PASTIR

Uvodne reči: Sa Isusom dolazi radost

Isus i radost su nerazdvojivi. Ne možete da imate jedno zbog drugoga. Gubimo
vreme, neki među nama i čitav život, pokušavajući da pronađemo radost bez Isusa. S
druge strane, ako tvrdite da imate Isusa a niste radosni, onda ono što imate nije
stvarno.
U Luci 2,10. anđeo objavljuje pastirima Isusovo rođenje: „I reče im anđeo: (1) Ne bojte se; jer gle, javljam
vam (2) veliku radost koja će biti (3) svemu narodu.“
Zapazite tri pouke iz ove objave rođenja:

1. Ne bojte se Isusovog dolaska - to je dobra vest

U prethodnom stihu (Luka 2,9.) čitamo da su se pastiri veoma uplašili kada su videli anđele, zato im
anđeo govori, „Ne bojte se.“
Kada vide Isusa, ljudi izgube strah od Boga.
Stari zavet kao da prikazuje Boga koji mnogo više osuđuje i strožiji je nego u Novom zavetu. Zašto je
to tako? Da li se Bog promenio? Ne. Ljudi se boje onoga što ne mogu da vide. Starozavetni pisci nikada nisu
videli Boga i zato su pisali o Njemu s velikim osećanjem straha. Kada su videli Boga u Isusu, strah je nestao.
Ne bojte se Hristovog prvog dolaska, to jest, obraćenja. U nekom trenutku u životu skoro se svako pita
o mudrosti predavanja svog života Hristu. Hoće li takva odluka iscediti svaku radost iz života?
Jedne zime jedan moj komšija postavio je neke čelične zamke. Ne znam šta se nadao da će uhvatiti,
ali znam šta je uhvatio - komšijske pse. Tri puta sam čuo snažno zavijanje ili tiho plakanje psa u bolovima.
Tri puta sam pažljivo otvarao zamku kako bih oslobodio slomljenu nogu psa, trudeći se da ne nanesem
još bola. Jedna „žrtva“ je bila toliko prestrašena i očajna od bola da je sve vreme, dok sam je oslobađao,
pokušavala da me ujede.
Kako to liči na ljudsku nevolju. Zarobljeni grehom, mi molimo i plačemo za oslobođenjem. Ipak, kada
Isus dođe da pomogne, mi se odupiremo. Slično psu iz moje priče, ne shvatamo
da On želi da nas oslobodi.
Ne bojte se ni drugog Hristovog dolaska, bez obzira da li ćemo Ga
dočekati živi ili u svojim grobovima. Neki sa strahom i užasom razmišljaju
o kraju života na zemlji, iako veruju u Boga. Oni žele da budu spaseni.
Ali posmatraju sebe i smatraju da je to nemoguće. Govoreći o Isusu,
anđeo je rekao, „ Jer će On izbaviti svoj narod od greha njihovih“ (Matej
1,21.). Ako moramo sami da isposlujemo i zaradimo svoje spasenje, imali
bismo mnogo razloga za strahovanje. Ali to ne ide tako. Treba da
budemo Njegovi i On će „obaviti“ spasenje.

2. Isus donosi radost.

„Ne bojte se; jer gle, javljam vam veliku radost.“ Zašto je Isusova radost
tako dobra vest? Zato što je trajna. Ovo ćemo bolje razumeti ako uporedimo
tri reči: zadovoljstvo, sreća i radost. „Zadovoljstvo“ je privremeno.

1
Možemo zadovoljstvo da definišemo kao prijatno osećanje koje dobijamo kroz stimulaciju naših čula. Na
primer, volite pitu od jabuka. Za vas je njen ukus u ustima pravo zadovoljstvo. Problem je u tome što
morate da progutate taj zalogaj. Malo kasnije, osećaj nestaje. Ustvari, ako pojedete previše pite, taj ukusni
zalogaj u vašim ustima postaje čvor u vašem stomaku. Zadovoljstvo je privremeno.
Sreća zavisi od okolnosti. Možemo da je definišemo u njenom najbukvalnijem smislu. Uživate u
odličnom zdravlju i srećni ste zbog toga. Ali šta ako se okolnosti promene i ozbiljno se razbolite? Sreća
nestaje. Isus ima odgovor za život kada se okolnosti okrenu protiv nas.
Radost traje. Na putu prema Gecimaniji, Isus je rekao, „Vašu radost neće niko uzeti od vas“ (Jovan 16,22).
Rani hrišćani imali su unutrašnji mir koji je bio neosetljiv prema spoljašnjim pritiscima (Dela 5,40.41).
Radost koju Isus donosi je duboko bogatstvo koje nastaje iz zajednice ljubavi sa Hristom koji nikada
neće propustiti da razume i koji vas nikada neće ostaviti. Međuljudske zajednice mogu da se okončaju
smrću, razvodom ili nekim drugim odbacivanjem. Vašu zajednicu s Hristom nikada ne može da prekine
bilo šta drugo osim vaše sopstvene odluke.

3. Isusova radost na raspolaganju je svima

U našem tekstu, anđeo je obećao ovu radost „svem narodu.“ Niko nije toliko nereligiozan ili toliko
grešan da je Isusova radost izvan njihovog dohvata. Odakle vi dobijate radost? Radost je deo rodova Svetog
Duha (Galatima 5,22). Kada ova radost postaje naša? Kada Sveti Duh unese Isusa u nas.
Praznici oko Isusovog rođenja veoma su užurbano vreme. Da li smo postali toliko zauzeti poklonima
i slavljem da smo zanemarili Hristovo prisustvo. Pre dve hiljade godina Isus je tražio mesto gde će se
roditi. On i danas traži. Ponudite Mu vaše srce. S Isusom dolazi radost. l

~ Saveti vođama ~
Služba anđela Gavrila - 1. deo
Pismo i Duh proroštva često spominju anđele i njihovu službu „onima koji će naslediti spasenje“ (Jevrejima
1,14.). Ipak, retko se daju imena ovih nebeskih bića. Ustvari, do sada, što se tiče nadahnutih izvora informacija,
samo tri anđela se spominju po imenu. To su Mihailo, Lucifer i Gavrilo. (1)
Mihailo, ime koje potiče iz jevrejskog „mikha'el“, znači „ko je kao Bog?“ Juda 9 ga identifikuje kao
„arhanđela“ (grčki ho archangelos). Jedino drugo spominjanje reči „arhanđel“ u Bibliji nalazi se u 1.Solunjanima
4,16. gde se za Gospoda Isusa Hrista kaže da će se spustiti s neba „sa glasom Arhanđelovim“ (grčki: en
phone archangelou), da vaskrsne mrtve. Pošto, prema Jovanu 5,27 i 28. glas Božjeg
Sina vaskrsava mrtve, prirodna povezanost bila bi da je arhanđel Mihailo bio naš
Gospod pre svog utelovljenja. Ovaj zaključak potvrđuje i Duh proroštva. (2)
Ime Lucifer, koje je transliteracija latinskog imena, znači „svetlonoša“ i potiče
iz jevrejske reči „helel“, koja znači „blistavi“ ili „brilijantni“. Ova reč pojavljuje se
samo jednom u Bibliji i to u Isaiji 14,12. gde se primenjuje na vavilonskog cara.
Iako se ovaj opis primarno primenjuje na vavilonskog cara, Isaija očigledno ima
na umu onoga kome je vavilonski car služio, sotonu. Prema tome, u sekundarnom
smislu, Lucifer se primenjuje na sotonu.
Duh proroštva potvrđuje ovu identifikaciju i opisuje Lucifera na sledeći način.
„Greh se začeo u onome koji je, osim Hrista, uživao najveću čast kod Boga,
koji je bio najviši u moći i slavi među stanovnicima Neba. Lucifer, „sin zore“, bio
je prvi među heruvimima zaklanjačima, svet i neiskvaren“ (Stvaranje, patrijarsi i
proroci, str. 21).
Treći anđeo koji je imenovan u Bibliji ili u Duhu proroštva, je onaj koji je tema
ovog proučavanja, Gavrilo. Ime je transliteracija jevrejskog „gabri'el“, što znači

2
„Božji čovek“ ili „Bog je pokazao svoju snagu.“ Pismo otkriva sledeće činjenice o ovom anđelu:
1. Bio je poslat Danilu da objasni viziju o ovnu i jarcu (Danilo 8,16).
2. Bio je poslat Danilu da objasni viziju o sedamdeset sedmica (Danilo 9,21).
3. Stajao je s desne strane kadionog oltara kada se javio Zariji u hramu (Luka 1,11.19).
4. Najavio je Zariji rođenje Jovana Krstitelja (Luka 1,13).
5. Objavio je da je stajao u Božjoj prisutnosti (Luka 1,19).
6. Mariji je najavio Isusovo rođenje (Luka 1,26).
Pored ovih činjenica, malo drugoga može da se tvrdi sa sigurnošću u vezi Gavrila na osnovu Biblije, ali
značajna količina dodatnih informacija nalazi se u spisima Duha proroštva.
Svrha ovog proučavanja je dvostruka:
Najpre, da bolje razumemo aktivnosti anđeoskog sveta u planu spasenja, a zatim, da se pruži čvrst
temelj za dalje proučavanje u razgranatost ove teme i njene povezanosti s drugim doktrinama.
Jedna od ključnih rečenica u Duhu proroštva o Gavrilovoj službi nalazi se u Čežnji vekova, str. 68, gde
piše: „Na Zarijino pitanje, anđeo je rekao, „Ja sam Gavrilo što stojim pred Bogom, i poslat sam da govorim s tobom
da ti javim ovu radost.“ Pet stotina godina ranije Gavrilo je poslan da objavi Danilu proročko razdoblje koje
će trajati sve do Hristovog dolaska. Saznanje da je kraj ovog razdoblja blizu, pokrenulo je Zariju da se moli
za Mesijin dolazak. Sada je sam vesnik preko koga je dato proročanstvo došao da najavi njegovo ispunjenje.“
Reči anđela, „ Ja sam Gavrilo što stojim pred Bogom,“ pokazuju da on ima položaj velike časti u nebeskom
dvoru. Kada je došao s porukom Danilu, rekao je, „Nema nikoga da junački radi sa mnom u tom osim Mihaila,
kneza vašeg“ (Danilo 10,21). Spasitelj govori o Gavrilu u Otkrivenju, govoreći: „Poslavši po anđelu svom sluzi
svom Jovanu“ (Otkrivenje 1,1). A Jovanu je anđeo objavio, „ Jer sam i ja sluga kao i ti i braća tvoja proroci i oni
koji drže reči proroštva knjige ove“ (Otkrivenje 22,9). Divna pomisao - da je anđeo koji stoji sledeći po časti
do Božjeg Sina izabran da objasni Božju nameru grešnim ljudima.
Nekoliko značajnih činjenica otkriveno je u ovom odlomku u vezi Gavrilovog položaja i rada. Bez
ponavljanja informacija koje su već date, već dodajući nove činjenice iz Duha proroštva (što je plan koji
ćemo slediti tokom ostatka ovog proučavanja), sada znamo da -
7. Gavrilo ima položaj visoke časti na nebeskom dvoru.
8. On je rekao Danilu, „Nema nikoga da junački radi sa mnom u tom osim Mihaila, kneza vašeg,“
identifikujući tako da je jedno od bića iz Danila 10 Gavrilo.
9. Hristos ga zove „Njegov anđeo,“ što je prikladna titula za anđela koji je izabran da otkrije proročanstvo
o Mesijinom dolasku i koji je Njegovo rođenje objavio Mariji.
10. On je bio sluga zajedno sa Jovanom i Jovanovom braćom prorocima, indentifikujući se tako kao
anđeo iz Otkrivenja 22,9.
11. On je po časti drugi do Božjeg Sina.
12. On je anđeo izabran da objasni Božju nameru grešnim
ljudima.
Što se tiče činjenice da je Gavrilo stajao s desne strane kadionog
oltara, Čežnja vekova strana 67, kaže: „Položaj anđela označavao
je naklonost.“ Kasnije ćemo reći više o ovome.
Rečenica u Čežnji vekova, strana 186, ponavlja tri značajne
činjenice predstavljene na stranama 67 i 68, koje su već citirane. Tu
piše:
„Gavrilo, anđeo koji je po položaju bio odmah do Božjeg
Sina, došao je sa božanskom vesti Danilu. To je bio Gavrilo, Njegov
„anđeo“, koga je Hristos poslao da otkrije budućnost voljenom
Jovanu, a blagoslov je izrečen onima koji čitaju i slušaju reči
proročanstva i koji drže što je u njima napisano (Otkrivenje 1,3).“

3
 Sada ćemo dodati još jednu ključnu informaciju onima koje već imamo:
„U najvećoj krizi, kada su se srce i duša lomili pod teretom greha, Gavrilo je poslat da osnaži božanskog
paženika, i da Ga pripremi da hoda Njegovim krvavim putem“ (The SDA Bible Commentary, Ellen G. White
Comments, on Luke 22: 42, 43).
Još jedna značajna rečenica koja se odnosi na istu krizu nalazi se u Čežnji vekova, strana 599, gde piše:
„U ovoj strahovitoj krizi, kada je sve stajalo pred odlukom, kada je tajanstvena čaša podrhtavala u ruci
Čoveka bola, otvorilo se Nebo, svetlost je zasijala usred olujne tame ovog odlučujućeg časa i silni anđeo,
koji stoji u Božjoj prisutnosti, na položaju sa koga je sotona pao, došao je i stao pored Hrista.“
Činjenicama koje smo već otkrili o Gavrilu možemo dodati i sledeće:
13. On je bio anđeo koji je došao da ojača Hrista u Gecimaniji.
14. On je zauzeo položaj s kojeg je sotona pao. To potvrđuje logično zaključivanje koje se može dobiti
poređenjem Čežnje vekova strane 67 (Gavrilo je „po položaju bio odmah do Božjeg Sina“) sa Stvaranjem,
patrijarsi i proroci, strana 21 (Lucifer je bio „prvi među heruvimima“).
Čežnja vekova strana 600, iznosi sledeće u vezi Isusovog hapšenja u noći krize u Gecimaniji:
„Stojeći ispred svojih učenika, rekao je: „Koga tražite?“ Odgovorili su, „Isusa Nazarećanina.“ Isus je
odgovorio: „ Ja sam.“ Kada je izgovorio ove reči, anđeo koji je do skora služio Isusu, stao je između Njega
i svetine. Božanska svetlost obasjala je Spasiteljevo lice i prilika u obliku goluba osenila je Njegovo lice.
U prisutnosti ove božanske slave, zločinački nastrojena svetina nije mogla da da stoni ni trenutka. Ustuknuli
su. Sveštenici, starešine, vojnici, pa čak i Juda, pali su kao mrtvi na zemlju.“
Sada spisku možemo da dodamo još jednu činjenicu:
15. Gavrilo je bio anđeo koji je svetinu izavao da ustukne i padne kada su došli da uhapse Isusa.
Uporedite ovo sa Jovanom 18,6.
Prelazeći na događaje u vezi vaskrsenja, otkrivamo ovu značajnu izjavu o anđelu koji je zauzeo sotonino
mesto:
„Najmoćniji anđeo neba, koji je zauzeo položaj s kojeg je sotona pao, primio je svoj nalog od Oca, i
odeven u potpuno naoružanje neba, razdvojio je tamu na svom putu. Lice mu je bilo kao munja a njegova
odeća bila kao sneg. Čim su njegove noge dodirnule zemlju, onda se zatresla pod njegovim dodirom.
Rimski stražari pospano su čuvali stražu kada se dogodio ovaj divan prizor, i bili su osposobljeni da podnesu
prizor, jer su morali da prenesu poruku kao svedočanstvo o Hristovom vaskrsenju. Anđeo je pristupio
grobu, uklonio kamen kao da je kamenčić i seo na njega. Nebeska svetlost okružila je grob i čitavo nebo
bilo je osvetljeno slavom anđela. Zatim se začuo njegov glas: „Sine Božji, ustani, zove Te Tvoj Otac“ (The
SDA Bible Commentary, Ellen G. White Comments, on Matt. 28:2).
Pošto smo prethodno ustanovili da je Gavrilo bio anđeo koji je zauzeo položaj s kojeg je sotona pao,
otkrivaju nam se četiri važne, nove činjenice o njemu:
16. On je najmoćniji anđeo.
17. Poslat je s neba sa nalogom od Oca u jutro Hristovog vaskrsenja.
18. On je bio anđeo koji je uklonio kamen sa vrata groba.
19. On je bio anđeo koji je objavio, „Sine Božji, ustani, zove Te Tvoj Otac.“
Još tri važna odlomka povezana sa Hristovim vaskrsenjem daju novi uvid u službu anđela u Hristovom
delu na zemlji.
„Kada je silni anđeo sišao na grob, njemu se pridružio i drugi koji je zajedno sa ostalima stražario nag
Gospodnjim telom. Kada je anđeo sa Neba uklonio kamen, drugi anđeo je ušao u grob i razdrešio zavoje
sa Isusovog tela“ (Čežnja vekova, str. 683).
„Ovi anđeli pripadali su društvu koje je u sjajnom oblaku čekalo da isprati Isusa do Njegovog nebeskog
doma. Najuzvišenija u anđeoskom mnoštvu, bila su ova dva anđela, koji su došli na grob prilikom Hristovog
vaskrsenja i bili sa Njim tokom celokupnog Njegovog života na Zemlji“ (Čežnja vekova, str. 720).
„Rimski čuvari bili su osposobljeni da posmatraju moćnog anđela koji je pevao pesmu pobede prilikom

4
Hristovog rođenja, i da čuju anđele koji su sada pevali pesmu o otkupljujućoj ljubavi“ (Selected Messages,
vol. 1, p. 303).
Iz ovih odlomaka izvlačimo sledeće činjenice:
20. Gavrilu se pridružio još jedan anđeo koji je sa svojim društvom čuvao Gospodnje telo.
21. On je bio jedan od dvojice anđela koji su se javili učenicima prilikom Hristovog vaznesenja.
22. On je bio jedan od dvojice anđela koji su bili sa Hristom tokom Njegovog života na zemlji.
23. On je bio anđeo koji je pevao pesmu pobede prilikom Hristovog rođenja.
Činjenica da je Gavrilo bio jedan od anđela koji su bili sa Hristom tokom Njegovog života na zemlji daje
novi uvid u određene događaje u Hristovom životu. Posmatrajte svetlost koju ovo daje sledećim odlomcima
iz Čežnje vekova:
„On (Bog) je naložio anđelima da prate Isusa i da Ga štite, dok ne završi svoj zadatak na Zemlji i ne umre
od ruku onih koje je došao da spase“ (str. 43).
„Neki su bacali kamenje na Njega, kada je iznenada iščezao između njih. Nebeski vesnici koji su bili kraj
Njega u sinagogi, bili su sa Njim usred razbesnelog mnoštva. Oni su Ga zaklonili od Njegovih neprijatelja
i odveli na bezbedno mesto“ (str. 192).
„Hristova čuda za ucveljene i napaćene bila su učinjena Božjom silom kroz službu anđela“ (str. 109).
Zapazite da Gavrilo nije bio sam dok je služio Hristu na zemlji. Dva anđela su bila naročito blizu Isusa
tokom Njegove zemaljske službe. Jedan od tih anđela bio je Gavrilo, kao što je pokazano. Ko je bio drugi
anđeo? Nije nam rečeno njegovo ime. Očigledno Gospod nije smatrao da je potrebno da to otkrije,
i nagađanje je beskorisno. Ipak, znamo da mora da je bio sledeći do Gavrila po časti, jer su on i Gavrilo
bili dvojica „najuzvišenijih u anđeoskom mnoštvu“ i pošto je Gavrilo najuzvišeniji anđeo, onaj neimenovani
anđeo mora biti sledeći po časti. Možda nije pogrešno da idemo jedan korak dalje. Pošto je Gavrilo zauzeo
mesto s kojeg je sotona pao, a sotona je bio prvi među heruvimima zaklanjačima, Gavrilo je sada morao
biti prvi među heruvimima zaklanjačima. Pošto postoje samo dva heruvima zaklanjača u zemaljskom šatoru od
sastanka (2.Mojsijeva 25,18) koji je senka nebeskih stvari (Jevrejima 8,5), čini se da možemo da zaključimo
da je neimenovani anđeo bio drugi od heruvima zaklanjača. Zapazite sledeći odlomak:
„Kovčeg u zemaljskom svetilištu bio je model pravog kovčega na nebu. Tu, pored nebeskog kovčega,
stoje živi anđeli, svaki sa jednim krilom zaklanja sedište milosti a drugo krilo savijeno je u znak poštovanja i
poniznosti“ (The SDA Bible Commentary, Ellen G. White Comments, on Ex. 25:17-22).
Kada ruka nadahnuća uklanja zavesu koja razdvaja nevidljivo od vidljivog, možemo da vidimo aktivnosti
ova dva anđela u vezi događaja povezanih sa vaskrsenjem.
Zapazite šta Elen Vajt kaže u Ranim spisima, strane 195, 196:
„Časove subotnog počivanja učenici su proveli tugujući zbog smrti svog
Učitelja, dok je Isus, Car slave, ležao u grobu. Kad se približavala noć, bili su
postavljeni stražari da čuvaju Spasiteljev grob, dok su anđeli, nevidljivi za
ljudske oči, lebdeli iznad tog svetog mesta. Noć je polako odmicala i dok još
nije svanulo anđeli koji su bdeli nad grobom znali su da trenutak oslobođenja
dragog Božjeg Sina, njihovog omiljenog Zapovednika, tek što nije nastupio. I
dok su oni sa najdubljim uzbuđenjem očekivali trenutak Njegovog trijumfa,
sa neba je naglo doleteo jedan moćni anđeo. Njegovo lice je zasjalo kao munja
a odelo mu je bilo belo kao sneg. Njegova svetlost je razgnala mrak ispred
njega a zle anđele koji su drsko polagali pravo na Isusovo telo naterala da se
u strahu razbeže ispred njegove sjajnosti i slave. Jedan od anđela koji je prisustvovao
prizoru Hristovog ponižavanja i čuvao mesto Njegovog počivanja, pridružio se
onome što je upravo doleteo sa neba da bi zajedno prišli grobu. Od njihovog
približavanja zemlja je zadrhtala i nastao je jak zemljotres...
Jedan od anđela uzeo je veliki kamen koji je zatvarao ulaz u grobnicu, i uklonivši
ga sa groba, seo na njega. Drugi je ušao u grob i skinuo ubrus sa Isusove glave.

