Aan Sumedo

ETIRI PLEMENITE ISTINE

Aan Sumedo

ETIRI
PLEMENITE ISTINE
drugo izdanje

Prevod
Branislav Kovaevi

Naslov originala
Ajahn Sumedho
Four Noble Truths
2007 Amaravati Publications
St Margarets, Great Gaddesden,
Hemel Hempstead, HERTS, HP1 3BZ, UK
publications@amaravati.org
Sva prava zadrana. Nijedan deo ove publikacije ne moe se
reprodukovati, skladititi u elektronskom sistemu ili prenositi u bilo
kojoj formi ili sredstvom bez prethodnog doputenja izdavaa. Dozvola
za objavljivanje radi besplatne distribucije moe se dobiti od Amaravati
Publications na gornjoj adresi.
Ovo i druga Dhamma uenja i prevodi mogu se pronai na
www.forestsangha.org

Srpsko izdanje
Theravada budistiko drutvo Srednji put, Novi Sad
www.yu-budizam.com
budizam@yahoo.com
Copyright za prevod
2007 Branislav Kovaevi

Ova knjiga je tampana zahvaljujui velikodunoj pomoi donatora

i namenjena je iskljuivo za BESPLATNU distribuciju, kao dar Dhamme

SADRAJ

Predgovor srpskom izdanju

Predgovor
Uvod
Prva plemenita istina
Patnja i sopstvo
Poricanje patnje
Moral i saoseanje
Istraivanje patnje
Zadovoljstvo i nezadovoljstvo
Uvid u razliitim situacijama
Druga plemenita istina
Tri vrste elje
Poistoveivanje je patnja
Naputanje
Postignue
Trea plemenita istina
Istina prolaznosti
Smrtnost i nestajanje
Dopustiti stvarima na nastanu
Razumevanje

7
10
11
18
20
23
24
25
28
31
36
37
40
41
44
47
50
52
54
59

etvrta plemenita istina

Ispravno razumevanje
Ispravna namera
Ispravan govor, ispravno delovanje,
ispravno ivljenje
Ispravan napor, ispravna sabranost,
ispravna koncentracija
Vidovi meditacije
Racionalnost i emocija
Stvari kakve jesu
Sklad
Osmostruki put kao polazite u razmiljanju

62
64
70

Renik

89

74
76
77
79
82
84
86

PREDGOVOR
SRPSKOM IZDANJU

Veoma mi je drago da je ova knjiga, etiri plemenite istine, pre

vedena na srpski jezik, zato to je u njoj sadrano uenje za
pravo sutina budistike prakse, onako kako je bila izloena u
prvom Budinom govoru. Re je o tome kako iskoristiti patnju
kao sredstvo za postizanje probuenja.
Naravno, tokom poslednje decenije XX veka narod u Srbiji
se bez sumnje suoio sa mnogo patnje izazvane ratovima,
sukobima i drutvenim promenama koje su se odigravale
na Balkanu. Mnogi koji su morali da proive sve te sukobe
su patnju, koju je svako od njih oseao, videli kao neto to
uzrok ima izvan njih samih kao neto izazvano spoljanjim
uzrokom. Tako to izgleda i u takvim situacijama ovakav stav
je sasvim razumljiv. Ali ono na ta je Buda ukazivao jeste da
uoimo patnju koju mi stvaramo u samima sebi, reagujui na
situaciju oko nas. Ratovi, drutvena previranja, revolucije i
tako dalje su istorijski deo ovekovog ivota i, poput starenja,
bolesti, bola i gubitka, deo su ovekovog iskustva.
Dakle, prva plemenita istina jeste prepoznavanje te pat
nje. Ona ne znai okrivljavanje spoljanjih okolnosti, niti
okrivljavanje samoga sebe ve jednostavno posmatranje te
patnje i menjanje stava prema njoj. Umesto da patnju vidimo
kao neto od ega treba odmah pobei, vidimo je kao neto
to treba istraiti. To je nain da se nosimo sa drutvenim ili


linim promenama koje ovek doivljava. bilo da se dogaaju

u ratu ili miru, bilo da se radi o starenju, gubitku drage osobe
ili ivotnom razoarenju u bilo kojim drugim okolnostima. U
budistikoj meditaciji naglasak je na razumevanju patnje tako
to je prihvatamo i doputamo joj da dopre do nae svesti.
Tada poinjemo da uoavamo mogunost da sebe oslobodi
mo slepila automatskih reakcija ili strahova to se jave u sred
ivotnih razoarenja, zbrke politikog ili ekonomskog sistema
u kojem ivimo ili nesporazuma u odnosima sa drugima.
Budino uenje ima toliko toga da ponudi svakome, a u
zemlji kao to je Srbija, patnja je neto sa ime ste se sigurno
veoma dobro upoznali. Koristei etiri plemenite istine,
umesto sagledavanja patnje samo kroz spoljanje uzroke, kao
neega to dolazi spolja, poinjemo da posmatramo sopstvenu
odbojnost, strah i napetost, ili nain na koji za sve okrivljujemo
druge. Jer to je patnja koju upravo mi stvaramo. Mi ne moemo
mnogo da utiemo na politiki sistem ili na socijalne promene
koje se odigravaju oko nas, ali moemo nauiti kako da ne
ivimo u strahu, mrnji i ogorenju zbog nedaa ili problema
to nam dou u ivotu. A to onda moe voditi do unutranje
slobode, potpune nezavisnosti od spoljanjih okolnosti, i do
mira i blagostanja ne samo u nama, ve i u onima oko nas.

maja 2007.

Aan Sumedo
Amaravati budistiki manastir
Velika Britanija

AKA LIA

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Ko

sambija, u umi palisandara. Tada, uzevi u ruku nekoliko pali
sandrovih listova, upita monahe: ta mislite, monasi, ega ima
vie, listova u mojoj ruci ili listova u ovoj umi?
Listova u ruci Blaenog je manje, gospodine. Vie je listova
u ovoj umi.
Isto tako, monasi, onih stvari koje saznah neposrednim zna
njem, ali ih nisam poduavao, daleko je vie [od onih kojima sam
poduavao]. A zato ih nisam poduavao? Zato to nisu poveza
ne sa ciljem, ne odnose se na temelje svetakog ivota i ne vode ka
otrenjenju, stiavanju strasti, prestanku, smirenju, direktnom
znanju, samoprobuenju, utrnuu. Zato ih nisam poduavao.
A emu sam poduavao? Ovo je patnja... Ovo je nastanak
patnje... Ovo je prestanak patnje... Ovo je put koji vodi do pre
stanka patnje. Tome sam poduavao. A zato sam poduavao
tim stvarima? Zato to su povezane sa ciljem, odnose se na te
melje svetakog ivota i vode ka otrenjenju, stiavanju strasti,
prestanku, smirenju, direktnom znanju, samoprobuenju, utr
nuu. Zato sam ih poduavao.
Otuda je vaa dunost kontemplacija: Ovo je patnja... Ovo
je nastanak patnje... Ovo je prestanak patnje. Vaa je dunost
kontemplacija: Ovo je put koji vodi do prestanka patnje.
(Samyutta nikaya, LVI, 31)


PREDGOVOR

Ova knjiica sainjena je na osnovu govora potovanoga Aan

Sumeda o kljunoj taki Budinog uenja: da ovek svoju nesreu moe prevazii duhovnim sredstvima. Ovo uenje izloeno
je kroz Budine etiri plemenite istine, prvi put formulisanim
528. godine pre. nae ere u Parku jelena u Sarnatu blizu Varanasija i u budistikom svetu sauvanim do dananjeg dana.
Potovani Aan Sumedo je bhikkhu (monah) budistike te
ravada tradicije. Roen u SAD, zareen je u Tajlandu 1966. i
tamo je proveo narednih deset godina. Sada je stareina Amaravati budistikog manastira u Velikoj Britaniji, kao i uitelj i
duhovni voa mnogim monasima, monahinjama i nezareenim sledbenicima.
Ova knjiica nastala je dobrovoljnim trudom mnogih ljudi
uloenim za dobrobit drugih.
Beleka o tekstu:
etiri plemenite istine Buda je prvi put izloio u svom govoru
(sutta) nazvanom Dhamma-akka-ppavattana sutta doslovno
Pokretanje toka uenja. Odlomci iz njega citirani su na poetku
svakog poglavlja u kojima se opisuju etiri istine. Navedeni brojevi odnose se na knjige u kanonu u kojima se ovaj govor moe
pronai. No, tema etiri plemenite istine javlja se na mnogo dru
gih mesta, recimo u citatu koji se nalazi na poetku Uvoda.

10

UVOD

To to smo i vi i ja morali da preemo

mukotrpno dug put moemo zahvaliti tome
to nismo otkrili, nismo shvatili etiri istine. Koje etiri?
To su: plemenita istina o patnji, plemenita istina
o nastanku patnje, plemenita istina o prestanku patnje i
plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje.
(Digha nikaya, 16)

Dhamma-akka-ppavattana sutta, Budino uenje o etiri plemenite istine, bila je osnovna nit koju sam godinama koristio
u svojoj praksi. To smo uenje koristili u naem manastiru u
Tajlandu. Budistika teravada kola smatra ovu suttu esencijom
Budinog uenja. Ova jedna jedina sutta sadri sve to je neophodno za razumevanje Dhamme i za prosvetljenje.
Premda se Dhamma-akka-ppavattana sutta smatra prvim
govorom koji je Buda odrao posle probuenja, ponekad volim
da mislim da je on svoju prvu propoved odrao onda kada je sreo
asketu na svom putu u Varanasi. Posle prosvetljenja u Bod Gaji,
Buda je pomislio: Ovo je tako suptilno uenje. Verovatno da reima ne mogu izraziti ono to sam otkrio i zato neu poduavati.
Jednostavno u do kraja ivota sedeti pod bodi drvetom.
Za mene je ovo veoma zavodljiva ideja, jednostavno otii, iveti sam i ne petljati se sa problemima drutva. Meutim,
11

dok je Buda tako razmiljao, Brama Sahampati, stvoritelj sveta

prema hinduizmu, priao je Budi i ubedio ga da ipak treba da
krene i propoveda. Brama Sahampati uverio je Budu da postoje bia koja e ga razumeti, bia u ijim oima je samo malo
trunja. Zato je Budino uenje i bilo namenjeno ljudima kojima
je pogled tek malo zamuen siguran sam da je smatrao kako
se njegovo uenje nee pretvoriti u masovan, iroko prihvaen
pokret.
Posle posete Brame Sahampatija, Buda se zaputio iz Bod
Gaje u Varanasi (dananji Benares) i usput sreo jednog asketu
kojeg je impresionirao svojom pojavom. Asketa ree: ta je to
to si otkrio? i Buda mu odgovori: Ja sam savreno prosvetljeni, arahant, Buda.
Volim da ovo posmatram kao njegovu prvu propoved. Ona
je bila neuspena, jer je njegov sagovornik sluajui ga pomislio
kako je Buda vebao vrlo naporno i da sada precenjuje sebe.
Ako bismo i mi uli ovakvu izjavu od nekoga, siguran sam da
bismo slino reagovali. ta biste pomislili kada bih vam rekao:
Ja sam potpuno prosvetljen?
Zapravo, Budin iskaz je bio veoma tano, precizno uenje.
To je savreno uenje, ali ljudi ne mogu da ga razumeju. Skloni su da ga pogreno protumae kao da dolazi iz ega, jer ljudi
uvek sve tumae iz svog ega. Ja sam potpuno prosvetljen moe
zvuati kao egoistina izjava, ali zar ona nije potpuno transcendentna? Zanimljivo je kontemplirati tu izjavu: Ja sam Buda,
savreno prosvetljeni, jer ona povezuje upotrebu ja sam sa
krajnjim postignuima ili realizacijama. U svakom sluaju, re12

zultat Budine prve propovedi bio je da je sagovornik nije mogao

razumeti i jednostavno je krenuo dalje.
v

Kasnije je u Parku jelena kraj Varanasija Buda sreo svojih

pet prijatelja. Sva petorica su iskreno bili posveeni strogom
asketizmu. U jednom trenutku bili su se razoarali u Budu, jer
su smatrali da je postao kolebljiv u odnosu na praksu. Naime,
Buda je pre prosvetljenja poeo da uvia da strogi asketizam
ne vodi ka stanju prosvetljenja, tako da je prestao da veba na
taj nain. Tih pet njegovih prijatelja pomislili su da je izgubio
samopouzdanje: moda su ga videli da jede pirina sa mlekom,
to bi moglo danas da se uporedi sa jedenjem sladoleda, na primer. Ako ste asketa i ugledate monaha koji jede sladoled, moda ete izgubiti poverenje u njega, jer smatrate da bi monasi
trebalo da jedu, recimo, orbu od kopriva. Ako biste zaista bili
privreni asketizmu i videli me kako jedem porciju sladoleda, vi
vie ne biste imali poverenja u Aan Sumeda. To je nain na koji
funkcionie ljudski um; skloni smo da se divimo impresivnim
poduhvatima dobrovoljnog trpljenja i odricanja. Poto su izgubili poverenje u njega, ta petorica Budinih prijatelja ili uenika
napustila su ga i to mu je pruilo ansu da sedne ispod bodi
drveta i postane prosvetljen.
Zatim, kada su ponovo videli Budu u Parku jelena kraj Vara
nasija, sva petorica su u prvi mah pomislila: Znamo mi kakav
je on. Ne gubimo s njim vreme. Ali kako im je prilazio poeli
13

su da oseaju da je u njemu neto izuzetno. Ustali su da mu naprave mesto da sedne i on im je tada odrao propoved o etiri
plemenite istine.
Ovoga puta, umesto da kae Ja sam prosvetljen, on ree:
Postoji patnja. Postoji uzrok patnje, Postoji prestanak patnje.
Postoji put koji vodi do prestanka patnje. Na ovaj nain izloeno, njegovo uenje ne zahteva ni prihvatanje ni odbijanje. Da
je rekao Ja sam potpuno prosvetljen, morali bismo ili da se
sloimo sa tim ili da to odbacimo ili bismo jednostavno bili
zbunjeni. Ne bismo zapravo znali kako da gledamo na tu izjavu.
Meutim, rekavi Postoji patnja. Postoji uzrok patnje, Postoji
prestanak patnje. Postoji put koji vodi do prestanka patnje, on
je ponudio neto o emu treba da razmislimo: Na ta on to misli? Na ta misli kad kae patnja, njen uzrok, prestanak i put?
Zato poinjemo da kontempliramo, da razmiljamo o tome.
Sa izjavom Ja sam potpuno prosvetljen moemo samo da polemiemo. Je li on zaista prosvetljen... Ja mislim da nije. Samo
bismo polemisali; nismo spremni za uenje koje je tako direkt
no. Oigledno, Budina prva propoved bila je upuena nekome
ko jo ima mnogo praine u oima i zato je promaila cilj. Zato
je u sledeoj prilici on izloio uenje o etiri plemenite istine.
v

Tako su etiri plemenite istine: postoji patnja; postoji uzrok

ili koren patnje, postoji kraj patnje i postoji put koji vodi izvan
patnje, a to je plemeniti osmostruki put. Svaka od ovih istina
14

ima svoja tri aspekta, tako da sveukupno ima dvanaest uvida.

