Seminarski rad-Brane 2017

SADRAJ
1.UVOD ............................................................................................................................. 2

2.VRSTE BRANA............................................................................................................. 3

2.1.Vrste brana prema visini

2.2.Vrste brana prema materijalu

2.3.Vrste brana prema nainu suprotstavljanja pritisku vode

3. DELOVI BRANE .......................................................................................................... 5

3.1. Preliv brane

3.2.Zapornice

3.3.Umetno jezero

4. GRADNJA BRANE ......................................................................................................6

4.1.Istrani radovi

4.2.Gradnja masivnih brana

5. DODATNI ELEMENTI BRANE ............................................................................... 10

5.1.Brodska provodnica

5.2.Riblja staza

6. OSMATRANJE ...........................................................................................................15

6.1.Merenje deformacija

6.2.Geodetska merenja

7. RUENJE BRANA .....................................................................................................15

8. ZAKLJUAK .............................................................................................................. 16

9. IZVORI........................................................................................................................ 17
 Seminarski rad-Brane 2017

1. UVOD

Brana ili usporna graevina je specifini hidrograevinski objekt koja pregrauje vodotok ili
drugu vodenu masu radi zadravanja koliine vode na eljenoj visini. Slui za razliite
namene, kao to su stvaranje akumulacija (kontrolirano isputanje vode) ili retencija
(privremeno zadravanje vode), zahvat vode (za vodoopskrbu ili navodnjavanje), kanaliziranje
vodotokova i u druge svrhe. Brane se posebno grade radi iskoritenja voda,pre svega vodnih
snaga.

Brane koje se izvode za iskoritenje hidroenergije, istovremeno mogu da slue za druge

vodoprivredne svrhe,kao na primer melioracije zemljita, ublaavanje poplava,snabdijevanje
vodom naselja i industrije i dr. esti izrazi za brane su i pregrade .

1.1.Istorijat brana

Prve brane pojavljuju se u Mesopotamiji i Srednjem istoku, gde su se gradile za kontrolu

vodenog toka reka Tigar i Eufrat koje su znale biti vrlo nepredvidive. Prva poznata brana
bila je Brana Jawa, u Jordanu, oko 100 km severoistono od glavnog grada Ammana. Ova
gravitacijska nasuta brana bila je visoka 4,5 m, iroka oko 1 m i duga oko 50 m. Datira oko
3000. godine p.n.e. U drevnom Egiptu bila je sagraena Brana Sadd-el-Kafara, 25 km juno
od Kaira. Bila je 102 m duga i 87 m iroka, a sagraena je oko 2800. ili 2600. godine p.n.e.

Stari Rimljani bili su poznati po tome to su mogli organizovati velika gradilita, tako da su
izgradili veliki broj brana. Stvarali su umetna jezera za opskrbu vodom u sunom razdoblju, a
upotrebljavali su mort i rimski beton, tako da su mogli sagraditi i vee objekte. Njihova
najvia brana je bila Brana Subiaco, u blizini Rima, koja je bila visoka 50 m. Poznat je i
Valerijanov most ili Band-e Kaisar u Iranu, koji je bio deo brane.

Brana Kallanai je masivna brana od neobraenog kamena, duga preko 300 m, 4,5 m visoka i
iroka 20 m, na reci Kaveri, u indijskoj dravi Tamil Nadu, koja je najvea stara brana koja je
i danas u upotrebi, a sagraena je u 1. veku. Namena je preusmeriti reku za navodnjavanje.

Du Jiang Yan je najstariji sustav za navodnjavanje, koji u sebi ima branu, a zavren je
251. godine. Nalazi se u provinciji Anhui (Kina) i sadri ogromno umetno jezero za
navodnjavanje, koje ima opseg oko 100 km, a koristi se i danas. Procenjuje se da danas
ima oko 800.000 brana irom svijeta, od toga 40.000 preko 15 m visine.
 Seminarski rad-Brane 2017

2. VRSTE BRANA

Nivo podignutoga vodostaja zove se uspor, a visina, za koju se vodostaj povrh brane podigao u
odnosu na svoju prvobitnu visinu, usporna visina. Brana je temeljna, ako joj je kruna nia od
nivoa neusporenog prirodnog vodostaja, u protivnom sluaju ona je slapna.

