgovorljivi. U
drugoj prostoriji ule su se ene kako neto spremaju. Ue i Cvetko da saopti da
su peenice ko sunce. Spolja se zau karakteristino Dobro vee domaine.
Ima li koga ivog? U dva skoka bio je na vratima. Radosav se nakon est meseci
potucanja po Sremu vratio kui. Izljubie se, pa ga Jovan sav radostan uvede u
kuu.
- Ja te poslao na dva meseca a ti ostao pola godine. Dobro je da si stigao.
- Jedva - Radosav je omravio, videle su mu se kosti na licu, a na rukama
- 359 -
kao da su mu samo ile nabrekle i porasle. Polako mu ispria o svojim lutanjima

po Sremu i Slavoniji. Bilo je dana kad su se poput vukova ustremljivali na Turke,
ali i onih kada su se skrivali po umama i movarama - Uplaio sam se kad sam
video kako Turci prelaze most. Ogromna je to sila. Ve je izgledom plaila sve koji
su je gledali. Jedni su krenuli u Jarak, pa na sever prema Irigu, a drugi prema
Kulpinu. Jarak nisu ni pipnuli. Jo disciplinovanije vojske na svetu nije bilo. Kao
ovi tvoji su. Mi onda krenemo za njima. Napadali smo im kola za snabdevanje, pa
uteknemo u umu. Slali su potere za nama, ali smo uvek izmicali. Turin je dobar
ako je na konju, im mora sjahati gubi volju. Deo vojske se izdvojio i krenuo
prema Vuki i Dravi. Sa njima smo imali najvie posla. Kad su nas poterali, sjurili
smo se prema Moroviu. Tamo saznamo da si pre dva dana odjahao. Mi onda
otpratimo tiljanovia u Slavoniju. Dva puta smo se sukobili sa turskim
otpadnicima, ali oba puta, hvala bogu, mi nadjaasmo. Turci su temeljno sruili
sve gradove koji im se nisu predali.
Radosav ispria da je najtee bilo za hranu. Uglavnom su se hranili onim
to otmu od Turaka.
- Pred zimu Turci se ponu povlaiti prema reci. Sada su u zimovnicima, a
Turaka u Sremu skoro da nema.- Radosav otpi dobar gutljaj rakije. Ispria da je
dosta ljudi izgubio, ali je dosta novih primio, pa sada ima ezdeset boraca. Svi
probrani i dokazani u borbi. Seti se jo neeg.
- Video sam u nekoj bici Momila i njegove hajduke. Dobro su se borili.
Videi da se Turci povlae, krenu i oni za njima, jer si ti tako naredio. Negde su
preli Savu i uputili se preko, a danas ni oni ne znaju gdu su.
Kad je ve svu priu zavrio i ostao sam sa Jovanom, Radosav neto
utihnu. Jovan odmah oseti da je na pomolu neto vano. Reci ta te mui.
- Poginuo je Solomun Crnojevi - Jovana neto presee. Netremica je gledao
u ratnika - Stigao je kao pomo Tomoriju iz Pouna na elu pedeset ratnika. Od
prvog dana je uletao u bojeve, silno ratujuu sa Turcima. U boju je poginuo.
Jovan zamuknu. Rukom obrisa ovlaeno oko. Neto ga je stezalo u grlu.
Iskalja se da moe govoriti.
- Zna li jo ta o njemu ?
- Tek po neto. Tomori pria da takvog borca nije nikad imao, ali kad se
pomenu Turci bio je odmah gotov da poe na njih. Zaletao se u najgue redove,
a oni koji su sa njim bili, isti su kao on. Tomori koji je vatren ratnik, jedva ih je
obuzdavao. Na kraju ih Turci uvukoe u zasedu i sve isekoe. Tomori je plakao za
njim i odmah odrao pomen. Tamo gde sam ja bio vie niko nita ne zna, a
sigurno e ti Tomori moi rei vie kad ga bude video.
Otiao je jo jedan Crnojevi. Radosav se tiho povue. Jovan to skoro i ne
- 360 -
primeti. U mislima mu je bio taj hrabri neobuzdani Solomun. Vest o njegovoj

smrti dobro ga je prodrmala. Tek mu je sada bilo ao to nije vie teio tome da
se sreu. Obojica su tu eleli, a ostalo je samo na toj prokletoj elji.
Dolazak Radosava ipak promeni sve. Sa njim je rado i dugo priao i na oigled mu
se vraalo raspoloenje. Nije u tim razgovorima bilo nikakvih mudrovanja, niti se
tako sa Radosavom moglo razgovarati, jer Radosav je bio ovek iz naroda sa
jasnim stavovima i zdravim razmiljanjem. O Solomunu vie nikad nisu
progovorili ni jednu re. Jovan proslavi Boi kako dolikuje. Tek povremeno
zatvarao se u sebe, ali onog mranog raspoloenja je nestalo. Posle Boia sneg
nastavi da pada, a ljudi se uvukoe u debele gunjeve.Tek uz vatru, prie o ratu i
ratovanju postajale su herojske. A bilo koja da je, uvek je poinjala i zavravala sa
Turcima. Tako doe 1522. godina.
- 361 -
glava 13.
JOVAN U SREMU (1522.)

Promoter:

- 362 -
U rano prolee Jovan stie u Arad. Ceo grad je bio posebno oien, a dvor
se presijavao u moru blistavog lua. Grof Petrovi je bio puno ljubazniji nego
inae. Ree mu da Zapolja ima neki razgovor pa e im se kasnije pridruiti.
Naoe se tek uvee. Za Jovana je imao konkretan zadatak. Treba otii u Srem,
izviditi i ispitati, videti gde su Turci i koliko su jaki. Zapolja se spremao u Budim
na sastanak sa kraljem, a svoje ljude izaslao je u raznim pravcima.
Zapolja je tog marta donosio odluke koje su ga mogle kotati glave, ili mu
doneti krunu. Shvatio je svu trulost tadanje organizacije vlasti, na elu sa
nejakim kraljem. Bio je jedan od zagovornika jakog plemstva, ali kralj je imao ono
to on nije. Mogao je da proglaava plemie i dodeljuje nedodeljeno. Jedan od
najjaih velikaa Ugarske mogao je sve, ali nije mogao udovoljiti ljudskoj sujeti.
Kralj nije mogao nita, ali je mogao to to on nije.
- Neu ti platiti - gledao je u Jovana - ali Georgius e ti odrediti mee tvoje
teritorije. To ti je nagrada za ono to e uiniti. Zvanje ti ne mogu dati, ali dae
bog pa u moi i to. - Onda dade zadatak Petroviu da umiri akija i Tereka, a na
duu mu ostavi Jakie.
Nastavio je da nareuje. Znao je ta hoe i trudio se da od toga ne odstupi.
Otpusti ih a da ih niim nije ponudio. Ostade samo Petrovi. Nakon dva sata,
sluga ponovo pozva Jovana ka Zapolji.
- Ti zna Radia Boia. Predloiu kralju da ga postavi za komandanta
ajkaa. Prihvatie on to, mada sa njima nema nikakvo iskustvo. Misli li da on
to moe?
- Siguran sam u to. On je veliki ratnik i to ajkaima odgovara. Ono to ne
zna, Boi e brzo nauiti. Znate Vi i sami da je sa ajkaima uvek muka jer oni
vole da je njihov komandir iz njihovih redova. Problem je i u tome to su skoro
proterani. Pitanje je koliko e ih se okupiti i u kakvom su stanju ajke.
- Za to je lako. Njih samo veliki ratnik moe okupiti, a Boi je taj.
Kad se povukoe Georgius razvi poveliku kartu i na istom srpskom mu poe
objanjavati ono na ta je mislio Zapolja. Jovan ga pripita Otkud ti tako dobro
zna srpski.
- Zato to sam Srbin.
- U Zapoljinoj slubi?
- I ti si, pa se tome ne udi.
- Reci mi bar kako se zove?- sekretar mu se sve manje dopadao.
- uo si, Georgius. Kad se to prevede onda je to po naki ore, ali tako me
odavno niko ne zove. Sa verom sam se odrekao i imena - ne gubei vreme prstom
mu je pokazivao po karti.- Sve to ti pokazujem je u ongradskoj upaniji. Ovo
ovde je Terekova zemlja i njegova Sabatka. Tu - prstom pokaza na prostor izmeu
- 363 -
Krivaje i ika - je jedno podruje koje pripada Bodrogu a ispod toga je niija
zemlja. Pokazivao mu je mesto gde se dva kraka Krivaja spajaju u jedan, pa preko
do antavira, pa Krivajom do Hee Turula1 i u pravoj liniji preko sela Ketfula do
ika.
Tako se zavri razgovor izmeu sekretara ora i Jovana Crnojevia. Ovaj
drugi je mislio da je dobio ono to je hteo, a ore je o svemu imao svoje, dobro
prikriveno miljenje. Sutradan ujuto, Zapolja se sa pratnjom odveze prema
Budimu a grof Petrovi odmah pozva Jovana k sebi. U njihovom razgovoru ovog
puta nije bilo netrpeljivosti. Znali su da su upueni jedan na drugog.
- ta e initi sa pustarom ? - upita ga grof.
- Za sada nita. Tek u je obii i bolje pogledati kad se vratim iz Srema.
- Bolje poalji neto ljudi i pravi sela, ko zna zbog ega je to dobro.
U Lipovi je odvagnuo ta mu je initi. Plaio se voditi mnogo ljudi dok
vreme ne postane lepo. Nije verovao da se sada u Sremu moe nai smetaj a za
spavanje na zemlji bilo je suvie rano. Sa Radosavom se dogovori da momci budu
spremni za pokret prvi dan po urevdanu. Tih dana u Lipovi se pojavie
Momilo i hajduci. Ubledeli, mravi, neobrijani bili su dobre volje, pa Jovan
odmah razumede da su dobro uradili posao. Hajduk dobro raspoloen ispria
kuda je iao i ta je radio cele zime.
- Isterao sam sultana iz Srema - stade zadovoljno gledajui lica oko
Jovana.- I to sam! Dok su ga jadni Maari napadali, on se irio i prekrio ceo
Srem, ali im ja dooh, on se poe povlaiti da bi na kraju pobegao u Tursku. Momilo se hvalisavo smejao svojim grlenim glasom, tek ponekad gledajui ispod
oka u Jovana da ne pretera. Pria mu je bila puno ozbiljnija, ali zainjena sa
dosta humora. Bio je srean jer je uspeno uradio ono zbog ega je poslan.
Provlaei se kroz turske redove, puno puta bez jela, pratio je Turke sve do
Smedereva. Turci su u apcu i u Beogradu ostavili jake posade, a i u nizu
utvrenja sa druge strane Save. Sela po Srbiji skoro da nisu stradala, jedino je
oko Smedereva veliko siromatvo. Ferhat beg pljaka sve redom, ne da im iveti.
Zadovoljno je gledao oko sebe videi da je izazvao optu panju. Izgleda da
mu nije smetala. Ozbiljan Jovanov izraz upozori ga da se mane uivanja i da
nastavi priu.
- Bacili smo oko na neka turska imanja oko Kostola. Skrivamo se okolo ko
pacovi. Zima ve poela da udara a mi nikako da ugrabimo priliku. Unutra sve
blista od sjaja i bogatstva. Konano se i mi doepasmo turske halve3. Izgine mi
tu sedam momaka, a ne pitaj kako su Turci proli. Zajebemo se samo to smo sve
popalili. Kad naie odred od Kostola, mi bei u unutranjost, oni za nama. Volio
bih samo da znam koji nas je to pas pratio, mora biti da je Srbin. Jer kud god
- 364 -
mi, tu i oni. Tako skoro etiri dana. Onda udari neka kia ja dignem momke pa
krenem prema Dunavu, ali vraga oni nas ekaju. Okrenemo nazad i jedva im
nekako umaknemo u brdima. Lomatali smo se niz Dunav sve dok nismo naili na
skelu i preli preko. Tek tada poee nae muke. Sneg poeo vejati, mi u stranoj
zemlji. Smestimo se u neko selo dok vejavica ne proe ali ona nikako da stane.
Vidim vlako selo. Treba se hraniti, a ja zlato ne smem pokazati, bolje da nas
smatraju sirotanima. Ponem trgovati najpre orujem, pa posle ebadima,
sedlima, pa na kraju prodam i viak konja. Celo vreme su mislili da smo ubogi i
jadni. Tako je to bilo do pred kraj zime, a onda jedna moja uboga budala potajno
kupi neku rakiju i plati zlatnikom. Sve se odmah promeni. Nee vie ni da uju
da ita daju bez zlata. Ja otezao koliko sam mogao, ali na kraju ponem davati
zlatnike i samo gledam kako otiu. Vide Vlasi ima tu zlata, ali vidim i ja da se
neto sprema. Ponu pristizati neki nepoznati momci iz drugih sela. Uvee
poaljem ljude rano na spavanje, pa oko pola noi poskaemo na konje i udarimo
levo. Potera je krenula za nama, ali dabe, nisu to oekivali pa im je trebalo dosta
vremena da se organizuju. Dobru nedelju dana smo ili po zimi, sa neto malo
hrane. Tek onda ujemo govori se naki. To je bilo oko Kule na brdu2. Od nje
udarimo na sever i evo nas pred tobom.
Momilo se primae Jovanu, a tako i onom bardaku rakije, pa poteno
nategnu. Jovan posla Ognjena da smesti i dobro nahrani ljude.
- Reci osta li ti ta od onih zlatnika?
- Toliko da mi ti nita ne mora dati a spremio sam neto posebno za tebe.
Ja fala bogu imam dosta i za sebe i za ljude. Morau ih pustiti da se malo
izduvaju u Lipovi, ali ne brini paziu da ni u emu ne preteraju.
Svi se nasmejae. Jovan ga otpusti do sutra, kad e nastaviti razgovor, a
Ognjenu posebnu napomenu da im primakne hranu i da im greju vodu koliko im
treba za kupanje i ureivanje. Najgore je bilo za odeu, ali Ognjen obea da e to
nekako reiti tokom sutranjeg dana. Momilo sutradan stie oko podne, uredno
oian i obrijan, jedino su mu gusti teki brkovi ostali isti. U ruci je drao neko
dake pa kad ue u kuu istrese ga pred Jovana. Sve odreda je bio zlatni i
srebrni nakit. Da je tu bio Subota Vrli lako bi ga procenio. Ovako, tek se mogao
diviti nekim komadima, mada je bilo i prostog rada, bez druge vrednosti sem to
je od zlata. Kad ponovo vrati nakit u dake i dade ga Jovanu, ovaj primeti da je
dobro teak. To ree naglas.
- Zna Momilo ta radi. Da sam doneo manje mislio bi da se sprdam.
Ponovo, ali sada sa mnogo detalja ispria kuda je prolazio po Srbiji i gde se
nalaze Turci. Jovan je sve pamtio, ali rei da to i zapie. Momilo je mnogo toga
proao i video, mnogo saznao i dobro osmotrio. Kad nakon dva zavri, Jovan ga
- 365 -
upita ta bi sa onim ovekom koji plati onu rakiju zlatnikom.

Momilo se uozbilji.
- Zastala mu je rakija u grlu nakon dva dana. Tamo smo ga i sahranili.
Mora se znati ija se potuje i ta se ne sme.
Znao je da je u pravu. To mu i ree. Na kraju ga pohvali za ono to je
uinio.
Dan nakon urevdana jednu grupu posla u Baku sa nalogom da je oiste
i proteraju one koji su tamo divlje naseljeni. Sela ne treba dirati, a ako ima stoke,
neka je. Druga vea grupa Jovanova vojska krenu prema jugu. Tisu su preli
odmah posle Crne bare. Prvo stadoe u Titelu, pa odmah produie do
Slankamena. Stanovnici su bili izbegli, ali su se posle povlaenja Turaka, pred
samu zimu, vratili kuam i pokuali ih popraviti. Teko su prezimili jer je hrane
bilo malo. Jovanu rekoe da je u celom Sremu tako. Glad samo to nije izbila.
Glavnina krenu prema Moroviu a ispred nje Cvetko sa desetak ljudi, oi i ui
kolone.Ve nakon nekoliko dana Jovan stie do Kupinika. Grad je bio prazan, ali
se tragovi poara nisu videli. Crkva svetog Luke stajala je nedirnuta. Despotove
prostorije bile su temeljno opljakane. Ono to nisu uradili Turci, jesu domai. Do
grada se nije moglo na konjima jer je most koji je spajao odbrambenu kapiju i
grad, bio spaljen. Nisu se zadravali. Pooe oprezno starim putem uz Savu ka
abakoj skeli. Pred skelom saznadoe da je most itav i da sa ove strane isto ima
jaka turska tvravica zaduena da ga brani. Izbeglice su priale da je abac pun
Turaka, ali Jovan ipak saeka da se uhode vrate. Izvestie ga da je sa ove strane
mosta uvek bar tridesetak Turaka. Nije mnogo, ali ako zatreba lako mogu dobiti
pomo sa druge strane reke, zato rei da produi prema Moroviu. Slika je svuda
bila ista. Tamo gde je pruan otpor sve je po pravilu bilo uniteno, a Turci svesno
nisu dirali sela koja su im se predala, ak su im i stoku ostavljali. Morovi je
postradao i sada je bio prazan. Tek nekoliko kua imalo je stanovnike.
Prespavae nemirnu no u naputenom selu. Stie i Radosav pa se dogovorie da
on poe na sever da vidi ima li traga tiljanoviu, a Jovan e dalje kroz umu.
to je iao dalje, slika je bila sve crnja, samo ovog puta poast je naila
naknadno. Bande su nailazile iz Bosne iskljuivo radi pljake. Najvie su nasrtali
na stoku, pa su neka sela bila potpuno oiena. Ono malo otpora na kojeg su
nailazili ni malo ih nije uplaio, samo je pojaao njihov bes. Bilo ih je skoro
nemogue uhvatiti. Pojavljivali su se iznenada i nikad na odreenom mestu i isto
tako se povlaili natrag. Odluie da ih potrae na drugoj obali pa preoe Savu i
krenue u Bosnu. Umesto Turaka naioe na Srbe. Do sela na bosanskoj strani
nije bilo daleko, kad iz umice prema kojoj su ili poee izlaziti ljudi. Nisu bili
bog zna kako naoruani. Tek nekoliko je bilo u turskim uniformama. Konjanici
- 366 -
usporie kad je do prvih kua bilo je tek dvestotinak metara. Jedan iz grupe se
izdvoji i lagano poe ka konjanicima. Pozdravi ih sa Pomoz bog. Jovan mu
odgovori.
- Ti vodi ove ljude - nije ekao Jovanov odgovor. - Obii nas ili jo bolje
vrati se otkud si doao. - Jovan ga je gledao u udu.- Znamo da vodi ratnike i da
ima neku nameru. Sigurno da napadne na Turke. Ovde ako zna za boga
miloga, nemoj to initi. Ja sam krianin kao i ti, brat mi je pop negde u Staroj
Srbiji, pa te zato i molim. Ako poe na ove Turke mi emo stati uz njih. Svi tako
mislimo.
- Moe li se priati i sjediti?
- Moe, ali te molim, nemoj da vas bude mnogo.
Sjahae pa se Jovan sa desetak ljudi zaputi za predvodnikom. Na ivici sela
doekae ih ljudi, meu njima i desetak u turskim uniformama. Prooe pored
damije visokog minareta i sedoe na neke klupice u blizini menzilhana. U tri
korlata nalazili su se konji, a neto dalje stajao je niz drvenih zgrada sa
nastrenicama. ovek sede preko puta njih na tronoac. Otvoreno je gledao u
Jovana.
- Dosta sam putovao, ali me jo niko nije ovako zaustavio. Kako zna da
hou bilo kome nauditi.
- uli smo za tebe i znamo da si neprijatelj Turaka, a ovamo sigurno nisi
doao da mene obie.
- A to bi to tebi zasmetalo ?
- Sve. Ti doe i ode, a ja osta ovde sa familijom. Ve nas je jednom neko
tako oslobaao, pa je doao ovaj aga. Krv smo propiali dok nismo uredili odnose.
- I poturili se!
- Neko jeste, neko nije. Pola - pola! pa mu objasni da je on knez sela i da
pregovara u ime svih.
Jovan se nasmei.
- Ti se knee vie bori za Turke, nego oni za sebe.
ovek odgovori polako.
- Ali zato se oni zalau za nas kad njihovi naiu.
- udan si ti neki knez.
- Moda sam ja gospodaru udan knez, ali na mojoj grbai je etrdeset
pravoslavnih kua i trideset poturenih. Pa ti vidi. ivimo kako ivimo, ali se
moe, a kud e u ovo vreme traiti vie od toga.
- I kae tako misle svi koji su te izabrali za kneza?
- Bogami tako. Znam ja da je tebi lasno ovu tursku posadu unititi i
damiju zapaliti, ali si onda i nas na kolac natakao a ene i decu u roblje poslao.
- 367 -
- Ti mene skoro ubedi.

- Lako je takvog gospodina i ratnika ubediti kad ima srce ko Majevica.
Jovan se od srca nasmeja, a knez mu se pridrui.
- Te to trai kod nas nee nai. I nama su oni muka. Sve su to
krdalije8 odmetnute i sloene po nevaljalstvu. Ima meu njima munafika,
murtatina, rzusa i svakojakih jaramaza5. A kud se kreu i gde se kriju to niko ne
zna. Ja ti dajem veru da u o ovome sve potanko izvestiti agu, jer to Turci niti
trae niti hoe. Ja ti pomoi drugaije ne mogu, ali ti nikako neu odmoi.
Gosti polako ustadoe.
- estiti knee. Milo mi je to sam te upoznao i hvala ti na gostoprimstvu.
Ja u nazad, jer vidim da ovde u tvome nemam ta traiti. Biu na drugoj strani i
ekati one koji tamo preu. Za njih u biti smrt, pa doli sa prorokovim imenom
na usnama ili bez njega.
Ve sutradan Jovan se sa ljudima vrati preko Savu. Istog dana kao nekim
udom sustigoe kolonu kola i jahaa. Predvodio ih je Dimitrije Pozop. U jednim
od kola putovala je despotica sa mladim despotom. Pozop rado prihvati da ih
Jovan otprati. I onako mu nije bilo svejedno dok su putovali nesigurnim putevima
od Broda. Nakon dva dana uoe u Morovi. Despot je tvrdoglavo hteo u Kupinik.
Jovan je znao da je prazan, ali nikad se ne zna ta Turci planiraju. Sa dobrom
posadom grad se moe braniti, tvrdio je Pozop, a to je mislio i Jovan. Despot je
imao tek ezdeset ljudi. Suvie malo za odbranu grada i okoline. Na kraju se
sloie da u Kupinik ide despot sa Jovanom u pratnji i neto sluga, a despotica
da ostane u Moroviu dok se sve ne namesti.
Jovan ujutro krenu na put. Prespavae u Jarku kod Dimitrija
Skenderovia. Ovaj je bio crn u licu i mada osmehnut nije bio zadovoljan. Ceo
grad i prigrae bili su nedirnuti. Nikola Rajovi objasni Skenderovievu muku.
- Damjan Velmoevi i njegova grupa optuuju ga za izdaju. Ve je i oruje
poelo zveckati i samo je pitanje dana kad e do sukoba doi.
Velmoevi je poput Skenderovia prihvatio sultanovu ponudu za mir. Sve
je bilo dobro do pred kraj godine. Sultan je ve odavno preao Savu vraajui se u
Stambol, kad Velmoeviu vrag nije dao mira, napade manji odred koji se sa
plenom vraao iz Slavonije. Sve posjee, a nije potedio ni ranjenike. Turci
saznadoe ko je to uinio i Irfan paa odmah posla na njega 300 konjanika.
Velmoevi koji se prsio svojim herojstvom i srpstvom zatrai smetaj kod
Skenderovia. Ovaj proceni da nema nikakve anse da se odupre, pa ga odbi.
Velmoevi onda zapuca u akovo gde mu tiljanovi omogui da provede zimu.
Turci unitie sve to je njegovo, a njihov izaslanik izvesti Skenderovia da ni
jedna turska ordija nee ovuda proi a da ne razrui i popali bilo ta to se tamo
- 368 -
napravi. Odlaskom Turaka, s prolea se vrati i Damjan. Proglasi Skenderovia

neprijateljem srpstva, traei osvetu. Najgore je to je takvu priu pronosio gde
god je stigao. Skenderovi posla ljude da ga urazume, ali nita nije pomoglo.
Velmoevi je bio sve gori. Na kraju poe priati da e udariti na Skenderovia.
Ovog je sve to puno kotalo. Skoro se razboleo od jeda, ali nije bilo izlaza. Naredi
da ljudi budu posebno oprezni i spremni za borbu. U takvom raspoloenju zatee
ga despot. Jovan je morao dalje ali obea da e se vratiti.
Zaista nakon par dana poto je ostavio despota u Kupiniku, Jovan se sa
Radosavom povrati do Skenderovia pa onda odjahae do Velmoevia. Velika je
stanovao u nekim naherenim privremeno osposobljenim upama, a porodica mu
je i dalje bila u akovu. Natmuren i nabubrio od pia izae pred ratnike drei
ruku na balaku maa. Jovan i Radosav odmah sjahae. Kojim dobrom upita.
Oko njih okupi se tridesetak njegovih ljudi. Svi naoruani ali miroljubivog
izgleda, Doli smo kod tebe na divan. Domain se treznio iz minuta u minut. A
vi izvolite unutra. Odavno je ve sklonio ruku sa maa. Jovan nije mislio da bilo
ta treba okoliiti.
- Doli smo zbog tvog sukoba sa Skenderoviem.
- Nema tu nikakvog sukoba.
- Sada nema, ali stoji pretnja da e ga kad tad napasti a i tvoja pria o
njegovom izdajstvu.
- Sve je to tako - zagleda se u Radosava. - Ti zna da je sve kako sam rekao.
Radosav ga zagleda.
- Moe li meu vama biti mira.
- Nikad. On je moj neprijatelj i meu nama mira ne moe biti.
- Moe! - Radosav podie ton. On ga je dobro poznavao.- Moe biti i to od
ovog asa. Vie nikad ni rei nee rei protiv Skenderovia, niti e mu na bilo
koji nain nauditi.
Velmoevi skoi kao oparen. Glas mu promeni boju a u licu se zacrveni.
- Niko nee odluivati ko je moj prijatelj a ko neprijatelj. Sve e mi platiti.
Niko Velmoevia nee izdati i ostati iv.
Radosav lagano ustade. Neosetno on je preuzeo ulogu voe. Uostalom bio je
u svom Sremu. Pue amar koji Velmoevia obori na pod. Ne verujui gledao je
odozdo na brkatog Radosava koji je prividno nezainteresovan stajao iznad njega.
Ustade i zgrabi ma. Radosav mu stee ruku na balaku. Onda je odgurnu,
Izvuci ga i mrtav si. Velmuevi kao da se na tren opusti. Jo uvek nije dolazio
do rei. Sedi zapovedniki ree Radosav. Ovaj ga poslua. Kao da se nita nije
desilo Jovan mu poe govoriti.
- Sluaj Damjane. Ti mene zna samo iz prie. Jedno ti jamim. Govorim
- 369 -
ozbiljno i neu ti ponavljati ono to kaem. Ali i ono to sada kae rekao si i
nema povlaenja. Samo nemoj nama pretiti niti se za ma vatati, jer ti to nee
valjati. - Malo zastade da proveri efekat svojih rei. Leva strana Velmoevievog
obraza bila je smeno crvena. No sluao je paljivo.- Doli smo od despota iz
Kupinika da donesemo mir izmeu tebe i Skenderovia. Mi nismo ni na ijoj
strani, ali mislimo ovako. Turci su nam na pragu, a dvojica uglednih srpskih
plemia hoe da zaponu svoj rat, pretei da u njega uvuku i druge. Ako do toga
doe svi znamo ta se sve moe desiti. Ti i Skenderovi nikada se jedan drugom
ne morate javiti, ali rata ne sme biti. Jeli to jasno?
Velmoevi je sve dobro razumeo. Nije klimnuo glavom, ali ni negirao.
- to se prialo, prialo se. Vie toga ne moe biti jer ne ruite samo va
ugled, ve i ugled svih nas koji predvodimo Srbe po ovim prostorima.
Sad se javi i Radosav:
- Reci kako hoe da te Skenderovi obeteti pa da se pitanje rata vie ne
potee. Moe zaboraviti jer fala bogu cela ti je familija zdrava a znam da si
sauvao i sve to si imao od dragocenosti. Ne daj boe da se zbog tebe njima neto
desi. To utuvi u svoju ludu glavu i nikad nemoj zaboraviti.
Velmoevi tek sada progovori.
- Ovako se niko sa mnom ne moe ponaati!
Jovan odmahnu rukom.
- Na volju ti Damjane. Dobio si ono to si zasluio. Ti vidi i sam da bi
problem lako reili i bez ovog uzbuivanja. - Gledao je napolje svoje ljude kako
priaju sa Velmoevievim - Misli li da bi iko od njih trgnuo ma da izaemo
odavde i kaemo da smo sa tobom zavrili. Mi se uzdamo u tvoju pamet, jer ovo
to se desilo ostaje izmeu nas trojice. Mi smo bili gosti onakvi kakav si ti bio
domain. Nastavi li se ponaati kao to si poeo videe kakvi smo kao
neprijatelji. Nego zaboravi ovo i poalji glasnika sutra i reci ta hoe.
Jovanu se uini da u krgut zubima. Moda mu se ipak samo uini.
Prioe svojim konjima.
- Je li mir Damjane Velmoeviu.
Ovaj samo klimnu glavom. Kasnije na putu prema Skenderoviu, Radosav
nije bio ubeen da ih je Velmoevi dobro shvatio, Znam ja Sremce. Teko e on
to progutati. Sloi se i Jovan. Do Skenderovia se dogovorie da e odmah poslati
nekog od Cvetkovih ljudi da motri, a oni e svi zajedno prema Irigu. Tako i
uradie. Jo mesec dana bavili su se raznim poslovima po Sremu, stalno
iekujui da mu jave za upad bande sa druge strane reke. Bio je miran i
Velmoevi. Njegovi ljudi kretali su se u raznim pravcima, ali nita nije ukazivalo
na neprijateljstvo. No oveka sa zahtevima nije poslao.
- 370 -
Jovan se ve spremao da krene u Banat kad stie vest da je vie od 150

Turaka upalo u zapadni Srem. Krdalije su opkolile Jarak i prisilile Skenderovia
da se brani. U dva navrata je pravio ispade izvan zidina tvrave, ali ih nije uspeo
razbiti. Sa zidina je gledao mune prizore kako Turci nabijaju seljake na kolje
dovodei ih sasvim blizu zidina. Kad je na elu svojih konjanika izjurio napolje,
ekali su ga. Za malo nije bio zarobljen. Morao se pomiriti sa tim da eka pomo,
ili da se krdalije povuku. Tek treeg dana Jovan i Radosav krenue prema
Jarku, a za to vreme Turci su harali po okolini. Kivan i besan, Jovan je bio poput
napete strele, spreman da eksplodira. Udarie po njima silovito ne tedei nikog.
Turci se brzo okrenue napadaima i kad shvatie da su u manjini okrenue
svoje konje i nestadoe prema Jarku. Sedmoro ih je ostalo na zemlji.
- Sad znaju da dolazimo, hajdemo mi njih namamiti.
I zaista kada se predvee pedeset konjanika pojavi pred Jarkom, krdalije
su bile spremne. Od njih se odvoji povei odred i krenu na Jovana i njegove.
Nasta trka. Izgledalo je ve da e Turci stii Jovanove ljude, kad iz visoke trave
doleti roj strela i dosta njih obori, a odmah nakon toga uleti Jovanova rezerva.
Ve su strele proredile turske redove, a odmah zatim ratnici spretno zaokruie
Turke, pa njihova brzina i hitrina vie nije dolazila do izraaja. Spasilo se tek
desetak ljudi. Pojurie za njima u formaciji klina. Turci pred gradom videi ta se
deava, brzo uzjahae konje sa oiglednom namerom da klin izbegnu i da
odmah udare po bokovima. Stotinak metara pre sudara, srpski konjanici se naglo
poee iriti u lepezu. Bilo je to za Turke prvo iznenaenje. Drugo usledi odmah
nakon toga. Sa lea im naglo naleti trideset konjanika. Vodio ih je Damjan
Velmoevi. Nametnu se borba koja Turcima nije odgovarala, ali i pored toga nisu
poputali. Borili su se za ivot. Radosav se probi do voe. Spretni Turin je sekao
levo i desno terajui konja samo pokretima kolena. Iz asa u as broj Turaka se
smanjivao, pa kad pade voa, nadadoe u beg. Nisu ih tako lako pustili. Tek
dvadesetak ih se spase, hitajui prema apcu. Puno ih osta na bojnom polju a
neke zarobie. Svi su bili Turci pa jedva naoe jednog koji je znao srpski.
Skenderovi je bio srean. On i Velmoevi pruie jedan drugom ruku. Bila je to
tek jedna od turskih bandi koja je pratila vojske i gledala da se okoristi turskom
pobedom. Ova je za udo bila veoma velika. Nije se imalo ta ispitivati, za kratko
vreme im prekratie muke.
Kasnije u Jarku, dok je vojska vidala rane, Jovan skrenu panju
Skenderoviu na neuspene ispade koje je preduzimao.
- Turci su znali da e napolje i ekali su te. Radio si ba ono to su oni
hteli. U budue pazi. Turci su mudri i kad god vidi da su nespremni, znaj da te
ekaju.
- 371 -
Vest da je Radi Boi postavljen za komandanta ajkaa zatee Jovana u

Slankamenu. Iskreno se obradova. Iskusni stari ratnik znae sa ajkaima. Kralj
je potvrdio njegovo imenovanje, ali ve u Slankamenu uo je da ajkai nisu time
bili oduevljeni. Od davnina navikli na samostalnost, teko su primili novog
zapovednika. Jovan okrenu prema Petervaradu gde zatee Boia. Pod svojom
komandom je imao skoro hiljadu ajkaa a sa sobom je poveo stotinu svojih
momaka. Boi je zatekao haos i jako oteenu tvravu, pa je odmah poeo raditi
na sreivanju stanja. ajkai ve dve godine nisu primali nikakvu platu i to je bio
glavni uzrok nezadovoljstva. Neto para Radi je imao, ali je ekao da ih podeli
onda kad bude morao dizati moral ljudi. Znao je da se ne ratuje praznih stomaka
pa posla ljude uzvodno da pokupe sve to se od stoke moe nai. Tako je bar prvi
problem uspeo reiti. U poetku su se njegova nareenja teko izvravala, ali
uroeni odnos prema vajdama, brzo ih je doveo u red.
- Ve ovaj tvoj dolazak puno znai. Ljudi oseaju da nisu sami i da koliko
toliko jaa otpor.
Stari ratnik odmah objasni da Turci namerno alju bande da im ne bi ostavile ni
trenutka mira. Zato neprekidno prelaze Dunav i sada ve ozbiljno ugroavaju
Kovin. Zbog Smedereva ne moe tamo slati ajke, pa ih mora ekati na kopnu.
Ako ih pod hitno ne vrati natrag, uskoro e ih ohrabrenih, biti puno vie.
- Oni su kao voda, ako ih ne zaustavi irie se dalje poput talasa na sve
strane. A ba ne bih voleo da se tamo previe ire. Ovo je sad njihovo vreme i zato
se mora poi tamo. Moji ajkai im na suvom nita ne mogu.
Jovan ree da je uo za Kovin, ali u njemu nikada nije bio, pa na kraju pita
da li e neko neto plaati.
- Tvoje je ono to nae kod Turaka. Nikakvu drugu platu nemoj traiti jer
je nee ni dobiti. Samo je Zapolja rekao da e ti poslati neto za troak.
- Poslao je - kratko e Jovan - Reci kad si mislio da se kree?
- Najbolje je odmah. Ti do tamo ima dva dana putovanja. Svi su tamo
pouzdani ljudi, ali u ipak poslati sa tobom i dvojicu mojih, koji su iz tog kraja.
Oni e ti uvek biti pri ruci.
Ve sutradan Jovan nakon pozdrava odjaha prema Kovinu. Nisu ulazili u
naselje, ve se utaborie na ivici peare a Jovan sa par momaka i onom dvojicom
Radievih ljudi odjaha u grad. Zapovednik grada se obradova pridolicama. Bio je
jedan od Radievih preana. Zvao se Budimir i pod svojom komandom je imao
dvadeset naoruanih ljudi. Znao je sve to se deava, ali nije mogao spreiti
nalete bandi i sauvati stanovnitvo. Ono malo to se moglo skloniti u kastrum
jedino je bilo bezbedno, ali je imovina bila van utvrenih zidina. Imuni Srbi
beei pred Turcima poeli su se ovde nastanjivati pre stotinak godina. Bili su i
- 372 -
dovoljno blizu i dovoljno daleko. Bar su tako mislili. Privilegije koje su dobili od
maarskih kraljeva, pomogle su im da razviju trgovinu i proire grad. Kad im
Turci ponovo dooe u komiluk, poslae delegaciju u Budim. Ko zna koliko su
novca dali da bi se mogli preseliti u blizinu kraljevskog grada, ali su uspeli. Kralj
ih je najpre hteo smestiti u umoviti deo podno Jano hea, ali nakon obilaska
srpsko oduevljenje splasnu. Njima je trebala reka. Ako ne Dunav ono bar Tisa. U
Dunajvaroi se ukrcae na brodicu i preoe preko na ostrvo epel. Lako naoe
mesto za naselje i to na nekoj reici koja se u Dunav ulivala. Tu prenoie, ali ih
udar groma probudi iz sna. Ujutro preoe na drugu stranu i stadoe kao
opinjeni. Nali su svoje mesto. Neko naselje je tu ve ranije postojalo, a videli su
se i tragovi crkve. Kralj im ispuni elju, nadeli mesto za naselje i dade veliku
povrinu za obradu zemlje i uvanje stoke. Odobrio im je da mogu na temeljima
rimokatolike crkve posveene praocu Avramu, sazidati svoju pravoslavnu
bogomolju. Oni tako i uradie, a svoju crkvu posvetie Uspenju Presvete
Bogorodice, ba kao to je bila i crkva u Kovinu. Kralj Vladislav im 1453. godine
dade mnoge privilegije, pa i tu da na dan Uspenja svakog 15. avgusta imaju
vaar. Naselje je dugo zvano Ki Keve, a kako razvojem i bogatstvom brzo preraste
okolna naselja, dobi ime Rackeve9.
Budimir je bio iskreno zabrinut. Ova pitomina nije im se naputala, ta e
tamo u stranom svetu. Jovan je bio za akciju pa narednih dana ispita ceo teren.
Pusti Cvetka da radi po svome, no u grad nisu ulazili. Jedne veeri dok je
prolena kia rominjala, doe on sa predlogom da ide na drugu obalu. Ideja nije
bila loa. Ve sutra on je prenese Budimiru. Knez ree da bi to bilo mogue, ali on
jo neto mora uraditi, pa e onda pozvati Jovana. Kojim putem i kako je
uspostavljena veza, to je ostalo nepoznato, ali je ve sutradan Jovan kod kneza
susreo visokog mukarca sa turbanom na glavi, poturicu. Lako naoe zajedniki
jezik. Ljudi mogu preko, ali ni za ivu glavu ne smeju udarati na muslimanska
sela i tursku vojsku. Inae svi dogovori otpadaju. Reku mogu prei izmeu
Kostola i Smedereva.
Tek kasnije kad poturica ode, knez objasni Jovanu da su nekad robu
kupovali, odmah je tovarili na svoje brodice i Dunavom nosili na sever. Od kako
je Beograd Turski, to nije mogue jer se beg nije usuivao da naredi da ih
propuste. Roba je zato prelazila u Kovin a odatle suvim putem noena do
Slankamena i onda su je dalje Kovinci nosili na sever. Tako e morati i sada da se
radi.
Sutradan, prevezoe Cvetka preko Dunava bez konja. U povratku kad
zapali tri male vatre na drugoj obali, amci e krenuti po njih. Jovan nije bio ni
malo zabrinut za njihovu sudbinu. Ipak su dani ekanja bili dugi. Jovan je
- 373 -
uglavnom obilazio teren traei zgodna mesta za zasedu i terajui ljude da idu
daleko levo i desno. Kad nakon pet dana stie ponovo u Kovin, primeti
uurbanost karakteristinu za trgovake gradove koji se spremaju za veliki posao.
Kovinski trgovci ili su preko, na drugu stranu. Vratie se tek uvee kad je mrak
ve padao. Bili su dobro natovareni robom. Sutradan mu doe knez sa molbom
da odredi dvadeset ljudi da otprate karavan do Slankamena. To e biti dobro
plaeno. Jovan rado prihvati.
Proao je i osmi dan, a od Cvetka ni traga ni glasa. Nakon nedelju dana
vratie se ljudi iz Slankamena. Sem dva sudara sa sitnim bandama nikakvih
problema nisu imali, ak niko nije bio ni ozbiljnije ranjen. Na obali je i dalje bio
muk. Cvetko kao da je u zemlju propao. Stie vest da je jedna banda prela na
banatsku stranu i da operie uglavnom uz obalu. Jovan odmah posla izvidnicu i
nita ne ekajui krenu sa pedeset ljudi. Doekali su zoru. Sa prvim odbleskom
dana, dvadeset ljudi napade od Dunava a Jovan sa glavninom udari pravo na
logor. Nemilosrdno gazei i sekui sve to je diglo sablju, uspeli su naterati Turke
da se brane sa zemlje. Neto Turaka se odvoji i pojuri prema reci, a povueni
bitkom Jovanovi ljudi sunue za njima, rastureni poput opora pasa. Besan kao
ris Jovan je ekao da se vrate nazad. Falilo ih je desetak. Tek sada za njima
posla jau grupu da vidi ta se desilo. Nakon tri sata stigoe natrag, nosei
estoricu mrtvih, a nekoliko se jedva dralo na konjima.
- Baci ih tamo meu Turke - kratko naredi. Niko ne pokua da mu se
suprostavi. - Saekaemo da vidimo ima li jo kojeg.
Namerno ih je drao na bojitu meu mrtvima, ne pokazujui nameru da
krene. Tek oko podne pozva one koji su krenuli za Turcima.
- Naredio sam da se za Turcima nikad, ali nikad, ne ide pojedinano sem
ako ja naredim. Znate za taj zakon jer sam vam ga stotinu puta ponovio. Kuda ste
jurili i ta ste hteli? - Desetak ljudi je nepomino stajalo pred njim - U boju smo
izgubili etvoricu, a u poteri estoricu. Da ste bili zajedno svi bi se vratili nazad.
Vei ih.
Jedan od momaka odskoi i tre ma. Tomo Sukur htede na njega, ali ga
Jovan zaustavi. Dograbi ma i krenu na momka. Bio je dobar, ali uzbuen. Samo
za as pogrei, promai i izgubi ravnoteu. Ve narednog sekunda Jovan mu sjuri
ma u telo. Gadljivo baci ma na zemlju.
- Nema sree kad se svoji ljudi seku, - pogleda u Tomu - Vei ih za konje.
Zapovest bi odmah izvrena. Dvojica koja se nisu mogla drati na nogama,
bila su poteena. Meu ljudima je vladao tajac. Svi pojahae. Nekoliko
kilometara su ili korakom, pa laganim kasom. Tek kad su svi bili na zemlji,
Jovan zaustavi konjanike. Pusti ih da dou do daha.
- 374 -
- Mi smo u ratu u kome nema milosti. Ovde smo da seemo i da budemo

poseeni, ali ne da budemo blente i bandoglavci. Na prvom koraku ste zaboravili
sve to sam vam govorio i radili na svoju ruku. Ovo vam je opomena. Idui put u
konjima zapaliti repove i pusti ih niz polje. Sad svako svog konja i u red.
Uvee ponovo izae na vodu. Ni trag od Cvetka. U sebi opsova hajduka, ljut
zbog svoje nervoze. Hajduk je izgleda ipak znao ta radi jer ni jedna velika banda
nije prela reku. Jedva jednom nakon tri nedelje na drugoj obali upalie se tri
signalne vatrice. Kad konano amci stigoe do Kovina, prvi izae Cvetko. Sav
zarastao u bradu, blistavog osmeha pozdravi se sa Jovanom. Tek kad svi stigoe,
Jovan ga detaljno saslua.
- Jebali smo im majku, - bio je kratak istorijat svega onoga to se deavalo
na drugoj obali u protekle tri nedelje. Pokaza mu plen. Bilo je tu svega i svaega,
ali ga je sad to najmanje interesovalo.
- Kako si proao i koliko si ljudi izgubio.
irokim pokretom Cvetko pokaza na ljude.
- Neto sam izgubio, ali su mi ovi prili tek da mi pomognu, a posle sam sve
zaboravio pa sada niti znam koji su stari, koje novi, pa sam neto mislio da svi
ostanu. Jeste da ih je sada vie, ali izdraemo ih nekako. - Jovan mu pusti na
volju, uivajui u Cvetkovoj prii.
- Gde si do sada. Oi su mi pobelile gledajui na drugu stranu?
- Video si da nema mene, ali nema ni Turaka, pa si mogao biti miran. Ja
sam tamo pouavao Turke kako se ratuje u Srbiji, ali izgleda da nisu dobro
nauili, pa u morati ponovo preko.
U logoru je doao sebi ali se najpre sa momcima prihvatio jela. Tek kad je
utolio glad, mogao je priati dalje.
- Da vidi kad se sudari srpski hajduk i turski jaramaz. Ovog puta su im
hajduci zagorali ivot, a paziemo da nam ne vrate istom merom.
Opisao je kako je otkrio turski logor i da je sve ono to im je Janko govorio
bilo tano. Bali beg je izgleda namerno povukao sve svoje patrole i delija iz tog
pravca tako da tursku vojsku nigde nisu videli. Mogli su voditi brigu samo o
razbojnicima.
- Dva dana smo milili oko logora ko pacovi, gledajui i uei. Kad smo
uvideli ta i kako rade, a oni skoro da strae nisu ni imali, pustimo ih jedne
veeri da dobro razgore vatre, uklonimo straara, pa raspalimo strelama po
logoru i izgubimo se u umi. Sutra oni organizuju poteru, ali mi smo ve bili na
drugom mestu. Tako je poelo a onda smo ih udarali gde god smo mogli. Jednom
upadnemo i mi njima u zasedu, ali na sreu je primetimo na vreme, no neto
ljudi ipak nastrada, ali ve su nam novi poeli pristizati. Kad ve nismo mogli da
- 375 -
ih iznenadimo ni pre sabaha10, vidimo da je vrag odneo alu pa se neprimetno

izgubimo prema Dunavu ali sejui tragove da znaju gde smo otili. I evo nas sad
ovde. Njih eto za par dana da nam vrate ono to su uzajmili.
- Koliko ih ima?
- Sada po mom brojanju izmeu 60 i 70, a nee ih vie ni biti. Onaj koji ih
vodi tvrd je i nemilosrdan, ali zna ta radi, ostali tu i tamo. Ima dobrih boraca, a
ima i gamadi. Kao i svuda. - Cvetko onda pojasni ta on misli da e Turci uraditi.
Poslae nekoliko ljudi preko da izvide gde su se smestili. Tek kada se oni vrate,
preie glavnina i najpre udariti po njima pa tek onda po Kovinu i srpskim
selima.
Jovan pusti ljude da se dobro odmore planirajui kako da ih iznenadi. Sa
delom ljudi se izvue iz logora, a Cvetka ostavi. Sve se ipak nije odvijalo kako je
planirano. Dvojica turskih uhoda ostadoe da motre logor, pa je dogovor kasnije
postao nemogu. Cvetko je morao utati i ekati. Turci napadoe u kasno
popodne. Moglo ih je biti pedesetak. Cvetkovi ljudi su ve bili poput napetih
struna, pa ih napad skoro obradova. Turci jedva da su stigli do sredine logora,
kad Jovanova konjica svom silinom udari na njih. Sevnue sablje i maevi, a
onda usledi malo iznenaenje i za Jovana. Grupa Turaka za koju se nije znalo, od
dvadesetak ljudi u galopu se prikljui glavnini. Oni su Dunav preli na drugom
mestu i sada su bili eljni borbe. Jovan ostavi najvei deo grupe da se bori a on se
sa manjom grupom okrenu prema novopridolim. Odmah shvati da ih je
podjednako, ali vremena za plaenje nije bilo. Veti u pojedinanoj borbi Turci se
odjednom naoe pred vrstom grupom koja nije odstupala od svog naina borbe.
Pokuae sa zaletanjem u grupu, ali se to za njih pokaza pogibeljno. Nagli
manevar prema boku, tek malo uspori Jovanove ljude jer se hitro prestrojie, ali
nastavie delovati kao grupa. Turci opet promenie taktiku i u znatno manjem
broju nego to ih je dolo, skrenue prema svojoj glavnini sa namerom da joj se
prikljue. Ali i grupa se nala u iskuenjima. Sad Jovan udari po boku,
pritiskajui turske konjanike prema sredini. Stvarala se guva koja je odgovarala
Srbima. Turci brzo uvidee da ovde vie nemaju ta traiti, pa nagoe u beg.
Jovan naredi da se progone. Ali sada dve velike grupe jurnue za njima. Stigoe
ih tek kod reke. Neki se odluie za ulazak u Dunav, a drugi se okrenue
napadaima. Bili su sada suvie slabi da bi mogli pruiti ozbiljniji otpor. U Dunav
poskakae i oni koji nisu znali plivati.
Svoju prvu bitku na Dunavu Jovan je tako dobio. Ranjene odmah poslae u
grad, a mrtve na groblje. Nakon tri dana, Jovan sa veinom odjaha u Petervarad,
a u Kovinu ostavi dvadeset ljudi i one ranjenike koji nisu mogli sa njim. Doeka
ga samo posada tvrave. Radi Boi i ajkai otili su u nepoznatom pravcu.
- 376 -
Zato pree u Baku. Bilo je leto, a putovanje prijatno, ak i sporije zbog jo

nezaceljenih rana. Jedne veeri napravie logor na mestu zvanom Zobnatice.
Nekoliko naramaka suvaraka iz doline Krivaje, stvori visok plamen koji se iz
daleka mogao videti. Kao to je i oekivao uskoro dobie posetu. Bili su Momilovi
ljudi. Nedaleko od logora podigli su zaklone u dolini Krivaje i odatle neprekidno
motrili. Izvestie ga da je Ognjen otiao u junu Baku po neku grupu prebega, a
Momilo je to vreme iskoristio da obie neke svoje prijatelje. Sutradan se
Jovanova vojska razbi po vrbacima u nekoliko grupa. Cvetkovi ostadoe uz
Jovana, samo se svi pomerie blie reci. Jovan iskoristi priliku dok su ekali da
prokrstari one delove pustare gde jo nije bio.
U takvom obilasku sretoe Ognjenovu prehodnicu. Vodio je sa sobom stotinak
dua u dvadesetak porodica. Trebalo im je obezbediti smetaj. Pokaza se da to
nije bilo ni lako ni teko. Teko zato to su pridolice i sami znali mnogo toga
uraditi, a nije bilo lako zato to je trebalo iskopati dvadesetak kua i spremiti
drvo za njihovo pokrivanje. Tek kad se svi okupie Ognjen im predstavi Jovana.
Reakcija je bila burna. Svi su hteli blie njemu, a jedva se odbranio od toga da
mu ene i deca ljube ruke. Upita ih kako misle graditi.
- Bio si u Sremu gospodaru i video si kako se tamo gradi. Kua se ukopa, a
ono to ostane napolju, oblepi blatom i pokrije trakom. Tako su zidali nai
stari, tako emo i mi ovde.
Momcima se ba nije puno radilo, ali za jedan dan svi temelji su bili
iskopani a naseeno je i dovueno dovoljno drveta za krovove.
- Sad se snalazite. Meni ove i idue godine neete nita morati davati, niti
bilo kome drugom. Orite i sejte, a dole u dolini imate stoke pa je moete hvatati i
pripitomiti. Moji ste podanici i ja u brinuti o vaoj sigurnosti. I ne zaboravite,
ovuda uvek neko prolazi, a moe se iveti i od toga da se neko napoji i nahrani.
Tek kad napustie Zobnaticu, Tomo Sukur glasno odahnu. Stalno u
neijoj ruci vidim sablju ili no, pa ne volim da se previe primie nikome.
Jovan se nasmeja.
- Vidi li ti moj Tomo da mene ni sablja ni ma nee. Nema se zato
brinuti.
- Ali oe grom gospodaru - aludirajui na udar groma jo Crnoj Gori.
Jovan odmahnu rukom i setno se nasmeja. Jezero je belesalo na suncu dok
su se pribliavali tvravi Sabatka. Grad ga je privlaio. Uvek je mislio za njega da
je kapija june pustare. No Terek nije bio u gradu pa Jovan odbi poziv da
prespava. Tek u Segedinu Jovan se srete sa gospodarem Sabatke. Nikad se nisu
posebno mirisali pa tako proe i ovaj susret. Jovan u Tereku nije video nikakvog
suparnika. Znao je da bi ga pobedio bez obzira na tvravu. Kad tad e doi to
- 377 -
vreme i Sabatka e biti njegov grad, na severu njegove zemlje. Za njega ona je
taka odakle se sve moe kontrolisati, dovoljno daleko od glavnih budimskih
puteva, a opet dovoljno blizu da ni jedno odredite ne bude predaleko. Segedin je
ve bio neto drugo. Puno vei i jai, razvio se u trgovaki grad u kojeg se dolazilo
radi trgovine i provoda. Nije imao volje za zadravanje pa produi u Lipovu. Pred
Aradom se ulogorie jer mu se nije ilo u tvravu. A i ljudi su pre bili za pustaru i
slobodu nego za tvrde zidine tvrave i memljive spavaonice. Do duboko u no
Jovan je sluao razgovore ljudi, a zau se i po neka pesma. Zaspao je kad je
pono odavno bila prola. Tako raspoloeni vratie se kui.
Cele te nedelje u Lipovi jedva da je neto jeo. Ljubica je jedina znala da ga
neto mui, pa je uspeo prevariti ak i Tomu Sukura. Uglavnom je obilazio
imanje, zastajui i razgovarajui sa ljudima. Na Preobraenje spremi se za crkvu.
Naredi da se upregnu karuce, a Ognjen odredi svog koijaa koji e ih voziti. Kad
dva vranca sa karucoma stadoe pred crkvom, svi pogledi se usmerie ka Jovanu
i Ljubici. Jovan je bio u istoj beloj koulji sa venecijanskim prslukom, ojanim
pantalonama i mekanim poluizmama. Ljubica u suknji od brokata, koja se
zavravala pod zlatom izvezenim pojasom, venecijansku koulju od svile i jelek sa
zlatom izvezenom ruom na levoj strani. Na sve to je ila mala kapica kakvu su
znale nositi hercegovke i primorke. Tihi apat proprati njihovu pojavu u crkvi.
Retko je u to doba koja ena stajala pored svog mukarca pa Ljubica ponosno
isturi bradicu i ode meu ene. Pop Jovo je sve video i sve znao. Obradova se
pomisli da je Jovan izgleda doneo odluku o enidbi. U svakom sluaju on mu
nee dozvoliti da to sada proe bez njegovog komentara. Ipak je prolo.
Te noi Jovan je mirno spavao i tek pred zoru javi mu se ona ruka i krv to
kapa iz nje. Pa ipak nije bilo onih stranih snova koji su ga u zadnje vreme
proganjali. Ujutro io i odmoran zahvali bogu to ga je oslobodio nonih mora.
Vraajui se sa kratkog obilaska, kod kue zatee Subotu Vrlia. Odmah je znao
da je bez novaca, mada se ovaj dostojanstveno uvao da to pokae. Jovan je bio
ljubazan, a Subota ga zasu vestima sa svih strana. Celu godinu je proveo u
Budimu i Pounu, pa je u dva navrata odlazio u Be. Voleo je priati, a to je i
dobro radio. Bio je dobar posmatra i znatieljan sagovornik. Ispria mu je da
Bali beg sada u Stambolu i da se ne zna ta e sa njim biti, ali u Budimu veruju
da nije zgreio. Kad sve ispria Jovanu ipak neto nije bilo jasno, Kako to da si
preskoio grofa Petrovia i najpre doao ovamo? Nevoljno odgovori da je kod
grofa u nemilosti, Pravi razlog ne znam ni ja, ali izgleda da sam mu manje laskao
nego to je trebalo, pa me je stavio u vodu da se ohladim. Ja se onda spakovao
pa doao kod tebe.
- Ja ti predlaem da kod mene i ostane. Ali samo kod mene. Radie to i
- 378 -
do sada samo sada e biti moje oi i ui, a ja u te poteno nagraditi. Ali znaj
ako neto iscuri iz te tvoje rashlaene glave, gotov si. Ako tako moe, onda si
dobro doao, ako ne bie uvek drag gost i nita vie.
Subota je mogao i Jovan tako dobi iskusnog i pametnog oveka, a Subota
jaku zaleinu i neophodan novac. No ono predoseanje i dalje mu nije dalo mira.
Oseao je da se neto sprema, neto veliko emu jo nije video ni kraja ni konca.
- 379 -
glava 14.
U RATNOM VRTLOGU

Promoter:

- 380 -
Prelep sunani februar mamio je ljude napolje. Temperatura jedva da je bila

ispod nule i tek su noi podseale da je jo uvek zima. Jovan je celo vreme bio sa
ljudima, tek je nedeljom odlazio u Lipovu u crkvu. Niti je kod koga od plemia
odlazio, niti mu je ko od njih dolazio. Trudio se da im ne daje povod ni za mrnju
ni za netrpeljivost. Ipak nije od toga mogao biti izuzet.
Sukob je izbio u krmi, kao to veina srpskih svaa tamo izbija. Jovanovi
momci izvukoe deblji kraj, ali Jovan narede da se dugovi ne vraaju. Nedelju
dana kasnije, desi se neto slino, ali momci su sada bili isprovocirani. Neko je
izgleda mislio da mu je naao slabu taku. Ognjen se ponudi da on problem rei
pa odabra deseta momaka sa namerom da ih poalje u Lipovu. U poslednjem
trenutku Ljubica ih zaustavi. Nekom svojom enskom vezom saznala je da druga
strana to oekuje pa se tako i pripremila. Nekoliko plemia je dalo svoju pomo
unapred uivajui u porazu Jovanovih ljudi. Stvar se sada iz korena promeni.
Onih deset momaka e ii, ali e ih pratiti jo trideset najboljih Cvetkovih i
Momilovih bojadija. Pustie najpre da onih deset budu napadnuti, pa uletee u
krmu i napravie dar mar, da bi na kraju svakom koga su uhvatili udarili po pet
po turu i izbacili napolje. Pevajui se vratie na imanje. Jovan jo iste veeri
naredi Ognjenu da pripazi a ovaj pojaa strae oko imanja i sela.
Tri dana kasnije posle slube u crkvi, pop Jovo zaustavi Jovana rekavi mu
da trojica plemia hoe sa njim da razgovaraju. Odmah ih upita za razlog.
Najgrlatiji je bio Nikola Sabov, sitni plemi dobre due. Njega je meu ovom
trojicom jedino cenio. Optui Jovana za zlo kojeg su njegovi ljudi uinili, puno
razbijenih glava i zuba. Druga dvojica samo su povlaivali i dodavali. Jovan outa
dok ne zautae, pa ih tek onda podseti kako je bilo. Sabov se nevoljno sloi sa
njim. Jedan od one dvojice promrlja kroz zube da je doveo svoje ubice. Sabov ga
otro pogleda, a Jovanu iskoi pruga na licu Nikad nita nisam traio od vas, bio
sam gospodar samo na svome. Moji ljudi nisu nikog ubili. Lako moete proveriti
da li to znaju uvajui vam zadnjicu od Turaka, a glavu od Maara. Kad tako
govori mora znati ta si rekao i kome.
Pop Jovo se umea. Pokua da izgladi, a Jovan ga umiri. Nije on doao ovde
da se kavdi, ve da se bogu moli. Pogleda u onu trojicu Je li sva tri mislite da
sam ubica? Nikola Sabov ustade i stade pored Jovana. Ona dvojica ustadoe i
izaoe napolje.
- Vitkoviu i Radiu porui da meu nama nema neprijateljstva, ali ako
misle da ima, imae ga. Sve im je na volju dok me ne dirnu, a onda kako im bog
da. A tebi, moja su vrata uvek otvorena.
Kui stie istovremeno kad i sanke sa pet jahaa u njihovoj pratnji. Jovan
odmah prepozna svega uvijenog Engleza. Samo su Valopove oi pokazivale
- 381 -
ivahnost. Jedva se nekako izvue i pozdravi. Najzad skide dug gunj sa sebe i ue
u kuu.
- Nisam mogao odbiti tvoj poziv. Svuda sam dobro doao, ali se nekako
lepe oseam ovde na slobodi, nego iza aradskih zidina - govorio je Englez.
Ostao je do kraja februara. Sve ga je interesovalo, a najvie Jovanov
boravak u Sremu. ak toliko da ga Jovan jednom upita Da li bi ti bio moj gost i
da nisam ratovao po Sremu?. Odovor je bio diplomatski i neodreen. Jovan je
ugaao Valopu, obavljajui usput i svoje poslove. A Englez je radio po nekom
svom planu. Svako jutro je ustajao uvek u isto vreme, izlazio napolje u koulji i
radio neke vebe. Za doruak je traio isto, dva prena jajeta sa dva paria
slanine, a oko ostala dva obroka je zakerao tek toliko da je beao od svinjskog
mesa i pored ubeivanja da snaga ulazi sa masnoom. Ljubica je manje vie sve
radila utke, ali je Valopu ve drugog dana sve bilo jasno. Nije to rekao Jovanu,
ali ovaj shvati da Englezu malo ta moe promai.
Krajem februara stigoe mu dva neobina svata. O jednom nije znao ta da
misli, a drugome se iskreno obradova. Prvog dovede Radosav. Oi su mu se
smejale, ali je zadrao ozbiljnost. Predstavi ga Jovanu.
- Zove se Bogdan. Poreklom je sa druge strane Save, ali je ve due u
Sremu. Bio je tri - etiri meseca sa mnom i dosta mi je pomogao. U sve se
razume, ima zlatne ruke, ali je malo naprsit pa ga povremeno treba lupiti po
prstima.
Jovanu tek sad nita nije bilo jasno. I do sada je Radosav primao ljude i
dovodio ih, ali nikada ih nije njemu predstavljao. Kroz vreme, on ih je upoznavao i
bez toga.
- I ta da radimo sa Bogdanom ?
- Moe ga koristiti kako hoe. Zna prodati i kupiti, pronjukati i pronai.
Ikonom1 kakvog samo poeleti moe...
- Ve ima ljudi koji se time bave!
- Ali ovaj je poseban. Moda malo vie voli pivo nego to treba, ali to mu ni
malo ne smeta da obavlja posao.
ovek je imao pedesetak godina. Srednje visine, irokih plea, prosede
ravne kose, glatko obrijan, sa malim zvrkom na elu, delovao je isto i uredno a
otvoreni izraz lica nesumnjivo je govorio da je pametan.
- Dobro, ajde da vidimo ta sa njim ?
- Samo - Radosav zastade i nasmeja se - ima veliku manu. Mora sklanjati
ene od njega, posebno ako su mravije - nasmeja se grohotom. - Zna li zato je
ovde. Dok je Velmoevi jurio kao besan pas po Sremu, ovaj mu je vodio sve
poslove, raunajui i one kune, enske. Usput je odrao lekciju drugom slugi, a
- 382 -
ovaj im mu se gazda povrati odmah ispria da mu je napadao enu. Gospoa

videi da bi zlo moglo biti jo vee, to priznade, a ovaj posla ljude da ga uhvate.
Ovom neko javi ta se deava, pa iskoi kroz prozor i onako bos pobee i spasi se.
Jeli tako bilo - upita Bogdana.
Ovaj malo pocrveni, ali priznade.
- E ali Bogi ne bi bio vidra da nije uradio onako kako se ne oekuje. Par
dana se pritaji na nekom tavanu ekajui izdajicu. Nekako ga uhvati i skrati mu
mali prst za kaznu, a on pobee prema Slankamenu. Tamo pronae mene i evo ga
sada ovde.
- A ta bi sa gospoom - upita ga smejui se Jovan.
- A ta bi moglo biti gospodine. Kad se ono radi uvek neko nastrada, a sad
sam najebao ja.
Nasmejae se sva trojica.
- Kae da zna svata raditi. Ajde da vidimo i to udo. Nego da ne ispadne
da ti nisam rekao. Dirne li i jednu enu od ljudi ovde, ja lino u ti odsei jaja.
Jeli to jasno. - Bogi vide da je vrag odneo alu - Nego reci kakvo ti je to ime.
- To su mi skratili od krsnog imena Bogdan. Nekako navikli - pa dodade
tie - a i za to su krive ene. One me tako najvie zovu.
Jovan se veselo nasmeja, a Bogi tako ue u Jovanov ivot. Druga pridolica
bio je hilandarac Joakim. Toga suvonjavog neupadljivog monaha doveo je pop
Jovo. Hilandarac je stigao u poznu jesen, pa je jedno vreme bio na imanju
pokojnog Njagoja u Vlakoj, onda obiao pravoslavna naselja u Erdelju, a najtei
deo zime proveo u Jenopolju. Odatle je stigao do Lipove. Odavde e dalje do Arada
i Jakievog manastira Hodo, pa nazad do Temivara i manastira Sveti ore pa
kroz srpska naselja po Banatu do Beograda. Ostade kod Jovana do pred samo
vee kad se sa svetenikom vrati u Lipovu. Jovana je sve interesovalo o
Hilandaru, a monah mu je to rado govorio. to je vreme vie proticalo tema se
irila, a kaluer se pokaza izvanrednim sagovornikom. Znanja koja je stekao u
Hilandaru i po manastirima rado je prenosio na druge. ak je i pop Jovo koji je
mnogo toga znao, netremice gledao u monaha. Jovan mu pomenu da je bio u
Studenici, a kaluer ga pohvali govorei mu da su tri velika boja hrama na
zemlji: Studenica, majka srpske zemlje, Hilandar majka srpske duhovnosti i ia
majka srpske dravnosti i crkvene samostalnosti.
Kad prioe ruku bilo je ve kasno. Monah je jeo skromno, tek toliko da
utoli glad. Odbi peenje i tek se malo prihvati kuvane ribe. Kad zavri skromni
obed, nastavie razgovor. Jovana je interesovalo jedno praktino pitanje sa kojim
se u vie navrata susretao.
- Kako postiti kad ratujemo. Puno puta sam ljudima namenio post, ali i
- 383 -
sam vidim da sam onda slabiji.

- Sveti Vasilije veliki je rekao da je post nama hrianima potreban kao
nasuni hleb, on je jedini poznati duevni lek. Time je sve reeno. On je govorio
da svako treba da posti prema svojoj telesnoj snazi, kako se ne bi zadovoljavao
onim to je ispod njegovih mogunosti, niti se usiljavao da dostigne ono to
prevazilazi njegovu snagu. Umerena uzdrljivost svagda, potrebna je svakom. Ne
zaboravi da je post ujedno i uzdravanje od grenih misli i ravih dela.
- Oe mene interesuju ratnici ?
Kaluer nije urio sa odgovorom.
- Potpuno strogo se posti 36 i po dana godinje. Zapovedni postovi su
ukupno 135 dana, ali kad se odbiju subote, nedelje i razreni dani i ovaj broj je
znatno manji. - Gledao je Jovana kako oekuje konkretan odgovor - Zna i sam
da se post moe naruiti, ali razreenje treba da ti da svetenik - kao da mu ita
misli kaluer pojasni - Kad ti doe posebno drag gost i u vreme posta, sem srede i
petka, post se moe prekinuti.
- A ta ako je slava u vreme posta ?
- Slava je svetinja, svuda pa i kod nas u Hilandaru. A tako treba da bude i
u svakoj domainskoj kui. Koja je tvoja slava?
- Petrovdan.
- Tvoja slava je mrsna, ali ima dosta slava koje su posne. Onda se tako i
slave. Ve su me puno puta pitali, moe li svetenik dati razreenje posta za taj
dan. ta da odgovorim? Moe se slava sveano slaviti i posno. Vi bar ovde moete
doi do ribe, rakova i pueva.
Valop ga je sa potovanjem sluao. Kad ga Jovan na kraju isprati sa
bogatim darom, Valop se ne mogae suzdrati.
- Vi ste udan ovek gospodine Crnojeviu. to vas vie upoznajem to sve
vie mislim da ste izuzetni.
U ponedeljak poslednjeg dana februara poe Veliki post. Jovan ujutro popi
rakiju, u podne pojede pare hleba, uvee tek au vina i to je bilo sve. I ostalih
dana je malo jeo mada se Ljubica trudila da mu svakako udovolji. Valop je zato
jeo normalno, ali nita ne zapitkujui svog domaina. No druge nedelje, im
Jovan stie iz crkve, Valop se vrati svojoj omiljenoj temi: Srbima. Sad je i Jovan
bio raspoloen za razgovor. Tek ih je ponekad prekidao Bogdan koji se ve sasvim
odomaio. Narednih dana sunce prigrija i sneg se poe topiti. Valop predloi da ga
Jovan otprati do Arada. Ovaj najpre odbi, ali promeni miljenje. Jo uvek se
moglo sankama pa obojica sedoe u njih.
Petrovi ih doekao kao najroenije. Topio se od ljubaznosti, srean to ih
vidi.
- 384 -
- Mislio sam da e se ekselencija puno ranije vratiti.

Valop odgovori umesto Jovana.
- Nisam smetao, ali svakog gosta za tri dana dosta, kako to vi pametno
kaete i ne potujete. Tako to nisam ni ja potovao. Uvek sam kao i svi Englezi
puno bolji gost nego domain. Zato neu odbiti poziv ni ako me idue godine
ponovo pozove.
Jovan mu se lako nakloni.
Petrovi je bio dobar domain kada je to hteo,
a sada je hteo. Uvee je bio ak toliko paljiv da je naredio da se Jovanu spremi
riba. On nije postio. Sutradan se pozdravi sa Petroviem i Valopom i krenu
natrag. Uvee je bio u Lipovi. Dani su mu proticali u organizovanju vojske. Tek
dvadesetak ljudi e ostati da uva imanje i selo, a ostali e na put. Jovan se kao
nikad do tada spremao da proslavi krsnu slavu - Petrovdan. I do sada je na
njegovoj trpezi za taj dan bilo svega, ali sada je hteo da bude drugaije. Kad ga je
Radosav upitao zato sve to, kratko mu je odgovorio Moda mi je ovo poslednja
slava koju slavim u miru. Ipak odlui da popria sa svetenikom. Pop Jovo doe
da sveti vodicu etiri dana pre slave. Kad ga htede pokropiti Jovan ga naas
zaustavi i zovnu Ljubicu. Tek kad prie pusti da se obred nastavi. Svetenik nita
ne ree, ali kad ostadoe sami zameri mu to se sa Ljubicom ne vena, jer koliko
on zna nikakve prepreke za to nema. Gunao je da je Sveti Sava slao svoje
najbolje uenike po Srbiji da obavljaju po crkvama venanje svih onih koji su se
po zakonu oenili, ali nisu bili venani. A ti mene zaustavlja i tera da radim
ono to je protiv pravila.
Jovan se tak malo osmehnu. Razumeo je on dobro svetenika, pa i sam je
oseao da tako kako radi nije dobro. Ipak nije hteo nita da menja. Jovan je tih
nekoliko dana do slave bio u nemiru. Obilazio je naokolo, ponekad uzjahivao i
sputao se stazama do Moria. U kui i dvoritu Bogi je pokazivao sve svoje
organizatorske sposobnosti i uivao u optem meteu. Kad gosti za slavu poee
dolaziti sve je bilo na svom mestu. A dolazili su i momci koji su sa Jovanom
zaraivali krvavi ratniki hleb. Za sve njih bilo je mesta u prostranom dvoritu, a
Ognjen je bio zaduen da niko ne ostane gladan ili edan. U kui, Jovan die
au:
- Hvala vam to ste doli na moj veliki sveti dan, moju krsnu slavu i krsnu
slavu svih Crnojevia. Moda je ovo poslednji put do Petrovdan slavim u svom
domu, zato neka vam je prosto to ste doli i uveliali je. Koreni su joj u dalekoj
prolosti jo do ura uraevia, a preko moga oca Nikole, meni je data u sveto
naslee. Ponosno je slavim, a proslavljam kako mogu i kako je bogu ugodno.
Uvek sam je slavio sa mirom u srcu i dui, udei kroz sve ove godine da slavsku
sveu zapalim na mestu gde sam roen i odakle sam potekao. Danas vie tako ne
- 385 -
mislim. Zahvalan sam bogu to me je poslao u ove krajeve i dao mi priliku da

ovde u svom domu slavim svoju slavu. - Poe paliti veliku slavsku sveu - Neka
ova svea gori dok je Crnojevia, jer preko nje, ita i vina, postajemo jedno i
zajedno preci i potomci, ivi i mrtvi, u Hristu Isusu.
Svi se pomolie bogu, pa Ljubica iznese slavski kola. Kad se rakija ponovo
nasu, Radosav prvi ustade, a svi gosti za njim.
- Ja zdravicu znam dii, znam danas domainu i svima vama zaeliti dug
ivot i dobro zdravlje, ali priati puno nisam nauio, pa mi neete ni zameriti.
Popijmo za gospodara Crnojevia, za njegovo zdravlje, razbor i hrabrost, jer smo
nae glave i glave srpskog naroda stavili u njegove ruke. iv mi bio i bog te
veselio.
Zdravice su se reale, neka kraa neka dua, a sve za dobro zdravlje i
beriet, za sreu i veselje, za zdravlje ukuana i napredak kue.Sutradan Jovan
sazva svoje najvienije ljude.
- Poinje jo jedna godina. Svake godine smo se nekako u ovo vreme slave
nali i popriali, da bi vi i ja bili sigurni kako emo dalje. Tako vam je i sada.
Dogovaramo se do naredne godine pa ko je samnom, neka zna da je to od danas
pa za godinu dana. Vi znate ta vam ja mogu dati, rat i krv. Ako bog dana, ove
godine nee biti ni jednog ni drugog, mada se u ovim udnim vremenima nita ne
zna. Svi vi koji ste ovde, dobiete onoliko koliko je pravedno, svako prema onom
kako ja mislim. Vi ete meu ljude i dogovarati se sa njima. Recite im da ko hoe
da odstupi moe odmah i nemojte toga kinjiti i proganjati, no ga pustite da ode
kao to je doao. A najpre se sami odluite.
Dva minuta kasnije, svi naglas rekoe ta misle. Niti je odstupio ko od njih,
niti od njihovih ljudi. Onda im ree da je dobio pismo od Tomoria u kojem mu
kae da su krdalije ve poele prelaziti Savu radi pljake i trai pomo. Drugo
pismo je bilo od Radia Boia u kojem mu poruuje da doe do Slankamena, a
najvei problemima su izbeglice koje mora nekud smestiti. Istog dana uvee stie
iz Sebea Subota Vrli nosei Jovanu 200 dukata i poruku od Zapolje da svakako
krene u pomo Boiu. Jovan nije morao nita pitati Radosava, znao je da je ovaj
spreman da krene u Srem. Odlui da zajedno idu do Slankamena pa e se
Radosav sa sto ljudi odvojiti i otii u Srem, a Jovan e sa isto toliko pomoi
Radiu. A ako ve ima toliko izbeglica kao to Radi pie, deo najsposobnijih
treba poslati do Krivaje i tu im dati da neto sagrade, a pomoi ih u stoci. Lake
e im biti nego u Sremu. Njih e tititi Momilo svo vreme dok se Jovan ne
povrati. A Cvetko e sa Jovanom.
Ve sutradan Jovan na elu 200 konjanika pojaha prema jugu, a odasla
poruku Momilu da se nekako javi Tomoriu i da i on pree u Srem. Tri dana im je
- 386 -
trebalo da stignu u visinu Surduka, ali ih vodi povede nie niz Dunav. Odmorie
se pre nego to preoe u Srem uz pomo ajkaa. Po silnoj grmljavini projahae
donjim Sremom a da nigde ne naioe na Turke. Zaustavie se u razruenoj kuli i
tu ih u zoru pronae Radi Boi.
- Zlo je. Veliko zlo. Ferhat beg je upao u Srem sa 15.000 ljudi i nikom ivota
ne misli ostaviti. Pali, pljaka i unitava. Sve tera ispred sebe, narod u roblje, a
stoku i sve to vredi preko u Smederevo. Tomori je na Dunavu, ali ni on sam ne
moe udariti. ekamo pomo iz Maarske ali se bojim ako brzo ne doe bie
dockan. Ovakvog zuluma do sada nije bilo.
Ferhat beg se vratio iz Stambola umesto Bali bega, ali sa novom titulom
pae. Sad je mogao sam odluivati kako mu se prohte, a po zverstvima je i do
sada bio poznat, kamen na kamenu u Sremu nee ostaviti. Ono to u roblje ne
vodi, to odmah ubija. ak je sa sobom poveo i odred Bali begovih delija, pa mu se
ni prii ne moe.Radi mu objasni da sada pljakaju po gori i prema Slavoniji, ali
ni ostalo nee biti poteeno.
Ferhat paa je u to vreme preao Savu neto zapadnije, a lae je ostavio uz
obalu sa jakim obezbeenjem. Kako koja kolona roblja ili robe naie, tako su je
lae prevozile preko, pa se ponovo vraale ekajui na vojsku. Dvojica ljudi se
pogledae, obojica sa istim mislima. Treba udariti po laama i zatiti, pa ta
bude. Izraunae da sve ukupno ima oko hiljadu ljudi od kojih svi nisu vini
oruju. Tek koji minut kasnije, Radi i Jovan otposlae uhode da dobro izvide
stvar.
Brzo su saznali ono to ih interesuje. Kad Turci sa jednom kolonom
krenue ka reci, podelie se. Jovan e voditi napad s kopna, a Radi e na ajke.
Turske izvidnice na vreme primetie veliku grupu konjanika, pa iznenaenje i
pored toga to je bilo rano jutro, propade. Jovan ipak ne zaustavi napad. Turci su
bili spremni. U celom logoru moda je bilo stotinak konjanika, ostalo su bili
peaci naoruani kopljima i sabljama. No Jovan sad nije imao izbora. Ako je hteo
odvui panju sa ajkaa morao je ovako. Turci su bili dobri i mada je Jovanova
konjica bila veta i spretna, pokazae se kao tvrd orah. Ferhat paa je znao koga
ostavlja u zatitnici, jer se redovi odbrane tek malo povie, pa zapovednik uvede u
rezervu i ljude sa brodova. Tako stvorie neprobojan tit od kojeg se konjica poe
odbijati. Svi koji su uskoili u njihov prostor lako su bili svueni sa konja i
probodeni. Pucnji iz topova sa Radievih ajki donesoe olakanje. Koristei
zbunjenost preskoie barikade i sada je to ve bio ravnopravan okraj. Turski
brodari pokuae se doepati svojih brodova, ali za to je ve bilo kasno. ajkai
su ubistveno dobro radili svoj posao. im shvatie da su izgubili poe povlaenje,
pa na kraju beanje. Najmanje ih jurnu u reku, ostali spas potraie uz obalu
- 387 -
sakrivajui se u ipraju, ili beei prema vrbaku. Deo ih Jovan okrui pa ti Turci
tu pored Save, zavrie svoj ratni pohod. Stotinak Srba je takoe bilo izbaeno iz
borbe, to mrtvih to tee ranjenih. Jovan od besa stegnu usne.
- Idemo na kolonu - bio je odluan. Radi predloi da ih ekaju, ali Jovan je
bio ubeen da su Turci na zvuk topova odmah poslali izvidnicu napred i sada ve
znaju da nemaju kuda ii. - Jai ! - dreknu Jovan i ljudi zajahae konje.
Pratioci kolone su znali ta se desilo. Jovan primeti da ih je manje nego
njih, pa ipak Turci se razvie u borbeni poredak. Bili su spremni za borbu, svesni
da milosti nema ni na jednoj strani. Pobei, znailo je ii pred Ferhat pau i
izloiti se njegovom besu, a moda se ipak ovi kauri mogu pobediti. Besan zbog
smrti svojih ljudi, jo uvek krvav od okraja na reci, Jovan silovito natera konja u
centar turske horde praen Tomom Sukurom i njegovim momcima. Nita u toj
borbi nije bilo viteki jer sem mrnje i silnog besa ni jednog drugog oseanja nije
bilo. Nakon pola sata bitka je bila gotova, a polovina Turaka jezdila je negonjena
prema Ferhat pai traei spas.
Jovan je polako dolazio sebi. Muno mu je bilo gledati u mladi svet vezan
jedan za drugog i namenjen ko zna kojem turskom saraju ili haremu. Brzo
odreie sve, pa svi zajedno krenue do Save.
- Ovde e nas traiti - bio je siguran Radi Boi - Moramo se to pre
skloniti i uspostaviti vezu sa Tomorijem. ta sa njima da radimo - pitao je
gledajui oko sebe.
Odluie da sve koji nisu za borbu prevezu preko, neka se sklanjaju kako
znaju i umeju dok ajke ponovo ne dou po njih, a ako ajki ne bude, znai da
nema ni ajkaa. Dogovorie se da krenu uzvodno. Sve turske, sem dve koje su se
ajkaima dopale, odvuene su na sred reke i potopljene. Jovan i Radi se
dogovorie gde e se nai pa se Jovan zaputi kroz umu, a nekoliko ljudi posla do
Tomorija.
- Nikada Turci nee u ove ume. - Jovan mu potvrdi glavom, ali je hteo jo
napred. Konano izvidnica javi da su nali put koji vodi do reke. ajka koji je
jahao pored njega potvrdi da je to put na kojeg je Radi mislio. Za pola sata bili
su na reci i na zgodnom mestu se ulogorie. Pred zoru, stie Radi Boi sa
ajkama. ajkai su bili dobre volje. Nakon napornog veslanja, raspoloenje im se
popravljalo iz sata u sat. Posebno kad Boi ree Jovanu da je meu
svakovrsnom robom koja je voena bilo i mnogo vina. ajkai su ga usput dobro
isprobali. Jovan naredi pa se vino podeli i njegovim ljudima. Zaplenjenim
dukatima Radi odlui da plate ljude jer je veliko pitanje kako to uraditi kasnije.
Radi se po malo plaio Tomorieve reakcije ali kad vide nehajni Jovanov pogled,
proe ga zabrinutost. Najpre se kod ljudi pojavi neverica a onda oduevljenje. Tek
- 388 -
onda bolje pregledae ranjenike. Boi je imao i za njih reenje.Pola dana ispred
njih uticala je mala reka Bosut, a uzvodno uz nju, dovoljno daleko od znatieljnih
pogleda, veliko naputeno imanje prualo je puno bolju zatitu nego sama uma.
Ljudi e bar imati krov nad glavom. Jedino se mora sa njima poslati omanji odred
da ih uva od skitnica i sitnih bednika koji su moda tamo potraili spas.
Prva Cvetkova patrola vratila se tek sutradan oko podne. Turci su daleko, a
mnogo ih je. Ima ih na sve strane i mogu se tui grupa po grupa. Verovatno da je
negde glavnina, ali je oni nisu mogli primetiti. U jednom trenutku imali su i trku,
ali se Turci nisu usudili ui u umu, pa su se bezbedno sklonili. to su due
ekali na Tomoria to je nestrpljenje postajalo sve vee, da bi na kraju preraslo u
nervozu u kojoj je nedostajala tek iskrica da bukne poar. Zapovednici su
elinom pesnicom umirivali prenervozne, istovremeno pazei da taj ar i elja za
bitkom ostanu. Tek petog dana vratie se oni koji su ili kod Tomorija. Opisali su
gde se Turci nalaze i kuda idu. Tomori nareuje da se sutra navee spoje sa
vojskom koju sa severa dovodi Erne Fekete. Njegov ovek e dalje doneti
zapovesti. U rano popodne prooe popaljeno selo. Sve to su uhvatili Turci su
pobili po kratkom postupku. Korakom su prolazili kroz selo gledajui sve strahote
i bezumlje rata kojeg zapravo nije ni bilo. Namerno je ljude vodio kroz popaljeno
selo, pored leeva koji su leali pored kua. Nije se ula ni jedna re, samo je elja
za osvetom rasla. Ne mnogo kasnije bili su na odreditu, a maarska konjica stie
u prvi mrak. Bilo ih je oko hiljadu i na prvi pogled se videlo da se radi o dobrim
borcima. U meuvremenu je do njih stigla i mala grupa sa Tomorijevim ljudima i
nareenjima za sutradan. Treba da ekaju pojaanje koje e dovesti jedan od
Morovih kapetana. Trebalo bi da ima oko 500 ljudi. Erne Fekete je bio razloan i
razuman. Iskusan i oproban u mnogim bojevima, ve je imao prilike da se
susretne sa sultanovom konjicom u Sremu i kako sam ree ni on ni njegovi ljudi
nisu se loe pokazali. No zato je cenio spahije i njihove debelije jer su ratniki
posao dobro znali. Mislio je da nita ne treba ekati ve udarati na izdvojene
turske grupe koje su krenule u pljaku, pa se povui i saekati novu priliku.
Ujutro, Tomorijevi ljudi primetno nervozni, zahtevali su da se po svaku cenu
saekaju Morovi i da se tek onda kree. Oko podne Cvetko je imao vest. Erne
Fekete se sloi pre no to mu je Jovan sve do kraja rekao i hrianska vojska
krenu ka novom cilju.
Turci su zali po obodu Gore i vinogradima, pljakajui velika imanja i
bogata sela. Upadali su munjevito, opkoljavali pa hvatali mlae za roblje, a starije
odmah ubijali. Za izbeglim nisu slali nikakve potere. Ko bi se uspeo izvui iz
kruga, taj se i spasao. Sve to su nalazili Turci su tovarili na kola i negde nosili.
Ni u jednoj ih grupi nije bilo manje od tristo i to je izgleda Ferhat paa izriito
- 389 -
zahtevao, kako bi mu gubici bili to manji. On sam, okruen delijama,

