Professional Documents
Culture Documents
Да би нас научио да после крштења још више треба да очекујемо искушења, Дух
Свети одводи Исуса у пустињу, јер (Господ) ништа није чинио без Духа. А у
пустињу[1] Га одводи желећи да нам покаже како нас ђаво искушава онда када
види да смо сами и немамо никога да нам помогне. Зато не смемо да живимо без
савета, уздајући се у себе.
Да га ђаво куша.
Ђаво се назива "клеветником" зато што је Бога оклеветао пред Адамом када му је
рекао: "Бог вам завиди." Чак и сада, ђаво пред нама клевеће врлину.
Напосљетку огладње.
29
Огладнео је онда када је то сам допустио Својој (људској) природи, како би дао
прилику ђаволу да Га искуша глађу, и Својим га трпљењем савладао и поразио, те
нама даровао победу.
3. И приступи к њему кушач и рече: Ако си Син Божји, реци да камење ово
постану хљебови.
Нечастиви је чуо глас с неба ("Ово је Син Мој..."), а потом је видео да је Господ
огладнео, па се збунио, чудећи се како Син Божји може да огладни. Зато Га и куша
да би то сазнао. Ласка Му говорећи: "Ако си Син Божји...", желећи да Га превари.
Али питаш се: "Какав је то грех претворити камење у хлебове?" Онда знај:
(по)слушати ђавола ма у чему - грех је. Уосталом, видиш да он није рекао: "Реци да
овај камен постане хлеб", већ каже "ово камење", желећи тако да наведе Христа у
неумереност, јер је гладноме и један хлеб сасвим довољан. Зато га Христос није
(по)слушао.
5-6. Тада га ђаво одведе у Свети град и постави га на крило храма. Па му рече:
Ако си Син Божји, скочи доље, јер је писано: Анђелима својим заповиједиће
за тебе и узеће те на руке, да како не запнеш за камен ногом својом.
Говорећи му: "Ако си Син Божји...", ђаво као да хоће да каже: "Не верујем гласу с
неба, али ако си Ти заиста Син Божји, покажи ми то." "Али, јадниче, ако Он и јесте
Син Божји, зар да се баци са Храма по твојој речи? Твојој суровости је својствено
30
да баца у провалију оне који су опседнути, а Божје је да их спасава." Речи: "узеће те
на руке..." не односе се на Христа, већ на свете којима је потребна помоћ анђела.[4]
7. А Исус му рече: И ово је написано: Немој кушати Господа Бога својега. [5]
Христос мирно одгони ђавола и тако нас учи да демоне треба побеђивати
кротошћу.
8-9. Опет га узе ђаво и одведе на гору врло високу и показа му сва царства
овога свијета и славу њихову. И рече му: Све ово даћу теби ако паднеш и
поклониш ми се.
10. Тада му Исус рече: Иди од мене, Сатано,[6] јер је написано: Господу Богу
своме клањај се и њему јединоме служи!
31
Господ је победио три искушења: стомакоугађање, славољубље и среброљубље,[7]
то јест љубав према богатству, јер су то главне страсти. Победивши њих, далеко је
лакше савладати и остале. Зато Лука и каже: "Кад сврши ђаво све кушање...",[8]
мада је Господ победио само главна искушења. Анђели Му служе како би се
показало да ће они и нама слу-жити када победимо (страсти), јер Христос све чини
и показује ради нас, пошто Њему, као Богу, анђели увек служе.
Исус је почео да проповеда онда када је Јован затворен у тамницу, јер је чекао да
Јован први посведочи о Њему и да Му припреми пут којим је имао ићи, онако како
то слуге чине за своје господаре. Будући једнак Оцу, Господ је такође имао свога
32
пророка, Јована, као што је Његов Отац и Бог имао пророке пре Јована, иако су сви
они, у ствари, били заједнички пророци и Оца и Сина.
Царство небеско је сам Христос, али исто тако и врлински живот. Када неко живи
као анђео на земљи, зар тада није небески човек? Зато је Царство небеско у свакоме
од нас када живимо као анђели.
18-19. А идући покрај мора Галилејског видје два брата, Симона, званога
Петар, и Андреја, брата његова, гдје бацају мрежу у море, јер бијаху рибари. И
рече им.
Ова двојица су били Јованови ученици, и док је Јован још био у животу, долазили
су Христу.[10] Али, када су видели да је Јован затворен, опет су се вратили
риболову. Тада дође Господ да их улови, говорећи им:
19-20. Хајдете за мном и учинићу вас ловцима људи. А они одмах оставише
мреже и пођоше за њим.
21. И отишавши одатле, видје друга два брата, Јакова Зеведејева, и Јована
брата његова, у лађи са Зеведејем, оцем њиховим.
33
Гдје крпе мреже своје, и позва их.
Били су сиромашни и пошто нису могли да купе нове мреже, крпили су старе.
Изгледа да Зеведеј није поверовао и зато су га оставили. Видиш ли, дакле, када
деца треба да оставе своје родитеље? Онда када их они ометају у врлини и
богопоштовању. Видевши прву двојицу како одлазе за Христом, и Јаков и Јован су
се угледали на њих и кренули за Господом.
24. И отиде глас о њему по свој Сирији; и приведоше му све болеснике, разним
болестима и мукама обузете, и бјесомучне, и мјесечаре, и богаље, и исцијели
их.
34
Христос није тражио веру ни од једног болесника који Му је доведен, јер је и сама
чињеница да су доношени из далека била довољан знак њихове вере. "Месечарима"
Матеј назива оне који су били опседнути од демона. Ђаво је, наиме, желео да
посеје у човеку сумњу да небеска тела проузрокују зло, тако да су демони чекали
на пун месец и онда нападали људе. То су чинили да би људи за узрок своје
болести сматрали месец и тако оклеветали Божју творевину. У ову заблуду су
веровали и манихејци.
НАПОМЕНА:
35
9. Галилеја је област у северној Палестини. На северу граничи се са Сиријом,
на западу са Сидоном, Тиром, Птолемаидом и кармилским ртом, на југу са
Самаријом, а са источне стране је омеђује Јордан. Дели се на Горњу и Доњу
Галилеју. Галилеја је позната под именом "Галилеја незнабожачка" (Ис. 9:1),
јер су незнабошци, дакле становништво нејеврејског порекла, чинили
већину њеног становништва.
10. Јован 1:35-42
11. Реч "синагога" (зборница) потиче од речи окупљати, сабирати. Она у ужем
смислу означава молитвену заједницу јеврејског народа. Синагогом се звало
и место где су се Јевреји у једном граду или селу окупљали ради читања и
тумачења Светог Писма, као и ради молитве. За разлику од синагога, где је
народ непосредно учествовао у молитви и читању светих списа, храмовно
богослужење било је искључива привилегија свештенства које је једино
имало приступ унутар јерусалимског Храма (народ се окупљао по
тремовима и двориштима ради приношења жртава, молитве и поучења).
Зато су синагоге, које су у Исусово време биле бројне, постале центри не
само духовног већ и друштвеног живота Јевреја. Оне су такође имале
функцију судова и школа.
12. Десет градова, грчки: Декаполис, налазили су се са оне стране Јордана,
североисточно од Палестине. Већим делом су их насељавали Грци и Сирци.
Ови су градови сачињавали савез, били су под непосредном управом
Римљана и уживали су нарочите привилегије.
36