Brane mogu biti stalne, pokretne ili meovite. Stalne brane u celosti su nepomine masivne
graevine, kojima se ne moe regulisati vodostaj uzvodno od brane, a viak vode se preliva
preko krune brane. Brane mogu biti nasute, od kamena (danas rietko) ili armirano-betonske. Ako
se vodostaj ne moe regulisati, podiu se stalne brane veinom samo u gornjem toku planinskih
vodotoka ili u duboko useenim koritima, gdje dizanje vodostaja kod prelivanja velikih voda ne
prouzrokuje tete na obalnom podruju. Stalne se brane grade do visine od priblino 15 m; ako
im je visina vea ili ako zatvaraju dolinu u brdovitom terenu, zovu se dolinske pregrade, a ako se
grade od zemljanog nasipa, zovu se usporni nasipi. Brane visine do 15 m nazivaju se niske, vie
od toga nazivaju se visoke. Pokretne brane sastoje se od pokretnih konstrukcija, tzv. zapornica,
smetenih meu stubovima. Dizanjem ili sputanjem zapornica otvara se proticajni presek
vodotoka meu stupovima. Tako se regulie proticanje vode kroz branu, a time i vodostaj
uzvodno od brane.

2.1.Vrste brana prema visini

Razlikuju se niske i visoke brane. Prema meunarodnom standardu (engl. International

Commission on Large Dams, ICOLD), u visoke brane spadaju sve one brane ija visina od
temelja do krune iznosi vie od 15 m, kao i one vie od 10 m koje imaju duinu po kruni veu od
500 m, vee umetno jezero od 100.000 m3, ili ako preko njih treba proputati koliinu vode veu
od 2000 m3/s. Sve druge brane smatraju se niskima.

2.1.1.Niske brane

Niska brana predstavlja graevinu koja uglavnom ima zadatak da skree vodni tok ili da podie
vodostaj u koritu i na taj nain omogui plovidbu. Svaka niska brana stvara koncentraciju pada i
time omoguava iskorienje vodne snage, moe se iskoristiti za vodene sportove, moe sluiti i
za zadravanje nanosa, za spreavanje erozije i sl. Niske brane slue i
 Seminarski rad-Brane 2017

za skretanje vode u cilju napajanja kanala za navodnjavanje polja, kanala za opskrbu

industrijskih postrojenja, plovnih kanala, kao i tunela koji odvode vodu do hidroelektrana.

2.1.Brana Grand Coulee je primjer gravitacijske brane

2.2.Brana Gordon na Tasmaniji je luna brana

 Seminarski rad-Brane 2017

2.3.Brana Daniel-Johnson, Quebec, Kanada, je raslanjena brana sa lukovima

2.1.2.Visoke brane

Visoke brane slue za stvaranje umeetnog jezera, koje se moe upotrebiti za pogon
hidroelektrane, navodnjavanje ili plovidbu. Najvia brana na svetu je Brana Nurek u
Tadikistanu.

2.2.Vrste brana prema materijalu

Prema materijalu od kojeg se grade brane razlikuju se masivne brane od kamena ili betonskih
blokova, od kamena u mortu, od betona i od armiranog betona, te nasute brane od zemlje,
peska, ljunka ili kamena.

2.2.1.Masivne brane

Na masivnoj pregradi razlikuju se uzvodni deo (izdignut iznad korita) ili telo brane, koje se
suprostavlja pritisku vode, i nizvodni deo, manje vie u obliku ploe poloene po koritu, koji
se zove slapite. Prednji uzvodni deo, obino okomit, produuje se do stenovite ili
nepropusne podloge. Na isti nain se zavrava i prag slapita na nizvodnom delu.