U teravada tradiciji arahant, savreni, jeste onaj ko je jasno uvideo etiri plemenite istine, sa njihova tri aspekta i dvanaest uvida. Arahant oznaava ljudsko bie koje razume istinu; a ona
uglavnom podrazumeva uenje o etiri plemenite istine.
Za prvu plemenitu istinu, Postoji patnja je prvi uvid. Kakav je to uvid? Ne moramo od toga praviti nita grandiozno; to
je samo jedno priznavanje: Postoji patnja. To je osnovni uvid.
Neznalica kae: Ja patim. Ne elim da patim. Meditiram i idem
na kurseve meditacije da bih se oslobodio patnje, ali ja jo uvek
patim iako to ne elim... Kako da se oslobodim patnje? ta da
uradim da je se oslobodim? Ali to nije prva plemenita istina;
ona nije: Ja patim i elim to da okonam. Uvid je: Postoji
patnja.
Sada na bol ili teskobu koju oseate ne gledate iz perspektive
To je moje ve kroz misao: Postoji ova patnja, ova dukkha.
Ova misao javlja se iz stava refleksije Bude koji vidi dhammu.
Ovaj uvid je jednostavno priznavanje da postoji ta patnja, ali je
ne inimo linom. To priznanje je jedan vaan uvid; jednostav
no posmatramo mentalnu teskobu ili fiziki bol i vidimo ih kao
dukkhu a ne kao neto lino vidimo ih kao dukkhu i ne reaguje
mo na njih na stari, ve naviknuti nain.
Drugi uvid prve plemenite istine je: Patnju treba razumeti. Drugi uvid ili aspekt svake od plemenitih istina ima u sebi
re treba: Treba je razumeti. Drugi uvid je, dakle, da dukkha
jeste neto to treba razumeti. Treba da razumemo dukkhu a ne
samo da pokuavamo da je se otresemo.
15

Obratimo panju na re razumeti. To je sasvim uobiajena re, ali na jeziku pali razumeti znai zaista prihvatiti patnju, primiti je, a ne samo reagovati na nju. Na svaki oblik patnje
fiziki ili mentalni obino samo reagujemo, ali kroz razumevanje moemo zaista da pogledamo tu patnju, da je zaista
prihvatimo kao injenicu, da je primimo. I to je drugi aspekt:
Treba da razumemo patnju.
Trei aspekt prve plemenite istine je: Patnja je shvaena.
Kada ste zaista vebali sa patnjom posmatrali je, prihvatili,
upoznali je i dozvolili joj da bude ono to jeste tada postoji
trei aspekt. Patnja je shvaena, ili Dukkha je shvaena. Tako,
postoje tri aspekta prve plemenite istine: Postoji dukkha , Nju
treba razumeti i Ona je shvaena.
v

Ovo je obrazac za tri aspekta svake od etiri plemenite istine. Prvo ide tvrdnja, zatim preporuka i na kraju rezultat praktikovanja preporuke. Sve ovo moemo posmatrati i kroz pali
termine pariyatti, patipatti i pativedha. Pariyatti je teorija ili
tvrdnja: Postoji patnja. Patipatti je veba istinsko vebanje sa
neim, i pativedha jeste rezultat tog vebanja. To je ono to nazivamo obrascem razmiljanja; vi zapravo razvijate um. Budin
um je jedan promiljen um koji vidi stvari onakvim kakve one
zaista jesu.
Ove etiri plemenite istine koristimo radi sopstvenog razvoja. Primenjujemo ih na uobiajene stvari u svom ivotu, na
16

uobiajene vezanosti i opsesije u umu. Sa tim istinama moemo istraivati svoje vezanosti, kako bismo doli do uvida. Kroz
ove etiri plemenite istine moemo sebi predoiti prestanak,
okonanje patnje i praktikovati osmostruki put sve dok ne doemo do razumevanja. Onda kada je osmostruki put do kraja
razvijen, postajemo arahant. Iako sve ovo zvui komplikovano
etiri istine, tri aspekta, dvanaest uvida zapravo je vrlo jednostavno. To je na alat koji nam pomae da razumemo patnju
i odsustvo patnje.
Ni u budistikim zamljama nema mnogo budista koji jo
uvek koriste etiri plemenite istine. ak ni Tajland nije izuzetak. Ljudi kau: Ah da, etiri plemenite istine to je za poetnike. Tada se moda okrenu raznim vrstama vipassana tehnika
i postaju zaista opsednuti sa esnaest stupnjeva pre nego to
dou do plemenitih istina. Zaista me udi da je u budistikim
zemljama jedno tako duboko uenje odbaeno kao primitivni
budizam: To je za deurliju, za poetnike. Vii stupanj je... A
onda se kree u komplikovane teorije i ideje zaboravljajui na
najdublje uenje.
etiri plemenite istine su tema za razmiljanje za itav
ivot. Nije tu re o tome da na jednom kursu meditacije razumemo etiri plemenite istine, tri aspekta i dvanaest uvida i
postanemo arahant, a onda prelazimo na neto zaista ozbiljno.
etiri plemenite istine nisu tako laka stvar. One zahtevaju jedan
trajan stav budnosti i obezbeuju kontekst za istraivanje koje
traje koliko i sam ivot.
 Vebe meditacije, videti strane 77-78.

17

 PRVA PLEMENITA ISTINA

ta je plemenita istina o patnji? Roenje je patnja,

starost je patnja, bolest je patnja, odvojenost od voljenih
je patnja, lienost onoga to elimo je patnja: reju,
pet vrsta prijanjanja je patnja. Postoji ta plemenita
istina o patnji: takva bee vizija, uvid, mudrost,
znanje i svetlost koji se u meni javie o stvarima
za koje se do tada nije znalo.
Ovu plemenitu istinu treba spoznati potpunim
razumevanjem patnje: takva bee vizija, uvid, mudrost,
znanje i jasnoa koji se u meni javie o stvarima
za koje se do tada nije znalo.
Ova plemenita istina spoznata je potpunim
razumevanjem patnje: takva bee vizija, uvid, mudrost,
znanje i svetlost koji se u meni javie o stvarima
za koje se do tada nije znalo.
(Samyutta nikaya LVI, 11)

Prva plemenita istina sa svoja tri aspekta je: Postoji patnja, duk
kha. Dukkhu treba razumeti. Dukkha je shvaena.
Ovo je veoma otroumno uenje jer je izraeno kroz jednostavnu formulu koju je lako zapamtiti, a moe se primeniti
na bilo ta to moemo doiveti, uiniti ili pomisliti u vezi sa
prolou, sadanjou ili budunou.
18

Patnja ili dukkha je veza koja nam je svima zajednika.

Svako svuda pati. Ljudska bia su patila u prolosti, u drevnoj
Indiji; ona pate i u dananjoj Britaniji; i u budunosti e ljudska
bia takoe patiti... ta nam je zajedniko sa kraljicom Elizabetom? patnja. Ona obuhvata sve nivoe, od najprivilegovanijih
do najniih slojeva, ukljuujui i sve stupnjeve izmeu tih krajnosti. To je veza koja nas povezuje sa svima drugima, neto to
svi razumemo.
Kada govorimo o ljudskoj patnji, to je neto to u nama
budi saoseanje. No kada govorimo o naim stavovima, o tome
ta ja mislim i ta vi mislite o politici ili religiji, tada moe doi
do rata. Seam se da sam u Londonu pre desetak godine gledao jedan film. U njemu je pokuano da se ruski narod prikae kao obina ljudska bia, tako to su se videle ruske ene sa
bebama i mukarci kako svoju decu vode na izlete. U to vreme
ovakvo predstavljanje ruskog naroda bilo je neuobiajeno, jer
ih je vei deo zapadne propagande prikazivao kao bezoseajne
monstrume tako da nikada o tim ljudima niste razmiljali kao
o ljudskim biima. Ukoliko elite da ubijate ljude, morate ih
prvo prikazati na takav nain; ne moete laka srca ubiti nekoga
za koga shvatate da pati na isti nain na koji patite i vi. Morate
verovati da je on brutalan, nemoralan, bezvredan i zao i da je
bolje otarasiti ga se. Morate misliti da su ti ljudi zli i da je dobro
osloboditi se zla. Uz takav stav, ak ete smatrati da ih s pravom
bombardujete ili mitraljirate. Ali ako na umu imate da nas sve
povezuje patnja, to vas moe spreiti da uinite takve stvari.
Prva plemenita istina nije neka zlokobna metafizika tvrd19

nja da je sve patnja. Obratite panju da postoji razlika izmeu

metafizikog uenja u okviru kojeg iznosite tvrdnju o Apsolutu
i plemenite istine koja je refleksija. Plemenita istina jeste istina
o kojoj treba razmiljati; ona nije neto apsolutno, ona nije nekakav Apsolut. Tu mnogi Zapadnjaci postaju veoma zbunjeni,
jer ovu plemenitu istinu tumae kao nekakvu metafiziku istinu
budizma ali ona nikada nije trebalo da bude tako neto.
Da prva plemenita istina nije neka apsolutna tvrdnja moete videti ako pogledate etvrtu plemenitu istinu, koja oznaava
put izlaska iz patnje. Ne moete imati apsolutnu patnju i istovremeno izlaz iz nje, zar ne? To nema smisla. Pa ipak, neki ljudi
uzmu prvu plemenitu istinu i onda tvrde kako je Buda uio da
je sve patnja.
Pali re dukkha znai nemogunost potpunog zadovolje
nja ili nemogunost da se bilo ta podnese: stalna promena
spreava nas da budemo potpuno ispunjeni ili sreni. ulni svet
je takav, on je po svojoj prirodi vibracija. Bilo bi, zapravo, strano ako bismo pronali zadovoljenje u ulnom svetu, jer onda
nikada ne bismo istraivali izvan njega; bili bismo na njega osueni. Meutim, kada jednom sagledamo tu dukkhu , poinjemo
da pronalazimo izlaz, tako da vie nismo neprestano zarobljeni
ulnim stimulansima.
PATNJA I SOPSTVO

Vano je razmisliti o tome kako je formulisana prva plemenita

istina. Ona je formulisana veoma jasno: Postoji patnja, a ne Ja
patim. Psiholoki posmatrano, ovo je mnogo bolja formulaci20

ja. Skloni smo da svoju patnju tumaimo kao Ja zaista patim.

Mnogo patim a ne elim da patim. Na um je naviknut da
tako razmilja.
Ja patim uvek u sebi nosi znaenje: Ja sam neko ko jako
mnogo pati. Ta patnja je moja; u mom ivotu je mnogo patnje.
Tako zapoinje itav proces, povezivanje sa svojim sopstvom i
svojim seanjima. Priseate se ta se dogaalo dok ste bili mali...
i tako dalje.
Ali, obratite panju, ne kaemo da postoji neko ko pati. To
vie nije lina patnja ako je vidimo kao Postoji patnja. To nije
ono: Ah, jadan ja, zato moram toliko da patim? ta sam uinio
da bih sve to zasluio? Zato moram da ostarim? Zato moram
da proivljavam tugu, bol, jad i oajanje? To nije pravedno! Ja
ne elim to. Ja elim jedino sreu i sigurnost. Ovakav nain
razmiljanja dolazi iz neznanja, koje sve komplikuje, i zavrava
linim problemima. Da bismo se oslobodili patnje, moramo je
pripustiti u svoju svest. Ali ovo primanje u budistikoj meditaciji nije iz pozicije: Ja patim ve pre Postoji patnja, ona je
prisutna, jer ne pokuavamo da se identifikujemo sa problemom, ve samo primamo k znanju da on postoji. Neoprezno
je razmiljati na nain: Ja sam jedna ljuta osoba; tako se lako
naljutim; kako da se toga oslobodim? time se aktiviraju sve
ostale pretpostavke o sopstvu i veoma je teko napraviti nekakvu distancu u odnosu na njih. Sve postaje vrlo zbrkano, jer
nas oseaj da su to moji problemi ili moje misli lako dovodi do
toga da ih potiskujemo ili vrednujemo i kritikujemo sami sebe.
Skloniji smo da se vezujemo i identifikujemo nego da samo po21

smatramo, da budemo svedoci i razumemo stvari kakve one

jesu. Ako samo priznajete da postoji taj oseaj zbunjenosti, da
postoji ta pohlepa ili ljutnja, tada je to iskren odraz date situacije i time niste pokrenuli itavu gomilu asocijacija koje uz to
idu ili ste ih barem malo oslabili.
Zato ne uzimajte te stvari kao svoje nedostatke, ve uvek
na njih gledajte kao na neto prolazno, bezlino, neto to vas
ne moe zadovoljiti. Uvek iznova ih uoite i razumite onakvim
kakve jesu. Obino ivot posmatramo tako kao da su to moji
problemi i da smo veoma poteni i otvoreni ukoliko to sebi
priznamo. A onda to na ivot naizgled pone i da potvruje,
jer smo poli od pogrene pretpostavke. No i samo to gledite
je prolazno, bezlino i ne moe nas zadovoljiti.
Postoji patnja je veoma jasno, precizno priznavanje da u
ovom trenutku postoji nekakvo oseanje nezadovoljstva. Ono
moe obuhvatati sve: od napetosti i oaja do sasvim blagih oblika nervoze; dukkha ne znai samo neku veliku patnju. Ne morate u ivotu prolaziti kroz natoveanska iskuenja, ne morate
proi Auvic ili Belzen da biste rekli kako postoji patnja. ak
i kraljica Elizabeta bi mogla da kae: Postoji patnja. Siguran
sam da je i ona na trenutke veoma uzrujana i oajna ili, barem,
nervozna.
ulni svet je delikatno iskustvo. To znai da ste uvek izloeni zadovoljstvu i bolu, dualizmu samsare . To je kao biti u
neemu to je veoma krhko i postajati svestan svega to na bilo
koji nain doe u kontakt sa naim telom i njegovim ulima. To
je ono to jeste. To je rezultat roenja.
22

