DOZIVI

Andrej Sen-Senjkov

ANATOMSKI TEATAR
UMESTO BELEKE O AUTORU
1. Engleski jezik u mom ivotu / 07. 08. 2004.
U mom ivotu engleskog jezika nema. No, dosta sam o njemu itao.
Kau da je neophodan kako bi se savladao engleski poljubac. Onaj, posle koga usne na
nekoliko godina gube sposobnost za druge poljupce.
Za to u engleskom jeziku postoji neobian izraz. U njemu su komadii procvetale koice,
nalik na slova L, O, V, E. Ja ne znam kako se ona itaju i ta se dobija ukoliko se poreaju za
jedno. No, svia mi se kako ta slova izgledaju.
I jo, zahvaljujui engleskom jeziku neki umeju da govore. Sve bih dao da saznam kako
na njemu zvui re ljubav.
U zemlji Engleskoj enama je lake da na njemu govore, lake nego mukarcima. Zato je
mukarcima lake da na engleskom ute. Deca i starci na njemu mogu samo da razmiljaju.
A insekti jedino da razumevaju.
Pretpostavljam da je to najlepi jezik na Zemlji. Nadam se da u ga jednom spoznati.
2. Ptice u mom ivotu / 06. 08. 2005.
Peren, reiser koji je snimio Ptice, veoma lii na mog oca. Isti taj osmeh, druge ptice,
druga zemlja.
Pre nego to e snimiti film, Peren i njegovi asistenti navikavali su ptice na zvuke budu
eg filma, prinosei ukljuene kamere jajima sa jo neizleglim ptiima, buduim glumcima.
Jednom sam se poetkom leta ezdeset osme isto tako navikavao na oev glas. Sada se
filma ne bojim. Deo asistentske ekipe je mrtav.
Dokumentarne Ptice nalik su na udan lov ije fiksirane pucnjeve pokazuju posetiocima
restorana na ekranima u obliku tanjira. Na kraju filma tanjiri se sami pretvaraju u mete. Evo,
ptice samo to nisu poele da pucaju. Ne pucaj, tata!
P. S. Sutra sa sinom idem na film Ptice 2. Postoji li makar jo neto osim ptica u njegovom
ivotu?
3. Make u mom ivotu / 21. 06. 2006.
Moja maka se zove Mika. Siva, devetogodinja devojica u belim arapicama na api
cama. Omiljena uenica treeg razreda u porodici.
To udno ime, uvredljivo za roaku tigra, ona ne opravdava uvek. Ponekad elim da je
preimenujem u Kengura (kada skae po naoj dvosobnoj Australiji), u Pingvina (kada,

103

prejevi se, spava stojeki, izbacivi beli stomai na Antarktiku kuhinje) ili u Majmuna (kada
se kidaju roletne Afrike prozora).
Devet godina u savreno istim belim arapicama... Kako joj to polazi za rukom? Ima li
ona tajnu mainu za ve, od nas sakriven kompaktni Indezit?1 Ili joj slue paganska bia to
gusto naseljavaju svaki stan moskovske novogradnje?
Imala je samo dve ljubavi. Potpuno crnog maka. Zatim, potpuno belog maka. Tako
zagonetni maji libido koji funkcionie po prolenim ahovskim pravilima. Maii su ispali
obini. To je kao sluaj Nabokov. Kau da je bio slab igra, ali je smiljao neprevaziene,
sjajne ahovske zadatke.
Pa, dobro. Vreme je da je nahranim. Dok budem iao ka posudi za hranu, razmiljau o
tome zato se kod Felinija nijedna maka nije nala na filmu.