5
Tada je anđeo koji se upravo spustio sa neba, glasom od kog je zemlja zadrhtala, povikao: „Sine Božji, ustani,
zove Te Tvoj Otac!“... Isus je ustao iz mrtvih kao slavni Pobednik.“
Zapazite sledeće u vezi neimenovanog anđela:
a. On je bio jedan od anđeoske vojske koja je svedočila prizoru Isusovog poniženja.
b. On je bio jedan od anđela koji su čuvali Isusov grob.
c. Kada se anđeo s nalogom od Oca (Gavrilo) spustio s neba, neimenovani anđeo ostavio je svoj
položaj i pridružio se anđelu s neba.
d. Kada je Gavrilo uklonio veliki kamen sa ulaza groba, neimenovani anđeo je skinuo ubrus s
Isusove glave.
Čežnja vekova, strane 862, 863, dodaju još zanimljivih detalja:
„Sve žene nisu došle iz istog pravca na grob. Marija Magdalena je prva stigla na mesto; videći da je
kamen sklonjen, požurila je da kaže učenicima. U međuvremenu prispele su i druge žene. Oko groba sijala je
svetlost, ali u njemu nije bilo Hristovog tela. Dok su se žene zadržavale oko ovog mesta, iznenada su
primetile da nisu same. Mladić obučen u sjajne haljine sedeo je pored groba. To je bio anđeo koji je uklonio
kamen. On je uzeo ljudsko obličje da ne bi uplašio Isusove prijatelje. Ipak, oko njega je još uvek sijala svetlost
nebeske slave i žene su se uplašile. Okrenule su se da pobegnu, ali reči anđela zaustavile su njihove korake.
„Ne bojte se vi,“ rekao je, „jer znam da Isusa raspetoga tražite. Nije ovde: Jer ustade kao što je kazao. Hodite da
vidite mesto gde je ležao Gospod. Pa idite brže te kažite učenicima Njegovim da je ustao iz mrtvih.“ Ponovo su
pogledale grob i ponovo čule tu divnu vest. Tu se nalazio jedan drugi anđeo u ljudskom obliku koji je
rekao: „Što tražite živoga među mrtvima? Nije ovde; nego ustade; opomenite se kako vam kaza kad beše još u
Galileji, govoreći da Sin Čovečij treba da se preda u ruke ljudi grešnika i da se razapne i treći dan da ustane.“
Činjenicama o Gavrilu možemo da dodamo i sledeću:
24. On je bio anđeo koji je rekao, „Ne bojte se vi, jer znam da Isusa raspetoga tražite. Nije ovde: Jer ustade
kao što je kazao. Hodite da vidite mesto gde je ležao Gospod. Pa idite brže te kažite učenicima Njegovim da
je ustao iz mrtvih.“
Što se tiče neimenovanog anđela, može da se doda sledeća činjenica:
On je rekao, „Što tražite živoga među mrtvima? Nije ovde; nego ustade; opomenite se kako vam kaza kad beše
još u Galileji, govoreći da Sin Čovečij treba da se preda u ruke ljudi grešnika i da se razapne i treći dan da ustane.“
Pošto je glavni cilj ovog proučavanja anđeo Gavrilo, ostavićemo neimenovanog anđela i ispitati još
jedan redosled dokaza - objavljivanje rođenja Jovana Krstitelja. Tri odlomka sadrže informacije koje su
važne za ovo proučavanje.
Anđeo Gavrilo bio je poslat sa nebeskih dvorova da pruži uputstva za vaspitanje dece nakon njihovog
rođenja, kako bi roditelji u potpunosti razumeli njihovu dužnost.
„Otprilike u vreme Hristovog prvog dolaska anđeo Gavrilo došao je Zariji sa sličnom porukom koju je
dao Manoju“ (Temperance, p. 173).
„Sam Hristos je rekao da na spisku ljudi koje nebo smatra plemenitim nijedan nije veći od Jovana
Krstitelja. Zadatak koji je njemu bio poveren zahtevao je ne samo fizičku snagu i izdržljivost, nego i najviše
sposobnosti duha i duše. Pravilan fizički odgoj deteta kao i priprema za njegovo životno delo smatrani
su toliko značajnim da je sa neba bio poslan najuzvišeniji
anđeo s porukom da pouči njegove roditelje“ (Zdravlje i
sreća, str. 334).
Još dve činjenice u vezi Gavrilove službe.
25. Dao je uputstva Zariji u vezi vaspitanja njegovog
deteta i ta poruka bila je slična onoj koju je dao
Manoju u vezi njegovog deteta.
26. On je najviši anđeo.
Na osnovu ove dve rečenice može se zaključiti da pošto
je Gavrilo bio anđeo koji je poslat da nauči Zariju o vaspitanju

6
Jovana, i da je bio poslat sa sličnim uputstvima drugim roditeljima, on je bio anđeo koji je dao uputstva
Manoju u vezi Samsona. Takav zaključak ne sledi neophodno iz činjenica i odlomak koji sledi pokazuje
da bi takav zaključak bio pogrešan:
„Manoje i njegova žena nisu znali da je Onaj koji im se obraćao bio Isus Hristos. Oni su Ga posmatrali
kao Gospodnjeg glasnika, ali nisu mogli da zaključe da li se radi o proroku ili anđelu“ (The SDA Bible Commentary,
Ellen G. White Comments, on Judges 13:2-23).
Na osnovu ovog odlomka deluje prilično jasno da, iako je Gavrilo dao uputstva Zariji i drugim
roditeljima o vaspitanju njihove dece, Hristos, a ne Gavrilo, dao je uputstva Manoju u vezi Samsona.
Ovaj primer služi kao pokazatelj o oprezu koji moramo da primenimo u izvlačenju zaključka iz nečeg
što deluje očigledno. Kada nam nisu na raspolaganju dokazi koji to podržavaju, bolje je da se uzdržimo
od donošenja zaključka.
Sada nastavljamo sa našim istraživanjem koje je zasnovano na dokazima koji su do sada predstavljeni.
U Čežnji vekova, str 676, gde govori o anđelu koji je došao s neba kada je Hristos vaskrsnuo, koga smo
identifikovali kao Gavrila, nalazimo potvrdne dokaze: To je lice najmoćnijeg anđela u Gospodnjoj vojsci.
Ovaj glasnik zauzima položaj s kojeg je sotona pao. On je na Vitlejemskim brežuljcima objavio Hristovo
rođenje.
Zapazite sada svetlost koju ovaj poslednji odlomak baca na odlomak iz Velike borbe, strane 302 i 303:
„ Jedan anđeo je posetio Zemlju da vidi ko se priprema da dobrodošlicom pozdravi Isusa. Međutim, nije
mogao da primeti nikakav dokaz da Ga neko očekuje. Nije se čuo nikakav glas hvale i radosti što je vreme
Mesijinog dolaska pred vratima.
Anđeo je neko vreme lebdeo nad svetim gradom i Hramom u kome se božanska prisutnost stolećima
pokazivala, ali i tu je vladala ista ravnodušnost...
„Nema dokaza da Hrista očekuju, ne obavljaju se nikakve pripreme za doček Kneza života! Iznenađeni
nebeski vesnik upravo se spremao da odnese na Nebo tu sramnu vest kada je otkrio grupu pastira, koji
su preko noći čuvali svoja stada i koji su, posmatrajući zvezdama osuto nebo, razmišljali o proročanstvu
da će Mesija doći na svet i čeznuli da dočekaju Otkupitelja sveta. Evo grupe koja je spremna da primi
nebesku poruku! Iznenada pojavio se anđeo Gospodnji, objavljujući dobru vest o velikoj radosti. Nebeska
slava obasjala je celu ravnicu, pojavilo se mnoštvo anđela, i kao da je radost bila suviše velika da bi je samo
jedan vesnik mogao objaviti s Neba, mnoštvo glasova zapevalo je pesmu koju će jednoga dana pevati svi
spaseni iz svih naroda: „Slava na visini Bogu, na zemlji mir, među ljudima dobra volja!“ (Luka 2,14).“
Ovaj odlomak dodaje sledeći deo informacije onome što već znamo o Gavrilu:
27. On je lebdeo nad izabranim gradom neko vreme pre nego što je Hristovo rođenje objavio pastirima.
Završavamo ovaj deo proučavanja zapažanjem da bolje razumevanje ličnosti anđela koji su intimno bili
uključeni u službu našeg Gospoda ovde na zemlji dodaje novi život i zanimanje za nadahnuto pripovedanje
o zemaljskom životu našeg Gospoda, baš kao što upoznavanje sa ličnostima u nekoj priči povećava našu
zahvalnost prema izveštaju. l
D. E. Mansel, Ministri
1. Dan. 10,13.21; 12,1; Juda 9; Otkrivenje 12,7; Isa. 14,12; Dan. 8,16; 9,21; Luka 1,19.26. Jevrejska i hrišćanska anđeologija
dodaje imena kao što su Urijel, Arijel, Rafael, Abdijel i Jeremijel, ali ona ne spadaju u ovo proučavanje jer se ne nalaze u spisima
koje Crkva adventista sedmog dana priznaje kao nadahnute.
2. Čežnja vekova, str. 68 kaže: „Kada je došao Danilu s vešću, rekao je: „Nema nikoga da junački radi sa mnom u tom osim
Mihaila kneza vašega“ (Danilo 10,21). Poređenje Ranih spisa str. 176 („Mojsije je morao da umre, ali je Mihailo sišao s neba i
povratio mu život pre nego što je njegovo telo „videlo truhljenja“) sa Čežnjom vekova, str. 364 („Mojsije je prešao u carstvo
smrti ali nije trebalo da ostane u grobu. Sam Hristos pozvao ga je natrag u život“) potvrđuju ovaj zaključak.

7
 Priča o dva propovednika
Za jednog mladića, stvari nisu mogle da budu bolje. Bio je uspešni novi propovednik koji je tek sticao
slavu. Hiljade su dolazile da ga slušaju. Ni jedna zgrada ne bi mogla da primi toliku masu. Njegovo ime
nalazilo se u naslovima. Njegove dirlive priče prepričavale su se širom zemlje. Njegov jedinstveni način
propovedanja donosio je nadu za uspostavljanje novog društva. Ankete bi ga postavile kao najpopularniju
osobu u naciji.
Za drugog mladog čoveka, stvari nisu mogle da budu gore. Nekada veliki i poštovani govornik, sada je
bio zaboravljen. Nekada nacionalna ličnost, uspešni propovednik proročki glas nacionalnog nivoa, sada
je gubio poštovanje i slavu. Pored ogromne mase ljudi koja je nekada hrlila da ga čuje, nekada su ga
posećivali predsednici, državnici pa čak i inteligencija. Sada se činilo da nikome nije stalo do njega; ustvari,
sada je trunuo u tamnici suočavajući se sa pogubljenjem. Njegov ogromna slava i popularnost iznenada
je prekinuta. Mase koje su ga nekada sledile sada su išle za novom senzacijom.
Priča o dva propovednika: Isus iz Nazareta i Jovan Krstitelj.
Ako posmatramo kontrast između njihovih službi, ima mnogo toga na se nauči o različitom pristupu
službi, bogosluženju i evangelizmu, kao i načinu na koji su se odnosili jedan prema drugome.

Isus i Jovan: Sličnosti i razlike

Bez obzira na očigledne razlike između ova dva propovednika, Isus i Jovan su imali i neke zapanjujuće
sličnosti. Rođenje obojice bilo je čudesno. Isusa je rodila devica kroz silu Svetog Duha, a Jovana ostareli
roditelji koji nisu imali dece i koji su zašli u starost. Za obojicu su anđeli objavili da su agenti Božje blagodati.
Obojica su dobila imena koja je izabrao sam Svevišnji. Obojica su od rođenja bila ispunjena Svetim Duhom.
Tu se završavaju sličnosti.
Jovan je bio usamljen većinom svog života. Privučen pustinji, živeo je kao monah. Bio je religiozni asketa
tokom većine svojih odraslih godina. Nosio je čudnu odeću od kamilje dlake, kožni pojas i sandale. Hranio
se skakavcima i divljim medom. Živeo je odvojeno od sveta, slično Esenima. Oni su živeli u malim zajednicama
koje su se same održavale, imali su strogu ishranu, nosili jednostavnu odeću i pokoravali zakonu do najsitnijih
detalja. Jovan Krstitelj kao da pokazuje odlike ove sekte u Judaizmu.
S druge strane, Isus je delovao „normalnije.“ Provodio je većinu svojih godina u radionici drvodelje,
radeći sa svojim zemaljskim ocem u porodičnom poslu. Oblačio se kao ostali narod, išao u lokalnu sinagogu i
funkcionisao je u osnovi kao normalan član društva.
Posmatrajući njihove službe, kontrast između ova dva čoveka
postaje još upadljivija. Jovan je bio propovednik koji je rečima udarao
snažno, sipajući pakleni oganj i užareno kamenje. Greh je nazivao pravim
imenom. Njegova glavna meta bili su religiozni ljudi, naročito establišment,
kojeg je pozivao na više nivoe svetosti. Nekim religioznim vođama je
rekao, „Porodi aspidini! Ko kaza vama da bežite od gneva koji ide? Rodite
dakle rod dostojan pokajanja“ (Matej 3,7.8).
S druge strane, Isus je u osnovi bio zainteresovan za pronalaženje izgubljenih
ovaca doma Izrailjeva (Matej 10,6). On je smatran nekonvencionalnim,
netradicionalnim. Činjenica da je zanemarivao mnoge tradicije starih
duboko je uvredila religiozne vlasti. Isus se družio i jeo sa grešnicima,
čak mu je jedan carinik bio među najbližim prijateljima. Hristova misionska
izjava, „ Jer ja nisam došao da zovem pravednike no grešnike na pokajanje“
(Matej 9,9-13) nije se uklapala u kalup.
Kontrast između Isusovog načina funkcionisanja i Jovana Krstitelja bio je
toliko očigledan da religiozna zajednica nije bila samo svesna svega,
već je bila uvređena od strane obojice. Oni su smatrali Jovana fanatikom
opsednutim demonom a Isusa izjelicu i pijanicu, drug carinicima i
grešnicima (Matej 11,18.19).

8
 Kako su dvojica propovednika posmatrali jedan drugoga
Čini se da ni Jovanu ni Isusu nisu prijale kontrasti koje su ljudi videli među njima. Nijednom ne čujemo
da Jovan kritikuje Isusovu službu. On nikada nije sebi dozvolio da gaji ljubomoru. Kada je čuo za Isusov
uspeh, za masu koja se okuplja da Ga sluša, za Njegov jedinstveni pristup službi i jevanđelju, Jovan je
brzo rekao, „Onaj treba da raste, a ja da se umanjujem“ (Jovan 3,30).
Sigurno je mogao da nađe razloga za kritikovanje. Isusovi metodi bili su toliko drugačiji od njegovih.
Mogao je da insinuira kako Isus razvodnjava jevanđelje ili da govori ljudima ono što su želeli da čuju...
onako kako ih uši svrbe. Ali Jovan je prepoznao da je Isusova jedinstvena služba od Boga. Kada je imao
pitanja, iznosio ih je direktno Isusu (pogledajte Matej 11,2-6). Nikada nije pribegavao taktikama koje se
odvijaju iza leđa.
Istovremeno, Isus nikada nije kritikovao Jovanovu službu. Mogao je da potcenjuje njegove starinske
metode, taktiku zastrašivanja, ekstremno konzervativan način života, uvredljivi pristup ognjenog pakla i
užarenog kamenja, uticanja na krivicu i njegovog uopšte neprijateljskog stava. Ali umesto toga On je Jovanu
uputio najveći kompliment koji je ikada ikome dao. „Šta ste izišli u pustinji da vidite? Trsku, koju ljulja vetar?
Ili šta ste izišli da vidite? Čoveka u meke haljine obučena? ...Zaista vam kažem: Ni jedan između rođenih od žena
nije izišao veći od Jovana Krstitelja; a najmanji u carstvu nebeskom veći je od njega“ (Matej 11,7-11).
Ni Jovan ni Isus nisu jedan drugog smatrali pretnjom ili iritacijom. Oni su uspeh ili neuspeh drugog posmatrali
kao deo božanskog plana. Verovali su da imaju različite misije koje su se međusobno dopunjavale radi konačnog
cilja. Bili su verni sopstvenom pozivu i zadovoljni da službu drugoga prepuste u Božje ruke. Zato između
Jovana i Isusa nikada nije nastala rasprava. Iako su videli razlike jedan kod drugoga i između njihovih
službi, oni su namerno hvalili službu jedan drugoga, bez obzira na to koliko je različita.
Posmatrajući s naše udaljene tačke gledišta, vidimo da je Isusova i Jovanova služba, koliko god da je
različita, takođe dopunjavala jedna drugu i vodila ka istom cilju. Ali kako su lako mogli jedan drugoga da
posmatraju kao pretnju, bilo duhovno bilo profesionalno. Njihova vera u Onoga koji ih je pozvao, njihova
spremnost da dozvole da Bog vodi i jednog i drugog, pokazuje značajnu duhovnu zrelost.

Učimo od Isusa i Jovana

Šta možemo da naučimo, naročito u sred sve veće polarizacije u našim crkvama i međuljudskim
odnosima, o pristupima i metodama službe, bogosluženja i evangelizma?
Neki pristupaju službi iz perspektive „prijatelj grešnika“; u stvari, čitave crkve su razbile tradicionalni
format kako bi otišle da traže izgubljene. Ja sam pastor crkve koja već sedam godina traži neobraćene,
koristeći savremenu muziku, dramu, multimedije i druge manje tradicionalne pristupe. Iskustvo je bilo
zapanjujuće.
Bog je blagoslovio našu službu na divne načine. Gledali smo kako ateisti nalaze Hrista, zajedno sa agnosticima,
onima koji su ranije otpali iz crkve i drugim „izgubljenim ovcama.“ Šta više, oni ostaju u crkvi i uključuju
se u njen rad. Rastu u svojoj veri i posežu ka svojim prijateljima. Slavimo Boga kada god vidimo da se Njegova
blagodat rađa u još jednoj dragocenoj duši.
Ponekada se osećamo slično svežoj, mladoj
hrišćanskoj crkvi u prvom veku, kako se ona morala
osećati kada je pristupala nekonvencionalnoj publici
(neznabošcima) na načine koji su sigurno uznemiravali
neku od konzervativnije braće.
Postoji prirodna sklonost kod nekih da misle da,
pošto ovakva služba dopire do ljudi koje želimo da
osvojimo, svi treba tako da rade. Ali Isusova i Jovanova
služba nas ne uči tako. Nije istina da svako i bilo ko
treba da koristi jedan metod ili jedan oblik evangelizma i
da sve druge treba kritikovati ili dovoditi u pitanje.
Oni koji imaju savremeno bogosluženje ne treba da

9
kritikuju crkve koje koriste tradicionalne metode koji su bili uspešni godinama, naročito u nekim sredinama.
Ali to ne znači ni da su tradicionalni metodi idealni za svaku crkvu ili okolnost. Istina je da su oba pristupa
vredna i da oni koji praktikuju jedno ne treba da kritikuju one koji praktikuju drugo.
„Potrebni su nam ljudi koji se mole Bogu za mudrost, koji pod Božjim vođstvom mogu da unesu nov
život u stare metode rada i da načine nove planove i metode kojima će pobuditi interesovanje vernika
crkve i doći do ljudi u svetu... Pronaći ćemo sredstva da dopremo do ljudskih srca. Neki od metoda koje
koristimo u ovom poslu razlikovaće se od onih u prošlosti; međutim, neka niko zbog toga ne zatvara put
svojim kritikovanjem“ (Evangelizam, str. 87).

Veliki nalog
Ne treba da gubimo vreme brinući se da li su naša braća ili sestre suviše konzervativni ili suviše progresivni,
ili da li je jedan stil bogosluženja bolji od drugog. Treba da trošimo vreme tako što ćemo ujediniti energiju
i potražiti izgubljene. Moramo prihvatiti da je isti Bog koji je dizajnirao svakoga od nas drugačije učinio
to iz određene svrhe. Neki su pozvani u stil života, strast i službu za „odbačene i autsajdere,“ drugi za
izgubljene ovde doma Izrailjevog, a drugi opet za neke druge. Svi su izgubljeni „dinari,“ „ovce“ i „sinovi“
i sve mora da se ostavi sa strane kako bi se oni pronašli (Luka 15).
Ne možemo da se bavimo durenjem na starijeg brata u Isusovoj paraboli koji je odbio da dođe na
gozbu koju je otac pripremio radujući se zbog povratka mlađeg brata zato što je stariji brat smatrao da
nije u redu i da nije dostojanstveno da otac to čini (Luka 15).
Tokom vremena, videćemo kako Bog ne greši. Njegova namera je previše velika da bi nas sve napravio
prema istom kalupi. Iako nam se možda čini da sada idemo u različitom pravdu, na kraju, kada se osvrnemo
videćemo kako je Bog osmislio ovu različitost radi maksimalnog uticaja. Svi smo različiti, ali Bog je Jedan
i naš krajnji cilj da osvojimo svet za Hrista ostaje isti.