PORICANJE PATNJE

Patnja je neto o emu obino ne elimo bilo ta da znamo jedino to elimo je da je se otarasimo. im se pojavi neto to
nam je neugodno ili nas iritira, sklonost neprobuenog ljudskog
bia je da pokuava da ga se otarasi ili da ga potisne. Moemo
razumeti zato je savremeno drutvo zaokupljeno traganjem za
zadovoljstvima i ushienjima u onome to je novo, uzbudljivo
ili romantino. Skloni smo da prenaglaavamo lepotu i zadovoljstva mladosti, dok su runije strane ivota starost, bolest,
smrt, dosada, oaj i potitenost gurnute u stranu. Kada se
suoimo sa neim to nam se ne dopada, pokuavamo da pobegnemo od toga u neto to nam se dopada. Ukoliko osetimo
dosadu, jurimo ka neem interesantnom. Ukoliko se uplaimo,
pokuavamo da pronaemo sigurnost. To je savreno prirodno. Vezani smo za taj princip zadovoljstva i bola, privlanosti
i odbojnosti. Zato, ukoliko um nije celovit i prijemiv, onda je
selektivan bira ono to mu se dopada i pokuava da potisne
ono to mu se ne dopada. Dobar deo naeg iskustva mora biti
potisnut, jer je mnogo toga sa ime se u ivotu susreemo na
ovaj ili onaj nain neugodno.
Ako se neto neprijatno pojavi, kaemo: Bei! Ako nam
se neko isprei na putu, kaemo Ubij ga! Ovakva tendencija
esto je uoljiva u onome to nae vlade ine... Zastraujue,
zar ne, kada pomislite koja vrsta ljudi upravlja dravama jer
oni su jo uvek u neznanju i neprosvetljeni. Ali to je ono to
jeste. Um neznalice razmilja o istrebljenju: Eno ga komarac;
ubij ga!, Ovih mrava ima svuda po sobi, poprskaj ih insektici23

dom! U Britaniji postoji kompanija Unajmi ubicu. Ne znam

je li to nekakva britanska mafija ili neto drugo, ali je ona specijalizovana za ubijanje tetoina a na vama je da definiete
znaenje rei tetoina.
MORAL I SAOSEANJE

Zbog toga je potrebno da imamo pravila kao to je: Uzdrau se od namernog ubijanja, jer nai instinkti nam govore da
ubijamo: ako nam se neto nae na putu, ubij ga. To moete
videti u ivotinjskom carstvu. I sami smo grabljivci; mislimo da
smo civilizovani, ali iza nas je zaista krvava istorija bukvalno.
Puna je beskrajnih klanja i opravdavanja najrazliitijih nepravdi
nanetih drugim ljudskim biima da ne pominjemo ivotinje
a sve to zbog ovog osnovnog neznanja, tog nepromiljenog
ljudskog uma koji nam govori da unitimo sve to nam se isprei na putu.
Meutim, ako razmislimo, sve to se menja. Prevazilazimo
taj osnovni instinktivni, animalni obrazac. Jer mi nismo nekakvi drutveni roboti koji se povinuju zakonu i ne ubijaju iz straha da ne budu kanjeni. Umesto toga, mi zaista preuzimamo
odgovornost u svoje ruke. Potujemo ivote drugih bia, ak
i ivote insekata i bia koja nam se ne dopadaju. Niko nikada
nee zavoleti komarce ili mrave, ali moemo razmiljati o tome
da i oni imaju pravo na ivot. To je onda razmiljanje uma, a ne
puka reakcija: Gde je insekticid sprej? Ja isto tako ne volim da
vidim mrave kako mile preko moga poda; moja prva reakcija je:
Gde je insekticid sprej? Ali ako razmislim, shvatam da iako
24

me ta bia nerviraju i radije bih da ih se otresem, ona ipak imaju

prava na ivot. To je razmiljanje ljudskog uma.
Isto se odnosi i na neprijatna stanja uma. Zato, kada se u
vama javi ljutnja, umesto da kaete: O ne, evo je ponovo sam
ljut! samo konstatujemo: Postoji ljutnja. Isto kao sa strahom
ako na njega ponete da gledate kao na strah svoje majke,
svoga oca, svog psa ili svoj sopstveni, onda se sve to pretvara
u lepljivu mreu razliitih bia koja su na neki nain u meusobnoj vezi, a na drugi meusobno razdvojena i sve to oteava
istinsko razumevanje. A ipak, strah u ovom biu i strah u tom
ugavom psetu je ista stvar. Postoji strah. Samo to. Strah koji
sam ja doiveo uopte se ne razlikuje od straha koji drugi oseaju. I upravo tu raa se saoseanje ak i za stare ugave pse.
Shvatamo da je strah podjednako uasan za ugave pse koliko
je i za nas. Kada psa utnu cokulom i kada vas utnu cokulom,
oseaj bola je isti. Bol je samo bol, hladnoa je samo hladnoa,
bes je samo bes. On nije moj, ve pre: Postoji bol. To je pravo
korienje sposobnosti razmiljanja koje nam pomae da stvari
vidimo jasnije, umesto da osnaujemo tu poziciju iz koje sve
prelamamo kroz ja. Zatim, kao rezultat prepoznavanja tog
stanja patnje toga da patnja postoji dolazi drugi uvid ove
prve plemenite istine: Patnju treba razumeti. Tu patnju treba
istraiti.
ISTRAIVANJE PATNJE

Toplo vam preporuujem da pokuate da razumete dukkhu:

da je zaista pogledate, da se sa njome suoite i prihvatite svo25

ju patnju. Pokuajte da je razumete kada oseate fiziki bol ili

oajanje ili napetost ili mrnju ili odbojnost u kakvom god
obliku da se pojave, kakav god da im je intenzitet, bilo da je jak
ili slab. Ovo uenje ne znai da morate jako mnogo patiti da
biste se prosvetlili. Ne morate biti lieni svega to posedujete ili
biti mrcvareni. Ono samo istie sposobnost da uoimo patnju,
ak i onda kada se radi o blagom oseaju nezadovoljstva, i da
je razumemo.
Lako je nai krivca za nae probleme. Da me je majka zaista volela ili da su oko mene bili mudriji i istrajniji u tome da mi
obezbede savreno okruenje, tada ne bih imao emocionalnih
problema koje danas imam. To je zaista glupo! A ipak neki
ljudi tako gledaju na svet, mislei da su zbunjeni i jadni zato
to nisu dobili porciju koja ima pripada. Ali sa ovom formulom
prve plemenite istine, ak i ako smo proiveli prilino teak
ivot, ono to posmatramo nije patnja koja dolazi spolja, ve
ona koju zbog svega toga stvaramo u sopstvenim glavama. I to
je jedno probuenje probuenje za istinu o patnji. I to je plemenita istina, jer za patnju koju oseamo vie ne okrivljujemo
druge. Dakle, budistiki pristup je jedinstven u odnosu na druge religije, zato to je naglasak na pronalaenju izlaza iz patnje
kroz mudrost, kroz oslobaanje od iluzija, a ne kroz dostizanje
nekog stanja blaenstva ili sjedinjenje sa Vrhovnim.
Pri ovome, ja ne elim da kaem da drugi nikada nisu uzrok
nae frustracije ili nervoze, ve da kroz ovo uenje ukazujemo
na nae reakcije na ivot. Ukoliko je neko neprijatan prema
vama ili namerano pokuava da u vama izazove patnju i pri
26

tome mislite da je ta osoba uzrok vae patnje, tada jo uvek niste

razumeli prvu plemenitu istinu. ak i ako vam on upa nokte
ili vam radi druge strane stvari sve dok mislite da patite zbog
te druge osobe, niste razumeli prvu plemenitu istinu. Razumeti
patnju znai jasno uvideti da tek naa reakcija na osobu koja
nam upa nokte: Mrzim te, jeste patnja. upanje noktiju jeste
neopisivo bolno, ali patnja ukljuuje to mrzim te, kako moe
to da mi radi i nikada ti to neu oprostiti.
Meutim, ne ekajte da neko pone da vam upa nokte
kako biste vebali sa prvom plemenitom istinom. Pokuajte to
sa malim stvarima, kao kada je neko nepaljiv, grub ili vas ignorie. Ako patite zato to vas je ta osoba omalovaila ili uvredila
na bilo koji nain, moete da radite na tome. Mnogo je prilika
u svakodnevnom ivotu kada moemo biti povreeni ili uznemireni. Moemo osetiti teskobu ili nervozu samo zbog naina
na koji neko hoda ili izgleda, barem je ja mogu osetiti. Ponekad
primetite u sebi odbojnost samo zbog naina na koji neko izgleda ili zato to ne radi neto to bi trebalo da uradi moemo
biti veoma ozlojeeni i ljuti zbog takvih stvari. Ta osoba vas
uopte nije povredila, niti vam je uradila bilo ta slino upanju noktiju, ali vi ipak patite. Ukoliko ne moete da posmatrate
patnju u takvim jednostavnim sluajevima, nikada neete imali
takvu snagu da to uinite i onda ako vam stvarno budu upali
nokte!
Radimo sa malim nezadovoljstvima u svakodnevnom ivotu. Posmatramo nain na koji nas mogu povrediti, rastuiti
ili iznervirati nai susedi, ljudi sa kojima ivimo, predsednik
27

vlade, stvari onakve kakve jesu ili mi sami. Znamo da tu patnju

treba razumeti. Vebamo zaista posmatrajui tu patnju kao nekakav objekat i razumemo: Postoji patnja. Na taj nain, uvidom dolazimo do razumevanja patnje.
ZADOVOLJSTVO I NEZADOVOLJSTVO

Moemo se zapitati: Gde nas je to hedonistiko traganje za zadovoljstvom kao ciljem samim po sebi dovelo? Ve decenijama
idemo za tim, ali je li oveanstvo ita srenije zbog toga? ini
se da danas imamo pravo i slobodu da inimo ta god poelimo
sa drogama, seksom, putovanjima i slinim sve prolazi, sve je
doputeno; nita nije zabranjeno. Morate uraditi neto zaista
skaredno, zaista nasilno, pre nego to vas kazne za to. No, je li
nas mogunost da sledimo svoje porive uinila ita srenijim,
oputenijim i zadovoljnijim? Zapravo, od svega toga postali
smo jedino sebiniji; ne razmiljamo kako nai postupci mogu
uticati na druge. Skloni smo da mislimo samo o sebi: ja i moja
srea, moja sloboda i moja prava. Tako postajem uasna napast,
izvor velike frustracije, nespokojstva i bola za ljude oko mene.
Ukoliko smatram da mogu da uradim sve to elim ili kaem
sve to poelim da kaem, ak i nautrb drugih, tada sam ja
puka napast za drutvo.
Kada se pojavi taj oseaj onoga to ja elim i onoga to ja
mislim da bi trebalo i da ne bi trebalo i poelimo da uivamo u
svim zadovoljstvima ivota, neizbeno postajemo uznemireni,
jer ivot pone da izgleda tako beznadeno i ini nam se da sve
ide kako ne treba. ivot nas gurne u kovitlac samo tumaramo
28

kroz stanja straha i elje. I ak i kada dobijemo sve to poelimo,

pomisliemo da moda ima jo neto to nedostaje, neto to
jo nije zavreno. Dakle, i kada nam najbolje ide, tu je taj oseaj
patnje jo neto treba uiniti, postoji neka sumnja ili strah
koji nas proganjaju.
Na primer, ja sam oduvek voleo lepe pejzae. Jednom, tokom kursa meditacije koji sam vodio u vajcarskoj, poveli su
me na planinarenje prekrasnim visovima, ali sam zapazio da je
u mom umu stalno bio i oseaj teskobe, zato to je bilo toliko
mnogo lepote, neprekidni sled predivnih pejsaa. Oseao sam
da elim da se na svemu zadrim, da moram neprestano da budem budan kako bih oima sve upio. To me je zaista zamaralo!
I to je bila dukkha, zar ne?
Ustanovio sam da ukoliko stvari radim nepaljivo ak i
neto tako bezazleno kao to je posmatranje lepih planina ako
samo posegnem za neim i pokuavam da to zadrim, to uvek
donosi nekakvo neprijatno oseanje. Kako moete zadrati za
sebe Jungfrau i Ajger? Najvie to moete je da ih slikate, pokuavajui da sve ulovite na jednom komadu papira. To je dukkha;
ako hoete da zadrite neto to je lepo, jer ne elite da se odvojite od toga to je patnja.
Kad moramo da budemo u situaciji koja nam se ne dopada,
to je takoe patnja. Na primer, nikada nisam voleo da se vozim
podzemnom eleznicom u Londonu. Kukao sam: Ne elim
da se vozim metroom i gledam one grozne plakate i prljave
stanice. Neu da se tiskam sa ljudima u tim malim vagonima
pod zemljom. Za mene je to bilo krajnje neprijatno iskustvo.
29

No istovremeno sam i oslukivao taj glas pun zanovetanja i alopojki patnju odbijanja da se bude u dodiru sa neim neprijatnim. I kada sam o svemu tome razmislio prestao sam od
toga da pravim problem, tako da mogu da budem u kontaktu
sa neprijatnim i runim a da ne patim zbog toga. Shvatio sam
da su stvari jednostavno takve i da je to u redu. Nema potrebe
da pravimo probleme ni ako smo na prljavoj metro stanici,
ni ako posmatramo divan pejsa. Stvari su onakve kakve jesu,
tako da moemo da ih prepoznamo i potujemo u njihovim
promenljivim oblicima, a da se ne vezujemo za njih. Vezivanje
je elja da zadrimo neto to nam se dopada, elja da se otarasimo neega to nam se ne dopada ili elja da dobijemo neto
to nemamo.
Takoe, moemo mnogo patiti zbog drugih ljudi. Seam se
da sam u Tajlandu imao sasvim negativno miljenje o jednom
monahu. On bi neto uinio i ja bih pomislio: Nije trebalo to
da uradi! Nosio bih unaokolo tog monaha u svojoj glavi i tako
bih, ak i na nekom drugom mestu, ponovo mislio na njega.
Iskrsnuo bi mi njegov lik i zatim iste negativne reakcije: Sea
li se kad je rekao to i kada je uradio ono! i Nije trebalo da kae
to i nije trebalo da uradi ono.
Kada sam naiao na uitelja kakav je Aan a, seam se da
sam eleo da bude savren. Razmiljao sam: Ah, on je divan
uitelj divan! Ali onda bi moda uradio neto to bi me oneraspoloilo i ja bih pomislio: Ne elim da radi bilo ta to bi me
oneraspoloilo, jer volim o njemu da mislim da je divan. To je
bilo kao da kaem: Aan a, budi divan za mene sve vreme.
30