ANATOMSKI TEATAR
Preparat 20-30 S Bubrezi (Renes, Nephros)
Po prvi put u zapadnom medicinskom svetu spominje ih Ksiberije (Xiberius), nazivajui
ih pupoljcima. Smatrajui ih nepotpunim, tim strukturnim jedinicama ljudskog tela suprot
stavio je unutranje listove olimpijskih bogova, u kojima dolazi do stvaranja boje mokrae.
Za razliku od ljudske, ona je boje smaragda. Po miljenju Ksiberija, kod svakog smrtnika koji
je dostigao status novog boanstva, pupoljci cvetaju. Mnogo kasnije, u XI veku, islandski
naunik Gunderson (Gunderson), koji je kriom otvarao leeve, pronaao je odgovarajui
raspored energetskih zona u galdrastafu (severno pismo runa): lem uasa analogan je
unutranjoj strukturi bubrega. Parenhimska tkiva organa, delei se na sloj modane kore i
medularni sloj, analogna su zonama straha, a aino-koritast, karlini sistem bubrega
zonama oekivanja. Zanimljivo je da je posle tog otkria Gunderson prekinuo sa svim
svojim naunim istraivanjima.
Istona medicina se, naprotiv, uvek blagonaklono odnosila prema bubrezima, smatra
jui ih za drago kamenje organizma. ovek sa bolesnim bubrezima bio je jedini koji je mogao
da slae a da ne bude uhvaen u uvenoj Sobi istine Manastira aolin, u kojoj se nalazilo
ogledalo to razlikuje istinu od lai. Uz to, korejski zen-budisti esto su upotrebljavali re
pupoljak kao sinonim za iznenadno, neoekivano prosvetljenje.
Savremeni pogledi na taj parni organ odlikuju se izraenom polarnou i nepomirljivou
razliitih kola. I, ini se, daleko je jo do kraja sporova.
Preparat 20-30 S je zanimljiv jer kamenje, koje se stvara u tim bubrezima, nema fiziku
masu, stalno menja boju i poseduje polne karakteristike.
Preparat 26-04 V Pankreas (Pancreas)
Pogreno se smatra da ga je prvi put opisao Galen (Galen), koji je lezdu predstavio kao
posebno jastue za eludac i koji je pretpostavio da je sadraj privatnih snova eluca di
1

Marka bele tehnike, ovde se misli na mainu za ve. (Prim. prev.)

104

rektno povezan sa fiziolokim stanjem pankreasa. U svakom zasebnom sluaju sna njeni fer
menti stvaraju u procentualnom odnosu neponovljiv sastav koji razbija takozvanu hranu.
Zapravo, ovu lezdu prvi je opisao Arikront (Aricront), koji joj je dao toliko neobian
naziv: itava od mesa Pancreas. Arikront je bio jedan od magistara junogermanskog
Ordena obeleenih, koji su otkrivali duhovne istine pomou ritualnog kanibalizma. Upravo
ukus organa, koji se nalazi na zadnjem zidu stomaka na nivou donjih grudnih (Th11TH12)
i gornjih slabinskih (L1L2) prljenova smatrao se kod lanova Ordena adekvatnim puto
vanju ka Autentinosti.
U srednjovekovnoj Burmi lekari su odbijali da lee oveka sa bolesnim pankreasom,
smatrajui slina stanja organizma poetkom najreeg ponovnog raanja u ivotu, kada
u jednom telu poinju da postoje dva ivota. U savremenim prirunicima za istonu medi
cinu grupa upalnih procesa pankreasa nosi naziv Burmanska trudnoa.
A. Hofman (A. Hoffmann), koji je 1903. godine uradio prvi rendgenski snimak pankreasa,
njegov oblik opisao je kao hijeroglif tjan: sposoban za pokret, ali lenj.
U savremenoj medicini u pankreasu anatomski razlikuju: glavu, telo i rep. Po poslednjim
istraivanjima glava (caput pancreatis) sve ee biva pokrivena najsitnijim dlaicama, to
nam, po pretpostavci S. Vajata (S. Wyatt) govori o tome da je upravo pankreas jedan od
malobrojnih organa koji se do dana dananjeg nalazi u razvoju. Vajat smatra da e nakon
nekoliko miliona godina Pancreas, po svoj prilici, postati povrinski organ i da e promeniti
svoju funkciju.
Postoje dva tipa oblika tela lezde (corpus pancreatis): prva kap kie (duine do 10 cm)
i poslednja kap kie (duine do 6 cm).
Rep lezde je precizna kopija repa totemskog majmuna indijanskog plemena iulj: kraj
tog repa se usporeno vraa do svog poetka i stapa se sa njim.
Pankreas se, stupajui u funkcionalni meusobni odnos sa organima koji ga okruuju,
izvija, izduuje (do 30 cm!) ili se uvlai, poput pua, u zavisnosti od fermentativnih emocija
koje odgovaraju datoj situaciji.
Sistem kanala pankreasa je poprilino sloene grae, koja nimalo sluajno podsea na
shemu pariskog metroa. an Bersje (Bersiet), koji je opisao sistem kanala, bio je stariji brat
arhitekte erara Bersjea, jednog od tvoraca metroa u francuskoj prestonici.
Preparat 26-04 V predstavlja izuzetnu vrednost kao varijanta retke anomalije razvoja.
Data lezda se tokom ivota postepeno pomerala do potpune autonomije, iskljuujui se
iz ovekovog sistema za varenje i krvotoka. Poslednje tri godine pankreas je vodio nekakvo
suzdrano i samodovoljno postojanje. Taj sluaj opisao je I. Henrike (I. Henrikke) i u medi
cinskoj literaturi poznat je po nazivu podeludani manastir.2
Preparat 71-50 Aorta (Aorta)
Najvei arterijski sud u ovekovom organizmu. Aorta izlazi iz leve srane komore: njen
poetak je ovalni otvor (ostium aortae). Odlikuje se time to po obliku lii na ovekove usne.
Jo je u rukopisu iz XII veka jednog anonimnog monaha cistercita bilo naglaeno zastrau
2