Zaključak
Ustvari, u svetlosti biblijskoj presedana koji su postavili Jovan i Isus, evo nekih predloga kada se
suočimo sa uspehom ili neuspehom drugih, ili sa različitom perspektivom o praksi nekog drugog,
teološkom razumevanju, bogoslužbenoj praksi ili evanđeoskom metodu.
1. Izbegavajte destruktivnu kritiku.
2. Tražite odgovore na lične, a ne na javne načine.
3. Postavljajte pitanja i tražite objašnjenja kada razgovarate o temama (bilo javno bilo privatno). Napade
na karakter ili ličnost uvek treba izbegavati.
4. Radujte se zbog rasta carstva. Kada je rođen rod, hajde da se radujemo zajedno. Uspeh drugoga
treba da posmatramo kao sopstveni uspeh (Luka 15,2.5-7.9.10.20.22.23).
5. Slavite Boga zbog raznolikosti darova, strasti i poziva. Hajde da budemo zahvalni što je naš
Stvoritelj Bog raznolikosti unutar konteksta jedinstva vere.
Jovan Krstitelj i Isus bili su daleko razdvojeni u ličnoj pojavi, stilu, običajima službe i evanđeoskom demografskom
ciljanju. Ali su verovali da će Bog rešiti njihove različitosti i s pouzdanjem su podržavali jedan drugoga.
Hajde da i mi činimo tako. l
Greg Tejlor, Ministri

Planiranje radosnih praznika

Uključite dar Isusu u vaše praznične darove

„Brzo se primiče vreme praznika kada se daju darovi, i kad staro i mlado ozbiljno razmišlja o tome šta
mogu da poklone svojim prijateljima kao znak naklonosti. Prijatno je primiti dar, bez obzira kako mali bio,

10
od onih koje volimo. On nam kaže da nismo zaboravljeni i kao da nas tešnje povezuje...
Braćo i sestre, dok spremate poklone jedni za druge, podsećam vas na našeg nebeskog Prijatelja, da
ne biste zaboravili Njegove zahteve. Zar Mu neće biti ugodno ako pokažemo da Ga nismo zaboravili?
Isus, Knez života, dao je sve da bi nam osigurao spasenje... On je pretrpeo i smrt da bi nam mogao dati
večni život.
Mi primamo svaki blagoslov preko Hrista... Zar ne treba naš nebeski Dobrotvor da podeli s nama pok-
lone naše zahvalnosti i ljubavi? (Temelji srećnog doma, str. 387, 388).
Hajde da se radujemo zato što naš Spasitelj živi da bi posredovao za nas u Jehovinoj prisutnosti. Kao
narod, mi smo otpali od Boga; hajde da Mu se vratimo i On će se vratiti nama i isceliće sve naše pobune.
Hajde da, s dolaskom Božićnih i novogodišnjih praznika, ne samo damo dar Bogu u našim sredstvima, već
da bezrezervno damo sebe Njemu kao živu žrtvu...
Iako apelujem na dužnost donošenja darova od prvih rodova Bogu, ne bih u potpunosti osudila običaj
davanja Božićnih i novogodišnjih darova našim prijateljima. Dobro je da jedni drugima dajemo znakove
ljubavi i sećanja ako u ovome ne zaboravimo Boga, našeg najboljeg prijatelja. Treba da se potrudimo da
naši pokloni budu prava prednost za primaoca. Preporučila bih knjige koje pomažu u razumevanju Božje
reči ili koje će povećati ljubav prema Njegovim zakonima (The Review and Herald, December 26, 1882).

Pripremite nevinu zabavu za decu

Pošto se dvadeset i peti decembar proslavlja kao dan Hristovog rođenja, a deca su naučena da ga cene
kao dan velike radosti i veselja, ustanovićete da je teško preći preko ovog praznika a da mu ne ukažete
izvesnu pažnju. To vreme možemo dobro iskoristiti.
Sa mladima treba postupati vrlo pažljivo. Ne ostavimo ih za taj dan da sami potraže sebi zabavu
u taštini i traženju zadovoljstva, u razonodi koja se suproti njihovoj duhovnosti. Roditelji, usmerite misli
i darove svoje dece Bogu, Njegovom delu i spasavanju duša.
Umesto da uguše i naredbom savladaju želju za razonodom, roditelji treba da je neumornim naporom
usmere u najsigurnijem pravcu. Njihovu želju da daju darove mogu usmeriti čistim i svetim putem za
dobro naših bližnjih, uvećavajući sredstva za veliko, slavno delo, za koje je Hristos došao na naš svet.
Samoodricanje i požrtvovnost bili su odlika Njegovih postupaka. Neka ove osobine obeleže i nas koji
tvrdimo da volimo Isusa, jer je u Njemu naša nada za večni život (Temelji srećnog doma, str. 387).
Razmišljala sam da dok zabranjujemo našoj deci da učestvuju u svetskim zadovoljstvima koja imaju
sklonost da pokvare i zavedu, treba da im obezbedimo nevinu zabavu, da ih povedemo ugodnim putevima na
kojima nema opasnosti. Nijedno Božje dete ne treba da ima žalosno ili
tužno iskustvo. Božanske zapovesti, božanska obećanja, pokazuju da je
tako. Putevi mudrosti su prijatni i mirni putevi. Svetska zadovoljstva su
privlačna i zbog njihovog trenutnog zadovoljstva mnogi žrtvuju prijateljstvo
s Nebom, mir, ljubav i radost koje ono donosi (Review and Herald, January
29, 1884).

Neka praznici budu prilika za proslavljanje Boga

Brzo se približavamo sezoni praznika i mnogi svesni među nama sada
se pitaju kojim pravcem da idu kako bi bili ugodni u Božjim očima. U
svetu se praznici proslavljaju uz tričarije i preterano trošenje, prejedanje
i prikazivanje. Preovladavajući običaj u ovo vreme je da se daju i primaju
pokloni. To nije mali teret za um da bi znao kako da raspodeli ove darove
među prijateljima kako se niko ne bi osećao zanemareno. Činjenica je da
zbog ovog običaja darivanja često nastaje mnogo zavisti i ljubomore.
Hiljade dolara će se baciti u bespotrebnom trošenju u nadolazećim
praznicima. Ali naša je prednost da se odvojimo od običaja ovog degenerisanog

11
sveta; umesto da trošimo sredstva samo radi zadovoljavanja apetita, beskorisnih ukrasa ili odevnih predmeta,
možemo da učinimo da predstojeći praznici budu prilika u kojoj možemo da proslavimo Boga (Review
and Herald, December 11, 1879).

Dragoceni podsetnik na Hristovu žrtvu

Božićni dan, dragoceni podsetnik žrtve koja je načinjena radi čoveka, ne treba da bude posvećen prejedanju
i ugađanju sebi, uzdižući tako stvorenje iznad Stvoritelja. Hajde da mi koji učestvujemo u ovom velikom
spasenju pokažemo da cenimo dar, tako što ćemo Bogu dati naš dar zahvalnosti. Ako bismo se manje
bavili gozbama i veseljem u ovim prilikama, i umesto toga učinili da one budu sredstvo na korist
čovečanstvu, bolje bismo ispunili Božju nameru. Zadovoljstvo je razmenjivati darove s našim prijateljima;
ali zar ne postoje plemenitiji i slavniji predmeti za koje možemo da damo svoja sredstva i čineći dobro,
da obasjamo svetlošću puteve drugih? (Review and Herald, December 11, 1879).

Predlozi poklona za stare i mlade

Ima mnogo onih koji nemaju knjige i časopise sa sadašnjom istinom. Tu imamo veliko područje u koje
vredi uložiti svoj novac. Ima puno dece koju treba snabdeti literaturom... Novac koji se troši za slatkiše i
nekorisne igračke može se čuvati za kupovinu ovakvih knjiga (Temelji srećnog doma, str. 388).
Deca treba da čitaju samo ono što će im doneti zadovoljstvo i razonodu, a ne obeshrabren um i
zamoreno telo. Ako se naviknu na ljubavne romanse i priče iz novina, korisne knjige i časopisi postaće
im mrski (Temelji srećnog doma, str. 335).
„Neka ljudi vide da uzdižete Isusa a skrivate sebe“ (Evangelizam, str. 137). l
Elen Vajt, Ministri

~ Pastor i zdravlje ~
Kako da izađete na kraj s ljutnjom
Ako ste duže vreme služili u nekoj crkvi, događa se jedna od tri stvari. Ili ste ljuti, ili ste bili ljuti, ili
ćete biti ljuti.

Inventar ljutnje
Ljutnja u propovedničkoj službi ima mnogo lica. Odvojte vreme da razmislite o inventaru ljutnje.
Proverite koliko se od sledećih pitanja odnosi na vas:
* Da li prilično brzo stičete kritičke misli?
* Da li se u vama nagomilava napetost dok pokušavate da pristupite
nekom teškom zadatku?
* Koliko često idete suprotnim pravcem, pokušavajući da izbegnete
ljude koje ne volite?
* Kada ste nezadovoljni nekim, da li prekidate svaku komunikaciju ili
se povlačite?
* Kada se neko ogreši o vas, da li lako zaboravljate?
* Da li ste obeshrabreni i spremni da odustanete od propovedničke službe?
* Jeste li sarkastični?
* Kada vas neko napadne, da li pokušavate da se odbranite?
* Da li ste usvojili stav „Baš me briga“ prema potrebama drugih?
* Da li vas „inventar ljutnje“ čini ljutima?
Budite iskreni, kako ste prošli? Emocija ljutnje često se oseća kada je
drugi ne vide.
12
 Ljutnja i očuvanje
Ljutnja je rezultat pokušaja da se sačuva lična vrednost, osnovne potrebe i duboko ukorenjena
ubeđenja. Ona se pokreće kada osoba oseća odbacivanje ili obezvređivanje.
Čuvanje sopstvene vrednosti. Neko je rekao, „Postoje dve vrste fudbalskih trenera i protestantskih
propovednika: Oni koji su otpušteni i oni koji će to biti.“ Protestanske crkve u Americi otpuštaju pastore
alarmantnom brzinom (npr. Crkve Južnih baptista otpuštaju stotinu propovednika mesečno). Odbacivanje
je gruba stvarnost u službi.
Razmislite o Noju, Mojsiju, Josifu, Iliji, Jeremiji, Jezekilju, Pavlu, pa čak i Isusu - svi su oni doživeli
odbacivanje. Kao što kaže početna rečenica u klasičnom romanu „Priča o dva grada,“ propovednička
služba može da bude „najbolje doba i najgore doba.“
Očuvanje ličnih potreba. Ptice, ribe i životinje stalno traže ispunjavanje osnovnih potreba. Ljudi i žene
imaju složene sisteme potreba koje se moraju ispuniti ako želimo da doživimo emotivno blagostanje.
Kada se one ne ispunjavaju ili guše, mi doživljavamo povredu a zatim ljutnju.
Očuvanje duboko usađenih ubeđenja. Teško je upravljati osećanjima ljutnje kada smatramo da su naša
ubeđenja ugrožena. Suviše često dogmatizam se brzo useljava u one među nama koji su naučeni da
razmišljaju u terminima „crno i belo.“

Kako postupamo s ljutnjom

Prijatelji, bilo da se nalazite u prošlosti, sadašnjosti ili u vašoj budućnosti, ožiljci koje ljutnja ostavlja
na vašem duhu mogu da se vide u načinima na koji postupamo s njom. Na primer:
* Neki ljudi potiskuju ljutnju. To znači držanje je unutar sebe na nezdrave načine.
* Neki ljudi izražavanju ljutnju. To se pokazuje kroz vraćanje uvreda, sarkazam, bes, zastrašivanje i
svaljivanje krivice.
* Neki ljudi postaju pasivni prema ljutnji. U bici za superiornost, pasivni ljudi imaju potrebu za kontrolom
a nisu transparentni ili otvoreni.
* Neki ljudi su agresivni u svojoj ljutnji. Neuspeh da se osećanja iznesu na konstruktivan način može
da proizvede agresivnu ljutnju.
Svako mora da se pozabavi ljutnjom. Najteža odluka između pet navedenih mogućnosti je oslobađanje.
Nemojte da je zadržavate u sebi, nemojte dozvoljavati da ona izbija, nemojte da budete pasivni ili agresivni.

Kako da se oslobodite svoje ljutnje

Pastori, naučite da se oslobodite svoje ljutnje. „Ali,“ pitate, „kako da to uradim?“
Efescima 4,26.27. 30-32 uči nekoliko principa o proaktivnosti u rešavanju ljutnje:
* Princip 1: Priznajte greh u vašoj ljutnji (Efescima 4,26).
* Princip 2: Suočite se sa ljutnjom tako što ćete u njoj videti đavola (Efescima 4,27).
* Princip 3: Pozovite Svetog Duha da vas promeni tako što ćete
priznati ljutnju (Efescima 4,30).
* Princip 4: Izaberite da napustite svoju ljutnju... ovog istog
trenutka (Efescima 4,31).
* Princip 5: Ljutnju zamenite za opraštanje (Efescima 4,32).

Šest praktičnih misli

Konačno, razmislite o nekim praktičnim uvidima za vaš duhovni rast.
* Vaš temperament je kao vatra. Postaje veoma destruktivan
kada izgubite kontrolu.

13
 * Zatvorena usta nije potrebno zapušiti.
* Onaj koji baca prašinu gubi tle.
* Progutajte ljutite reči pre nego što ih izgovorite; to je bolje nego da posle morate da ih progutate.
* Ljutnja je kamen koji se baca u osinje gnezdo.
Izbor je vaš. Ako sledećih 10 do 50 godina provedete ljuti kao stršljen, na kraju, možda ćete imati
službu koja je nemoćna. Šta više, postaćete ogorčeni starac. Postoji bolji način. Tražite od Onoga koji vas
bezuslovno voli da popravi vaš život tako što će stvoriti čisto srce u vama. l
Džon Pauers, Ministri

~ Propovedi ~
Radost svetu
Isaija 9

Uvod
Kada sam bio dečak, naša porodica putovala je u Blu Ridž planine u Severnoj Karolini, do mesta u
kojem je odrastao moj otac. Otac, majka, brat i ja stigli smo za vreme leta. Džipom smo se vozili kroz planine.
Obilazili smo razne prirodne lepote, kao što su vodopadi i planinski vrhovi. Pecali smo pastrmke. Jednom
smo se u gumenim čamcima spuštali niz ledenu reku, do jednog drugog malog planinskog grada. Uveče
sam sa drugom decom lovio svice. Čudio sam se ovim sitnim svetlima i bio očaran njihovim treptanjem
u tami.
Isaija je propovedao u vreme tame, zla i očigledne bezbožnosti. Sa Božićem dolaze i božićna svetla,
dekoracije i radost. Božić nas takođe podseća na svetlost nade, slavu koja pobeđuje zlo i Hristovu svetlost koja
probija tamu i zamenjuje je svetlom radosti. Radost svetu! Isaija objavljuje Hristovu svetlost i nadu koja
greje srca.

I. Svetlost pobeđuje tamu

Isaija je očekivao Božju svetlost koja će doći narodu. On je propovedao u vreme tame zbog lažnih proroka,
greha i naglog pada morala. Isaija, sin Amosov, grdio je Božji narod, Izrailj. U vremenu tame, neverovanja
i beznadežnosti, Isaija je objavljivao nadu Božje svetlosti.
Kao što deca leti traže svice, ljudi danas traže Božju svetlost. Oni traže nadu u sred finansijskih nevolja,
u sred ličnog očajanja i porodične tragedije. Isaija iznosi tu nadu u dobroj vesti o Isusu Hristu. Konačno,
ljudi koji hodaju u tami ugledaće veliku svetlost. Pod kojim okolnostima ova svetlost pobeđuje tamu?

A. Nemir u svetu
Isaijina poruka je i univerzalna i u pravo vreme. Zar svetom ne vlada nemir?
Od ratova do korporativnih bitki u poslovima, do porodičnih razmirica u
domu, svet je ispunjen haosom i nemirom.

B. Nacionalni neredi
Isaijino vreme bilo je preplavljeno nacionalnim neredima. Nisu samo nacije
ratovale jedne protiv drugih, već je i u samoj naciji vladao unutrašnji nered.
To je kod vođa izazivalo besane noći, nesigurnost povodom onih koji su živeli
u naciji i težnju za mirom.

14
 C. Lični greh
U Isaijino vreme ljudi su živeli u tami greha. Greh se zadržavao u uglovima, na mračnim mestima i
vređao Božje misionarsko srce ljubavi.
Isaija je objavio dobru vest: Onima koji prebivaju u senkama smrti, svetlost će doći! Hristovo misionarsko
srce savladava tamu u svetu, među nacijama i u ljudskom srcu! Radost svetu!

II. Radost pobeđuje tamu

U devetom poglavlju, prvom stihu, Isaija spominje dve reči: zamračenost i pritešnjenost. Isaija želi da
kaže: Tama i teskoba ne moraju da ostanu. Bog dolazi u slavi i jednostavnosti u ličnosti Isusa Hrista da
ukloni tugu tame i nepravdu potlačenosti. Isaija govori o radosti koju apostol Pavle u Filibljanima opisuje
kao pravu radost. Ova radost čini dve stvari.

A. Osvetljuje potamneo duh

Hristovo rođenje greje srce i u njemu rađa novi duh. Ono nas povezuje sa Božjim misionarskim srcem
koje se stara za sve ljude i voli ih. Božje misionarsko srce daje nam teret prema onima koji se nalaze u
tami i koji su potlačeni. Bog uzima našu tamu, zamenjuje je radošću, zatim nas šalje u svet, narodima i
ljudima u grehu, da svetlimo Njegovom svetlošću.

B. Stvara duh proslavljanja

Isaija 9,3.4. govori o žetvenoj radosti, takođe poznatoj i kao proslavi kada je Božji narod bio oslobođen
od ropstva. Jednom sam bio pastor u jednoj zemljoradničkoj zajednici. Vreme žetve bilo je vreme teškog
rada. Nastalo bi olakšanje kada je žetva završena, a zatim proslavljanje. Žetva i proslavljanje o kojem Isaija
govori odražava svetlost koja obnavlja umoran duh, svetlost koja donosi olakšanje, i Hristovu svetlost
koja podstiče na proslavljanje.
Božje misionarsko srce nadahnjuje radost i sreću koja zbacuje tugu. Takva radost razveseljava stavove
i duh. Ona takođe odbacuje tamu i tuga se predaje pred veseljem Hristove radosti. Hristova svetlost pojačava
tu radost!

III. Pobeda umesto poraza

Isaijina svetlost i nada daju recept za promenu i pobedu. Isaija je težio da Božji narod izađe iz senki
očajanja i tame. On je čeznuo da se Božji narod celim srcem vrati Njemu. Želeo je iz dubine svoje duše
pobedu u njihovom svakodnevnom životu. Da li imate tu pobedu? Da li je delite sa drugima? Da li svetlite
božanskom svetlošću? Šta svetlost Božje pobede čini za nacije i ljude koji služe Hristu?

A. Tereti se podižu
Tokom godina pastorske službe posmatrao sam kako se
osobe promenjene Hristom menjaju kada se podiže teret njihovog
mračnog života. Posmatrao sam olakšanje na njihovom licu. Bio
sam oduševljen dok sam gledao kako Bog radi i njihov onemoćao
duh se menja u osmeh pobede. Suze radosti tekle su niz obraze
u reke nade jer je Hristos podigao teret.

B. Ropstvo je uklonjeno
Takođe sam posmatrao kako Hristos uklanja ropstvo grehu,
bolu, pa čak i prošlosti. Hristos pruža slobodu od ropstva tako
da narod može da ide napred u svom životu i leti kao orao (Isaija
40,28-31). Ljudi uče da žive i lete u pobedi koja dolazi kroz svetlost
Isusa Hrista.
15
 C. Rađa se večna nada
Viktor Frankl, pisac knjige Čovekova potreba za značenjem (Man's Search for Meaning), priča o svojim
danima u logorima smrti u Drugom svetskom ratu. On piše: „Ako je neko izgubio svoju veru u budućnost
- njegova budućnost je izgubljena“. On dalje govori o onima čija je nada povećala njihove izglede za
preživljavanje - nada da će ponovo videti mile i drage ili nada u ostvarenje snova. Isaija izgovara suštinu
Božjeg misionarskog srca: „Narod koji hodi u tami videće videlo veliko, i onima koji sede u zemlji gde je
smrtni sen zasvetliće videlo.“ Hristova svetlost osigurava budućnost vere. Njegova svetlost probija tamu,
odbacujući tugu i očajanje. Njegova svetlost daje nadu, danas i sutra. Njegova svetlost donosi radost. Radost
je Hristos! Radost svetu!

Zaključak
Tokom našeg letnjeg odmora u tim istim planinama u Severnoj Karolini, odvezli smo se džipom uz
planinu. Zaustavili smo se, spustili u jednu rupu i ispod nje otkrili pećinu. Išli smo za svojim vodičem koji
je imao baterijsku lampu. U jednom trenutku on je isključio lampu: tama, crnilo u moru ograničenog
prostora. Zatim je ponovo uključio bateriju. Sledio sam svetlost i izašao iz mračne pećine.
Božje misionarsko srce svetli Njegovom svetlošću da vas pozove da svoj pogled usmerite na Isusa, da
sledite Njegovo srce i izađete iz tame. Radost svetu! l

Nesrećni praznici
Otkrivenje 12,1-6
Knjiga Otkrivenje nekako ne deluje kao knjiga koju ćete otvoriti kada tražite propoved za Božić. Ustvari,
Otkrivenje je verovatno poslednje mesto na kome biste očekivali da pronađete priču, poruku i nadu Hristovog
rođenja. Ipak, Otkrivenje daje uvida u tri stvarnosti prilikom Hristovog rođenja: istorija, napetost i moć
Hristovog rođenja. Ova propoved ima za cilj da govori o sili Božjeg spasenja koje nam dolazi kroz Hristovo
rođenje: Hristos je rođen!