Nemoj nikada da uini bilo ta zbog ega bi se u mojoj glavi

javila negativna misao. Tako, ak i kada pronaete nekoga koga
zaista potujete i volite, opet postoji patnja vezivanja. Naravno
da e ta osoba uraditi ili rei neto to vam se ne dopada ili ne
odobravate, ime e izazvati sumnju i vi ete patiti.
Jednom je nekoliko monaha Amerikanaca dolo u Vat Pa
Pong, na manastir u severoistonom Tajlandu. Bili su veoma
kritiki raspoloeni i izgledalo je kao da vide samo ono to ne
valja. Nisu smatrali da je Aan a naroito dobar uitelj, a nije
im se dopao ni manastir. Osetio sam kako u meni veliki bes i
mrnja narastaju, zato to su kritikovali neto to sam voleo.
Osetio sam se veoma ozlojeenim Dobro, ako vam se ne
dopada, gubite se odavde. On je najbolji uitelj na svetu i ako
to ne moete da uvidite onda jednostavno IDITE! Takva vrsta
vezivanja zaljubljenost ili posveenost jeste patnja, jer ako
to to volite ili vam se dopada neko kritikuje, oseate ljutnju i
ozlojeenost.
UVID U RAZLIITIM SITUACIJAMA

Ponekad uvid nastaje u najneoekivanijem trenutku. To mi

se dogodilo dok sam iveo u Vat Pa Pongu. Severoistoni deo
Tajlanda nije ba najlepe ili najpoeljnije mesto na svetu, sa
svojim zakrljalim umama i visoravnima; tamo je leti izuzetno
toplo. Na svaki uposatha dan morali smo u rano popodne da
izaemo napolje i poistimo lie sa staza. Trebalo je istiti velike povrine. Po celo popodne bismo proveli na vrelom suncu,
znojei se, skupljajui lie na gomile grubim metlama; bilo je
31

to jedno od naih zaduenja. Nisam voleo taj posao. Razmiljao

sa: Neu ovo da radim, nisam ak ovamo doao da bih istio
lie; doao sam ovamo da se prosvetlim a umesto toga oni mi
gurnuli metlu u ruke. Sem toga, sunce sija a ja imam osetljivu
kou; mogu dobiti rak koe ako nastavim ovako.
Tako sam jedno popodne stajao napolju i oseao se zaista
jadno. Razmiljao sam: ta ja ovde radim? Zato sam doao
ovamo? Zato sam ostao ovde? Stajao sam tako sa dugakom
metlom u ruci, bez i trunke energije, ispunjen samosaaljenjem
i mrnjom prema svemu oko sebe. Tada se pojavio Aan a, os
mehnuo mi se i rekao: Vat Pa Pong je prepun patnje, zar ne?
i otiao dalje. Onda sam pomislio: Zato je to rekao? i Zapra
vo, zna, ovde i nije tako loe. Podstakao me je na razmilja
nje: Je li ienje lia zaista toliko neprijatno?... Ne, nije. To
je jedna neutralna stvar; jednostavno isti i to je ni prijatno
ni neprijatno... Je li znojenje toliko uasno? Je li to zaista tako
tegobno, poniavajue iskustvo? Je li zaista tako loe kako se ja
pretvaram da jeste?... Ne znojenje nije nita strano, to je savreno prirodna stvar. Sem toga, nemam rak koe i ljudi u Vat Pa
Pongu su vrlo prijatni. Ovaj uitelj je veoma blag, mudar ovek.
Ostali monasi se prema meni ponaaju dobro. Ljudi iz okoline
dolaze i daju mi hranu i... Na ta se ja zapravo alim?
Razmiljajui o svom iskustvu boravka tamo, pomislio sam:
Dobro mi je. Ljudi me potuju, lepo se ophode prema meni.
Poduavaju me prijatni ljudi u prijatnoj zemlji. Zaista nema
nieg pogrenog oko bilo ega, izuzev mene; pravim problem
zato to ne elim da se znojim i da istim lie. Tada sam imao
32

veoma jasan uvid. Iznenada sam opazio neto u sebi to se uvek

ali i kritikuje i to me neprestano spreava da se predam bilo
emu ili ponudim sebe u bilo kakvoj situaciji.
Jo jedno iskustvo iz kojeg sam uio je bio obiaj da peremo
noge starijim monasima kad bi se vratili iz pronje hrane. Poto
bi bosonogi proli selima i pirinanim poljima, njihova stopala
bila su blatnjava. Ispred sale za obedovanje bile su posude za
pranje nogu. Kada bi se pojavio Aan a, svi monasi njih,
moda, dvedeset ili trideset izjurili bi da mu operu noge. Kada
sam to prvi put video pomislio sam: Ja to neu raditi ja ne!
Sledeeg dana trideset monaha izjurilo je im se Aan a pojavio i opralo mu noge a ja sam pomislio: Kakva glupost trideset monaha pere noge jednom oveku. Ja to neu raditi. Dan
kasnije reakcija je postala jo ea... trideset monaha je izjurilo
i opralo noge Aan au i... Ovo me zaista nervira, dosta mi
je toga! Jednostavno, to je za mene najgluplja stvar koju sam
video trideset ljudi se utrkuje da opere noge jednom oveku!
On verovatno misli da to zasluuje, stvarno to mu samo jaa
ego. Verovatno je do sada izgradio ogroman ego, kad mu toliko
ljudi pere noge svaki dan. Ja nikada to neu raditi!
Poeo sam da izgraujem snanu reakciju, preteranu reakciju. Sedeo bih tako i oseao se zaista jadno i razdraeno.
Pogledao bih monahe i pomislio: Svi do jednog mi izgledaju
tako glupavo. Ne znam ta ja ovde traim.
Ali onda sam poeo da oslukujem i pomislio sam: Ovo
je jedno zaista neprijatno stanje uma. Ima li iega zbog ega bi
se trebalo uzbuivati? Oni mene nisu primoravali da to inim.
33

Sve je u redu; nema nieg pogrenog u tome to trideset ljudi

peru noge jednom oveku. To nije nemoralno ili loe ponaanje
i moda oni u tome uivaju; moda oni to ele da rade, da izraze
potovanje i zahvalnost za uenje moda je u redu raditi to...
Moda bi i ja trebalo da to uradim! I tako je sledeeg jutra izjurio trideset i jedan monah i oprao noge Aan au. Posle toga
nije bilo problema. Zaista sam se dobro oseao: ono neprijatno
stanje uma nestalo je.
Moemo razmiljati o tim stvarima koje izazivaju gnuanje
i ljutnju u nama: je li neto zaista pogreno kod njih ili su to
samo stvari oko kojih sami stvaramo dukkhu? Tada poinjemo
da razumevamo probleme koje stvaramo u sopstvenim ivotima i u ivotima ljudi oko nas.
Kada smo sabrani, voljni smo da se nosimo sa celinom ivota, sa uzbuenjima i dosadom, nadom i oajem, zadovoljstvom i bolom, oduevljenjem i malodunou, poetkom i
krajem, roenjem i smru. Spremni smo da ih u svom umu
prihvatimo kao celinu, umesto da apsorbujemo samo ono to je
prijatno, a da potiskujemo neprijatno. Proces uvida ide ka du
kkhi, posmatra dukkhu, priznaje dukkhu, prepoznaje dukkhu u
svim njezinim oblicima. Tada vie ne reagujete na ve naviknuti
nain prihvatanja i odbijanja. I zbog toga se bolje moete nositi
sa patnjom, moete da budete strpljiviji sa njom.
Ovo uenje nije neto to je izvan naeg iskustva. Ono je,
zapravo, odraz naeg iskustva a ne neka zamrena intelektualna igra. Zato zaista uloite napor u svoj razvoj, umesto da ostanete zarobljeni u koloteini. Koliko jo puta u ivotu treba da
34

osetite krivicu zbog svojih prolih neuspeha ili pogreaka koje

ste nainili? Treba li da do kraja ivota prevakavate stvari koje
su vam se dogodile i preputate se beskrajnim spekulacijama
i analizama? Neki ljudi sebe su zarobili u tako komplikovane
zamke. Ako se prepustite svojim seanjima, stavovima i miljenjima, tada ostajete zauvek zarobljeni u ovom svetu i nikada ga
ne prevazilazite na bilo koji nain.
Moete se toga tereta osloboditi ukoliko ste spremni da ovo
uenje koristite na pravi nain. Kaite sami sebi: Ne upadam
vie u te zamke; odbijam da uestvujem u toj igri. Neu vie popustiti pred takvim raspoloenjem. Ponite da zauzimate poziciju znanja: Ja znam da je to dukkha; postoji dukkha. Zaista je
vano doneti odluku da odemo tamo gde je patnja i zadrimo se
uz nju. Jedino istraujui je i suoavajui se sa njom na taj nain
imamo ansu za onaj duboki uvid: Ova patnja je shvaena.
To su tri aspekta prve plemenite istine. To je formula koju
moramo koristiti i primenjivati razmiljajui o svojim ivotima.
Kad god osetite patnju, prvo je osvestite: Postoji patnja, zatim:
Nju treba razumeti, i na kraju Ona je shvaena. To razumevanje dukkhe jeste uvid u prvu plemenitu istinu.

35

DRUGA PLEMENITA ISTINA

ta je plemenita istina o nastanku patnje? elja je ta koja

preporaa bie, a prate je uivanje i pouda,
naslaivanje sad ovim, sad onim: drugim reima,
elja za ulnim zadovoljstvima, elja za postojanjem,
elja za ne-postojanjem. Ali odakle se raa i razvija
ta elja? Gde god postoji neto to je prijatno
i izvor je zadovoljstva, tamo se ona raa i razvija.
Ovo je plemenita istina o nastanku patnje: takva bee vizija,
uvid, mudrost, znanje i jasnoa koji se u meni javie
o stvarima za koje se do tada nije znalo. Ovu plemenitu
istinu treba spoznati naputanjem izvora patnje...
Ova plemenita istina jeste spoznata
naputanjem izvora patnje: takva bee vizija, uvid,
mudrost, znanje i jasnoa koji se u meni javie o stvarima
za koje se do tada nije znalo.
(Samyutta nikaya LVI, 11)

Druga plemenita istina sa svoja tri aspekta je: Postoji izvor

patnje, a to je vezanost za elju. elju treba napustiti. elja je
naputena.
Druga plemenita istina kae da postoji izvor patnje i da
je izvor te patnje vezanost za tri vrste elje: elja za ulnim zadovoljstvom (kama tanha), elja da neto bude (bhava tanha)

i elja da neto ne bude (vibhava tanha). To je tvrdnja druge

plemenite istine, teza, pariyatti . To je ono to kontemplirate:
izvor patnje je vezanost za elju.
TRI VRSTE ELJE

elju, ili tanhu na pali jeziku, jeste veoma vano razumeti. ta

je elja? Kama tanhu je veoma lako razumeti. Ova vrsta elje
je elja za ulnim zadovoljstvima putem tela ili drugih ula.
Neprestano traganje za stvarima koje e uzbuditi ili zadovoljiti
naa ula to je kama tanha. Zaista ovo moete da posmatrate:
kako izgleda kada imate elju za zadovoljstvom? Na primer, dok
jedete, ako ste gladni i hrana je ukusna, moete biti svesni svoje
elje da uzmete jo jedan zalogaj. Uoite to oseanje dok jedete
neto ukusno; i uoite kako elite jo toga. Ne uzimajte ovo
samo zdravo za gotovo, doivite to. Ne mislite kako to ve znate
jer je tako bilo u prolosti. Obratite panju na to kad budete jeli.
Probajte neto ukusno i posmatrajte ta se deava: javlja se elja
da pojedete jo vie toga. To je kama tanha .
Kontempliramo takoe taj oseaj kada elimo da postanemo neto. Ako je u nama neznanje, a ne traimo neto ukusno
da pojedemo ili neku prijatnu muziku da sluamo, moe nas
obuzeti ambicija za postizanjem neega elja da neto postanemo. Obuzme nas tenja da budemo sreni, da postanemo
bogati; ili moemo probati da damo znaaj svom ivotu upinjui se iz petnih ila da popravimo ovaj na svet. Zato, uoite
ta znai to eleti da postanete neto drugo u odnosu na ono
to ste upravo sada.
37