U buk valnom prevodu sa ruskog pankreas je podeludana lezda. (Prim. prev.)

105

jue podudaranje sa ustima ene. Asirski nadrilekari su takoe obratili panju na sposob
nost srca da se otvara na zvuk. Najinteresantnijim se ine eksperimenti prakog doktora
Dominika Nedveda, koji je iveo u prolom veku, ogledi sa deifrovanjem jezika srca.
Nedved je smatrao da periodino otvaranje ostium aortae sa arterijskom krvi drugim orga
nima nosi neku informaciju. Ako je verovati nauniku, onda je u skladu sa snagom izbacivanja
krvi govor liio ili na naredbe, ili na savete. Svi pokuaji da se napravi renik nisu dali re
zultata, posle ega je Nedved jezik srca uporedio sa jezikom plavih australijskih vilinih
konjica (koje je tih godina ve otkrila grupa nemakih entomologa), koji se menja zastra
ujuom brzinom: svakog drugog ili treeg dana.
Tunguski amani koristili su aortu saplemenika, koji nije proao inicijaciju i stoga pogi
nuo, kao tetivu sakralnog luka to strelja ka unutra. To je do dana dananjeg vrsta oruja
koje Tungusi skrivaju, i o kom je poznata samo karakteristika njegovih strela da se ne vraaju.
Ovaj preparat, koji smo prouavali, ima nekarakteristian, pljosnat ostium aortae i nosi
naziv nema aorta.
Preparat 18-48 S Materica (Uterus)
Jedan od organa znanja za koji se vezuju prvi ovekovi pokuaji da shvati svoj organizam.
Po svoj prilici, najstarija je asteka brojana interpretacija materice kao nula-prvobitnog.
Bila je prikazana u obliku preseenog kruga. Asteci su smatrali da se kod ene, koja se spaja
sa mukarcem, materica odvaja od tela i tokom koitusa privremeno postaje muki organ.
Velani, pripovedajui o Inisvitrinu, rajskom staklenom ostrvu, akcentovali su njegov
krukasti (kao kod materice) oblik, smatrajui da je ostrvo sposobno da u budunosti raa
gigantske patuljke, koji e tenim staklom zemlje preliti neprijatelje Velsa.
Ptogemer iz Mesene je prvi kod materice izdvojio vrat, telo i duplju. Vrat je, smatrao je,
po svojoj gracioznosti spreman da se nadmee sa enama egipatskih faraona. Uzgred, taj
starogrki naunik bio je prvi koji je sprovodio eksperimente kloniranja, trudei se da van
eninog tela stvori matericu sposobnu za ivot i raanje. Ptogemer je takoe skrenuo pa
nju na njenu troslojnu grau, objasnivi je neophodnou materice za naroitom snagom.
esto je dete, zaeto od bogova, dok se nalazilo u materici, pokuavalo da uniti svoj mi
ini zatvor.
Kelti su enu sa anatomskom anomalijom kao to je razdvojena materica smatrali isto
vremeno i veticom i sveticom (u zavisnosti od meseevih mena), a aboridini sa Sumatre
su odraslu enu, koja nema menstruaciju, davali kao hranu lavovima, od ega im je krzno
postajalo snenobelo.
Tibetanski nadrilekari leili su bolesti materice prljenjem unih koljki, iju su funkciju
praenja i oslukivanja zvukova smatrali analognom funkcijom materice da prati i oslukuje
muko seme.
Preparat 18-48 S je takozvana pokretna materica, koja je in vito bila sposobna da se
slobodno premeta u podruje male karlice, da se podie do predela ispod kljune kosti i
da naputa telo ene na rastojanju i do pola metra. Na neki udan nain, reagujui i na to
plotne nadraaje, pri iznenadnoj opasnosti smanjivala se gotovo i do tri puta, poput taj
landskih crnih ribica.

