Свети Савва Српски (Растко)

Беседа о правој вери

(1) Браћо и пријатељи, очеви и чеда од Бога призваних, пригните своја богољубива срца да чују
божанске догме. И када чујете ове свете речи, ставите их, браћо, у своја срца и у савест својих
душа, и пред очи ума свог, и схватите их.

(2) Милостиви и човекољубиви Бог , показавши неизмерну милост према роду људском, приклони
небеса и спусти се на земљу, и својим божанским ремек-делом и добровољним подношењем
многих страдања [Свог] божанског тела просветли род наш; и посла Свете Апостоле по свету
говорећи им: Идите, научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа. Али пошто
они сами нису дошли к нама, наши оци, чувши истину њихових речи, повероваше им. И
свемилостиви Бог, који има неизмерно милосрђе и не жели да ико од нас погине, по истој првој
заповести и такође по учењу и проповеди светих апостола, узноси ме у ову светињу, не желећи да
„ надокнадити недостатке“ наших отаца; и Духом Твојим Светим заповеди ми да ти откријем ову
твоју реч о спасењу твоме, који је, кличући с љубављу, чувај, да и ми будемо причасници чина
светих.

(3) Зато вас, браћо и децо, пре свега молим, сву наду у Бога, пре свега држите се праве вере
Његове. Јер, како рече Апостол, „нико не може поставити други темељ од онога кога је он
поставио“ Духа Светога кроз Свете Апостоле и Богоносне Оце, а то је права вера, потврђена и
проповедана у седам. свети васељенски сабори. И зато је на овом темељу свете вере потребно
градити злато, сребро и драго камење, односно добра дела. Јер ни праведност живота без праве и
просвећене вере у Бога, ни истинско исповедање [вере] без добрих дела, не може нас привести
Господу, него морамо имати и једно и друго, да „човек Божији буде савршен, „а не због одсуства
[једног] храма у нашим животима. Јер, како рече апостол, „вера спасава, делујући кроз љубав“.

(4) Зато верујемо у Оца и Сина и Светога Духа, који пева о Тројици Божанској, Узрочнику и Творцу
свега узрочног, видљивог и невидљивог. [Тројица] Која се састоји од једне суштине, односно
природе, и у три Лица, односно кажемо Ипостас и Личност, при чему не подразумевамо под
обликом или разликом три Бога или три природе или суштине, него препознајемо један Бог и
једна проста и бестелесна природа и суштина, а под разликом Лица подразумевамо разлику
Ипостаси; клањајући се [тако] Тројици у Једном и Јединству у Тројици, Тројичном Јединству и
Једној Суштинској Тројици, Једном Моћном и Самоиницијативном. Ми смо једини који познајемо
увек постојеће, беспочетно, нестворено, бесмртно, нетрулежно, нестрадљиво, свезнајуће,
свеобухватно и [свеобухватно и [све] мислеће“.
(5) И један од Тројице, не Отац и не Дух Свети, него Бог Отац, Син рођени и Бог , Логос, у времену,
и од Њега се Родитељ нераздвојно рађа, а не ствара, једно у суштина са Богом. Родитељ и свагда
са Њим; Који је [Његова] доброта [Његова] створила све са неба, и Који је у последње дане ради
нашег спасења сишао са неба и настанио се у утроби Дјеве, сјединио се са одушевљеним телом и,
у ствари, примио разумно и разумно. разумна душа од исте Пречисте Дјеве Марије (Богородице).
Он, Бог Логос, једини Бог који је једно са Њим, због своје великог човекољубља, вољом Оца и
[Светог] Духа изволе је да спасе творевину Своју; сишавши из руку Очевих, одакле се није одвојио
(и ушавши у утробу Пречисте Дјеве) и узевши тело које није раније зачето, занесено разумном
душом и умом, Бог [оваплоћени] дође [оваплоћени], рођен неизрециво и очување
неповредивости оних који су родили; не претрпевши ни стапање ни промену, већ оставши оно што
јесте, и поставши оно што није; Заиста, узевши обличје слуге, а не виђењем, постао је сличан нама
у свему осим у греху.

