IVOT I DELO ISUSA HRISTA

Hronoloko predstavljanje ivota

Isusa Hrista

Sadraj
PREDGOVOR........................................................................................1
I. RODENJE I DETINJSTVO.................................................................2
II. POCETAK JAVNE SLUZBE ISUSA HRISTA.................................12
III. GODINA POPULARNOSTI............................................................24
IV. GODINA OPOZICIJE.....................................................................53
V. ZADNJIH NEDELJU DANA..........................................................105
VI. CETRDESET DANA POSLE VASKRSENJA..............................145

PREDGOVOR

PREDGOVOR

U ovoj knjizi nalaze se dogaaji iz ivota Isusa Hrista,

koje su zabeleili etiri evanelista, stavljeni u
hronoloki niz. Stoga, italac moe da doivi kontinualni
tok ivota i slube Isusa Hrista, te da dobije jedan iroki
panoramski pogled na Njegov ivot i deavanja oko
Njega.
Ideja da se Isusov ivot u kontinuitetu i hronoloki
zapie nije nova. Prvu ovakvu evaneosku harmoniju
sastavio je oko 170 god. Tacian i nazvao je
Diatessaron.
U sastavljanju ove "evaneoske hronologije" Isusova
ivota, koriten je prevod Evanelja Dr. Emilijana M
arnia.
Verujemo da e ova knjiga biti mnogima blagoslov.
Sionska truba
www.siont.net

I. RODENJE I DETINJSTVO

I. ROENJE I DETINJSTVO

1.1 Uvod (Mk. 1:1, Lk. 1:14, Jn. 1:118)

Poetak evanelja o Isusu Hristu, Sinu Boijem. Poto su mnogi
preduzeli da opiu dogaaje koji su se ispunili meu nama, onako
kako nam predae oni koji su od poetka bili oevici i sluitelji rei,
naumih i ja poto sam sve tano ispitao od poetka da ti napiem
po redu, ugledni Teofile, da uvidi istinitost onoga o emu si pouen. U
poetku bee Re Boija, i ta Re bee u Boga, i Bog bee Re. Ova
bee u poetku u Boga. Sve je kroz nju postalo, i nita, to je postalo,
nije postalo bez nje. U njoj bee ivot, i ivot bee svetlost za ljude. I
svetlost svetli u tami, i tama je ne prihvati.
Pojavi se ovek, poslan od Boga, po imenu Jovan; ovaj doe za
svedoanstvo, da posvedoi za svetlost, da svi poveruju kroz njega.
On ne bee svetlost, nego je trebalo da posvedoi za svetlost.
Istinita svetlost, koja osvetljava svakog oveka, dolaae na svet. Na
svetu bee, i svet kroz njega posta, i svet ga ne pozna. Svojima je
doao, i njegovi ga ne primie. A svima, koji ga primie, dade mo da
postanu deca Boija, onima to veruju u njegovo ime, koji se ne
rodie od krvi, ni od volje tela, ni od muevljeve volje nego od Boga.
I Re se ovaploti i stanova meu nama, i gledasmo njenu slavu, slavu
kao jedinorodnoga od Oca, punog blagodati i istine. Jovan svedoi za
njega i vie: ovaj je za koga rekoh: koji za mnom dolazi postoji pre
mene, jer pre mene bee. Iz njegove punoe svi mi primismo, i to
blagodat za blagodat. Jer zakon je dan preko Mojsija, a blagodat i
2

istina doe kroz Isusa Hrista. Boga niko nikad nije video; jedinorodni
Bog, koji je u Oevom krilu, on ga objavi.

1.2 Nagovetaj roenja Jovana Krstitelja (Lk. 1:523)

U vreme judejskog kralja Iroda bee jedan svetenik po imenu
Zaharija, od Avijine rede, i njegova ena od Aronovih keri po imenu
Jelisaveta. Oboje behu pravedni pred Bogom ivei bez mane po svim
zapovestima i naredbama Gospodnjim. Dete nisu imali, jer je
Jelisaveta bila nerotkinja, a oboje zaoe u godine.
Kada je on kao svetenik sluio pred Bogom po redu svoje rede, po
obiaju svetenstva pade na njega kocka da ue u hram Gospodnji i
okadi, a za vreme kaenja sve mnotvo naroda molilo se napolju. Tada
mu se pojavi aneo Gospodnji stojei s desne strane kadionog
rtvenika. Videvi ga Zaharija se uznemiri i strah ga spopade. Ali mu
aneo ree: ne plai se, Zaharija, jer je usliana tvoja molitva i tvoja
ena Jelisaveta rodie ti sina, a ti treba da mu nadene ime Jovan.
Radovae se i veselie se, i mnogi e se obradovati njegovom
roenju. Jer e biti velik pred Gospodom, nee piti ni vina ni estoka
pia, a Duha Svetoga napunie se jo u utrobi svoje majke, te e
obratiti mnoge Izrailjeve sinove njihovom Gospodu Bogu. On e ii
pred njim u Ilijinom duhu i sili, da obrati srca otaca prema deci i
nepokorne na pravedniku razboritost, da pripremi Gospodu ureen
narod. Zaharija pak ree anelu: po emu u to poznati? Ja sam,
naime, star a i ena mi je zala u godine. Odgovori aneo i ree mu: ja
sam Gavril koji stoji pred Bogom, i poslan sam da govorim s tobom i da
ti javim ovu radosnu vest; i, evo, onemee i nee moi da progovori
do onoga dana kada e se ovo dogoditi, zato to nisi poverovao mojim
reima koje e se ispuniti u svoje vreme. A narod je iekivao Zahariju
i udio se to se dugo zadrao u hramu. A kada je iziao, nije mogao
da im govori, i uvidee da mu se neko javio u hramu. I on im davae
3

znake glavom i osta nem.

I kad se navrie dani njegove slube, ode svojoj kui. A posle ovih
dana zae njegova ena Jelisaveta i krila se pet meseci govorei: tako
mi je uinio Gospod u vreme kada pogleda na mene da ukloni moju
sramotu meu ljudima.

1.3 Nagovetaj roenja Isusa Hrista (Lk. 1:2638)

A u esti mesec posla Bog anela Gavrila u galilejski grad po imenu
Nazaret devojci isproenoj za oveka po imenu Josifa iz Davidovog
doma; devojka se zvala Marija. I uavi k njoj aneo ree: raduj se ti
to si stekla milost, Gospod je s tobom [blagoslovena si meu
enama]. Ona se uplai na ovu re i razmiljae kakav bi to pozdrav
bio. Tada joj aneo ree: ne boj se, Marija; jer si nala milost u Boga. I
gle, zaee i rodie sina, i nadenue mu ime Isus. On e biti velik i
zvae se Sin Svevinjega, i dae mu Gospod Bog presto njegovog oca
Davida, te e vladati nad domom Jakovljevim doveka, i njegovom
carstvu nee biti kraja. A Marija ree anelu: kako e to biti kad ne
znam mua? Aneo pak odgovori i ree joj: Duh Sveti doi e na tebe i
sila Svevinjega osenie te; zato e se to sveto dete zvati Sin Boiji. I
vidi, tvoja roaka Jelisaveta, i ona zae sina u svojoj starosti; ovo je
esti mesec njoj koju zovu nerotkinjom, jer je svaka re Boija mona.
Na to Marija ree: evo sluiteljke Gospodnje; neka mi bude kako si
kazao. I aneo ode od nje.

1.4 Susret Marije i Jelisavete (Lk. 1:3945)

U one dane Marija usta i pohita u gorski kraj u jedan Judin grad, pa
ue u Zaharijinu kuu i pozdravi Jelisavetu. Kada Jelisaveta u Marijin
4

pozdrav, zaigra dete u njenoj utrobi, i napuni se Duha Svetoga

Jelisaveta, te povika iz glasa i ree: blagoslovena si meu enama i
blagosloven je plod utrobe tvoje. I otkud mi to da majka moga Gospoda
doe k meni? Jer gle, kad glas tvoga pozdrava doe do mojih uiju,
zaigra dete od radosti u mojoj utrobi. I blaena je ona koja je
poverovala da e se ispuniti to joj je Gospod rekao.

1.5 Marijina himna (Lk. 1:4656)

Marija pak ree: Velia dua moja Gospoda, i obradova se duh moj
Bogu, mome spasitelju; to pogleda na poniznost svoje sluiteljke. Jer,
gle, od sada e me svi narataji smatrati blaenom; to mi velika dela
uini Silni, i sveto je njegovo ime, i milostiv je od kolena do kolena
onima koji ga se boje. Svojom rukom uini silu, razbi ohole u mislima
njihova srca. Zbaci vladaoce sa prestola i uzvisi ponizne, gladne nasiti
dobrima a bogate otpusti prazne. Prihvati Izrailja, svoga slugu, da se
seti milosti, kao to ree naim oevima, Avraamu i njegovom
potomstvu doveka. A Marija osta s njom oko tri meseca, pa se vrati
svojoj kui.

1.6 Roenje Jovana Krstitelja (Lk. 1:5766)

Jelisaveti pak doe vreme da rodi i rodi sina. I ue njeni susedi i
roaci da joj je Gospod ukazao veliku milost, te se radovahu s njom. A
u osmi dan dooe da obreu dete, i nazivahu ga Zaharija po imenu
njegovog oca. Ali njegova majka progovori i ree: ne, nego e se zvati
Jovan. Rekoe joj: nema nikoga u tvojoj rodbini koji se tako zove. I
namagnue njegovom ocu da kae kako bi on eleo da se dete zove. I
zaiska ploicu za pisanje pa napisa: Jovan je njegovo ime. I svi se
zaudie. A njegova usta i jezik se odmah otvorie pa govorae slavei
5

Boga. I strah obuze sve njihove susede, te se u svem brdovitom kraju

Judeje govorilo o svemu ovome, pa svi koji su uli primie to u svoja
srca govorei: ta e to biti od ovoga deteta? Jer ruka Gospodnja bee
s njim.

1.7 Zaharijina himna i prorotvo (Lk. 1:6780)

A Zaharija, njegov otac, napuni se Duha Svetoga i izgovori proroke
rei: Neka je blagosloven Gospod Bog Izrailjev to je posetio i iskupio
svoj narod, i podigao nam rog spasenja u domu svoga sluge Davida,
kao to je obrekao od davnine kroz usta svojih svetih proroka spasenje
od naih neprijatelja i iz ruke svih koji nas mrze, da uini milost naim
oevima i da se seti svoga svetog saveza, zakletve kojom se zakleo
naem ocu Avraamu, da e nam dati da mu sluimo bez straha
izbavljeni od neprijateljske ruke u svetosti i pravednosti pred njim u sve
nae dane. A ti, dete, zvae se prorok Svevinjega; jer e ii pred
Gospodom da pripremi njegove puteve, da naui njegov narod da je
spasenje u oprotenju njihovih grehova, milosrdnim srcem naeg
Boga, kojim e nas posetiti svetlost sa visine, da zasvetli onima to
sede u mraku i senci smrti, da uputi nae noge na put mira.
A dete je raslo i jaalo duhom, i bilo je u usamljenosti do dana
njegovog istupanja pred Izrailj.

1.8 Roenje Isusa Hrista (Lk. 2:17)

U ono vreme pak izie zapovest od cara Avgusta da se popie sav
svet. Ovo je bio prvi popis kada je Kvirinije upravljao Sirijom. I svi su ili
da se popiu svako u svoj grad. Tako i Josif ode iz Galileje iz grada
Nazareta gore u Judeju u Davidov grad koji se zove Vitlejem, zato to
6

je bio iz Davidove kue i porodice, da se upie sa svojom isproenom

enom Marijom koja je bila trudna. A kad su bili onde, doe vreme da
ona rodi, i rodi svoga; sina prvenca, te ga povi u pelene i metnu u jasle,
jer za njih nije bilo mesta u gostionici.

1.9 Pastiri i aneli (Lk. 2:820)

A u istom tom kraju pastiri su noivali pod vedrim nebom straarei kod
svoga stada. I aneo Gospodnji im pristupi i slava Gospodnja ih
obasja, te se uplaie vrlo. Aneo im pak ree: ne bojte se; jer gle,
javljam vam veliku radost koja e biti svemu narodu, zato to vam se
danas rodio Spasitelj u Davidovom gradu, koji je Hristos Gospod. I ovo
vam je znak: nai ete dete povijeno u pelene gde lei u jaslama. I
odjednom se sa anelom stvori mnotvo nebeske vojske hvalei Boga
i govorei: slava Bogu na visini i na zemlji mir meu ljudima koji su po
Bojoj volji.
A kad aneli odoe od njih na nebo, pastiri govorahu jedan drugom:
hajdemo do Vitlejema da vidimo taj dogaaj o kome nas je Gospod
obavestio. I urei dooe pa naoe Mariju i Josifa, i dete gde lei u
jaslama. A kad videe, objavie to im je reeno za ovo dete. I svi koji
su uli, zadivie se onome to su im pastiri rekli. A Marija je pamtila
sve ove rei i razmiljala o njima u svom srcu. I pastiri se vratie
slavei i hvalei Boga za sve to su uli i videli onako kako im je bilo
reeno.

1.10 Isusa donose u hram (Lk. 1:2140)

I kad se navrie osam dana za njegovo obrezanje, nadenue mu ime
Isus, kako ga nazva aneo pre no to ga je majka zaela.
7

I kad se navrie dani njihova oienja po Mojsijevom zakonu,

odnee ga u Jerusalim da ga stave pred Gospoda, kao to je napisano
u zakonu Gospodnjem: Sve muko to se prvo raa neka se
posveti Gospodu, i da prinesu rtvu kako je reeno u zakonu
Gospodnjem: Par grlica ili dva golupeta.
I gle, u Jerusalimu je iveo ovek po imenu Simeon, i to ovek
pravedan i poboan koji je oekivao Izrailjevu utehu, i Duh Sveti bee
na njemu. Njemu je Duh Sveti prorekao da nee videti smrti pre no to
vidi Pomazanika Gospodnjeg. I nadahnut Duhom doe u hram. I kad
su roditelji unosili dete Isusa da postupe s njim po zakonskom obiaju,
uze ga na svoje ruke, blagoslovi Gospoda i ree: sad otputa s mirom
svoga sluitelja, Gospode, po rei svojoj; jer su moje oi videle
spasenje tvoje, koje si pripremio pred svim narodima, svetlost za
prosveenje mnogoboaca i slavu svoga naroda, Izrailja. I njegov otac
i majka udili su se onome to se govorilo za njega. I blagoslovi ih
Simeon, pa ree njegovoj majci Mariji: vidi, ovaj je odreen da obori i
podigne mnoge u Izrailju i za znak kome e se protiviti a tebi samoj
ma e probosti duu da se otkriju misli mnogih srca.
Bila je i proroica Ana, Fanuilova ki iz plemena Asirova; ona bee vrlo
stara, od svoga devojatva ivela je s muem sedam godina, a kao
udovica do osamdeset i etiri godine, nije naputala hram sluei Bogu
postom i molitvom nou i danju. I u isti as ona doe i slavljae Boga, i
govorae o njemu svima koji su ekali izbavljenje Jerusalima.
I kad svrie sve po zakonu Gospodnjem, vratie se u Galileju u svoj
grad Nazaret. A dete je raslo i jaalo punei se mudrou, i blagodat
Boja bee na njemu.

1.11 Poseta mudraca (Mt. 2:112)

A kada se Isus rodio u Vitlejemu judejskom za vreme kralja Iroda, gle,
dooe mudraci sa istoka u Jerusalim i rekoe: gde je car judejski koji
se rodio? jer smo videli njegovu zvezdu na istoku i doosmo da mu se
poklonimo. uvi to kralj Irod uplai se, i sav Jerusalim s njim. I
sabravi sve prvosvetenike i knjievnike narodne, ispitivae ih gde
treba da se rodi Hristos. A oni mu rekoe: u Vitlejemu judejskom; jer je
prorok tako napisao: I ti Vitlejeme, zemljo Judina, nikako nisi najmanji
meu vladalakim gradovima Judinim; jer e iz tebe izii vladar koji e
pasti narod moj, Izrailja. Tada Irod dozva tajno mudrace i ispita tano
od njih vreme kada se pojavila zvezda, i poslavi ih u Vitlejem ree:
idite i ispitajte tano o detetu; i kad ga naete, javite mi da i ja doem
da mu se poklonim. A oni posluavi kralja odoe. I gle, zvezda koju
videe na istoku, iae pred njima dok ne doe i stade nad mestom
gde bee dete. A kada videe zvezdu, obradovae se veoma. I uavi
u kuu videe dete sa Marijom, majkom njegovom, padoe niice i
poklonie mu se, otvorie svoja blaga i prinesoe mu darove, zlato,
tamjan i smirnu. I poto su u snu bili poueni da se ne vraaju Irodu,
vratie se drugim putem u svoju zemlju.

1.12 Bekstvo u Egipat (Mt. 2:1315)

A kad oni odoe, gle, aneo Gospodnji javi se u snu Josifu i ree:
ustani, uzmi dete i majku njegovu pa bei u Egipat, i budi onde dok ti
ne kaem, jer e Irod traiti dete da ga ubije. A on usta, uze dete i
majku njegovu nou i ode u Egipat. I bee onde do smrti Irodove; da se
ispuni re koju je Gospod rekao preko proroka: Iz Egipta pozvah sina
svoga.

1.13 Pokolj dece u Vitlejemu (Mt. 2:1618)

Tada Irod, videvi da su ga mudraci obmanuli, razgnevi se vrlo, posla i
pobi svu muku decu u Vitlejemu i svoj njegovoj okolini, od dve godine
i nie po vremenu koje je tano doznao od mudraca. Tada se ispuni
to je rekao prorok Jeremija: Glas u Rami u se, pla i jauk mnogi;
Rahilja oplakuje svoju decu, i nee da se utei, jer ih vie nema.

1.14 Povratak u Nazaret (Mt. 2:1923)

A kad je umro Irod, gle, aneo Gospodnji se javi u snu Josifu u Egiptu i
ree: ustani, uzmi dete i majku njegovu pa idi u zemlju Izrailjevu; jer su
umrli koji su traili ivot detinji. A on usta, uze dete i majku njegovu i
ue u zemlju Izrailjevu. uvi pak da Arhelaj vlada u Judeji mesto
svoga oca Iroda, poboja se da ode onamo; nego pouen u snu ode u
krajeve galilejske, i doavi nastani se u gradu zvanom Nazaret; da se
ispuni to su rekli proroci: Nazareanin e se zvati.

1.15 Isus kao deak u hramu (Lk. 2:4152)

I svake godine o prazniku pashe njegovi roditelji ili su u Jerusalim.
Kada mu je pak bilo dvanaest godina, odoe tamo po prazninom
obiaju, pa kad provedoe dane, prilikom njihovog povratka dete Isus
zadra se u Jerusalimu, a njegovi roditelji to nisu znali; nego mislei da
je meu saputnicima, odoe dan hoda i traahu ga meu roacima i
poznanicima, po luki pa kad ga ne naoe, vratie se u Jerusalim
traei ga. I posle tri dana naoe ga u hramu gde sedi meu
uiteljima, slua ih i pita ih. A svi koji su ga sluali divili su se njegovoj
pameti i njegovim odgovorima. I kad ga videe, zaprepastie se, te mu
njegova majka ree: dete, to si nam to uinio? Vidi, tvoj otac i ja traili
10

smo te ucveljeni. On im ree: zato ste me traili? Zar niste znali da ja

treba da budem u domu svoga Oca? Ali oni nisu razumeli re koju im
je rekao. I sie s njima, te doe u Nazaret, i bio im je posluan. A
njegova majka je uvala sve ove rei u svom srcu. Isus je pak
napredovao u mudrosti i rastu, i milosti kod Boga i ljudi.

11

II. POCETAK JAVNE SLUZBE ISUSA HRISTA

II. POETAK JAVNE SLUBE

ISUSA HRISTA

2.1 Propovedanje Jovana Krstitelja (Lk. 3:16, Mt. 3:410, Lk.

3:1018)
A u petnaestoj godini vlade cara Tiverija, kada je Pontije Pilat upravljao
Judejom, i Irod etverovlasnik Galilejom, a njegov brat Filip kao
etverovlasnik nad Iturejom i Trahonitidom, pa Lisanija kao
etverovlasnik nad Avilinom, kada su Ana i Kajafa bili prvosvetenici,
ree Bog Zaharijinom sinu Jovanu u pustinji. I on doe u svu jordansku
okolinu propovedajui pokajniko krtenje za oprotenje grehova, kao
to je napisano u knjizi rei proroka Isaije Glas onoga to vie u
pustinji: pripremite put Gospodnji, poravnajte staze njegove. Neka se
ispuni svaka dolina i svaka gora i breuljak neka se slegne, i to je
krivo neka bude pravo i neravni putevi neka budu glatki. I svako e
videti spasenje Boije.
A Jovan imae haljinu od kamilje dlake i koni pojas oko svojih bedara;
hrana njegova bee skakavci i divlji med. Tada izlaae k njemu
Jerusalim, sva Judeja i sva okolina jordanska, i on ih krtavae u reci
Jordanu, a oni ispovedahu svoje grehe.
Videvi mnoge fariseje i sadukeje kako dolaze da ih krsti, ree im:
zmijski porode, ko vam je ukazao da izbegnete predstojei gnev?
Donesite dakle rod dostojan pokajanja, i ne mislite da moete sami da
govorite: imamo oca Avraama; jer vam kaem da Bog moe od ovoga
kamenja podii decu Avraamu. Ve sekira lei kod korena drvea;
12

stoga se odseca i baca u vatru svako drvo koje ne donosi dobra roda.
A narod ga je pitao: ta onda da radimo? On im odgovori i ree: ko ima
dve haljine neka da onome koji nema, i ko ima hrane neka ini isto
tako. A dooe i carinici da se krste i rekoe mu: uitelju, kako da
postupimo? On im ree: ne traite nita vie od onoga to vam je
odreeno. A pitali su ga i vojnici: ta da inimo mi? I ree im: ne
zlostavljajte nikoga i ne optuujte lano, i budite zadovoljni svojom
plaom.
Kako je narod iekivao i svi razmiljahu u svojim srcima o Jovanu, da
nije on Hristos, Jovan odgovori svima: ja vas krtavam vodom; ali ide
jai od mene, kome ja nisam dostojan da odreim remena na njegovoj
obui; on e vas krstiti Duhom Svetim i ognjem. U njegovoj ruci je
lopata, da oisti svoje gumno i skupi penicu u svoju itnicu, a plevu e
spaliti neugasivim ognjem.
I tako je objavljivao radosnu vest narodu napominjui i mnogo drugo
ta.

2.2 Isusovo krtenje (Mt. 3:1317, Lk. 3:23a)

Tada doe Isus iz Galileje na Jordan Jovanu da ga ovaj krsti. Ali mu
Jovan branjae govorei: ti treba mene da krsti, a ti dolazi k meni? A
Isus mu odgovori i ree: pusti sada, jer tako treba da ispunimo svu
pravednost. Tada ga pusti. A kad je Isus krten, izie odmah iz vode. I
gle, otvorie mu se nebesa i vide Duha Boijega gde silazi kao golub i
ide na njega. I gle, glas sa nebesa govorae: ovo je Sin moj ljubljeni,
koji je po mojoj volji.
A on, Isus, imao je oko trideset godina kada je poeo.

13

2.3 Isusovo kuanje (Mt. 4:111)

Tada Duh odvede Isusa u pustinju da ga avo kua. I postivi
etrdeset dana i etrdeset noi najzad ogladne. Tada mu prie kua i
ree: ako si Sin Boiji, reci da ovo kamenje hlebovi postanu. A on
odgovori i ree: napisano je: Nee ovek iveti o samom hlebu, nego
od svake rei koja izlazi iz usta Boijih.
Tada ga avo povede u Sveti grad i postavi ga na vrh hrama i ree mu:
ako si Sin Boiji, baci se dole; jer je napisano da e Anelima svojim
narediti za tebe, i na rukama e te nositi, da gde ne zapne za kamen
nogom svojom. Ree mu Isus: i to je napisano: Ne iskuavaj
Gospoda, Boga svoga.
Opet ga povede avo na vrlo visoku goru, i pokaza mu sva svetska
carstva i njihovu slavu, i ree mu: dau ti sve ovo, ako padne i
pokloni mi se. Tada mu ree Isus: odlazi, satano; jer je napisano:
Klanjaj se Gospodu, Bogu svome, i njemu jedinome slui. Tada ga
ostavi avo, i gle aneli prioe i sluahu mu.

2.4 Jovan Krstitelj svedoi da on nije Hristos (Jn. 1:1928)

Ovo je Jovanovo svedoanstvo, kada Judeji iz Jerusalima poslae k
njemu svetenike i levite da ga zapitaju: ko si ti? I prizna i ne poree, te
ispovedi: ja nisam Hristos. Tada ga zapitae: ta dakle? Jesi li ti Ilija?
On ree: nisam. Jesi li prorok? i odgovori: ne. Onda mu rekoe: ko si?
da moemo odgovoriti onima koji su nas poslali; ta kae za sebe?
Ree: Ja sam glas onoga to vie u pustinji: poravnite put
Gospodnji, kao to ree prorok Isaija.
I poslanici behu od fariseja. Oni ga upitae i rekoe mu: zato onda
krtava, kad nisi Hristos, ni Ilija, ni prorok? Jovan im odgovori: ja
14

krtavam vodom; meu vama stoji onaj koga vi ne znate, koji za mnom
dolazi, kome ja nisam dostojan da odreim remen na njegovoj obui.
Ovo se dogodilo u Vitaniji, s one strane Jordana, gde je Jovan
krtavao.

2.5 Isus, Jagnje Boje (Jn. 1:2934)

Sutradan vide Isusa kako dolazi k njemu i ree: evo jagnje Boije koje
uklanja greh sveta. Ovo je onaj za koga rekoh: za mnom dolazi ovek
koji je pre mene postao, jer bee pre mene. I ja ga nisam znao, ali da
bi se on pokazao Izrailju, zato sam doao i krtavam vodom. I
posvedoi Jovan govorei: video sam Duha kako silazi kao golub sa
neba, i osta na njemu. I ja ga nisam znao, nego onaj to me posla da
krstim vodom, on mi ree: na koga vidi da silazi Duh i ostaje na
njemu, taj krtava Duhom Svetim. I ja sam video i svedoio da je to Sin
Boiji.

2.6 Prvi Isusovi uenici (Jn. 1:3542)

Sutradan opet stajae Jovan i dvojica od njegovih uenika, i kad
pogleda na Isusa koji je prolazio, ree: gle, jagnje Boije. I ue ga
dvojica uenika kako govori pa pooe za Isusom. A Isus se obazre i
videvi ih da idu za njim, ree im: ta traite? A oni mu rekoe: ravi, to
prevedeno znai: uitelju, gde stanuje? Ree im: doite pa ete videti.
Tada dooe i videe gde boravi, te ostae kod njega onaj dan; bee
oko desetoga asa. Andreja, brat Simona Petra, bee jedan od one
dvojice to su uli od Jovana i poli za Isusom. Ovaj nae prvo svoga
brata Simona i ree mu: nali smo Mesiju, to prevedeno znai: Hrista.
Dovede ga Isusu. Isus ga pogleda i ree: ti si Simon sin Jovanov, tebe
e nazvati Kifa, to znai Petar.
15

2.7 Isus zove Filipa i Natanaila (Jn. 1:4351)

Sutradan htede da izie u Galileju, i nae Filipa. I ree mu Isus: hajde
za mnom. A Filip bee iz Vitsaide, iz grada Andrejina i Petrova. Filip
nae Natanaila i ree mu: nali smo onoga za koga pisahu Mojsije u
zakonu i proroci, Isusa sina Josifova iz Nazareta. I ree mu Natanail:
moe li iz Nazareta da bude neto dobro? Ree mu Filip: doi i vidi.
Isus vide Natanaila kako ide k njemu i ree za njega: gle, zaista je
Izrailjac u kome nema lukavstva. Ree mu Natanail: odakle me
poznaje? Isus odgovori i ree mu: pre no to te Filip pozva, videh te
kad si bio pod smokvom. Odgovori mu Natanail: ravi, ti si Sin Boiji, ti
si car Izrailjev. Odgovori Isus i ree mu: veruje li zato to sam ti rekao
da te videh pod smokvom? Videe i vee od ovoga. I ree mu: zaista,
zaista, kaem vam, videete otvoreno nebo i anele Boije kako se
penju i silaze na Sina oveijeg.

2.8 Isus na svadbi u Kani (Jn. 2:112)

A treega dana bee svadba u Kani galilejskoj, i majka Isusova bee
onde. Pozvae na svadbu i Isusa i njegove uenike. I kad je nestalo
vina, ree Isusova majka njemu: nemaju vina. Isus joj pak ree: ta ja
imam s tobom, eno? jo nije doao moj as. Majka njegova ree
slugama: to god vam kae, uinite. A onde bee est kamenih sudova
po propisu judejskog ienja, koji su zahvatali po dva ili tri metrita.
Ree im Isus: napunite sudove vodom. I napunie ih do vrha. Tada im
ree: zahvatite sad i nosite trpezaru. I odnee. A kad trpezar okusi
vodu koja je postala vino i nije znao otkuda je, a sluge koje su
zahvatile znale su pozva trpezar mladoenju i ree mu: svaki ovek
iznosi prvo dobro vino, a kad se opiju onda slabije; ti si uvao dobro
vino do sada. Ovo uini Isus u Kani galilejskoj kao poetak uda i
objavi svoju slavu, te uenici njegovi poverovae u njega.

16

Posle toga sie u Kafarnaum, on, i majka njegova, i braa, i uenici

njegovi, pa ostae onde nekoliko dana.

2.9 Izgnajnje trgovaca iz hrama (Jn. 3:1325)

I bee blizu Pasha judejska, te ode Isus gore u Jerusalim. I nae
prodavce volova, ovaca, golubova i menjae novca kako sede u
hramu. Tada naini bi od uzica i izagna sve iz hrama, i ovce i volove,
menjaima prosu novce i ispretura stolove, a onima to prodavahu
golubove ree: nosite to odavde, ne inite od doma Oca moga kuu
trgovaku. Setie se njegovi uenici da je napisano: Revnost za tvoj
dom pojee me. Tada prozborie Judeji i rekoe mu: kojim znakom
nam dokazuje to to ini? Odgovori Isus i ree im: sruite ovaj hram,
pa u ga za tri dana podii. Onda rekoe Judeji: za etrdeset i est
godina sagraen je ovaj hram, a ti e ga podii za tri dana? No on je
govorio o hramu svoga tela. Kada je pak vaskrsao iz mrtvih, setie se
njegovi uenici da je to rekao, pa poverovae Pismu i rei koju je Isus
izgovorio.
A kada je bio u Jerusalimu o prazniku Pashe, mnogi poverovae u
njegovo ime, gledajui njegova uda koja je inio. Sam Isus nije im se
poveravao, zato to je on sve poznavao, i nije imao potrebe da ko
svedoi za oveka; jer je sam znao ta bee u oveku.

2.10 Razgovor s Nikodimom (Jn. 3:121)

A bee meu farisejima ovek po imenu Nikodim, stareina judejski;
ovaj doe Isusu nou i ree mu: ravi, znamo da si ti kao uitelj doao
od Boga; jer niko ne moe da ini ova uda koja ti ini ako Bog nije s
njim. Odgovori Isus i ree mu: zaista, zaista, kaem ti, ako se ko ne
17

rodi odozgo, ne moe videti carstva Boija. Ree mu Nikodim: kako

moe ovek da se rodi kad je star? Zar moe po drugi put da ue u
utrobu svoje majke i da se rodi? Odgovori Isus: zaista, zaista, kaem ti,
ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne moe ui u carstvo Boije. to je
roeno od tela telo je, a to je roeno od Duha duh je. Nemoj da se
udi to ti rekoh: treba da se rodite odozgo. Vetar duva gde hoe i
fijuk njegov uje, ali ne zna odakle dolazi i kuda ide. Tako je sa
svakim koji je roen od Duha. Odgovori Nikodim i ree mu: kako moe
to biti? Isus odgovori i ree mu: ti si izrailjski uitelj i ne zna to? Zaista,
zaista, kaem ti da govorimo ono to znamo, i svedoimo to smo
videli, ipak ne primate naega svedoanstva. Ne verujete kad sam vam
govorio o zemaljskim stvarima, kako ete verovati ako vam kaem o
nebeskim? I niko se nije popeo na nebo sem onoga to je siao sa
neba, Sin oveiji.
I kao to Mojsije podie zmiju u pustinji, tako treba da se podigne Sin
oveiji, da svaki ko veruje ima u njemu ivot veni. Jer Bog je tako
zavoleo svet da je svog jedinorodnog Sina dao, da svaki ko veruje u
njega ne propadne, nego da ima veni ivot. Bog, naime, nije poslao
Sina u svet da sudi svetu, nego da se svet spase njegovim
posredstvom. Ko veruje u njega tome se ne sudi; a ko ne veruje
ve je osuen, to nije verovao u ime jedinorodnoga Sina Boijeg. A
ovo je sud: svetlost je dola na svet, a ljudi zavolee mrak vie nego
svetlost, jer dela njihova behu zla. Svaki, naime, koji ravo radi, mrzi
svetlost i ne ide na svetlost, da se ne obelodane njegova dela; a ko ini
istinu ide na svetlost, da se pokau njegova dela da su u Bogu
uinjena.

2.11 Svedoanstvo Jovana Krstitelja (Jn. 1:194:3a)

Posle toga doe Isus sa svojim uenicima u Judeju, onde je boravio s
njima i krtavao. A i Jovan je krtavao u Enonu kraj Salima, jer je tamo
18

bilo mnogo vode i ljudi su dolazili i krtavali se; Jovan jo ne bee

baen u tamnicu. Tada nasta raspra izmeu Jovanovih uenika i
jednog Judejina oko oienja. I dooe Jovanu i rekoe mu: ravi, onaj
to bee s tobom s one strane Jordana, za koga si ti svedoio, vidi, on
krtava, i svi idu k njemu. Odgovori Jovan i ree: ne moe ovek nita
uzeti, ako mu nije dano sa neba. Vi ste mi sami svedoci da sam rekao:
ja nisam Hristos, nego sam poslan ispred njega. Ko ima mladu
mladoenja je; a mladoenjin prijatelj, koji stoji i slua ga, veoma se
raduje to uje mladoenjin glas. Ova moja radost se, dakle, ispunila.
On treba da raste, a ja da se umanjujem.
Koji dolazi odozgo nad svima je, koji je sa zemlje, zemaljski je i govori
zemaljski. Koji dolazi sa neba nad svima je; svedoi ono to je video i
uo, i niko ne prima njegova svedoanstva. Ko je primio njegovo
svedoanstvo potvrdio je da je Bog istinit. Jer onaj koga je Bog poslao
govori Boije rei; Bog, zaista, ne daje Duha na meru. Otac ljubi Sina i
sve je dao njemu u ruku. Ko veruje u Sina ima veni ivot; a ko je
neposluan Sinu nee videti ivota, nego gnev Boiji ostaje na njemu.
Kad, dakle Gospod sazna da su fariseji uli kako Isus stie vie
uenika i krtava nego Jovan, premda Isus sam nije krtavao, nego
njegovi uenici, ostavi Judeju i ode opet u Galileju.

2.12 Utamnienje Jovana Krstitelja (Lk. 3:1920, Mt. 4:12a, Lk.

4:14a)

A Irod etverovlasnik, koga je on ukoreo zbog Irodijade, ene njegovog

brata, i za sva zla koja je Irod poinio, dodade na sve jo i ovo: zatvori
Jovana u tamnicu.

19

A kada u da je Jovan predan, vrati se Isus u sili Duha u Galileju.

2.13 Isus i Samarjanka (Jn. 4:426)

A trebalo je da proe kroz Samariju. Tako doe u samarijski grad zvani
Sihar, nedaleko od zemljita koje je Jakov dao svome sinu Josifu; onde
bee bunar Jakovljev. Isus tada, umoran od puta, seae tako na
bunaru; bilo je oko estoga asa. Doe jedna ena iz Samarije da
zahvati vode. Ree joj Isus: daj mi da pijem. Uenici njegovi pak behu
otili u grad da kupe hrane. Samarjanka mu ree: kako to ti kao
Judejin trai od mene, Samarjanke, da pije? Judeji se, naime, nisu
meali sa Samarjanima. Odgovori Isus i ree joj: kad bi znala dar
Boiji, i ko je taj koji ti govori: daj mi da pijem, zamolila bi ga i on bi ti
dao vodu ivu. Ree mu ena: Gospode, nema ni ime da zahvati, a
bunar je dubok; otkuda ti, dakle, iva voda? Zar si ti vei od oca
naega Jakova, koji nam je dao ovaj bunar i pio iz njega sam, i sinovi
njegovi, i stoka njegova? Odgovori Isus i ree joj: svaki ko pije od ove
vode opet e oedneti. A ko pije od vode koju u mu ja dati nee
oedneti doveka, nego e voda koju u mu ja dati postati u njemu izvor
vode koja uvire u veni ivot. Ree mu ena: Gospode, daj mi tu vodu,
da ne ednim i ne dolazim ovamo da zahvatam vodu. Ree joj: idi,
pozovi svoga mua i doi ovamo. Odgovori ena i ree mu: nemam
mua. Ree joj Isus: dobro si kazala da nema mua; jer si imala pet
mueva, i koga sad ima nije ti mu; to si istinito rekla. Ree mu ena:
Gospode, uviam da si prorok. Nai oevi su se molili Bogu na ovoj
gori, a vi kaete da je u Jerusalimu mesto gde se treba moliti. Ree joj
Isus: veruj mi, eno, da ide as kada se neete moliti Ocu ni na ovoj
gori ni u Jerusalimu. Vi se molite onome to ne znate, mi se molimo
onome to znamo, jer spasenje dolazi od Judeja. Nego ide as i ve je
tu kada e se pravi bogomoljci moliti Ocu u duhu i istini; jer Bog eli
takve bogomoljce. Bog je duh, i koji mu se mole treba da se mole u
duhu i istini. Ree mu ena: znam da e doi Mesija, koji se zove
20

Hristos; kada on doe, obavestie nas o svemu. Ree joj Isus: ja sam
koji govorim s tobom.