106

Preparat 11-18 L Donja uplja vena (Vena cava inferior)

Donja uplja vena je venozni sud koji sakuplja krv iz donjih ekstremiteta, organa karlice
i trbune duplje.
Pr vobitan naziv vaskularna peina (angium cavica) bio je aktuelan do sredine XVIII
veka, kada je finski lekar M. Rautiajnen, objavivi monografiju o tom sudu, opovrgao lane
predstave koje su postojale do tada. Smatralo se da su zidovi tog suda sainjeni od sitnih
peina u kojima se krv dugo uva u nepokretnom stanju, formirajui neto nalik na stalak
tite i stalagmite. Prilikom obilnih krvarenja te izrasline se prazne, predstavljajui na taj
nain depo krvi.
Na Tibetu se donja uplja vena oznaava kao bho da. Isto tako se naziva i peina u
kojoj mladi lekari-monasi prolaze inicijaciju. U bho da postoje prirodne aveti koje imitiraju
ovekove bolesti. Lekar, koji ulazi u tu peinu, rizikuje ivot. Aveti ne prataju greke.
Preparat 11-18 L predstavlja donju uplju venu novoroeneta, koja ima jednu specifi
nost: krv, koja je prolazila kroz nju, nestajala je. Taj sluaj, prouavan na Amsterdamskoj
anatomskoj konferenciji 1979. godine, bio je ocenjen kao pojava crne rupe (nagomilavanje
izuzetno vrste materije, to uvlai u sebe vreme i prostor koji je okruuju i transformie ih)
u detetovom organizmu.
Preparat 04-03 M Grkljan (Larynx)
Grkljan se nalazi na visini IVVI vratnog prljena. Kod mukaraca je donekle veih dimen
zija nego kod ena, na raun karakteristika skeleta grkljana. Skelet ini grupa hrskavica
(cartilagines laryngis). Meu njima posebnu panju privlai hrskavica u obliku prstena (cartilago
cricoidea). Keltska mitologija spominje dinovskog maka Kapalju koji ubija estite vitezove
i od njihovih grkljana pravi prstenje. U stanitu svakog druida bio je obavezan Menhir a
losti: piramida ukopana u zemljani pod, napravljena od hrskavice grkljana u obliku prstenja
ljudi koji su postali demoni.
erpa, koji se prvi put popne na omolungmu, dobija prsten, napravljen od grkljana
svog umrlog prethodnika.
Kao unutranje tetive organa tu su parne elastine glasne ice (ligg. vocalia) koje ine
glasnicu (rima glotidis). Debljina tetiva i veliina glasnice odreuju boju glasa. U XVIII veku
francuski biolog Filip Lakrua (Lacroix) opisao je osobenosti grae grkljana kod Indijanaca
iz plemena Tajo, koji ive kraj jezera Vinipeg. Kod njih su otkrili dinovsku veliinu glasnice
(do 5 cm), to je Indijancima omoguavalo da imitiraju bilo koji zvuk, od krika insekta zau
stavljenog u letu do ljubavnog apata Boga rata. Kasnije su to pleme paljivo prouavali
psiholozi, pokuavajui da shvate poimanje sveta oveka koji poseduje sve glasove i nema
svoj sopstveni. Nasuprot tome, u centralnom Zairu otkriveno je pleme iji mnogi predstav
nici uopte nisu imali glasne ice. To odsustvo kompenzovalo se vetakim ploicama od
irafine koe koje su se umetale u nosnu upljinu. Uzrok agenezije glasnih ica stareine
plemena objanjavale su kao odmazdu za to to ljudi previe prisno govore kao bogovi.
Preparat 04-03 M predstavlja grkljan sa tri glasne ice. ovek koji je posedovao taj grkljan
mogao je da se sporazumeva jedino gestovima. Ukoliko je i govorio, rei su iz njegovih usta