Uvod
Ako je ličnost Čarla Dikensa, Ebenezer Skrudž, bilo kakav pokazatelj, mnogi ljudi doživljavaju Božić kao
„nesrećan praznik.“ Kao što je jedna devojka rekla jednog žalosnog Božića: „Nemamo novaca za poklone.
Ja sam nezaposlena. Osećam se kao Jovova bliznakinja. Ove godine su praznici nesrećni. Dosadilo mi je
da slušam, „Srećni praznici!“
Isus je došao na zemlju upadajući u istoriju kao Božji Sin. Isus je stigao na poprište u svetu političke
napetosti, kada su se Rimljani i Jevreji sukobili oko politike, a Cezar Avgust bio neprijatelj Jerusalimu i
Judeji. Isusovo rođenje dalo je novu vrstu vladavine, drugačiju od one koji je primenjivao moćni Avgust.
Knjiga Otkrivenje daje tri stvari: viziju o budućnosti, pozive Crkvi da sledi Isusa i Božji plan za svakodnevni
život u sred nemira. Šta nam Otkrivenje 12,1-6 govori o Hristovom rođenju?

I. Osvrt na Hristovo rođenje: Božji plan

Otkrivenje 12,1.2 otkriva dramu Hristovog rođenja: priču
o devici, detetu koje treba da se rodi i o bolu rađanja. U
dve jednostavne rečenice pisac Otkrivenja, Jovan na grkom
ostrvu Patmos, otkriva istoriju Hristovog rođenja. Devica
Marija rađa dete. Dete dolazi na svet kroz bol rađanja. Dete
stiže u jednostavnosti, u staju u Vitlejemu u tišini ispod
zvezda. Otkrivenje 12,1.2 spominje 12 zvezda, nema sumnje
da je to podsećanje na dvanaest plemena Izrailja i primenjeni
Božji plan spasenje kroz Avrama (Otkrivenje 12,1) koji se

16
ispunjava u Isusu Mesiji.
U Isusovom rođenju, Bog je došao na svet u potpunosti božanstvo i u potpunosti čovek. Teolozi i
naučnici taj događaj zovu „utelovljenje.“ „I reč postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine; i
videsmo slavu Njegovu, slavu, kao Jedinorodnoga od Oca“ (Jovan 1,14). On je došao na zemlju, živeo,
umro na okrutnom krstu i ponovo ustao. On je došao da donese novi život i večno spasenje. Hristos sve
čini novim (2.Korinćanima 5,17).
Dopadaju mi se reči bostonskog propovednika Filipsa Bruksa iz 1800tih godina: „Zemlja je postala
stara pod svojim teretom brige, ali Božić uvek donosi mladost.“ Istorija otkriva dramu Isusovog rođenja
na ovaj svet. On stiže u jednostavnosti, slavi i sjaju, Božje dete s malenim prstima i rukama, ipak Božje
ruke drže svet u njima.
Razmislite za trenutak šta Hristovo rođenje znači: novina, svežina, radost praznika jer proslavljamo
Hristovo rođenje. Praznici su srećni kada se osvrnemo na Hristovo rođenje i ponovo otkrijemo svežinu i
novinu Hristove ljubavi, misije i plana za naš život. Hristos podiže teret i donosi mladalačko iskustvo.
Ali da li je Hristos došao bez napetosti, u vreme bez ikakvih briga ili problema na svetu?

II. Pogled u stvarnost: Naša borba

Otkrivenje 12,3-5 spominje Hristovo rođenje u svoj njegovoj napetosti. Slika govori o vatrenoj crvenoj
aždaji, koja se ljutito protivi Hristovom rođenju. Bez objašnjavanja detalja, crvena aždaja simbolički
prikazuje protivljenje Hristu. U određenom smislu, ona se odnosi na požudu tela, želju očiju i ponos života.
Određenije, ona služi kao podsetnik da je sotona živ i zdrav na planeti Zemlji!
Rana Crkva doživljavala je svakodnevno stvarnost Hristovog dolaska - rat protiv kulture i unutrašnji rat
protiv greha u ljudskom srcu. Drama Otkrivenja, u svojim snažnim slikama o crvenoj aždaji, ukazuje na
Petrovo upozorenje iz 1.Petrove 5,8: „Suparnik vaš, đavo, kao lav ričući hodi i traži koga da proždere.“ Ðavo
ima cilj da uništi. Napetost se kovitla u našem svetu. Rezultat je ljutnja, ogorčenost, pokidani međuljudski
odnosi i uništene nade. Naša borba je protiv greha, tela i đavola.
Tačno zato je Isus došao: da obnovi slomljene, da uteši ranjene, da podigne pale, da ukloni ljutnju i
zameni je radošću, da nesrećne praznike pretvori u srećne svete dane Njegovog rođenja! Hristos je došao
da donese mir, nadu i ljubav.
Onima koji razumeju Božji plan, Isusovo rođenje donosi čistu radost. Ditrih Bonhoefer, u Božićnim
propovedima, kaže ovako: „Dolazak Božji nije samo poruka radosti, već takođe i zastrašujuća vest za
svakoga ko ima savest.“ Bonhoeferove reči iznose radosnu vest na obrnut način: Oni koji odbacuju Hrista
treba da se boje, a oni koji veruju u Hrista ne treba da se boje!
Kako ćemo, prema tome, živeti danas?

III. Pogledajte u Gospoda: Božja sila

Otkrivenje 12,5 kaže: „I dete njeno bi uzeto k Bogu i prestolu njegovom.“ Pisac Poslanice Jevrejima 12,2 kaže
da treba da gledamo na Isusa kao na Načelnika i Svršetelja naše vere. Isus je sa Bogom i Njegovim
prestolom, i tamo treba da gledamo. Gledajmo u Hrista tokom ovih praznika. U napetosti - širom sveta,
lokalnoj i ličnoj - gledajte u Hrista. U nesrećnim praznicima, gledajte u Hrista i tražite da ih učini svetima.
Otkrivenje završava kao što i počinje - otkrivanjem Isusa Hrista kao Spasitelja i Gospoda. Otkrivenje
nas uči da zadržimo svoj pogled na Isusu, Alfi i Omegi, Onome koji će ubrzo doći. Otkrivenje povlači zavesu
i otkriva dramu: Hristos je došao da spasenjem obezbedi našu budućnost, donese nadu za danas i nadu
za sutra. To je sila Hristovog rođenja.
Takođe, razmišljajte o Božiću: svetlima, ukrašenom drveću, keramičkim prikazima prizora iz jasli, Mariji i
Josifu kako se muče da stignu u Vitlejem te zvezdane noći. Mislite o staji i bolu rođenja i zvuku bebe koja
plače u noći. Mislite na ljutitog Iroda, majku koja plače i oznojanog Josifa; zatim nežno gugutanje deteta.
Mislite na Isusovo rođenje i crvenu aždaju, Mihaila i Njegove anđele u ratu i Isusa kako pobeđuje zlo. To
ne mora da bude nesveto ili nesrećno. Gledajte u Isusa. Gledajte Ga sada.

17
 Zaključak
Zaključujem ovim rečima, istim koje ćete pronaći na kraju Otkrivenja (22,21): „Blagodat Gospoda našeg
Isusa Hrista sa svima vama. Amin.“
Srećni praznici! Isus je došao. Radujte se! l

Anđeli objavljuju dobru vest

Luka 1,26-38
Hristovo rođenje dolazi kroz anđeosko objavljivanje dobre vesti. Zamislite taj događaj i anđele koji se
pojavljuju pre pastirima na otvorenom polju. Anđeli uvek najavljuju čudesna, tajanstvena i slavna Božja
dela. Ova propoved objavljuje Božju dobru vest.

Uvod
Sedeo sam rano ujutro za vreme zimskih praznika i razmišljao o anđelima koji su se pojavili prilikom
Hristovog rođenja. Setio sam se anđeoskih pojavljivanja u Sodomu i Gomoru, na reci Javok gde se Jakov
borio s anđelom Božjim, i u Psalmima gde piše da su ljudi jeli hranu anđela. Anđeli su pomagali Isusu posle
kušanja u pustinji. Otkrivenje više od dvadeset puta spominje anđele. Zatim sam počeo da razmišljam o
javljanju anđela Mariji, Josifu i pastirima koji su čuvali svoja stada. Kako anđeli izgledaju? Danas su u
našem svetu anđeli predstavljeni na razne načine. Padaju nam na pamet slike iz Holivuda, divni ljudi i
žene, sa lepršavim krilima, tajanstvenim rečima, ili čak izgledaju kao obični ljudi. Biblija nam kaže da
kada se anđeli pojave, oni su sjajni i blistavi i donose određenu poruku. Jedna od dobrih vesti koje
su objavili prilikom Hristovog rođenja je sledeće: Bogu ništa nije nemoguće.
Šta anđeli najavljuju?

I. Anđeli najavljuju čudo Hristovog rođenja

Luka 1,26-38 govori o pojavljivanju anđela Gavrila Mariji kako bi najavio da će je zaseniti Sveti Duh i
da će roditi dete kome treba dati ime Isus, što znači „Jehova je spasenje.“ Marija je uznemirena i uplašena u
duši.
Anđeo je došao s rečima radosti, porukom kako je našla milost pred Bogom i dobrim vestima o Hristovom
rođenju. Marija je u početku postavljala pitanja a zatim prihvatila ovu dobru vest u svojoj duši. Marijina
reakcija bilo je proslavljanje, takođe poznato i kao Marijina pesma u Luci 1,46-55: „Veliča duša moja
Gospoda!“
C.S Luis govori o Hristovom rođenju: „Čitava stvar se sužava i sužava, sve dok konačno ne dolazi do
malene tačke, male kao vrh koplja - Jevrejska devojka koja se moli.“ Marija i Josif su u svojoj jednostavnoj
veri prihvatili dobru vest o Isusovom rođenju. Oni su pokazali veru u Božji plan. Doživeli su Božji mir. Čuli
su anđeoske reči potvrđivanja, reči koje se često ponavljaju kada se gov-
ori o Isusovom rođenju, „Ne bojte se!“ Čudo Božića, Isus Hristos, uskoro
će doći.
Razmišljajte o Hristovom rođenju, divnoj veri sličnoj dečjoj, anđeoskom
najavljivanju i rođenju deteta. Najteži deo u propovedanju ili pevanju o
Hristovom rođenju, ili o slušanju priče kada smo odrasli jeste to što sve to
više ne utiče na naša čula. Naša duša više nije dirnuta da se ponizi. Naše
usne se više ne pokreću da proslave Boga za Njegovu blagodat, ljubav i
dobru vest. Plašim se da ne razmišljamo o pravom čudu Božića. Anđeli su
objavili to čudo: Hristovo rođenje i spasenje čovečanstva. Radujte se! Ne
bojte se!

II. Anđeli objavljuju tajnu Hristovog rođenja

Luka 1,31-33 opisuje Hristovu tajnu. Drama Hristovog rođenja nastaje
kada Bog povlači zavesu sa svetske pozornice i usmerava reflektor na

18
Hrista koji se rodio u Vitlejemu. Šta će Hristos biti? On će se nazvati Isus, što je spominjanje spasenja.
On će biti veliki, što ukazuje na Njegovu moć. On će imati carstvo - ne kao što je Rimska imperija u svoj
svojoj veličini i zlatnim krunama, vojskama sa kočijama i konjima koja će jednog dana doživeti svoj kraj
- već carstvo vere, nade i ljubavi koja nema kraja.
Marija postavlja još jedno pitanje: „Kako će to biti?“ Anđeoski odgovor bio je jedna od dobrih i slavnih
vesti: „Duh Sveti doći će na tebe, i sila Najvišeg oseniće te; zato i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se Sin
Božji.“ Naš um više nije sposoban za strahopoštovanje. Ipak, da bismo cenili Hristovo rođenje, da bismo
se ponizili u Njegovoj slavi, jednostavnosti i poniznosti, moramo da poštujemo Hrista i stojimo u
strahopoštovanju bez obzira na tajnu. Anđeosko najavljivanje je tajanstveno. Devičansko rođenje je tajanstveno.
Bog koji šalje svog sopstvenog Sina na svet kroz jednu jevrejsku devojku je tajanstveno. Ipak, tajanstvenost
nas drži zaposlenima, zainteresovanima i još više privučenima Hristu.
Da li ikada razmišljate o Isusovom rođenju a gubite želju da uvijete vaše srce i um oko tajne Hristove?
Da li poštujete Hrista onako kako bi trebalo? Da li stojite u strahopoštovanju? Naš Bog je veličanstveni
Bogu u svom čudu spasenja i u tajni Njegove poruke nade!

III. Anđeli navode veličanstvo Hristovog rođenja

Jedna ne tako očigledna poruka nalazi se u Luci 1,36, poruka Jelisaveti i Mariji: Bogu ništa nije
nemoguće! Kada izgubimo naš osećaj čuđenja i tajanstvenosti povodom Hristovog rođenja, skloni smo da
izgubimo osećaj da Bog može sve da učini. Hristovo rođenje uči nas da je Bogu sve moguće. Hristos nas
poziva da stavimo svoju veru u Njega i posmatramo kako On u nama stvara duh nade. Ta nada je više od
pozitivnog razmišljanja. Ona je više od dobrog stava. Ona je više od dobrog osećanja kada je sunčan dan.
To je nada ukorenjena u Hristovom rođenju, smrti, sahrani, vaskrsenju i životu koji obezbeđuje našu
sadašnjost kroz spasenje krsta i garantuje našu budućnost zato što verujemo u Njega. Kada se udruže naša
sadašnja vera i buduća blagodat u Hristu, On nas nosi danas i sutra i imamo nadu bez obzira na ono što
nam se možda dogodi. Doživljavamo veličanstvo Hristovo dok nas On nosi iz dana u dan. Onda možemo
da reagujemo na životne bolove, pritiske, borbe, brige i strahove sa duhom anđela: Bogu ništa nije
nemoguće.

Zaključak
Mi ljudi, skloni smo da se ponosimo što smo previše zaposleni i trudimo se da uguramo što više aktivnosti
u naše vreme. U kovitlacu božićnih praznika, iscrpljujućem ritmu, bilo bi dobro da zastanemo, da čujemo
zvuk anđeoskih krila i saslušamo Božju poruku koja se objavljuje s novom svežinom: „Došao je Hristos
Spasitelj! Bogu ništa nije nemoguće.“
Moja molitva je da tokom praznika ove godine usporimo i zastanemo, ponovo doživimo čudo, tajnu i
veličanstvo Hristovog rođenja. Ako to učinimo, reagovaćemo kao Marija: „Veliča duša moja Gospoda!“ l

Dani posle Božića i Nove godine

Kološanima 1,13-18
Dani posle praznika obuhvataju uklanjanje nepotrebnih ukrasa. Oni takođe mogu da znače i nekoliko
dana slobodnih od posla, ili razmišljanja kako da platimo sve što smo potrošili za vreme praznika. Oni
takođe obuhvataju u novogodišnje odluke, planiranje budućnosti, otplaćivanje dugova, započinjanje
novog posla i tako dalje. Da li se Bog nalazi u vašim planovima za budućnost? Ova propoved usmerena
je na Novu godinu i novi početak.

Uvod
Posle praznika, mnogi pate od postpraznične depresije. Praznici, nažalost, umeju nekako da nas iscrpe:
sva ta hrana, kupovina, programi u crkvi, porodične posete i sva napetost koju mnogi osećaju.

19
 Ali Nova godina nekako ima način da nam pruži novu energiju: nove mogućnosti, novi snovi, novi
planovi i nove odluke da držimo dijetu, vežbamo, izađemo iz dugova, isprobamo nove stvari ili postanemo
bolji u nečemu. Da li ste ikada zastali da pomislite koliko to zvuči naopačke?
Centralno hrišćansko verovanje je da nas je Hristova smrt pomirila sa Bogom i dala novi početak. Božić
treba u duši da zapali ljubav prema Bogu. Nova godina poziva nas da mislimo o novim koracima, novim
nadama i planovima, uključujući i novi početak u Hristu.
Pavle u svojoj Poslanici Kološanima govori o „Sinu ljubavi svoje“, misleći da nas Hristos u svojoj ljubavi
i sili osposobljava Svetim Duhom i Njegovom svežinom. Pavle piše o crkvi i kako sve počinje s Bogom. Ključ
u paljenju automobila, linija za start u trci, prazno platno za slikara - sve to služi kao početna tačka. Hristos
služi kao početna tačka za hrišćane i Gospodnju crkvu, kao i za vaše planove za Novu godinu.

I. Stvaranje: Sve počinje sa Bogom

Pavle započinje sa osnovnom teološkom tvrdnjom: Hristos je slika nevidljivog Boga, prvorođeni sveg
stvaranja (Kološanima 1,17). Pavle priznaje da je Bog stvoritelj svega, Tvorac neba i zemlje. Posmatrajte
izlazak sunca u svim nijansama narandžaste koja se odražava u ranoj rosi jutra. Bog je to stvorio. Posmatrajte
pticu u letu kako se oslanja na nežni povetarac. Bog je to stvorio. Posmatrajte jelena kako skače preko
prepreka u ljupkosti i snazi. Bog je to stvorio. Posmatrajte sa palube broda delfine koji skaču i okreću se
u vazduhu, graciozno i precizno, iskačući iz vode i vraćajući se u nju. Bog ih je stvorio. Posmatrajte mrava
kako skuplja hranu za zimu. Bog ga je stvorio. Posmatrajte sneg kako bez truda pada s neba u zimsko veče.
Bog je to stvorio. Dodirnite ruku bebe, meku i nežnu. Slušajte plač bebe, žalost tinejdžera ili bol odrasle
osobe zbog senke smrti. Bog je stvorio svaku osobu i dao joj vrednost u očima „Sina ljubavi svoje.“
Kološanima 1,13-17 sadrži ključne misli o Božjem stvaralačkom delu u našem životu. Bog nas je izbavio
iz tame. On nas je upoznao sa Sinom koji nas voli. On je obezbedio način u Hristu tako da možemo da
se pridružimo Božjem carstvu. Njegovo carstvo mnogo je više od zemaljskih vladavina i moćnih sila. To
je carstvo života, promene, radosti, opraštanja i Božjeg trajnog stvaralačkog dela. Bog nas je stvorio da
Mu služimo, živimo za Njega i delimo Ga s drugima. Nova godina nas poziva: Stvaranje počinje sa Bogom.
Bog želi da nam da novi početak!

II. Vaš život: Sve počinje sa Bogom

Pavle govori dve stvari: 1. Svaka živa stvar počinje sa Bogom; 2. Sve stvari žive zajedno ili drže se zajedno u
Bogu. Šta Pavle želi da kaže, jeste da ako sledite Isusa svim svojim srcem, vaš život će u svom centru
imati Isusa. Zavisnost od Hrista podrazumeva da On drži vaš život i daje mu svrhu. Da li vaš život, dok se
suočavate sa novom godinom, ima svrhu u Bogu? Sa čime počinje vaš život? Koja su četiri elementa života koji
ima svrhu u Bogu?

A. Mir
Pavle spominje mir na početku Kološanima (1,2) i u Rimljanima 5,1 on nam kaže da imamo mir i pristup
ka Bogu kroz Isusa Hrista. Ovaj mir je više od političara koji sede
i razgovaraju o sklapanju primirja. On je više od protestovanja protiv
rata. On je više od simbola koji se nosi na majicama. To je
lični, revolucionarni mir koji menja život i prevazilazi svako
razumevanje. Isus je naš mir. Pravi mir počinje s Bogom.

B. Izbavljenje
Pavle spominje izbavljenje u Kološanima 1,13. Nedavno sam
gledao vesti i posmatrao priču o izbavljenju. Pobesnela, brza reka
prevrnula je mali splav na kojem se nalazilo dvoje ljudi. Zbačeni su
sa splava u reku, ali čudesno ih je izbavila spasilačka ekipa koja

20
im je bacila uže za spasavanje. Hristos nas je posredstvom krsta izbavio od greha i tame. Izbavljenje
počinje sa Bogom.

C. Opraštanje
Pavle je jasno proslavio Božje stvaralačko delo kao delo oproštenja greha. Gde bismo bili bez oproštenja
greha kroz Hristovu prolivenu krv? Gde bismo bili bez Hristovog oproštenja koje pokreće lično opraštanje
u našim međuljudskim odnosima? Oproštenje leči. Oproštenje počinje sa Bogom.

D. Pomirenje
Pavle u Kološanima 1,20.21 spominje reč „pomirenje“ („primiri). Hristos pomiruje ljude s Bogom i
jedne sa drugima. On od neprijatelja stvara prijatelje. On uzima ono što je bilo polomljeno i ponovo sastavlja.
On uzima ono što je odsečeno i vraća ga tako što ga povezuje sa sobom. Pomirenje počinje s Bogom.

III. Crkva: Sve počinje sa Bogom

Pavlovo srce je trostruko: za Boga, narod i crkvu. Hristos je glava telu, glava crkvi i On želi prvenstvo.
U ovoj novog godini razmišljajte o vašoj crkvi: planovima i programima, službama i žestokom rasporedu,
saborima i jubilejima, bogosluženjima i malim grupama. Ako razmišljate o crkvi, sigurno ćete se setiti
nekoga ko vas nervira; muzika je suviše glasna za vreme zajedničkog pevanja; đakoni, osoblje, smetaju
vam, a buka dopire iz susedne zgrade.
Zastanite da razmislite o sledećem:
* To je Gospodnja crkva.
* Bog poziva ljude da Mu služe kroz Njegovu crkvu.
* Hristos treba da ima prvenstvo, „da u svemu bude prvi“, kao što kaže Pavle u Kološanima 1,18.
Hristos ima prvenstvo u svemu. Da li je On prvi u vašoj crkvi? U njenim bogosluženjima, službama,
stavovima, bogosluženjima?
Godina koja je prošla bila je godina finansijskih problema, katastrofa, otpuštanja s posla i krize u
porodičnom životu. Ko zna šta sledeća donosi? Jedno je važno za crkvu: da veruje u Hrista i služi Mu kao
jedinom pravom Bogu.