(6) Знамо га као савршеног Бога и савршеног Човека, не другог и другог, него истог пре и после
оваплоћења, једну сложену Ипостас; Брига за исту ствар у две савршене природе и својства и у две
природне воље и радње, непроменљиво сједињене Ипостаси. Ми Га исповедамо као онога који
хоће и ради божански [дела] као Бог , и Он је онај који хоће и ради људска [дела] као човек. Јер Он
није био подложан природним потребама, него је рођен по [Својој] вољи, гладан по својој вољи,
жедан по својој вољи, уморан од своје воље, уплашен од своје воље, умро својом вољом, заиста, а
не привидно, издржао сва природна и непорочна људска страдања.И Он, Пречиста, би разапет и
окуси смрт, и у трећи дан устаде са телом, не видећи трулежи, и суштина људска, непорочна и
бесмртна, васкрсе, и узевши је на небо, сео је здесна Оца; и опет ће доћи да суди живима и
мртвима; као што се узвиси у телу своме, тако ће доћи и дати свакоме по делу. Јер каже: „Мртви
ће васкрснути, и они у гробовима ће васкрснути, и они који су чинили добро“ са правом вером
„отићи ће у живот вечни, а они који су чинили зло ће ићи у васкрсење суда. ."

(7) Осим тога, клањамо се, поштујемо и целивамо свету икону човековог оваплоћења Бога –
Логоса, помазаног Божанством и остављеног непромењеног, тако да они који су вером помазани
сматрају да виде Самога Бога, пројављеног у месо. и живели са мушкарцима. Такође се клањамо
дрвету Часног Крста и светим сасудима, као и божанским црквама и светињама. Поклањамо се и
одајемо пошту икони Пресвете Богородице и иконама светитеља Божијих, уздижући очи душе
(наше) ка праобразу и уздижући ум до несхватљивог.

(8) Ово је богољубиви (мој) догмат православних Отаца Предања. Следећи их и ми тако верујемо и
исповедамо, и проклињемо све јеретике и сваку њихову јерес.

(9) Прихватамо свих седам Васељенских Сабора: први, који је био у Никеји, 318 светих отаца;
други, у граду Константиновом, 150 светих отаца; трећи, раније, у Ефесу, 200 светих отаца; четврти
у Халкидону, 630 светих отаца; пети, опет у граду Константиновом, 164 света оца; шесто, опет у
граду Цариграду 170 светих отаца. И седми Сабор од 350 светих отаца, који је нешто касније био у
Никејској митрополији, против оних који се одричу племенитих икона, не изображавају их и не
клањају им се, безбожно клевеће хришћане. А прихватамо и све Свете Саборе, који су се, Божијом
милошћу, састајали у различито време и на различитим местима да би афирмисали православно
еванђелско учење, које прихвата Католичка Црква . А оне којих су се ови свети оци одрекли,
одбацујемо и ми; а ко је проклет, и ми проклињемо.

(10) Јер је ђаво измислио многе јереси у различитим временима и периодима, и много злих
кукоља, преко слугу његових наследника, посејано је у васељени ради покварења и уништења
праве вере, коју ми проклињемо, а са њима они који измишљају зле догме и мрзе сваку опаку
јерес.

, Син Божији, дошавши на земљу од Оца, оваплоћени и рођени. опет од (11) Али ми се више
трудимо за сваку побожност којој су нас научиле мудре слуге Божије: Пророци, Апостоли и
Светитељи, како рече Сам Господ Исус Христос Пречисте Пречисте Дјеве, и догмат о ремек-делу
Очевом и Његовом се изврши чудесно и заиста неизрециво на крсту распет, и у трећи дан васкрсе,
и после Васкрсења Свога остаде овде на земљи четрдесет дана; и када су хтели да се уздигну на
небо Оцу [свом], Он је заповедио ученицима Својим Апостолима, говорећи: Идите и учините
ученицима сву земљу крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа. , учећи их да држе све што сам
вам заповедио“. И опет: „Проповедајте јеванђеље сваком створењу; ко поверује и крсти се биће
спасен; а ко не верује биће осуђен.” Дакле, ово је права вера: бити крштен у име Оца и Сина и
Светога Духа.

(12) Тако смо ми хришћани обећали да ћемо се увек молити Богу своме (држати Његове заповести
и увек вршити Његову вољу). Јер, по Јакову, „вера без дела је мртва“. Али, љубљена браћо и децо
моја, као што рекох, обојица [треба] да се држимо [и чувамо] са страхом и трепетом. (Зато) чувај
реч Божију и свету веру Христову, и чистим срцем призивај Његово Пресвето Име, и не лењи се у
светим молитвама, припадај Њему, исповедајући грехе своје, плачући са сузама пред Њим и Онај
који пева у вашим срцима увек дан и ноћ, непрекидно.