107

izlazile ve srasle i govor mu je bio nalik na muke kentaura koji bezuspeno pokuava da
sam sebe pregrize napola.
Preparat 44-19 E Crvuljak (Appendix)
Apendiks vri funkciju akumulatora iskorienih F-elija, koje uestvuju u stvaranju tako
zvanih unutranjih suza organizma. Prema poslednjim podacima istraivanja neurofiziolo
ga Miigenskog univerziteta svi ovekovi unutranji organi odreenim reakcijama odgova
raju na spoljanje nadraivae. Naroito se u stresnim situacijama proizvodi manja koliina
sekreta koji slui za profilaktiku psihosomatskih poremeaja. Zbog svoje prozranosti do
bio je naziv unutranje suze.
Kada se apendiks prepuni, poinje upala sa kasnijim razaranjem crvuljka.
Istorija sadri mnotvo opisa jakog apendicitisa kod najraznovrsnijih pravih i izmiljenih
likova. Jedan od glavnih junaka sumerske mitologije, morsko udovite Tijamat, stradalo
je od stranih bolova u desnom delu stomaka. udovite je eksplodiralo od bolova. Niimi
junog Sudana generalno smatraju da je na svet ispuzao iz nastradalog komada desnog
stomaka boga. Vrh Kajlasa na Himalajima, gde boravi iva, sa sanskrita se prevodi kao crvu
ljak koji ubija. Za hinduse je ta planina jedno od najstranijih i najsvetijih mesta. ovek sa
odstranjenim apendiksom, koji se popne na Kajlas, ponovo dobija izgubljeni organ. Hin
dusi smatraju da svet postoji dok crvuljak koji ubija ne ubija.
Preparat 44-19 E predstavlja crvuljak starosedeoca ostrva Fidi, gde se smatra da smrt
nikada ne dolazi sa desne strane, to jest da bolesti organa, koji se nalaze sa desne strane,
nisu smrtonosne. Zato starosedeoca, koji je umro od upale slepog creva sa komplikacijama,
saplemenici smatraju ivim do dana dananjeg.
Preparat 22-17 K Klitoris (Clitoris)
Po svoj prilici, najlepi ljudski organ. ileanski Araukanci su definisali eninu privlanost
upravo po originalnosti i neponovljivoj izraajnosti njenog klitorisa. Na jeziku Araukanaca
taj organ se zvao veni cvetak. Kao prvo, zbog svoje privlanosti za otrovne insekte, kao
drugo, samo jednom, posle enine smrti, latice njenog klitorisa su se otvarale i miris cvetka
primoravao bi bogove da zaborave na stvaranje ivotinja grabljivica. U Sikimu devojci, koja
se udaje, poklanjaju malenog majmuna, koji na svadbi vri funkciju uvara cvetka. Nakon
zavretka svadbene ceremonije, majmune ubijaju i prekrivaju zlatom, pretvarajui ga u
figuricu za seanje. Na Uskrnjem ostrvu vajari prave ensku figuru poinjui od klitorisa,
rasporeujui enino telo po spirali oko centra Ostrva.
Klitoris je privren za zglobnu hrskavicu simfize pomou noica (crures clitoridis). Po
stopalu noice, koje je individualne veliine, vraevi Istone Polinezije malenim devojica
ma predviaju broj njihovih mukaraca i boju oiju budue dece.
Preparat 22-17 K isporuen je iz ilea krajem XIX veka i do dan-danas jedini je izvorni
dokaz sposobnosti klitorisa da nakon enine smrti promeni svoj oblik.