Masivne brane stalnog karaktera danas se grade iskljuivo od betona. Glavni problem u vezi s
ovim branama prestavlja proputanje velike koliine vode. Problem se reava ostavljanjem
protonih polja ili preliva u telu brane, na kojima se smetaju pokretne zapornice. Visina
zapornica, irina i broj protonih polja zavise od topografskih i hidrolokih parametara; one
 Seminarski rad-Brane 2017

mogu obuhvatati celu duinu brane ili samo jedan deo. irina jednog polja moe iznositi do
50 m, kod valjkastog tipa ustava. Kod drugih ona obino ne prelazi 30 m. Najvie ustave ne
prelaze visinu od 20 m.

2.2.2.Nasute brane

One se mogu podeliti u dve grupe: zemljane brane od homogenog materijala, te zemljane i
kamene brane od nehomogenog materijala. Grade se ili na steni ili na zemljanom tlu. Nisu
jako osetljive na nejednolika sleganja, kao ni na potrese. Materijal od kojeg se grade, uvek u
izvesnoj meri proputa vodu, pa postoji proceivanje iz gornje u donju vodu. Zbog toga je
brana do depresijske linije zasiena vodom, a iznad te linije die se jo kapilarna voda. Ako je
temeljni sloj nepropusan, voda izlazi na nizvodnoj strani kao izvor. Da bi se ovo spreilo,
postavlja se drenaa.

2.3.Vrste brana prema nainu suprostavljanja tlaku vode

Prema nainu suprostavljanja pritisku vode mogu biti gravitacijske, lune i raslanjene.

2.3.1.Gravitacijske brane

Gravitacijske brane se odupiru optereenju od vode i drugih sila vlastitom teinom. Na svaku

branu deluju spoljanje sile kao to je pritisak na uzvodnoj strani, uzgon vode na spojnici izmeu
temelja i tla, pritisak leda u umetnom jezeru (u hladnim predelima), pritisak zemlje i pritisak
istaloenog nanosa (mulj). Od unutranjih sila na branu deluje vlastita teina, pritisak vode u
porama (kapilare), sile koje nastaju usled promene temperature betona i sile usled skupljanja
betona (zaostala naprezanja).

2.3.2.Lune brane

Lune brane prestavljaju zapravo zakrivljene ploe, preko kojih se optereenje prenosi na temelje
u dnu i na bokove. Ako imaju i neke elemente gravitacijske brane, onda se zovu luno-
gravitacijske brane, a ako su dio rotacijskih tela raznog oblika, zovu se ljuskaste ili kupolne
brane. Lune brane nastale su sa idejom da se utedi na trokovima materijala i vremenu gradnje.
Zbog smanjenih dimenzija imaju mnogo vee deformacije, pa je za njih od velikog znaaja i
pitanje vrstoe betona.
 Seminarski rad-Brane 2017

2.3.3.Raslanjene brane

Raslanjene brane se sastoje od vie elemenata. Obino su to potpore na koje se oslanjaju ploe
ili svodovi. Svaki od stupova mora na tlo prenositi optereenje jednog polja. Ideja je isto uteda
na trokovima materijala i vremenu gradnje, kada se ne mogu izvesti lune brane. Uglavnom se
razlikuju tri tipa brana s meusobno odeljenim elementima:

olakane gravitacijske brane

nagnute ploe oslonjene na potpore ili kontrafore

lukovi oslonjeni na potpore ili kontrafore

3.DELOVI BRANE

3.1.Preliv brane

Preliv se sastoji od protonih polja u telu brane, na kojima se smetaju pokretne ustave ili
zapornice. Visina ustava, irina i broj protonih polja zavise od topografskih i hidrolokih
parametara; one mogu obuhvatati celu duinu brane ili samo jedan deo. irina jednog polja
moe iznositi do 50 m. Kod drugih ona obino ne prelazi 30 m. Najvie ustave ne prelaze visinu
od 20 m.