Zaključak
Da li se iscrpljeni i umorni od praznika? Da li ste zabrinuti za Novu godinu koja je pred vama? Da li ste
na oprezu zbog ljudi za koje niste sigurni da možete da im verujete? Da li ste premoreni od posla i imate
stav očajanja? Pred vama se nalazi nova godina. Dozvolite da vam Hristos da novi početak.
Stvaranje počinje s Bogom. Neka je slava i hvala Bogu za to! Vaš život počinje s Bogom. Tražite od
Boga da ga vodi! Vaša crkva počinje s Bogom. Služite Mu i verujte da će je blagosloviti. Sve počinje sa
Bogom. Vaša nova godina počinje s Bogom. Srećna Nova godina! l

Noć čuda
Luka 1 i 2

Uvod: Teško je pretpostaviti da je jedno čudo veće od drugog, ali čini mi se da ni jedno drugo čudo
nije imalo toliko dubok uticaj na naš svet nego ono koje se dogodilo prilikom rođenja Isusa Hrista pre
2000 godina.
Svestan sam i drugih velikih i značajnih čuda. Ipak, da se ovo nije dogodilo, mnoga od tih kasnijih
čuda takođe se nikada ne bi dogodila.
Ništa nije uticalo na naš svet toliko duboko kao taj događaj koji se dogodio u noći čuda, kada se Hristos rodio.

21
 Suviše često mislimo da je se radi o jednom događaju, ali u stvarnosti postoji određen broj čuda koja
su se dogodila te noći. Želim da u ovom proučavanju istražimo tu noć čuda.

I. Prvo čudo bavi se činjenicom da su samo dva od četiri Jevanđelja zabeležila

događaj Hristovog rođenja
A. Postoji nešto čudesno u tome što četiri Jevanđelja govore o Isusovom životu a samo dva govore
o Njegovom rođenju.
1. Matej beleži događaje rođenja od rodoslova Josifa, Marijinog muža. Matej 1,18.
2. Luka beleži događaje rođenja od rodoslova Marije. Luka 1,26.
3. Marko u potpunosti zanemaruje događaje rođenja.
4. Jovan ni ne spominje noć čuda.

B. Pitanje, tajna, čudesni aspekt ovog scenaria otkriva se u razumevanju sledećeg:

1. Matej je pisao Jevrejima o njihovom Caru, iznoseći Njegovo carsko nasleđe.
2. Marko je predstavio Hrista kao Slugu, znajući da nikoga neće zanimati pedigre sluge.
3. Luka je predstavio Hrista kao Savršenog Čoveka, i zato je On morao da ima pravilan rodoslov;
tako smo dobili detaljan opis Hristovog rođenja.
4. Jovan je predstavljao Hrista kao Bogočoveka, Božjeg Sina i Boga Sina.
a. Kao Bog, On nema ni početak ni rodoslov.
b. Kao Bog, On nema ni kraj ni porodični pedigre.

II. Drugo čudo vidi se u ispunjavanju proročanstava iz Starog zaveta

A. Sigurno morate da razmislite o ovom aspektu čuda jer ono obuhvata period od otprilike 4000
godina, od Avrama do te noći čuda.
1. Jedan od dokaza istinitosti Božje Reči je njen kontinuitet u istini.
a. Reč je pisana odvojeno, od strane mnogih ljudskih pisaca.
b. Pisana je a da oni nisu znali za istinu koja je prethodno zabeležena.
c. Pisana je bez dosluha, ali ipak sve se dogodilo tačno kako je napisano.
i. Ni jedan deo Pisma nikada se nije pokazao pogrešnim u nekom kasnijem delu
Pisma.
ii. To je još značajnije i čudesnije kada razmislite
kako se ono u šta se veruje danas, sutra
pokazuje pogrešnim.
d. Biblijsko proročanstvo nikada ne mora da se savija
kako bi se primenilo, uklopilo ili ispunilo.
e. Ispunjavanje proročanstava uvek će biti određeno,
definitivno i nikada neće morati da se „prilagođava“
kako bi delovalo.
2. Biblijska proročanstva, za razliku od današnjih prognoza,
događaju se tačno kao što su napisana i podudaraju se
sa ostalom istinom.
a. Danas se prognostičari hvale kada ispravno pogode
maleni procenat događaja.
b. Štampa naveliko reklamira i pravi senzacije od
tačnih pogodaka.

22
 c. Čudo koje vidimo u ovom delu Pisma je što ono u potpunosti ispunjava starozavetna
proročanstva koja su zapisana stotinama godina pre ove noći čuda.

B. Hajde da kratko zapazimo neka od tih istaknutih proročanstava.

1. Bog će podići proroka sličnog Mojsiju.
5. Mojsijeva 18,18: „Proroka ću im podignuti između braće njihove, kao što si ti, i metnuću reči svoje
u usta njegova, i kazivaće im sve što mu zapovedim.“
2. Rodiće ga devica kao naročiti znak ili čudo od Boga.
Isaija 7,14: „Zato će vam sam Gospod dati znak; eto devojka će zatrudneti i rodiće Sina, i nadenuće
Mu ime Emanuilo.“
3. Onaj koji je rođen od device imaće vlast da vlada nad čitavim svetom.
Isaija 9,6: „ Jer nam se rodi Dete, Sin nam se dade, kome je vlast na ramenu, i ime će Mu biti: Divni,
Savetnik, Bog silni, Otac večni, Knez mirni.“
4. Onaj koji treba da se rodi imaće naročito mesto u srcu sveg naroda.
1.Mojsijeva 49,10: „Palica vladalačka neće se odvojiti od Jude niti od nogu njegovih onaj koji postavlja
zakon, dokle ne dođe Onaj kome pripada, i Njemu će se pokoravati narodi.“
5. Ovaj Sin rodiće se u Vitlejemu.
Mihej 5,2: „A ti, Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmanji među hiljadama Judinim, iz tebe će mi izaći koji
će biti Gospodar u Izrailju, kome su izlasci od početka, od večnih vremena.“
6. Ovaj Sin takođe će izaći iz Egipta (Misira).
Osija 11,1: „Kad Izrailj beše dete, ljubih ga, i iz Misira dozvah sina svog.“
Matej 2,14.15: „I on ustavši uze dete i mater Njegovu noću i otide u Misir. I bi tamo do smrti Irodove:
da se izvrši šta je Gospod rekao preko proroka koji govori: Iz Misira dozvah Sina svog.“

III. Treće čudo odnosi se na natprirodne ili čudesne događaje

A. Trudna majka koja je preko 90 kilometara jahala magarca ili hodala nije pobacila.
1. Čini mi se da je sotona, kroz Cezarov popis, pokušavao da izazove pobačaj još pre nego što
se Hristos rodio.
2. Osim te mogućnosti, sotona je makar želeo da se to dete rodi bilo gde drugo osim u Vitlejemu;
ili da se rodi u vreme koje nije u skladu sa Božjim navršavanjem vremena.
Galatima 4,4: „A kad se navrši vreme, posla Bog Sina svog Jedinorodnog, koji je rođen od žene i pokoren zakonu.“

B. Nije bilo ni jedne sobe na raspolaganju, samo štala za stoku.

1. Kao Jagnje Božje, bilo je prikladno da se Gospod rodi u jaslama za ovce.
2. Tako se pokazuje čudesni deo ovog događaja.
i. Često ovo ne mogu da razumeju oni koji ne znaju da je Hristos Jagnje Božje zaklano
od početka sveta (Otkrivenje 13,8b).
ii. Da se Hristos rodio bilo gde drugo, to ne
bi bilo u skladu sa proročkom istinom.

C. Čudo je i to što nije bio mrtvorođen ili

umro ubrzo nakon rođenja.
1. S obzirom na smrtnost novorođenčadi u
to vreme, zaista je bilo čudo što je ovo dete
preživelo.
2. Nije postojalo skoro ništa što bi

23
 omogućilo bezbedno rođenje Deteta.
a. Koliko znamo, nisu bili prisutni baka i deda da pomognu ovoj mladoj majci i njenom
novorođenčetu.
b. U to vreme medicinska nega ni saveti nisu bili poznati.
c. Marijina jedina pomoć bio je Bog, njen brižni suprug i njena sopstvena unutrašnja intuicija.

D. Anđeli su vest objavili najponiznijima među ljudima, glaseći Hristovo rođenje. Luka 2,11.
1. Pastiri nisu bili omiljeni u društvu, kao da su imali nešto u sebi što se drugima nije dopadalo.
2. Pastiri su retko, ako uopšte, prenosili važne poruke drugima.
3. Bog je sigurno činio nešto natprirodno i neobično tokom te noći čuda.
4. Zapazite šta je trebalo da oni ispričaju.
a. On se rodio danas, bukvalno, upravo sada.
b. On se rodio u Vitlejemu.
c. On je njihov Spasitelj.
d. Za Njega je rečeno da je Hristos Gospod, što znači da je On odavno obećani Mesija.

Zaključak
I. Samo dva od četiri Jevanđelja beleže događaj Hristovog rođenja.
II. Ono ispunjava starozavetna proročanstva.
III. Njegovo rođenje bilo je ispunjeno mnogim natprirodnim događajima i čudima. l

Tri reči od Boga za Novu godinu

Rimljanima 15,7-13

Uvod
Često čujemo kako ljudi nemarno govore o donošenju novogodišnjih odluka. Oni misle da su ova
obećanja bezvredna. Taj cinizam bi mogao da ukaže na činjenicu da nemaju nade da će Nova godina biti
bolja od prethodne. Sigurno je lako popustiti pred očajanjem kada smo u pitanju mi sami i drugi, svet i
crkva, sadašnjost i budućnost. Ustvari, sotona bi želeo da baš to učinimo.
Ali reči našeg tekst pozivaju nas da zadržimo stav o sebi i našoj
okolini koji je suprotan pesimizmu i cinizmu. Kako je to moguće? Tekst
nam slika sliku našeg Boga, koji ima velike nade za nas i obećava da će
nas ispuniti nadom i optimizmom dok se suočavamo da sadašnjošću i
budućnošću.
Rimljanima 15,7-13: „Zato primajte jedan drugog kao što i Hristos primi
vas na slavu Božiju. Ali kažem da je Isus Hristos bio sluga obrezanja istine
radi Božije, da utvrdi obećanje očevima, A neznabošci po milosti da proslave
Boga, kao što stoji napisano: Zato ću Te hvaliti među neznabošcima, Gospode,
i pevaću ime Tvoje. I opet govori: Veselite se neznabošci s narodom Njegovim.
I opet: Hvalite Gospoda svi neznabošci, i slavite Ga svi narodi. I opet Isaija
govori: Biće koren Jesejev, i koji ustane da vlada nad neznabošcima u Onog
će se uzdati neznabošci. A Bog nade da ispuni vas svake radosti i mira u veri,
da imate izobilje u nadi silom Duha Svetog.“

24
 I. Bog nade objavljuje da možemo da imamo izobilje nade (Rimljanima 15,13)
Biblija neprestano govori o Bogu i Njegovoj velikoj nadi za nas. Naš Otac nije očajan zbog naše
budućnosti; On želi da se s nadom suočimo s budućnošću. On ispunjava Njegove težnje tako što nam
daje sve što nam je potrebno.
a. Nada nas ispunjava uzbuđenjem i optimizmom.
i. Pavle govori istinu kada kaže da smo kao Hrišćani u stanju da se „hvalimo nadanjem slave
Božje“ (Rimljanima 5,2).
ii. On takođe govori o radovanju u nadi (Rimljanima 12,12).
iii. Nada je jedna od najvećih osobina koja istrajava, zajedno sa verom i ljubavlju, do samog
kraja (1.Korinćanima 13,13).
b. Nada proizvodi strpljenje i istrajnost
i. Bez nade, bilo bi malo mogućnosti za razvijanje strpljenja i istrajnosti koja je potreba za
hrišćanski život.
c. Nada nam pomaže da se suočimo s budućnošću:
i. Zašto treba da imamo nadu?
1. Nada je proizvod Gospodnjih obećanja u nama.
2. Nada je proizvod Gospodnjeg prisustva u nama.
3. Nada je proizvod Gospodnje sile u nama, koja deluje u nama (Filibljanima 2,13).

II. Bog nade želi da nas ispuni radošću

Značajno je što naš tekst izražava nadu da Bog može da nas ispuni svakom radošću. Radost je često
neuhvatljivi koncept koji se pogrešno razume. Najpre, on se pogrešno razume kao sreća. Sreća je povezana
s onim što se događa vama i onima koje volite. Radost je nešto mnogo dublje. Drugo, često se brkaju radost
i zadovoljstvo. Zadovoljstvo je pauza koju doživljavamo između dva bola.
Hrišćanska radost ne zavisi od ljudskih okolnosti. Radost je zahvalnost Bogu zbog toga ko je On i šta
nam je dao kroz smrt svog Sina.
a. Bog želi da nas ispuni radošću opraštanja.
b. Bog želi da nas ispuni radošću večnog života.
c. Bog želi da nas ispuni radošću pripadnosti Njegovog porodici.
d. Bog želi da nas ispuni radošću saznanja da će uskoro doći i odvesti nas na nebo.
e. Bog želi da nas ispuni radošću koja nastaje kao rezultat službe drugima i pomaganje drugima da
uđu u život vere.

III. Bog nade ispunjava nas Njegovim divnim mirom (Rimljanima 15,13)
Ljudi su uvek čeznuli da imaju život bez problema. Srce čezne za spokojstvom. Ljudska bića, kao
grešnici, doživljavaju unutrašnju napetost, koja čini da je spokojstvo nemoguće. Nas ometaju želje i ambicije
koje su kontradiktorne. Kidamo se na više strana kao da se nalazimo u građanskom ratu. Um i srce ljudi
je bojno polje na kojem često postajemo kao podeljene
ličnosti.
a. Bog želi da donese red u haos ljudskog života.
i. Bog želi da donese spokojstvo tamo gde je
zbrka.
ii. Živimo u opasnom svetu.
iii. Treba da se tešimo znanjem da će nam Bog
pomoći i težiće da iz svega što život donese

25
 izvuče ono što je dobro (Rimljanima 8,28).
b. Bog Otac želi da nam da dar mira koji dolazi kroz veru u Isusa Hrista (Rimljanima 5,1).
i. Sveti Duh Božji, koji prebiva u nama od trenutka našeg obraćenja, neprestano teži da nas
dovede u sklad sa Božjom voljom, omogućavajući unutrašnji mir.
ii. Naš tekst potvrđuje da je kroz silu Svetog Duha moguć život nade, radosti i mira.
iii. Ova sila Svetog Duha i ovi Božji blagoslovi dolaze nam kroz verovanje i poverenje u dobrotu
i milost našeg Gospoda (Jevrejima 11,6).

Zaključak
Hajde da se radujemo zato što Bog želi da nam da nadu i ispuni nas radošću i mirom. Naš Bog će to
učiniti - u nama, za nas i kroz nas - silom Svetog Duha ako Mu odgovorimo u iskrenoj veri.
U Rimljanima Poslanici, Pavle govori o našem Bogu kao o Bogu strpljenja i ohrabrenja; On je takođe
Bog nade i mira. Dok se suočavamo sa Novom godinom, hajde da verujemo u Njega i posvetimo se onome
ko nam daje darove nade, radosti i mira. l

Možete se spotaći, ali nećete pasti

Psalam 37,23.24
„Gospod utvrđuje korake svakog čoveka i mio Mu je put njegov. Kad posrne da padne, neće pasti, jer ga Gospod
drži za ruku.“
Ovi tekstovi veoma su korisni za ohrabrivanje ljudi koji doživljavaju nevolje. Jedna reč mi naročito
upada u oči, a nalazi se na početku 24. stiha. „Kada posrne da padne“. Ne piše „Ako posrne da padne.“
Postoji velika razlika između „kada“ i „ako.“ Poslednje navodi mogućnost, a ono prvo izvesnost. David je
razumeo da će svi grešnici eventualno pasti. Mi se spotaknemo, izgubimo put, borimo se, a ponekada i
padnemo na našem putovanju. Niko nije izuzet od toga. Svi ćemo pasti, pre ili kasnije. Ali razlika je u
onome što se događa nakn što padnemo.
Ovaj tekst možemo da zaključimo u dve jednostavne rečenice:

I. Bog upravlja svakim našim korakom - dobrim i lošim, srećnim i tužnim,

pozitivnim i negativnim
Glagol „utvrđuje“ veoma je snažan na originalnom jevrejskom. To znači utvrditi nekoga tako da on ima
snažan temelj. Priče 16,9. kažu nam, „Srce čovečije izmišlja sebi put, ali Gospod upravlja korake njegove.“ Ista
ideja kao i u našem tekstu. Većina nas zna da Bog „upravlja“ naše korake. Ali ovaj glagol još je snažniji.
Tu spada naš izlazak i ulazak, naš odlazak na počinak i ustajanje, padanje u san i buđenje, kupovanje i prodavanje,
pričanje i slušanje kao i naše hodanje i vožnja. Pošto je On Bog, kod Njega nema slučajnosti. Ništa se Božjem
detetu ne događa slučajno, zbog sudbine ili sreće.
Nekakve okolnosti, bilo da su dobre ili zle, ne mogu
da nas zadese osim onoga što je Božja namera za
nas.
Svi se mi pitamo šta donosi Nova godina. Šta će
se dogoditi 2013. godine? Da li će ona za nas lično
biti dobra ili loša? Vredno sam istražio to pitanje i
imam odgovor: Sledeća godina biće veoma slična
ovoj. Na isti način, posao će se odvijati kao i obično.
Imaćete dobrih dana i loših dana. Imaćete i pobeda
i poraza. Malo ćete biti bolesni a uglavnom ćete biti
zdravi. Neke vaše molitve biće uslišene a neke neće.
Neki vaši snovi će se ostvariti; drugi će se razbiti o

26
stene surove realnosti. Neki vaši planovi će se ispuniti, drugi će ostati neostvareni. Otkrićete da će neki
vaši prijatelji biti prisutni onda kada su vam potrebni. Drugi će vas izneveriti onda kada su vam najviše
potrebni. U većini slučajeva, život će biti isti sledeće godine jer se svi suočavamo sa istim trajnim problemima
u našem hodu s Gospodom. Ali znajte ovo: Vaše korake u sledećoj godini „utvrđuje“ Gospod. On je
zadužen za detalje u vašem životu.

II. Bog obećava da kada padnemo, nećemo u potpunosi biti uništeni

„Kad posrne da padne, neće pasti“. Zamiliste puteljak koji krivuda kroz gustu šumu. Dok putnik korača,
on ne vidi kamen zakopan tik ispod površine i zato se sapliće i pada. Ili se sapliće preko korena kojeg ne
vidi, ili neke rupe na putu. Kada je put uzak i krivudav, teško je ponekada se ne saplesti. Život je takav.
Svi se sapletemo na mnogo načina. Reč koja se prevodi kao „neće pasti“ ima značenje „neće biti uništen
u potpunosti.“ Zamislite da stojite na ivici dubokog kanjona, gledajući u dubinu od preko 50 metara,
kada vas neko gurne i počnete da padate. Kada konačno udarite u dno, nećete samo ustati, stresti prašinu
i krenuti dalje. Bićete „uništeni u potpunosti.“ Bog je obećao da se to vama i meni neće dogoditi. Iako
ćemo se možda suočiti sa teškim okolnostima koje menjaju život u narednoj godini, Bog neće dozvoliti
da budemo u potpunosti uništeni. Neće se dogoditi ništa što će prekinuti našu zajednicu s Njim.
Razlog je jasan. On nas utvrđuje svojom moćnom rukom. Razmislite o ocu koji ide putem zajedno sa
svojim malim sinom. Postoje dva načina na koji otac i sin mogu da se drže za ruke. Dečak može da podigne
svoju malenu ruku kako bi uhvatio očevu. To je dobro sve dok se dete ne spotakne i primorano je da
pusti očevu ruku. Ali ako otac svoju snažnu ruku savije oko dečije, dečak je bezbedan bez obzira na sve,
jer ga drži očeva ruka koja ga neće pustiti. On može da se spotakne, ali očeva ruka ga „utvrđuje.“
Zapazite da „pad“ može da bude pad u nesreću, nevolju ili katastrofu, ili to može da bude pad u ozbiljan
moralni greh. Pad može da bude izazvan gubitkom posla, zdravstvenim problemom, raspadaom braka, krajem
prijateljstva, bankrotom ili bilo kojom vrstom lične krize koja izaziva gubitak vaše reputacije. Ili to može
da bude moralni greh, serija nerazumnih odluka koja vas je povela pogrešnim pravcem tako da ste ugrozili
vaš hod s Bogom i povredili ljude oko vas. Ponekada okolnosti izazivaju da „padnemo“ u ogorčenost,
zloupotrebu droga, ljutnju, bes, govor mržnje, nerazumne odluke, požudu, preljubu ili druga grešna dela.
Biblija stalno pokazuje koliko lako to može da se dogodi čak i najboljim ljudima. Biblija nam iznosi čitavu
istinu o ljudskoj prirodi. Vidimo ljude i žene koji su jednog dana verni a sledećeg padaju. Vidimo Petra
kako se hvalisa a zatim ga razara sopstveni greh. Vidimo bogosluženje pomešano s brigom, hrabrost
posle koje dolazi kukavičluk, veru koju prati sumnja, velikodušnost za kojom ide pohlepa, ljubaznost
koju pobeđuje arogancija. Učimo da snažni ljudi ponekada rade veoma nerazumne stvari. Sveti se često
ponašaju kao grešnici.
Tako je Noje sagradio kovčeg da spase svoju porodicu, a kada se potop završio, napio se i otkrio pred
svojim sinovima. Verom je Avram napustio Ur Haldejski, sledeći Božji poziv sve do Obećane zemlje. Kada
je stigao tamo, lagao je o svojoj ženi Sari - ne jednom, već dva puta! Pre nego što je Mojsije izveo Izrailjski
narod iz Egipta, ubio je jednog egipćanina i
pokušao da prikrije dokaze. Nakon što je David
napisao, „Gospod je pastir moj,“ počinio je preljubu sa
Virsavejom i naredio je Uriji Hetejinu da počini
ubistvo kako bi sakrio svoj greh. Zatim, tu je Petar. S
jedne strane, imao je hrabrosti da izjavi, „Ti si Hristos,
Sin Boga živoga.“ Ali kako on ništa ne zna. U gornjoj
sobi hvalisa se da on nikada neće otići, čak iako svi
drugi odu. Ali hrabri učenik uskoro se pretvorio u
kukavicu. Kada se suočio sa sluškinjom pored vatre,
izgubio je hrabrost, počeo da se kune kao ribar i tri
puta se odrekao Gospoda.
Sve to zapisano je u Bibliji i da nas pouči i da nas
ohrabri. Ovi primeri nas uče da čak i najbolji ljudi

27
pod pritiskom mogu da urade veoma nerazumne stvari. Niko nije izvan dohvata iskušenja. Veoma pobožni
ljudi mogu da donesu neke veoma pogrešne odluke - i da veoma pate zbog toga. Takođe, da izazovu
druge da pate s njima. Dobro je što nam Biblija to pokazuje, ili bismo bili u iskušenju da poreknemo ovu
stvarnost. Volimo da mislimo, „ Ja sam jači od iskušenja.“ Nemojte nikada to da kažete. Ne znate šta će
se dogoditi. Današnja „pobeda“ može ustvari da postavi pozornicu za sutrašnji „poraz.“ Sotona ide svetom
kao moćni lav, tražeći previše samopouzdane hrišćane koje može da proždere (1.Petrova 5,8).
Evo još dva stiha o kojima treba da razmišljamo. „ Jer ako i sedam puta padne pravednik, opet ustane,
a bezbožnici propadaju u zlu“ (Priče 24,16). Možemo da padamo mnogo puta, nevolje mogu da dođu
mnogo puta, možemo mnogo puta da se borimo. Ali Božja namera je da ponovo ustanemo - uvek iz
početka. Psalam 145,14 kaže da: „Gospod prihvata sve koji padaju, i ispravlja sve pognute.“ Kada padnete,
setite se sledećeg: Bog nikada nije namenio da zauvek ostanete dole. On je namenio da ustanete i nastavite
da hodate s Njim.
Evo četiri praktične primene ove istine.