108

Preparat 54-41 L Vratna arterija3 (Arteria carotis)

Ovaj sud se u istonoj medicini praktino ne spominje, isto kao i svi ostali organi vezani
za fenomen sna. Zato je u zapadnoj tradiciji korpus materijala veoma obiman.
U Abhaziji zlo udovite Abnauaju,4 koje na grudima ima elinu izboinu u obliku
sekire, stiska uz sebe rtvu, raseca joj vratnu arteriju i hrani se snovima koji istiu. Tit Livije
je pisao da je krvni sud, koji se nalazi na vratu, darovan kao ogrlica od neobraenih kame
nova-snova i, kako bi im se pridodao neodoljiv sjaj, vlasnik stalno mora da ih brusi, to jest
da naui da na javi vidi snove.
Svaki keltski ratnik imao je tajnu boicu u koju je sakupljao krv, napunjenu snovima, krv
iz grla ubijenih neprijatelja. Ispijajui sadraj boice (nju su, uzgred, zvali Gelever, izvor
uspavanki), ratnik bi tonuo u san na nekoliko nedelja. Probudivi se, morao bi da ispria
sve to je video. Vikinzi su imali analognu praksu sa sudom snova. Sa jednim izuzetkom:
ratnik, koji vidu tue sne, uvao bi ih za sebe, nikome ne priajui o onome to je video.
U sadanje vreme vratna, snena, arterija prouena je poprilino dobro. U svakom medi
cinskom atlasu ili priruniku moe se pronai, na primer, pristojna koliina snova u arteriji kod
odreenih etnikih, religioznih, profesionalnih i slinih grupa. Svuda se opisuju i bolesti sa
oteenjem vratne arterije. Najtea, i za sada neizleiva, jeste Densmorova bolest, nazvana
po amerikom lekaru koji ju je prvi opisao. Bolest poinje sa simptomima intoksikacije;
osvetljavanje snova smeta se u crveni deo spektra, likovi snova postaju udljiviji, s vreme
nom snovi poinju da zamuckuju i bolesniku preti opasnost da itavu no gleda jednu te
istu epizodu to se beskonano ponavlja. Sa progresijom bolesti ti simptomi postaju kom
plikovaniji. Pridruuje im se dream-mikropsija (bolesnik vidi snove veoma malih razmera),
veliki deo vremena on pluta nekak vim polusnenim prostranstvom, o kojem se izuzetno
malo zna. Uzorci, koji izazivaju Densmorovu bolest, nisu poznati. Primeeno je samo da
ee obolevaju ljudi sa stalnim naruavanjem bioritma (piloti, gostujui glumci i dr.).
Preparat 54-41 L uzorak je vratne arterije oveka nastradalog od Densmorove bolesti.
Neuroanginolozi su u njoj pronali nekoliko jo neodsanjanih snova.
Preparat 30-34 F Jezik (Lingua)
Miini organ, duine 712 cm, smeten u usnoj duplji oveka, obavlja mnotvo funkcija
u koje je uvuen na razliite naine kod odreenih etnikih grupa. Kod aboridina Mada
gaskara on vri funkciju eluca, koji oni nemaju od roenja, a vrh jezika (apex linguage), kada
je to neophodno, moe da zameni izgubljeno oko. Istina je da ovek vidi crno-belu sliku.
Vrh je ponekad otvrdnut, na primer, kod itelja severne Indije, i slui kao oruje. Deake
odmalena obuavaju da izbacuju jezik na rastojanje do pola metra, prenosei energetski
centar u njegov vrh. Taj stil voenja bitke na Zapadu je dobio naziv pogled abe.
Osim vrha, kod jezika se razlikuje takoe i telo (corpus linguage) i koren (radix linguage).
Telo jezika je pokriveno sa pet grupa kvrica (lingual papillae). Prva grupa su konaste kvri
ce, koje poprimaju veliinu i oblik objekata to dospevaju u usnu duplju. Takoe, ta grupa
3
4

U buk valnom prevodu sa ruskog je snena arterija. (Prim. prev.)