Oslunite bhava tanhu vaeg ivota: elim da meditiram

kako bih se potpuno oslobodio svoga bola. elim da postanem
prosvetljen. elim da postanem monah ili monahinja. elim da
se prosvetlim i bez zareenja. elim da imam enu, decu i posao. elim da uivam u ulnom svetu, ne odriui se bilo ega,
a da u isto vreme postanem i prosvetljeni arahant.
Kada se umorimo od pokuaja da postanemo neto, onda
se javi elja da se otarasimo nekih stvari. Zato kontempliramo
vibhava tanhu, elju da se neega oslobodimo: elim da se
oslobodim svoje patnje. elim da se oslobodim svoje ljutnje. U
meni je ljutnja i elim da je vie nema. elim da se oslobodim
ljubomore, straha i napetosti. Uoite sve ovo kao oblike vib
hava tanhe. Mi ne zauzimamo stav protivljenja elji da se oslobodimo nekih stvari, niti ohrabrujemo tu elju. Umesto toga,
samo posmatramo: To je tako; to je dakle oseaj kad elimo
da se oslobodimo neega: moram se otresti svog besa, moram
ubiti demona i osloboditi se pohlepe a onda u biti... Iz ovog
niza misli moemo uoiti da su postajanje i prestajanje veoma
tesno povezani.
Zato imajte na umu da su ove tri kategorije: kama tanha,
bhava i vibhava tanha samo prikladni naini za kontempliranje
elje. To nisu potpuno odvojeni oblici elje, ve razliiti vidovi
jedne te iste elje.
Drugi uvid u drugu plemenitu istinu je: elju treba napustiti. Tako zapoinjemo praksu naputanja. Uvideli ste da
elju treba napustiti, ali taj uvid nije elja da se napusti bilo ta.
Ako niste naroito mudri i ne posmatrate istinski svoj um, lako
38

ete zakljuiti: elim da se oslobodim, elim da napustim sve

svoje elje ali to je samo jo jedna elja. Meutim, moete i
to posmatrati; moete uvideti tu elju da se neega oslobodite,
elju da neto postanete ili elju za ulnim zadovoljstvima. Razumevajui te tri vrste elje, moete ih napustiti.
Druga plemenita istina ne trai od vas da mislite: Ja imam
tako mnogo elja da zadovoljim svoja ula, Ja sam zaista ambiciozan. U meni je jaka bhava tanha! ili Ja sam pravi nihilista. Hou napolje iz svega ovoga. Ja sam pravi vibhava tanha
fanatik. Eto takav sam. Druga plemenita istina nije to. Ona
nema veze sa identifikovanjem sa eljama na bilo koji nain;
ona govori o prepoznavanju elje.
Mnogo sam vremena proveo posmatrajui kako je veliki
deo moje prakse u stvari elja da se postane neto. Na primer,
koliko je dobrih namera u mojoj meditaciji kao monaha proizlazilo zapravo iz elje da budem omiljen koliki je deo mojih
odnosa sa ostalim monasima ili monahinjama ili sa nezareenim sledbenicima bio u vezi sa eljom da budem omiljen ili
priznat. To je bhava tanha elja za pohvalom ili uspehom.
Kao monah, imate tu bhava tanhu: elju da ljudi sve razumeju
i ponu da cene vae uenje. ak i te suptilne, skoro plemenite
elje su bhava tanha.
A onda je tu vibhava tanha u duhovnom ivotu, i ona moe
biti veoma iskrena u odnosu na samog sebe: elim da se oslobodim, ponitim i iskorenim te negativnosti. Zaista sam sluao
sebe kako u sebi govorim: Hou da se oslobodim elje. Hou
da se oslobodim ljutnje. Neu da vie ikada budem uplaen ili
39

ljubomoran. Hou da budem hrabar. Hou da u mome srcu

budu samo radost i vedrina.
Nain na koji vebamo ne znai da mrzite sami sebe zato
to imate takve misli, ve da zaista vidite kako su one zapravo
nauene reakcije vaega uma. One su neto prolazno. elja nije
neto to mi jesmo, ve je nain na koji obino reagujemo zbog
neznanja, onda kada nismo razumeli ove etiri plemenite istine
u njihova tri aspekta. Skloni smo da na sve tako hitro reagujemo. To su normalne reakcije koje proizlaze iz neznanja.
No, ne moramo nastaviti da patimo. Mi nismo samo bespomone rtve elje. Moemo joj dopustiti da bude ono to jeste i
tako poeti da je naputamo. elja ima mo nad nama i zavodi
nas sve dotle dok se sa njom poistoveujemo, verujemo u nju i
reagujemo na nju.
POISTOVEIVANJE JE PATNJA

Obino patnju poistoveujemo sa oseanjem, ali oseanje nije

patnja. Poistoveivanje sa eljom jeste patnja. Sama elja ne izaziva patnju; uzrok patnje je poistoveivanje sa njom. Ovu konstataciju treba kontemplirati u kontekstu sopstvenog iskustva.
Zaista treba da ispitujete elju i razumete ta je ona. Treba
da znate ta je prirodno i neophodno za preivljavanje i ta nije
neophodno za preivljavanje. Moemo otii u drugu krajnost
i sasvim idealistiki zamiljati kako je ak i potreba za hranom
jedna vrsta elje koju ne bi trebalo da imamo. Ljudima razne
gluposti padaju na pamet u vezi sa tim. Ali Buda nije bio idealista, a nije bio ni moralista. Nije pokuavao bilo ta da osudi.
40

Ve je samo pokuavao da nas probudi za istinu, tako da smo u

stanju da vidimo stvari jasno.
Kada jednom postoji takva jasnoa i gledanje na pravi nain, tada ne postoji patnja. Jo uvek moete oseati glad. Jo
uvek vam se javlja potreba za hranom, ali ona ne prerasta u
elju. Hrana je prirodna potreba tela. Ali telo nije sopstvo;
potrebna mu je hrana, inae e malaksati i umreti. Takva je
priroda tela u tome nema nieg loeg. Ukoliko postanemo
zaslepljeni askezom i odemo u drugu krajnost, verujui da mi
jesmo naa tela, da je glad na problem i da ne bi trebalo ni da
jedemo to nije mudrost; to je ludost. Kada zaista vidite izvor
patnje, shvatate da je problem u poistoveivanju sa patnjom,
a ne u samoj elji. Kada se s njome poistovetimo, to znai da
smo njome zavedeni, mislei da je ona zaista ja i moje: Ove
elje su deo mene i neto nije u redu sa mnom ako ih imam
ili Ne svia mi se kakav sam sada. Hou da budem drugaiji
ili Moram se neega osloboditi pre nego to budem u stanju
da postanem ono to elim. Sve je to elja. Zato je posmatrate
golom panjom, ne vrednujete je ni kao dobru ni kao lou, ve
jednostavno prepoznajete onakvu kakva jeste.
NAPUTANJE

Ako posmatramo elje i oslukujemo ih, mi se zapravo vie ne

vezuje za njih; jednostavno im doputamo da budu ono to jesu.
I tada shvatamo da taj uzrok patnje, elja, moemo odloiti sa
strane i napustiti.
Kako naputate stvari? Tako to ih ostavljate onakvim ka41

kve jesu: to ne znai da ih ponitavate ili gurate od sebe. Taj

proces vie lii na to da ne poseete za njima, ali im doputate
da i one postoje. Kroz praksu naputanja shvatamo da postoji
uzrok patnje, a to je vezanost za elju, i shvatamo da treba da
napustimo te tri vrste elje. Potom uviamo da smo napustili te
elje; vie nema bilo kakve vezanosti za njih.
Kada ste vezani za neto, zapamtite da naputanje ne znai otarasiti se neega ili odgurnuti neto. Ako sam vezan za
ovaj sat i vi kaete Ostavi ga!, to ne znai Baci ga. Mogao
bih pomisliti da treba da ga bacim zato to sam vezan za njega,
ali to bi bila samo elja da se neega otarasim. Skloni smo da
pomislimo kako emo se, otarasivi se nekog predmeta, ujedno
osloboditi i vezanosti. Ali ako sam u stanju da malo razmotrim
tu vezanost, tu vanost koju pridajem satu, shvatam da nema
svrhe osloboditi ga se to je dobar sat; ne kasni i nije ga teko
nositi sa sobom. Nije problem u satu. Pa ta onda da uradim?
Da ga odloim, stavim sa strane da ga blago poloim na sto
bez i trunke averzije. Tada ga mogu ponovo uzeti, pogledati koliko je sati i vratiti ga lagano na mesto. Ovaj uvid o naputanju
moete primeniti na elju za ulnim zadovoljstvima. Moda elite da se ludo zabavljate. Kako da odloite tu elju bez i trunke
averzije? Jednostavno prepoznajte tu elju, ne presuujui kakva je ona. Moete posmatrati i elju da je se oslobodite jer
oseate krivicu zbog toga to imate tako budalastu elju ali
je na kraju odloite. Tada, kada je vidite onakvom kakva jeste,
kada prepoznajete da je to samo elja i nita drugo, vie niste
vezani za nju.
42

Tako je isto sa svakim trenutkom vaeg ivota. Kada se osetite potitenim ili neraspoloenim, ve samo trenutak odbijanja
da se prepustite tom oseanju jeste jedno prosvetljujue iskustvo. Kada to uvidite, nema potrebe da tonete u more depresije
i oajanja i udavite se u njemu. Moete to spreiti nauivi da
elju ne podgrevate u svojim mislima.
Ovu sposobnost morate uvrstiti tokom prakse meditacije,
tako da ste u stanju sami da napustite izvor patnje. Moete li
napustiti elju elei da je napustite? ta je to to u konkretnom
trenutku naputamo? Morate posmatrati to iskustvo naputanja, zaista ga ispitivati i istraivati sve dok se ne pojavi uvid..
Istrajte u tome sve dok ne doete do uvida: Ah, naputanje,
da, sada razumem. Naputam elju. To ne znai da vie nikada
neete imati elja, ve da vam je polo za rukom da je napustite
u tom trenutku i da ste to uinili sa punom svesnou. U tom
trenutku javlja se uvid. To je ono to zovemo znanje nastalo na
osnovu uvida. Na jeziku pali zovemo ga anadassana ili produbljeno znanje.
Svoj prvi uvid u naputanje imao sam tokom prve godine meditacije. Na intelektualnom nivou znao sam da treba sve
napustiti i zato sam se pitao: Kako to naputamo? Izgledalo
mi je nemogue napustiti bilo ta. Nastavio sam da razmiljam:
Kako naputamo? Onda bih sam sebi rekao: Neto napustimo tako to ga napustimo. Pa napusti ga onda! Zatim bih se
zapitao: Ali jesam li ga napustio? i Kako da ga napustim?
Pa, jednostavno ga napusti! Vrteo sam se tako u krug, sve vie
frustriran. Ali na kraju je postalo oigledno ta se dogaa. Ako
43

naputanje pokuate da analizirate do detalja, zapetljate se tako

to sve nainite krajnje komplikovanim. To nije neto to dalje
moete verbalno razlagati, ve neto to zapravo uradite. I tako
sam ga napustio na trenutak, samo tako.
Kod linih problema i opsesija, naputanje je upravo takvo.
Ono nije stvar analiziranja i neprestanog naduvavanja problema, ve vebanja da stvari ostavimo onakvim kakve jesu, da ih
napustimo. U poetku ih ostavimo, a onda ih ponovo uzmemo,
jer je navika poistoveivanja veoma snana. Ali ste barem dobili
neku ideju o celom procesu. ak i kada sam imao taj uvid u
naputanje, napustio bih na trenutak, a onda se poeo poistoveivati razmiljajui: Ja to ne mogu, toliko mnogo loih navika
imam! Ali ne verujte tom glasu u sebi koji stalno neto zanoveta ili omalovaava. On zaista nije vredan poverenja. Jer itava
tajna je u vebanju naputanja. Kako budete sve vie uviali na
koji nain da ga ostvarite, tako ete biti sposobniji da odrite
stanje nevezivanja.
POSTIGNUE

Vano je znati kada ste napustili elju: kada je vie ne vrednujete

ili pokuavate da je se oslobodite; kada shvatite da ona upravo
takva kakva jeste. Kada ste zaista spokojni i smireni, tada ete
ustanoviti da nema vezanosti za bilo ta. Niste u klopci, pokuavajui da neto dobijete ili da se neega oslobodite. Spokojstvo
je jednostavno posmatranje stvari onakvim kakve one jesu, bez
potrebe da o njima presuujemo.
Sve vreme govorimo sami sebi: Ovo ne bi trebalo da je
44

ovako!, Ja ne bi trebalo da sam takav! i Ti ne bi trebalo da

si takav, niti da to radi! i tako u beskraj. Siguran sam da bih
mogao da vam kaem kakvi bi trebalo da budete a i vi biste
mogli da meni kaete kakav bi ja trebalo da budem. Trebalo bi
da budemo ljubazni, puni ljubavi, velikoduni, dobronamerni,
vredni, marljivi, hrabri i saoseajni. Uopte ne moram da vas
poznajem da bih vam to rekao! Ali da bih vas zaista upoznao,
ja bi trebalo da se otvorim pred vama, a ne da krenem od jedne
idealne slike o tome kakvi bi mukarac i ena trebalo da budu,
kakav bi budista ili hrianin trebalo da budu. Nije stvar u tome
da mi ne znamo kakvi bi trebalo da budemo.
Naa patnja izvire iz nae vezanosti za ideale i iz komplikovanja stvari onakvih kakve one jesu. Prema naim najstroijim
idealima, mi nikada nismo onakvi kakvi bi trebalo da budemo.
ivot, drugi ljudi, zemlja u kojoj ivimo, svet u kojem se nalazimo stvari nikada ne izgledaju onako kakve bi trebalo da
budu. Postajemo veoma kritini prema svemu oko nas i prema
sebi: Znam da bi trebalo da sam strpljiviji, ali jednostavno NE
MOGU!... Oslukujte sve te trebalo bi i ne bi trebalo, kao i
elje: elju za zadovoljstvima, elju da postanemo neto ili elju da pobegnemo od runog i bolnog. To je kao da sluamo
nekoga s druge strane ograde kako govori: Hou ovo i neu
ono. Trebalo bi ovako da bude i ne bi trebalo onako da bude.
Zaista odvojite vreme da oslunete um koji se ali; osvestite taj
monolog.
esto sam to radio kad sam se oseao nezadovoljnim ili
kritiki raspoloenim. Sklopio bih oi i poeo da razmiljam.
45

Ne svia mi se ovo, a ne svia mi se ni ono. Ona osoba ne bi

trebalo da je takva i Svet ne bi trebalo da je ovakav. Nastavio
bih da sluam tu vrstu kritikog demona kako blebee bez prestanka, kako kritikuje mene, vas i itav svet. A onda bih pomislio: elim sreu i udobnost; elim da se oseam bezbednim;
elim da budem voljen! Namerno bih mislio o tim stvarima i
oslukivao ih, jednostavno da bih te misli uvideo kao razliita
stanja svesti. Zato, fiksirajte ih u svom umu sve nade, elje i
primedbe. Osvestite ih. Tada ete upoznati elju i biti u stanju
da je odloite sa strane.
to vie posmatramo i istraujemo poistoveivanje, sve vie
se uvruje uvid: elju treba napustiti. Tada, kroz praksu i
razumevanje ta je naputanje u stvari, stiemo do treeg uvida
u drugu plemenitu istinu, a to je: elja je naputena. Mi smo
tada zaista upoznali naputanje. Ono nije teorijsko naputanje,
ve neposredan uvid. Znate da je naputanje obavljeno. U tome
je sva praksa.

46

TREA PLEMENITA ISTINA

ta je plemenita istina o prestanku patnje?