A. Svaki detalj života nalazi se pod Božjom kontrolom

Intelektualno, znamo da je to istina. Ako je Bog Bog, onda On mora da zna sve što nam se događa, i
u nekom smislu koji ne možemo u potpunosti da razumemo, to „sve“ obuhvata i najbolje i najgore što
dolazi našim putem. Neko može da se zapita da li onda Gospod „upravlja“ i našim gresima. Bog nikada
nije pokretač greha. Nikada. On ne greši i nikoga ne kuša da greši. Greh je uvek naša odgovornost. Ali to
nije potpun odgovor na pitanje. Ako naš greh nekako može da postoji nezavisno od Boga tako da nekako
postoji izvan Božjeg večnog plana, onda Bog ne može istinski da bude suveren nad svim delovima svemira.
Možemo ovako da postavimo to pitanje: Da li je Bog suveren nad sotonom? Odgovor je: jeste. Kada
dođete sve do krajnje linije, odgovor zvuči nekako ovako: Bog vlada nad svim delovima svemira sve vreme,
i On to čini tako da sve mora da se uklopi u Njegov večni plan. To obuhvata čak i stvarnost samog greha.
Iz razloga koje možemo samo delimično da razumemo, Bog je odredio da dozvoli da greh stupi u svemir
(uglavnom da bi se pokazala Njegova slava kroz blagodat koja će biti pokazana u otkupljivanju grešnika
kroz smrt Njegovog Sina, Gospoda Isusa Hrista). Kada grešimo, mi ostajemo u potpunosti odgovorni za
pogrešne odluke koje smo doneli - kao i za negativne posledice s kojima moramo da se suočimo. Ali da
Bog nije dozvolio da se to dogodi, to se ne bi dogodilo. Tako u najširem smislu Božjeg suvereniteta, čak
i naš greh ne može da se dogodi bez božanskog dekreta. Da li tu postoji neka tajna? Apsolutno, i ta tajna
je tako velika da ćemo čitavu večnost provesti učeći o njoj i čudeći se bogatstvu Božje blagodati i mudrosti
Njegovog plana. Zato se radujemo što služimo Bogu čiji su putevi daleko iznad našeg ograničenog uma
i razumevanja.
Ovde treba da načinimo važnu ličnu primenu. Pošto je svaki detalj života pod Božjom kontrolom,
možemo da ostanemo pouzdani i mirni čak i kada nam se čini da
život leti van kontrole. Da li vam je poznato ime Džordž Miler iz
Bristola? Danas to ime nije toliko poznato, ali pre sto godina svi
su znali za njega. Preko 60 godina Džordž Miler je nadgledao
grupu sirotišta u Bristolu i Engleskoj, koja je obezbeđivala hranu,
odeću i ličnu nego za preko 10,000 dečaka i devojčica. Evo jedne
zapanjujuće činjenice: On nikada nije sakupljao dar, slao pisma
za skupljanje sredstava ili tražio novac. Zavisio je od Boga za sve
što mu je bilo potrebno kako bi održavao sirotišta. U njegovim
dnevnicima zabeleženo je mnogo slučajeva kada nisu imali hranu
ni novca da je kupe. Okupio bi svoje saradnike i plakali su pred
Bogom tražeći pomoć. Mnogo puta je pomoć stigla još dok su se
molili - bakalin bi došao sa hlebom, sirom, mesom i jajima kako
bi deca ujutro imala doručak. Gospodin Miler je u svom životu
dokazao da možete Boga da držite za reč. Kada je umro, neko je
uzeo njegovu istrošenu Bibliju i počeo da je lista. Pošto je

28
gospodin Miler bio odani čitalac Biblije, njene stranice bile su pune zapisa iz njegovih svakodnevnih
proučavanja. Pored reči Psalma 37,23, dodao je dve male reči stihu: „Gospod utvrđuje korake I ZASTAJANJE
svakog čoveka.“ Kako je to istinito. Za hrišćanina, životni put nikada nije neprekidna prava linija ka nebu.
Svi prolazimo kroz mnoge opasnosti, nevolje i zamke na našem putu u Nebeski Grad. Kako je dobro znati
da Bog upravlja i koracima i zastajanjem u našem životu.

B. Bogu je mio naš trud da hodamo u svetosti

Poslednji deo 23. stiha kaže, „I mio Mu je put njegov.“ „Mu“ se odnosi na Boga a „njegov“ se odnosi na
pojedinačnog vernika. Spurdžon to kaže veoma lepo, „Baš kao što su roditelji zadovoljni nesigurnim
prvim koracima njihovih beba, sve što brine svete interesuje njihovog Nebeskog Oca. Bog voli da posmatra
sveti trud duše koja se bori da stigne na nebo.“ Razmislite o ocu i njegovoj maloj kćeri koja tek uči da
hoda. Mesesima je puzala; nedavno je naučila kako da se podigne i stoji na drhtavim nogama dok drži oca
za ruku. Jednog dana pušta očevu ruku, malo se ljulja na nesigurnim nogama, pokušava da napravi korak
napred i pada. Da li je otac istuče zato što je pala? Naravno da ne. On se malo smeši njenim suzama i zatim
joj pomaže da ustane. Dobri roditelji znaju da je padanje neophodan deo učenja hodanja. Ako nikada ne
padnete, nikada nećete naučiti da hodate. Roditelji znaju da svojoj deci ne čine nikakvu uslugu ako ih toliko
štite da ona nikada ne padnu. Bolje je da dete padne i stotinu puta nego da nikada ne nauči da hoda.
Padanje nije zabavno detetu, ali mudar roditelj zna da padanje uvek dolazi pre hodanja. Ni jedan otac ne
uživa dok posmatra kako njegova mala devojčica pada i plače svaki put. Ali raduje se što vidi da ona raste
i teži da nauči nešto novo.
Ovo može direktno da se primeni na naše duhovne „padove“. Naše borbe su neophodne iako nisu prijatne
ili lake za podnošenje. Često mi sami sebi izazivamo nevolju pogrešnim odlukama koje smo doneli.
Ponekada veoma povređujemo sebe i one oko nas tako što stalno iz početka ponavljamo iste greške.
Brakovi se raskidaju, prijateljstva završavaju, crkve dele, naša deca pate, i Hristovo delo je ugroženo onim
što kažemo i uradimo. Greh je veoma ozbiljan, i nikada ne možemo da grešimo a da ne povredimo sebe,
a često i one oko nas.
Ponekada, kada sagrešimo, možda pogrešno zaključimo da nas Bog više ne voli. I u našem očajanju želimo
negde da se sakrijemo i više nikada ne izađemo. Kako bi Bog mogao da nas primi posle onoga što smo uradili?
Odgovor je, Bog ljubi svoju decu večnom ljubavlju. Ništa što kažemo ili uradimo može da nas odvoji
od ljubavi Božje u Hristu Isusu (Rimljanima 8,38.39). Mi smo povezani s Ocem vezama večne ljubavi koja
je jača od čelika. On nas suviše voli da bi nas pustio da neprestano grešimo. Kada mu se ponovo obratimo,
uzdrhtalih usana, s dubokom krivicom, strahujući od najgoreg, misleći da je svaka nada izgubljena, otkrivamo
dobru vest da nas On raširenih ruku čeka da se vratimo kući, Njemu.
Kada je izgubljeni sin konačno došao sebi u dalekoj zemlji, nakon što je protraćio svoje nasledstvo
živeći nemoralno i nemarno, tako da je na kraju morao da jede sa svinjama; kada je vežbao šta će reći,
osećajući da više nije dostojan da se nazove očevim sinom, u sred sramote i očajanja, dok je hodao
usamljenim dugačkim putem; posle svega, kada je još bio „podaleko“, otac je potrčao da ga sretne,
zagrlio ga i zasuo poljupcima.
Kada su vaša deca neposlušna i kaznite ih, da li
ih mrzite ili volite? Kažnjavate ih zato što ih volite
i zato što je vaše srce slomljeno zbog njihove
neposlušnosti. Isto važi i milion puta više kod
našeg nebeskog Oca. Patnja koju doživljavamo
zbog naše neposlušnosti dokazuje da nas Bog još
uvek voli. On čeka željno da vidi najmanji okret u
Njegovom pravcu. Bez obzira na to šta smo
uradili, ako s e vratimo Go spodu, On će nam
velikodušno oprostiti.

29
 C. Bog upravlja našim nevoljama kako nas ne bi uništile
To sledi nakon svega onoga što sam rekao. Dvadeset i četvrti stih nas uverava da možemo da se
spotaknemo ili padnemo privremeno, ali nećemo biti uništeni u potpunosti. Bog neće dozvoliti da ništa
trajno uništi našu zajednicu s Njim. Ni sama smrt ne može da prekine našu zajednicu s Bogom. „Ali On
zna put moj; kad me okuša, izaći ću kao zlato“ (O Jovu 23,10). Kada se nalazite „u peći“, teško je poverovati
da bilo šta dobro može da nastane iz te vatrene nevolje, ali Bog kaže, „Sačekaj malo i videćeš čisto zlato.“
Tokom najgorih trenutaka, ovo primamo verom i držimo se Boga, verujući da će uskoro doći bolji dani.
Tako je bilo i kada je Jov sve izgubio, Josif bačen u tamnicu pod lažnom optužbom a Jona završio u utrobi
velike ribe. Jov je izgubio sve a dobio je više od onoga što je izgubio. Josif je postao drugi po vlasti čovek
u Egiptu. Ponekada naše nevolje vode do napredovanja, a nekada se osećamo kao da smo izbljuvani na
obalu. Bog deluje na oba načina - verovatno ćemo doživeti i jedno i drugo ako dovoljno dugo poživimo.
Ali Bog je u sva tri slučaja imao na umu veće stvari. On nije završio s Jovom, Josifom ili Jonom. Nije završio ni s
nama zato što smo se spotakli i pali.
Razmislite o onome što je Isus rekao Petru u gornjoj sobi one noći pre Njegovog raspeća: „Simone! Simone!
Evo vas ište sotona da bi vas činio kao pšenicu. A ja se molih za tebe da tvoja vera ne prestane; i ti kad god obrativši se
utvrdi braću svoju“ (Luka 22,31.32). Ova rečenica zaslužuje posebnu pažnju jer je Isus to rekao Petru pre
njegovog trostrukog odricanja. Ustvari, Isus je to rekao neposredno pre nego što je Petar izneo svoje
hvalisavo obećanje o beskrajnoj vernosti. „Gospode! S Tobom gotov sam i u tamnicu i na smrt ići“ (33. stih).
Poenta je u tome što je Isus video da će sve to doći, sve je znao još pre nego što se dogodilo:
* Hvalisanje
* Služavka pored vatre
* Zaklinjanje i preklinjanje
* Ponovljeno odricanje
* Sramota
* Gorke suze
* Krivica
* Obnavljanje
Isus je poznavao Petra bolje nego što je on poznavao samog sebe. On je znao „korake“ koje će Petar
napraviti u pogrešnom pravcu. U određenom smislu, imao je više pravog poverenja u Petra nego što je
Petar imao u sebe. Isus je rekao, „ Ja se molih za tebe.“ Nije zaustavio Petra da se ne hvali ili da se ne
odrekne. Dozvolio je da se stvari odvijaju prirodnim putem, ali molio se za Petra znajući da je Petar u srcu
dobar čovek koji Ga voli, znajući da njegovo odricanje nije „pravi“ Petar. „Pravi“ Petar je čovek koji je objavio,
„Ti si Hristos, Sin Boga živoga.“ Isus je dozvolio Petru da padne, znajući da će se kroz Njegove molitve,
Petar vratiti, i kada to učini biće bolji, snažniji čovek, ponizan zbog svog pada, spreman da služi Gospodu
iz poniznosti koja se rađa iz bolnog neuspeha.

D. Nećemo propasti u potpunosti jer nas Bog neće pustiti

Iako se spotaknemo i padnemo mnogo puta, Božja ljubav je čvrsta jer
su Njegove namere večne. Naše spasenje ne zavisi od našeg uspeha već od
Božjeg nepromenljivog karaktera.
Martin Luter je rekao da su potrebne tri stvari da bi čovek postao Božji
- proučavanje, molitva i iskušenje. Ne smetaju nam prve dve jer znamo da
treba da čitamo Bibliju i da se molimo. Ali većina nas ne bi dodala
iskušenje tom spisku. Luter je mislio da pobožni karakter može da se
razvije samo u ključnim trenucima života gde se borimo u mnogim
bitkama sa svetom, telom i đavolom. Iskušenje da odustanemo, da očajavamo,
da popustimo pred gorčinom, da pobegnemo iz borbe, da se prepustimo
požudi, da popustimo pred pohlepom, da ugodimo sebi, hodamo ponosno

30
- to nas sve ili uništava ili nas čini jačima. Samo molitva i čitanje Biblije ne mogu nas načiniti Božjima -
potrebne su nam životne borbe kako bismo postali jaki.
Ne treba da se pretvaramo da se naše nevolje nikada nisu dogodile ili da hrišćani nikada ne pate. Mi
patimo kao i svi drugi na ovoj planeti prokletoj grehom. Ali nije ni dobro kada padnemo u greh. Upitajte
bilo kog hrišćana koji je pao u ozbiljan moralni greh koliko je to bilo „dobro.“ Greh prija samo kratko
vreme. Sve sotonine jabuke su crvljive. Ali postoji važna istina u našem odlomku koju treba da razumemo.
Bog deluje u našim nevoljama i u našim padovima na način o kojem nikada nismo ni sanjali, nismo znali
i nikada nismo videli u tom trenutku. Sve stvari stvarno idu na dobro za nas i Bogu na slavu - čak iako retko
to unapred vidimo.

Tri jednostavne rečenice

Hajde da zaključimo primenu ove poruke u tri jednostavne rečenice:
1) Vaše nevolje su neophodne - borite se i dalje!
2) Otac vas nije zaboravio - držite se!
3) Vaša budućnost je osigurana - hodajte dalje!
Bog vas neće staviti u situaciju koju ne možete da podnesete tokom sledeće godine. Ali možda će vas
staviti u situaciju koja vam se čini nepodnošljivom tako se obratite Njemu. Upamtite da Bog ne daje svoju
snagu unapred, već samo onda kada je ona potrebna. Svakog dana ove godine imaćete sve što vam je
potrebno. Zato uđite u novu godinu s pouzdanjem, nadom i radošću.
Na kraju se uvek vraćamo Gospodu Isusu i krstu.
Ako ste umorni od vašeg greha, priđite krstu.
Ako želite novi početak u životu, priđite krstu.
Ako osećate da ste doživeli neuspeh, priđite krstu.
Ako se plašite budućnosti, priđite krstu.
Ako vam je potrebna nada i ohrabrenje, priđite krstu.
Ako želite da sretnete Isusa, priđite krstu.
Postoji samo jedan jedini korak između vas i Isusa. To je korak vere. Posegnite ka Isusu kao Gospodu
i Spasitelju. On će prići vama i vaš život nikada neće biti isti.
Ranije sam rekao da će sledeća godina biti ista kao i prošla. Dozvolite da malo popravim ovu rečenicu:
Sledeća godina biće ista kao i prošla - samo potpuno drugačija. Neke stvari će biti iste, mnogo toga biće
drugačije, a nešto će nam biti i potpuno novo. Ali budite ohrabreni. Budućnost leži u dobrim rukama
Boga koji nas voli više nego što možemo da zamislimo. Možda ćete se spotaći sledeće godine, ali nećete
biti potpuno uništeni. To je Božje obećanje vama. l

~ Propoved za decu ~
Rođen da bude car
Predmet: Kruna (od kartona)
Biblijski tekst: Jovan 18,37.
Šta želite da budete kada odrastete? Učitelj, policajac, advokat, lekar, medicinska sestra? Ima toliko
mnogo poslova da je teško izabrati. Kako odlučujemo? Neko možda bira posao u kome misli da će zaraditi
mnogo novca. Neko možda bira da bude učiteljica zato što voli decu. Drugi možda biraju da budu lekari
ili medicinske sestre jer žele bolesnima da pomognu da ozdrave. Neki možda odlučuju da naslede svoje
roditelje u profesiji. Često neka osoba započne neki posao i onda shvati da on i nije najbolji za nju i onda
bira drugi posao. Kada smo deca, možda kažemo, „Želim da budem to ili to kada odrastem.“ Ali to ne bude
uvek tako.