Poznato jo kao umski ovek. (Prim. prev.)

109

je mini-rendgenski aparat koji otkriva unutranju grau predmeta. Druga grupa kvrica su
kupaste, po svrsi analogne konastima, plus donose informaciju o tragovima sekrecije inse
kata u biljnoj hrani koju ovek konzumira. Trea i etvrta grupa su lebaste i lisnate kvrice,
koje su receptori za ukus. lebaste fiksiraju ukus, oveku poznat od ranije (sladak, mentol
i sl.), lisnate od ranije nepoznat. I peta grupa kvrica je u obliku peuraka. To su termorecep
tori i centri halucinacija vezanih za ukus, koji se aktiviraju prilikom tumora eonog dela
mozga i u trenu nastupanja samadhija kod sledbenika tantrike joge. Kvrice ine indivi
dualni dezen jezika, isto tako neponovljiv kao to je i duica ovekovog oka. U medicini su
poznati sluajevi potpunog odsustva kvrica jezika. Kod posmatranih pacijenata otkriven
je rast funkcije ula mirisa u svojstvu kompenzacije (sve do pronalaska receptora za miris
u podruju jednjaka) i sposobnost da se vide infracrveni zraci. Jedan od posmatranih, izvesni
Doua Birns (Joshua Byrnes) kasnije je napisao knjigu Crna jabuka (Black Apple, Benson,
Pbl, L. A, 1968), prenosei u analogne boje sve raznovrsnosti ukusa.
Bolesti i povrede jezika ee se susreu u zemljama sa tropskom klimom. Tako, u cen
tralnoj Africi postoji malena i naizgled bezazlena ptica, za koju je jedino mesto za polaganje
jaja ljudski jezik, koji ona svojim kandama upa iz usta. Na Cejlonu postoje bobice (fami
lija pomonica) koje, naavi se na jeziku, prouzrokuju promenu njegovog oblika. Jezik se
uvija oko bobice u cevicu, stvrdnjava se i ispada iz usta. Tajni majstori od tak vih cevica
prave flaute.
Preparat 30-34 F predstavlja kalkutsku raznovrsnost jeziaste flaute. Razlika je u obli
ku, koji je jo iskrivljeniji.
Preparat 50-11 N Prostata (Prostata)
Neparni organ od lezdastog i glatkomiinog tkiva, smeten u predelu male karlice
ispod mokranog mehura, veliine 4 x 3 x 2 centimetra. Uvek se smatralo da prostatu imaju
samo mukarci, no poetkom osamdesetih grupa naunika Stokholmske medicinske aka
demije saoptila je da se redukovani oblik ove lezde pojavljuje i u enskom organizmu.
Smetena je na zadnjem zidu materice, funkcija nema, to omoguava lezdi da u potpu
nosti vodi slobodan ivot. Ukoliko se prisetimo da mukarci u semenom breuljku imaju
anatomsku tvorevinu pod nazivom prostatina5 materica (utriculus prostaticus), postaje
jasna tao definicija prostate kao besprekornog organa. Kineski alhemiari su lezdu obe
leavali znakom jin svastike (usmerena u suprotnom smeru od kazaljke na satu) i smatrali
su je mestom stvaranja duhovnog jaspisa, vrhovnog minerala u unutranjoj tao alhemiji.
Prilikom kremiranja zen monaha, prostatu bi odvajali od tela i spaljivali je posebno, traei u
pepelu sarir, svete posmrtne ostatke. U junim oblastima Indije lobanje na vratu boginje
Kali prikazivane su u obliku kestena (karakteristini oblik prostate), a Kundalini esto u rukama
dri ogromni kesten. U Koreji postoji itav korpus bajki za devojice, u kome se prostata
(juno srce mukarca) ismeva i obogotvoruje. U tim bajkama ukodirana su sva poznata
patoloka stanja prostate. U ivotopisu bogova Talesa sa Krita planina Olimp se poredi sa
mukim pranaelom, koje se ispoljilo kao smrtno Hronosa, Zevsovog oca.
5

Zove se jo i muka materica, a predstavlja slepi dep u prostati. (Prim. prev.)