2.14 Povratak uenika (Jn. 4:2738)

Uto dooe njegovi uenici i uahu se to je govorio sa enom, ali ni
jedan ne ree: ta trai, ili, to govori s njom? Tada ena ostavi svoj
krag i ode u grad, pa ree ljudima: doite, vidite oveka koji mi ree
sve to sam uinila; da nije to Hristos? Izioe iz grada i dolaahu k
njemu. U meuvremenu su ga uenici molili govorei: ravi, jedi. No on
im ree: ja treba da jedem jedno jelo koje vi ne znate. Tada uenici
govorahu meu sobom: da mu nije ko doneo da jede? Ree im Isus:
moje jelo je u tome da izvrim volju onoga koji me je poslao i da svrim
njegovo delo. Ne kaete li vi: jo etiri meseca pa dolazi etva? Eto,
kaem vam, podignite svoje oi i pogledajte njive kako se ute za
etvu. Ve etelac prima platu i skuplja rod za veni ivot, da se seja i
etelac raduju zajedno. Jer je u ovome istinita re: jedan seje, a drugi
anje. Ja vas poslah da anjete ono za ta se vi niste trudili. Drugi su
se trudili, a vi ste uli u njihov trud.

2.15 Mnogi Samarjani uzverovali (Jn. 4:3942)

A mnogi Samarjani iz onoga grada poverovae u njega zbog rei ove
ene, koja je svedoila da joj je Isus rekao sve to je uinila. A kad
dooe k njemu Samarjani, moljahu ga da ostane kod njih; i osta onde
dva dana. I jo vie ,ih je poverovalo zbog njegove rei, a eni
govorahu: sad ne verujemo zbog tvog kazivanja; sami smo, naime,
sluali i znamo da je ovaj ovek zaista Spasitelj sveta.

21

2.16 Isusov povratak u Galileju (Jn. 4:4345)

Posle ta dva dana ode odande u Galileju. Jer je sam Isus posvedoio
da prorok u svom zaviaju nema potovanja. Kada, dakle, doe u
Gadileju, primie ga Galilejci koji su videli sve to je uinio u
Jerusalimu o prazniku; jer su i sami doli na praznik.

2.17 Vera kraljevskog inovnika (Jn. 4:4654)

I doe opet u Kanu galilejsku, gde je pretvorio vodu u vino. A bee neki
kraljevski inovnik iji je sin bolovao u Kafarnaumu. Ovaj, uvi da je
Isus doao iz Judeje u, Galileju, ode k njemu i moljae ga da sie i da
mu izlei sina; jer bee na samrti. Tada mu ree Isus: ako ne vidite
znakova i uda, neete da poverujete. Ree mu kraljevski inovnik:
Gospode, sii dok nije umrlo moje dete. Ree mu Isus: idi, tvoj sin ivi.
ovek poverova rei koju mu ree Isus i ode. No jo na putu sretoe
ga sluge javljajui da je njegovo dete u ivotu. On se raspitivae od njih
za as kada je polo na bolje; rekoe mu da ga je jue, u sedmom
asu, pustila groznica. Tada je razumeo otac da je to bilo u onaj as
kada mu je Isus rekao: ivi tvoj sin; i poverova on i sav dom njegov.
Ovo pak drugo udo uini Isus kada doe iz Judeje u Galileju.

2.18 Isus odbaen u Nazaretu (Lk. 4:1630)

I doe u Nazaret, gde je odrastao, pa ue u subotnji dan u sinagogu
po svom obiaju, te usta da ita. I dadoe mu knjigu proroka Isaije, pa
je otvori i nae mesto gde je bilo napisano: Duh Gospodnji je na
meni, zato me je pomazao i poslao da objavim radosnu vest
siromanima, da javim zarobljenima da e se pustiti i slepima da e
progledati, da otpustim potlaene, da najavim prijatnu godinu
22

Gospodnju. I zatvori knjigu, dade je slubeniku te sede;a oi svih ljudi

u sinagogi behu uperene u njega. I poe im govoriti: danas smo uli
ispunjenje ovoga pisma. I svi su mu odobravali i divili se umilnim
reima koje su izlazile iz njegovih usta, te govorahu: nije li ovo Josifov
sin? I ree im: svakako ete mi rei ovu poslovicu: lekaru, izlei sebe
samoga. Uini i ovde u svom zaviaju sve to smo uli da si uinio u
Kafarnaumu. Tada ree: zaista vam kaem da nijedan prorok nije
dobro primljen u svom rodnom kraju. Zaista vam kaem, u Ilijino vreme
je bilo mnogo udovica u Izrailju, kada nebo bi zatvoreno tri godine i
est meseci, pa nasta velika glad po svoj zemlji, i ni jednoj od njih Ilija
nije bio poslan nego samo eni udovici u Sareptu Sidonsku. I za vreme
proroka Jeliseja bilo je mnogo gubavih u Izrailju, ali nijedan od njih ne
bi oien sem Nemana Sirca. A kad su ovo uli, napunie se gneva
svi u sinagogi, pa se digoe i izbacie ga iz grada, te ga odvedoe do
padine brda na kom je njihov grad bio sagraen s namerom da ga
bace dole. Ali on proe izmeu njih i ode.

2.19 Isus poinje propovedati (Mt. 4:1316, Mk. 1:14b15, Lk.

4:14b15)
I napustivi Nazaret doe i nastani se u Kafarnaumu primorskome, u
krajevima Zavulonovim i Neftalimovim, da se ispuni to je rekao prorok
Isaija: Zemlja Zavulonova i zemlja Neftalimova, prema moru, preko
Jordana, Galileja mnogoboaka, narod koji sedi u tami vide veliku
svetlost, i onima to sede u zemlji i senci smrti, njima svetlost sinu.
Doe Isus u Galileju propovedajui evanelje Boije i govorei da se
ispunilo vreme i pribliilo carstvo Boije; pokajte se i verujte u
evanelje. I glas o njemu rairi se po svoj okolini. Uio je takoe u
njihovim sinagogama i svi su ga hvalili.

23

III. GODINA POPULARNOSTI

III. GODINA POPULARNOSTI

3.1 Poziv prvih uenika (Mt. 4:1822, Lk. 5:111)

A kada je iao kraj Galilejskog mora, vide dva brata, Simona zvanog
Petra, i Andreju, brata njegova, kako bacaju mreu u more; jer behu
ribari. I ree im: hajdete za mnom, i uiniu vas ribarima ljudskim. A oni
odmah ostavie mree i pooe za njim. I kada odatle ode dalje, vide
druga dva brata, Jakova Zevedejeva i Jovana, brata njegova, kako u
amcu sa Zevedejem, ocem svojim, krpe svoje mree, i pozva ih. A oni
odmah ostavie amac i oca svoga i pooe za njim.
Kada je narod hrlio k njemu i sluao re Boiju, a on stajao kod
Genisaretskog jezera, vide dva amca kraj obale; ribari su izili iz njih i
ispirali mree. Uavi u jedan od tih amaca, koji je bio Simonov,
zamoli ga da malo odmakne od kopna. Potom sede i uae narod iz
amca. A kad presta da govori, ree Simonu; navezi na dubinu i bacite
svoje mree za lov. Simon mu odgovori i ree: uitelju, svu no smo se
trudili i nismo uhvatili nita; ali na tvoju re baciu mree. I kad to
uinie, uhvatie mnotvo riba; mree im se ak cepale. I namagnue
drugovima u drugom amcu da dou i da im pomognu. I dooe, pa
napunie oba amca tako da su tonuli. Videvi pak Simon Petar,
pripade Isusovim kolenima i ree: idi od mene, Gospode, jer sam
grean ovek. Zaprepaenje, naime, obuze njega i sve koji su bili s
njim zbog ulova, riba to ulovie, a isto tako i Zevedejeve sinove
Jakova i Jovana, koji su bili Simonovi drugovi. Tada Isus ree Simonu:
ne boj se; odsada e loviti ljude. I izvukoe amce na obalu, ostavie
sve i odoe za njim.

24

3.2 Isus izgoni neistog duha (Mk. 1:2128)

I dooe u Kafarnaum; i odmah u subotu, uavi u sinagogu, uae. I
divljahu se njegovoj nauci; jer ih uae kao onaj koji ima vlast, a ne kao
knjievnici. Uto bee u njihovoj sinagogi ovek sa neistim duhom, te
povika govorei: ah! ta imamo mi s tobom, Isuse Nazareanine?
Doao si da nas upropasti. Znam te ko si, svetac Boiji. I zapreti mu
Isus: umukni i izii iz njega. I istrza ga neisti duh, povika veoma
glasno i izie iz njega. I svi se zaprepastie, tako da su pitali jedan
drugoga govorei: ta je ovo? Nova nauka puna sile; zapoveda i
neistim duhovima i pokoravaju mu se. I odmah se rairi glas o njemu
na sve strane po svoj okolini galilejskoj.

3.3 Isceljenja mnogih (Mk. 1:2934)

I im izie iz sinagoge, doe u Simonovu i Andrejinu kuu sa Jakovom
i Jovanom. A Simonova tata leae u groznici, i odmah mu kazae za
nju. I priavi uhvati je za ruku i podie je; i pusti je groznica, te im
sluae. A uvee, kada sunce zae, donoahu mu sve bolesnike i
besomune. I sav grad bee okupljen kod vrata. I izlei mnoge koji su
patili od razliitih bolesti, i izagna mnoge demone, i ne dozvoljavae
demonima da govore, jer su ga znali.

3.4 Isus moli na pustom mestu (Mk. 1:3538)

A ujutro, dok je jo bilo sasvim mrano, usta, izie i ode u pusto mesto,
te se onde moljae. I pouri za njim Simon sa svoji m drutvom, i
naavi ga rekoe mu: svi te trae. I ree im: hajdemo drugde u
oblinja mesta, da i tamo propovedam; jer za to izioh.

25

3.5 Isus ui i isceljuje (Mt. 4:2325)

I obilaae Isus svu Galileju, uei u sinagogama njihovim i
propovedajui evanelje o carstvu i leei svaku bolest i svaku nemo
u narodu. I rairi se glas o njemu po svoj Siriji. I donesoe mu sve
bolesnike koji su patili od razliitih bolesti i muka, besomune, i
meseare, i uzete, i izlei ih. I poe za njim mnogo naroda iz Galileje i
Dekapolja, Jerusalima i Judeje, i s one strane Jordana.

3.6 Isceljenje gubavca (Mk. 1:4045)

I doe k njemu gubavac molei ga i kleei govorae mu: ako hoe,
moe da me oisti. I smilovavi se, prui svoju ruku, dohvati ga i
ree mu: hou, budi ist. I odmah otide s njega guba i bi oien. I
zapretivi mu, odmah ga otpusti, i ree mu: gledaj da nikome nita ne
kae, nego idi, pokai se sveteniku i prinesi za svoje oienje to je
Mojsije zapovedio, za svedoanstvo njima. A ovaj otiavi poe mnogo
propovedati i razglaavati dogaaj, tako da Isus nije vie mogao da
ue u grad javno, nego je bio napolju po pustim mestima; i dolaahu k
njemu sa svih strana.

3.7 Isceljenje uzetoga (Mk. 2:112)

I kada posle nekoliko dana opet ue u Kafarnaum, u se da je u kui. I
skupie se mnogi, tako da nije bilo vie mesta ni pred vratima, i
kazivae im re. I dooe k njemu nosei uzetog oveka koga su
nosila etvorica. I kako zbog naroda nisu mogli da ga prinesu njemu,
otkrie krov kue gde je bio, i prokopavi ga, spustie krevet na kom
uzeti leae. I videvi Isus njihovu veru, ree uzetome: sinko, oprataju
ti se gresi. A neki od knjievnika seahu onde i razmiljahu u svojim
26

srcima: to ovaj govori tako? On huli; ko moe da oprata grehe sem

jednoga Boga? I saznavi odmah Isus svojim duhom da oni tako
razmiljaju u sebi, ree im: to to mislite u svojim srcima? ta je lake,
rei uzetome: oprataju ti se gresi, ili rei: ustani pa uzmi svoju postelju
i hodaj? A da znate da Sin oveiji ima vlast da oprata grehe na
zemlji, ree uzetome: tebi govorim, ustani, podigni svoju postelju i idi
kui. I usta te odmah podie postelju i izie pred svima, tako da su se
svi divili i slavili Boga govorei: tako neto jo nikad ne videsmo.

3.8 Isus poziva Levija (Mk. 2:1317)

I izie opet na more; i sav narod dolaae k njemu, i uae ih. I
prolazei vide Levija Alfejeva gde sedi na carinarnici, i ree mu: hajde
za mnom. I ustavi poe za njim. I kada je bio za trpezom u njegovoj
kui, mnogi carinici i grenici behu za stolom sa Isusom i njegovim
uenicima; jer ih bee mnogo i iahu za njim. A knjievnici, fariseji,
videvi da jede s grenicima i carinicima, govorahu njegovim
uenicima: zato jede i pije sa carinicima i grenicima? Isus pak uvi
ree im: lekar nije potreban zdravima nego bolesnima. Ne dooh da
pozovem pravedne nego grene.

3.9 Pitanje o postu (Lk. 5:3339)

A oni mu rekoe: Jovanovi uenici esto poste i mole se Bogu,
farisejski uenici isto tako, a tvoji jedu i piju. Isus im pak ree: moete li
navesti svatove da poste dok je mladoenja s njima? Nego e doi
dani, kada mladoenja bude otet od njih, onda e postiti u te dane. A
ree im i priu: niko ne dere zakrpu od nove haljine i ne stavlja na staru
haljinu; inae novu cepa, a staroj ne pristaje zakrpa od nove. I niko ne
sipa novo vino u stare mehove; inae e novo vino proderati mehove,
27

ono e se prosuti, a mehovi e propasti; nego novo vino treba sipati u

nove mehove. I niko ko je pio staro ne eli novo; jer kae: staro je
dobro.

3.10 Isceljenje u Banji Vitezdi (Jn. 5:116)

Posle toga bee judejski praznik i Isus ode gore u Jerusalim. A u
Jerusalimu, kod Ovijih vrata, ima jedna banja sa pet tremova, koja se
jevrejski zove Vitezda. U njima je lealo mnotvo bolesnika, slepih,
hromih, suiavih, koji su ekali da se voda zatalasa. Jer je aneo
silazio u odreeno vreme u banju i zatalasavao vodu; i ko je prvi uao
poto se voda zatalasa bivao je zdrav, ma od koje bolesti da je
patio. Bee onde jedan ovek koji je od svoje bolesti bolovao trideset i
osam godina. Videvi Isus ovoga kako lei i saznavi da ve dugo
boluje, ree mu: hoe li da ozdravi? Odgovori mu bolesnik:
Gospode, nemam oveka da me spusti u banju kad se voda zatalasa;
dok ja doem, drugi sie pre mene. Ree mu Isus: ustani, podigni svoj
krevet i hodaj. I odmah ozdravi taj ovek, uze svoj krevet i hodae.
A taj dan bee subota. Stoga Judeji govorahu izleenom oveku:
subota je i ne sme poneti krevet. No on im odgovori: onaj koji me iz
lei ree mi: podigni svoj krevet i hodaj. Tada ga zapitae: ko je taj
ovek koji ti je rekao: uzmi i hodaj? A izleeni nije znao ko je to bio; jer
se Isus uklonio, poto je bilo mnogo sveta na tom mestu. Posle toga
nae ga Isus u hramu i ree mu: vidi, ozdravio si; ne grei vie da te
ne snae to gore. Ode ovek i ree Judejima da ga je Isus izleio. I
zato su Judeji gonili Isusa, to je to inio u subotu.

28

3.11 Isus darovatelj ivota (Jn. 5:1730)

A Isus im odgovori: Otac moj stalno radi, pa radim i ja. Zbog toga su
opet Judeji jo vie traili da ga ubiju, ne samo to je razreavao
subotu, nego to je i Boga nazivao svojim Ocem, izjednaujui se s
Bogom.
Isus pak u odgovoru ree njima: zaista, zaista, kaem vam, ne moe
Sin da ini nita sam od sebe, ako ne vidi ta Otac ini; jer ono to ini
Otac, to isto tako ini i Sin. Otac, naime, voli Sina i pokazuje mu sve
to sam ini, i pokazae mu dela vea od ovih, da se vi udite. Jer kao
to Otac vaskrsava mrtve i oivljava, tako i Sin oivljava one koje hoe.
Otac ne sudi nikome, nego je sav sud dao Sinu, da svi potuju Sina
kao to potuju Oca. Ko ne potuje Sina ne potuje ni Oca koji ga je
poslao. Zaista, zaista, kaem vam: ko slua moju re i veruje onome
koji me je poslao, ima veni ivot i ne dolazi pred sud, nego je preao
iz smrti u ivot. Zaista, zaista, kaem vam da ide as i ve je nastao
kada e mrtvi sluati glas Sina Boija, i koji ga uju ivee. Jer kao
to Otac ima u sebi ivot, tako je dao i Sinu da ima ivot u sebi. Dao
mu je i vlast da sudi to je Sin oveiji. Ne udite se ovome, jer ide
as u koji e svi koji su u grobovima uti njegov glas, pa e vaskrsnuti
za ivot oni koji su inili dobro, a zloinci e vaskrsnuti za sud. Ja ne
mogu da inim nita sam od sebe; kako sluam sudim, i moj sud je
pravedan, jer ne traim svoje volje, nego volju onoga koji me je poslao.

3.12. Svedoanstva o Isusu (Jn. 5:3147)

Ako ja svedoim za sebe, moje svedoanstvo nije istinito; drugi
svedoi za mene i znam da je istinito svedoanstvo kojim svedoi za
mene. Vi ste poslali ljude Jovanu i on je svedoio za istinu; no ja ne
uzimam svedoanstva od oveka, nego govorim ovo da se vi spasete.
Jovan bee svetilo koje je gorelo i svetlelo, a vi ste hteli da se zamalo
29

radujete u njegovoj svetlosti.

Ja pak imam svedoanstvo vee od Jovanova: dela, koja mi je dao
Otac da ih svrim, ba ta dela koja inim, svedoe za mene da me je
Otac poslao. I Otac koji me je poslao, sam je svedoio za mene. Niti
ste glasa njegova ikad uli, niti pojavu njegovu videli, te re njegova ne
stanuje u vama, zato to ne verujete onome koga je on poslao.
Istraujete Pisma, jer smatrate da u njima imate veni ivot; i ona
svedoe za mene; i neete da doete k meni da imate ivot. Od ljudi
slave ne primam, ta vie, upoznao sam vas da nemate u sebi ljubavi
prema Bogu. Ja sam doao u ime svoga Oca, i ne primate me. Ako
drugi doe u svoje ime, njega ete primiti. Kako moete da verujete,
kad primate slavu jedan od drugoga, a slave od jedinoga Boga ne
traite? Ne mislite da u vas ja tuiti Ocu; ima ko vas optuuje, Mojsije,
u koga ste se uzdali. Jer da ste verovali Mojsiju, verovali biste i meni;
jer je on o meni pisao. Ako pak njegovim pismima ne verujete, kako
ete verovati mojim reima.

3.13 Isus gospodar subote (Mk. 2:2326, Mt. 12:57, Mk. 2:2728,
Mt. 12:914)
A kada je subotom iao kroz useve, uenici njegovi poee praviti put
kidajui klasje. I fariseji mu govorahu: vidi, zato ine subotom to nije
dozvoljeno? Ree im: zar nikad ne itaste ta uini David kada bi u
nevolji i ogladne on i njegovo drutvo? Kako ue u dom Boiji za
vreme prvosvetenika Aviatara i pojede postavljene hlebove, koje ne
sme niko da jede sem svetenika, te dade i onima to behu s njim?
Ili zar niste itali u zakonu da svetenici subotom u hramu oskrnavljuju
subotu i nisu krivi? A kaem vam da je ovde neto vee od hrama. Kad
biste pak znali ta znai: Milosre hou, a ne rtve, ne biste osudili
nevine.
30

I ree im: subota je ustanovljena radi oveka, a ne ovek radi subote.

Tako je Sin oveiji gospodar subote.
I otiavi odande doe u njihovu sinagogu. I gle tu bee ovek sa
suvom rukom; i zapitae ga govorei: da li je slobodno leiti subotom?
da bi ga optuili. A on im ree: koji je od vas ovek koji nee uhvatiti i
izvaditi svoju jedinu ovcu, ako mu ona u subotu padne u jamu? Koliko,
dakle, ovek vie vredi od ovce. Zato je dozvoljeno subotom dobro
initi. Tada ree oveku: prui svoju ruku. I isprui je, i posta opet
zdrava kao i druga. A fariseji izioe i odluie protiv njega da ga ubiju.

3.14 Narod sledi Isusa (Mk. 3:712, Mt. 12:1721, Lk. 6:1719)
A Isus se sa svojim uenicima povue prema moru; i mnotvo naroda
poe za njim iz Galileje i iz Judeje i Jerusalima, iz Idumeje i s one
strane Jordana, iz okoline Tira i Sidona, mnotvo veliko; uvi ta je
inio, dooe k njemu. I ree svojim uenicima da mu se spremi amac
zbog naroda, da ga ne guraju. Jer mnoge izlei, tako da navaljivahu na
njega svi koji su patili, da ga dotaknu. I neisti duhovi, kada ga
gledahu, padahu pred njim i vikahu govorei: ti si Sin Boiji. I mnogo im
je pretio da ga ne objavljuju, da se ispuni to je rekao prorok Isaija:
Gle sluga moj koga sam izabrao, ljubimac moj koji je po volji moje
due. Staviu Duh svoj na njega, i on e javiti pravdu narodima. Nee
se prepirati niti vikati, niti e ko uti glasa njegova po ulicama. Trske
stuene nee prelomiti, i stenjka koji tinja nee ugasiti, dok ne dovede
pravdu do pobede. I narodi e se uzdati u njegovo ime.
I siavi s njima stade na jednom ravnom mestu, i mnotvo njegovih
uenika, i vrlo mnogo naroda iz sve Judeje, i iz Jerusalima, i primorja
tirskog i sidonskog, koji su doli da ga uju i da se izlee od svojih
bolesti, i isceljivahu se i oni koje su muili neisti duhovi. A sav narod
je traio da ga dotakne, jer je sila izlazila iz njega i sve leila.
31

3.15 Izbor Dvanaestorice (Lk. 6:1213, Mk. 3:1419)

Tih dana izie na goru da se pomoli, i provede no molei se Bogu. A
kada se razdanilo, pozva svoje uenike i od njih izabra Dvanaestoricu,
koje i apostolima nazva.
I postavi Dvanaestoricu da budu s njim i da ih poalje da propovedaju, i
da imaju vlast da izgone demone. I postavi Dvanaestoricu, i Simonu
nadenu ime Petar; pa Jakova Zevedejeva i Jovana, brata Jakovljeva, i
nadenu im imena Voanirges, to jest sinovi groma; pa Andreju i Filipa, i
Vartolomeja, i Mateja, i Tomu, i Jakova Alfejeva, i Tadeja, i Simona
Kananeja, i Judu Iskariotskog, koji ga izdade.

3.16 Blaenstva (Mt. 5:111)

A kada vide narod, pope se na goru; i poto sede, pristupie mu
uenici njegovi; I otvori usta svoja i uae ih govorei:
Blaeni su siromani duhom, jer je njihovo carstvo nebesko.
Blaeni su alosni, jer e se oni uteiti.
Blaeni su krotki, jer e oni naslediti zemlju.
Blaeni su gladni i edni pravednosti, jer e se oni nasititi.
Blaeni su milostivi, jer e oni biti pomilovani.
Blaeni su isti srcem, jer e oni Boga gledati.
Blaeni su mirotvorci, jer e se oni sinovi Boiji nazvati.

32

Blaeni su prognani radi pravednosti, jer je njihovo carstvo nebesko.

Blaeni ste kad vas nagrde i usprogone i nabede svakim zlom laui
mene radi. Radujte se i kliite, jer je nagrada vaa velika na nebesima;
jer su tako progonili proroke koji su bili pre vas.

3.17 So zemlje i svetlost sveta (Mt. 5:1316)

Vi ste so zemlje; ako so obljutavi, ime e se osoliti? Ne vredi vie ni
za ta, nego samo da se izbaci i da je ljudi izgaze. Vi ste svetlost
sveta. Ne moe se sakriti grad koji lei na brdu; niti se pali svetiljka i
stavlja pod mericu, nego na svenjak, i svetli svima u kui. Tako neka
zasvetli vaa svetlost pred ljudima, da vide vaa dobra dela i proslave
Oca vaega koji je na nebesima.

3.18 Ispunjenje Zakona i propoka (Mt. 5:1720)

Ne mislite da sam doao da razreim zakon i proroke; nisam doao da
razreim nego da ispunim. Jer zaista vam kaem, dok ne proe nebo i
zemlja, nee ni jedno iota ili jedna crtica od zakona nestati, dok se sve
ne zbude. Ko dakle razrei jednu od ovih najmanjih zapovesti i naui
tako ljude, najmanji e se nazvati u carstvu nebeskom; a ko izvri i
naui, taj e se velik nazvati u carstvu nebeskom. Jer vam kaem: ako
vaa pravednost ne bude mnogo via od pravednosti knjievnika i
fariseja, neete ui u carstvo nebesko.

33

3.19 Ne ubij (Mt. 5:2126)

uli ste da je reeno starima: Ne ubij, a ko ubije bie kriv sudu. A ja
vam kaem da e svaki koji se gnevi na brata svoga biti kriv sudu. Ako
ko kae bratu svome raka, bie kriv sinedrionu. Ako ko kae
budalo, zasluie pakao ognjeni. Ako dakle prinosi dar svoj na
rtvenik i onde se seti da tvoj brat ima neto protiv tebe, ostavi onde
svoj dar pred rtvenikom, i idi prvo izmiri se sa bratom svojim, pa tada
doi i prinesi dar svoj. Pokai dobru volju protivniku svome brzo, dok si
jo s njim na putu; da te protivnik ne preda sudiji, a sudija sudskom
slubeniku, i da te ne bace u tamnicu. Zaista ti kaem: nee izii
odande dok ne plati poslednje pare.

3.20 Ne ini preljube (Mt. 5:2730)

uli ste da je reeno: Ne ini preljube. A ja vam kaem da svaki koji
gleda enu s tim da je poeli, ve je uinio preljubu s njom u srcu
svome. Ako te tvoje desno oko sablanjava, iskopaj ga i baci od sebe;
jer ti je bolje da propadne jedan od tvojih udova i ne bude celo tvoje
telo baeno u pakao. I ako te desna ruka tvoja sablanjava, odseci je i
baci od sebe; jer ti je bolje da propadne jedan od tvojih udova i da celo
tvoje telo ne ode u pakao.

3.21 O razvodu braka (Mt. 5:3132)

Reeno je dalje: Ko otpusti svoju enu, neka joj da knjigu otpusnu. A
ja vam kaem da svaki koji otputa svoju enu, osim zbog preljube,
navodi je da uini preljubu, i ko se oeni otputenom, ini preljubu.

34

3.22 O zaklinjaju (Mt. 5:3337)

Opet ste uli da je reeno starima: Ne kuni se krivo, a ispuni Gospodu
zakletve svoje. A ja vam kaem: ne kunite se nikako; ni nebom, jer je
presto Boiji; ni zemljom, jer je podnoje nogama njegovim; niti
Jerusalimom, jer je grad velikoga cara; ne zaklinji se ni glavom svojom,
jer ne moe ni jednu vlas uiniti belom ili crnom. Nego neka re vaa
bude dada, nene; a to je vie od ovoga, od zla je.

3.23 O osveti (Mt. 5:3842)

uli ste da je reeno: Oko za oko i zub za zub. A ja vam kaem da
se ne protivite zlu; nego ako te ko udari po tvom desnom obrazu,
okreni mu i drugi; i onome koji hoe da se parnii s tobom i da ti uzme
haljinu, podaj mu i ogrta; i ko te potera jednu milju, idi sa njim dve. Daj
onome koji od tebe trai, i ne okrei se od onoga koji hoe od tebe da
pozajmi.

3.24 O ljubavi prema neprijateljima (Mt. 5:4348)

uli ste da je reeno: Ljubi blinjega svoga i mrzi neprijatelja svoga.
A ja vam kaem: ljubite neprijatelje svoje i molite se za gonitelje svoje,
da budete sinovi Oca svoga koji je na nebesima, jer on ini da njegovo
sunce grane zlima i dobrima i daje kiu pravednima i nepravednima.
Jer ako ljubite one koji vas ljube, kakvu nagradu imate? Zar ne ine to
isto i carinici? I ako pozdravljate samo svoju brau, ta osobito inite?
Zar ne ine to isto i mnogoboci? Budite dakle savreni kao to je
savren Otac va nebeski.

35

3.25 O davanju milostinje (Mt. 6:14)

Pazite da pravednost svoju ne vrite pred ljudima, da vas oni vide;
inae nemate nagrade kod Oca vaega koji je na nebesima. Kada
dakle ini milostinju, ne trubi pred sobom, kako ine licemeri u
sinagogama i po ulicama, da ih ljudi slave. Zaista vam kaem, primili
su svoju platu. A ti kada ini milostinju, neka ne zna tvoja leva ruka
ta ini desna, da bude tvoja milostinja u tajnosti; i Otac tvoj koji gleda
u tajnosti uzvratie ti.

3.26 O molitvi (Mt. 6:514)

I kada se molite, ne budite kao licemeri; jer se rado mole stojei u
sinagogama i na raskrima, da se pokau ljudima; zaista vam kaem,
primili su platu svoju. A ti kada se moli, ui u svoju sobu, zatvori vrata
svoja i pomoli se Ocu svome u tajnosti; i Otac tvoj koji gleda u tajnosti
ispunie ti.
A kada se molite, ne govorite mnogo kao mnogoboci; jer misle da e
zbog mnogih rei biti uslieni. Ne budite dakle kao oni; jer zna Otac
va ta vam treba, pre no to ga zamolite. Ovako se dakle molite: Oe
na, koji si na nebesima, neka se sveti ime tvoje; neka doe carstvo
tvoje; neka bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu; hleb na nasuni
daj nam danas; i oprosti nam dugove nae, kao to smo i mi oprostili
dunicima svojim; i ne uvedi nas u iskuenje, nego nas izbavi od zla.
Jer ako oprostite ljudima njihove greke, oprostie i vama Otac va
nebeski; ako li ne oprostite ljudima, ni Otac va nee oprostiti greaka
vaih.

36

3.27 O postu (Mt. 6:1618)

A kada postite, ne budite namrgoeni kao licemeri; jer pomrauju svoja
lica, da se pokau ljudima kako poste; zaista vam kaem, primili su
platu svoju. A ti kada posti, pomai svoju glavu i operi svoje lice, da
se ne pokae ljudima da posti, nego Ocu svome koji je u tajnosti; i
Otac tvoj koji gleda u tajnosti uzvratie ti.

3.28 Pravo blago (Mt. 6:1924)

Ne sabirajte sebi blaga na zemlji, gde moljac i ra unitavaju i gde
lopovi potkopavaju i kradu; nego sabirajte sebi blago na nebu, gde ne
unitava ni moljac ni ra, i gde lopovi ne potkopavaju niti kradu; jer gde
je blago tvoje, onde e biti i srce tvoje.
Svetilo tela je oko. Ako je oko tvoje bistro, sve telo tvoje bie svetlo;
ako li je oko tvoje ravo, sve telo tvoje bie mrano. Ako je dakle
svetlost, koja je u tebi, tama, kolika e tama biti?
Niko ne moe sluiti dvojici gospodara; jer e ili jednoga mrzeti, a
drugoga voleti, ili e jednom biti privren, a drugoga prezirati; ne
moete sluiti Bogu i mamonu.

3.29 Pouzdanje u Boju providnost (Mt. 6:2534)

Zato vam kaem, ne brinite se za svoj ivot, ta ete jesti ili ta ete
piti, niti za svoje telo, ta ete obui; zar nije ivot vie od hrane i telo
od odela? Pogledajte ptice nebeske, one ne seju niti anju niti skupljaju
u itnice, pa ipak ih hrani Otac va nebeski; zar vi ne vredite mnogo
vie od njih? Ko od vas moe brinui se dodati ivotu svome jedan
37

lakat? I to se brinete za odelo? Pogledajte ljiljane poljske kako rastu;

ne trude se niti predu; a ja vam kaem da se ni Solomon u svoj slavi
svojoj ne obue kao jedan od ovih. Ako Bog tako odeva poljsku travu,
koja danas jeste a sutra se baca u pe, nee li mnogo vie vas,
maloverni? Ne brinite se dakle govorei: ta emo jesti? ili: ta emo
piti? ili: ta emo obui? Jer sve to trae mnogoboci: zna Otac va
nebeski da vam je sve to potrebno. Traite prvo carstvo i pravednost
njegovu, a sve ovo dodae vam se. Ne brinite se dakle za sutranji
dan, jer e se sutra brinuti za sebe; dosta je danu zla svoga.

3.30 O suenju (Mt. 7:16)

Ne sudite, da ne budete osueni; jer kakvim sudom sudite, sudie vam
se, i kakvom merom merite, odmerie vam se.
A to gleda trun u oku brata svoga, a u svome oku grede ne
primeuje? Ili kako e rei svome bratu: pusti da izvadim trun iz
tvoga oka, a gle, greda u oku tvome? Licemere, izvadi prvo gredu iz
svoga oka, pa e tada gledati da izvadi trun iz oka brata svoga.
Ne dajte svetinje psima, niti bacajte bisera svojih pred svinje, da ih ne
pogaze nogama svojim i okrenuvi se ne rastrgnu vas.

3.31 Molitva s pouzdanjem u Boga Oca (Mt. 7:712)

Molite, i dae vam se; traite, i nai ete; kucajte, i otvorie vam se. Jer
svaki koji moli dobiva, i koji trai nalazi, i onome koji kuca otvorie se.
Ili ko je ovek meu vama, koji e sinu svome, kada zatrai hleba, dati
kamen? Ili kada zatrai ribu, zmiju da mu da? Ako dakle vi budui zli
znate dobre darove davati svojoj deci, koliko e vie Otac va koji je
38

na nebesima dati dobra onima koji ga mole.

Sve dakle to elite da vama ine ljudi, inite i vi tako njima; jer je to
zakon i proroci.

3.32 Dva puta (Mt. 7:1314)

Uite na uska vrata; jer su iroka vrata i prostran put koji vodi u
propast, i mnogo ih je koji njime ulaze. Kako su uska vrata i stenjen
put koji vodi u ivot, i malo ih je koji ga nalaze.

3.33 Drvo i njegov plod (Mt. 7:1523)

uvajte se lanih proroka, koji vam dolaze u ovijem ruhu, a iznutra su
grabljivi vuci. Po plodovima njihovim poznaete ih. Zar se groe bere
s trnja ili smokve sa kalja? Tako svako dobro drvo raa dobre
plodove, a ravo drvo donosi rave plodove. Ne moe dobro drvo
doneti rave plodove, niti ravo drvo doneti dobre plodove. Svako
drvo, koje ne raa dobra ploda, odseca se i u vatru baca. Dakle po
plodovima njihovim poznaete ih.
Nee ui u carstvo nebesko svaki koji mi govori: Gospode, Gospode,
nego ko ini volju Oca moga koji je na nebesima. Mnogi e mi rei u
onaj dan: Gospode, Gospode, nismo li prorokovali u tvoje ime, i u tvoje
ime izgnali demone, i u tvoje ime mnoga uda uinili? I tada u im
izjaviti: nikada vas nisam upoznao; odlazite od mene vi koji inite
bezakonje.

39

3.34 Usporedba u dva graditelja (Mt. 7:248:1)

Svaki dakle koji slua ove moje rei i izvruje ih, bie kao mudar ovek,
koji sazida kuu svoju na steni. I pade kia i dooe bujice, i dunue
vetrovi i navalie na onu kuu i ne pade; jer bee utemeljena na
steni.
I svaki koji slua ove moje rei a ne izvruje ih, bie kao ludi ovek, koji
sazida kuu svoju na pesku. I pade kia i dooe bujice, i dunue
vetrovi i navalie na onu kuu i pade, i pad njen bee veliki.
I kada Isus svri ove rei, divljae se narod njegovoj nauci; jer ih je
uio kao onaj koji ima vlast, a ne kao njihovi knjievnici. A kada sie s
gore, poe za njim mnogi narod.

3.35 Isceljenje kapetanovog sluge (Mt. 8:513)

A kada ue u Kafarnaum, prie mu jedan kapetan molei ga i govorei:
Gospode, sluga moj lei uzet kod kue i mui se strano. I ree mu: ja
u doi i izleiu ga. A kapetan odgovori i ree: Gospode, nisam
dostojan da ue pod moj krov; nego samo reci jednu re, i ozdravie
moj sluga. Jer i ja sam ovek pod vlau, imam pod sobom vojnike, pa
kaem ovome: idi, i ide, i drugome: doi, i dolazi, i sluzi svome: uini
to, i uini. A Isus uvi zadivi se i ree onima koji su ga pratili: zaista
vam kaem, ni u koga u Izrailju ne naoh tolike vere. A kaem vam da
e doi mnogi sa istoka i zapada i sesti za sto sa Avraamom i Isaakom
i Jakovom u carstvu nebeskom; a sinovi carstva bie izbaeni u krajnju
tamu; onde e biti pla i krgut zuba. I ree Isus kapetanu: idi, neka ti
bude kako si verovao. I bi izleen sluga u onaj as.

40

3.36 Vaskrsenje mladia u Nainu (Lk. 7:1117)

Zatim Isus ode u grad zvani Nain, a s njim su ili njegovi uenici i
mnogo naroda. A kad se pribliio gradskim vratima, gle, iznosili su
mrtvaca, jedinca sina njegove majke koja je bila udovica, i s njom je
bilo mnogo sveta iz grada. A kada je Gospod vide, saali se na nju i
ree joj: ne plai. Tada prie, dotae mrtvaki sanduk nosioci pak
stadoe i ree: mladiu, tebi govorim, ustani. I mrtvac sede, te poe
da govori, i dade ga njegovoj majci. A strah je obuzeo sve, pa su slavili
Boga govorei: veliki prorok se pojavio meu nama, i: Bog je posetio
svoj narod. I rairi se ovaj glas o njemu po svoj Judeji i po svoj okolini.

