!"!#$

%!& '!
#()*(

+#!),*(
-!,)##!


()*
-!,)##
,
.!&&
,'

 



 #B#
 !
!
 


*'-'.
)
)%','.
#')/ =), 123->? )3-+- =),

$

36

34
1

361
1
G1



84
38>6
12
<

14<

2<
6
83

2<
2
2

:7G6

2
1



626?
:

6
1

2
2
;6<
8G
1
6

3
64
41
*
>41
23
3


6422


:2G?
3
12


14
2
6



11
1
>436
2


%14
14
2



6<
6

:7G

6
4
4;

?
72
3
6


264
64
182



12
22
$

36
34
311
64
2
6
3

3
1
>=:<
2

1

8



24

6

24
3
8

42
:

?


8

;

22
1
3

126


6
261
9B


)4
6





21
6
47


2
2

7G
14
8




2<
6
'?
8G

=
21>
17
14
66
9B


126

626
21>
17
9@?B
1
17>

34:2<
2
126<

2
2

9
2>?
12?
17>


2
2
?


17>?
17>

=4136
4
2 B

43
G





7G

6
14
24



2<

12
<
6
1

184>

8
36
7G


2

2
4
84

2

3
17

7G




2
J




) )

9B
.2
?
  
$2
2<
)<44
=
2<
&I2
)21
J

$
#
74?

9DDNB
D@

9B
$>)44?/  ?"

?
  ?
%
8J?
% L ?
?" ?

$161
?
( 
)2
=1
6
46+


(422 L2

#6
'><4
9?
9DDB
PPC

9@B
)<?
/ ?
O1
.  ?

$11
?
  
H2



J
=
L2H2

'
22
41?


"8
=
12
4

J
'<

#
 
$11
?
))
.
?
>
2?
*
9PB


N+D@

9B
%1

' ?

$11

  
6>

J
'><4?
$
>4

?
> ?
&H
O

9B

 PC

0
3

Milica Ivankovi
dr Ivona Radovi

Mnoge nerazvijene i zemlje u razvoju susreu se sa problemom izbacivanja

industrijskih i komunalnih otpadnih voda bez prethodnog tretmana
preiavanja direktno u prirodne vodotokove, ime se dovodi u opasnost
opstanak ivih bia u vodi i zdravlje ljudi.
U cilju dostizanja zakonom propisanog kvaliteta i istoe, zagadjene
industrijske i komunalne otpadne vode se preradjuju u specijalizovanim
postrojenjima.
Komunalni mulj nastao preradom ovih voda se najee sagoreva ili odlae
na deponije, to zapravo predstavlja velike gubitke energije i nutritijenta.
Mnoge razvijene zemlje pokazuju veliko interesovanje za izgradnju
specifinih postrojenja u kojima bi se energija nastala sagorevanjem
iskoristila za dobijanje elektrine energije, dok se dobijeni pepeo moe
koristiti u izgradnji puteva i gradjevinarstvu.

Slika 1. Postrojenje za preiavanje vode

-Zagaene otpadne vode, prema poreklu, mogu biti

komunalne i industrijske.
-Otpadne vode sadre krupni vrsti otpad, organske
i neorganske neistoe rastvorene i suspendovane u
vodi, kao i bioloki materijal (bakterije, virusi, crvi
i insekti).

Metode preiavanja:
-Mehanike (uklanjanje mikro i makro
suspendovanih estica iz vode organskog i
neorganskog porekla) reetke, sita, taloenje,
flotacija, filtriranje i centifugiranje,
-Hemijske flokulacija, neutralizacija, katalitika
oksidacija, izmena jona i dezinfekcija,
-Bioloke aerobni i anaerobni,
-Toplotne isparavanje, destilacija, ekstrakcija,
membranska filtracija, hlaenje.

Slika 2. ema procesa preiavanja vode


Kao

nusprodukt na postrojenjima za preradu otpadnih

voda (komunalnih, industrijskih), izdvaja se blatnjavi
nanos ili talog koji se naziva mulj.

Mulj

sadri suspendovane estice, koagulisane

hemikalije, obino stipsu ili polimere,sa ogranienom
koliinom biolokih materija.

Tabela 1. Redosled faza i postupaka u procesu tretiranja mulja

1. Uguivanje

2. Stabilizacija

3. Kondicioniranje

4. Obezvodnjavanje

5.Suenje i oksidacija

Gravitaciono

Anaerobna

Dodatak
hemikalija

Vakuum filtracija

Spaljivanje

Flotaciono

Aerobna

Termika obrada

Trakasta filter presa

Suenje

Ramska filter presa

Oksidacija vlanim
vazduhom

Centrifugiranje
Spori peani filteri

 Preradom kanalizacione (komunalne) otpadne vode, izdvaja

se mulj:
-primarni mulj dobijen na poetku procesa
preiavanja, taloenjem pod uticajem gravitacije,
-sekundarni mulj generisan biolokim tretmanom
(obino aktivni mulj) i
-tercijarni mulj izdvojen u procesu taloenja
hemikalijama i filtracijom.