2.4.Prelivv Brane Llyn Brianne, Wales

 Seminarski rad-Brane 2017

3.2.Zapornice

Zapornica slui za regulaciju protoka vode na prelivu brane. Za regulaciju protoka vode kroz
temeljne ispuste slui zatvara. Preliv brane se sastoji od protonih polja u telu brane, na
kojima se smetaju pokretne zapornice. Ustava je svaki vodeni kanal u kojem se regulie
visina vode, a to se obino izvodi pomou zapornica. Visina ustava, irina i broj protonih
polja zavise od topografskih i hidrolokih parametara; one mogu obuhvatati celu duinu
brane ili samo jedan deo. irina jednog polja moe iznositi do 50 m, kod valjkastog tipa
zapornicama. Kod drugih ona obino ne prelazi 30 m. Najvie zapornice ne prelaze visinu od
20 m.

2.5.Preliv Brane Takato

3.3.Umetno jezero

Rezervoar (francuski: rservoir) je umeetno jezero stvoreno potapanjem podruja iza brane.
Neka od najveih sveetskih jezera su rezervoari. Umeetna jezera takoe mogu biti nameerno
napravljena iskopavanjem ili potapanjem otvorenih rudnika. Mora se odrediti najbolje
meesto za gradnju brane. Geodeti moraju pronai rene doline koje su duboke i uske; bone
strane doline tada mogu imati ulogu prirodnih zidova.
 Seminarski rad-Brane 2017

4.GRADNJA BRANE

Graenje visokih brana spada u veoma kompleksne hidrograevinske radove,koji zahtevaju

vrlo kvalitetna istraivanja pregradnog meesta i solidno izvoenje radova.Zbog fundiranja
brane potrebna su detaljna geoloko-hidrogeoloka i geomehanika istraivanja.

4.1.Istrani radovi

Osnovni stav za sigurnost brane je prikladno i savesno izvoenje temelja, na mjestu koje je po
geomorfolokim, litolokim i strukturnim parametrima prikladno za primanje konstrukcije
brane. Zavisno o tipu brane, teren treba imati odreena svojstva s gledita stabilnosti,
postojanosti i nepropusnosti, i to utoliko bolja ukoliko su vea optereenja koja e delovati.
Prethodna istraivanja moraju obuhvatati detaljna geoloka snimanja, buenja, istraivanja
geotehnikih osobina stena, stupnja karstifikacije, hidrologije terena, pa je potreban tim
strunjaka razliitih profila. Naravno, s razvojem znanja proirio se i raspon potrebnih
istraivakih radova, a time i trokovi za njihovo izvrenje. Studije se ne smeju vriti na
brzinu, pa je za njih potrebno i nekoliko godina.

Studije i istraivanja moraju obuhvatati i celo podruje budueg umetnog jezera. Ova
ispitivanja vana su, pre svega, za pravilno odreivanje potrebne visine brane, nepropusnosti
podruja i potrebnih tehnikih mera osiguranja. Studije moraju obuhvatiti svu ekonomsku
problematiku u vezi s potapanjem podruja i preseljenjem stanovnitva, kulturnih spomenika i
slino.

4.2.Gradnja masivnih brana

Masivne brane obino se grade u dve ili vie faza. Korito reke pregradi najprije posebnim
zagatom na onoj strani gde su predvieni ispusti, a kada se ovi izgrade i opreme, puta se
voda preko njih, a novim zagatom se pregradi preostali do reke. Visina zagata ovisi o trajanju
gradnje i o hidrolokim karakteristikama reke. Ona se izabere obino tako da se za vreme
gradnje ne doputa preplavljivanje jame.