3.37 Poslanstvo Jovana Krstitelja (Lk. 7:1835)

Jovana obavestie o svemu ovome njegovi uenici. Tada Jovan dozva
dvojicu od svojih uenika, posla ih Gospodu pitajui: jesi li ti onaj koji
treba da doe, ili da ekamo drugoga? Kada su pak ovi ljudi doli k
njemu, rekoe: Jovan Krstitelj nas je poslao k tebi i pita: jesi li ti onaj
koji treba da doe, ili da ekamo drugoga? U taj as je izleio mnoge
ljude od bolesti, muka i zlih duhova, i mnogim slepima darovao vid.
Njima pak odgovori: idite, javite Jovanu ta ste videli i uli: slepi
ponovo gledaju, hromi hodaju, gubavi se iste, gluvi uju, Mrtvi ustaju,
siromanima se propoveda evanelje; i blaen je koji se ne sablazni o
mene.
A kad su Jovanovi poslanici otili, poe Isus da govori narodu o
Jovanu: ta ste izili u pustinju da vidite? Trsku koju vetar ljulja? Nego
ta ste izili da vidite? oveka obuena u meke haljine? Gle, koji nose
sjajne haljine i ive u raskoi na kraljevskim dvorovima su. Ili ta ste
izili da vidite? Proroka? Da, kaem vam, i vie od proroka. To je onaj
za koga je napisano: Gle aljem svoga vesnika pred lice tvoje, koji e
pripremiti tvoj put pred tobom. Kaem vam, meu roenima od ena
41

niko nije vei od Jovana; a najmanji u carstvu Boijem vei je od njega.

I sav narod koji je uo, pa i carinici priznae pravednost Boiju, te se
krstie Jovanovim krtenjem. A fariseji i zakonici odbacie ono to je
Bog hteo da uini s njima, i ne primie njegovo krtenje. S kim u,
dakle, uporediti ljude ovog narataja? I na koga lie? Oni su kao deca
koja sede na trgu i dovikuju jedni drugima: svirali smo vam i niste igrali,
kukali smo i niste plakali. Doao je naime Jovan Krstitelj, nije jeo hleba
niti je pio vina, i kaete: demon je u njemu. Doao je Sin oveiji koji
jede i pije, pa kaete: gle oveka izelice i pijanice, prijatelja carinika i
grenika. I opravdae mudrost sva deca njezina.

3.38 Isus zove k sebi umorne (Mt. 11:2530)

U ono vreme odgovori Isus i ree: hvalim te, Oe, Gospode neba i
zemlje, to si sakrio ovo od uenih i pametnih, a otkrio bezazlenima;
da, Oe, jer tako bi ugodno pred tobom. Sve mi je predao moj Otac, i
niko ne poznaje Sina do Otac, niti Oca ko poznaje do Sin, i kome hoe
da otkrije.
Doite k meni svi koji ste umorni i optereeni, i ja u vas odmoriti.
Uzmite moj jaram na sebe i nauite od mene, jer ja sam krotak i
smeran u srcu, i nai ete odmor u svojim duama. Jer je moj jaram
blag i moje breme je lako.

3.39 Skruena grenica (Lk. 7:3650)

Jedan od fariseja molio ga je da jede s njim; i uavi u farisejevu kuu
lee za trpezu. I gle, jedna ena, koja je bila grenica u gradu, sazna
da je on u farisejevoj kui za trpezom, donese alavastarski sud s
mirom, te stade podno kod njegovih nogu plaui, pa poe suzama
42

kvasiti njegove noge, i svojom kosom otra, i ljubljae njegove noge, i

pomazivae ih mirom. Videvi pak farisej koji ga je pozvao, ree u sebi:
da je on prorok, znao bi ko je i kakva je ena koja ga dotie, da je
grenica. Isus mu pak odgovori i ree: Simone, imam da ti kaem
neto. A on: uitelju, kai. Ree: Dvojica su bili duni jednom
zajmodavcu; jedan je dugovao pet stotina dinara, a drugi pedeset.
Kako nisu imali da vrate, oprosti obojici. Koji e ga, dakle, od njih vie
ljubiti? Simon odgovori: mislim onaj kome je vie poklonio. A on mu
ree: pravo si prosudio. I okrenu se eni, te ree Simonu: vidi li ovu
enu? Uao sam u tvoju kuu, nisi mi dao vode za noge; a ona je
suzama oblila moje noge i svojom kosom otrla. Poljubac mi nisi dao; a
ona, otkako sam uao nije prestala da mi ljubi noge. Nisi mi pomazao
glavu uljem; a ona je mirom pomazala moje noge. Stoga ti kaem,
oproteni su joj mnogi gresi, jer je imala mnogo ljubavi; kome se malo
prata, malo ljubi. A njoj ree: oproteni su ti gresi. Oni pak, koji behu
zajedno za trpezom, poee da govore u sebi: ko je ovaj to i grehe
oprata? A eni ree: vera tvoja spasla te je; idi s mirom.

3.40 ene slede Isusa (Lk. 8:13)

Posle toga iao je po gradovima i selima propovedajui i objavljujui
evanelje o carstvu Bojem. A s njim su bili Dvanaestorica i neke ene
koje su bile izleene od zlih duhova i bolesti: Marija zvana Magdalina,
iz koje je izilo sedam demona, pa Jovana ena Irodovog upravitelja
Huze, i Susana, i mnoge druge koje su im sluile svojim imanjem.

3.41 Napad na Isusa (Mt. 12:2237)

Tada mu donee besomunoga koji je bio slep i nem; i izlei ga, tako
da je nemi govorio i gledao. A sav narod se divio i govorio je: nije li ovo
43

sin Davidov? A fariseji uvi rekoe: ovaj izgoni demone samo pomou
Veelzevula, demonskog vladara. A on je znao njihove misli, te im ree:
svako carstvo koje se razdelilo protiv samoga sebe, opustee, i svaki
grad ili dom koji se razdelio protiv samoga sebe, nee se odrati. I ako
satana satanu isteruje, razdelio se protivu samoga sebe, kako e se
dakle odrati njegovo carstvo? I ako ja pomou Veelzevula izgonim
demone, ijom pomou izgone vai sinovi? Zato e vam oni biti sudije;
ali ako ja Boijim Duhom izgonim demone, onda je dolo do vas
carstvo Boije. Ili kako moe neko da ue u kuu jakoga i da pograbi
njegovo pokuanstvo, ako prvo ne svee jakoga, i tada e njegovu
kuu opleniti? Ko nije sa mnom, protiv mene je, i ko ne sabira sa
mnom, rasipa.
Zato vam kaem, svaki greh i hula oprostie se ljudima, ali hula na
Duha nee se oprostiti. I ako ko kae re protiv Sina oveijeg,
oprostie mu se; a onome koji kae protiv Duha Svetoga, nee se
oprostiti ni na ovom svetu ni u buduem. Ili uinite dobro drvo i plod
njegov dobrim, ili uinite ravo drvo i plod njegov ravim; jer se po rodu
drvo poznaje. Zmijski porode, kako moete dobro da govorite kad ste
zli? jer usta govore ono ega je srce puno. Dobar ovek od dobroga
blaga iznosi dobro, a zao ovek od ravoga blaga iznosi zlo. Ali vam
kaem da e za svaku nekorisnu re, koju izgovore ljudi, odgovarati na
dan suda; jer e po svojim reima biti opravdan, i po svojim reima biti
osuen.

3.42 Jonin znak (Mt. 12:3850)

Tada mu odgovorie neki od knjievnika i fariseja: uitelju, elimo da
vidimo od tebe znak. A on im odgovori i ree: zli i preljubotvorni
narataj trai znak, i nee mu se dati znak osim znaka proroka Jone.
Jer kao to je Jona bio u utrobi morske nemani tri dana i tri noi, tako
e biti i Sin oveiji u srcu zemlje tri dana i tri noi.
44

Ninevljani e ustati na sudu sa ovim naratajem i osudie ga; jer su se

pokajali na Joninu propoved, a vidi ovde je neto vie od Jone. Kraljica
juga ustae na sudu sa ovim naratajem i osudie ga; jer je ona dola
s kraja zemlje da uje Solomonovu mudrost, a vidi ovde je neto vie
od Solomona.
A kada neisti duh izie iz oveka, ide kroz bezvodna mesta traei
pokoja, i ne nalazi. Tada kae: vratiu se u svoju kuu, otkuda sam
iziao; i doavi nalazi je praznu, poienu i ukraenu. Tada odlazi i
uzima sa sobom drugih sedam duhova, gorih od sebe, pa uu i stanuju
onde; i poslednje stanje onoga oveka biva gore od prvoga; tako e biti
i ovome narataju.

3.43 Isusova rodbina (Mt. 12:4650, Lk. 11:2728)

Dok je on jo govorio narodu, gle, majka i braa njegova stajahu
napolju elei da govore s njim. I neko mu ree: gle tvoja majka i tvoja
braa stoje napolju i ele da govore s tobom. A on odgovori i ree
onome to mu kaza: ko je moja majka i ko su moja braa? I prui svoju
ruku na svoje uenike pa ree: evo moje majke i moje brae; jer ko god
ini volju Oca moga koji je na nebesima, taj je brat moj i sestra i majka.
A kad je on to govorio, jedna ena iz naroda podie glas i ree mu:
blaena je utroba koja te je nosila i blaene su dojke koje si sisao. Na
to on ree: ipak su vie blaeni oni koji sluaju Boju re i dre je.

3.44 Usporedba o sejau (Mt. 13:123)

Onoga dana Isus je iziao iz kue i sedeo kraj mora. I okupi se oko
njega mnogi narod, tako da je on uao u amac i sedeo, a sav narod je
45

stajao na obali. I kaza im mnogo u priama govorei:

Gle, izie seja da seje. I kada je sejao, jedna zrna padoe kraj puta, i
ptice dooe i pozobae ih. Druga padoe na kamenito tle, gde
nemahu mnogo zemlje, i odmah iznikoe, jer nemahu dubinu zemlje. A
kada sinu sunce, sagore ih, i kako nemahu korena, osuie se. Trea
padoe u trnje, i naraste trnje i ugui ih. etvrta pak padoe na dobru
zemlju i donoahu plod, jedno po stotinu, drugo po ezdeset, a tree
po trideset. Ko ima ui neka slua.
I pristupie uenici i rekoe mu: zato im govori u priama? A on im
odgovori i ree: vama je dano da saznate tajne carstva nebeskoga, a
njima nije dano. Jer koji ima. dae mu se i obilovae; a koji nema,
uzee mu se i ono to ima. Zato im govorim u priama, jer gledajui ne
vide i sluajui ne uju niti razumeju. I ispunjava se na njima Isaijino
prorotvo koje glasi: Sluaete i neete razumeti, gledaete i neete
videti. Jer je okorelo srce ovoga naroda, i uima teko ue, i oi svoje
zatvorie, da kako ne vide oima i ne uju uima i srcem ne razumeju i
ne obrate se, i izleim ih. A vae oi su blaene to gledaju, i ui vae
to sluaju. Jer zaista vam kaem da su mnogi proroci i pravednici
zaeleli da vide to vi gledate i ne videe, i da uju to vi sluate i
ne ue.
Vi, dakle, ujte priu o sejau. Svakome koji slua re o carstvu a ne
razume dolazi zli i otima to je posejano u njegovom srcu; to je kraj
puta posejani. A posejani na kamenito tle, to je koji re slua i odmah
je s radou prima; ali nema korena u sebi, nego je nestalan, pa kada
nastane nevolja ili gonjenje zbog rei, odmah se sablanjava. A
posejani u trnje, to je koji re slua, no briga za ovaj svet i prevara
bogatstva gui re, te neplodan biva. A posejani na dobru zemlju, to je
koji slua re i razume, koji i rod raa i donosi, jedan po stotinu, drugi
po ezdeset, a trei po trideset.

46

3.45 Usporedba o svetiljki (Mk. 4:2125)

I ree im: da li se svetiljka pali da se stavi pod mericu ili pod krevet, a
ne da se stavi na svenjak? Jer nita nije skriveno to se ne bi otkrilo;
niti to bi tajno, a da ne izie na videlo. Ko ima ui da slua, neka
slua.
I ree im: pazite ta sluate. Kakvom merom merite, bie vam
odmereno, i dodae se vama koji sluate. Jer ko ima njemu e se
dati; a ko nema i to ima uzee se od njega.

3.46 Usporedba o posejanom semenu (Mk. 4:2629)

I govorae: tako je carstvo Boije kao kad ovek baci seme na zemlju, i
spava i ustaje nou i danju, a seme nie i raste sam ne zna kako.
Zemlja sama od sebe donosi rod, prvo stabljiku, zatim klas, onda puno
ita u klasu. A kad rod dopusti, odmah alje srp, jer je etva nastala.

3.47 Usporedba o kukolju (Mt. 13:2430)

Drugu im priu izloi govorei: carstvo nebesko je slino oveku koji je
posejao dobro seme na svojoj njivi. Ali kada su ljudi spavali, doe
njegov neprijatelj i poseja kukolj sred penice i ode. A kada usev iznie
i rod donese, tada se pokaza i kukolj. A domainove sluge pristupie i
rekoe mu: gospodaru, zar nisi posejao dobro seme na svojoj njivi?
Otkuda dakle kukolj? A on im ree: neprijatelj je to uinio. Sluge mu
pak rekoe: hoe li dakle da odemo i da ga saberemo? A on im ree:
ne, da ne biste skupljajui kukolj iupali zajedno s njim i penicu.
Ostavite neka oboje rastu zajedno do etve; i u vreme etve rei u
eteocima: skupite prvo kukolj i sveite ga u snopove da se spali, a
47

penicu snesite u moju itnicu.

3.48 Usporedba o giruiinom semenu i kvascu (Mt. 4:3134a, Mk.

4:3334)
Drugu im priu izloi govorei: carstvo nebesko je slino goruiinom
zrnu, koje ovek uze i poseja na svojoj njivi; ono je dodue manje od
svih semena, ali kada izraste, vee je od zelja i biva drvo, tako da ptice
nebeske dou i gnezde se na njegovim granama.
Drugu priu im kaza: carstvo nebesko je slino kvascu, koji ena uze i
pomea u tri sata brana, dok sve ne uskisnu.
Sve ovo izgovori Isus u priama narodu, i kazivae im re u mnogim
takvim priama, koliko su mogli da sluaju. A bez prie im ne
govorae, no svojim uenicima nasamo sve objanjavae.

3.49 Objanjenje usporedbe o kukolju (Mt. 13:3643)

Tada otpusti narod i ode kui. I prioe mu njegovi uenici govorei:
razjasni nam priu o kukolju na njivi. A on odgovori i ree: seja dobrog
semena je Sin oveiji; njiva je svet; dobro seme to su sinovi carstva;
a kukolj su sinovi zla, a neprijatelj koji ga poseja jeste avo; etva je
kraj sveta, a eteoci su aneli. Kao to se kukolj skuplja i vatrom
spaljuje, tako e biti i na svretku sveta. Poslae Sin oveiji svoje
anele, i pokupie iz svoga carstva sve sablazni i one koji ine
bezakonje, i bacie ih u pe ognjenu; onde e biti pla i krgut zuba.
Tada e pravednici sijati kao sunce u carstvu Oca svoga. Ko ima ui
neka slua.

48

3.50 Usporedba o blagu u polju i biseru (Mt. 13:4446)

Carstvo nebesko je slino blagu skrivenom u polju, koje ovek nae i
sakri, pa od radosti svoje ide i prodaje sve to ima, te kupuje onu njivu.
Carstvo nebesko je slino i trgovcu koji trai lepe bisere. A kada nae
jedan skupoceni biser, ode i proda sve to ima i kupi ga.

3.51 Usporedba o ribarskoj mrei (Mt. 13:3553)

Carstvo nebesko je opet slino mrei baenoj u more, koja je zahvatila
riba od svake vrste. Kada se napuni, izvukoe je na obalu i sedoe, pa
skupie dobre u posude, a rave izbacie. Tako e biti i na svretku
sveta: izii e aneli i odelie zle od pravednih, i bacie ih u pe
ognjenu; onde e biti pla i krgut zuba.
Jeste li razumeli sve ovo? Rekoe mu: da. A on im ree: zato je svaki
knjievnik, pouen za carstvo nebesko, slian domainu koji iz svoje
riznice iznosi novo i staro. I kada Isus svri ove prie, ode odande.

3.52 Stiavanje bure (Mk. 4:3541)

I ree im onoga dana uvee: preimo na drugu stranu. I otpustivi
narod uzee ga kako bee u amcu, i drugi amci behu s njim. I nasta
velika oluja, i valovi zapljuskivahu u amac, tako da se amac ve
punio. A on na krmi spavae na uzglavlju. I probudie ga, te mu
rekoe: uitelju, zar ne mari to propadamo? I ustavi zapreti vetru i
ree moru: uti, umukni. I presta vetar, te bi tiina velika. I ree im: to
ste tako plaljivi? Kako nemate vere? I veoma se uplaie, te govorahu
jedan drugome: ta ko je ovaj, da mu se i vetar i more pokoravaju?
49

3.53 Isceljenje besomunog (Lk. 8:2627, Mk. 5:3b20)

I doplovie do gergesinskog kraja, koji se nalazi prema Galileji. A kad
je iziao na zemlju, srete ga neki ovek iz grada, u kom su bili demoni,
te dugo vremena nije oblaio odelo i nije stanovao u kui nego u
grobovima, i niko ga vie nije mogao ni lancem svezati, jer je mnogo
puta bio vezan u okove i lance, pa je pokidao lance i polomio okove, i
niko nije mogao da ga ukroti. I stalno bee u grobovima i brdima, danju
i nou, viui i bijui se kamenjem. I videvi Isusa izdaleka, potra i
pade pred njim niice, te povika veoma glasno: ta ja imam s tobom,
Isuse Sine Boga najviega? Zaklinjem te Bogom, nemoj me muiti. Jer
mu govorae: izii, due neisti, iz oveka. I pitae ga: kako ti je ime? I
ree mu: Legion mi je ime, jer nas je mnogo. I moljae ga mnogo da ih
ne istera iz onog kraja. A onde, prema brdu, paslo je veliko krdo svinja.
I zamolie ga govorei: poalji nas u svinje, da uemo u njih. I dopusti
im. I iziavi neisti duhovi uoe u svinje, i navali krdo niz strmen u
more, oko dve hiljade, i udavie se u moru. A pastiri njihovi pobegoe i
javie u gradu i po selima; te dooe da vide ta se dogodilo. I dooe
Isusu i videe besomunoga, koji je imao Legiona, kako sedi obuen i
pametan, te se uplaie. A oevidci im ispriae kako se dogodi
besomunome i o svinjama. I poee ga moliti da ode iz njihovog kraja.
A kada Isus ue u amac, zamoli ga onaj koga je muio avo da bude
s njim. I ne dopusti mu, nego mu ree: idi kui svojima i javi im ta ti je
uinio Gospod i kako se smilovao na tebe. I ode i poe propovedati u
Dekapolju ta mu uini Isus i svi se divljahu.

3.54 Mrtva devojica i bolesna ena (Mk. 5:2143)

I poto Isus opet pree amcem na drugu stranu, okupi se mnogi
narod oko njega, i bee kraj mora. I doe jedan od stareina sinagoga,
po imenu Jair, pa videvi ga pade pred noge njegove, i moljae ga
mnogo govorei: moja erka je na samrti, doi, stavi ruke na nju, da
50

bude spasena i da oivi. I ode s njim. A mnogi narod iae za njim i

gurahu ga.
I ena neka koja je bolovala od teenja krvi dvanaest godina, mnogo
propatila od mnogih lekara i potroila sve to je imala, a nita se nije
spomogla, nego joj jo gore bilo, uvi o Isusu, doe izmeu naroda s
lea i dotae njegovu haljinu; jer govorae: ako samo dotaknem
njegove haljine, biu spasena. I odmah presahnu izvor njene krvi, te
oseti u telu da je izleena od svoje muke. A Isus osetivi odmah u sebi
da sila izie iz njega, okrenu se u narodu i ree: ko mi dotae haljine?
Uenici pak njegovi rekoe: gleda narod kako te tiska i govori: ko me
dotae? I obazirae se da vidi onu koja to uini. A ena znajui ta joj
se dogodilo, doe sa strahom i trepetom, te pade pred njim i ree mu
svu istinu. A on joj ree: keri, vera tvoja spasla te je; idi s mirom i budi
zdrava od svoje bolesti.
Dok je on jo govorio, dooe od stareine sinagoge govorei: umrla je
ki tvoja; to jo mui uitelja? A Isus, ne obazrevi se na re koju
govorahu, ree stareini sinagoge: ne boj se, samo veruj. I ne dopusti
nikome da ide s njim sem Petru, Jakovu i Jovanu, bratu Jakovljevu. I
dooe u kuu stareininu, te vide vrevu i ljude kako plau i nariu
mnogo, pa uavi ree im: to viete i plaete? Dete nije umrlo nego
spava. I ismevahu ga. A on istera sve, uze oca detinjeg i majku i svoje
pratioce, pa ue gde bee dete. I uhvativi ruku deteta ree joj: talita
kum, to prevedeno znai: devojice, tebi govorim, ustani. I odmah
usta devojica i hodae; bee joj, naime, dvanaest godina. I odmah se
veoma zaprepastie. I zapovedi im strogo da niko ne dozna ovo, i ree
da joj dadu da jede.

3.55 Isceljenje dvojice slepih i nemog oveka (Mt. 9:2734)

I kada je Isus odlazio odande, pooe za njim dva slepca viui i
51

govorei: smiluj se na nas, sine Davidov. A kada doe u kuu, prioe

mu slepci, i ree im Isus: verujete li da mogu to uiniti? Rekoe mu: da,
Gospode. Tada dotae njihove oi govorei: neka vam bude po veri
vaoj. I otvorie se njihove oi. I zapreti im Isus govorei: gledajte da
niko ne dozna. A oni iziavi razglasie ga po celoj onoj zemlji.
A kada su oni izlazili, gle, privedoe mu oveka nema i besomuna. I
poto je demon isteran, progovori nemi, i zadivi se narod govorei:
nikada se tako ta ne vide u Izrailju. A fariseji govorahu: pomou
demonskog stareine izgoni demone.

3.56 Isus u Nazaretu (Mk. 6:16a)

I ode odande, te doe u svoj zaviaj, a uenici njegovi iahu za njim. A
kada bi subota poe uiti u sinagogi. I mnogi koji sluahu divljahu se
govorei: otkuda to ovome i kakva je mudrost to mu je dana? I ruke
njegove ine takva uda? Nije li ovo drvodelja, sin Marijin i brat
Jakovljev i Josijin i Judin i Simonov? I nisu li sestre njegove ovde kod
nas? I sablanjavahu se o njega. I govorae im Isus da prorok nije bez
asti sem u postojbini svojoj, i u rodbini svojoj i u kui svojoj. I ne
mogae onde uiniti ni jednoga uda, sem to izlei malo bolesnika
stavivi ruke na njih. I uae se zbog njihovog neverovanja.

52

IV. GODINA OPOZICIJE

IV. GODINA OPOZICIJE

4.1 etva je velika a radnika je malo (Mt. 9:3538)

I obilaae Isus sve gradove i sela, uei u sinagogama njihovim i
propovedajui evanelje o carstvu i leei svaku bolest i svaku nemo.
I videvi narod, saali se na njega, jer bee izmuen i klonuo kao ovce
bez pastira. Tada ree svojim uenicima: etve je mnogo, a radnika
malo. Molite dakle gospodara etve da poalje radnike na svoju etvu.

4.2 Poslanje dvanaestorice (Mt. 10:1, Mt. 10:542, Mk. 6:12b13,

Mt. 11:1)
I dozvav svojih dvanaest uenika dade im vlast nad neistim duhovima
da ih izgone, i da lee svaku bolest i svaku slabost.
Ovu dvanaestoricu posla Isus zapovedivi im: ne idite mnogobocima,
i u grad samarjanski ne ulazite; nego radije idite izgubljenim ovcama
doma Izrailjeva. A hodei propovedajte i govorite da se pribliilo
carstvo nebesko. Bolesne leite, mrtve diite, gubave istite, demone
izgonite; zabadava dobiste, zabadava dajite. Ne pribavljajte zlata, ni
srebra, ni bakra u svoje pojaseve, ni torbe na put, ni dve haljine, ni
obue, niti tapa; jer je radnik dostojan svoje hrane.
A kada uete u koji grad ili selo, ispitajte ko je u njemu dostojan; i onde
ostanite dok ne iziete. Ulazei pak u kuu pozdravite je. I ako kua
bude dostojna, neka doe va mir na nju; a ako ne bude dostojna, mir
53

va neka se vrati k vama. I ako vas ko ne primi niti poslua vaih rei,
iziite iz kue ili onoga grada i otresite prah sa svojih nogu. Zaista vam
kaem, lake e biti zemlji sodomskoj i gomorskoj na dan suda, nego
gradu onome.
Gle, ja vas aljem kao ovce meu vukove; budite dakle mudri kao
zmije i bezazleni kao golubovi. uvajte se od ljudi; jer e vas predavati
sudovima, i u svojim sinagogama e vas ibati, pred upravnike i
kraljeve e vas voditi mene radi, za svedoanstvo njima i
mnogobocima. A kad vas predadu, ne brinite se kako ete ili ta ete
govoriti; jer e vam se dati u onaj as ta ete kazati; jer ne govorite vi,
nego Duh Oca vaega govori u vama. A brat e brata predavati na
smrt, i otac dete, i ustajae deca na roditelje i ubijae ih. I svi e vas
mrzeti zbog moga imena; ali koji istraje do kraja, taj e biti spasen.
Kada vas gone u ovome gradu, beite u drugi; zaista vam kaem,
neete svriti sa gradovima Izrailjevim dok ne doe Sin oveiji.
Uenik nije nad uiteljem niti sluga nad svojim gospodarom. Dosta je
ueniku da bude kao njegov uitelj i sluzi kao njegov gospodar. Kada
su domaina nazvali Veelzevulom, koliko e vie njegove domae. Ne
bojte ih se dakle; jer nita nije skriveno to se nee otkriti. niti tajno to
se nee doznati. to vam govorim u mraku, kaite na svetlosti; i to na
uho ujete, objavite sa krovova. I ne bojte se onih koji ubijaju telo, a
due ne mogu ubiti. Nego se vie bojte onoga koji moe i duu i telo da
upropasti u paklu. Ne prodaju li se dva vrapca za as? Pa ni jedan od
njih nee pasti na zemlju bez Oca vaega. A vaa je i sva kosa na
glavi izbrojana. Ne bojte se dakle; vi vredite vie od mnogih vrabaca.
Svaki, dakle, koji mene prizna pred ljudima, priznau i ja njega pred
Ocem svojim koji je na nebesima. A ko god se odrekne mene pred
ljudima, odrei u se i ja njega pred Ocem svojim koji je na nebesima.
Ne mislite da sam doao da donesem mir na zemlju; nisam doao da
donesem mir nego ma. Jer sam doao da rastavim oveka od
54

njegovog oca i ker od njezine majke i snahu od njezine svekrve, i

neprijatelji ovekovi su njegovi domai. Ko ljubi oca ili majku vie nego
mene, nije mene dostojan, i ko ljubi sina ili ker vie nego mene, nije
mene dostojan; i koji ne uzima krsta svoga i ne ide za mnom, nije
mene dostojan. Ko nae ivot svoj, izgubie ga, i ko izgubi ivot svoj
mene radi, nai e ga.
Ko vas prima, mene prima, a ko prima mene, prima onoga koji me je
poslao. Ko prima proroka u ime proroko, primie nagradu proroku, i
ko prima pravednika u ime pravedniko, primie nagradu pravedniku.
I ko napoji jednoga od ovih malih samo aom svee vode, zato to je
moj uenik, zaista vam kaem, nee izgubiti nagrade svoje.
I otiavi propovedahu da se ljudi pokaju. te isterae mnoge demone,
pomazivahu uljem mnoge bolesnike i leie ih.
A kad Isus zavri zapovesti dvanaestorici svojih uenika, ode odande
da ui i propoveda po njihovim gradovima.

4.3 Smrt Jovana Krstitelja (Mk. 6:1416, Mt. 14:2d, Mk. 6:1729,
Mt. 14:12b)
I u kralj Irod, jer se njegovo ime razglasi, i govorae da je Jovan
Krstitelj ustao iz mrtvih, pa zato deluju sile u njemu. Drugi pak
govorahu da je Ilija; a neki govorahu da je prorok, kao jedan od
proroka. A Irod uvi ree: Jovan, kome sam odsekao glavu, on usta iz
mrtvih i zato udotvorne sile deluju u njemu.
Irod, naime, posla i uhvati Jovana, te ga sveza u tamnici zbog Irodijade
ene svoga brata Filipa, to se oeni njome. Jer Jovan govorae Irodu:
ne sme ti imati ene brata svoga. A Irodijada bee kivna na njega i
htede ga ubiti, ali nije mogla. Jer se Irod bojae Jovana, znajui ga kao
55

oveka pravedna i sveta, te ga uvae. I sasluavi ga bee u neprilici;

ipak ga je rado sluao. I kada doe pogodan dan, kada Irod na svoj
roendan priredi ast svojim velikaima, vojvodama i prvacima
galilejskim, ue Irodijadina ki, te zaigra i ugodi Irodu i gostima. A kralj
ree devojci: zatrai od mene to god hoe i dau ti. I zakle joj se: to
god zaite od mene dau ti do polovine svoga kraljevstva. Ona pak
iziavi ree svojoj majci: ta da zatraim? A ona ree: glavu Jovana
Krstitelja. I odmah uavi brzo kralju zaiska govorei: hou da mi
odmah da na tanjiru glavu Jovana Krstitelja. I sneveseli se kralj vrlo,
ali zbog zakletve i gostiju ne htede da je odbije. I odmah posla kralj
delata i naredi da donese Jovanovu glavu. I otiavi odsee mu glavu
u tamnici, i donese njegovu glavu na tanjiru i dade je devojci, a devojka
je dade svojoj majci. A uenici njegovi uvi dooe i uzee njegovo
telo i metnue ga u grob, pa dooe i javie Isusu.

4.4 Isus hrani pet hiljada ljudi (Mk. 6:3037a, Jn. 6:715a, Mk.
6:45)
I skupie se apostoli oko Isusa,te mu javie sve to uinie i pouie. I
ree im: hajdete vi samosami u pust kraj pa se odmorite malo. Jer
dolaahu i odlaahu mnogi, te nisu imali vremena ni da jedu. I odoe
amcem na pusto mesto nasamo. I videe ih kako odlaze i doznae
mnogi, pa se stekoe onde peice iz svih gradova i stigoe pre njih.
I iziavi vide mnogi narod, te se saali na njih, jer behu kao ovce bez
pastira, i poe ih uiti mnogo. I poto je vreme prilino poodmaklo,
prioe mu uenici njegovi i rekoe: mesto je pusto, a ve je kasno.
Otpusti ih neka idu u okolna sela i zaseoke i kupe sebi ta e jesti. A
on im odgovori i ree: dajte im vi da jedu. Odgovori mu Filip: za dve
stotine dinara hleba njima nije dovoljno da svaki neto malo dobije.
Ree mu jedan od njegovih uenika, Andreja, brat Simona Petra: ima
ovde jedan deak koji ima pet jemenih hlebova i dve ribe; ali ta je to
56

na toliko njih? A Isus ree: posadite ljude. Bilo je, naime, mnogo trave
na tom mestu. Tako se posadi oko pet hiljada ljudi. Isus tada uze
hlebove, zahvali Bogu i razdeli onima koji su polegali, isto tako i od riba
koliko su hteli. A kada se nasitie, ree svojim uenicima: skupite
preostalo komae, da nita ne propadne. Skupie, dakle, i napunie
dvanaest kotarica komaa od pet jemenih hlebova to pretee
onima koji su jeli.
Ljudi pak videvi udo koje uini, rekoe: ovo je zaista prorok koji treba
da doe na svet. No Isus, saznavi da nameravaju da dou i da ga
odvuku, da bi ga proglasili carem. I odmah natera svoje uenike da
uu u amac i da idu napred na drugu stranu prema Vitsaidi, dok on
otpusti narod.

4.5 Isus hoda po moru (Mt. 14:2333)

I kada otpusti narod, pope se na goru sam da se pomoli. Kada pak
nasta vee, bee sam onde. A amac je bio ve mnogo stadija daleko
od obale, u nevolji od valova, jer bee protivan vetar. A u etvrtu nonu
strau doe k njima hodajui po moru. Videvi ga uenici gde ide po
moru, uplaie se govorei da je to utvara, i od straha povikae. Ali ih
Isus odmah oslovi i ree: ne bojte se, ja sam; ne strahujte. A Petar mu
odgovori i ree: Gospode, ako si ti, zapovedi da doem k tebi po vodi.
On pak ree: doi. I iziavi iz amca Petar poe po vodi i doe Isusu.
Ali gledajui jaki vetar poboja se, poe da tone i povika govorei:
Gospode, spasi me. A Isus prui odmah ruku, uhvati ga i ree mu:
maloverni, zato si posumnjao? I kada uoe u amac, presta vetar. A
koji su bili u amcu padoe pred njega govorei: zaista si Boiji sin.

57

4.6 Isceljenja u Genesaretu (Mk. 6:5356)

I preavi na zemlju dooe u Genisaret i pristae. I kad izioe iz
amca, odmah ga poznae, optrae sav onaj kraj i poee donositi
bolesnike na posteljama gde su uli da je on. I gde god je ulazio u sela
ili gradove ili zaseoke, na trgovima stavljahu bolesnike i moljahu ga da
dotaknu bar rese njegove haljine. I koji god ga dotakoe behu spaseni.

4.7 Isus hleb ivota (Jn. 6:2265)

Sutradan narod, koji je stajao preko mora, vide da onde nije bilo
drugog amca sem jednoga, i da Isus nije uao u amac sa svojim
uenicima, nego su sami njegovi uenici otili. Dooe iz Tiverijade
drugi amci blizu mesta gde su jeli hleb, kada je Gospod zahvalio
Bogu. I kada narod vide da onde nema Isusa ni njegovih uenika,
uoe i sami u amce, te dooe u Kafarnaum traei Isusa. A kada
ga naoe na drugoj strani mora, rekoe mu: ravi, kako si se naao
ovde?
Odgovori im Isus i ree: zaista, zaista, kaem vam, traite me ne zato
to ste videli udne znake, nego to ste jeli od onih hlebova i nasitili se.
Stiite ne propadljivo jelo, nego jelo koje ostaje za veni ivot, koje e
vam Sin oveiji dati; jer je njega potvrdio Bog Otac. Tada mu rekoe:
ta da radimo da bismo inili dela Boija? Odgovori Isus i ree im: ovo
je delo Boije, da verujete u onoga koga je on poslao. Oni mu pak
rekoe: kakav udan znak ini, da vidimo i da ti poverujemo? ta ti
radi? Nai oci su jeli manu u pustinji, kao to je napisano: Hleb sa
neba dade im da jedu. Ree im Isus: zaista, zaista, kaem vam, nije
vam Mojsije dao hleb sa neba, nego vam moj Otac daje istiniti hleb sa
neba. Jer Boiji hleb je onaj to silazi sa neba i daje ivot svetu. Tada
mu rekoe: Gospode, daj nam svagda taj hleb. Ree im Isus: ja sam
hleb ivota; ko meni dolazi nee ogladneti, i ko veruje u mene nee
58

oedniti nikada. Ali vam rekoh: iako ste me videli ne verujete. Sve to
mi daje Otac doi e k meni, i onoga koji ide k meni neu izbaciti, jer
nisam siao sa neba da inim svoju volju, nego volju onoga koji me je
poslao. A ovo je volja onoga koji me je poslao: da ne izgubim nita od
onoga to mi je dao, nego da to vaskrsnem u poslednji dan. Jer je to
volja moga Oca, da svaki koji gleda Sina i veruje u njega ima ivot
veni, te da ga ja vaskrsnem u poslednji dan.
Judeji su gunali protiv njega, zato to je rekao: ja sam hleb koji je
siao sa neba, i govorahu: nije li to Isus sin Josifov, ijeg oca i majku
znamo? Kako sad kae da je siao sa neba? Odgovori Isus i ree im:
ne gunajte meu sobom. Niko ne moe da doe k meni, ako ga ne
privue Otac koji me je poslao, i ja u ga vaskrsnuti u poslednji dan. U
prorocima je napisano: I bie svi od Boga naueni. Svaki ko je uo
od Oca i nauio dolazi k meni. Ne da je ko video Oca, sem onoga
koji je od Boga, taj je video Oca. Zaista, zaista, kaem vam, ko veruje
ima veni ivot.
Ja sam hleb ivota. Oevi vai jedoe manu u pustinji i umree. Ovo je
hleb koji silazi sa neba, da se od njega jede i ne umre. Ja sam ivi hleb
koji je siao sa neba. Ako ko jede od ovoga hleba, ivee doveka; i
hleb, koji u ja dati, jeste telo moje za ivot sveta. A Judeji se
prepirahu meu sobom govorei: kako on moe da nam da svoje telo
da jedemo?
Tada im Isus ree: zaista, zaista, kaem vam, ako ne jedete tela Sina
oveijeg i ne pijete krvi njegove, nemate ivota u sebi. Ko jede moje
telo i pije moju krv ima ivot veni, i ja u ga vaskrsnuti u poslednji
dan. Jer moje telo je pravo jelo, i moja krv je pravo pie. Ko jede moje
telo i pije moju krv ostaje u meni i ja u njemu. Kao to je mene poslao
ivi Otac, i ja ivim zato to ivi Otac, tako e i onaj koji mene jede
iveti kroz mene. To je hleb koji je siao sa neba. Ne kao to su oevi
jeli i umrli; ko jede ovaj hleb ivee doveka. Ovo je rekao kada je uio u
Kafarnaumu u sinagogi.
59

uvi to mnogi od njegovih uenika rekoe: tvrda je ovo beseda; ko

moe da je slua? Poto je Isus znao u sebi da njegovi uenici gunaju
zbog toga, ree im: ovo vas sablanjava? A ako vidite Sina oveijeg
kako ide gore tamo gde je pre bio? Duh je ono to oivljava a telo
nita ne pomae. Rei koje sam vam ja rekao, duh su i ivot su. Nego
ima meu vama nekih koji ne veruju. Znao je, naime, Isus od poetka
koji ne veruju i ko e ga izdati. I ree: zato sam vam rekao da niko ne
moe doi k meni ako mu nije dano od Oca.