napredovao je polako, ali stalno kontroliui kako deluju izdvojene grupe i koliki
je plen. Sa jednom od takvih grupa hrianska konjica se sudari skoro sluajno.
Tek su bili zapalili selo kad konjica upade meu njih. Jedva tridesetak Turaka
spase se begom prema glavnom logoru. Poslae patrole u pravcu iz kojeg je
trebala naii Morova konjica, a oni se povukoe vilje u planinu, spremni da po
potrebi odmah uu u boj. Uvee konano stie obeanih petsto Morovih ljudi.
Tek sutradan uspostavie kontakt sa Tomorijem. Komandant june Ugarske se
spremao za odluan juri i svaki ovek mu je trebao. Objasnie da treba udariti u
vinogradima2 gde je glavni turski logor. Jovanovi konjanici moraju prii blie pa
kada se zauju ratne trube, ne treba asiti ni asa, ve upasti i udariti s lea i po
boku. Tomori e voditi glavninu od 5.000 ljudi i on e udariti prvi. Odmah za
njim, grupa od 3.000 ratnika iz donje Bake i Jovanova grupa koja je brojala vie
od 1.500 ljudi. Od brzine i hitrine Jovanove grupe zavisi da li e Turci biti
iznenaeni ili ne. A ceo napad e biti u predveerje. Jovan se sa Maarom
dogovori za nekoliko sekundi ko e i kako voditi.
Bitka u vinogradima za Turke je bila i nije bila iznenaenje. Oni su
oekivali Tomorija i zato je Ferhat paa kraj sebe uvek drao etiri - pet hiljada
ljudi spremnih da se odmah late oruja. Bio je siguran da je jai pa se nije previe
optereivao hrianskom vojskom. Mnogo mu je bilo vanije kontrolisati sve
akcije spahija i njihovih delebija. Jedina efikasna kontrola mogla je biti na Savi
kod prevoenja. Zato mu je vest da su ajke potopljene, bio istinski ok i to mu
se ni u jedne planove nije uklapalo. ajke i zatitnica trebali su ostati neprimetni
i ni po emu ne izazivati okolinu jer su imali svoj vaan posao. Nije ga previe
zabrinjavalo kako e na drugu stranu ve vie da vest o potopljenim ajkama ne
stigne do Stambola. Pa i to se moe pravdati ako plen bude onakav kakvog je on
oekivao. Nije puno razmiljao to popodne dok je omamljujua jara pritiskala
zemlju i uspavljivala ljude. Nije im to branio jer su mnogo pre zore svi bili na
nogama ekajui da kauri udare kao to su uvek radili.
Zato je Tomorijev upad bio neoekivan i iznenadan. No za kratko vreme
Turci su bili spremni za borbu, a delije postavljene oko painog atora delovali su
neprobojno. Jedva da je ratna truba utihnula kad iz vinograda jurnu drugi deo
maarske konjice, terajui paine ljude da se delimino okrenu ka njima i prime
udar. Bitka se odavno vodila kad u nju uoe Jovan i Erne Fekete. Obojica
krenue ka painom adoru, ali se delije ispreie, veto kruei ali i uzmiui tek
toliko da otupe snagu prvog udara. I oni su ekali da se povrate trupe koje su tog
dana bile u pljaki. Jovanovi ljudi borili su se onako kako je dogovoreno, drei se
grupe. Na drugoj strani, sedokosi Tomori, nije davao priliku za predah ni svojim
- 390 -
ljudima ni Turcima. im bi njegova vojska pojaala pritisak, Jovanovi ljudi su se

lake probijali nemilosrdno kosei ispred sebe. U jednom trenutku se spoji sva
hrianska vojska, ali se odmah i razdvoji, svaka traei svoj cilj u buljucima
turskih ratnika. Otpor je lagano poputao, ali su Turci jo uvek oekivali
pojaanja. No kako ne stie, sve ih je vie bivalo na zemlji, a u jednom trenu kao
da se neto uskomea oko adora, i kolona od dvesto konjanika pojuri prema
reci. Suvie su svi bili zauzeti da bi krenuli za njima, nego nastavie sei dalje.
Isto onako kako su jednoduno uli u bitku, Turci se poee povlaiti. uo se
samo Tomorijev piskutav glas kako izdaje komandu da se goni. Ne ekajui vie
nikakva nareenja, Jovan naglo povue svoju konjica i ona nadade za Turcima.
Sumrak se ve hvatao ali ih to ne zaustavi u gonjenju. Ve u mrak izbie na reku
i odmah stupie u borbu. Oni koji nisu preli preko, pruie estok otpor borei
se za ivot, ali bilo ih je suvie malo da bi mogli odloiti neminovno. Tek kad i
poslednji Turin nestade sa vidika, Jovan naredi odmor. Ljudi su imali tek toliko
snage da se operu i prue po zemlji. Neki zaspae onog trenutka kad su dodirnuli
zemlju.
Ujutro s prvim zracima sunca krenue nazad prema bojitu. Jovan tek
sada uoi da meu svojima ima i dosta ljudi Ernea Fekete. Naredi da se sa njima
podeli hrana. Nisu se jo ni zgrejali kad morae ui u okraj sa jednom grupom.
Sreom bila je mala i pretrpana kojekakvom robom. Ni ovde Turci nisu imali
nikakvu ansu, samo to sada odbegle nisu gonili. Oko podne stigoe do
Tomorija. Tek se pozdravie jer za vie nije bilo vremena. Tomori je hteo da se
situacija iskoristi do kraja i da se posee sve ono to je hodilo po Sremu. Samo ne
treba se rasturati jer turske grupe su i dalje bile veoma opasne. Jovan krenu na
istok, a Tomori obroncima Gore na zapad. Sem dve male grupe koje se razbeae
kad ih ugledae, Jovan nije naiao na bilo kakav otpor. Predvee u skrovitoj
dolini dade ljudima odmor, a hrana oteta od Turaka dobro im doe da se okrepe.
Sutradan su patrolirali a da Turke nisu sreli. Drugi su imali borbi posebno
Tomori koji je jednu grupu jurio do polovine Save. Sada se vatre slobodno upalie
osvetljavajui okolinu. Tomori je raunao da su gubici hrianske vojske sa
ranjenicima oko 3.000 ljudi a Turci su imali gubitke od skoro 8.000 ljudi, plus
oni koji su bili dostignuti ili uniteni u direktnom sudaru.
Jovan pogledom potrai Tomorija i vide ga gde sjahuje sa konja. Tomoriju
su ruke drhtale od silnog umora, ali sjaj u oima sve je govorio. Kad Jovan sjaha,
teko ustade i pozdravi ga. Nikad se ovako velianstveno nisam oseao prozbori
Tomori promuklim glasom. Biskup je bio iscrpljen ali srean. Sa vama Srbima
mogu i na samog sultana udariti. Njegovi ljudi ga oslobodie oklopa, pa peke
vodei konje za sobom, odetae od mesta bitke.
- 391 -
- Jesi li zadovoljan - pitao je biskup ratnik. Kad Jovan klimnu glavom,

biskup mu u oku primeti onu silnu tugu koja je mogla biti samo al za poginulim.
Nije ga pitao koliko je ljudi izgubio, jer nekad i smrt samo jednog moe biti ravna
tragedije desetine drugih.- Sutra patroliraj uz Savu i seci sve to uhvati. Sad
nam je prilika da im saseemo krila. Ja u po srednjem Sremu i prema Slavoniji
raditi isto to.
Tri dana je Jovanova vojska krstarila irokim pojasom sve do Zemuna,
presreui one koji su se provukli kroz Tomorijeve reetke ili su zakasnili da se
prikljue onima koji su prvi pobegli. Otpor je uglavnom bio slab, jer su se Turci
rae odluivali za beg. Isto kao to im prvog dana nije davao ni najmanju ansu,
sada je naredio svojim ljudima da obustave gonjenje za onima koji su ratrkani
beali po vrbacima, ili sa konjem uskakali u Savu.
U retko naseljenom Zemunu, Turaka uopte nije bilo. Bio je neko drugi,
dubrovanin Miho Buini, mutikaa kakav se retko raa. Doao je da izvidi i da
referee dvema stranama, dubrovanima i gotovo sigurno kralju Ferdinandu.
Raspitivao se od Jovana o svim detaljima bitke, traei opise, a posebno je hteo
uti sve o Tomoriju. Pravei se da ne zna zato je sve to, Jovan mu detaljno
ispria istinu, ne skrivajui ni sitne kao to je ona da su ajkai konano dobili
platu. Preuta samo da su plaeni i njegovi ljudi. No i on je imao poruku pa
Buini prihvati da je prenese Ivanu Crijeviu. A poruka je glasila da se karavani
klone Ugarske jer u njoj nije sigurno ni za ljude a kamoli za robu.
Nakon pet dana, bitka za Srem bila je konano dobijena. Tomori okupi u Irigu sve
srpske plemie. Bio je jasan.
- Vae je da branite Srem od bandi. Mi smo vam pokazali kako se to radi i
vie ovamo velika sila sem sultanove, nee doi. Vi je od tih malih bandi
sauvajte, a sultan je moja briga. Svi znate da me je kralj ovlastio da upravljam
junom Ugarskom kako mislim da je najpametnije. To u i raditi. Zato oekujte
nagradu ako budemo pobeivali, ali i kaznu ako nas budu tukli. Pazite se ljudi,
vlastelo Srpska, ovo je vaa zemlja i vi je morate braniti od svakog ko na nju sa
maem kroi.
Nazdravie u slavu velike pobede. Jo iste veeri Tomori posla polovinu
svojih ljudi u Baku, a on sa polovinom osta jo nekoliko dana u Sremu. Uskoro
e i on za prvom grupom. Jovan se pozdravi sa biskupom, ostavi ranjenike kod
Dolia i krenu prema Petervaradu. Tek tamo se opusti. Ostade nekoliko dana
najvie zbog ranjenika koji su poli sa njim. Odlui da Radosava ostavi u Sremu
do zime, a on se spremao na put do Segedina. Ve je hteo da krene kad ga Radi
Boi zamoli da mu neto uini, da ide preko Svetog ora.
- Javili su mi da neka banda ugnjetava selo. Tamo sam ostavio tek desetak
- 392 -
ratnika da uvaju imanje, a oni ili su mrtvi ili im nita ne mogu. ak su i u

manastir upali. Treba ih pobiti.
Jovan se posavetova sa svojim ljudima. Ognjena posla da sa trideset ljudi
proe po Bakoj, najpre da nae Momila, a onda da sa njim potera to vie stoke
ka Lipovi. ajkai ih prenesoe preko Dunava i jo istog dana stigoe do Titela.
Kroz uarenu banatsku ravnicu jahali su dok sunce ne bi pripeklo, onda su se
zaustavljali pa predvee nastavljali dalje. Tako su putovali nekoliko dana.
etvrtog dana uoe u selo Sent ure, a neto kasnije i u manastir. Dva
momka odmah odoe do Radievog imanja da obaveste njegove ljude da su stigli.
Iguman Teodosije se obradova kad u kojim povodom su doli i ispria
Jovanu za bande koje su se namnoile u ovom kraju. Sve su to otpadnici koji ne
veruju u boga i nita im nije sveto. Iguman se prihvati da pronae u selu ljude
koji vie znaju, a pomoe i Radievi ljudi. Narednih nekoliko dana Jovan je sluao
i pamtio. Celo vreme ljudi su mu bili u manastiru jer se plaio uhoda iz sela. Na
kraju posla patrole da proeljaju okolinu. Dva dana su obilazili, ali nita
sumnjivo nisu primetili. Jovan je ve pomiljao da odustane kad mu dojavie sa
Boievog imanja da su primetili neke konjanike tamo gde napajaju stoku. Jovan
je zapazio pojilo, pa naredi da stoku teraju tamo i sutradan, ali to blie umi u
kojoj se on moe sakriti sa svojim ljudima. Sa prvim svetlom izjahae iz
manastira i zauzee busiju.
Oko podne odjeknu pucanj iz Boievog dvorita. Razbojnici kao da su to ekali.
Jedna grupa slobodno krenu da zaobie stoku kraj umarka. Bilo ih je desetak.
Kad se pribliie dovoljno blizu, Jovanovi momci ih bez puno problema savladae.
U punom galopru odjurie ka glavnini. Tamo je bilo dvadesetak ljudi. Pokaza
Cvetku da ide na njih, a on sa jednom grupom okrenu prema Radievom dvoru. I
tamo je bila grupa razbojnika koja je blokirala kapiju i ljude na imanju a ostali su
trebali da pljakaju. im primetie Jovana, izjahae i Radievi ljudi. Ceo posao je
bio zavren za kratko vreme. Odmah prikupie sve zarobljenike. Bilo je dosta
ranjenih, a od Jovanovih ljudi niko ozbiljnije. Boievi ljudi dobie razbojnike na
raspolaganje a oni produie ka Lipovi.
Do kraja te godine Subota obie Zapolju i duboko u Erdelju pronae prave
Srbe za koje niko nije znao. Jovana mesto nije dugo dralo pa sa malom
pratnjom krenu u Jenovu. Hteo je da se vidi sa nekoliko ljudi, ali i da uje ta
misle crkveni oci. Nije se razoarao. Razgovarao je sa ljudima koji su mislili o
svom narodu i u njegovu koristi bili spremni da se odreknu svih privatnih
interesa. Moda nisu bili ekonomski veliki, ali je njihov uticaj na narod bio
neosporan. Glas o Jovanu odavno je stigao u Jenopolj3, a estiti pop Jovo je
preko svojih veza tome dosta doprineo. Jovan se smesti kod trgovca Petra Rajia
- 393 -
sa kojim se ve susretao, ali nikada njihovi odnosi nisu bili posebni. Sada trgovac
nije hteo ni da uje da Jovan ostane u svratitu ve ga prosto natera da se smesti
kod njega.
Sutradan u njegovoj pratnji poseti jenopoljskog episkopa. Stolovao je u
velikoj prostranoj zgradi neposredno pored Saborne crkve. Sa njim je u Dvoru bio
i svetenik Sava, protojerej, u godinama kao i pop Jova, glavna njegova veza sa
episkopom. Unutra u toploj prostoriji, sa ikonama po zidovima i jednim zidom
skroz prekrivenim ormanom za knjiga, episkop je ipak bio toplo obuen. Godine
su inile svoje. Zato je bilo vidljivo da je sveteniku bilo toplo, ali nije ni pomiljao
da se na to poali. Na licu vladike Mateja ivahno su igrala dva bistra oka, a
Jovan se uskoro uveri da su mu i misli takve.
Dobro zagleda Jovana, koga Petar predstavi kao velikog Srbina.
- Ti si dakle taj zbog koga Maari nemirno spavaju, a ujem da te se i Turci
plae kao neastivog. Neto priaju da nisi omiljen ni kod srpske gospode. Jedino
te narod hoe.
- Ne znam preosveeni da li je to ba tako. Narod svata pria. Kad nema
vie careva i kraljeva, onda od nas malih i nevanih pravi junake puno vee nego
to smo i nego to emo ikada biti.
Episkop ga pomiriljivo umiri rukom.
- Ako tako o tebi priaju monasi i svetena lica, nisi ti onda ni tako mali ni
tako nevaan - vladika ga je gledao ljubopitljivo. - Monah Makarije mi je odavno
skrenuo panju na tebe i samo zbog obaveza koje ve polako prevazilaze moje
snage, nisam do sada bio u prilici da te vidim. A eto sad tvoja elja da doe
ovamo kao da je usliila moju. Priaju da si bogobojaljiv i iskreno odan naoj
crkvi. - Ne ekajui potvrdu, episkop nastavi - Jo su rekli da si nagao, ali
pravedan i da za sobom moe povesti narod, a od svetenstva znam da si uvek
znao pomoi crkvu.
Jovan je utao dok je vladika pobrajao. Kad zavri upita ga za stanje meu
narodom i kako su zimu prezimili. Jovan je znao da vladika sve to dobro zna.
Njemu su svetenici iz Arada, Temivara i Lipove redovno podnosili izvetaje.
Ispria mu sve poput onog sino, otvoreno govorei ta misli, ali namerno
izostavljajui priu o Novoj Srbiji.
Vladika je lagano dobovao prstima po stolu. Jo nije bio spreman za
nikakve radikalne poteze kojim bi neminovno izloio narod mrnji Maara, a
verovatno podelio vlastelu na veliku i malu, onu koja je za promene i ona koja to
nije. Jovan bi se zaprepastio da je znao koliko toga episkop zna. Raznim putevima
do njega su dopirale vesti, koje su moda potvrivale sve ono to mu je mladi
ovek priao. Oprezan kao i uvek, episkop je morao da razmilja dalje od njega.
- 394 -
Nije bio za bunu i nagle promene plaei se pre svega velikih ljudskih rtava.
Vladika je znao ta mladi Crnojevi hoe a on za to nije bio. To mu i ree.
- Vreme je sveti oe da se neto promeni. Sve ispod Segedina je prazno a
kraj oko Bekereka i onako ve odavno zovu Mala Rascia. Ima dovoljno naroda da
traimo i dobijemo. Mi emo se ovako i onako boriti, pa zato onda ne uzeti ono
to se moe, a da nikakav greh ne bi napravili.
- Uvek je greh otimati tue.
- Oteli su ga nekom i oni.
- Ako su oni bili neljudi, mi ne moramo. Za sada neka bude ovako. Svoj
blagoslov neu dati za nikakvu bunu. Ne mogu terati narod glavom na sablju, ne
mogu opustiti sela i unesreiti sve za pare pustare koja ni Maarima ne valja. A
ako ti i drugi poput tebe na miran nain sagradite i dobijete, imaete moj
blagoslov. Bog mi je svedok da nita vie ne elim nego da se srpski hramovi
grade ovom zemljom, da se narod mnoi i raste. A sa sabljom u ruci uvek emo
ostajati bez onih najboljih. - Episkop Matej je govorio glasom razuma. Neka
trae i zahtevaju svoja prava, sada ili u neko drugo vreme. On e sve to podrati,
ali nikad nee biti za rat sa susedima jer rat nikom dobra nije doneo. Odlazei iz
Dvora nije bio razoaran. Vladika ga pozva da drugi put kada bude u Jenopolju,
sam doe do njega i da e uvek gledati da za njega nae dovoljno vremena da ga
moe sasluati.
Petar Raji se svim silama trudio da Jovana zadri to due u Jenovi. Za
sutra je prihvatio poziv najveeg jenovskog gazde Ostoje Gvozdanovia da ga
posete. Jovan nije voleo da ga vodaju kao meku na lancu, ali nije mu mogao
odbiti. Preci gazda Ostoje Gvozdanovia bili su meu prvima koji su stigli u
Jenovu. Jo je njegov deda zasnovao ovde imanje a doselili su se odnekud iz
Bosne, iz okoline Zvornika. Imao je silna stada stoke i puno uposlenih ljudi. Ve i
spolja mu je kua pokazivala bogatstvo i mo. Petar mu ree da je bio najvei
donator crkve i da je u vie navrata davao velike svote novca.
Na prvi pogled, podgojeni zemljoposednik mu se nije dopao. Nije ih saekao
na pragu, pa im je ve time pokazao da nisu gosti prvog reda. U velikom golemom
salonu, ustade da ih pozdravi, ali se trudio da pravi to manje koraka. Teatralno
pozdravi velikog srpskog junaka Jovana i izjavi ast to je u njegovoj kui. Jovan
ne razumede dobro kome je ast, kui to je on doao ili njemu. Posadi ih za sto
pa pozvoni na malo zvonce i dvoje sluga uoe na vrata. Stie posluenje rakija i
vino. Razmetljivi domain nije stajao. Skakutao je sa teme na temu, a u svakoj
prii je bio on i njegova genijalnost. Jovan se upita zato su oni uopte doli kad
jedva da su po koju progovorili. U toj bujici rei, Jovan razlui poneto od onog
to je domain priao. Gvozdanovi je priao o tome da se treba iriti i jaati,
- 395 -
graditi crkve i episkopske dvorove i da je to jedini put srpskog naroda. A ako

narodu bude dobro, bie i svima nama. Jovana to podseti na sopstveno
miljenje, moda ne ba istovetno, ali sutina je bila ista. Bila je to omiljena tema
njegovog domaina.
- ... Nemamo mi drugi izlaz nego da uzmemo sve to moemo. Ja mislim to
i na vladika. Bolje nam ne treba, ali gde god se srpska kua moe podii neka se
die. Svaku desetu ja u im napraviti. Ni do sada nisam alio dukata, pa neu ni
u budue. Ostaviu mome sinu duplo od onog to je meni ostavio moj otac, a on
je meni duplo ostavio od onog to je stvorio deda. Ostalo u dati narodu i za
narodno dobro.
Ovo poslednje naglasi, pa odmah krenu dalje. Jovan nije mogao da za to
dobije potvrdu od Petra, ali mu je bilo sumnjivo da ovakav ovek moe tako da
razmilja.
- Vidie moja sela. Nisu ona moja, ali ih ja tako zovem. Svi imaju hleba i
mesa, ita i mleka. Imaju gde raditi i ta raditi. Nita nije sramota ako je estito.
itava sela sam uposlio oko stoke, a treba ih upola manje. Pa sad i oni mole boga
da prodam stoku jer znaju da e i njima biti bolje. Vie paze svaku ovcu nego ja i
to ne zato to ih teram na to. Treba se stalno iriti, a to ne mogu veliki plemii
puni dukata, mrnje i zavisti, to mogu takvi kao ti i tebi slini. Ratnici nam
trebaju da bi branili i odbranili, a ne da bi napadali.
Pa ispria priu o nekom Nikoliu tu iz okoline Jenove, koji je kad su gradili
episkopski dvor dao 50 dukata, a da bi dobio neku jadnu plemiku titulu platio je
14 puta vie.
- Pa gde je tu pamet. Plaa neto to ne moe ni popiti ni pojesti, to
nikome sree nee doneti, pa ni njemu samom. Sad e hteti da bude baron, pa
grof, pa vrag e ga znati ta jo, valjda vojvoda... A ta bi ti hteo biti, moda
despot?
Toliko naglo uuta, da je gostima trebalo vremena da shvate da vie ne
govori. Nagnut, malo povijen unapred gledao je u Jovana.
- Ne znam zato despot ! Tu titulu odavno vie pravi ne nose, a pitanje je da
li e je vie ikad nositi. Za vernost i sposobnost dao ju je vizantijski car, danas je
dodeljuje maarski kralj, ako se seti. A zato je daje ovako kao sada, to valjda
znaju oni koji ga okruuju. uo sam za tebe, pa sam zbog toga umolio potovanog
Rajia da me posetite. Prvi put te je pomenuo moj dragi beulete ember5 gazda
Itvan, a posle ve vie njih. Tako sam o tebi sluao kao o trgovcu i kao ratniku.
Pa sad ne znam da li si jedno ili drugo.
Glas mu je bio miran, a oi radoznale. Napadni ton kojim ih je punio sat
vremena nestao je.
- 396 -
- Ratnik sam za srpska i svoja prava. Trgovac, jer moram to biti. A trgujem
tamo gde se isto mora biti ratnik. Pa sam onda tako uvek jedno i drugo.
- Misli li ti da e nas Turci napasti ?
Jovan sa ubeenjem klimnu glavom. Ostoja Gvozdanovi se zamisli. Vagao
je ono to je on znao i ta mu je Crnojevi predlagao. Lasno bi on izdrao nekoliko
godina bez prihoda od stoke, ali postojali su rizici.
- Ako do napada uz boju pomo ne doe, ja u ti pomoi da je otera tamo
gde ima najbolju cenu, a taj kraj malo ko tako dobro poznaje kao ja.
Gvozdanovi ustade i prui mu ruku. Volim kad odmah da i odgovor na
ono to sam te hteo pitati.
Dalje se ve prialo kako treba. Jovan mu iznese svoje misli, a domain
svoje, veoma sline. Ukljui se i Petar Raji, ali je on bio oprezan i nije odstupao
od svojih stavova. Kad se u kasno popodne opratao od njih Ostoja Gvozdanovi
ponudi Jovanu podrku i pomo gde god mu bude bila potrebna ak i novanu.
Dok su se vozili prema Rajievoj kui, Jovan kao za sebe ree:
- udni smo mi Srbi. Tri puta sam mu hteo ustati i krenuti, ali me na sreu
uvek neto zadravalo. udan neki ovek.
- Velik ovek, samo se na njega treba navii.
Nita se te 1524. nije znaajnije dogaalo. Jedini znaajan dogadjaj bio je
susret sa Tomoriem.Biskup je bio tmuran i neraspoloen.
- Ne znam ta je u sve ove ljude ulo. Crne misli me opsedaju, noima se
bogu molim za spas naroda, a oni troe i ive kao da su sami na svetu. Doao
sam da obiem granicu i ta sam zatekao. Spremni su da odbiju samo decu. Ni
jednog ozbiljnog protivnika oni ne bi mogli zaustaviti. Broj ljudi po tvravama i
logorima se prepolovio, a i ono ta je tamo, jedva da je po koji trezan i razuman.
Moram nazad, a ovde je kako tako, jedino kad sam ja tu.
Nervozno je etao po prostranom tremu, govorei malo Jovanu malo sam
sebi. Onako visok u tamnoj odei i kao sneg beloj koulji delovao je kao
otelotvorenje askete i jerusalimskog ratnika istovremeno. Na neki nain to je i bio.
Priao mu je o svojoj vojsci koju on plaa, a da od kralja ve odavno nita ne trai
jer ovaj nema da mu da. Blagajna je prazna, a jedva da ima da plati kraljevsku
gardu. Ipak najvie se gadio na plemie, smatrajui ih parazitima koji nemaju
nita u glavi.
- Vidi ono tamo - pokazivao je prema jugu - sve je to naa zemlja,
hrianska. A sada je dre Agarjani6 i svaki dan su sve jai. Nita ne rade na silu,
nego polako, korak po korak. Svud su pustili pipke, a ima ih tamo i gde ih nema.
U snu mi dolaze. Znam da su tu, samo to nisu krenuli, a niko ne slua kao da
sam samo ja taj koji treba da spaava kraljevinu. Ako ih ve ne mogu pokrenuti,
- 397 -
bar im neu dati mira. Znam ja da kad me vide pred kapijama dvorova i kula,
proklinju lou sreu, ali neka. Ne izlazim dok ne plate za zatitu. Onda to urade
samo da bi mene skinuli sa vrata. Sluaju ta im priam a misle o tome koju e
nalonicu povesti u krevet, ili kako e sutra u lov. Briga njih za Turke oni kao da
ne postoje, kao da dovde nisu ni bili.
Ponudi ga skromnim obedom i Jovan to prihvati. Tomori promeni temu.
uo je da se Jovan iri po Bakoj. ta misli i dokle misli. Jovan mu potanko
objasni sve, poev od toga ta mu je Zapolja obeao i dozvolio.
- ujem da udara na Maare - pa ne ekajui Jovanov odgovor Tomori
nastavi - To nee valjati. Nemoj zaboraviti da si u maarskoj zemlji, sa
maarskim zakonim. Dok si ovakav ratnik kakav si sada, nita mi ne smeta to si
druge vere, ali bi vie voleo da si primio jedinu pravu. Ako ve nisu, onda primi
zakon i vladaj se po njemu. Suvie si mi sada potreban da bi raiavao stvari sa
tobom, ali doi e vreme kad e morati polagati raune. Da li meni ili nekom
drugom to ne znam, ali ovo dobro zapamti.
- Samo vraam !
- Dok god vraa znaj da ja stojim iza tebe, ali nemoj udarati prvi. Mnogi se
ale i na neke tvoje hajduke koji haraju po srednoj Bakoj, a govori se da pravi
neku novu dravu preko u Torontalskoj upaniji. Trai zemlju i ja u ti dati
podrku, ali nikad nemoj zaboraviti da si u Maarskoj. Ako to bude imao na
umu nee prave neprijatelje ni imati, a od sitnih kerova sam se moe odbraniti.
Gledaj grofa Petrovia. On je tvoje vere, proirio se da ni sam ne zna koliko, a opet
zna gde ivi i kome slui. Upamti to!
Tomori se odjednom neeg priseti. Ispria Jovanu da mu Ferhat paa vie
nee smetati. Turin je nakon sloma u Sremu bio pozvan u Stambol, gde je jedne
noi nestao da se nikad vie ne pojavi. Tako je titulu pae koju je toliko eleo,
nosio nepunu godinu dana. Veliki vezir je u Smederevo vratio ponovo Bali bega
Jahjapaia, ali se ovaj najpre sa vojskom i svojim delijama pojavio pred Jajcem
gde ga je ve ekao Husrev beg. Liilo je da gradu vie nema spasa, ali Krsto
Frankopan iznenada udari i rasturi tursku vojsku. Jedva se turski
dostojanstvenici spasoe da i njih ne posee. No i pored toga Bali beg nije dugo
poiveo, a sada ga je nasledio Mehmed beg za kojeg se ve pria da je u svemu
nadmaio oca. Bie jo opasniji neprijatelj nego to je bio Bali beg, ali kod njega
se bar moe raunati na zadatu re.
Otiao je od Tomorija siguran da biskup zna sve. Otvoreno ga je upozorio,
iskren koliko treba da Jovana shvati gde je granica koju ne sme prei, jer e se
protiv njega okrenuti svi veliki. Iz razgovora sa Tomorijem izvukao je jo neto.
Tomori je bio za kralja bez obzira to ga je smatrao slabim i nesposobnim. Zapolju
- 398 -
skoro da nije spominjao, pazei dobro da ga ni sluajno ne pohvali. Ve o grofu

Petroviu je imao bolje miljenje. Znao je da mora biti oprezan. Tomori je bio
jedan od onih koji nije pratao niti zaboravljao. Po tome je bio slian Zapolji,
jedino to u njemu nije bilo sujete. Razmiljao je o tome dugo poto je stigao u
Lipovu, svestan da e se kad tad morati opredeljivati. Sada je na sreu jo uvek
imao dovoljno vremena.
- 399 -
glava 15.
NEMIRNA PUSTARA 1525.

Promoter:

- 400 -
Sepeki kraj u rano prolee liio je na prelepu zelenu edensku batu. Sve
su tu granice bile vidljive i toliko jasne, kao da je priroda htela neto da istakne i
dodeli mu neko posebno mesto. Sepe je bio centar Erdelja u svakom pogledu i ne
samo zato to je u njemu stolovao Zapolja. Sa one strane sa koje je Jovan ulazio,
od Lipove, prilazilo se putem pored Moria. Velike ume sa obe strane puta i
planine koje su se dizale u visine, nisu nagovetavali prizor koji se ukazivao
odmah po prelasku Sepekih planina. Dolina pored reke se postepeno proirivala
najpre u breuljkast pitom kraj a onda je ravnica postojala sve ira, a planine kao
da su se udaljavale. Tek prelaskom Graditanske reke stizalo se u pravi Sepe. Sa
severa dolinu je graniio Mure, sa juga sve do Sugnaka i Sibinja pruala se
nepregledna ravnica tek proarana umarcima, a sva okruena umovitim
planinama. U daljini se nazirao visoki Fagara okruen velikim umama koje su
Maari zvali Sirkanj erdo1. Nekoliko velikih plemikih dvoraca podelilo je sepeku
dolinu a njen najvei deo pripadao je Janou Zapolji.
Tog prolea Zapolja je taman isplatio 200 svojih najamnika - oklopnika iz lezije i
produio im ugovor za jo godinu dana. Na red su mu onda doli ostali. Sve
ukupno Zapolja je pod orujem drao skoro dve hiljade najamnika. I bez rata sa
Turcima, njegovi ljudi su imali dosta posla. uvali su prelaze preko planina,
kontrolisali sve puteve kroz Sepe, a plaenika je najee koristio da pokae silu
i umiri nemirne komije, posebno one dublje u Erdelju. Tokom zime, nabavio je
100 puaka, a naoruanju je pridodao i lake topove. Oseao je mo i bio je
spreman da je koristi. Topljenjem snega poslao je Crnojeviu poruku da doe u
Sepe. Mogao je sve to uraditi i drugaije, ali sada je hteo da i njemu pokae
snagu i silu. Nije Jovan bio jedini koji je tog prolea dobio poziv od Zapolje, ali
sepeki vojvoda se nije trudio, a nije ni hteo, da mu svi dou u isto vreme. Hteo je
on da kae ta ima, a ne da meu plemiima stvara sukobe i zaevice. Ovog puta
tema je za njega bila veoma vana. Samo je Petroviu rekao svoje aspiracije na
maarsku krunu i naterao ga da i on poveava broj plaenih vojnika, jer e
verovatno i takva sila trebati. Dugo se sa sekretarom Georgiusom preraunavao,
da bi na kraju doao do realnih zakljuaka. Najpre su podelili plemstvo na one
koji su za njega a koji za kralja, pa je onda proreetao svoje i doao do stvarnog
broja. Verovao je da e ga ti podrati u svakom pogledu. Nekoliko nepoznanica
mu je ostalo i morao ih je raiavati. Despota srpskog je odmah otpisao, a to
mu nije bilo mnogo teko poto u njega kao vou srpskog plemstva niko nije
verovao. Na veinu srpskih plemia se nije mnogo ni osvrtao, jer e se oni
opredeliti kad doe vreme u zavisnosti od toga ko e biti jai. Njega su
interesovali samo oni koji imaju silu i koji bi mogli biti velika pretnja ako budu sa
druge strane. Trebao mu je Crnojevi, mada je malo nedostajalo da se i prema
- 401 -
njemu odnosi kao prema drugima, ali je Georgius imao sasvim drugaije
miljenje.
Od Srba vano je imati grofa Petrovia koji moe na mnoge da utie i to je
najvanije lako e uticati na svoj narod. Ne sumnjam da e ga Jakii posluati
bar utoliko to se pod pretnjom nee usuditi prii kralju bez obzira ta im on
ponudi. Mnogi e poi i za Radiem Boiem. Vi morate privui na vau stranu
Crnog Jovana. On moe biti onaj koji odluuje na velikom maarskom kantaru.
Zapolja mu se suprostavio reima da nema nikakve potrebe zvati nazovi
plemia, kad ni one bogatije i jae ne zove na razgovor, ve se nada da e se sami
opredeliti kad vide ko je jai.
Ne smete zaboraviti da niko od njih nema vie od 100 ljudi i to je pitanje
kakvih, a pouzdano znam da Crni Jovan ima bar 500 vukova a moe ih podii jo
toliko za samo jedan dan. Svi od svojih gospodara bee, a njemu dolaze i mole da
ih primi. On privlai ljude delima i reima. Dok su se drugi hvalili on je napadao i
ratovao. Njegov jedan, vredi sigurno koliko va jedan, a moda i vie. Zato ga
pozovite sada dok je to mogue i traite da se zakune. Ako nee, onda neka bar
da re da nee prii na drugu stranu. Ako ni to ne uradi, nemate druge nego ga
morate ubiti.
Georgius je tako neto prvi put predloio Zapolji. Veliki vojvoda ga zaueno
pogleda, ali se na asketskom sekretarovom licu ni jedan mii ne pomeri.
- Imali ste Vi ve i monije neprijatelje, silnije i sa vie vojske, ali silan je i
medved pa ga je lako ubiti, a sa kurjacima niko na kraj ne izlazi. Ali jedno
zapamtite gospodaru. Ako reiti da ga ubijete, onda nemojte promaiti i ne traite
da to uradi neko drugi umesto vas. Malo je ko njemu dorastao, a ako ostane u
ivotu, moe vam mnogo briga zadati. Znajte jo neto. Ako i ne bude za vas nee
biti ni protiv, a onda ni ovaj silni srpski narod nee biti protiv. I to vam je ve
mnogo od njega.
Georgius po ko zna koji put upita ta je sa titulom. Zapolja je sada imao
jasan odgovor. Ako mi pomogne da se doepam krune, dobie je, bez obzira na
sve one koji su protiv njega. Georgius je i ovde mislio drugaije. Predlog mu je
bio blag jer je morao voditi rauna da ne pretera: Ja bih namestio da mu kralj
izdejstvuje povelju, pa neka se plemii ljute na njega. Zapolja nije reagovao. Ipak
se za Jovanov dolazak drugaije pripremio nego to je to radio do sada. Gardu je
u kompletnom sastavu zadrao u dvorcu i komandirima naredio da budu
spremni ako im bude izdao nareenje. Svog leskog komandira Lotara Bema
nita nije pitao. Takvi poslovi nisu bili za njega. Verovao je da e Jovan doi sa
najvie dvadesetak ljudi i to nije bio nikakav problem savladati. Trebalo je vuka
uhvatiti na spavanju. Njegovi gardisti su ipak hteli da se osiguraju, pa su to
- 402 -
saoptili svojim pomonicima, ovi svojim poverljivim ljudima, pa je nakon jednog

dana cela garda znala da ako Crni Jovan ne bude posluan, treba ga likvidirati po
kratkom postupku zajedno sa njegovim ljudima.
Zapolja se ipak preraunao. Jovan ve odavno nikom nije verovao, a njemu
ponajmanje. Nije verovao ak ni grofu Petroviu pa su njegovi momci bez obzira
gde ili bili neprekidno na oprezu i spremni da prihvate boj. Ognjen je probrao
dvadeset ljudi koji su ili velikom vojvodi na poklonjenje, a ni sam nije gajio puno
iluzija. Tomo Sukur i dvojica momaka se od Jovana nee odvajati ni po koju
cenu, sem onda kad bude u dvorani za razgovor. Jedini je Jovan bio miran,
predoseajui da e Zapolja od njega neto traiti, ali nije bio siguran ta i kada.
Podrku mu je ve obeao, a nije ga izneverio, pa se onda moralo raditi o neem
velikom i krupnom.
Jovana je impresionirao Zapoljin dvorac. Komandir strae ga je oekivao,
prepoznao i bez zastajkivanja pustio unutra. Zapolja bljesnu kad ga ugleda.
Sretne oi to me vide ! pomisli zlurado Jovan u sebi. Smesti ga neposredno
pored sebe. Tu se odmah nae i Georgius, koji izgleda bez gospodara nije mogao
ni minut. Kratko ispria kako je doao, pa onda jo krae o situaciji u Lipovi,
svestan da je Zapolja i onako dobro zna. Zapolja je bio srean to je u tom kraju
koliko - toliko dobro. To najvie zahvaljujui najpre sebi jer neda da se drugi
meaju u ove krajeve, pa grofu Petroviu koji sve to pametno sprovodi a onda i
Jovanu ije prisustvo tamo uliva sigurnost. A kako je preko u Bakoj pitao je
Zapolja, vie zbog toga da podseti Jovana na poklon. Ovaj odmah prihvati priu
pa razlono iznese kakva je tamo situacija, da je pusto i da je on ve nekoliko
pustara naselio jer tamo ni ive due nije bilo. Nikakvih posebnih problema nije
imao, jedino se sa Terekom uvek po malo koka, ali za sada je uspeo zadrati
svoje ljude da ne polude. Pade mu na pamet da proveri koliko je bitan Zapolji
Samo ako se ovako nastavi, ni ja ih jo dugo neu moi obuzdati. Spalie
Sabatku i sve u njoj. Zapolja je gledao zamiljeno. Da je ovako neto rekao pre
pola godina, reakcija bi bila sasvim drugaija. Ovako Zapolja je vagao, pa na
kraju zakljui Nemoj ako ne mora. A onda ipak ti nemoj udariti prvi. Znai da
mu trebam, mislio je Jovan, sada ve spreman da trai nove ustupke.
- I ja imam velike probleme sa mojim ljudima i plemstvom. Hoe da svrgnu
kralja i da ga poalju nazad u Poljsku, a mene da postave na njegovo mesto.
Jedva ih obuzdavam mada i sam znam da je kralj mlad i da umesto njega vladaju
drugi, oni kojima nije stalo ni do Erdelja ni do june Maarske. - Okrenu se
prema kaminu, kao zamiljen, a u stvari paljivo odmeravajui svaki pokret i
svaku re. Jovanu dalje nije imao ta objanjavati. Znao je ta e biti na kraju.
Zapolja je sada gaao direktno njega - Turci su nam za vratom, a o tome niko
- 403 -
ne misle. Sva njihova nada je u tome da e sada posle Srema opljakati jo junu
Maarsku, a prema severu nee ni ii. Briga njih to tu ive ljudi, briga ih i za
Srbe i za Maare. Tek kad oiste sve do Segedina, nae se neki koji e predloiti
potpisivanje mirovnog sporazuma i sve njihovo bie spaeno. A nae?
Zamiljen Zapolja je utao.
- Veliki vojvoda se mora odluiti jer nam druge nema. Spas svih nas je u
njegovim rukama - tiho je dodao Georgius paljivo se zagledajui u Jovana.
- Ja znam kakva je moja golema odgovornost. Nikada ni jedan ovek u
Erdelju takvu nije imao. Svo erdeljsko plemstvo je stalo uz mene i mnogi plemii
van Erdelja. Svima sam odgovorio da saekamo i vidimo ta dalje. Kralj je mlad i
nije dorastao kruni. Najgore je to umesto njega vladaju oni sa severa koji se
bogate na naoj nesrei. Vidi li ti to ?
Jovan je znao ta treba da odgovori.
- Veliki vojvodo kod nas je bolje samo zahvaljujui vam.
- Da, da... - klimao je glavom Zapolja - ali sada je vreme kad se svi moraju
opredeljivati i to tako da se na njih sigurno moe raunati.
- Ja sam vam svoju vernost i odanost ve u nekoliko navrata dokazao.
Zapolja klimanjem glavom prihvati da je to tano.
- Teka su vremena i hou da znam ko je samnom. Zato sam te pozvao kao
to i druge zovem. Ti ima oko sebe dosta svojih Srba dobrih ratnika, koji trebaju
svakom. Hou da me nastavi sluiti kao to si i do sada i da se ne povlai onda
kada mi najvie treba.
Pre nego to je krenuo ka Zapolji Jovan je pretpostavljao ta e biti tema
razgovora. Odavno je u sebi smislio odgovor.
- Veliki vojvodo ja sam vam svoju vernost obeao i drao sam se toga sve
ove godine. Zahvaljujui vama preiveo sam kada su svi bili protiv. Tome je
mnogo doprineo grof Petrovi svojim zatitnikim stavom prema meni. Tu svoju
zahvalnost mogu samo dalje nastaviti izraavati onako kako ja to najbolje znam,
ratniki.
Zapolja jo nije bio zadovoljan.
- Doe li do nekog sukoba, na ijoj si ti strani?
- Uvek na vaoj, jedino... - Jovan namerno zastade.- Vi dobro znate da me
mnogi plemii ne vole i da sam se sa dosta njih sukobljavao.
- I sve ti je bilo oproteno, mada si nekada bio nepravian. I ubudue nemoj
oekivati da te puno vole, ali do sada ti to nije smetalo. Ti si i onako uvek
razgovarao ili samnom ili sa grofom Petroviem.
- To mi nikada nije smetalo. Jedino vas molim da me zatiti od hajke koja
se podigla protiv mene. Plaim se da ako se od svih njih budem morao braniti
- 404 -
malo u ta moi uraditi na drugoj strani.

- Budi oprezan a to si i bez toga da ti ja kaem, ali niko te nee napasti jer
e se tad sukobiti samnom... Kae ostae mi veran kao i do sada.
- Ja drugaije niti znam niti mogu. Na mene uvek moete raunati.
Dalje pregovore Zapolja prepusti svom sekretaru. Georgius u svojoj prostranoj
sobi sa puno starih predmeta, predade najpre Jovanu kesu sa dukatima to ga
gospodar nagrauje za vernu slubu, pa onda poe govoriti:
- Ja sam uvek mislio da se sa tobom moe razgovarati samo otvoreno i
iskreno. Nemojte mi zameriti to u i sada govoriti tako. Mi znamo da ti u svojoj
slubi ima hajduke koji su negde u srednjoj Bakoj i poznati su po upadima na
zemlje bogatih. Bilo bi dobro da ih pomeri prema severu neka se ogledaju tamo.
Samo niko ih ne sme povezivati sa tobom. Neka se malo i u tim krajevima stvara
nesigurnost. Samo pazi. Njihovo je da se brane i zapale to se zapaliti moe, ali ne
i da ubijaju. Tvoje ime se ne bi nigde trebalo pominjati. Zapolji ne bi bilo milo kad
bi se ti sada obraunavao sa svojim protivnicima. Sada ih treba ostaviti na miru a
unositi zabunu i uznemirenost du obale Dunava iznad Bodroga. Udariti, zapaliti
i povui se. Ako bilo ta bude imao da javi, poalji meni glasnika. O ovome ne
bi trebalo da zna ak ni grof Petrovi.
Jovan pomisli da e Momilo za ovu vest skoiti tri metra uvis a i njemu
samom finansije e se sigurno popraviti. Pazio se da ne pokae ta misli, mada je
Georgius naizgled bio zabavljen pronalaenjem jo jedne, ali znatno manje kese
sa dukatima. Pred sekretarom se nije smelo oputati. I kad Jovan konano
krenu, Georgius ga ponovo podseti da sve mora ostati u tajnosti i da ga izvetava
o tome ta je i koliko uraeno.
U Lipovi se svi okupie oko stola. Jovan je izneo Zapoljin zahtev, ali i
podsetio na stalnu opasnost od Turaka. Svaki od njih je imao svoje misli, elje i
ideje. Samo je jedna bila zajednika za sve. Sav taj narod u Rasciji1 treba
sauvati. Turcima dati bitku, ali sauvati neja. A ako se mora gubiti, onda se ne
skrivati po srpskim mestima, ve beati u planinu. Svi ostali su mislili drugaije.
- Nemojte zaboraviti jo neto to niko od vas ne pominje - pop Jovo je
namerno govorio tiho da ga bolje sluaju - borite se asno dokle se moe, a kad se
vie ne bude moglo naite dobrog emisara i sklopite mir sa Turcima. - Pogleda u
Jovana ekajui njegovu reakciju. Kad nita ne primeti nastavi dalje - Uvek su
nam mir sklapali neki drugi i uvek zbog svojih a ne zbog naih muka. Ako se
dalje ne bude moglo neka ga sada sklapa onaj ko moe, Jovan.
Da je govorio neko drugi a ne svetenik reakcija bi sigurno bila mnogo
burnija. No i ovako, samo Subota Vrli klimnu glavom i sloi se sa svetenikom.
Niko nije hteo ni u prepirku. Jovan je znao da su svi protiv bilo kakvog
- 405 -
pominjanja mira sa Turcima.

- Svi vi znate ta ja o Turcima mislim i to nikada neu promeniti. Pop Jovo
je govorio onako kako misli ne razmiljajui o nama hiljadu koji moemo krenuti
u boj. On misli o onih sto hiljada meu kojima je naa neja, koja ivi po selima i
koja se sama ne moe braniti. Jer znate i sami da nai popovi nikad nisu bile
kukavice, uvek su sa narodom. Nije nam pop rekao da se predamo i bacimo
oruje, ve ono to misli da je najpametnije. Boriti se donde dok se moe, a kad se
vie ne bude moglo treba sa Turcima sklapati mir. Ja to ne mogu, ali znam ko
moe i ko na to ima vie prava od mene. Priau sa grofom Petroviem. Ako se
mir bude morao potpisati, nas e ve biti malo ili ni malo. Neka ga onda on
potpisuje u ime sveg naroda.
Jovanove ratnike sada je ipak vie interesovalo ta dalje raditi i kako
spremati ljude. A posle, ta bude - bie. Kratko se dogovorie ko e i kako e, ali
Jovan ni dalje nije hteo da se broj ljudi previe uvea. Glatko odbi Radosavov
predlog da se poalje dosta ljudi u Srem. Ipak e odred otii tek da vidi ta se
deava i kako je sada tamo. Kad ostade sam sa Radosavom, nita ne
objanjavajui posla po Cvetka. Polako mu objasni ta treba da uradi i kakvu
poruku da prenese Momilu a ta e on raditi sa svojim momcima. Kad je zavrio,
ponovi sve jo jednom zajedno sa Cvetkom. Radosav se nije meao u razgovor.
Tek kad se sve dogovorie, tiho procedi da je onaj ba odluio da bude kralj.
Jovan mu nita dalje nije objanjavao. Tek kad Cvetko ode Radosav ivnu. Liio je
na oveka koji se budi iz nekog sna u kojem se do malopre nalazio. Jovan mu jo
jednom objasni ono to je do malopre priao Cvetku, samo sada mu iznese i ono
to je Zapolja traio od njega. Nije nemogue da e ovakvi zadaci biti proireni
prema severu, a tada bi se u njega ukljuili i ostali. Za sada je dovoljan Momilo
jer ni podruje na kojem se to radi nije veliko.
Radosav nije bio siguran da je sve to dobro zamiljeno.
- To je van pameti. Napadati svoje da bi oni bili za njega.
- Pusti sad to. On misli da je tako najpametnije, a nama to moe samo
dobro doi. Briga te to hajduk sada treba da radi i za budueg kralja. Samo
zapamti, ovo ne sme znati ni grof Petrovi.
- I da mora, ja mu ne bih rekao.
A grof Petrovi je bio u Temivaru. Ve je uo za deo Jovanovog dogovor sa
Zapoljom. Sada je doekao crnogorskog plemia sa puno uvaavanja. Bio je
zadovoljan dogovorom, ali i zabrinut jer sve ipak nije bilo onako kako je oekivao.
Jovan ga upozna sa onim to mu se tih dana deavalo, ali nije ispriao za zadatak
kojeg mu je Zapolja poverio. Grof je mislio da je vreme da se ide do vladike u
Jenopolj, a Jovan prihvati da ide sa njim.
- 406 -
Sa pratnjom stigoe u Jenopolj. Ostoja Gvozdenovia ih srdano doeka i

smesti. Verovatno zbog grofa priao je manje, ali od svoga nije odstupao. Koristio
je zato priliku da od grofa sazna to vie moe. Odmah ispuni Jovanovu molbu
da poalje nekog momka po trgovca Petra Rajia. Dok su domain i visoki gost
razgovarali u prostranoj velikoj sobi, Jovan izae napolje da malo proeta. Nakon
pola sata stie uurbano Petar Raji. Lice mu je caklilo dok je prilazio da se
pozdravi.
Sedoe pa ga Jovan upozna da je tu grof Petrovi i da je sada sa
domainom a njih dvojica eto imaju priliku da nasamo porazgovaraju. Raji
najpre zaali to nije mogao dovesti svetenika Savu, ali on je sada suvie zauzet
da bi se mogao odvajati od crkve. Raji se odmah propita o nekim svojim
poznanicima u Lipovi a najvie o nekim pripremama za koje se na sve strane
pria a nita se ne vidi. Jedino raste nervoza kojoj nema ni kraja ni poetka.
Jovan mu tek ukratko ispria ta se deava junije, a kakva je situacija u ostalim
krajevima gde ive Srbi.
- Ovde su ti najvee svetene glave iz Ugarske - priao je Raji - sve
mitropoliti i svetenici sa svih strana. Sazvao ih je vladika Matej i sigurno se pria
o najezdi Turaka i kako narod spasiti. Mislim da e ti to bolje saznati nego ja jer
e do vladike.
- Ti to misli ili zna ?
Raji se nasmeja.
- Zbog nieg drugog ti i grof niste imali rata dolaziti u Jenopolj. Sam zna
koliko je narod pripravan za bitku i sa koliko ljudi pod orujem se sada raspolae.
Ostaje onda samo vladika jer to god da zapone njegova ti podrka treba. Petar Raji je bio ubeen. - Malo se ta moe uti o tom njihovom skupu, ali evo
ve tri dana kako neprekidno razgovaraju, a ak ni svetenik Sava ne zna sve.
Mue narodnu brigu !
Nakon pola sata ustadoe i krenue u kuu. Tog dana mnogo se
razgovaralo o stanju po srpskim selima i varoima oko Jenove. Gazda Ostoja i
trgovac Raji su mnogo znali, a kad im se pridrui knez, gosti su mogli lako
sagledati stanje i mogunosti. Sutradan gazda Ostoja sazva srpske plemie iz
okoline i njih sedmorica dooe pre ruka. Izostao je samo jedan. Jovan je
uglavnom utao sluajui kako grof Petrovi veto trai podrku za sebe pa tako i
za Zapolju. Mnogo problema oko ubeivanja nije imao. Tek je jedan od plemia,
Petar Stankovi ostao zatvoren i grof ga zapamti. Nije se izjanjavao, ali se na
njemu videlo da hoe da razmilja svojom glavom i da nee ekati da niko
odluuje umesto njega. I pored toga Jovanu se nije dopao. Imao je u pogledu
neto lisiije, neprijatno. No utao je.
- 407 -
Drugog dana pre podne, bili su primljeni u vladianski dvor. Episkop Matej
je postario za tih godinu dana koliko ga Jovan nije video. ak mu ni oi nisu
imale stari sjaj. Pored njega u episkopskoj odedi sedela su jo dva ovek. Stariji
je bio episkop baki Sava a mlai, vikarni episkop beogradskog mitropolita za
severni Banat, Josif. Razgovor zapoe nategnuto i sve u nekom iekivanju. Samo
je episkop Matej poznavao grofa Petrovia i njegovi su mu stavovi bili poznati. No
sada su bila druga vremena i na njih je trebalo drugaije gledati. Jovan je utao
putajui grofa da vodi glavnu re ne uskaui ni tamo gde je mogao. Samo je
posmatrao to tiho nadmudrivanje njega i vladika gde niko nije iznosio sve ono to
ima. Grof je hteo podrku svetenstva jer je dolo vreme kada mu je ta podrka
trebala. Vladike su smatrale da moraju biti uz narod, ali da se o svemu treba
dogovarati. Tako razgovor zapade u orsokak.
- Ja mogu govoriti samo u moje ime - obrati im se Jovan. - Vi svi znate moju
odanost crkvi i svetenstvu. Isto je i sa mojim ljudima. Vi ste se vladiko uvek
zalagali za mir, govorei da niko ne moe zameniti mrtve glave. Sada je dolo
vreme da puno izbora nemamo. Grof Petrovi je jedini pravi voa srpskog naroda i
njemu se svi zajedno moramo prikloniti. Ja sam ratnik i vodiu moje ljude u boj,
a grof Petrovi razmilja i o svima ostalima koji su mimo bitke. Zato nam treba
vaa re i vaa podrka. Vi ste se na ovom saboru sigurno razgovarali o tome ta i
kako dalje, a mi smo doli da tim vaim dogovorima damo stvarnost i istinitost.
- Nije ovo nikakav sabor - umea se vladika Josif.- Ovo je tek dogovor
episkopa u Ugarskoj. Hoemo da se sasluamo, da vidimo ko kako misli i ta nam
valja initi. Nismo ovde da bi nekom davali podrku i dizali ga na prestolje, ve da
bi sagledali stanje u narodu.
- Vi svi za mene znate - zapoe grof - nikad se o nau svetu crkvu nisam ni
na koji nain ogreio. Pa i sada, doli smo ovde da ujemo ta ko misli i da se
dogovorimo. Vremena su teka i smutna to vi sami najbolje znate, pa sam hteo da
sa vama naem ono to je najvanije za nas i narod. Govoriu otvoreno jer
drugaije niti znam niti hou. Svi vi znate da sam ja uz velikog vojvodu sepekog
Zapolju, ali protiv nikog nisam bio. Erdeljske vojvode i plemii smatraju da je
vreme da krunu Ugarske ponese na svojoj glavi pravi Maar, a ne da je nose oni
koji ovaj jezik jedva govore. Zapolja za sada te glasine smiruje, ali uskoro e i on
morati rei svoju re, jer ako on ne bude hteo, ko zna kojeg e narednog
proglasiti. Hteli mi to ili ne, ali na narod se nalazi ovde na vratima Erdelja i
sudbina nam zavisi od onog ta se odlui u Sepeu, a ne u Budimu. A nas tamo
smatraju ne pridolicama ve pravim stanovnicima ovih naih krajeva. To je
jedno. A drugo je da e Turci ponovo kad tad udariti po ovim severnim krajevima.
Plemeniti Crnojevi misli da e to biti uskoro, ja mislim da nee, ali takva
- 408 -
opasnost nam visi nad glavama. Jedina sila koja nas moe odbraniti je veliki
vojvoda i njegov savez u kojeg se i mi moramo ukljuiti. A ako Turci napadnu
samo drugu stranu, onda neka veliki vojvoda odlui ta nam je najpametnije.
Episkopi su utali.
- Ako smo protiv kralja, onda je to buna, - govorio je episkop Matej - a zna
kako su bune ovde prolazile. Ustati protiv kralja je svetogre i ja za to ne mogu
dati svoj blagoslov. Nije toliko vano ni koja je strana jaa jer dok neka ne pobedi
hiljade ljudi e biti iseeno, sela popaljena, deca pobijena. ta nam onda vredi
podrka velikog vojvode kad do njegove krune ko zna koliko Srba mora nestati sa
lica zemlje.
Po prvi put se oglasi episkop Sava.
- Nije sav na ivalj ovde gde ga neko moda moe tititi. ta sa onima koji
su na drugim stranama. ta da kae mitropolit budimski kad je njegova pastva
pred kraljevom gardom. Ustanu li Srbi ovde protiv kralja, za nikog od nas nee
biti milosti bilo gde da se nalazimo. To i vi grofe morate znati. Jeste da je ovde
najvea mnoina Srba, ali od vas ovde zavisi sudbina sviju nas u celoj Ugarskoj.
Zato smo ovde da se posavetujemo i vidimo ta nam je najbolje initi.
- Niko od vas ne trai da vodite ljude u rat. Ali znajte da je na nama da se
opredelimo na jednu stranu. I da hoemo ne moemo ostati neopredeljeni. Neka
Crkva radi kako misli da je najbolje, ali znajte da ekanja nee biti ako se Zapolja
na neto odlui. Hteli vi to ili ne, rat je neizbean. Zato vam i govorim da se
moramo opredeliti da nas bar jedna strana potedi. A ovako kako vi hoete,
udarae po nama i jedni i drugi.
Nasta tiina, pa episkop Matej odlui:
- Sasluali smo ta imate rei. Naa odluka e vam uskoro biti poznata.
Prijem je tako bio zavren, no razmiljanje nije. Grof i Jovan su utke
pristigli do gazda Ostoje. On kao da nije bio ljubopitljiv ili je tek primetio svu
ozbiljnost sa kojom su njegova dva gosta razgovarala sa crkvenim glavarima.
- Reci ta misli - pitao je Petar Petrovi.
Crnojevi nije bio siguran.
- Ja sam ve ovako proao i mitropolit nije hteo da promeni miljenje.
Mislim da sada mora jer je situacija drugaija. Samo ni sada ne treba oekivati
uda.
Sve do sutradan Jovan je naizgled bio miran, uestvujui po malo u
razgovoru, a vie etajui napolju. Grof Petrovi je bio iskreno zabrinut i nigde
nije nalazio mesta. Ve je sam hteo poi do vladike pa se ipak zaustavi ekajui
da ih pozovu. Jedva nekako oko podne, stie kurir sa pozivom da ih vladika eka
u dvorima. Ovog puta bio je samo sa episkopom Josifom. Mitropolit je delovao jo
- 409 -
umornije a veliki podonjaci nagovetavali su da ni noas nije spavao.

- Gospodine grofe neu duiti. Mi srpski mitropoliti i svetenici iz gornje i
donje Ugarske najpre mislimo da je sa vae strane dubokoumno to ste nam se
obratili. Znajui da ste do sada potovali crkvu, kao i ona vas, sve to ste nam
rekli jo smo posebno razmotrili da sluajno ne bi pogreili. Vidimo da je sa vama
u Jenopolju Jovan Crnojevi iz zetske gospodarske kue koji je mnoge okupio i
vodio, a bogu nikada poslunost nije odbio. Znamo da i mimo nas moete povesti
ljude jer ste im mnogo dobra uinili, ali ne bi da ih delite. Ostaje i ono najvanije,
vi ste sigurani u pobedu Zapolje bilo u ratu bilo u miru, a verujete da e Zapolja
biti milostiv prema naem narodu, jer je nekim svojim postupcima tu milost ve
iskazao. - Stajao je pred njima onako krhak i umoran, skoro nestvaran trudei se
da nae prave rei. - Nas je naa istorija nauila da se nikada ne treba vezivati za
jednog vladara jer se to nije dobro pokazivalo. Neemo se svrstati iza Zapolje, ali
e svetenstvo u ovim krajevima vama dati podrku. Umno to troi jer se radi o
tvome narodu. Za nas sve ovde Zapolja je tek jedan od onih koji bi da vladaju,
moda bolje nego sadanji kralj, ali ipak tek tui vladar kome mi ostajemo
podanici na koje e zbog vere gledati sa podozrenjem. Radi kako misli da je
najbolje i najpametnije i pazi. Ne misle ni sva naa vlastela kao ti i nikada nee
misliti. Nemoj ih zato unitavati jer i oni su predvodnici naeg naroda. A ako do
izdaje doe, spasavaj sebe i narod, a nama neka Bog oprosti jer smo hteli
najbolje.
Grof Petrovi se lagano nakloni.
- Vae preosvetenstvo. Od kako znam za sebe radio sam u interesu
naroda. Sami znate kakve su sve moje zasluge u slavu i ast nae crkve. Vremena
su bila takva da sam Vam se morao obratiti bez obzira na sve posledice koje vaa
mudra odluka moe imati. Radiu u interesu naroda tako mi Boga.
Svetenik Sava unese u prostoriju veliki bokal sa vinom. Podigoe ae i ne
kucajui se ispie. Tek sada kad je sve bilo jasno, napetost u prostoriji popusti i
vladika Matej se vidljivo opusti. Progovori i vladika Josif. Gledao je u Jovana.
- Ako si iz Crne Gore mora da si uo za vladiku Visariona.
- Znao sam ga, ali sam mu lik skoro zaboravio. Njemu je Ivan beg predao
hrisovolju cetinjskog manastira. Bio je duhovni otac crnogoraca. Posle njega je
doao njegov verni sledbenik vladika Vavila koga sam imao ast lino upoznati.
Ve godinama je na Ivanovom tronu, vodi i uva ono naroda to je tamo ostalo.
Josif zadovoljno klimnu glavom.
- Vladika Visarion i ja smo iz iste porodice.
Kao da je time sve bilo reeno. Episkop je stigao iz Beograda po nalogu
beogradskog mitropolita Romana. Zadatak mu je bio da odrava kontakte sa
- 410 -
Srbima sa druge strane Save i Dunava. Veze sa mitropolitom uskoro su skoro

sasvim prekinute, a Josif je ostao na tlu Ugarske objedinjavajui delovanje
vladika iz razliitih delova zemlje. Vezujui se najpre za jenovskog mitropolita
Mateja, brzo je stekao ugled koji nije uspevao da pomuti ni njegov uroeni
radikalizam. Uglavnom se kreui izmeu Jenove i Budima okupljao je oko sebe
svetenike, sticao pristalice i brzo postao ovek koji se pita. Nenamerno je u
starom mitropolitu usaivao misao da bi bilo dobro, dok se ne obnovi patrijarija,
da ipak svi episkopi imaju gde doi i sa nekim se posavetovati. Josif je po svemu
toj zamisli odgovarao. Jedina zamerka mu je bila to je svu panju posveivao
svetenstvu a znatno manje pastvi.
- Voleo bih da vas ponekad mogu videti na mome dvoru preasni - kao da je
to osetio grof Petrovi. Episkop Josif i ako zateen lagano klimnu glavom. Matej to
takoe odmah dobrohotno prokomentarisa.
Grof i Jovan rado prihvatie poziv da ostanu na ruku, najvie zbog
mogunosti da se dalje moe razgovarati. Od razgovora je ipak malo ostalo jer su
se pridruili svima ostalim u velikoj trpezariji. No u jedno su bili sigurni. Crkveni
oci su promenili miljenje a zadrali opreznost. U tim okvirima grof Petrovi se
moe kretati, ali ne i dalje. Kad mitropolit Matej ustade, ruak je zvanino bio
zavren.
Ceo naredni mesec Jovan je proveo u Lipovi. Nije tedeo ljude terajui ih da
pripremaju ogrev i sve to je trebalo za zimu, a planincima naredi da uvrste
katune i prilagode ih ivotu preko zime, zlu ne trebalo. Radosav nervozan zbog
loih vesti iz Srema nije svojim ljudima davao da se odvoje od oruja. Na kraju
Jovan popusti pritisak jer su ljudi stigli do belog usijanja. Kad stie pop Vasiljko
sa svojim momcima, kao da sveina stie meu Jovanove momke. Bivi svetenik
je svoje ljude vodio po junom Banatu i uglavnom su se susretali sa odbeglim
kmetovima. Deo njih mu je popunio odred pa je sada imao pedesetak ljudi, sve
Raane, kako je ponosno govorio. U popu Vasiljku Jovan dobi pametnog oveka
u svojoj okolini od kojeg se dosta toga moglo nauiti. Taman to je pop sa malom
pratnjom otiao za Bekerek, stie novi gost. Vladika Josif sa malom pratnjom
krenuo je iz Jenopolja za Arad sa namerom da posle produi u Segedin pa u
Budim i Srpski Kovin, a usput je svratio u Lipovu da obie crkvu i svetenika.
Pop Jovo priredi za gosta veeru na koju pozva svu vlastelu iz okoline, a Jovan se
opravda boleu ali i eljom da vladiku ugosti u svojoj kui. Pop Jovo mu u tome
pomoe.
Episkopu Josifu je bilo lako udovoljiti. Jeo je malo, pio jo manje, a
pokazao se kao ovek koji dobro posmatra sve ta se oko njega deava i zna iz
toga izvui zakljuke. Kada je svojevremeno doao u Ugarsku nije znao ni jednu
- 411 -
re maarskog jezika. Brzo i skoro neosetno ga je nauio, to mu je samo

pomoglo da bre zakljuuje. Pa ipak ostala mu je duboko usaena navika da
kontaktira sa linostima iz crkve, a manje sa narodom. Zato je za narod ostao
gotovo neprimetan i tajanstven.
- Da li ste bili u Beogradu - pitao je Jovana. Kad mu Crnojevi potvrdno
odgovori episkop ree da je on jedan od retkih. - Voleo bih ponekad da sam u
njemu, a opet bog je hteo da budem ovde i tome se ne treba suprostavljati. Jedino
je muka to nemamo nikakve veze sa starim krajem. Tek po koji monah koji
proe kroz Srbiju donese po neku vest ali to je suvie malo.
- Pria se da je vladika Roman negde u Sremu.
- Prialo se, ali po onome to odavde mogu saznati, nije. Moda je sada
negde u Srbiji. To samo Bog zna. A moda se vratio u Beograd i ako su Turci
tamo. Sada treba biti sa narodom. Sedite mitropolije je jo od mitropolita
Maksima u Sremu, a posle njegove smrti nekoliko godina je tamo ostalo. Ja sam
iz Beograda stigao u Srem o odatle upuen ovamo. No pre etiri godine sve se
nekako promenilo i ne bi me udilo da je sada mitropolit sa druge strane Save.
Vladika je dosta priao o svojim putovanjima po Ugarskoj i sve u svemu bio
zadovoljan narodnim duhom i verom. Zabrinjavalo ga je neto drugo.
- Obradovao sam se pozivu grofa Petrovia i tvome jer to znai da ste
zadrali nau pradedovsku veru kao i ceo narod. Jedino to me zabrinjava je to
plemii i naa vlastela jurei za titulama i privilegijama okreu glavu od vere
svojih otaca, zaboravljaju sve ono u ega su se do jue kleli. Naizgled su svoju
veru zadrali, a fratri ih ispovedaju. - Nije se uzalud prialo da je vladika Josif
radikalan. - Sa njima treba raisti za sva vremena. Mora se jasno i glasno rei ko
je ko i ko je zata.
Tek kad se poveo razgovor oko prelaska u drugu veru, episkop kao da je
neto povisio ton i izgubio deo svoje smirenosti.
- Zaboravili ste prelazak u drugu veru zbog enidbe!
- Nisam zaboravio. To me najvie pee. Jo su se nai stari kraljevi enili
strankinjama koje ne samo da nisu vladaru menjale veru, ve su im ene
postajale velike dobrotvorke a mnoge i velike pravoslavke. Nikada naa crkva nije
traila da se ne sme oeniti enom druge vere, ali ako se zbog toga menja svoja
vera, onda sam ja protiv takvih enidbi, - ljubopitljivo pogleda u Jovana - ...a grof
Petrovi sa kim je on oenjen.
- Sa pravom srpkinjom kojoj po dobroti nema ravne.
- Milo mi je to uti. Bio sam proletos u Njitri i Bazinu2. Tamo ima naih
ljudi ali puno manje nego ovde. Rukopoloio sam im dva svetenika i ostao u
uverenju da se sopstvena vera moe uvati ako se hoe.
- 412 -
Razgovor se prenese na grofa Petrovia i na njegovu elju da se to manje

strada u sukobu maarskih velikaa.
Tihi razgovor nastavi se do veeri, kad
se vladika i svetenik podigoe da krenu. Vladika e ostati jo ceo sutranji dan u
Lipovi pa e onda za Arad. Voleo bi da jo malo popria sa Jovanom pa mu ree
da sutra on doe do popa Jove. Jovan to rado prihvati, a on e narednog dana
obezbediti pratnju i zajedno sa njom otpratiti vladiku do Arada.
Sutradan vladika je bio konkretniji.
- Sluao sam vas dok ste razgovarali sa mitropolitom u Jenopolju. Posle
sam se malo o vama raspitao. Znamo za vaa dobra dela ali i za vaa ratnika
istupanja. Svi priaju o vaoj pravednosti i o tome da vai ljudi imaju ono to
drugi nemaju. Svi vas se plae, i nai i ugarski plemii. Jedino ste razvili dobre
odnose sa grofom Petroviem, ali nikom ne sluite. Uvek ste bili skloni Zapolji i za
njega ste uradili neke poslove koje niko drugi nije mogao. Priaju da hoete da
diete narod na bunu protiv svakog. Da li je to tano?
Jovan je bio isto tako otvoren kao i vladika. Ukratko mu objasni da mu to
ni na kraj pameti ne pada, a Zapolji se priklanja jedino zbog toga to erdeljski
veliki vojvoda ozbiljno gleda na rat sa Turcima.
Vladika ga pusti da govori upitavi ga samo da li misli udarati po susedima,
Maarima.
- Samo ako me budu dirali. Ono to sam dobio ve sam omeio tako da
svako zna dokle je zauzeto. A potrudiu se da to niko ne zaboravi. Ja na svoje
susede nikada nisam udarao. Maari uvek imaju mesta kod mene, mada ja znam
da bih ja teko naao mesto kod njih. I ko god doe neka se svome bogu moli.
- Nema druge nego tamo praviti naselja.
- Lako bih ja to napravio ali ne moe se sedeti na dve stolice. Ovde u Lipovi
biti gospodini i drati ljude, a tamo slati druge da ginu. Kad to budem hteo onda
u ii sa svim svojim ljudima..
Vladika Josif pomirljivo prihvati da je Jovan u pravu, ali nije sada vreme za
male ratove, jer ako je istina ono to su on i grof priali, treba se spremati a ne
iscrpljivati.
- Jedno bi trebalo da zna. Ne dii ljude ako ti nije no pod grlom jer znaj
da sve to uradi radi za zlo ili dobro svog naroda. Ja u ti uvek biti na usluzi
samo me mora nai. Ako sam na severu onda poalji svog oveka u Srpski Kovin
do svetenika on e znati gde sam i dopratie ga do mene, a ako sam na ovim
prostorima, onda e sve znati jenopoljski mitropolit.
- Ko god bude doao kod vas i bude hteo govoriti u moje ime znajte da vam
morati pokazati na neemu otisak od moga peata.
- Daj boe da vi kod mene dolazite kao kod svetenik a da jedina tajna
- 413 -
budu svete tajne. Ali ako drugaije ne bude moglo, moramo se i ovako sluati. Vi
ste tamo gde se vie uje. To nemojte zaboraviti.
Jovan sutradan otprati episkopa u Arad grofu Petroviu. Namerno nije hteo
prisustvovati razgovorima a ni grof na tome nije previe insistirao. Pridruivao bi
im se za jelom i ukljuivao se samo onoliko koliko je to bilo neophodno. Grof je
polako okretao episkopa ka Zapolji, ali ono osnovno nije mogao postii. Episkop
je ostao pri tom da treba uvati srpske glave jer ih nema mnogo, zato je opasno se
opredeljivati pre vremena. Ako bog bude hteo, on sam e nam pokazati put.
Grof se zato okrenu ka podrci i nju dobi. A posebno e episkop pratiti sva
zbivanja i reagovati kako bude mislio da je najpametnije.
Pribliavala se zima. U poznu jesen u Lipovu stie Jovan Doli. Dojaha u
pratnji grupe dobro naoruanih momaka, paradno obuen, sve i pored duga
puta. Srdano se izljubie pa zasedoe. Doli je znao sve ta se dogaa u Sremu i
nije bio ni malo radostan to je tako. Ne zna se ni ko je gazda ni ko sluga, svako
komanduje i svako uzima. Stalno se mora imati oruje pri ruci. Sve deluje
naputeno i sem Petervarada nigde se ozbiljniji otpor Turcima i razbojnicima ne
moe pruiti.
Jovan se ljutnu to Dolia ve dugo nije bilo a imao je posla za njega.
- Ti zna da ja puno ne volim pregovore, a ove godine kao za inat sve malo
po malo pa me neko zove na nekakve razgovore, trai moju podrku a ja ne znam
kako da se od svega toga izvuem. Proklinjao sam to te nema jer bi bar na pola
tih mesta ti iao.
Doli je cenio Jovana i sasvim ga je dobro poznavao da je znao da Crnojevi
govori istinu. Za njega su ti razgovori i pregovori bili obino gubljenje vremena, jer
on je svoje znao pre no to je na put polazio. A Doli je svaku priliku u
pregovorima znao iskoristiti. Najtee mu je bilo zbog novca jer ga nikad nije imao
dovoljno. Bar taj problem Jovan mu je reio odmah. Doli je ostao u Lipovi vie od
nedelju dana, dobro se odmorio pa sa momcima krenuo nazad, obeavajui
Jovanu da e na prolee im malo otopli sa porodicom doi na sever. Srem je
postao suvie nesiguran za ivot.
Do Jovana su dolazili Ognjenovi momci i prenosili mu ta radi Momilo na
Dunavu. U ranu jesen stie i Ognjen a meu njegovim momcima lako uoi
ranjenike. Bili su to Momilovi hajduci koji su u nekoj od mnogobrojnih bitaka
nastradali pa se sad moraju leiti. Odmah ih rasporedie po naselju.
Najinteresantnije su ipak bile bisage. Jovan nije mogao verovati ta je i koliko
Ognjen nagurao u svoje i sedla svojih ljudi. Najvie je bilo zlata i zlatnih
predmeta. No to mu odmah stvori novu brigu, kako to udomiti a da se niko ne
doseti odakle je. Kad tad e neko prepoznati svoj nakit. A topiti ga trebalo je znati.
- 414 -
Setio se Radosav, Nosi onima u Kovinu pa nek trguje sa Turcima.