Za visoke brane takav postupak nije mogu na veim rekama, nego se problem reava tako
da se celo korito pregradi s pomou uzvodne i nizvodne pomone brane, na dovoljnoj
udaljenosti od graevinske jame, a voda se posebnim obilaznim tunelima sprovodi izvan
renog korita.

Agregat za betoniranje brana moe biti od renog ljunka ili od drobljenog kamena odreene
granulacije, koji mora biti prethodno dobro ispitan. Cement treba imati to niu hidratacijsku
toplinu, pa se portland cementu esto dodaje troska iz visokih pei. Organizacija radova na
betoniranju prestavlja sloen problem koji treba dobro prouiti, naroito za visoke brane.
Beton se ugrauje pomou kamiona pumpi, toranjskih dizalica s posudama.

Pri ugradnji betona pojavljuje se i termiki problem, jer temperature dostiu 40 C, a ponekad i
vie, pa se mora kontrolisati termoelementima. Betoniranje blokova brane vri se izmenino
po slojevima visine 1,5 do 2 m. Vrlo je vano koristiti vibratore s velikim brojem titraja
(10.000 1/min) za zbijanje betona. Izmeu vodoravnih slojeva nastaju radni prekidi, jer se novi
 Seminarski rad-Brane 2017

sloj moe betonirati tek nakon 3 do 5 dana, da bi se mogao ohladiti raniji sloj. Kada su radovi
uurbani, suvina toplina mora se odvoditi pomou cevi, koje se polau na svaki vodoravni
sloj i u kojima tee hladna voda. Zahtijeva se velika gustoa betona zbog bolje nepropusnosti,
a za lune brane trai se i velika vrstoa.

5.DODATNI ELEMENTI BRANE

Kod planiranja brana potrebno je predvideti brodske prevodnice, riblje staze, korita za
proputanje drva i drugo. Brodske prevodnice sastoje se od jedne ili dve brodske komore, to
zavisi o prometu na reci. To su obino vrlo skupi delovi brane, posebno kada se radi dizalica
za brodove. Riblje staze su potrebne da bi se ribe kretale uzvodno ili nizvodno. Obino se
sastoje od niza bazena, ija se nivo postupno sniava iz gornje u donju vodu, a obino je
razlika u visini najvie 4 metra. Na vrlo visokim branama, pojavljuju se i dizala za ribe.

5.1.Brodska prevodnica

2.6.Rotirajua brodska prevodnica Falkirk

2.7.Vodonepropusna vrata na brodskoj prevodnici

 Seminarski rad-Brane 2017

Brodska prevodnica je graevina koja slui za izravnavanje plovnog puta, odnosno omoguuje
svladavanje razlike u nivou vode, koja nastaje zbog prirodnih ili umetnih prepreka na vodnom
putu. Kada je na plovnom putu potrebno dignuti ili spustiti brod za visinu plovne stepenice, to
se moe ostvariti pomou:

brodske prevodnice

brodskog dizala

brodske uspinjae

Iskustvo pokazuje da je granica primene brodske prevodnice visinska razlika od 20 do 25 m

na zemljanom tlu, odnosno 30 do 35 m na stenovitom tlu. Nizom brodskih prevodnica se
moe svladati visinska razlika od 40 do 60 m. Za visinske razlike vee od 70 m najee je
opravdana upotreba brodskog dizala.

Slika 2.8. Brodske prevodnice

 Seminarski rad-Brane 2017

5.2.Riblja staza

Riblja staza je hidrotehnika graevina koja obilazi brane, ustave i brodske prevodnice,a
omoguuje ribama koje se sele, da stignu do mesta za mretenje. Obino ribe prelaze riblje
staze plivanjem ili preskakanjem, do druge strane pregrade. Brzina protoka vode mora biti
dovoljna da ribe mogu prei prepreke, ali ne sme biti prevelika da se riba ne izmori, tako je
esto postavljanje odmaralita na ribljim stazama.