4.8 Mnogi uenici naputaju Isusa (Jn. 6:667:1)

Od tada mnogi od njihovih uenika odoe natrag i nisu vie ili s njim.
A Isus ree Dvanaestorici: da neete i vi da idete? Odgovori mu Simon
Petar: Gospode, kome da idemo? Ti ima rei venoga ivota; mi smo
uvereni i saznali smo da si ti svetac Boiji. Odgovori im Isus: zar nisam
ja izabrao vas, Dvanaestoricu? i jedan od vas je avo. A rekao je za
Judu sina Simona Iskariotskog; jer je ovaj nameravao da ga izda, on,
jedan od Dvanaestorice.
Posle toga iao je Isus po Galileji; po Judeji, naime, nije hteo da ide,
zato to su Judejci traili da ga ubiju.

4.9 isto i neisto (Mk. 7:115)

I skupie se oko njega fariseji i neki od knjievnika koji dooe iz
Jerusalima. I videe neke od njegovih uenika kako jedu hleb neistim,
to jest neopranim rukama. Jer fariseji i svi Judeji ne jedu dok ne operu
akom ruke, drei predanje starih, i kad dou s trga, ne jedu dok se
ne operu, i ima jo mnogo ega to su primili da dre, pranja aa,
kraga i bakarnog posua, i zapitae ga fariseji i knjievnici: zato tvoji
60

uenici ne ive po predanju starih, nego jedu hleb neopranim rukama?

A on im ree: dobro prorokova Isaija za vas licemere, kao to je
napisano: Ovaj narod me potuje usnama, a srce njihovo je daleko od
mene. Uzalud me potuju, uei nauke koje su ljudske zapovesti.
Ostavivi Boiju zapovest drite ljudsko predanje [pranja kraga i aa
i drugo mnogo to ta takvo inite]. I govorae im: lepo ukidate Boiju
zapovest, da sauvate svoje predanje. Jer Mojsije ree: Potuj oca
svoga i majku svoju, i Ko rui oca ili majku smru da umre. A vi
kaete: ako ovek kae ocu ili majci: korvan je, to znai rtveni dar,
ono ime bih ti pomogao, i ne doputate mu vie da ita uini ocu ili
majci, ukidajui Boiju re svojim predanjem to ste ga predali; i
mnogo to ta tako inite.
I dozvavi opet narod govorae im: ujte me svi i razumejte. Nita ne
ulazi spolja u oveka to ga moe opoganiti; nego to izlazi iz oveka
to ini oveka neistim.

4.10 Hananejkina vera (Mt. 15:1228)

Tada prioe uenici i rekoe mu: zna li da su se fariseji sablaznili
kada su uli ovu re? A on odgovori i ree: svaki sad koji ne posadi
Otac moj nebeski, bie iskorenjen. Ostavite ih; slepi su voe slepima; a
kada slepi vodi slepoga, obojica e pasti u jamu.
A Petar odgovori i ree mu: objasni nam ovu priu. On pak ree: zar i
vi jo ne razumete? Ne shvatate li da sve to ulazi u usta ide u trbuh i
izbacuje se napolje? A to izlazi iz usta iz srca izlazi, i to kalja oveka.
Jer iz srca izlaze zle misli, ubijstva, preljube, blud, krae, lana
svedoanstva, hule. To kalja oveka; a jesti neopranim rukama ne
pogani oveka.
I iziavi odande Isus se povue u krajeve Tira i Sidona. I gle, ena
61

Hananejka izie iz onih krajeva i povika govorei: smiluj se na mene,

Gospode, sine Davidov, moju erku demon teko mui. A on joj ne
odgovori ni rei. Tada pristupie njegovi uenici i moljahu ga govorei:
otpusti je, jer vie za nama. Ali on odgovori i ree: ja sam poslan samo
izgubljenim ovcama doma Izrailjeva. Ona pak doe i klanjae mu se
govorei: Gospode, pomozi mi. A on odgovori i ree: nije lepo uzeti
deiji hleb i baciti ga psima. Ona ree: da, Gospode; ali i psi jedu od
mrva to padaju sa trpeze njihovih gospodara. Tada Isus odgovori i
ree joj: o, eno, velika je tvoja vera. Neka ti bude kako eli. I bi
izleena njena ki od onoga asa.

4.11 Isceljenje gluvonemog (Mk. 7:31, Mt. 15:30, Mk. 7:3236, Mt.
15:31b)
I opet iziavi iz krajeva Tira doe preko Sidona na Galilejsko more
usred krajeva Dekapolja. I pristupi mu mnogi narod koji je sa sobom
imao hrome, kljaste, slepe, neme i mnoge druge, i poloie ih kraj
njegovih nogu.
I dovedoe mu jednog gluvog i mutavog, te ga zamolie da stavi ruku
na njega. I uzevi ga iz naroda nasamo stavi svoje prste u njegove ui,
pa pljunu i dotae njegov jezik, pogleda na nebo i uzdahnu, te mu ree:
efata, to znai: otvori se. I odmah mu se otvorie ui, razrei se veza
njegova jezika, te govorae pravilno. I zapreti im da nikome ne govore.
No koliko im je on nareivao, oni sve vie objavljivahu.
Tako da se narod zadivio gledajui neme gde govore, kljaste zdrave i
hrome gde idu i slepe gde gledaju; i proslavie Boga Izrailjeva.

62

4.12 Isus hrani etiri hiljade ljudi (Mt. 15:3239)

A Isus dozva svoje uenike i ree: ao mi je naroda, jer su ve tri dana
kod mene i nemaju ta da jedu; a neu da ih otpustim gladne, da ne
malaku na putu. Uenici mu rekoe: otkuda nama u pustinji toliko
hleba da nahranimo toliki narod? I ree im Isus: koliko hlebova imate?
Oni rekoe: sedam, i nekoliko ribica. I zapovedi narodu da polee po
zemlji, uze tih sedam hlebova i ribe, zahvali Bogu, izlomi i davae
uenicima, a uenici narodu. I jedoe svi te se nasitie, i podigoe
komaa to pretee sedam punih kotarica. A onih to su jeli bee oko
etiri hiljade ljudi osim ena i dece. I otpusti narod pa ue u amac, te
doe u krajeve Magadana.

4.13 Znak s neba (Mt. 1614)

I pristupie fariseji i sadukeji, pa kuajui zatraie od njega da im
pokae znak s neba. On pak odgovori i ree im: kada nastane vee,
govorite: bie vedro, jer je nebo crveno; a ujutro: danas e biti oluja, jer
je nebo crveno i mutno. Lice neba znate da razlikujete, a znake
vremena ne moete? Zli i preljubotvorni narataj trai znak, i znak mu
se nee dati, osim znaka Jonina. I ostavi ih te ode.

4.14 Farisejski i sadukejski kvasac (Mt. 16:512)

A uenici preoe na drugu stranu i zaboravie da uzmu hleba. Isus im
ree: gledajte i uvajte se kvasca farisejskog i sadukejskog. Oni pak
razmiljahu u sebi govorei: hleba nismo poneli. Ali Isus sazna to pa
ree: ta razmiljate u sebi, maloverni, to hleba niste poneli? Zar jo
ne razumete i ne seate se pet hlebova na pet hiljada i koliko kotarica
nakupiste? ni sedam hlebova na etiri hiljade i koliko kotarica
63

nakupiste? Kako ne razumete da vam ne rekoh za hlebove? uvajte

se kvasca farisejskog i sadukejskog. Tada razumee da nije rekao da
se uvaju hlebnog kvasca, nego farisejskog i sadukejskog uenja.

4.15 Isceljenje slepoga u Vitsaidi (Mk. 8:2226)

I dooe u Vitsaidu. I dovedoe mu jednoga slepca, te ga zamolie da
ga dotakne. On uhvati slepca za ruku, izvede ga iz sela i pljunu mu u
oi, pa stavi ruke na njega i upita ga: vidi li ta? I pogledavi ree:
vidim ljude gde idu vidim ih kao drvee. Zatim opet stavi ruke na
njegove oi, te progleda i ozdravi, i gledae sve jasno. I posla ga kui
njegovoj govorei: ni u selo ne ulazi.

4.16 Petrovo ispovedanje (Mt. 16:1320)

A kada Isus doe u okolinu Kesarije Filipove, pitae svoje uenike
govorei: ta kau ljudi, ko je Sin oveiji? Oni rekoe: jedni da je
Jovan Krstitelj, drugi da je Ilija, a trei da je Jeremija ili jedan od
proroka. Ree im: a vi ta kaete, ko sam ja? Odgovori Simon Petar i
ree: ti si Hristos, Sin Boga ivoga. A Isus odgovori i ree mu: blaen
si, Simone, sine Jonin, jer ti to ne otkri telo i krv, nego Otac moj koji je
na nebesima. I ja ti kaem da si Petar, i na toj steni sazidau Crkvu
svoju, i vrata adova nee je nadvladati. I dau ti kljueve carstva
nebeskoga, i to svee na zemlji bie svezano na nebu, i to razrei
na zemlji bie razreeno na nebu. Tada zapovedi uenicima da nikome
ne kau da je on Hristos.

64

4.17 Isus predskazuje svoju smrt i vaskrsenje (Mt. 16:2126, Lk.

9:26a)
Otada poe Isus kazivati svojim uenicima da on treba da ode u
Jerusalim i mnogo da postrada od stareina, prvosvetenika i
knjievnika, da bude ubijen, i da trei dan vaskrsne. A Petar ga uze
nastranu i poe ga koriti govorei: Boe sauvaj, Gospode; nee ti se
to dogoditi. A on se okrenu i ree Petru: idi od mene, satano; sablazan
si mi, jer ne misli to je Boije, nego to je ljudsko. Tada ree Isus
svojim uenicima: ako ko hoe da poe za mnom, neka se odree
sebe samoga i uzme krst svoj i ide za mnom. Jer ko hoe da spase
svoj ivot izgubie ga; a ko izgubi svoj ivot mene radi nai e ga.
Jer ta e koristiti oveku ako sav svet dobije, a ivotu svome naudi? Ili
kakvu zamenu e dati ovek za svoj ivot?
Ko se, naime, postidi mene i mojih rei, toga e se postideti i Sin
oveiji. Jer e doi Sin oveiji u slavi svoga Oca sa anelima svojim,
i tada e uzvratiti svakome po njegovom delanju. Zaista vam kaem da
meu onima to stoje ovde ima nekih koji nee okusiti smrti dok ne
vide Sina oveijeg gde dolazi u svom carstvu.

4.18 Preobraenje (Mt. 17:1, Lk. 9:28c29a, Mt. 17:2, Lk. 9:3036b,
Mt. 17:613)
I posle est dana uze Isus sa sobom Petra, i Jakova i Jovana brata
njegova, i izvede ih na visoku goru nasamo da se pomoli. I dok se
molio, preobrazi se pred njima, te zasija njegovo lice kao sunce, a
haljine njegove postae bele kao svetlost. I gle, dva oveka su
razgovarala s njim; to su bili Mojsije i Ilija, koji se pokazae u slavi i
govorahu o njegovoj smrti koju je imao da podnese u Jerusalimu.
Meutim, Petra i njegove drugove je savladao san. A kad su se
probudili, videe njegovu slavu i dva oveka koji su stajali s njim. I kad
65

su se oni odvajali od njega, Petar ree Isusu: uitelju, dobro je da smo

ovde, da nainimo tri senice: jednu tebi, jednu Mojsiju i jednu Iliji, ne
znajui ta govori. I dok je on to govorio, doe oblak i zakloni ih; i
uplaie se kad uoe u oblak. A iz oblaka doe glas koji je govorio:
ovo je moj izabrani Sin, njega sluajte. I kad je glas odjeknuo, Isus se
nae sam. I uvi uenici padoe niice i jako se pobojae. A Isus
prie, dotae ih i ree: ustanite i ne bojte se. A kada podigoe svoje
oi, ne videe nikoga do Isusa sama. I kada su silazili s gore, zapovedi
im Isus govorei: nikome ne kaite ta ste videli, dok Sin oveiji ne
ustane iz mrtvih. I zapitae ga njegovi uenici govorei: to, dakle,
knjievnici kau da Ilija treba prvo da doe? A on odgovori i ree: Ilija
e doi i sve e uspostaviti. Ali vam kaem da je Ilija ve doao, i ne
poznae ga, nego uinie s njim to htedoe. Tako e i Sin oveiji
stradati od njih. Tada uenici razumee da im kaza za Jovana
Krstitelja.

4.19 Isceljenje padaviara (Mt. 17:1417, Mk. 9:2029)

A kada dooe narodu, pristupi mu jedan ovek molei ga na kolenima
i govorei: Gospode, smiluj se na moga sina, jer je mesear i teko mu
je; naime, esto pada u vatru i esto u vodu. I dovedoh ga tvojim
uenicima, i ne mogoe da ga izlee. A Isus odgovori i ree: o neverni i
naopaki narataju, dokle u biti s vama? Dokle u vas podnositi?
Dovedite mi ga ovamo.
I dovedoe mu ga. A kad ga duh vide, odmah rastrza deaka, te pade
na zemlju i valjae se bacajui penu. Tada zapita njegovog oca: koliko
ima vremena kako mu se to dogodilo? A on ree: od detinjstva, i esto
ga baci u vatru i u vodu da ga upropasti. Nego ako to moe, smiluj
se na nas i pomozi nam. Isus mu pak ree: Ako moe sve je
moguno onome koji veruje. Odmah povika deakov otac i ree:
verujem, pomozi mome neverju. A Isus videvi da se narod stie,
66

zapreti neistom duhu govorei mu: nemi i gluvi due, ja ti nareujem,

izii iz njega i vie ne ulazi u njega. I povika, rastrza ga silno i izie. I bi
kao mrtav, tako da su mnogi govorili da je umro. A Isus ga uhvati za
ruku, podie ga, te usta. A kada doe kui, pitahu ga njegovi uenici
nasamo; zato mi ne mogosmo da ga isteramo? On im pak ree: ovaj
rod moe se isterati samo molitvom [i postom].

4.20 Isus ponovo predskazuje svoju smrt i vaskrsenje (Mk.

9:3032)
I otiavi odande prolaahu kroz Galileju, i nije hteo da ko dozna;
pouavae, naime, svoje uenike i govorae im: Sina oveijeg
predaju u ruke ljudske, i ubie ga, a kad ga ubiju, posle tri dana e
vaskrsnuti. No oni ne razumevahu taj govor, te se bojahu da ga upitaju.

4.21 Hramski porez (Mt. 17:2427)

A kada dooe u Kafarnaum, pristupie Petru oni to ubiraju didrahme
i rekoe: zar va uitelj ne daje didrahme? Ree: da. I kada ue u
kuu, pretee ga Isus govorei: ta misli, Simone? od koga uzimaju
zemaljski kraljevi carinu ili porez, od svojih sinova ili od tuih? A kada
ree: od tuih, ree mu Isus: sinovi su dakle slobodni. Ali da ih ne
sablaznimo, idi na more, baci udicu, i prvu ribu koju uhvati uzmi, pa
kada joj otvori usta, nai e statir. Uzmi ga i podaj im za mene i
sebe.

67

4.22 Pouka apostolima (Mt. 18:15, Mk. 9:3841)

Onoga asa pristupie uenici Isusu govorei: ko je, dakle, najvei u
carstvu nebeskom? I dozva dete, postavi ga meu njih i ree: zaista
vam kaem, ako se ne obratite i ne budete kao deca, neete ui u
carstvo nebesko. Koji se dakle ponizi kao ovo dete, taj je najvei u
carstvu nebeskom. I ko primi jedno takvo dete u moje ime, mene
prima. Ree mu Jovan: uitelju, videsmo jednoga kako u tvoje ime
isteruje demone, a ne ide s nama, i branili smo mu, jer nije iao s
nama. A Isus ree: ne branite mu; jer nema toga koji e initi udo u
moje ime i moi odmah zlo da govori o meni; ko, naime, nije protiv nas,
za nas je. I ko vas napoji aom vode zato to ste Hristovi, zaista,
kaem vam, nee izgubiti svoje plate.

4.23 O sablazni (Mt. 18:622)

A ko sablazni jednog od ovih malih koji veruju u mene, bolje bi mu bilo
da se o vrat njegov obesi magarei rvanj i da potone u dubini morskoj.
Teko svetu od sablazni; jer moraju sablazni doi, ali teko oveku
ijim posredstvom sablazan dolazi.
Ako te tvoja ruka ili tvoja noga sablanjava, odseci je i baci od sebe;
bolje ti je da ue u ivot kljast i hrom, nego sa dve ruke ili dve noge da
te bace u oganj veni. A ako te oko tvoje sablanjava, izvadi ga i baci
od sebe; bolje ti je da s jednim okom ue u ivot, nego s dva oka da
te bace u pakao ognjeni.
Gledajte da ne prezrete jednog od ovih malih; jer vam kaem da njihovi
aneli na nebesima stalno gledaju lice moga Oca koji je na nebesima.
[Jer Sin oveiji je doao da spase to je izgubljeno.] ta vam se ini?
Ako neki ovek ima sto ovaca pa jedna od njih zaluta, nee li ostaviti
devedeset i devet u gorama i poi da trai zalutalu? I ako se dogodi da
68

je nae, zaista vam kaem da joj se raduje vie no onim devedeset i

devet koje nisu zalutale. Tako nije volja Oca vaega nebeskog da
propadne jedan od ovih malih.
Ako ti zgrei tvoj brat, idi i pokaraj ga u etiri oka. Ako te poslua, dobio
si svoga brata. Ako pak ne poslua, uzmi sa sobom jo jednoga ili
dvojicu, da se ustima dvojice ili trojice svedoka utvrdi svaka re. A ako
njih ne poslua, kai Crkvi; pa ako ne poslua ni Crkvu, neka ti bude
kao mnogoboac i carinik. Zaista, kaem vam, to god sveete na
zemlji bie svezano na nebu, i to god razreite na zemlji, bie
razreeno na nebu.
Opet vam zaista kaem: ako se dvojica od vas na zemlji sloe u svakoj
stvari koju zamole, dae im Otac moj koji je na nebesima. Jer gde su
dvojica ili trojica sabrani u moje ime, onde sam ja meu njima.
Tada prie Petar i ree mu: Gospode, koliko puta e sagreiti brat moj
prema meni, i ja da mu oprostim? Do sedam puta? Ree mu Isus: ne
kaem ti do sedam puta, nego do sedamdeset puta sedam.

4.24 Usporedba o nemilostivom sluzi (Mt. 18:2335)

Zato je carstvo nebesko slino kralju koji je hteo da se obrauna sa
svojim slugama. A kada poe obraunavati, dovedoe mu jednoga koji
je dugovao deset hiljada talanata. I kako nije imao da vrati, zapovedi
gospodar da prodadu njega i njegovu enu i decu i sve to je imao, i da
se naplata izvri. Tada sluga pade i klanjae mu se govorei:
gospodaru, budi strpljiv prema meni i sve u ti platiti. A gospodar se
smilova na onoga slugu, otpusti ga i dug mu oprosti. Ali onaj sluga
izie, te nae jednog od svojih drugova u slubi koji mu je dugovao sto
dinara, uhvati ga i stade ga daviti govorei: vrati ako ta duguje. Tada
pade pred njega njegov drug i moljae ga govorei: imaj strpljenja
69

prema meni i vratiu ti. Ali on ne htede, nego ode i baci ga u tamnicu
dok ne plati dug. Videvi dakle njegovi drugovi ta se dogodilo,
oalostie se jako, otidoe i obavestie svoga gospodara o svemu to
se dogodilo. Tada ga pozva njegov gospodar i ree mu: zli slugo,
oprostio sam ti sav onaj dug, jer si me molio; zar nije trebalo da se i ti
smiluje na svoga druga u slubi kao to sam se ja na tebe smilovao? I
razgnevi se njegov gospodar i predade ga muiteljima dok mu ne plati
sav dug. Tako e i otac moj nebeski uiniti vama, ako svaki ne oprosti
od sveg srca svoga bratu svome.

4.25 O odluci da se sledi Isus (Lk. 9:5762)

I dok su ili putem, neko mu ree: ii u s tobom kud god ti poe. Isus
mu pak ree: lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda, a Sin oveiji
nema gde da nasloni glavu. A jednom drugom ree: hajde za mnom.
Ali on ree: Gospode, dozvoli mi da prvo odem i sahranim svoga oca.
Ree mu: ostavi mrtve neka sahranjuju svoje mrtvace, a ti idi i objavljuj
carstvo Boije. A ree i trei: ja u za tobom, Gospode; ali mi prvo
dozvoli da se oprostim sa svojim domaima. Isus mu pak ree: za
carstvo Boije nije niko ko stavi svoju ruku na plug pa se osvre
natrag.

4.26 Isus odlazi u Jerusalim na praznik senica (Jn. 7:113)

Posle toga iao je Isus po Galileji; po Judeji, naime, nije hteo da ide,
zato to su Judejci traili da ga ubiju. A bee blizu judejski praznik
senica. Tada mu rekoe njegova braa: premesti se odavde i idi u
Judeju, da i tvoji uenici vide tvoja dela koja ini; jer niko ne radi nita
tajno, kad sam eli da bude poznat. Ako sve ovo ini, objavi se svetu.
Jer ni njegova braa nisu verovala u njega. Stoga im ree Isus: moje
70

vreme jo nije dolo, a vae vreme je uvek spremno. Ne moe svet da

mrzi vas, mene mrzi, zato to ja svedoim za njega da su njegova
dela zla. Vi idite gore na praznik; ja ne idem na ovaj praznik, jer se
moje vreme jo nije navrilo. Ovo im ree i osta u Galileji.
A kada njegova braa odoe na praznik, tada ode i sam, ne javno,
nego tajno. No Judeji su ga traili o prazniku i govorahu: gde je on? I u
narodu se mnogo govorilo o njemu; jedni govorahu da je dobar, a drugi
govorahu: ne, nego zavodi narod. Niko, meutim, nije slobodno
govorio o njemu zbog straha od Judeja.

4.27 Isus ui u hramu (Jn. 7:1424)

A kad je ve bila polovina praznika, ode Isus gore u hram i uae.
Judeji se pak uahu govorei: kako ovaj zna pisma kad nije izuio?
Tada im Isus odgovori i ree: moja nauka nije moja, nego onoga koji
me je poslao. Ako ko hoe da ini njegovu volju, znae da li je ova
nauka od Boga, ili ja govorim sam od sebe. Ko govori sam od sebe
trai svoju slavu; a ko trai slavu onoga koji ga je poslao, taj je istinit, i
u njemu nema nepravde. Nije li vam Mojsije dao zakon? i niko od vas
ne izvrava zakon. to traite da me ubijete? Odgovori narod: u tebi je
demon; ko hoe da te ubije? Odgovori Isus i ree im: jedno delo uinih
i svi se divite. Stoga vam je Mojsije dao obrezanje, ne kao da je ono od
Mojsija, nego od otaca, te vi u subotu obrezujete oveka. Ako se ovek
obrezuje u subotu da se ne razrei Mojsijev zakon zato se ljutite
na mene to sam u subotu izleio celoga oveka? Ne sudite po
spoljnim znacima, nego sudite pravedno.

71

4.28 Da li je Isus Mesija? (Jn. 7:2543)

Tada rekoe neki od Jerusalimljana: nije li to ovek koga trae da
ubiju? I, gle, slobodno govori i nita mu ne kau. Da nisu stareine
zaista uvidele da je on Hristos? Nego, ovoga znamo odakle je; a kada
Hristos doe, niko nee znati odakle je. Isus pak povika u hramu uei
i govorei: i mene znate, a znate i odakle sam; nisam doao sam od
sebe, nego je istinit onaj koji me je poslao, koga vi ne znate. Ja ga
znam, jer sam od njega i on me je poslao Tada su gledali da ga
uhvate, ali niko nije stavio ruku na njega, jer jo ne bee doao njegov
as. Ali iz naroda mnogi poverovae u njega i govorahu: hoe li
Hristos, kad doe, initi vie uda no to ovaj uini?
ue fariseji da narod govori to o njemu, pa poslae prvosvetenici i
fariseji sluge da ga uhvate. Na to Isus ree: jo malo vremena sam s
vama, pa idem onome koji me je poslao. Traiete me i neete me
nai, i gde sam ja vi ne moete doi. Tada Judeji rekoe meu
sobom: kuda ovaj namerava da ide, da ga mi neemo nai? Da ne
misli da ide onima to su rasejani meu mnogobocima i da ui
mnogoboce? ta znai ova re, koju je izgovorio: traiete me i
neete nai, i: gde sam ja vi ne moete doi.
A poslednjeg, velikog dana praznika stajao je Isus i vikao govorei: ako
je ko edan, neka doe k meni i neka pije. Ko veruje u mene kao to
ree Pismo iz njegova tela e potei reke ive vode. Ovo je pak
rekao za Duha, koga su imali da prime oni to veruju u njega; jer Duh
jo ne bee siao poto Isus jo nije bio proslavljen.
A neki iz naroda, koji su uli ove rei, govorahu: ovo je zaista prorok.
Drugi govorahu: ovo je Hristos. Trei pak govorahu: zar e Hristos doi
iz Galileje? Zar ne ree Pismo da e Hristos doi iz Davidova
potomstva, i to iz Vitlejema, sela gde David bee? Tako nasta
podvojenost u narodu zbog njega.

72

4.29 Nevera i podvojenost u narodu (Jn. 7:4453)

Neki od njih su ak hteli da ga uhvate, ali niko ne stavi ruke na njega.
Tada dooe sluge prvosvetenicima i farisejima, i ovi im rekoe: zato
ga ne dovedoste? Sluge odgovorie: nikad niko nije govorio tako kako
govori ovaj ovek. Fariseji im pak odgovorie: da niste i vi zavedeni?
Da li je ko od stareina ili fariseja poverovao u njega? Nego, proklet je
ovaj narod, koji ne zna zakona. Nikodim, koji je Isusu ranije priao, a
koji je njima pripadao, ree im: zar na zakon sudi oveku, ako ga
prethodno ne saslua i ne dozna ta ini? Odgovorie i rekoe mu: da
nisi i ti iz Galileje? Ispitaj i vidi da prorok ne dolazi iz Galileje. I odoe
svaki svojoj kui.

4.30 Isus i preljubnica (Jn. 8:111)

Isus ode na Maslinsku goru. A ujutro doe opet u hram, i sav je narod
dolazio k njemu, a on sede i uae ih. Tada knjievnici i fariseji
dovedoe jednu enu, uhvaenu u preljubi, pa je postavie u sredinu i
rekoe mu: uitelju, ova ena je uhvaena ba kad je inila preljubu. A
Mojsije nam je u zakonu naredio da takve ene kamenjem ubijamo; ta
ti kae na to? Ovo pak rekoe kuajui ga, da bi imali za ta da ga
optue. No Isus se sae dole i pisae prstom po zemlji. Ali kako su ga i
dalje pitali, ispravi se i ree im: ko je od vas bezgrean neka prvi baci
kamen na nju. I opet se sae te pisae po zemlji. A oni uvi to
izlaahu jedan po jedan, poevi od najstarijih do poslednjih; tako osta
sam Isus i ena stojei na sredini. Isus se tada ispravi i ree joj: eno,
gde su? Nijedan te ne osudi? Ona ree: niko, Gospode. Na to joj Isus
ree: ne osuujem te ni ja; idi i od sada vie ne grei.

73

4.31 Isus svetlo sveta (Jn. 8:1230)

Opet prozbori dalje Isus govorei: ja sam svetlost sveta; ko ide za
mnom, nee hoditi po tami, nego e imati ivotnu svetlost. Fariseji pak
rekoe: ti svedoi sam za sebe; nije istinito tvoje svedoanstvo.
Odgovori Isus i ree im: i ako svedoim za sebe samoga, moje
svedoanstvo je istinito, jer znam odakle sam doao i kuda idem; a vi
ne znate odakle dolazim niti kuda idem. Vi sudite po spoljanosti, ja ne
sudim nikome. Ako ja i sudim, moj sud je istinit, jer nisam sam, nego
ja i Otac koji me je poslao. I u vaem zakonu stoji napisano da je
istinito svedoanstvo dvojice ljudi. Ja svedoim za sebe, a svedoi za
mene i Otac koji me je poslao. Tada mu rekoe: gde je tvoj otac?
Odgovori Isus: ne znate ni mene ni moga Oca; kad biste znali mene,
znali biste i moga Oca. Ove rei je izgovorio kod riznice kad je uio u
hramu; niko ga ne uhvati, jer jo ne bee doao njegov as.
Tada im opet ree: ja odlazim i traiete me, i umreete u svom grehu;
kuda ja odlazim vi ne moete doi. Na to Judeji rekoe: da nee da se
ubije kad kae: kud ja odlazim vi ne moete doi? Ree im jo: vi
potiete odozdo, ja sam odozgo; vi ste od ovoga sveta, ja nisam od
ovoga sveta. Dobro vam rekoh da ete umreti u svojim gresima; ako,
naime, ne poverujete da sam to ja, umreete u svojim gresima. Tada
mu rekoe: ko si ti? Ree im Isus: to vam uopte i govorim? Imam
mnogo da govorim o vama i da sudim; ali je istinit onaj koji me je
poslao, i ja govorim svetu ono to sam uo od njega. Nisu shvatili da
im je govorio o Ocu. Zato im ree Isus: kada podignete Sina oveijeg,
tada ete saznati da sam to ja i da nita ne inim sam od sebe, nego
govorim ono to me je nauio Otac. I sa mnom je onaj koji me je
poslao; nije me ostavio sama, jer ja svagda inim ono to je njemu
ugodno. Kada je ovo govorio, mnogi poverovae u njega.

74

4.32 Avraamovo potomstvo (Jn. 8:3141)

Stoga ree Isus Judejima koji su mu poverovali: ako vi ostanete u
mojoj nauci, onda ste zaista moji uenici, i saznaete istinu, i istina e
vas osloboditi. Odgovorie mu: mi smo Avraamovo potomstvo i nikad
nikome nismo robovali; kako ti govori: biete slobodni? Odgovori im
Isus: zaista, zaista, kaem vam, da je svaki ko grei rob greha. A
rob ne ostaje u kui doveka; sin ostaje doveka. Ako vas, dakle, Sin
oslobodi, biete stvarno slobodni. Znam da ste Avraamovo potomstvo;
ali traite da me ubijete zato to moja re nema mesta u vama. Ja
govorim ono to sam video kod svoga Oca; inite i vi to ste uli od
vaega oca. Odgovorie i rekoe mu: Avraam je na otac. Isus im
ree: ako ste Avraamova deca, inite Avraamova dela. Vi, meutim,
sada traite da ubijete mene, oveka koji vam je kazao istinu koju je
uo od Boga. Avraam tako ta nije uinio. Vi inite dela svoga oca.
Rekoe mu: mi nismo roeni iz bluda, jednog oca imamo Boga.

4.33 avolja deca (Jn. 8:4247)

Ree im Isus: kad bi Bog bio va otac, voleli biste mene; jer sam ja od
Boga iziao i doao; i nisam sam od sebe doao, nego me je on
poslao. Zato ne razumete moga govora? Zato to ne moete da
sluate moju re. Vi potiete od oca avola i hoete da inite elje
svoga oca. On je bio ubica ljudski od poetka, i u istini se nije uvrstio,
jer u njemu nema istine. Kada govori la, od svoga govori, poto je
laa i otac lai. Meni ne verujete to vam govorim istinu. Ko me od vas
prekoreva za greh? Ako govorim istinu, zato mi vi ne verujete? Ko je
od Boga slua rei Boije; zato vi ne sluate to niste od Boga.

75

4.34 Isus govori o sebi (Jn. 8:4359)

Odgovorie Judeji i rekoe mu: ne govorimo li mi lepo da si ti
Samarjanin i da je demon u tebi? Odgovori Isus: nemam ja demona,
nego potujem svoga Oca, a vi me prezirete. Ja ne traim svoje slave;
ima ko trai i sudi. Zaista, zaista, kaem vam, ako ko odri moju re,
nee videti smrti doveka. Rekoe mu Judeji: sad smo saznali da je
demon u tebi. Avraam je umro, a i proroci, ti pak kae: ako ko sauva
moju re, nee okusiti smrti doveka. Da nisi ti vei od oca naega
Avraama koji je umro? I proroci pomree; za koga se ti sam izdaje?
Odgovori Isus: ako ja proslavljam samoga sebe, nitavna je moja
slava; mene proslavlja moj Otac, za koga vi govorite da je va Bog, i
vi ga niste upoznali, a ja ga poznajem. I kad bih rekao da ga ne znam,
bio bih laa kao i vi; nego, znam ga i drim njegovu re. Avraam, otac
va, likovao je to e videti moj dan, i video je i obradovao se. Na to
mu rekoe Judeji: nema jo pedeset godina, a video si Avraama?
Ree im Isus: zaista, zaista, kaem vam: ja postojim pre no to se
Avraam rodio. Tada podigoe kamenje da bace na njega; ali se Isus
sakri i izie iz hrama.

4.35 Isceljenje slepog od roenja (Jn. 9:112)

I vide u prolazu oveka slepa od roenja. I zapitae ga njegovi uenici:
ravi, ko je zgreio, on, ili njegovi roditelji pa se slep rodio? Odgovori
Isus: nije zgreio ni on ni njegovi roditelji, nego treba da se pokau na
njemu dela Boija. Mi treba da inimo dela onoga koji me je poslao
dok je dan; doi e no kada niko ne moe da radi. Dok sam na svetu,
ja sam svetlost sveta. Rekavi to pljunu na zemlju, naini kal od
pljuvake, te pomaza kalom njegove oi, pa mu ree: idi, umij se u
Siloamskoj banji; to prevedeno znai: poslan. On ode i umi se, te
doe gledajui. A susedi i oni koji su ga ranije gledali kao prosjaka
govorahu: zar to nije onaj to je sedeo i prosio? Jedni govorahu da je
76

to on; drugi govorahu: ne, nego lii na njega. On je govorio: ja sam.

Tada mu rekoe: kako ti se otvorie oi? On odgovori: ovek, koji se
zove Isus, naini kal, pa pomaza moje oi i ree mi: idi u Siloamsku
banju i umij se; ja odoh, umih se i progledah. Rekoe mu: gde je on?
Ree: ne znam.

4.36 Fariseji propituju o isceljenju (Jn. 9:1334)

Odvedoe nekadanjeg slepca farisejima. A bee subota onaj dan
kada Isus naini kal i otvori njegove oi. Tada ga opet pitahu i fariseji
kako je progledao. No on im ree: on je stavio kal na moje oi, ja se
umih i vidim. Tada rekoe neki od fariseja: ovaj ovek nije od Boga,
jer ne svetkuje subote. Drugi govorahu: kako moe grean ovek da
ini takva uda? I doe do podvojenosti meu njima. Tada opet rekoe
slepome: ta ti kae za onoga to ti otvori oi? A on ree: prorok je.
Judeji, .naime, nisu poverovali da je on bio slep i da je progledao, dok
ne pozvae roditelje onoga to je progledao, i zapitae ih govorei: je li
ovo va sin za koga vi kaete da se rodio slep? Kako sada vidi?
Njegovi roditelji pak odgovorie i rekoe: znamo da je ovo na sin i da
se slep rodio; a kako sad vidi ne znamo, ili, ko mu otvori oi mi ne
znamo. Zapitajte njega, odrastao je, neka govori sam za sebe. Ovo
rekoe njegovi roditelji, jer se bojahu Judeja; ve su se, naime, Judeji
bili sloili da se iskljui od sinagoge ako ko Isusa prizna za Hrista.
Zbog toga rekoe njegovi roditelji da je odrastao, njega pitajte.
Tada po drugi put pozvae oveka koji je bio slep i rekoe mu: podaj
slavu Bogu; mi znamo da je ovaj ovek grean. Na to im on odgovori:
da li je grean ne znam; jedno znam, da sam bio slep, a sada vidim.
Tada mu opet rekoe: ta ti je uradio? Kako ti je otvorio oi? Odgovori
im: ve sam vam rekao i niste sasluali; ta hoete ponovo da ujete?
Da neete i vi da postanete njegovi uenici? Izgrdie ga i rekoe: ti si
njegov uenik, a mi smo Mojsijevi uenici. Mi znamo da je Bog govorio
77

Mojsiju; a ovoga ne znamo odakle je. Odgovori ovek i ree im: to je

ba udnovato, to vi ne znate odakle je, a moje oi je otvorio. Poznato
nam je da Bog ne slua grenike, nego, ako je ko poboan i vri
njegovu volju, toga uslii. Otkako je sveta i veka nije se ulo da je ko
otvorio oi roenome slepcu; kad on ne bi bio od Boga, ne bi mogao
nita da ini. Odgovorie i rekoe mu: ti si se sav rodio u gresima, i ti
nas ui? I isterae ga napolje.

4.37 Duhovno slepilo (Jn. 9:3541)

Isus u da su ga izbacili napolje, nae ga i ree mu: veruje li ti u Sina
oveijeg? Odgovori on i ree: a ko je, Gospode, da verujem u njega?
Ree mu Isus: video si ga, koji govori s tobom on je. A on ree:
verujem, Gospode; i pade niice pred njim. Tada ree Isus: ja sam
doao na ovaj svet za sud, da vide koji ne vide i da postanu slepi oni
koji vide. Neki od fariseja, koji su bili s njim, ue to i rekoe mu: da
nismo i mi slepi? Ree im Isus: kad biste bili slepi, ne biste imali greha;
ali sad kaete: vidimo; va greh ostaje.