110

Sok, koji lui prostata, u sebi sadri sve poznate hemijske elemente, to naunike pri
morava da na prostatu gledaju kao na rezer voar za budue stvaranje novih unutranjih
struktura organizma.
Preparat 50-11 N, lezda koja ini sepuku, dopremljena je sa Hokaida, gde je kod pred
stavnika mukog dela ostrva odavno otkriveno postojanje dve fizioloki razvijene prostate.
Jedna od njih, imperatorska, u vreme kada mukarac poinje da vodi polni ivot, izvrava
ritualno samoubistvo, obavijajui se oko sebe i presecajui dotok krvi.
Preparat 89-39 Z Jetra (Hepar)
Jetra se sastoji iz tri osnovna dela desnog (lobus dexter), levog (lobus sinister) i repatog
(lobus caudatus). Organ je dobio naziv od dvorskog lekara tesalijskog cara Merksa. Sakriva
jui umrle, on je poredio zrnasti oblik jetre (hepar) sa arama na koi geparda (hepard), a
postojanje delova sa glavom, telom i repom. Od tog prvog ogleda u antikom medicinskom
svetu zapoela je tradicija opisivanja anatomije, patolokih i funkcionalnih oteenja jetre,
koji se uporeuju sa pojavama ivotinjskog i biljnog sveta. O veni porti (vena portae), koja
prolazi pored jetre, govorili su, na primer, kao o crvenom brljanu to stee ape geparda.
uni mehur (vesica fellea), koji se nalazi ispod jetre, zvali su gorki lavi, a une kanale
(vasa bilifera) uto ipraje. Poveanje jetre (hepatomegalija) opisivali su kao umu to
neoekivano raste, upalne i cirozne procese kao planinu, to boluje od smrti.
U junoj Africi re jetra sluila je kao deo naziva svih drugih ovekovih organa. Plua
su bila vazduna jetra, srce jetra koja kuca, oi jetra sa trepavicama, zubi kamena jetra,
ui jetra sa otvorima, testisi semena jetra i tako dalje.
Na Tajvanu od jetre, posle specijalne termike obrade, prave amajlije. Kinezi, koji ive
na tom ostrvu, s razlogom smatraju da su elije jetre (hepatociti), koji po obliku lie na slike
mandale, moni energetski ratnici.
U severnim oblastima drevne Rusi6 na elu obolelog od utice vraevi su boga sunca
Jarila iscrtavali u vidu ovala, podeljenog na tri dela, iz neobjanjivog razloga potpuno pre
cizno uzimajui u obzir sveobuhvatnost meusobnog odnosa veliina tri delova jetre.
U koli Sindzaj majstori ikebane odavno koriste komadie sasuene jetre kao kompo
nentu kompozicije. Po ideji majstora, jetra stupa na novi nivo postojanja u vidu novog
biljnog organa koji je ovek unitio.
Jetra je anatomska struktura u kojoj se najee manifestuju metastaze raka drugih
organa. Krajem XIX veka u Lionu je objavljen atlas u kom je u vidu shematskih crtea, ara
i ornamenata bio opisan poprilino impozantan materijal na tu temu, sakupljen po itavoj
Evropi. Po svojoj formi metastaze zloudnog tumora liile su na muzike instrumente (uklju
ujui i oveku do tada nepoznate), sazvea (neka, na primer sazvee Volopasa, bila su
otkrivena kasnije, tek u XX veku), razliite detalje prvih automobila i slino.
Preparat 89-39 Z predstavlja jetru u obliku budistikog dijamantskog krsta.
(Sa ruskog prevela Melina Panaotovi)
6

Naziv za Rusiju u XV veku. (Prim. prev.)

111