To je slabljenje i nestanak te iste elje, bez ostatka;
njeno odbacivanje, odustajanje od nje, naputanje
i odvraanje od nje. Ali gde se to ta elja naputa i nestaje?
Gde god postoji neto to je prijatno i izvor je zadovoljstva,
tu se ta elja naputa i nestaje.
Postoji ta plemenita istina o prestanku patnje: takva
bee vizija, uvid, mudrost, znanje i jasnoa koji se
u meni javie o stvarima za koje do tada nisam uo.
Ovu plemenitu istinu treba spoznati potpunim
razumevanjem prestanka patnje...
Ova plemenita istina jeste spoznata potpunim
razumevanjem prestanka patnje: takva bee vizija,
uvid, mudrost, znanje i jasnoa koji se u meni javie
o stvarima za koje se do tada nije znalo.
(Samyutta nikaya LVI, 11)

Trea plemenita istina sa svoja tri aspekta je: Postoji prestanak

patnje, dukkhe. Prestanak dukkhe treba postii. Prestanak du
kkhe je postignut.
itav cilj budistikog uenja je da razvije um koji posmatra stvari, kako bi se oslobodio iluzija. etiri plemenite istine
su uenje o naputanju kroz istraivanje ili pronicanje kon47

templaciju: Zato je to ba tako? Zato na taj nain? Dobro

je razmatrati stvari kao to su: zato monasi briju glavu ili zato Budini kipovi izgledaju ba tako. Samo ih kontempliramo...
um ne formira stav o tome jesu li oni dobri, loi, korisni ili
beskorisni. Um se zapravo otvara i razmatra: ta to znai? ta
monasi predstavljaju? Zato nose posude za hranu? Zato ne
mogu da imaju novac? Zato ne mogu sami da uzgajaju hranu?
Kontempliramo kako je ovakav nain ivota ouvao tradiciju i
omoguio da ona bude preneta od njezinog utemeljivaa Gotame Bude do danas.
Promiljamo u isto vreme dok vidimo patnju; dok vidimo
prirodu te elje; dok prepoznajemo da poistoveivanje sa eljom jeste patnja. Tada dolazimo do uvida koji doputa elji da
mine, postiemo ne-patnju, prestanak patnje. Ovi uvidi mogu
doi jedino kroz posmatranje i promiljanje; oni ne mogu doi
kroz verovanje. Ne moete snagom volje doi do uvida; zaista
kontemplirajui i razmatrajui te istine doputamo da uvidi
dou k nama. Oni dolaze jedino ako je um otvoren i prijemiv
za uenje - slepo verovanje se svakako ne savetuje, niti se oekuje od bilo koga. Umesto toga, um mora teiti prijemivosti,
odmeravanju i razmatranju.
Takvo mentalno stanje veoma je vano ono je put izlaska
iz patnje. Nije to stanje uma koji ima vrste stavove i predrasude, koji unapred misli da sve zna ili jednostavno uzima zdravo
za gotovo sve to drugi ljudi kau. To je um koji je otvoren za te
etiri plemenite istine i moe analizirati neto to smo u stanju
da vidimo u nama samima.
48

Ljudi retko shvataju ne-patnju, jer ona zahteva naroitu vrstu spremnosti da se odvagne i istrai, da se ode iza opipljivog
i oiglednog. Ona zahteva spremnost da zapravo posmatramo
sopstvene reakcije, sposobnost da uvidimo sopstvene vezanosti
i kontempliramo: Kako to izgleda biti vezan za neto?
Na primer, oseam li se sreno ili osloboeno vezujui se za
elju? Da li me to nadahnjuje ili me ini potitenim? Ova pitanja
su za vas da ih istraujete. Ako ustanovite da time to ste vezani
za svoje elje bivate osloboeni, onda im se prepustite. Pribijte
se jo vre uz svoje elje i posmatrajte kakav je rezultat.
to se moje prakse tie, uvideo sam da me vezivanje za
moje elje pre il i kasnije vodi do patnje. U to nije bilo nikakve
sumnje. Mogu da vidim koliko mi je patnje u ivotu donelo
vezivanje za materijalne stvari, najrazliitije ideje, stavove ili
strahove. Mogu da vidim sve vrste nepotrebne patnje koju sam
sm sebi prouzrokovao vezivanjem, jer nisam znao nita bolje da uradim. Odrastao sam u Americi zemlji slobode. Ona
vam obeava pravo da budete sreni, ali ono to zapravo prua
jeste pravo da budete vezani za najrazliitije stvari. Amerika
vas ohrabruje da budete sreni koliko god je to u vaoj moi,
ali tek pribavljajui materijalne predmete. Meutim, ako radite
sa etiri plemenite istine, vezanost je neto to treba razumeti
i kontemplirati; tada dolazi uvid u znaaj ne-vezivanja. To nije
neki intelektualni stav ili komanda iz vaeg mozga kojom vam
se nareuje da ne budete vezani; to je samo prirodan uvid u
ne-vezivanje ili ne-patnju.

49

ISTINA PROLAZNOSTI

Ovde u Amaravatiju recitujemo Dhamma-akka-ppavattana

suttu u njezinom tradicionalnom obliku. Kada je Buda odrao
taj govor o etiri plemenite istine, samo ga je jedan od petorice
sledbenika koji su ga sluali zaista razumeo; samo jedan od njih
je imao duboki uvid. Ostaloj etvorici se govor dopao i pomislili su: Zaista veoma lepo uenje, ali je samo jedan, po imenu
Kondanja, zaista do kraja razumeo o emu je Buda govorio.
Deve su takoe sluale propoved. Deve su nebeska, eterina
stvorenja, daleko superiornija u odnosu na nas. Ona nemaju
ovakva gruba tela; ona imaju eterina tela, lepa su i inteligentna
bia. I premda su bila ushiena sasluavi govor, nijedno od njih
nije njime bilo prosvetljeno.
Znamo da su bila veoma srena zbog Budinog prosvetljenja
i da su kroz nebesa pronela vest kad su sasluali uenje. Prvo
ga je uo jedan red deva, on ga je saoptio drugom i uskoro su
sve deve slavile sve do najvieg Brahma sveta. Velika je radost
bila to je pokrenut toak Dhamme i deve i brahme su slavili to.
Meutim, jedino je Kondanja, jedan od pet slualaca, bio prosvetljen kada je uo propoved. Pri samom kraju sutte, Buda ga
je oslovio: Aa Kondaa. Aa oznaava duboko znanje,
dakle Aa Kondaa znai Kondanja-koji-zna.
ta je Kondanja znao? Kakav je bio taj njegov uvid koji je
Buda pohvalio na samom kraju propovedi? To bee: Sve to
nastane mora i da nestane. Ovo nam ne mora zvuati kao neko
veliko znanje, ali ono u sebi sadri jedan univerzalan obrazac:

50

sve to nastane mora i da nestane, prolazno je i nije ja... Zato

se ne vezujte za njega, ne budite zavedeni onim to nastaje i
nestaje. Ne uzimajte za utoite, kao neto u emu prebivate i u
ta verujete, bilo ta to nastaje jer ta stvar e i nestati.
Ako elite da patite i straite svoj ivot, lutajte unaokolo
tragajui za stvarima koje nastaju. Sve one e vas odvesti do
kraja, do nestanka, i neete biti ni za trunku mudriji. Tumaraete ponavljajui one iste stare, jednoline navike i kada doe
trenutak da umrete, ispae da nita znaajno niste nauili na
osnovu svog ivota.
Umesto da samo razmiljate o tome, zaista kontemplirajte:
Sve to nastane mora i da nestane. Primenite to na ivot u celini, na sopstveno iskustvo. Tada ete razumeti. Samo registrujte:
poetak... kraj. Posmatrajte stvari onakve kakve one jesu. Ovaj
ulni svet u kojem ivimo sav se vrti oko nastanaka i prestanaka, poetka i kraja; a ispravno razumevanje, samma ditthi, moe
postojati ve u ovom ivotu. Ne znam koliko je Kondanja iveo
posle Budine propovedi, ali on je u tom trenutku bio prosvetljen. Upravo tada imao je savreno razumevanje.
eleo bih da naglasim koliko je vano razvijati taj nain
posmatranja. Umesto da samo razvijamo metod smirivanja
svoga uma, to svakako jeste jedan deo prakse, uoite da prava
meditacija jeste posveenost mudrom istraivanju. Ona ukljuuje odvano nastojanje da duboko zagledate u stvari, ne da
analizirate sebe i pravite zakljuke zato vi kao jedinka patite,
ve odlunost da zaista sledite put sve dok ne stignete do produbljenog razumevanja. Takvo savreno razumevanje zasnovano
51

je na obrascu nastanka i prestanka. Kada jednom razumete taj

zakon, uoavate da se sve uklapa u taj obrazac.
Ovo nije metafiziko pitanje: Sve to nastane mora i da
nestane. Ono se ne odnosi na krajnju stvarnost stvarnost besmrtnosti; ali ako potpuno razumete i znate da sve to nastane
mora i da nestane, tada ete doiveti krajnju stvarnost, besmrtnost, venu istinu. To su sredstva korisna za dostizanje najvieg
stanja. Obratite panju na razliku: ovaj iskaz nije metafiziki,
ve nas on vodi do metafizikog doivljaja.
SMRTNOST I NESTAJANJE

Posmatranjem etiri plemenite istine mi u svest dovodimo

upravo ovaj problem ljudske egzistencije. Suoavamo se sa tim
oseanjem otuenja i slepe vezanosti za svet ula, vezanosti za
neto to je odvojeno, drugaije i to se izdvaja u svesti. Iz neznanja, vezujemo se za elje za ulnim zadovoljstvima. Kada se
identifikujemo sa onim to je prolazno ili povezano sa smru i
to je nezadovoljavajue, ve samo to vezivanje jeste patnja.
ulna zadovoljstva su sva odreda prolazna zadovoljstva. ta
god vidimo, ujemo, dodirnemo, okusimo, pomislimo ili oseti
mo jeste prolazno osueno na smrt. Zato, kada se vezujemo
za prolaznost ula, vezujemo se za smrt. Ako to nismo kontem
plirali ili razumeli, jednostavno se slepo vezujemo za prolaz
nost, nadajui se da moemo da je odloimo makar za kratko.
Pretvaramo se da emo zaista biti sreni sa stvarima za koje se
vezujemo a na kraju se ipak osetimo razoaranima, oajnim
i promaenim. Moda i uspemo u neemu to smo naumili, ali
52

i to je prolazno. Onda se vezujemo za neko drugo stanje koje

vodi u smrt. Na kraju, moda, ispunjeni eljom da umremo,
moemo se vezati za samoubistvo ili unitenje ali i sama smrt
je tek novo stanje koje, preporaanjem, vodi do nove smrti. Za
ta god da se veemo unutar te tri vrste elje, vezujemo se za
smrt a to znai da emo opet iskusiti razoarenje i oaj.
Oaj je smrt svesti; potitenost je vrsta iskustva umiranja
svesti. Kao to telo umire fizikom smru, umire i um. Mentalna stanja i funkcije umiru; mi to nazivamo ih oajem, dosadom,
potitenou i strepnjom. Kad god se veemo i osetimo dosadu,
oajanje, strepnju i tugu, skloni smo da potraimo neko drugo prolazno stanje koje nastaje. Na primer, oseate oajanje i
pomislite: elim komad torte. I ve kreete! Na trenutak se
preputate slatkom, ugodnom, okoladnom ukusu toga kolaa. U tom trenutka neto nastaje vi ste zapravo postali slatki,
ugodan, okoladni ukus! No, ne moete sa tim ostati jako dugo.
Progutali ste kola i ta je ostalo? Morate da se okrenete neem
drugom. To je nastajanje.
Zaslepljeni smo, zarobljeni u tom procesu nastajanja na
ulnom planu. Ali upoznavanjem elje, a bez presuivanja o
lepoti ili runoi tog ulnog plana, na kraju uspevamo da elju
vidimo onakvom kakva jeste. Onda, odlaui sa strane te elje
umesto da se poistoveujemo sa njima, doivljavamo nirodhu,
prestanak patnje. To je trea plemenita istina, koju moramo
iskusiti svako za sebe. Kaemo: Postoji prestanak i znamo da
je neto prestalo.

53

DOPUSTITI STVARIMA DA NASTANU

Pre nego to moete da napustite stvari, morate im dopustiti da

se pojave u polju pune svesti. U meditaciji, na cilj je da na pravi
nain dopustimo podsvesti da se pojavi u polju svesti. Sva oajanja, strahovi, strepnje, potiskivanja i ljutnja slobodno mogu
da postanu deo svesti. Ljudi su skloni da se poistoveuju sa
veoma visokim idealima. Moemo se veoma razoarati u sebe
kad ponekad osetimo da nismo toliko dobri kako bi trebalo da
budemo ili ako se naljutimo, a ne bi trebalo sve sami treba
i ne treba. Tada stvaramo elju da se oslobodimo loih stvari
i ta elja ima kvalitet ispravnosti. ini nam se ispravnim da se
oslobodimo loih misli, ljutnje i ljubomore, jer dobar ovek ne
bi trebalo da bude takav. Tako stvaramo krivicu.
Posmatrajui itav ovaj proces, osveujemo elju da postignemo taj ideal i elju da se oslobodimo tih loih stvari. Uspevi
u tome, u stanju smo da ih napustimo i tako, umesto da postanete savrena osoba, naputate tu elju. Ono to preostaje je
isti um. Nema potrebe da postajemo savrena osoba, jer isti
um je mesto gde savreni ljudi nastaju i nestaju.
Prolaznost je lako razumeti na jednom intelektualnom nivou, ali iskusiti je moe biti prilino teko, jer to podrazumeva
boravljenje u stanju za koje smatramo da nam je nepodnoljivo. Na primer, kada sam poeo da meditiram, mislio sam da
meditacija treba da me naini prijatnijim i srenijim i oekivao
sam da doivim mentalno stanje blaenstva. Ali tokom prva
dva meseca oseao sam vie ljutnje i mrnje nego ikada do tada.