Јер Бог, када Га људи исповедају и моле Му се, Он сам уверава људе и улази духовно кроз веру у
срца оних који добро слушају Његово учење. Јер духовна наука није игра и не глупе речи људских
мисли, него проповедана света вера у Бога, на којој се заснивају света дела у Христу Исусу Господу
нашем, о коме су пророци прорицали Духом Светим Божјим, поучавали су апостоли. , мученици
сачували и преподобни оци беспрекорно потпомагали, као на нераздељивом угаоном камену
Цркве Христове, Која је Премудрост и Сила Отаца [и сачувала] Духа Светога, јаког, силног, чврстог и
поузданог у вери – Који је [Христос] још многе потврђује и потврђује, Он потврђује своју божанску
веру.

Он, Милосрдни човекољубац, стиже до нас Својом богатом благодаћу, исправљајући наше
недостатке, желећи, као пастир, да буде истинит, да нас, изгубљене овце, сабере у небеско стадо
(Своје). Дошавши до ове Торе својим умним и духовним очима (нашим), увек Му се молимо, увек
Му припадамо и исповедамо Му се, онако како Он Сам дозвољава да то изрази или помисли и
задржи неизречено. И ми, извршивши вољу Његову, добићемо спасење од Њега у овом веку и у
будућем, ако будемо верно држали заповести Његове, које нам је Сам Господ заповедио да
држимо и обећао нам је за то награду небеску, говорећи: „Заиста, Кажем вам, он неће видети смрт
заувек."
(13) Да, децо моја љубљена, шта је сигурније и праведније од ове речи, коју сам Христос сведочи и
потврђује истином? Шта може бити боље од овога: не окусити смрт заувек? Јер само ово
неискушење смрти је већ далеко од греха, јер је кроз искушење греха укус смрти ушао у цело
човечанство пре Христа. Зато је окусио смрт, безгрешну и бесмртну након [Свог] првог рођења од
Оца, али је окусио за нас и страдао да бисмо окусили бесмртност кроз веру у Њега, као што је
рекао Пророк: „Окусите“ и видите како добар је Он.. Господе“. Дакле, [Господ] је веома добар,
праведан и веран у свим речима Својим, и сва су дела Његова у вери. Зато, децо моја љубљена, ми
који га волимо морамо чинити дела вере у Христа Исуса, Господа нашег, ми који смо од Њега
примили бесмртну веру, такав дар да никада не умремо!

(14) Тако, ако ово држите, бићете благословени (од Бога заувек, и срце ваше биће благословено, и
душа ваша, и благословен ћете бити), и ви који сте прихватили веру Божију и чувао га чистим. .
Гледајући на бесмртни дар Христов, увек чините бесмртна дела у Христу: чисту веру и честу
молитву, љубав и наду у Њега имајте, и чисту савест пред Богом и људима, пост и бдење, лежање
на земљи, истину у свему, чистота душе и тела, уздржање, поштовање ума светог крштења –
просвећења Божијег, којим смо се одрекли сатане и свих његових дела. И увек волите покајање и
исповедање грехова својих и плач за њима; саосећање, смирење, праведност, учење, исправљање
живота, мржња према греху; не пијанство, не блуд, него, напротив, чист живот, угодан очима
Божијим.

(15) Јер је Бог један од почетка и у векове векова. И ово је прва заповест која је изговорена онима
који Га љубе: да свако од вас „воли Господа Бога свога свим срцем својим, свим умом својим, свом
душом својом и свом снагом својом“. И нека ове речи које вам данас заповедам буду записане у
вашим срцима и у вашим душама, да се бојите Господа Бога Сведржитеља, и само у Њему служите
са страхом и трепетом, и само Њему служите са страхом и трепетом, и Само Њему наградите част и
славу, и само Њега се држите, и не куните се именом Његовим, него нека ваша реч буде по
Апостолу: да, да и не не.

И уопште, нека се међу вама не спомиње други Бог осим Онога Који је створио небо и земљу; ни
на шта „оно што је горе на небу, и што је на земљи доле, и што је у води под земљом, чему се
клањаш и чему служиш“, осим Господа Бога твога, у кога си се крстио и веровао , и одрекао се
тајне срамоте, и постали сте заједничари његове добре вере и причесници његове бесмртности.
Чврсто га држиш јер се „све открива пред његовим очима“, како је рекао апостол, и „јер је Бог наш
огањ распламсати“. и „одмазда за грехе очева деце до трећег и четвртог колена онима који Га не
љубе и не творе вољу Његову, али покажу милост хиљадама и десетинама хиљада оних који Га
љубе и држе Његове заповести. ." Јер он је „Бог богова и Господ над господарима, Бог Велики и
Силни и Страшни“. „Чувај заповести Његове и чини пред Његовим очима све речи које сам ти
заповедио“, „да ти и твоја деца буду добро после тебе, и да ћеш живети заувек ако прво чиниш
добро и угађаш себи“. Господ Бог твој, „коме) слава и беспочетност у векове векова, амин.