Tek kad se guva u kui malo stiala, Ognjenj je mogao priati opirnije.
Momilo je putujui samo nou stigao sa pedesetak ljudi u movarni umoviti
predeo izmeu Mohaa i Baje. Na tom prostoru teko da bi ih i jedna potera
mogla nai, ali ni sami nisu dobro znali put. Zato Momilo sa nekolicinom ljudi
pohita odmah do Vakuta gde je predstavljajui se kao trgovac konjima saekao
Ognjena. Ovaj je usput poveo iz Meljkuta oveka koji je znao sve staze i bogaze u
tom predelu. Zahvaljujui tom znanju mnogo je glava sauvao u pogromu posle
Doine bune. Pogodi se sa njim da bude sa Momilom do zime i odmah mu isplati
prvi deo plate, pa Maar zadovoljno pojaha sa njim. Tako Momilo dobi vodia
zlata vrednog. Narednih dana sreivali su logor i upuivali ljude kako e ga
pronai i kako zamesti tragove. Za svaki sluaj na jedinom prilaznom putu
Momilo utvrdi stalnu danononu strau, a dvojica ljudi uvek e biti na ivici
ume da bi mogli pratiti ta se na pusti deava. Za kratko vreme hajduci shvatie
da su ume prepune divljai a reni rukavci puni ribe koja se moe nabadati na
trozubac ili gaati strelom. Na kraju se podelie u tri grupe i doterae izgled.
Svaka je imala po pet ljudi koji su se razumeli u konje i zadatak im je bio da
obiu sva imanja i posede na sever sve do Tolne i Kikerea. Liili su na cigane a
po imanjima su uglavnom kupovali po neko slabo grlo i vodili ga sa sobom. Sve je
to oko Janohalme preuzimao neki od Ognjenovih momaka. Tako pod pokriem
konjarskih trgovaca, Momilovi momci pretresoe okolinu. U Janohalmi, Ognjen
je kao najamnik poznatog trgovca konjima Libeka, po malo otkupljivao konje i
skupljao informacije.
Momilo je prvi put udario na imanje nekog plemia juno od Kecela.
Vlasnik je stanovao u Kaloi, ali je imao veliku kuu na imanju. Radnici
pokuae da im se suprostave, ali su bili nedorasli protivnici. Hajduk nije imao ni
jednog mrtvog, a plen je bio mrav. No gazdina kua se do jutra pretvorila u
pepeo. U povratku napadoe jo jedno imanje, nita manje od predhodnog ali je
na njemu stanovao i gazda pa je plen bio puno bogatiji. Pritajili su se nekoliko
dana u movari odmarajui se, pre nego to ponovo krenue u nonu akciju. Tek
kad desetak imanja planu, krenu za njima potera iz Kaloe, ali se vrati praznih
ruku. Ognjen sluajno saznade od svojih novih poznanika gde je postavljena
zaseda, javi to Momilu a ovaj udari tamo gde zasede nije bilo. Nakon toga
podigoe neki plemii vojsku zajedniki i poee eljati okolinu, ali bez uspeha.
Pritajeni u movari hajduci su ekali da se sve smiri. Onda su udarali ponovo,
donosei nesigurnost i stah.
- Sada su pritajeni i ekaju da vetrovi udare pustarom. Tek onda e krenuti
ovamo. Ima ih tridesetak, ali je Momilo vie nego zadovoljan. Hrane imaju
- 415 -
dovoljno, zaklon im je dobar, mogu jo izdrati. U povratku hoe da udare preko

Bugapuste jer su im izvidnice tamo uoile veliko imanje sa ogromnom
gazdinskom kuom, pa misle da e se tu doepati svega to im treba. Ja sam se
prihvatio da u im kod Mindsenta obezbediti skelu kad mi to budu javili a moji
ljudi e tamo biti prikriveni ve od Svetog Dimitrija4. Prebaciemo ih na drugu
stranu Tise i onda pravac ovamo. Ako budemo imali sree niko nas nee
primetiti.
- Zato im je ba toliko zapelo da zapale to imanje ?
Ognjen se snebivao. Na kraju morae rei.
- Tamo je Momilo bio konjarski trgovac pa mu je gazdarica zapala za oko
i dok sa njom ne svri nee se smiriti.
Jovanovo lice se ukoi.
- Ako ih ubije i on e se smiriti.
Ognjen tiho dodade.
- Niko im nije naredio da se to ne sme, a to rade svi drugi, pa zato onda da
Momilo bude izuzetak. On je kako ga god okrene hajduk.
- Nije tamo poslat da ubija ve da zastrai i opljaka. A u odbrani moe
raditi kako hoe.
Obojica zautae. Ognjen je znao da e reakcija biti ovakva, ali je bio
siguran da Jovan nita nee preduzeti. Bilo je to vreme kad se radilo tako, a od
Momila traiti da se drugaije ponaa bilo je skoro nemogue.
Hajduk
stie
poetkom decembra, zadovoljan i dobro natovaren. Jo nije ni sjahao a Jovan ga
upita ta je uradio sa plemiem. Vezao sam ga tako da moe da se odrei i
pobegne. Jovan je oekivao detaljnije objanjenje pa Momilo hteo to ili ne sve
ispria. Nije zaboravio da pomene ni gazdaricu.
- Ne bih je ja ni pipnuo da nisam video kako me odmerava. Tako je ona
verovatno merila i sve druge mukarce. Procenim ja da je nezadovoljna, ali
ostavim je za kraj. Vrag bi je znao da li je sada zadovoljnija ili i dalje meri.smejao se grleno iz sveg glasa. - Jo nita kukavnije nisam video nego na tom
posedu. Mogli smo raditi to smo hteli. Gazda se izgleda toliko zamerio radnicima
da im ni na kraj pameti nije padalo da ga idu braniti, a ono malo ipana i uvara
palo je ve u prvom naletu. Gazdu veemo napolju, a ja se malo pozabavim
gazdaricom. Kad i to obavih naredim da se gazda vee za drugo mesto jer hou da
zapalim zgradu, a moji to urade tako da se moe odreiti. Pobegao je kao zei,
nije mu ni na kraj pameti padalo da spaava enu. A i ta bi je spaavao - ponovo
se nasmejao.
Gledajui ta je sve napljakao morao se nasmeiti i Jovan. Momilo je
najpre estito oistio kuu pa je tek onda zapalio. Sada mu niko nije bio ravan. I
- 416 -
to je za njega bilo vano nije imao velike gubitke ni meu ljudima. Ali zato je
uterao strah u kosti itavom kraju, a ni jedna potera mu se nije ni pribliila. No
sa snegom bi to ve bila stalna opasnost.
- 417 -
glava 16.
PRED BITKU

Promoter:

- 418 -
U Stambolu na Bosforu spremala se nova vojna. Ni hladnoa, ni ledene

zimske kie nisu te pripreme usporavale. Glasnici su ve odavno odaslati du
carigradskog druma paama i begovima sa nareenjem da spreme onoliko
namirnica koliko je procenjeno da mogu pripremiti. Kamile e u prolee preneti
ostalo. Iz anca pored Beogradske kapije danima su ve uli reski zvuci sablji u
vazduhu, udarci po titovima i otre komande zapovednika. To su janiari
vebali spremajui se za svoj krvavi ratniki posao. Stizale su nove trupe i
rasporeivale se po kasarnama u okolini grada, a velika rumelijska vojska je ve
godinu dana popunjavana i uvebavana. Sada je smetena preko u Tapebai i
kraju oko Galate. Uestale su i patrole po gradu, mada je vojnika bilo sve manje
po ulicama. Tek je po neka kolona remetila bunu vrevu velikog grada, selei se
iz jedne kasarne u drugu, ili je jednostavno izvedena da bi se pokazala. A tu je,
mada na velikom prostoru, smeten tek deli velike sile koja se nalazila u
Anadoliji. Ostali e vreme za akciju ekati u Bigi, s druge strane Dardanela,
odmoriti se, uhraniti i pripremiti. Na sultanov poziv bie spremni.
Sve to se deavalo, u gradu se dobro osealo. Bile su ovo pripreme sasvim
drugaije od onih kada sultan kree vojsku za Aziju ili Afriku. Vojska se tada
pripremala gotovo neprimetno, pa je i njihov odlazak bio takav. Sve ovo bilo je
neobino, pa se grad na Bosforu morao na to navii. Pa ipak, nigde se nije
primeivala neka posebna urba ili uznemirenost. Svako je samo radio svoj posao
najbolje to je mogue. Tiho je bilo i u grkom delu grada. Veliki vezir je naredio
da kroz uske ulice pravoslavne etvrti, vojska ne marira. Od pada Carigrada na
ovamo, sultani su preutno pravoslavcima dali da sami organizuju red u svom
delu grada, a Sulejman im je ta prava potvrdio i naloio da se ono to je rekao
potpuno ispuni. Bila je to grka etvrt, sa dosta Srba, i neto Jermena, koja je jo
uvek negovala seanje na Vizantiju, ali svesna da je u Carigradu novi gospodar.
Sam patrijarh je u nekoliko navrata stizao do Sultana, dva puta po svojoj molbi a
jednom na sultanov poziv. Sada je poput konzula uvek imao jednog oveka u
palati, koji je pratio ta se u dravi dogaa i o tome izvetavao crkvene vlasti. No
za razliku od drugih sultana, ovaj je potovao obeano. Patrijarh je oslukivao
ta se sve apue na dvoru i u skladu sa tim se ponaao. Veliki vezir kao da je sve
inio da pravoslavci budu zadovoljni, posebno Grci i Srbi. Nije vie bilo ni
mladih Turaka koji su obesno projahivali kroz Fener, ak spreavajui vernike da
stignu do crkve, a sam sultan je zabranio tursku gradnju na obroncima koji su se
sputali prema Zlatnom rogu. Jedina svetinja koja se morala potovati u tom
kraju bila je damija njegovog oca Selima Javuza, koja je po svom izgledu i
veliini daleko nadmaivala pravoslavnu patrijariju udaljenu tek nekoliko
stotina metara.
- 419 -
Jednog od tih hladnih januarskih dana, Sulejman je otpustio poslugu i

ostao sam. Dvorjani su ve znali ta znai kad se povue u tu malu prostoriju
koja je nekada bila prolazna. Tu su za drugih sultana, ceremonijal majstori jo
jednom pregledavali poslugu pre no to ue u sultanove prostorije. itav jedan
zid sada je pokrivala ogromna polica puna svitaka, knjiga i pisaeg pribora. Dva
nekada mala prozora sada su proirena u spojena u jedan. Da li je to sultan
uradio da bi mogao bolje pogledati na Hagia Sophiu2 u daljini sa njenim vitkim
minaretima, ili tek da oslune bilo grada, nije se znalo. Sve druge sultanove
prostorije bile su okrenute prema Bosforu i onom tananom delu Zlatnog roga gde
se zaliv pretvara u more. Udobni divani na drugoj strani sobe, prekriveni
najfinijom svilom, mogli su primiti tek nekoliko gostiju, a fina rutava serdada
persijske izrade najee mu je sluila kao pisai sto. Po ko zna koji put proita
ulomak iz pesme Mevlud erif. I ako svestan svoje veliine i slave koja se irila,
priznavao je da njegovi stihovi ipak nisu dostigli one koje je u slavu proroka
napisao Sulejman elebi. No pisao je radosno ne razmiljajui puno o tome, ali se
elebiu uvek vraao govorei ponekad stihove napamet.
U to njegovo skrovito carstvo nije ulazio niko. Tek jedan momak koji mu je
stalno bio na raspolaganju i dolibaa koji je pazio na svaki sultanov mig i
obavljao sitne poslove vezane za sultana i ovu prostoriju. ak je zbog toga svoj
glavni posao ceremonijal majstora za rukovima prepustio drugome, ali ga je
neprekidno kontrolisao i nadzirao. Sultan je imao 31. godinu,
ali je ve pet
godina bio na tronu i apsolutni gospodar ogromne carevine.Tih pet godina je
proveo sreujui stanje u zemlji, nemilosrdno istei ono to mu je ostalo od
predhodnika i ne vodei rauna o niijim ranijim zaslugama. Onog trena kad je
doao na vlast potvrdio je sve kanune svoga oca, njegovog oca i svih ostalih
sultana pre njega. A onda je sluajui i sam procenjujui, izdvojio iz silnih vrtloga
tumaa erijata, jednog neupadljivog kadiju koji je bio tek jedan od zamenika
kazaskara i usmerio svu panju na njega. Pola godine on je pripremao teren, a
kadija je znao da je on taj odabrani mada se sa sultanom nikad nije sreo nasamo.
Tek je jednom osetio sultanov pogled u pravom momentu, da bi ve u narednom
sultan hitro skrenuo pogled i pritajio se u svojoj veliini. Veliki ejh - ul - islam10
ve u godinama za umiranje, a silno potovan od njegovog oca, znao je da mu
sultan sprema zamenu, ali i pored sve svoje pronicljivosti i dvorske mudrosti
nikako nije uspevao da dokui ko bi to bio. eljan da vlast vrhovnog verskog
arbitra dri u rukama do poslednjeg traga ivota u sebi, bio je spreman da tog
novog nametnika, nemilosrdno uniti protivreei prirodnim zakonima i prkosei
smrti. A sultan je preko svojih probranih ljudi inio jednom pa drugom,
kupujui poverenje kadija i spremajui ih za odluni in. Sulejman je dobro
- 420 -
znao da uza sebe mora imati velikog muftiju, jer mu je ovaj mogao biti velika
smetnja u sprovoenju onoga to je zamislio. A ni na kraj pameti mu nije bilo da
to mesto prepusti bilo kojem od dva postojea kadiaskara, koja su se nadala da bi
mogli postati vrhovni ulem. Kad je sve kockice posloio onako kako je mislio da je
najbolje, pustio je aber da je jedan od kadiaskara njegov izabranik. Dovoljno da
ga veliki muftija poalje duboko u Anadoliju da ojaa zakon i ispita kadije. A
onda iznenada umre veliki muftija, na veliku alost sultana i silnog sudskog
aparata koji se godinama gomilao u prestonici i po provincijama. Sve naredno
obavili su sultanovi ljudi, izdvajajui tvrdokorne, ucenjujui slabe i podmiujui
one sklone tome. Kad ulemi nakon mesec dana izabrae novog ejh- ul- islama,
sultan je znao da moe poeti sa svojim reformama.
Za tih pet godina njegovi ljudi su se nali na najvanijim poloajima u
imperiji, unapred upozoreni da preu li granicu doputenog, ode glava. On i
vrhovni zatitnik vere, uvek su nalazili zajedniki jezik, a volja sultana sprovodila
se isto tako precizno u zabitom zaseoku na Balkanu, kao u carskoj prestonici.
Oko sprovoenja sultanovih kanun- nama, vie nije bilo govora. One su zato
donete da se sprovedu u svakom detalju. Mudro i postepeno, vrhovni ulem je
birao svoj aparat, naizgled ne dirajui stari, ali spretno postavljajui svoje
muftije11 po gradovima, rasporeujui one koji mu ne odgovaraju naizgled po
veim gradovima, sekui im tako krila i umanjujui ekonomsku mo, sve dok ne
bi nestali sa javne scene. Isto je radio i sa kadijama, nita ne preputajui
sluaju, svestan da sultanova mo lei upravo na tim ljudima koji su sudili i
sprovodili, nadgledali i kontrolisali i bili istinska produena ruka sultana tamo
gde su bili postavljeni.
Tihi ulazak dolibae prekinu mu misli. Nije se ljutio. Dolibaa je radio ono
to mu je on dao za pravo i nita vie. Nenamerno, Sulejman ga je ponekad
ostavljao da tiho stoji dok se on poput zmije iz kouljice izvlaio iz svoje
melanholije i vraao stvarnosti. I tek onda kad su mu misli bile bistre, a volja
tvrda i jasna, podizao bi pogled i sasluao ono to dolibaa ima da mu kae. Sad
odmah podie pogled i dolibaa mu saopti da je stigao veliki vezir. Klimnu
glavom da je razumeo. Veliki vezir e saekati dok sultan pree u prostoriju za
prijeme, pa e ga tek onda uvesti unutra. Nije voleo da njegovi ljudi ekaju kad
dolaze po pozivu jer su raditi ono to im je on nareivao. Poput kameleona sultan
je menjao raspoloenje ak i ud izlaskom iz jedne a ulaskom u drugu prostoriju.
im je preao prag svog svetilita, ve je bio ratnik koji se sprema na pohode,
odluan i tvrd zapovednik koji je tano znao ta eli i kako to ostvariti. Veliki vezir
Ibrahim bio je kratak, upravo onakav kako je to sultan eleo. Vojska je bila
spremna, a ve sada se javlja ratnika nestrpljivost. Rumelijska vojska je na
- 421 -
svojim odreditima, a Anadolska po planu prelazi Bosfor i rasporeuje se po

zimovnicima. Ni njoj dui odmor nije potreban. Na kraju veliki vezir pomenu
molbu dubrovakog konzula Ivana Crijevia da ga primi jer hoe da razgovara o
trgovini u Ugarskoj i o dubrovakim majstorima u Galipolju. Veliki vezir je znao
da e sultan udovoljiti dubrovaninu. Ne zato to je iz Dubrovnika koliko zbog
njegovog porekla. Sultan je bio upoznat da je jedan od Crijevia10, koji je bio i u
Stambolu, jedini na zapadu sa punim potovanjem govorio o turskoj veri,
pominjui da Turci mogu zapadu biti uzor. A to je najvanije bio je svetenik i
time direktno unosio pometnju u katoliku crkvu. Sultan ipak odlui da konzula
primi veliki vezir, a da mu uini to se moe.
Celim svojim biem sultan je bio okrenut dvema suprotnim eljama koje su
ga opijale. Jedna, da pod krovovima Stambola okupi najvee umetnike arapskog
sveta, a druga da vojskom osvoji to vie. Isto kao to je naloio da se verski
razgovori moraju voditi u Stambolu, tako je doputao da carigradska patrijarija
radi svoj posao, svestan njenog uticaja na pravoslavni svet. I to je naravno imalo
svoje opravdanje. Islam je Bibliju priznavao kao svetu knjigu, sultan je ak njene
delove itao u prevodu. Isusa Hrista kao proroka potovao je svakoliki islamski
svet. Za njega je hrianstvo bilo nepotpuno, ali ipak ne sasvim pogreno. Zato
hriane kao narod svete knjige ne treba tretirati kao pagane, ve ih treba pustiti
i prepustiti njihovoj veri, ali samo dotle dok se mirno pokoravaju islamskoj vlasti.
Jo je njegov deda veliki Mehmed Osvaja predao pastirsko ezlo patrijarhu
Genadiju i tako postao zatitnik pravoslavlja. Sultan je samo proirio ono to su
njegovi predhodnici radili, ali i uveo neke novine koje su same po sebi proisticale
iz organizacije drave. Pravoslavna crkva je postala i graanska i verska
ustanova, a crkveno ustrojstvo je potpuno postalo sredstvo svetovne
administracije. Tako su episkopi postali vladini slubenici, a patrijarh ne samo
duhovni poglavar ve i graanski stareina grkog naroda, milet baa. A taj isti
patrijarh iveo je stalno u strahu da bi ga Turci mogli smeniti ili naterati na
abdikaciju, kao to se to u proteklih sedamdesetak godina dosta puta deavalo. U
pozadini svega stajao je veliki novac koji je svaki novi patrijarh morao spremiti da
bi dobio sultanov berat. Sultan je podveo sve ostale pravoslavce pod skut majke
crkve u Carigradu, podravajui i patrijarha u takvim nastojanjima. Ni najmanje
mu se nije dopadalo nastojanje ruske crkve da preseli Trei Rim u Moskvu, pa
je mnogo toga uradio da uticaj Rusa to je vie smanji, a samo tome sadanji
patrijarh je mogao zahvaliti svoju dugovenost.
Spretno i gotovo neprimetno organizovao je i Srbe oko sopstvene crkve, dajui im
slobodu koja je u pojedinim trenucima i za njih bila neverovatna, titei njihove
svetenike i putajui da se podiu crkve. Nije se sultan prodobrio, on je samo
- 422 -
gledao interese svoje imperije, traei saveznike protiv rimskog pape i rimskonemakog cara. Pamtio je, a i knjige su mu to govorile, da je ba rimski papa bio
na elu onih koji su uvek bili protiv prorokove vere, pravdajui sva zverstva
svojim verovanjem u boga i svojom nepogreivou. Zato mu je papa bio prirodni
neprijatelj isto kao to su mu pravoslavci i protestanti mogli biti prirodni
saveznici, ali samo utoliko to su u tom papskom moru stvarali razdor borei se
protiv rimske kurije i nemakog uticaja. Samo je jedno carstvo moglo biti na
zemlji i moglo je biti samo Osmanlijsko. Ko tako ne misli neprijatelj je koji mora
nestati. ak su i ekonomski odnosi bili tome podreeni a sultan se starao da
Mleane, enovu ili Dubrovnik dri tako da nikad jedni nemaju preveliku ulogu
na raun slabljenja drugih.
Tako se usred velikih ratnih priprema Ivan Crijevi, na elu dubrovake
delegacije, konano nae pred velikim vezirom Ibrahimom. Stigli su sa poklonim
kako ve dolikuje. Poklone e pored velikog vezira dobiti i mnogi sitni slubenici,
svako prema rangu I statusu. Na velikom veziru se teko moglo videti da li je
zadovoljan. Tek po vezirovom odobrenju Crijevi pree na stvar. Dubrovani su,
mada nerado, pre desetak godina poslali u Stambol 14 svojih graditelja brodova
sa radnicima vinim poslu. U velikom brodogradilitu u Galipolju odlino su se
pokazali, pa je Republika kojoj su trebali majstori jedva uspevali ponekog
povratiti natrag. Najgore je bilo to su ih Turci dobro plaali pa se nikome nije
urilo kui. Prole godine6 Dubrovani su otvorili veliko brodogradilite u Gruu.
Imali su oni dosta brodograditelja i bez ovih. Samo na Lapudu ih je bilo
tridesetak, ali nisu mogli udovoljiti potrebi za velikim brodovima. Tako su
Dubrovani za velike novce kupovali velike brodove u Italiji, najvie u Ankoni. No
Mleci su na to stavili zabranu i tako ih doveli u teku situaciju. A brodari u
Galipolju su inili Turcima, ali su se i sami usavravali, pa su se ve proslavili po
velikim ratnim laama. Dubrovako vijee shvatajui potrebu za velikim
brodovima koji su mogli ploviti do Stambola, Aleksandrije, Londona, panije i
Francuske, naloilo je svom konzulu da kako zna i ume, vrati brodare kui ne
pitajui za cenu. Samo u poslednjih godinu dana, velikom brodu od 1000 kola
nosivosti, cena je porasla sa 3500 na skoro 7000 dukata, uz sve muke oko
nabavke. A Galipoljski Dubrovani su ve gradili brodove od 1500 kola. Crijevi je
diplomatski izloio molbu, tumaei je pre svega kao golemu elju dubrovana da
se nakon toliko godina vrate kui i svojim porodicama. A oni su eto spremni i
posebno nagraditi velikog vezira ako im to omogui.
Vezir razmisli. On je znao vrednost graditelja, mada u brodove nikad nije
verovao. No ak je i on preutno dozvolio da se dubrovanima u njihovom naselju
omogui da koriste svinjetinu, a dosta novca uloeno je u gradnju prostranih
- 423 -
kua u kojima su graditelji stanovali. Pokua da proceni koliko konzulu ti

majstori trebaju. Nije on imao puno iluzije. Znao je da bi konzul intervenisao za
podanike Republike, ali nuditi veliku nagradu, to ni u kom sluaju. Ostavi da to
pitanje sam rei i da javi Dubrovanima. Ivan Crijevi proceni da je najbolje da
uti.
Drugo pitanje je bilo vezano za konzulat u Aleksandriji u Egiptu. Mada je
dubrovaki konzul u Aleksandriji i Kairu bio osloboen pritiska katalonskog i
francuskog konzula i dobio prava kao Venecija i enova, sad ga je Venecija
svojatala pa je to neminovno uticalo na cene i konkurentnost. Crijevi je od vezira
traio tana tumaenja kako bi se oslobodio zagrljaja velikog brata. Trei zahtev
se odnosio na trgovinu sa Ugarskom. Crijevi moli velikog vezira da se omogui
trgovina preko Beograda i otvaranje jednog trgovakog predstavnitva u
Beogradu. Obraali su se beogradskom Bali begu u vie navrata ali nikakav
odgovor nisu dobili. Razgovor se zavri time da e ga veliki vezir ubrzo pozvati i
saoptiti mu odluku. Veliki vezir posebno podvue da odgovor nee dugo ekati.
Znailo je to da e se posebno zauzeti, a to se uvek nagrauje.
Zaista nakon dve nedelje, Crijevi dobi poziv da se javi turskom
velikodostojniku.
- Porta je odluila sve tebi u prilog. Svoje majstore moe uzeti kako koji
budu zavravali posao, a najkasnije do jeseni. Dobie za to i sultanov ferman.
Tvoj konzul u El Iskandriji7 imae sva prava kao Venecija i enova i nee zavisiti
ni od koga. Dubrovnik e do kraja godine pripremiti nov brod od 500 kola i
predati ga naim vlastima u Modonu8. Usluga koju si traio kota toliko i bila bi
sigurno via da sultan nije ovako naredio.
Crijevi se zaas preraunao. Brod te veliine mogli su praviti Dubrovani,
a mogao je vrediti oko 2000 dukata. Dosta. Da je on odreivao, nagrada velikom
veziru bila bi 1000 dukata. Crijevi zapoe kukati, jadajui se kako je to toliko
mnogo da on sam ne moe doneti odluku. No kad vezir ustade miran i
ravnoduan, prihvatiti da e biti onako kako je veliki vezir rekao. Turski
dostojanstvenik se tek ovla osmehnu. Bio je zadovoljan to je tano procenio
dubrovane. No ve informacija da samo u Aleksandriji, dubrovani gube preko
8000 dukata godinje zato to nisu prva ruka pomoglo mu je da donese odluku.
Brod e naravno u njegovu privatnu trgovaku flotu, ali nee zaboraviti ni da
sultanu da sultanovo. Crijevi je pretpostavio ta vezir planira.
- Uradiemo to kako kae, ali moram u Dubrovnik pred savet, da bi ovo i
zvanino mogao potvrditi - malo saeka - a naa trea molba, ona je najmanja a
na obostranu je korist.
I to je pitanje bilo reeno. Dubrovani e na svu robu koja proe kroz
- 424 -
Beograd platiti carinu od 2 posto, a ako se proda u Beogradu, onda jo 1 posto.

Mogu otvoriti ta god ele, a mogu i graditi tamo gde im se odobri. Sva uputstva
e dobiti Bali beg. A za trgovinu sa Ugarskom, veliki vezir nehajno ree da ne
misli da je sad pametno ii tamo.
- Mi sa njima imamo dobre odnose i uvek smo dobro trgovali.
Veliki vezir nije reagovao.
- Saekaj da proe ova godina, pa onda vidi ta e dalje. Ako iz Ugarske
bude unosio neku robu platie i za nju 2 posto, a ako je prodaje u carevini
onda jo 2 posto. - Veliki vezir je bio zauujue otvoren - sa fermanom ni jedna
vas vojska nee dirati, ali bolje je ne ii u rat, no ekati da se vojska povue.
Crijevi pokua da razume ta mu to veliki vezir govori. Primetio je i on
grupisanje vojske po Carigradu, ali kod Turaka se nita nije znalo. Sada je znao.
Turci e na sever, prema Ugarskoj. A kad obe vojske idu, onda e i sultan sa
njima. Zar bi inae janiari toliko vebali. A krenue po svoj prilici im im to
vreme bude dozvoljavalo, kako bi sultan tokom godine imao vremena da
uspostavi tursku vlast i povue se u toplije krajeve pre zime. Sutradan Ivan
Crijevi se dade u ispitivanje. Radio je to danima oprezno i paljivo mada se u
Istanbulu ve poneto znalo o pohodu i pravcu napada. Kad proceni da je
dovoljno, zatvori se i napisa pismo. Ujutro je ve dubrovaki karavan krenuo
prema Srbiji, pa dalje ka Dubrovniku. Ivan Crijevi je bio sa njim.
Daleko na severu skoro mesec dana kasnije, Jovana zaudi poziv popa Jove
da to pre mora doi u grad, u Lipovu. Kurira je poznavao, ali mu ovaj nita nije
znao rei, sem da je hitno. Pop Jovo mu odmah prui pismo sa nedirnutim
peatom. ovo je doneo jedan monah iz Topolice sa naredbom da preda samo tebi
i nikom drugom. Svetenik ga ostavi samog da proita pismo. im ga otvori znao
je ije je, mada potpisa zbog opreza nije bilo. Sitnim pedantnim rukopisom
dubrovanin mu je izneo stanje na Porti i ta se priprema. Pismo je dubrovakim
karavanom stiglo do Topolice, a odatle su ga dubrovani koji su tamo imali malo
sedite, poslali na sever najpouzdanijom vezom, pravoslavnim kaluerom. Tako je
stiglo do Lipove. Ivan je pisao:
im okopni Turci kreu na sever. Idu sa golemom vojskom, ceo Stambol
od nje podrhtava, a krenue rano da bi to vie postigli i uvrstili svoju vlast po
tvrdim gradovima. Vodi ih sam sultan. Veruje se da e glavnina nazad na
zimovanje u Stambol, a odredi e ostati. Idue godine e ponoviti sve isto dok se
god ne uvrste. Samo e im nebo biti granica. Dalje mu potanko objasni ta je
sve uo i saznao ne spominjui ni jednom reju vezira, ali uvek napominjui da je
sve to mu iznosi tano. Turci nee ii preko Bake, ve e preko Srema i
Slavonije sve do Budima. Nudie rat i mir. Ako budete hteli rat, znajte da svi
- 425 -
morate uzeti oruje u ruke jer Turaka e toliko mnogo biti da im se ak ni tada
neete lako odupreti. Crijevi je dalje pisao da nikome mnogo ne veruje jer oni
koji se danas najvie u krst kunu, ti su ve kleali pred sultanom. Na kraju
pisma je stajalo Ja ti kao svom velikom prijatelju preporuujem da krene s
prolea u moj grad i povede sto probranih momaka. Imae dosta ratnikog
posla, puno lakeg i dobro plaenog a moie iveti kako dolikuje. A to se tebe
samog tie, dobie one poasti koje tvoja loza zavreuje. Kad doe tamo, ja u
ve stii ili me brzo moe oekivati. Nita mi nemoj javljati no postupi po pameti
a ne po srcu.
Polako vodei rauna o svakoj rei, Jovan iita pismo jo jednom. Prola
su dobra dva sata dok se zanimao pismom i razmiljao o poruci koja je bila u
njemu. Svetenik kao da je znao kad treba ui. Sa sobom je poveo i mlaeg
monaha koji je pismo doneo. Kae da ti ima jo toga usmeno rei i htede se
povui. No Jovan ga zaustavi Ti moe sve uti. Monah onda ispria kako je
dospeo ovde. Dubrovani su jedne veeri dohajali do manastira ba pre veernja.
Dugo su razgovarali sa igumanom, pre nego to su njega pozvali. Iguman mu
predade pismo sa nalogom da ga nosi sveteniku Jovi u Lipovu. Ako ga ne nae
neka ide vladici u Jenovu, a ako pak ni tamo nikog ne nae neka potrai vojvodu
Jovana i lino mu pismo urui. Ako bude u kakvoj opasnosti pismo mora unititi.
Zato mu ispriae sve to u pismu stoji i monah to sada sa neverovatnom
tanou prenese Jovanu. Kad zavri vidno odahnu.
Dogovorie se da monah ostane u Lipovi dok vreme ne otopli, pa e sa
strokom i darom krenuti natrag. Mesto ga vie nije dralo. Pozdravi se sa
svetenikom i monahom i iste veeri okupi svoje. Pustio je da napetost raste, da
bi bolje shvatili vanost onog to e uti.
- im trava ozeleni Turci kreu na nas. Vie ih nita u tome ne moe
zaustaviti. - Zauta i pusti ih da shvate ta je rekao - Dobio sam vest da e sultan
krenuti na Ugarsku i da nee udariti i povui se, ve doi i ostati. Golema Turska
sila priprema se u Stambolu. Dvesta hiljada dua pae na Ugarsku poput
gavranova, traei rat. Znajte da kada vojsku predvodi paa, ona je velika, kad je
predvodi veliki vezir ona je golema, a moete li tek zamisliti kolika je vojska koju
predvodi jedan sultan. Tako neto jo nikad niste videli. Jer kada ide sultan onda
idu svi janiari jer vie nemaju koga u Stambolu uvati. Neka bog pomogne
Ugarskoj a i nama u njoj.
Radosav elnik procedi Tuiemo se pa makar ih bilo jo duplo toliko.
Subota Vrli je bio za diplomatiju, dok su svi ostali bli za otvoreni rat.
Fabijan se oglasi po prvi put
- Zna li kralj ili Zapolja ovo to ti zna?
- 426 -
- Ne znam da li znaju, ali od ovog znam samo ja. Ako je ceo Stambol na
nogama, valjda i kraljevi dounici mogu videti da se neto dogaa i to javiti.
Pustimo mi njih neka oni brinu svoju brigu a mi gledajmo svoju. Ali najpre emo
videti kako e oni, pa mi onda treba da izaberemo bolje.
Lako izraunae da sada zajedno sa Cvetkom i Momilo imaju 250 ljudi a da ih se
moe nakupiti jo stotinak. Ako se njima doda jo i pop Vasiljko to je lep broj.
- Mi se sabiramo po desetinama a Turci po stotinama hiljada - proguna
Subota.
Jovan ga presee pogledom
- Kada bi se svaki ugarski plemi sabirao kao mi sada, Turci ni do Dunava
ne bi doli - pa uredi da se pozove pop Vasiljko, sa nalogom da to pre doe u
Lipovu.
Narednog dana bili su kod grofa Petrovia u Aradu. Grof ih odmah primi.
Nije bio ni ljubazan ni odbojan. Jovan mu ukratko ispria da e Turci na prolee
napasti i prei Savu kod apca, pa udariti prema Budimu. Tek onda ga Petrovi
upita odakle on to sve zna. Jovan ree od pouzdanog oveka koji je sve to video,
ali ne otkri odakle mu je vest dola. Po malo dramatino, ree da se sada u
Ugarskoj mora stvarati novo Kosovo i ako ne bude izdaje, vreme je da se Turci
dotuku za sva vremena.
Grof Petrovi je govorio odmereno ne delei Jovanova ubeenja.
- Ja znam drugaije. Evo ve etvrtu godinu kako ti ili ve neko dolazi sa
istom porukom, da e Turci udariti u prolee, a od Turaka ni traga ni glasa. ak
im se broj na granici smanjuje. A ja sad da tebi kaem ono to je sigurno: nama
je prebegao najvei srpski vlastelin Pavle Baki, sa braom i porodicom. Zna se da
je bio blizak sa nekim turskim agama, ali on nikakav turski atak ne spominje. A
to bi on morao znati bolje od tebe i od mene. Naprotiv hoe da vojai ljude i da u
leto udari na ono malo Turaka to ih je u Srbiji jo ostalo. Mi nismo na granici ali
je moramo uvati kao da jesmo. To ti misli za ovu godinu, a o turskoj najezdi
misle kralj i Zapolja.
Za Jovana je razgovor bio zavren.
- Moje je bilo da najpre vama javim. Ja sam to uradio a uradiu ako neto
saznam ponovo, a vi dalje vidite ta ete.
Obojica behu po malo nezadovoljni, Jovan zato to mu nita ne veruje, a
Petrovi zato to je njegov gost toliko tvrdoglav. Dok je jahao ka Nalaku bio je
sve ljui. Do Jakia jo nije ni stigao, a ve je eleo da ode. Primie ga servilno.
Da mu Zapolja ne daje podrku, pitanje je da li bi Jovan i ujahivao u njihovo
utvrenje. Ipak morao je priznati da Marko Jaki ostavlja utisak dostojanstva i
odlunosti. Raspita se o situaciiji u Lipovi i kad mu htede ispriati zato je doao,
- 427 -
zamoli da saekaju Dmitra. Tek kad sedoe sva trojica, Jovan im ispria sve to i
Petroviu. No za razliku od grofa, Jakii su bili iskreno zabrinuti. Bilo je u njima
jo ratnike krvi. Razumeo je njihove brige. Oni su bili ugarsko plemstvo i za njih
e svaka odluka kralja biti obavezna. Uz to su Marko i njegov brat od strica Petar
odavno primili katolianstvo, najpre zbog titule i imanja a Petar i zbog enidbe.
Novu veru su iskreno prihvatili i polako zaboravljali korene. Petrova ena
Katarina, velika katolkinja tako je decu vaspitala da ve sada nisu znali da su
srpskog porekla. A Dmitru je jo samo ime bilo srpsko.
Dugo se posle toga prialo o Turcima. Svi su o njima podosta znali, a
Jakii i iz pria. Nakon veere umolie ga da prespava u Nalaku. Te noi izgubi
neto od svoje netrpeljivosti. Sa zidova visili su portreti dva istaknuta Jakia,
Stefana i Dmitra. Marko se pohvali da je portret radio uveni majstor Orehina iz
Venecije, roak njegove ene. Na rastanku, umolie Jovana da im im neto uje,
odmah javi a oni e postupati kako se ve bude moglo i moralo.
Ve sutradan krenu put Jenove, a da ga ni kia nije ni malo omela. Stie u
kasno vee. Bilo je kasno za bilo kakve posete, pa se za sutradan najavi vladiki
Mateju. Ovaj ga primi lepo i srdano kao starog dobrog poznanika. Jovan mu
ispria sve ono to i plemiima. Imao je utisak da mu vladika veruje.
- Moramo u ovo verovati, jer ako je istina bie veliko zlo. Treba se spremiti
da e biti tako a daj boe sinko da su tvoje vesti netane. Reci ti meni misli li ti
da e to biti zlo i po nas.
- Vae preosvetenstvo, Turci nikada srpskom narodu nisu doneli dobra,
nee ni sada. Moramo se okupiti i videti ta nam je raditi. Teko je jednom oveku
da misli o tome, a kamoli da sam odlui. Nee valjati ni ako svako od nas bude
radio na svoju ruku jer i onako smo slabi, pa emo tako biti jo slabiji. Od pameti
i snage svih nas zavisi ta e biti sa srpstvom. Turci su nam pre pedeset godina
ukinuli patrijariju, sada izgleda hoe da nam ukinu i pravoslavlje
- Kae da e ba sultan udariti ?
- Sultan ! Cele zime sprema se silna vojska. A kad krenu svi e im biti
neprijatelji. Pitanje je samo hoemo li se mi uklopiti u ugarsko blato i sa njima
zajedno izginuti ili emo se sami organizovati i boriti. Samo Vi o tome moete
doneti sud, jer bez vas niko nas drugi ne moe okupiti.
Vladika je znao da bi narod trebalo da se okuplja oko despota i njega, ali
mladi despot nije ni mogao ni znao ni ta uiniti, a despoticu niko i onako nee
sluati. Za sada je sva pitanja ostavio otvorena. Morao je jo dosta toga saznati i
posavetovati se. Jovan je bio zadovoljan ve time to ga je vladika ozbiljno
prihvatio i poeo da razmilja o velikoj opasnoti. A vladika je tano znao kakva su
Turci poast i da se mora sve uiniti kako bi se njihov pohod spreio. im ga
- 428 -
Jovan napusti sede i napisa opirno pismo vladiki Josifu nadajui se da e ga

pismo zatei u Budimu.
U Lipovi, Jovan se preobrazi. Sada je znao ta hoe i ta mora uraditi. Prvih
dana izdiktira Fabianu tri pisma. Prvo je bilo Jovanu Doliu u Irig. Traio je od
njega da spakuje porodicu i odmah krene ka Lipovi. U pismu mu objasni zato
mu u Irigu nema opstanka. Drugo naslovi na Radia Boia gde mu predoi ono
najosnovnije to je znao, a tree iste sadrine uputi na Tomoria. To je bilo na
maarskom jeziku. Ni sam nije znao zato ba Tomoriu a ne nekom drugom.
Moda zato to je bio bolji ratnik od mnogih kojima je to bio zanat.
Jovan nije skrivao ta se dogaa i u njegovom okruenju poe se oseati
napetost. Radosav je stalno iznalazio nove ljude, a Tomo neprekidno poveavao
broj ratnika oko kue. Jedino se Cvetko smejao i bio beskrajno dobro raspoloen.
Subota Vrli je sve to pratio i usklaivao, pa Bogdan dobi odreene ruke i dade se
u akciju. Koristio je poslednje hladne dane da pokolje to vie stoke, osui meso i
pripremi ga za rat, ako ga bude bilo. A ako ne... Daj boe da ne treba. Sve se to
nasuvo solilo, slagalo u velika tek napravljena korita i odozgo pritiskalo
kamenom. Meso se seklo na sitniju parad da bi se to pre prosuilo jer Turcima
nije za verovati. Umoran Bogdan uvee nije imao vremena ni za svoja redovna
enska druenja. Jedino to ga ni najvei umor nije spreavao bilo je da pohvali
sam sebe, Da nije mene, jeli bi vi travu.
Sa nekoliko ljudi u predveerje, u Lipovu stie pop Vasiljko. Visok koat,
lepo tucovane brade, nosio je isto seljako odelo. Sem brade jedina oznaka
njegovog zanimanja bio je krst oko vrata, ak ne ni previe velik. On i petorica
njegovih pratilaca jahali su krupne erdeljske konje pune snaga. Pop je bio za
glavu vii od Jovana, visok poput Radosava a po svoj prilici i isto toliko snaan.
Jedan od njegovih pratilaca dodade mu oveu uturu sa rakijom. Pop se prekrsti
pa nagnu i odmah je prui Jovanu. Ova je banatska a pekli su je moj ljudi. Ne
moe biti da ne valja. utura brzo ostade prazna ali se razgovor razigra.
- Kad sam te prvi put sreo nisam verovao da si pop, a neto ni sada nisam
ubeen u to. Da nema tog krsta liio bi mi na odbeglog kmeta - eretao je smeei
se Jovan.
- Nisam vala nego sam ba pravi pop. To ti moe potvrditi tvoj prijatelj pop
Jovo, a moe i jenovski vladika. A ako treba naiu jo svedoka samo e onda
morati samnom u staru Srbiju jer sam se tamo zapopio.
- Nije meni udo to si ti pop, nego me udi to te svi hvale kao velikog
ratnika protiv Turaka.
- Onaj ko me voli taj me prehvaljuje, a oni koji me ne vole, ti me kude. Ti si
izgleda sluao samo jedne - Nasmejae se svi. - Ja imam neto ljudi i dosta smo
- 429 -
toga preturili preko glave u ovih nekoliko godina, a boga mi, mi smo prelazili
preko i tamo ratovali sa Turcima.
Tek kad momci odoe da se odmore, Jovan ispria popu Vasiljku zato ga je
zvao. Na kraju mu predoi:
- Ja sam okupio dosta ljudi, ako ti dovede te tvoje, bie nas za pedeset
vie. Znam da si ve imao nameru da mi prie ali ne znam da li si se u
meuvremenu nekom obeao ili si se moda predomislio.
- I da sam se obeao prekrio bi obeanje kad si ti u pitanju. Tvoj sam,
samo reci kad treba da doem sa svojim ljudima.- Lako se dogovorie gde
Jovanov glasnik treba da doe i kome da se javi- Samo nikom neka ne govori da
ide do mene, jer ba nisam omiljen meu ovim srpskim nazovi plemiima. Jedino
kapa dole Radiu Boiu. Sve ostalo u mom kraju je jad i beda. Ako bude morao
nekog da pita, neka pita narod. Taj narod ne zna izdati.
Krajem marta Jovan okrenu put Bake. Nije se imao nameru nigde
zadravati, tek da obie pustare ispod malog i velikog jezera i krene ka severu. U
Segedinu su ga ve ekali neki ljudi iz Peuja. Jednog prepozna odmah. Odvoji ga
na stranu i ree da odmah kree nazad i javi gazda Botou da sve to ima smesta
skloni jer e Turci po svoj prilici tom stranom ii ka Budimu. Neka bei prema
Pounu. Za nikakvu drugu trgovinu sada nije vreme, a znae to on i sam. Taman
je ispratio goste, kad dobi novog, jevreja Isaka. Trgovac je kao i uvek bio oprezan:
- Turci e na Budim - bio je kratak Jevrej. Onda mu potanko ispria detalje
koje nije znao ni Crijevi. Tursku vojsku predvodie lino sultan, pree Savu,
pregaziti Srem, sagraditi most kod Oseka i produiti sasvim do Budima. Nazad e
se vratiti pored Dunava i Tise to znai da e bar jedna vojska prei preko
Segedina, ali na drugu stranu prema Lipovi sigurno nee ii.
Bilo je neverovatno koliko detalja Isak zna. Znao je sve, ak i to da e Turci
gledati da prou kroz Srbiju, a da ne izazivaju gnev i pobune Srba i da namerno
nee preko Tise, da opet ne izazivaju njihov gnev. Sultan je svestan toga da bez
Srba, kojima je izgleda on pridavao vei znaaj nego to su ga objektivno u
Ugarskoj imali, Maari se ozbiljnije ne mogu suprostaviti njegovoj vojsci. Zato je
planirano da ceo pohod traje samo est meseci i da u zimu sa glavninom vojske
prezimi u Stambolu.
- Nije moje da te savetujem, ali poto vidim da me slua reu ti, a znaj da
nikom sem tebe ne bih. Skloni se na stranu i zaboravi Turke. Niko tvojim
Srbima nee zameriti to niste ili da gubite glave. A kad se Turci povuku, onda
e moi traiti i moliti, pretiti i pritiskati. I dobie sve emu tei.
Jevreji nikad nisu priali napamet. Znao je da Isak govori istinu i da e biti
kako mu je rekao. Upita ga otkud on to sve zna.
- 430 -
- Ve i ovo to sam ti ispriao, rekao sam ti na svoju ruku. Sve Jevreje sam
time doveo u opasnost. Neke od njih si i sam video, zna da se i muve boje. Nije
im ni zameriti. Neki od njih su ovde tek tridesetak godina i svee su rane na
pogrom u paniji. Plae se svoje senke. Dalje ti ne smem priati, jer to manje
zna to bolje, a znaj da ovo to ti govorim stie direktno od sultana.
- A vi, ta e biti sa vama. Vi niste ratnici. Ja deo mogu primiti u Lipovu, ali
ne mogu sve.
- Mi ostajemo i za nas se ne boj. Mi smo u sultanovoj milosti, isto kao to
smo u milosti mladog kralja. Ni jedan Turin nee nam uiniti nita naao. Nae
je da se ne meamo i da pustimo da stvari idu onako kakva je boja volja.
Jovan mu se zahvali, a Jevrejin ode onako tiho kako je doao. Njegova
informacije nisu stigle od bilo koga. Zaista je stigla sa Porte, a sve to je Jovanu
rekao, govorio je sultan. Jevreji su u Stambolu uvek uz sultane imali svog oveka,
od Jakova, koji je bio od velikog poverenja Muhameda, preko Avrama koji je
izmeu ostalog bio glavni zakupnik poreza kod Selima, do velikog Mojsija
Hamona, sada Sulejmanovog linog lekara. Svi su oni imali svoje ljude i svi su
znali sve. Mojsije je ve sada pripremao teren za Solomon ben Natana
Ekenazia, koga je sultan pozivao kad je god neto trebalo odluiti. Preko ova dva
poslednja uredili su da sultan sauva Jevreje tamo gde ih ima, a Solomon je javio
predvodnicima Jevreja po gradovima. Sa tim saznanjima, Isak je doao kod
Jovana.
Jovan u Lipovi ponovo sazva sve svoje ljude. Subota Vrli mu ukratko
ispria sve to je preduzeo, ali i za dolazak plemia iz Lipove koji su neto nauli i
doli da uju istinu. Dao im je tek krta objanjenja a Jovan ako misli, moe kako
hoe. Konano po nekoj kiici stie Jovan Doli, psujui na sva usta banatsku
zemlju koja se lepila za kolske tokove pa je jedva stigao. Dopratio ga je sin Luka
sa dvadesetak dobro odabranih ratnika eljnih borbe. Brzo ga umiri ono to mu je
Jovan kazivao.
- U tebe imam poverenje i treba mi za svakojaka pogaanja. A ako zatreba
dobar si i na sablji. Zato hou da ostane kraj mene i pomogne mi gde to bude
bilo mogue.
I Doli je nesebino pomagao. Jovan popusti i Luki i poveri mu da proe
kroz Srem do obale Save za zadatkom da prati sve to se deava i ako primeti bilo
ta neka odmah javlja. Jedina veza mu je bio Momilo na koga se mogao osloniti.
Za starijeg Dolia je ve imao drugaiji zadatak, stupiti u kontakt sa Tomoriem i
Boiem i biti izmeu njih. Tako e znati kako razmilja kralj a kako velikai.
Doli je odmah zapoeo svoj diplomatski posao. Uskoro njegov kurir obavesti
Jovana da sa njim u Zenti eli da se sretne jedan od Bakia. Do susreta je dolo u
- 431 -
konaku na obali. Stameni mukarac predstavi se kao Manojlo Baki.

Tek kad posedae Jovan se mogao vie raspitivati o Bakiima. uo je i on
za njih, uostalom ko u to vreme za hrabre Bakie nije uo. Priseti se i svog
susreta sa njima i hajduka kojeg im je priveo. Vojvoda Pavle uglavnom se bavio u
Smederevu kod svog prijatelja Ferhat pae, pa je Manojlo zajedno sa braom
vodio veliko imanje. No zbog nekih poslova, Bakii padoe u nemilost velikog
vezira i na Tomoriev nagovor kralj ih pozva u Ugarsku obeavi Pavlu vojvodsku
titulu i nadoknadu za imanja koja je morao ostaviti. Progonjeni od Turaka, zimus
su sa velikom prtljagom preko Dunava preli svi Bakii: Pavle, Komnen, Manojlo,
Dimitrije i Mihajlo. Sa njima su prele i njihove porodice. Tomori je posebno cenio
Pavla i odmah mu je poverio specijalnu misiju. Manojlo to odmah napomenu
Jovanu I nastavi:
- Turci su nam pred vratima, samo to nisu zakucali. Pavle e voditi
nasadiste i biti sa Boievim ajkaima, a ja sam dobio zadatak da ih na kopnu
obezbeujem. Radi Boi te puno hvali i kae da ima malu ali probranu vojsku.
Po ovlaenju kralja, Tomori te moli da nam se pridrui.
Jovan ga je znatieljno gledao. Baki je bio srdaan i otvoren. Ni traga
nadmenosti i uobraenosti.
- Razgovarao sam sa Tomoriem. On zna da ti ne moe narediti - govorio je
Jovan Doli - ali zna i to da dok ne dobije kraljev poziv proie vreme, a vremena
nema. Tomori misli da e Turci udariti preko Beograda pa prei preko Srema u
Baku i onda na sever do Budima. Tako e se moi ukljuiti i Erdeljska vojska.
On eli da se ukljui u odbranu Srema, a kako Turci budu napredovali onda i
Bake. Oko toga ta i kako, dogovorili bi se kad doe. Hteo bi da deluje sa
kopna zajedno sa ajkaima na reci.
Sve ovo je za Jovana bila novost.
- Naa je sveta dunost da se odupremo Osmanlijama. Ja i moji ljudi
sigurno neemo sedeti po strani i ekati da nam popale zemlju.
Baki je bio zadovoljan odgovorom. Pie je dalje inilo svoje, ali Manojlo
Baki ni jednog trenutka nije zaboravljao ta hoe. Na kraju mu Jovan obea da
e se to pre nai sa Pavlom Bakiem i dogovoriti oko svega to je vano za doek
Turaka. Manojlo skoi pa se izljubie. Ujutro jo jednom potvrdie ono o emu su
priali, a Jovan preporui Dolia kao svog pravog poslanika koji e uvek govoriti
ono to on misli. Tako se rastadoe. Doli osta sa Jovanom, pa se jo istog dana
spustie do raseljenog Pecara, sela na pola dana od Zente niz Tisu.
Dolia ostavi u Bakoj da bude u stalnom kontaktu sa Tomoriem i Boiem,
a sa Bakiima neka neguje dobre odnose. On odjaha za Lipovu, a glasnika posla
Momilu da neto stoke pretera u Pecer. Kui ga je ve ekala poruka od
- 432 -
Petrovia da ga eka u Temivaru. Odlui da to pre krene, pa naredi okupljanje

sve vojske. Te noi kad ostade sam sa Ljubicom, naredi joj da mu donese onu
zastavu koju je vezla sa enama. Ljubica mu pokaza lep rad. Vez je bio na kao
krv crvenoj svili. Bila je obrubljena zlatnim nitima, sa ve napravljenim oicama
za dralje.Tano na sredini, ali pruajui se skoro po celoj irini sjajio je grb
Crnojevia. Veliki lovorov venac vezen u zelenoj boji, ispleten tako da unutra bude
tit na kome je u sredini zlatnim nitima izvezen i iatiran veliki dvoglavi orao.
Venac se zavravao zlatnom krunom na vrhu, a dole se suavao u crno izvezeni
krst. Sutradan naredi Bogdanu da pronae dra za zastavu. Kad je konano bila
nametena dade je Radosavu a ovaj nae momka i sveano mu je dade na
uvanje. I pored kiice koja je neprekidno padala, pop blagoslovi ljude I barjak.
Celog dana sipila je sitna kiica, ali ni to nije spreilo popa da potegne iz grada.
Blagoslovi ljude i zastavu. Zastava tako ue u Jovanovu vojsku. A Jovan je
govorio svojim momcima:
- Idemo u rat da se tuemo sa Turcima. Svi se mi dobro znamo. Zajedno
smo hleb jeli i bogu se molili. Vie nego ikada do sada moramo biti zajedno, drati
se jedan drugog jer samo tako moemo savladati silnu poast. Ja vas ne vodim da
ginete, ali e mnogi ostati tamo kuda idemo. Vodim vas da Turke nadjaamo. Ako
budemo sa velikom ugarskom vojskom, onda sa njima, ako ne, napadaemo ono
to budemo mogli savladati. Turcima neemo dati mira. Za nas je ovo drugo
Kosovo i ako bog bude dao neemo na tom Kosovu biti sami, nego e se sa nama
boriti i svi drugi. Sav plen to steknete zajedno emo podeliti a svakog od vas
eka nagrada od 10 dukata kad se povratimo. Bog je sa nama jer se borimo za
krst i pravoslavlje a protiv neznoboaca i nevernika. Neka nam Bog bude svima
na pomoi.
U Stambolu Sulejman je sazvao sultanov divan. Nije to bio Veliki divan12 koga je
vodio i predsedavao mu veliki vezir, a sultan ga u zaklonici pratio, ve divan na
kome je sultan mogao svakog da pogleda u oi, setuje i nareuje, propisuje i
nagrauje. Na njega je pozvao one koji su mu pred ovaj pohod trebali, ne vodei
rauna o rangu i pravima, ve iskljuivo u interesu cilja. Bio je 6.april, topao lep
dan u carskom gradu. Nije bilo mnogo razgovora. Stareine su jedan po jedan
referisale ono to je sultan znao, ali je jo i od njih hteo da uje. Sve je bilo
spremno za golemi pokret vojske ka severu. Sultan e biti na elu vojske a to je
znailo da se ni jedna sitnica ne sme prevideti, jer je sultan imao oseaj da je
nae, vidi i kazni grenika. Svaki koji je govorio, proverio je sve to vie puta jer je
svaka re ostajala zapisana i zapamena. Sada je samo preostajalo da sultan da
znak za pokret. Kad su svi zavrili, sultan ree datum. Mada se niko nije
pokrenuo sultan oseti kako kroz njegove pae i vezire proe nestrpljenje da se
- 433 -
odmah krene napolje i prione na pripreme. Namerno ih zadra jo malo na dvoru

uivajui u njihovom nestrpljenje, a niim to ne pokazujui. Mada tu pred njim,
najviom silom koju su priznavali, u mislima su ve bili meu svojim potinjenim,
nadzornicima, spahijama, begovima i zaptijama, uurbani da sve bude kako valja
i da vojska krene onako kako je nareeno. Kad ih konano otpusti, sultan je bio
siguran da e sve biti spremno onog trenutka kad pojae konja i na njemu izjae
iz Stambola, pa tek onda pree u udobna kola koja e ga voziti daleko na sever.
I zaista kad sultanu 23.aprila privedoe konja, on je znao da sve ide kako
treba. Silna vojska je ve bila tako postavljena da je sultan sa svojom svitom uao
u nju i sa njom srastao kao jedno telo. Nedelju dana ranije, Ibrahim paa je
obavio svoj teki zadatak, zbog kojeg nije spavao, niti je nalazio smirenje. Na put
preko golemog mora poslao je veliku flotu koja bi trebalo da do Beograda stigne
pre sultana i tamo uini sve pripreme koje se od nje oekuju. Srea te je posluao
brodare, veno navikle na oprez i udljivo more, pa ih je poslao ranije i tako im
dao sigurnost da e ono to se mora uraditi, zaista biti uraeno.
Anadolska vojska prela je Dardanele kod Galipolja i utaborila se kod
Drinopolja. Behram je pourio da ne bi sluajno zakasnio pa je zato vrstom
disciplinom drao ljude na okupu kanjavajui i najavljujui bogat plen za hrabre
i sposobne. Sultan je tek jednu no prespavao u Drinopolju, jo jednom pregledao
sastav obe vojske i ve 7. maja krenuo dalje. Sa velikim vezirom Ibrahimom
napred i Behramom nazad, vojska se lenjo probijala pored Marice sve do
Filipopolisa9 kada ne zaboravljajui stare raune, sultan naredi Bahramu da
skrene udesno i pree preko prevoja na Balkanu, a ovaj to uini nemilosrdno
istei sve na ta je naiao. Krajem maja vojska se ponovo okupi u Sofiji, odmori
nekoliko dana pa 4.juna ponovo krenu dalje. Ve 9. juna sultan je bio kod Nia, a
mesec dana kasnije pod Beogradom. Ibrahim paine galije bile su ve krajem
juna rasporeene na potezu od Smedereva do Zemuna.
Negde u to vreme Lukin kurir stie Jovana dok je bio jo u Lipovi. I konj i
jaha samo to nisu pali od umora. Turci su stigli skoro do Beograda. Vojska je
ogromna i svi priaju da je i sultan sa njom. Narod bei preko Save i Dunava i ve
sada im se ne zna broj. Jovan ne asei odjaha u Temivar gde je grof Petrovi
oko sebe okupio srpske plemie. Ve su jedan dan bili u gradu, a Jovan je mogao
samo da uje ta su se dogovorili. Grof Petrovi ga razoara im je progovorio.
Ponovo je mislio da je opasnost preuveliana, to uostalom misli i Zapolja.
- Znamo da e ove godine biti turska vojna, ali ni priblino onakva kakvu ti
misli. Doe u Srem i dalje nee. Smetaju im utvreni gradovi, a i Tomori je
dovoljno jak da ih zaustavi. Svi moramo biti spremni da mu pomognemo ako to
zatreba, ali neku veliku vojsku ne treba okupljati.
- 434 -
Jovan je bio ubeen da je situacija drugaija. To i ree grofu:

- Neu ekati
dok zau sa krvavim maevima pozivati u odbranu
hrianstva. Onda e biti kasno. Ja sam ve spreman. Ako ih ne budem mogao
doekati kao junak, oko u oko, bar u im ivot zagorati da e me pamtiti.
- Nemoj uriti. Za veliku bitku svaki e nam ratnik dobro doi.
- A ta ako velike bitke ne bude, nego nas samo preplave.
U Pezeru Jovanovi ljudi su bili smeteni po prostorijama koje je jo despot
ura napravio. Dovoljno da ne budu napolju. Tako su i pored runog vremena
bili na suvom. Hrane su takoe imali dovoljno, ostalo je jo da se pazi da zbog
nervoze i nestrpljenja ne doe do sukoba meu njima. Bitka se ve oseala u
vazduhu pa je Radosav elnik imao pune ruke posla, ali ljudima nije dao da se
ulee. Nakon nedelju dana stie glas da su Turci u Beogradu, a dva dana kasnije
turski brodovi prevezoe jake ete preko Save. Luka je navodio da je sigurno bilo
preko trideset turskih brodova. Nisu mu verovali za brodove. Turci ih do sada
nisu imali niti su ih u tako kratkom vremenu mogli sagraditi. Ni Radosav u to
nije verovao.
Jovan se pokoleba samo za trenutak. ta ako su i drugi izvetaji bili takvi,
ispae da Petrovi ima pravo. Luka Doli stie iscrpljen tih dana sa potpunim
izvetajima. Ljudi su mu bili omravili, u iscepanoj odei, ali ivi i zdravi. Turci
zaista imaju brodove koje su Dunavom dovukli iz Turske, a sultan je i pored
loeg vremena naredio da se gradi most preko Save. Koliko je blizu Luka prilazio
mostu to Jovan nikad nije saznao, ali je ovaj znao u detalj i koliko ima stubova i
kako su ih pobijali u reku i kako je nadola Sava usporavala graditelje. Stie
konano kurir i od Petrovia. Poruivao je Jovanu da eka dok ne stigne
erdeljska vojska sa Zapoljom na elu. Kad stie jo nekoliko Lukinih momaka
koje je ostavio u Sremu sve je bilo jasno. Turci su sa sultanom u Sremu, kreu
uz Dunav prema Slankamenu, a manje jedinice se ire prema utvrenim
gradovima.
Za samo nekoliko dana Turci su uverili maarskog kralja i plemstvo da su
godinama imali pogreno miljenje o njima. Niti su Turci bili primitivni, niti su
tako nastupali. Za njih Sava i Dunav nisu bile nikakve prepreke. Umesto da
prebace nekoliko hiljada boraca, oni su reku preli suvim putem, preko mosta.
Jedinice koje su imale zadatak da tite gradnju, ostale su potpuno neiskoriene
jer niko nije ni pokuao da omete gradnju. Tako su june granice Ugarske bile
preputene same sebi i srei. Turci su se uzdali u znanje, vetinu i sada su bez
rtava stigli na teren odakle mogu kuda hoe. Pred njima je stajala Maarska u
kojoj jo uvek veina plemia nije verovala da su Turci na donjim granicama i da
ih toliko ima. Pouka koju su hriani dobili na Kosovu, nije ozbiljno shvaena.
- 435 -
glava 17.
MOHAKA BITKA

Promoter:

- 436 -
Bio je 10. juli 1526. godine. Odred od 100 konjanika dojaha do Dunava
nasuprot Petervaradu. Vodio ih je Jovan Crnojevi. Odmah ka njima krenu
patrola od tri jahaa, koja izroni iza nekog zemljanog anca. Svi se uputie za
onom trojicom. Tu nasuprot Petervaradu nalazila se glavnina Tomorievih snaga.
Biskup je bio srean to je neko stigao iz Bake. Pomalo cinino promrlja sam
sebi da je Srbin doao da spasava ugarsko kraljevstvo. Nije mu to ni malo
smetalo da bude zadovoljan to ga vidi. Dva ratnika se srdano pozdravie.
Tomori je podno Petervarada imao tek neto vie od 2000 ljudi. Nije bilo mnogo
oklopnika, ali je imao skoro 500 konjanika. Redovno je na drugu stranu slao
izviae pa je imao taan uvid u tursko kretanje. Na njegovom asketskom licu
videla se zabrinutost.
- Turci su pod Slankamenom. Samo u velikoj koloni ima preko 100.000
ljudi. Idu prema Petervaradu, a kuda e dalje niko ne zna. Ja imam dosta
ranjenih jer smo dali veliku bitku kod Zimonja1, ali smo se morali povui.
Petervarad e pasti, ali e koliko toliko zadrati Turke. U tvravi je suvie malo
ljudi da bi mogli odoleti topovima. Ni sa ovim mojima ako bi preli preko, nita ne
bi uradili. Ja sam bedeme postavio i jo u ih postavljati samo da je vie ljudi.
Tomori je bio ljut.
- Nema pojaanja. Svi kao da neto ekaju. Ja sam izvestio kralja i neke
bliske plemie, traei da se odmah neto preduzme, ali sam dobio odgovor da ne
napadam na Turke ve da spaavam ta se spasiti moe. A ta da spasavam ako
Turci sve zauzmu?
Pohvali Jovana to je doao, jer sada je svaki ovek vaan. Obavesti ga da je
Radi Boi sa svojim ajkaima negde oko Slankamena, a Pavle Baki oko
Ujlaka. Koliko on zna i Turci imaju svoje ajke, pa ni njima nee biti lako, a
pitanje je da li e uopte moi pomoi nekome na kopnu. Kralj Lajo sve zna, a
vlastelu kao da sve to puno ne interesuje. Njemu je nareeno da nikako ne prelazi
preko Dunava sve dok Dravni savet ne donese odluku. Gledajui te noi u
Tomorievom logoru kako kia pada, Jovan se po ko zna koji put pitao, zar je
mogue da niko sem ovog katolikog biskupa ne shvata ta se deava.
Neko je ipak shvatao! Te noi u kraljevskoj palati u Budimu, mladi Ludovik
je sedeo sam sa kraljicom. Ceo taj dan proveo je sa najveim glavama Ugarske.
Nita nije bilo kao to je on hteo, a morao je sluati i uvrede koje su mu neki od
njih direktno govorili. U ruci je imao Tomorieve izvetaje sa granice, ali kao da
niko u njih nije hteo da veruje. Ophrveni surevnjivou, zavidni jedan na drugog,
raspravljali su oko toga ko koliko vojnika moe dati ali i najvie, ko e sa vojskom
komandovati. Kad ree da e on, a zapovednike e odrediti, velikai se skoro
zasmejae. Svaki od njih je verovao u svoju snagu i nadmo nad drugima. Kralj
- 437 -
je tu bio samo figura i nita vie. Ni jedan mu to nije rekao, ali je to oseao iz
njihovih pogleda. Da nesrea bude jo vea, moni Zapolja nije mislio da treba
doi, jer je navodno imao svojih problema u Erdelju.
Kraljica Marija je znala kakva ponienja doivljava njen mu. Nije kudila velikae
a njemu otvoreno drala stranu jer se plaila da ga ne povredi. Sad kad su bili
sami, uputala se sa njim u dug razgovor oko toga ta moe Turska sila i koliko je
zapravo jaka. I ona i Ludovik su mislili to i velikai kada je maarska konjica
bila u pitanju. Pet hiljada maarskih tekih oklopnika vredilo je kao etiri puta
vie Turaka. Ali to je ipak bila tek kap u moru, jer su Turci prema Tomorievim
reima imali 100.000 ljudi. Kralj se teio da je Tomori verovatno preterao, a i ko
zna koliko je meu tim ljudima onih koji se ne bore. Bio je ubeen da se sa
30.000 boraca moe suprostaviti Turcima, posebno ako bude u prilici da izabere
teren. Za sutra je zakazao sastanak koji e valjda doneti i neko reenje. Kralj je
znao da vremena nema, a plemii su se ponaali kao da Turaka nema.
Gledajui u kiu koja je padala, mladi kralj je morao priznati da je kraljica
pre tri nedelje bila u pravu kad mu je rekla da mu otac nije ostavio kraljevsku
krunu u naslee, ve samo jednu teku golemu muku. Ali kraljica je govorila jo
neto to mu se stalno vraalo u glavu, on je Ludovik a ne Lajo. Pametna
belijka znala je o Ludoviku Prvom sve to se moglo znati. Priala je o mudrom
vladaru koji je znao vladati i drati velikae u pokornosti. Mada je i mladi Ludovik
dosta toga znao, kraljica je spretno podgrejavala njegovu samouverenost svesna
da bez te i takve sigurnosti mladi Ludovik nikad nee mai dalje od dodvorake
uloge kakvu je imao njegov otac. Kad se svojevremeno Vladislav otimao o ugarsku
krunu, odrekao se maltene svih kraljevskih prerogativa u korist velikaa. A
velikai su od 31. take Zlatne bule napravili sebi dravu u dravi, jer su se mogli
odupreti kralju kad god su hteli. Pa i sada pred opasnou koja se nadvila nad
zemljom kralj je raspolagao samo sa svojim banderiama a jasno je utvreno
koliko konjanika moraju spremiti banovi, grofovi i vojvode. Danas kad je svima
bilo jasno da Turci nadiru na sever, kralj je bio nemoan da bilo ta uini. Marija
Austrijska gledala je dalje od svog jo uvek neiskusnog mua. Dok su se na dvoru
i oko dvora vodile prave bitke za poloaj, uticaj i zlato, diskretno je pomagala
Verbociju da bude izabran za palatina i to se odmah osetilo na prihodima
kraljevskoj kui. No, ni ona nije bila u stanju spreiti sve smicalice i ponovni
povratak Itvana Batoria na to vano mesto. I sve je opet bilo po starom, jer je
Batori nastavio svoju politiku od ranije, trudei se svim silama da od dvora to
vie udalji Zapolju i njemu sline i jake. Sve je to ve poelo liiti na graanski rat
u kojem je jedino kralj bio na vetrometini. Mariji su trebali saveznici na koje bi se
mogla osloniti. Dolazak Turaka moda je bila prilika da se oslobodi onih koji su
- 438 -
im sisali krv. No Ludovik tu tvrdoglavo nije bio spreman ni za kakvu politiku.

Hteo je rat i lino dokazivanje. Bio je ubeen da e se samo tako njegova sluati.
Sulejman je u svom adoru radio isto to i Ludovik, gledao je kako kia
pada. Nita mu to nije znailo. Uvek je sve to bilo uplanirano i u nekoj bojoj
raunici. Alah hoe da kia pada, zato pada. Ve odavno je vojska bila podeljena
na tri dela i sada je svaki radio onako kako je on zamislio. Alahovi ratnici ve su
opkoljavali gradove po Sremu, drugi su krenuli uzvodno Dunavom, a patrole su
krstarile itavim prostorom izmeu dve reke odlazei na zapad preko Bosuta. Bez
obzira na kiu uskoro e predhodnica krenuti napred do sledeeg odredita, kuda
su ratniki odredi ve proli i poistili sve pred sobom. Njegovi ratnici ve su
doprli do Petervarada, utvrenja na Dunavu, koga u jednom naletu nisu mogli
zbrisati. Sad su obilazili okolinu, lomei otpor gde god ga je bilo. A u Petervaradu
je glasnik sa ponudom za turski mir, bio odbijen. Znalo se da e tvrava pasti.
Turci su polako privlaili topove ka tvravi, ekajui da kia stane. Nije vano
koliko e se tvrava drati. Tue je dok ne prestane pruati otpor.
Sultana nije zanimala sudbina onih koji su mu se nali na putu, rat je. Za
razliku od svoga oca, on je svima slao svoje ljude nudei mir. Za odgovor je uvek
davao malo vremena, jer ga nije bilo. Potovao je Kuran Borite se na putu bojem
protiv onih koji budu na vas zaratili, no ne inite nepravdu udarujui prvi.
Sulejman je zato nudio mir. Umesto obeanja, glasnici su na pitanje o daljoj
sudbini odgovarali da e ih obasjati sultanova milost. Retko ko je tu milost
oekivao. A Sultan je potovao obeanje mada je malo ko to znao. Deo se spremao
da prui otpor, drugi je beao dalje. A oni retki koji su ostajali i prihvatili turski
mir, bili su iznenaeni da su dobijali vie nego to su se nadali. Turski mir je
mogao pogaziti samo onaj ko ga je prihvatio ili ga je mogao prekriti sultan. Niko
drugi. U svakom sluaju, reakcija je bila strana. Sultan je nemilosrdno gazio one
koji njegovu ne potuju, bili to vernici ili nevernici. Tu oprosta nije moglo biti. Pa i
oni bednici koji su se vukli za vojskom poput pasa, znali su da ono to sultan
ostavi ne smeju dirnuti. To je bilo sveto.
Kia sutradan prestade i silna sultanova vojska poe se valjati prema
Dunavu ka Petervaradu. Drugi deo pod vostvom Berhama razlivao se poput reke
u prolee kroz Srem, obilazei ono to nije mogao unititi u prvom naletu i
ostavljajui ta ostrva jedinicama koje su imale topove i sprave za opsadu. Pred
Petervaradom, Sultan se namerno zadrao. Nije to bilo utvrenje koja je njemu
neto posebno znailo, ali hteo je da na delu vidi jednog od svojih mladih
komandanata. Telal je pozivao branioce da otvore kapije i poklone se silnom
sultanu. Tvrava e biti unitena ali ko god sada izae moe ii kuda eli a da mu
dlaka sa glave ne zafali. Branioci zatraie da odgovore do sutra ujutro, a emisar
- 439 -
kao da je bio spreman na to, odmah prihvati. Iste veeri ve podalje od

Petervarada Sulejman naredi velikom veziru Ibrahimu da Koi bej uniti tvravu.
Branioci su samo traili vreme, a na predaju nisu ni pomiljali. A ako se posle
budu hteli predati, treba prihvatiti, vezati ih kao roblje, a slabe pobiti. Prvi dan
topovi su nemilosrdno razarali zidove stvarajui bree u njima. Ve narednog
dana, Turci svu paljbu usmerie na te bree irei ih, da bi po podne jurnuli u
grad, ustro lomei otpor branilaca. U suton javie sultanu da je grad osvojen i da
ima malo zarobljenika. Desetoricu pustie na slobodu da priaju o velikoj
sultanovoj sili, a ostale pobie. Sultan je pored malih tvravica prolazio skoro ih i
ne opaajui. Janiari jo nisu okrvavili sablje, a Anadolska vojska jedva da je
uestvovala u sukobima. Sve tvravice istio je Ibrahim sa Rumelijskom vojskom.
Tek kasnije e Anadolci dobiti priliku da se pokau i izbiju na Dravu. Kia
ponovo poe. Ovog puta bila je jaa praena munjama i gromovima. I mada je
teren uz Dunav kuda se silna vojska kretala bio tvrd, ipak pod Ujalak, stigoe tek
30. jula.
Ti dani od pada Petervarada do dolaska pod Ujlak, protekoe na ugarskoj
strani kao u bunilu. Tomori i Jovan sluali su kako Turci razbijaju Petervarad,
nemoni da pomognu braniocima. Prikupljeni seljaci nisu bili dovedeni da ratuju
ve da prave grudobrane. Niko nije bio siguran kuda e Turci proi i kojim e se
pravcem kretati. Sa druge obale posmatrali su kako se turski adori pomeraju uz
Dunav, a ono malo otpora koje su pruali manji gradovi, Turci su sistematski
lomili. Ali gradove nisu palili. Tomori je gunao da ih uvaju za sebe. Stie mu i
vest da se Maari okupljaju u Tolni i da e Turcima dati dostojan otpor.
- Kako god raunam nee biti dovoljno ratnika. Samo ako bi poveli i
slobodne seljake, onda bi nas bilo toliko da nam Turci nita ne bi mogli. Ali nee.
Nai plemii se vie boje naoruanih seljaka nego Turaka. Niko od njih ni da doe
da vidi svu ovu silu koja e na sever. Vie vole da misli da ih je manje. Jadni
kralj...
I zaista je bio jadan. Ceo taj mesec kralj je preklinjao i molio plemie da se
iskupe i spreme za borbu. Naredio je da se sva vojska jo poetkom meseca okupi
u Tolni, ali je odziv bio slab. Batorijeva kratkovida politika kao da je zatrovala i
ono malo potovanja kojeg je bilo prema nosiocu krune Svetog Itvana. Najgore je
bilo to se palatin i pored oigledne opasnosti nije snalazio i traio reenja, ve je
istrajno ostajao pri tome da nekim plemiima ni po koju cenu ne treba dozvoliti
pristup do kralja. Videi sav taj haos, kralj je na kraju na svoju ruku naredio da
se pozovu slobodni seljaci a posebne izaslanike je mimo palatina Batoria, poslao
srpskim plemiima traei njihovu pomo. Najvie je raunao na grofa Petrovia,
verujui da ve samo on moe povesti sa sobom nekoliko hiljada ratnika.
- 440 -
Dolo je vreme - pisao je kralj - kada moramo zaboraviti sve ono to nas je
razdvajalo i posvetiti se samo jednom cilju, odbrani Ugarske. Turci rue nae
gradove, unitavaju sve kriansko, zato nema preih poslova od ovoga. Vi kao
iskusan ratnik i veliki pobednik nad Turcima, puno moete doprineti da nae
snage budu jae i spremnije za odlunu bitku. Ja lino u komandovati svom
vojskom a Vama garantujem komandu nad vaim Srbima i niko drugi se u to
nee niti sme meati. Ako bog da pa se svi na vreme iskupimo Turcima bi mogli
dati bitku na reci Karao, gde je teren koji nama odgovara, a posebno vaoj
iskusnoj srpskoj konjici. Zato pohitajte sa to veim brojem vaih Srbalja na ovu
stranu, a ja vam se bogom kunem da sve to sada uradite nikad nee biti
zaboravljeno. Grofu je pismo odneo kraljev poverljiv ovek a pismo je grofu bilo
predato krajem jula meseca.
Kralj je istovremeno Tomoriu poslao poruku da reku ne prelazi ni u kom
sluaju, ve samo da udari na Turke ako bude hteli preko Dunava. Treba uvati
ratnike za odlunu bitku. Sa nekoliko plemia oko sebe, uglavnom mlaih, koje je
uspeo provui pored samoljubivog Batoria, kralj je sve vie shvatao sutinu
turske najezde i pokuavao da razmilja najbolje po svoju zemlju. Na svoju alost,
suvie je malo ljudi bilo na koje je mogao raunati. I pored svega, Srbi su mu se u
prvom trenutku najbolje odazvali. Radi i Baki su podigli celu ajkaku i sa
ajkaima naneli Turcima nekoliko poraza odmah po iskrcavanju. Povlaili su se
prema severu dobro motrei obale i pomaui kome se moglo pomoi. Otposla im
nareenja da sve ostave i idu na sever. Nadao se da e mu ajke pomoi pri
prebacivanju vojske preko Dunava.
Jovan je za to vreme odjahao u Pezer. Svi ljudi su bili na okupu, spremni za
pokret. Kratko ih umiri da jo treba ekati dok se maarska vojska ne iskupi.
Subota Vrli mu nasamo saopti da od velikog sepekog vojvode ne treba mnogo
oekivati. Jednim uhom je Jovanov lagofet sluao ta se deava u Lipovi, a tamo
se sa sigurnou verovalo da Zapolja nee u borbu i da ima dogovor sa Turcima.
Jovan u te prie ipak nije mnogo verovao. Zapolja nije bio izdajnik i pored svih
svojih naravi i silnih nikad dovrenih okraja sa palatinom na dvoru.
Konano je i u svest maarskih plemia poela da ulazi misao da je kralj u
pravu. Mada sa zakanjenjem kretali su prema Tolni. Sa sobom su nosili sve ono
to im je trebalo za udoban ivot, a naravno vodili su i ratnike. Kolona zaprenih
kola praena velikim grupama jahaa kretala se ka Dunavu. I ajke su ve bile
tamo da pomognu pri prelasku, ali su vlastela rae koristila skele. Rasporeivali
su se izmeu reice io, Dunava i Tolne koja se nalazi tek nekoliko kilometara od
reke. Naravno svako za sebe i sa sopstvenom organizacijom logora. Pa ipak,
susreti su bili esti, a vesti o Turcima razmenjivane su i uporeivane. Najvie je
- 441 -
kasnio onaj ko je ovo okupljanje i zakazao - kralj. Njega je muio problem

erdeljaca. Zapolja kao da je u zemlju propao, a samo je on trebalo da dovede
dvadesetak hiljada ratnika na koje je kralj raunao. ekao je Zapoljin odgovor.
Razoaran, saznade da se ovaj sa vojskom nalazi u zapadnom Erdelju. Lajo,
kako su ga Maari sve ee oslovljavali, odasla Baija kod Zapolje sa nalogom da
mu se odmah pridrui sa svom raspoloivom vojskom. Zapolja lepo doeka Baija
i prihvati kraljevu naredbu, pa ak pohvali kraljevu ideju da se Turci doekaju
kod Tolne. Zapolja je samo jedno molio kralja, da nigde ne ide iz Budima, a da e
on preuzeti svu komandu nad vojskom. Predlagao je da se neke jedinice
maarske vojske spuste sve do ispod Bodroga i spale sve iza sebe. Tako e Turci
naii na zgarita pa mogu jesti i piti samo ono to su poneli. Bai se vrati
zadovoljan, a kralj po Batorijevom nagovoru sve to odbaci i sam krenu ka Tolni. I
pored obeanja, velikom sepekom vojvodi se izgleda nigde nije urilo. Opasnost
po svoje krajeve nije oseao, a verovao je da Turci previe na sever nee ii.
Naredio je okupljanje u Tordi za 15.avgust kako bi ve narednog dana mogao
krenuti, a gro njegova vojska ekao je pokret u Sepeu. I plemii su kasnili iz
ovog ili onog razloga, pa je okupljanje bilo sporo. Sate i sate on je provodio sa
Georiusom, ali nita od tih razgovora nije izlazilo iz sobe. Zapolja je imao svoje
planove! Kad mu stie Petroviev emisar i obavesti ga o onome to mu je kralj
pisao, on ga najpre umiri, pa napisa grofu pomirljivo pismo u kome je posebno
naglaavao da je sve to sa Turcima previe naduvano i da mu on savetuje mir i
razum. Kad njegova vojska tuda naie neka onda krene i Petrovieva. Zajedno su
jai.
Jovan se iz Pezera vratio na vreme da bi sa Tomoriem gledao kako Ujlak
pada. Ponosni grad se dugo dimio, pa onda iz njega sunue u nebo plameni jezici.
Tomoriu je bio ljut i razoaran. Tek neto ga raskravi dolazak Radia Boia koji
u pratnji malog odreda dojaha na jug. ajke su mu bile na severu kod Bodroga,
ali nije mogao podneti neizvesnost pa je dojahao da vidi ta se deava. Ispria da
su se Turci hranom snabdeli sa teretnih laa koje su plovile ak iz Stambola do
Beograda i tu su istovarane. Sa njima je bilo i neto ratnih ajki uglavnom
povuenih iz Vidina, i one koje su pratile teretne brodove od Stambola.
- Videli smo kako se to u Beogradu i Zemunu pretovara na ogromna kola
koja vuku volovi i bivoli. Tako neto jo nikad u ivotu nisam video. Kad to
dovuku tamo gde treba, onda volovi i bivoli postaju hrana. uva ih toliko vojnika
da je nemogue prii. Vie vojnika uva hranu nego sultana. A da mi je onoliko
ajkaa koliko Turci imaju enegirlera i oglanlara, druga mi pomo ne bi ni
trebala.
Radi i Baki imali su oko 1200 ljudi. Sve su to bili probrani i dokazani
- 442 -
borci, ali turska nadmo bila je prevelika. Drugog dana nakon pada Ujlaka,
8.avgusta Turci digoe atore i u tiini krenue ka severu. Tomori odmah naredi
da se kree. Iao je drugom obalom paralelno sa Turcima i mada su Turci dobro
pazili na reku, Tomorievi ljudi uspevali su da dopru do druge obale i utvrde ta
Turci rade. Sotin je pao skoro u prolazu jer ga je najvei deo vojske obiao i
ostavio malim odredima da ga dokraje. Turci nisu usporavali. Sa sultanom koji
im je duvao u potiljak, turske pae i zapovednici, nisu sebi dozvoljavali luksuz
da izgube ni jedan dan, sem onih koji su bili predvieni za odmor. Tako je 12.
avgusta pao Vukovar a dan kasnije Borovo. A predhodnica je ve tukla po osekoj
tvravi. Otpor je bio estok ali kratak. 14.avgusta Turci izbie na Dravu
neometani od nikoga.
Tomori posla izvidnicu daleko na sever, da ih sluajno tu ne bi ekalo
iznenaenje. Pre polaska sazva ratni savet na koga pozva Radia i Jovana. Bilo je
nekoliko plemia i Tomorievi komandanti. Biskup iznese situaciju onakva kakva
jeste, pa naredi Jovanu da pokupi svoju vojsku i krene ka Bodrogu. Ujutro
pratei Jovana po kii koja je ponovo poela padati, Tomori ga zamoli da sve to
je video ispria Petroviu ili da mu nekako poalje poruku. To vai i za druge
srpske plemie sa kojim se bude susreo.
Sa Jovanom u Pezer stii i sunce. Raspoloenje se odmah popravi. Ispria sve to
je video i kako je i obeao posla glasnika Petroviu. Nije se imalo gde uriti, pa
saeka odgovor. Doe 16. avgust. Petrovi je javljao da je u kontaktu sa Zapoljom
i da e saekati njegovu vojsku pa e onda zajedno ka Tolni. Jovanu savetuje da i
on tako uradi, ali ne mora, neka odlui kako misli da je najpametnije. Jovanov
ratni savet jo iste veeri odlui da se nema ta ekati. Narednu jutro krenue ka
Bodrogu. Kod Zobnatice pridrui mu se hajduk Momilo. Svi njegovi su bili sa
njim. U Bodrogu uz pomo ajkaa pree sa vojskom na drugu obalu. Bio je 22.
avgust. Leto se bliilo kraju. Tomoria lako pronae. Biskup je napravio lukobrane
na oko petsto koraka od reice Karao, taman tamo gde zavrava movarno tlo i
zapoinje suvo. Turci su da bi doprli do njega morali kroz movaru. Jedino mu se
nije svialo to je s druge strane reke, upravo tamo odakle Turci treba da naiu,
bilo brdace sa kojeg se topovima lako moglo tui po lukobranu i jo puno dalje.
Tomori se taman vratio sa izvianja kad Jovan ujaha u logor. Tomori ga obavesti
da ima jo jedan lukobran na sat hoda odavde isto na reici i da ga je utvrdio
arkanji. Ree mu I da sve to se o Turcima pria, istina je. Znao je ta se deava
I na maarskoj strani. Kralj je krenuo iz Tolne ka jugu zadravajui se tek toliko
da se neko prikljui. Proao je Baju i za koji dan bi trebao biti kod Mohaa. Batori
se ve nekoliko dana epuri na zbornom mestu. Kralj se jo nada Krsti
Frankopani i jo nekim plemiima iz Hrvatrske i naravno Zapolji. Ali za sada,
- 443 -
Perenji je jedini erdeljac koji se nalazi na ovoj strani Dunava. Sa njim je i dosta
Srba. Sa kraljem e doi i Baani koji je digao svoju vojsku. Na kraju Tomori
predloi Jovanu da mu se pridrui dok kralj ne odlui drugaije.
Uvee 24. avgusta kralj stie po pljusku u Moha. Kao da se nebo otvorilo i
Jovanovi su samo zahvaljujui snalaljivom Momilu koji je navikao iveti u
prirodi, mogli zahvaliti to su ostali suvi. Veto kako to samo znaju hajduci,
napravili su neke trare, koje ni na ta nisu liile, ali vodu nisu proputale. ak
im je i kuhinja bila dobro pokrivena. Sa drugom vojskom ve je bilo problema.
ak se ni Tomorievi ljudi nisu snali, a nekolicina njih je preutno dobila smetaj
pod Momilovim nastrenicama. Cvetkovi momci nisu bili raspoloeni kad su se
vratili sa izvianja. Donesoe vest da su Turci preli most. Ima ih toliko da su tri
dana prelazila sve u velikim kolonama pa su jedva preli. Broja im se ne zna.
Jovan odmah izvesti Tomoria o onome ta je saznao. Sutradan 26. avgusta, ode
sa Tomoriem na ratni savet.
Mladi kralj je sedeo u elu stola, bled, ali odluan. Imao je iza sebe
dvadesetak hiljada boraca a nadao se da e ih jo pristii. Za proteklih est
meseci kralj je potpuno sazreo i od mladia se pretvorio u vladara. Otvori ratni
savet i zatrai od plemia da kau ta imaju. Plemii zaagorie. Bilo ih je
tridesetak za stolom, a pored velikih doli su i oni kojima je vojska koju su doveli
bila prava preporuka. Meu te je spadao i Jovan. Jovana iznenadi kaloki biskup.
Najpre zbog toga to nije otiao da sedne na mesto koje mu je pripadalo, u blizinu
kralja. Ostao je uz Jovana. Zaudo ekao je da se svi izreaju pa da tek onda
uzme re. To mu nikada nije bilo svojstveno. Progovorio je tek kad ga kralj prozva.
- Znaemo ta nam je initi tek kad doe Zapolja. On ima vojske kao svi mi
zajedno. Ako doe idemo da rasteramo Turke, a ako zakasni idemo da izginemo u
slavu boga. Znajte da su Turci preli Dravu i da se njihova predhodnica ve nalazi
tu pred naim nosem. Nema vremena za ekanje.
Tomori je to znao i oseao. Svi su mu za stolom poverovali. Kralj upitno
pogleda u Jovana i kad ga Tomori predstavi kratko iznese svoje:
- Ja se borim protiv Turaka od kada znam za sebe. Ovde sam doveo onoliko
ljudi koliko sam imao, petsto. To su najbolji borci koje znam, spremni i sposobni
da se uhvate u kotac sa duplo jaim neprijateljem. Doli smo da branimo dravu
u kojoj ivimo, jer je sad vreme kada je moramo braniti. Ja, moji Srbi i Maari
neemo se obrukati na bilo kom zadatku.
Niko nije glasno protestovao, ali Tomori se oseti prozvanim da objasni zato
je Jovana pozvao ovde:
- Ja se borim protiv Turaka tri godine, a on otkad zna za sebe. Vie je
koristi uinio ugarskoj dravi nego stotine drugih. A inie i dalje. Ni sada nee
- 444 -
odstupiti.
Kralj zadovoljno potvrdi glavom. Ostalo je da se vidi gde treba dati bitku.
Svi se sloie da to ne sme biti na reci, jer tamo ne moe delovati maarska
konjica. Ti su poloaji do sada bili dobri samo da spree ulazak manjih odreda.
arkanji i Tomori se sloie sa odlukom i jo istog dana e dati naredbu da vojska
pree na nove poloaje. Natezanje oko toga gde e koja vojska biti i ko e kada
udariti potraja sat vremena. Na kraju se dogovorie, ostavljajui mesto i za
Zapolju. Kralj obavesti ratni savet da e ih ponovo sazvati im bude vie znao.
Obeanje je ispunio 28. avgusta. Toga dana Tomori je ve imao prvi sukob sa
turskom predhodnicom. Povukli su se i jedni i drugi sa malo rtava. Turci su
sada znali gde e biti taka otpora: Mohako polje! Tomoriu to nije bilo drago jer
e Turci moi odrediti taktiku kako da udare.
A Turci su pristizali naizgled bez nekog vidljivog plana. Velika vojska se
polako gomilala po obodima polja. Nikakva uurbanost se nije primeivala.
Gledajui spreda, sve to nije izgledalo ni tako veliko ni tako strano. ak se ni
adori nisu videli. Prednja turska linija iznosila je nepun kilometar i sastojala se
od peadije. Tek tu i tamo videli su se manji odredi konjanika kako brzo jezde i
premetaju se sa jednog mesta na drugo. Ni turskih topova o kojima je Tomori
priao, nije nigde bilo.
Kralj ponovo otvori ratni savet, iznese ono to je doznao i zamoli plemie da
se izjasne. Svi su tog dana bili veliki stratezi. Hteli su na Turke ali na sto
naina. Na kraju se sve svelo na to da e oklopnici udariti direktno na sultana i
reiti bitku. ak ako napad potpuno i ne uspe, Turci sigurno nee imati snage za
kontra udar. A ako pokuaju narednog dana, Zapolja e dotle ve stii. Jedno je u
svim tim planovima bilo vidljivo, Maarima nije nedostajalo hrabrosti i
odlunosti.
A na ratnom savetu, Jovan je prvi put uo Pavla Bakia.
- Turci od nas oekuju ba ovo to predlau potovani plemii - govorio je
srpski a prevodio jedan od Maara - Ne znam zbog ega, ali Sulejman e sigurno
isturiti svoje janiare i doekati nae oklopnike onako kako se mi sada ne
nadamo. Videete, sultanov tabor e biti tako oznaen da ga slepac moe uoiti.
Navlae nas da krenemo u tom pravcu, jer su sigurni da e se odbraniti. Oni
dobro znaju da e mnogi u tom napadu izginuti, ali kad jednom opkole napadaa
onda je sa njim svreno. Pobie sve do poslednjeg. Ja znam da je ispred sultana
najbolja peadija na svetu. Oni znaju kako zaustaviti nae konje, kako oboriti
oklopnika na zemlju i kako mu prii. Nita oni to se ratne vetine tie, ne rade
sluajno, pa ni ovog puta. Predlaem vam da mi postavimo prepreke, ima hvala
bogu dosta kola, pa neka Turci juriaju na nas, a mi da njih doekamo kako
- 445 -
dolikuje. Za sve imamo vremena i postaviti prepreke i pametno rasporediti strelce

i saekati Zapolju.
Plemii zaagorie, ali to ne omete Radia Boia da se odmah sloi sa
predlogom. Baki pogleda u Jovana, a ovaj potvrdno klimnu glavom.
- Moda e ih sve to zaustaviti, pa e odloiti napad, a nama je svaki dan
velik kao nebo. - Odmah se amor povea, sve dok ne ustade jedan plemi sa
obala Balatona.
- Mi nismo kukavice i nismo zato ovde. Udariemo na Turke onako kako
dolikuje nama hrianima. Udar nae konjice iznenadio bi i one koji je gledaju
ve decenijama, a kamoli Turke koji e je tek sada osetiti.- Obrati se kralju Javljeno mi je da slavni hrvatski vitez Krsto Frankopan samo to nije stigao da
nam se pridrui. On je sada u Sekevehervaru i ve je krenuo ovamo. Bie tu za
bitku.
Jedan od barona iz Baanieve grupe ustade ponosno sa stolice
- Imamo najbolju konjicu i najbolje ratnike. Njihovi odrpanci nas nee
zaustaviti, pa makar ih bilo i dvadeset na jednog. Kad sutra zablistaju nai
oklopi, polovina Turaka e se sama razbeati. Ja u sutra dopreti do sultana i
vezanog ga privesti do kralja.
Uz buno odobravanje plemii odadoe priznanje predlagau. Svi zautae
kad re ponovo uze Tomori.
- Plemeniti kralju, gospodo vitezovi. Bog nam je dao razboritost i hrabrost.
Mi danas izgleda imamo samo ovo drugo. Pred nama je velika sila, najvea na
svetu. Sila koja ve dvesto godina nita drugo ne radi nego ratuje. Ja sam za
jurii, uvek sam bio za juri. Tako se vidi koja vojska koliko vredi, ali danas vam
moram rei da moramo imati vie razboritosti nego ikada. Mi danas ne
odgovaramo samo bogu, jer ako poginemo eka nas carstvo nebesko, ali ta eka
ovaj narod i ovu zemlju. Njih ekaju muke ovozemaljske, koje se sa nikakvim koje
vi znate, ne mogu uporediti. Svi vi koji ste ovde doli hrabri ste ljudi sa hrabrom
vojskom, ali nama je danas potrebno vie od hrabrosti. Potrebna nam je mudrost.
Ako naa konjica uspe da se zabije u njihovu, ili da se probije u peadiju, mi smo
bolji, ali ako nas doekaju janiari, znajte da e hiljade i hiljade njih izginuti, ali
nae konjice nee biti. Zato moramo razmiljati drugaije, ne kako hrabro
poginuti, nego kako pobediti. Slavni srpski junak Pavle Baki ve je rekao svoje, a
ima tu jo ljudi koji su se tukli sa Turcima. Njih treba da ujemo i onda da se
dogovorimo kako ratovati. Sa erdeljskim vojvodom biemo jo jai, pa bi i njega
trebalo doekati. Zato ne treba uriti.
Ljudi se zgledae. Do sada je uvek Tomori bio taj koji je predlagao udar i rat
do istrebljenja. Prvi put su ga uli da razmilja drugaije. Radi Boi je bio za
- 446 -
palisade i za to da se saeka Zapolja i da se tek onda Turcima da bitka. Boiev

predlog naie na odbijanje, pa ak i povike da Maari nisu kukavice i da Turke
treba unititi. Grof Erdedi se odmah prikloni tom stavu. Maari se, ree grof ne
bore kao Srbi. Maarska konjica je najbolja i niko je na svetu ne moe zadrati.
Palatin Itvan Batori uze re. Priao je svima a obraao se Tomoriju. Bio je za
udar i za herojstvo jer se Maari samo tako znaju boriti. to se velikog vojvode
tie, taj po njemu nee ni stii ovamo jer se iz Erdelja samo izdaja moe oekivati.
Na kraju pogleda u Tomoria.
- Presvetli je uvek znao ratovati i boriti se za prava Maara i nae istinske
jedine vere. U srcu i u dui nadbiskup nosi svakog Maara, svakog ratnika. Ali...
mi znamo da se Srbi neprekidno obru oko vas, ko zna ta su vam podmetnuli i u
ta vas ubeuju. Kao da je va ma otupio, a hrabrost i odlunost splasnuli. Ako
je tako, neka se vojska prikljui nekome drugom, jer nam je sada svaki ovek
potreban.
Ustade ponovo Tomori, biskup i ratnik. Nikada nije znao sauvati
hladnokrvnost i prei preko uvrede. Glas mu je bio piskav a usnice stegnute. Bio
je direktno prozvan i oseao je kako aludira na njegovu hrabrost. U njegovim
reima sada vie nije bilo razuma. Govorio je ratnik.
- Maari, bog je sa vama danas i uvek. Nikakva nas sila ne moe pobediti,
a kamoli nevjere. Mi se znamo boriti samo asno i tako emo udariti i sada. S
bogom u pobedu. A to se Srba tie, znajte da oni brane sebe i svoje isto kao to
to rade i Maari. Jesu druge vere, ali su nam braa po Hristu. Ako neko ovde
drugaije misli, to odmah mora napolju i dokazati. Za svakog od njih ja glavom
odgovaram, a za svakog od vas to ne bih smeo.
Odgovor je bio tajac koje tek kralj prekide i prikloni se veini. Maari e
udariti svom silinom svojih oklopa i smrviti Turke. Kralj zavri ratni savet,
nadajui se Zapolji. Nije znao da je veliki sepeki vojvoda, zanoio je u Kamaru.
Blato ga je spreavalo da bre napreduje. Sutra e, odluio je, njegova vojska
ostaviti sve to je vukla za sobom i krenuti ka Dunavu. Ljudi e nositi samo ono
to mogu poneti na konjima. Veliki vojvoda je oseao da je vreme bitke i da
kanjenje moe biti sudbonosno. Iste veeri po prispeu, posla glasnika kralju sa
obavetenjem da e za dva dana biti na ratitu.
Boi nakon saveta povue Jovana na stranu.
- Ovo ne izgleda na dobro. Bitka samo to nije poela a Zapolje jo nema.
Njegova izvidnica je stigla do Dunava, ali Zapolji treba bar jo dva dana da stigne
i jedan dan da ga prebacimo preko reke. Bez njega Turci e nadjaati. Nego sluaj
me dobro. Ne junai se vie nego to moe i vidi li da je po vragu krenulo ti idi
na Dunav, samo pazi se movare jer ako se u nju zaglibi niko te iz nje nee
- 447 -
izvaditi.
Radi mu objasni kako najlake stii do Dunava, a dalje je ve lako jer e
ajkai neprekidno kontrolisati teren. Pojasni mu da dosta Srba ima u odredima i
da je on sa nekima ve razgovarao. Posebno mu pomenu Nikolu Crepovia koji je
sa druge strane od Perenjia i koga je takoe uputio da se povlai ako bude trebalo
u istom pravcu kao i Jovana. Na kraju se poljubie tri puta i rastadoe. Jovan
odmah zovnu Radula, kalauza. Kratko mu objasni kuda e se povlaiti ako bude
trebalo i da li zna taj teren. Kalauz potvrdi jer je ve nekoliko dana lutao po
okolini. Kia je napolju i dalje padala. Prestala je tek pred zoru.
Osvanuo je tmuran, sumoran dan, kao da je kasna jesen. Bar nije kiilo po
ljudima i ivotinjama. Odmah posle jutarnje molitve kralj jo uvek bez oklopa,
utvrdi raspored svojih snaga. Svi krenue ka svojim jedinicama gde je rakija ve
bila razdeljena i grejala promrzle ljude. Raspoloenje je iz minuta u minut
postajalo sve bolje. Onda logorom prostruja vest da gde god je sultan, tu je i svo
njegovo bogatstvo.
U takvom dobrom raspoloenju poe rasporeivanje vojske. Ferenc Baani
sa skoro 5000 ratnika i konjicom Gapara Raskaja bio je na desnoj strani.
Sredinu je drao Tomori, sa Kanjiaiem i Sarfiem, a na levoj strani su bili
Perenjievi silni konjanici i arkanjievi oklopnici. Iza Orbanove peadije bio je kralj
sa oklopnicima, a levo i desno od njega mala rezerva. Kralj je komandovao sa oko
1500 konjanika iz kraljevske banderije. Zbog opasnosti od turskih brodova s lea,
uz kralja je bio deo Srba nasadista a ajkai su ostali na brodovima.
Turci su mnogo bolje prouili njima nepoznat teren i njemu se prilagodili.
Bili su sigurni da e Maari udariti prvi, pa su svoje jedinice podesili i prema
tome. Ve po prvom jutarnjem pregledu bojita lako su uoili da se Maari ire, a
to je moglo znaiti samo jedno, udarie svojom konjicom. Sulejman se sa
janiarima nalazio na najvioj taki u itavom kraju. Turska vojska rasporeena
na proplanku, pred sobom je imala teren kao na dlanu. Pred njima je bio otvoren
prostor pogodan za manevrisanje. Iza njih je bilo zemljite koje su upoznali dok su
ga osvajali. Osnovni raspored turske vojske bio je jednostavan. Sultan je bio u
sredini, levo od njega Rumelijska a desno Anadolska vojska. Pred zoru,
Rumelijska vojska pod Ibrahimovom komandom ve se prestrojila u vie veih
celina. Desno od njih, janiari su postavili duga koplja spremni da prime prvi
nalet konjice, dok su iza stajali ve napunjeni turski topovi, pa ih tako zaklonjene
Maari nisu mogli videti. Okruen janiarima, a sa konjicom sa strana, nalazio se
Sulejman.
Sve je to jutro ilo Turcima na ruku. Kralj i njegovi plemii kao da su
zaboravili osnovna pravila vojevanja. Mada su oni birali teren, loije ga nisu mogli
- 448 -
odabrati. Iza lea imali su od kie nadoli potok Borzu, a levo od svojih poloaja
pa sve do Dunava i Mohaa, pruao se movarni teren, sada jo natopljen kiom.
U sluaju povlaenja o kome niko nije vodio rauna, mogli su samo u jednom
pravcu a u visini Mohaa ekala ih je jo jedna prepreka nadola reice Beg. Sve
to ako se ne uri nije predstavljalo problem, ali pri begu svaka prepreka je
golema.
Kralj rasporedi Jovanove Srbe kod Perenjia a maarski vlastelin ih
nadmeno posla krajnje levo, na sam bok. Jedva je progovorio nekoliko rei,
izmeu ostalog i to da se bez njegovog nareenja nigde ne kree. Sa podsmehom
je gledao Jovanove ljude lako obuene na sitnim konjima, kako odlaze na svoja
mesta. Nasta ekanje dok se sva vojska ne rasporedi. Jovan zae meu ljude,
propitujui se i hrabrei ih. Bogdan ih sve obie nudei ih rakijom. Uutae se
kad Jovan progovori
- Tu smo da se borimo sa Turcima. Svaki na ovek to dobro zna. Svaki
vredi za dvojicu. U ovoj bici se ne moemo nadati pobedi. Turaka je pet na jednog,
a oni takve bitke ne gube. Krenuemo kad i drugi, a boriemo se tako kako
mislimo da je najpametnije. Neka se niko previe ne udaljava i neka svako slua
svog komandanta. Pljake nema. Koga vidim da je zbog toga siao sa konja, glavu
u mu odmah odsei. - Prstom im pokaza na sever.- Ako se komanduje
povlaenje idemo u tom pravcu. Neka niko ne skree ranije jer su barutine na
sve strane. A sada svi kod svojih voa.
Nebo se skoro spustilo na zemlju. Bilo je podne 29. avgusta 1526. godine.
Srbi se lako rasporedie: Pop Vasiljko desno, Radosav levo, Ivan Zlonoga po
sredini, vie prema Vasiljku, a Jovan sa Tomom Sukurom, Momilom i Cvetkom
u sredini. Jo jednom podseti svoje komandante da u sluaju naredbe svi krenu
prema Dunavu. Oko dva sata po podne poee pripreme. Perenji je bio obuen u
oklop spreman da uzjae. Govorio je Jovanu:
- Tamo je sultan, na krvnik i neprijatelj. Probiemo se do njega - prstom
pokaza junije.- Ono im je Anadolska vojska i oni e nam se prepreiti na putu.
Tvoje je da titi bok koliko god bude mogao izdrati - prezrivo ga odmeri - Stavi
bar ti oklop na sebe da lii na ratnika.
- Ja u svoje uraditi i bez oklopa.
Perenji ga nabusito obavesti da je Turke po svoj prilici uhvatio strah, jer
vie ni izvidnice ne alju, a maarski izvidnici im skoro do nosa dolaze a niko na
to ne sme reagovati.
- Skoro da sam hteo traiti dozvolu da sam udarim. Nema tu nikakve sile,
to se samo kukavice mogu bojati tog jada to je ispred nas. Cela Maarska e
veeras slaviti, a o hrabrima e se jo stotinama godinama priati. A ti gledaj da
- 449 -
te po kukavosti ne opevavaju, jer bi to bilo i na moju sramotu.