4.38 Dobar pastir (Jn. 10:121)

Zaista, zaista, kaem vam, ko ne ulazi u oviji tor na vrata, nego
prelazi s druge strane, taj je lopov i razbojnik. A ko ulazi na vrata pastir
je ovcama. Ovome vratar otvara, i ovce sluaju njegov glas, i svoje
ovce zove po imenu i izvodi ih. Kada sve svoje ovce istera, ide pred
njima i ovce idu za njim, jer znaju njegov glas. Za tuinom nee ii,
nego e beati od njega, jer ne poznaju glasa tuinaca. Isus im kaza
ovu priu, ali oni nisu razumeli ta im je govorio.
Ree im opet Isus: zaista, zaista, kaem vam, ja sam vrata za ovce.
78

Svi koji su doli pre mene lopovi su i razbojnici; ali ih ovce ne

posluae. Ja sam vrata; ako ko ue kroz mene, bie spasen, ulazie i
izlazie, i pau e nalaziti. Lopov dolazi samo da ukrade, zakolje i
upropasti; ja sam doao da imaju ivot i da ga imaju u izobilju.
Ja sam dobri pastir. Dobri pastir polae svoj ivot za ovce. Najamnik,
koji nije pastir, kome ovce ne pripadaju, gleda vuka kako dolazi, te
ostavlja ovce i bei, a vuk ih grabi i raspudi, jer je najamnik i ne mari za
ovce. Ja sam dobri pastir, i znam svoje i moje ovce poznaju mene. Kao
to Otac poznaje mene i ja poznajem Oca, i polaem svoj ivot za
ovce. Imam i druge ovce, koje nisu iz ovoga tora; i njih treba da
dovedem, pa e sluati moj glas i bie jedno stado, jedan pastir. Otac
me ljubi zato to ja polaem svoj ivot, da ga opet uzmem. Niko ga ne
uzima od mene, nego ga ja sam od sebe polaem. Imam mo da ga
poloim, a mogu da ga opet uzmem, ovaj nalog sam primio od svog
Oca. Zbog ovih rei opet doe do podvojenosti meu Judejima. Mnogi
od njih govorahu: demon je u njemu i mahnita; to ga sluate? Drugi
govorahu: to nisu rei besomunog oveka; zar moe demon da otvori
oi slepih.

4.39 Misija sedamdesetdvojice uenika (Lk. 10:124)

Posle toga Gospod naimenova drugih sedamdeset i dva, pa ih posla
po dvojicu pred sobom u svaki grad i svako mesto kuda je sam
nameravao da doe. I ree im: etva je velika, a radnika je malo; molite
stoga gospodara etve da poalje radnike na svoju etvu. Idite, eto,
aljem vas kao jaganjce meu vukove. Ne nosite novanika, ni torbe,
ni obue; i ne pozdravljajte nikoga na putu. A kad uete u koju kuu,
prvo recite: mir ovoj kui. I ako tamo bude sin mira, va mir e ostati na
njoj; a ako ne, vratie se k vama. U toj kui ostajte, jedite i pijte to
imaju; radnik je naime dostojan svoje plate. Nemojte prelaziti iz kue u
kuu, i ako uete u koji grad pa vas prime jedite to je izneseno
79

pred vas. Leite bolesnike u njemu i govorite im: dolo je do vas

carstvo Boije. Ako pak uete u koji grad pa vas ne prime iziite na
njegove ulice i recite: otresamo vam iz vaega grada i prah koji je
prionuo za nae noge. Ali to znajte da se pribliilo carstvo Boije.
Kaem vam da e u onaj dan Sodomu biti lake nego tom gradu.
Teko tebi Horazine, teko tebi Vitsaido, jer da su se u Tiru i Sidonu
dogodila uda koja su se dogodila u vama, odavno bi se pokajali
sedei u vrei i pepelu. Ali Tiru i Sidonu e biti lake na sudu nego
vama. I ti Kafarnaume, zar e se do neba podii? Bie sruen do
ada. Ko vas slua mene slua, i ko vas odbacuje mene odbacuje;
ko pak odbacuje mene odbacuje onoga koji je mene poslao.
A onih sedamdeset i dva vratie se s radou govorei: Gospode, i
demoni nam se pokoravaju u tvoje ime. A on im ree: gledao sam
satanu kako je pao s neba kao munja. Eto, dao sam vam vlast da
stajete na zmije i skorpije, i na svaku neprijateljsku silu i nita vam
nee nauditi. Ali nemojte da se radujete tome to vam se duhovi
pokoravaju, nego se radujte to su vaa imena zapisapa na nebesima.
U taj as obradova se u Duhu Svetome i ree: hvalim te Oe, Gospode
neba i zemlje, to si sakrio ovo od mudrih i pametnih, a otkrio si
bezazlenima. Da Oe, zato to se tebi tako svidelo. Moj Otac mi je sve
predao. I niko sem Oca ne zna ko je Sin, i ko je Otac zna samo
Sin i onaj kome Sin hoe da otkrije. Tada se obrati posebno u enicima
i ree: blaene su oi koje gledaju to vi gledate. Jer vam kaem da su
mnogi proroci i kraljevi eleli da vide ono to vi gledate, i nisu videli, te
da uju ono to vi sluate, pa nisu uli.

4.40 Milostivi Samarjanin (Lk. 10:2537)

I gle, jedan uitelj zakona usta da ga kua i ree: uitelju, ta treba da
80

uinim, pa da nasledim ivot veni? A on mu ree: ta je napisano u

zakonu? Kako ita? A on odgovori i ree: Ljubi Gospoda Boga svoga
svim srcem svojim, i svom duom svojom, i svom snagom svojom, i
svom milju svojom, i Ljubi blinjega svoga kao samog sebe. Ree
mu: pravo si odgovorio; ini to pa e iveti. On pak elei da se
opravda, ree Isusu: a ko je moj blinji? Isus prihvati i ree: jedan
ovek je silazio iz Jerusalima u Jerihon i pao u ruke razbojnicima, koji
ga svukoe, izbie, ostavie ga napolju polumrtva i odoe. A sluajno
je tim putem silazio jedan svetenik, vide ga i proe. Isto tako i jedan
levit doe na to mesto, pa kad vide proe. A neki Samarjanin putujui
doe do njega i kad vide saali se, prie, preli njegove rane uljem i
vinom te ih previ, pa ga posadi na svoje ivine, odvede ga u
gostionicu i postara se za njega. Sutradan izvadi dva dinara, dade ih
gostioniaru i ree: pobrini se za njega, i ako potroi to vie, platiu ti
prilikom svoga povratka. ta misli koji je od ove trojice bio blinji
onome to je pao razbojnicima u ruke? A on ree: onaj koji mu je
uinio milosre. Isus mu pak ree: idi pa ini i ti tako.

4.41 Marta i Marija (Lk. 10:3842)

A kad su putovali, ue u jedno selo; neka ena po imenu Marta primi
ga u svoju kuu. Ona je imala sestru po imenu Mariju, koja je sela kraj
nogu Gospoda i sluala njegovu besedu. A Marta se mnogo trudila da
ga to bolje poslui. Ona prie i ree: Gospode, zar ne mari to me je
moja sestra ostavila samu da sluim? Reci joj, dakle, da mi pomogne.
A Gospod joj odgovori i ree: Marta, Marta, brine se i uznemirava se
za mnogo, a jedno je potrebno. Marija je, naime, izabrala dobri deo koji
joj se nee oduzeti.

81

4.42 Isus ui o molitvi (Lk. 11:113)

Kad se molio na jednom mestu i prestao ree mu jedan od
njegovih uenika: Gospode, naui nas da se molimo Bogu, kao to je i
Jovan pouio svoje uenike. A on im ree: kada se molite govorite:
Oe, neka se sveti ime tvoje; neka doe carstvo tvoje; hleb na
nasuni daj nam svaki dan; i oprosti nam nae grehe, jer i mi
opratamo svako svom duniku; i ne uvedi nas u iskuenje.
Ree im jo: ako ko od vas ima prijatelja, pa mu ode u pono i kae
mu: prijatelju, pozajmi mi tri hleba, jer mi je prijatelj doao s puta, a ja
nemam ta da mu iznesem, a on iznutra odgovori: nemoj da me
uznemirava, vrata su ve zatvorena i moja deca su sa mnom u
postelji; ne mogu da ustanem i da ti dam. Kaem vam, ako i ne ustane
da mu da zato to mu je prijatelj, ustae zbog njegove bezonosti i
dae mu koliko mu je potrebno. I ja vam kaem: molite i dae vam se;
traite i nai ete; kucajte i otvorie vam se. Jer svako ko moli dobiva, i
ko trai nalazi, i otvorie se onom koji kuca. Koji je to otac meu vama,
koji e svome sinu, kad zaite hleb, dati kamen? Ili ako zatrai ribu,
hoe li mu umesto ribe dati zmiju? Ili ako zaite jaje, hoe li mu dati
skorpiju? Kad, dakle, vi kao zli ljudi umete da dajete dobre darove
svojoj deci, koliko e vie Otac nebeski dati Duha Svetoga onima koji
ga mole.

4.43 Pretnja knjievnicima i farisejima (Lk. 11:3754)

A dok je govorio, zamoli ga jedan farisej da rua kod njega; on ue i
lee za trpezu. A farisej se zaudi kad vide da se nije oprao pre obeda.
Gospod mu pak ree: da, vi fariseji istite au i tanjir spolja, a iznutra
ste puni grabea i zloe. Nerazboriti, zar nije onaj koji je nainio ono
to je spolja nainio i ono to je unutra? Nego dajte ka

82

o milostinju ono to je unutra, i gle sve vam je isto. Ali teko vama
farisejima, to dajete desetak od nane i rute i svakog povra, a
mimoilazite pravdu i ljubav Boiju; ovo je trebalo initi, a ono ne
ostavljati. Teko vama farisejima, to volite prvo mesto u sinagogama i
pozdrave na trgovima. Teko vama, to ste kao grobovi koji se ne
primeuju, pa ljudi koji idu po njima to ne znaju.
A jedan od zakonika mu odgovori i ree: uitelju, kad to govori i nas
vrea. On pak ree: teko i vama zakonicima, to optereujete ljude
nesnoljivim bremenima, a sami svojim prstom ne dotiete bremena.
Teko vama, to zidate nadgrobne spomenike prorocima, a vai oevi
su ih pobili. Prema tome vi svedoite za dela svojih otaca i odobravate
ih, jer su ih oni pobili, a vi zidate. Zato je i Boija mudrost rekla:
poslau im proroke i apostole, i pobie jedne od njih, a druge progoniti,
pa da se zatrai od ovog narataja krv svih proroka koja je prolivena od
postanka sveta, od Aveljeve krvi do krvi Zaharije koji je poginuo
izmeu rtvenika i hrama. Da, kaem vam, traie se od ovoga
narataja. Teko vama zakonicima, to ste uzeli klju znanja; sami
niste uli, a spreili ste one koji ele da uu. I kad je otiao odande,
knjievnici i fariseji se jako okomie na njega i ispitivahu ga o mnogom
emu, vrebajui ga ne bi li ulovili to iz njegovih usta.

4.44 Upozorenje i ohrabrenje (Lk. 12:112)

Poto se u meuvremenu okupie hiljade naroda, tako da su gazili
jedan drugoga, poe da govori prvo svojim uenicima: uvajte se
farisejskog kvasca, koji je licemerje. Ali nita nije skriveno, to se nee
otkriti, ni tajno, to se nee doznati. Stoga e se uti na svetlosti ono
to ste rekli u tami, i propovedae se sa krovova ono to ste kazali na
uho u sobama. Ali vama, svojim prijateljima kaem: ne bojte se onih
to ubijaju telo i posle toga ne mogu nita vie da uine. Nego u vam
ukazati koga da se bojite: bojte se onoga koji posle ubijstva ima vlast
83

da baci u pakao. Da, kaem vam, toga se bojte. Zar se pet vrabaca ne
prodaju za dva asa? I nijedan od njih nije zaboravljen pred Bogom. A
vama je i sva kosa na glavi izbrojana. Ne bojte se; vredite vie nego
mnogi vrapci. Nego vam kaem: koji god prizna mene pred ljudima,
toga e i Sin oveiji priznati pred Boijim anelima; a ko se odrekne
mene pred ljudima, njega e se odrei pred Bojim anelima.
Oprostie se i svakom koji kae re protiv Sina oveijeg, ali se nee
oprostiti onom koji pohuli na Duha Svetoga. A kad vas dovedu u
sinagoge i pred poglavarstva i vlasti, ne brinite se kako ete ili ime
ete se odbraniti ili ta ete rei; jer e vas Duh Sveti nauiti u taj as
ta treba da kaete.

4.45 uvati se gramzivosti (Lk. 12:1321)

Tada mu ree neki iz naroda: uitelju, kai mom bratu da podedi sa
mnom nasledstvo. Na to mu on ree: ovee, ko je mene postavio za
sudiju ili delitelja nad vama? Njima pak ree: pazite i uvajte se svakog
lakomstva, jer u izobilju niiji ivot ne poiva na njegovom imanju. Kaza
im i priu: njiva jednog bogatog oveka je dobro ponela. I razmiljao je
u sebi ovako: ta da uradim, jer nemam gde da saberem svoju letinu?
Tada ree: ovo u uiniti: poruiu svoje itnice pa u sagraditi vee, i
onde u sabrati sve svoje ito i sva svoja dobra. I rei u svojoj dui:
duo, ima mnoga imanja smetena za mnogo godina; poivaj, jedi,
pij, uivaj. Ali Bog mu ree: bezumnie, ove noi traie tvoju duu od
tebe; ije e biti ono to si pripremio? Tako prolazi ko sebi stie blago,
a nije bogat pred Bogom.

4.46 Ne mir, ve podvojenost (Lk. 12:4953)

Doao sam da bacim vatru na zemlju, i kako bih hteo da je ve
84

zapaljena. Ali treba da se krstim krtenjem, i kako mi je teko dok se

ne svri. Mislite li da sam doao da donesem mir na zemlju? Ne,
kaem vam, nego razdor. Jer e od sad pet njih u jednoj kui biti
razdeljeni; podelie se troje protiv dvoje i dvoje protiv troje, otac protiv
sina i sin protiv oca, majka protiv keri i ki protiv majke, svekrva protiv
svoje snahe i snaha protiv svekrve.

4.47 Pokajanje ili propast (Lk. 13:19)

U isto vreme dooe neki i javie mu za Galilejce iju je krv Pilat
pomeao sa njihovim rtvama. On odgovori i ree im: mislite li da su
ovi Galilejci bili greniji od svih Galilejaca, to su tako postradali? Ne,
kaem vam, nego ako se ne pokajete, svi ete tako izginuti. Ili mislite
da su onih osamnaest, na koje je pala kula u Siloamu i pobila ih, bili
vie krivi od svih jerusalimskih stanovnika? Ne, kaem vam, nego ako
se ne pokajete, svi ete tako izginuti.
Kaza i ovu priu: jedan ovek je imao smokvu posaenu u svom
vinogradu, i doe da trai rod na njoj, ali ne nae. Tada ree
vinogradaru: vidi, ima tri godine kako dolazim i traim rod na ovoj
smokvi, ali ne nalazim. Poseci je; zato da jo slabi zemlju? Ali mu on
odgovori i ree: gospodaru, ostavi je jo ove godine, dok okopam oko
nje i naubrim, pa e moda roditi; ako pak ne rodi, posei e je u
budue.

4.48 Isceljnje zgrene ene u subotu (Lk. 13:1017)

A kad je uio u subotu u jednoj sinagogi, gle, onde je bila ena koja je
osamnaest godina imala duha, izazivaa bolesti, i bila je zgrena te
nije mogla da se sasvim ispravi. Kada je Isus vide, dozva je i ree joj:
85

eno, osloboena si svoje bolesti. I stavi ruke na nju, pa se odmah

ispravi i slavljae Boga. A stareina sinagoge je negodovao to je Isus
izleio u subotu, i ree narodu: ima est dana u koje treba raditi; u te
dane, dakle, dolazite i leite se, a ne u subotnji dan. Na to mu Gospod
odgovori i ree: licemeri, zar svaki od vas ne odvezuje svoga vola ili
magarca od jasala u subotu i ne vodi ga da ga poji? A ovu Avraamovu
ker, koju je satana svezao evo, osamnaest godina, zar nije trebalo
osloboditi ove sveze u subotnji dan? A kad je to rekao, svi njegovi
protivnici su se postideli, a sav narod se radovao za sva slavna dela
koja je uinio.

4.49 Nevera jevreja (Jn. 10:2242)

U Jerusalimu se tada slavio praznik osveenja hrama; bee zima. A
Isus je hodao u hramu po Solomonovom tremu. Judeji ga tako opkolie
i rekoe mu: dokle e nam muiti duu? Ako si ti Hristos, kai nam
slobodno. Isus im odgovori: rekoh vam, pa ne verujete; dela koja ja
inim u ime svoga Oca svedoe za mene. Ali vi ne verujete, zato to
ne pripadate mojim ovcama. Moje ovce sluaju moj glas, i ja ih
poznajem, te idu za mnom. Dajem im veni ivot, pa nee nikada
propasti, niti e ih ko oteti iz moje ruke. Moj Otac koji mi dade vei
je od svih, i niko ne moe da otima iz ruke moga Oca. Ja i Otac jedno
smo.
Judeji ponovo donee kamenje, da ga kamenjem ubiju. Isus im
odgovori: pokazao sam vam mnoga dobra dela od Oca; za koje od tih
dela bacate kamenje na mene? Odgovorie mu Judeji: za dobro delo
te ne zasipamo kamenjem, nego zbog hule na Boga, to se ti kao
ovek gradi Bogom. Odgovori im Isus: zar ne stoji napisano u
vaem zakonu: Ja rekoh: bogovi ste? Kada one naziva bogovima,
na koje se odnosi re Boija a Pismo se ne moe razreiti zato vi
kaete da huli na Boga onaj koga je Otac posvetio i poslao na svet,
86

to sam rekao: ja sam Sin Boiji? Ako ne inim dela svoga Oca, ne
verujete mi. A ako ih inim, verujte delima, ako meni ne verujete, da
saznate i poznajete da je Otac u meni i ja u Ocu. Tada su opet traili
da ga uhvate, ali im izmae iz ruku.
I ode opet preko Jordana na mesto gde je Jovan prvo krtavao, te osta
onde. I mnogi dooe k njemu i govorahu: Jovan, dodue, nije uinio ni
jednoga uda, ali je bilo istinito sve to je Jovan rekao za ovoga. I
mnogi poverovae onde u njega.

4.50 Uska vrata (Lk. 13:2230)

I prolazio je kroz gradove i sela uei i putujui u Jerusalim. A neko mu
ree: Gospode je li malo onih koji se spasavaju? On im pak ree: borite
se da uete na uska vrata jer e mnogi, kaem vam, nastojati da uu,
ali nee moi. Kad domain ustane i zatvori vrata, a vi ponete napolju
stajati i kucati na vrata govorei: Gospode, otvori nam, on e vam
odgovoriti: ne znam vas otkuda ste. Tada ete poeti da govorite: mi
smo jeli i pili pred tobom, a ti si uio po naim ulicama. I on e rei:
kaem vam, ne znam otkuda ste; odstupite od mene svi koji inite
nepravdu. Onde e biti pla i krgut zuba, kad vidite Avraama, Isaaka i
Jakova i sve proroke u carstvu Boijem, a sebe isterane napolje. I doi
e od istoka i zapada, od severa i juga, pa e lei za trpezu u carstvu
Boijem. I gle, ima poslednjih koji e biti prvi, a ima prvih koji e biti
poslednji.

4.51 Pla nad Jerusalimom (Lk. 13:3135)

U taj as prioe mu neki fariseji govorei mu: idi i udalji se odavde, jer
Irod hoe da te ubije. I ree im: idite i kaite toj lisici: evo isterujem
87

demone i isceljujem danas i sutra, a trei dan u svriti. Ali danas,

sutra i prekosutra treba da putujem, jer ne biva da prorok pogine izvan
Jerusalima.
Jerusalime, Jerusalime, koji ubija proroke i zasipa kamenjem one
koji su tebi poslani, koliko puta sam hteo da skupim tvoju decu kao
kvoka svoje pilie pod krila, ali niste hteli. Eto, ostavlja vam se vaa
kua pusta. Nego vam kaem, neete me videti dok ne doe vreme da
kaete: blagosloven je koji dolazi u ime Gospodnje.

4.52 Isus u kui fariseja (Lk. 14:114)

Kad je jednom u subotu doao u kuu nekog farisejskog stareine da
jede, oni su motrili na njega. I gle, pred njim je bio neki ovek koji je
patio od vodene bolesti. I Isus progovori i ree zakonicima i farisejima:
sme li se subotom leiti ili ne? A oni su utali. I dohvati ga, izlei ga i
otpusti. A njima ree: koji od vas nee svoga sina ili vola kad mu
padne u bunar odmah izvaditi u subotnji dan? I nisu mogli da mu
odgovore na to.
A gostima kaza priu, kad opazi kako su izabrali proelja, i ree im:
kad te neko pozove na svadbu, nemoj da se posadi u proelje, da
sluajno ne pozove nekog ko je ugledniji od tebe, pa da ti ne kae
kad doe onaj koji je pozvao tebe i njega: daj mesto ovome. I onda
e postien zauzeti poslednje mesto. Nego kad te pozovu, idi i posadi
se na poslednje mesto, da ti kae kad doe onaj koji te je pozvao:
prijatelju, pomakni se vie. Tada e ti biti ast pred svima koji su s
tobom za trpezom. Jer e biti ponien svaki koji uzdie samoga sebe, a
ko samoga sebe uniava bie uzvien. A i onome to ga je pozvao
ree: kad prireuje ruak ili veeru, nemoj da zove svoje prijatelje,
niti svoju brau, niti svoje srodnike, niti bogate susede, da ne bi i oni
tebe pozvali i uzvratili ti. Nego kad prireuje gozbu, zovi siromahe,
88

kljaste, hrome, slepe; i bie blaen to ne mogu da ti uzvrate;

uzvratie ti se o uskrsu pravednih.

4.53 Usporedba o velikoj gozbi (Lk. 14:1524)

Kada je to uo jedan od gostiju, ree mu: blaen je onaj koji e jesti
hleb u carstvu Boijem. Na to on ree: jedan ovek je priredio veliku
veeru i pozvao mnoge, a kad je bilo vreme za veeru, posla svoga
slugu da kae zvanicama: doite, jer je ve sve gotovo. Tada poee
svi odreda da se izgovaraju. Prvi mu ree: kupio sam njivu i moram
izii da je vidim. Molim te smatraj da sam se izvinio. I drugi ree: kupio
sam pet jarmova volova, pa idem da ih ogledam. Molim te, smatraj da
sam se izvinio. I trei ree: oenio sam se i zato ne mogu da doem. A
sluga doe i javi to svome gospodaru. Tada se domain rasrdi i ree
svome sluzi: izii brzo na gradske ulice i sokake, pa dovedi ovamo
siromahe, kljaste, slepe i hrome. I ree mu sluga: gospodaru, uinjeno
je to si naredio, a mesta jo ima. Tada gospodar ree sluzi: izii na
drumove i do zabrana, pa ih privoli da dou da mi se napuni kua.
Kaem vam da nee okusiti moje veere nijedan od onih ljudi koji su
bili pozvani.

4.54 Ko moe biti Isusov uenik? (Lk. 14:2535)

A kad je mnogi narod iao s njim, obrati im se i ree: ako ko doe k
meni, a nije mu mrzak njegov otac, i majka, i ena, i deca, i braa, i
sestre, pa i sopstveni ivot, ne moe da bude moj uenik. Ko ne nosi
svoj krst i ne ide za mnom, ne moe da bude moj uenik. Jer ko od
vas, kad hoe da zida kulu, nee prvo sesti i proraunati troak da li
ima da dovri? Da ne bi, kad postavi temelj a ne moe da dovri, svi
koji gledaju poeli da mu se rugaju govorei: ovaj ovek je poeo da
89

zida, ali nije mogao da dovri. Ili koji kralj, kad krene da zarati na
drugog kralja, nee li prvo sesti i posavetovati se da li moe sa deset
hiljada da izie u susret onome to ide na njega sa dvadeset hiljada?
Ako ne moe, poslae poslanike dok je onaj jo daleko, i molie
primirje. Tako, dakle, svaki od vas koji se ne odrekne sveg svog
imanja ne moe da bude moj uenik.
So je dobra; ali ako i so obljutavi, ime e se popraviti? Niti je za
zemlju niti za ubre; bacaju je napolje. Ko ima ui da slua neka
slua.

4.55 Usporedba o izgubljenoj ovci (Lk. 15:17)

A svi carinici i grenici su se stalno pribliavali k njemu da ga sluaju.
Fariseji pak i knjievnici gunali su govorei: ovaj prima grenike i jede
s njima. Tada im kaza ovu priu: ko od vas, kad ima sto ovaca i izgubi
jednu od njih, nee ostaviti devedeset i devet u pustinji i ne ide za
izgubljenom dok je ne nae? I kad je nae, stavlja je na svoja ramena
radujui se, pa kad doe kui, saziva prijatelje i susede i kae im:
radujte se sa mnom, jer sam naao svoju izgubljenu ovcu. Kaem vam:
tako e na nebu biti vea radost zbog jednog grenika koji se kaje,
nego li zbog devedest i devet pravednika kojima pokajanje nije
potrebno.

4.56 Usporedba o izgubljenoj drahmi (Lk. 15:810)

Ili, koja ena, kad ima deset drahmi pa jednu drahmu izgubi, ne pali
svetiljku i ne isti kuu, i ne trai marljivo dok je ne nae? I kad je
nae, saziva prijateljice i susede i kae: radujte se sa mnom, jer sam
nala drahmu koju sam izgubila. Tako se, kaem vam, raduju Boiji
90

aneli zbog jednog grenika koji se kaje.

4.57 Usporedba o izgubljenom sinu (Lk. 15:1132)

I ree: jedan ovek je imao dva sina. I mlai od njih ree ocu: oe, daj
mi deo imanja koji mi pripada. I on im podeli imanje. A posle nekoliko
dana mlai sin pokupi sve, ode u daleku zemlju, te potroi nemilice
onde sav svoj imetak ivei raspusno. A kad je potroio sve, nasta
velika glad u onoj zemlji i on poe da oskudeva. Tako ode i pribi se kod
jednog graanina one zemlje, koji ga posla na svoja polja da uva
svinje. I eleo je da napuni svoj stomak roiima koje su svinje jele, ali
mu niko nije davao. A kada je doao k sebi ree: koliko najamnika kod
moga oca imaju hleba u izobilju, a ja ovde propadam od gladi. Ustau i
otii u svom ocu i rei u mu: oe, zgreio sam nebu i tebi, nisam vie
dostojan da se zovem tvoj sin; primi me kao jednog od svojih
najamnika. I usta, te doe svom ocu. A kad je jo bio daleko, ugleda ga
njegov otac i saali se, pa potra, zagrli ga i poljubi ga. A sin mu ree:
oe, zgreio sam nebu i tebi, nisam vie dostojan da se zovem tvoj sin.
Otac pak ree svojim slugama: iznesite brzo najlepu haljinu i obucite
ga, i dajte prsten na njegovu ruku i obuu na noge, dovedite i ugojeno
tele, zakoljite, da jedemo i da se veselimo, jer je ovaj moj sin bio mrtav
i oiveo je, bio je izgubljen, ali je naen. I poee da se vesele. A
njegov stariji sin je bio u polju. Kada je pak dolazio i pribliio se kui, u
svirku i igranje, te dozva jednog od slugu i ispitivae ta je to. A on mu
ree: doao je tvoj brat i tvoj otac je zaklao ugojeno tele, zato to ga je
zdrava doekao. Na to se on rasrdi i ne htede ui. A njegov otac izie i
moljae ga. Ali on odgovori ocu: vidi, sluim ti toliko godina i nikad
nisam prestupio tvoje zapovesti, pa mi nikad nisi dao jare da se
proveselim sa svojim prijateljima. A kad je doao ovaj tvoj sin koji je
rasuo tvoje imanje s bludnicama, zaklao si mu ugojeno tele. On mu
pak ree: dete, ti si uvek sa mnom i sve to je moje tvoje je; ali je
trebalo da se veselimo i radujemo, zato to je ovaj tvoj brat bio mrtav i
91

oiveo je, i izgubljen je bio i naen je.

4.58 Usporedba o snalaljivom upravitelju (Lk. 16:115)

A govorio je i uenicima: bio je jedan bogat ovek koji je imao
upravitelja imanja, i ovoga su optuili kod njega da rasipa njegovo
imanje. Tada ga dozva i ree mu: ta to ujem o tebi? Poloi raun o
svom upravljanju, jer ne moe vie upravljati. A upravitelj ree u sebi:
ta da uradim, jer moj gospodar oduzima od mene upravu? Kopati ne
mogu, stid me je da prosim. Znam ta u uiniti, da bi me primili u
svoje kue kada budem uklonjen sa uprave. I pozva dunike svoga
gospodara, svakog pojedinano, i ree prvom: koliko si duan mom
gospodaru? A on ree: sto vati ulja. Ree mu: uzmi svoju obveznicu i
odmah sedi pa napii pedeset. Zatim ree drugom: a ti koliko duguje?
On ree: sto kora penice. Ree mu: uzmi svoju obveznicu i napii
osamdeset. I pohvali gospodar nepravinog upravitelja, to je mudro
uinio; jer su deca ovoga sveta prema svom rodu mudrija od sinova
svetlosti. Pa i ja vam kaem: nainite sebi prijatelje pomou
nepravednog bogatstva, da bi vas primili u vene stanove kad ono
nestane. Ko je veran u najmanjem veran je u velikom, a ko je
neispravan u najmanjem neispravan je i u velikom. Ako, dakle, niste
bili verni u nepravednom bogatstvu, ko e vam poveriti istinito
bogatstvo. I ako niste bili verni u tuem, ko e vam dati vae? Nijedan
sluga ne moe da slui dva gospodara; jer, ili e jednoga mrzeti a
drugoga ljubiti, ili e jednom biti privren a drugoga prezirati. Ne
moete da sluite Bogu i mamonu. A sve ovo sluali su fariseji koji su
bili srebroljupci, i rugali su mu se. I ree im: vi se predstavljate pravedni
pred ludima, ali Bog zna vaa srca. Jer to se meu ljudima smatra
kao neto visoko, pred Bogom je mrzost.

92

4.59 Usporedba o bogatau i prosjaku (Lk. 16:1931)

A bio je neki bogat ovek koji se oblaio u skerlet i skupoceno platno i
veselio se sjajno svaki dan. A pred njegovim vratima leao je jedan
siromah po imenu Lazar, pun ireva, elei da se nasiti onim to je
padalo sa bogataeve trpeze; uz to su i psi dolazili i lizali njegove rane.
A kad umre siromah, aneli ga odnee u Avraamovo naruje. Umro je i
bogata i sahranie ga. I kad se muio u adu, podie svoje oi i vide
izdaleka Avraama i Lazara u njegovom naruju. Tada povika: oe
Avraame, smiluj se na mene i poalji Lazara da umoi vrh svoga prsta
u vodu i da mi rashladi jezik, jer se muim u ovom plamenu. A Avraam
ree: sinko, seti se da si primio svoja dobra u svom ivotu, a Lazar isto
tako zla; on se sad ovde tei, a ti se mui. A preko svega toga
postavljena je velika provalija izmeu nas i vas, da ne mogu da preu
oni koji ele odavde k vama, niti da preu k nama oni odande. Tada
ree: molim te onda, oe, da ga poalje u kuu moga oca, jer imam
petoro brae; neka ih uveri da ne bi i oni doli na ovo mesto
muenja. Ali Avraam ree: oni imaju Mojsija i proroke, neka posluaju
njih. On pak ree: ne, oe Avraame, nego ako im ko iz mrtvih doe,
pokajae se. Ree mu: ako ne sluaju Mojsija i proroke, nee ih
pridobiti ni onaj ko vaskrsne iz mrtvih.

4.60 Opomene i saveti (Lk. 17:110)

I ree svojim uenicima: nije moguno da sablazni ne dou, ali teko
onome ijim posredstvom dolaze. Bolje bi mu bilo da se rvanj obesi o
njegov vrat i da ga bace u more, nego da sablazni jednog od ovih
malih. Pazite na sebe. Ako zgrei tvoj brat, pokaraj ga i oprosti mu ako
se pokaje. I ako ti sedam puta zgrei na dan pa se sedam puta vrati k
tebi i kae: kajem se, oprosti mu. I apostoli rekoe Gospodu: dometni
nam vere. Gospod pak ree: kad biste imali vere koliko goruiino
zrno, rekli biste ovom dudu: iupaj se s korenom i posadi se u more, i
93

posluao bi vas.
Koji e od vas, kad ima slugu koji ore ili uva stado, pa se on vrati kui
s polja, rei: doi odmah i lezi za trpezu. Zar mu nee rei: spremi mi
ta u veerati, zapregni se i slui mi dok jedem i pijem, pa posle toga
jedi i pij? Da li je zahvalan sluzi to je uinio ono to je bilo
zapoveeno? Tako i vi govorite kad svrite sve to vam je nareeno:
mi smo nekorisne sluge, uinili smo to smo bili duni da uinimo.

4.61 Lazareva smrt (Jn. 11:116)

Bee i jedan bolesnik, Lazar iz Vitanije, iz sela Marije i njene sestre
Marte. A Marija, iji brat bee bolestan, bila je ta koja je pomazala
Gospoda mirom i ubrisala njegove noge svojom kosom. I sestre mu
poruie: Gospode, vidi, bolestan je onaj koga ti voli. A kad Isus u,
ree: ova bolest nije na smrt nego na slavu Boiju, da se njom proslavi
Sin Boiji. A Isus je voleo Martu, i njenu sestru, i Lazara. Pa kada u
da je on bolestan, osta tada jo dva dana u mestu gde je bio. Posle
toga ree uenicima: hajdemo opet u Judeju. Rekoe mu uenici: ravi,
sad su Judeji traili da te ubiju kamenjem, i opet ide onamo?
Odgovori Isus: zar nema dan dvanaest asova? Ako neko ide po danu,
ne spotie se, jer gleda svetlost ovoga sveta; a ako ko ide po noi,
spotie se, zato to u njemu nema svetlosti. Ovo ree i posle toga im
produi: na prijatelj Lazar je zaspao; nego, idem da ga probudim.
Tada mu rekoe uenici: Gospode, ako je zaspao, ozdravie. No Isus
je govorio o njegovoj smrti, a oni pomislie da govori o poinku sna.
Tada im Isus ree otvoreno: Lazar je umro, i radujem se zbog vas, to
nisam bio onde, da poverujete; nego, hajdemo do njega. Na to
Toma, zvani blizanac, ree ostalim uenicima: hajdemo i mi, da
pomremo s njim.

94

4.62 Isus tei Lazareve sestre (Jn. 11:1737)

Isus pak doe i nae ga kako je ve etiri dana u grobu. A Vitanija je
bila blizu Jerusalima, oko petnaest stadija daleko. I mnogi Judeji behu
doli Marti i Mariji da ih tee za [njihovim] bratom. im je Marta ula da
Isus dolazi, izie mu u susret; a Marija je sedela kod kue. Tada Marta
ree Isusu: Gospode, da si bio ovde, ne bi umro moj brat. I sad znam
da e ti Bog dati, ako ma ta zamoli od Boga. Ree joj Isus:
vaskrsnue tvoj brat. Marta mu ree: znam da e vaskrsnuti prilikom
vaskrsenja u poslednji dan. Ree joj Isus: ja sam vaskrsenje i ivot; ko
veruje u mene ivee ako i umre. I svaki, koji ivi i veruje u mene,
nee umreti doveka; veruje li to? Ree mu: da, Gospode; ja sam
uverena da si ti Hristos, Sin Boiji, koji treba da doe na svet.
Rekavi to ona ode i pozva Mariju, svoju sestru, pa joj ree tajno:
Uitelj je tu i zove te. A kad ona to u, usta brzo i ode k njemu; Isus,
naime, jo ne bee doao u selo, nego je jo bio na onom mestu gde
ga je srela Marta. Judeji pak, koji su bili s njom u kui i teili je, videvi
da je Marija brzo ustala i izila, pooe za njom mislei da ona ide na
grob da tamo plae. A kad Marija doe na mesto gde je bio Isus,
videvi ga pade pred njegove noge, govorei mu: Gospode, da si bio
ovde, ne bi umro moj brat. Kada je Isus video kako ona plae, i kako
plau Judeji koji su doli s njom, uzbudi se jako u dui, uzruja se i ree:
gde ste ga stavili? Rekoe mu: Gospode, doi i vidi. Isusu udarie
suze. Tada rekoe Judeji: gle, kako ga je voleo. A neki od njih rekoe:
zar nije mogao ovaj, koji je otvorio oi slepome, da uini da i ovaj ne
umre?

4.63 Lazarevo vaskrsenje (Jn. 11:3844)

Na to se Isus opet jako uzbudi u sebi i doe na grob; a to bee peina i
kamen je bio navaljen na nju. Isus ree: podignite kamen. Ree mu
95

Marta, pokojnikova sestra: Gospode, ve zaudara; jer je etvrti dan u

grobu. Ree joj Isus: zar ti ne rekoh da e videti slavu Boiju ako
poveruje. Tada podigoe kamen. A Isus podie oi gore i ree: Oe,
hvala ti to si me usliio. Ja sam znao da me uvek slua; ali ovo rekoh
zbog naroda koji ovde stoji, da poveruju da si me ti poslao. Rekavi to
povika veoma glasno: Lazare, izii napolje. Izie mrtvac, obavijen
zavojima po rukama i nogama, a lice mu je bilo povezano ubrusom.
Ree im Isus: razvite ga i pustite ga da ide.

4.64 Zavera protiv Isusa (Jn. 11:4554)

Tako mnogi od Judeja, koji su doli Mariji i videli ta je uinio,
poverovae u njega; a neki od njih odoe farisejima i rekoe im ta je
Isus uinio. Tada prvosvetenici i fariseji sazvae sinedrion i govorahu:
ta emo initi, jer ovaj ovek ini mnoge udne znake? Ako ga tako
ostavimo, svi e verovati u njega, pa e doi Rimljani i uzee nam
sveto mesto i narod. A jedan od njih, Kajafa, koji je bio prvosvetenik
one godine, ree im: vi ne znate nita, i ne pomiljate da je za vas bolje
da jedan ovek umre za narod, i da sav narod ne propadne. A ovo nije
rekao sam od sebe, nego je kao prvosvetenik one godine prorekao da
e Isus umreti za narod, i ne samo za narod, nego i da skupi ujedno
rasejanu decu Boiju. Tako se posle onoga dana dogovorie da ga
ubiju.
Stoga Isus nije vie javno iao meu Judejima, nego ode odande u kraj
blizu pustinje u grad po imenu Efrem, i onde je boravio sa uenicima.