Slika 3. Kompostirani mulj

Slika 4. Aktivni mulj


Proces

suenja mulja zahteva veliku koliinu toplotne

energije, pa nije ekonomino suiti ga samo
termikim metodama.

Vrlo efikasno se vlaga uklanje i prcesom
odvodnjavanja mulja, tj. uklanjanjem vode bez
isparavanja.

Digestivni mulj se obino dovodi u stanje u kome se
formiraju flokule, koje omoguavaju laku filtraciju.
Flokulacija se vri dodavanjem hemikalija i
korienjem polielektrolita Fe (III), Fe(II), Al(III).

 Metode mehanikog odvodnjavanja mulja:

-vakuum filtracija
-filtracija trakastom filter presom
-filtracija ramskom filter presom
-filtracija presom sa membranama
- centrifugiranje

Slika 5. Ramska filter presa


Brzina

suenja zavisi od sadraja vlage u mulju.

Uklanja se slobodna vlaga,vlaga u porama i
povrinska vlaga.

Voda koja zaostaje je hemijski vezana voda.

Fiziko stanje mulja se menja iz vlanog u
lepljivo stanje,u zavisnosti od sadraja vrste
materije.

Postoji veliki broj sunica pogodne za suenje mulja.
U odnosu na prenos mase i toplote sunice se dele na
konvektivne, konduktivne i kombinovane sunice sa
fluidizovanim slojem.


Rotaciona dobo (arna) sunica: Ulazne temperature

od 1000o C bez rizika od paljenja, sa stepenom

isparavanja vode od 800 kg/h do 50000 kg/h (slika

6a).

Rotaciona arna sunica sa ureajem za
dezintegraciju: vreo gas se uvodi u rotacioni bubanj
perforiranim cevima da bi se obezbedila uniformna
distribucija gasa, dok se na zidu sunice nalaze
spiralne mealice radi boljeg meanja (slika 6b).

Rotacione arne sunice sa tri prolaza (slike 6c i 6d).

Slika 6. Rotaciona arna sunica: (a) sa jednim prolazom,

(b) sa dezintegracionim ureajem, (c) sa tri prolaza,
(d) sa unakrsnim tokom i tri prolaza materijala.

- Pneumatska (fle)
sunica

Slika 7. Pneumatska sunica sa

zatvorenim mlinom: (a) sa
recirkulacijom gasovitog agensa, (b)
sa predgrejaem i rasprivanjem, (c)
sa dodatim parnim kotlom

-Sunice

sa pokretnom trakom se primenjuju u sistemima

sa otvorenom, poluzatvorenom i zatvorenom petljom.

Slika 8. Razliite vrste sunica sa pokretnom trakom: (a) sunica sa uklanjanjem pare i sistemom
za recirkulaciju gasnog agensa, DBM- osuena biomasa, HM-higroskopni materijal, M-motor,
MBM-vlana biomasa, (b) zatvorena sunica sa pokretnom trakom i zagrevanjem IR zracima,
(c) sunica sa pokretnom trakom i direktnim i indirektnim zagrevanjem, (d) sunica sa
pokretnom trakom, sa vie prolaza i IR metodom zagrevanja

-Sprej sunica ( sunica sa ciklonom) : struja zagrejanog vazduha

velike brzine uvodi u cilindar koji tangencijalno rotira oko
centralne ose cilindra. Vlaan materijal , kao to je mulj, direktno
se uvodi u sunicu u spoljni spiralni tok vazduha uz turbulenciju
koju stvaraju rampe na zidu ciklona (slika 9) .
-Koncept kombinovanog
uklanjanja vlage i suenja je
realizovan upotrebom
centrifuge u centru sunice.
Granule mulja iz kojih je
uklonjena vlaga se
momentalno sue na izlazu iz
centrifuge.
Slika 9. Sprej sunica sa centrifugom


Programski

paketi namenjeni bilansiranju i

projektovanju postrojenja za suenje:
Simprosys
dryPAK
ASPEN - DrySel, DryScope

-Simprosys je programski paket dizajniran za

proraun energetskog i materijalnog bilansa procesa
suenja, isparavanja, ili kombinacije suenja i
isparavanja. Pogodan je i za projektovanje sunica.
- Kao rezultat energetskog bilansa mogu se dobiti
specifina potronja toplote i termika efikasnost.
Nakon zavrene simulacije mogue je izabrati
pogodnu opremu za proces suenja.