31
 Šta mislite, da li je Isus ikada razmišljao o tome šta će biti kada poraste? Mogao je da postane drvodelja.
Njegov zemaljski otac, Josif, bio je drvodelja i kada je Isus bio mladić, radio je sa njim u drvodeljskoj radionici.
Možda je Isus mogao da izabere da bude lekar. Sigurno je imao dar da leči ljude. Mogao je da izabere da
bude vinar. Kada je pretvorio vodu u vino na svadbi u Kani, gosti su pomislili kako je to najbolje vino koje
su ikada okusili. Sigurno je Isus mogao da se bavi ribarenjem. Jednom je nekim ribarima rekao gde da bace
mreže i uhvatili su toliko ribe da mreže nisu mogle da ih podignu.
To bi sve bili dobri izbori za Isusa, ali On nije bio rođen za to. Postoji nešto što može da vam pruži
nagoveštaj. (Podignite krunu.) Ko nosi krunu? U pravu ste! Car. Sada, ne može svako da se probudi jednog
dana i kaže, „Znam šta želim da budem... Želim da budem car.“ Ne, čovek mora da se rodi u carskoj porodici
da bi bio car.
Tokom poslednjih dana života na zemlji, Isus je bio uhapšen i izveden na sud. Pilat Mu je postavio pitanje,
„Da li si Ti Jevrejski car?“
„Da li si ti to sam smislio, ili su ti drugi govorili o meni?“ pitao je Isus.
„Tvoj narod Te je predao meni. Šta si uradio?“ odgovorio je Pilat.
„Moje carstvo nije od ovoga sveta. Da je tako, Moje sluge bi se borile
da Me odbrane. Moje carstvo je na drugom mestu.“
„Znači, Ti si car,“ ponovio je Pilat.
Isus je odgovorio, „U pravu si kada kažeš da sam car. Ustvari, Ja sam
zato rođen i zato sam došao na ovaj svet.“
On je rođen da bude Car, ali ne ona vrsta cara koji nosi krunu i vlada u
zemaljskom carstvu. Njegovo carstvo je na Nebu gde On vlada sada i zauvek.
Nebeski Oče, proslavljamo Isusa, našeg Cara. Odlučujemo da Ga sledimo
svakog dana. Radujemo se danu kada ćemo živeti s Njim na nebu gde On
vlada kao Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima. Molimo se u
Njegovo ime. Amin. l

~ Ilustracije, priče i ideje za praznike ~

Kuća koja svetli
„ Jer ogladnjeh i daste mi da jedem; ožednjeh, i napojiste me; gost bijah, i primiste me; go bijah, i odenuste me...“
Matej 25,35.36
Bilo je Božićno veče. Mali Johan, kojeg je okrutni očuh isterao iz kuće, lutao je kroz sneg. Njegov iskrpljeni
kaput je bio mokar od istopljenog snega. Njegove cipele su se rašile po šavovima tako da su mu noge bile
mokre i ukočene od hladnoće. Noć i sve veća tama padali su na tužnog i usamljenog dečaka beskućnika.
Došavši do ivice šume, ugledao je selo smešteno u dolini. Svetla su već treperila u prozorima, a dim
iz mnogih odžaka se uzdizao u nebo. Nada se rodila u srcu malog Johana. Ovde ima toliko lepih kuća, sigurno
će se neko pobrinuti za njega.
Uskoro je došao da vrata jedne velike, lepe kuće. Pritisnuo je zvono, koje je podiglo takvu buku da se
uplašio. Ali još više se uplašio kada su se velika hrastova vrata naglo otvorila i neki krupni čovek u uniformi
stao pred njega.
„ Jesi li ti zvonio,“ - upitao je grubo vratar, mršteći se.
„ V-v-v-veoma mi je hladno,“ - promucao je Johan, „pa sam mislio...“
„Ovo je Božićno veče,“ - odrezao je vratar, „i kuća je puna gostiju. Žao mi je, ali nemam vremena da se
zadržavam s tobom. Laku noć!“
Iz sledeće kuće dopirali su muzika i smeh. Neki mladić, koji je imao smešnu kapu na glavi, otvorio je
na Johanovo kucanje i pogledao u njega.
„Hej, mi se sada zabavljamo i ne mogu da prekinem!“ – kazao je kratko.
32
 Vrata su se zalupila.
Johan je otišao do sledeće kuće, ali ljudi u njoj su toliko mnogo galamili da ga nisu ni čuli, bez obzira
koliko je glasno kucao. A u sledećoj kući jedan narogušeni stari čovek je pogledao s prozora na spratu i
rekao mu da se gubi kući i ne smeta komšiluku! U sledećoj kući su mu rekli da dođe sutra; možda će mu
onda pomoći. Ali njemu je sada bila potrebna pomoć!
I tako, bez nade, slomljenog srca, Johan je ostavljao za sobom svetla lepih zgrada. Poželeo je da legne
i umre u snegu, umoran, gladan i obeshrabren.
Upravo tada Johan je zapazio da prolazi pored jedne male, napola srušene kuće, koju verovatno ne bi
ni ugledao da oko nje nije bio beli snežni tepih. Kroz jedan prozor je dopiralo slabo svetlo.
Johan se zaustavio; pitao se šta da uradi. Da li da zakuca? Kakva bi korist bila od toga? Kad ljudi u lepim
kućama nisu mogli da pomognu jednom siromašnom dečaku, kako bi to mogli oni koji žive u ovakvoj
kolibi? Ne, sigurno ne vredi.
Tada je ponovo razmislio. Kada je već zakucao na vrata toliko mnogo kuća, zašto da ne pokuša i ovde?
Pošao uz snegom prekrivenu stazu i tiho pokucao. Trenutak kasnije vrata su se polako otvorila; izvirila je
neka stara žena.
„Oh,“ - uzviknula je. „Šta ti radiš napolju na toj hladnoći i ovako kasno!?“
„Molim Vas...,“ - počeo je Johan.
Pre nego je uspeo da kaže bilo šta, baka je otvorila vrata i uvukla ga unutra.
„ Jadno dete,“ - govorila je. „Izgledaš promrzlo i gladno. I skroz si mokar. Brzo skini tu mokru odeću.
Sačekaj malo dok prodžaram vatru i stavim čajnik.”
Dok je to činila, starica je primetila da se događa nešto neobično. Da li je sanjala, ili su je oči varale?
Svetlost sveće je postepeno postajala sve jača i ispunjavala je svaki ugao kolibe nebeskom svetlošću. Svaki
siromašni deo nameštaja je blistao kao zlato, kao kada je Bog ispunio svoj hram svetlošću.
Narogušeni stari čovek, koji je kazao Johanu da se gubi kući, slučajno je pogledao sa prozora svoje lepe
kuće u pravcu staričine kolibe.
„U dolini je neko čudno svetlo!“ – uzviknuo je. „Gori udovičina koliba!”
Na ovu vest, ljudi su napustili svoje zabave, obukli kapute i dotrčali da vide šta se događa. Koliba je
svetlela kao neka zlatna posuda. Veoma uzbuđeni, okupili su se oko nje i videli su staricu kako se brine
oko dečaka kojeg su oni nešto ranije oterali.
Kada je svetlost nestala, zakucali su na vrata da
pitaju šta se dogodilo.
„Stvarno ne znam,“ - rekla je udovica, a na njenom
licu je blistao čudesni osmeh sreće i zadovoljstva.
„Učinilo mi samo se da čujem glas koji mi je govorio:
`Ono što učiniste jednome od moje najmanje dece,
učiniste Meni.`“
Možda si i ti isplanirao da provedeš praznične dane
u krugu porodice ili prijatelja, u veselju i dobrom
raspoloženju. Posle duge, naporne godine, imaš pravo da
se raduješ tome. Ali moli se Bogu da ti pomogne da ne
previdiš nekoga kome je upravo sada neophodna
pomoć, jer bi On na tvom mestu uradio isto. l

Nema mesta (Monolog)

Zovem se Isahar. Ja sam gostioničar u Vitlejemu. Pre nekoliko dana morao sam da otputujem u grad
Jerusalim da obavim neki posao za svoju gostionicu. Tamo se dogodilo nešto veoma neobično i hteo bih
to da vam ispričam. Molim vas da slušate jer to je moja priča, i znači mi više od bilo čega drugog što mi

33
se dogodilo u životu.
Kao što sam počeo da vam pričam, morao sam poslom da putujem u Jerusalim i kada sam stigao tamo,
otkrio sam da u gradu vlada veliki nemir. Mnogo se pričalo i vladalo je veliko uzbuđenje; svi su žurili na
sve strane. Neko mi je rekao da Rimljani razapinju tri čoveka. Onaj o kome su najviše pričali zvao se Isus.
Rekli su da je On bio drugačiji od ostalih, da je išao zemljom propovedajući i učeći, da je On obećani
Mesija koji će osloboditi Izrailj. Završio sam posao i pošto mi je ostalo još nekoliko dnevnih sati pre
početka putovanja nazad u Vitlejem, otišao sam izvan grada do brda zvanog Golgota a to je brdo u obliku
lobanje. Zanimalo me je da vidim zašto su ljudi toliko uzbuđeni, a naročito sam želeo da vidim tog Čoveka,
Isusa. Na brdu su Rimljani razapinjali tri čoveka na tri krsta. Čovek u centru bio je Isus, rekli su mi. Ali
čudno, sa Njegovih usana nisu se čule nikakve psovke; nije delovao ljutito ni ogorčeno prema onima koji
su Ga ubijali. Bio je prilično miran, ali kada je nešto rekao, činilo mi se da je to više molitva a ne bilo šta
drugo.
Bio je to čudan prizor - tragičan i žalostan - posmatrati ove ljude kako se razapinju. Zapazio sam, dok
sam stajao malo podalje iza naroda, malu grupu ljudi koja se okupila u podnožju krsta. Neko je rekao da
je jedna od žena Njegova majka i da se zove Marija. S njom je bio jedan čovek i još nekoliko žena. Ali nešto
kod ove žene, Marije, privuklo je moju pažnju. Delovala mi je nekako maglovito poznato.
Kao što sam rekao ranije, ja sam gostioničar, i neophodno je da poznajem ljude. Uvek pokušavam da
upamtim lica, jer se moji gosti osećaju prijatno kada se vrate u gostionicu a ja ih prepoznam. Šta mi je to
kod ove Marije bilo tako poznato? Šta mi je kod ovog Čoveka toliko privuklo pažnju?
Okrenuo sam se nekome pored sebe i rekao, „Ispričaj mi nešto o ovom Čoveku na krstu.“
Prolaznik je rekao da se Čovek zove Isus i da je iz Nazareta ali da je rođen u Vitlejemu.
„Vitelejm!“ rekao sam „U Vitlejemu?“
„Da, u Vitlejemu,“ odgovorio je.
„I kada je rođen tamo?“ pitao sam.
„Čekaj da vidim,“ rekao je prolaznik. „Bilo je to za vreme popisa Cezara Avgusta. To znači da ima oko
32 ili 33 godine.“
Onda, prijatelji moji, iznenada sam se setio zašto mi je majka ovog Čoveka izgledala poznato. Jer ova
žena, Njegova majka, došla je u moju gostionicu jedne noći pre mnogo godina. Trebalo je da se porodi i
ona i njen muž izgledali su tako umorni i iscrpljeni od putovanja. Ali nisam imao slobodu sobu; gostionica je
bila puna ljudi koji su došli u Vitlejem radi popisa. Postupio
sam najbolje što sam mogao. Rekao sam im da mogu da uzmu
štalu. Tako su otišli tamo i Dete se tamo rodilo. Bio sam toliko
zauzet svojim gostima i nisam imao mnogo vremena za njih, ali
sećam se da nisu bili sami. Sećam se nekih pastira za koje sam
pomislio da su im rođaci. Neki moji gosti rekli su da su pastiri
pevali pesme i pričali o nečemu. Naravno, pomislio sam da su
samo srećni zbog rođenja deteta i da zato pevaju. Nisam znao.
Možda će On pokucati i na vaša vrata, baš kao što je pokucao
na moja. Molite se da ne napravite istu grešku kao ja. Bila je to
najveća greška u mom životu i uticala je na čitavo moje postojanje.
Moram još nešto da vam kažem. Nisam Ga pustio unutra kada
je došao jer nisam znao da dolazi. Nisam Ga očekivao i zato
sam Ga poslao u štalu, sa jaslama umesto kreveta. Nisam znao
da dolazi. Da mi je samo neko rekao da Josif i Marija dolaze u
Vitlejem, da će se tu roditi Dete Hristos, da će anđeli objaviti
Njegovo rođenje! Ali nisam znao! Nisam proučavao. Nisam bio
spreman... l

34
 Recital za više osoba
(Podelite tekst prema želji i prema broju učesnika)
* Drugu priču čujte:
* Beše čovek domaćin koji posadi vinograd, i ogradi ga plotom, i iskopa u njemu pivnicu, i načini kulu,
i dade ga vinogradarima i otide.
* A kad se približi vreme rodovima, posla sluge svoje k vinogradarima da prime rodove njegove.
* I vinogradari pohvatavši sluge njegove jednog izbiše, a jednog ubiše, a jednog zasuše kamenjem.
* Opet posla druge sluge, više nego pre, i učiniše im tako isto (Matej 21,33-36).
* I Gospod Bog otaca njihovih slaše k njima zarana jednako glasnike svoje, jer mu beše žao naroda
Njegovog i stana Njegovog. A oni se rugahu glasnicima Božjim, i ne marahu za reči Njegove, i smejahu se
prorocima Njegovim, dokle se ne raspali gnev Gospodnji na narod Njegov, te ne bi leka (2.Dnevnika
36,15.16).
* A po tom posla k njima sina svog govoreći: Postideće se sina mog (Matej 21,37).
* Bog koji je nekada mnogo puta i različitim načinom govorio očevima preko proroka, govori i nama
u posledak dana ovih preko sina, (1:2) Kog postavi naslednika svemu, kroz kog i svet stvori (Jevrejima
1,1.2).
* Jer znate blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista da, bogat budući, vas radi osiromaši, da se vi Njegovim
siromaštvom obogatite (2.Korinćanima 8,9).
* A ovo je sve bilo da se izvrši šta je Gospod kazao preko proroka koji govori:
* Eto, devojka će zatrudneti, i rodiće Sina, i nadenuće Mu ime Emanuilo, koje će reći: S nama Bog
(Matej 1,22.23).
* Jer nam se rodi Dete, Sin nam se dade, kome je vlast na ramenu, i ime će Mu biti: Divni, Savetnik, Bog
silni, Otac večni, Knez mirni.
* Bez kraja će rasti vlast i mir na prestolu Davidovom i u carstvu njegovom da se uredi i utvrdi sudom
i pravdom od sada doveka. To će učiniti revnost Gospoda nad vojskama (Isaija 9,6.7).
* Pa će roditi Sina, i nadeni Mu ime Isus; jer će On izbaviti svoj narod od greha njihovih (Matej 1,21).
* A vinogradari videvši sina rekoše među sobom: Ovo je naslednik; hodite da ga ubijemo, i da nama ostane
dostojanje njegovo (Matej 21,38).
* K svojima dođe, i svoji Ga ne primiše.
* A koji Ga primiše dade im vlast da budu sinovi Božiji, koji veruju u ime Njegovo (Jovan 1,11.12).
* Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svog Jedinorodnog dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego
da ima život večni (Jovan 3,16).
* I uhvatiše ga, pa izvedoše ga napolje iz vinograda, i ubiše
(Matej 21,39).
* Prezren beše i odbačen između ljudi, bolnik i vičan bolestima,
i kao jedan od koga svak zaklanja lice, prezren da Ga nizašta ne uzimasmo.
* Ali On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja;
kar beše na Njemu našeg mira radi, i ranom Njegovom mi se iscelismo.
* Svi mi kao ovce zađosmo, svaki nas se okrenu svojim putem,
i Gospod pusti na Nj bezakonje svih nas (Isaija 53,3.5.6).
* Jer ovo da se misli među vama šta je i u Hristu Isusu:
* Koji, ako je i bio u obličju Božijem, nije se otimao da se
uporedi s Bogom;
* Nego je ponizio sam sebe uzevši obličje sluge, postavši kao i
drugi ljudi i na oči nađe se kao čovek.
* Ponizio sam sebe postavši poslušan do same smrti, a smrti

35
krstove.
* Zato i Bog Njega povisi, i darova Mu ime koje je veće od svakog imena.
* Da se u ime Isusovo pokloni svako koleno onih koji su na nebu i na zemlji i pod zemljom;
* I svaki jezik da prizna da je Gospod Isus Hristos na slavu Boga Oca (Filibljanima 2,5-11).
Svi zajedno: Sa Hristom se postupalo onako kaki mi zaslužujemo, da bi se sa nama postupalo kako On
zaslužuje. On je bio osuđen zbog naših greha, u kojima nije imao udela, da bismo mi mogli biti opravdani
Njegovom pravdom, u kojoj nemamo udela. Pretrpeo je smrt koja je bila naša, da bismo mogli primiti život
koji je bio Njegov. „Ranom Njegovom mi se iscelismo“ (Čežnja vekova, str. 12).
* Kad dođe dakle gospodar od vinograda šta će učiniti vinogradarima onim? (Matej 21,40). l

Cirkus
Kada sam bio tinejdžer, stajao sam sa svojim ocem u redu čekajući da kupimo karte za cirkus. Konačno,
između nas i štanda za prodaju karata nalazila se samo još jedna porodica. Ta porodica ostavila je veliki
utisak na mene. Bilo je osmoro dece, verovatno svi mlađi od 12 godina. Mogli ste da vidite da nemaju
mnogo novca. Njihova odeća nije bila skupa, ali bili su čisti. Sva deca su se lepo ponašala, stajala su u redu,
dvoje po dvoje, iza svojih roditelja, držeći se za ruke. Uzbuđeno su brbljali o klovnovima, slonovima i
drugim tačkama koje će videti to veče u cirkusu. Mogli ste da osetite da nikada pre nisu bili u cirkusu.
Činilo se da je to najuzbudljiviji događaj u njihovom mladom životu.
Otac i majka ponosno su stajali ispred dece. Majka je držala ruku svog muža, posmatrajući ga kao da
govori, „Ti si moj vitez u sjajnom oklopu.“ On se smešio i uživao u ponosu, posmatrajući je kao da odgovara,
„U pravu si.“
Prodavačica je upitala oca koliko karata žele.
Ponosno je odgovorio, „Želim da kupim osam dečjih karti i dve odrasle, da mogu svoju porodicu da
odvedem u cirkus.“
Prodavačica je navela cenu.
Čovek je pustio ženinu ruku, pognuo glavu a usne su počele da mu drhte. Nagnuo se malo napred i
upitao, „Koliko ste rekli?“
Prodavačica je ponovila cenu.
Čovek nije imao dovoljno novca.
Kako da se sada okrene i kaže svojoj deci da nema dovoljno novca da ih odvede u cirkus?
Shvatajući šta se događa, moj otac je posegnuo u džep, izvadio novčanicu od 20 dolara i ispustio je na
pod. (Ni mi nismo bili bogati, nikako!) Moj otac se sagnuo, podigao novčanicu, potapšao čoveka po ramenu
i rekao, „Izvinite, gospodine, ovo vam je ispalo
iz džepa.“
Čovek je shvatio šta se događa. Nije on tražio
taj novac ali sasvim sigurno je cenio pomoć u toj
očajnoj situaciji koja ga je sramotila i lomila mu
srce. Pogledao je pravo u oči mog oca, zgrabio
ga za ruku i snažno stisnuo, uzimajući novcačnicu
dok su mu usne drhtale a suza tekla niz lice.
„Hvala vam, gospodine. Ovo zaista mnogo znači
i meni i mojoj porodici.“
Otac i ja vratili smo se u naš automobil i odvezli
kući. To veče nismo otišli u cirkus, ali teško da
smo ostali uskraćeni. l
Den Klark

36
 Božićno jutro
Probudio se iznenada i u potpunosti. Bilo je četiri sata ujutro, vreme u koje ga je otac uvek zvao da
ustane i pomogne sa mužom krava. Čudno kako navike iz mladosti još uvek imaju uticaja! Njegov otac
mrtav je već 30 godina, ali on se ipak budi u četiri sata ujutro. Naučio je sebe da se okrene i ponovo
zaspi, ali ovog jutra, pošto je bio Božić, nije to ni pokušao. Šta je bilo tako čudesno ovog božićnog jutra?
Njegova sopstvena deca odrasla su i otišla. On i žena ostali su sami. Juče je rekla, „Hajde da ne ukrašavamo
kuću do sutra, Roberte. Umorna sam.“ Složio se i ukrasi su ostali u kutiji kod zadnjih vrata.
Zašto se onda noćas osećao toliko budno? Još uvek je bila noć, vedra i zvezdana. Nije bilo meseca, ali
zvezde su bile izvanredne! Kada sada razmisli o tome, zvezde su uvek delovale krupnije i sjajnije u pre
svitanja božićnog dana. Jedna zvezda je sada delovala veće i sjajnije od ostalih. Mogao je čak da zamisli
kako se pokreće, kao što mu se činilo da se kreće jedne noći pre mnogo godina.
Imao je 15 godina i još se nalazio na očevoj farmi. Voleo je svog oca. Nije to znao sve do jednog dana
nekoliko dana pre Božića, kada je slučajno čuo šta otac govori majci.
„Meri, teško mi je ujutro da zovem Roba. On tako brzo raste i san mu je potreban. Da samo vidiš kako
spava kada odem da ga probudim! Voleo bih da mogu sam sve da obavim.“
„Ali ne možeš, Adame,“ majčin glas bio je zvonak. „Uostalom, on više nije dete. Vreme je da preuzme
teret.“
„Da,“ rekao je otac polako, „Ali baš mi je teško da ga budim.“
Kada je čuo te reči, nešto u njemu se probudilo: Otac ga voli! Neće više odugovlačiti ujutro i čekati da
ga pozove dva puta. Posle toga je ustajao, spotičući se napola bunovan od sna, oblačeći odeću zatvorenih
očiju, ali ustajao je.
A zatim u noći pre Božića, te godine kada je imao 15, ležao je nekoliko minuta razmišljajući o sledećem
danu.
Želeo je da ima bolji poklon za svog oca. Kao i obično, otišao je u prodavnicu koja je sve prodavala za
jedan dolar i kupio kravatu za svog oca. Delovala mu je lepo sve dok nije tako ležao i razmišljao i zatim
je poželeo da je onaj razgovor između majke i oca čuo ranije, da je imao više vremena da uštedi i kupi
mu nešto bolje.
Ležao je po strani, podupirući glavu laktom i gledao kroz prozor svoje sobe na tavanu. Zvezde su bile
blistave, mnogo blistavije nego što se sećao da ih je ikada video a jedna je naročito sijala da se upitao da
li je to vitlejemska zvezda.
„Tata,“ pitao je jednom kada je bio mali dečak, „Šta je to staja?“
„To je štala,“ odgovorio je otac, „Ista kao naša.“
Onda je Isus rođen u štali, i pastiri i mudraci su došli u štalu, donoseći svoje darove!
Nešto mu je palo na pamet. Zašto da i on ne da svom ocu
naročiti dar tamo, u štali? Mogao je da ustane rano, još pre
četiri sata ujutro i krišom ode u štalu i obavi mužu krava.
Učiniće sve to sam i počistiti, tako da kada njegov otac dođe
da započne s poslom, videće da je sve već gotovo. I znaće
ko je to uradio.
Smešio se u sebi dok je posmatrao zvezde. Ako planira
to da uradi, ne sme previše čvrsto da zaspi. Sigurno se
probudio najmanje 20 puta, paleći šibicu svaki put da
pogleda u svoj stari časovnik, u pola dva, zatim u dva...
U petnaest do tri ustao je i obukao svoju odeću. Tiho se
spustio niz stepenice, pazeći na daske koje su škripale i izašao
napolje. Velika zvezda visila je nisko nad krovom štale, blistajući
crvenkasto zlatnom bojom. Krave su ga pogledale, pospane
i iznenađene. I za njih je bilo rano.