4.65 Deset gubavaca (Lk. 17:1110)

I kada je iao u Jerusalim, prolazio je izmeu Samarije i Galileje. I kad
96

je ulazio u jedno selo, sretoe ga deset gubavih ljudi, koji stadoe

izdaleka, te podigoe glas govorei: Isuse uitelju, smiluj se na nas. I
kad ih vide ree im: idite i pokaite se svetenicima. I behu oieni
dok su jo ili. A jedan od njih videvi da je izleen, vrati se slavei
Boga iz glasa, te pade niice kod njegovih nogu odavajui mu
zahvalnost; a taj je bio Samarjanin. Tada Isus odgovori i ree: zar nisu
desetorica oieni? Pa gde su devetorica? Zar se ne naoe da se
vrate i zahvale Bogu, nego samo ovaj tuin? I ree mu: ustani i idi;
spasla te je tvoja vera.

4.66 Dolazak carstva Boijeg (Lk. 17:2037)

A kada su ga fariseji upitali kada e doi carstvo Boije, on im je
odgovorio i rekao: carstvo Boije nee doi tako da bi se spoljni znaci
mogli opaati, niti e se kazati: evo ga ovde, ili onde; jer, gle, carstvo
Boije je meu vama. A uenicima ree: doi e dani kada ete
zaeleti da vidite samo jedan dan Sina oveijeg, i neete videti. I rei
e vam: eno ga onde, evo ga ovde; ne idite onamo i ne trite za njima.
Jer kao to munja kad seva svetli od jednog kraja pod nebom do
drugoga, tako e biti Sin oveiji u svoj dan. Ali on treba prvo mnogo
da prepati i da bude odbaen od ovoga narataja. I kako je bilo u
Nojeve dane, tako e biti i u dane Sina oveijeg: jeli su, pili su, enili
se i udavali sve do dana kada je Noje uao u koveg, i doe potop i
uniti ih sve. Isto tako, kao to je bilo u Lotove dane: jeli su, pili su,
kupovali su, prodavali su, sadili su, zidali su; a onoga dana kada je Lot
iziao iz Sodoma izli se oganj i sumpor sa neba i uniti ih sve. Isto tako
bie u onaj dan kad se pojavi Sin oveiji. Toga dana ko bude na
krovu, a njegovo pokuanstvo u kui, neka ne silazi da ga uzme. Isto
tako ko bude u polju neka se ne vraa natrag. Setite se Lotove ene.
Ko zaeli da odri svoj ivot izgubie ga, a ko ga izgubi odrae ga
ivim. Kaem vam: te noi bie dva na jednoj postelji, jedan e biti
prihvaen a drugi e biti ostavljen. Dve ene e zajedno mleti, jedna e
97

biti prihvaena a druga e biti ostavljena. [Dva e biti u polju, jedan e

biti prihvaen a drugi e biti ostavljen]. Tada progovorie i rekoe mu:
gde, Gospode? A on im ree: gde je leina onde e se i orlovi okupiti.

4.67 Usporedba o udovici i sudiji (Lk. 18:18)

A kaza im priu da bi pokazao kako treba svagda da se mole i da ne
malaksavaju. Ree: u jednom gradu bio je neki sudija koji se nije bojao
Boga i nije mario za ljude. A u tom gradu bila je jedna udovica koja je
dolazila k njemu i govorila: odbrani me od moga protivnika pred
sudom. Ali on neko vreme nije hteo; a posle ree u sebi: ako se i ne
bojim Boga niti marim za ljude, odbraniu ovu udovicu, jer mi dosauje,
da ne bi najzad dola i izbila me. Dalje ree Gospod: ujte ta govori
nepravedni sudija. A Bog, zar da ne odbrani svoje izabrane koji mu
vapiju danju i nou, i zar da okleva s njima? Kaem vam: odbranie ih
brzo. Nego kad Sin oveiji doe, hoe di nai veru na zemlji?

4.68 Farisej i carinik (Lk. 18:914)

A ovu priu kaza nekima koji su bili uvereni u sebe da su pravedni i
ostale ljude nipodatavali. Dva oveka odoe u hram da se pomole,
jedan farisej a drugi carinik. Farisej stade i moljae se u sebi ovako:
Boe, hvala ti to nisam kao drugi ljudi, razbojnici, nepravednici,
preljuboinci, ili kao i ovaj carinik; postim dva puta u nedelji, dajem
desetak od svega to stiem. A carinik je stajao izdaleka i nije hteo ni
oi da podigne prema nebu, nego je udarao svoja prsa govorei: Boe,
budi milostiv meni grenome. Kaem vam: ovaj se vratio kui
opravdan, a ne onaj; jer e biti ponien svako ko uzdie samoga sebe,
a uzvien e biti ko samoga sebe unizuje.

98

4.69 Isusovo uenje o razvodu braka (Mt. 19:38, Mk. 10:1012,

Mt. 19:1012)
I pristupie mu fariseji kuajui ga i govorei: da li sme ovek da
otpusti svoju enu za svaku krivicu? A on odgovori i ree: zar niste
itali da ih je tvorac od poetka stvorio kao muko i ensko, i ree:
Zato e ovek ostaviti oca i majku i prionue uz enu svoju, i bie
dvoje jedno telo? Tako nisu vie dva nego jedno telo. to je dakle
Bog sastavio, ovek neka ne rastavlja. Rekoe mu: to onda zapovedi
Mojsije da se da otpusna knjiga i da se ena otpusti? Ree im: s
obzirom na tvrdou vaega srca Mojsije vam je dopustio da otpustite
svoje ene; ali od poetka nije bilo tako.
I kod kue opet ga uenici pitahu o tome. On im pak ree: ko otpusti
svoju enu i oeni se drugom, ini preljubu prema njoj; i ako ona
otpusti svoga mua i uda se za drugoga, ini preljubu.
Rekoe mu uenici: ako je tako sa ovekom i enom, nije dobro eniti
se. A on im ree: ne shvataju svi ove rei, nego oni kojima je dano. Jer
ima ukopljenika koji su se iz utrobe materine tako rodili, i ima
ukopljenika koje su ljudi ukopili, i ima ukopljenika koji su sami sebe
ukopili radi carstva nebeskoga. Ko moe da shvati neka shvati.

4.70 Isus i deca (Mk. 10:1316)

I donoahu mu deicu da ih dotakne; ali ih uenici ukorie. A Isus
videvi negodova i ree im: pustite deicu da dolaze k meni, ne branite
im; jer takvima pripada carstvo Boije. Zaista, kaem vam: ko ne primi
carstva Boijeg kao malo dete, nee ui u njega. I zagrlivi ih
blagoslovi ih, stavljajui ruke na njih.

99

4.71 Bogati mladi (Mt. 19:1619, Mk. 10:2021a, Mt. 19:21b30)

I gle, jedan mu pristupi i ree: uitelju, kakvo dobro da uinim da imam
ivot veni? A on mu ree: to me pita za dobro? Jedan je dobar; ako
pak hoe da ue u ivot, dri zapovesti. Ree mu: koje? A Isus ree:
Ne ubij, ne ini preljube, ne kradi, ne svedoi lano, potuj oca i
majku, i ljubi blinjega svoga kao samoga sebe. No on mu odgovori:
uitelju, sve sam to drao od svoje mladosti. A Isus ga pogleda, zavole
ga i ree mu: jedno ti nedostaje: ako eli da bude savren, idi, prodaj
svoje imanje i daj siromanima, i imae blago na nebu, i hajde za
mnom. A mladi uvi ovu re ode oaloen; jer je imao mnoga
imanja. A Isus ree svojim uenicima: zaista vam kaem da e bogata
teko ui u carstvo nebesko. I opet vam kaem, lake je kamili da
proe kroz iglene ui, nego da bogata ue u carstvo Boije. A uenici
uvi uplaie se jako i rekoe: ko onda moe da se spase? Isus ih
pogleda i ree im: ljudima je ovo nemoguno, ali je Bogu sve moguno.
Tada odgovori Petar i ree mu: eto, mi smo ostavili sve i poli za
tobom; ta emo dobiti? A Isus im ree: zaista vam kaem da ete vi,
koji pooste za mnom, u novome svetu, kada Sin oveiji sedne na
presto slave svoje, i sami sesti na dvanaest prestola i suditi nad
dvanaest plemena Izrailjevih. I svaki koji ostavi kue, ili brau, ili
sestre, ili oca, ili majku, ili enu, ili decu, ili njive radi moga imena,
primie stostruko i nasledie ivot veni. Ali e mnogi prvi biti poslednji
i poslednji prvi.

4.72 Usporedba o radnicima u vinogradu (Mt. 20:116)

Jer carstvo nebesko je slino oveku domainu koji izie rano ujutro da
najmi radnike u svoj vinograd. A kad se pogodi sa radnicima po dinar
na dan, posla ih u svoj vinograd. I iziavi oko treega asa vide druge
gde stoje na trgu besposleni, i onima ree: idite i vi u moj vinograd, i
to bude pravo dau vam. I oni odoe. A kada opet izie oko estoga i
100

devetoga asa, uini isto tako. I oko jedanaestoga asa iziavi nae
druge gde stoje i ree: to stojite ovde ceo dan besposleni? Rekoe
mu: niko nas nije najmio. Ree im: idite i vi u vinograd. A kada nasta
vee, ree gospodar vinograda svome upravitelju: pozovi radnike i
isplati ih poevi od poslednjih do prvih. I kada dooe najmljeni oko
jedanaestoga asa, primie po dinar. A kada dooe prvi, pomislie da
e vie primiti, ali i oni primie po dinar. Primivi pak gunahu protiv
domaina govorei: ovi poslednji odradie jedan sat, pa si ih izjednaio
sa nama koji podnesmo teinu dana i egu. A on odgovori jednom od
njih i ree: prijatelju ne inim ti nepravdu; zar se nisi pogodio sa mnom
po dinar? Uzmi svoje pa idi; a ja hou ovom poslednjem da dam kao i
tebi. Ili zar nisam slobodan da inim to hou sa svojim? Ili je oko tvoje
zlo to sam ja dobar? Tako e poslednji biti prvi i prvi poslednji.

4.73 Isus trei put predskazuje svoju smrt i vaskrsenje (Lk.

18:3134)
Tada uze Dvanaestoricu i ree im: evo, idemo gore u Jerusalim i
svrie se sve to su proroci napisali za Sina oveijeg. Jer e ga
predati mnogobocima i narugae mu se, i bie zlostavljan i ispljuvan,
pa kad ga iibaju ubie ga i trei dan e vaskrsnuti. Ali oni nisu
razumeli nita od ovoga; ova re je bila skrivena od njih i nisu razumeli
to je reeno.

4.74 Majina elja (Mt. 20:2028)

Tada mu prie majka sinova Zevedejevih sa svojim sinovima klanjajui
se i molei neto od njega. A on joj ree: ta hoe? Ree mu: reci da
ova dva moja sina sednu jedan s tvoje desne a jedan s leve strane u
tvome carstvu. A Isus odgovori i ree: ne znate ta itete. Moete li
101

ispiti au koju u ja piti? Rekoe mu: moemo. Ree im: au moju

ete ispiti, ali sesti meni s desne ili leve strane, to ne dajem ja, nego e
pripasti onima kojima je pripravio Otac moj. I uvi desetorica rasrdie
se na dva brata. A Isus ih dozva i ree: znate da vladari naroda
gospodare nad njima i velikai ih tlae. Meu vama da ne bude tako;
nego koji hoe meu vama da bude velik, neka vam slui, i koji hoe
da bude meu vama prvi, neka vam bude sluga; kao to Sin oveiji
nije doao da mu slue, nego da poslui i da ivot svoj da kao otkup za
mnoge.

4.75 Isceljenje slepca kod Jeriha (Mk. 10:4652)

I dooe u Jerihon. A kad je izlazio iz Jerihona sa svojim uenicima i
mnogim narodom, Vartimej, Timejev sin, slepi prosjak, seae kraj
puta. I uvi da je to Isus Nazareanin, poe vikati i govoriti: Sine
Davidov, Isuse, smiluj se na mene. A mnogi su mu pretili da uuti; ali
on jo vie vikae: Sine Davidov, smiluj se na mene. Isus stade i ree:
pozovite ga. I pozvae slepca govorei mu: ne boj se, ustani, zove te.
A on zbaci svoj ogrta, skoi i doe Isusu. Isus pak prozbori i ree mu:
ta hoe da ti uinim? A slepac mu ree: ravuni, da progledam. Tada
mu Isus ree: idi, vera tvoja spasla te je. I odmah progleda i iae
putem za njim.

4.76 Zakej (Lk. 19:110)

I kad je uao u Jerihon, prolazio je kroz grad. I gle, tu bee ovek zvani
Zakej, koji je bio vrhovni carinik i to bogat. I trudio se da vidi Isusa ko
je, ali nije mogao od naroda, jer je bio malog rasta. Tako potra napred
i pope se na divlju smokvu da ga vidi, jer je trebalo da on proe tim
putem. I kad je Isus doao na to mesto, pogleda gore i ree mu: Zakeju
102

sii brzo, jer danas treba da ostanem u tvojoj kui. I sie brzo pa ga
primi radujui se. A svi koji su videli, poee gunati to je grenom
oveku doao u kuu da se odmori. Zakej pak stade i ree Gospodu:
vidi, Gospode, dajem polovinu svoga imanja siromasima, i ako sam od
koga to iznudio, vraam etverostruko. A Isus mu ree; danas je
dolo spasenje ovoj kui, jer je i on Avraamov sin; jer je Sin oveiji
doao da potrai i spase ono to je propalo.

4.77 Usporedba o talentima (Lk. 19:1128)

I kad su oni ovo sluali, nastavi im priu, zato to je bio blizu
Jerusalima, a oni su smatrali da e se carstvo Boije pojaviti odmah.
Ree tako: jedan ovek ugledna roda ode u daleku zemlju da primi za
sebe kraljevstvo i da se vrati. Poto je pozvao svojih deset slugu, dade
im deset mina i ree im: poslujte dok se ne vratim. Ali njegovi graani
su ga mrzeli i poslae za njim poslanike da kau: neemo da ovaj
zavlada nad nama. A kad se on vratio primivi kraljevstvo ree da
mu dozovu one sluge kojima je dao novac, da vidi ta je koji privredio.
Tako prvi doe i ree: gospodaru, tvoja mina je donela deset mina. I
ree mu: dobro, dobri slugo, to si bio veran u neem sasvim malom,
evo ti vlast nad deset gradova. Doe i drugi govorei: tvoja mina,
gospodaru, donela je pet mina. Ree i ovome: i ti budi nad pet
gradova. I trei doe govorei: gospodaru, evo tvoja mina koju sam
uvao u ubrusu; bojao sam se tebe zato to si strog ovek, uzima to
nisi ostavio i anje to nisi posejao. Njemu ree: zli slugo, sudiu ti po
tvojim reima. Znao si da sam strog ovek, da uzimam to nisam
ostavio i da anjem to nisam posejao; to onda nisi dao moj novac u
banku? I ja bih ga po dolasku primio s kamatom. A onima to su bili
prisutni ree: uzmite od njega tu minu i dajte onome to ima deset.
Tada mu rekoe: gospodaru, on ima deset mina. Kaem vam da e se
dati svakom ko ima, a od onoga koji nema, uzee se i ono to ima.
103

Nego te moje neprijatelje, koji nisu hteli da budem kralj nad njima,
dovedite ovamo i posecite ih predamnom. A poto je ovo rekao, poe
na put dalje idui gore u Jerusalim.

4.78 Pomazanje u Vitaniji (Jn. 11:5512:5a, Mt. 26:6b, Jn. 12:2b6,

Mk. 14:69)
A bee blizu judejska Pasha, pa mnogi iz unutranjosti odoe gore u
Jerusalim pre Pashe, da se oiste. Traili su Isusa i stojei u hramu
govorahu meu sobom: ta vi mislite? Zar nee doi na praznik? A
prvosvetenici i fariseji behu izdali naredbu da javi ako ko sazna gde
je, da ga uhvate.
est dana pre Pashe doe Isus u Vitaniju, gde je bio Lazar koga je
Isus vaskrsao iz mrtvih. Onde mu priredie veeru, u kui Simona
Gubavog. Marta je sluila, a Lazar je bio jedan od onih koji su s njim
leali za trpezom. Tada Marija uze litru pravog, skupocenog nardova
mira, pomaza Isusove noge, te mu otr noge svojom kosom; i kua se
napuni mirisom od mira. A Juda Iskariotski, jedan od njegovih uenika,
koji je nameravao da ga izda, ree: zato se ovo miro nije prodalo za tri
stotine dinara i to dalo siromasima? Ali ovo ree ne zato to se brinuo
za siromahe, nego to je bio lopov, kod njega je bila blagajna, te je
uzimao to se u nju stavljalo. No Isus ree: ostavite je; to joj stvarate
neprijatnosti? Ona uini dobro delo na meni. Jer siromahe uvek imate
sa sobom, i kad hoete moete im dobro initi, a mene nemate
svagda. Uinila je to je mogla; unapred je pomazala moje telo za
ukop. I zaista vam kaem: gde god se uspropoveda evanelje po
svemu svetu, kazae se i ta ona uini za seanje na nju.

104

V. ZADNJIH NEDELJU DANA

V. ZADNJIH NEDELJU DANA

5.1 Slavni ulazak u Jerusalim (Jn. 12:912, Lk. 19:2936a, Mk.

11:810, Lk. 19:3744, Mt. 21:1011, Mt. 21:1417)
Tako doznae mnogi Judeji da je onde, pa dooe ne samo radi Isusa,
nego i da vide Lazara koga je vaskrsao iz mrtvih. Prvosvetenici pak
odluie da ubiju i Lazara, jer su mnogi Judeji odlazili zbog njega i
verovali u Isusa. Sutradan mnogi narod, koji je doao na praznik, uvi
da Isus dolazi u Jerusalim. I kad se pribliio Vitfagi i Vitaniji kod gore
koja se zove Maslinska, posla dvojicu od uenika govorei: idite u selo
koje je prema vama, i kad uete u njega nai ete privezano magare
na koje niko od ljudi nikad nije seo, pa ga odveite i dovedite. I ako vas
ko pita zato odvezujete, ovako recite: Gospodu je potrebno. A poslani
odoe i naoe kao to im je rekao. I kad su odvezivali magare, rekoe
im njegovi gospodari: to odvezujete magare? Oni pak rekoe:
Gospodu je potrebno. I dovedoe ga Isusu pa stavie svoje haljine na
magare i posadie Isusa. A kad je iao mnogi prostree svoje haljine
po putu, a drugi zeleno granje koje nasekoe u poljima. I koji su ili
pred njim i za njim vikahu: Osana; blagosloven je koji ide u ime
Gospodnje; blagosloveno carstvo oca naega Davida, koje dolazi;
osana na visinama.
I kad se ve pribliio mestu gde se silazi sa Maslinske gore, sve
mnotvo uenika poe u radosti da hvali Boga iz glasa za sva udesa
koja su videli, govorei: neka je blagosloven car koji dolazi u ime
Gospodnje. Mir na nebu i slava na visini. A neki fariseji iz naroda
rekoe mu: uitelju, zabrani svojim uenicima. I odgovori im: kaem
vam, ako ovi uute, kamenje e vikati.
105

A kad se priblii, ugleda grad i zaplaka nad njim govorei: kad bi i ti bar
u ovaj dan saznao ta je za tvoj mir; ali je sad skriveno od tvojih oiju.
Jer e doi dani na tebe i tvoji neprijatelji okruie te opkopom, pa e
te opkoliti i navalie na tebe sa svih strana, i sravnie sa zemljom tebe
i tvoju decu, te nee ostaviti u tebi kamen na kamenu, zato to nisi
upoznao vreme kada si pohoen.
I kada ue u Jerusalim, uzbuni se sav grad govorei: ko je ovaj? A
narod je govorio: to je prorok Isus iz Nazareta galilejskoga.
I pristupie mu slepi i hromi u hramu, i izlei ih. A prvosvetenici i
knjievnici videvi uda koja uini i decu kako viu u hramu: osana sinu
Davidovu, rasrdie se, i rekoe mu: uje di ta ovi govore? A Isus im
ree: da; zar nikada niste itali: Iz usta dece i odojadi spremio si sebi
hvalu? I ostavi ih te izie iz grada u Vitaniju, i prenoi onde.

5.2 Neplodna smokva (Mk. 11:1214)

A sutradan, kada izioe iz Vitanije, ogladne. I videvi iz daleka
smokvu koja je imala lie, doe ne bi li to naao na njoj; a kad
doe do nje, ne nae nita osim lia, jer ne bee vreme smokava.
Tada prozbori i ree joj: ne jeo niko vie roda od tebe do veka. A
njegovi uenici sluahu.

5.3 Isus izgoni trgovce iz hrama (Mk. 11:1517, Lk. 19:4748)

I dooe u Jerusalim. I uavi u hram poe izgoniti one koji prodavahu
i kupovahu u hramu, te ispremeta stolove menjaa i stolice prodavaca
golubova, i ne dozvoljavae da ko pronese kakav sud kroz hram. I
uae i govorae im: nije li napisano: Dom moj zvae se dom molitve
106

za sve narode; a vi ste od njega napravili razbojniku peinu.

I uio je svaki dan u hramu; a prvosvetenici, knjievnici i narodne
stareine gledahu da ga pogube, ali nisu nali ta bi uinili, jer ga je
sav; narod odano sluao.

5.4 Isus govori o svojoj dolazeoj muci i smrti (Jn. 12:2036)

A meu onima to su ili gore da se pomole Bogu o prazniku behu i
neki Grci. Ovi prioe Filipu koji je bio iz Vitsaide galilejske, te ga
moljahu govorei: gospodine, elimo da vidimo Isusa. Filip ode i ree
Andreji; zatim Andreja i Filip odoe i rekoe Isusu. A Isus im odgovori:
doao je as da se proslavi Sin oveiji. Zaista, zaista, kaem vam,
ako penino zrno ne padne u zemlju i ne umre, ostaje samo; a ako
umre, donosi mnogo roda. Ko voli svoj ivot upropauje ga, a ko
mrzi svoj ivot na ovom svetu sauvae ga za veni ivot. Ako ko
meni slui neka ide za mnom, i gde sam ja, onde e biti i moj
sluitelj; ako ko meni slui, njega e potovati Otac.
Moja dua je sad uznemirena, i ta da kaem? Oe, izbavi me od
ovoga asa; ne, zbog ovoga sam doao do ovoga asa. Oe, proslavi
svoje ime. Tada doe glas sa neba: proslavio sam i opet u proslaviti.
A narod, koji je stajao i uo, ree: grom je zagrmeo; drugi rekoe:
aneo mu je govorio. Isus odgovori i ree: ovaj glas se nije uo radi
mene, nego radi vas. Sad je sud ovome svetu. Sad e vladar ovoga
sveta biti izbaen napolje; a ja u kad budem podignut sa zemlje
privui sve k sebi. Ovo je pak rekao da pokae kakvom e smru
umreti. Tada mu narod odgovori: mi smo uli iz zakona da Hristos
ostaje doveka, kako ti kae da treba podii Sina oveijeg? Ko je taj
Sin oveiji? Na to im Isus ree: jo malo vremena je svetlost meu
vama. Hodajte dok imate svetlosti, da vas mrak ne obuzme; ko ide po
mraku, ne zna kud ide. Dok imate svetlosti, verujte u svetlost, da
107

budete sinovi svetlosti. Isus to ree, pa ode i sakri se od njih.

5.5 Jevreji ne veruju u Isusa (Jn. 12:3750)

Iako je tolika uda uinio pred njima, nisu verovali u njega, da se ispuni
re proroka Isaije, koju je izrekao: Gospode, ko je poverovao naoj
propovedi? I kome se otkri ruka Gospodnja? Zato nisu mogli da
veruju to je jo Isaija rekao: 3aslepio im je oi, i okamenio je njihova
srca, da ne vide oima, i ne razumeju srcem, i ne obrate se i ne
izleim ih. Ovo ree Isaija, zato to je video njegovu slavu i govorio o
njemu. Ipak su mnogi od stareina poverovali u njega, ali zbog fariseja
nisu javno ispovedali, da ih ne bi iskljuili iz sinagoge; jer su vie voleli
ljudsku slavu, nego li slavu Boiju.
A Isus uzviknu i ree: ko veruje u mene, ne veruje u mene, nego u
onoga koji me je poslao, i ko gleda mene, gleda onoga koji me je
poslao. Ja sam doao na svet kao svetlost, da nijedan koji veruje u
mene ne ostane u mraku. I ako ko uje moje rei i ne sauva ih, neu
mu ja suditi: jer nisam doao da sudim svetu, nego da spasem svet. Ko
mene odbacuje i ne prima mojih rei, ima svoga sudiju; re koju sam
izgovorio ona e mu suditi u poslednji dan. Jer ja nisam govorio sam
od sebe, nego Otac koji me je poslao, on mi je dao nalog ta da kaem
i ta da govorim. I znam da je njegova zapovest ivot veni. to, dakle,
ja govorim, to vorim onako kako mi je govorio Otac.

5.6 Ushla smokva (Mk. 11:1926)

A uvee izlaae iz grada. A ujutro prolazei videe onu smokvu kako
se osuila iz korena. A Petar se seti i ree mu: ravi, vidi, osui se
smokva koju si prokleo. Isus odgovori i ree im: imajte veru u Boga.
108

Zaista, kaem vam, ko kae ovoj gori: digni se i baci se u more, a ne

posumnja u svome srcu, nego veruje da e biti ono to govori, bie mu.
Zato vam kaem: sve to molite i traite, verujte da ste primili, i bie
vam. I kad stojite molei se, pratajte ako ta imate protiv koga, da i
Otac va koji je na nebesima oprosti vama vae greke. [Ako vi ne
opratate, ni Otac va koji je na nebesima nee oprostiti greaka
vaih.]

5.7 Isusova vlast (Mk. 11:2733)

I dooe opet u Jerusalim. I kad je hodao po hramu prioe mu
prvosvetenici i knjievnici i stareine, i rekoe mu: kakvom vlau to
ini? Ili ko ti dade tu vlast da to ini? A Isus im ree: zapitau vas
jednu re, i odgovorite mi, pa u vam kazati kakvom vlau inim ovo.
Bee li Jovanovo krtenje s neba ili od ljudi? Odgovorite mi. A oni
razmiljahu meu sobom: ako kaemo: s neba, rei e: zato mu onda
ne poverovaste? Nego da kaemo: od ljudi? Bojahu se naroda; jer su
svi smatrali da je Jovan bio stvarno prorok. Odgovorie Isusu i rekoe:
ne znamo. A Isus im ree: ni ja vam neu rei kakvom vlau inim
ovo.

5.8 Usporedba o dva sina (Mt. 21:2832)

A ta vi mislite? Jedan ovek je imao dva sina; priavi prvome ree:
sinko, idi danas i radi u vinogradu. On odgovori i ree: idem,
gospodaru, i ne ode. Tada prie drugome i ree isto tako. A on
odgovori i ree: neu, ali se kasnije pokaja i ode. Koji je od dvojice
uinio oevu volju? Rekoe: drugi. Ree im Isus: zaista vam kaem da
carinici i bludnice ulaze pre vas u carstvo Boije. Jer vam doe Jovan
putem pravednosti, i ne poverovaste mu; a carinici i bludnice mu
109

poverovae; vi ste videli, ali se niste pokajali da mu poverujete.

5.9 Usporedba o zlim vinogradarima (Mt. 21:3339)

ujte drugu priu. Bee jedan domain koji posadi vinograd, i ogradi
ga ogradom, i iskopa u njemu muljaru, i sagradi kulu, pa ga dade pod
zakup vinogradarima i otputova. A kada se priblii vreme plodova,
posla svoje sluge vinogradarima da prime njegove plodove. I uhvatie
vinogradari njegove sluge, te jednoga izbie, drugoga ubie, a treega
kamenovae. Opet posla druge sluge, vie njih no prvi put, i uinie im
isto tako. Najzad posla k njima svoga sina govorei: prezae od moga
sina. Ali vinogradari videvi sina rekoe meu sobom: ovo je naslednik;
hajde da ga ubijemo, pa emo imati njegovo nasledstvo. I uhvatie ga,
izbacie ga iz vinograda i ubie. Kada, dakle, doe gospodar
vinograda, ta e uiniti onim vinogradarima? Rekoe mu: kao zloince
e ih zlo pobiti, a vinograd e iznajmiti drugim vinogradarima koji e mu
davati plodove u svoje vreme. Ree im Isus: zar nikad niste itali u
pismima: Kamen koji odbacie zidari, taj posta ugaoni kamen. Od
Gospoda bi ovo, i divno je u naim oima? Zato vam kaem da e se
uzeti od vas carstvo Boije i dati narodu koji donosi plodove njegove. I
ko padne na ovaj kamen razbie se; a na koga on padne satre ga. I
uvi prvosvetenici i fariseji njegove prie uvidee da o njima govori; i
traei da ga uhvate pobojae se naroda, jer ga smatrahu prorokom.

5.10 Usporedba u kraljevskoj svadbi (Mt. 22:114)

I prozbori opet Isus i ree im u priama govorei: carstvo nebesko je
slino jednom kralju koji priredi svadbu svome sinu. I posla svoje sluge
da pozovu zvanice na svadbu, i ne htee da dou. Opet posla druge
sluge govorei: recite zvanicama: evo, spremio sam ruak svoj, junci
110

moji i hranjenici su poklani, i sve je spremno; doite na svadbu. A oni

ne marie i odoe, jedan na svoju njivu, a drugi u svoju trgovinu; ostali
pak uhvatie njegove sluge, zlostavie ih i ubie. A kralj se razgnevi,
posla svoju vojsku i pobi one ubice i grad njihov spali. Tada ree
svojim slugama: svadba je spremna, ali zvanice ne behu dostojne; idite
dakle na raskra, i koje god naete pozovite na svadbu. I sluge one
izioe na puteve i skupie sve koje naoe, zle i dobre; i napuni se
svadbena dvorana gostiju. A kada ue kralj da vidi goste, ugleda onde
oveka koji nije bio obuen u svadbeno ruho. I ree mu: prijatelju, kako
si uao ovamo bez svadbenog ruha? A on zaneme. Tada kralj ree
slugama: sveite mu ruke i noge i izbacite ga u krajnju tamu; onde e
biti pla i krgut zuba. Jer su mnogi zvani, ali je malo izabranih.

5.11 Plaanje poreza (Mt. 21:1522)

Tada odoe fariseji i dogovorie se kako da ga uhvate u rei. I poslae
mu svoje uenike sa Irodovcima, koji rekoe: uitelju, znamo da si
istinit i u istini ui putu Boijem, ni na koga se ne obazire, jer ne
gleda ko je ko. Reci nam dakle ta misli? Da li je doputeno dati caru
porez, ili nije? Ali Isus pozna njihovu zlou i ree: to me kuate,
licemeri? Pokaite mi porezni novac. A oni mu pruie dinar. I ree im:
iji je ovo lik i natpis? Rekoe mu: carev. Tada im ree: dajte dakle
caru carevo a Bogu Boije. I uvi zadivie se, te ga ostavie i odoe.

5.12 O vaskresenju mrtvih (Mt. 21:2333)

Onoga dana pristupie mu sadukeji, koji govore da nema uskrsa, i
upitae ga: uitelju, Mojsije ree: Ako ko umre bez dece, neka brat
njegov uzme njegovu enu i podigne porod svome bratu. A kod nas je
bilo sedmoro brae: prvi se oeni i umre, pa kako nije imao poroda,
111

ostavi svoju enu bratu svome; tako i drugi i trei, sve do sedmoga. A
posle svih umre ena. O uskrsu dakle kojega e od sedmorice biti
ena? Jer su je svi imali. A Isus odgovori i ree im: varate se ne
znajui Pisma ni sile Boije. Jer se o uskrsu niti ene niti udaju, nego
su kao aneli Boiji na nebu. A za uskrs mrtvih niste li itali ta vam je
Bog rekao: Ja sam Bog Avraamov i Bog Isaakov i Bog Jakovljev?
Bog nije Bog mrtvih nego ivih. I uvi narod divljae se njegovoj
nauci.

5.13 Najvea zapovest (Mt. 21:3436, Mk. 12:2931, Mt. 22:40, Mk.
12:3234a)
A kad su fariseji uli da je uutkao sadukeje, skupie se zajedno, i
upita jedan od njih, zakonik, kuajui ga: uitelju, koja je najvea
zapovest u zakonu?
Isus odgovori da je prva: Sluaj, Izrailju, Gospod Bog na jedini je
Gospod, i ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, svom duom
svojom, svom milju svojom i svom snagom svojom. Ovo je druga:
Ljubi svoga blinjeg kao samoga sebe. Druge zapovesti, vee od
ovih, nema. I ree mu knjievnik: dobro, uitelju, po istini ree da je
jedan Bog i da nema drugoga sem njega; o ovim dvema zapovestima
visi sav zakon i proroci. I ree mu knjievnik: dobro, uitelju, po istini
ree da je jedan Bog i da nema drugoga sem njega; i njega ljubiti
svim srcem, i svim razumom, i svom snagom, i ljubiti blinjega kao
samoga sebe, vie je od svih rtava koje se spaljuju i kolju. A Isus
videvi da je razumno odgovorio, ree mu: nisi daleko od carstva
Boijeg.

112

5.14 i je sin Mesija? (Mt. 22:4146)

A kada fariseji behu okupljeni, upita ih Isus: ta vi mislite o Hristu? iji
je sin? Rekoe mu: Davidov. Ree im: kako ga onda David Duhom
naziva Gospodom govorei: Ree Gospod Gospodu mome: sedi
meni s desne strane dok poloim tvoje neprijatelje pod noge tvoje?
Kad dakle David njega naziva Gospodom, kako mu je sin? I niko nije
mogao da mu odgovori ni rei, niti se ko usudi od onoga dana da ga
vie pita.

5.15 Licemerstvo fariseja i zakonika (Mt. 23:139)

Tada Isus ree narodu i svojim uenicima govorei: Na Mojsijevu
stolicu sedoe knjievnici i fariseji. Sve dakle to vam kau inite i
drite, ali po delima njihovim ne inite; jer govore, a ne ine. Nego
vezuju teka i nesnoljiva bremena i meu na ljudska plea, a sami
svojim prstom nee da ih pomaknu. A sva svoja dela ine da ih ljudi
vide: jer ire svoje molitvene zapise i prave velike rese na haljinama,
vole proelje na gozbama i prva mesta u sinagogama, pozdrave na
trgovima i da ih ljudi zovu ravi. Vi se ne zovite ravi, jer je jedan
va uitelj, a vi ste svi braa. I nikoga na zemlji ne nazivajte svojim
ocem; jer je jedan Otac va nebeski. Niti se nazivajte nastavnici, jer je
jedan nastavnik va, Hristos. A najvei meu vama neka vam bude
sluga. Ko uzdie samoga sebe bie ponien, a ko unizi samoga sebe
bie uzdignut.
Teko vama, knjievnici i fariseji, licemeri, to zatvarate carstvo
nebesko pred ljudima; jer vi ne ulazite, niti putate unutra one koji hoe
da uu.
[Teko vama, knjievnici i fariseji, licemeri, to jedete udovike kue i
toboe se molite dugo. Zato ete stroe biti osueni.]
113

Teko vama, knjievnici i fariseji, licemeri, to prehodite more i kopno

da stvorite jednog proselita, i kad postane, inite ga sinom paklenim,
dvaput gorim od sebe.
Teko vama, slepe voe, koji govorite: ako se ko zakune hramom, nije
nita; ako se pak zakune hramovnim zlatom, obavezan je. Budale i
slepci, ta je vee, zlato ili hram koji je osvetio zlato? I: ako se ko
zakune rtvenikom, nije nita; a ako se zakune darom koji je na njemu,
obavezan je. Slepci, ta je vee, dar ili rtvenik koji osveuje dar? Ko
se dakle zakleo rtvenikom, kune se njime i svim to je na njemu. I ko
se zakleo hramom, kune se njime i onim koji prebiva u njemu; i koji se
zakleo nebom, kune se prestolom Boijim i onim koji sedi na njemu.
Teko vama, knjievnici i fariseji, licemeri, to dajete desetak od nane,
kopra i kima, a ostaviste to je pretenije u zakonu, pravdu, milosre i
veru; ovo je trebalo initi, a ono ne ostavljati. Slepe voe, koji
oceujete komarca, a kamilu gutate.
Teko vama, knjievnici i fariseji, licemeri, to istite spolja au i
zdelu, a iznutra su pune grabea i neumerenosti. Fariseju slepi, oisti
prvo to je u ai, da bude i njena spoljanost ista.
Teko vama, knjievnici i fariseji, licemeri, to ste kao okreeni grobovi,
koji spolja izgledaju lepi, a iznutra su puni mrtvakih kostiju i svake
neistoe. Tako se i vi spolja pokazujete ljudima pravedni, a iznutra ste
puni licemerstva i bezakonja.
Teko vama, knjievnici i fariseji, licemeri, to gradite grobove proroka i
ukraavate spomenike pravednika, i govorite: da smo iveli u vreme
svojih otaca, ne bismo bili njihovi sauesnici u krvi proroka. Tako
svedoite za sebe da ste sinovi onih koji su pobili proroke. I vi ispunite
meru svojih otaca.
Zmije, zmijski porode, kako da pobegnete od osude paklene? Zato,
114

evo vam aljem proroke, i mudre i knjievnike. Od njih ete jedne ubiti i
raspeti, a druge ibati u vaim sinagogama i goniti od grada do grada,
da doe na vas sva pravedna krv, prolivena na zemlji, od krvi Avelja
pravednoga do krvi Zaharije sina Varahijina, koga ubiste izmeu hrama
i rtvenika. Zaista vam kaem, sve e to doi na ovaj narataj.
Jerusalime, Jerusalime, koji ubija proroke i zasipa kamenjem
poslane k tebi, koliko puta htedoh da skupim tvoju decu, kao to
kvoka skuplja svoje pilie pod krila, i ne htedoste. Eto, ostavlja vam se
dom va pust. Nego vam kaem, od sada me neete videti dok ne
reete: neka je blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje.

5.16 Udoviin prilog (Mk. 12:4144)

I sede prema kovegu za priloge, te gledae kako narod mee novac u
koveg; a mnogi bogati metahu mnogo. I doe jedna siromana
udovica pa ubaci dve lepte, to jest kodrant. Tada dozva svoje uenike i
ree im: zaista, kaem vam, da ova siromana udovica stavi vie od
svih koji metahu u koveg; jer svi metnue od svog izobilja, a ona od
svoje nematine stavi sve to je imala, sav svoj imetak.