Dok je ljut odlazio od Perenjia Jovan je video ono to i maarski vojvoda.
Turci nikakvu izvidnicu nisu slali ispred sebe. A maarska konjica to je
izjahivala po polju, kao da se Turaka ni malo nije ticala. Perenji je to shvatao kao
slabost, Jovan kao ratniku mudrost.
Bitka je zapoela na drugom kraju bojita, ali i dalje bez pravog udara.
Gapar Raskaj je po Baanijevom nareenju naglo krenuo u desno i tako naiao
na jednog od najsposobnijih turskih komandanata Bali bega. Udar je bio snaan i
snaga maarske konjice doe do izraaja. Turci su se povijali, ali se nije videlo da
Raskaj puno napreduje. Ibrahim je osetio opasnost i odmah poslao dodatne
trupe. I to jedva da se primeivalo, jer je turski vezir slao onoliko ljudi koliko je
mislio da treba, uvajui ostale pod svojom direktnom kontrolom. Uskoro se ula
jo samo graja, a na kraju se maarska konjica povue. Kralj je postajao
nestrpljiv. Mlada krv je prokljuala, a niko od njegovih savetnika nije naao za
potrebno da mu savetuje neto drugo. Naredi da bojne trube oznae poetak bitke
za Maarsku. Gotovo istog trena silna maarska konjica sa Baanijem i
Tomorijem zabi se u Rumelijsku vojsku. Otpoe bitka. Turski konjanici poee
uzmicati. Maari su imali prevagu. Bez puno sistema, vitezovi su hrabro uletali u
tursko more, povijajui turske redove levo i desno, a najmanje prema nazad.
Turska konjica se organizovano poe povlaiti neprekidno pod borbom. Svaki
korak morali su Maari osvajati, troei silnu snagu i energiju. Kako su se turski
konjanici povlaili, tako gotovo neprimetno peadija poe odraivati svoj posao.
Nakon pola sata bitke, turska konjica dobi priliku da predahne dok je maarska
jo uvek delovala punom snagom. Samo sada su joj protivnici bili na zemlji. Puno
laki, ali zato mnogobrojniji. Ali dok je sa konjanicima to bila borba prsa u prsa,
ovaj novi protivnik je sa istom upornou kidisao i na maarske konje.
Istovremeno maarska peadija krenu pravo na centar praena kraljevom
konjicom. Tako se obe vojske poee primicati jedna drugoj.
U sredini nasta prazan prostor, kao stvoren za peadiju. Zato se relativno
brzo prelazio. Ni Turci ni Maari nisu tamo upadali sa svojom konjicom da ne bi
ometali napredovanje. Kao da je peadija vodila neku svoju zasebnu bitku. Sa
svakim korakom, maarska peadija je dobijala na sigurosti i hrabrosti. U
jednom trenutku se uini da se turski redovi pomeraju unazad, to jo vie ubrza
pokret peadije. Perenji je na drugoj strani odmah uoio pokrete Anadolske vojske
i umesto ka centru, naini juri pravo, na zbijene turske redove. Sasvim na
njegovom desnom krilu borio se Nikola Crepovi sa svojih dvesto konjanika.
Poput ila zabie se oklopnici meu Turke. Turci primie udar i malo se
povukoe. Jovan titei mu bok, potee sa njim. Turaka je bilo mnogo, mnogo
- 450 -
vie nego to je mislio. Turcima pade komanda da se pregrupiu na drugu

stranu, spreavajui time prilaz sultanu. Zahvaljujui tome nisu bili u opasnosti
da budu opkoljeni. Perenjieva vojska hrabro se tukla. Posebno su smeli bili
plemii koji se nekako probie u prve redove. Hteli su da dokau ko su i ta su.
Jovan je samo krajikom oka mogao pratiti ono to se deava desno od njega.
Silan nalet Maara dade mu novu nadu da se moda moe dogoditi udo. To jo
vie ubrza njegove ljude i sada su se probijali u turske redove, dalje nego to bi
smeli.
Odjednom topovske salve probie oblake. U daljini su se ule trube i
zavijanje turskih zurli i doboa. Pucnji iz topova su se nastavljali i dalje, samo
sada su topovi pucali onom brzinom kako su ih njihove posade punile. Jovan nije
mogao videti kuda je sve to bilo usmereno, ali se miris paljevine ve proirio do
njega. Topovi odjednom zautae. Kao da na maarskoj strani zavlada olakanje.
Topovi su, meutim, obavili svoj posao. Kad je peadija naila, Turci su se po
uhodanoj navici povukli i tako ostavili maarsku peadiju pred topovskim
cevima. Bljujui vatru, tukli su dok desetkovana peadija nije prila sasvim blizu,
a onda su prepustili posao svojoj peadiji. Samo sada je njihov posao bio sasvim
olakan. Maari su ipak nasrnuli, mada je jedino reenje za njih bilo da se
povuku. U tom stravinom kovitlacu rae su krenuli u smrt mada toga nisu bili
svesni.
Sea se nastavljala nesmanjenom estinom, ali se slika na bojitu poe
menjati. Anadolska vojska je primila udar, odbranila se i sada se poela
prestrojavati. Turski komandant nije dao predaha, ve sva sila disciplinovano
krenu napred. Jovan skroz na boku, nije tedeo ni sebe ni svoje ljude. Vrlo brzo
shvati da on nije na udaru, ve da Turci ele maarske oklopnike i da su sve
snage usmerili ka njima. Rasturena Perenjieva vojska kao da je sve radila da
Turcima omogui lake opkoljavanje. Grupica po grupica gubila se u turskom
moru i pod kopitama turskih konja. U jednom trenu Perenji uleti u guvu a Jovan
shvati da je opkoljen. Munjevito povue svoje momke probi tanku barijeru koja se
jo nije dobro zatvorila i plemiu ponovo otvori prolaz. Pop Vasiljko je
hladnokrvno odbio jedan opasan napad po boku, a hajduk Momilo mu priskoi
ba kada je trebalo. Turci su sve svoje snage i dalje usmeravali na maarske
oklopnike. Kao da su lako obuene Jovanove konjanike stavljali u drugi plan.
im bi uoili da se grupica izdvaja juriali su izmeu njih, razdvajali ih i onda
sistematski unitavali. Jovan u jednom trenutku ugleda jednog od turskih
zapovednika i zajedno sa Radosavom poe se probijati prema njemu. Turin
zauzet borbom nije primeivao napad, sve dok Turci ne zaarlaukae. Radosav
razbi prvu grupu, a Turci se odmah okrenue ka novoj opasnosti. Srbi kao da su
- 451 -
osetili svoju ansu. Ispred njih nije bilo organizovane sile i Jovan shvati da je bok
slobodan. Uoi da je Perenji skoro opkoljen, pa bez oklevanja udari po Turcima.
Po prvi put Turci behu iznenaeni. Ozbiljno su shvatili novu opasnost i odmah
usmerie snage ka njoj. Sasvim dovoljno da Perenji sagleda stanje. Falilo mu je
pola ljudi, a Turci kao da nisu pokvarili formaciju. Ognjen sav krvav u licu
nastavi dalje sa svojim ljudima, ne obazirui se ko ga prati. Jovan nemoan da
mu pomogne ugleda popa Vasiljka kako okree ka njemu. Molio je boga da se
spoje. Jovan je bio prezauzet onim to se njemu deavalo. Kasim beg se okrenu
novom neprijatelju pa smanji pritisak na Perenjijeve oklopnike i okrenu se prema
Srbima. Sve to je raeno u pokretu, skoro po nekoj inerciji, bez ikakvog vidljivog
zastoja. Odmah se to osetilo. Turska odbrana postajala je sve vra i Jovan se
mae pred pravim zidom. Prema Srbima tad krenue organizovano turski
konjanici. Jovanovi ljudi tako poee dobijati one udare koji su bili namenjeni
drugima. Kasim beg nije besnio, bilo bi lake. Naprotiv, hladnokrvno je
procenjivao opasnost i na nju odvraao. Njegovo nije bilo da pobedi, ve da
zaustavi, a o pobedi e brinuti neko drugi. Ba taj nedostatak besa za malo da
Jovana kota ivota. Turci su ponovo pokazivali sve one osobine koje vrhunski
ratnici moraju imati. Nije njima nedostajalo odlunosti, bili su eljni kaurske krvi,
ali borili su se onako kako je zapovednik naredio. Sada je Kasim beg procenio da
je jai i to se odmah moglo videti. Polako i sigurno poeli su slono potiskivasti
Perenjija. U najnezgodnijem trenutku po Jovana, maarski velika naredi
povlaenje. Toma Sukur shvati nameru Maara i prodera se skoro Jovanu u uvo
da se Perenji povlai. Sve je to jadno izgledalo jer Maari nisu planirali povlaenje
pa je sada u toj guvi sve izgledalo haotino. Dok su jedni ve bili van bitke manje
grupe su se jo borile i ne slutei da je bitka odluena. Jovan krvavih oiju
neprekidno u borbi shvati ta se deava. U poslednjem trenutku
izbee
opkoljavanje, promeni pravac napada i krenu iz guve, Radosav odmah za njim.
Pop Vasiljko videi opasnost uleti meu Turke, tek toliko da oslabi pritisak i spasi
Ognjena. Ivan Zlonoga se nigde nije video. Dok se Perenji povlaio, deo Maara je
i dalje bio na bojitu ludo hrabro juriajui napred. Ponovo je pop Vasiljko
promenio pravac i uspeo odvojiti jednu grupu ratnika i to je bilo sve. Povlaenje
je bilo onako kakvo se nikada ne radi. Umesto da se vojska zajedno povlai i da
svi njeni delovi podnose isti pritisak, naglim odlaskom Perenjija sav teret pade na
Jovana. Srea njegova to je Tomo uoio na vreme Perenjijev potez, inae je sve
moglo biti jo gore. Pod borbom su izmicali korak po korak i tek onda se
okrenue. Sad su hitri Jovanovi konji doli do punog izraaja. Neprekidno pod
naletima povlaili su se ka movari. Uletee u blato i a. Ovo je ve bio Momilov
teren i njegovi hajduci navikli na ovakve uslove, puno su se bolje snalazili od
- 452 -
Turaka. Radul je i ovde uradio sve to je trebalo, pa za njih nije bilo problema.
Turci se uskoro povukoe. Sav u krvi, Jovan se okrenu. Proe ga jeza kad vide da
mu je tu tek treina ljudi.
Na drugoj strani Perenji pokua da okupi svoje borce. Oni to su prvi
izmakli sada su se okrenuli i mada iscrpljeni primie turski udar, proputajui
svoje ljude koji su se povlaili. Bahati maarski plemi ipak je iz minuta u minut
pokazivao hrabrost i smelost. Na vreme je osetio da ne sme beati jer su Turci
hitriji i bri i da mu preti opasnost od jo veih gubitaka. Okrenuo se i saekao
udar nadajui se da poteri moe odoleti. Tako je dosta ljudi uspevalo da stigne i
predahne. Pod pritiskom, maarska konjica poe organizovano povlaenje gubei
ljude, ali manje nego da su se svi dali u bezglavi beg. Perenji i ako ranjen uini u
jednom trenutku protiv udar i time spase nekoliko stotina peaka koji su beali
prema reci. Ali sada se ve njegov poraz video na celom bojitu.
- Perenji se povukao, bitka je izgubljena - doviknu neko Jovanu.
- Idemo na Dunav ! - kratko naredi.
Brzo izjahae iz movare. U daljini Turci su arlaukali, a silna vika polako se
stiavala. Poe pristizati i peadija i nekoliko manjih grupa konjanika. Pojavi se
turski odred od stotinjak konjanika gonei ih. Jovanovi ljudi skoie na konje
eljni da naplate bar deo duga. Sudar je bio silovit i Turci nita manje umorni
ve htedoe odustati od borbe. Pojaanje im pristie negde iz magle i brojana
prednost odmah doe do izraaja. Jovan brzo shvati da e ponovo morati u
movaru, ali da nema okretanja lea. Turci su sad ve juriali osokoljeni svojim
brojem, a jedino su izbegavali da zau u blato. Odnekud sa strane zau se
tevtonska truba i nemaki oklopnici peke, sa vrsto stegnutim kopljima krenue
napred. Turci se okrenue novom neprijatelju, to Radosav odmah iskoristi i poe
nemilosrdno udarati po boku. Oko Jovana se okupi neto boraca i sada su Srbi
ve formirali vrst front. Okrenu se i mala grupica konjanika koja je bila u
povlaenju. I oni se svrstae u Jovanove redove i mada su im konji soptali od
umora, dobro se pokazae. Nemci su bili vrst orah za umorne Turke. Kad
frontalni napad bi onemoguen, pokuae udariti na bok, ali plaenici su se veto
prestrojavali, odbijajui sve napade svojim dugim kopljima. Pritisnuti odnazad
Srbima i pristiglim Maarima, naglo napustie bojite. Srea to je na elu
konjanika bio Radosav, jer da je bio Ognjen moda bi krenuo dalje za Turcima u
poteru. Dosta ih osta na bojitu. Na reku ula se komanda. Radul koji se tu
magino stvori, ve je bio na elu i nepogreivo poveo ljude napred. Oni iza
krenue ka reci orjentiui se jedino po onima to su proli pre njih. Jovan sa
malom grupom i Tomom zastade tek da vidi da je veina njegovih ljudi dobro
krenula. Neke propusti napred. Nemaki plaenici su se disciplinovano okrenuli
- 453 -
kreui se ka Dunavu, ili moda da jo nekom pomognu. Jovan je bio siguran da

ih predvodi postojani Lotar Bem. U sam mrak prljav i krvav Jovan sa glavninom
stie do reke.
Sve je bilo pusto na obali. Zapali tri vatrice naredi. Jedva pronaoe
dovoljno suvog drve, pa vatre uskoro blesnue kroz sumrak. Skoie na noge kad
kroz no zaue topot kopita. Stigao je Ognjen sa delom svojih ljudi. Jovan ga od
sree izljubi. Doviknue im da gase vatre, jer ima i turskih ajki. Tek onda
pogleda u Maare koji su se nakon bega zaustavili i prihvatili borbu. Neverujui
prepoznade mladog Imru Cobora. Mladi ga jecajui zagrli. Jovan je znao da je to
ok, ali je imao dovoljno snage da ga ukloni na stranu i pozove jednog svog
oveka da ostane sa njim. Uskoro stie i prva srpska ajka. Za njom stigoe jo
dve. Zapoe mukotrpno prebacivanje preko Dunava. Mladi Cobor je doao sebi i
sada je ponosno stajao meu svojim ljudima. U toj mrkloj noi gde se prst pred
nosem nije video kao po nekoj tajnoj zapovesti, poee pristizati ratnici sa svih
strana. Bilo je meu njima plaenih vojnika, zavisnih seljaka i slobodnjaka.
Veina su bili Srbi. Mnogi su uli od svojih voa da je najbolje da bee u movaru
jer Turci tamo nee.
- Mogu li i ja Serbi sa vama - dopre do Jovana umorni glas iz mraka.
- Kako nama, neka tako bude i tebi.
- Sa vama u.
Stotine novih glasova uli su se u toj noi stravine bitke, dok su iz daleka
jo uvek dolazili glasovi pirovanja i see. Dve ajke su neprekidno prelazile reku,
strahujui da onako pretovarene ne naiu na turski brod. Ali te noe je i srea
pratila hrabre. Ostalo je jo neto Jovanove vojske, a i on se jo nalazio na desnoj
obali, kad se zau zveckanje orujem. Stigao je novi odred pridolica, sastavljen
od maarskih seljaka iz Kikerea. Hteli su preko. Prevezoe ih. Pred zoru na
drugu obalu pree i Jovan. Za njega je Mohaka bitka bila zavrena.
A za druge ?
Celo vreme, Mohaka bitka se odvijala onako kako su Turci eleli. ak i u
trenucima kad je maarska vojska bila u prednosti, bila je to lana slika. Kad je
poeo silni napad konjice na oba krila turske vojske, napred je krenula peadija.
Tek kad su se pribliili, Turci po njima otvorie vatru iz topova. Mnogi padoe.
Maarski plemii kao da su se zakleli da e skinuti Sulejmanovu glavu pa su
poput muva juriali prema velikom adoru to se dobro video na brdacu. Sultan
im je ak u tome pomogao. Gotovo neprimetno tu je smanjio gustinu svoje
vojske putajui da Maari uu to dublje, a onda ih je saekivao janiarima i
nemilosrdno ubijao. Kralj na belom konju u belom oklopu na elu banderijera
juriao je u najeu bitku, na Rumelijsku vojsku. I ako mlad procenio je da
- 454 -
treba udariti sa strane a ne po centru pretpostavljajui da se kroz centar ne moe

proi. Tu je bio u pravu, ali je sultan reagovao gotovo trenutno. Pratei dobro
situaciju na bojitu naredi da se deo janiarske vojske okrene na drugu stranu i
primi udar konjice. Baani i Tomori su se dobro drali, polako napredujui pa im
sultan u susret posla Husrev bega, a nekoliko odreda janiara pojaae redove
ispred sultana. Ispred njih su turski topovi neprekidno delovali. Peadija se
hrabro borila, ali suvie proreena od topovske paljbe, jedva stie do topova i tu
se zametnu bitka. Sekli su se nemilosrdno i mada ih je bilo malo, opasno su
proredili posade topova. Tek kad Turcima pristie pojaanje, maarska peadija
poe padati.
U zanosu bitke kralj je juriao ne gledajui ni levo ni desno. Plaena vojska
oko njega borila se hrabro juriajui za njim u turske redove i naizgled pravei
pometnju. To je bila i najvea greka mladog kralja. On je na bojitu pokazivao
hrabrost i odvanost, ali je odmah nakon to je u bitku uleteo izgubio pregled i
raspored jedinica i umesto da komanduje celom vojskom, on je bio tek
komandant svoje banderierie. Da zlo bude vee, hrabri i nepokolebljivi Tomori,
radio je to isto. I on je koristio prividne turske slabosti i duboko se zario u
njihovu vojsku nesvestan bilo ega oko sebe, tek svestan toga da nevernici padaju
pod udarima njegovog maa. To ga je povuklo da stalno ide napred ne
kontroliui gde se nalaze drugi. Perenjijeva iznuena naredba za povlaenje,
potpuno ih je dotukla, jer se deo Anadolske vojske odmah usmerio ka njima.
Turci su upravo ovo ekali, spremni da iz defanzive odmah preu u napad. Kralj,
Baani i Tomori brzo su bili opkoljeni sa dosta svoje vojske. Turci su naletali
poput osica, i kako je koji padao, na njegovo mesto su uskakala dva nova. Sve je
manje Maara prualo otpor. U tom nesretnom asu pade i visoki Tomori. Kralj
naredi proboj iz obrua ali ga je malo ko uo. Sa neto vernih banderijera uspeo
se tekom mukom probiti kroz turske redove. Borili su se do golih noeva. Sam
bez vojske mladi Ludovik je krenuo ka severu, ali se u tom meteu izgubio poput
duha negde u movari okonavi tako svoje muno kraljevanje. Maarska vlastela
se drala onako kako je i priala. Herojski su predvodili svoje vojske, bili u prvim
redovima i hrabro izginuli u bici. Malo ko je od vlastele izneo ivu glavu. Sa njima
je na komarnom platou ostalo 10.000 peaka i 4.000 konjanika. Peter Perenji je
preiveo vodei kui tek treinu svoje vojske, a Jovan je izgubio preko 150 boraca
i hrabrog Ivana Zlonogu.
Tri dana kasnije u Meeru, dok su ljudi vidali rane, saznao je za sudbinu
ostalih Srba. Manojlo Baki je slavno poginuo inei uda od junatva. Najpre su
mu ubili konja a potom je naprosto potonuo u buljuku Turaka. Puno kasnije kad
je bitka ve bila zavrena, Pavle Baki je saznao za bratovu smrt, ali vremena za
- 455 -
tugovanje nije imao. On i Boi spasili su hiljade ivota, prevozei ajkama sve
koji su hteli na drugu stranu. Jo je jedan Srbin za malo izbegao smrt. Nikola
Crepovi se hrabro borio sa svojim konjanicima i kad je Perenji mimo dogovora
udario pravoliniski, bio je prinuen krenuti na peadiju. Imali su sreu da nisu
morali na topovske cevi, ali i pored toga sudar sa janiarima doneo je mnogo
gubitaka na obe strane. Tek kad je Perenji naglo krenuo u povlaenje, Crepovi se
odlepio od turske peadije i naao u okraju sa konjanicima. Jedva se spasao
hitajui prema Dunavu, ali ne tamo kuda mu je Boi savetovao, ve znatno
severnije. Ostali Srbi su sa svojim komandantima ipak imali manje gubitke.
Najvie zbog toga to su im u borbi bile dodeljene manje uloge. No borili su se
hrabro, dok se vredilo boriti, a onda su se povukli. Ni jedan srpski stareina nije
naredio povlaenje pre nego to je Perenji povukao svoje ljude, a sve i jedan su
potovali ono to je nareeno.
Jo prvog dana po dolasku u Meer, Jovan bez odmora posla Momila da
pokupi sve to nae na pustari. Tako su se kotlovi dimili ve prve veeri, pa ljudi
polako poee vraati snagu. U ranu zoru drugog dana, Jovan koji skoro da nije
spavao, primeti veu grupu ratnika kako grickaju neku travu. ta je ovo, zar vi
niste jeli. Stasiti seljak je govorio maarski. Nismo gospodaru, jedan tamo nam
nije dao, kae da smo Maari. Jovan sevnu oima. Krenite zamnom pa odvede
ljude do kazana u kome se kuvala govedina. Kratko naredi Daj ljudima da jedu,
a ti pristavljaj novo. Znao je da je u sve to umeao Momilo svoje prste. Ko nije
jeo neka prie ili saeka drugo. Svi ste na kazanu isti.
Dok se umoran sputao pod neko drvo, prie mu ovek od oko 35 godina.
Nije delovao kao ratnik, ali se na njemu videla iscrpljenost.
- Hvala ti to si me spasao, ovo ti nikad neu zaboraviti. - Jovan ga jedva
pogleda. Sada mu nije bilo do prie. - Ja sam Stefanus Broderikus, historik i
diplomata. ast mi je to sam imao priliku da te upoznam u ovim tekim
trenucima za celo hrianstvo - ovek se umorno spusti pored njega.
Obojica su utali. Tek kad doe malo do daha, Jovan upita svog
sagovornika ko je i odakle je.
- Moje pravo ime je Stjepan Brodari. Ja sam dravni kancelar kralja
Ludovika. - Sad ga Jovan ve znatieljno pogleda.- Niti sam ja radio svoj posao
niti ga je mogao raditi mladi kralj. U oskudici i bedi gledali smo samo kako da se
preivi. - Prekrsti se. - Daj boe da je preiveo ovo klanje.
Brodari je bio u etama Hrvata koji su bili u sastavu vojske Ferenca
Baania. Borili su se dokle su mogli, pa kad su ih Turci potpuno razbili, ono to
je preivelo razbealo se na sve strane. Tako je Brodari stigao na Dunav i sa
Jovanom preao reku.
- 456 -
- Sluao sam komande u onom mraku pa tek kad sam uo tvoj glas, znao
sam da sam dobro stigao - priao je Brodari - glas sam ti zapamtio jo dok ste
razgovarali na saboru pre bitke, ali ti mene nisi primetio - kao da se premilja im se malo odmorim, ja u prema Budimu i kraljici Mariji. Moje je da budem uz
nju - a onda tie dodade. - Ako bog da samo da je kralj preiveo, ali teko je u to
verovati. - Ustade ! - Ako ikada budem bio u prilici da ti pomognem, to nee
morati traiti od mene. Brodarii ne ostaju duni.
- Zna li ta je bilo sa Tomorijem.
- Znam jer sam video. Tomori je sada na nebu - tuno saopti.
Jovanu iz oka pade suza, a za njih je bilo najmanje vremena. to je dan
vie odmicao, broj ljudi se stalno poveavao. Ni sam nije znao ta bi sa njima.
Radosav je pokuavao koliko toliko da uvede red, a Ognjen je utke popunjavao
svoj odred, paljivo birajui meu odbeglim Srbima. Imre Cobor se oporavio i
Jovan vide da mu je ruka u zavoju. U bitku je krenuo sa sedamdeset konjanika a
kui se vraa sa dvadeset. Hrabro su se borili i u povlaenju na svoju sreu naili
na Jovana. Jovana samo kratko zamoli da doe kad god to zaeli, za njega je
kua Coborievih uvek otvorena. Jovan ga pozdravi i im se ljudi malo odmorie
dade nalog da se kree. Onaj Maar od jutros mu prie.
- Gospodaru ja znam ko si ti. Svi smo ve uli za tvoju hrabrost i hoemo
da ti se pridruimo. Svi smo mi seljaci iz okoline Kikerea i nemamo se zata
vratiti tamo. Ako bog da, familiju emo kad tad pokupiti i dovesti negde gde se
moe iveti. Bolje je da nas sada ale, pa da im posle bude dobro, nego da se sada
obraduju, pa ceo ivot da zajedno sa nama pate. Mi hoemo sa tobom ako nas
prima.
- A ko si ti ?
ovek se predstavi. Zvao se Erne Galambo, seljak je kao i ostali, ali su se
znali boriti. Nisu bili veti na konjima, ali sa motkama im niko nije mogao nita.
Da su nam davali maeve, takvi bi bili i sa njima. Jovan se nasmeja nekim
kiselim osmehom.
- Kae da ste dobri.
- Kao tvoji Srbi a moda i bolji.
ovek je bio samouveren.
- Sluaj ti Golube. Primiu te i isto e ti biti kao i svakom mom oveku, a
znaj i ono to svaki od njih zna. Moja je sveta i preko nje se ne dodaje. Ko izda,
bolje mu je da se sam vea nego da doe u moje ruke. Ako pobedimo, sve e
imati, ako izgubimo snai se sam. Ali kako ti je sada, izgubiti ne moe. Javi se
Radosavu elniku.
Tako Jovan dobi mali odred Maara. Nikada zbog toga nija zaalio a od tog
- 457 -
odreda broj Maara se u njegovim redovima stalno poveavao, a da ga nikad ni

jedan nije izdao.
U zamuklom Madarasu naioe na Petrovievu vojsku. Bilo ih je preko
hiljadu. Grof se iznenadi mnoinom Jovanove vojske. Bez ranjenika bilo ih je vie
nego njegovih boraca. Petrovi se tmuran vraao nazad u Arad. Skoro pravdajui
se ispria Jovanu ta se desilo. Zakasnili su i no uoi bitke zanoili u Kamaru.
Kad su uli topovi znali su da je sve gotovo. Tiho gotovo u nedra ree da e se
jednom o ovom priati kao o velikoj sramoti. Rastadoe se svaki sa svojim
mislima. Jovan krenu put svojih sela. Oni zdravi odmah se prihvatie posla.
Nakon dva dana na Zobnatici, svi su bili pod krovom. U dolini Krivaje bilo je
dovoljno stoke, a Momilo nakon posete Tornjou dotera jedno stado ovaca i
neto junadi. Nekoliko ljudi je u meuvremenu podleglo povredama, ali su novi
stalno pristizali, pa se morao posavetovati sa Radosavom i Subotom.
- Moda nam ove ljude alje samo provienje. Odbijajte samo nesposobne.
Tako je bilo i u drugim selima. Nejnezadovoljniji je bio Ognjen. Hteo je da
sam izabere ljude koji e kod njega, ali sada je morao primati i one u ije
sposobnosti nije verovao. Zato je Radosav bio vie nego zadovoljan sa onim
Maarima iz Kikerea. Bili su to vredni ljudi, najpre dobri stoari, pa zidari,
stolari, mesari, i sve to je trebalo. Kad Erne doe do Radosava sa molbom da
poalje svog oveka u Kikere, da jave ko je sve iv, ovaj mu odmah odobri, a
njegovi ljudi zadovoljno prionue na posao. Jo vie im popravi raspoloenje
najava da e biti plaeni kao i svi drugi.
A Turci ? Oni su se trudili da maksimalno iskoriste veliku pobedu. Sultan
je nakon Mohake bitke procenio da je maarska vojska slomljena i da mu se vie
niko ne moe ozbiljno suprostaviti. I pored kiovitog vremena odluio je da ide na
prestonicu, na Budim. im je bitka bila zavrena poslao je jake odrede u vie
pravac. Digao je ador 2. septembra i sa glavninom vojske krenuo prema Tolni.
Kreui se uz Dunav, 6. septembra je proao Tolnu, a 11. septembra je stigao u
Budim. Jaki odredi odmah su upueni prema Beu i Pounu, vie da ispitaju a
manje da osvajaju, a deo rumelijske vojske izbio je na Dunav kod Pilismarota.
Imali su zadatak da nau mesto gde se Dunav najlake moe premostiti. U
povratku opljakae ceo kraj a utvreni Viegrad zaobioe ne elei na njega
troiti snagu. Tako ta prva slovenska tvrava na tlu Maarske ostade poteena.
Turci nakon toga odmah prionue na posao pa je most je bio zavren 19.
septembra. Odluka o tome koliko e ljudi ostati u Budimu odavno je ve bila
doneta i sada je sultan samo potvrdi. Nije imao nameru da se ovde dugo zadrava
jer je Budim u odnosu na njegovu prestonicu liio na ovee selo. Odmah po
zavretku mosta, jaki turski odredi koji e ostati u Budimu, behu poslati na
- 458 -
sever, a drugi prema Solnoku. Sultan je nekoliko dana obilazio kraljevski dvor u
Budimu, ne nalazei u njemu nita to bi odavalo sjaj i veliinu Ugarske.
Razoaran stanovao je celo vreme u svom adoru. Pree most 21. septembra i sa
svojim janiarima krenu na jug, dok drugi deo vojske uputi niz Tisu.
Ve 28. septembra, Jovanova izvidnica javi da su se Turci pojavili. Uskoro
dobi i potvrdu za to. Glavnina je ila potiskim putem, a sultan nije meu njima
jer se ne primeuju janiari. Ostalo je samo mogao nagaati. Sultan je ili ostao u
Budimu, ili se vraa drugim putem. Uskoro javie da je skela Kanjia potpuno
opustila. Svi stanovnici su preli u Banat, a po dimu koji se vio iz zapaljenih kua
mogli su pretpostaviti ta se deava sa naseljem. Jovan naredi da sve ranjene i
stare skriju u tracima oko Krivaje. Posla izvidnike na sve strane, a logor
obezbedi jakim straama. Pridrui mu se i Ognjen sa delom svojih snaga, dok je
Cvetko sa svojim ljudima neprekidno krstario pustarom.
Turski konjanici ga skoro iznenadie. Naili su sa severa, mada je oekivao
opasnost iz pravca Zente. U grupi je bilo 150 ratnika i svi su bili dobro natovareni
plenom nakon pljake i to ih je usporavalo. Radosav udari iznenada s boka. I
pored svega Turci su dobro reagovali. Odmah pobacae plen sa konja i ve nakon
nekoliko minuta poee hitro uzvraati hrabrei se meusobno. Tek onda udari
Jovan. I on se posluio turskom taktikom, pa umesto u guvu, njegovi ljudi
opkolie borce i tek onda uoe u borbu. Turci brzo shvatie da je borba postala
neravnopravna. Poee se dovikivati, da bi se oni preiveli hitro okrenuli i pojurili
prema Zenti. Jovan jedva obuzda svoje ljude da ih ne prate. Dade to Cvetku u
zadatak. Bez milosti posekoe ranjene, pa tek onda pregledae plen. Bilo je dosta
srebra i zlata, ba ono to su Turci voleli nositi jer zauzima malo prostora, a
velike je vrednosti. Turci su izgleda dobro opeljeili Segedin. Zlato i srebro
predade Suboti Vrliu, a predmete i odeu Radosav podeli ljudima.
Odmah promeni mesto boravka. Sa glavninom snaga uputi se nekoliko
kilometara junije, tamo gde Krivaja pravi veliko movarno ostrvo. Maari su taj
kraj zvali Fibaj. Mrak je ve poeo padati kad izvia dojezdi na konju sa veu
da nedaleko odatle logoruje neka maarska vojska. Nije mogao prepoznati ko je
predvodi, samo je uo maarski govor. Jovan sa pedesetak konjanika krenu
odmah ka njima. Bili su glasni da ih strae na vreme mogu primetiti. Bio je
Perenji sa 3.000 ljudi. Forsirano je jahao da stigne Turke. Ree mu da je pred
njima Rumelijska vojska sa Ibrahimom, a da drugim putem blie Dunavu, ide
sultan sa ostalima. Nije imao nameru da udara na glavninu jer je za nju bio
suvie slab, ali je bio eljan sudara sa manjim grupama koje su se stalno odvajale
i odlazile u pljaku. Sutra e forsirano jahati do Crne bare i tu pokuati izvesti
udar. Teko da e ga Turci pratiti u movaru. Jovan odbi poziv da mu se pridrui,
- 459 -
ali mu ree da e i on sutra krenuti sa svojim ljudima, a danas je ve imao prvi

sukob sa Turcima.
Nazdravie. Izmeu njih ni sada nije bilo prijateljstva, ali su bili ratni
drugovi onda kada je bilo najtee. Perenji mu ispria da je Zapoljin najamnik iz
lezije Lotar Bem ne ekajui nikog krenuo ka Dunavu da pripremi prelazak za
Zapolju. U danu Mohake bitke videi da Zapolja ne stie, ostavi konje a on sa
ajkama Radia Boia pree na drugu obalu pravei ljudima odstupnicu i tako
spasavajui one koji su se mogli spasiti. Iste noi nakon sedam - osam sati stalne
borbe, vratio se na drugu obalu, a ve dan kasnije pridruio Zapolji.
Jovan sutradan odjaha ka Tornjou. Selo je nekim udom ostalo nedirnuto.
Sve do pred Zentu nisu se primeivali turski tragovi. A onda naioe na konjskim
kopitama utabanu zemlju. Zenta je bila razruena i opljakana. Drveni deo
pristanita bio je spaljen, ali se skela videla na drugoj obali. Stanovnici su izgleda
predupredili Turke i svi preli na drugu stranu a zatim zadrali skelu. Nigde ive
due ne zatekoe u selu, a naoe na tek dva lea. Ostavie selo onako kako su
ga zatekli, jer za detaljniji pregled nisu imali vremena. Kasnije e se vratiti u
njega. Sledee selo Asonjfalva bilo je sravnjeno do temelja. Samo su ruevina
nabijaa govorile o sili koja je tuda prola. U Pezaru je bila ista slika, ali su bar
stanovnici prebegli preko Tise u Sent Miklo. Pratei turske tragove stigoe i do
malog sela ik. I ono je bilo spaljeno, a iz nekadanjih kua jo se dimilo. Po
svemu sudei Turci nisu davno proli. Zanoili su uz svu opreznost i daleko
isturene strae. Ujutro su nemono posmatrali kako Turci rue tvrdi grad Beej.
Ibrahim beg nije imao previe vremena pa je terao ljude na juri, a on sam
produio je ka jugu. Jovan osta pred Beejom molei boga da ovamo poalje
Perenjia, jer bi zajedno moda i mogli neto uiniti. Po njegovoj proceni na Beej
je jurialo bar pet - est hiljada ljudi. Pade i no. Beej se jo drao. Jovan
rasporedi Momilove ljude po grupama, da budu vodii.
Napali su po mraku gledajui odsjaje vatri. Nisu udarili po sredini logora,
ve su odabrali tek jedan krak. I Turci su pokazali da imaju slabih taaka.
Nikakav napad nisu oekivali, posebno to su bili u sastavu rumelijske vojske i
oseali njenu zatitu. Iznenadio ih je i nain na koji je napad izveden. Bez buke i
galame, Srbi su zahvatili irinu od tek stotinu metara. Jovan je bio na elu svojih
ljudi i ako je Toma Sukur bio protiv toga. Sekui sve pred sobom probili su se na
drugu stranu i odmah produili ka Crnoj Bari. I u noi Momilovi ljudi su se
dobro snalazili i nepogreivo vodili ljude ka skrovitu. Momilo koji je jahao pored
Jovana i imao najvie iskustva u nonom jahanju poesto je govorio Samo pusti
konja, on sve vidi nema veze to je mrak. I zaista konji su nailazili na prepreke
ali su ih zaobilazili ili preskakali, a jahaima se kosa dizala na glavi. Kad je
- 460 -
osvanuo tmurni jesenji dan, ve su odavno bili sakriveni u movari.

- Lako mi je ratovati sa Turcima, ali nou jahati je samo za budale i ludake,
jer svako pametan gleda glavi mesto - priao je Ognjen, teei se gutljajima rakije.
Nije bio jedini koji je tako mislio. Za najvei broj Jovanovih ljudi ovo je bilo novo
iskustvo, a tek je malo njih sa Jovanom prolo i tu kolu ivota. Jedino se smeio
Radul, kaluz koji je najee nou jahao.
Turci su po danu lako mogli poslati poteru, ali spasonosna kia otkloni i tu
brigu. Jovan se nadao da e Turci odustati i od Beeja. Prevario se jer je Ibrahim
beg naredio da se grad srui i ostavio svog zamenika Jahiza da posao obavi do
kraja. Uvee izviai javie da grad gori, ali jo prua otpor. Turci arlauu i
juriaju, ali branioci ne odustaju. Cvetko koji je stigao do grada, bio je kratak
- Noas im ne moemo prii. Znaju da smo tu i ekaju nas. Video sam ih
kako obilaze teren, sigurno merkaju mesta gde e sa mrakom postaviti zasede.
Nisu ni pokuali napad. Grad je ostavljen Turcima na milost i nemilost. Sutradan
preoe Krivaju i naoe ono to su traili, turski prelaz preko reke. Premostili su
je na nekoliko mesta, a jake strae uvale su prelaze. Uradili su jedino to je bilo
mogue. Nou se dvadesetak momaka oprezno priblii prelazu. Sve su to bili
Momilovi i Cvetkovi ljudi. Turci nisu oekivali toliki zastoj kod Beeja, pa iprag
kod prelaza nije bio raien. Dovoljno da mogu prii na strelomet. U ranu zoru
im im se ukazala prilika pustie strele i odmah se povukoe ne ekajui da vide
ta su uinili. Momilo se kleo da je bilo 12 mrtvih, a tek na pitanje kako je toliko
siguran u to odgovori
- Moji su svi pogodili, a Cvetkovi svi promaili. To je bar jasno - Cvetko se
nasmei kroz zube, a u sebi obea da nee zaboraviti.
U sumrak Jahiz prevede vojsku preko Krivaje. Sudbina Beeja je bila
reena. Narednih dana turska se vojska sputala prema Titelu ostavljajui iza
sebe pusto. Jovanu je iskoila ila na licu od nemonog besa, ali Turci jednom
nou iznenaeni, vie nita nisu preputali sluaju. Bili su pred Titelom kad
Cvetko dojaha do Jovana javljajui mu da se jedna grupa Turaka izdvojila, ima ih
stotinak ili moda koji vie.Objasni mu da nisu previe udaljeni od glavnine, ali
su komotni pa ak ni strae nemaju. Htede da naredi pokret ali se predomisli A
ta radi glavnina? Cvetko nije znao. Naredi mu da jo jednom proveri. Cvetko
nevoljno ode.
- Zato ne udaramo - upita Radosav.- Takvu smo priliku ekali.
- Sve mi se ini da su ti Turci mamac. Vidi da se uopte ne razdvajaju, a
sad su ba nali da se komotno odmaraju. Tu neto ne valja!
Jovan je imao pravo. Jahiz je poslao 150 konjanika sa nadom da e
pratioci udariti na njih. No im bi bitka poela, odmah bi se ukljuio veliki
- 461 -
odred od hiljadu ljudi, koje je sakriven ve ekao. A izabrali su teren na kome su

mogli goniti Srbe dok ih jednog po jednog ne pobiju. Varka nije uspela i konjanici
se uvee pridruie koloni. Bio je 2. oktobar, sumorno i tmurno vee. Ipak se
Jovan obradova jer mu donesoe vest da je Radi Boi na ajkama u blizini
Titela. Odmah naredi Cvetku da pokua da uspostavi vezu. Ujutro na svoje
iznenaenje ustanovi da Turci ne idu ka Titelu. Napravie irok polukrug i
skrenue ka Petervaradu. Jovan nije mogao znati da su Turci napravili prelaz kod
Petervarada preko kojeg su trebale prei obe vojske. Sultan e tu prei iz Bake u
Srem, pa nastaviti dalje ka Beogradu. Jahiz ubrza kretanje urei za glavninom.
On je za prelaz znao!
A u meuvremenu desilo se neto to je spasilo vie od hiljadu srpskih
glava. Ako Srbi nisu zagrizli mamac, Turci jesu. Klopku je postavio Radi Boi, a
Turci su u nju naivno uleteli. Boi zarobi vie od hiljadu Turaka i Jahiz nije imao
drugo reenje nego da ih menja za srpsko roblje koje je vodio za sobom. iveo je u
jalovoj nadi da sultan za to nee saznati, no ve u Petervaradu sultan ga upita
... ko je taj koji moe zarobiti hiljadu svetih ratnika. Jahizova srea je bila to je
nesreni izlet svoje vojske odmah ispriao Ibrahim begu, pa je ovaj koliko toliko
bio spreman da odgovori sultanu. Veliki vezir Ibrahim sve prebaci na Pavla
Bakia, uveravajui sultana da je samo taj izrod, koji je godinama bio sa Turcima,
mogao takvu klopku namestiti. Ta pria ga spase, jer je sultan ve bio odluio da
ga poalje na pobunjenu Turkmeniju, ali odustade. Sa njim sreno proe i Jahiz.
Tako Radi Boi za malo nije promenio komandanta turske vojske.
Konano se kod Titela sretoe Boi i Jovan. Stari ratnik nije imao velike
gubitke na Mohau, pa se ak sa ajkama uspeo spustiti do Titela. Do
Petervarada sada nije mogao jer su Turci sve osigurali svojim ajkama. Moda
nisu bili tako spretni kao srpski ajkai, ali bili su kud i kamo brojniji. U Titelu
vie nije bilo Turaka, ali ni Srba. Sve je to Boi preneo preko Tise i tako im
sauvao glave. Rado pristade da pomogne Jovanu da mu preveze vojsku u Srem
im turska glavnina proe. Tako i uini.
Sultan pree Dunav u zoru 9. oktobra. Tri dana je vojska prelazila preko
reke, da bi prividni mir prekinuo Perenji, poslednjeg dana prelaska. Bio je
ubeen da udara po pozadini, ali je slabo poznavao Turke. Njegov prodor Turci
spremno doekae i silovito odgovorie. Nikada oni na zaelju nisu ostavljali
jedinice drugog reda, ve elitne borce. Perenji izgubi vie od 1.000 boraca a sam
je jedva izbegao zarobljavanje.
Tako se zavri Sulejmanov put po Evropi. Turci ostadoe po utvrenim
gradovima da gazduju a glavnina je, ubrzano odlazila urei da zimu doeka u
Stambolu. Sulejman je ve 12. oktobra bio u Beogradu zajedno sa veinom svoje
- 462 -
vojske. Jo je bio u Beogradu kad Jovan potue jednu tursku patrolu i poe
harati po Sremu. Turci su bili koncentrisani u utvrenim gradovima a Srem je bio
u rasulu. Maarski plemii su se povukli im su se Turci pribliili a gradovi su im
ostali prazni. Ono malo gradova to je prualo otpor, Turci su unitili. Njihove
posade useljavale su se u tvrave za koje su mislili da su najjae. No najvea
vrednost u tom vremenu bila je stoka koja je slobodno lutala Sremom, dobro
podgojena zahvaljujui kiama i bujnoj travi. Jovan je od prvog dana poe
salupljati, a najvie posla oko toga imao je Erne Golombo. Njegovi ljudi ne samo
da su se pokazali kao veti stoari, ve su u dva navrata hrabro odbranili ono to
je njihovo. Sve je to raeno temeljno pa Jovan skoro da zaboravi na probleme koji
bi mogli nastati. A u ritovima uz Dunav bilo je mnogo svinja, skoro podivljalih, a
dosta njih i ukrtenih sa divljim svinjama. Sve je to u tu tmurnu maarsku jesen
bila hrana za smele koji su se prvi usudili da dou na poprite bitke.
Drugi udar na Turke, Jovan uini u Irigu. Brzo uvide da nema nikakvih
ansi protiv utvrenog grada, ali bar ni Turci nisu smeli napolje. Zadra se tek
nekoliko dana, dovoljno da Erne pretera itave delape stoke preko Gore a onda
odustade od opsade. Kia je ponovo poinjala, ali im je to najmanje smetalo.
Kratko odluie da treba ii na Dunav na sigurniji prelaz, najbolje kod Keva, ali
su ih Turci doekali kod erevia. Precenili su svoje snage, napustili sigurnost
tvrave I bili brzo potueni. Bitka je bila kratka i fatalna po Turke. Tek desetak ih
pobee prema Banotoru.
Grad erevi se mogao brzo popraviti. Bio je oteen tek na nekoliko mesta,
najvie kod ulaza i na jednoj od bonih strana. Da su se Turci samo branili,
Jovan i njegovi ljudi nita im ne bi mogli. Sutradan Jovan pusti Cvetka i Momila
da grad oiste. Ostalo je vie od Tereka nego od Turaka. Nije dao vojsci predaha
pa naredi da se kree na Banotor. U gradu je mogla biti posada od najvie 60
ljudi. Nisu imali ni puke ni topove. Zahvaljujui tome gradu se moglo prii
sasvim blizu. Ceo dan momci su privlaili granje i trsku do drvene ulazne kapije.
Ujutro to potpalie. im kapija pade, turska posada izjuri kroz kapiju i jurnu
prema Ujlaku. Niko ih nije gonio. Sve to je moglo goreti zapalie.
Ceo dan su ljudi i stoka prelazili Dunav. Poneto od stoke ode niz reku ali
na to se moralo raunati. Preko u ibu ih doekae kao oslobodioce. Jovan je
jedva zaustavio sve one koji su hteli sa njim. Primi ih malo, tek koliko da popuni
redove. Niz Dunav je ve zavijala koava a ljudi su nou cvokotali od zime. Bilo je
vreme da se nae zaklon. Sa pedeset momaka Jovan odjaha do Baa, a ostalim
naredi da teraju stoku prema Zobnatici. Ba nije bio oteen i ako se sultan
vraao iz Budima pored njega. Turci u njemu ak ni posadu nisu ostavili, pa su
sada ve Maari bili u njoj. Arpad Sejlaki se predstavi kao komandir grada. Imao
- 463 -
je posadu od stotinak ljudi, ali i goste. Mladi Terek bio je nestrpljiv da sazna ta
je sa ereviem.
- To vie nije ni grad ni kraj za vas. Srem je Turski i da doe u grad pitanje
je dana kad bi iz njega morao beati.
Terek planu. On samo trai istinu a ne pouku. Potomak jedne od
najbogatijih porodica u junoj Madjarskoj, bio je grub i naprsit. I pored toga ne
promae mu oku da je Toma Sukur stavio ruku na balak maa a isto uinie i
njegovi ljudi. Nije to delovalo pretee, ve vie kao spontan gest. Jovan ga jo
jednom pokua smiriti, ali Terek malo i pod uticajem vina, nije reagovao.
- Pomoli se bogu to te danas ostavljam u ivotu. Ja nisam duan da tebi
podnosim bilo kakve izvetaje. Ja jesam bio u ereviu i osvojio ga, a tebe ako
interesuje kako izgleda uzmi lau pa idi preko. Ja sam ti ivot poklonio a hoe li
ti ga pokloniti Turci to vidi sa njima.
Izgleda da su Jovanove rei malo tee stizale do plemia. Kunui odstupi od
Jovana. Njemu velikom plemiu, nekakav racki golja dri slovo. To tako nee
proi. I nije! Toma Sukur upozori Jovana da je Terekova pratnja spremna na
borbu, a da komandant grada ne pokazuje ni malo volje da to sprei. Sejlaki na
kraju ipak odlui da se umea. Nije mu trebala Terekova smrt u tvravi, a ne daj
boe da pogine Jovan. Postavi svoje ljude izmeu zavaenih strana Ovde borbe
nee biti. Uradite to na nekom drugom mestu. Tako i on dobi neprijatelja koji e
mu pamtiti to to mu nije pomogao. Ali kod Jovana, Sejlaki je zaradio neto to e
mu se kad tad isplatiti.
Kad su izjahali iz tvrave grad je bio sablasno pust. Turci su ga temeljno
oistili, ali nisu spalili, pa e se stanovnici uskoro moi vratiti. Ceo taj dan
putujui gledao je turske tragove po Bakoj. Tek kad ue u unutranjost slika se
poe menjati. Zanoili su u Keresturu. Kia koja ih je tog dana pratila, prestade,
pa narednog dana za videla stigoe do Zobnatice. Deo ljudi je ve bio tamo a
sutradan su se nadali i Ognjenu. Nakon toliko dana, te veeri se svi dobro
zaloie. Problemi su poeli ujutro.
- Nismo jo sve zavrili. Radosav ide na Sabatku. Ako je prazna, naa je. Mi
uzimamo ono to drugi nisu znali braniti. Pope ti e u Bekerek.Vodi dosta
ljudi, gledaj da na suvom provedu zimu. Stoke e biti dovoljno. Ako zafali alji po
nju. Nedaj ljudima da se izleavaju i prave probleme.
Jednom od mlaih naredi da prikupi najmanje dvesto ljude i krene za
Luda. Tamo sve treba pripremiti za zimu. U celu tu guvu upadoe Ognjen i
Erne Galambo sa golemim delapom stoke. Sve sterae u dolinu Krivaje, a
odmah postavie i strae. Nisu se morali plaiti da e stoka nekud odlutati. Bio je
kraj oktobra i poetak novembra. Jovan pusti Galamboa da se naplati u stoci,
- 464 -
pa ovaj sa ljudima veselo krenu kuama uz obeanje da e u rano prolee biti tu.
Valjda nikada kao te godine kie nisu toliko padale donosei hladnou i
oteavajui svako putovanje. Maarska je sva bila u previranju. Najlake se
gubila glava i imovina. Jovana zato opreznost ni jednog trenutka nije naputala.
Koliko je mogao, rasporedio je nove ljude i ostavio Ognjena sa njima, a on sa
dvesto konjanika krenu put Lipove. Doekalo ga je narodno oduevljenje. Nije se
ni smestio a poee dolaziti znani i neznani. Svako je hteo da ga pozdravi i uje.
Pop Jovo stie meu prvima. No dugo je morao ekati da ostanu nasamo. Jedva
nekako isterae i poslednjeg posetioca, da bi pop mogao rei svoje.
- Narod se okuplja, dolaze sa svih strana i svi e isto hteti, ali nemoj
svakom verovati. Nekima je tako da se izdrati ne moe, a drugi bi hteli da im
bude bolje. Ti vidi kojima e pomoi. Ja za neke znam, a druge gledaj sam.
Tako je i bilo. Jedno ga ipak posebno zainteresova. uo je mnogo runih
rei i optubi na raun nekog plemia Tibora Gereba. Seoski knez Srbin, tvrdio je
da se pod njim ne moe iveti. Pola sela je sa njim izbeglo a druga polovina nije
uspela. Sada oni plaaju za sve.
Radosav je zatekao Sabatku skoro praznu. Uveo je ljude unutra a da
maeve nisu ni vadili. Sada su bili rasporeeni i spremni na sve. Jovanu je
odmah poslao glasnika da je Sabatka njegova. Ostavi da u nju ode kasnije, a sad
izdvoji 200 ljudi i pohita na Gereba. Vlastelin kao da se spremao za Jovana. Ni na
kraj pameti mu nije bilo da otvori vrata. Ali tokom noi to uradie Momilovi
hajduci i Jovan pred zoru ulete u tvravicu. im otpor prestade Jovan naredi da
se stane sa borbom. Gereb je mada neozleen, sada bio puno manji u svom
ponosu. Odmah zapali palisad a veliku kuu najpre opljaka pa onda i nju zapali.
- Sad moe uzeti porodicu i ii. Zapamti vrati li se, sam si sebi vrat
presekao. A ti knee pazi na selo i javljaj ako ta iskrsne. Sada odgovara samo
meni.
Knez se hitro sagnu i poljubi ga u ruku. Bilo je kasno da je povue.
Gerebu se nije ilo.
- Meni je ovo kralj dao za sva vremena. Ja u se vratiti.
Jovan se nasmeja vujim osmehom.
- Kralj ti je moda dao ali ti car oduzima. To reci svakome ko te bude pitao
za imanje.
Desetak Gerebovih ljudi odjahae sa Jovanom u Lipovu ali nije bilo
vremena za predah. Naprekidno se neto dogaalo, kao da je jedno ekalo da se
svri pa da odmah drugo stupi na njegovo mesto. Glasnika iz Sabatke je oekivao
svakog momenta. im stie Jovan na noge podie svoje konjanike. Konano je
javljeno da se Terek u Segedinu priprema da zauzme grad. Jovan u irokom luku
- 465 -
zaobie Arad i Nalak, pa pohita ka Sabatki. Zaustavi ljude na nekadanjem

imanju Subote Vrlia, a manju patrolu posla ka Radosavu.
elnik mu se brzo pridruio.
- Imamo vesti da Terek skuplja vojsku po Segedinu i sprema se na
Sabatku. Moramo ga presresti jer grad ne moe izdrati veu opsadu.
- Onda emo ga tui izvan grada - lakonski e Jovan.
Odlui da u Sabatku ne alje ljude Ako mi znamo ta on radi u Segedinu,
nemogue je da on ne zna ta se deava u Sabatki. Zato ljudi ostavi ovde. ekao
ga je sa daleko isturenim izvidnicama. Pridrui mu se i Radosav.
Valentin Terek je na Sabatku krenuo slabiji nego to je eleo. Imao je 200
dobrih boraca i jo pedestak, tek da budu na broju. Ni na kraj pameti mu nije
bilo da Sabatku ostavi Jovanu. Smatrao je da se samo iz nje moe kontrolisati
irok prostor izmeu Krivaje i Tise, a posebno Potiski put. Umiljeni plemi e
padom Sabatke dobiti po nosu i shvatiti da je njegovo da slua a ne da nareuje i
izaziva plemie po Ugarskoj. Pre polaska odaslao je glasnika Zapolji i izvestio ga
ta e preduzeti. Nije to bila nikakva obaveza, ali je oseao da e mu sepeki
vojvoda trebati i zato ga nije hteo ljutiti. Bio je samouveren, arogantan, siguran u
sebe i svoje ljude. U sumrak zanoi sa vojskom pola sata od Sabatke, sa
namerom da napadne ujutro od jezera, smatrajui da je tamo otpor najslabiji.
Jovan je ekao. Tek kad mu glasnik javi da je Terek krenuo naredi svojim
ljudima da jau. Svi se rasteretie suvine odea kao pred svaku bitku i dobro
pritegnue kolane. Sueljavanje se nije moglo izbei, ali se na Terekovu alost
desilo upravo onako kako je Jovan eleo. Tereka samo za trenutak iznenadi
pojava Jovanovih ratnika ispred sebe. Odluno viknu komandu za pripremu. U
ranu zoru bilo mu je teko proceniti sa koliko ljudi Jovan raspolae, ali mu se
uini manje od njega. Skoro da se obradova. Njegovi ljudi se rairie spremni za
pokret.
Jo poteno nije ni zavrio komandu, a kroz jutarnju sumaglicu prema
njemu jurnu mali odred od pedesetak ljudi. Za as se njegova leva strana
prestroji i deo ratnika poe u susret napadau. Jovanovi momci se munjevito
rairie u pokretu. Maari uletee u punom galopu u sredinu, pa poee okretati
konje. Bio je to najslabiji deo njihovog udara. Dok se teki konji pod oklopnicima
okrenu i ponovo dobiju na brzini treba vremana, a to vreme Momilo je obilato
koristio tukui po zadnjim redovima. Radosav pree ispred njih dok su se ponovo
zahuktavali traei borbu prsa u prsa. Jovan odmah posla dvadeset momaka da
pomognu Ognjenu koji se ve nosio sa delom Terekovih boraca. im Radosav
krenu na levu stranu, Terek se sa veinom svojih vojnika povede za njim. Tek
onda Jovan udari po sredini. Nakon pola sata Terek shvati da gubi bitku. U bitku
- 466 -
je lako uao, ali je teko iz nje mogao izai. Nije mu preostalo nita drugo nego da
okrene konja i sa preostalom vojskom krene u beg. Momilo i Ognjen krenue za
njim, ali vie da zaplae a manje da unite. Na bojitu ostade sedamdeset mrtvih
boraca, pedeset Terekovih i dvadesetak Jovanovih. Samo petnaestak ljudi alilo
se na rane, a ostali ako su ih i imali nisu ih pominjali.
Momilo temeljito pretrai sve koji su ostali na bojitu.
- ta emo sa ovima ?
- Pitaj ih ta bi oni sa nama.
- Zato ih ne moram pitati. Krenuli su po nae glave. Da mi njima presudimo
i da o njima puno ne mislimo - predloi.
Jovan pomisli to isto. Jo uvek ekajui se po glavi prie ratnik koji je
nakon pada sa konja, dostojno pruao otpor sve dok ne dobi udarac po glavi. To
je bila Cvetkova specijalnost.
- Gospodaru. Mi smo vojnici koji su za svoj posao plaeni. Da si nas ti
platio bili bi sa tobom. Mi smo od Navarada i nas ne interesuje ni grad ni ljudi
koji su u njemu. Samo smo izvravali nareenje. Zato nije pravo da nas posee.
- A da sam ja vama pao u ruke, ta bi vi samnom.
- Otkud ja znam ta bi gospodar odluio, a to se mene tie ne bi ti ni dlaka
sa glave zafalila.
- Dobro govori - Jovan je bio zadovoljan. Njega je noas ekalo oplakivanje
onih koji su ostali na bojnom polju. Sve ljude sprovede u Sabatku a Tereku
porui preko jednog zarobljenika da e mu za 400 dukata pustiti sve preivele.
Ako prihvati neka alje pare.
- Zato to ini - upita Radosav.
- Zato to u ovako moda dobiti pare, a sve drugo je svejedno. Ako ove
pobijem, on e nai nove, znai na istom smo. A ovi su sada dobro uplaeni pa e
naredni put dobro razmisliti kad na nas budu kretali.
Jesen i poetak zime su bili suvi. Imao je dovoljno vremena da sredi u
Sabatki ono to se dalo urediti, a ljude rasporedi po pustarama na zimovanje.
Stalno je ponavljao ljudima da moraju imati hrane i da im bude toplo, a ostalo
neka se sami snalaze. Sneg tek to nije poeo kad Ognjen dovede Ljubicu iz
Lipove. Ostali se dogovorie kako e ko i kada svojim kuama. Ljudi su vidali
rane po pustarama, a Jovan je znao da neki od njih nee doekati prolee.
Fabijan mu jednog od tih dana uvede na smrt umornog konjanika. Odmah
prepoznade Jovana. Ve ga je negde viao.
- Ovo samo tebi mogu dati - ree po poe eprkati po odei da najzad odatle
izvue savijeni komad papira. Izvinjavajui se ree da ga je morao dobro sakriti Ovaj ti papir alje kraljica Marija, ti dalje vidi ta e sa njim.
- 467 -
Pismo je zapoinjalo sa Illustris Jovan. Dade ga Fabijanu da ga prevede.

Udova kraljica mu se obraala kao uglednom i velikom plemiu koji se borio rame
uz rame sa pokojnim kraljem branei Maarsku i svoj narod. Kralju se pre bitke
zakleo na vernost a kraljica oekuje da ostane uz svoju zakletvu i bude veran
kraljevim naslednicima. Prilike u zemlji su teke i samo razum i hrabrost mogu
prevladati. Ujedno bi volela da ga primi u privatnu audijenciju, kako bi mogla uti
njegovo miljenje. Rado e ga primiti i ako doe potpuno nenajavljen. Volela bi
takoe uti bilo kakav glas od njega.
Nije znao zato je pismo upueno ba njemu.
Fabijan je kao i uvek bio
suzdran.
- Treba im gospodaru, inae ne bi pisala ovako izlaui se velikom riziku
da pismo dospe u druge ruke. Jeste da nije optuujue za nju, ali bi malo ko
meu maarskom vlastelom, pozdravio ovakvo pismo tebi.
Subotu i Jovana Dolia su mislili to i Fabijan.
- Vreme je da se izabere novi kralj. Kraljica bi najradije na prestolu videla
svog brata Ferdinanda, koji ima sve nasledne ugovore, ali koliko je meni poznato
neke erdeljske vojvode poele su odmah posle Mohaa priati o kralju Zapolji.
Nije to sluajno. Zapolja neto ima u glavi - mislio je Doli. Jovan je bio siguran u
to.
Sutradan kao po nekom dogovoru u Sabatku ujaha glasnik u pratnji deset
konjanika. I on je doneo pismo, ovog puta na srpskom jeziku. Jovan ga dva puta
proita.
- Vae se obistinilo pre nego to sam mislio. Zapolja zove da se ide u
Fevernek. Kae da je hitno i neodlono. Ne nareuje da se mora doi, ali ne
ostavlja ni mogunost da se ne ide.
- Hoe da bude kralj ! - odmah zakljui Subota.
- Onda idi - prozbori i Fabijan. - Nita izgubiti nee, moe samo dobiti.
- Vrag dobijao sa maarskim plemiima - proguna Jovan.
Nedugo nakon to Jovan sa pratnjom i Zapoljinim ljudima krenu ka severu
Maarske, Doli sa desetak momaka ode ka Pounu. Nakon tri dana Jovan je bio
na cilju. Usput se lako moglo videti da Maarska nema gospodara. Jahali su uz
Tisu, prolazili kroz prazna sela, susretali izbeglice. Veliki grad Sent Miklo je bio
ispranjen. Turci su svoju posadu ostavili preko u Solnoku i oigledno je radila
Zapoljina diplomatija da se vrate nazad na drugu stranu. Fevernek4 je delovao
poput velike kasarne. U omalenom gradu koga Turci nisu dirali, bilo je nekoliko
hiljada Zapoljinih plaenika, a drugi deo se smestio u oblinjem Kendereu.
Nikakve napetosti nije bilo i ako su Turci bili u blizini. Vlastelin ga primi odmah
im se sredio posle puta. Zagrli ga kao najdraeg gosta, ostavivi Jovana
- 468 -
zaprepaenog tim gestom. U prostoriji je bio jo samo njegov poverljivi Georgius.

utao je. Gospodar Erdelja je bio vidljivo umoran. No pravio je dui uvod nego to
je Jovan navikao. Neto se izgleda vano deavalo.
- Trebalo bi da poem u Erdelj, ali mi obaveze nikako ne dozvoljavaju.
Smetaju mi ove silne magle koje se valjaju niz Tisu, pa mislim da e mi se plua
raspasti. ak ni sneg nije kao u Erdelju - bio je sentimentalan - Sada je tamo
sneg ve preko kolena a kada ne pada, onda se moe videti u daljinu koliko ni
sa dobrim konjem ne moe prejahati. A kada doe leto, onda u planine, na
Bue i na reicu Prahovu, pa za desetak dana misli da je neko nov uao u tvoje
telo. - Jovan je neto od toga kraja znao. - Reci kako tebi posle tvojih brda prija
ovde.
- Ja sam se gospodaru sklonio iz Lipove na pustare podno Segedina, koje
do sada niko nije koristio. Ako mi dozvoli rado u zameniti sve ono u Lipovi, za
tu pustaru.
Zapolja klimnu glavom
- Znam da si se sa svojim ljudima tamo naselio, a ja sam ti to priznao.
Imam meutim, dosta pritubi protiv tebe. Ugledni plemi Valentin Terek ali se
na neke tvoje postupke i trai pravdu. Uzeo si mu njegov tvrdi grad ... - pogleda u
Georgiusa - Sabatku , da Sabatku. U ovim vremenim plemii se ne smeju
meusobno optuivati i ratovati izmeu sebe. To koristi samo naem neprijatelju.
Ti si nepravedno zaposeo njegov posed i treba mu ga vratiti.
Jovan primeti da nije rekao mora. Bio je to dobar znak.
- Gospodaru, to ste mi lako mogli narediti i ja bih vas posluao, ali vi ne bi
uli moj odgovor. Sabatka nije nikakav utvreni grad. To je tek mala tvravica sa
jo manjim gradom. Smetena je pored samog jezera. Terek u njoj tek povremeno
boravi jer mu do sada nije bila vana. On iz Sigetvara potee ak ovamo samo da
bi pobrao porez, ali sada nema od koga. Svi Maari su se odatle razbeali, a moji
mu sigurno nee nikad nita plaati. To nije njegovo.
Zapolja ga umiri rukom i pogleda u Georgiusa. Sekretar progovori kao da
apue:
- Jano Korvin je Imri Tereku iz Enjirega darovao grad Madara i ceo kraj
oko Sabatke, od Keluba do Tavankuta i Vereehaze. Svoje pravo je dokazivao
pred kraljem protiv mark grofa Georgija, naslednika Janoa Korvina. Neto je
ipak protiv. Katalin Ujlaki je pre sedam godina osporila pred kraljem Lajoem,
Terekovo pravo na to imanje. Ona je dokazala da su ta mesta pripadala njenom
ocu Janou Pongracu i sada ih je traila za sebe. Kralj joj je obeao da e
pozitivno reiti njen protest, ali nikakvo reenje nije doneto.
- Jano Pongrac iz Dangelega... Bio je to hrabar vitez. .. Ali koliko ja znam
- 469 -
imao je samo sina Maaa.

- Jeste gospodaru, samo jednog sina, ali i dve keri. Jedna od njih je
Katalin. Ona ima dokaz da je kralj Maa Hunjadi njenom ocu sve to poklonio za
vena vremena, pa je tako ona zakonita naslednica jer joj je brat umro, a ona je
starija sestra. Ne zna se kako je kasnije kralj Maa to poklonio svom sinu
Janou Korvinu, a ovaj Tereku. Terek je sve do ove najezde stanovao u Futogu, a
sada se povukao prema Maku. On vas je ve vie puta izvetavao ...
- On me uvek izvetava ! Izvestio me je i da kree na Jovana da ga oduva,
pa je morao glavu spasavati. Dobro je bar to uspeo. - Obrati se strogo Jovanu Za tebe kau da Maare proteruje a da svoje Race u njihove kue naseljava?
- Plemeniti gospodaru. Ja ni jednog oveka iz njegove kue nisam isterao.
Imam veliku vojsku i negde sam je morao smestiti, ali sam ih nametao samo u
prazne kue. Svaki moj ovek glavom mi odgovara, ako se bilo kom od suseda
neto desi. Nikog ja nikad nisam oterao ! A ako bog da, terau samo Turke dok ih
potpuno ne istrebim.
Zapolja nije bio siguran.
- Neka za sada bude ovako, a posle videemo. Ali pazi Terek je sa mnom i
ako budem morao presuditi u njegovu korist, to u i uraditi, ali u onda tebi
nadeliti drugo.
- Nadeli njemu gospodaru, makar i od onog to sam ja na mau osvojio.
Oko Zapoljinih usana kao da se pojavi mali osmeh. Sluge unesoe vino.
Jovan shvati da ono glavno tek dolazi.
- Koliko vojske ima ?
- Oko hiljadu, ali novi mi stalno pristiu, pa sada ni sam ne znam. Mnogo
ih je i teko sve to mogu ishraniti. Moda ih sada ima oko 3.000.
- Otkud ih toliko kod tebe odjednom?
- Nita nije odjednom. Odavno oni mene gledaju, ko zna koliko sam ih i
dosad mogao prikupiti, ali nisam ih imao ime izdravati. Srpski narod vidi u
meni jedinog koji se bori i zato hoe meni. Nita ja nikom ne obeavam, samo krv
i znoj, ali valjda smo mi takvi, idemo ba na najtee.
- Gde ti je sve to smeteno?
- Oko Sabatke po praznim selima...
Georgius je listao neke papire
- ale se na naseljevanje u Ludaighazi i okolnoj pustari, Vereehazi,
Kelubu, Pali, Karajud, Vastorok...
- Sve je to bilo prazno...
Zapolja prekinu razgovor.
- Nisam te zato zvao. Ti ima dosta ratnika Svi su gledali smrti u oi a dosta
- 470 -
njih je sa tobom prola velike bitke. Znam da su ti odani i da te u svemu sluaju.

Hou da ti sa svojom vojskom bude u mojoj slubi.
- I do sada sam vas uvek sluao!
- I jesi i nisi, ali me nikad nisi izdao. Hou da znam ta sada misli?
Jednom si mi ponudio vernost. Hou da to uradi ponovo. Takva su vremena da
svako mora izabrati jednu stranu. Samo jedan moe biti kralj Maarske, a ja sam
taj. Ako nisu uz mene, onda si moj neprijatelj.
Nasta kratka tiina. Jovan je pretpostavljao ta e vojvoda traiti od njega.
Mnogo toga mu je i dalje bilo nejasno.
- Ja sam ovde doao svojom voljom i punim srcem. Svoju lojalnost sam
dokazivao uvek kada je trebalo. ivoti mojih ljudi ugraeni su u Moha i sve one
bitke koje vodim sa Turcima. Ovde sam iz vernosti prema vama i Maarskoj.
Spreman sam da se zakunem ovoj zemlji koja je moj dom, uvek i svuda. A vi ste
na njenom elu.
Zapolji je godio odgovor, a Jovan mu je trebao. Znao je on dobro za
Jovanove ljude i za njegove bitke. Kad bitka pone Srbin nee izdati. uvaj ga se
kad miruje. On sam imao je 2000 iskusnih ratnika i 6.000 ljudi raznih
zanimanja, koji su za platu pristali da nose oruje. Ko zna kako bi se proveli sa
upola slabijom Jovanovom konjicom. A sem toga srpski plemi je bio razuman i
odluan, moda i previe. Imae on vremena da mu skrati rogove, ako to bude
bilo potrebno. Zavri razgovor i otpusti Jovana do sutra.
Georgiusa upita im ostadoe sami:
- ta misli o tvom Srbinu ?
- On ti treba gospodaru - zakljui Geogius. - Meni se nikada nije sviao.
Ima u njemu neto to se ne moe slomiti, to se ne moe ni kupiti, niti razbiti. To
nije dobro za gospodara kad ima takve podanike. Ali njegova re mnogo znai.
- ta e traiti za to ?
- Zna to dobro gospodaru i sam. Traie Sabatku i ono ispod nje a prvo to
e ti traiti je da mu prizna plemstvo pod imenom Jovana Crnojevia. Nisam
siguran da e se zadovoljiti sa nobiles, hoe da mu date vie.
- To neu - nabustito odgovori Zapolja - I da hou ne mogu mu nita
priznati. To se moglo uraditi ili odmah ili nikad. Reci mi neto iskreno, misli li ti
da je on plemikog roda ?
- Ko zna. Ima neeg plemikog u sebi a zna se tako i ponaati. Po onom
kako on kae, a ja sam za to uo, lako je mogue da je sa juga iz te njihove Crne
Gore. A sigurno je bio u Mlecima, jer puno toga kao da je video kod njih.
- Ti bi ga proglasio plemiem ?
- Ja sam samo va pokorni sluga, ali znam da ima mnogo gorih od njega
- 471 -
koji imaju titulu. Njemu se njegovi Srbi do zemlje klanjaju. Idu ka njemu kao ka
novom mesiji. Svi bi za njim u smrt krenuli da treba. On je za njih car i tako ga i
zovu. Ja bih mu dao titulu, jer ako mu je ti ne da uzee je sam. A car pod
kraljem nikad nije bio.
Zapolja se zamisli.
- Vano je da bude uz mene a jo je vanije da ne bude Tamo. - stajao je
uspravan pored stola - Obeao sam mu titulu kad postanem kralj i uvrstim
vlast. Valjda e mu to biti dovoljno.
Sa tim razmiljanjem ode na poinak. Jovan takvih misli nije imao. Znao je
ta e sutra traiti. Zato je lako prespavao no. Sutradan Zapolja ga primi tek
posle podne. Ponovo je unutra bio samo Georgius.
- uo si da je u Tokaju bio Zemaljski sabor i da me je maarsko plemstvo
proglasilo za kralja. Krunisanje e biti za petnaestak dana u Sekefehervaru.
Hou da ti bude uz kraljevski tron kao moj verni podanik. Traim od tebe da se
zakune na vernost onako kako si jue sam rekao.
Jovan bez rei ustade.
- Plemeniti kralju ne sumnjam da e sve ispuniti to si mi obeao.
Spreman sam na zakletvu.
Georgius prinese krst i prui mu ga. Jovan izree zakletvu, klanjujui se
novom kralju zatitniku njega i svih Srba u velikoj Maarskoj.
- Uza sebe ima gospodaru mene, moju vojsku i na narod. Uvek ete imati
verne sluge spremne da za vas glavu poloe.
Zapolja ga sede pored sebe.
- Smesti svoje Srbe juno od Sabatke, tamo gde si se ve pruio. Uskoro e
o tome dobiti kraljevsku povelju. A onda pravi sebi svoj grad, a pusti da Sabatku
vratimo Tereku. Ja u ti u tome pomoi.
- Nije meni gospodaru toliko do nje stalo, koliko mi smeta to e biti tua.
Ako se neko doseti pa je proiri i kamenom utvrdi, to e biti kapija juga. Zbog
bara teko ju je napasti a jezero je blizu pa je ne moe iscrpiti eu. Dok je
Tereka u njoj teko e se tuda prolaziti ak i kod tebe kad se ide. Ali neka bude.
Praviu drugi grad junije, samo da ovo vreme proe, a vi onda sa Sabatkom
radite ta hoete.
- Tako treba - zadovoljno zakljui Zapolja. - Idi u Baku teraj Turke i
razmetaj svoje Srbe. Samo moraju znati da je to kraljeva milost i biti mi odani.
- Dok je mene tako e biti. Jo sam neto hteo da pitam. Znam da ste se
zalagali za moju titulu, ali je od mladog kralja nisam uspeo dobiti. Sada kad vi
postanete kralj, iskreno se tome nadam.
I ako je doneo odluku, Zapolja je bio oprezan.
- 472 -
- Ni kralj nije svemogu. Ali ti ima kraljevsko obeanje. im poveem

rogove u vrei, obeanje u ispuniti.
Ostadoe jo u razgovoru, ali od prvih tema bila je samo jedna
- Krunisanje e biti 11. novembra u Sekefehervaru. Poslae mi jednu etu
tvojih probranih vojnika sa dobrim stareinom koji e biti meni na usluzi i stajati
odmah do moje garde. Nakon toga e biti moja pratnja do Budima, a onda u ti ih
poslati natrag. Ja u ih obui i naoruati.
Jovan kao snebivajui se iznese i potekoe.
- Lako je meni za njih, a ta u sa ostalim. Vojska mi je gola i bosa, ne
znam kako e ovu zimu pregurati.
Zapolja se nasmeja.
- Samo ti ove poalji a pre no to krene Georgius e ti dati novac, da ti
ljudi ne poumiru od gladi. Samo mi reci gde e ti to kupiti.
Jovan brzo pogleda u Zapoljine pronicljive oi. Vojvoda Erdelja je znao da je
on hranu odavno obezbedio. Ali platu verovatno nije. Bio je dareljiv i ako mu je
mnogo novca trebalo za ceremoniju krunisanja.
im je stigao natrag u Sabatku, Jovan sa Radosavom odlui da u
Sekefehervar poalje Ognjena sa 50 momaka. Prvi put od kako je poeo okupljati
vojsku, ljude je birao po fizikom izgledu. Hteo je da na krunisanju ostanu
upameni. Nije sumnjao da e ih Zapolja dolino obui kako ne bi sluajno
pokvarili ceremoniju svojim izgledom. Sve potanko objasni Ognjenu i ovaj veselo
prikupi ljude. Tek kad otposla Ognjena, imao je vie vremena da se bavi
izbeglicama. Radosav mu privede dva otresita momka jednog iz Srema, a drugi je
bio prebeg iz umadije. Ovaj drugi, crn poput ugarka izgledao je kao da bitka
samo to nije poela. Sremac se zvao Nikola , garavi momak Mrgud. Tek kad ga
ponovo pripita za ime, ree da se i on zove Nikola, ali se ve toliko navikao na
nove ime, da je staro skoro zaboravio.Obojica su za kratko vreme okupili oko sebe
momke, spremne da odmah krenu u bitku. Neki drugo oruje i nemaju sem
motki, ali vetom borcu i to je dovoljno.
- Ovog sam sretao u Sremu - pokaza Radosav na Nikolu Sremca - Ima vie
snage i hrabrosti nego vetine, ali i hladnu glavu. A ovaj - pokaza na Mrguda uveni je kavgadija i niko mu na megdan ne moe izai.
Jovan ih paljivo zagleda. Momak mu se dopao na prvi pogled, pa ree
Radosavu da ga prihvati. Obojica e ve dobiti priliku da se oprobaju u pravoj
borbi. Ipak da iskoriste ovo malo lepog vremena koliko je jo ostalo, naredi da se
spakuju i sa ljudima krenu u centralnu Baku. Gde bude bilo vie stoke neka
doteraju, ali od sirotinje se ne sme uzeti. Posla iskusnog Momila sa njima, jer ga
mesto i onako nije dralo.
- 473 -
Sabatka je ivnula. I ako na pragu zime, videla se gradnja na sve strane.