Slika 10. Izgled eme procesa suenja mulja u programskom paketu

Simprosys

- Raen je energetski i materijalni bilans za rad

postrojenja u letnjim i zimskim mesecima, za razliite
vrednosti relativne vlanosti mulja.

-Suenje mulja se vri konvektivno, strujanjem

vazduha.
- Bitno je precizno definisati ulazne parametre za
svaki od ureaja (za sve struje).
- Na ulazu vazduha u kalorifer se zadaju:
temperatura
pritisak
relativna vlanost
maseni protok vazduha
- U kaloriferu se poveava temperatura do
vrednosti potrebne za poetak procesa suenja.

-Na ulazu u sunicu se zadaju potrebne vrednosti za:

protok vlanog materijala (ovde: mulja)
temperatura vlanog materijala
relativna vlanost
-U sunicu se uvodi mulj delimino osuen
primenom mehanikih postupaka uklanjanja vlage.
- Uraeno je poreenje dobijenih rezultata za proces
suenja mulja poetne vlanosti 65% i mulja
poetne vlanosti 75% .

Tabela 2. Ulazni parametri za vlaan mulj

PERIOD
GODINE
RELATIVNA
VLANOST
MULJA (%)

MASENI
PROTOK
VLANOG
MULJA (kg/h)
TEMPERATURA

(C)

ZIMSKI PERIOD

75

LETNJI PERIOD

65

75

2000
20

65

Tabela 3. Ulazni parametri za vazduh

PERIOD
GODINE
RELATIVNA
VLANOST
VAZDUHA (%)

ZIMSKI PERIOD

LETNJI PERIOD

75

62

MASENI
PROTOK
VAZDUHA
(kg/h)
TEMPERATURA

(C)
PRITISAK
(kPa)

6000
10

25
104,4

Slika 11. Izgled prozora za unos podataka

Kao rezultat materijalnog i energetskog bilansa

dobijaju se vrednosti:
zapreminskog protoka vazduha
specifine entalpije vazduha
specifine entalpije mulja
toplote potrebne za suenje mulja
stope isparavanja vlage u sunici
energija grejaa

Slika 12. Rezultati

energetskog bilansa za
sunicu i greja za letnji
period godine

Slika 13. Rezultati

energetskog bilansa za
sunicu i greja za
zimski period godine

-Bilansom je pokazano da postoje razlike u vrednosti stope

isparavanja vlage u sunici (manja u letnjem periodu) i snagi
potrebnoj za dostizanje odreene temperature u grejau (vea u
zimskom periodu).
Tabela 4. Poreenje dobijenih rezultata

PERIOD
GODINE
RELATIVNA
VLANOST
MULJA (%)

ZIMSKI PERIOD

LETNJI PERIOD

75

65

75

65

SPECIFINA
TOPLOTA
MULJA
(kJ/kg.C)

3,426

3,114

3,424

3,338

SPECIFINA
ENTALPIJA
MULJA (kJ/kg)

21,026

14,746

72,941

66,809


Izvrena

je karakterizacija muljeva od neutralizacije

otpadnih rastvora i ispirnih voda iz postupka toplog
cinkovanja, koja je u skladu sa EU direktivama
(projekat uz podrku Ministarstva za nauku Republike
Srbije).

Optina

Panevo i CECRA su 2008. pokrenuli

strategiju za Rekonstrukciju i rehabilitaciju
regionalnog podsistema Nadela, kanala Nadela
pored Paneva. Plan je da se mulj iz otpadnih voda u
ovom kanalu preradi i ukloni.

-Postoji projekat izgradnje Centralnog postrojenja

za preiavanje otpadnih voda u Leskovcu, na
podruju ua Veternice u Junu Moravu.

- Koncepcija postrojenja obuhvata kompletno

preiavanje otpadnih voda, kombinacijom
fiziko-hemijskih i biolokih metoda preiavanja,
kao i obradu mulja gde bi se kao rezultat dobio
stabilizovani mulj (koji se moe koristiti kao
ubrivo, ili odlagati na deponiju).

Slika 13. Izgled Centralnog

postrojenja za preiavanje
otpadnih voda u Leskovcu

- Cilj ovog rada bio je da se ispitaju svi ekoloki i energetski

aspekti korienja mulja dobijenog preradom otpadnih voda.
- Objanjeni su najefikasniji postupci suenja mulja
odvodnjavanjem i konduktivnim i konvektivnim postupcima
suenja u sunicama razliitih konstruktivnih karakteristika
(rotacione, pneumatske, sunice sa pokretnom trakom, sprej
sunice, sunice sa fluidizovanim slojem itd.).
- Analizirana je i primena korienja i deponovanja mulja
nastalog preradom otpadnih i industrijskih voda u Republici
Srbiji.
- Izvreno je energetsko i materijalno bilansiranje postrojenja
za suenje korienjem programskog paketa Symprosis i
dobijeni eljeni rezultati.