5.17 Znamenja poslednjih dana kraja sveta (Mk. 13:113, Mt.

24:1131, Lk. 21,2833)
I kada je izlazio iz hrama, ree mu jedan od njegovih uenika: uitelju,
vidi, kakvo kamenje i kakve graevine. A Isus mu ree: vidi li ove
velike graevine? Nee se ostaviti ni kamen na kamenu, koji nee biti
sruen. I kada je sedeo na Maslinskoj gori prema hramu, pitahu ga
nasamo Petar i Jakov, Jovan i Andreja: kai nam kada e to biti, i
kakav je znak kada e se sve to svriti?
115

A Isus poe da im govori: pazite da vas ko ne zavede. Mnogi e doi u

moje ime govorei da sam ja, te e zavesti mnoge. A kad ujete za
ratove i glasove o ratovima, ne plaite se. Jer to mora da bude, ali jo
nije kraj; jer e ustati narod na narod i carstvo na carstvo. Bie
zemljotresa po raznim mestima, bie gladi; to je poetak nevolja.
Ali vi se uvajte; predavae vas sudovima, pa e vas tui u
sinagogama i izvodie vas pred namesnike i careve mene radi, za
svedoanstvo njima. Treba najpre da se propoveda evanelje svima
narodima. A kad vas vode i predaju, nemojte unapred brinuti ta ete
govoriti, nego to vam se da u onaj as to govorite; jer neete vi
govoriti nego Duh Sveti. I predae brat brata na smrt i otac dete,
ustae deca na roditelje i ubijae ih. I svi e vas mrzeti zbog moga
imena; a ko istraje do kraja, taj e biti spasen i pojavie se mnogi lani
proroci i zavee mnoge; i zbog mnogog bezakonja ohladnee ljubav
mnogih. A ko istraje do kraja, taj e biti spasen. I propovedae se ovo
evanelje o carstvu po svemu svetu za svedoanstvo svima narodima,
i tada e doi kraj.
Kada, dakle, vidite da gnusoba opustoenja, o kojoj je govorio prorok
Danilo, stoji na svetom mestu, ko ita neka razume, tada stanovnici
Judeje neka bee u gore, a ko bude na krovu neka ne silazi da uzme
to iz svoje kue, i ko bude u polju neka se ne vraa da uzme svoj
ogrta. Teko trudnim enama i dojiljama u te dane. Molite se da
beanje vae ne bude u zimu ili u subotu; jer e tada biti velika nevolja,
kakve nije bilo od postanja sveta do sada, niti e biti. I ako se ne bi
skratili oni dani, ne bi se spasao ni jedan ovek. Ali zbog izabranih
skratie se oni dani.
Ako vam tada ko kae: evo Hristos je ovde, ili: onde, nemojte
poverovati. Jer e se javiti lane mesije i lani proroci, te e initi velike
znake i uda, da zavedu ako je mogue i izabrane. Eto, rekao sam
vam unapred. Ako vam dakle kau: evo ga u pustinji, nemojte izii, evo
ga u sobama, nemojte poverovati. Jer kao to munja izlazi od istoka i
116

seva do zapada, tako e biti i dolazak Sina oveijeg; gde god bude
leina, tamo e se orlovi okupiti.
Odmah posle nevolje onih dana sunce e potamneti i mesec nee
davati svoje svetlosti, i zvezde e padati s neba, i sile nebeske
uzdrmae se. I tada e se na nebu pojaviti znak Sina oveijeg, pa e
tada zakukati sva plemena na zemlji, i ugledae Sina oveijeg gde
dolazi na oblacima nebeskim sa silom i velikom slavom. I poslae
svoje anele sa glasovitom trubom, pa e skupiti njegove izabranike od
etiri vetra, od jednog kraja neba do drugog.
A kad se ovo pone zbivati, ispravite se i podignite svoje glave, jer se
pribliava vae izbavljenje.
I kaza im jednu priu: pogledajte smokvu i sva drveta; im primetite da
pupe sami znate da je leto ve blizu. Tako i vi kad vidite da se ovo
zbiva, znajte da je carstvo Boije blizu. Zaista vam kaem da ovaj
narataj nee proi dok se sve ovo ne zbude. Nebo i zemlja proi e,
ali moje rei nee proi.

5.18 Poziv na budnost (Mt. 24:3641, Lk. 21:3436, Mk. 13:3337,

Mt. 24:4351)
A o onom danu i asu niko ne zna, ni aneli nebeski, nego samo Otac.
Kao dani Nojevi, tako e biti dolazak Sina oveijeg. Jer kao to su u
dane pred potopom jeli i pili, enili se i udavali, do dana kada Noje ue
u koveg, i nisu znali dok ne doe potop i sve odnese, tako e biti i
dolazak Sina oveijeg. Tada e biti dva na polju, jedan e biti
prihvaen, a drugi e biti ostavljen; dve e mleti u mlinu, jedna e biti
prihvaena, a druga e biti ostavljena.
Ali se uvajte da vaa srca ne oteaju od mamurluka, pijanstva i briga
117

za ivot, i da vam taj dan ne doe iznenada kao zamka; doi e naime
na sve koji stanuju po svoj zemlji. Nego bdite i molite se Bogu u svako
doba, da budete kadri da izbegnete sve ovo to e se zbiti, i da stanete
pred Sina oveijeg.
Pazite, bdite; jer ne znate kad je vreme, kao kad ovek polazei na
put ostavi svoju kuu i ovlasti svoje sluge, svakome odredi njegov
posao, a vrataru naredi da bdi. Bdite dakle; jer ne znate kad e doi
gospodar kue, da li uvee, ili u pono, ili kad petlovi pevaju, ili ujutro;
da vas, kad iznenada doe, ne nae gde Spavate. A to vama
govorim, svima govorim, bdite.
A ovo znajte, kada bi domain znao u koju nonu strau e lopov doi,
bdio bi i ne bi dozvolio da se potkopa njegova kua. Zato i vi budite
spremni, jer e Sin oveiji doi u as kada ne mislite. Ko je dakle verni
i mudri sluga, koga postavi gospodar nad svojom eljadi, da im daje
hranu na vreme? Blaen je onaj sluga koga gospodar njegov, kada
doe, nae da tako ini. Zaista vam kaem da e ga postaviti nad svim
svojim imanjem. Ako pak onaj ravi sluga kae u svom srcu: moj
gospodar e se dugo zadrati, te pone tui svoje drugove u slubi, i
jesti i piti sa pijanicama, doi e gospodar onoga sluge u dan kada ne
oekuje i u as koji ne zna, pa e ga presei i staviti meu licemere.
Onde e biti pla i krgut zuba.

5.19 Usporedba o deset devica (Mt. 25:113)

Tada e carstvo nebesko biti kao deset devojaka, koje uzee svoje
svetiljke i izioe u susret mladoenji. Pet od njih behu nerazumne a
pet mudre. Jer nerazumne uzevi svoje svetiljke ne uzee sa sobom
ulja; a mudre uzee ulje u posudama sa svojim svetiljkama. Poto je
mladoenja odocneo, zadremae sve i zaspae. A o ponoi nasta vika:
evo mladoenje, iziite mu u susret. Tada ustae sve one devojke i
118

uredie svoje svetiljke. A nerazumne rekoe mudrima: dajte nam od

svoga ulja, jer se nae svetiljke gase. Ali mudre odgovorie: da ne
bude malo nama i vama, idite bolje trgovcima i kupite sebi. Kada su
one otile da kupe, doe mladoenja i one spremne uoe s njim na
svadbu, i zatvorie se vrata. A kasnije dooe i ostale devojke
govorei: gospodaru, gospodaru, otvori nam. Ali on odgovori i ree:
zaista vam kaem, ne poznajem vas. Bdite dakle, jer ne znate dana ni
asa.

5.20 Uspredba o talentima (Mt. 25:1430)

Jer kao to ovek polazei na put pozva svoje sluge i predade im svoje
imanje, te jednom dade pet talanata, drugome dva, a treem jedan,
svakome prema njegovoj moi, i otputova. Onaj to primi pet talanata
odmah ode, poslova s njima i stee drugih pet. Isto tako i onaj sa dva
stee druga dva. A onaj koji primi jedan, ode, iskopa jamu u zemlji i
sakri novac svoga gospodara. Posle dugog vremena doe gospodar
onih slugu i stade se obraunavati s njima. I pristupivi onaj to primi
pet talanata donese drugih pet talanata govorei: gospodaru, pet
talanata mi predade, vidi, zaradih drugih pet talanata. Ree mu
gospodar njegov: dobro, slugo dobri i verni, u malom si bio veran, nad
mnogim u te postaviti; ui u radost svoga gospodara. A priavi onaj
to primi dva talanta ree: gospodaru, dva talanta mi predade; vidi,
zaradih druga dva talanta. Ree mu gospodar njegov: dobro, slugo
dobri i verni, u malom si bio veran, nad mnogim u te postaviti; ui u
radost svoga gospodara. A priavi onaj to je primio jedan talant ree:
gospodaru, znao sam da si tvrd ovek, anje gde nisi posejao, i
skuplja gde nisi vejao; pobojah se, odoh i sakrih tvoj talant u zemlju;
vidi, ima svoje. A gospodar njegov odgovori i ree mu: zli i lenji slugo,
znao si da anjem gde nisam posejao i skupljam gde nisam vejao.
Trebalo je dakle da da moj novac menjaima, i ja bih po dolasku uzeo
svoje s kamatom. Stoga uzmite od njega talant i dajte onome to ima
119

deset talanata. Jer svakome koji ima dae se i pretei e; a od onoga

koji nema uzee se i ono to ima. A nekorisnoga slugu izbacite u
krajnju tamu; onde e biti pla i krgut zuba.

5.21 Poslednji sud (Mt. 25:3246)

A kada doe Sin oveiji u svojoj slavi i svi aneli s njime, onda e
sesti na presto slave svoje; i bie okupljeni pred njim svi narodi, i on e
ih odvojiti jedne od drugih, kao to pastir odvaja ovce od jaraca, i
postavie ovce sebi s desne strane a jarce s leve. Tada e rei car
onima s desne strane: hodite, blagosloveni Oca moga, nasledite
carstvo koje vam je pripremljeno od postanka sveta. Jer ogladneh i
dadoste mi da jedem, oedneh i napojiste me, stranac bejah i ugostiste
me, go bejah i obukoste me, razboleh se i posetiste me, u tamnici
bejah i dooste k meni. Tada e mu odgovoriti pravednici i rei:
Gospode, kada te videsmo gladna i nahranismo, ili edna i napojismo?
Kada te videsmo kao stranca i ugostismo, ili gola i odenusmo? Kada te
videsmo bolesna ili u tamnici i doosmo tebi? A car e im odgovoriti i
rei: zaista vam kaem, u koliko uiniste jednom od ove moje najmanje
brae, meni uiniste. Tada e rei i onima s leve strane: idite od mene,
prokleti, u veni oganj pripremljen avolu i njegovim anelima. Jer
ogladneh i ne dadoste mi da jedem, oedneh i ne napojiste me,
stranac bejah i ne ugostiste me, go bejah i ne odenuste me, bolestan i
u tamnici bejah i ne posetiste me. Tada e oni odgovoriti i rei:
Gospode, kada te videsmo gladna ili edna ili kao stranca ili gola ili
bolesna ili u tamnici i ne posluismo ti? Tada e im odgovoriti i rei:
Zaista vam kaem, u koliko ne uiniste jednom od ovih najmanjih, ni
meni ne uiniste. I otii e ovi u venu kaznu, a pravednici u ivot
veni.

120

5.22 Odluka jevreja da se Isus uhvati i ubije (Mt. 26:15)

A kada Isus svri sve ove govore, ree svojim uenicima: znate da je
za dva dana Pasha, i Sina oveijeg e predati da ga raspnu. Tada se
skupie prvosvetenici i narodne stareine u dvor prvosvetenika koji
se zvao Kajafa, pa se dogovorie da Isusa na prevaru uhvate i ubiju,
ali govorahu: ne o prazniku, da se narod ne pobuni.

5.23 Judina izdaja (Lk. 22:3, Mt. 26:14c16)

Tada satana ue u Judu koji se zvao Iskariotski, jedan iz broja
Dvanaestorice, ode prvosvetenicima i ree: ta ete mi dati, pa u da
vam ga izdam? A oni mu odredie trideset srebrnika. I od tada je traio
zgodnu priliku da ga izda.

5.24 Priprema za pashalnu veeru (Lk. 22:714)

I doe dan beskvasnih hlebova kada je trebalo da se kolje pashalno
jagnje. Tada posla Petra i Jovana rekavi: idite i spremite nam Pashu
da jedemo. A oni mu rekoe: gde hoe da spremimo? On im pak
ree: eto, kad uete u grad, sree vas jedan ovek koji nosi krag s
vodom; idite za njim u kuu u koju on ue, pa kaite domainu: Uitelj
ti poruuje: gde je dvorana gde u jesti Pashu sa svojim uenicima? I
on e vam pokazati veliku zastrtu sobu na spratu; onde pripremite. A
oni odoe i naoe kao to im je rekao, pa pripremie Pashu.
A kad je doao as, lee za trpezu i apostoli s njime.

121

POSLEDNJA VEERA

5.25 Ko je najvei? (Lk. 22:2430)

A nasta i prepiranje meu njima koji se od njih smatra da je najvei.
A on im ree: kraljevi naroda gospodare nad njima, i koji imaju vlast
nad njima zovu se dobrotvori. Ali vi nemojte tako; nego najvei meu
vama neka bude kao najmlai, i stareina kao sluitelj. Jer ko je vei,
koji lei za trpezom ili koji slui? Nije li onaj to lei za trpezom? A ja
sam meu vama kao sluitelj. Vi ste ti to su istrajali sa mnom u mojim
iskuenjima. I ja vam odreujem carstvo, kao to je meni moj otac
odredio, da jedete i pijete za mojom trpezom u mom carstvu, i da
sedite na prestolima i da sudite dvanaest plemena Izrailjevih.

5.26 Isus pere noge uenicima (Jn. 13:317)

Znajui da mu je Otac sve dao u ruke, da je od Boga iziao i da Bogu
ide, usta od veere i skide gornju haljinu. uze ubrus i opasa se. Zatim
nasu vode u lavor, pa poe prati noge uenicima i brisati ubrusom
kojim je bio opasan. Tako doe do Simona Petra; a ovaj mu ree:
Gospode, ti hoe da pere moje noge? Odgovori Isus i ree mu: ti sad
ne zna ta ja radim, ali e posle razumeti. Ree mu Petar: nee ti
nikada oprati mojih nogu. Odgovori mu Isus: ako te ne operem, nema
udela sa mnom. Ree mu Simon Petar: Gospode, operi mi ne samo
noge, nego i ruke i glavu. Ree mu Isus: okupanome treba oprati samo
noge, poto je sav ist; i vi ste isti, ali ne svi. Znao je, naime, svoga
izdajnika; zbog toga je rekao: niste svi isti.
A kada im opra noge, uze svoju gornju haljinu i lee opet za trpezu, pa
ree: razumete li ta sam vam uinio? Zovete me uiteljem i
122

Gospodom, i dobro kaete, jer sam ja to. Pa kad sam ja, Gospod i
uitelj, oprao noge vama, i vi ste duni da perete noge jedan drugome;
jer vam dadoh primer da i vi inite onako kako sam ja vama uinio.
Zaista, zaista, kaem vam: sluga nije vei od svoga gospodara, niti je
poslanik vei od onog koji ga je poslao. Kad to znate, biete blaeni
ako to inite.

5.27 Isus pokazuje svog izdajnika (Jn. 13:1820, Lk. 22:1516, Mt.
26:21, Jn. 13:22, Mt. 26:2425, Jn. 13:26b30)
Ne govorim za sve vas; ja znam koje sam izabrao; nego treba da se
ispuni pismo: Koji jede moj hleb, podie svoju petu na mene. Od
sada vam govorim, pre no to se zbude, da poverujete kad se zbude
da sam to ja. Zaista, zaista, kaem vam: ko prima onoga koga
poaljem, mene prima, a ko prima mene, prima onoga koji je mene
poslao.
Tada im ree: vrlo sam eleo da jedem ovu Pashu sa vama pre no to
postradam. Jer vam kaem: neu je vie jesti dok se ne ispuni u
carstvu Boijem.
I dok su jeli, ree: zaista vam kaem da e me jedan od vas izdati.
Tada umoi zalogaj, uze i dade Judi, sinu Simona Iskariotskog. I poto
je uzeo zalogaj, ue u njega satana. Isus mu pak ree: to ini ini
bre. Ali niko od onih to su leali za trpezom nije razumeo, zato mu
je to rekao; neki miljahu kako je kod Jude bila blagajna da mu
Isus ree: kupi ta nam treba za praznik, ili da neto da siromasima.
Tada Juda, uzevi zalogaj, odmah izie; a bila je no.

123

5.28 Poslednja veera Euharistia (Lk. 22:1718, Mt. 26:26, Lk.

22:19b20a, Mt. 26:27b, Lk. 22:20b, Mt. 26:28b29)
I uze au, zahvali Bogu i ree: uzmite je i razdelite meu sobom. Jer
vam kaem: od sada neu vie piti od vinogradskog roda dok ne
doe carstvo Boije.
A kada su jeli, uze Isus hleb, blagoslovi, izlomi i dade uenicima i ree:
uzmite, jedite; ovo je telo moje, koje se daje za vas; ovo inite za moj
spomen. A isto tako i au posle veere govorei:pijte iz nje svi. Ova
aa je novi savez mojom krvlju koja se proliva za vas, radi oprotaja
grehova. Ali vam kaem, od sada neu piti od ovoga roda okotova do
onoga dana kada u ga s vama piti novog u carstvu Oca moga.

5.29 Nova zapovest (Jn. 13:3135)

A kad izie, Isus ree: sad se proslavio Sin oveiji, i Bog se proslavio
u njemu. Ako se Bog proslavio u njemu, i Bog e njega proslaviti u
sebi, i odmah e ga proslaviti. Deice, jo sam malo s vama; traiete
me, i kao to rekoh Judejima: kuda ja idem vi ne moete doi i
vama sada to kaem. Dajem vam novu zapovest, da ljubite jedan
drugoga, kao to sam ja vas ljubio, da i vi ljubite jedan drugoga. Po
tom e svi poznati da ste moji uenici ako budete imali ljubavi meu
sobom.

5.30 Upozorenie Petru (Jn. 13:3637, Mt. 26:3133, Lk. 22:3133,

Jn. 13:38a, Mk. 14:30b31, Lk. 22:3538)
Ree mu Simon Petar: Gospode, kuda ide? Odgovori mu Isus: kuda
ja idem, ti sada ne moe poi za mnom, ali e posle ii za mnom.
124

Ree mu Petar: Gospode, zato sad ne mogu da idem za tobom?

Poloiu svoj ivot za tebe.
Tada im ree Isus: svi ete se vi sablazniti o mene ove noi; jer je
napisano: Udariu pastira, pa e se razbei ovce od stada. A posle
svoga uskrsa otii u pred vama u Galileju. Tada Petar odgovori i ree
mu: ako se svi sablazne o tebe, ja se nikada neu sablazniti.
Simone, Simone, vidi satana vas je zatraio da vas proreeta kao
penicu. Ali ja sam se molio za tebe da tvoja vera ne prestane. I ti, kad
se jednom obrati, utvrdi svoju brau. A on mu ree: Gospode,
spreman sam da idem s tobom i u tamnicu i u smrt. Isus odgovori:
poloie svoj ivot za mene? Zaista, zaista, kaem ti, da e me se ti
tri puta odrei danas ove noi pre no to petao dva puta zapeva.
No on govorae jo upornije: ako bi trebalo da umrem s tobom, neu
se odrei tebe. A isto tako govorahu i svi ostali.
Ree im jo: kada sam vas poslao bez novanika, bez torbe i obue,
da li vam je to nedostajalo? A oni rekoe: nita. Na to im ree: ali
sada ko ima novanik neka ga uzme, isto tako i torbu, a koji nema
neka proda svoju haljinu i neka kupi ma. Jer vam kaem da ova re
Pisma mora da se izvri na meni: I uvrstie ga meu zloince;
svrava se naime ono to mi je odreeno. A oni rekoe: Gospode, evo
ovde dva maa. Ali im on ree: dosta je.

5.31 Isus tei uenike (Jn. 14:14)

Neka se ne uznemirava vae srce; verujte u Boga, i verujte u mene. U
domu moga Oca ima mnogo stanova; da nije tako, zar bih vam rekao:
idem da vam pripremim mesto. I kad odem i pripremim vam mesto,
doi u opet i uzeu vas k sebi, da i vi budete gde sam ja. I znate put
kuda ja idem.
125

5.32 Isus k Ocu (Jn. 14:514)

Ree mu Toma: Gospode, ne znamo kuda ide; i kako moemo da
znamo taj put? Ree mu Isus: ja sam put i istina i ivot; niko ne dolazi k
Ocu sem kroz mene. Kad ste mene upoznali, upoznaete i moga
Oca. Ve sad ga poznajete i videli ste ga. Ree mu Filip: Gospode,
pokai nam Oca, i nama je dovoljno. Ree mu Isus: toliko vremena
sam s vama i nisi me upoznao, Filipe? Ko je video mene, video je Oca;
kako onda govori: pokai nam Oca? Zar ne veruje da sam ja u Ocu i
da je Otac u meni? Rei koje vam govorim ne govorim sam od sebe;
Otac, koji ostaje u meni, on ini dela. Verujte mi da sam ja u Ocu i Otac
u meni; ako pak ne, verujte zbog samih dela. Zaista, zaista, kaem
vam, ko veruje u mene inie dela koja ja inim, inie i vea od ovih,
jer ja idem k Ocu; i to god zaitete u moje ime, to u uiniti, da se
proslavi Otac u Sinu. Ako me to zamolite u moje ime, ja u uiniti.

5.33 Obeanje o poslanju Svetog Duha (Jn. 14:1531)

Ako me ljubite, draete moje zapovesti. I ja u moliti Oca, pa e vam
dati drugog pomagaa uteitelja da bude sa vama doveka, Duha
istine, koga svet ne moe da primi, jer ga ne vidi i ne poznaje; vi ga
poznajete, zato to boravi kod vas i bie u vama. Neu vas ostaviti
sirotne, doi u k vama. Jo malo i svet me nee vie videti, a vi ete
me videti, i iveete zato to ja ivim. U onaj dan ete saznati da sam
ja u svome Ocu, i vi u meni, i ja u vama. Ko ima moje zapovesti i dri
ih, taj me ljubi; a ko ljubi mene, toga e ljubiti moj Otac, i ja u ga ljubiti,
i pokazau mu se. Ree mu Juda, ne Iskariotski: Gospode, ta to bi da
e se pokazati nama a ne svetu? Isus odgovori i ree mu: ako me ko
ljubi, drae moju re, pa e ga ljubiti moj Otac, i doi emo k njemu, i
nastaniemo se kod njega. Ko me ne ljubi ne dri mojih rei; a re
koju sluate nije moja, nego Oca koji me je poslao.

126

Ovo sam vam govorio dok sam bio kod vas; a pomagau teitelj, Duh
Sveti koga e Otac poslati u moje ime, on e vas nauiti svemu i
podsetie vas na sve to sam vam rekao. Ostavljam vam mir, dajem
vam svoj mir. Ne dajem vam kao to svet daje. Neka se ne uznemirava
vae srce i neka ne strahuje. uli ste da sam vam rekao: idem i doi u
vam. Kad biste me ljubili, obradovali biste se to idem Ocu, jer je Otac
vei od mene. I sad sam vam kazao, pre no to se zbude, da
poverujete kad se zbude. Neu jo mnogo govoriti sa vama, jer dolazi
vladar ovoga sveta, i na meni ne nalazi nita, ali, da svet sazna da ja
ljubim Oca, kao to mi je naredio Otac, tako inim. Ustanite, hajdemo
odavde.

5.34 okot i loze (Jn. 15:117)

Ja sam pravi okot, a moj Otac je vinogradar. Svaku lozu na meni
koja ne raa roda on uklanja, i isti svaku koja raa rod da vie
roda donosi. Vi ste ve isti zbog rei koju sam vam govorio. Ostanite
u meni i ja u ostati u vama. Kao to loza ne moe da donosi rod sama
od sebe ako ne ostane na okotu tako ne moete ni vi, ako ne
ostanete u meni. Ja sam okot, vi ste loze. Ko ostaje u meni, i ja u
njemu. taj donosi mnogo roda, jer bez mene ne moete nita initi. Ako
ko ne ostaje u meni, toga izbacuju kao lozu i sui se, nju skupljaju,
bacaju u vatru i spaljuju. Ako ostanete u meni i moje rei ostanu u
vama, itite to god hoete, i bie vam. Time se proslavio moj Otac, da
donosite mnogo roda i da budete moji uenici. Kao to je Otac ljubio
mene, i ja sam ljubio vas; ostanite u mojoj ljubavi. Ako uuvate moje
naredbe, ostaete u mojoj ljubavi, kao to sam ja sauvao naredbe
svoga Oca, pa ostajem u njegovoj ljubavi. Ovo sam vam govorio, da
moja radost bude u vama i da se vaa radost ispuni. Ovo je moja
naredba: da ljubite jedan drugoga kao to sam ja vas ljubio. Niko nema
vee ljubavi od ove: da neko poloi svoj ivot za svoje prijatelje. Vi ste
moji prijatelji ako inite to vam ja nalaem. Ne nazivam vas vie
127

slugama, jer sluga ne zna ta njegov gospodar ini; a vas sam nazvao
prijateljima, zato to sam vam obznanio sve to sam uo od svoga
Oca. Niste vi izabrali mene, nego sam ja vas izabrao i postavio da vi
idete i donosite rod, i da va rod ostane, da vam da Otac to god
zaitete u moje ime. Ovo vam nalaem, da ljubite jedan drugoga.

5.35 Mrnja sveta (Jn. 15:1816:14)

Ako vas svet mrzi, znajte da je mene mrzeo pre vas. Kad biste bili od
ovoga sveta, svet bi ljubio svoje; ali kako niste od ovoga sveta, nego
sam vas ja izabrao od sveta, zbog toga vas svet mrzi. Seajte se rei
koju sam vam rekao: sluga nije vei od svoga gospodara. Ako su gonili
mene, gonie i vas; ako su moju re odrali, drae i vau. Nego, sve
e vam ovo initi zbog moga imena, jer ne znaju onoga koji me je
poslao. Da nisam doao i da im nisam rekao, ne bi imali greha; ovako
nemaju izgovora za svoj greh. Ko mrzi mene, mrzi i moga Oca. Da
nisam uinio meu njima dela kojih niko drugi ne uini ne bi imali
greha; sada su pak gledali i mrzeli mene i moga Oca. Nego, treba da
se ispuni re, zapisana u njihovom zakonu: Omrznue me ni za ta.
A kada doe pomaga uteitelj, koga u vam poslati od Oca, Duh
istine, koji od Oca ishodi, on e svedoiti za mene; a i vi svedoite, jer
ste sa mnom od poetka. Ovo sam vam kazao, da se ne sablaznite.
Iskljuie vas iz sinagoge; ak e doi as da e svaki koji vas ubije
pomisliti da Bogu slui. I ovo e [vam] initi zato to nisu upoznali Oca
ni mene. A ja sam vam ovo kazao, da se vi setite toga kada doe
vreme toga da sam vam kazao. Nisam vam ovo rekao.od poetka,
zato to sam bio sa vama.

128

5.36 Sluba Svetog Duha (Jn. 16:516)

A sada odlazim onome koji me je poslao, i niko od vas me ne pita:
kuda ide? Nego je alost ispunila vae srce, zato to sam vam to
kazao. Ali ja vam govorim istinu: dobro je za vas da ja odem. Jer ako
ne odem, pomaga uteitelj nee doi do vas; ako pak odem,
poslau vam ga. I kada on doe, dokazae svetu da ima greha, i
pravednosti, i suda. U pogledu greha to ne veruju u mene; u
pogledu pravednosti to odlazim Ocu i neete me vie videti; u
pogledu suda to je vladar ovoga sveta osuen. Imam jo mnogo da
vam govorim, ali sada ne moete da podnesete. A kad on doe, Duh
istine, uputie vas u svu istinu; jer nee govoriti sam od sebe, nego e
govoriti ono to slua, i najavie vam to e doi. On e me proslaviti,
jer e uzeti od mojega i javiti vam. Sve to Otac ima moje je; zbog
toga rekoh da e uzeti od mojega i vama javiti.
Jo malo, i neete me vie gledati, i opet malo, pa ete me videti.

5.37 alost e se promeniti u radost (Jn. 16:1733)

A neki od njegovih uenika rekoe jedan drugom: ta je to to nam
govori: jo malo, i neete me gledati, i opet malo, pa ete me videti? i:
ja odlazim Ocu? Govorahu dalje: ta je to malo o kojem govori? Ne
znamo ta govori. Isus je razumeo da su hteli da ga pitaju i ree im:
raspravljate meu sobom o onom to vam rekoh: jo malo, i neete me
gledati, i opet malo, pa ete me videti? Zaista, zaista, kaem vam da
ete plakati i tugovati, a svet e se radovati; vi ete biti alosni, ali e
se vaa alost obratiti u radost. ena je alosna kad raa, jer je doao
njen as; no kad rodi dete, ne sea se vie muke od radosti to se
rodio ovek na svet. Tako ste i vi sada alosni; ali videu vas opet, pa
e se vae srce radovati, i tu vau radost ne moe vam niko uzeti. I u
onaj dan neete me pitati nita. Zaista, zaista, kaem vam, ako u moje
129

ime zatraite to od Oca, dae vam. Do sada niste nita traili u moje
ime; traite i dobiete, da vaa radost bude potpuna.
Ovo sam vam govorio u priama; doi e as kada vam neu vie
govoriti u priama, nego u vam otvoreno govoriti o Ocu. U onaj dan
moliete u moje ime, i ne kaem vam da u ja moliti Oca za vas; sam
Otac vas ljubi, zato to ste me voleli i verovali da sam ja iziao od
Boga. Iziao sam od Oca i doao sam na svet; sad ostavljam svet i
opet idem Ocu. Rekoe njegovi uenici: gle, sad govori otvoreno, i ne
govori nikakve prie. Sad znamo da sve zna i nema potrebe da te
ko pita; po tome verujemo da si iziao od Boga. Odgovori im Isus: sad
verujete? Evo, ide as, i ve je doao, da se razbegnete svaki na svoju
stranu i me ne ostavite sama; pa ipak nisam sam, zato to je Otac sa
mnom. Ovo sam vam govorio da imate mir u meni. U svetu imate
nevolju; ali budite hrabri ja sam nadvladao svet.

5.38 Isus moli za sebe (Jn. 17:15)

Isus izgovori ovo, pa podie svoje oi k nebu i ree: Oe, doao je as;
proslavi svoga Sina, da Sin proslavi tebe, kao to si mu dao vlast nad
svakim ovekom, da svemu to si mu dao da veni ivot. A ovo je
veni ivot, da poznaju tebe, jedinoga pravoga Boga, i Isusa Hrista
koga si poslao. Ja te proslavih na zemlji, svrih delo koje si mi dao da
uinim; a sada, Oe, proslavi ti mene kod sebe slavom koju sam
imao kod tebe pre no to je svet postao.

5.39 Isus moli za uenike (Jn. 17:619)

Objavio sam tvoje ime onim ljudima koje si mi dao od sveta. Tvoji su
bili, i dao si ih meni, i odrae tvoju re. Sad su saznali da je od tebe
130

sve to si mi dao; dao sam im rei, koje si mi dao, te ih oni primie i

saznae da sam zaista od tebe iziao, i poverovae da si me ti poslao.
Za njih se molim; ne molim se za svet, nego za one koje si mi dao, jer
su tvoji, i sve moje tvoje je, i tvoje .moje, i proslavio sam se u
njima. I nisam vie na svetu, a oni su na svetu, ja idem k tebi. Oe
sveti, sauvaj ih u svoje ime, koje si mi dao, da budu jedno kao to
smo mi. Dok sam bio s njima, uvao sam ih u tvoje ime, koje si mi dao,
i sauvao sam ih, i ni jedan od njih ne propade sem sina propasti
da se ispuni Pismo. A sada idem k tebi, te govorim ovo na svetu da
imaju moju radost ispunjenu u sebi. Dao sam im tvoju re i svet ih
omrznu, zato to nisu od sveta kao to ni ja nisam od sveta. Ne
molim da ih uzme sa sveta, nego da ih sauva od zla. Oni nisu od
sveta, kao to ni ja nisam od sveta. Posveti ih u istini; tvoja re je
istina. Kao to si ti mene poslao u svet, poslah i ja njih u svet; za njih
posveujem samoga sebe, da i oni budu osveeni u istini.

5.40 Isus moli za Crkvu (Jn. 17:2026)

Ali ne molim samo za ove, nego i za one koji na njihovu re veruju u
mene, da svi budu jedno, kao to si ti, Oe, u meni i ja u tebi, da i oni
budu jedno u nama, kako bi svet poverovao da si me ti poslao. Dao
sam im slavu, koju si ti dao meni, da budu jedno kao to smo mi jedno;
ja u njima, a ti u meni, da budu savreno ujedinjeni, da zna svet da si
me ti poslao, i da si ih ljubio kao to si ljubio mene. Oe, elim da oni,
koje si mi dao, budu sa mnom tamo gde sam ja, da gledaju moju slavu,
koju si mi dao, zato to si me ljubio pre stvorenja sveta. Oe pravedni,
svet te nije upoznao, a ja sam te upoznao, pa i ovi saznae da si me ti
poslao. I obznanio sam im tvoje ime i obznaniu, da ljubav, kojom si
me ljubio, bude u njima i ja u njima.

131

5.41 Getsimanski vrt (Mt. 26:30, 26:3639, Lk. 22:4344, Mt.

26:4046)
I poto su otpojali hvalu, izioe na Maslinsku goru. Tada doe Isus s
njima na mesto koje se zove Getsimanija i ree uenicima: sedite tu
dok ja odem onamo i pomolim se. I povede Petra i dvojicu Zevedejevih
sinova, te poe tuiti i plaiti se. Tada im ree: pretuna je moja dua
do smrti; ostanite ovde i bdite sa mnom. I otide malo dalje i pade na
svoje lice molei se i govorei: Oe moj, ako je mogue, neka me
mimoie ova aa; ali ne kako ja hou nego kako ti.
I pojavi mu se aneo s neba i krepio ga je. I naavi se u smrtnom
strahu, molio se jo istrajnije. A znoj mu je bio kao kapi krvi, koje se
slivaju na zemlju.
I doe uenicima i nae ih gde spavaju, pa ree Petru: tako ne
mogoste ni jedan as probdeti sa mnom? Bdite i molite se da ne
doete u iskuenje; duh je sran, ali je telo slabo. Opet, po drugi put
ode i pomoli se govorei: Oe moj, ako ne moe da me mimoie ova
aa, da je ne pijem, neka bude tvoja volja. I doavi opet ih nae gde
spavaju, jer im oi behu oteale. I ostavi ih opet. Otiavi pomoli se po
trei put i izgovori ponovo iste rei. Tada doe uenicima i ree:
spavate samo i poivate; evo, pribliio se as i Sina oveijeg predaju
u ruke grenika. Ustanite, hajdemo; evo, pribliio se moj izdajnik.

5.42 Hapenje Isusa (Jn. 18:29, Mt. 26:4849, Lk. 22:48, Mk.
14:46a, Jn. 18:10, Lk. 22:51, Mt. 26:5256, Mk. 14:5152)
A za to mesto je znao i Juda, njegov izdajnik, jer se Isus esto sastajao
onde sa svojim uenicima. Tada Juda uze etu i sluge od
prvosvetenika i od fariseja, pa doe onamo sa buktinjama, svetiljkama
i orujem. A Isus, znajui ta e se sve dogoditi s njim, istupi i ree im:
132

koga traite? Odgovorie mu: Isusa Nazareanina. Ree im Isus: ja

sam. A sa njima je stajao i Juda, njegov izdajnik. Kada im, dakle, ree:
ja sam, ustuknue i padoe na zemlju. Onda ih opet zapita: koga
traite? A oni rekoe: Isusa Nazareanina. Odgovori Isus: kazao sam
vam da sam ja; ako, dakle, mene traite, pustite ove neka idu; da se
ispuni re koju je rekao: nisam upropastio ni jednoga od onih koje si mi
dao.
A izdajnik njegov dade im znak govorei: koga poljubim, taj je; drite
ga. I odmah priavi Isusu ree: zdravo, ravi, i poljubi ga. Ali mu Isus
ree: Judo, zar poljupcem izdaje Sina oveijeg? A oni stavie ruke
na njega.
A Simon Petar je imao ma, potee ga i udari prvosvetenikovog
slugu, te mu odsee desno uho; a sluzi bee ime Malh.
Isus pak odgovori i ree: dosta s tim; zatim dotae uho i izlei ga.
Tada mu ree Isus: vrati svoj ma na njegovo mesto; jer svi koji se
mae za ma od maa e poginuti. Ili misli da ne mogu da zamolim
svoga Oca, pa e mi odmah poslati vie od dvanaest legija anela?
Kako bi se onda ispunila Pisma, da tako treba da bude? Onoga asa
ree Isus svetini: izioste kao na razbojnika sa maevima i batinama
da me uhvatite. Svakodnevno sam sedeo u hramu i uio, i niste me
uhvatili. Ali sve se ovo dogodilo da se ispune proroka pisma. Tada ga
svi uenici ostavie i pobegoe.
A za njim iae neki mladi, ogrnut platnenom haljinom na golom telu, i
njega uhvatie. No on ostavi platno pa pobee od njih go.

133

5.43 Isus pred Anom (Jn. 18:1214, Jn. 18:24, Mt. 26:57b, Jn.
18:1516)
Na to eta, zapovednik i judejske sluge uhvatie Isusa i svezae, pa ga
odvedoe prvo Ani; on, naime, bee tast Kajafe, koji je bio
prvosvetenik one godine. A Kajafa je bio taj to je posavetovao
Judeje, da je bolje da jedan ovek umre za narod.
Tada ga Ana svezana posla prvosveteniku Kajafi, gde se okupie
knjievnici i stareine.
Za Isusom su ili Simon Petar i jedan drugi uenik. A taj uenik je bio
poznat prvosveteniku, pa ue sa Isusom u prvosvetenikov dvor,
Petar je pak stajao napolju kod vrata. Tada izie onaj drugi uenik,
prvosvetenikov poznanik, progovori s vratarkom, pa uvede Petra.