Pridolice su se trudile da zimu doekaju spremni. Za neto vie od mesec dana
grad je dobio skoro dvesto stanovnika vie, a Tomo Sukur je jedva smestio svoju
gardu u male tesne odaje. Jovan je na kraju morao smanjiti gardu na samo sto
ljudi. Toma Sukur je gunao, ali se nije suprostavljao.
Stie i decembar. Sneg se ve oseao u vazduhu. Hladan vetar zavlaio se
kroz sve pukotine, odnosei toplotu. Mnogo toga se promenilo i u Jovanovim
odajama u tvravi. Ljubica je spretno popunjavala prostor i to ga je ve inilo
toplijim. Najvie problema imao je Bogdan. Jurio se sa kuvarima i poslugom,
krto delio i jo tee isplaivao. Subota mu par puta skrenu panju, ali Bogdana
je bilo teko izbaciti iz koloseka. Jovan je jedva uspevao da ugrabi neki slobodan
trenutak, pa na kraju primanje izbeglica prebaci na Subotu Vrlia. On je najvie
vremena provodio sa Fabijanom i povremeno sa Radosavom. Stigoe i nove
paradne uniforme. Toma Sukur prostoduno primeti da e odgovarati za tvravu,
ali ako krenu na teren, bolje je da obuku koune.
Sneg i Jovan Doli stigoe zajedno. Vetar kao da se utiao a krupne pahulje
poee promicati vazduhom. Doli unese prvi sneg na kabanici u sobu. Bio je
dobre volje i raspoloen. Subota je ve uo da dolazi, pa se i on pojavi odmah
posle njega.
- Prepotovana udova kraljica Marija te puno pozdravlja i eli ti puno sree i
dug ivot. Volila bi da upozna tebe i tvoj hrabre ratnike. ula je sve najlepe o
tebi i tvojoj hrabrosti. I to kako nikad nisu ustuknuo a Turcima si najvei
neprijatelj od postanka. Borie se za pravdu uvek mislei na svoj narod i ovu
dravu. O tvojoj konjici ve se pesme pevaju...
Jovan ga prekide
- Ja se neto ne seam da sam te poslao po dak rei, ve radi neeg
drugog.
- E kad je ovako poelo, onda moe zamisliti kako je sve ostalo ispalo. ak
sam i ja heroj i jedva sam se odbranio da mi ne daju neki orden, jer sam rekao da
si ljubomoran pa e mi glavu odrubiti ako ga ja budem imao a ti ne. - Nasmeie
se sve troje. - Ako zaboravim ovaj uvod, onda znaj da kraljica ni malo nije naivna.
Doekala me je kako dolikuje da mi pokae da joj je stalo do tebe, ali sve drugo je
bilo mnogo ozbiljnije. O tebi joj je puno priao neki Broderikus koji je sve do
nedavno bio kod nje u slubi. Toliko je nahvalio tvoju hrabrost i potenje da te
kraljica kratko reeno, hoe prevui na bratovu stranu. Bez obzira na to to je
Zapolja sada u Stonom Beogradu, Ferdinand se nije odrekao svoga prava, niti e
se odrei. A sve e to lake ostvariti s tobom. Kae da njemu ne trebaju naduti
plemii, ve iskusni ratnici i pouzdani prijatelji. Kraljica ti alje jedno pismo, a
- 474 -
brzo e jedno dobiti i od Ferdinanda.

Jovan prui pismo Fabijanu a ovaj se povue da ga prevede.
- Znai kraljica hoe da me odvede u drugi tabor ? Dobro misli, jer mi ve
jesmo sila koja je u stanju da dobro uzdrma Maarsku. Trebamo i mi njima, ali i
oni nama. Nikome se mi neemo klanjati ni ikoga moliti. Neka oni mole nas.
Moramo im svima pokazivati zube da vide koliko smo jaki. I nikom nita ne
pratati - malo zastade kad se seti Broderikusa. - Vidi da ovek ni sam ne zna
od koga se moe dobru nadati. Jedva da sam mu lik zapamtio, a on me do neba
die.
Fabijan doe sa prevodom gunajui da sada latinski pie svako. Kraljica je
zapoela pismo sa plemeniti nabrajajui Jovanove zasluge i vrline. Ona ga je
posebno preporuila jedinom zakonitom kralju Maarske Ferdinandu, a ovaj je
njenu preporuku potpuno uvaio. Ona protiv nikoga nema nita samo hoe da se
potuje pravo nasleivanja. A dobro zna da je On (Jovan) uvek bio za pravdu. Ono
to nju, kraljicu, najvie mui u ovim tekim vremenima je bratsko povezivanje sa
Turcima koje neki plemii prave, a posebno nabeeni kralj Zapolja. On je od
sultana izmolio presto, a mogao je samo ako je dravu prodao. Turin mu nita
zadabe nije dao, kao to nije nikom. Kraljica na kraju moli Jovana da se previe
ne ljuti na Zapolju jer je veliki vojvoda sve to uinio u neznanju a samo ovek
koji drugaije gleda, moe sve to ispraviti. Ferdinand ne trai pomo, on samo
zove Jovana k sebi, a da mu je sklon, to e se Jovan ubrzo uveriti.
Kad zavri itanje pogleda ljude oko sebe. Naredi da se iznese rakija, nebili
se jezici malo razvezali. Ali i bez rakije, bili su reiti. Subota Vrli je bio
najnestrpljiviji da kae ta misli. Bio je jasan. Ne treba ostavljati Zapolju zbog
kraljice koja nema ni snagu ni mo. Diplomatski preuta ono sa Turcima. Bio
je siguran da e Zapolja pomoi da se ratnici isplate: A i zakleo si mu se na
vernost. Jovan ga presee pogledom. Subota shvati da bez obzira na sve, ne sme
preterivati. Sada je dirnuo u temu koja nije njegova.
Jovan Doli je bio daleko oprezniji. Ne prema Jovanu, ve prema
dogaajima. Ni malo nije potcenjivao Habzburgovce. Stie i Radosav. Jovan mu
ukratko ree o emu se radi. Bio je zamiljen.
- Zapolju znamo a te Habzburgovce ne znamo ni malo. Ko su oni i ta su,
odakle su doli i gde vladaju.
- Ni ja puno vie ne znam...
- Znam ja - prekinu ga Fabijan, pa dodade tie - Ja znam njihovu prolost i
mislim kao i Doli da nita ne treba primati zdravo za gotovo, ali nita i ne
odbacivati. Nadvojvoda Ferdinand je mlad ali promiljen. Slua on sestru i
dvorsku kamarilu, ali sigurno nikog ne puta da vlada umesto njega. Ja ne znam
- 475 -
tano kada je ova porodica dala prvog vladara, ali mislim da je od tada prolo bar
tri stotine godina. Ferdinandova otac Maksimilijan je sklopio nasledni ugovor sa
Jageloviima i po njemu mu pripada kruna Svetog Itvana. Zato toliko hoe
ugarski presto. uje se da je sa Hrvatima ve sve zavrio i da e ga proglasiti
hrvatskim kraljem. Ali on na tome nee stati. Mnogo e dati, ali e mnogo i traiti.
Subota je ponovo navijao za Zapolju. Sepeki vojvoda a sada kralj, nikad
nee izdati. Doli hladno primeti da je sklapanjem ugovora sa Turcima, Zapolja
ve izdao. Posle je sve lake. Izdae opet. Okrenu se Radosavu
- Reci ta ti misli.
Ravnodunim glasom, Radosav sve zakljui
- Ti si car. Ti odlui !
I car odlui da eka.
Jovan je pre snegova hteo jo jednom da se sretne sa grofom Petroviem,
samo je susret morao ubrzati. Dobio je pismo od vladike Josifa da kree iz Jegre i
da e do Segedina do tamnonjeg svetenika, a hoe svakako da se sastane sa
Jovanom. Dalje e produiti prema Temivaru. Jovan usput svrati do Segedina i
zamoli svetenika da vladiku zadri dok se on ne vrati iz Arada. U Petrovievom
gradu sve kao da je utonulo u neko zimsko sivilo. Nisu se videli ni plaeni vojnici
na kapijama.
- Vidim da okuplja ljude oko sebe, pria se da ih ve sada ima nekoliko
hiljada? - doeka ga grof sa pitanjem.
- Nikog ja ne skupljam. Bee k meni da bi preiveli ovu zimu jer nemaju
kuda.
- To ba tako ne izgleda sa strane.
- Ali jeste tako. I Vi ste primili nekoliko stotina ljudi pa niko ne kae da se
spremate za bunu.
- To ni ja tebi nisam rekao.
- Ali mislite. - Jovan nije mislio poputati grofu, ali ga ni vreati.- Ima
meu tim ljudima ratnika, ali i obinih seljaka kojima treba malo mira da dou
sebi posle one silne krvi na Mohau. Ja niti mogu niti ih hou terati od sebe.
Grof Petrovi se uetao. Po koraku, Jovan je znao da je nervozan.
- Sluaj me dobro. Terek i njegovi, pronose glasove da e sa prolea dii
ustanak i da te zato treba utui kao psa. Zapolja kojeg si ubedio u svoju iskrenost
i potovanje prema njemu, trai od mene da hitno vidim ta radi i ta smera.
Od toga hou li mu rei istinu, ili da li e je ti meni rei, zavisi moja glava koliko
i tvoja. Zato sam te zvao da kao dva srpska plemia priamo o tome. Ja moram
znati istinu ma kakva da je.
- Niti hou niti o nekakvom ustanku razmiljam. Moje znate. Mi Srbi
- 476 -
moramo se zbiti jedan uz drugog i oko nae svete crkve. Svi mi bi se trebali
okupiti oko jednog oveka, despota srpskog, ali ovoga niko i ne gleda. Zajedno sa
njim moramo utvrditi nau teritoriju, tamo gde nas najvie ima, ne zato da bi
dizali bune i ustanke, nego da bi bili svoji na svome, da bi nas drugi potovali.
Ovako kako je sada, svako vue na svoju stranu i ve se ne zna ni ko ta radi, ni
zato tako neto radi. Vi ste grofe poznati po tome to okupljate ljude oko sebe,
ali treba okupiti i one koji nisu vai. Ja znam da to moe samo despot. Ako nam
Zapolja eli dobro, neka nam da despota kojeg emo svi potovati i oko kojeg
emo se okupljati. Vas!
Grof Petrovi nije burno reagovao. Oigledno je on o ovome ve razmiljao ili
mu je to neko drugi predlagao.
- Ja se tako neeg ne mogu prihvatiti. Bar ne za sada. Dao sam Zapolji
drugi predlog a na njemu je da ga prihvati ili odbaci. - Nije hteo govoriti o
imenima pa ga Jovan nije za to ni pitao. - Ostavimo ovu priu za neka druga
vremena. Mene sada mue te silne optube koje idu na tvoj raun.
- Uvek su na moj raun stizale lai, zato bi sada bilo izuzetaka i zato je
sada to toliko vano.
- Zato to si sada junak i to ima vojsku. Ljudi se okupljaju oko tebe i ti si
u stanju da ih povede za sobom. Zato ak i Zapolja o tome razmilja.
- Ja za to nisam dao nikakav povod.
- Bolje i nemoj - grof je govorio tiho - jer sve ono to je do jue bilo
normalno, danas vie nije. Svi te se plae, svi sa podozrenjem gledaju na tu tvoju
srpsku vojsku. Stalno se pria o velikom herojstvu - pa dodade sa setom. - ao mi
je to u toj velikoj bici i ja nisam uestvovao.
Jovan ga pusti da misli svoju brigu. Za njega je pria o Mohakoj bici bila
zavrena. Sada je gledao neke svoje druge interese o kojima ni grof nije trebalo
nita da zna. Bar ne jo!
- Neu izdati ni Vas a ni velikog vojvodu. Ja vam samo predlaem da neto
menjamo jer sada vi to moete a da vas niko ne optui za izdaju. Meni je Zapolja
dao ono to sam traio, ali srpskom narodu nije dao nita. Sve to mu je prueno
dala je vaa plemenitost. Nas ima mnogo i spremni smo da se za naa prava
izborimo. Neka se naa drava i dalje zove kako se zvala, ali prava nam moraju
biti vea. Dolo je vreme da spreimo da nas svako pljaka kako i koliko hoe. Vi
to moda ne vidite, ali tamo gde sam ja sada, to se dobro osea. Ne zna se ko je
gori maarski plemii ili crkva.
- Menjaemo i to, ali nigde ne treba uriti. Ja ti stojim da e ti titulu brzo
potvrditi.
Tako se zavri razgovor izmeu dvojice srpskih plemia. Grof Petrovi
- 477 -
ostade zadovoljan u ubeenju da Jovan nee dizati bunu i da je taj kraj miran
onoliko koliko moe biti. Jedno je ipak zakljuio. Vie ni jednog momenta ne sme
potceniti Crnojevia jer je kroz sve ovo vreme stekao iskustvo za bitku i meu
narodom dobio golemu popularnost koje moda ni sam nije svestan. On sam je
znao da nije vreme obrauna, ali panja ne sme poputati. Tako e ve javiti i
Zapolji.
Vladika Josif ga je ekao u Segedinu. Duboko urezani podonjaci pokazivali
su da proteklo vreme nije za njega bilo najprijatnije. Jenopoljski episkop Matej je
umro i nema mu zamene, pa je za sada zaduen i sa njegovom episkopijom. Prvo
pitanje bilo mu je isto kao i grofa Petrovia ta namerava initi?. Pokua sa
istim odgovorom kao to je priao i grofu, ali vladika je bio od drugaijeg
materijala.
- U Jegri ve priaju o tebi i samo ekaju prolee pa da krenu kud god ti
kae. Ceo kraj je spreman na ustanak. Niko vie Turke i ne spominje. Svi hoe
da skinu maarske plemie. A ti treba da im bude voa. Ne znam kako si ti to
zamislio, ali to sve ne sluti na dobro. Ve i obini Maari naveliko priaju o tebi i
tvojim Srbima. Dosta njih hoe sa tobom.
Jovan htede da objasni da on sa Srbima u Jegri nije imao nikakav kontakt,
ali vladika kao da oseti ta eli da mu kae. Tek malo podignu ruku.
- Pria se o tvom herojstvu na Mohau i da si se dobro odupro Turcima.
Kau da si ti spasao Perenjia. Jedino si ti znao kako treba sa Turcima. Drugi su
ginuli a ti si turske glave sekao. Na to sve ide i tvoja stalna pria o slobodi
srpskog naroda i teritoriji koju si od Zapolje dobio. Svi bi hteli kod tebe i na tu
novu zemlju mada sam im stalno priao da je to tek pustara na kojoj nita osim
trave nema.
- Ja ne diem bunu niti bilo koga ta laem. Ja nikog ne zovem u svoje
okrilje a ljudi hoe samo da im bude bolje nego to je sada. Hteli bi da ne moe
svaka protuva da im kroji sudbinu. Ja sam vladiko i ovim to su samnom,
ponudio samo krv i znoj, ali ako ostanu niko ih nee smeti ni pipnuti. To bi i
naoj crkvi trebalo da bude milo.
Vladika oseti malu aoku, ali se na nju i ne osvrnu.
- Suvie su ozbiljna vremena da bi se bilo ko smeo igrati sa naim
narodom. To smatra Crkva, a to mislim i ja. ast tebi na tvom junatvu i na
potenju, ali onaj ko povede narod mora biti svestan da za njega mora i
odgovarati. Ako ga ti povede znaj da e sutra cela Maarska ustati da bunu
ugui, pa e biti gore nego sa Doinom bunom. Onda ih niko nee moi pomoi.
- Nije mi to elja vladiko, a da jeste, ko moe mene da zaustavi sem Zapolje.
Sve ostalo ili je nestalo na Mohau, ili je toliko slabo da jedva svoje seljake dri na
- 478 -
uzdi. Ja o buni ne mislim. Samo hou da imam svoje i da na tome ljudi mogu
iveti a ne patiti se.
Vladika Josif na kraju prihvati da Jovanu nije do bune. I dalje je bio
sumnjiav, ali sve vie je verovao u Jovanove rei.
- Kralj je obeao da e postaviti novog despota po volji narodnoj. Bie to
pravedan ovek oko koga emo se svi iskupiti i onda gledati ta nam valja initi.
Zato umiri narod i te oko sebe da ne bude nepotrebnog zla.
- A ko bi to mogao biti.
- Trebalo bi da utim, ali i ja sam dao svoj pristanak jer sam pitan. Zapolja
e za srpskog despota postaviti Radia Boia!
Jovan to nije oekivao.
- Svaka ast oveku, ali ja mislim da je on za to suvie star. Morao bi nai
mlaeg.
- Zapolja ga je sigurno naao, ali je postavio svog vernog Boia da se narod
navikne na despotsko zvanje ovde gde Srba najvie ima, a posle, posle e moda
postaviti grofa Petrovia. To mi ve nije rekao. Ali zato mi je skrenuo panju na
tebe i na tvoje ljude. Ne igraj se svojom glavom, a ni naima.
Kada je sve to bilo reeno, mogao se dalje voditi mirniji razgovor. Episkop je
namerno tako uredio da najpre doe do Jovana, pa e dalje u Arad i Temivar, a
ako stigne, zimu e doekati u Jenopolju. Sree se sa svim vienijim Srbima, pa
e onda razgovarati sa crkvenim poglavarima. Episkop se zalagao za mir, a
spretnou treba izvui to vie privilegija.
- Sad kad su Turci ovde u Ugarskoj, sve se moe urediti i srediti, samo za to
trebaju pametne i razumne glave. Ne treba nam nikakva buna nego nam trebaju
ljudi koji znaju koliko mogu traiti i od koga mogu traiti.
Jovan na kraju pomenu vladiki da se kralj Ferdinand interesuje za njegovo
zdravlje, ali da jo nita nije pregovarao. Vladika mu ne dade za pravo, mislei
da ga za sada Zapolja titi, a ako sazna da uruje sa drugim, teko da e stati iza
njega. Na kraju kad se od njega opratao, vladika mu jo jednom napomenu da
uva glavu sebi i svojim Srbima, jer e takvi kao to je on uvek trebati ovom
narodu.
- 479 -
glava 18.
IZMEU DVA KRALJA

Promoter:

- 480 -
Mada je bio decembar, sneg sve iznenadi. Guste pahulje poterae sve u
kue i tek je putovao onaj ko mora. Crnojevi je stolovao je u Sabatki sa tek neto
vojske. Sve drugo bee rasporeeno po okolini. Gde god su Maari beei pred
Turcima izbegli, Jovan je naseljavao svoje ljude. Poetkom decembra dao je plate i
mada je krtario ode mu skoro 5.000 dukata. Ognjen se sa ljudima vratio iz
Budima nosei neto platna za uniforme. Lako meu izbeglicama nae dobre
majstore, pa im naredi da uparade Tomu Sukura i njegove ljude.
Sneg ipak nije spreavao Radosava da ee doe do Sabatke na divan sa
gazdom i carem. Bilo je vreme pred Boi pa je Jovan najvie vremena provodio
molei se ili je oko sebe okupljao najblie i dugo razgovarao. Sve je vie razmiljao
o prljavim igrama koje su se igrale oko njega, svestan da je to tek poetak a da e
ih biti jo. Ni sam nije znao ko ga je prvi put nazvao carem, pa to prihvatie i
vojnici oko njega. Nou leei pored Ljubice ponavljao je u sebi da je on tek
plemi Crnojevike krvi, ali je ujutro kao pijan rado doekivao da ga nazovu
carem. Nenamerno to je jo vie potencirao Subota Vrli uvodei neka nova
pravila ponaanja. A najvanije mu je bilo da je jednu prostoriju u tvravi
namenio samo za prijeme. Izbacie i Ljubicu iz protokola a Bogdan nae dva
spretna momia koja su posluivala. Jedva umirie Ljubicu, obeavajui joj da
e ona i dalje biti prava domaica za prijatelje. Umesto toga, Ljubica uskoro
izgubi mesto i u kuhinji. Posao je nadgledao neko drugi, a ona neka se brine o
caru. Bogdan je gurao onako kako je on zamislio, a o Ljubici nije hteo ni da pria.
Pred Boi, sneg stade, a sunce mada zubato zasja nad Bakom. Emisari iz
Segedina javie da se tamo nalazi poslanik engleskog kralja - Valop. Jovan mu
odmah posla poruku da ga poziva u goste. Neposredno po Boiu stie i Englez.
Bio je dobro prehlaen i jedva je govorio. No brzo se u Sabatki poeo oporavljati,
pa Jovan dobi visprenog sabesednika. Svoje carske obaveze i dalje je redovno
obavljao. Valop je bio na Zapoljinom krunisanju i u njegovoj blizini. Puno je toga
znao i video, a poneto je i preneo Jovanu.
- Zapoljino krunisanje je mnogo kotalo. Sav je bio u najfinijim haljinama, a
sva svita mu je bila u svili i dragom kamenu. Tri dana se slavilo a na
kraljevskom prijemu i ja sam bio primljen i goen. Od erdeljske gospode nisi
mogao proi. Pevalo se da ceo svet nema kralja kao to ga ima Maarska. Vikalo
se i Vivat i Eljen, bogami moglo se uti i na stotine ljeta. Ono malo vlastele
to je Moha preivelo, toliko je Turaka potamanilo da dobro da jo uvek
postoje. Ispada da su Turci na Mohau izgubili, podvili rep i pobegli. No sve
ukupno najveu zaslugu za Zapoljino krunisanje ipak ima Verboci jer da nije bilo
njega i njegovog uticaja teko da bi se Zapolja doepao krune. Neki su gunali ve
na krunisanju.
- 481 -
Obojica se kiselo nasmejae. Valop je dobro uoavao i ono na emu su

Maari najvie priali, o elinoj pesnici maarske konjice, koju niko ne moe
pobediti. Jovan je to znao bolje od Valopa. Promeni temu razgovora.
- Neto mi ipak nije jasno. ime je krunisan Zapolja ako kruna Svetog
Itvana nije u Budimu i Stonom Beogradu.
- Ko e ga znati. Kau nekom starom krunom koju je jo Karlo napravio a
papa Gentilis posvetio, ali dok god ne stavi na glavu krunu Svetog Itvana do
tada e imati velikih problema, ne samo meu plemiima ve i meu narodom.
Kralj mora biti propisno okrunjen pravom krunom u Stonom Beogradu, a
okruniti ga moe samo ostrogonski nadbiskup. Za sada Zapolja ovo prvo nije
ispunio. ak mu se i Hrvati nekaju pa nee biti udno ako se privole
Ferdinandu. Nita jo nije zavreno, sve mislim da prave borbe oko prestola tek
predstoje.
Jovan kao da preu ovo poslednje.
- A kuda je to veliki poslanik krenuo sada usred zime kad mu vreme nije ?
Valop odmah postade diplomata.
- Na dvoru se tokom zime malo ta dogaa, a imam tamo i svog oveka.
Rae sam doao u ove june krajeve gde se narodi meaju i gde ljudi jo uvek
misle svojom glavom. Ovde sa vama Srbima i Maarima najbolje mogu osetiti ta
misli plemstvo i na kojoj su strani. A osea se i ono to se u Stambolu dogaa. Ja
zato koristim prijateljstvo sa grofom Petroviem, Radiem i sa tobom dragi moj
prijatelju. Ja mislim da se sudbina Maarske ne odluuje u Budimu, ve ovde na
ovim pustarama, a tu si ti jedan od glavnih.
Jovan je izgleda blagotvorno uticao na Valopa. Povrati mu se zdravlje i sve
se ree alio na kostobolju. No udljivost mu je ostala, moda se ak i poveala.
Menjao je lik od nadmenog engleskog diplomate, do simpatinog stranca koga sve
interesuje i koji mnogo toga zna i hoe da kae. Ipak se dobro uvao da pred
Jovanom ne pokae ni jednu od tih krajnosti. Zato su mu vrata Jovanovih
prostorija bila irom otvorena.
Stie i glasnik od Petrovia. Grof moli Jovana da ga poseti im bude mogao,
hvalei njegove ljude koji su se ponosno i estito ponaali na venanju Zapolje
sa krunom. Na to se i on osea ponosnim. eleo bi da bude u Temivaru za
Bogojavljenje jer je tog dan pozvao jo nekoliko uglednih Srba. U ovim srenim
vremenima kada je Zapolja izabran za kralja, treba mu iskazati iskrenu lojalnost.
Par dana kasnije Jovan je bio veseo i razgovorljiv, sve u ast dragog gosta
gospodina Valopa. Kada je hteo, svi oni maniri naueni u Mlecima, pomeani sa
uroenim crnogorskim dostojanstvom, dolazili su do punog izraaja. Moda je i
zbog toga atmosfera cele veeri bila neusiljena, a Valop se trudio da udovolji
- 482 -
znatielji gostiju priama o ivotu u Engleskoj. Jovan u jednom trenutku

spontano izree Ba bih voleo da vidim tu zemlju.Valop odgovori kao da je to
ekao Moe kad postane kralj!. I Jovan je odmah reagovao Car je vii od
kralja, nata Valop veselo podie au Onda moemo odmah!.
Sutradan osvanu prekrasan dan. U toj zimskoj idili Jovan je radio ono to
je mislio da treba. Najpre je otpremio Ognjena za Munar pa se posvetio nekim
svojim poslovima. Tek uvee nae vremena da primi Valopa. Englez je sada bio
uzdran.
- uvaj se. Sluao sam kada te kude i kada te hvale. To ne valja. Znam
samo da te se svi boje. Ne izjanjavaj se odmah tamo. Priekaj da ode pa im
onda poalji poruku... I pazi se Petrovia. Grof uvek ima neto na umu.
U zoru sa Doliem i Vrliem krenu na put. Sumrak ih sustie pred
Temivarom. Tvrava je blistala u snegu osvetljena bakljama a dvorac kojeg je
pravio i uredio jo Pipo Spano, delovao je velianstveno. Petrovi ga srdano
doeka i odmah naredi da ga smeste u njegove prostorije. Dolia i Vrlia smestie
zajedno. Nagovesti mu samo da e sutradan episkop Josif drati svetu liturgiju.
Kamin je goreo, a prostorija prijatno zagrejana mamila je na san. Jovan se
namesti pored kamina na medvedju kou i odmah zaspa.
Sutradan svi krenue u crkvu. Nije bila velika, ali ju je Petrovi bogato
ukrasio, pozlatio ikone, dok su sa plafona visili veliki srebrni lusteri. Jovan se
ispozdravlja sa nekim od uglednika koji su ve stigli. Skoro sve je znao, mnoge i
cenio. No nije se puno uputao u razgovor. Neto izdvojen sa Doliem i Vrliem
eleo je da na miru odslua liturgiju svetog Vasilija. Tek na kraju primeti da u
crkvi nema Jakia koji je stigao dan ranije. No nije eleo da truje duu
Jakiima. Smerno je uestvovao u liturgiji, pa na kraju primi anaforu. Napolju
zahvali Petroviu to im je na ovaj sveti dan pripremio i golemo duhovno
zadovoljstvo.
U velikoj sali kod Petrovia sedeli su gosti paljivo rasporeeni. Grof je
sedeo na elu stola, a nasuprot njemu dostojanstveni episkop Jenovski i
Ugarski, Josif. Sa desne strane sedeo je Radi Boi, do njega dva brata Bakia,
Pavle i Petar, pa temivarski vojvoda Jovan Dijak, i dalje Jovan Crnojevi. Pored
njega gospoda sremska Dimitrije Skenderovi i Jovan Vratkovi. Sa leve strane od
Petrovia sedeo je Marko Jaki, pa Stevan Balenti, Nikola Crepovi, Petar
Obradovi, Stevan Pritenovi, Petar Raki i Jovan Rac. Svih petnaest, izuzimajui
episkop, ugledni i bogati, mnogi i dobri ratnici i lino veoma hrabri.
- Vaa svetosti, gospodo srpska! - Petrovi je stajao na elu stola - Hvala
bogu to se danas u ovom srpskom gradu okupismo svi koji su trebali i mogli
doi. Sastali smo se da bi videli ta emo i kako emo dalje i kome se prikloniti
- 483 -
kralju. Da li Zapolji koji ve nosi svetu krunu, ili Ferdinandu koji mu je pokuava
skinuti. Mi Srbi trebamo i jednom i drugom. U naim je rukama kraljevsto
Ugarsko. Voleo bih da odavde svi odemo sa jednim miljenjem jer bi to bilo dobro
za nas i za na narod. Zaboravite dakle zlu krv ako je ima, i mislite o koristi za
sve nas.
Onda ih pozdravi vladika:
- Ja sam srean ovde meu vama gledajui tu slavu i tu mo. Neka u
svakom od vas pobedi razum ali i toplo srpsko srce. Bog je dao da smo se nali u
ovom dvoru grofa Petrovia, a snujem da emo nai dogovore, jer se sada moramo
dogovarati. Vaa crkva je na vaoj strani, jer je milou bojom i vaom zaslugom
opstala na ovim prostorima i postala jo jaa nego to je bila. Poeo sam da
govorim ovako rano samo zato da bi vas neto mogao upitati. Zar za ovim stolom
nije bilo mesta za despota srpskog?
Grof Petrovi odmah odgovori.
- Despot Stevan je od kralja dobio zadatak da titi Slavoniju od Turaka.
Posle smrti kralja, privoleo se Ferdinandu. Sa nikim od nas on nite pria, niti je
zakazivao bilo kakav sabor. Odluio je sam i zaboravio kakvu titulu i ast nosi.
Od Ferdinanda je dobio platu za 100 konjanika, gradove Vukovar i Borovo, te
pravo na Dmitrovicu i Vrdnik. Znajui ga, on svoju odluku nee menjati. Uz
Ferdinada je i Stevan tiljanovi. Za njega je i hrvatsko plemstvo koje je odabralo
Krstu Frankapana za zatitnika i branitelja1 . Misli se da je na despot upravo
zbog Frankapana odabrao Ferdinandovu stranu. Jo vam neto moram rei.
Dvorska kamarila je u Pounu imala svoj sabor i na njemu odluila da za kralja
prizna Ferdinanda. Vi sada koji ste ovde prisutni sve znate i moete rei ta
mislite.
Kad re uze Stevan Balenti, osetilo se da malo ko njegovim reima pridaje
neku vanost. To oseti i Radi Boi, ali to niim ne pokaza. Boi je bio u
rodbinskim vezama sa Tomom Balintom, asnim ovekom i velikim junakom,
kome sin, ovaj ovde, nije dorastao ni do kolena. Ovog puta, meutim, bio je jasan
i razloan. Najpre je odao priznanje grofu Petroviu, a onda se opredelio za
Zapolju kojeg ipak vie zna.
Jovan proceni da je Balenti pod velikim uticajem Radia Boia. No nije
mu imao ta zameriti. Balenti je iveo ovde na ulasku u Erdelj i sa svojih
stotinjak konjanika bio je suvie slab da se odupre i najmanjem Zapoljinom hiru.
Nakon njega Jovan Dijak iz okoline Temivara bio je jo krai. Zapolja teko
neto obea, ali kad obea, to i uradi. A ta i koliko treba traiti neka vidi grof
Petrovi.
Nikola Crepovi se prouo nakon Mohake bitke. I ako tek u tridesetoj
- 484 -
godini, ve je deset godina vojevao. Sa Radiem Boiem ispratio je Turke kod

Petervarada, udarajui hrabro po zaostalim kolonama. Milou Petra Petrovia
imao je lepo imanje podno Temivara i dobro organizovanu konjicu koja nikada
nije brojala vie od 150 ljudi. Govorio je po Jovanovom ukusu.
- Mi smo najjaa sila u Maarskoj. Nama niko nita ne treba ni da da, ni da
pokloni. Ako budemo zajedno, mi emo sami uzeti ono to mislimo da nam po
pravdi boga pripada. Za mene je najvanije hoemo li mi svi zajedno ili neemo.
Ako hoemo, onda me briga za Zapolju i za Ferdinanda, a ako neemo, onda se
treba odluiti na koju emo stranu. Mi koji smo ovde, moemo za nedelju dana
imati 20.000 dua pod orujem i jo toliko u pratnji. Fale nam samo topovi, pa da
sruimo i Budimirov grad ako treba. Ni jedan vladar tue vere nije nam dobar i
nee nam valjati. Ima samo manje i vie loih. Ja glasam za nae jedinstvo. Ako
ve to ne dogovorimo, onda sam za onog vladara koji je meki, a to je
Ferdinand. Ako nita drugo on e bar nositi krunu Sent Itvana.
Petar Raki, tek ustade od stola i kratko se izjasni da je i on za to kako
Crepovi misli. Petar Petrovi odmah oseti raspoloenje meu ljudima. Nije mu se
dopao pravac u kome izjanjavanje ide, pa uze re.
- ... Ako budemo mislili kao hrabri Crepovi, mi emo u ovom Maarskom
moru zaratiti sa svima. I onako smo mnogima trn u oku. Okupili smo narod oko
sebe i jesmo najjai, ali koliko dugo. Kako god pogledamo, nas Srba ima manje od
Maara. Neka sada imamo i vie boraca, ali ve za koji mesec, biemo slabiji.
Gospodari ove zemlje mogu pokrenuti deset puta vie ljudi nego to je nas, pa
neka i ne budu dobri ratnici, pregazie nas masom. Ja jesam za to da ovde gde
smo sada bude naa vlast, ali znajte da se ovih prostora ni jedan kralj nee
odrei. Mi se moramo jednom kraljevstvu privoleti i kako god izaberemo moramo
biti vrste vere. Zapolju optuuju da je nelegalno izabran, ali je njemu pravo na
krunu dao Rakoki sabor2 i to mu niko ne moe osporiti. Mi se moramo boriti za
prava i privilegije, jer sada je vreme za to. Uzeti sve to se uzeti moe. to budemo
sloniji, to emo lake doi do onoga ta budemo traili. Ja ne protivreim
hrabrom Crepoviu, ali kaem da ne smemo zaboraviti na sadanjeg kralja.
Mudri Dimitrije Skenderovi je imao svoju muku. Jedva je preiveo tursku
najezdu a njegova imanja su i dalje bila na udaru.
- Gospodo srpska. Vi se odluite kako mislite da je najbolje, ali od nas
Sremaca teko je traiti da budemo direktni jer ni sami ne znamo ta je najbolje
za nas. Nama su Turci na vratima i ko god bio da bio, Turci e najpre udariti po
nama. Ja lino sam za Ferdinanda, ali opet neto drugo mislim. Ako je Zapolja
ve postigao nekakav mir sa Turcima, to nama iz Srema vie odgovara jer se onda
ne moramo plaiti sultanove vojske. No svi zajedno morate jedno znati. Nas
- 485 -
akindije i kojekakve bande nikad vie nee ostaviti na miru. Zato se sve nae
srpsko mora uvati na Savi, a ne ovde u Temevaru. Ja verujem da tako misli i
druga vlastela Sremska. Molim grofa Petrovia da svaki razgovor sa Zapoljom
tako vodi da se moraju obezbediti june granice i ako u tome uspe, ja svoj glas
dajem Zapolji.
Marko Jaki je smatrao da je vreme za njega. Ustade i pusti da razgovor u
sali zamre. Nezainteresovano je prelazio pogledom preko sale, pre no to
progovori.
- Ne moram vam govoriti ko su Jakii i kakve su nae zasluge i kolika je
naa mo. Mi smo gospodari nad pedeset hiljada dua a na grad niko osvojiti ne
moe. Imamo vojsku i silu koja moe odbraniti sve nae granice. Ne bojimo se
nikoga, pa zato mogu govoriti onako kako mislim. - Marko Jaki nastavi sa
samohvalom pominjui silne bojeve i velike pobede u kojima su uestvovali. Na
kraju poe se hvaliti svojom pameu i dalekovidou - Ja znam da e ovde mnogi
posluati mene jer su Jakii uvek znali izabrati najbolje. Mi i sada tako biramo.
Mi smo bili meu onim uglednim kuama koje su dovele Zapolju na kraljevski
tron i zato emo ga podravati kao velikog spasioca srpskog naroda. Samo sa
Zapoljom mi se moemo neemu nadati, jer je on ve pokazao da je ovome narodu
sklon i da mu ini sve to je u njegovoj moi. Ko god misli drugaije moj je
neprijatelj i neprijatelj svih Srba. Mi moramo znati da smo mi Srbi u Maarskoj i
da pripadamo tom velikom narodu. Zapolja nas vodi ka ujedinjenu gde se niko
nee deliti na jedna ili druge. Zato mu moramo dati svaku pomo.
Malo ko je hteo da govori posle prgavog Jakia koji se nedvosmisleno
izjasnio ta misli. Petrovi ispod oka pogleda u Jovana. Oekivao je njegovu
reakciju. Jovan progovori:
- Svako od nas ima pravo da kae ta misli. Ja u govoriti posle Marka
Jakia, ali i odati priznanje slavnim Dmitru i Stevanu, junacima o kojima e se
uvek priati u srpstvu. Odajem priznanje i plemiu Marku Jakiu na njegovoj
hrabrosti u borbi protiv Turaka, ali jedno mu ne mogu priznati. Ne priznajem mu
mesto na ovom asnom skupu, jer su ovde Srbi koji se jednom bogu mole, a onaj
ko tu veru napusti i srpstvo je napustio - Marko Jaki je bio na nogama. Iz oiju
su mu sevale munje. I ako je ve bio u godinama, delovao je silovito. Na
Jovanovom licu poe se pomaljati ona runa tamna pruga - Nemam ja zamerku
grofu to ga je pozvao ovde meu nas Srbe, ja samo kaem da katolik niti moe
niti sme deliti savete nama Srbima. Prodao je veru slavnog vojvode Jake, da bi
nam danas priao o spasenju naeg naroda. ast njegovim godinama, ali ja sam
sa Maarima mogao sedeti i bez dolaenja u Temivar.
Marko Jaki naglo ustade. Nekoliko plemia su negodovali, ali je veina
- 486 -
utala.
- A ko si ti da mene osuuje, a nita ne zna. Do jue si jeo presno meso, a
danas si meu gospodom. Budi zahvalan to si tu i uti, jer tvoje nije da govori od silnog besa izmuca jo nekoliko nesuvislih reenica. - Plemeniti grofe, u ovom
slavnom gradu ja sam nazvan izdajnikom, a samo bog zna kakva je slava
Jakia. U Nalaku bi za ovo glave sekao, a sada moram da trpim teke uvrede za
mene i moju familiju.
Petrovi pokua da ga umiri. Jedva se malo primiri agor u sali. Jovan je
sedeo nepomian, ali se na njemu videlo da je spreman da skoi poput make i
trgne ma ako zatreba. Jovan Vratkovi tiho upita.
- Kako pobogu da jedan Jaki ne bude Srbin. Oni su to od pamtiveka,
prava perjanica srpstva - obrati se celom skupu. - Moda ja ne bih trebao da
uzimam re. Mnogi me ovde ne znaju, ali znajte da mi hrabrosti i smelosti nikada
nije falilo. Ja sam uvek bio za Jovana, njegovu vojsku i njegove hrabre ratnike. Ali
za mene su veliki Srbi bila i sva gospoda to ovde sede posebno Jakii. Dok smo
se mi tek bogu molili, oni su crkve gradili, a kada smo mi poeli da ih gradimo oni
su bili veliki darodavci Hilandara. Zbog estitosti i hrabrosti divim se gospodaru
Bake - lako se nakloni Jovanu - ali nisam za ovakve optube protiv slavnih
Jakia.
Vratkovi oigledno dugo nije uo nita o Jakiima. Ono to je veina u
sali odavno znala, za njega je bila tajna. Marko Jaki se odavno odrekao
pravoslavlja, preao u katolianstvo i zapustio sve one obaveze koje su Jakii
sami prihvatili prema srpskim manastirima i srpskoj crkvi. Ceo njegov dvor je
pokatolien i jedino jo nije smeo udariti po svojim pravoslavnim selima, mada im
nije dozvoljavao da diu srpske crkve. Tako je jedna ena izmenila jednu slavnu
porodicu i usmerila je u drugom pravcu. Neko do Vratkovia potiho mu objasni,
ta je to Jovan hteo rei. Sremac ustade i ne hajui za agor okrenu se ka
Jovanu.
- Ne zameri mi gospodaru Crnojeviu na mojoj sumnji. Neznanje me je na
nju nateralo. Na mene uvek moe raunati, a kako ti odlui, to e biti i moje.
Jaki sad ve smireniji, umiri ljude oko stola.
- Ja sam ovde nazvan izdajnikom. ovek koji mi je to izrekao od sada je moj
smrtni neprijatelj. Meu nama nikada vie mira ne moe biti. Ja jesam uzeo
drugu veru, ali sam Srbin. Ovde sam i ovde u ostati jer mi je tu mesto.
Grof Petrovi nita ne ree. Sve je bilo reeno. U sebi je odao priznanje
Jovanu za hrabrost. I on sam bio je u dilemi da li da uopte pozove Marka
Jakia, ali ga je episkop Josif ubedio da to treba uiniti. I sada je mislio da je to
u redu, jer re Jakia se morala uti. Marko Jaki ostade da sedi. Na licu mu
- 487 -
se videlo da je smiren, ali kad je podigao oi iz njih je izbijala mrnja. Grof

Petrovi je znao da su u sali dva smrtna neprijatelja, ali opasnosti od sukoba vie
nije bilo. Pokaza Jovanu da nastavi.
- Turci su doli i otili, ali povratie se. A kada se to bude desilo, gazie sve
nas koji smo im opasni, jednog po jednog. Ja ne znam kakav je sporazum kralj sa
njima napravio, samo znam da za Turke ni jedan sporazum nije dobar ako oni
odlue drugaije. Sada imaju sultana koga diu u nebesa, a taj sigurno zna kako
pokoriti i drati vlast. Samo im se udrueni moemo suprostaviti, ali udrueni sa
dosta vojske. Bilo kome da preemo moramo traiti da snosi bar deo tih trokova.
Kralj moe da odobri povlastice ako eli, moe i mora nadeliti onima koji nemaju
ili imaju manje. Moramo se drati zajedno i ne dopustiti da nas razbaca po celoj
Maarskoj, kako bi nam umanjio snagu. Ako smo ve na ovim pustarama onda
neka nas tu. Jer bilo kako drugaije da bude to nee valjati ni njemu ni nama. Ja
sam sa mojim ratnicima sluio Zapolji. Ono to sam dogovorio, to je ispunio.
Danas je kralj. Sada moe vie ako hoe. Ali nita se o tome ne govori. Zato
mislim da treba sasluati i Ferdinanda. - Neko dobaci da Ferdinand ima nasledno
pravo na krunu - Briga mene ko od njih ima a ko nema pravo. Nas treba da
interesuju samo naa prava i sudbina ovog naroda. Neka grof razgovara sa
Zapoljom, ali da nam kae ta hoe i moe, da bar budemo naisto. Ja nisam da
nigde urimo, ve da se razgovara.
Izjanjavali su se redom. Jovan je na mnoge uticao. Vie ni Zapolja nije
imao toliko pristalica, ali se pokolebae i oni koji su bili potpuno za Ferdinanda.
Na kraju se podie i Radi Boi.
- Odmah da vam kaem. Ja sam za razgovor sa Zapoljom. Kad god je mogao
drao je re, davao i pomagao. Od njega treba traiti ono to moe ispuniti i on to
hoe. Ja sam ve star da bih iao na pregovore sa njim, ali to moe uraditi grof
Petrovi bolje od mene. Neka pregovara u ime svih nas. Reci vladiko ta ti misli?
Vladika Josif je zakljuio:
- Za sav na narod je bolje sada razgovarati sa Zapoljom. On sve vas zna, a
dobro poznaje i narod kojeg predvodite. Neka grof pregovara. Nemojte zaboraviti
da vi uvate srpstvo, a ja sam tek mali boji sluga, narodu i vama na slubi.
Brao! Kralj je pruio obe ruke prema nama jer mu trebamo. Prihvatimo taj asni
poziv, ali nikakve mostove nemojmo ruiti.
Tako se zavri skup kod Petra Petrovia u Temivaru. Oni blii su jo istog
dana napustili grad, a ostali ostadoe jo jednu no. Meu njima i Jovan. Sve to
je imalo da se kae bilo je ve reeno. Ono to je ostalo nedoreeno, ostavljeno je
za neko drugo mesto i drugo vreme. Ujutro narednog dana dok su i preostala
vlastela naputala sjajni dvorac, grof zadra Jovana da ostane jo jedan dan
- 488 -
Moda emo uti jo neto korisno. Ne pitajui mnogo, Jovan to prihvati. U

dvorcu ostade i vladika Josif. Jovan je primetio da je grof to popodne dobio nove
goste, ali na to nije obraao mnogo panje. Nisu bili u uniformi pa ih nije mogao
ni prepoznati. Tek uvee grof pozva Jovana u veliku salu.
- Zasluio si da uvek sve zna i zato sam te zadrao da bi uo i drugu
stranu. Moj gost je danas Ferdinandov komisar Ivan plemeniti Pihler. Doao je da
nas obavesti i upozna sa predlozima kralja Ferdinanda.
Stameni krupni ovek i Jovan se lagano naklonie jedan drugom. Vladika
Josif osta sedei u stolici. Razgovor se ve vodio pre no to je Jovan pozvan, ali
mu je i pored toga bilo drago to je tu. Pihler kao da pria prvi put ponovo ono to
je ve rekao da je kralj eke i nadvojvoda Austrije, zvanino proglaen i za kralja
Hrvata. Tako je odluio hrvatski sabor u franjevakom samostanu Cetinu nakon
toga to su sasluali sve ono to nadvojvoda nudi i ta je sve spreman uiniti za
tu napaenu zemlju.
- Svi su veliki hrvatski muevi bili tamo, ak i oni najugledniji. Predsedao je
biskup kninski i opat Topuski Andrija Tukani pa onda redom Ivan Karlovi,
knez Nikola Zrinski, braa knezovi Krsto i Vuk Frankapani Slunjski i Cetinski,
knezovi Stjepan Blagajski i Bartol Drakovi. Najpre su svi zajedno utvrdili da
nadvojvoda Ferdinand i ena mu Ana imaju pravo na ugarsku krunu, pa su tek
onda razmatrali ponudu velikog nadvojvode i doneli odluku da slobodno i bez
ikakvog uticaja izaberu Ferdinanda za hrvatskog kralja. Od klicanja i pucanja
prangija nije se moglo proi, a narod se iskupio kao da je leto a ne zima. Eto ja
sam vam rekao istinu onakva kakva je i sav sam srean to je tako jer je u
interesu mog gospodara. A vama nadvojvoda nudi da priete njemu jer ceni kako
vas lino, tako i narod na ijem ste elu.
Pihler onda iznese ta to Ferdinand nudi Srbima, namerno ostavljajui
neke misli nezavrene, a time i mogunost da se dogovara i zahteva dalje. Imao je
paljive sluaoce i tek kad je izneo sve to je imao, grof ga upita kome je do sada
jo podneo ovakvu ponudu.
- Ja sam gospodo srpska doao pravo ovde iz Hrvatske a posebno kod vas
cenjeni grofe za kojeg znamo da predvodite srpski narod. Moj kralj je imao priliku
da uje za va razum i vau hrabrost, kao to se ve odavno govori o episkopu
Josifu kao duhovnom predvodniku svih Srba. Srean sam to sam vas pronaao
na jednom mestu i to vam mogu odgovoriti na sva pitanja.
Pihler kao da je zaboravio svoj znaaj i titulu koju ima. Bio je pre svega
razumni emisar, ubedljiv pripoveda i korektan sagovornik. Pustio je ponudu u
vazduh, svestan privrenosti grofa Petrovia Zapolji, ali i toga da je interes nekada
iznad privrenosti. Odgovor koji je dobio bio je vie no uljudan. Grof mu se
- 489 -
zahvalio na poseti, nagovestio da e o svemu to je uo razgovarati sa svim

plemiima Srbima u Ugarskoj i da ovu uljudnu ponudu ni na koji nain nee
zloupotrebiti pred Zapoljom. Onda sa par lepih rei iskaza svoje potovanje prema
Ferdinandu i udovi kraljici Mariji. Nakon sveane veere, bogato obdari Ivana
Pihlera i zaeli mu srean put u Be.
Tek kad kasnije razgovor postade oputeniji, baron se obrati Jovanu koji je
do tada celo vreme utao.
- Vi ste dakle onaj hrabri vitez koji je satirao Turke na Mohau, a o kome se
sada govori svuda gde se o bici ulo.
Jovan se nasmei.
- Lako je hrabar biti kad su oko tebe tvoji hrabri Srbi koji ni za korak ne
odstupaju. I da sam kukavica, bio bi junak.
Pihler koji je i sam imao dosta ratnikog iskustva zadovoljno klimnu
glavom. Nije voleo samohvalisanje, mada bi ga te veeri bio otrpio. No dala mu se
prilika da sa Jovanom razgovara i sad ju je koristio. Jer on je znao da su sa
Jovanom pregovori ve poeli i da je spreman privoleti se onom kralju koji najvie
ponudi njegovom narodu. Naravno da se dobro uvao da to ni jednim gestom ne
pokae. Kad se u neko doba noi svi rastadoe, Jovan i vladika se odmah
pozdravie sa Pihlerom, jer e zarana na put, ali razgovor e dobro upamtiti.
Naredno jutro Jovan sa vladikom krenu put Lipove. Petroviu se obavezao da e u
povratku obavezno svratiti u Arad ili Temivar gde grof ve bude, jer jo ima toga
to nije reeno.
Po povratku iskoristi vreme da zae u narod, ali nije dugo uivao u miru.
Stie poruka o napadima i pljaki. Padao je poslednji zimski sneg kad podie
ljude i krenu u obraun. U sumrak stigoe do velikog imanja. Hoemo li noas
spavati napolju ili unutra. Znao je ta e mu odgovoriti. Podeljeni u dve grupe
lako probie kapije i posle kratkog otpora, bili su unutra. Tek nekoliko ljudi
hrabro im se suprostavie, ali i oni uskoro odbacie oruje. Bilo je dovoljno svetlo
da ih poveu i smeste pod veliku upu. Gazde nije bilo kod kue, jedino je ostao
upravnik imanja. To je bilo manje vano jer su magazini bili puni. Jo se svi nisu
ni smestili a est ovnova je bilo na ranju. Jovanovi ljudi pokupie dragocenosti,
posebno srebro i zlato. Bili su raspoloeni a i sam Jovan se dobro oseao. Kao da
mu je sastanak kod Petrovia sve olakao. Rekao je ta ima i mada su muke
ostale, sve je izgledalo lake. A vesti iz Sabatke nisu ga mnogo nervirale. Sneg je
jo uvek padao. Bio je 15. januar 1527. godine.
Dolo je vreme za raiavanje starih rauna. Udo Kalmar je bio sledei
na redu i tvrd orah. Jovan je znao za njegov utvreni grad jo dok je iao po so.
Sada se sluajnou naao u njegovoj blizini. Pamtio je da mu je Kalmar bez
- 490 -
milosti upao meu stoare i posekao sve to nije moglo pobei. Imao je stotinak
plaenika koji se nee lako predati. Kalmarov zapovednik Monseratije, lino je
posekao sve zarobljenike, pa ipak stoku nije naao. Kalmarov grad nije bilo lako
osvojiti a Jovan ponovo prokune topove i zakle se da bez njih vie nee kretati.
Sada je samo lukavstvom mogao unutra. Nou stigoe pred grad. Kad se Kalmar
ujutro probudio, uo je da mu je Jovan pred vratima, ali se nije plaio. Straari
mu javie da ima stotinak napadaa, ali on to primi sumnjiavo. Kod Jovana se
nikada nije moglo znati sa koliko ljudi raspolae.
Neka se noas smrzavaju pred vratima, a sutra emo videti odlui Kalmar.
Ipak nije dovoljno poznavao Jovana. Ovaj se zaista sa pedesetak ljudi pojavio
pred kapijom grada, ali je traio od Ognjena da to je mogue vetije premeta te
ljude kako bi odbranu grada naveo na pomisao ih ima vie. Znao je da e
iskusni Monseratije uoiti prevaru. Ostali ljudi, njih 150, ostadoe daleko izvan
pogleda i brzo napravie zaklone za sebe i konje. Lako uoi i nekoliko kotlina koje
je sneg skoro izravnao. Ako bog bude dao kod jedne e saekat Kalmara ako
odlui da izae. Uvee upalie vie vatri namerno stvarajui utisak da ih je
mnogo. Ako je on imao uhode, imao ih je i Kalmar. Jednog od uhoda koji je bio
previe radoznao, uhvatie. Njegova pria ih nije mnogo interesovala, pa uhoda
brzo zavri. Ljudi se dobro okrepie i mada je bilo dosta hladno, uvueni u
opaklije, lako pregurae no. Jovan namerno proeta tako da bude vien pa posla
tri emisara kao pregovarae, naloivi im da trae 500 dukata da se opsada skine.
Kad se vratie Jovan kratko naredi ljudima da budu spremni Kalmar sad mora
neto uraditi. Bio je siguran da Kalmar nije otkrio sakrive ratnike, ali je otkrio da
se pedesetak momaka prikazuje kao da ih je dvesto. Kratko naredi da se udara i
na konje i da oklopnike to pre treba oboriti u sneg.
Nije se prevario na Kalmarovu reakciju. Oko podne najpre se zau truba,
most se spusti pa oklopnici poee lagano izlaziti kroz kapiju, kao da su ve i
svojom pojavom hteli uterati strah u kosti. Ognjenovi konjanici delovali su
zbunjeno, kao da ne znaju ta im je initi. Teka konjica krenu u lagani galop.
Jovan odmah uoi da Kalmara nema meu njima. Monseratije povede konjanike
na Ognjena, ovaj izbee direktan napad i poe se povlaiti. Sve se odvijalo onako
kako je Jovan predvideo. ak i to da e vrta grada ostati otvorena. Silovit napad s
boka zbuni za trenutak konjanike, ali tek to se okrenue, Ognjen se munjevito
srui na njih. Tek kad oklopnici poee padati, Kalmarovi ljudi shvatie da ovo
nisu ovari, ve iskusni ratnici. Ponovo su se Jovanovi ljudi borili bez puno prie i
galame, a Maarsko meusobno hrabrenje bilo je sve tie. Monseratije je bio
meu prvima. Jak udarac po lemu tek ga malo zaustavi, ali je prihvatio izazov i
iao dalje. Jedino se nije osvrtao da bi video kako odmie sve dalje sa sve manje
- 491 -
ljudi. Ognjen nakon to je uradio svoje, dreknu Kapija pa dvadesetak njegovih

momaka napustie bojno polje i jurnue prema kapiji tvrave. Bili su unutra pre
no to su branioci stigli podii most. Na snegu Jovanovi ljudi su mirno privodili
bitku kraju. Upetljani u dubok sneg, oklopnici su padali jedan po jedan. Na kraju
su svi bili skinuti sa konja, a tridesetak ih se batrgalo po snegu. Ognjen je odmah
poslao pojaanje u grad, pa branioci brzo odustae od otpora. Cela hvaljena
konjica Ude Kalmana zavrila je za nepunih pola sata a Ognjenovi ljudi su osvojili
grad. Uglavnom su unutra bili trgovci i sluge kojima nije bilo previe stalo do
gospodara. To im je spasilo glavu. Kalmar je bio u unutranjoj tvravi, ali sada
mnogo manje siguran. Jovanu ni na kraj pameti nije padalo da ispusti Kalmara.
Trebalo je samo smisliti kako se probiti u tvravu. No je saveznik hrabrih, pa
dok su jedni palili vatru pred vratima, drugi su se veto vendrali po zidovima. Na
kraju se kapija otvori. Privedoe mu i Kalmara. Nije molio, a nije bilo ni potrebe.
Kazna je izvrena odmah. Preivele straare pustie. Plen je bio bogat, pa Jovan
zadovoljan ujutro krenu ka Aradu.
- A Monseratije, ta sa njim - upita Ognjen.
- Ja mu nemam ta opratati a ti oprosti ako misli da treba.
Jovan svrati u Arad do grofa Petrovia. Ve se mogla oekivati reakcija oko
dogovora sa Zapoljom. Sa njim je bilo tridesetak ljudi, ostali su produili prema
Sabatki. Jovana odmah pozvae da se pridrui grofu i njegovim gostima za
veerom. Samo mu apnu da je tu despot srpski. Stefan Berislavi nije dugo
mogao izdrati. Odmah upita Jovana zato dozvoljava da ga zovu carem, kada te
titule nema vie u srpstvu, a najvea je njegova - despotska. To samo umanjuje
moju slavu i znaaj.
- Nita ja sa tim nemam mladi gospodaru - samo Petrovi oseti cinizam u
glasu - Zamnom narod ide srcem pa su me tako iz srca poeli zvati carem. Znate
to vi i sami. Bio sam doo, Moer, Niger, Crna kuga, Fekete Ember, pa se niko
nije bunio. Sada kad postadoh car, svi mi neto prigovaraju i zameraju. A ja niti
sam ih onda progonio, niti u to sada raditi. A vi kako hoete.
Despot bi zateen odgovorom. Sve je bilo reeno ravnodunim glasom u
kome nije bilo ni uvrede, ni pravdanja. Despot mu usput zameri da nadeljuje
neke zemlje po Bakoj. Jedan iz despotove pratnje, pripita.
- Ko vam je na to dao pravo?
Jovan ga upitno pogleda.ovek ustade i predstavi se. Bio je Hrvat.
- Zovem se uro Gregorijaneki protonotar sam kraljevine Slavonije, koja je
puno rtava podnela borei se za hrianstvo ali i za vas Srbe. I kada je bilo
najtee mi smo bili uz despota srpskog.
- Uvaavam gospodina sa kojim tek veeras imam ast da se upoznam.
- 492 -
Hvala za pomo koju ste dali srpskom narodu i budite ubeeni da e se sve vae
dobro, stostruko vratiti. Rado u odgovoriti na sva vaa pitanja, pa i na ovo, a ja
za despota i za sve vas imam samo jedno. Ja sam pravo na ovu teritoriju dobio od
kralja, ali tek kad sam je osvojio. Nikud se ne mislim iriti, ali nikom nedam da
mi nepozvan dolazi. Pravo da delim stekao sam krvlju i maem i samo se tako to
moje pravo moe oduzeti.
Petrovi je izgleda podravao Jovana. Naredi da se unese veera.
- Ja vas mogu samo jedno da pitam. Meni trebaju topovi, a vi ih imate.
Dajte mi ih a ja u vam se bogato oduiti.
U despotovom taboru uutae. Bi iznenaen i Petrovi. Despot odmah
odmah upita za ega e mu. Jovan mu odgovori da mu trebaju za razbijanje
gradova a misli ih zlatom platiti.
Niko ne progovori. Sluge utke unesoe jelo i
dosue vino. Jovan je ekao da kae neto domain ili despot. Tek u neku despot
prekinu tiinu.
- A ta ako te iste topove uperi u sadanje prijatelje ?
- Onda mi to nisu nikakvi prijatelji...
- Ili ih nema - punim ustima dodade uro.
Jovan srknu malo vina. Nije mu trebao rat za stolom, trebali su mu topovi.
- Sve prijatelje koje imam, zlata su vredni. Nikad ni jednog saveznika nisam
napustio, pa zato bi sada. Verujte mi da pred cevima topova mogu stajati samo
neprijatelji i izrodi.
Ovog puta despot nije urio.
- Sutra e dobiti moj odgovor.
Odgovor je dobijen jo iste veeri. Despot je doao da upotrebi svoj uticaj na
grofa Petrovia i da ga privoli na Ferdinandovu stranu. Topla zima omoguila mu
je da putuje, pa je krenuo u traganje za pristalicama. Bio je otvoren, moda i
suvie. Ipak se on nalazio na Zapoljinoj zemlji i na kapiji Erdelja. Petar Popovi je
bio diplomata i za vee od mladog despota. Despot je oigledno hteo da
neprijateljstvo dva kralja iskoristi za sopstveno jaanje i irenje. U prilog mu je
ila i enidba sa Katarinom Baani iz velike i bogate maarske grofovske
porodice. Hteo je vlast a ne samo titulu. Nita neobino, jedino su se takve elje
sklanjale da ih niko ne oseti i ne primeti. ak ni njegovim pratiocima takva
despotova otvorenost nije bila prijatna. I oni su imali svoje planove, a despot je po
svoj prilici bio tek orue u njihovim rukama. Ferdinand je nudio da im razdeli
gradove i pripadajua sela, traei pomo i podrku. Svima njima je najvie
trebao Srem. Trebalo je nagovoriti Srbe da pomognu Ferdinandu, a gradove po
Sremu dobie oni koji budu najbri.
Jovan razumevajui dobro kuda sve to ide, olako predloi
- 493 -
- Da ujedinimo vojske. Ja imam 4000 boraca i prihvatam da budem

podreen samo despotu. Da zajedno oslobaamo gradove i delimo ono to
osvojimo.
Despot iznenaen, nije bio naisto ta je to Jovan predloio, ali je
Gregorijaneki sve sasvim dobro razumeo.
- ta e despotu tvoja vojska kad ima svoju, a nas je ve nagovorio da mu
pomognemo. Bolje je da ti krene na sever i da osvaja tamo pa ako bog dana
jednom da se sretnemo - a onda kao da razmilja skoro promrlja - a pitanje je i
koliko tvoja vojska moe.
Jovan se grohotom nasmeja.
- Moli boga uro da ti ne doe u tvoju Slavoniju, jer e onda videti koliko
vredi i ta sve moe. Bolje na svetu nema.
- A ti onda osvajaj!
- Hou! Ali sam kao odan srpski plemi ponudio svoje usluge despotu svih
Srba. Dok je mene ja u na svaki njegov poziv uvek biti spreman da odgovorim.
Petar Petrovi se nije mnogo meao. Njegova posao uspeno je obavljao
Jovan Crnojevi.
- Ako ste ve tako reeni da osvajate po Sremu, udarite vi neto junije, na
Rau i Kolakovia. On vam je poturica a dri kljueve Srema u svojim rukama. Ko
ima Rau taj sve ima. Odatle do Morovia tek je sat vremena. A vi navalili na
Mitrovicu i Vrdnik. Da je Tomori iv ak se ni pria o ovome ne bi dobro zavrila.
Petrovi saeka da se gospoda izjasne, ali oni ostadoe nemi.
Ja samo znam da na te sremske gradove i Zapolja rauna.On se sloi sa
Jovanovim predlogom da najpre treba svi zajedno da udare na Rau pa tek onda
da se vidi ta sa sremskim gradovima. Despot je ve odustajao od zajednikog
vojevanja, ali i od davanja topova. Na kraju to i saopti. Jovan je dobro razumeo
da se despot plai, a pitanje je ta bi mu sve uradili hrvatski knezovi. Zato se
izvini umorom i povue u svoje odaje. Sutradan despot odjaha ka Nalaku, ne
ekajui ni da se pozdravi, a Jovan upita Petrovia da mu to god sluajno ne
zamera.
Progovorie nekoliko rei i oko despota. Nisu mu pridavali neku posebnu
vanost. Suvie je pod uticajem hrvatskih plemia da bi Srbi na njega iole mogli
raunati. Moda e tek malo na njega uticati Marko Jaki, ali je i to veliko
pitanje.
Jovan ve narednog dana pojaha ka Sabatki, a sa veu da se Ognjenu prikljuilo
jo oko 200 ratnika peaka. Naredi da sve pridolice idu ka Segedinu, jer je
Sabatka bila suvie mala da primi nove ljude. No on je voleo Sabatku, njen mir,
jezero, ali i udobnost male tvrave. Jedva da je stigao kad pristie Radosav sa
- 494 -
uvek ljubopitljivim Valopom. Englez je sa Radovanom obiao krajeve zapadno od

Sabatke i sela gde su bili smeteni Jovanovi ljudi. Bio je dobre volje od gladi i
zime sigurno niko nee umreti, a vidim da se i za ostalo snalaze. Jovan mu
odgovori da je izgleda smeh dar boga za Engleze, jer kada to i rade, ine kratko i
retko. Valop ceo taj dan nije bio Englez. Bio je dobre volje i spreman na
saradnju. Tiho je Jovanu predoio interes velikih za ovo podruje i sve one igre
koje su trenutno u toku. Zapolja je dobio podrku Mleana i Poljaka, a francuski
kralj mu ak nudi i trupe protiv Habzburgovaca. U sve se upleo i papski nuncije
na budimskom dvoru barun Burgio, koji obeava as jedno as drugo. A Zapolja
nema dovoljno novca da bi mogao odrati sva obeanja koja je dao pa e zato
neto morati hitno preduzeti.
Na povratku u Sabatku, Ljubica mu saopti da Valop hoe da ih sve poasti
10.februara. Tog dana je njegov kralj doao na presto i to je kod njih velika
proslava. Oni je zovu koronejn1. Svuda po svetu e na taj dan Englezi poastiti
svoje goste. Kasnije u razgovoru Valop mu to isto ponovi, jedino jo zamoli da sa
Doliem krene u Budim, to mu Jovan odobri. Englez je narednog dana koristio
sve mogunosti da nabavi ono to mu je potrebno Pitanje je asti da se sve to
plati naprekidno je ponavljao terajui Bogdana u kojekakve nabavke, ali i sam
dajui instrukcije kako da se neto pripremi. to se Bogdana tie nikakvih
molbi oko plaanja nije
trebalo. Englezu je pedantno prijavljivao svaku
kupovinu, vodei rauna da cifre ipak zbog ranga gosta ne budu preniske.
Deavalo se neto to nije bio rat i preivljavanje. Na kraju u veliku odaju
postavie i zastavu preko zida. Sve je bilo spremno za englesku proslavu kao na
dvoru konstatovao je Bogdan. I zaista je sve bilo kako dolikuje silnoj kraljevini i
njihovom uglednom predstavniku. Na kraju veere Valop se zahvali svojim
domainima, pohvali sve Srbe a posebno hrabru srpsku vojsku pod komandom
cara Jovana.
Vreme slavlja brzo proe i Jovan je ve 15.februara sa stotinak ljudi stigao u
Segedin. Grad se utiao ekajui ta e biti. Najtee je bilo povratnicima posle
turske najezde. Jovan ih nije hteo nazad, a oni nisu imali gde. Subota Vrli je
malo olabavio pritisak, pa je deo povratnika Maara ipak ostao. Ognjen koji je
stigao ranije, lako je reavao problem, smetajui svoje ljude i ne vodei rauna o
nikome. Siromasi su bolje prolazili od bogataa, jer se u njihove kue ree
ulazilo. Ono malo starosedeoca koji nigde nisu otili, ili su se odmah vratili,
oseali su se daleko sigurnijim. Sa ratnicima i pratnjom, Segedin je bio skoro
isto srpski grad. Pritisak se smanji tek malo kad Ognjen odjaha na jug ka
Dunavu i Petervaradu, a pop Vasiljko u Banat. Ode i Momilo sa svojim
hajducima da proelja Crnu baru i prikupi stoku za ishranu ljudi. Tek kad
- 495 -
ratnici odoe, Jovan se skoro pokaja to ih je tako lako pustio. Javie mu da je

Ladislav aki upao na imanje u Lipovi sa 300 ljudi i oterao svu stoku koju je
tamo zatekao. Jovanu iskoi pruga na licu. Nije imao puno vremena pa naredi
Radosavu da hitno pobere najblie ljude i da se kree na akija.
- Priaju da pokojni kralj Lajo nije ni za ruak imao, a kamoli vojsku da
hrani. E moji e biti siti, a ko dirne u moje, videe kako e proi.
Sa druge strane Tise kod skele Kanjia, vojska se ulogorila ekujui
pojaanje. Pokupie i posade iz oblinjih mesta, pa se zaas okupi 200 ljudi.
Krenuli su odmah. Jovan je utao i urio. Ni momcima nije bilo do razgovora.
Mnogi od njih su imali nekog svog u Lipovi. Taman su proli anad jaui izmeu
Murea i Zlatice kad se pred njima pojavi odred konjanika. Bili su spremni a da
im to niko nije morao rei. Konjanik dojaha do njih. Ree im da su na imanju
Jakia i da saekaju. Jedva se udaljio kad Jovan dade znak za pokret. Jakievi
konjanici se uklonie bez puno prie. Zapovednik je izgleda osetio da bi svako
suprostavljanje moglo biti kobno. Prespavali su na imanju Belmuevia u
Munaru i mada gazda nije bio kod kue ljubazno ih doekae. Sutradan su bili u
Lipovi. Jovanova utvrda je stajala nedirnuta, ali je selo bilo spaljeno. Ne asei ni
asa odjaha u Lipovu. Pop Jovan mu ispria kako se ta desilo.
- To je uradio aki. Sve su opljakali. Doao je sa dvesto konjanika i redom
poeo paliti srpska imanja. Ali nigde nije ubijao dok nije doao do tebe. Ubio je 32
mlaa mukarca, sve one koji bi mogli poi sa tobom. Utvrdu nije ni pokuao
osvojiti. Poterao je svu stoku koju je naao i niko ga nije mogao zaustaviti.
Jovan je bio spreman odmah krenuti na akija, ali mu je glas razuma
govorio drugaije.
- Vratiu mu sve to je uinio i vie to nikada nee ponoviti.
- Pazi on te oekuje, ali sigurno sa vie vojske. Dobro zna da e ii za njim.
- Zato je udario ba sada?
- To bi ti trebalo da bolje zna od mene. Zapamti da se nikad nita ne
deava sluajno. Ko zna ko iza njega stoji.
- Kad ga stignem, akiju e to biti svejedno.
I nije urio. Ali gledajui ene u crnini, mrnja je jaala. Poeli su pristizati i
Banaani od Bekereka. Uskoro se prikupi 400 konjanika. Odmah ih razdeli u
dve grupe i tako odjaha prema Temivaru.
- Samo budala moe da ne vidi da idu dve grupe konjanika, ali aki jeste
budala. Da nije ne bi mene napao.
Pokazalo se da je Jovan bio u pravu. aki je dobio vest da je Jovan krenuo
na njega sa dvestotinak konjanika. Sada je ve bio siguran u svoju pobedu,
rugajui se lakoumnosti i besu protivnika. Hvalio je sebe kako je dobro mislio
- 496 -
kada je rekao da Jovan nee asiti ni asa ve e sa onoliko ljudi koliko ima
odmah krenuti na njega. Zato odlui da on odredi mesto bitke, pa njegovih 300
konjanika, od ega treina u oklopima zauze poloaje u jelovoj umi na nekoliko
kilometara od ome. Plan je bio jednostavan. Iskoristie blagu nizbrdicu i snagom
konja i oklopa razbiti Jovanove snage, a onda ih dotui.
Jovan je i ne razmiljajui, po navici, promenio pravac kretanja i udario
sporednim putem, uvek vodei rauna da se njegova vojska moe razviti. Znao je
on dobro snagu oklopa na malom prostoru i velike rtve koje mogu nastati
takvom borbom. Zato je bilo najpametnije sresti se sa oklopom na otvorenom.
Radosav je ve toliko obuio ljude da ni njima nisu trebala nikakva objanjenja. A
izviai su radili svoj posao.
aki besan saznade da je Jovan krenuo drugim putem. Odlui da mu
presee put siguran da je i sada u prednosti. im ga ugleda Jovan posla glasnika
Radosavu da pouri napred sa svojim odredom. akiju laknu kad ustanovi da
ima brojanu prednost. Ponovo je bio na uzvisini pa odlui da ovde prui bitku a
da se ne povlai u grad. Jedina je mana bila to mu je protivnik sada imao
dovoljno manevarskog prostora. Jovan zaustavi vojsku im primeti akija. Neka
konji dou do daha. A aki kao da se naslaivao pobedom. Pustio je da vreme
prolazi nepotrebno razmetajui ljude u neke ratne poretke, nesvestan da
odbrojava sebi vreme. Konano mu prinesoe svetlucavi maksimilijanski grudni
oklop i lem. Neki njegovi ljudi bili su kompletno u oklopu, a najvei deo je imao
samo titove. Na oklopnicima je bio i najvaniji deo posla. aki konano naredi da
se kree.
Krenula su na Jovana u poretku klina. aki je hteo da tom srpskom
kurjaku konano doe glave, ali i pokupi nagradu koju je Perenji obeao.
Jovanovi konjanici prividno su jahali olako bez nekog posebnog poretka. I sad su
primenili ono to su od Turaka nauili. Neposredno pred sudar razdvojie se i
tako izbegoe direktan eoni sudar sa oklopnicima. No nisu izbegli borbu, odmah
smanjie luk i udarie po zadnjim redovima, tamo gde je oklopa bilo manje.
akijev udarni odred odmah se okrenu, ali sada su im smetali sopstveni ljudi.
Poput strljenova, Jovanovi ljudi hitro odstupie nakon udara, a aki poe
izdavati nova nareenja siguran u pobedu. Ali im se oklopnici pribliie hitri
konjanici jurnue na drugu stranu. Sve se ponavljalo samo sada je aki bio
spremniji.
Radosav je nadoao u pravom trenutku. U punom galopu dvesto boraca
bacie se silovito na suprotnu stranu od one gde se vodila bitka. aki jedva da je
bio svestan ta se oko njega dogaa. Preokupiran bitkom, ljut zbog stalnog
povlaenja i izmicanja Srba, nae se i sam u prvim redovima, besomuno
- 497 -
pokuavajui da dostigne Jovana. Poneti njegovim zanosom ljudi mu ne primetie

kad im se redovi poee osipati. Kao kroz maglu aki shvati poruke pa ne
verujui ni sam ta ga je snalo, pokua formirati krug, ali je to sada ve bilo
teko. Tek kad se oklopnici okrenue ka nadolazeoj opasnosti iz pozadine, Jovan
okrenu konjanike i sada su oni udarali s lea. Sada se i Jovan zaboravi, poe se
probijati ka srebrnom oklopniku, to natera Tomu Sukura da svoje ljude brzo
upozori pa i oni potegoe za Jovanom. aki se estoko borio. Tek kada je shvatio
da mu dolazi kraj poe vikati povlaenje ali ga je u onoj guvi malo ko mogao
razumeti. I sam usmeri konja ka tvrava, ali je za to ve bilo kasno. Nekoliko
konjanika ga oborie, a njegovi ljudi nisu ni pokuali da mu se priblie. Toma
Sukur je ve bio kraj njega. Sablja zviznu tik iznad oklopa i akijeva sudbina je
bila okonana. Deo konjanika ipak se uspe izvui pa pohita ka omi. Radosav
odmah posla ljude za njima. Kod zatvorenih vrata tvrave razvi se kratka bitka, a
da iznutra niko nije ni pomiljao da izae i pomogne svojima. Uskoro i ta bitka bi
zavrena.
Jovan posla emisara u grad sa ponudom za predaju. U suprotnom e grad
sravniti sa zemljom a sve koje zatekne pobiti. Ponuda je bila velikoduna. Posada
moe izjahati sa orujem i ii kuda eli, a stanovnicima grada nee faliti ni dlaka
sa glave a oni mogu ii ako hoe ili ostati. Isto vai i za akijevu porodicu ali oni
nita sa sobom ne mogu poneti. Nakon dva sata kapija se otvori i kolona jahaa
sa neto kola krenu put Temivara. Jovan tako ujaha u omu.
U palati Jovan odade priznanje akiju. Voleo je lepe stvari, a aki je izgleda
pogaao njegov ukus. ak su i slike, velika retkost, visile po zidovima. U uglu
velike sale je stajao kompletan oklop od debelog lima izraen negde u Austriji.
Skladita su bila puna, a uskoro donesoe i vino na probu. Radosav kao pravi
sremac, prvi oproba i odade priznanje domainu. Bilo je preih briga od
uivanja u plenu.
- Sve ovo je delo erdeljskih razbojnika. Kad smo ve ovde udariemo i na
Mesaroa da bar imaju zato da me kunu - pa pogleda oko sebe. - Koga si odredio
da sve ovo pregleda i pokupi ?
- Bogdana !
- Otkud on ovde - pa se priseti- sigurno je bio kod tebe u dubokoj rezervi.
Obojica se slatko nasmejae, ali se brzo pokaza da je Bogdan zlata vredan.
Nije bilo mesta u velikoj kui gde on nije gurno nos, niti predmeta kojeg nije
opipao i procenio. Na kraju pronae ovei drveni sanduk pun srebra, zlata i
nakita. Najvie se tome obradova Subota Vrli jer su se neke obaveze morale
isplatiti. Na kraju Bogdan pokupi sve to je vredilo i potrpa u troje kola.
Jovan je ve bio zauzet Imrom Mesaroem. Ceo sukob sa njim trajao je
- 498 -
nekoliko dana i samo vera u Jovana drala je ljude nou na hladnoi. Mesaro se
dobro branio i nikakvi pozivi na predaju nisu pomogli. Tek kada izgoree ogradu i
nahrupie unutra, ponudi predaju. Jovan je prihvati pa tako Mesarou osta glava
na ramenu. Bio je siromaniji od akija, ali je plen i ovde bio dobar. Razloga za
zadravanje nije bilo, pa se Jovan sa stotinak ljudi vrati u omu, a Radosav
produi dalje do jo jednog prijatelja.
Jovana u omi saeka glasnik, javljajui mu da je Terek ponovo u Sabatki.
Iskoristio je priliku kada u gradu nije bilo nikoga, lako izaao na kraj sa malom
posadom od dvadesetak ljudi. Iz grada je odmah proterao sve Srbe, a ostavio
Maare. Sa sobom je doveo tristo ljudi koji mu nisu trebali za osvajanje, ali e
sigurno trebati za odbranu. Bio je spreman da se za Sabatku bori pa je ubrzano
utvrivao ono to se po zimi moglo uraditi. Jedina nada mu je bila da Jovan
nema topove. Jovanu kao da se nije urilo. Saeka Radosava pa tek onda krenu
ka Lipovi, a odatle za Segedin gde stie 24. marta. Prvo to uradi bilo je da obie
praznu Terekovu kuu. Maar je dobro predvideo ta e Jovan uraditi. Ipak ga
nije mogao spreiti da u kuu smesti dobar deo vojnika. Ostavi Sabatku za
kasnije, jer su iskrsli drugi problemi. Najvei gde sve ljude smestiti. Najgore je to
su stalno pristizali sve novi i novi. Na kraju doe i Radosav sa veu da se
katoliki pop ali na ljude jer idu i pljakaju po maarskim kuama. Dogovorie
se da se to zabrani a ko bude uhvaen dobie deset tapova po leima.
Jovan Doli stie iz Stonog Beograda, ali je imao priliku da ode do Pouna.
Zapolja ga je lako primio ali je bio loe volje. Upozorio ga je da se Maari bune
zbog pljaki i paljevina koje Jovan radi. Dao sam mu vie nego to zasluuje, a
on nasre na sve okolo kao kurjak. To mora prestati. Doli ga podseti da je
moda kralj to dobro zamislio, ali nita nije stavio na papir, pa maarski plemii
nasru na sve to je Jovanovo. Dobie sve kad zaslui, bio je kratak Zapolja.
Zato je u Pounu sve bilo drugaije. Najpre mu se vie dopao grad. Bio je lepi
moda zbog doeka i lepog vremena. Razgovor sa savetnikom Jakobom je bio igra
u kojoj se svako o svaemu raspitivao, ali je malo toga bilo reeno. No Doli je
jedno shvatio, a to je i bio cilj savetnikov: Ferdinad po svemu ima pravo na
kraljevsku krunu. U korenu svega bio je Ludovik I koji je umro davne 1382. a na
dva prestola izabrae dve njegove eri, Mariju za ugarsko- hrvatsku kraljicu, a
Hedvigu za poljsku. Ova druga se udala za Vladislava Jagela i odatle je osnovana
poljska kraljevska dinastija Jagelovia. Iz nje su Vladislav prvi i drugi, pa
nesreni Ludovik. Ovaj poslednji je bio oenjen kraljicom Marijom Habzburkom,
roenom Ferdinandovom sestrom. Najvanije je da je pokojni kralj Vladislav dva
puta priznao Habzburgovcima pravo na krunu ako ne bude imao muko
potomstvo ili ono izumre4. Tek kad je Doli bio propisno pripremljen savetnik
- 499 -
mu omogui pristup kod kraljice.

Kraljica Marija je bila suta suprotnost svom savetniku. Volela je Jovana da
vidi kao prijatelja jer mu je tamo mesto. On koji mrzi Turke do sada je sluio onog
koji je i glavna turska udvorica u celoj Maarskoj. im od brata dobije odgovor,
poslae svog specijalnog izaslanika Jovanu, a neka Doli sve uradi da on
izaslanika primi. Lako je mogue da e i kralj poslati svog oveka. Na kraljicu je
puno uticaja imao Stjepan Brodari koji je za Jovana tvrdio da je jedina istinski
naslednik Tomorija na junim granicama kraljevine. Stvari su tako postale jasnije
a Doli je sve vie bio sklon tome da se sa Ferdinandom mora otvoreno
razgovarati.
Jovan je za to vreme odluio da neto preduzme oko Sabatke. Posla Cvetka
sa njegovim ljudima da stalno krue oko grada i da Tereku ne daju mira ni
sigurnosti. Neka uvek bude spreman kao da e napad odmah poeti. Cvetko jedva
doeka da krene. Takav posao mu je odgovarao. Jo istog dana sa sto svojih ljudi
odjaha na jug. Terek e tek saznati kakvu je glavobolju dobio. Za Radosava
poslovi su bili mnogo komplikovaniji. Trebalo je sve obii i pomoi da se ljudi
smeste i nahrane, a imao je skoro 500 boraca. Jovanova razmiljanje o Tereku
prekinu ovek kome se jako obradova. Stigao mu je maarski trgovac iz Pea
Marton Boto. im ostadoe sami, Boto mu ispria razlog dolaska.
- Prijatelju moj ti si postao ovek o koga se u kraljevini otimaju, a ja imam
tu sreu da te poznajem. Ispriau ti sve od poetka. Ti zna da ja nikad emisar
nisam bio, mada mi nije teko palo da doem do tebe. Pre nedelju dana stie do
mene plemi Jano Hoberdanec. Ima malo imanje i nekoliko sela severno od
Peuja u mestu Zalatnak. Bio je suvie ljubazan, mada smo se znali odranije. Na
kraju mi ree da moram kod tebe. Nekao sam se tek da vidim kako reaguje, a on
se prosto uplai da se nismo posvaali. Kae zna da smo radili zajedno, pa ta je
sada. Ja se ponem izgovarati na bolest, a on izvadi 20 zlatnih forinti i pita da li
bi bolovi sa njima uminuli. Pristanem i tako doem kod tebe da njemu otvorim
tvoja vrata, a on e ti ve rei sve ta treba kako bi priao Ferdinandu.
I Jovan je nekada znao trgovati.
- ta ti stvarno ima od toga?
- Pravo na snabdevanje vojske suenim mesom. A ako tu sluajno omanu,
ve u se ja za neto uhvatiti da naplatim trokove. Ovi sa severa se plae sami
doi kod tebe, jer te prate strane prie, pa je bolje najpre sve ugovoriti nego
glavu gubiti. Kraljica Marija, udova, i kralj Ferdinand ne odustaju. Ti im treba,
pa zato sve to nagoni Hoberdaneca da sve pokua kako bi do tebe stigao. Jo
neto. Ferdinand sada ima jo jednu titulu. Hrvati su ga proglasili svojim kraljem.
Ni to nije bez znaaja ako se misli iriti na tu stranu.
- 500 -
Jovan je ve to znao i razmiljao o Ferdinandu.