5.2.1.Vrsta ribljih staza

riblja staza s bazenima i pregradama

riblja staza s utorima

riblje dizalo

riblja staza s kamenim pregradama

riblja staza s okomitim utorima

riblja staza za jegulje

Slika 2.9.Riblja staza s bazenima i pregradama na Brani Bonneville, na rijeci Columbia

 Seminarski rad-Brane 2017

Slika 2.10.Riblja staza na reci Salmon Creek, Montana

6.OSMATRANJE BRANE

6.1.Merenje deformacija

Merenje deformacija ili oskultacija visokih objekata i hidroelektrana se vri u cilju osiguranja
od moguih iznenadnih i nepredvidivih pojava na objektima , te zatita okolia i nizvodnog
podruja od teta i katastrofa. Geodetsko-tehnikim praenjem provodi se prikupljanje
potrebnih podataka provedbom najpreciznijih geodetskih merenja, radi racionalnog
odravanja objekata u toku koritenja. Bitno je da se pravovremeno zabele svi dogaaji i
stanja koji bi mogli uticati na sigurnost objekata.

6.2.Geodetska merenja

Geodetska merenja pomaka obuhvataju sva merenja u svrhu odreivanja promene oblika
objekta ili tla pod uticajem sila. Objekt se idealizuje odreenim brojem taaka, iji se poloaj
odreuje u odnosu na referentnu ili osnovnu geodetsku osnovu izvan
 Seminarski rad-Brane 2017

podruja moguih pomaka. Geodetskim metodama odreuju se promene poloaja pojedinih

taaka na objektu, a deformacija se moe utvrditi na temelju rezultata meerenja pomaka.
Stvarno ponaanje objekta moe se utvrditi samo dobro osmiljenim i kvalitetno izvedenim
opaanjima, te strunom obradom podataka.

7.RUENJE BRANA

Do 1970. sruilo se u Americi oko 110 brana, od ega je 65% bilo nasutih. U isto vreme u
Europi i Sjevernoj Africi sruilo se 12 brana. Sva ruenja obino prate vee ili manje
nesree. Prema jednoj statistici (Gruner) uzrok ruenja je u 40% sluajeva lom u temelju, u
23 % sluajeva nedovoljan kapacitet prelieva, u 12% sluajeva nedovoljne dimenzije brane,
u 10% sluajeva neravnomjerno sleganje, a u 15% neki drugi uzrok.

8.ZAKLJUAK

Od samog nastanka oveanstva i sviesti ljudi pristupilo se podizanju brana na samom

poetku od zemlje,prua,drveta,kamena a u novije vreme betona i armiranog betona da bi
sebi olakali ivot.

Danas je nemogue zamisliti ivot bez brana to u prvom redu za proizvodnju

elektrine energije tako i za navodnjavanje,retencije,zatita od poplava,akumulacije itd.
Zapravo ne bi se moglo ni iveti bez brana jer bi da ih nema nastala totalna katastrofa
po oveanstvo,ljudski ivot , privredu i poljoprivredu koje ne bi ni bilo itd.
 Seminarski rad-Brane 2017

9.IZVORI

1.Gnther Garbrecht: "Wasserspeicher (Talsperren) in der Antike", Antike

Welt,Antiker Wasserbau, 1986.
S.W. Helms: "Jawa Excavations 1975. Third Preliminary Report", Levant 1977.
2."Overview of the hystory of water resources and irrigation management in the near east
region", Mohamed Bazza, 2006.
3.Singh Vijay P., Ram Narayan Yadava: "Water Resources System Operation: Proceedings of
the International Conference on Water and Environment", publisher = Allied Publishers,
2003., 4."This is the oldest stone water-diversion or water-regulator structure in the
world", 2007.
5.Needham Joseph: "Science and Civilization in China: Volume 4, Part 3", Taipei: Caves
Books, Ltd., 1986.
6."Is it Worth a Dam?", "Environmental Health Perspectives", 1997.
Seminarski rad-Brane 2017
Seminarski rad-Brane 2017