5.44 Petar se prvi put odrie Isusa (Jn. 18:18, Mk. 14:66, Mk.
14:6768)
A sluge i slubenici stajahu, naloie vatru, jer je bilo hladno, i grejahu
se; i Petar je stajao sa njima i grejao se.
I kada je Petar bio dole u dvoritu, doe jedna od prvosvetenikovih
slukinja. Pa videvi Petra kako se greje, pogleda ga i ree: i ti bee s
Isusom Nazareaninom. No on odree govorei: niti znam niti
razumem to govori. I izie napolje u predvorje, i petao zapeva.

5.45 Isus pred Kajfom (Jn. 18:1923)

Tada prvosvetenik zapita Isusa za njegove uenike i za njegovu
134

nauku. Odgovori mu Isus: ja sam govorio svetu javno; uvek sam uio u
sinagogi i u hramu, gde se skupljaju svi Judeji, i nita nisam govorio
tajno. to mene pita? Pitaj one koji su uli ta sam im govorio; eto, oni
znaju ta sam rekao. Kada je on to rekao, jedan od prisutnih
slubenika udari Isusa po obrazu i ree: tako odgovara
prvosveteniku? Isus mu odgovori: ako sam ravo kazao, dokai da je
ravo; a ako sam dobro kazao, to me udara?

5.46 Petar se ponovo odrie Isusa (Jn. 18:25a, Mk. 14:6970, Jn.
18:26, Mk. 14:71, Lk. 22:60b62)
A Simon Petar je stajao i grejao se. A slukinja ga vide i poe opet
govoriti onima to tamo stajahu: ovaj je od njih. Ali on opet odricae.
Malo posle opet prisutni rekoe Petru: zaista si od njih; jer si i Galilejac.
Ree jedan od prvosvetenikovih slugu, roak onoga to mu Petar
odsee uho: zar te nisam video u vrtu s njim?
Tada on poe da se proklinje i zaklinje: ne znam toga oveka za koga
govorite.
I odmah dok je on jo govorio petao zapeva. Tada se Gospod
obazre i pogleda na Petra, i seti se Petar Gospodnje rei, kako mu
ree: tri puta e me se odrei danas pre no to petao zapeva. I
iziavi napolje zaplaka gorko.

5.47 Isus pred sinedrionom (Mk. 14:5556, Mt. 26:60b61, Mk.

14:5865, Lk. 22:6671)
A prvosvetenici i sav sinedrion traahu svedoanstvo protiv Isusa da
135

ga ubiju, ali ne nalaahu. Jer mnogi svedoahu lano protiv njega, ali
svedoanstva ne behu jednaka. Najzad pristupie dvojica i rekoe:
ovaj ree: mogu da razruim hram Boiji i da ga za tri dana sagradim.
Mi usmo kako on govori: ja u razvaliti ovaj hram, nainjen rukama,
pa u za tri dana sagraditi drugi koji nee biti nainjen rukama. Pa ni
tako njihovo svedoanstvo ne bee jednako. Tada usta prvosvetenik
na sredinu i upita Isusa govorei: zar nita ne odgovara? ta ovi
svedoe protiv tebe? A on utae i ne odgovori nita. Prvosvetenik ga
opet upita i ree mu: jesi li ti Hristos, Sin Blagoslovenoga? A Isus ree
ja sam, i videete Sina oveijeg kako sedi s desne strane sile i ide sa
oblacima nebeskim. Na to prvosvetenik razdra svoje haljine i ree: ta
nam jo trebaju svedoci? uli ste hulu; ta vam se ini? A oni ga svi
osudie da je zasluio smrt. I neki poee da pljuju na njega i da mu
pokrivaju lice, da ga udaraju pesnicama i da mu govore: proreci, i sluge
ga udarahu po licu.
A kad se razdanilo, okupie se narodne stareine, prvosvetenici i
knjievnici, pa ga odvedoe na svoj skup govorei: ako si ti Hristos
kai nam. A on im ree: ako vam kaem neete poverovati; ako pak
zapitam neete odgovoriti. Od sada e Sin oveiji sedeti s desne
strane sile Boije. Tada svi rekoe: ti si, dakle, Sin Boiji? On im pak
ree: vi kaete da sam to ja. A oni rekoe: ta nam je jo potrebno
svedoanstvo? Sami smo uli iz njegovih usta.

5.48 Judin kraj (Mt. 27:110)

A kada svanu dogovorie se svi prvosvetenici i narodne stareine
protiv Isusa da ga ubiju. I svezae ga, odvedoe i predae namesniku
Pilatu.
Tada Juda, koji ga izdade, videvi da su ga osudili, pokaja se i vrati
136

trideset srebrnika prvosvetenicima i stareinama govorei: greih to

izdadoh nevinu krv; a oni mu rekoe: ta se to nas tie? To je tvoja
briga. Tada baci srebrnike u hram, udalji se, ode i obesi se. A
prvosvetenici uzee srebrnike i rekoe: ne valja ih metnuti u
hramovnu blagajnu, jer su plata za krv. Nego se dogovorie te kupie
za njih lonarevu njivu za groblje strancima. Zato se ona njiva do
danas zove Krvna njiva. Tada se ispuni to je rekao prorok Jeremija: I
uzee trideset srebrnika, cenu procenjenoga, koga procenie sinovi
Izrailjevi, i dadoe ih za lonarevu njivu, kako mi naredi Gospod.

5.49 Isus pred Pilatom (Jn. 18:2838, Lk. 23:2, Mk. 15:45)
Isusa pak povedoe od Kajafe u pretorijum; bilo je jutro; i oni ne uoe
u pretorijum, da ne bi postali neisti, nego da mogu jesti Pashu. Tada
Pilat izie napolje k njima i ree: kakvu tubu podnosite protiv ovoga
oveka? Odgovorie i rekoe mu: kad on ne bi bio zloinac, ne bismo
ga predali tebi. Na to im Pilat ree: uzmite ga vi i sudite mu po svom
zakonu. Rekoe mu Judeji: mi ne smemo nikoga da ubijemo; da se
ispuni Isusova re koju je rekao, nagovetavajui kakvom e smru
umreti.
Zatim Pilat ponovo ue u pretorijum, pozva Isusa i ree mu: ti si car
judejski? Isus odgovori: govori li to sam od sebe, ili ti drugi rekoe za
mene? Odgovori Pilat: zar sam ja Judejin? Tvoj narod i prvosvetenici
predadoe te meni; ta si uinio? Isus odgovori: moje carstvo nije od
ovoga sveta; kad bi moje carstvo bilo od ovoga sveta, moji vojnici bi se
borili, da ne budem predan Judejima; ovako, moje carstvo nije odavde.
Na to mu ree Pilat: ipak si car? Isus odgovori: ti kae da sam car. Ja
sam se za to rodio, i za to doao na svet, da posvedoim za istinu.
Svaki ko je od istine slua moj glas. Ree mu Pilat: ta je istina?
Rekavi to opet izie k Judejima i ree im: ja ne nalazim nikakve
krivice na njemu.
137

Tada poee da ga optuuju vorei: nali smo ovoga kako otpauje

na narod i zabranjuje da se daje porez caru, a za sebe govori da je
Hristos, car.
A Pilat ga opet upita: zar nita ne odgovara? Vidi koliko te optuuju.
No Isus ne odgovori nita vie, tako da se Pilat udio.

5.50 Isus pred Irodom Antipom (Lk. 23:512)

Ali oni navaljivahu govorei: on buni narod uei po svoj Judeji
poevi od Galileje pa dovde.
uvi Pilat to, upita da li je taj ovek Galilejac, i kad dozna da je iz
Irodova podruja, posla ga Irodu koji je tih dana takoe bio u
Jerusalimu. A kad Irod vide Isusa, obradova se vrlo; jer je odavno
eleo da ga vidi, zato to je sluao o njemu i nadao se da e videti
kakvo udo od njega. I pitao ga je mnogim reima, ali mu on ne
odgovori nita. Prvosvetenici pak i knjievnici su stajali i optuivali ga
uporno. Tada ga Irod sa svojim vojnicima prezre i naruga mu se, obue
mu belu haljinu, te ga posla natrag Pilatu. A Irod i Pilat se sprijateljie
tog dana; jer su pre bili u neprijateljstvu.

5.51 Isus opet doveden pred Pilata (Mk. 15:68, Lk. 23:1315, Mt.
27:1721)
A o prazniku oslobaao im je jednoga sunja koga su iskali. Bee pak
u okovima ovek zvani Varava s buntovnicima koji su u buni uinili
ubijstvo. I pope se narod, te poe traiti ono to im je obino inio.
Pilat pak sazva prvosvetenike, stareine i narod pa im ree: doveli ste
138

mi ovoga oveka kao da on otpauje narod, a gle, ja sam pred vama

ispitao i na ovom oveku nisam naao nijedne krivice za koje ga
optuujete. A ni Irod; jer ga je poslao natrag nama. I, oigledno, nije
uinio nita to zasluuje smrt.
I kada se okupie, ree im Pilat: koga hoete da vam oslobodim,
Varavu ili Isusa koji se zove Hristos? Jer je znao da su ga predali iz
zavisti. A kada je sedeo na sudijskoj stolici, porui mu njegova ena:
nemoj se ti nita meati u stvar onoga pravednika; jer sam danas u snu
mnogo prepatila zbog njega. Ali prvosvetenici i stareine nagovorie
narod da zatrae Varavu, a Isusa da pogube. A namesnik im se obrati i
ree: kojega od ove dvojice hoete da vam oslobodim? Oni rekoe:
Varavu.

5.52 Isus osuen na raspee na krst (Jn. 19:115, Mt. 27:2425,

Lk. 23:2425)
Tada Pilat preuze Isusa i kazni ga ibanjem. Vojnici pak opletoe
venac od trnja, stavie mu na glavu, ogrnue mu purpurnu kabanicu, te
mu prilaahu i govorahu: zdravo, care judejski; i amarahu ga. Zatim
Pilat ponovo izie i ree im: evo, izvodim vam ga, da znate da na
njemu ne nalazim nikakve krivice. A Isus izie napolje nosei trnov
venac i purpurnu kabanicu. I ree im Pilat: evo oveka. No, kad ga
prvosvetenici i njihovi slubenici videe, povikae govorei: raspni,
raspni. Ree im Pilat: uzmite ga vi i raspnite; ja ne nalazim na njemu
krivice. Odgovorie mu Judeji: mi imamo zakon i po tom zakonu on
mora da umre, zato to se sam proglasio za Sina Boijeg.
A kada Pilat u ovu re, poboja se jo vie. I ue opet u pretorijum, te
ree Isusu: odakle si? No Isus mu ne dade odgovora. Tada mu Pilat
ree: sa mnom ne govori? Zar ne zna da imam vlast da te oslobodim
i da imam vlast da te raspnem? Isus odgovori: ne bi ti imao nikakve
139

vlasti nada mnom, da ti nije dano odozgo; zato je vei greh na onome
koji me je predao tebi. Otada je Pilat nastojao da ga oslobodi; no Judeji
vikahu govorei: ako oslobodi ovoga, nisi carev prijatelj; ko god se
sam izdaje za cara protivi se caru. A kad Pilat u ove rei, izvede
Isusa i sede na sudijsku stolicu, na mestu koje se zove Litostrotos, a
jevrejski Gavata A bee dan uoi Pashe, oko estoga asa; i ree
Judejima: evo, vaega cara. No oni vikahu: uzmi, uzmi, raspni ga.
Ree im Pilat: da raspnem vaega cara? Prvosvetenici odgovorie: mi
nemamo cara sem esara.
A Pilat videvi da nita ne pomae, nego buka sve vea biva, uze vodu
pa opra ruke pred narodom i ree: ja nisam kriv u krvi ovoga
pravednika; vi ete se brinuti. Odgovori sav narod i ree: krv njegova
na nas i na nau decu.
Pilat odlui da se njihov zahtev udovolji. Tako oslobodi onoga koga su
traili, a koji je bio baen u tamnicu zbog bune i ubijstva; Isusa pak
predade njima na volju.

5.53 Vojnici ismevaju Isusa (Mt. 27:2731)

Tada namesnikovi vojnici povedoe Isusa u pretorium i skupie oko
njega celu etu. Svukoe ga i ogrnue mu crvenu kabanicu, opletoe
venac od trnja te mu stavie na glavu i trsku u njegovu desnu ruku, pa
kleknue pred njim i narugae mu se govorei: zdravo, judejski care, i
pljunue na njega, uzee trsku i udarahu ga po glavi. I kada mu se
narugae, svukoe s njega kabanicu i obukoe ga u njegove haljine,
pa ga odvedoe da ga raspnu.

140

5.54 Raspee (Lk. 23:2632, Mt. 27:3334, Lk. 23:3334a, Jn.

19:2324, Jn. 19:1922, Mt. 27:3943, Lk. 23:3943, Jn. 19:2527,
Mt. 27:4547)
I kad su ga poveli, uhvatie nekog Simona iz Kirine koji je dolazio iz
polja, pa stavie na njega krst da ga nosi za Isusom. A za njim je ilo
veliko mnotvo naroda i ena koje su ga saaljevale i oplakivale. Isus
se obazre na njih i ree: keri jerusalimske, ne plaite za mnom, nego
plaite za sobom i za svojom decom. Jer, eto, idu dani kada e
govoriti: blaene su nerotkinje, i utrobe koje ne rodie, i dojke koje ne
dojie. Tada e poeti da govore gorama: padnite na nas, i bregovima:
pokrite nas; jer kad ovako rade sa zelenim drvetom, ta e tek biti sa
suvim?
A vodili su i druga dva zloinca da ih pogube s njim. I kad su doli na
mesto koje se zove Golgota, to znai mesto Lubanja, dadoe mu da
pije vino pomeano sa ui; i okusivi ne htede da pije.
Pa kad dooe na mesto koje se zove Lubanja, onde raspee njega i
zloince, jednog s desne a drugog s leve strane. A Isus je govorio:
Oe, oprosti im, jer ne znaju ta ine.
A vojnici, kad raspee Isusa, uzee njegove haljine i nainie etiri
dela, svakom vojniku po deo, i donju haljinu. A donja haljina nije bila
ivena, nego sva izatkana odozgo do dole. Tada rekoe meu sobom:
da je ne cepamo, nego da bacimo kocku za nju, kome e pripasti; da
se ispuni Pismo [koje kae]: Razdelie moje haljine meu sobom i
bacie kocku za moje odelo. Vojnici to i uinie.
A Pilat napisa i natpis i postavi ga na krst; bee, naime, napisano:
Isus Nazareanin, car judejski. Ovaj natpis proitae mnogi Judeji
jer je blizu grada bilo mesto gde je Isus raspet; a bilo je napisano
jevrejski, latinski i grki. Tada judejski prvosvetenici rekoe Pilatu:
nemoj pisati: car judejski, nego da je on rekao: ja sam car judejski.
141

Pilat odgovori: to sam napisao napisao sam.

A prolaznici su ga grdili maui svojim glavama i govorei: ti to rui
hram i za tri dana ga sagrauje, spasi samoga sebe, ako si Sin Boiji,
sii s krsta. Isto tako su govorili prvosvetenici zajedno sa
knjievnicima i stareinama ismevajui mu se: druge je spasao, sebe
ne moe da spase; car je Izrailjev, neka sie sad s krsta pa emo
verovati u njega. Uzdao se u Boga, neka ga sad izbavi, ako ga eli; jer
ree: Boiji sam Sin.
A jedan od obeenih zloinaca hulio je na njega govorei: zar nisi ti
Hristos? Spasi samoga sebe i nas. A drugi mu odgovori prekorevajui
ga: zar se ni malo ne boji Boga budui da si isto tako osuen? I, mi
smo pravedno osueni, jer primamo to naa dela zasluuju; ovaj
meutim nije uinio nita neumesno. I ree: Isuse, seti me se kad
doe sa svojim carstvom. A on mu ree: zaista, kaem ti: danas e
biti sa mnom u raju.
A kod Isusova krsta stajahu njegova majka, i sestra njegove majke,
Marija Klopina, i Marija Magdalina. A Isus, videvi majku i kraj nje
uenika koga je ljubio, ree majci: eno, eto ti sina. Zatim ree ueniku:
eto ti majke. I od onoga asa uze je uenik k sebi.
A od estoga do devetoga asa bi tama po svoj zemlji. Oko devetoga
asa pak povika Isus veoma glasno: Ili, Ili, lema savahtani; to znai:
Boe moj, Boe moj, zato me ostavi? A neki od onih to su onde
stajali uvi to rekoe: ovaj zove Iliju.

5.55 Isus umire na krstu (Jn. 19:2830a, Lk. 23:46, Mt. 27:5154)
Posle toga Isus, znajui da je ve sve svreno, da bi se Pismo sasvim
ispunilo, ree: edan sam. Jedan sud pun octa stajae tu; tada suner
142

pun octa natakoe na isopovu stabljiku i prinee njegovim ustima. No

Isus, kada primi ocat, ree: svreno je. Tada Isus povika veoma glasno
i ree: Oe, predajem svoj duh u tvoje ruke. I kad ovo ree, izdahnu.
I gle, zavesa u hramu rascepi se na dvoje od gore do dole, i zemlja se
zatrese, i stene se raspadoe, i grobovi se otvorie te vaskrsnue
mnoga tela umrlih svetaca; i iziavi iz grobova posle njegovoga
vaskrsenja uoe u Sveti grad i pokazae se mnogima. A kapetan i koji
s njim uvahu Isusa videvi zemljotres i ta se dogodilo, uplaie se
vrlo i rekoe: ovaj zaista bee Boiji sin.

5.56 Isusova sahrana (Jn. 19:3840, Mt. 27:60, Mk. 15:47, Lk.
23:56)
Posle toga Josif iz Arimateje, koji je bio Isusov uenik, ali tajni zbog
straha od Judeja zamoli Pilata da uzme Isusovo telo; i dopusti Pilat.
Tako doe i uze njegovo telo. A doe i Nikodim, koji mu je prvi put
doao nou, te donese oko sto litara pomeane smirne i aloja. Tada
uzee Isusovo telo i obavie ga platnenim zavojima s mirisima kako
Judeji obino sahranjuju, pa ga stavi u svoj novi grob koji je usekao u
steni, i navali veliki kamen na vrata od groba, i otide. A Marija
Magdalina i Marija Josijina posmatrahu gde je poloen. Zatim se
vratie i spremie mirise i miro. U subotu pak ostae u miru po
zakonu.

5.57 Straa na grobu (Mt. 27:6266)

A sutradan, posle petka, skupie se prvosvetenici i fariseji kod Pilata i
rekoe: gospodaru, setismo se da ona varalica jo za ivota ree:
posle tri dana vaskrsnuu. Naredi stoga da se osigura grob do treega
143

dana, da ne dou njegovi uenici, ukradu ga, i narodu reknu: vaskrsao

je iz mrtvih, pa e poslednja prevara biti gora od prve. Ree im Pilat:
evo vam straa; idite i osigurajte kako znate. A oni odoe i utvrdie
grob zapeativi kamen i postavivi strau.

144

VI. CETRDESET DANA POSLE VASKRSENJA

VI. ETRDESET DANA

POSLE VASKRSENJA

6.1 Vaskrsenje Isusovo (Mk. 16:1a, Mt. 28:24, Mk. 16:1c4, Lk.
24:35b, Mk. 16:6b, Lk. 24:5c, Mk. 16:6d, Lk. 24:6b7, Mk. 16:7, Lk.
24:8, Mt. 28:8, Lk. 24:1011, Jn. 20:310)
I poto proe subota, gle, zemljotres bi veliki, jer aneo Gospodnji sie
s neba, pristupi, odvali kamen i seae na njemu. A lik mu je bio kao
munja, i odelo njegovo belo kao sneg. Od straha pred njim uzdrhtae
straari i postae kao mrtvi.
Marija Magdalina, Marija majka Jakovljeva i Saloma kupie mirise da
dou i da ga pomau. I vrlo rano u prvi dan nedelje dooe na grob,
kada je sunce izilo. I govorahu meu sobom: ko e nam odvaliti
kamen sa vrata groba? Pogledavi pak videe da je kamen odvaljen;
bee, naime, vrlo velik. I kad su ule, ne naoe telo Gospoda Isusa. I
dok su bile u nedoumici zbog toga, gle, dva oveka u sjajnom odelu
stadoe pred njih. Poto su bile uplaene i oborile lice zemlji, oni im
rekoe: No on im ree: ne plaite se. Traite raspetoga Isusa
Nazareanina; to traite ivoga meu mrtvima? Vaskrsao je, nema ga
ovde; evo mesto gde ga poloie. Setite se kako vam je rekao dok je
jo bio u Galileji, naime, da Sin oveiji treba da bude predan u ruke
grenih ljudi, i da bude raspet, i da vaskrsne trei dan. Nego idite,
kaite njegovim uenicima i Petru da on ide pred vama u Galileju; onde
ete ga videti, kao to vam ree. Tada se setie njegovih rei, i otiavi
odmah od groba sa strahom i velikom radou potrae da jave
njegovim uenicima.

145

To su bile Marija Magdalina i Jovana i Marija Jakovljeva majka; i ostale

ene s njima rekoe ovo apostolima. A njima se ove rei uinie kao
prazna ala i nisu im verovali.
A Petar i taj drugi uenik izioe i pooe prema grobu. Obojica su,
naime, trali zajedno; ali je drugi uenik trao bre od Petra i prvi
doao do groba. I nadnevi se vide zavoje gde lee, ali ne ue. Zatim
stie i Simon Petar, koji je iao za njim, pa ue u grob; i vide platnene
zavoje gde lee, a ubrus, koji je bio na Isusovoj glavi, nije leao sa
zavojima, nego je bio posebno savijen na jednom mestu. Tada ue i
drugi uenik, koji je prvi stigao na grob, pa vide i poverova. Oni, naime,
jo nisu razumeli Pismo, da on treba da vaskrsne iz mrtvih. Tako
uenici opet odoe kui.

6.2 Isus se javlja Mariji Magdaleni (Mk. 16:9, Jn. 20:1118, Mk.
16:11)
A kada je vaskrsao rano u prvi dan nedelje, javi se prvo Mariji
Magdalini, iz koje bee izagnao sedam demona.
Marija je pak stajala napolju kod groba i plakala. I kako je plakala,
nadnese se nad grob i vide dva anela kako sede u belim haljinama
tamo gde je lealo Isusovo telo, i to jedan elo glave a drugi kraj nogu.
I ovi joj rekoe: eno, to plae? Ona im ree: uklonie moga
Gospoda i ne znam gde su ga stavili. Rekavi to obazre se natrag i
vide Isusa kako stoji, ali nije znala da je to Isus. Isus joj ree: eno, to
plae? Koga trai? Mislei da je to vrtar, ona mu ree: gospodine.
ako si ga ti odneo, reci mi gde si ga stavio, pa u ga ja uzeti. Ree joj
Isus: Marija. Ona se osvrnu i ree mu jevrejski: ravuni, to znai:
uitelju. Isus joj ree: ne dotii me, jer jo nisam otiao gore Ocu. Nego
idi do moje brae i reci im: ja idem gore svome Ocu i Ocu vaem,
svome Bogu i Bogu vaem. Marija Magdalina doe i javi uenicima
146

da je videla Gospoda i da joj je ovo rekao. A oni uvi da je iv i da ga

je ona videla ne poverovae.

6.3 Isus se javlja enama (Mt. 28:910)

I gle, Isus ih srete i ree: zdravo. A one priavi uhvatie njegove noge
i poklonie mu se. Tada im Isus ree: ne bojte se; idite i javite mojoj
brai neka idu u Galileju, i tamo e me videti.

6.4 Straari donose vest o praznom grobu (Mt. 28:1115)

A kada su one ile, gle, neki od strae dooe u grad i javie
prvosvetenicima sve to se dogodilo. I sastae se sa stareinama, te
se dogovorie i dadoe vojnicima mnogo novca govorei: kaite da su
njegovi uenici doli nou i ukrali ga dok smo spavali. I ako to douje
namesnik, mi emo ga ubediti i vas oprostiti brige. A oni uzee novac i
uinie kako su ih nauili. I razglasi se ova pria kod Judeja do
dananjeg dana.

6.5 Isus se pokazuje uenicima na puta za Emaus (Lk. 24:1335,

Mk. 16:13b)
I gle, istoga dana dvojica od njih su ili u selo koje se zove Emaus, sto
ezdeset stadija udaljeno od Jerusalima, i oni su razgovarali meu
sobom o svim ovim dogaajima. Dok su oni raspravljali i razgovarali,
sam Isus se priblii i iae s njima. Ali njihovim oima nije bilo dano da
ga prepoznaju. I ree im: kakvi su to razgovori to ih usput vodite meu
sobom? I zastadoe gledajui tuno. Odgovori jedan, po imenu
147

Kleopa, i ree mu: jesi li ti jedini stranac u Jerusalimu koji nije saznao
ta se u njemu dogodilo ovih dana? I ree im: ta? A oni mu rekoe:
ono s Isusom Nazareaninom, koji je bio prorok silan na delu i u rei
pred Bogom i svim narodom, kako su ga nai prvosvetenici i stareine
predali na smrtnu kaznu i raspeli ga. A mi smo se nadali da je on taj
koji e izbaviti Izrailja. I pri svem tom danas je trei dan kako se to
dogodilo. Uz to zaprepastie nas neke nae ene koje su bide rano
ujutro na grobu i kako nisu nale njegovo telo, dooe i rekoe da su
videle pojavu anela, koji su im rekli da je on iv. Neki od naih odoe
do groba i naoe tako kako su ene rekle, ali njega nisu videli.
I ree im on: o, kako ste nerazumni i spora srca da verujete u sve to
su proroci kazali. Zar nije trebalo da Hristos pretrpi to i da ue u svoju
slavu? Tada im razjasni ta je o njemu pisano u svem Pismu poevi
od Mojsija i svih proroka. I priblii se selu u koje su ili, a on se pravio
kao da hoe da ide dalje. I saletee ga govorei: ostani s nama, jer je
vee blizu, a dan je ve izmakao. Tako ue da ostane s njima. I kad je
leao s njima za trpezom, uze hleb, blagoslovi, izlomi i davae, im.
Tada im se otvorie oi i prepoznae ga; ali njega vie nije bilo pred
njima. I rekoe jedan drugome: nije li nae srce gorelo u nama kad
nam je govorio usput i tumaio nam Pisma? I ustavi toga asa vratie
se u Jerusalim, te naoe okupljenu Jedanaestoricu i njihove drugove,
koji su govorili: Gospod je stvarno vaskrsao i javio se Simonu. A oni su
im priali ta je bilo na putu i kako su ga prepoznali prilikom lomljenja
hleba, ni njima ne poverovae.

6.6 Isus se pokazuje apostolima (Jn. 20:19a, Lk. 24:3637, Mk.

16:14b, Lk. 24:3843)
Onoga, dakle, prvoga dana nedelje uvee, kada su bila zatvorena
vrata, dok su oni jo to govorili, sam Isus stade meu njih i ree im: mir
vam. A oni uureni i uplaeni, miljahu da gledaju duha. I ukori ih
148

zbog njihovog neverovanja i tvrdoe srca, to ne poverovae onima

koji su ga videli vaskrslog iz mrtvih.
I ree im: to ste tako zbunjeni i zato se javljaju sumnje u vaim
srcima? Pogledajte moje ruke i moje noge ja sam glavom. Opipajte
me i vidite, jer duh nema mesa i kostiju kao to vidite da ja imam.
Rekavi to pokaza im ruke i noge. A kako oni jo nisu verovali od
radosti, nego su se udili ree im: imate li ovde ta za jelo? A oni mu
dadoe komad peene ribe; on uze i pojede pred njima.

6.7 Isus i Toma (Jn. 20:20b29)

Nato se uenici obradovae to su videli Gospoda. Tada im Isus opet
ree: mir vam. Kao to je Otac poslao mene, i ja aljem vas. Rekavi to
nadahnu ih i ree im: primite Duha Svetoga. Kojima oprostite grehe
oprataju im se; kojima zadrite zadrani su.
A Toma, zvani Blizanac, jedan od Dvanaestorice, ne bee s njima kada
je Isus doao. Stoga mu drugi uenici rekoe: videli smo Gospoda. No
on im ree: ako ne vidim oiljak od klinova na njegovim rukama i ne
stavim svoj prst u ranu od klinova, i ne stavim svoju ruku u njegova
rebra, neu poverovati. I posle osam dana opet su njegovi uenici bili
unutra, a Toma sa njima. Vrata su bila zatvorena, Isus doe, stade na
sredinu i ree: mir vam. Zatim ree Tomi: prui svoj prst ovde i vidi
moje ruke, i prui svoju ruku, pa je stavi u moja rebra, i ne budi
neveran nego veran. Toma odgovori i ree mu: Gospod moj i Bog
moj. Ree mu Isus: poverovao si zato to si me video. Blaeni su koji
ne videe a poverovae.

149

6.8 udesan ribolov (Jn. 21:113)

Posle toga Isus se opet javio uenicima na Tiverijadskom moru; javio
se, naime, ovako: Simon Petar i Toma, zvani Blizanac, Natanail iz
Kane galilejske i Zevedejevi sinovi, i druga dvojica od njegovih
uenika, behu zajedno. Ree im Simon Petar: idem da lovim ribu.
Rekoe mu: idemo i mi s tobom. Tako izioe i uoe u amac, ali one
noi ne uhvatie nita. A kada je ve bilo jutro, Isus stade na obalu; ali
uenici nisu znali da je to Isus. Ree im Isus: deice, imate li ta za
jelo? Odgovorie mu: nemamo. A on im ree: bacite mreu s desne
strane amca i nai ete. Na to oni bacie i nisu vie mogli da je vuku
od mnotva riba. Tada ree Petru onaj uenik koga je Isus ljubio: to je
Gospod. Simon Petar pak, uvi da je to Gospod, opasa se ogrtaem,
jer bee go, i skoi u more. A drugi uenici dooe amcem vukui
mreu s ribom, jer ne behu daleko od kopna, nego oko dvesta lakata.
Kada pak izioe na zemlju, videe postavljen ar, i ribu na njemu, i
hleb. Ree im Isus: donesite od riba to ste sad uhvatili. Na to Simon
Petar ue u amac i izvue na obalu mreu punu velikih riba sto
pedeset i tri; iako ih je toliko bilo, mrea se ne pocepa. Ree im Isus:
doite, dorukujte. Ali nijedan od uenika se nije usudio da ga ispita:
ko si ti? znajui da je to Gospod. Isus doe i uze hleb, te dade njima,
isto tako i ribu. Ovo se ve trei put Isus javio uenicima, poto je
vaskrsao iz mrtvih.

6.9 Petaru ponovo data sluba (Jn. 21:1523)

A kada zavrie doruak, ree Isus Simonu Petru: Simone Jovanov,
ljubi li me vie od ovih? Ree mu: da, Gospode, ti zna da te volim.
Ree mu: napasaj moje jaganjce. Ree mu opet, po drugi put: Simone
Jovanov, ljubi li me? Ree mu: da, Gospode, ti zna da te volim. Ree
mu: uvaj moje ovce. Ree mu po trei put: Simone Jovanov, voli li
150

me? Petar se raalosti to mu po trei put ree: voli li me? I ree mu:
Gospode, ti zna sve, ti zna da te volim. Ree mu Isus: napasaj moje
ovce. Zaista, zaista, kaem ti, kad si bio mlai, opasivao si se sam i
iao si kuda si hteo; no kad ostari, rairie svoje ruke, pa ete drugi
opasati i odvesti kuda nee. A ovo je rekao, nagovetavajui kakvom
e smru proslaviti Boga. I kad mu to kaza, ree mu: hajde za mnom.
Petar se obazre i vide kako za njima ide uenik koga je Isus ljubio, koji
se na veeri naslonio na Isusove grudi i rekao: Gospode, ko je tvoj
izdajnik? Videvi ovoga Petar ree Isusu: Gospode, a ta e ovaj?
Ree mu Isus: ako hou da on ostane dok ne doem, ta je tebi do
toga? Ti poi za mnom. Tako se rairi ova re meu braom, da onaj
uenik nee umreti; no, Isus mu nije rekao da nee umreti, nego: ako
hou da on ostane dok ne doem, ta je tebi do toga?

6.10 Veliki nalog (Mt. 28:1620a, Mk. 16:1618, Mt. 28:20b)

A jedanaestorica uenika odoe u Galileju na goru, kuda im je odredio
Isus, i kada ga videe, poklonie se, a neki posumnjae. Tada prie
Isus i ree im: meni je dana sva vlast na nebu i na zemlji. Zato idite i
nainite sve narode mojim uenicima, krstei ih u ime Oca i Sina i
Svetoga Duha, uei ih da dre sve to sam vam naloio.
Ko poveruje i krsti se bie spasen, a ko ne poveruje bie osuen. A
ovi znaci e pratiti one koji poveruju: u moje ime izgonie demone,
govorie novim jezicima, zmije e podizati, ako i popiju to smrtonosno
nee im nakoditi. Stavljae ruke na bolesnike i oseae se dobro.
I evo ja sam s vama u sve dane do svretka sveta.

151

6.11 Poslednje zapovesti (Dela 1:34a, Lk. 24:4449, Dela 1:4b8)

Njima se posle svoga stradanja mnogim dokazima pokazao kao iv,
time to im se javljao etrdeset dana i govorio o carstvu Boijem. I dok
je jo bio sa njima zajedno, zapovedi im da se ne udaljavaju iz
Jerusalima, i ree im: to su moje rei koje sam izgovorio dok sam jo
bio s vama, naime, da treba da se ispuni sve to je za mene napisano
u Mojsijevom zakonu, prorocima i psalmima. Tada im otvori um da
razumeju Pisma. Ree im jo: tako je napisano da Hristos treba da
postrada i da vaskrsne iz mrtvih trei dan, te da se u njegovo ime
propoveda pokajanje i oprotaj grehova svima narodima poevi od
Jerusalima. Vi ste svedoci ovome, a ja u, eto, poslati na vas obeanje
svoga Oca; vi sedite u gradu dok se ne obuete u silu s visine.nego da
ekaju Oevo obeanje, koje ste, ree uli od mene: Jovan je krstio
vodom, a vi ete za koji dan biti krteni Duhom Svetim. A okupljeni
pitahu ga ovim reima: Gospode, hoe li u ovo vreme ponovo
uspostaviti carstvo Izrailjevo? On im ree: Nije vae da znate vremena
ili rokove koje je Otac odredio svojom vlau, nego ete primiti silu
kad Duh Sveti sie na vas, i biete moji svedoci kako u Jerusalimu
tako i po svoj Judeji, i Samariji, i sve do kraja zemlje.

6.12 Vasnesenje Isusovo (Lk. 24:5051, Dela 1:9b11, Mk. 16:19c,

Lk. 24:52, Dela 1:12, Lk. 24:53)
Tada ih izvede do Vitanije, podie svoje ruke i blagoslovi ih. I dok ih je
blagosiljao, udalji se od njih i uznoae se na nebo, i jedan oblak ga
uze od njihovih pogleda. Kada su pak gledali na nebo dok je on
odlazio gle, dva oveka u belim haljinama ve su stajali pored njih.
Oni rekoe: ljudi Galilejci, to stojite i gledate na nebo? Ovaj Isus, koji
je od vas vaznet na nebo, doi e na isti nain kako ste ga videli da
odlazi na nebo, i sede s desne strane Boga.

152

Tada se vratie u Jerusalim sa gore koja se zove Maslinska, udaljene

od Jerusalima jedan subotni dan hoda, i behu jednako u hramu
[hvalei i] blagosiljajui Boga.

6.13 Silazak Svetog Duha (Dela 2:111)

A kad doe Pedesetnica, svi su bili zajedno na istom mestu. I
odjednom nasta huka sa neba kao kad duva silan vetar, te ispuni svu
kuu u kojoj su sedeli. I pokazae im se jezici koji se razdelie, kao da
su od vatre, pa se na svakog od njih postavi po jedan. Tada se svi
ispunie Duhom Svetim, pa poee govoriti drugim jezicima kako im
je Duh davao da govore.
A u Jerusalimu su stanovali poboni Judeji iz svakog naroda pod
nebom. I kad nasta ova huka, skupi se narod i smete se, jer je svako
sluao kako oni govore njegovim jezikom. Svi su se divili i udili
govorei: gle, zar nisu svi ovi to govore Galilejci? Pa kako mi ujemo
svako svoj jezik u kom smo se rodili: Parani i Miani i Elamiti, pa
stanovnici Mesopotamije, Judeje i Kapadokije, Ponta i Azije, Frigije i
Pamfilije, Egipta i predela Livije oko Kirine, i Rimljani koji su pridoli,
Judeji i proseliti, Kriani i Arapi, sluamo kako oni naim jezicima
objavljuju velika dela Boija.

6.14 Epilog (Mk. 16:20, Jn. 21:25, Jn. 20:3031)

Oni pak iziavi objavie svuda, a Gospod je potpomagao i potvrivao
re znacima koji su je pratili.
A ima i mnogo ega drugog, to Isus uini, koje kad bi se zapisalo
jedno po jedno mislim da napisane knjige ne bi stale ni u sami svet.
153

I mnoga druga uda uini Isus pred uenicima, koja nisu zapisana u
ovoj knjizi; a ova su zapisani da vi verujete da je Isus Hristos, Sin
Boiji, i da verujui imate ivot u njegovo ime.

154

Onima, koji imaju interes za Re, dela i puteve Boije

Nadamo se, da e ova i druge knjige ispuniti nau viziju i elje za vas:
"Za poznanje mudrosti i vaspitanja,
za shvatanje izraza razuma
i primanje nauke pameti,
pravinosti, pravde i potenja;
za davanje prostima razbora,
znanja i razmiljanja mladome oveku.
(Poslovice 1:24)

OVAJ FAJL JE BESPLATAN,

I JEDINO TAKO MOE DA SE DALJE DISTRIBUIE!

155