- ta je on u stvari spreman da ponudi?
Botu nije bio siguran. Mogao je samo da nagaa.
- Svi su oni uli za tu tvoju stranu srpsku vojsku, vinu svakom boju i
konjici koja udara poput groma. Svako bi te hteo imati za sebe. Udovu kraljicu je
ivot nauio mudrosti, a Ferdinand slua i razmilja. Ti im doe ne samo kao
vojskovoa, nego i kao prorok sveg srpskog naroda. Sve mislim da je bolji vladar
od Zapolje.
- Ti prijatelju razmilja na svoj a ja moram na moj nain.
- Znam - sloi se Botu - ali ti zna da trgovci retko kada gree. Ako sam se
ja opredelio na njegovu stranu, sigurno sam imao dobre razloge za to. Da u njega
ne verujem, teko da bi sada ovako razgovarali. Hoberdanec sigurno moe puno
toga rei i uraditi.
- Polako sa njim. Sve to imam, ja sam stvorio svojom mudrom glavom i
mojim hrabrim Srbima. Ako se ja prodam, prodao sam i njih. Ako ve na ovoj
vetrometini, moram nekog sluiti, onda u onoga koji e meni i narodu olakati a
ne oteati. Zovu me carem jer u mene veruju. Uvek takav treba koji e voditi i
misliti za njih. I da to bude samo jedan, jer ako su dva, onda ve narod mora
razmiljati. Mora znati da je meni Zapolja puno obeao i izjavio sam mu vernost.
Ako i prekrim, nije mi za brigu jer bi on mene i za manju stvar odbacio.
Razgovor
utihnu.
Obojica
su
bili
zabavljeni
svojim
mislima.
Nezainteresovano se prihvatie jela progovarajui tek po koju re. Botu vie,
Jovan manje. Na kraju ostavi sve za ujutro. Za Jovana je to bila jo jedna besana
no. Mogao je pretpostaviti ta e nuditi Ferdinand, ali je teko bilo utvrditi koliko
je kralj iskren i kako ispunjava svoja obeanja. Pree li jednom, nema vie
povratka. Mislio je da mu samo bog moe pomoi. Smerno je u molitvi traio
provienje i nadahnue. Jednog je bio svestan. Primi li tog Hoberdaneca znai da
je ve dao preutni pristanak i da nakon toga treba da postavi uslove. A oni
moraju biti takvi da se mogu ispuniti. Pree li, mora odmah biti spreman za
borbu, jer e Zapolja ve neto smisliti. Izgleda da je za oba vladara on bio
spasilac. Jadna zemljo, razjedena i razbijena, sa dva vladara svaki na svojoj
strani a samnom i sa Turcima u sredini. Ako su ve oni kraljevi, biu i ja car.
Botu se ozari kad u Jovanov odgovor da Hoberdanec moe doi.
- E to je u mom interesu, a sada da ti neto pokaem to je u tvom. Uskoro njegovi momci unesoe darove. - Hoberdanec kae da su darovi iz Pouna
od kraljice Marije. Izgleda da se dobro raspitala o tebe jer je pogodila i neke tvoje
ukuse.
Jovan podie obrve dok su momci paljivo raspakivali darove. Jedan
- 501 -
razmota veliku rolnu prekrasne zelene oje, a Botu je znalaki popravi, kao da je
iza tezge. Druga rolna je bila znatno manja, ali je tkanina bila protkana zlatnim
nitima. To je bilo za carsku odoru. Trei paket, Botu paljivo odmota. U njemu je
bilo 12 velikih aa od tankog stakla sa nacrtanim figurama lova i veliki bokal
takoe od stakla. Jovan odmah prepoznade fini rad muranskih majstora, kojima
se toliko divio dok je hodio Venecijom.
- Ove ae nisu za tvoje Srbe - Botu podie jednu uvis - Ako se kucnete
kao to vi Srbi to radite, jedna e biti manje.
- Ne potcenjuj Srbe. Ti si ovakve ae video pre desetak godina. Znam da si
malo trgovao i sa njima. A vidi ja sam u mojoj Crnoj Gori pazio dok sam bio dete
da ne oborim au od ovog istog Murana, koje je moj otac imao. Nego reci mi, ta
te darove jue ne iznese?
- A ta bi bilo da si odbio moj predlog. Kako bi Hoberdanecu objasnio gde
su nestali darovi.
Slatko se nasmejae obojica. Na ispraaju dok su se vrsto drali za ruke,
Botu je naglas razmiljao
- Pazi se prijatelju i puno trai. Ko malo trai malo i dobija. Ne veruj nikom i
ne idi bez vojske na poklonjenje. A kad bude imao svoju carevinu, ja u bar znati
da e u njoj uvek imati mesta za jednog siromanog peujskog trgovca.
Naredni dani proletoe brzo poput zime. Najpre se vrati Ognjen. Iao je na
jug, projahao pored Zobnatice i zapoeo ienje teritorije. Na Zobnatici se
zadrao tek koliko da prespava. Knez Dragomir mu se sa ponosom pohvali da su
turini preiveli zimu. Jedva shvati da su u dolini Krivaje odmah podno
Zobnatice pustili nekoliko dobrih turskih pastuva, koji su zahvaljujui blagoj zimi
lako prezimili. Obea da e jednom svratiti da pogleda i to, ali sada je hteo dalje.
Na brdu iznad ika zatee novo naselje koje su napravile maarske izbeglice. Nije
ga mnogo interesovalo, pa izbeglice po kratkom postupku vrati na drugu obalu,
obeavi im dobre batine ako ih ovde ponovo zatekne. Sretni to su tako jeftino
proli brzo preoe reku. Tornjo je bio pun izbeglih Maara pobeglih pred
Turcima. Jo uvek nisu imali hrabrosti za povratak na renu obalu. Razgovor je i
sada bio veoma kratak. Niko ne sme preko ika. Sputajui se ka jugu, nigde ne
naoe ni ive due. Sve je bilo pusto, a tek neki tragovi naselja govorili su o
siromatvu onih koji su tu do nedavno iveli. Sve je izbeglo pred Turcima. Tek
kad preoe Krivaju razdvojie se od Momila koji krenu put Ki Dobre, a Ognjen
upade na nekoliko imanja i pokupi dragocenosti, skoro bez ikakvih gubitaka.
Spusti se sve do Titela i svuda ga je pratila pusto. Tek kad pree Tisu i ue u
Torontalsku upaniju, slika se promeni. Izbeglice su se uglavnom zadravale oko
Tise jer Turci nisu prelazili reku prilikom povratka. Dalje od reke bila su
- 502 -
maarska imanja. Oprezni vlasnici ostavili su tek neto od strae a oni su se sa

dragocenostima povukli na sever. I pored toga, Ognjen je bio zadovoljan plenom.
Negde u visini Skele Kanjia zapleni veliko stado junadi, pa ga prebaci preko reke
i ostavi na uvanje Ludoanima. Tako stie do Segedina.
Jovan je ve toliko dobro poznavao Ognjena da mu njegov izvetaj skoro
nije ni trebao. Sa njim je bio zadovoljan, ali sa pismom koje mu je Fabijan
proitao nije ni malo. ak je i Subota Vrli delovao uznemireno.
- Zapolja trai da odgovara za silne zloine koje su tvoji ljudi poinili u
njegovom kraljevstvu. Poziva te da odmah krene na dvor i sve mu objasni.Fabijan prepria i ostatak pisma - Maarski plemii se svi odreda ale da ne
potuje ni boga ni kralja i trae od njega da svemu stane na kraj.
- Pie li ko se alio ?
- Ne pie, ali Zapolja zahteva da odmah doe.
Jovan se lecnu.
- Moe on da zahteva to mu je volja. Ja odluujem ovde a ne on. ta bi bilo
da mu povedem sve koje mogu. Prokljinjao bi dan to me je pozvao.
Fabijan ipak neto dodade. Misli da se alio Terek.
Jovan planu.
- Gde on ima imanja u okolini ?
Fabijan je sve znao
- Madara, Tavankut, Fabijan- ebei, Vereehaza i Hala.
- Videu kako e se aliti kad mu to uzmemo. Dok Doli bude u Budimu
kod Zapolje, Terek ne sme napolje iz Sabatke. Nju mu dirati neu, ali iz nje ne
sme izai. - Jovanu Doliu kasnije objasni ta od njega oekuje. - Sve zna. Stvori
mi vreme. Lai Zapolji da za mene postoji samo jedan gospodar, on. Imam vojsku
koja e po njegovom nalogu ii u vatru i u vodu. Najvanije je da ga ubedi da su
maarski plemii zavidni zato to sam kod kralja u velikoj milosti. A ja nikog
nisam napao, samo sam se branio. Eto i Terek mi ukrade Suboticu a ja ga nisam
ni dirnuo. Zapamti, budi to blie kralju, a ako se neki plemi ljuti na mene,
probaj ga jo vie naljutiti neka i kralj uje kako prete.
Doli jo nije ni zamakao, a Jovan posla grupu ratnika ka Madarau. Druge iz
sasvim drugih razloga posla ka Zenti. Grad na Tisi mu se nikada nije dopadao, pa
mada je bio vei od Sabatke, tek mu je sada poeo pridavati neku vanost.
Najvie zbog Turaka. Jer ako su oni Zenti dali toliki znaaj da su je temeljno
ruili i skoro unitili, onda vredi i njemu. Imala je vano mesto na Potiskom putu
i izuzetne pogodnosti za skelu i prelazak na drugu obalu. Najvanije je ipak bilo
da je dosta kua ostalo upotrebljivo, pa je mogao u njih smestiti ljude. Ako nita
drugo, nee pomreti od gladi jer je reka puna ribe. Sem Srba u Zenti je ivelo tek
- 503 -
nekoliko povratnika.
Sve te ratnike planove prekinula je oekivana poseta Itvana Hoberdanca.
Sam se predstavi:
- Itvan Hoberdanec od Zalatnaka izaslanik i visoki poverenik njenog
kraljevskog visoanstva kraljice Marije.- Sve je na tom oveku bilo teatralno i
prenaglaeno. Bio je sav u nekakvim zelenim tonovima, ali sa crvenim platom
kojeg je kopao velikim srebrnim dugmetom. Utegnuti mundir je pratio liniju
pozamanog stomaka, a dva depa su ak bila od crvenog materijala. Na desnoj
strani grudi srebrom je bilo izvezeno veliko slovo H. Podua kosa imala je dosta
srebrnih niti. Lice mu se nije moglo nazvati lepim, ali nije delovalo odbojno. Ono
to je dominirala bila su dva vedra smea oka koja su ga sada radoznalo gledala.
- Prenosim vam pozdrave njenog velianstva i kao izraz njenog dubokog
potovanja prema vama, prinosim dragocene poklone.
Tek kad bi ponuen, plemi sede, zabacujui irokim pokretom plat.
Nasuprot njemu sede i Fabijan.
- ast mi je primiti izaslanika kraljice Marije, ali ne znam da li sam
dostojan takve panje.
Hoberdanec nita nije mislio tajiti.
- Kraljica je puno ula o vama i vaem gospodstvu. Stoga bi elela da vas
lino upozna. Zato vas u njeno ime pozivam da budete gost u Pounu kad god to
budete eleli. - Govorio je ali ni jednog trenutka nije isputao Jovana iz vida. - Mi
smo uli za vaa dela i vau hrabrost.
- Kako moemo znati da govorite u kraljiino ime - upita Fabijan.
- Dozvolite mi da vam neto pokaem to e vas u to uveriti - pa prui
savijenu hartiju Jovanu. Ovaj je odmah predade Fabijanu. Savetnik paljivo
pregleda peat, pre no to ga razlomi. Kratko se zadra u itanju.
- Gospodaru - izraz je uvek koristio kada su bili prisutni stranci - kraljica
vas naziva princepsom i moli vas da imate puno poverenje u donosioca ovog
pisma jer on uiva milost kraljevske kue.
Tek onda Hoberdanec pokaza poklone koje je doneo. Bilo je tu svega i
svaega, ali Jovana najvie obradova kesa sa 1000 dukata. Naravno da to niim
nije pokazao.
- Nikada se ovakvi pokloni nisu davali bez razloga. Kraljica je mudra ena i
mogla je da zna da me nikakvi pokloni nee privoleti da idem tamo gde e meni
moda biti bolje, a mom narodu loije. Ako su ti predlozi takvi, onda emo sve
lako i brzo reiti.
Hoberdanec nikada nije ni mislio da e sa Jovanom lako postii dogovor, pa
ni oni koji su ga ovamo poslali. Neto mu je govorilo da bude veoma oprezan.
- 504 -
Mada je Jovan bio obuen u sveane haljine, Hoberdanecu je pretei izgledao.

- Ja sam ovde doao da ujem ta elite, a elja plemenite kraljice je samo
jedna, da se vi i svi vai Srbi privole kralju Ferdinandu i otkau vernost turskom
posluniku Zapolji.
Jovan mu se zahvali na otvorenosti i pusti nakon toga Hoberdanca da
pria. Plami nije preterivao. Sa velikom dozom mere hvalio je kuu Habzburga,
posebno istiui Ferdinanda ali i kraljicu - udovu. Govorio je razumno, veto
vezujui poloaj Srba za temu, navodei ta bi sve moglo biti bolje i kakve su
velike koristi na vidiku ako se Zapolja skine sa trona. Na kraju ga Jovan bez
ikakvog komentara otpusti reima da e mu sutra njegov sekretar rei ta on
misli o svemu. Hoberdanecu to ne bi milo, ali otrpi.
U ranu zoru izdiktira Fabijanu svoje uslove za Ferdinanda. Za apsolutnu
vernost u svakom pogledu, Jovan trai:
u Bakoj, sve zemlje juno od Sabatke, koje bi poinjale dva sata hoda
ispod grad i u pravoj liniji vodile od june Krivaje do junog dela malog jezera, a
odatle rekom Kere do Tise.Odatle bi na zapad granica ila pravom Tisom do
Svetog Tome sa Crnom Barom do Tise obuhvatajui i Beej. Na zapadu granica bi
se Tisom sputala do Beeja. Na tom podruju sva sela i grad Zentu rev. U
Banatu bi granica ila od utoka Kerea, zahvatala irinu do srpskog mesta
avolja, pa se sputala na jug zahvatajui Bekerek sve do Titela.
*nasledno imanje sa pet sela u Segedinu
*Madara sa okolinom
*umesto imanja u Lipovi, tvrdi grad u Sremu kojeg bi Jovan osvojio,
*redovno plaeno 500 vojnika u dve godinje rate sa svom opremom za njih,
*opremu za 200 ljudi u gardi i platu za njih kako se garda plaa,
*zauzete zemlje Ferdinandovih neprijatelja koje sam Jovan osvoji, a
posebno u okolini Baa prema Dunavu,
*titulu princepsa dok mu je iva loza i pravo sedenja u krunskom savetu,
*topove i majstore za njih
*pravo da sam nadeljuje u okviru datog i da kralj to prizna.
Fabijanu naredi da ni od ega ne odstupi i neka dobro motri Hoberdaneca.
Posle toga je odjahao i tek se uvee vratio. Fabijan ga saeka sa vestima da je
Hoberdanec prihvatio ono to je mogao, a za ostalo odgovor moe dobiti samo u
Pounu ili Beu.
Hoberdanec je bio jo reitiji nego jue.
- Ja ti mogu neto obeati a drugo ne. Sve ovo to si traio, siguran sam
moe dobiti, ali zato mora u Poun kod kraljice Marije. Vi uivate njenu veliku
milost i siguran sam da e udovoljiti Vaim zahtevima.
- 505 -
Pokua ga zbuniti.
- Ako je tako, ti i Fabijan krenite na put i uradite sve to je potrebno.
Hoberdanec smesta prihvati. Za veerom, svi Hoberdanevi talenti dooe
do izraaja. Govorio je mnogo, ali uvek paljivo biranim reima, esto
nazdravljajui ali ne preterujui u piu. Dok je govorio traio je na Jovanovom
licu potvrdu ili negiranje. Traganja su bila obostrana. Ispliva i najvea smetnja
razgovorima, to da osvojene zemlje pripadaju Jovanu. Na kraju Jovan popusti sa
pitanjem A ta ja onda imam od toga da ih osvajam?
- Kraljiinu milost, a ona je bezgranina.
Jovan je verovao da je to tano.Habzburgovci su uvek mnogo traili, ali su
bili spremni i da daju.
- Od Zapolje nita ne moe oekivati ni sada ni kasnije. Od Ferdinanda
moe uvek. Ti zna kojim on sve zemljama vlada.
im oseti da bi Jovan rae razmiljao, Hoberdanec se izvini i povue.
- Spretan ovek - primeti Fabijan.
- I mudar.- ponovi mu sve o zahtevima. - Popusti gde mora, ali kod
teritorije koju ve imamo ne poputaj ni malo. Mora dati novac za plaanje
vojnika, titulu i pravo na naseljavanje po naputenim maarskim selima i
pustarama. Ako kraljica ne moe sve reiti idi u Be pa reavaj tamo.
Izabra poklon za kraljicu. Dobro je pazio da to ne bude neki predmet
preuzet iz ratnih pohoda. Na kraju odabra mletaki rad, masivnu ogrlicu sa
dragim kamenjem. Dan nakon njihovog odlaska Jovan sa 150 konjanika krenu
ka jugu. Segedin kao da malo odahnu. Utisak o Zenti bio je lo. Sad je na miru
mogao da je pogleda i ustanovi kolike su tete. Izdaleka se videlo da to nije ona
varo koju je poznavao. Beskrajni krovovi koji su je razlikovali od svih drugih, kao
da su potonuli u Tisu. Nita nije bilo na svom mestu. to su se vie pribliavali
gradu, utisak je bio sve porazniji. I pored toga to je bilo hladno, zaudi ga neki
udan mir. A nekada lepe kue pored kojih su prolazili u podgradu sputajui se
ka skeli, bile su popaljene. Grad je bio delom u zgaritu i temeljno opljakan. Na
reci se skela nigde nije videla, mada je znao da je preostala posle Turaka a ak ne
primeti ni amce koji su tu negde uvek bili vezani. Uz reku zatee dosta Srba koje
je muka naterala na izbeglitvo. Hteli su dalje na sever, mada je Zenta bila
prazna. Tako je slobodni grad kralja Vladislava opet ostajao pust. Na mestu velike
arde uz samo pristanite odakle su kretale skele, ve je bila podignuta nekakva
zamena, sklepana od drveta i neto tvrdog materijala. Jovan nije hteo ni ulaziti
unutra. Krmari su bili Srbi tek nedavno doseljeni. Jedan od njih videi vojsku,
iznese zastavu slobodnog kraljevskog grada. Obojica zarasli u brade drei
zastavu izmeu sebe, liili su na sve drugo samo ne na krmare, ali uplaeni nisu
- 506 -
bili.
- Skela se mora platiti, to kau maarski kraljevi, a i sve to u krmi
pojedete i popijete - bio je odluan brkajlija.- Mi smo upravnici grada,- dodade
ponosno.
Na zastavi Zente dobro se video grb sa dva kljua kroz koji se provlaila
riba koju su Maari zvali keege. Jo od Vladislava stajao je taj grb nedirnut, kao
i Zenta.
- ta vam to znai - pokaza rukom na grb.
- Znai da smo slobodni kao riba u vodi.
- Nee to ba tako biti. Odakle ste vas dvojica ?
Nisu bili sigurni.
- Odavde !
- Veaj ih - bila je kratka naredba na ta Tomini momci odmah priskoie.
Gradonaelnici slobodnog kraljevskog gradanaoe se u nevolji, pa
obojica odmah zagrajae. Tek onda rekoe da su iz Lovrina i da su do sada bili
ovari. Sreni to su izvukli ivu glavu, bili su spremni i na drugaiji razgovor.
Dok su se oni znojili i kad mu vreme nije, Tomo prikupi izbeglice.
- Ovaj grad je moj i niiji od sada nee biti. Ko hoe da ostane u njemu
moe, bie dobro doao. Ko nee iroko mu polje. Ja u postaviti kneza i ostaviti
ljude da sprovode moju volju. Ne dao vam bog da ih u bilo emu ne posluate.
Koga uhvatim u razbojnitvu staviu ga na kolac, pa e prokleti dan kad se rodio.
Ovo je bio grad koji je uvek imao privilegije i sada e ih imati kao grad cara
Jovana.
U odlunost carevu imali su priliku da se uvere ve sutradan. Te noi
desie se dva ubistva sa pljakom. Nita neobino za vreme u kojem se ivelo.
Obe rtve su bile prebeglice a nestala je i njihova bedna imovina. Niko nita nije
znao, pa dovedoe ona dva krmara. Propevali su nakon desetak minuta. Sa
iseljenicima iz Srema stigla je i banda nekog Lugana. Ni dosad od njih nisu mogli
iveti. Niko se ne nae da ih do sada prokae.Tek skeledija ree da zna nekoliko
razbojnika i da e ih pokazati, ali ako ih ne pohvataju, da ga vode sa sobom jer
ovde mu nema ivota. Jovan se zainati, pa postavi ljude oko Zente sa nalogom da
niko ne moe napolje. Sa delom ljudi krenu u pretragu. Sat vremena kasnije
najvei deo Luganovih ljudi bio je uhvaen, ali od voe ni traga ni glasa. Jovan
zaali to sada nije tu Cvetko ili Momilo, oni bi ga ve iskopali.
- Ima ih jo pet- est - zakljui Tomo Sukur - saekae no i pokuati
pobei, a onda e se vratiti im mi odmaknemo. Poduplau strae.
- Stani, to je na kurjak, htee najpre da se osveti pa tek onda da bei.
Postavie zasedu u blizini skeledije. Oko ponoi banda ulete tano u nju i
- 507 -
Tomini momci bez problema zavrie posao. Ujutro se kao po komandi sve ivo
iskupi na vaaritu. Videi ih pohvatane i vezane narod jurnu ka njima i jedva ih
zaustavie. Jovan ljutito skoi na neki panj.
- Stani! Nemoj sad da ih pustim pa se onda boriti sa njima. - Kad se ljudi
umirie, pokaza na razbojnike - A sad ako neko hoe da se zauzme za bilo kog od
ovih ljudi neka mu prie. Spasie mu glavu.
Niko ne istupi. Razbojniki put Lugana i njegove bande bio je tako prekinut
u Zenti. Tek to su bili poseeni, Tomo dovede trojicu Maara.
- uli smo da je vojska stigla pa smo doli da pitamo kad moemo da se
vratimo u svoje kue.
Jovan ga pogleda onim svojim vujim pogledom u kojima se nazirao ambis
- Zna li ko su ovi ovde - ovek prestravljeno pogleda u leeve.- To su oni
koji su pre tebe hteli da se vrate. Ko god te upita reci kako su oni proli, tako ete
proi i vi. Samo te zato putam da to moe preneti.
Ljudi prestraeno odstupie. Za as nestadoe sa vidika, sreni to su im
glave na ramenu. Sutradan stie odred sa Zobnatike pustare. Jovan je veinu
poznavao i bi zadovoljan kad vide da su uredni i uhranjeni. Vodio ih je Dorotej,
sin kneza Dragomira. Visok jak momak spreman da ispuni sve to mu Jovan
naredi. Nije bio srean to je car odredio njega i njegove ljude da uvaju pustaru
i paze na stoare, pa je ovaj zadatak jedva doekao. Dade mu nalog da pretresu
ceo teren uz Tisu i to god ima stoke da pokupe i doteraju.
- Kako da znamo koja je Maarska a koja Srpska.
- Ona koja ima manje uvara je naa - tako problem imovine lako bi
razreen.
Tridesetak Tominih ljudi sa naoitim Jankom ostavi u Zenti da srede situaciju i
dre skelu kako treba, a ujedno vre i kontrolu puta, a oni produie na jug.
Grupa koju su ranije poslali, ve je bila prela Tisu i ekala ih. Jedva su opisali
ono to ih je snalo u Banatu.
- ekaju te kao boga i kao cara. Samo ti i niko vie !
Jedva ih umiri, pa natera da polako ispriaju ta se u Banatu deava.
- Svi ekaju samo na tebe. uli su da si bio u severnom Banatu pa su
krenuli da te nau, ali su zakasnili. Ni u omi te nisu stigli. Samo ti moe biti
spasitelj srpstva i samo u tebi gledaju nadu. Cela Torontalska upanija je na
nogama. Znaju za sve tvoje podvige i one koji su bili, ali su neke i dodali toliko da
se sa tobom niko na ovom svetu ne moe meriti. Hoe te za cara i za despota i za
sve to ti kae. Staro i mlado je jednoduno i od toga ne odstupa.
Ipak nije hteo menjati put ve produi ka jugu onako kako je namislio
gledajui tune tragove koje je ostavila turska vojska. Jad, emer i pustara. U
- 508 -
svemu tome turskom, bilo je ipak puno logike. Turci su svesno unitavali jedan
pojas ne mnogo irok uz Tisu da bi pokazali svoju snagu i mo, i da bi ostavili
jasnu poruku kako e proi svi oni koji se ne budu pokorili. Kod Jovana sve to je
izazivalo suprotan efekat. Iz metra u metar u njemu je rastao bes, jaala mrnja i
odlunost. Uvee ljudi koji su se vratili iz Banata podseali su ga:
- Nema toga to ti ljudi nisu spremni da uine samo da ih ti vodi. Kau da
ih je kralj Matija doveo, a ti e ih odrati i spasiti. Briga njih za Zapolju i za
Ferdinanda, za njih si ti vei od obojice. Oni hoe tebe a ti budi s kim hoe.
Banat je zaista bio na nogama. Stalno siromaen zbog turskih upada,
potpuno bi opustio da nije bilo Srba. Maari su redom beali na sever, a Srbi
dolazili tamo gde su oni bili. Banaani su bili poznati kao ljuti ratnici, ali su
traili i takvog vou. U slavnoj bici kod Bekereka predvodio ih je Zmaj Ognjeni
Vuk i tu su saekali i unitili veliki turski odred i sami su imali preko 500
poginulih, ali su se godinama od te bitke pravile legende, priale prie i pevale
pesme. Brzo su ostali bez velikog voe pa im jo dodadoe namete kojih ih je kralj
Matija bio oslobodio. Najgore je bilo to su im velikai uzimali mladie i odvodili
u svoje vojske, gde su se ovi isticali snagom i hrabrou. Oseali su da ih svako
koristi, a oni sami od toga nisu imali nikakve vajde. A i oni srpski plemii
naseljeni po Banatu, gledali su samo sebe, zaboravljajui na narod. Jedino je na
severu grof Petrovi vodio brigu o svojim ljudima, ali nisu svi mogli ni kod njega.
Vest o Jovanu prostrujala je Banatom poput poara, palei nade i oekivanja. I
uvek isto ubeenje, da je ponovo stigao zmajeviti voa.
Bila je prva polovina etvrtog meseca. Neto mu je govorilo da bi trebalo
prei u centralni Banat. Nije se nikog plaio mada je uza sebe imao tek deo svoje
vojske. Magla se spustila na nadolu Tisu kad su preli preko. Sutradan pre
podne ujaha u Bekerek. Nije nikog iznenadio jer je glas o njegovom dolasku ve
stigao u taj srpski grad. Ako je za stanovnika taj dan bio za nezaborav, jo vie je
bio za Tomu Sukura. Jovanu je mogao prii ko je hteo, a ono ega se Toma
zgraavao bilo je ulaenje u masu, kad mu se Jovan skoro gubio iz vida. Niko nije
mogao spreiti oduevljeni narod da mu prie i da ga uje. Tu ak ni uvek
spremni Mrgud nije nita mogao. Jovan je taj narod dobro razumeo. iveli su
ovde na raskrsnici svih ratova najee ostavljeni sami sebi i svom nesposobnom
plemstvu. Odavno su oni shvatili da je plemi uvek blie plemiu bez obzira
kojem narodu pripadao, nego svom narodu. Izdvajali su jedino Radia Boia ija
je mo sa godinama opadala, a njegova zatitnika ruka tako je sada dopirala
samo do krajeva njegovih poseda.
Uskoro stigoe prvi graani Bekereka. im su seli, re odmah uze jedan goljavi
ovek srednjih godina:
- 509 -
- Ja sam Maar veliki care. Doao sam ovde jer ti si spasilac ne samo za
Srbe, ve i za sve nas ugnjetene i potlaene. Moji Maari hoe da pou za tobom a
ne trae zato nita vie od onog to e dati Srbima. Nije nas ovde mnogo ostalo,
ali svi koji smo tu, ivimo zajedno sa tvojim Srbima i delimo sve muke izmeu
sebe. Ve se enimo i udajemo meusobno. A znamo da Maare isto prima kao i
Srbe. Mi smo ovde svi za tebe, a ja te ispred svih pitam, trebamoli ti mi? Ako nas
nee onda ni meni nije mesto ovde, pa sam ja zato prvi uzeo re.
Prisutni Srbi klimnue glavom. Jedan odmah ree:
- Oni su uvek bili dobre komije i sve je tako kako on kae.
Jovan kratko odlui:
- Ako su bili takvi do sada neka takvi budu i u budue.
Konano se javi i knez, dubokim glasom. Ree da se zove Janko:
- Govorim samo u svoje ime, ali znam da ovi ljudi tako misle. Tebe je sam
bog doveo ka nama, kada smo ve poeli gubiti sve nade. Svi smo za tebe i sve je
ovo tvoje. Drugog gospodara nemamo niti ga priznajemo. Sve se razbealo po celoj
Maarskoj, a narod koji nema gde, ostao je sam. Ti si doao kao ognjeni vitez da
spase nae srpske korene, a i ove Maare koji su sa nama. Sa tobom je hrabar
narod kome treba voa kao to si ti. Ima ih hiljade koji bi za tobom radosno
poli kuda ti god hoe.
Jedan za drugim govorili su ljudi koje je ivot nauio da drugaije
razmiljaju, spremne na rtvovanje, da prate vou kojeg su sami odabrali. Nasta
tiina dok je Jovan govorio:
- Meni je danas puno srce i dua. Ko se ne bi radovao kad ovakav hrabar
narod stane iza tebe. Nema toga neprijatelja koji nas moe pobediti. Ovo je nae i
nikada to neemo napustiti. Vai plemii, silne velmoe, Srbi i Maari htee
nazad da uzmu ono to misle da je njihovo, da vas ponovo gurnu u roblje jer
misle da je narod stoka. Ali znajte da su to obine kukavice kojima sigurnost daje
aica najamnika. Bez njih oni su jad i beda. Pobegli su pred Turcima jer nisu
mislili da treba da im se suprostave. Ako su. Ali kad su ve otili, onda im ovde
vie mesta nema. Vi vie neete biti njihove, niti iije sluge. To vreme je prolo a
vi ste sada slobodni ljudi. Samo znajte, neemo se uvek ovako radovati i veseliti.
Mi se za sve nae moramo izboriti jer nam niko nita nee pokloniti. Mnogi e
ostati, ali veina e doekati dan kada e biti svoj na svome. Znajte da me je
svevinji poslao da vas vodim i to u raditi dok me hoete. A onima koji su
pobegli, vie odavde ne dajte ni jednu forintu, ni zrno ita, ni jednu glavu stoke.
Dau vam oveka koji e vam govoriti moju volju a sa vama biti iskren i poten. A
radiu samo za vau dobrobit jer drugaije ne znam. A vi kad ste ve mene
odabrali, dobro mi doli i neka nas sve zajedno veliki Bog sauva.
- 510 -
Klicanje ak ni Jovan nije uspeo zaustaviti. I tako sva tri naredna dana
koliko je bio u Bekereku. Ve im je bio odredio oveka koji e im biti na elu. Bio
je ubeen da je pop Vasiljko najbolji za to. Znao je miriti i razgovarati, ratovati i
bogu se moliti. ta jo vie traiti od jednog oveka.
Dok su Jovana slavili po Banatu, njegovo izaslanstvo nailo je u Pounu na
irom otvorena vrata. Kraljica Marija primila je Hoberdaneca i Fabijana zajedno.
Bila je mrava, energina ena, obuena u crno sa malo nakita na sebi. Krasile su
je velike lepe oi, koje su radoznalo gledale u pridolice. Nije vie bila kraljica pa
nije bilo potrebno skrivati emocije. Tako joj se u glasu oseala ljubopitljivost
kojoj je trebalo odmah udovoljiti. Odmah naredi Hoberdanecu da govori. Fabijan
ponovo bi zateen reitou i darom zapaanja maarskog plemia. Video je
mnogo i malo ta mu je promaklo. Pomisli da je Jovan bio u pravu. Ispod
arlekinske odee krio se bistar um i svevidee oi. Nita mu nije promaklo, a
Jovan mu se veoma dopao. Priao je o njegovoj sili i velikoj moralnoj snazi, pa
zatim da oko sebe moe okupiti sve Srbe sa bilo kojeg kraja Maarske. Za njih je
poput boga i samo njemu veruju. A koliko vojske ima, Hoberdanec nije mogao da
proceni. udnije vojske jo u ivotu nisam video. Kad nema rata, nema je nigde,
a im rat pone doe ih vie nego to ih je zvao. Sve je to smeteno ispod
Segedina i oko Sabatke.
Ni Fabijan joj nije bio od pomoi jer su mu odgovori bili magloviti i
neuverljivi, ali je zato sa ubeenjem izneo taku po taku svih Jovanovih zahteva.
Kraljica je paljivo sluala.
- Ako toliko trai onda mnogo i vredi ?
- On sve Srbe dri oko sebe - Fabijan je mislio da je time sve rekao.
- ta e mu tolike teritorije kad ih ne moe braniti ?
Fabijan je imao spreman odgovor:
- Sve e to braniti narod bez i jedne forinte. Jovan im je to dao, nita ne
traei od njih. A kad u rat budu ili, ie i za njega i za sebe. Niko ih bolje od
Jovana ne moe voditi.
Kad otpusti Fabijana, imala je jo razgovor sa Hoberdanecom. Maar joj
najpre pokaza darove koje joj je Jovan poslao. Naglas priznade da ima ukusa.
Hoberdaneca su prava pitanja tek oekivala:
- Pria se da progoni katolike i da ih oima ne moe videti ? - kraljica je bila
fanatini katolik. U snovima je sanjala sebe na elu goleme krstake vojske koja
ulazi u Jerusalim. Noima je gutala zapise o borbi protiv neznoboaca i o velikim
katolikim muenicima.
- I on je poboan. Njegovi kau da se nekada po svu no bogu moli, a ko se
tako usrdno moli ne moe biti neprijatelj hrianstva. Zato mrzi Turke kao
- 511 -
najvee neznoboce i gotov je dan i no ratovati sa njima. On se bori za svoja

prava i tu ne gleda ko je koje vere. Ima on u svojoj vojsci i dosta Maara koji ga
gledaju isto kao i Srbi. Da im je lo, sigurno ne bi.
- Koliko ratnika moe okupiti, ali pravih.
- Pria se preko deset hiljada, a ja mislim da est sedam moe sigurno i to
vraje vojske. Svi misle nepobedive.
- Koliko on moe biti odan ?
- Puno. Za njega se zna da je u Lipovu doao iz Mletaka, ima i takve
manire, ali poreklom je iz junih krajeva, gde je ast najvee bogatstvo a re
vana kao boja zakletva. Samo treba dobro paziti ta kae, da se to ne bi
tumailo na dva naina. On je va istinski potovalac i puno se za vas raspitivao.
Veoma mu je milo to vi o njemu dobro mislite i zbog toga je spreman da pristupi
velikom vojvodi - Hoberdanec je svoj sud o Jovanu jo ranije doneo, sada ga je
samo javno iskazivao. - Ima u njemu neto posebno. Ponekad lii na viteza kome
je ast svetinja a pravda jedini ideal, a drugi put je mudri kurjak koji trai svaki
pogrean potez onog koga napada, da bi ga dotukao.
- ... ali mnogo trai i od nas?
- Trai manje nego to bi mogao. Da hoe harao bi za svoj raun i ne bi
nikome prilazio. Teko da ga danas neko moe u tome spreiti. On je ipak
spreman da se privoli jedinoj istinskoj kruni. I ovaj njegov sekretar Fabijan, nae
je vere, ali u Jovanu vidi Boga i nema toga zata bi ga izdao. - Hoberdanec je
znalaki naglaavao rei. - On je iz plemena gde se glavareva re jako potovala.
Uz njega su se nauili da sluaju i budu sluani. Zato e on plemenitog kralja
uvek sluati i izvravati njegova nareenja, ali dostojanstvo mu se ne sme
povrediti.
- Vidi da stalno hoe titulu koja mu po pravu pripada, a mi za to nemamo
nikakve dokaze.
- Lako je nai dokaze ako se hoe. Da je na vreme dobio titulu, danas bi se
zvao po njoj a ne bi ga zvali carem.
- Nije je na vreme traio. Mene neto drugo buni. Uzeo je to pare zemlje i
neka mu bude, ali ta e u Torontalskoj upaniji ?
- Zbog ljudi. Tamo su mu pristalice i tamo je najvie Srba. To je udan kraj,
ovrsnut u sukobu sa erdeljskim Maarima i sa Turcima. Ima i puno srpskih
plemia, razjedinjenih kao to su i maarski.
- A ni jedni ni drugi ne vole cara Jovana - kraljica je to mirno
konstatovala zagledana u neku taku iznad Hoberdanecove glave. Razmiljala je.
- Nadvojvoda ima mirnog i pouzdanog Stevana tiljanovia, vojvodu bez vojske
Pavla Bakia. Treba mu taj Jovan jer on ima isto to i ova dvojica, ali ima i
- 512 -
nebrojeno svojih ratnika. Samo mislim da li bi udario po Zapoljinim pristalicama.

- Misim da bi ali samo ako bi njegovi Srbi bili ugroeni. Jedino nee udariti
na grofa Petra Petrovia i Radia Boia. Na ovog drugog iz potovanja i zbog toga
to ga iskreno ceni. A sa ovim prvim ima neke odnose koje ni ja nisam uspeo
dokuiti, a niko iz njegove okoline o tome puno ne govori. Grof je Zapoljin vaan
ovek, brana na ulazu u Erdelj. On je spona izmedju Jovana i Zapolje jer Jovan
druge ne priznaje. Ali Jovan e svoju odluku doneti sam. - Hoberdanec samo za
tren zastade. - Nita on ne radi sluajno. Koliko je meni poznato jedan njegov
ovek je i sada kod Zapolje. Jako se dobro dri i sa engleskim konzulom Valopom
i mislim da je od njega mnogo toga saznao. Ne bi me udilo da ima svoje ljude i u
Zapoljinoj gardi.
- Zato on ustvari hoe da napusti Zapolju ?
- Zato to ga je prevario i jo ga vara. Ovaj Fabijan mi je o tome poneto
priao. Valjda mu je najvie lagao onda kad je najvie mogao, kad je postao kralj.
Od svih tih obeanja, nije dobio nita. Njemu se moe obeati ali se ta obeanja
moraju i ispunjavati, najbolje malo po malo. Ako vaa milost hoe da ga
preporui nadvojvodi, dobie najboljeg saveznika koga je mogue nai.
Interesovalo ju je jo neto.
- ta misli o Maarima a ta o Habzburgovcima?
- O ovima drugima ne misli nita. Mislim da Germane jako slabo poznaje i
ni sada se o njima nita nije izjanjavao. A o Maarima ima neko posebno
miljenje koja se protee od ljubavi do mrnje, od bezgraninog uvaavanja do
potpunog zanemarivanja. Maarske seljake i svoje Srbe stavlja pod isto, niim ih
ne razdvajajui. Tu kao da ga se vera ni malo ne tie. A plemstvo mu je uvek bilo
neprijateljsko i zato loe misli o njima. Ali da znate ni tu ih ne deli po narodima,
ve na dobre ili loe.
Kraljica je u ivotu nauila slagati mozaike. Slagala ih je i sada. Germanski
metodino uklapala je sliice, merei ih pre nego to bi ih postavila u mozaik.
Nikada niko njene zamisli nije odbijao ne zato to su je voleli, ve zato to je uvek
tano znala ta hoe. Spretno balansirajui, obeavajui i pomalo dajui,
pripremala je velikae za Mohaku bitku, ali je na njenu alost sama nije mogla
voditi. Tako se desilo, ono to se moralo desiti. I kad je posle toga Zapolja iao na
dogovor sa Turcima, mislila je da je dobro uradio. Ona se naravno potrudila da
preko svojih veza koje su dopirale ak do trona, napadne sepekog vojvodu za
izdajstvo. Mada u Pounu, daleko od Budima, ona je lebdela nad Maarskom,
inei Zapolju nesigurnim i otkrivajui mnoge poteze pre no to ih je ovaj i
povukao. Svog brata Ferdinanda podrala je da istraje u borbi za krunu Svetog
Itvana. Sada je u tom Srbinu videla priliku da jo vie pritisne Zapolju na jugu
- 513 -
i smanji mu manevarski prostor. Bila je ubeena da joj je Jovana poslalo

provienje i sam Bog. Cenila je linosti koje su znale osvajati reima i pojavom.
Taj Rac je bio upravo takav. Glas o njemu se takvom brzinom proirio da je na
njega morala obratiti panju. Ve kad je poslala Hoberdaneca tano je znala ta
hoe, a brat joj je dao punu podrku da ga privoli njemu. I bez maarskog
plemia znala je da njegovim zahtevima treba udovoljiti. Gledajui godinama kako
se titule dodeljuju, smejala se Zapoljinoj gluposti, to to nije uradio i verovatno bi
taj Srbin za njih bio izgubljen. Po svemu to je ula, pridobiti Jovana znailo je za
sva vremena stei sigurnost na junim granicama i ne samo tamo. Najmanji je
problem dati mu povelju, dala bi mu i despotsko ezlo, samo da ga je traio. A
rodbinskim vezama drati ga na uzici da se nikad ne otkine. U odnosu na jednog
Berislavia koji je dolazio da nadvojvodi lie ruku, Jovan je bio mnogo, mnogo
izvesnija mogunost. Ali najpre je trebalo obavestiti Ferdinanda.
Ve je bilo gluvo doba noi kada je zavrila pismo bratu. I da je bio dan ne
bi koristila pisara. Vie je volela ovakve stvari obaviti sama. Manje e toga
iscuriti. Tek kad zavri pismo, pomoli se bogu i lee na poinak. Ujutro isprati
emisare u Be. Par dana kasnije za Vijenu krenue Fabijan i Hoberdanec.
Kralj ih primi 14. aprila. Od trenutka prijavljivanja do prijema, proteklo je
tek nekoliko sati. Kralj je u meuvremenu prouio poruku kraljice Marije i sada
ih je primio blagonaklono. Kraljica mu je pisala da je Jovan poslao svog
poverljivog oveka koji mu je i sam
... bezgranino veran a govori i na jezik. Ja sam tog Raca dobro prouila,
da bi Vi sada mogli da donesete odluku. On je kao to i sami znate, do sada bio
na Zapoljinoj strani kojeg i lino poznaje, ali sa njim nije napravio dobre odnose.
Zato se njegovi ljudi kunu da nije ni za koga zakletvom vezan. To tvrdi i njegov
sekretar koga sam vam takoe poslala. Vaoj visosti na znanje, Rac je ponosan
ovek koji kae da ne mora sa nikim biti, ali je spreman da se Vaem velianstvu
zakune na vernost. Iz srca pozdravlja va dolazak i vae zakonito pravo na krunu
Sent Itvana, govorei da je to boja volja. On kao pokorni sluga boji, eli
zajedno sa vama i uz vau pomo obratiti sve nevernike u hrianstvo, a
muhamedansku veru iskoreniti do kraja. Mnogo vremena provodi u molitvi i misli
da deluje i govori nadahnut Bojim duhom, pa je u tim svojim molitvama video i
va dolazak. On e vaem velianstvu dobro posluiti jer je spreman da se bori
protiv Turaka i protiv svih vaih drugih neprijatelja. Njemu sada najvie treba
titula za zadovoljavanje line tenje i novac i oruje da bi se mogao boriti. Ali on
nije ovek iz naroda ve iz plemenitake porodice koja je znala da ceni lepote, a
govori se da je bio i veoma dobar trgovac. Ostavljam vaem velianstvu da
prosudi kako uticati na njegovu sujetu. Jedino znam da mu se lana obeanja ne
- 514 -
smeju davati jer je toga ve dosta imao i odmah e na njih reagovati. Ja vam ga
kao vaa sestra najsrdanije preporuujem i stojim u slubi da postupim dalje
kako vi naete za potrebno.
Dalje u pismu kraljica navodi kako je za njegovu veliku hrabrost ula
nakon Mohake bitke. Posebno se tada isticala njegova konjica koja se borila
drugaije nego to se bore ugarski oklopnici, ali zato nita manje efikasno. Dalje
mu pie da su svi zahtevi kod Fabijana i da ona misli da ih nadvojvoda moe
ispotovati jer mu je to od velike koristi. Ako je on ve njegov vazal, onda je kralju
svejedno ko mu dri pojedine teritorije, a Jovan e ih braniti do zadnje kapi krvi i
potovati sve ono to sa kraljem bude dogovorio. A na takvoj teritoriji neka
dodeljuje zemlju i imanja kome god on hoe uz uslov da to kralj potvrdi. Kraljica
na kraju zakljuuje:
...ne znam ni jednu vojsku, ma koga vladara, koja bi sa toliko volje mogla
pomoi ostvarenju Vaih ciljeva. Samo e ova srpska vojska istrajati do kraja sa
Vama i uvek vam biti pri ruci, jer Jovan nikad nee izdati ako vam se na vernost
zakune.Oslovljavajte ga sa illustrissmus princeps a to e za njega biti velika ast i
bie vam do Boga zahvalan za to.
Nadvojvoda je zavrio itanje. Po navici ustade i proeta velikom
prostorijom. Ne pogleda se ni u jedno od velikih ogledala postavljenih po
zidovima. Jutros je ve imao razgovor sa kraljicom Anom. Govorio joj je brzo i
energino a ona sluala bez komentara. Ve je i ranije pokuavala da mu ukae
da je za nju njegov germanski prebrz, ali nadvojvodi nisu trebali sagovornici, ve
sluaoci. Ovog puta malo je usporio. Znao je da je kraljica zainteresovana za temu
jer taj Srbin je bio na strani njenog brata Ludovika5. I ona je odmah bila na
njegovoj. Ovog jutra ispriao je priu o varce manu koji ima silnu vojsku i hoe
da mu se pokori kao podanik. Temperament panca6 sa germanskom
racionalnom logikom, sami su ga doveli do reenja. A godine (24) su ih samo
ubrzavale. Ali vladati je znao. Ve je donosio sudbonosne odluke na koje je njegov
kraljevski savet uticao malo ili ni malo. Najpre je bio proglaen kraljem eke, a
posle tragine pogibije Ludovika hteo je maarsku krunu, koja bi mu pripala na
osnovu naslednih ugovora. Maarski plemii najvie zahvaljujui jakoj i bogatoj
erdeljskoj gospodi, izabrae Zapolju. Hrvati odluie njemu u prilog, svesni da im
je on jedina garancija u borbi protiv Turaka, pa je 1. januara prihvatio hrvatsku
krunu. Ona mu je ipak bila manje vana. Hteo je Ugarsku.Sada mu je taj Srbin
pruao priliku da je se doepa.
U sebi se nasmei kad mu uvedoe neuglednog Fabijana i blistavog
Hoberdanca. Maarski plemi pade na kolena dok se Fabijan tek duboko nakloni.
Leerno sedei, sasluao je Jovanovu poruku i izraze potovanja koje je izgovarao
- 515 -
Fabijan. Mali sekretar odlino je govorio nemaki i mada mu je naglasak bio

strani, svaka re se lepo mogla razumeti. No kad Hoberdanec uze re to je ve bio
veliki govor. Maar je doekao svojih pet minuta i trudio se da ih koristi. Priao je
u detalje sve svoje dogodovtine, raunajui i linu hrabrost, ali je bez dodavanja
preneo sve to je vezano za Jovana i njegove uslove. Svi ti uslovi su kod Fabijana i
on e ih izneti detaljno kralju.
Ferninad upita malog sekretara da li se njegov gospodar potpuno odluio,
ili tek iskuava koji je vladar koliko spreman ponuditi.
- Veliki kralju, cenei sve zasluge gospodina Hoberdanca, dozvolite mi da
vam i pored greaka u mom govoru iznesem tano stanje i sve ono to moj
gospodar nudi i trai. Moj gospodar Jovan od Crnojevia, sam je odluio da
napusti Zapolju i ponudi vama sve svoje usluge, verujui da je to bolje za njega i
za njegov narod. On je o vama sluao mnogo pria koje vas veliaju i izdiu iznad
svih vladara na svetu. Sluiti takvom gospodaru ast je za njega i za njegov
narod. On je spreman boriti se jer zna da e borei se za vas boriti i za interese
naroda. On misli da samo kod vas moe dobiti ista prava koja imaju i drugi
plemii. Nudi vam svoju beskrajnu odanost i spremnost da vam slui onako kako
vaa visost nae za potrebno.
Godile su mu rei oveka koga jo nije ni upoznao. Bez obzira na svoju
neuglednu spoljanost, Fabijan je ulivao poverenje i sigurnost. Poneto od toga
pree i na kralja.
- uo sam da je slavan ratnik sa velikom dobro obuenom vojskom, a
najmilije mi je to je tvoj gospodar sam odluio da sledi boje zakone i pravdu.
Zato ga naa milost nee zaobii.
Kralj zatim naredi da mu saopte detalje koji su ranije dogovarani sa
kraljicom Marijom. Tek kad obojica zavrie, kralj zatrai da Hoberdanec prevede
dokumenat i da ga sutra njemu dostavi. Nakon to ga jo Fabijan pohvali kao
oveka od poverenja, maarski plemi zasija. Kad im ve dade otpust, kralj kao
da se neeg priseti.
- Kae da moj emisar Hoberdanec nema nikakav uticaj na tvog gospodara.
Fabijana je bilo teko iznenaditi
- I pored neobine odee, moj gospodar u plemenitom gospodinu vidi
velikog plemia sa kojim uvek voli porazgovarati i uti njegovo miljenje. Njega
jedino niko nije mogao ubediti da pree vama, jer je to samo njegova istinska
elja a gospodin Hoberdanec je samo tu njegovu elju na najbolji nain prihvatio i
sada preneo vama.
Napolju, Hoberdanec skoro zagrli Fabijana, srean zbog pohvala, a ve
gledajui veliko imanje koje mu je kraljica Marija obeala. Presrean vodao je tog
- 516 -
popodneva Fabijana kroz Be jedva mu dozvoljavajui da svrati u katedralu, jer je

mnogo toga hteo da mu pokae. Habzburgovci su tada ve vie od 300 godina
drali grad i iz njega se irili po svetu. Samo ih je kralj Matija u tome pomeo,
dok je vladao Beom, sa puno ponosa saopti Hoberdanec. Maar osta Maar
pomisli u sebi Fabijan.
Sutradan u rano popodne, kralj najpre primi dvojicu svojih vernih
savetnika Nikolu Juriia i Ivana Pihlera. Kratko im objasni o emu se radi i
zatrai da uje njihovo miljenje. Mada nije mnogo razgovarao sa Jovanom, Pihler
je bio siguran da e biti dobar i pouzdan podanik. Zauujue mnogo je znao i
Nikola Jurii pa i on iznese svoj sud takoe u Jovanovu korist. Posebno je hvalio
hrabrost i odlunost Jovanovu u bici na Mohau, ali i spretnost sa kojom je
umirivao maarske plemie. Takvi ljudi vezani interesom, ostaju verni celog
ivota. Ipak je najvaniji njegov znaaj kod ostalih Srba. On pet bitaka moe
izgubiti pa e i onda imati muke da se odbrani od svih onih koji hoe kod njega
bio je siguran Jurii.
Kad njih dvojica odoe, odmah primi Stjepana Brodaria. Ludovikov
sekretar i sada njegov poverljiv ovek, ve je i ranije spominjao Jovana, a sada
samo to ponovo gospodaru. Nita vas ne kota da budete velikoduni jer e se na
njegov primer ugledati i mnogi drugi, a ak i ako nee vi ste dobili oveka koji jo
uvek nije svestan svoje snage i znaaja, a nikada ne moe biti toliko jak da ugrozi
vae interese. Ukratko Brodari je bio siguran da je Jovan pravi izbor i da ne
treba krtariti kad su u pitanju njegovi zahtevi.
- Po svemu je plemike krvi. ak su i Mleani za jednog Crnojevia dali
svoju plemkinju i bogat miraz. Ako uinite od njega gospodara June Ugarske,
dobili ste oveka koji daje hiljadu glava za jednu vau zapovest. A nije nemogue
taj savez ojaati i rodbinski.
Ferdinand zastade u pokretu i znatieljno pogleda Brodaria. Samo na tren
htede ideju odbaciti, ali je ve sledeeg sekunda prihvati i ostavi da razmisli o
njoj. Vrtila mu se u glavi i kad je Brodari odavno prestao da govori i poeo da
priprema papire za potpis. Zato da ne, Marija je mlada ena a nikada nije loe
imati jakog oveka u familiji. Nita od svega toga mladi kralj nije govorio
Hoberdancu. Naprotiv, bio je kratak i jasan:
- Zahvaljujui tebi stekao sam poverenje u tog oveka. Tvoje je da to
sauva. Nikakav drugi zadatak sada nema nego da bude u njegovoj blizini.
Neka ti oko stalno bude otvoreno, jer puno dajem i hou sve da imam. Uveri ga u
moju milost i moju podrku i u to da od sada veeg prijatelja nema. I pazi Zapolja
jo nije rekao svoju poslednju re. Sprei da njegov uticaj bude jai od moga.
Hoberdanec na svoju radost, dobi od kralja ono to je prieljkivao. Dodelio
- 517 -
mu je Bikal i Mago u neposrednoj blizini njegovog poseda, samo mnogo vei pa

je mogao sastavi posed u jednu celinu. A za trokove ga posla dvorskom
komorniku kome je ve sve javljeno. Do polaska bie pripremljeni i svi darovi koje
treba poneti Jovanu, kao kraljevo priznanje za njegovu ponudu.
Bio je 17.april 1527. godine kad Hoberdanec i Fabijan sa pratnjom krenue
put Segedina.
- 518 -
glava 19.
VREME RATOVANJA

Promoter:

- 519 -
Jovan Doli je bio u Budimu. Trebalo mu je svo iskustvo, znanje i pamet da

obezbedi ono zbog ega je poslat kralju Zapolji. Jovanu je trebalo vreme i Jovan
Doli mu ga je obezbedio. Kralj mu nije verovao ni vie ni manje nego ranije, ali
vojsku protiv njega sigurno nee podizati. Samo kralj nije bio jedina vojna sila na
koju se moralo raunati. Vojsku su imali i drugi, najpre Perenji. ak ni njihov
susret u malom dvoritu na dvoru pored fontane, za malo se nije pretvorio u
dvoboj. Perenji je na neki nain bio krivac to je Jovan uopte poeo da razmilja
o prelasku u drugi tabor. Svi predlozi koje je davao Zapolji i svi zahtevi koje je
postavljao mada u poetku minimalni bili su glatko odbijeni, ba zahvaljujui
velikom uticaju erdeljskog vojvode na kralja. Erdeljci su ga doveli do krune i jo
uvek su mu trebali. Perenji je uostalom Zapolji poloio krunu na glavu. Kralj to
niti je mogao niti je smeo skinuti s uma. Perenji je posle Tomorijeve pogibije, sa
oreolom heroja, imao dovoljno snage da se nametne i dovoljno vojske da bude van
sitnih plemikih sukoba i zaevica. Isforsiran od Zapolje, bio je uvar krune
Svetog Itvana.
Doliev boravak u Budimu bio je napet i uzbudljiv od prvog do poslednjeg
dana. Kralj ga je primio ubrzo po dolasku. Sa dvorskom kamarilom sasluao je
Jovanovu poruku i uveravanja da na njega uvek moe raunati. utke je
sasluao i zahteve koje je Jovan postavljao kralju u zamenu za vernost i
spremnost da za kralja ratuje. Jovan je svesno te zahteve poveao kako Zapolja
ne bi pomislio da se ve opredelio. Pitanja nije bilo, ali ga je Georgius upozorio da
se smesti negde u blizini jer e kralj imati sa njim posebne razgovore kad za to
doe vreme. I zaista nakon par dana, kralj ga ponovo pozva. Ovog puta u dvorani
je bio Georgius sa svojim neutralnim izrazom lica i neupadljivom pojavom i jo
jedan ovek neodreene pojave i miijeg lica. Dolia iznenadi koliko toga Zapolja
zna, pa zahvali bogu to se drao prie i od nje nije odstupao. Razgovor je ovog
puta bio mnogo konkretniji i ne jedanput dovede Dolia do "samog zida". Spasao
se samo zahvaljujui uroenoj umenosti. Na najvanije pitanje, "da li je Jovan
kontaktirao i pregovarao sa Ferdinandom", Doli odlui da kae istinu.
- Jeste gospodaru. Ferdinandovi emisari su u vie navrata dolazili do moga
gospodara i prenosili poruke. Samo smo na jednu poruku odgovorili i to tako da
austrijski nadvojvoda pomisli da smo uz njega. Hteli smo da vidimo ta on to daje
i dokle je spreman da ide. Ali odgovor posle toga vie nismo dobili. Izgleda da je i
on shvatio da je moj gospodar veran Vama.
Odgovor je bio onaj pravi. Zapolja je sigurno znao za njega, a verovatno je
neko u Ferdinandovoj blizini bio taj koji je poruke prenosio. Ali je zaista morao
biti blizu Ferdinanda, jer kralj odmah nakon toga skoro prepria pismo koje je
Jovan poslao Ferdinandu. Onog sa mijim licem interesovali su Jovanovi odnosi
- 520 -
sa Dubrovanima. Doli je odgovarao koliko je znao dobro se pazei da ne pria o

konkretnim linostima. A dobre veze po njemu Jovan je uspostavio jo za ivota
gazda Itvana. ovek nije bio zadovoljan i to mu i ree, Ili zna mnogo pa ne
govori, ili ti gospodar ne veruje pa ti nita ne govori. Na kraju ga upita da li mu
je poznato prezime Crijevi, ali Doli vrsto odmahnu glavom da mu to ne znai
nita. Tek nakon sat vremena, seti se da upita oveka ko je on kad ga tako
ispituje. Bio je jedan od Zapoljinih najpoverljivijih ali i najprepredenijih ljudi,
Jeronim Laski. Nije mu prijalo ispitivanje pa odahnu kad ga Zapolja otpusti. Tako
se Doliev boravak neplanirano produi. Moda nakon nedelju dana, Doli dobi
neoekivanu posetu. U smiraj dana kod njega banu kraljev sekretar Georgius. Bio
je bezlian kao i obino. Doli je bio siguran u to da Georgius posetu nije uinio
ni sluajno ni naivno. Njegova smirenost umiri i Dolia.
- Doao sam da ti kaem da kralj ozbuljno rauna na tvog gospodara. Sada
nije vreme za prevare i promene raspoloenja. Teka su vremena, Turci su nam
pred vratima, pa je i gubitak tako uglednog plemia i gospodina teko opravdati. Obojica su znali da se Zapolja nije potrudio da Jovanu da bilo kakvu titulu. No
Georgiusove rei su mogle neto znaiti. - Zna i sam kakve sve muke ima na
kralj borei se za dobrobit svog naroda. On je jak i dokazan ratnik, ali i mudar i
plemenit. Tvoj gospodar to mora znati ceniti. - Georgius kao da je paljivo birao
rei. - Ono to je u mirna vremena tek sitnica, u ovim smutnim i tekim
vremenima je veliki zloin.
Doli mu pomenu da nita od velikih obeanja kralj nije ispunio. Georgius
je mislio da je kralj uradio koliko je mogao jer vremena su teka za sve. Jedino
Zapolja moe drati zemlju na okupu i niko vie. Na kraju ree:
- Utii da ostane uz izabranog kralja Maarske i nikad nee zaaliti. To
to radi to je u interesu srpskog naroda, jer jedino e pod Zapoljom imati vea
prava i biti manje optereeni porezom. ak puno manje nego maarski narod. Za
Srbe je Zapolja spas.
Doli ipak ne izdra.
- A otkud ti zna ta je za Srbe najbolje.
Georgius odjenom pree na srpski. Doli skoro to i ne primeti.
- Znam ja ta je za Srbe najbolje, jer vi predvodnici Srba pokazujete kako
ne valja. Znai treba raditi skroz drugaije nego to vi radite. Vas je uhvatilo
prokletstvo seoba. Svaki dan vas je sve vie izvan matice, pa ste tako i ovu zemlju
u Ba- Bodrogu uzeli kao svoju. U Banatu ste jo jai i kako je krenulo uskoro e
te stii do Erdelja ili propasti. Niko vam nee dozvoliti da se tako irite pa makar
to bio i velikoduan vladar kao to je Zapolja. Ali zapamti da jedino pod njim
neemu se moete nadati.
- 521 -
- Moje je da prenesem i budi uveren da u sve preneti kako mi je reenoznatieljno je gledao u sekretara - Otkud ti tako dobro govori moj jezik ?
- Nauio sam ga ! - za Georgiusa je razgovor na ovu temu bio zavren.
Doli skoro u sebi progundja "Ljudi svata naue", ali mu od sada onaj
sremaki naglasak nije davao mira.
Kad Georgius sa svojim maglovitim porukama ode, Doli ostade zamiljen.
Shvatao je on dobro da je Georgius ili kako se ve zvao doneo dobro prostudiranu
poruku. I on e verovatno iz ovog susreta izvlaiti svoje zakljuke kao to ih sada
izvlai i Doli. Druga poseta bila je neoekivana. Kurir doe i u ime dubrovakog
konzula pozva ga sutra u posetu.
Sutradan jo na vratim dubrovakog konzulata, konzul Marko Gueti sam ieta
pred njega i srdano ga pozdravi. Bio je ljubazan i vedar. Nakon dobrih
petnaestak minuta nevezanog razgovora diskreno mu stavi na znanje da o ovom
razgovoru ne bi trebalo priati dalje, ve samo sa onim kome je poruka upuena.
- Pozvao sam te da ti kaem ono to ja znam, a ti moda ne zna. Erdeljci se
spremaju da vas napadnu i samo je pitanje vremena kada e se to desiti. Perenji
je ve deo vojske podigao, a prilaze mu i drugi plemii pa se moe oekivati da e
brzo biti spreman. Vie njih je bilo kod Zapolje i mada ih je on umirivao, ne
izgleda da je u tome uspeo.
Malo cinino Jovan Doli primeti da se vie ni carska ne slua.
- Lau ga - bio je odluan dubrovanin - a posle lai sve izgleda drugaije.
Perenje je koliko ja znam dobio samo odobrenje da se brani ako ga Jovan
napadne i nita vie. Meni se on hvalio da e tu "racku bubu" smrviti za dva dana
i da ga u tome nita ne moe zaustaviti. - Dubrovanin je paljivo vagao rei
trudei se da ne ode predaleko.
- Crijevi je obeao tvome gospodaru da e za njega uvek biti mesta u
Dubrovniku. Taj predlog je iznet pred Malo vijee, a na elu mu je jedan od
Palmotia koji su u rodu sa Crijeviima. Tvoj gospodar moe u Dubrovnik sa
malom pratnjom, ali mu se plemstvo nee priznati. ta donese to e i imati.
Dubrovnik mu nee dozvoliti da rovari po Crnoj Gori, jer Republika ima potpisan
sporazum sa Turcima.
Doli saslua poruku. Imao je utisak da su dubrovani na svoj cincarski
nain ipak bili poteni. Retko su kada i retko kome nudili i ovo. Konzul kao da
mu pogodi misli.
- Mi smo mala Republika, ali smo sa Srbima od pamtiveka imali dobre
odnose. ak su neke nae porodice u korenu srpske, ali sa naom verom i naim
obiajima.
Doli se zahvali u ime Jovana Crnojevia.
- 522 -
- Njemu je Dubrovnik prijatelj - nadopuni konzul. - Mi vidimo da se

opasnost nadvila nad njim. Perenji mu je nad glavom i tome se mora odupreti ne
raunajui na niiju vojnu pomo sem na ono to sam ima. A Perenji sigurno
moe raunati i na druge plemie ak i na neke Srbe.
Odgovori mu diplomatski.
- Znaemo ceniti ovo to radite za nas.
Dubrovanin odmah oseti to. Sa priznanjem klimnu glavom. Dobro
raspoloenje nije ga naputalo.
- Zna li ta sam uo od jednog poslanika za vas Srbe "Najbolji su dok
ratuju, im im doe mir, sami e sebe pobediti".
- Valop ?
Dubrovanin klimnu glavom. Srdano se pozdravie u elji da se jednom
vide u gradu svetog Vlaha, ali ne pod moranjem, nego svojom voljom.
Valop sa kojim se viao u vie navrata pojavi se nakon to je proverio da li
je na stanu. Bio je u punoj odori poslanika sa bolnom grimasom na licu. Ve je
toliko dobro poznavao Dolia da mu se mogao aliti na bolest koja ga je iz godine
u godinu sve vie pritiskala. Nailazila je bez razloga i muila ga po mesec dana i
onda naglo prestajala, da bi ponovo saekala svoje vreme. Valop je i sada
pokazivao da je najpre diplomata i Englez pa tek onda ovek, ili ipak...
- Perenji se digao i udarie sigurno preko Moria u narednih dve nedelje.
Veliku vojsku je sakupio i dobio crkveni blagoslov. Obeao je hiljadu zlatnika
onome ko mu donese Jovanovu glavu.
- Za te pare donee mu je Jovan sam- obojica se nasmejae, ali su bili
svesni da opasnost nije za potcenjivanje.- Ja po nareenju kralja moram jo
ostati ovde, ali u ve sutra traiti hitan prijem, pa ako me ne primi ja u
svejedno za donju Maarsku.
Valop najavi da e prvom prilikom u Segedin, im ga malo popusti
kostobolja. Obavezno hoe da obie Petra Petrovia i Radia Boia, pa e u
odlasku svakako stii i do tiljanovia.
- Zapolja ima sporazum sa Turcima o nenapadanju, ali je on toliko labav,
da kralj u stvari samo pokuava da dobije na vremenu. Znaju to i Turci, pa je sad
samo pitanje koliko e mu verovati. Ako Zapolja uspe da obuzda ratoborne
plemia i da ih natera da ne prelaze preko Save i Dunava imae mir. U
suprotnom, sultan e ponovo silovito udariti. Znam da me nee posluati ali reci
Jovanu da i on proba da sa Turcima nae zajedniki jezik. Sa njima vredi biti
prijatelj. Posle svega ovoga nije loe osloniti se na nekog ko ima silu i mo.
- Teko da e me posluati. I sam zna ta o Turcima misli i da je gotov sa
njima uvek ratovati.
- 523 -
Ostavie da to Valop sam vidi sa Crnojeviem. Na kraju ga posavetova kako

da se obrati kralju. Valop je dobro znao ta se na dvoru deava, a tamo je
Georgius na svoj neupadljiv nain bio veoma vaan. Zapolja ga primi drugaijeg
raspoloenja nego proli put.
- Porui caru da se uva kralja - govorio je kroz osmeh siguran u svoju
nadmo - Erdeljska vojska je krenula na njega. Ja ih nisam mogao zaustaviti, ali
drugi put u moi. Sad neka se sam uva. Neu te vie zadravati ovde, ali u pre
zime svakako pozvati tvog gospodara da me poseti. Sve to sam ti rekao prenesi
mu i reci da sve to eli od mene napie i poalje emisare. Najbolje tebe ! Koliko
se bude moglo ja u uiniti !
Zapolja mu potanko objasni da Perenjia nije mogao zaustaviti. Ne veruje da
e imati veliku snagu, ali je dobar ratnik. ta god uradi da se odbrani, neka mu je
na ast. Zapolja je bio nekako udno veseo, ali se Doli ipak nije usuivao da ga
prekine, a Georgius je po obiaju utao.
- Ti zna da sam ja tvoga gospodina nagraivao i posebno pazio. Zvao sam
ga onda kada mi je trebao, ali je za to bio i posebno nagraen. On je za mene isto
to i neki vojvoda u Erdelju. On ne sme na drugu stranu, jer moe povui i druge
za sobom. I to ne Srbe, nego i Maare. Zato mora znati da ako prie Ferdinandu
ja u udariti kao to nikad nisam. On e mi biti smrtni neprijatelj. A ovako se
nagrauju prijatelji.- Na njegov mig Georgius prui Doliu kesu sa dukatima.Neka zna da Zapolja uvek misli na njega.
Kad Doli izae, kralj upitno pogleda Georgiusa.
- Ja mislim da smo ga izgubili, ali bi bilo dobro da se sve to uspori. Ako je
otiao on ni sam nije naisto. Siguran sam da e se vratiti jer ga mnogo toga
vezuje za vae visoanstvo. Kao to ste preutno pustili Perenjia, tako dopustite i
njemu da vidi ta e i kako e. Jer, ne zaboravite iz njega govori uvreeni plemi.
Bar emo videti koliko vredi u jednoj tekoj bitki protiv iskusnog vojskovoe.
- Uradili smo sve to smo mogli !
- Nismo kralju. Da smo sve uradili, on bi Vam danas ljubio skute i pazio da
muva ne sleti na Vas. Mi smo njega gurnuli na stranu a on je danas najvea sila
posle vas.
- Moda i jeste, ali e ga Perenji sa 10.000 ljudi brzo umiriti i naterati da
doe ovde da se pokloni i trai milost.
Georgius nije mislio to i kralj.
- Perenji jeste dobar ratnik, ali slavu nikada nee dostii. Moe on i
pobediti, ali kod njega uvek ostaju runi tragovi koje se samo gomilaju. Kad tad
e sve to popucati.
- Ali je veran !
- 524 -
- To mu jedino ne moemo zameriti, ali velianstvo, on je za Jovana slab. I

ako pobedi, izgubio je. Racu e trebati desetak dana da se oporavi i da ponovo
udari, a kod Perenjia svearska muzika jo e svirati. Da ste arnojeviu dali
plemstvo i teritorije koje otme od Turaka, danas bi vam on bio brana od
Ferdinanda i njegovih Germana.
- Upozorio sam ga. I to je deo kraljevske milosti. Neka tvoj Fekete ember
konano shvati da u ovoj zemlji postoji samo jedan kralj.
Jovan Doli je u meuvremenu odluio da jae do Segedina i nije tedeo ni
sebe ni pratioce. Dva dana kasnije bio je pred Jovanom. utke je sasluao
Dolievu priu. Ovaj je izlagao kratko i jasno sve ta je uradio i kakve mu poruke
donosi. ak je i Subota Vrli utao.
- Nama sada najmanje treba Perenji. Zapolja bi bolje uradio da ga je
zaustavio nego to je besne pse pustio na nas. Tera nas da mu se poklonimo, a
Perenji to samo treba da pomogne. Ostalo nam je da se spremimo i da
pregovaramo.
Valopova poruka Jovana nije iznenadila. Dubrovaka jeste. Ivan Crijevi je
ponovo pokazao da se na njega kao prijatelja moe raunati, a Gueti je tek bio
prenosilac poruke. Jovan ga ipak opisa detaljnije, naglaavajui da se radi o
mudrom oveku. Ispria mu i poruku koju je Valop poslao, govorei da se
sukobio sa francuskim konzulom Rinkonom, ali da to na Jovana ni malo ne utie.
Jedino je poludeo kada je uo da se Rinkon nudi za pregovaraa izmeu Zapolje i
Jovana.
Radosav hladno odbi priu o konzulima smatrajui da to Srbe ni malo ne
treba da interesuje.Doli je mislio drugaije od Radosava. Dobro je on prostudirao
ta i kako ko moe uiniti. Znao je i dosta detalja koje su dopirale tek do vetih
diplomata.
- Nita nije odvojeno od drugog i bogom dano. Svi su upleteni u ovo to se
sada kod nas deava. Francuski kralj Fransoa udario je lane u Italiji na pance i
bio zarobljen. On ti onda poalje kao svog emisara Hrvata Ivana Frankapana kod
sultana molei ga da posreduje u njegovom oslobaanju. Tu se negde motao i
Rinkon. Sultan mu to uini a za uzvrat, Francuzi sada podravaju svaki Zapoljin
pomirljiv potez prema Turcima, pa ak i sami poneto obavljaju za Turke na
dvoru. A cela ta diplomatija ide preko Dubrovnika i njihovog konzula Guetia.
Ferdinandovi saveznici su zauzeti svojim problemima i jedini na koga se on moe
osloniti si ti.
Jovan se malo kiselo nasmei.
- Znai ako preem Ferdinandu svi su mi protivnici, ak i Turci.
- Oni su ti neprijatelji kako god okrene!
- 525 -
- I moji - prostoduno potvrdi Radosav.

- Nije nam izgleda dosta dva kralja nego se sada oko nas otimaju i dva
poslanika - kratko prokomentarisa Subota Vrli.
- Ima tu jo neto. Valop kae da posle ovog vie nikad maarski popovi
nee voditi krstaki rat protiv tebe i da je on sve preduzeo da sa tim prestanu, pa
e tako otupiti i otrica vlastelinske vojske. Kae da je njegov kralj dobio od pape
Klementa titulu "defensor fidei" koja se retko dobija i zbog ega moe od pape
traiti ta hoe, a maarski biskupi e papu sluati
- ... Branitelj vere - prevede Fabijan - posebno i retko priznanje koje papa
dodeljuje. uo sam za to jo u Beu ali nisam tome pridavao znaaj. Engleski
kralj je napao nekog Lutera, nemakog svetenika pa su zahvaljujui tome to
uradile i druge kraljevske glave.
Jovan je utao. Kad god je bilo rei o nekakvoj tuoj pomoi bio je oprezan.
On je i o Ferdinandu ija je pomo bila izvesna, ramiljao sa oprezom a kamoli o
engleskom kralju. Sada umiri Dolievo oduevljenje.
- Bude li nam papa pomagao neemo se puno ovajditi. Taj gleda samo svoj
interes. - Fabijanu razgovor oigledno nije prijao. Za njega je papa bio papa! - Ni
papa ni engleski kralj nee nas zatiti od ove mrnje koja se iri oko nas. Zato
moramo gledati sami sebe, a zaboraviti na kraljeve koji "stoje iza nas" jer od njih
nema pomoi. A ako je i bude, moramo najpre za nju proliti krv i Maara i nas.
Fabijan se ipak oglasi:
- Sveti Sava je govorio "Iskoni stvori Bog nebo i zemlju i ljude na njoj i
blagoslovi ih i dade im vlast nad svim stvorenjima svojim. I jedne postavi
careve,druge knezove, druge gospodare i svakom dade pasti stado svoje i uvati
ga od svakog zla koje nam nailazi.Zato Bog utvrdi Grke carevima,a Ugre
kraljevima..." Ne zaboravite ta je govorio umni mukarac, jer se iza ovih naih
pria krije sudbina ne samo Srba ve i svih onih koji duom i srcem u Krista
veruju i naim jezikom priaju.
- I ja sam od boga poslat, jer da nisam odavno me ve meu ivima ne bi
bilo - tiho e Jovan pa pogleda u Fabijana. - Otkud ti tako dobro zna ta je
govorio najvei srpski svetac.
- Od kada sam sa tobom. Najpre sam samo sluao a posle sam poeo i da
razmiljam o tome. Vie sam vremena proveo sa popom Jovom nego sa tobom.
Doli tek onda ree svoj stav:
- Zapolja ne vlada sam. Oko njega je krug pohlepe i mrnje i u njemu mi
nemamo svoje mesto. Bez obzira to prema tebi iskazuje dobrotu, on nee puno
uraditi. Mora sluati erdeljske vojvode a oni te mrze jo od onih karavana soli iz
Erdelja. Nita tamo dobro dobiti nee ni ti ni na narod. I ako znam samo jednu
- 526 -
stranu, ja sam za onu drugu, jer ova nije dobra.

Subota Vrli uvek protivan neemu, ovog puta se sloi sa Doliem. Isto ree
i Fabian. Predobro je on znao Jovana da bi se uputao u dalji razgovor. Odluka je
bila doneta. Jovan se okrenuo Ferdinandu.
Suvo toplo prolee mamilo je napolje. Poetkom aprila ode Radosav a u
drugoj polovini aprila i Jovan napusti Segedin. Ne razmiljajui puno o Tereku,
krenu dole na jug, do jezera. Mlado i staro spremalo se za rat. Ako su mu se do
sata obraali kao caru, sad su se tako i ponaali. Nije mu mnogo prijalo
klanjanje, ali mu je godio nain na koji su ga doekivali. Na Ludou ga zatee
poruka da ga Radosav oekuje na Zobnatici. Sutradan je ve odjahao da vidi ta
se deava. Radosav je ponosno pokazivao ta su sve njegovi ljudi uradili. elnik je
zadobio mnogo stoke, a pohvalio se i plenom.
- Sve je isto do Crne bare, nema ni Turaka ni Maara - izvestio je
Radovan, jedan od Radosavovih ljudi - Ima tek neto malo izbeglica iz Srema, ali
se i oni spremaju za put na sever. Junije ima novih naselja, ali mi nije nareeno
da ih diram. A desno prema Dunavu ti je Momilo koji sigurno nee propustiti
nikog.
Najvaniju vest kao da je uvao za kraj.
- Kad smo preli Crnu baru, pue pred naim nogama prazna ravnica. Sve
to je pred Turcima moglo pobei, to je i uradilo. Tek se neto Maara vratilo na
pradedovska ognjita. Nismo tu zastajali ve produili do Baa. Ima tek neto
malo maarskih porodica, sa moda pedesetak stanovnika. U tvravi je bio
zapovednik Sejleki sa dvadesetak ljudi. Mi na lukavstvo uemo unutra, a sve koji
su hteli ostati, mi ostavimo. Sejleki se sa svojim ljudima spakovao i odjahao na
sever, pa sam mislio da je i njemu ovo dobro dolo. Ostavio sam 50 ljudi da
uvaju tvravu a mi se po elnikovoj zapovesti vratimo ovde jer znamo da eka
bitku.
Zauzimanje Baa iskreno je obradovalo Jovana. Istog dana Jovan odlui da
tvravu pojaa. "U Banatu mi skoro posada i ne treba, jer tamo je moj narod, a u
Bau je drugaije i treba se dobro utvrditi". Radosav elnik je imao svoje ideje.
- im sataremo Perenjia, trebalo bi u Srem da ga potpuno oistimo od
Turaka. Dok god ih tamo bude bilo, nee biti mira. Jovan ga brzo umiri "Jo nije
vreme". I sam je eleo u Srem, ali bez topova sve se moglo uraditi ali dugotrajno i
mukotrpno. Duga opsada nije odgovarala ni njemu ni ljudima.
- Imamo najbolju konjicu na kugli zemaljskoj, a ne moemo je probati
protiv Turaka u Sremu - mislio je Radosav - ali da si ih samo video u jednoj bici.
Neki Kozma izleti sa sto oklopnika urei da nas razbije u prvom naletu. Mi ih
izbegnemo pa se mimoiemo. Oni okrei konje pa za nama. Kad smo ih dobro
- 527 -
izmorili, udarimo mi njih i slomimo ih ko drvce. Nisu bili svesni ta im se

dogodilo.
Dok je kasnije obilazio vojsku setio se i ove ali i drugih pria o hrabrosti i
vetini. Srce mu je bilo puno dok je gledao borce i narod, svestan da e i na
njegov najmanji mig krenuti u bitku. Uvee ga pored ognjita zatee i Martin
Boto. Srdano se pozdravie. Umoran, Boto se spusti pored Jovana dok je
hladan proleni vetar duvao pustarom. Jovan je znao da je Boto kod njega
doao poslom. No najpre prijatelja nahrani i napoji.
- Doao sam po zadatku da vidim "kako die" !
Obojica se nasmejae. Razmenie jo nekoliko reenica dok mu Jovan ne
odgovori da razmilja o Ferdinandu i da je blizak tome da mu se pridrui. Boto
ivnu. Bio je zadovoljan.
- Mnogo mi znai to to si mi rekao. Ako bog da, ja u ove godine sa
karavanom na more po so i najsreniji bi bio kad bi ti, kao u stara vremena, bio
na elu. Ve si postao tako slavan da ni psi ne bi lajali na karavan. Ovako imau
vie ljudi nego konja.
Smejao se od srca. Hoberdanec mu je zaista obeao da e mu izdejstvovati
kod Ferdinanda slobodan prolaz bez carine kroz njegove teritorije. Botou nita
vie nije ni trebalo. Nestaica soli ve se dobro oseala u celoj Maarskoj, a cena
soli je otila u nebo.
- Koliko e moja vojska imati od te tvoje soli.
- Dva tovara besplatno, a ostalo kako se pogodimo. Daj mi onog tvog
kalauza pa e biti razlike i tebi i meni.
Boto se smejao, ali je mozak trgovca ipak radio svoj posao. Na kraju se
kroz smeh i alu sloie. Boto rano ode na spavanje, a Jovan jo dugo ostade
pored vatre zagledan u eravicu. Sutradan ispita Botoa usput dok su jahali ka
severu. Botoa posla u Sabatku kod Tereka a on produi za Segedin.
- Porui mu da je Sabatka njegova dok smo na istoj strani. Niko od mojih
ljudi mu nee nauditi. Ali neka zna da se oni pobijeni ne mogu zaboraviti. Dirati
ga ipak neu. Moe slobodno ulaziti i izlaziti iz grada, ali je bolje da se ne
sreemo. Ako me vidi, neka zaobie. A dirne li u ta moje, tako mi boga razbiu
mu grad da ga niko nee poznati.
Terek je primio peujskog trgovca im se pojavio. Boto nije smatrao da
treba mnogo da okolii. Kratko mu prenese ta mu Jovan poruuje. Sa svakom
reenicom Tereku se crvenilo penjalo u lice. Bez obzira na bogatstvo, on je bio
plemi a Boto tek trgovac. Ovakvim tonom on se obraao svojim slugama. Mislio
je da se njegova re ceni na dvoru, a ovaj trgovac mu u njegovoj kui govori
otvoreno i nadmeno ono to mu isti takav kurjak sa pustare poruuje. Oseti to i
- 528 -
Boto.
- Ja sam vam preneo tano onako kako mi je Jovan naredio - zastade tek
da Terek doe do daha. - Vas ste obojica na istoj strani, pa misli da rata meu
vama ne bi trebalo da bude.
Terek je ve u sebi nazdravio au otrova za Jovana ali i za uobraenog
Botoa. Pusti da bes splasne, pa tek onda progovori.
- Zna ti da meni ovaj grad niko nije poklonio. Sam sam ga dva puta
osvajao. Jednom od toga koji mi ovu poruku alje. On sada ima vie vojske, to ja
znam, ali nita nije veno na ovom svetu, pa ni njegovo. Pitau ga kako e
izgledati uskoro kada naie na veliku silu. Lako je male pobediti, treba pobediti
velike.
Boto oseti da se neto krije, pa "doli ulje na vatru".
- Nema te sile koja ga sada moe pobediti. I sam kralj bi morao da razmisli
da li udariti na njega i sa koliko vojske.
Upalilo je.
- Ako misli da je jai od Perenjia i celog katolikusa grdno se vara. Ovo mu
nisu Turci, ve silni oklopnici koji ne znaju za strah. Ako Perenji tako odlui,
zgazie ga i unititi njegovu vojsku do poslednjeg.
Boto proceni da je iao dovoljno daleko.
- Plemeniti gospodine. Ja sam tek obian trgovac koji je sa radou
prihvatio ovaj zadatak da bi Vas uo i video. Pravih vesti na mojoj strani je malo,
a znam da ste vi zahvaljujui vaem ugledu o svemu dobro obaveteni. Vest koju
sam vam preneo, ja sam tako uo i tako je Vama saoptio. Vi dalje vidite ta e te
sa tim.
Gospodar Subotice naglo izmeni odluku koju je doneo, da Botoa umiri za
sva vremena. "Moda e mi koristiti, a nije preporuljivo ubijati Ferdinandove
emisare".
- Reci onom ko te je poslao da sam ga dobro razumeo. Meni ni kraljevi nisu
nareivali, pa nee ni on. Neka on ne dira moje, pa neu ni ja njegovo, neka se
ovaj jadni narod malo povrati od Turaka... Nego reci ti meni, kako ti dospe u ove
krajeve, kad znam da ti je sve u Peuju.
- Posao. Posao je taj koji me je doveo do Jovana, pa onda i do vas. Dobio
sam deset forinti da vam ovo prenesem, a pravi trgovac takvu ponudu ne odbija,
tim vie to vas znam. Izgleda da se niko Jovanov nije usudio da doe do vas.
Svesno je slagao i pustio Tereka da likuje. Na kraju se isplatilo jer mu
Terek dade pet forinti i dobro ga ugosti te veeri. Ve sutradan je u Segedinu
poverljivo priao Jovanu ta je od Tereka uo, napominjui da je plemi suvie
esto pominjao Perenjia.
- 529 -
Jovan je znao da mu Terek radi o glavi, ali je znao i da nee pomoi