54

Mislio sam: Ovo je jezivo; od ove meditacije mi je samo jo

gore. Ali onda sam poeo da razmiljam otkuda navire toliko
mnogo mrnje i odbojnosti i shvatio sam da sam vei deo svoga
ivota pokuavao da pobegnem od toga. Strano sam mnogo
itao. Stalno sam nosio knjigu sa sobom. I svaki put kad bi odbojnost poela da se pomalja, zgrabio bih knjigu i poeo da
itam; ili bih puio ili vakao neto. Imao sam o sebi sliku kao o
veoma ljubaznoj osobi koja ne mrzi ljude, te je svaki nagovetaj
odbojnosti ili mrnje bio potiskivan.
Zato sam prvih nekoliko meseci svog monakog ivota bio
toliko oajan. Pokuavao sam da pronaem neto to e mi odvui panju, jer sam u meditaciji poeo da se priseam svih onih
stvari koje sam pokuavao da zaboravim. Seanja iz detinjstva i
mladosti neprestano su navirala; tada sam postao toliko svestan
te ljutnje i mrnje da se inilo kao da me preplavljuju. No neto
u meni poelo je da prepoznaje da treba da se nosim sa time, i
uspravio sam se. Sva ljutnja i mrnja potiskivani tokom trideset
godina ivota doiveli su sada svoju kulminaciju, sagoreli sami
od sebe i nestali kroz meditaciju. Bio je to proces proienja.
Da bismo omoguili tom procesu prestajanja da funkcionie, moramo biti spremni da patimo. Zato toliko naglaavam
znaaj strpljenja. Moramo svoje umove da otvorimo za patnju,
jer patnja prestaje jedino prihvatanjem patnje. Kada shvatimo
da patimo, fiziki ili mentalno, tada se okreemo aktuelnoj patnji koja je u nama. Potpuno joj se otvaramo, pozdravljamo je,
koncentriemo se na nju, doputajui joj da bude ono to jeste.
To znai da moramo biti strpljivi i istrajati pokraj neprijatnosti
55

odreenog stanja. Moramo da podnesemo dosadu, oajanje,

sumnju i strah kako bismo razumeli da oni nestaju, umesto da
stalno beimo od njih.
Sve dok tim stvarima ne dopustimo da nestanu, mi jednostavno samo stvaramo novu kammu, koja dalje osnauje nae
navike. Kada neto nastane, mi ga epamo i ponemo da ga
naduvavamo, ime samo sve komplikujemo. Takva situacija se
stalno ponavlja tokom naeg ivota a ne moemo juriti za
svojim eljama ili beati od svojih strahova i oekivati da emo
postii mir. Umesto toga, posmatrajmo strah i elju, tako da
vie ne mogu da nas prevare: moramo znati ta nas to obmanjuje pre nego to ga napustimo. elju i strah treba prepoznati
kao neto prolazno, kao neto to nas ne moe zadovoljiti i to
je bez trajne sutine. Kada to uvidimo, patnja koja je za ta stanja
vezana sama sebe sagori.
Ovde je veoma vano uoiti razliku izmeu prestanka i po
nitavanja, to jest elje koja se javlja u umu da se neega otarasimo. Prestanak je prirodan zavretak bilo kojeg stanja koje je
nastalo. Zato ono nije elja! To nije neto to stvaramo u svom
umu, ve je kraj onoga to je poelo, smrt onoga to je roeno.
Zato prestanak nema veze sa ja on ne proizlazi iz oseanja
ja moram da se otarasimo ovoga, ve jednostavno doputamo
onome to je nastalo da nestane. Da bismo to uinili, moramo
odustati od elje napustiti je. To ne znai odbaciti je ili je potisnuti, ve odustati znai ne vezivati se za nju.
Tada, kada je nestala, doivljavate nirodhu utrnue, prazninu, nevezanost. Nirodha je drugi naziv za nibbanu. Kada ste
56

neto napustili i dopustili mu da prestane, ono to vam ostaje

jeste mir.
Taj mir moete doiveti meditirajui. Kada u vaem umu
elja utihne, ono to preostane je smirenost. To je istinsko spokojstvo, besmrtnost. Kada to zaista upoznate, tada shvatate ni
rodha saa, istinu o prestanku, u kojoj ne postoji vie ja, ali
postoje budnost i jasnost. Pravo znaenje rei blaenstvo jeste
ta smirena, transcendentalna svest.
Ako ne doputamo prestanak, tada delujemo na osnovu
pretpostavki koje smo nainili o sebi samima, ne znajui ak ni
ta inimo. Ponekad, tek kad ponemo da meditiramo ponemo i da shvatamo koliko mnogo straha i pomanjkanja samopouzdanja u naim ivotima dolazi od iskustava u detinjstvu.
Seam se da sam kao deak imao dobrog prijatelja koji se odjednom okrenuo protiv mene i odbacio me. Mesecima sam posle
toga bio van sebe. I to je u meni ostavilo neizbrisiv trag. Kasnije
sam kroz meditaciju shvatio koliko je taj mali dogaaj uticao
na moje budue odnose sa ljudima uvek sam imao ogroman
strah da u biti odbaen. Nikada o tome nisam ni razmiljao,
sve dok mi se seanje na taj dogaaj nije poelo stalno iznova
pojavljivati tokom meditacije. Racionalan um zna da je smeno
ii unaokolo s milju o tragedijama iz detinjstva. Ali kada vam
seanje na njih neprestano izranja u svest i kao sredovenom
oveku, moda one pokuavaju da vam kau poneto o pretpostavkama formiranim u vama jo dok ste bili dete.
Kada tokom meditacije ponu da vas zaokupljaju seanja
ili opsesivni strahovi, umesto da postanete frustrirani ili uzne57

mireni zbog toga, prepoznajte ih kao neto to treba potpuno

osvestiti i tako sebi omoguiti da ih napustite. Moete svoj dan
tako organizovati da nikada ni ne bacite pogled na te stvari;
tada su uslovi da se one pojave u svesti minimalne. Moete se
posvetiti mnogim vanim stvarima i stalno biti zauzeti; tada
te strepnje i bezimeni strahovi nikada ne postaju neto svesno
ali ta se dogaa kada naputate? elja ili opsesija se pokree
i to se pokree ka nestanku. Okonava se. I onda imate uvid
u prestanak elje. Tako je trei aspekt tree plemenite istine:
prestanak je ostvaren
RAZUMEVANJE

To je istina koju treba razumeti. Buda je ovo isticao: To je istina

koju treba razumeti ovde i sada. Ne moramo ekati da umremo kako bismo ustanovili je li ona istinita ovo uenje je za
iva ljudska bia poput nas. Svako od nas treba da je razume.
Ja mogu da vam je izloim i da vas ohrabrim, ali je ne mogu
razumeti umesto vas!
Ne razmiljate o svemu ovome kao o neem dalekom, to
je izvan vaih mogunosti. Kada govorimo o dhammi ili istini
kaemo da je ona ovde i sada, da je ona neto to i sami moemo
da uvidimo. Moemo joj se okrenuti; moemo teiti istini. Moemo obratiti panju na stvari kakve jesu, ovde i sada, u ovom
trenutku i na ovom mestu. To je sabranost panje biti svestan
i usmeriti panju na stvari kakve jesu. Kroz sabranost panje
istraujemo taj oseaj sopstva, to oseanje ja i moje: moje
telo, moja oseanja, moja seanja, moje misli, moja shvatanja,
58

moji stavovi, moja kua, moja kola i tako dalje.

Ja sam, na primer, bio sklon samopotcenjivanju i kad bih
pomislio Ja sam Sumedo bilo je to u negativnom svetlu: Ja
nisam ni za ta dobar. Ali oslunite odakle to nastaje i gde prestaje? ... ili Ja sam zaista bolji od vas, vie sam produhovljen.
ivim monakim ivotom jako dugo i mora da sam bolji od
svih vas! Gde TO nastaje i gde prestaje?
Gde postoje arogancija, obmana ili samopotcenjivanje
gde god da su istraujte ih; oslukujte to unutranje: Ja sam...
Budite svesni i posmatrajte taj prostor pre nego to ponete da
razmiljate, zatim samu tu misao i prostor koji ostaje posle nje.
Zadrite svoju panju na toj praznini na kraju i vidite koliko
dugo moete svoju panju da zadrite na njoj. Vidite moete li
da ujete nekakav reski zvuk, zvuk tiine, primordijalni zvuk.
Kada svoju panju usmerite na to, moete razmisliti: Postoji li
ikakvo oseanje ja? Uviate da kada ste zaista prazni kada
je u vama samo jasnoa, budnost i panja ne postoji ja. Ne
postoji taj oseaj ja i moje. Tako, boravim u tom stanju ispranjenosti i kontempliram dhammu: pomislim, Ovo je samo
ono to jeste. Ovo telo ovde je upravo takvo. Bilo da mu dam
neko ime ili ne, ali u ovom trenutku ono je ba takvo. Ono nije
Sumedo!
U toj praznini ne postoji budistiki monah. Budistiki monah je samo konvencija, koja odgovara vremenu i mestu. Kada
vas ljudi hvale i kau: Ah, izvanredno!, znate da neko hvali, ali
ne doivljavate to lino. Znate da tu tog budistikog monaha
nema; postoji samo Takvost. Ono to jeste. Ukoliko elim da
59

je Amaravati uspeno mesto i to se i dogodi, ja sam srean. Ali

ako sve propadne, niko za njega nije zainteresovan, ne moemo
da platimo raun za struju i sve se raspada neuspeh! Ali, u
stvari, Amaravati ne postoji. Ta ideja o osobi koja je budistiki
monah ili o mestu zvanom Amaravati to su samo konvencije,
ne krajnja realnost. Upravo sada to je tako, ba onako kako bi
trebalo da bude. Ne nosimo teret jednog takvog mesta na svojim pleima, jer ga vidimo onakvog kakvo jeste i nema osobe
koja bi bila u to ukljuena. Hoe li ono biti uspeno ili ne vie
nije vano.
U praznini, stvari su samo ono to jesu. Kada smo svesni
na taj nain, to ne znai da smo ravnoduni prema uspehu ili
neuspehu i da ne pokuavamo bilo ta da uinimo. Moemo se
potruditi. Znamo ta moemo da uradimo; znamo ta treba da
bude uraeno i moemo to da uradimo na pravi nain. Tada sve
postaje dhamma, ono to jeste. Radimo neto zato to je u tom
trenutku i na tom mestu to prava stvar koju treba uraditi, a ne
inimo neto zbog line ambicije ili straha od neuspeha.
Put do nestanka patnje je put savrenosti. Savrenost moe
biti veoma obeshrabrujua re, jer se mi oseamo veoma nesavrenima. Kao linosti se pre svega pitamo otkuda nam toliko drskosti da ak i razmiljamo o mogunosti da budemo
savreni. Ljudska savrenost je neto o emu niko nikada ne
razgovara; ini se potpuno nemoguim razmiljati o savrenosti
i povezivati je sa ljudskim biem. Ali arahant je jednostavno
ljudsko bie koje ivi savrenim ivotom, neko ko je nauio sve
to ima da se naui i to kroz osnovni zakon: Sve to nastane
60

mora i da nestane. Arahant ne mora da zna sve o svemu; jedino

je neophodno da zna i potpuno razume ovaj zakon.
Mi Budinu mudrost koristimo da bismo kontemplirali
dhammu, stvari kakve jesu. Uzimamo utoite u sanghi, u onome to ini dobro i uzdrava se od injenja onoga to je loe.
Sangha je jedan pojam, zajednica. Ona nije grupa pojedinaca
ili razliitih karaktera. Taj oseaj da smo pojedinana osoba,
mukarac ili ena, nama vie nije vaan. A sangha se ostvaruje
kao utoite. Postoji to jedinstvo, tako da iako su manifestacije
sve individualne, nae ostvarenje je isto. Bivajui budni, paljivi
i ne vezujui se vie, ostvarujemo utrnue i boravimo u praznini
u kojoj se svi stapamo. Tu nema osobe. Ljudi mogu nastajati i
nestajati u praznini, ali nema osobe. Postoji samo jasnoa, svesnost, smirenost i istota.

61

ETVRTA PLEMENITA ISTINA

ta je plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje?

To je plemenita osmostruka staza, a to znai:
ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor,
ispravno delovanje, ispravno ivljenje, ispravan napor,
ispravna sabranost i ispravna koncentracija.
Postoji ova plemenita istina o putu koji vodi do
prestanka patnje: takva bee vizija, uvid, mudrost,
znanje i jasnoa koji se u meni javie o stvarima
za koje se do tada nije znalo...
Ovu plemenitu istinu treba spoznati negovanjem Puta...
Ova plemenita istina jeste spoznata negovanjem Puta:
takva bee vizija, uvid, mudrost, znanje i jasnoa
koji se u meni javie o stvarima za koje se
do tada nije znalo.
(Samyutta nikaya LVI, 11)

etvrta plemenita istina, kao i prve tri, ima tri aspekta. Prvi
aspekat je: Postoji osmostruki put, atthangika magga put koji
vodi izvan patnje. On se takoe naziva ariya magga, arijevski ili
plemeniti put. Drugi aspekat je: Ovaj put treba prei. Konani
uvid u arahantstvo je: Ovaj put je preen do kraja.
Osmostruki put je izloen postupno: poetak sa ispravnim
(ili savrenim) razumevanjem, samma ditthi, nastavlja se sa
62

ispravnom (ili savrenom) namerom ili tenjom, samma san

kappa; ova prva dva elementa puta grupisana su zajedno kao
mudrost (paa). Posveenost moralu (sla) proistie iz pae;
a moral pokriva ispravan govor, ispravno delovanje i ispravno ivljenje koji se takoe oznaavaju i kao savreni govor,
savreno delovanje i savreno ivljenje, samma vaa, samma
kammanta i samma aiva.
Zatim imamo ispravan napor, ispravnu sabranost i ispravnu
koncentraciju, samma vayama, samma sati i samma samadhi,
koji prirodno izviru iz sle. Ova tri poslednja lana obezbeuju
emocionalni balans. Oni se tiu srca srca koje je osloboeno
gledanja na svet iz perspektive ja, osloboeno sebinosti. Sa
ispravnim naporom, ispravnom sabranou i ispravnom koncentracijom srce je isto, lieno mrlja i neistoa. Kada je srce
isto, um je spokojan. Mudrost (paa) ili ispravno razumevanje i ispravna namera dolaze iz istog srca. To nas vraa tamo
odakle smo i poli.
To su, dakle, elementi osmostruke staze, grupisani u tri
odeljka:
1. Mudrost (paa)
ispravno razumevanje (samma ditthi)
ispravna namera (samma sankappa)
2. Moral (sla)
ispravan govor (samma vaa)
ispravno delovanje (samma kammanta)
ispravan ivljenje (samma aiva)

63

3. Koncentracija (samadhi)
ispravan napor (samma vayama)
ispravna sabranost (samma sati)
ispravna koncentracija (samma samadhi)
injenica da ih ovako reamo ne znai da se ovi delovi puta
prelaze linearno, jedan za drugim oni rastu zajedno. Moemo
govoriti o osmostrukom putu i rei: Prvo imate ispravno razumevanje, zatim ispravnu nameru, potom... Ali, u stvari, izloen
na ovaj nain, on nas jednostavno poduava da razmiljamo
o vanosti preuzimanja odgovornosti za ono to kaemo i to
inimo u svom ivotu.
ISPRAVNO RAZUMEVANJE