37
 Doneo je malo slame za svaku kravu i zatim uzeo kofe za mužu i velike posude za mleko.
Smešio se, misleći na svog oca, i istrajno muzao dok su dva snažna mlaza mleka punila kofu, mirisna
i sveža. Zadatak mu je išao lako, lakše nego ikada pre. Sada muža nije bila zadatak. Bilo je to nešto drugo,
poklon ocu koji ga je voleo. Završio je, dve velike posude za mleko bile su pune. Prekrio ih je i pažljivo
zatvorio mali odeljak u kojem su čuvali mleko. Stoličicu za mužu stavio je na njeno mesto i okačio čistu
kofu za mleko. Zatim je izašao iz štale i zaključao vrata za sobom.
Kada se vratio u štalu, imao je samo minut da u tami skine odeću i uskoči u krevet, jer je čuo da je otac
ustao. Povukao je prekrivače preko glave kako bi utišao svoje ubrzano disanje. Vrata su se otvorila.
„Robe!“ pozvao je otac. „Moramo da ustanemo, sine, iako je Božić.“
„Dooobro,“ rekao je pospano.
„ Ja idem odmah,“ rekao je otac, „da započnem posao.“
Vrata su se zatvorila a on je i dalje ležao, smeškajući se u sebi. Otac će saznati za samo nekoliko trenutaka.
Činilo se da minuti prolaze kao večnost; nije znao koliko je minuta prošlo pre nego što je ponovo čuo
otvorene korake. Vrata su se otvorila a on je ležao mirno.
„Robe!“
„Da, tata?“
„Ti, sine...“ otac se smejao, ali smeh je zvučao nekako čudno. „Mislio si da si me prešao, zar ne?“ Otac
je stajao pored njegovog kreveta, pružajući ruke prema njemu.
„Božić je, tata!“
Zagrlio je čvrsto oca. Osetio je kako se očeve ruke obavijaju oko njega. Bilo je mračno i nisu mogli jedan
drugome da vide lice.
„Sine, hvala ti. Niko nikada ništa lepše nije učinio za mene.“
„O, tata, želim da znaš...“ reči su se prekinule same od sebe. Nije znao šta bi rekao. Srce mu je pucalo
od ljubavi.
„Pa, izgleda da mogu da se vratim u krevet i spavam,“ rekao je otac. „Niko od malenih se još nije
probudio. Kada razmislim, nikada nisam video vas, decu, kada po prvi put ugledate božićne ukrase na
drvetu. Uvek sam bio u štali. Hajde!“
Ustao je i ponovo obukao odeću i otišli su do ukrašenog drveta. Ubrzo je sunce počelo da se prikrada
tamo gde su ranije bile zvezde. O, kakav Božić i kako je njegovo srce skoro ponovo puklo od ponosa i stida
dok je otac pričao majci i mlađoj deci kako je on, Rob, ustao sam i sve uradio.
„To je najbolji poklon koji sam ikada dobio, i pamtiću ga, sine, sve dok sam živ.“
***
Napolju, velika zvezda je sada polako tonula. Ustao je, obukao papuče i kućni ogrtač, polako otišao do
zadnjih vrata i našao kutiju sa ukrasima. Odneo ih je u dnevnu sobu. Zatim je uneo drvo. Bio je malo, ali
ipak ga je postavio u držač. Zatim je pažljivo počeo da ga ukrašava. Ubrzo je bilo gotovo, vreme je prošlo
brzo, baš kao onog davnog jutra u štali.
Otišao je u svoju radnu sobu i uzeo malu kutiju u kojoj se nalazio poklon za njegovu ženu, zvezda
načinjena od sićušnih dijamanata, nevelika ali divnog
dizajna. Privezao je poklon za drvo i zatim zastao. Bilo
je lepo, veoma lepo i ona će se iznenaditi.
Ali on nije bio zadovoljan. Želeo je da joj kaže koliko
je mnogo voli. Prošlo je mnogo vremena od kada joj je
to rekao, iako je voleo na naročiti način, mnogo više
nego kada su bili mladi. Bila je to prava radost života,
sposobnost da voli! Bio je prilično siguran da su neki
ljudi stvarno nesposobni da vole bilo koga. Ali ljubav
je bila živa u njemu, još uvek jeste.

38
 Palo mu je na pamet iznenada da je ta ljubav živa zato što je probuđena u njemu pre mnogo vremena
kada je shvatio da ga otac voli. O tome se radi: ljubav uvek pobuđuje ljubav.
A on taj dar može stalno da daje iz početka. Ovog jutra daće tu ljubav svojoj dragoj ženi. Mogao je
napiše pismo koje će ona zauvek čuvati i čitati. Otišao je do svog radnog stola i započeo ljubavno pismo
svojoj ženi, „Najdraža moja ljubavi...“ l
Perl Bak

Božićna pomoranča
Kada je imao devet godina, Spini Kerol je ostao bez roditelja i smešten u jedno sirotište blizu Londona.
U to vreme domovi za siročad bili su teži od zatvora. Deca su morala da rade i po četrnaest sati dnevno:
u vrtu, u kuhinju, u štali, u radionici, na polju, dan za danom, bez predaha. Samo jedan dan u godini bio
je slobodan: Božić. Tada bi svako dete dobilo na poklon jednu pomoranču, naravno pod uslovom da je u
toku cele godine bilo poslušno i vredno u sprovođenju zahteva vaspitača.
Jedne godine Spiniju nije uspelo da bude poslušan koliko se zahtevalo, jer je tog leta pokušao da
pobegne iz doma. Po naredbi upravnika sirotišta morao je zato, za kaznu, na dan Božića da ostane u
spavaonici, tačnije u krevetu. Pokriven ćebetom preko glave, zamišljao je kako ostali dečaci staju u red i
primaju svoju pomoranču. Taj prizor ga je tako rastužio, da je zaplakao i poželeo da umre.
Tada je čuo korake nekoga ko je tiho ušao u sobu. Bio je to Vilijam, dečak iz iste spavaonice, koji je
jednom rukom otkrio pokrivač a drugu ispružio prema Spiniju, s pomorančom u šaci, koja je bila za njega.
Spiniju u prvi trenutak nije bilo jasno otkuda višak pomoranči i kako to da i on dobije jednu, iako je kažnjen.
Ali kada je uzeo pomoranču u ruku, shvatio je da je to neobičan poklon i da mora čvrsto da je uhvati da
se ne bi razdvojila. U trenutku je razumeo o čemu se radi i, ovoga puta dirnut, ponovo briznuo u plač.
Šta se dogodilo? Nakon što su dobili pomoranče, deset dečaka su se našli u dvorištu i zaključili da i
Spini treba da dobije jednu. Svaki dečak je oljuštio svoju naranču i odvojio jedan režanj, a zatim su te režnjeve
spojili u jednu novu pomoranču, koju su po Vilijamu poslali Spiniju. Spini je kasnije napisao da mu je ta
naranča bila najlepši poklon kojeg je dobio u životu. Ona mu je
pokazala kakvu utešnu snagu nosi u sebi prava solidarnost.
To je bio jedan od važnih razloga za Isusa da dođe na ovaj svet –
da se solidariše s nama, da bi mogao da nas uveri da razume naše
nevolje, probleme, pitanja i dileme. Nemoj danas staviti materijalne
poklone u prvi plan, nego razmišljaj dugo i iscrpno o neverovatnom
koraku Isusa Hrista, koji je napustio Nebo i spustio se u štalu da bi se
solidarisao s tobom i pokazao ti koliko si mu važan. l

Božićno čudo 1914. godine

Božić 1914. godine. Prvi svetski rat je u punom jeku. Na Zapadnom frontu, na potezu od Severnog mora
do Švajcarske, milioni vojnika stoje u blatnjavim rovovima. Na „ničijoj zemlji“, prostoru između dve borbene
linije, leže tela poginulih, delimično pokrivena snegom.
Odjednom, s obe strane fronta izranjaju natpisi na raskvašenim kartonima, na nemačkom i engleskom
jeziku: „Srećan Božić!“ Nakon pet meseci bespoštedne borbe neočekivano nastaje mir.
„U devet sati uveče podignuta je božićna jelka i iz dvesta grla odjeknule su stare nemački božićne
pesme,“ – zapisao je jedan vojnik u svoj dnevnik. „Nakon toga, vrlo polako i oprezno iznešena je jelka iz
rova i postavljena na „ničiju zemlju“.
„Zamisli,“ – pisao je neki britanski vojnik svojoj ženi, „dok ti kod kuće sediš i jedeš božićnu gusku, ja
pričam s ljudima koje sam pre nekoliko sati hteo da ubijem!“
„Na obe strane čuje se mišljenje da rat nema smisla i da ga treba prekinuti,“ – izveštavao je drugi. „Svi
smo jednako patili od hladnoće, blata, vaški, pacova i straha.
„Nikada nisam video lepši prizor mira od ovoga,“ – stajalo je u depeši koju je Lesli Volkinton poslao u
London. „Izgleda kao na fudbalskoj utakmici.“
Drugi britanski oficir je dodao: „Već smo dogovorili zatišje za Novu godinu.
Nemci hoće da vide kako će uspeti fotografije koje sada pravimo.“
Ali nisu svi reagovali tako. Kada su pretpostavljeni saznali kako su se vojnici
ponašali za Božić, posumnjali su da se priprema prevrat i uveli disciplinske
mere. Čim je praznik prošao, vojnici su se vratili u rovove i počeli ponovo da
pucaju; prvo u vis, ali zatim direktno u protivnika. Sledeće godine Božić je bio
kao i svaki drugi dan. Naredba odozgo je glasila: svako ko s neprijateljem zapeva
pesmu „Tiha noć, sveta noć“ – da bude na mestu streljan!
Mir koji je Isus doneo na Zemlju je drugačiji. On proizlazi iz Njegovi ljubavi i milosti kojom nam oprašta
greh i poklanja slobodu. Takav mir je dubok i nepokolebljiv, nema tog neprijatelja koji ga može uništiti.
Neka takav mir bude tvoje iskustvo na dan ovog praznika. l

A gde je dete?
Dve žene ručale su u jednom elegantnom hotelu kada im je pristupila jedna zajednička prijateljica i upitala
za razlog slavlja. Jedna žena je odgovorila, „Slavimo rođenje mog malog dečaka.“
„Ali, gde je on?“ upitala je prijateljica. „Oh,“ odgovorila je majka. „Ne misliš valjda da bih ga dovela
ovamo?“ Kakva slika načina na koji se ljudi prilikom Božića ponašaju prema Isusu. l

Mikrotalasna
Jedan pastor poslao je jednog Božića mikrotalasnu pećnicu svojim
roditeljima. On ovako prepričava taj događaj: „Bili su uzbuđeni što sada i oni
mogu da budu deo instant generacije. Tata je otpakovao mikrotalasnu, uključio
je u struju i bukvalno, za nekoliko sekundi, mikrotalasna je dva osmeha pretvorila
u namrgođena lica! Čak i kada su pročitali uputstva, nisu uspeli da upravljaju
njome. Dva dana kasnije moja majka se našla sa prijateljicama i priznala je
svoju nesposobnost da mikrotalasnu pećnicu natera da makar zagreje vodu.
„Nisu mi potrebna bolja uputstva,“ objavila je. „Stvarno nisu. Trebalo je samo
da i moj sin dođe s poklonom!“
Kada je Bog dao dar spasenja, nije poslao knjižicu s komplikovanim uputstvima da razmišljamo o njima;
poslao je svog Sina. l

Bespomoćni
Poruka Hristovog rođenja govori o tome da Bog dolazi slabima i ranjivima i tačno to je poruka koju tako
često propuštamo. Bog ne dolazi onima koji su puni sebe, prevelikog samopouzdanja. Bog svoje blago
ostavlja u slomljenim krhotinama našeg života. Bog nam dolazi u onim trenucima kada smo u stanju da
prevaziđemo našu sebičnost dovoljno dugo da bismo se postarali za drugo ljudsko biće.
Na zidu muzeja u koncentracionom logoru Dahau nalazi se velika i dirljiva fotografija majke i njene
male kćeri, kako stoje u redu pred gasnim komorama. Dete, koje hoda ispred majke, ne zna gde ide.
Majka, koja hoda iza deteta, zna, ali je nemoćna da pomogne. U svojoj nemoći,
ona čini jedino delo ljubavi koje može. Stavlja svoje ruke preko detetovih očiju,
tako da ona makar ne vidi užas koji će doći.
Kada ljudi dođu u muzej, ne prolaze brzo pored ove fotografije. Zaustavljaju se.
Skoro da osećaju bol. Duboko u sebi mislim da govore, „O, Bože, ne dopusti
da je ovo sve.“
Bog čuje te molite i baš u takvim situacijama beznađa i nemoći rađa se Njegova
svemoćna sila. Tu Bog ostavlja svoje blago, kao Hrista koji se nanovo rađa u
nama. l
40
 ~ Pitanja koja adventisti postavljaju ~
Pitanje: Kako treba da reagujemo kada su
Adventisti progonjeni?
Najpre, pokušavamo da bez odlaganja dobijemo prave informacije, što nije tako lako kao što zvuči. To
znači otkrivanje imena, datuma i svedoka. Ako imamo dobre dopisnike, posao se brzo obavi, ali je veoma
teško dobiti informacije. Možda se incident dogodio u izolovanom mestu. Možda vernici ili svedoci nisu
dobro obrazovani ili se plaše da istupe zbog pretnji. Glasine se brzo šire. Ponekad se događaji dešavaju
u malim gradovima ili zemljama gde su naši vernici izolovani. Novinske agencije objavljuju informaciju i
mi moramo reagovati i delovati po toj slaboj osnovi. Dobijanje prave i potpune informacije može potrajati
određeno vreme, i zato smo postavili strategiju.
Neophodno je blisko sarađivati s Odeljenjem za komunikacije pri Generalnoj konferenciji. Crkva ima
organizovanu mrežu, i potrebno je da je uspešno koristimo. Treba reagovati najbrže što možemo. Predstavnici
Crkve posećuju lokaciju, sastaju se s vlastima i verskim vođama - Adventistima i ne-adventistima - i dobijaju
činjenice. Istovremeno, mi kontaktiramo internacionalne organizacije, Komisiju za ljudska prava pri Ujedinjenim
nacijama, i ne-vladine organizacije koje brane ljudske prava i versku slobodu. Iz našeg svetskog sedišta,
posećujemo ambasadu zemlje u kojoj se problem dogodio i šaljemo pisma vladi.
To mora biti uspešna, dobro koordinisana i verodostojna akcija, koja nije zasnovana na glasinama ili
netačnim, delimičnim informacijama. Progonitelji i vlasti koje ih podržavaju moraju znati da smo svesni
situacije i da nećemo napustiti svoju braću i sestre. To može biti duga bitka, ali mi nikad ne smemo odustati.
Vlade moraju shvatiti da je progonstvo jednog člana naše Crkve kao progonstvo ostalih 11 miliona Adventista.
Ponekad se ograničavamo da ne bismo oštetili ili izazvali probleme za delo Crkve u tom određenom području.
Ne smemo reagovati a da nemamo podršku lokalnih Adventističkih vođa i članova. Ne sprovodimo našu
strategiju, ili njene delove, ako se lokalno i nacionalno vođstvo Crkve ne slaže. U svakom slučaju, mi
pružamo pomoć, spremni smo da posetimo mesta i ljude i radićemo sve dok ne postignemo uspeh. Ne
možemo učiniti ništa manje. l
Bertil B. Bič i Džon Grac

~ Stavovi Crkve adventista sedmog dana ~

Adventistička reakcija na brak između istog pola - Utvrđivanje
hriščanskog braka
Tokom proteklih decenija Crkva adventista sedmog dana smatrala je neophodnim da jasno navede na
razne načine svoj stav prema braku, porodici i ljudskoj seksualnosti. Ove teme nalaze se u srcu mnogih
hitnih problema s kojima se društvo suočava. Ono što se vekovima smatralo da je osnovna hrišćanska
moralnost u okruženju braka sada se sve više dovodi u pitanje, ne samo u svetovnom društvu već i u
samim hrišćanskim crkvama.
Institucije braka i porodice nalaze se pod napadom i suočavaju se sa sve
jačim centrifugalnim silama koje ih raskidaju. Sve veći broj nacija ne samo da
razgovara o temi „zajednice između istog pola“, već su neki izdali i razne zakone,
čineći to tako svetskom temom. Javna diskusija podstakla je veoma snažne
emocije. U svetlosti ovih događaja, Crkva adventista sedmog dana jasno ponavlja svoj
stav.
Mi potvrđujemo, bez oklevanja, naš dugogodišnji stav koji je izražen u
Osnovnim verovanjima crkve: „Brak je božanski ustanovljen u Edemu i
potvrđen od Isusa kao doživotna zajednica ljubavi između čoveka i žene
(Adventistički hrišćani veruju: Biblijsko izlaganje osnovnih doktrina, poglavlje 22,
Brak i porodica). Iako je „greh iskvario Božji ideal za brak i porodicu,“ „porodična

41
veza je najbliža, najnežnija i najsvetija od svih ljudskih zajednica“, i prema tome, „porodice treba da dožive
obnavljanje i reformaciju u svojim odnosima“ (An Affirmation of Family, 1990). Bog je ustanovio „brak, zajednicu
zasnovanu na zavetu između dva pola (muškog i ženskog), fizički, emotivno i duhovno, o kojoj se u Pismu
govori kao o „jednom telu.“ „Monogamna zajednica u braku između čoveka i žene je... jedino moralno prihvatljivo
mesto za seksualno izražavanje.“ „Bilo kakvo umanjivanje ovog visokog stava znači umanjivanje
nebeskog ideala“ (An Affirmation of Marriage, 1996).
Homoseksualnost je manifestacija poremećaja i slomljenosti u ljudskim sklonostima i odnosima, što
je izazvano stupanjem greha u svet. Iako su svi podložni paloj ljudskoj prirodi, „takođe verujemo da
Božjom blagodaću i kroz ohrabrenje zajednice vere, pojedinac može da živi u skladu s principima Božje
Reči“ (Seventh-day Adventist Position Statement on Homosexuality, 2012).
Smatramo da su svi ljudi, bez obzira na njihovu seksualnu orijentaciju, voljeni od Boga. Ne podstičemo
odvajanje bilo koje grupe radi grdnje i poruge, a kamoli za zlostavljanje. Ipak, Božja Reč koja prevazilazi
vreme i kulturu ne dozvoljava homoseksualni način života. Biblijsko protivljenje brakovima/zajednicama
između istog pola usidreno je u Božjem planu prilikom stvaranja braka (1.Mojsijeva 1,26-28; 2,20-24), u
božanskoj legislaciji (3.Mojsijeva 18,22; 20,13; 1.Kornćanima 6,9-11) i u Isusovom izričitom potvrđivanju
trajne, monogamne i heteroseksualne bračne zajednice (Matej 19,4-6). l

Stav Crkve adventista sedmog dana o homoseksualnosti

Crkva Adventista sedmog dana priznaje da je svako ljudsko biće vredno u Božjim očima i težimo da
služimo svim muškarcima i ženama u duhu Isusovom. Takođe verujemo da Božjom blagodaću i kroz
ohrabrenje zajednice vere, pojedinac može da živi u skladu s principima Božje Reči.
Adventisti sedmog dana veruju da seksualna intimnost pripada samo bračnoj zajednici između
muškarca i žene. To je bio dizajn koji je Bog ustanovio prilikom stvaranja. Pismo kaže, „Zato će ostaviti čovek
oca svog i mater svoju, i prilepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo“ (1.Mojsijeva 2,24). U čitavom Pismu
potvrđuje se ova heteroseksualna zajednica. Biblija ne pruža nikakvog prostora za homoseksualne aktivnosti ili
zajednice. Seksualni čin izvan kruga heteroseksualnog braka zabranjen je (3.Mojsijeva 18,5-23.26; 20,7-
21; Rimljanima 1,24-27; 1.Korinćanima 6,9-11). Isus Hristos je utvrdio nameru božanskog stvaranja: „A On
odgovarajući reče im: Niste li čitali da je Onaj koji je u početku stvorio čoveka muža i ženu stvorio ih? I reče: Zato
ostaviće čovek oca svog i mater, i prilepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo. Tako nisu više dvoje, nego jedno
telo; a šta je Bog sastavio čovek da ne rastavlja“ (Matej 19,4-6). Iz tih razloga Adventisti sedmog dana protive se
homoseksualnim običajima i zajednicama.
Isus je potvrdio dostojanstvo svih ljudskih bića i saosećajno je posegao ka ličnostima i porodicama
koje pate zbog posledica greha. On je ponudio brižnu službu i reči utehe ljudima koji pate, istovremeno
odvajajući svoju ljubav prema grešnicima od svog jasnog učenja o grešnim običajima. Kao Njegovi učenici,
Adventisti sedmog dana teže da slede Gospodnja uputstva i primer, živeći životom saosećanja i vernosti
slične Hristovoj. l
Ove izjave izglasane su na Godišnjem zasedanju izvršnog odbora Generalne konferencije, 17. oktobra 2012. godine, u Silver
Springu, Merilend, SAD.
 Sadržaj Pastira:
Uvodne reči: Sa Isusom dolazi radost ..................................................................................... 1

Saveti vođama:
* Služba anđela Gavrila - 1. deo ......................................................................................... 2
* Priča o dva propovednika ............................................................................................... 8
* Planiranje radosnih praznika .......................................................................................... 10
* Pastor i zdravlje: Kako da izađete na kraj s ljutnjom ...................................................... 12

Propovedi:
* Radost svetu .................................................................................................................... 14
* Nesrećni praznici ............................................................................................................ 16
* Anđeli objavljuju dobru vest ........................................................................................... 18
* Dani posle Božića i Nove godine .................................................................................... 19
* Noć čuda ......................................................................................................................... 21
* Tri reči od Boga za Novu godinu ..................................................................................... 24
* Možete se spotaći, ali nećete pasti ................................................................................. 26

Propoved za decu:
Rođen da bude car .................................................................................................................. 31

Ilustracije, priče i ideje za praznike ........................................................................................ 32

Pitanja koja Adventisti postavljaju: Kako treba da reagujemo kada su Adventisti

progonjeni? ............................................................................................................................. 41

Stavovi Crkve:
* Adventistička reakcija na brak između istog pola - Utvrđivanje
hriščanskog braka ................................................................................................................... 41
* Stav Crkve adventista sedmog dana o homoseksualnosti .................................................... 42

Adrese i brojevi telefona:

E-mail: drciric@gmail.com
Telefoni: 021 6611322; 060 8080 588
Petra Drapšina 13, Novi Sad
Uređenje časopisa: Ljiljana Ćirić
Odgovara: Dragan Ćirić