Perenjiju bez obzira to bi protiv njega to rado uinio. No erdeljski vojvoda nije bio
za potcenjivanje. Bio je dobar ratnik i veoma hrabar. Ve sutradan, odmah po
Botoevom odlasku dogovori se sa Radosavom da poalje izvidnice na sever kako
bi znali kad Perenji pree Mori. Onda e videti ta e i kako e. Jedne nedelje
iznenadi ga drag gost, Radi Boi. Stari ratnik je delovao iscrpljeno, ali mu je
stisak ruke bio vrst. Bio je dobro utopljen, a njegovih tridesetak momaka
obuenih u paradnu uniformu izgledalo je kao da samo ekaju priliku da
zaponu borbu. Boi se alio na starost i kostobolju, a i ne bilo je "kuda sam sve
proao i na emu sam sve spavao". Nije dugo mudrovao.
- Idem od Zapolje i boga sam molio da te zateknem u Segedinu, jer za moje
kosti ve nisu duga putovanja. Ve sam bio kod grofa Petrovia pa onda produio
ovamo. Zapolja hoe da ostane uz njega, a ja sam poslat da te u to ubedim.
Gledali su se u oi. Iskusni ratnik koji je mnogo toga preturio preko glave i
mladi u punom naponu. Bio je 30. april 1527. godine. Cele te veeri prialo se o
bitkama i vojevanju, o ajkakom poslu, pa i to kad je Radi upao u mutni Dunav
a nije znao da pliva. Spasio se tako to se uhvatio za konjsku grivu dok ga ajkai
nisu izvukli na ajku. Obojica su Mohaku bitku doivljavali kao svoj poraz,
svesni da su uradili sve to su mogli. Tek u neku dooe ponovo do glavne teme.
- Pravo da ti kaem bio sam u kontaktu sa Ferdinandom. Mnogo sam toga
uradio za Zapolju a on za mene nije ni prstom mrdnuo. Ratovao sam uvek na
njegovoj strani. Traio sam pomo i nikad je nisam dobio. Pa i ova teritorija na
kojoj su sada moji ljudi nije mi dodeljena, no smo je uzeli snagom oruja. Sada je
preutno pustio Perenjiu da stvori vojsku i da me ubije. A on mi alje poruke da
e me Perenji napasti i da se uvam.
- Znam za Perenjija, ali on se moe zaustaviti.
- Ako ga kralj nije mogao zaustaviti, ne znam ko onda moe.
- Grof Petrovi.
Radi je bio u pravu. Ali e ga zaustaviti samo ako Jovan ostane uz Zapolju,
u suprotnom neka on i Perenji ree ko je ko.
- Razumem ja to on tebe alje. Potuje te i on i ja i zna da ako nita druga
sigurno u te sasluati. Pametan je Zapolja, moda i suvie. Dok je on takav
nama Srbima se ne pie dobro, jer koliko vidim ispunjava samo elje erdeljcima.
Radi je terao svoju zamisao:
- Kae da e i nama Srbima. Meni je rekao da e me postaviti za despota, a
ja mu predloim da to bude neko mlai. Suvie sam ja star da bi od starog
ratnika, jednom nogom u grobu, postao velmoa sve srpskog naroda. Izgleda da
me nije posluao.
- 530 -
- Treba mu despot koji e biti veran kao to si ti. A tvoje ime povuie
mnoge neodlune da budu uz njega, ili u najgorem sluaju da ne priu
Ferdinandu.
- I sam sam bio za grofa Petrovia, a ujem da se i kod ugarskog vladike
raspitivao oko toga da li je vladika za mena, ali ako ja neu, onda za grofa.
Boi je bio uporan. Jovan treba da ostane uz kralja Zapolju, a on e se
lino izboriti da dobije sve ono to mu je Zapolja obeao. A dosta toga e ponuditi.
Nije hteo da povredi Boia niti da ga lae.
- Nekada sam i ja tako mislio, sada vie ne. ta god sam traio za sebe i
ovaj narod, ostavljen sam za kasnije ili sam odbijen. Traio sam da ovaj deo od
Segedina prema dole bude na, ali podloan kralju, ali za to niko nee ni da uje.
Ceo tvoj Banat hoe novo, ali se bune najvie srpski plemii, kao da im je bolje
pod kraljevom izmom nego da sami sebi kroje sudbinu.
- Kraljevi i treba da kraljuje !
- Ja nisam protiv toga. Tako je od pamtivenka.Ti zna ta misli srpski
narod i u staroj Srbiji i ovde. Misle kao i ja. Nisu oni protiv kralja. Svejedno im je i
kako se on zove, ali razmiljaju o svojoj sudbini, trae svoje voe koje e im dati
pravo da budu ljudi. Pravo da ne zavise od kojekakvih Perenjia, Baanija,
Esterhazija ili Tereka.
Radi Boi je znao da razgovor sa Jovanom nee biti ni lak ni jednostavan.
Tako je izgledalo samo na poetku ali sa svakim minutom razgovora, sve je
postajalo komplikovanije i tee.
- Kad sam dolazio u Maarsku, ispunili su sve ono to su obeali. I meni i
narodu koji je samnom doao. Dvadeset godina sam ja uvao kapiju Vlake ali
sam na kraljev poziv krenuo da branim ovu zemlju. Zapolja je ispravno doao na
vlast a ko sam ja da mu se suprostavljam.
- Mnogi je oseaju kao svoju ! Stotine njih misli da sve to se ovde deava
njih se direktno tie. Srbin se za svako pare ove zemlje mora izboriti, svaku
stopu krvlju zaliti. Onda e je znati i hteti braniti. Ono to se lako uzme, lako se i
naputa. Nita ja nemam protiv Zapolje. Neka samo odri data obeanja i imae
najvei hrianski bedem protiv Turaka koji je podignut od Kosova do danas.
Pognute glave, zagledan u neku taku, Radi je utao. Samo je u ruci
lagano prevrtao omanji krst, neno kao da ga miluje. Verovatno to nije ni
primeivao.
- Silna vojska sprema se da krene na tebe, pazi se.
- Nemam se ja ta paziti. Bie kako bog hoe. A on hoe da ih potuemo jer
je ve dosta srpskih muenika, nije potreban jo jedan vie.
Stari ratnik je klimao glavom. U jednom deliu sekunde zaalio je to nije
- 531 -
dvadesetak godina mlai da se pridrui tom junoi ije su mu ideje bile bliske. Ali
ve narednog trena, ta misao iskliznu iz glave kao da se u njoj nije ni rodila.
Mogao je razumeti Jovana, shvatiti njegove postupke, sa neim se sloiti ili ne
sloiti, ali dirati kralja za njega je bila jeres.To i ree, ali nastavi:
- ...srpsko kraljevstvo ja vie neu niti mogu stvoriti. Ti moda i hoe. Ja
kralju ne mogu odrei poslunost. Tako sam navikao. Ti i kad si mu najodanije
podanik, nisi njegov poslunik. Ja sa tobom ne mogu, a ruku bih odsekao kada
bi bio protiv tebe. To i Zapolja zna, a to zna i ti. Ako ve nee da me poslua,
onda bar sasluaj savet starog oveka. Ne uri nikud! Naui da urba stvara vie
neprijatelja nego postupci. Ako i misli Ferdinandu, ne udaraj to na sva zvona, ne
zameraj se ako ne mora. I drugi neki su se njemu privoleli, pa opet Perenji sa
vojskom ne ide na njih. Ne uri.
Jovan outa. Znao je danima da razmilja o neem, isto kao to je neku
odluku donosio u letu, ali od trenutka kada ju je doneo, za njega vie nije bilo
mira.
- Vidi ovaj krst - Radi Boi mu ga prui. Bio je srebrn, ali neke udne
izrade, malo hrapav. Takav nikada nije video - Pre 25 godina upadnem sa jednim
odredom Srba na tursku teritoriju. Udarimo skroz do Vidina. Maari u povratku
preu Dunav, a mi se vratimo nazad kroz Srbiju. Tako upoznam hrabrog srpskog
despota Jovana. Borio se i protiv Turaka i protiv katolika, valjda se nikada i ne
odmarajui. Kad sam ja stigao ve je bio na samrtnoj postelji. Ipak je hteo da me
vidi. uo je da sam junak i da branim srpstvo gde god stignem. Potanko mu
ispriam ko sam i odakle sam, gde sam i kada ratovao. Teko je govorio pa je
paljivo sluao, a bejui i sam junak, lako me je razumeo. Kad sam se spremao
da krenem, polako mi ree "O smrti sam razmiljao od mladosti, ali tek starost
nas polako priprema za nju. Ja sam nauk nauio i smrti se ne bojim. Zato u ti
dati ovaj krst pa ga sad ti nosi. Dae ti snage i hrabrosti onda kad ti bude
trebala". On ga onako iznemogao poljubi i prui meni. Ja uradim isto i napustim
ga. Posle mi njegova gospoa Varvara objasni da je on taj krst dobio od Zmaj
Ognjena Vuka, a ovaj ga je dobio od ura Brankovia, a ovaj od Mare, eri cara
Lazara koja je bila udata za Vuka Brankovia. Tako ti ovaj krst doe do mene.
Bilo je ba kao to je despot rekao. Sve ove godine sam se trudio da ga ne
osramotim i nisam - prinese krst usnama i poljubi ga - Uzmi ga sad ti! Ja sam
ve star i nemoan, a za smrt sam pripravan. Krst me je do sada uvao od
grenoga, a sada ve zgreiti ne mogu. Nosi ga ti, neka te uva i zatiti. Sa njim i
kad si slab, uvek si silan.
Jovan se prekrsti, uze krst u ruku kao neku relikviju i poljubi ga.
- Neka bude kako ti kae. Ja ga osramotiti neu.
- 532 -
Jovan jedva zadra Radia Boia jo jednu no u Segedinu. Sutradan je

video da je dobro uradio. Radi je bio odmoran i dobre volje. Ostavi Jovana sa
uverenjem da e Zapolji preneti da se on jo nije odluio. Jovan je sutradan
doneo odluku i oko Baa. Dolia obradova vest da sa 100 ljudi ide u Ba. Njegova
glavna misao je bila "Srem" a Ba je bio tu. Jovan ga brzo umiri.
- Tamo ima pedeset ljudi. Dobie jo toliko peaka da dobro utvrdi grad.
Ne dajem ti ljude da hajdui i upada u Srem, ve da grad utvrdi i sauva
kako zna i ume. im obavi posao ekam te ovamo. I pazi, nikom ne veruj. Ako
ima izbeglog srpskog naroda vezuj ih oko sebe. Trebae ti.
Tako Doli odjaha na jug, blie Sremu. Jovanu je raspoloenje povratio
Ognjen. Ujahao je u Segedin sa svojim ljudima poput pae. Doveo je sa sobom
tristo konjanika i isto toliko peaka. No raspoloenje ga nije dugo dralo. Ponovo
se vrati nervoza. Jo uvek nije verovao da e Perenji krenuti na njega, ali i pored
toga tu opasnost nije zaboravljao. Topli sunevi zraci kao da su mamili napolje.
Ostavi Radosava u Segedinu a on sa etom odjaha put Lipove. Oseao je potrebu
da bude sa popom Jovanom, a i grad mu je nedostajao. Brzo se razoarao. Lipova
vie nije liila na onaj grad kakvog ga je ostavio. Kao da su u njemu boravile
horde varvara. Srbi su se jo uvek dobro drali i dalje su imali trgovinu u svojim
rukama. Plaali su svoju vojsku da ih uva, a sve se vie oseala i vrsta ruka
Radia Boia. Dobro uniformisani Jovanovi konjanici, odmah izazvae optu
panju. Svi ujednaeni na dobrim konjima i odreda dobri jahai, liili su na pravu
carsku gardu. ak se ulo i klicanje dok su prolazili. Jovan ujutro odjaha u
crkvu. Liturgiju je vodio pop Jovan. Tek kad ostadoe sami, prie i celiva ga u
ruku. "Oe molim se svake noi ali se ve dugo nisam ispovedao". Govorio je
lagano i sabrano svestan da svoju tajnu iznosi duhovniku u kojeg ima puno
poverenje. Tek kada dobi oprost, oita molitvu i svetenik ga priesti.
Za ta dva dana boravka u Lipovi, Jovan je poneto i nauo. Ve odavno se
pria da e na njega udariti slavna maarska konjica, ali detalje niko nije znao.
Jovan se nije puno obazirao na prie. Umesto ka Segedinu spusti se do Lovrina
gde je imao puno pristalica. Dva dana je krstario severnim Banatom,
razgovarajui sa ljudima i kao magnetom privlaei stare i mlade. Govorio je
esto. Na kraju obea da e doi u omu i govoriti svim Srbima koji budu stigli.
A odatle do male Srbije, tek je jedan korak".
U Segedinu ga je ekala poruka od Valopa. Nije bila duga. Englez mu je
poruivao da zna da Perenji u uli okuplja hriansku vojsku protiv njega i crkva
mu je blagoslovila pohod na bezbonika. Dosta ljudi dala mu je i vlastela pa e
sigurno nakupiti dosta vojske. Perenji je nestrpljiv da to pre krene jer za taj
poduhvat nema Zapoljinu podrku pa bi se moglo desiti da ga kralj u poslednjem
- 533 -
trenutku zaustavi. Ako mu Perenji ponudi neki dogovor, pie Valop, treba da zna
da obeanje nee odrati. Na kraju mu savetuje da motri na sve to se u uli
deava i da bude spreman da uzvrati. Po njegovoj raunici Perenji bi mogao
okupiti i svih 10.000 ljudi.
Istog dana Jovan sazva svoje ljude. Nije bilo puno mudrovanja, Perenji e
udariti brzo, im prikupi vojsku. Dobro je uoio da je Jovan iz dana u dan sve jai
i nema vremena za ekanje. Odmah posla poruku popu Vasiljku u Sentu, pa
Cvetku i Momilu. Naredi da se okupe u okolini skele Kanjia.
- Dii vojsku i spremaj se za bitku - naloi Radosavu. - im dou Cvetko i
Momilo alji ih to dalje napred. Moramo znati im krenu, da bi videli gde e
preko reke i kako ih potui. I vodi rauna da ih ne otkriju. Grehota je gubiti ljude
tamo gde ne treba!
Vojska je bila brzo spremna. Ve 10. maja stie Momilo i bez zaustavljanja
odjaha napred sa svojim ljudima. Brzo se rasporedie. Deo stie do Bankuta i
ulogori se a on sa glavninom produi do Kovahaze. Manju grupu isturi prema
velikom feudu grofa Baanija, juno od logorita. Jovan uskoro dobi vest da je
Cvetko kod Zente. Odmah mu otposla kurira da pree preko u Banat. Radosav je
kod Kanjie takoe preao reku i ulogorio se. Jovan je u tom trenutku imao 8.000
ljudi pod orujem od ega 4000 janiara. Jedina nepoznanica mu je bio pop
Vasiljko. Mogao je samo pretpostaviti da ima oko 2000 svojih banaana, veinom
peaka. No njihovu stvarnu mo i snagu nije znao. l4.maja stigoe Momilovi
momci sa porukom da je Perenji krenuo iz ule sa svom svojom vojskom, Ima ih
bar 12.000. Svee vesti su govorile da je Perenji na Moriu sa namerom da
pregazi reku, pa onda preko Zente ili Kanjie ue u Baku i udari na Jovana s
lea ili boka. Verovao je da Jovan tada nema kud, jer ako bude krenuo na sever
tamo e ga doekati svi oni kojima ve godinama nije davao mira.
udno, suvo prolee te 1527. godine jedino je odgovaralo ratnicima. Toplo
vreme omoguavalo je logorovanje na svakom mestu u pustari i nesmetano
kretanje u svim pravcima. Dok se oko njega zakuvavalo, Jovan je bio miran.
Ubeen da ga bog uva jedino se plaio dugog ekanja. A do rata je kad tad
moralo doi. I kao pred svaku bitku voleo je da se osami. No ni toga nije
spreavalo da paljivo oslune svaki glas ili nagovetaj onog to se deava. Samo
je nou zaista bio sam. Pokuavao je da pogodi kuda e Perenji udariti. Bio je
siguran da zna. Ujutro se smejao nervoznim smehom, poput kurjaka pre polaska
u lov, dok se jo ogleda za sabraom i krvoeno merka najslabijeg u oporu.
Jedino mu je Bogdan pogaao raspoloenje i neosetno mu ugaao. Ali ni u hrani
nije uivao. Jeo je malo, tek da ne ostane gladan i jedino kad je Tomo Sukur
sedao sa njim sa trpezu i svojim vujim apetitom naterivao i njega da pojede vie
- 534 -
nego to je zapravo hteo. Preporodio se kad je svojoj vojsci naredio da se spremi

za pokret i krene na segedinsku skelu. Tek kad su bili preko, raspoloenje mu se
potpuno povratilo.
Radosav dojaha prvi. Po oima mu poznade da je sve u najboljem redu.
Vojsku je smestio kod Krstura, desetak kilometara dalje. Bivakovali su po
etama, hrane su imali dovoljno i jedino ih je dralo nestrpljenje da krenu to pre.
Dobar deo su inili konjanici koji su ve dosta toga preturili preko glave, spretni
na svakom megdanu, u stanju da sva nareenja izvre. Dovoljno je bilo tek
nekoliko pokreta ili nekoliko kratkih komandi, pa ponekad ak ne ni to.
Raspoloenje mu jo vie popravi pop Vasiljko. On je iz srednjeg Banata pohitao
ne sever, preao blatnjavu Zlaticu i ulogorio se. Pop je bio kratak.
- Treba mi jo sutranji dan da se primaknem Moriu i malo odmorim
ljude, pa onda nareuj kako hoe. Ali i ovako, moji su spremni da odmah uzmu
ma u ruke i potre kuda ti kae. Ti samo kai.
Jovan i Radosav se nasmejae, gledajui u krupnu popovu figuru i
zamiljajui ga kako tri po pustari. Boriti se da, ali trati...ve i pomisao na to
bila je dovoljan razlog za smeh. Okupljeni oko vatre ekali su ostale vesti. Cvetko
dojaha sa pravim mrakom. Njegovi su ve bili preli Rabu i primakli se reci, da
sluajno ne bi zakasnili. Ne boj se, ovaj bez tebe ne moe proi ak i kad bi to
eleo. Hoe li ti stii ostali ? Cvetko samo klimnu glavom. Kad ti poaljem
glasnika udri nikog ne ekaj. Drugi e za tobom. Cvetko zadovoljno prihvati.
- Ja ne mislim ekati da oni zauzmu borbeni poloaj. Udariemo odmah i
tamo gde najvie boli.
Znao je Jovan dobro ta e Cvetko uraditi. Udariti u meko, ali ako ne uspe,
izbee frontalni napad oklopnika navesti ih na koplja peadije, pa se onda
okrenuti i udariti s boka.
- Nema dovoljno peadije za to. Kree prvi, ali im im oseti snagu, bei
prema popu Vasiljku. On e postaviti peake. Tek onda stupaj u borbu. Ti okrenu se Radosavu - ide na centar i ne odstupa. Ja u tano na Perenjijev
barjak. im Cvetko udari vie ekanja nema. A ja u mu javiti kada e.
Sve ih posla meu ljude.Ujutro Momilov momak javi da je Perenji krenuo
ka Apatfalvi jer tamo ima dobro mesto za prelazak reke. Ve oko podne javie da
se predomislio i krenuo na drugu stranu, zaobilazei Mako. Uvee se utaborio na
Moriu. Oko podne 17. maja javie mu da je prebacio pola vojske kod Salaa. Kad
ostade sam pomisli kako je sve to to radi glupo. Kod tolikih Turaka, nali su da
udare krst na krst. Fabijan se sam ponudi Da poem do njega ? Jovan prihvati
bez razmiljanja. Fabijan jo istog dana sa malom pratnjom ode Perenjiju. U
meuvremenu stie Momilo. U proteklih nekoliko dana dobro je mogao uoiti
- 535 -
kako funkcionie Perenjijeva vojska.

- Gde god je Perenji i njegovi ljudi, odmah se vidi da je prava vojska. Cele
noi oko logora su isturene strae pa im se nemogue neprimetno privui.
Smenjuju se kad vojska pone ustajati, a to proteklih dana nije bilo suvie rano.
Ima puno oklopa i tu gube veliko vreme dok ga stavljaju na sebe. Najopasnija je
Perenjieva konjica. Ona jo ni jednu bitku nije izgubila i sa njom nas eka najvie
problema. Ali za utehu svi jau one veliki teke konje sa kojima ne bi daleko
stigli.
- Kada bi ti udario ?
- Ujutro kad potpuno svane. Nou bi se privukao na strelomet do straara.
Treba oklopnike napasti dok su na zemlji, jer dok oni pojau moemo razbiti celu
Maarsku. A vidim da Perenjiju nije pravo. Bolje mu je da razmisli kako da mene
uhvati.
Pomisli da Momilo ima pravo. Kad stie Radosav odmah mu iznese
Momilov predlog. A straari. Momilo se isprsi, Raunaj da ih nema! Fabijan
se vrati neobavljena posla. Perenji ga je nabusito primio i za malo nije zatvorio
optuujui ga da je pijun. Porui gospodaru da e mu se narednih dana crna
glava valjati po praini. Neka se preda da ljudi ne stradaju, jer kad pone bitka
nee biti milosti ni za koga.
- On to tako i misli. Kae da ima 15.000 boraca koji su jai od sultana a ne
od tvoje aice gladnih razbojnika. A to se Turaka tie kae da e i oni doi na
red, ali kad najpre oisti svoju kuu. Poruuje ti da mu vie glasnike ne alje jer
je za narednog znati da je pijun i odmah ga obesiti.
- Znai tako !
- Tako. Nema nam druge nego ujutro stati nasuprot njemu pa ko pobedi.
U sumrak stie jo jedan gost. Jovan od sree odmah skoi na noge. Pop
Jovan je i pored godina i bolesti, potegao put ak od Lipove. Jovan i tu vide
provienje. Odmah se krug oko popa zatvori. Pop Jovo kao da nije dugo putovao,
znao je nai pravu re za svakog. Tek kad se guva razie, Jovan ga ponudi
veerom i piem.
- Ovako ni cara Lazara nisu pratili na Kosovo- setno primeti Jovan.
- Nisu ni morali. On se nije plaio izdaje, jer ko god mu je doao ostao mu
je veran do kraja. A ti ni sam ne zna da li e ti sutra neko zabosti no u lea.
Reu ti jo neto. Radi Boi ti nije neprijatelj a od drugih se uvaj. Moe on biti
stotinu puta uz Zapolju, ali tebe napasti nee.
Jovan odmahnu rukom. Malo se ega on plaio. Uutae svako u svojim
mislima. Jovan je pridremao tek pred zoru. Prvi je ustao. Naredi da vojska lagano
krene ka Moriu. Jahali su utke u rairenom poretku. Momilo je svoj posao
- 536 -
dobro odradio. Straa kao da nije ni postojala. Tek kad dooe na vidik, Radosav
naredi galop i srpski konjanici sjurie se na logor. Bilo je tano onako kako je
Momilo zapazio. Spremni na udar u ranu zoru, Perenjijevi ljudi su se oputali
im je taj kritini trenutak proao. Radosav je naiao ba tada. Erdeljci su gledali
kako u nekom rasutom poretku, bez reda i poretka, prema njima juri konjica, a
da se ni re nije ula. Samo topot kopita. Zaurlae tek na ulazu u logor i njihova
vika se pomea sa uzbunom meu Perenjijevom vojskom. U tom meteu glasovi
se tako izmeae da se uskoro nije znalo ko se sa kim bori. Jedino su Srbi znali
ta hoe. Peaci jedva da su dohvatili svoja koplja, a konjica ih je ve silovito
gazila. Perenjia niko nije uo u toj guvi, ali neko od njegovih komandanata
naredi da se uzjae pa oklopnici poee zajahivati svoje teke konje bez oklopa na
sebi, samo sa maem u ruci. Jedva da su se i okrenuli prema Radoslavu, kad
skoro neopaeno priskoi Cvetko i poe nemilosrdno kositi konjanike sa boka i sa
lea. Mada ih je bilo znatno manje nego elnikovih ljudi, Cvetkovi konjanici
naterae Erdeljce da se okrenu prema njima. Ve uzjahae i ostali iz Perenjievog
tabora. Cvetko naglo okrenu i potee prema reci, a konjanici krenue za njim i
opet izloie svoje bokove silnom napadu Jovana i popa Vasiljka. Peadija je ve
stigla da pomogne Radosavu pa i tamo nasta klanje. elnik tek produi do reke,
pusti da se konjanici okupe oko njega i malo predahnu, pa onda krenu nazad.
Jovan je na elu svoje konjice udario na Perenjievu vojsku sa boka. Isto kao
to je Radosav udario u ratrkanom poretku, tako je Jovan poveo svoje ljude
poslagane u iroki klin koji se poe probijati ka Perenjievoj zastavi. im se
Radosav vrati u borbu, Erdeljci poee gubiti glavu. Ukljeteni izmedju dve sile
branili su goli ivot. Kada prioe i peaci poe beanija prema reci, ali Srbe to
nije zaustavljalo. Neko primeti da se Perenji sa manjim odredom probija pored
reke, ali kasno javi Jovanu da poalje pojanje i zatvori obru. No im u da se
Perenji nadao u beg, pokaza Tomi Sukuru i ovaj odmah shvati, pa sa pedesetak
svojih ljudi krenu u poteru.
Na bojiu sve se privodilo kraju. Erdeljci behu u silnom begu prema reci.
Kao po nekoj komandi, srpski konjanici su se izdvajali i juriali za njima, ne
dajui im priliku da uteraju konje u reku. Zarobie tek nekoliko plemia. Sve
ostalo je nastradalo. No najgore je prola peadija. Dok god su pruali otpor, bili
su pod stranim pritiskom Jovanove peadije i konjanika. Tek kada se ono malo
preostalih predade, Radosav naredi da se stane. Sahrani sve svoje mrtve i
pokupi ranjene i u rano popodne povukoe se sa bojita. Pre nego to pojaha
privedoe mu trojicu preivelih erdeljskih knezova.
- Hou da mi se zakunete da na mene vie nikada i ni po ijem nareenju
neete udariti.
- 537 -
Ponos im je ve odavno bio splasnuo i ovo im je bila prilika da preive.

Dvojica to odmah uinie. Trei je ekao da mu se Jovan obrati.
- Zakleo sam se velikom vojvodi na vernost i zakletvu u odrati. Mogu ti se
samo zakleti da bez njegove naredbe nikada neu poi na tebe i tvoje ljude.
- Reci kako se zove?
- Rakoci, knez od Sibinja.
- Jovan Crnojevi, ti poklanja ivot - pa naredi da mu daju konja i oruje.
Knez odjaha odmah ne ekajui ta e biti sa drugom dvojicom.- Njih povedite sa
nama.
Bitka kod Salaa je bila zavrena. Jovanu nije imao vremena da broji
izginule Maare, ali je Radosav mislio da se moda samo jedna treina svih ljudi
spasla. Sve ostalo je zavrilo na bojitu ili u Moriu. Uz reicu, petnaestak
kilometara od Moria postavie logor. Brzo se razgorie vatre, pa uskoro na
ranjevima poee obrtati janjci a kazani se puiti mirisom govedine. Toma
Sukur stie u sumrak.
- Nita nisam uradio. Gonio sam ga do pod Nalak. Njega i petoricu
njegovih, Jakievi ljudi su prevezli preko na onom splavu, a onih desetak to je
ostalo htedoe u vodu, ali smo ih zarobili i doveli. Jakii su ga primil u dvor i na
sve nae pozive niko nije hteo odgovoriti. Da su hteli da nam ga daju, bili bi ga
dali.
- Videemo to sutra.
Radosav je ve naredio da se ljudima izdeli rakija, ali obaveza komandante
da o svojim ljudima vode rauna. Jovan malo izdvojen po strani, jedva ujno
ponavljao je isto Zato. Zato nam je ovo trebalo. Zato udarati na nas, na isti
krst. Odgovor mu niko nije mogao pruiti. Te noi govorio je ljudima:
- Junaci. Srbi! Bog vam pomogao. Danas ste jo jednom pobedili. Svaka
nova bitka to je jedna muka manje na naem narodu. Vi ste se danas borili za
Veliku Srbiju ovde u Maarskoj, za cara Duana i za na sveti krst. Zlo je kad
krst na krst udari i tu sree nema, ali Perenji je kae doveo najbolju vojsku na
svetu, a vi ste je razbili, unitili, satrali. Pobedili ste brojnije i bolje naoruane od
sebe. Unitili ste silu da e to ovaj narod pamtiti dok je vas. Znajte da je ovo vaa
prva velika bitka i da e ih jo biti. Sa verom u boga dobijaemo svaku, za naa
srpska prava i za nas Srbe. Ja Va car kunem vam se bogom da u vas voditi u
bitku samo ako je to bogu milo, sa bogom u srcu i u mislima. Vodiu vas do
kraja, do Srpske zemlje ovde na severu gde je nikada nismo imali. Da imamo i
ono to nemamo. Nikome od vas ja do danas nisam nita obeao, ali sada hou.
Svi ste vi slobodni ljudi koji moete birati mesto gde ivite i vodite svoje familije.
Znajte da nema vie podlih gospodara, niti e ih biti. Nema vie gladnih stomaka.
- 538 -
A moje boje nadahnue prenosiu na vas moje najhrabrije i najvernije podanike.

Neka vam bog pomogne.
Iz hiljade ljudi zau se uzvik i kao da je cela pustara planula. Iz svih grla
zaori se Care Jovane... Umiri ih podignutim rukama.
- Ratnici moji. Verni moji praotioci. Kad vam je bilo najtee bog vam je
mene poslao. Tu sam sa vama i ostau sa vama dok je mene. Ne zaboravite sve
one koji se bore sa vama rame uz rame a nisu Srbi. Ovo je njihov dan kao i Va i
ja sam njihov car kao i va. - Jedva utia masu. - Ne zaboravite i nikad nemojte
zaboraviti. Mi se ne borimo protiv Maara, mi se borimo protiv neprijatelja naeg
naroda.
Podie ruke poput mitskih proroka, uivajui u uzvicima oboavanja.
Znatano kasnije napravi raspored svojih snaga. Pop e najvei deo ljudi smestiti u
Lovrinu i Gotlibu, ali tako da ih moe brzo dii. Tek sa etom e ka Temivaru.
Cvetko e sa svojim ljudima uvati prelaze preko Tise i Moria, a Radosav preko
anada ide sa pola vojske u Temivar i omu. On e ka Temivaru ali e najpre
sa jakim odredom do Jakia ne bi li dobio Perenjia.
Sve je uradio kako je zamislio. Sa Tomom Sukurom je imao 500 ljudi. Mori
preoe kod Apatfalve i uputie se ka Nalaku. Grad je spolja delovao mirno i
stameno. Jakii su puno ulagali u njega, ali su posle Doine bune i ruenja
grada, puno toga izmenili i grad jo vie ojaali. Sada su mu samo veliki topovi
mogli nauditi. Jakii su u gradu bili sigurni. No i Jovan je znao da mu napolju
bez obzira na htenje Jakia, ne preti nikakva opasnost. Bilo ih je suvie malo da
bi se mogli suprostaviti Jovanovoj vojsci. Toma Sukur ipak nije zaboravio da se
osigura. Kako su stvari stajale, niti je on ta mogao Jakiu, niti oni njemu.
Fabijan se uskoro vrati.
- Jakii kau da e ti rado pruiti gostoprimstvo, ali u grad ne moe vie
od 10 ljudi jer su kae pretrpani svojom vojskom.
Nasmejae se obojica.
- Je li traio da doem i bez oruja.
- Nije. Bio je ljubazan i inilo se kao da me je jedva doekao. uo je za tvoju
slavnu pobedu i bie mu ast da takvog junaka ugosti. Na kraju je rekao da ti on
garantuje bezbednost !
Jovan je dobro znao ta to po Marku Jakiu moe da znai. Ni sekund se
Jaki ne bi razmiljao da ga zarobi ili pogubi, ako bi mislio da to odgovara
njegovim interesima. A ako se Perenji imalo pita, takva sudbina mu je i
namenjena.
- Porui gospodaru Jakiu da se danas neemo gledati. Jer niti e on hteti
napolje niti u ja ulaziti unutra. Reci mu neka nam izrui Petera Perenjia a ja u
- 539 -
mu za nagradu odmah dati 200 dukata. I porui mu da on nije samo moj

neprijatelj, no i svih ostalih Raana, pa tako i njega. Ako mi ga ne preda, onda je
ogreio duu o svoj narod. Perenji je zlo koje danas pamti meni, a sutra e njemu.
Dok bude Srba, on e im biti neprijatelj.
Fabijan ode ne komentariui poruku. Ovog puta zadrao se mnogo due.
No kada je stigao vie nije bio miran, delovao je besno. Ipak se to na reima nije
moglo primetiti.
- Pola ovog vremena sam ekao napolju jer je gospodar Jaki ruao sa
Perenjiem. Onda su me uveli unutra i stavili kao pred sud. Perenji je sedeo
odmah do Marka Jakia i sluao svaku moju re. Gospodar Marko je odmah
poeo na maarskom, pa sam morao i ja tako pa je Perenji svaku mogao
razumeti.
Jovan neto besno proguna, pominjui Jakie. Sve je to neka njihova
velika ujdurma i politika. Nije bio ni svestan koliko je u pravu. Jakii su i ovog
puta gledali svoja posla. Jo dok je sa zidina gledao Perenjia kako brza prema
Nalaku, Marko Jaki je znao ta mu je initi. Jo se i bogu zahvalio na takvom
daru. Smestio je Perenjia u najbolje odaje, poslao svog vidara da mu previje
rane i pustio ga da se odmori. Ujutro mu je poslao svoje haljine da se obue, pa
ga je tek onda sasluao o bici. Ni jednom reju nije komentarisao dok mu je on
priao o velikoj Jovanojvoj podvali, nevitekom i kukavikom napadu. Skoro se
uplai kad u koliko je bio teak poraz kod Salaa. Perenji je izgubio skoro 8.000
ljudi i ko zna koliko plemia i vitezova. Jovan ga je do nogu potukao. Gledao je
Perenjia dok su mu se nosnice irile, a ispod obrva izlivao jad. Kleo se da e tom
srpskom razbojniku svojim rukama vaditi oi i svima koji su sa njim. Jaki za
tren oseti ubod u srce. Nikada Jovana nije voleo, ali sada mu bi drago to je
potukao nadmenog plemia. U sebi pomisli da Perenjieva cena samo raste. Onaj
oseaj pored srca brzo ga proe i ponovo je bio onaj praktini Marko Jaki koji je
svaku situaciju znao da okrene u svoju korist. ta emo sada naglas upita i
tako zaustavi Perenjievo razmiljanje o osveti.Ovaj se presee. Ve i sama
pomisao da bi racki razbojnik mogao napasti Nalak, Perenjiu se nije svidela.
Posle poraza kao da je zaboravio kolike su zidine grada i da im Jovan nije
dorastao. Jaki je znao da od toga nee biti nita, ali zabrinutost na njegovom
licu samo se pojaa. ak i da je imao topove, Jovan ne bi udario na grad. Niko
mu ne bi dao za pravo da to uradi, a svi srpski plemii bi se okupili pod jednu
zastavu i udarili na njega. A on da se tue protiv svojih Srba, to sigurno nije ni
mogao ni hteo. Sve to ga ni malo nije smetalo da svoju zabrinutost produbi. U
sebi je mislio da mu Jovan moe uiniti jo jednu uslugu, krenuti za Perenjiem.
- Ako se pojavi pod gradom, moraemo ginuti i ja i moji ljudi da tebe
- 540 -
zatitimo. Prema tebi imamo i staleku obavezu, a od onog razbojnika nikakve

koristi.
Perenji u letu uhvati zadnju re korist. Pomisli da Zapolja nita ne bi
pogreio da sve Raane vrati nazad odakle su i doli, ali se seti da ni on ne bi bio
daleko od toga da ovakvu pomo kakvu mu je Jaki pruio, dobro naplati. A
Jaki se nije urio. Izae napolje samo da pojaa strae i naredi osmatranje. Kad
ostade sam, pokua da proceni ta Jaki hoe, zemlju, srebro ili zlatne forinte.
Ili sve troje. Nemuti razgovor izmeu njih dvojice nastavi se jo pola sata dok
Perenji konano ne predloi Reci mi kako ja tebe za sve ovo to za mene ini
mogu nagraditi. Jaki veto izbegnu odgovor. Neka to jo malo postoji. Konano
pred podne ve htede zatraiti tri sela oko Totkomloa kad sluga javie da je tu
izaslanik plemenitog Crnojevia. Marko Jaki skoro poskoi od radosti.
Najljubaznije pozva Jovana u grad, siguran da e to ovaj odbiti, ali e bar
drugi put biti konkretan. Kad Fabijan stie, narui da se servira jelo za njih
dvojicu. Perenji se nervozno muio sa svakim zalogajem. Obojica su oekivali
odgovor. Jedino to ga je Jaki ve unapred znao. Fabijana sada ostavi dobrih
pola sata da saeka napolju, a on se zabrinuto poe savetovati sa Perenjiem. Kad
ga konano primi natera ga da govori maarski kako bi Perenji sve razumeo.
Iznenadi ga Jovanova ponuda u forintama, nije mislio da je divljak ve nauio
bilo ta sem gole sile. Namerno je bio nabusit to Fabijanu nije ni malo godilo.
Pitao ga je i o onim stvarima za koje je znao da nee dobiti odgovor. Fabijan mu je
hteo to ili ne, iao u prilog. Ispria da je Jovan carev zakletnik i da se protiv
Perenjia borio zato to je na njega udario na svoju ruku i da Jovan hoe zato
kralju da ga preda. Otpusti Fabijana reima da plemenitog Perenjia niko nee
voditi zarobljenog, a kamoli neki nazovi car. On zato ne moe udovoljiti takovom
zahtevu bez obzira na sve posledice. im Fabijan ode, Perenji odahnu ali svestan
da mora nuditi drugo i vie. Tako i uini.
Jovan krguui zubima naredi da se krene za omu. Da je znao kakvu je
uslugu uinio Jakiu derao bi se jo vie. Tek kad je preao reku seti se da je
trebao malo obii okolinu i videti ima li koje Jakievo stado na panjacima.
Sada je za to bilo kasno. akijev dvorac u omi bio je napravljen za uivanje.
Dovoljan za domainstvo i za goste, ali i za dravnike poslove. Jovan je celo po
podne prvog dana poput istinskog vladara, primao sve one koji se hteli kod njega.
Fabijan je pedantno zapisivao. Na kraju dana donese odluku koja ga je ve due
vreme muila. Pop Vasiljko mu ispria da ovaj narod vie od poreza ne moe
iveti. Zapolja ne samo to bez milosti naplauje stare, ve je uveo nove, kako bi
mogao pokriti trokove vojske.
- Moe li ti ovaj narod braniti- upita ga Jovan.
- 541 -
- Mogu!
- E onda se svi porezi ukidaju. Zapolji vie ni jednog dukata. Ostae samo
onaj deo koji se odnosi na Radia Boia i to e se davati njemu lino. Ali pazi,
Zapolja e za ovo saznati bre nego to ti misli.
Jovan tako sa Zapoljom prekinu sve odnose. Osta samo jo nekoliko niti
koje su ih povezivale. Uskoro i one pukoe. Hoberdanec sa pratnjom i poklonima
stie u omu 24. maja. Jovan ga doeka sa pitanjem ta je sa topovima ?
Hoberdanec je samo tvrdio da e ih biti, ali kada, nije znao. Jovan mu ponovi ono
to je i ranije govorio, da bez topova, nema ni pravih osvajanja, jer su najglavniji
u utvrenim gradovima. Radosav i Hoberdanec naoe zajedniki jezik, mada su
po svemu bili razliiti.
- Gospodaru ja sam doao u specijalnu misiju. alje me austrijski
nadvojvoda, kralj eke, Hrvatske i Ugarske. Verujem da nisam zakasnio jer sam
te traio na drugim mestima i jedva saznadoh da si ovde. Svi smo uli za tvoju
veliku pobedu. estitam ti u ime kralja, jer znam da na tu pobedu niko ne moe
biti ravnoduan. Doao sam da ti prenesem njegovu veliku milost i dogovorim se
sa tobom oko svega onoga ta jo nije do kraja dogovoreno. Imam ovlaenja koja
u ti sve do reda izneti, ubeen da je kraljeva milost prema tebi bila neizreciva.
Kralj u tebe ima veliko poverenje i veruje da e ga opravdati, kao to je on pred
svojim dvorskim savetom opravdao sve ono to je za tebe uinio.
Hoberdanec onda ispria ta je sve radio i kuda se kretao uz preporuke
velikog nadvojvode, ali i ta je nadvojvoda sve uradio da bi Jovanu mogao uiniti
svoju veliku milost. Svuda su plemii snani i moni, ali nadvojvoda niiju ne
mora posluati, mada sve mora sasluati. On je meu svoje plemie sa ugledom
od nekoliko stotina godina stavio i Jovana, bez obzira to to od nekih njegovih
plemia nije bilo rado primljeno. Ali Ferdinand je moan i snaan, pa se njegova
mora sluati. Njemu je ve dosta stalnih beanja maarskih plemia koji preko
noi menjaju tabor i nikad se u njih ne moe pouzdati, a sami znaju da
naslednim ugovorima od 1491, 1506. i 1515. godine, njemu pred bogom i pred
narodom pripada kruna Sent Itvana.
Onda se iznesoe pokloni. Bili su bogati, kraljevski. Jovan se zahvali na
njima, raspitujui se o kraljevom zdravlju i planovima. Na kraju ponovi ono to
njemu treba, a to je ve postavio kao svoje zahteve. Treba mu para da plati
silnu vojsku, hteo je topove, oruje i priznanje za osvojene teritorije. Kad on
zavri, Hoberdanec naredi da mu se donese kovei. Kad ga otvori u njemu
blesnue dukati.
- Kralj ti ovo alje da moe isplatiti vojsku, da ti bude hrabra i odana kao i
do sada. Za prve potrebe, imae dovoljno, kasnije e stii i ostalo - Hoberdanec
- 542 -
je bio ponosan ali i oprezan. Nije zaboravio kako je Jovan znao da plane na
svaki znak nepotovanja. Imao je silu, a ona mu je davala snagu.- Videli ste da
vas je veliki nadvojvoda uvrstio u spisak plemia i to sa visokom titulom, koja
vama po pravu i pripada. Kraljeva milost nee se na tome zaustaviti.
- A za to se oekuje moja odanost i odanost moje vojske ?
Hoberdanec je bio veseo i direktno ne odgovori.
- Kralj je usvojio vau molbu i doneo povelju o nadeli imanja koji su sada
pod njegovom vlau, ili e milou bojom to uskoro biti. Kralj ti upuuje poziv
da prie u Be radi dogovora sa njegovim visoanstvom. Umoljava te da na ovaj
put krene preko Pouna, gde e iz ruke kraljice Marije dobiti kraljevu povelju Hoberdanec malo zastade. Video je da je Jovanu sve to prijalo. - To je i kraljiina
velika elja da te upozna jer je uvek mislila da si joj ti veliki saveznik jo dok te
nije ni znala. Sve ostalo e se kralj dogovoriti s tobom u Beu.
Hoberdanec je bio reit i ubedljiv, a Jovan mada je znao da ga ovaj
preterano hvali, pusti da se ispria. Na kraju zamoli Hoberdaneca da razgovor
nastave kasnije za veerom jer o svemu mora razmisliti. Maar se odmah sloi sa
time. Jovan nije imao nikakav poseban razlog da Hoberdanecu odmah ne
odgovori na sva pitanja. U jednom trenutku oseti da Hoberdanec ima jo neto u
rukama i to je izgleda paljivo uvao. Jedno je bilo potpuno jasno. Imao je
kraljevo nareenje i on ga je sprovodio vodei rauna i o svojim interesima.
Tek kad Hoberdanec izae, Jovan se okrenu svojima. Po Radosava stvar je
bila jednostavna:
- Od Ferdinanda moemo imati samo koristi, a od Zapolje samo tetu.
Moramo samo videti je li korist vea od tete, jer Zapolja nas nee ostaviti na
miru. Za mene je svejedno. Svi nas se boje pa korist moe biti puno vea.
Fabijan je bio oprezniji. ekao je da i drugi kau ta misle. Zato skrenu panju
na Hoberdaneca.
- On je u velikoj kraljevoj milosti. Bez obzira na njegov izgled i prie, ostao
je uz kralja i onda kada su mu drugi okrenuli lea. Samo me neto drugo buni.
Sve ovo vreme on je sve nudio, a nita nije traio. Sve mislim da kada zatrai, bie
to mnogo. Tek onda vidi ta e i kako e. A ja u se jo malo raspitati kod
njegove pratnje.
Ceo sutranji dan protee u razgovorima. Jovan je hteo da uje ta misle
njegovi ljudi i ta misle narodni prvaci. im bi jedan razgovor zavrio,
Hoberdanec mu se prikljuivao. Mnogo je toga znao ali je jo vanije to je to znao
ispriati. Jovan je bio svestan da ga maarski plemi polako obrauje i
priprema za zavrni udar. Bi mu to jednog trenutka krivo, ali outa. Nije sve ilo
ni kako je Hoberdanec hteo. Morao je izloiti zamisao pre nego to je imao
- 543 -
nameru.
U samu zoru stie Jovan Doli. Ostavio je u Bau pouzdanog oveka i sad je
doao da se svome caru stavi na raspolaganje. Jovan mu ukratko ispria o
Hoberdanceovoj misiji i naloi da se odmah pridrui. To je bio tek prvi dogaaj.
Drugi usledi oko podne. Momci oko kapije zaagorie i uvedoe Zapoljine emisare.
Jovan je poznavao jednog Zapoljinog oveka, pa ih odmah pozva unutra, a
omanja eta vojnika se raskomoti u dvoritu. Videlo se da nisu oekivali
neprijatnosti. Emisare doeka u velikoj sobi sedei na visokoj akijevoj stolici.
- alje me kralj - odmah zapoe emisar i objasni da je jako zabrinut zbog
onog to je Perenji uinio. Preduzeo je sve to je trebalo da se tako neto vie
nikad ne desi. A ako ko i pokua imae posla sa Zapoljom. Zli jezici stalno govore
kralju da Jovan hoe da ga napusti, a to nikako ne moe biti tano, posebno
nakon onog to je uinio na krunskom savetu. Zapolja je siguran u Jovanovu
zakletvu jer srpski plemi dobro zna da samo pod takvim kraljem kao to je on
srpski narod moe imati sva ona prava kakva imaju i Maari.
- Kralj je za srpskog despota proglasio vojvodu Radia Boia, a poto on
nema naslednika, despotsko zvanje e nakon njegove smrti ti naslediti.
Jovan se iznenadi. Ovo nije oekivao od Zapolje. Za trenutak osta bez rei.
Dovoljno da izaslanik nastavi.
- Kralj nikoga nije pitao za miljenje. On smatra da je ovo najbolje i da
odgovara tvojoj hrabrosti i tvom dostojanstvu. Mada to kralj nije rekao, verujemo
da je grof Petrovi ve to prihvatio. Kralj misli da sa svom tom tvojom silom Srba
oko tebe, nije ni vano ko ta misli. Na despota se lako ne udara.- Izaslanik je
prouavao efekat svojih rei. Bio je zadovoljan.- Zapolja ti jo poruuje da ste vi
zajedno ratovali i da si ti njemu uvek poteno sluio, a on je poteno izvravao sve
obaveze koje je prihvatao. Ako sada ima nekih nesporazuma oni se mogu reiti
kad ti doe u Budim, ili poalje svog emisara. Poruuje ti da je sa ovim to sam
ti ja preneo ispunio i sva svoja obeanja vezana za tvoju titulu i dostojanstvo.
Jovan preu poziv. Razmiljao je o drugome. Sve se menjalo suvie brzo i
suvie lako. Zapolja mu do jue nije hteo dati ni plemiku titulu, ak ni najnii
red, a sada mu obeava despotsku. Znao je da i Jovan zna da pred Radiem nisu
duge godine. Oigledno je Zapolja hteo dobiti na vremenu.
- Pokai mi povelju na kojoj je to napisano.
- Ti gospodaru isto tako dobro kao i ja zna da se povelja ne nosi nego se po
nju ide.
- Uvek se neto deava prvi put ?
- Moda ali sada za to nije bilo razloga, jer je Zapolja to izneo na krunskom
savetu. Znaju svi oni koji treba da znaju. Kralj je uutkao sve one koji tvrde da si
- 544 -
pregovarao sa Ferdinandom.
- Pregovarao sam a to i Zapolja zna. I sada je ovde Hoberdanec,
Ferdinandov emisar, sa novim ponudama. Ovaj kralj mi ini ono to Zapolja nije
nikad ni pomislio da mi uini. I sada mi je vas poslao da mi puno obeate a nita
ne date. Dok dobije u vremenu ili dok se sve ne rei samo po sebi onako kako
Zapolji odgovara. Ja u odluiti, mada mislim da ste moja gospodo, kasno stigli.
Fabijan mu donese kesu pa irokom rukom darova emisara i otpusti ga.
Ovaj je bio zadovoljan. Bio je u vujoj jazbini i sreno se izvukao iz nje, istinom.
Jo iste veeri Jovan je Fabijanu diktirao pismo sa nalogom da ga prepie u pet
primeraka. Jedno e grofu Petroviu, drugo Pavlu Bakiu, tree Radiu Boiu,
etvrto grofu Baaniu i peto mark grofu Esterhaziju. Diktirao je polagano
odmeravajui svaku re, pa je Fabijan sa lakoom svaku zapisivao bez
ponavljanja. Kad zavri upita ga ta misli.
- Ovo je tvoja volja i volja naroda oko tebe. Za mene, tvog velikog slugu,
tvoja volja je carska i neporeciva.
Jovan klimnu glavom
- Neka tri pisma budu na srpskom a dva na maarskom.- kad Fabijan
potvrdi, Jovan samo naredi da mu donese sva pisma kada budu zavrena. Kad
ovaj ode, zovnu Tomu Sukura i naredi mu ko sve mora biti u velikoj trpezariji u
pono i da obavezno pozove Hoberdaneca.
- Plemeniti moji. Sazvao sam vas u ovaj as, jer sve to se dogaa ne trpi
odlaganje. Na uvaeni prijatelj plemeniti Hoberdanec, izaslanik velikog kralja
Ferdinanda, ovde je meu nama. Doneo nam je silne darove i obeanje kralja da
nas u svemu to radimo prati njegova milost. Obeava nam nau Rasciu ovde pod
njegovim skutima, mnoge gradove i nasledna dobra. Neka zato naem gostu ne
bude teko da pred svima vama, uglednom gospodom, mojim zvaninicima i
ratnicima, prenese poruku kralja Ferdinanda, ali i da kae ta se od nas oekuje.
Sve oi bile su uprte u Hoberdaneca. Maarski plemi i sada je delovao
areno u svojoj napadnoj odei, ali mu je pojava ulivala poverenje. Izvini se najpre
to nee govoriti srpski jer mu je teko izraziti svu dubinu oseanja a ne bi eleo
da neto pogrei pa dobi doputenje da moe govoriti na maarski.
- Meni je ast to me veliki gospodin Jovan Crnojevi, od pre sedam dana
princeps illustris, naziva prijateljem a velika je milost to mi je dozvoljeno da
govorim ovde pred ovoliko junaka i gospode Srpske. Kralj Austrije, eke,
Hrvatske i Maarske, veliki vojvoda Ferdinand, svima vam alje pozdrave sa
eljom da vaom hrabrou i odvanou stvorena Rascia bude velika i hrabra
pod njegovim plemenitim okriljem. Sve to ste stvorili i ostvarili u Ba- Bodrokoj
i Torontalskoj upaniji dodeljuje se na vladanje Jovanu Crnojeviu za vjeki
- 545 -
vjekova, njemu i njegovim potomcima ili izabranom nasledniku. Sva zemlja koju
dodeli vama trajno ili za ivota, kralj Ferdinand priznaje kao svoju volju i to e
potpisati. A dok ne ojaate i naselite teritorije, kralj se obavezuje da vas svakako
pomogne. Kao to je kraljeva milost do sada bila nesebina, jo vie e to biti u
budue.
Hoberdaneve rei su ostavljale utisak. Govorio je mirno, naglaavajui ono
to je najvanije, laskajui ali samo onoliko koliko je to bilo potrebno. Fabijan je
sve prevodio na srpski. Jovan pusti da se stiaju prvi utisci. Govorio je sebi i
svojima, ali i Maaru.
- A vera. Naa vera! Nama je ovde jo samo vera ostala. Jer za slobodu i
samostalnost borimo se u dravi koju drugi svojataju. Mi od nae vere i naih
obiaja niti hoemo niti moemo odstupiti, jer ako veru izgubimo, onda ni ljudi
nismo. Sve moemo obeati i velikom kralju se zakleti, ali nae svece i nae
popove uvek emo potovati. Ako bi od toga odstupili, bie ovo prokleta zemlja u
kojoj su paad putena a kamenje svezano. Sveti Sava je govorio, ako moj rod
padne u teka iskuenja, postrada i do propasti bude doveden samo ga boja
prosvjeta, estitost, potenje, mudrost, ljubav i vera, mogu odrati. Zato nam
ovde pred svima mora dati jasan odgovor. I ne zaboravi da je zemaljsko carstvo
uvek bilo za kratko.
Hoberdanec je imao odgovor. Nije to vie bio laskavi Maar, ve umni
govornik spreman da odgovori na sva pitanja, koji je doao da pridobije a ne da
odbije.
- Ja nisam propovednik, nego tek skromni vernik, hrianin kao to ste i vi.
Na kralj je veliki vernik, ali on misli da je verovanje u Isusa Hrista pravo svakog
oveka i svakog naroda. Verujui i Bogu se molei, svaki od nas ispunjava sebe
bojom milou. On vam poruuje da verujete u boga onako kako su vai preci
verovali i da niko nikada u njegovom kraljevstvu nee to vae pravo na bilo koji
nain i bilo ime povrediti. Gradite crkve i manastire, potujte obiaje i ne inite
drugima na ao. Isto kao to je vama dato pravo da verujete, tako je to pravo dato
i drugima. Kralj e lino dati prilog za gradnju crkve tamo gde se vi odluite. A to
se kraljice Marije tie, glavom stojim iza toga da ima najveeg prijatelja kojeg
moe imati.
Hoberdanec nastavi priu o tome ta je sve kralj spreman da uini za Srbe,
navodei jednu po jednu stvar i detaljno je objanjavajui. Tek kada zavri, Jovan
ponovo uze re.
- U estitost i dobre namere kralja Ferdinanda nikada nismo sumnjali. Za
ovo vreme on nam je to i delom pokazao. Svi smo mi ovde svesni da nita na
ovom svetu nije badava. Okupili smo se da ujemo ta to kralj trai od nas i da ti
- 546 -
na to odmah odgovorimo.Govori nam istinu jer ako slae imae osvetnike a ne

prijatelje.
- Nisam ni mislio da zaobiem istinu. Duga je ruka pravde da bi se izlagao
njenom besu. A ja sam tek mali izaslanik najvee kraljevske kue na svetu. Sve
to vam sada govorim, rei su velikog kralja upuene plemenitom Crnojeviu. Na
njegov zahtev izneu sve pred vama. Kralj trai vae puno saveznitvo u borbi
protiv neprijatelja hrianstva i nazovi kralja Zapolje i svih onih koji ga slede.
Trai da u tu borbu ukljui sve svoje Srbe i one koji su pod orujem i one koji su
po naseljima. Kralj Ferdinand je u ime kraljevine koja e trajati hiljade godina,
dao sve privilegije i tutulu plemenitom Crnojeviu, zato trai da se svi vi
pojedinano zakunete njemu na vernost. To se odnosi jedino na sluaj tragedije
malus eventus, da se ne daj boe neto desi velikom gospodinu Jovanu. Slovo
zakletve treba da se prenese na svu vau oruanu silu. Kralj isto tako trai da se
u sluaju bilo kakve nesree prizna meni kapetanski in, kako bi mogao vojsku
povesti i spojiti sa vojskom kralja Ferdinanda.
utali su. Ferdinandov zahtev ipak nije bio toliko neoekivan da ga
doekaju nespremni. Bili su zahvalni Hoberdanecu na otvorenosti, jer bi u
suprotnom morali nagaati smisao njegove poruke.
- Zakletvu moete izvriti pred vaim svetenikom na krstu samnom kao
svedokom. Plemeniti kralj smatra da veu zakletvu od toga jedan Srbin ne moe
dati.
Jovan je mirno sedeo.
- ta ako se ne zakunemo ?
- Sve ono to je kralj obeao vai i dalje, samo e onda znati da mora
raunati i sa time da e te jednom moda promeniti stranu. Vi ste onda dogovorni
saveznici i kralj e ispunjavati samo onoliko koliko se dogovori. On je u vama
pronaao prirodnog saveznika i on svoju odluku nee menjati. A ako se zakunete
kralj smatra da Srbi mogu biti temelji njegovog kraljevstva, dostojni da nose
najvee titule i vladaju najveom zemljom.
Jovan pogleda po ljudima. Sve oi su bile uprte u njega. Znao je da to god
kae, njegovi ljudi e rei isto. utao je i gledao u maarskog plemia. Razmiljao
je. Pogleda u Fabijana. Ovaj skoro proapta.
- Nita ne kodi ako se ljudi zakunu, a narodu e i onako objaviti sa kim si
u savezu.
- Koliko vidim onda je zakletva mome kralju formalna. On time eli da vidi
vae jedinstvo i vau spremnost. Mislim da vas nita ne kota da to uinite dodade odmah Hoberdanec.
Jovan na kraju odlui.
- 547 -
- Prihvatamo. Ve sutra imae nae zakletve. A za priznanje to smo to

uradili, traim od kralja da se potvrde neke titule koje sam ve dodelio svojim
ljudima, a koje nisu po vaem dvorskom protokolu. Isto tako traim da potvrdi
sve one nadele zemlje i sela koje sam uradio a koje su ve u naoj vlasti i za koje
smo se krvavo izborili. Nita to nije nae ne dodeljuje se.
Hoberdanec je znao da je Jovan pre svega mislio na titulu elnika koju je
dodelio Radosavu zajedno sa nekim selima i neto zemlje. To mu je bilo najlake
prihvatiti jer ga to na nita nije obavezivalo, pa spremno prihvati. Jovan uze
jednu od pet savijenih hartija ispred Fabijana.
- Neto u vam proitati. Hou posle toga da ujem ta vi mislite. Ovih pet
pisama idu na pet razliitih mesta. Tri su na srpskom, dva na maarskom. Iz
potovanja prema naem gostu itau na maarskom jeziku:
Ja car Jovan, izaslanik Boji, aljem svima Hristu vernim podanicima
sledeu poruku u elji da ih nae u dobrom zdravlju. Saznali smo da je ovek
kome smo bezgranino verovali, sepeki grof i erdeljski vojvoda Jano, uzeo
slobodu koju je Hrist milostivi dao svome stadu i prodao se Turcima. Uvedeni
desetak koji sada plaamo dao je sultanu za ratni pohod na nae zemlje, a sultan
mu je zuzvrat omoguio da mimo boga i volje plemstva, doe na presto Sent
Itvana. Zato vas molim da ovom hrianskom krvniku otkaemo svaku pomo i
prestanemo za njega krv prolivati. Pouzdano znamo da e jedini pravi kralj,
nepobedivi vladar Ferdinand sa silnom vojskom uskoro krenuti da oslobodi ovu
potlaenu i opljakanu zemlju. Budimo hrabri i iskaimo nau vernost
najhrianskijem vladaru i naem prirodnom i milostivom gospodaru Ferdinandu.
Neka nam bog bude na pomoi ! .
Spolja se samo ulo dobovanje kie. Jovan proita kome su poruke
upuene.
- Ovo znai rat, - tiho progovi Hoberdanec.
- Pa to ste i hteli - ne bez sete proapta Ognjen.
Hoberdanec progovori:
- Gospodaru Jovane. Danas ste me po svemu iznenadili. Ja bih bio
najsretniji kad bi ve sutra krenulo izaslanstvo put Bea i o svemu ovome
potanko izvestilo kralja. Kralj e onda znati ta je najpametnije da preduzme, a
svakako i da se smanji pritisak na tvoju vojsku. Ovakvo pismo zajedno sa
odlukom da se dalje ne plaa nikakav porez Zapolji, zasigurno e ga naterati na
akciju. Koliko ja znam, Perenji i neki biskupi su uvek za to spremni. Molim vas
da dopustite da kralj o svemu odlui.
Tako se ta vee zavri. A tek par dana kasnije, Zapolja je u dvoru u Budimu
zamiljeno gledao kroz prozor. Traio je od sekretara da mu jo jednom proita
- 548 -
pismo. Sekretar je u rukama drao srpski tekst, to znai da ga je kralju dostavio

neko od Srba.Maarski grofovi su izgleda bili pouzdaniji, ili moda sporiji.
- Kako je mogue da me takav ovek izneveri- pitao se poluglasno ne
oekujui odgovor- On i njegovi Raci uvek su mi bili verni i ni u snu nisam mogao
pomisliti da e me Crnojevi izdati.
- Moda on misli da ste izneverili vi njega. I sami ste uli ta je emisar rekao
kako ga je Jovan doekao i ispratio.
Trebalo mu je nekoliko minuta da shvati ta mu je Georgius rekao.
- Bog mi je svedok da sam uinio sve to sam mogao.
Poput savesti, Georgius ga odmah ispravi.
- Ja znam da ste ga vi mnogo voleli, ali nismo mu nita uradili. Oekivao je
bar titulu, a to ste mu mogli dati. Zemlju je i onako sam osvojio.
- A ta sa erdeljcima. Oni bi me pojeli zbog toga.
- Da njega danas imate, erdeljci vam nita ne bi mogli. On sada dri sve to
je ispod Sabatke, a Ferdinand je dobio velikog prijatelja koji zna da se bori i okupi
onoliko naroda koliko mu je potrebno.
- I ta sada ?
Georgius u prvom trenutku nije znao ta da mu odgovori. A odgovor se sam
po sebi poeo nametati.
- Ne smete dopustiti da se dve vojske sastave, jer ih onda niko nee moi
zaustaviti. Pregazie nas kao Turci. Tu nam ni vae slavne erdeljske vojvode ne
mogu pomoi. A Ferdinand e to sigurno hteti. Treba hitno spremiti vojsku i
udariti na Jovana. Obeajte plemiima ta god trae, dajte biskupima ta hoe i
neka maevi1 krenu po Maarskoj. Nema nam spasa dok je Jovan u ivotu. To
treba uraditi to pre jer e vojska ako bude trebalo, moi da se povrati i doeka
Ferdinanda.
Zapolja je znao brzo donositi odluke. Veeras se oseao slab i nemoan.
Svaki potez koji je povukao imao je nastavak. Nita nije mogao uraditi a da ga
nije ekao bi sa druge strane. I pored silovitosti, video je da mu kraljevstvo
propada zbog stvari koje je mogao spreiti, a nije. Taj ludi Srbin imao je 10.000
ljudi spremnih za borbu. Upravo ono to je njemu trebalo. A zbog gluposti i
zavisti vojvoda nije mu mogao dati ak ni najmanju titulu. Morao je raditi
drugaije. Stvorie vojsku i na njeno elo ponovo postaviti Perenjia. I pored svih
mana, erdeljski vojvoda je bio ratnik, moda jedini dorastao Jovanu Crnojeviu.
Perenji nee ponoviti greke koje je do sada inio. Bio je u to siguran. Izdiktira
pismo koje je trebalo poslati vernom plemstvu i kojim ih je pozivao na veliku
bitku protiv lanog cara. Za zapovednike je postavio Petera Perenjia i biskupa
Imru Cibaka.
- 549 -
- Kao da ti ga je ao ore - Zapolja ga je retko zvao po krsnom imenu.

- ao mi je to e uludo izgubiti glavu a mogao nam je biti najverniji
saveznik. Hiljade e ljudi povui u smrt jer nita nije stranije od osvete
erdeljskih vojvoda.
Zapolja ne odgovori odmah.
- Tek u o tome priati Perenjiu.
Veliki vojvoda Perenji sutradan po obiaju krenu kralju, ali ga straa
zaustavi. Nervozno cupkajui jedva je doekao trenutak da ue u kraljeve odaje.
Zapolja ga tek ovla pogleda. Tek kad ue Georgius, obrati vie panje na njega.
- Kae da e imati 500 svojih ljudi. To je od tebe mnogo jer ti je Jovan kod
Salaa, pobio sve ostale koje si imao.- Vojvoda htede da se usprotivi, ali po
Zapoljinom izgledu proceni da je pametnije da otrpi. Zapolja jo nije zavrio ono
to je poeo - Ti si jedva izvukao ivu glavu, ostavio vojsku da se snalazi kako zna
i ume, uneo pla u hiljade kua. Znam zato si ovde. Hoe osvetu i hoe da ti
vodi vojsku na Jovana!
Vlastelin skoi istiui svoje zasluge. Kralj ga je ravnoduno sluao. Kad
proceni da je dosta, kao da nastavi predhodni monolog:
- ...Tvoje zasluge za mene su velike. Zato si dostojno nagraen, ali u ovom
pohodu razmiljao sam da komandu dam nekom drugom - Rukom umiri ljutnju
vlastelina - ali znajui da bi ti to teko podneo odluio sam da ti vodi erdeljsku
vojsku, a Cibak Ugarsku. Dogovorite se ali mi o porazu nemojte javljati jer u
tada pokrenuti svu vojsku koju budem mogao skupiti i najpre unititi vas, pa
onda tek Rackog razbojnika. Jednom te je pobedio, nemoj da to ponovo uradi.
Tek onda objasni uzrujanom Perenjiu ta od njega oekuje i o vanosti da
se vojska pripremi to pre.
- Ako mi donese njegovu glavu znaj da e imati kraljevu milost. I jo
neto. Ako ti se njegova vojska preda, prihvati je. Neu nikakvu osvetu i to zato
to ja tako hou. I onako mi okreu lea jo ako ih ti pone sei, kakvi e tek
onda biti. Uradi li drugaije saznau, a onda e Erdelj biti suvie mali za nas
dvojicu. - Perenji nije bio navikao da se sa njim tako razgovara. Jo tanije, sa
njim niko nikada nije tako razgovarao. Oseao se povreenim no na licu sepekog
vojvode nije bilo ni traga neodlunosti - Ja cenim tvoje prijateljstvo i sve ono to
si za mene uradio, ali sada mora biti kako ja kaem i nikako drugaije. U pitanju
je moja i tvoja glava i kraljevstvo.
Kada je Perenji izaao, pogleda u Georgiusa.
- Perenji je veliki ratnik. I bez pretnje tako ga je zaustaviti. Vi ste dobro
uinili i dobro ga savetovali. Ali znajte ako ne sakupi dosta vojske, bolje je da i ne
udara.
- 550 -
- A ta ako ga onaj potue ?

Ni Georgius se nije usudio da odgovori.
Jovana su za to vreme muile druge brige. Mada nerado, poslao je 27. maja
Jovana Dolia i Fabijana u Be. Sa njima je polo i nekoliko ljudi iz Hoberdaneve
pratnje, ali je maarski plemi ostao sa Jovanom. Obilazili su naselja i mesta gde
su bili Srbi. Jovan je oduevljeno doekivan svuda kuda je prolazio, pa je ak i
Hoberdanec bio zauen slavom koju je Jovan stekao meu obinim narodom.
Iste veeri po povratku u Segedin, Tomo Sukur postavi pokretne strae. Sutradan
stie Valop. I pored kostobolje, izdrao je teko truckanje u kolima od
Sekefehervara. im ostadoe nasamo, ispria Jovanu svrhu dolaska:
- Zapolja ti je objavio rat - pa mu ispria sve to je znao o Zapoljinim
planovima. Kao i uvek bio je dobro informisan i sa vestima iz neposredne
Zapoljine blizine, moda ak i od Georgiusa. - Vojska dolazi iz dva pravca, odozgo
iz gornje Maarske i iz Erdelja. Sepeani su opasniji jer imaju dobru vojsku, koja
nije ginula na Mohau. Ova druga je slabija, ali brojnija. Teko da ih moe
spreiti da se sastave, ali ako ikako moe napadni najpre jedne pa druge. Kad
budu zajedno bie ih preko petnaest hiljada. Vode ih Perenji i biskup Cibak.
Jovana brojke nisu previe zabrinjavale. Da su bili Turci u pitanju, onda bi
ve drugaije razmiljao, jer Turci su mislili glavom jednog oveka, a Maari e
kao i uvek biti rastrzani izmeu plemia. Valop primeti taj nehajan odnos prema
neprijatelju:
- Moda si u pravu a moda i nisi. Vidim stalno bi se borio i pobeivao. I
sada si siguran mada su oni nadmoniji. I ne pomilja da te mogu nadjaati.
Znam ja da mladost uvek pobeuje, ali nemoj zaboraviti da jednom mogu pobediti
i jai od tebe.
Jovan mu odgovori pitanjem
- Misli li da ih treba razdvojiti ili pustiti da se meusobno posvaaju.
Valop samo slee ramenima.
- Javili su mi da je Perenji bio kod Zapolje i da mu je ovog puta glava u
pitanju. Znaj da e sprovesti kraljevu volju i da se nee puno okretati na to ta
koji plemi misli. Sigurno e obojica biti oprezni, moda i previe. To bi ti moglo
pomoi da ti odlui, gde e i kada napasti. I znaj da moe raunati samo na
svoje snage, jer ti od drugih Srba niko nee pomoi.
- Odakle ti sve to zna. Izgleda da kod Zapolje ima nekog ko je na tvojoj
strani.
Valop se nasmei pa se uozbilji.
- Iz ista mira raspriao se jedan koga do sada nikad nisam mogao
probiti. A tu nema sluajnosti. Ispriao mi je neke detalje koje moe znati samo
- 551 -
nekoliko kraljevih ljudi. Posle sam se malo raspitao i shvatio da je to sekretarov

ovek. Kad sam posle iao Zapolji da se odjavim, dugo sam gledao u Georgiusa i
mislim da je on sve to naredio. Priau ti jo poneto.
Narednih sat vremena, Valop je as priao, as se alio na proklete vetrove
koji i po suncu uteruju zimu u kosti. Kad razgovor zamre, Jovan mu spomenu
da francuski poslanik Rinkon, hoe da ga poseti. Valop skoi kao da ga neko
ubode iglom.
- Rinkon ! Ta francuska izdajica. Sramoti posao kojim se bavimo. Slizao se
sa Zapoljom pa e jo malo cipele da mu isti. Kodeks asti mi ne dozvoljava da
ga izazovem na dvoboj.
Valop bi nastavio i dalje, ali ga Jovan umiri reima da je takvu posetu odbio
a da i on zna kakav je Rinkon. Valop se odmah primiri, a umor je uinio svoje pa
ode na spavanje. Jovan nije bio tako dobre volje, kako se predstavljao Valopu.
Dobro je znao da ga Zapolja nee ostaviti na miru. Nije se on posebno plaio, ali
je hteo da vidi sve mogunosti. Znao je da e mnogo ljudi ostatiti na bojnom
polju, ali ga to nije mnogo uznemiravalo. Borili su se za sebe, kao to se i on
borio. Ujutro posla pismo grofu Petroviu. Bio je iskren onoliko koliko je trebalo.
Namerno mu nije pominjao titulu ve ga je oslovaljavao sa moj prijatelju.
... Silna se vojska sprema na mene i moje Srbe. Sam sam i teko im se
mogu suprostaviti. Ja sam birao i odabrao svoju stranu, a izgleda i svoju
sudbinu. Pristao sam uz kralja Ferdinanda smatrajui da je on najbolja garancija
za sve nas, ali i za sve druge Srbe preko Save i Dunava. Morao sam otkazati
poslunost sepekom vojvodi jer on od onog to je nudio, nita nije uinio. Bio
sam mu veran i odan, to Vi i sami znate. Ja znam da Vama nije lako pruiti
meni bilo kakvu pomo, ali ja sam se uvek oslanjao na Vas pa to i sada inim.
Znate da na vas nikad neu udariti, a od Vas traim jedino da mi odgovorite jeste
li za mene ili protiv. Pismo je odmah odaslao uz nareenje da se saeka odgovor.
Dva dana kasnije znao ga je. Pismo je bilo na srpskom i pisano grofovom rukom.
... Ja nikome nisam ostao duan, niti sam ita zaboravio. Kod tebe sam
uinio i jedno i drugo. Ja na tebe neu udariti niti u dati svoju vojsku za to, ali
za tebe nisam. Ti si svojim prelaskom kod Ferdinadnda, doveo u pitanje sve ono
to je plemeniti kralj Zapolja uinio za nas Srbe. Jer poloaj Srba ne zavisi samo
od kralja ve od nas koji ih vodimo. Ti si svoje poveo u rat traei ono to ti ne
moe ispuniti. Vladar kao to je Zapolja ne moe sebi dozvoliti da ima dravu u
dravi. Ferdinand moda i moe, ali znaj da e svaka stopa te zemlje biti krvlju
natopljena. Ja na to nisam spreman. Neka ti je bog na pomoi.
Nedugo posle pisma, Jovanu javie iz Banata da vojska prelaze Mori.
Scena za veliku bitku je bila postavljena.
- 552 -
glava 20.
POSLEDNJA BITKA
CARA JOVANA

Promoter:

- 553 -
Jovanova vojska bila je tog juna 1527. rairena na irokom prostoru od

reke Tise pa do srednjeg Banata. Odredi su mogli brojati petsto do hiljadu ljudi i
tako organizovani da su u kratkom vremenu mogli krenuti u boj bez ikakvih
posebnih priprema. Oduevljenje nastalo nakon pobede nad Perenjijem teko je
bilo smanjiti, pa su stareine muku imale da zadre ljude tamo gde im je reeno.
Najgore je to je narod poeo dolaziti i donositi ponude, pa se stvarala nepotrebna
guva koja je samo smetala. I pored tog prividnog nereda Jovanovi izvidinici
krstarili su predelom iznad i ispod Moria pratei sve ta se deava. Kad je ve
bilo izvesno da je bitka neminovna, Jovan sazva svoj ratni savet.
Situacija je bila gora nego to je na prvi pogled izgledalo. Zapolja je uradio
ono to se od njega oekivalo. Pokrenuo je vojsku na njega, ali ne samo svoju,
Erdeljsku, ve i veliku vojsku iz gornje Maarske. Na Moriu je bila Cibakova
vojska za koju se znalo da je dobra i sastavljena od stalnih ratnika. ak i po
njenom ponaanju na Moriu videlo se da je vode iskusni komandanti. Nije bilo
one Perenjieve silovitosti i estine, ve se reka prelazila a poloaji su ve bili
utvreni pa nikakvo iznenaenje nije bilo mogue. Sa Istoka je stizala erdeljska
vojska koju je samo Perenji mogao predvoditi. Izvetaji su govorili da Cibak pod
svojom komandom ima najmanje 8.000, a najvie deset hiljada ratnika. Bila je
zagonetka koliko ih ima Perenji. Po svoj prilici isto toliko. Ako su te procene
tane, onda ove dve vojske po broju daleko nadmauju Jovanove snage.
Treba tui jedne pa druge, bio je jedinstven zakljuak, ali je ostalo pitanje
da li e Cibak prihvatiti bitku i da li e biti dovoljno vremena da ratuje s jednim
pa sa drugim. Hoberdanec koji je jedini od stranaca bio prisutan savetu, izloio je
stav Bea. Kralj poruuje da je Zapolja angaovao sve to je mogao i poslao na
Jovana sa ciljem da uniti njegovu vojsku. General Kacijaner1 smatra da tu
vojsku treba pokuati tui odvojeno, jer se to moe, a ako se vojska spoji, onda
nikako ne treba prihvatati frontalni rat, ve se treba povlaiti, najbolje preko reka
pa ih saekivati kad oni prelaze i tako im broj smanjivati. Kraljevska vojska kojom
on komanduje gledae da to je bre mogue u punom ratnom sastavu krene
prema Budimu i time vei deo te vojske privue na sebe. Zato predlae da se ili
udara odmah na izdvojene vojske, ili da se otee sa frontalnim udarom.
Prihvatie da je tako najbolje. Jovan naredi da se poloaj Cibakove vojske
ispita do kraja i da se sazna svaki detalj, a Ognjenovi ljudi e zai u Erdelj sve
dok ne sretnu Perenjievu vojsku i ne vide koliko je jaka. Dogovorie se da je
najbolje grupisati vojsku u tri vee formacije, a treba spreiti meanje naroda sa
vojskom jer onda pada disciplina. Na Potiskoj strani e se sve grupisati oko
Cvetka, a uz njega e biti Momilo sa svojim hajducima. Sredinu e drati
Radosav elnik, a pri njima e biti i Jovan, a Ognjen e komandovati banatskom
- 554 -
vojskom i kod njega e biti pop Vasiljko. Kad to utvrdie Jovan zatrai tiinu.
- Presvetli kralj i nadvojvoda Ferdinand, svojim ukazom meni, vaem voi i
komandantu omoguio je da meu vama proberem one najvrednije koji e u
budue nositi velike kraljevske inove. Poto je naimenovanje Radosava za
elnika ve priznato, titulu vojvoda dodeljujem Cvetku i Ognjenu, a kapetani su
od danas pop Vasiljko i Toma Sukur. Dvorodrica je i po poslu a sada i po inu
Subota Vrli, a glavni izaslanik Jovan Doli. Vi sami smislite koga bi jo od ljudi
trebalo proizvesti u neko zvanje i sve javite sekretaru Fabijanu, a onda emo
videti kada emo im to zvanje dati. Sve ovo to sam vam sada rekao potvrdie u
kraljevo ime plemeniti Hoberdanec.
Grlenjem i ljubljenjem i taj sveani in bi zavren. Jovan jo nije bio
zavrio. Svi se utiae.
- Sada nas eka bitka koja je vanija od svih koje smo ikada vodili. Do sada
su na nas kretali da nas pobede, sada idu da nas pobiju. A ako unite nas, niko
iv na ovoj teritoriji ostati nee. Vojvode moje i kapetani, videli ste ta se deavalo
u Doinoj buni kad je bio Maar protiv Maara. Krv je potocima tekla ovom
zemljom. Sad su protiv nas pravoslavnih i znajte da od vas i vaih ljudi zavisi da
li e Maari napraviti ovde krvavu Tisu. Jer nee se samo sa vama obraunati,
ve i sa svima onima koje branite i koji su ratrkani po ovim pustarama. Nee oni
samo da nas pobede, ve hoe da nas zatru. Mi imamo monog zatitnika,
moramo izdrati dok on ne stigne bez obzira koliko je vojnika sa druge strane.
Toga se najmanje plaite. Vie se bojte mene ako ne budete ratovali onako kako
ja budem naredio. to pre kupite vojsku i idite u nove tabore. Budite spremni da
udarite odmah im vam se to naredi. Vie nema izleavanja, sada znamo ta nam
je initi. Moramo biti bri od neprijatelja, jer od te brzine zavisi nam velika
pobeda. Zapamtite vi se ne borite samo za svoje gospodstvo, nego i za vasceli
srpski narod, za nau veru i nae svece. Nemojte da vas u rat vodi mrnja, ve
razum. Nemojte se poneti onom pobedom, jer e sada protiv nas biti vojska koja
se zna boriti i koja vie nikada nee praviti greke kakve su pravljenje. Uzdam se
u vau hrabrost i vetinu, u vau volju i elju da ostanemo svoji na svome. Neka
nam u tome dragi bog bude na pomoi.
I pored svih ratnih priprema Jovan nije zaboravio ono osvojeno. Od svoje
vojske od oko 13.000 boraca, dve hiljade je izdvojio da bi osigurao svoja naselja i
prelaze preko reke. Znao je da mu svaki ovek treba, ali ostaviti zalee potpuno
neosigurano, znailo je prepustiti ga na milost i nemilost i najmanjoj bandi koje
su krstarile okolinom. Poput leinara oni su pratili bitku ne da bi u njoj
uestvovali ve da bi se okoristili na drugi nain. Jovan je po prvi put razmiljao o
povlaenju. Naloio je gde mora biti 500 peaka koji e ako to bude trebalo uvati
- 555 -
odstupnicu u sluaju povlaenja prema Segedinu.

U Cibakovom tabu vladala je nervoza. Biskup Imre Cibak jedini je drao
sve konce u svojim rukama. Bolje nego iko bio je svestan opasnosti kojoj se izlae
kada je naredio da predhodnica pree Mori i pone sa utvrivanjem poloaja.
Tek onda je naredio da pree glavnina. Sa njima je preao i on. Cibakov poloaj
izgledao je udno. On je iao da napadne i kazni, a ceo poloaj je bio tako
napravljen da se pre svega brani. Tabor je postavio neposredno iznad reke na
omanjem breuljku do kojeg se reka ponekad izlivala. Mada nevisok, plato je ipak
bio dovoljan da se na njega smeste ratnici, a ostali su bili rasporeeni iza njih,
sve do reke. Moda je bilo i boljih poloaja, ali ovaj je imao jednu dodatnu
pogodnost. Reka je tu bila dosta iroka i razlivena pa se u sluaju potrebe mogla
prei na konjima. Druga posebnost poloaja bila su teretna kola. Cibak je
naredio da se postave napred a samo su mali topovi inili razmak izmeu njih.
Tako se osigurao od frontalnog napada sa prednje strane. Sa strana zatitu su
mogli pruiti njegova konjica i peadija. Odluka o postavljanju kola u odbrambeni
poloaj izazvala je unu reakciju nekih plemia. Ali Cibak je bio drugaijeg kova
od Perenjia. Ve kada je kretao na ovaj put imao je snanu vojsku od 2.000 ljudi,
uglavnom plaenika nad kojima je on imao direktnu kontrolu. Njih nije zamarao
prevelikim straarenjem, ve im je poveravao druge poslove koji su mu se inili
vaniji. Jedan od tih poslova je bila da interveniu ako doe do neposluha. Nije
raunao na svoju privlanost kao ratnika, ve na golu silu koju u svakom
trenutku moe upotrebiti. Tako je lako suzbio sve one koji su mislili drugaije i
nametnuo im svoju volju.
Tek kada je uradio sve to je mislio da mora da bi se zatitio, Imre Cibak je
poeo da razmilja o napadu. Kao to je Jovan slao svoje ljude u obilazak
njegovih poloaja, tako su i njegove uhode traile Jovanovu vojsku po pustari.
Razbijeni na irokom prostoru bili su teko uoljivi, a broj logora nikako nije
mogao saznati. Na jednom mestu su bili peaci, na drugom konjanici, na treem i
jedni i drugi. Ba zbog toga se broj Jovanove vojske u izvetajima njegovih ljudi
stalno menjao od 4 do 8 hiljada, pa se lako mogla napasti i bez Sepeana. Cibak
je samo odmahivao rukom. Bio je siguran da Jovan ima najmanje 15.000 boraca.
Nikakva ubeivanja nije primao ako su govorila suprotno. Treba saekati
sepeane i onda oprezno krenuti napred. Konano Cibak dobi pozitivan izvetaj
koji je dugo ekao. Sepeani su krenuli ! Sada je ve mogao planirati drugaije.
Bio je 10. juni.
Ne mnogo dalje od Cibaka, Jovanova vojska je zauzimala nove poloaje.
Svima se urilo. Jo nije bilo vesti o tome da se pribliavaju erdeljci pa je svaki
dan mnogo znaio. 12.juna najvei deo vojske zauzeo je poloaje. Tek su jo neki
- 556 -
peaci trebali stii, ali tu nije bilo potrebe za nervozom. No ona je Jovana sve vie
savladavala. Naredi da se vojsci da jedan dan odmora. Srpska konjica prvi put
izjaha prema Cibakovim poloajima 15. juna. Jovan zakljui da su izvetaji
njegovih izviaa bili tani. Cibak je postavio odbranu pa je konjici bilo gotovo
nemogue prii. Iz njihovog tabora nita se nije ulo dok su izdaleka obilazili oko
njih. Tek opomene radi oglasie se topovi, ali i oni odmah zamukoe. Cibak je
samo hteo da pokae da ih ima.
Jovan se sa ovakvim protivnikom jo nije susretao. Obino je onaj koji je
iao u napad razvijao svoje snage i napadao, a ovaj takvu nameru izgleda nije
imao. Jovan naredi Ognjenu da sutra pokua izmamiti Cibakovu konjicu van
utvrenja. Maari moraju biti sigurni da im nije pripremljena zaseda, pa Ognjen
mora vie rizikovati. Jo iste noi posla Ognjen deo konjice da zauzme busiju i
prikrije se, a on sutradan izjaha sa stotinak ljudi radei isto ono to je radio i
Jovan. Znao je da je Cibak suvie mudar da bi naseo na vidljive provokacije, pa
nije ni pokuavao da ga izazove. Radio je suprotno. Njegovi ljudi su delovali
maksimalno oprezno i spremni da upotrebe svoje oruje ako to bude bilo
potrebno. Moda se zato omaleni Laslo Teleki prevari i ne pitajui nikog izjahao
sa svojih 150 oklopnika iz Karcaga. Bilo je kasno da ga Cibak zaustavi jer ih je
video tek kad su njihovi oklopi zablistali ispred logora. Oklopnici iz Karcaga vaili
su za dobre borce mada velikih okraja nikada nisu imali. Plaala ih je porodica
Teleki i ve due vreme su bili zajedno. Videlo se to i po nainu na koji su
nastupali. Radoznale oi pratile su ih dok su kretali prema srpskim konjanicima.
Ognjenovi momci nastavie jahati svojim putem kao da nikoga nema na
bojitu. Po tradiciji, bili su lako obueni a svi su jahali hitre konje koje maarski
konjanici nisu mogli slediti. Tek kad Telekievi konjanici ubrzae Ognjen okrenu
svoje ljude prema njima. Delovali su u tom trenutku kao zbijena masa bez
ikakvog reda. Maari se rairie i samo im je sredina bila ojaana. Taktika je bila
jednostavna: trebalo je potpuno opkoliti Ognjenove ljude i onda bi oklopnici na
snanim konjima i dobro zatieni imali sve anse za pobedu. Mladi Teleki nije
bio ni glup ni naivan. Znao je odakle mu dolazi najvea opasnost. Bilo kakav
drugi udar sem ovog rairenog dae srpskoj konjici priliku da izbegne eoni sudar
i da ga tue po bokovima. Ovako im je bitno smanjivao mogunost manevra. Srbi
su u tom trenutku delovali neodluno i nemono. Kao to su se naglo okrenuli
prema Maarima, tako i sada videi svoj lo poloaj okrenue konje i pojahae niz
Mori. Za Telekia je to znailo pobedu. Naredi galop i oklopnici krenue za
neprijateljem. Izgledalo je da ih dostiu i iz maarskog tabora se u pobedniki
huk. Iz dina i zaklona poee izranjati neki drugi konjanici pa progonitelji
postadoe progonjeni. To se u prvom trenutku iz maarskog logora nije videlo, pa
- 557 -
naglo kolebanje Telekieve konjice izazva nedoumicu. Ali kratko je trajala. Poput
osica srpski konjanici poee skidati jednog po jednog konjanika. Tek tada Teleki
shvati da je upao u zasedu. Pokua se prestrojiti prema novom neprijatelju, ali
Ognjenovi ljudi koji su dobro pratili sve to se iza njih deava odmah promenie
pravac kretanja. Sada ve ratrkane pratioce lako poobarae na zemlju i jurnue
prema Telekiu. Bitka je trajala tek pola sata a u maarski logor se povratilo tek
pedesetak konjanika. Meu onima koji su ostali na poljani bio je i Laslo Teleki.
Ognjen zadovoljan stie da izvesti Jovana o pobedi. Zatee ga namrtenog.
Sepeani su udaljeni nekoliko dana, treba naterati Cibaka na borbu. A kako, to
niko nije znao. Svako je imao svoj predlog, ali ako Cibak ne bude hteo, teko da
se ita moe ostvariti. Frontalni napad na dobro utvren poloaj jedino nije
dolazio u obzir. Sutra kreemo odlui Jovan, nadajui se da e se maarski
biskup ipak odluiti za bitku pre nego to stigne Perenji.
Srbi su tri dana prilazili Cibakovim poloajima, dok su konjica i peadija
neprekidno izazivala Cibaka. Deo snaga Jovan je drao u rezervi ne prikazujui
ih. Jovanova peadija je i za oklopnike bila spremna, mada su duga koplja bila u
travi spremna da se upotrebe tek kad konjica krene na njih. Jedina Jovanova
dilema bila je da li se moe udariti na logor iz pravca du reke. Namerno tamo
nije slao vee grupe ljudi da Maari ne bi pojaavali odbranu na tom delu. Na
kraju zakljui da dok god ne izvue konjicu na otvoreno, napad du Moria ne bi
dao nikakav rezultat. Tri dana su trajala ta ogledavanja, peadija je u jedan mah
bila krenula na barijere, ali ih je Jovan morao povui. Srbi su ve penili od
nemonog besa i Jovan je imao muke da ljude zadri od direktnog udara na
barijeru. Na kraju je morao popustiti. Bio je svestan da e samo zbog proboja, u
grob poslati tri hiljade peaka. Dalje ni on nije smeo ekati. Uvee 20. juna
Hoberdanec mu iznese svoj predlog. Treba narediti povlaenje vojske prema Tisi.
Neka je glavnina pree, a deo pokretnih odreda neka ostane na banatskoj strani i
napada im im se ukae prilika. Njegov predlog glatko bi odbijen, mada mu Jovan
morade priznati razumnost. Ako sutra ne uspemo da ih namamimo na borbu,
ponovo emo o ovome raspravljati i time zavri savetovanje. Cele te noi Jovan se
Bogu molio da mu da mudrost i pomogne u bici.
Ujutro osvanu prelep sunan dan. Bitka se oseala u vazduhu. Na
maarskoj strani nita se nije deavalo, tek pramenovi dima koji su se dizali sa
ognjita. Odjednom iz tabora poe izjahivati maarska konjica. Pod sunevim
zracima njihovi oklopi presijavali su se i bljetali, ulivajui strahopotovanje. Dok
su se konjanici lagano irili, iza njih se postrojavala peadija. Ceo srpski logor
odmah je bio na nogama. Pruen u duinu od dva kilometra, logor oivi
odjednom, a da mnogi nisu ni mogli videti Maare. Kao da je vetar preneo vest o
- 558 -
skoranjoj bici. Jovan je bio siguran da se sada maarska konjica nee previe
iriti ve e udarati pesnicom trudei se da tim udarom nanese Jovanu to
bolniji udar. Peaci e ih pratiti i tititi bokove i lea. Zato konjica nee hitati
predaleko ve e ii u galop samo da bi snaga njenog udara dobila na jaini. Sve
je to Jovanu odgovaralo, sem Sepeana. Jo uvek mu njegovi nisu javili gde se
nalazi Perenjijeva vojska a on se iskreno nadao da je dovoljno udaljena da
peadija ne moe stii u bitku. Vremena za razmiljanje sada nije bilo. Jo
jednom samo upozori Ognjena da pop Vasiljko udari u logor niz Mori tek kad
bitka uzme maha.
Maarska konjica je nastupala tako da je peadija moe pratiti, kad usledi
prvi napad. Srpska konjica jurnu prema Maarskoj jedva im dajui vremena da
se okrenu. Naizgled bez ikakvog reda juriali su na svojim hitrim konjima udarali,
povlaili se jedino vodei rauna o tome da se dublje ne uvuku u maarske
redove. Radosav tek onda udari s ela, a Jovan krenu sa svojim konjanicima sa
druge strane. Jovan je imao oko etiri hiljade konjanika, neto vie nego Cibak i
to brzo stvori privid da Srbi dominiraju. Maari su se meutim odlino branili, a
jedan njihov prodor nanese ozbiljne gubitke Cvetku kome je peadija zasmetala u
manevrisanju. Tek kad pristie srpska peadija pritisak na Cvetka se malo smanji
i njegovi konjanici ponovo dobie zalet. Deo peadije bio je usmeren na maarske
oklopnike i to se pokaza kao dobro. Na drugoj strani, pop Vasiljko je sa petsto
svojih ljudi uleteo u maarski logor. Nemajui kuda, Maari prihvatie borbu.
Sada su im ona kola i barijere bile prepreke koje su im branile odstupnicu, a
Vasiljkovi ljudi su tako udarali da nisu imali mogunost ii ka Moriu. Da su se
mogli povui klanja bi sigurno bilo manje, ovako su se borili za ivot nemajui ta
izgubiti.
Na bojitu, srpska peadija direktno se borila sa maarskom, ali je najvei
efekat postizala peadija u borbi sa oklopnicima. Bitno su olakavali posao
konjici koja je dobila prostor i mogunost napada na neprijatelja koji se branio od
dve opasnosti. Sa oklopnicima stradali su i njihovi konji, jer za peaka najvanije
je bilo onesposobiti konja, ostalo je onda bilo lako. Od tri hiljade konjanika koliko
ih je izalo na bojite ostala ih je tek treina. Sve sigurnije, srpska peadija je
poela potiskivati maarsku, a deo vojske se ve okrenuo prema reci. Tamo su ih
ekali Vasiljkovi ratnici. Bitka je bila odluena. Biskup Cibak se jo jedino mogao
udu nadati, ali nije ni pomiljao da napusti bojite.
U tom za Maare sumornom trenutku oglasi se rog i preko Moria poee
pristizati konjanici iz Sepea. Kako su dolazili tako su se ubacivali u bitku a prva
na udaru im je bila ve umorna srpska peadija. Jovan jedva da je primetio
dolazak sveih snaga. Zanet bitkom traio je da se Maari pritisnu to je vie
- 559 -
mogue. Tek kad oseti veliko kolebanje napred saznade da su poele pristizati
svee sepeke snage. Bez razmiljanja povue deo konjanika na tu stranu, ali se
teko probijao. Jedva se nekako izvue na desnu stranu pa onda krenu uzvodno.
Ipak nije mogao videti da preko reke prelazi sepeka konjica, ali sada ve i
peadija. Klanje je trajalo skoro tri sata. Konjica i peadija iz Sepea kao da je
osetila da se bitka lomi, navaljivala je svom snagom, gonjena od Perenjia. Stopu
po stopu lomili su otpor Srba. Jovan shvati ta se deava. Osvrnu se na sve
strane, ali spasa nije bilo. Dreknu jednom od momaka da javi povlaenje, a on sa
grupom ratnika primi jedan silovit udar sepeana. Perenji u jednom trenutku
ugleda Jovana na elu grupice svojih konjanika, pa naglo povue veliki odred
nadesno, to dade priliku delu srpske peadije da se povue. Maarski peaci na
smrt umorni popadae po zemlji, nemoni da bilo koga gone. Onog trenutka kad
Perenji krenu na Jovana, Cvetko oseti opasnost i jurnu u pomo. Mada im nije
odgovarala borba prsa u prsa, konjanici se dobro pokazae protiv oklopa, ali ve
premoreni od bitke, poee poputati. Perenji ipak nije stigao do Jovana, ali neki
njegovi ljudi jesu. Cvetko jedva proe spoljni krug koji je okruivao Jovana, pa se
svi zajedno probie i okrenue niz Mori. Niko ih nije pratio. Bitka je bila
zavrena.
Uvee tog istog dana, dok se vojska polako prikupljala Jovan je sedeo
odvojen od svih, nemoan da se pokrene. Shvatao je da je izgubio bitku, znao je i
zato, ali nikako mu nije bilo jasno da ga je Bog ostavio. A trebalo mu je jo samo
sat vremena. Tiho se u sebi molio traei u svom ponaanju krivicu za ovu
stranu boju kaznu. U tom nekom krvavom spokoju posle bitke, ljudima kao da
nije bilo vano ima li ili nema potere i ta e biti kasnije. Jedino je delovao Tomo
Sukur. Mada i sam na smrt umoran, sa ljudima koji su mu od umora padali na
zemlju, organizovao je mali kordon oko Jovana ne dozvoljavajui nikom da mu
prie. Kad Radosav krenu ka njemu, Tomo ga zaustavi time da ga je sad bolje
pustiti nego uznemiravati. elnik to sa razumevanjem primi. Kad pade mrak,
samo je Tomo Sukur znao gde je Jovan.Jedva ujno je govorio molitvu bogu ... O
Gospode moj i Tvore, koji ne eli smrt greniku nego da se obrati i iv bude, daj
obraenje i meni bednom i nedostojnom, otmi me iz eljusti pogubne zmije koja je
zinula da me proguta i svede iva u pakao. O, Gospode moj, uteho moja, koji si se
radi mene kukavnog obukao u trono telo, iupaj me iz bede i podaj utehu dui
mojoj jadnoj. Usadi u srce moje da tvorim zapovesti Tvoje, i da napustim dela zla i
dobijem blaenstva Tvoja, jer se u Tebe uzdam, Gospode spasi me. A onda je
posle bezbroj molitvi
nepokretno u tiini budan spavao sanjajui jo jednom
bitku i stotine onih koji se nikad nee vratiti sa bojita. Ujutro ga Tomo nae na
istom mestu, ali sklupanog. Oi su mu bile zaklopljene, ali je disanje bilo
- 560 -
ravnomerno. Ve htede da se udalji kad Jovan otvori oi. Svi koji mogu da idu
neka se spreme za pokret. Zna gde trebamo stii. Na logoritu su ostali samo
oni koji treba da upute naknadno pristigle. Celo pre podne tuna kolona vukla se
pustarom, dok konano u rano popodne, ne dobie zapovest da stanu. Ljudi
polegoe pod drvee, a neki se potrbuke dovukoe do reke. Oni koji su ostali da
brane odstupnicu, priskoie u pomo. Jovan ponovo ne htede primiti nikoga.
Poput ranjenog kurjaka sklonio se u stranu liui rane na srcu u jadnoj nadi da
e zaceliti.
Ujutro po obiaju ustade rano. Tomo Sukur se obradova kad vide da prilazi
ognjitu. Odmah mu prie. Jovan mu naredi da zovne sve komandante pa se
zajedno sa njima povue na stranu. Svi jo uvek nisu znali brojno stanje svojih
jedinica, ali se lako moglo ustanoviti da su gubici meu peadijom golemi, a
meu konjanicima puno manji nego to je Jovan mislio. Jo se svi peaci nisu
vratili u logore, ali po onome koliko ih je ovde pristiglo, teko da ih je preivelo
vie od dve hiljade. Od etiri hiljade konjanika u logoru ih je ve sada bilo preko
2500 a sigurno ih jo sto - dvesto luta pustarom. A njihove snage upita neko.
Sloie se da maarske konjice vie nema. Od onog to su imali Perenji i Cibak
moda je ostalo sve ukupno 1000 konjanika. I njihova peadija je teko stradala,
ali ih je moralo ostati vie nego Jovanovih.
Dok su se presabirali, jedan od Tominih momaka apnu mu neto na uho.
- Hoberdanec hoe da prie.
- Neka saeka da se najpre mi meusobno dogovorimo pa emo ga primiti.
Nakon dobra dva sata, zavrie dogovor. Niko od njih nije kukao niti
proklinjao dan kad su uli u bitku. Pokuali su gurnuti tugu na stranu i sabrati
se, jer ovo je tek poetak. Svaki od ljudi koji su sedeli oko Jovana izgubio je na
Moriu nekog svog bliskog. Tako je sudbina htela a vremena za plakanje nije bilo.
Jovan naredi da vojska lagano kree ka Kanjikoj skeli i da pree na drugu
obalu. Tamo neka ranjenici vidaju rane, a hrane e biti dovoljno za celu vojsku.
Manji odred posla prema Segedinu da motri glavni put i grad. Kad Hoberdanec
konano prie, Jovana zatee samog. Iznenadi ga promena koju je primetio na
Jovanovom licu. Kao da je u protekla dva dana preiveo neku teku bolest i sada
ju je tek privremeno zaustavio. Gledao je u Hobrerdaneca ali u oima mu nije bilo
ni sjaja ni radoznalosti. Hoberdanecu se uini kao da nita ne vidi. utke sede
pored njega, a sva njegova reitost kao da je ostala negde iza. Jovan mu pomoe.
- Jesi li izvestio kralja o bici- Hoberdanec to potvrdi glavom. - Izvesti me ta
e on da kae.
- To ti odmah mogu rei. Kralj ostaje pri svemu onome to je tebi obeao i
ta je o tebi govorio. Tu se nita nije promenilo. Ima njegovu punu podrku.
- 561 -
- Jedino to me progone due onih koji se vie nee vratiti...

Vika u logoru za trenutak prekinu razgovor. Sa oznojenog konja sjaha pop
Vasiljko i videi Jovana krenu pravo ka njemu. Jovan ga od sree poljubi. iv si.
iv odgovori zadovoljno nekadanji svetenik. Ukratko ispria Jovanu da su u
onom silnom meteu nastalom kad je ugarska peadija prela Mori, njegovi
momci ve bili doterali Cibakovu peadiju do kola, ali su se onda pod borbom
morali povlaiti. Imali su tu sreu da je peadija krenula uzbrdo pa su tako doli
do malo daha. Ubrzo je pala komanda za povlaenje a na njih kao da se
zaboravilo. Izvukli su se, saekali da padne mrak, zaobili ratite u irokom
krugu i eto ih tu na pola dana odatle. Skoro plaei se Jovan upita koliko je ljudi
doveo. Polovinu kratko e Vasiljko, a kako je krenulo uplaio sam se da nas ni
za seme nee ostati. Jovan mu naloi da alje ljude prema Tisi da ih tamo
odmori i nahrani. Ostalo e ve saznati. Tek kad Vasiljko ode da se pobrine za
hranu i smetaj svojih ljudi, Hoberdanec malo osokoljen Jovanovom ivou
nastavi priu od malo as.
- Ne sme sada popustiti. Moda na Moriu nisi pobedio ali nisi ni izgubio.
Vidi da nema nikog ko bi te gonio, a tvoji ljudi priaju da je na Moriu bilo
neprijateljske krvi do kolena.
- Ali i nae...
- Jo nikada nije bilo rata a da nije bilo rtava sa obe strane. Ti si sve
zadivio svojom hrabrou a tvoji ljudi su se borili kao vukovi. Da nije naila
erdeljska vojska niko se od njih ne bi spasao. Verujem da ih sada ima tek toliko
da mogu mrtve da pokopaju i odvuku se do svoga kralja.
Hoberdanec je priao a Jovan sluao. Znao je da od kralja jo nikakvu
poruku nije mogao dobiti, ali je tako uverljivo govorio o kraljevim porukama da
je Jovan poeo u njih verovati. Kao da mu je ono mrtvilo iz srca poelo nestajati.
Hoberdanec je otkrio jo jednu Jovanovu slabost. Kad god je mogao govorio je o
Jovanovoj odgovornosti prema narodu i njemu kao voi. ta e taj narod bez
njega ako se on sada povue ili ga ne daj boe uhvate crne misli. I pomoglo je!
Nakon tog podueg razgovora sa maarskim plemiem, Jovan se osetno
trgao. Ponovo ga je sve poelo interesovati, ponovo je krenuo meu borce. Nita
od svoje velike popularnosti nije izgubio. Samo je jo dobio na slavi jer se o
njegovom junatvu u boju poela stvarati legenda. Brzo kao da bitke nije ni bilo,
vojska se poe oporavljati, a sa njom i njen voa.
Cibak i Perenji su u to vreme referisali Zapolji o svojoj velikoj pobedi. Ona
trenutna euforija koja se kod Zapolje bila pojavila kada su mu javili vest da su do
nogu potukli Crnojevia, brzo je splasnula. Sada je sa dvojicom svojih voa
razgovarao trezveno. Euforinog Perenjija odmah je smirio traei od njega brojke.
- 562 -
A one su ak i za oduevljenog erdeljskog vojvodu bile porazne. Od 15.000 ljudi

koliko ih je uestvovalo u pohodu na Nigera, borbeno sposobno je bila tek
treina, a od velike konjice ostao je jo samo deli. Peadija se jo nekako moe
namaknuti, ali teko je za kratko vreme stvoriti novu konjicu. Zapoljin nalog je
bio da se redovi to pre popune, a ranjeni im se oporave da se vrate u vojsku.
Za dve nedelje ponovo morate imati 10.000 boraca i bar 2.000 konjanika. Niko
ne zna ta onaj tamo sprema. Perenji i Cibak zaboravie da su Jovana potpuno
unitili i poee praviti svoje kombinacije. No Cibak je imao jo jednu vest za
svog kralja.
- Prema onom to znam iz crkvenih krugova, cela Torontalska upanija je
na nogama. Svi hitaju kao ludi lanom caru, kao da je on nas pobedio a ne mi
njega. Sve mi to lii na bunu. Plaim se da ne bude gore nego to je sada.
Svetenici javljaju da je sve u meteu i pokretu, niko vie nikog ne slua, ak su i
Maari poeli okretati glave jer ne ele da plaaju a da Srbi budu osloboeni
plaanja. Strano se preti Perenjiju a ovih nekoliko dana valjda svi viu da e na
Erdelj.
- Samo neka dou - zarea Perenji - krvavo emo ih doekati.
Zapolja i pored pobede vie u nita nije bio siguran. Georgius je utao i
neto piskarao po hartiji. Jo su mu bila svea seanja na Dou i njegovu bunu
kad je narodni bes valjao i sve ruio pred sobom. Verovao je da sada situacija nije
takva jer je Jovan bio na drugoj strani, ali ipak...
- Neka vojska ostane u Sarvau. Biskup e se potrduditi da se to pre
oporavi a ja u naloiti da se prikupljaju novi vojnici. Ti uzmi odred konjanika i
jai u Erdelj. Podigni tamo uzbunu i organizuj plemstvo. Ako Jovan krene tamo
da budu spremni da ga doekaju. Sa sobom e poneti moje pismo. Svojoj vojsci
u Sarvau izdaj nareenje da u svemu imaju da sluaju biskupa dok se ti ne
vrati iz Erdelja.
Dva sata kasnije obojica sa pratnjom odjahae. Cibak da ostane i
organizuje vojsku, a Perenji da sa odredom konjanika produi prema Erdelju. Sa
njima ode i kraljev glasnik torontalskom upanu da organizuje sve to ima i
sprei pobunu. No najvie mu je savetovao da obeava i umiri narod jer vojska
sada treba za druge potrebe a ne da gasi bunu. Sa Srbima treba isto kao i sa
Maarima a posebno se uvati toga da vojska izazove incident jer sad i mala
iskrica moe stvoriti golemu nevolju.
Tek kada je reio problem sa svojim vojskovoama, Zapolja odlui da primi
odavno prijavljenog francuskog poslanika Rinkona i papskog konzula kardinala i
barona Burgia. Francuz mu se po niemu nije dopadao, ali jedan drugom su
trebali. Nain na koji se Francuz ponaao i omalovaavao sve Maarsko ilo mu je
- 563 -
na ivce, ali je cilj zbog kojeg je bio u Budimu bio vaan. Baron je bio od druge
fele raspusan i sklon slatkom ivotu ali veoma paljiv i otrouman posmatra
kojeg ni na koji nain nije uspeo pridobiti. To mu je i osiguravalo poslaniku
dugovenost.
Francuz ue i po trei put mu izjavi estitku za veliku pobedu njegove
vojske protiv nevernih podanika. Ponovo pohvali i Zapoljinu milosrdnost prema
protivniku, stalno naglaavajui da to danas jesu protivnici, a sutra ve ne
moraju biti. Veliki vladari kao na primer Francuski, lako od svojih protivnika
naprave velike prijatelje. Nakon dugog uvoda ponudi Zapolji savez u ime svog
kralja. Zapolja bi trebalo da sa 50 hiljada ljudi udari na Ferdinanda iz Ugarske, a
francuski kralj koji ima ambicije prema Italji, udarie sa severa. No umesto zlata
nudio je samo majstore za pravljenje topova. Na kraju se ponudi da bude
posrednik izmedju arnojevia i Zapolje jer to je loza koju su priznavali i
napuljski kraljevi. Francuz je bio toliko naporan da ga Zapolja zamoli da sutra
ponovo doe u audijenciju i da e on do tada o svemu razmisliti. Baron Burgio se
ponaao sasvim drugaije. On precizne instrukcije nije imao, ali je razlono
izvlaio zakljuak da je u interesu svih da se smanji pritisak ortodoksa na ovim
prostorima i da sada ne treba stati. Moda ova pobeda i nije velika koliko se
odmah inilo, ali su snage tog izmatika sigurno znatno oslabljene i to treba
pametno iskoristiti. Svoj stav o ovome on je ve preneo Cibaku koji se sa njima u
potpunosti sloio.
Kad izaoe, Zapolja glasno uzdahnu. Proao je jo jedan posao kojeg je
svakodnevno morao raditi, a da u tome ni malo nije uivao. Ovo poslednje ga je
dotuklo i jedva je ekao da se moe raskomotiti i popiti malo vina. Jedino
Georgijusu naredi da za pola sata ponovo bude kod njega. Nakon pola sata pitao
ga je ta misli.
- Francuz nudi savez koji treba i nama i njima. Moda nama vie. Treba o
tome dobro razmisliti jer ovako i onako, mi se moramo susresti sa Ferdinandom.
Bolje je za to imati saveznika pa ma kakav on bio, nego biti bez njega. A moda
neto zlata moe dobiti od njega jer ga ima vie nego mi. to se tie barona, on je
samo za to da unitimo Crnog Jovana, ali protiv Ferdinanda se ne izjanjava i tu
na nikakvu podrku ne moemo raunati.
Georgius je bio ubeen da Rinkon kod Jovana nita ne bi uradio i zato ga
ka njemu ne treba ni slati. Pomenu da je Jovan za Rinkona ve rekao da je
kuvana aba koja zna da govori.Zapolja se od srca nasmeja.
- Zna li Rinkon za to. - kad dobi negativan odgovor, osmeh mu postade jo
iri. - Sad e znati. Ja u mu preneti ta Crnojevi misli o prijateljstvu Francuza i
o njemu lino.
- 564 -
Georgius je imao drugi predlog.

- Treba poslati nekog kome on veruje, ili bar moe da veruje, a da opet bude
dovoljno velik da ga njegovim dolaskom ne umanjimo. Teko da bi i jedan
erdeljski plemi neto mogao napraviti jer su oduvek sa njim na ratnoj nozi. Ne
znam koliko bi odgovarao tutor protectorque regni Sclavoniae ? Dokazao je da sve
moe. Moe li uiniti neto kod Srba. - Mislio je na Krstu Frankopana. Samo pet
meseci ranije Krsto i zagrebaki biskup imon Erdei organizovali su hrvatsko
plemstvo koje je za kralja izabralo Zapolju. Ve time je postao Zapoljin ovek od
poverenja.
- Koliko e traiti za uslugu ?
- Kad bih bio siguran da e uspeti, obeao bih mu svata. Ako treba dau
Sinj njegovoj Apoloniji1, ali tek kad Jovan doe ovde da mi se pokloni.
Georgiusa je interesovalo koliko je gospodar spreman da ide daleko u
ponudama arnojeviu.
- Dau mu titulu i potvrditi sve zemlje kako je traio. Sve poreze plaae u
naturi a bie direktno podreen meni i nikom drugom. Od njega samo traim
apsolutnu vernost i odanost.
- Otkud takva promena gospodaru. Do jue za ovo niste hteli ni da ujete a
sada posle poraza spremni ste da ga proizvedete za grofa.
Zapolja je bio razloan.
- Reu ti zato. On je jednu bitku izgubio sluajui Ferdinandove savete da
po svaku cenu sprei spajanje moje dve vojske. Perenji i Cibak uhvatili su ga
sluajno u makaze i potukli, a on kao da iz te bitke izlazi jai nego to je bio.
Umesto da narod bei od njega, oni diu bunu i idu ka njemu. Nikad on vie ni
jednu bitku ovako nee izgubiti. Moe biti samo jai. Sada on to jo ni sam ne
zna, zato sa njim treba sada razgovarati i traiti da se na krst zakune. Ja u svoje
ispuniti a ako se i jedan od plemia usprotivi, poslau Jovana na njega. Zastade
tek za tren. - Mislim da bi Frankopan ipak najbolje obavio taj posao. On zna
pregovarati i zna ubediti, a junak je.
Georgius samo slee ramenima. Ve sutradan detalji ovog razgovora doprli
su na mistian nain do engleskog poslanika Valopa, pa su nakon psovki
upuenih prevrtljivom Francuzu prosleeni na jug Jovanu Crnojeviu. Da je
znao ta je kralj rekao Rinkonu njegova ljutnja bi bila znatno manja, a da je
mogao videti reakciju Francuza, istinski bi uivao.
Drugi kralj, Ferdinand razmiljao je takoe o Jovanu. On je meutim, imao
tane podatke o posledicama bitke na Moriu. Mada prve vesti nisu tako izgledale
Jovan je imao velike gubitke. Ferdinanda oni nisu previe plaili. Bio je siguran
da e Jovan za kratko vreme popuniti svoje redove ako bude hteo. Vie ga je
- 565 -
zabrinjavala Jovanova natmurenost i zatvorenost. Zato je za samo nedelju dana

poslao tri poruke od toga jednu Jovanu a dve Hoberdanecu, sve sa ciljem da se
Crnojevi izvue iz mrtvila u kojem se nalazio. Njega su posebno ohrabrile vesti
koje je dobio iz Ugarske da je dve treine maarske konjice izbaeno iz stroja.
Znao je da Zapolji nee biti lako da ponovo popuni vojsku, a radio ta god eli,
bar pet hiljada ljudi e mu nedostajati. Bez obzira na rezultat bitke Ferdinand je
ve bio veliki pobednik. Odavno je ve izdao nareenje svojim generalima da
pripremaju vojsku i budu spremni za pohod na Ugarsku. Po njegovoj raunici
trebalo mu je za to mesec dana, ali je traio od generala da to vreme to je vie
mogue skrate. Jovanu je 7.jula izmeu ostalog pisao o tome, nalaui mu da im
konsoliduje vojsku krene na sever prema Budimu pravcem preko Kikunmaje,
Kekemeta i Dabasa. Ujedno mu alje i kesu sa zlatnicima da rei ono to mu je
najpree.
Sve to se u tih poslednjih dana juna i prvih desetak dana jula dogaalo,
ve je liilo na rat Zapolje i Ferdinanda, koji se doista nije vodio na bojitu, ali mu
je u najmanju ruku predhodio. Razgovor Zapolje i Georgiusa o tome da e Jovanu
biti preko posebnog poslanika ponueni posebni uslovi da se vrati Zapolji, stigao
je brzo do Jovana a onda odmah i do Hoberdaneca. Ovom poslednjem sve je do
detalja izloio sekretar Fabijan. Jo istog dana, specijalna poruka je bila upuena
Ferdinandu u Be, a ovaj je im je poruku primio odmah odgovorio i kurira vratio
nazad Hoberdanecu. Kralj je bio iskreno zabrinut zbog promene Zapoljine politike
prema Jovanu i po prvi put od kada je uo za njega morao mu odati priznanje za
mudrost. Nije jedino bilo mudro to to je informacija iscurila. Kralj je jo jednom
upozorio Hoberdanca da mora stalno biti uz Jovana, dati mu moral i pomoi da
prebrodi krizu, a bilo bi dobro ako ikako moe da sprei Zapoljine emisare da
dopru do Jovana. Ako to po nesrei bude Krsto Frankopan, onda ga on ne moe
zaustaviti, ali moe srozati njegov ugled u Jovanovim oima. Neka Hoberdanec u
tome trai pomo iz Jovanove okoline i neka se ne boji da to nee biti plaeno jer
je on (kralj) ve sada spreman da po potrebi poalje novce za tu namenu. On e
se potruditi da opremi to pre vojsku i krene na Ugarsku pa tako emisarima nee
biti lako dostii Jovana. Ferdinand je 16. jula najpre odrao ratni savet a nakon
toga primao poslanike i na kraju svog blagajnika. Tek kada je sa svima njima
zavrio izdiktira pismo za Jovana Crnojevia. Kralj je pisao:
Nikad se u istoriji moje zemlje i kraljevanja itave nae porodice nije desilo
da najhrabriji mukarac i najbolji voa bude druge vere i drugog porekla od
naeg. Zato nam je neophodna tvoja pomo da zemlju spasemo od propasti kako
bi u njoj bez opasnosti i uz dobrobit mogao iveti sav na narod. Ti kao na
najbolji vojnik mora uestvovati u zajednikoj borbi protiv mrskog nam
- 566 -
neprijatelja i turskog podanika. Povedi sve svoje slobodne ljude koji e za uee
u ovom pohodu biti estito plaeni i kreni na sever, meni u susret. Moja silna
vojska kree iz Bea 20.jula a tada kreni prema Budimu i ti. Dri se onog puta
kojeg smo ve utvrdili.
Ferdinand dalje objanjava kojim putem Jovan treba da ide prema Budimu
i kako e i na koji nain odravati kontakt. A za sve to mu ne bude bilo jasno
neka se obrati Hoberdanecu koji e preko kurira direktno kontaktirati sa njim.
Kralj mu posebno skree panju na ajkaa Itvana Revaia ije se ajke nalaze
pored Bodroga i koji je spreman da poveze Jovanove ljude i opremu. Dalje
nastavlja:
Za mene je posebno vano da se moja ruka prui to dalje po Maarskoj i
da bude prepoznatljiva po blagosti i dareljivosti. Zato kada bude prolazio kroz
sve te krajeve zauzimaj ih u moje ime i budi milostiv prema svima onima koji me
potuju, obziran prema onima koji ne diu ruku sa orujem, pomirljiv sa
bundijama a odluan sa onim koji te budu napadali. Hteli bi da u tim za nas
novim krajevima, ostavimo istinski utisak nae moi i nae milostivosti.
Hoberdanec je pismo doneo Jovanu 20. jula, upravo na dan kada je
Ferdinand kretao na put prema Budimu sa celom svojom svitom. Kad mu Fabijan
rastumai pismo zatrai da ga jo jednom proita, nata se Hoberdanec potrudi
da to uini. Jovan je bio zadovoljan. Jo istog dana sazva svoje stareine, ali bez
prisustva Hoberdaneca. Maarski plemi se po prvi put osetio izolovanim i to mu
nije bilo pravo.
Kad se savet zavri Jovan ga pozva k sebi. Pored njega je bio samo Radosav
elnik. Saopti mu ono to su odluili i da to moe preneti velikom kralju
Ferdinandu. Naredio je da sva vojska krene prema Segedinu gde e biti
okupljanje svih odreda. Smestie se u okolini grada i po onim kuama gde nikoga
nema. Odmah e proglasiti da grad zauzima u ime kralja Ferdinanda a kljueve
tvrave predae tamo zvanino Hoberdanecu. Kad krenu na sever ostavie celu
posadu u Segedinu kako bi mogla odbraniti grad od bilo kojeg neprijatelja.
Posade ostaju i na svim prelazima preko Tise, kao i po novim selima po pustari.
Sva vojska e ii pravcem preko Kekemeta, ali zahvatajui irok pojas i u svim
naseljima kroz koja budu prolazili bie proglaena vlast Ferdinanda i ostavljena
posada u zavisnosti od veliine naselja. Rauna da e do Budima stii sa 2500
konjanika, dok e ostale snage ostati rasporeene po Maarskoj. Zbog svega toga
nee koristiti Revaieve ajke, a o tome e ga obavestiti glasnikom.
- Mene ste zaobili kod savetovanja ? - Ne bez prebacivanja primeti
Hoberdanec.
- Mi jo uvek liemo rane poput kurjaka, svi smo preki i otri, a opet svako
- 567 -
od nas zna kakav je onaj drugi. Da je sa nama bio bilo ko, pa makar i veliki
prijatelj kao to ste vi, moda bi ljudi menjali narav to nije dobro, ili bi postajali
jo otriji, to je jo gore. Ovako vam prenosim ono to je bilo i kako je bilo. Vi to
uobliite i aljite Ferdinandu, a ja u postupiti tano ovako kao to sam rekao.
Jo istog dana Jovan krenu sa jednim odredom prema Segedinu. im stie
smesti se u ve oronuloj gazda Itvanovoj kui. Neki odredi su ve bili stigli u
grad, a drugu su se oekivali narednih dana. Segedin zamuknu. Jovan naredi
svojim vojvodama da spree bilo kakvo nasilje nad stanovnitvom i da stalno
budu meu svojom vojskom. Na kraju odlui da u Segedinu kao glavnog ostavi
Subotu Vrlia. Ve 21. jula Jovan uparaen, predade kljueve tvrave
Hoberdanecu i proglasi Segedin Ferdinandovim gradom. Sve to obavie pred
gazda Ivanovom esmom. Hoberdanec odmah u ime kralja kljueve prosledi
Suboti Vrliu.
Hoberdanec je bio zadovoljan. Iste veeri odnekud donese veliku bavu
vina otvori je pa podeli vojvodama a tek neto ostavi za Jovana i sebe.
- Nema bolje vojske od ove tvoje - konstatovao je ve razgaljeni Hoberdanec.
- Po svemu su dobri. Da ih kralj vidi ne bi mogao da veruje da neka vojska tako
dobro obavlja svoj posao a da ih ne vodi nikakav general niti onaj koji je uio
vojne kole. A tek kad vidi tvoju konjicu, onda e rei da sam u pravu za sve to
sam o njoj pisao.
Jovan je bio zadovoljan. U Segedinu se ve prikupljala peadija, a sva
konjica je ve bila rasporeena po gradu. Za nekoliko dana krenue ka
Ferdinandu. Hoberdanec se slagao sa tim. Procenjivao je da e Ferdinand biti pod
Budimom najranije pri kraju meseca, a Jovanu je sa njegovom konjicom trebalo
do tamo dva- tri dana laganog kasa. Jedino se ne sme kasniti, jer neprijatelj
deluje.
- Nita ti ne brine ve sedi i uivaju u vinu. Od danas etvrtog dana
kreemo na sever, a kako peadija bude dolazila tako e nakon kraeg odmora
kretati napred i bez nas. A mi emo se malo odmoriti zajedno sa onim koji ostaju.
Da je znao ta mu se sprema, Jovan verovatno ne bi odustao od Segedin,
ali bi bio oprezniji i on i njegovi ljudi. Zavera se poela pripremati dok jo nije ni
stigao u grad. Nakon povratka iz Budima od Zapolje, Perenji hitno posla svog
izaslanika Tereku u Sabatku. Bez obzira na to to su bili na razliitim stranama,
vezivala ih je mrnja prema istom oveku. Poruivao mu je da nae ljude koji su
spremni ubiti Jovana a on e sam dati 1000 dukata ako to urade. Bez obzira na
kojoj smo strani, svima nama e biti lake kad tog paganina vie ne bude meu
nama. Ako Terek prihvati neka mu to dojavi a on e sa svoje strane uiniti sve
to treba da se to uradi. Terek odmah prihvati pismo veoma ozbiljno i zadra
- 568 -
kurira dok ne vidi ta e. Ceo dan razgovarao je sa svojim poverljivim ljudima,

traei nain da se priblii Jovanu, ali svi takvi pokuaji padali su u vodu. Ni
narednih dana nita im pametno nije padalo na pamet. Znao je da se Jovanu nije
moglo prii, a napad sa veim odredom je bio nemogu jer je za njega bio suvie
jak. Tek kad zapoe pria o tome kuda e Jovan dalje, neko se seti da e
verovatno do Segedina. Terek sinu. Postojao je nain, ali je za to trebao pogodan
ovek. Naoe i njega. Zvao se Sebastijan Vid, utljiv turoban ovek koji je za
Tereka obavljao mnoge poslove koje niko drugi ne bi. Godinama se sluio noem,
a onda se dokopao puke i sa njom se pokazao kao veliki majstor. Izgledalo je kao
da nikada ne razmilja. Radio je ono to mu je Terek rekao. Takav je bio i sada
kad ga je Terek pozvao sebi.
- Na koliko moe pogoditi oveka u srce a da pogodi sigurno.
- Na 100 koraka, a ako stoji potpuno mirno onda na 120.
- Jednog treba ubiti. Mog zakletog neprijatelja. Ako to uradi dobie 100
dukata, ali ako te uhvate ne sme rei ko te je poslao. Ja u te otkupiti.
Vid klimnu glavom kao da je to najnormalnije. Nije ni upitao koga to treba
ubiti. Gospodar e mu to ve rei kad bude bilo potrebno. A ako i ne kae nije to
njegova briga. Kad Vid izae Terek zadovoljno protrlja ruke i posla kurira u Erdelj
sa zahtevom da pola zlatnika Perenji alje odmah, a drugu polovinu neka da kad
Crnojevia vie ne bude. Bio je siguran da e Crnojevi bar nekoliko dana boraviti
u Segedinu, jer ga je Ferdinand pozvao da mu se pridrui u pohodu na Zapolju.
Odsee kao to je to uvek radio u trgovevoj kui i tamo mu niko nije mogao
prii, ali e sigurno bar tri- etiri puta svraati do esme. Znao je Jovanovu
osobinu da tu sjae umije se i napije hladne vode. Nasuprot esmi, nepunih
tridesetak koraka dalje bila je tvrda kua ugledne porodice Silai u kojoj je sada
ivelo tek onoliko eljadi koliko je potrebno da se kua ne oduzme dok je gazda
bio na svom posedu u Moravskoj. Bio je siguran da e uspeti uvui unutra Vida
koji e ve sam pronai pogodno mesto odakle e najbolje moi videti esmu i
pukom gaati onoga koga treba. Kada je Jovan 20. jula ujahao u Segedin,
Sebastijan Vid je ve tri dana boravio u jednoj sobi kue, a svi ukuani su ve
odavno bili na putu prema Moravskoj. Ostale su samo sluge, koje nisu znale ta
tajanstveni posetilac preko celog dana radi u sobi. Kada je Jovan prvi put dojahao
do esme zajedno sa svitom, Vid nije ni pokuao da isturi puku i da ga gaa.
Suvie je ljudi bilo oko njega. Drugi put je pogreio i kad je Jovan dojahao do
esme, prozor je bio zatvoren. Plaio se da bi otvaranje prozora uo neko od
pratnje i pogledao gore, pa bi plan tako propao. Odluio se zato da eka, ali
prozor vie nije zatvarao.
Ne oekujui nikakvu opasnost Jovan je slobodno projahivao gradom tek sa
- 569 -
Tomom Sukurom i dva momka u pratnji. Pratili su ga utljivi pogledi iza

zatvorenih kapija i sa druge strane ograda. Nije se na to obazirao. Kao da je
zaboravio izgubljenu bitku i sav se posvetio organizovanju vojske. Jedino je Tomo
Sukur bio nezadovoljan i bez nekog posebnog povoda nareivao da se ee
projae gradom, a nosio se milju da umoli Jovana da dozvoli veu pratnju. Nisu
mu se dopadali ti mualjivi pogledi iza ograda ni atmosfera straha koja se mogla
osetiti u vazduhu. Nije on imao nikakav poseban predoseaj, jednostavno
strahovao je za Jovanov ivot, svestan da vrag nikad ne miruje. A narod ga je
pritiskao iz dana u dan.
Jedne od tih letnjih veeri odluio je da za sada ne prima vie nove ljude
dok god se ne vrati iz vojne, a pop Vasiljko e se povui do skele Kanjia i tamo
okupljati pridolice i organizovati ih. Ognjen e sa neto konjanika obilaziti
teritoriju koja bude proglaena za Ferdinandovu, a Radosav e sa Jovanom u
Budim. Sa njim e i Jovan Doli, ali drei se stalno Hoberdaneca. Jovan najavi
da e pop Vasiljko na put sutra ujutro, a ostali kreu prekosutra. Sa Jovanom e
sva konjica i tek neto peadije. U dobrom raspoloenju ostadoe do doboko u
no.
Jovan ujutro ustade, radostan i zadovoljan. Po prvi put posle bitke celu tu
no spavao je mirno bez svih onih mrtvih lica koja su mu nou dolazila u pohode.
Srean ispria svoj san Ljubici, a ona umesto da se nasmeje, naglo se uozbilji. U
potaji da je Jovan ne primeti, prekrsti se i poljubi krsti. Iz jedne Jovanove kutije
izvue krst koji je Jovan dobio od pokojnog despota i prinese mu ga Stavi ga
gospodaru, neka je na tebi, za sreu. Jovan je zaueno pogleda, ali ne stavi
krst. Nije iao u nikakvu bitku. Spremi se kao i svih ovih dana od kako je u
Segedinu. Obue tek laganu koulju i ieta u dvorite. Tomo Sukur se bavio sa
momcima i dovodio ih u red, a neto vojske ve je zujalo po prostranom dvoritu
pripremajui se za pokret. Ne htede nikog zvati nego sam poe po konja. Osedla
ga i pojaha. Tek kad proe straare na kapiji, javie Tomi Sukuru da je gospodar
izjahao. Tomo ne asei ni as pozva nekoliko momaka, pa hitro osedlae konje.
Straar im pokaza u kojem je pravcu Jovan odjahao. Prolo je moda desetak
minuta. Tomo Sukur naredi galop i njih petorica se sjurie prema gradu.
Jovan ne hajui za poglede koji su ga pratili, dojaha do gazda Itanove
esme. Bio je sam. Prebaci kajas preko oblinjeg drveta pa prie esmi i umi se,
pa onda zahvati vodu u ake i napi se. Malo se udalji, pa jo jednom zadovoljno
pogleda esmu iz koje je voda tekla onako kao onda kad su je napravili. Ni jedan
kamen na esmi nije bio pomeren. Kad zau galop okrete se da bi video Tomu
Sukura sa jo etvoricom momaka kako dojahuju. U tom trenutku odjeknu
pucanja i tane ga silovito probode sa leve strane grudi. Krajikom oka video je
- 570 -
dim i dok je padao u maglu, ruka mu je bila uperena prema prozoru.

Toma Sukur skoi sa konja, jednom momku naredi da se vrati po Radosava
i Jovana Dolia, a trojicu posla u zgradu u koju je bila uperena Jovanova ruka.
Hou ga ivog dreknu za njima. Poloi Jovana na zemlju i tek onda vide ranu
koja je krvarila. Ne znajui ta e pritisnu je svojim pojasom, unezvereno
gledajui niz ulicu. Sve se dalje odvijalo onako kako je moralo. Fabijan pomoe
koliko je on znao, pa poslae po vidara. U kolima Jovana lagano prevezoe do
gazda Itvanove kue. Metak je pogodio u srce, ili kraj njega. Nakon pola sata
ranjenik doe sebi. Otvori malo oi i progovori jedva ujno. Toma Sukur
razumede da pita da li su uhvatili ubicu. Kad mu potvrdie Jovan jo tie
proapta da ga puste ako kae ime onog koji je ubistvo naruio. Samo pourite
dok sam jo na ivotu, hou da ga ponesem u pameti i povedem sa sobom. Toma
Sukur odmah izae iz prostorije. Vrati se nakon pola sata neobavljena posla.
Ubica je rekao ko je i kako se zove, ali nije rekao ko ga je poslao. Jovan je bio u
bunilu. Kao da ga je dolazak Tome Sukura trgao. Nosite me odavde u moju
Baku. Nemojte da se kerovi oko mene mrtva okupljaju.
U tim prvim asovima posle ranjavanja Hoberdanec se nametnuo kao voa.
Zabrani da se vojsci govori o Jovanovom stanju i da ga treba prebaciti onako
kako on eli, ali u potpunoj tajnosti.
- Vozite ga do prvog sela dokle moe izdrati pa bilo ono srpsko ili
maarsko. Poslaemo odmah za vama peadiju da ga uva dok se ne oporavi.
U rano pre podne dobro postavljena kola i odred od tridesetak konjanika
predvoeni Ognjenom, krenu pustarom. U kolima je bio samo jedan putnik,
umirui Jovan Crnojevi. Mala grupa trudei se da izbegne naselja spustila se na
jug izbegavajui Luda. Ognjen je beao i od Potiskog puta traei prolaz do
nekog od Jovanovih sela u srednjoj Bakoj. Ve je bio pao mrak kad ih lave pasa
upozori da su blizu naselja. Poterae pravo prema njemu. Bio je Tornjo,
maarsko naselje, ali birati se nije moglo. Ognjen odlui da e tu prespavati, pa
ujutro ranjenika povesti dalje preko ika. Smesti ga u najbolju kuu. Kad ga
iznesoe ranjenik je tiho jeao, a samo je mrtvako bledilo govorilo o tome u
kakvom je stanju. Ognjen naredi da se niko ne sme udaljavati i postavi ljude na
strau. Jedino se vidar nije odmicao od Jovana, a Tomo se nije usuivao ni
pogledati u zavoj na rani. Napolju su se gomilali oblaci zaklanjajui mesec. Ljudi
su nervozno stajali na svojim mestima. Ognjen naredi da dvojica krenu odmah
prema Segedinu i izveste Radosava gde se nalaze, a dvojica neka krenu preko
ika prema Zobnatici i pripreme tamo sve to treba za ranjenika. On se vrati u
sobu i sede pored Jovana.
A u Segedinu, glasovi su se prenosili od uva do uva, a da niko nije bio siguran ni
- 571 -
u ta. Hoberdanec je tek po nekom odgovarao da je Jovan ranjen i da e se brzo

opraviti. Muke su naile uvee kada se vea grupa ratnika spremala da krene na
Segedin. Gledajui ih, maarski plemi je bio siguran da iza sebe nee ostavljati
ranjenike ve mrtve. I to je vee vie odmicalo, bes je rastao iz asa u as, a od
dvadesetak ratnika ve se formirala kompaktna grupa od hiljadu ljudi.
Hoberdanec se sada prvi put susreo sa mualjivou, gde niko nita nije govorio, i
tek je po oima mogao primetiti da se neto sprema. Seti se da mu je i Jovan
govorio da se ne treba plaiti dok psuju i prete, postaju opasni tek kad uute i
zure u neku taku. Ni sam nije znao ta da preduzme, znao je samo da ih ne sme
pustiti na grad jer milosti za nikog nee biti. Kia jo vie pojaa to muno stanje
a na ljude napolju kao da ni malo nije uticala. Segedinski ivalj spasla je
sluajnost. Kurir sa neke od isturenih straara javi da je kolona odmakla i da ih
niko nije pratio, a Hoberdanec odmah sazva vidjenije ratnika i saopti Jovanovo
nareenje da se ljudi ne razilaze i da se za njegovo zdravlje razdeli rakija i vino.
Plemi je bio reit i ubedljiv a vest da je Jovan tek ranjen i da e preiveti bi
radosno doekana i pritisak popusti. Kao da se to olakanje prenese po gradu
nekom nepoznatom vezom, pa kroz prozore i ako zatvorene tu i tamo probi se
svetlost lampi. Prva i najvea opasnost bi prola.
U tamnoj noi, tidesetak kilometara junije, dvojica seljaka su se iskrala iz
sela i hitro krenuli prema antaviru. Brzajui i stalno se obazirui nakon dva
sata ve su lupali na prozor kue stareine sela. Kratko mu prenesoe poruku
svoga kneza da je u njegovoj kui teko ranjeni Crni Jovan i da hitno o tome
obavesti gospodara Tereka u Sabatku. Nije ih morao pitati da li su u to sigurni u
to. Nekoliko minuta kasnije, dvojica konjanika pojahae konje i krenue put
Sabatke. U ranu zoru ve su Tereku podnosili izvetaj. Plemi samo to nije
poskoio od radosti. Dade svakom od glasnika po pet dukata i naredi da se hitro
spreme svi slobodni konjanici. Dok je ekao da mu jave da su pripremljeni, sav
uzbuen je etao prostorijom. On je jo jue znao da je Jovan ranjen, ali kako i
koliko to nije znao. Bio je siguran da Vid nee progovoriti ni ako ga uhvate. teta
za njega pomislio je ne bez alenja. im je uo vesti iz Segedina poslao je odmah
ljude na tu stranu, nadajui se onoj najlepoj vesti, da je Jovan mrtav. Umesto
toga predvee mu javie da ga je jedan odred izneo iz Segedina i poneo u
nepoznatom pravcu. Nije dao ljudima ni sekunda mira, naterao ih je da
patroliraju na sve strane, ali bez rezultata. U kasnu no vrati se i poslednja
patrola a da nita nije otkrila. Ni na kraj pameti mu nije bilo da bi neko Jovana
odneo u Tornjo.
Kad mu konano javie da je sve spremno, dan je ve bio prevladao, a kia
poela padati. U jednom trenutku toliko silovito da je morao narediti zastoj.
- 572 -
Psujui sve oko sebe i samo nebo, ekao je da se kia bar malo smiri. Konano
oko podneva, proceni da se moe jahati, pa naredi da se kree. Znao je da Jovan
nije u Tornjou im je ujahao u mesto. Nigde ni jednog straara. Uleti u knezovu
kuu gde mu pokazae krevet u kojem je car do jutros leao i na njemu umro.
Pobledeo od besa, Terek poe maem sei sve po sobi, dok se jedva nekako ne
smiri. Tek onda se poe raspitivati o svemu. to mu je knez detaljnije priao, time
je Terek bio sve zadovoljniji. Knez se kleo da su mrtvog Jovana njegovi ljudi
ujutro prebacili preko konje i poveli dalje u pustu, a kao dokaz za to pokazivao je
kola i konje sa kojim su ga doveli iz Segedina i koja su jo uvek stajala napolju na
kii. Sada je ve bio uveren da je sve istina, pa skoi na noge i viknu Mrtav je.
Tako mi boga, mrtav je!. Pa da bi se uverio ponovo ispita kneza insistirajui na
onom da su ga prebacili preko konja. Knez je sad ve uplaen za svoju glavu
ponavljao istu priu ne usuujui se da nita doda plaei se da ne pogrei.
Ozareni Terek tek onda naredi jednoj grupi da se vrate preko Zobnatice, a drugoj
preko Zente, Potiskim putem. On sam krenu prema antaviru unapred uivajui
u pobedi. im stie napisa pismo Zapolji.
Mnogopotovani kralju svih Maara!
Ja plemeniti Terek od Sabatke, va pokorni sluga i pokajnik izvetavam vas
da sa dananjim danom nema vie najveeg prokletnika i protivnika nae svetle
krune Jovana od arnojevia. Izvrio sam svoju svetu dunost i toga otpadnika
od krune, kaznio onako kako zasluuje i kako je vaem gospodstvu milo. Njegovo
telo baeno je u baru, a dua mu je ve u paklu kako je on za svoga ivota i
zasluio. Ja sam organizovao njegovo smaknue u Segedinu, upravo na dan kada
se spremao u pohode ka neprijatelju nae svete krune Ferdinandu da bi zajedno
sa njim napao vae visoanstvo. Smrtno pogoenog njegovi ljudi su ga izneli iz
Segedina i proneli preko puste sve do sela Tornjo koje meni pripada. Tokom noi
prokletnik je umro u ta sam lino imao priliku da se uverim, a njegovi ljudi su
ga i pored svih mojih nastojanja odneli u bare i sahranili. Ne elei gubiti
dragocene ivote svojih ljudi protiv nadmonog neprijatelja nisam se doepao
njegovog tela, ali sam se zato lino uverio da ga vie nema. Izlaui se svim silnim
opasnostima koje su ovaj moj junaki in pratile, uveravam vas u svoju odanost i
lojalnost i spremnost da vas uvek i svuda pratim ne tedei svoj ivot i ivote
meni odanih sluga. Lino u vas o svemu obavestiti im obavim sve poslove ovde.
Trojica ljudi jo iste veeri pohitae prema Budimu nosei poruku kralju.
Slinu poruku posla u Erdelj Perenjiu, ali tamo je bio mnogo manje skroman
nego u pismu kralju, veliajui sebe kao oveka koji se lino upustio u veoma
teku i neizvesnu operaciju oko ubistva srpskog krvoloka. Uz to je od Perenjia
traio drugi deo nagrade, jer je svoj deo posla zavrio. Kad sve to obavi, pola dana
- 573 -
iza svojih emisara, ka Budimu krenu i on.

Zapolja je bio nervozan, a to je znailo da mu niko nije prilazio. Jedini koji
je sa njim odravao kontakt bio je Georgius. No i on se trudio da bude tih i
neprimetan. Sepeki vojvoda i kralj je nervozno sasluao izvetaje o pribliavanju
Ferdinadove vojske koju nije imao sa im zaustaviti, a tokom pre podneva je
dobio i vest da je Jovan teko ranjen, po svoj prilici smrtno. Ono prvo je pouzdano
znao, a u ovo drugo nije verovao. Ve je preesto sluao vesti koje su mu godile,
pa se posle pokazalo da se prerano radovao. Ako bi to bila istina jo uvek je
postojala mogunost da spase kraljevstvo. Zapolja bi tada dobio ono to mu je
najvie trebalo - vreme. A za mesec dana mnogo se toga moe promeniti nabolje.
Nije on imao nikakvih iluzija o vernosti velikaa, ak ni erdeljskog plemstva,
verovao je jedino u sebe, a velikai su mu tek bili kamen o vratu kojeg se nije
mogao osloboditi. Moda Turska ... ? Ma kako to na prvi pogled nelogino
izgledalo, Turskoj je bilo u interesu da ga spase jer je u njemu imala proverenog
vazala, a njegovim opstankom na vlasti, Porta uva i neguje prijateljstvo sa dve
drave do kojih joj je stalo, Mletakom Republikom i Francuskom. Trebalo mu je
samo vreme. Ako je Jovan mrtav kao to kau, Ferdinad e zastati. Koliko, mogao
se samo nadati da e to biti due. U takvim mislima protee mu ceo taj dan
ispunjen zabrinutou i nadom.
Sutradan kralj najpre pozva Georgiusa, ali sekretar mu nita novo nije
imao rei. Prema poslednjim vestima Austrijanci ne idu brzo, ali i ne zastaju. Tu
su na granicama zemlje i samo je pitanje vremena kad e ui u nju. Zapolja samo
ponovi ono to je naredio najamnicima da treba uznemiravati Austrijance, ali
nikako frontalno ne udarati, jer za to nemaju snage. Ni jednom reju ne pomenu
cara Jovana, niti srpsku vojsku od bar 8.000 dua. Georgius ga jedino potseti da
e uskoro stii seraskerov2 lini izaslanik i izae. Zaista pola sata nakon toga
najavie Irfan bega, mladolikog turskog velikodostojnika, linog predstavnika
velikog vezira Ibrahim pae. Ve ranije je on pohodio kod Zapolje i ni malo mu se
nije dopadao. Beg je govorio otvoreno, gledajui kralja pravo u oi, ne zavijajui i
ne kruei oko teme, ak toliko otvoreno da mu se duboko u dui javljao otpor i
mrnja prema svemu to je iznosio. Tako je bilo i sada. Beg je preneo Zapolji da
sada mora sam izdrati jer je sultan zauzet drugim poslovima, ali ve za godinu ili
dve sve e se voljom alaha promeniti, jer e najvei meu najveim doi da mu
olaka poloaj i slomi otrovne strele uperene u njega. Veliki vezir mu preporuuje
da nae prijatelje dok jo nije kasno, a najpre da izmoli Francusku da udari na
Ferdinanda Austrijskog. Sve e im se to stotruko kasnije vratiti. Beg na kraju ree
i ono to jo vie ubrza krv u kralju, da mu je ostupnica spremna i da se uvek
moe povui na tursku teritoriju dok opasnost ne proe.
- 574 -
Kad Irfan beg ree ono to je imao, zahvali se kralju ne strpljenju i izae a
da i ne upita kralja za njegovo miljenje. Zapolja samo zakrguta zubima,
nemoan da ita uini. Kad Georgius ponovo ue iz njega se izli otrov. Govorio
je i ono to je mislio i to nije. Sekretar je bio kriv za sve da bi na kraju rekao i
pravi razlog tog nezadovoljstva proklinjui dan kad je upoznao tog prokletnika
za kojeg ne zna da li je izgubio glavu ili ide u Budim da skine njegovu. Georgius
stojiki podnese sve to, i ne pomiljajui da se povue. Kad se napokon kralj
utia, prinese mu vino i pusti da ga smiri. Tek ponekad je ponavljao da e sve to
biti kako bog hoe.
U suton stigoe izvidnici sa veu da se Ferdinand utaborio na granici.
Zapolji kao da malo laknu. Luevi su ve bili upaljeni kad u dvorite ujahae
Terekovi emisari. Nekoliko minuta kasnije Zapolja je u rukama drao poruku. Ve
posle prvih reenica poskoi od radosti. Proita poruku pa onda dade Georgiusu
da je i on naglas proita. Odavno veliki vojvoda nije bio toliko veseo. Skoi i
naredi da se pozove plemia koji su se zatekli na dvoru, pa naredi da se upale sve
svee u velikoj dvorani i da se unese jelo i pie. Ipak poslua Georgiusa i te veeri
nije nikom pisao i javljao veliku vest. Kad dobro podnapiti gosti napustie dvorac,
Zapolja osta sam. Kao da mu je alkohol probudio svaki damar u telu, oseao je
kako jaa i vazdie se, a svi oni problemi i muke koje je tog dana imao, nestadoe.
Vie mu ni Ferdinand nije bio vaan ni njegova vojska na granici Ugarske. Uivao
je u osveti.
Isto onako kako ga je lako uhvatilo oduevljenje i euforija, tako kao da
odjednom pade mrak i ispuni prostoriju. I taj mrak preseli se u njega, ali mu
misli i dalje ostadoe iste i jasne. Nije nikakva gria saveti muila velikog
vojvodu, jer nije ni bilo potrebe za tim. Ako je mislio da je neto pravo,
nemilosrdno je znao narediti da se skrati za glavu hiljadu ljudi kao to je u
Doinoj buni radio, ali sada ga je poelo opsedati neto drugo. Kao da spava pred
njim se stvori Jovan, nepomian i tmuran, uvek utljiv i nepredvidljiv. Pokua ga
izbaciti iz glave, traei u sebi sliku mrtvog dumanina, ali je ne nae. Kroz
prostoriju se prolomi njegov glas da mu dovedu Georgiusa. utljivi pisar skoro
istog trena ue u prostoriju. Samo je on mogao predvideti raspoloenje svog
gospodara i biti siguran da e ga pozvati.
- Je li mrtav ?
- Jeste gospodaru. Mrtav je sigurno. - U sekretarovom glasu nije bilo ni
traga sumnje. - Vie vam Jovan arnojevi nee biti neprijatelj - pa sa malim
oklevanjem i tie dodade - ali ni prijatelj !
Zapolja se nasmei nakon prve reenice, ali se uozbilji kad je Georgius
zavri.
- 575 -
- Kako si tako siguran u to ?

- Siguran je Valentin Terek gospodaru. Ovako neto moe vam se javiti
samo ako je sasvim siguran. Da nije, javljao bi drugaije. Od sada ne morate
strahovati od Jovana i njegovih Srba.
- Misli da Srbi nee poi za Ferdinandom ?
- Moda poneki i hoe, ali oni su izgubili jedinog pravog vou. Ko zna koliko
e trebati da se takav voa javi ponovo, a bez voe Srbi nisu opasnost za nikog.
Svi oni koji su kao jedan bili uz Jovana, sada e svako na svoju stranu, moda e
se neki i vama ponuditi, ali vie na njih kao silu ne treba raunati. Daj boe da
Ferdinand misli drugaije, jer e se silno razoarati i puno vremena izgubiti dok
to ne shvati.
Zapolja na duak ispi pehar sa vinom. Zamiljeno ga je drao u ruci pa ga
hitnu prema jednom od ogledala. Onda sede na stolicu i zaplaka se. Georgius nije
ni pokuavao da ga smiri. Zato si mi ludae to napravio... ponavljao je u
nepravilnim razmacima. Zatrai da pije i Georgius mu ponovo natoi pehar. Kroz
suze samo ree da nikog ne putaju unutra dok on ne naredi drugaije. ta je te
noi Zapolja priao svom najpoverljivijem oveku ostae tajna, ali je Jovan bio
jedina tema tih pria. Nesvestan da to ini, Zapolja mu je tako odrao poslednje
opelo. Jutro ga zatee pijanog ali budnog. Sa prvim zracima sunca kao da mu se
istopi i poslednji zraak volje i veliki vojvoda se spusti na pod i zaspa. Georgius
tek promoli nos kroz vrata i naredi komandiru strae da ih niko ne uznemirava,
pa odabra jednu stolicu, udobno se namesti pa zaspa i on. Kroz san tek je
ponekad nesvesno brisao obraze niz koje je povremeno kapala po koja suza.
Kad Valentin Terek predvee stie sa pratnjom, veliki vojvoda je ve odavno
bio u novom ruhu i nestrpljiv da uje nove vesti. Kad Terek kralju saopti da je
racki pas mrtav i da vie nikad nee nikog ujedati, Zapolja poskoi sa stolice.
Traio je od Tereka da mu pria sve detalje, kako su mu javili i ta je i kako ta
uradio. No Terek je u odnosu na pismo imao i nekoliko novina. Njegovi ljudi su
otkrili gde je racki pas pokopan pa su ga otkopali i isekli na sitne parie da se
takav vie nikad ne pojavi, a telo su mu bacili psima. Pa pokaza ruke
objanjavajui da ga je svojim rukama kasapio da bi bio siguran da u njemu nee
ostati ni traak ivota. Telo mu je sada razvueno po ubritu. A glava, ta je
bilo sa glavom upita Zapolja. Iseena kao i sve ostalo tvrdio je Terek, ponovo
pokazujui ruke, kao da se to na njima moe videti. Na Tereku se videla sigurnost
u ono to pria i ve i letimian kraljev pogled na uvek nepoverljivog Georgiusa
govorio je da je i sekretar ubeen u istinitost prie. Tek onda Zapolja naredi da
se pripremi slavlje.
Dok su te noi odjekivala zvona budimskih crkava, a dvor sav blistao, kralj
- 576 -
je ponosno nazdravljao okupljenim stareinama, biskupu i svetenim licima. Po

prvi put na takvom jednom skupu sedeo je do kralja i mali plemi iz june
Ugarske Valentin Terek, koei se i uivajui u slavi. Njegovo oduevljenje
podgrejalo je i 10.000 dukata koje mu je Georgius izbrojao i 500 dukata lini dar
kralja za onog ko je prvi udario po prokletom Racu. Mnogo posle ponoi dok je
kralj polupijan odlazio u svoje odaje praen vernim Georgijusom, skoro planim
glasom upita sekretara da li se sve to moralo dogoditi, Voleo sam ga, voleo sam
tog prokletnika, zato je mene naao da izda. Georgius je nemo utao kao to ni
cele te veeri nije progovorio ni re. Tek kasnije u svojoj sobi, stisnu tri prsta i
pomoli se bogu, traei oprost ako je neto runo uinio.
A Srbi. Samo su oni u Segedinu znali ta se desilo i da je car ranjen.
Nita ih nije moglo ubediti da i od toga ima neto gore. Vest o smrti je prostrujala
pustom ali je malo ko u nju verovao. Car Jovan je ranjen ali iv. Vratie se!
- 577 -
glava 21.
DOK KOAVA BUDE DUVALA

Promoter:

- 578 -
Kia je lila kao iz kabla dok se Toma Sukur ogledavao oko sebe. Ispred
njega se pruala Crna bara i nepregledan zeleni gusti. Njegovi momci
zaklanjajui se od kie, paljivo su motrili. Konano kao da je hteo da im uslii
molitve pojavi se konjanik ne hajui za kiu, "Momilo vas eka". Jedan od
momaka bolje podesi nosila sa ranjenikom koja su bila jednim krajem okaena o
konja. Ranjenik je bio vezan i dobro zatien od kie. Tek nakon dvoasovnog
munog probijanja kroz blato stigoe do suvog. Ranjenika odmah unesoe u
kolibu. "Kako mu je" upita Momilo. Vidar nita na ree a Tomo Sukur samo slee
ramenima. Odmah se uzmuvae oko njega. Vidar mu odvi zavoj i runa povelika
rana ukaza se na levoj strani grudi. Nije bilo mnogo krvi, samo plavilo oko rane.
Toma Sukur okrenu glavu.
- Poruio sam popu da to pre doe - tiho prozbori - a mislim da e stii i
Radosav.
Ranjenik je tiho jeao. Momilo obrisa suzu Navalila ova kia ko luda.
Niko se ne upusti u razgovor. Sve utihnu. Tek kad ranjenika obrisae i previe
travama ljudi se povukoe. Ostade tek jedan da ga brie od znoja. Vidar koji se
najvie majao oko ranjenika prie Momilu. Zlo je. U srce je pogoen.... Niko tu
vie nije imao ta da doda. Ni vidar nije nastavio zapoeto. Samo Tomo Sukur
ustade i prie ranjeniku. Lake die nego dok smo ga nosili. Nije to rekao da bi
bilo koga umirio pa ni sebe. Nada da e preiveti, ipak je tinjala. Namesti se tako
da ga moe gledati. Disao je tiho jedva ujno plaei se da ne uznemiri ranjenika.
U kasnu no stie i Radosav. Nije bio sam. Nita nije ni pitao. Kia je
prestala. utali su! Tek je bardak sa rakijom obiao nekoliko puta ljude, ali ni u
njoj nisu uivali. Vidar se ponovo pojavi.
- Bori se za ivot. utei.
Radosav ustade, Tomo Sukur htede za njim, ali ga ovaj zaustavi. Neka
Tomo, sad u ja sam. Tak nakon pola sata Tomo se odvai da poe za njim. Nae
ga kako klei pored ranjenika kome je lagano curio ivot. Imao je utisak kao da
ranjenik gleda u njega, ali pri sablasnoj svetlosti svee nije bio siguran ni u ta.
utke klee pored Radosava. Veliki Sremac u ruci je drao Jovanov drveni krst.
Poneo ga je kad je kretao iz Segedina jer ga je i Jovan nosio u svakoj bici. A ova
mu je bila najvea. Poljubi ga pa ga spusti ranjeniku na grudi. Ni sami nisu znali
koliko su vremena proveli skoro nepokretni. Kad nakon pola sata ranjenik
poslednji put uzdahnu i krvava penica mu poe na usta, prekrstie se. Toma
Sukur tiho zaplaka i izae napolje. Vidar dovede ostale. Svi se prekrstie pa
klekoe. Fabijan tiho promrlja Multum peccavit, sed fidem non negavit 1. Bio je
25. juli 1527. godine.
Prolo je pola sata kad Radosav ustade. Pokaza rukom svima da pou za
- 579 -
njim.
- Brao. Sad imamo noge i ruke, kadre udariti na svakog, ali glavu
izgubismo. Ako bog da da svi mi zajedno smislimo bar pola onoga to je bilo u
njegovoj, nemamo za im aliti. Kad smo krenuli znali smo ta nas eka i jedino
smo molili boga da se ekanje ne otegne. Proie stotine godina pre nego to neko
ponovo okupi ovaj srpski narod oko sebe. A onda neka mu je bog na pomoi. Ja i
Tomo idemo da ga sahranimo, a vi nas ekajte dok se ne vratimo. Posle emo
videti ta emo i kako emo.
Tomo Sukur priveza nosila za konja. Radosav odbi pomo. Sam ue u
kolibu i iznese svog cara napolje, pa ga poloi u nosila. Dva oveka na konjima,
Tomo Sukur sa svojim tunim teretom, odoe u no. Isprati ih kia i odsjaji
dalekih munja. Zora je svitala kad stadoe. Budio se novi dan bez i jednog
oblaka. Tek se vetar pojaao.
- Gde je jug - upita Radosav.- Kad mu Toma Sukur pokaza odredi pravac
rake - Neka uvek gleda prema svojoj Crnoj Gori.
Na smenu iskopae raku i kada je bila dovoljno duboka, sedoe pored nje.
Na prvim zracima sunca, Jovan je izgledalo kao da spava. Ni jedan trag borbe nije
mu se video na licu, samo neka udna smirenost koja mu nikada nije bila odlika.
- On je svoj mir naao - tiho progovori Radosav. - Od kada znam za njega,
nikad mira nije imao. Bog mu je pomogao da smrt doeka u spokoju. - irokim
pokretom pokaza negde u beskraj. - Vidi to dolazi koava. Dok bude ona duvala,
dotle e se o njemu priati...a i o nama koji smo bili sa njim.
Lagano spustie telo u raku. Tomo Sukur se kao oparen udalji od nje.
Radosav skide onaj krst sa pokojnikovih grudi. Gledao ga je razmiljajui, pa ga
stavi na svoje stvari. utke poe sam nagrtati zemlju. Nepomian okrenut leima
stajao je podalje Toma Sukur.
- Hajde Tomo, to pre zakopamo mrtvaca, pre e Jovan biti sa nama kao da
je iv.
Nisu pravili humku. Kad paljivo utabae zemlju, Radosav neveto poe
kupiti travu i stavljati je na zemlju. Nije izgledalo da je tu grobno mesto, pre kao
mali breuljak. Kad zavrie jo jednom se bogu pomolie. Toma Sukur je plakao
gutajui suze i uzdahe. Tek kad se malo smiri ustadoe. Radosav tiho progovori:
- Srastao je sa ovom zemljom i on groba nema. Cela ova zemlja je njegov
grob, a ovo nebo venac. Zaboravi mesto gde smo ga sahranili i zaboravi da smo ga
ikada sahranili. I kad god neko bude priao da ga je video, ti uti i sluaj. To
priaju oni to ga vole, a kada uje da mu je neko odsekao glavu, znaj da priaju
oni to bi voleli da je to tako i koji mrze i njega i nas. I njima oputi. Jedino ako te
neko povue za rukav i upitaGde je ? ti pokai iroko rukom i reci Tamo negde
- 580 -
i znaj da nisi pogreio.

Oko podne stigoe u logor. Neko upita Jeste li ga sahranili. Radosav ga
zaueno pogleda. Nismo, odjahao je negde tamo, pa pokaza irokim pokretom
kroz Baku.
- 581 -
glava 22.
I POSLE SVEGA

Promoter:

- 582 -
Zapolja je Tereka dobro nagradio za Jovanovo ubistvo. Ne samo da mu je

potvrdio sva imanja koja je Terek svojatao, ve mu je dodelio nova, neka i na
nekadanjoj Jovanovoj zemlji. A posebna nagrada je bila 10.000 zlatnih forinti.
Iste godine Tereku umre sin kojeg je iskreno volio, ali tu smrt nije povezivao sa
Jovanovom smru. Menjajui strane i stalno se bogatei, Terek je za svoje glavne
neprijatelja uzeo Srbe, inei svata da im umanji znaaj i ulogu. U tome je toliko
preterao da je glas o njegovom verolomstvu i mrnji dospeo do Turaka. I kada je u
delegaciji kraljice Izabele 29.avgusta 1541. vodio dvogodinjeg kralja Jovana
Sigismunda na poklonjenje sultanu, Sulejman ga je zadrao jer mu je zao glas o
njemu ve dotuio i poslao ga u tamnicu Tri kule u Carigradu gde je umro
nakon pet godina.
Peter Perenji nikada nije isplatio onih 500 dukata koje je trebao dati
Tereku, niti ih je ovaj od njega dalje traio. Ko zna zato i zbog ega Perenji je
potpuno promenio svoj stav prema Srbima. Umesto prezira sve vie je cenio taj
narod a nekoliko srpskih sela na njegovom vojvodstvu imalo je mnoge povlastice
i privilegije koje Maari nisu imali. Peter Perenji je privolio deo mnogobrojne
vojske cara Jovana da pree kod njega, ispunjavajui uvek obeanja koja im je
dao. Ni Srbi njega nikad nisu izdali. uvali su ga ak i onda dok je maem uvao
krunu svetog Itvana i triputa je davao drugom vladaru, dva puta Zapolji, a
jednom Ferdinandu. Toliko je puta menjao i stranu. I uvek je mnoina srpske
vojske oko njega bila dovoljna garancija da ga ni jedan od dva kralja nee napasti.
Georgius nikada vie nije spomenuo Jovanovo ime, jedino ga je u svojim
belekama neumorno pominjao jednom veliajui ga i diui u zvezde, a drugi put
kudei ga i traei opravdanje. Pisao je jednom o odseenoj glavi cara Jovana
pobodenoj pred budimskim dvorom, a drugi put o tome kako su Srbi spasili
mrtvo telo svog cara i zakopali ga poput Atile negde oko Tise. Kralju Zapolji sve
je posle one trijumfalne noi krenulo naopako. Morao je prepustiti presto
Ferdinandu, a on je otiao u izbeglitvo u Poljsku. Ni po povratku nije imao puno
sree, kreui se stalno od vazalne do ropske poslunosti Turcima. I pored sve
svoje sile nikada nije uspeo objediniti ugarsko plemstvo i vezati ga za sebe. Umro
je bez potomstva.
Rinkon je vest o Jovanovoj pogibiji doznao u Krakovu. Slavodobitno je
proslavljao tri dana i tri noi delei zlatnike kapom i akom, da bi peti dan u lovu
pao sa konja i slomio nogu. Loe je srasla pa je od toga dana vidno hramao i
proklinjao prokletog Raca koji mu je sve to doprineo. Ferdinand je bolno osetio
Jovanov nestanak. Kad je stigao u Budim naredio je da se oglase zvona u crkvi
Svete Marije za sve velike i pale heroje koji su mu pomogli da dobije zasluenu
titulu kralja Maarske. Kralj nije mogao zaboraviti hrabrost i odlunost tog
- 583 -
Srbina koji mu se nametnuo i ije su mu usluge bile toliko potrebne. I mada su

Srbi dve godine kasnije herojski branili Be, voa koji zna da okupi i povede, tek
je onda nedostajao. Preko Hoberdaneca je pokuao da okupi oko sebe Jovanove
vojskovoe, ali je u tome tek delimino uspeo. Pa ipak iak poverenja
vaspostavljen za vreme Jovana, rasplamsao se u plamen, pa je dosta srpskog
naroda naginjalo njemu. Time je uloga i funkcija Pavla Bakia bila bitno
olakana. Udova kraljica Marija je stalno tvrdila da je Jovanovu smrt videla u
snovima i da se sada pridruio njenom pokojnom muu i da ga verno slui.
Jovanovom smru njen uticaj na brata je smanjen, ali su njeni pametni saveti
pomogli Bakiu da na habzburkom dvoru doe do veeg uticaja i znaaja. I ako
tvrda katolkinja i mistik, ostala je potovalac srpskog naroda do kraja.
Vest o prijateljevoj smrti zatekla je Ivana Crijevia u Stambolu. Nakon to
se povratio od tuge, otiao je kod nekih izbeglih Srba to su stanovali u
pravoslavnoj koloniji u Feneru, bogato obdario hram i u Vaseljenskoj crkvi
sasluao parastos i liturgiju za Jovanovu duu. Gledao je da se uvek nae Srbima
na usluzi, pa je tako inio usluge dvojici velikih Srba toga doba Bakiu i Deli
Marku. Posebno se vezao za ovog poslednjeg, podravajui ga i spaavajui od
nevolja. Jedan je od retkih dubrovana koji je u to doba uspostavio odnose sa
Habzburgovcima preko Trsta. Godinu dana kasnije vraajui se u Dubrovnik
imao je priliku da sretne Staniu, odnosno Skender bega i da mu kae da je i
poslednji Crnojevi s one strane, poginuo. Turski velikodostojnik ga je sasluao,
pa onda u nemom utanju proveo petnaestak minuta i bez rei otpustio.
A Srbi ?
Jovanovim odlaskom, Srpski narod je izgubio svog predvodnika i junaka u
kojeg je verovao. Velika mnoina Srba okupljenih oko Jovana snano je naglasila
ideju da se Srbima u Panoniji mora dati zaslueno mesto i da kao narod nisu za
potkusurivanje. U svom predvodniku videli su simbol tog otpora, jer je to jedan
od retkih za kojeg se znalo da je plemi, ali nikada nije postao ugarski plemi.
Ostali jesu. Car Jovan je osetio opasnost od Turaka i pokuao joj se suprostaviti
na nain koji je jedini znao. Samo je u nepokolebljivom Tomoriju za njegova ivota
imao istu ideju, ostali slojevi maarskog drutva uljuljkani u svoju silu i snagu,
postali su lak plen Turske. Njegove ideje tek delimino su bile prihvatljive za
Petera Perenjija. Odnos prema Maarima kao narodu nedvosmisleno je govorio o
Jovanovom kosmopolitizmu i verskoj toleranciji. Time je on kao linost bio jo
opasniji za plemiki stale u oba naroda, Srpskom i Maarskom.
Niko od njegovih ljudi nije ni pokuao da ga zameni. Radosav je kao
potvreni elnik od strane Ferdinanda (dobio je titulu egregius), produio prema
Budimu i pridruio se Ferdinandu u borbi protiv Zapolje. Nakon pobede,
- 584 -
Ferdinand mu je dao deo Srema gde je ovaj preveo porodice i nastanio se. Do
kraja ivota ostao je odan Ferdinandu i kad je god trebalo kretao je u pohode. No
nije imao onu privlanost koju ima voa, pa se ubrzo slavna Jovanova konjica
ratrkala i rastopila po Sremu. Pop Vasiljko je radio ono to mu je Jovan
poslednji put naloio. Okupljao je narod oko sebe i uvao ga koliko je mogao.
Kretao se uglavnom u okolini Bekereka i Temivara. Posle Jovanove smrti
smatrao je da zakletva data Ferdinandu vie ne vai jer je on stalno govorio da se
zakleo Jovanu. Priao je Zapolji i ostao mu veran zahvaljujui najvie Radiu
Boiu: I kad vojska koju je predvodio Perenji i Valentin Terek krenu na deli
Radia, pop Vasiljko sa svojim Srbima joj izae na megdan i do nogu potue.
Malo kasnije u Lipovu je stigao i Zapolja. Pop Vasiljko je bio i ostao istinski
predvodnik naroda u Rasciji.
Ognjen je sa delom konjice i delom peaka napustio Lipovu i preselio se
duboko u Sepeki kraj u Erdeljski Beograd kod Petera Perenjia. Zadatak mu je
uglavnom bio da se obraunava sa bandama koje bi mogle doi preko planinskog
prevoja. est godina kasnije i sam je na prevoju poginuo. Cvetko se sa svojima
naselio u Komoran, grad konjanika i ajkaa. Poginuo je ubrzo za vreme nekog
pohoda u Moravskoj, ali su ga njegovi ljudi doneli u Komoran i tamo sahranili.
Hajduk Momilo znajui da ni jedan kralj nee trpiti haranje po svojoj zemlji,
pokupi svoje hajduke i pree u Vlaku gde mu se gubi svaki trag. Sekretar
Fabijan zbog svog poteno obavljenog posla, odbi postavljenje u kraljevskoj
slubi, nego se povue u darovano selo u sredinjoj Maarskoj, gde provede neko
vreme pa kasnije ode u manastir, a imanje ostavi crkvi. Jovan Doli kojeg je
Ferdinand i lino imao prilike da upozna, dobi od kralja na dar pet sela u Bakoj i
u jednom od njih (Boanu) se nastani i tu je ostao do kraja ivota. Nasledio ga je
sin Dimitrije, dok je stariji Luka otiao u svet kao Ferdinadov oficir. Subota Vrli
je svoje poznavanje jezika i evropske kulture dobro unovio. Misterioznim
putevima stigao je do beogradskog sandak bega Mehmeda Jahjapaia i ponudio
mu svoje usluge. Ovaj ih je prihvatio pa je Subota godinama pijunirao za raun
Turaka po Ugarskoj i Austriji, skupo naplaujui svoje usluge. Ostvarila mu se i
elja da vidi Mletke jer je po nalogu sandak bega boravio u Mlecima godinu dana
raspitujui se o golemom bogatstvu tadanjeg turskog predstavnika u Veneciji
Irfana Karaokula. Bogdan je posle Jovanove smrti radio posao koji je najbolje
znao. Preao je u Moldaviju, tamo se napokon oenio i zavrio kao cenjeni i
uvaeni glavni ekonom u katelu moldavskog kneza Alekseja.
Toma Sukur se najpre povratio u Segedin i zajedno sa svojim momcima
izveo Sebastijan Vida na trg kod esme pa ga udavio u malo vode i tek onda mu
glavu odsekao. Zajedno sa Radosavom bio je na Budimu i kad mu kralj ponudi
- 585 -
nagradu zatrai tek jedno malo pare zemlje u Bakoj gde bi mogao drati neto
konja i goveda i tako preivljavati. Kralj mu to rado uini, pa Toma sa dvadesetak
svojih momaka napravi malo naselje na pustari. Sam je zasadio dud na pusti i
kroz godine to je bilo jedino visoko stablo u celom kraju. Verovao je da ga je
zasadio na Jovanovom grobu, ali to nikom nije govorio. Umro je relativno mlad, a
na samrti je najstarijem sinu, etrnaestogodinjem Jovanu dao u amanet da dud
nikada ne vadi i ne see. Toma Sukur je sa sobom poveo i Ljubicu. Koliko se zna
ivela je u njegovom domainstvu i nikada nije skidala crninu. Umrla je
neposredno pre Tome Sukura.
Krst kojeg je Radosav odloio nakon polaganja tela u raku, odmah je dao
Tomi Sukuru na uvanje. Ja nisam dostojan da ga nosim, a ti e ga bolje uvati
nego to ja mogu i misliti. Tri godine kasnije Toma dade da se krst okuje u
srebro, a poleina je bila od zlatnih listia. Neposredno pred smrt Ljubica zatrai
krst da ga celiva, pa umre lako i u spokoju. Tomo na samrti zakle sina da krst
uva kao najveu svetinju. Sinu Jovanu se nakon toga gubi svaki trag, ali ne i
krstu. Godine 1590. imao ga je u svom posedu veliki junak Deli - Marko
Segedinac i javno se hvalio udotvornou Jovanovog krsta. To kao da je na delu
dokazivao nemilosrdno se obraunavajui sa Turcima ne samo na teritoriji
dananje Vojvodine nego i na daleko irem prostoru dopirui ak do bugarskog
grada Plevena. Tako se jo jednom razbuktala legenda o caru Jovanu. Deli Marko
je ponosno nosio krst koliko se zna jo najmanje trideset godina, pretvarajui se
od ratnika u diplomatu i mirotvorca i obratno. Krst je ponovo vien u zaostavtini
jednog Batoria oko 1690. godine. Bio je posebno uvan u naroito izraenoj kutiji
ija je postava bila od jarko crvene svile, a kutija je bila od nekog posebnog drveta
tamne boje. Krst je ponosno pokazivao Olajo Batori, ne skrivajui da ga je
nasledila njegova baba Ana Batori koja je do smrti bila sa Deli Markom u divljem
braku. Batori je znao poreklo krsta i govorio je da potie od najveih srpskih
junaka i najumnijih glava. To je za njega najvea svetinja koju treba sauvati.
Krst se nakon toga ne pominje due od sto godina sve do 1805. kada ga je
poslednji put spomenuo u svom testamenu igmond Batori ostavljajui sveti
krst jednom od svojih sinova. Krst je verovatno i danas negde paljivo uvan, a
legenda o caru Jovanu ostala je do dananjeg dana.
Grof Petar Petrovi proiveo je bogato svoj ivot. On nije imao problema sa
Zapoljom a jo manje sa Ferdinandom. Drao je u rukama veliko podruje oko
Arada, uvajui integritet Srba, ali potujui Maare. Ve u poznim godinama
dobio je dva sina. Prvi je umro po roenju, drugi je kao momi sahranio oca i
otisnuo se u svet. Zvao se Sava. On je postepeno rasprodao svoje imanje u Aradu
i Temivaru i kupio nova oko Komoroma i era. Sve je to ostavio na upravljanje
- 586 -
upravnicima a on je najpre zavrio medicinu u Hajdelbergu, pa se zatim uputio u

Padova a iz nje u Svetu zemlju. Zna se da je krten na Jordanu i proveo nekoliko
godina u srpskom manastiru u Jerusalimu leei hodoesnike. Po povratku deo
svojih imanja preneo je na Deli Marka Segedinca a on se zaputio preko Antiohije i
Jerusalima u Aleksandriju gde je i umro. Sahranjen je u kripti aleksandrijske
koptske crkve kao veliki misionar. Tragovi toga su vidljivi i danas. Bio je najbolji
lekar svog vremena koji je u sebi sjedinio vrednosti medicine zapada sa znanjem
istoka i to uspeno primenjivao na svoje pacijente.
Nakon cara Jovana tek je jedna herojska figura imala vei znaaj, ali
nikada nije uspela okupiti toliko naroda uza sebe - Pavle Baki. Hrabro vojujui
protiv Turaka i za Ferdinanda, proslavio se pod Beom. Uvek je imao podrku
Srba, pa je ak proglaen za despota. I pored toga, kao da vreme nije bilo
naklonjeno ovom hrabrom ratniku da ujedini sve Srbe na prostorima june
Ugarske i sa njima postane sila koja bi mogla vladati u sopstvenoj dravi. Za
ivota pratila ga je slava cara Jovana i njegova harizma, ali mu to nije ni
najmanje smetalo. U Jovanov kraj nikad nije doao ve je vojevao po Slavoniji,
Ugarskoj i Austriji. Bio je istinski srpski junak, ali bez ambicija da stvara dravu
Srba. Narod je to znao i tako se i ponaao.
- 587 -
Zahvaljujem se ljudima koji su mi pomogli kada mi je to trebalo a oni

su: Mile Jovii sa suprugom, Dragan Mireti, eljko Stani,
Radovan Tei, Mio Koi, Slobodan Trapari, Andrija Rajievi,
Pal ervenak, Zoltan Hajvert, prelepa ekipa iz Gradske biblioteke u
Bakoj Topoli i naravno Sekulii.
Nesebinu pomo pri ureivanju ovog izdanja pruili su mi Goran Janji
i njegova supruga iz Tomislavaca.

Promoter:

- 588 -

Branislav Janić Car Jovan

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Branislav Janić Car Jovan

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Branislav Jani Car Jovan

Branislav Jani Car Jovan

Pisati "Cara Jovana" za mene je bilo zadovoljstvo. Tragati i otkrivati

Branislav Jani Car Jovan

TEMPOREX, Mesna industrija, Senta

BENIKSAL, Baka Topola

Branislav Jani Car Jovan

Branislav Jani Car Jovan

TEMPOREX, Mesna industrija, Senta

BENIKSAL, Baka Topola

Branislav Jani Car Jovan

Bilo je leto 1482. godine. Letnja kia protutnjala je Cetinjskom dolinom i

Branislav Jani Car Jovan

Branislav Jani Car Jovan

Branislav Jani Car Jovan

i bez pomoi gospodara, stei na ugledu i znaaju.

Branislav Jani Car Jovan

Branislav Jani Car Jovan

Branislav Jani Car Jovan

Branislav Jani Car Jovan

sa Turcima i podnoljivi odnosi sa Mleanima, omoguili su mu da umesto u

Branislav Jani Car Jovan

Branislav Jani Car Jovan

ulazio je u kuu. Ako bi se Nikola tu zaticao, izlazio bi im bi Joko uao. Za

Branislav Jani Car Jovan

znaila. No nervoza kotorske vlastele izazivala je podozrenje. Od njih je o

Branislav Jani Car Jovan

Branislav Jani Car Jovan

Branislav Jani Car Jovan

Branislav Jani Car Jovan

razmislite ta vi elite. Jer ako je sultan meni skrojio sudbinu, verujte da je i

Branislav Jani Car Jovan

odluka vijee da mu dodeli apanau a njegovim ljudima smetaj i hranu.

Branislav Jani Car Jovan

Makarija. Na Jovana je delovao poput melema, ak i kad je bio najljui. Makarije

Branislav Jani Car Jovan

Branislav Jani Car Jovan

Nikolu na drugu stranu, put Ugarske. Trebao se nai sa Jakiima i

Branislav Jani Car Jovan

Branislav Jani Car Jovan

Branislav Jani Car Jovan

begom i da si sve smislio da kad se povrati odmah pree Turcima. Takve

Branislav Jani Car Jovan

Branislav Jani Car Jovan

Branislav Jani Car Jovan

sa muevljevom porukom iskreno se nadajui da ju je pisao u trenucima tekih

Branislav Jani Car Jovan

Branislav Jani Car Jovan

ojaaju veze sa Katunjanima. Sve je vie hercegovakih plemena u gornjoj Zeti

Branislav Jani Car Jovan

zakletva. Ona koja se potuje.

Branislav Jani Car Jovan

Branislav Jani Car Jovan

Branislav Jani Car Jovan

Branislav Jani Car Jovan

ODLAZAK U UGARSKU 1503.

TEMPOREX, Mesna industrija, Senta

BENIKSAL, Baka Topola

Branislav Jani Car Jovan

udna druina ukrcala se te 1503. godine u malu tronu brodicu u

Branislav Jani Car Jovan

poslednja vrea. Ljudi se zadovoljno isprskae

Branislav Jani Car Jovan