Prvi element osmostrukog puta jeste ispravno razumevanje, koje

nastaje kroz uvide u prve tri plemenite istine. Ukoliko ih imate,
onda posedujete i savreno razumevanje dhamme, razumevanje
da: Sve to nastane mora i da nestane. To je tako jednostavno. Ne morate provesti mnogo vremena itajui sve to nastane
mora i da nestane da biste razumeli ove rei, ali veini nas ipak
treba vremena da shvatimo ta te rei zaista znae na jednom
dubljem nivou, a ne samo na spoljanjem, isto intelektualnom.
Jednostavno reeno, uvid dolazi iz stomaka to nije samo
ideja. On nije: Mislim da znam, ili Ah da, to izgleda kao razumna, logina stvar. Slaem se sa tim. Svia mi se ta ideja. Takvo
razumevanje jo uvek dolazi iz mozga, dok je znanje uvida mnogo dublje. To je neto to zaista znamo i vie ne sumnjamo.
64

Ovo duboko razumevanje dolazi iz prethodnih devet uvida. Tako postoji sled koji vodi do ispravnog razumevanja stvari
kakve one jesu: Sve to nastane mora i da nestane i lieno je bilo
kakve trajne sutine. Sa ispravnim razumevanjem napustili ste
iluziju sopstva povezanog za smrtnou. Jo uvek postoji telo,
jo uvek postoje oseanja i misli, ali su oni samo ono to jesu
ne postoji vie verovanje da vi jeste vae telo, oseanja ili misli.
Naglasak je na Stvari su ono to jesu. Ne pokuavamo da kaemo da stvari nisu nita ili da nisu ono to jesu. One se upravo
ono to jesu i nita vie. Ali kada ne znamo, kada ne razumemo
ove istine, skloni smo da pomislimo da su stvari i vie od onoga
to jesu. Verujemo u razne stvari i stvaramo razne probleme
oko stanja koja doivljavamo.
Toliko mnogo ljudske teskobe i oajanja dolazi od tog dodavanja nastalog iz neznanja. Tuno je videti kako su patnja,
teskoba i oajanje ljudskog roda zasnovani na obmani. Taj oaj
je bespotreban i besmislen. Kada to uvidite, poinjete da oseate beskrajno saaljenje za sva bia. Kako moete mrzeti bilo
koga, kritikovati ili osuivati nekoga ko je uhvaen u takvu zam
ku neznanja? Svako ini ono to ini pod uticajem pogrenog
razumevanja stvari.
v

Dok meditiramo oseamo izvesno smirenje, onoliko smirenosti koliko je um uspeo da se uspori. Kad tako smirenog
uma pogledamo na neto kao to je cvet, tada ga posmatramo
65

onakvog kakav on jeste. Kada nema vezivanja nieg to bismo

hteli da prigrabimo ili se otresemo tada ono to vidimo, ujemo ili doivimo putem ula, ako je lepo, zaista jeste lepo. Mi ne
kritikujemo to, ne uporeujemo, ne pokuavamo da ga prisvojimo; nalazimo uitak i radost u lepoti oko sebe jer nema potrebe
da od toga inimo bilo ta. Sve je upravo onako kako jeste.
Ta lepota nas podsea na istotu, istinu i krajnju lepotu.
Ne treba da je gledamo kao mamac koji treba da nas obmane:
Ovi cvetovi su ovde samo zato da me privuku, tako da u biti
obmanut to je stav matorog meditantskog gunala! Kada na
pripadnike suprotnog pola gledamo istog srca, mi cenimo lepotu, ne prieljkujui neku vrstu kontakta ili posedovanja. Moemo da uivamo u lepoti drugih ljudi, ena i mukaraca, onda
kada ne postoji sebian interes ili elja. Postoji samo iskrenost:
stvari su onakve kakve jesu. To je ono to podrazumevamo pod
oslobaanjem ili, na jeziku pali, vimutti. Osloboeni smo onih
veza koje iskrivljavaju i kvare lepotu oko nas, lepotu tela koje
imamo, na primer. Meutim, nai umovi mogu postati toliko
iskrivljeni, negativni, potiteni i opsednuti raznim stvarima, da
mi te stvari vie ne vidimo onakvim kakve jesu. Ukoliko nemamo ispravno razumevanje, sve oko nas vidimo kroz sve deblje
filtere i velove.
Ispravno razumevanje treba razvijati kroz posmatranje
stvari, koristei pri tome Budino uenje. Sama Dhamma-akka
ppavatana sutta je veoma interesantno uenje za kontemplaciju
i moemo je koristiti kao vodilju u svojoj refleksiji. Moemo
koristiti i druge sutte iz Tipitake, kao one u kojima se objanjava
66

patia-samuppada (uslovljenost nastanka). To je fascinantno

uenje za refleksiju. Ako moete da promiljate takvo jedno
uenje, onda ste u stanju jasno da vidite razliku izmeu stvari
kakve one jesu, to jest dhamme, i take na kojoj pokuavamo
da stvorimo obmanu upravo na osnovu stvari kakve jesu. Zato
je neophodno da uvrstimo punu svesnost o stvarima kakve
jesu. Ukoliko posedujemo znanje o etiri plemenite istine, onda
vidimo i dhammu.
Zahvaljujui ispravnom razumevanju, sve vidimo kao dham
mu; na primer, mi sad ovde sedimo... i to je dhamma. Ne razmiljamo o ovom telu i umu kao o nekakvoj linosti, sa svim njenim gleditima i stavovima, sa svim uslovljenim razmiljanjima
i reakcijama steenim zahvaljujui neznanju. Razmiljamo o
ovom trenutku kao: Ovo je ono to jeste. Ovo je dhamma. U
svoj um unosimo razumevanje da je ovaj fiziki sklop jednostavno dhamma. On nije nekakvo sopstvo; nije nita lino.
Takoe, vidimo osetljivost ovog fizikog sklopa kao dham
mu, umesto da je primamo lino: Ja sam osetljiv ili Ja nisam
osetljiv, Ti nisi nean prema meni. Ko je najsenzitivniji?...
Zato oseamo bol? Zato je Bog stvorio bol; zato nije stvorio
samo zadovoljstvo? Zato je u svetu toliko jada i patnje? To nije
fer. Ljudi umiru i moramo da se rastanemo od ljudi koje volimo; strepnja je uasna.
U ovome nema dhamme, zar ne? To su sve stavovi koji dolaze iz ja: Jadan ja. Ne dopada mi se to. Ne elim da bude
tako. elim sigurnost, sreu, zadovoljstvo i sve najbolje; nije
fer da nemam te stvari. Nije fer da moji roditelji nisu ve bili
67

arahanti kada sam doao na svet. Nije fer da nikada jednog arahanta ne izaberu za predsednika vlade. Kada bi sve bilo fer, neki
arahant bi sigurno bio predsednik vlade! Pokuavam da to oseanje To nije u redu, to nije fer dovedem do apsurda kako bih
ukazao na to kako oekujemo da nam nekakav bog stvori sve i
uini nas srenim i sigurnim. Tako ljudi esto razmiljaju, iako
to eksplicitno ne kau. Ali kada razmislimo, vidimo: Stvari su
takve kakve jesu. Bol izgleda ovako, a zadovoljstvo izgleda ovako. Svest je ovakva. Oseamo. Diemo. Teimo neem.
Kada tako razmiljamo, zapravo posmatramo sopstvenu
ljudskost kakva ona jeste. Ne doivljavamo je vie na linom
planu, niti bilo koga krivimo zato to stvari nisu upravo onakve
kako bismo voleli ili eleli. Stvari su takve kakve jesu i mi smo
takvi kakvi jesmo. Moete se zapitati zato ne moemo svi da
budemo potpuno isti sa istom ljutnjom, istom pohlepom i
istim neznanjem; bez svih tih varijacija i promena. Meutim,
iako moete ljudsko iskustvo da analizirate sve do osnovnih
stvari, svako od nas ima i sopstvenu kammu da se nosi sa njom
sopstvene opsesije i sklonosti, koje su uvek drugaije po kvalitetu i kvantitetu u odnosu na tue.
Zato svi ne moemo da budemo potpuno jednaki, da
imamo sve isto i svi isto izgledamo da smo jedno androgino
bie? U takvom svetu nita ne bi bilo nefer, ne bi bile doputene
razlike, sve bi bilo apsolutno savreno i ne bi bilo mogunosti za nejednakost. Ali ako prepoznajemo dhammu, vidimo da
u uslovljenom svetu nijedne dve stvari nisu identine. Sve su
razliite, beskrajno drugaije i stalno se menjaju. I to se vie
68

upinjemo da situaciju uskladimo sa svojim idejama sve smo

vie frustrirani. Nastojimo da jedni druge oblikujemo i da drutvo prilagodimo onome kako verujemo da bi stvari trebalo da
izgledaju. No uvek zavrimo sa frustracijom. Ako zastanemo
i razmislimo, uviamo: To je ono to jeste, stvari su onakve
kakve treba da budu jedino takve i mogu biti.
Ali to nije fatalistiko ili negativno razmiljanje. To nije
stav: Stvari su takve i ja tu nita ne mogu uiniti. To je, naprotiv, veoma pozitivan odgovor kroz prihvatanje toka ivota
onakvog kakav jeste. ak i kada ne tee u smeru koji elimo, u
stanju smo da ga prihvatimo i uimo na osnovu njega.
v

Mi smo svesna, inteligentna bia sa sposobnou pamenja. Imamo jezik. Tokom nekoliko hiljada godina razvili smo
razum, logiku i sposobnost rasuivanja. Ono to treba da uradimo je da pronaemo nain kako te potencijale da upotrebimo
kao alatke za prepoznavanje dhamme, a ne kao line prednosti
ili line probleme. Ljudi koji razviju svoju sposobnost rasuivanja esto zavre okreui je protiv samih sebe; postaju veoma
samokritini i ak mrze sami sebe. To je zbog toga to sposobnost rasuivanja ima sklonost da se u svemu fokusira na ono
to ne valja. To je rasuivanje: uvianje kako se ovo razlikuje od
onog. Kada to radite na sebi, kako se to zavri? Dobijete itavu
listu pukotina i nedostataka, zbog koje vam se ini da ste potpuno bespomoni.
69

Kada razvijamo ispravno razumevanje, svoju inteligenciju

koristimo za refleksiju i kontempliranje stvari. Takoe koristimo sabranost panje, tako to smo otvoreni za stvari kakve jesu.
Kada razmiljamo na taj nain, koristimo sabranost panje i
mudrost zajedno. Dakle, sposobnost razlikovanja koristimo zajedno sa mudrou (via), a ne sa neznanjem (avia). Uenje
o etiri plemenite istine treba da vam pomogne da iskoristite
svoju inteligenciju sposobnost da kontemplirate, promiljate
i zakljuujete na mudar, a ne na samorazarajui nain, praen
pohlepom i mrnjom.
ISPRAVNA NAMERA

Drugi elemenat osmostrukog puta je samma sankappa. Nekad

se ovaj pojam prevodi kao ispravna misao, kao miljenje na
pravi nain. Meutim, on zapravo ima vie dinamiki kvalitet
kao namera, stav ili tenja. Rado koristim re namera,
koja je puna znaenja na ovom osmostrukom putu jer nas pokree namera.Vano je shvatiti da ona nije elja. Pali re tanha
oznaava elju koja dolazi iz neznanja, dok sankappa znai
nameru koja ne dolazi iz neznanja. Namera nam moe izgledati
kao nekakva elja, jer u engleskom koristimo re elja za sve,
bilo da neto nameravamo ili prieljkujemo. Moete misliti da je
namera neka vrsta tanhe, elje da se postane prosvetljen (bhava
tanha) ali samma sankappa dolazi iz ispravnog razumevanja,
jasnog vienja. Ona nije elja da se postane bilo ta; ona nije elja da se postane prosvetljena osoba. Uz ispravno razumevanje,
itava ta iluzija i nain razmiljanja vie nemaju smisla.
70

Namera je oseaj, stav ili tenja u nama. Naa se svest die,

ne ide nadole jer se ovde ne radi o oajanju! Kada postoji
ispravno razumevanje, mi teimo istini, lepoti i dobroti. Sam
ma ditthi i samma sankappa, ispravno razumevanje i ispravna
namera se nazivaju paa ili mudrost i ine prvi od tri dela
osmostrukog puta.
v

Moemo se zapitati: Zato jo uvek oseamo nezadovoljstvo, ak i onda kada imamo najbolje od svega? Nismo potpuno sretni ak ni kada imamo divnu kuu, kola, savren brak,
divnu decu i sve ostalo a svakako nismo zadovoljni ni kada
nemamo sve te stvari! ... Ako ih nemamo, moemo pomisliti:
Pa dobro, kada bih imao sve najbolje, tada bih bio zadovoljan.
Ali ne bismo bili. Zemlja uopte nije mesto naeg zadovoljstva;
nije predviena da bude. Kada to shvatimo, vie ne oekujemo
zadovoljstvo od planete Zemlje; ne postavljamo vie takve zahteve.
A sve dok ne shvatimo da naa planeta ne moe zadovoljiti
sve nae elje, stalno pitamo: Zato, majko Zemljo, ne moe
da me uini zadovoljnim? Nalik smo bebama koje jo sisaju
majku, neprekidno nastojimo da od nje dobijemo to je mogue vie, traimo od nje da nas neprekidno neguje, hrani i ini
zadovoljnima.
Da smo zadovoljni, ne bismo dovodili u pitanje razne stvari. A ipak, uviamo da postoji i neto vie od tog tla pod naim
71

nogama; neto iznad nas to ne moemo do kraja razumeti.

Imamo sposobnost da se udimo i donosimo zakljuke o ivotu, da promiljamo njegovo znaenje. Ako hoete da znate znaenje svoga ivota, ne moete biti zadovoljni samo materijalnim
bogatstvom, konforom i sigurnou. Zato imamo nameru da
saznamo istinu. Moete smatrati da je to neka vrsta neodmerene elje ili namere. ta zamiljam, ko sam ja? Sirotan koji
pokuava da sazna istinu o svemu. A ta namera postoji. Zato
bismo je imali ako nije mogua? Razmotrimo pojam krajnje
stvarnosti. Apsolutna ili krajnja istina je veoma suptilan koncept; ideja Boga, venog ivota i besmrtnosti je zapravo veoma
suptilna misao. Imamo nameru da upoznamo tu krajnju stvarnost. Naa animalna strana, meutim, nema tu nameru; ona
nita ne zna o takvim namerama. Ali u svakom od nas je jedna
intuitivna inteligencija koja eli da zna; ona je uvek u nama, ali
smo skloni da je zanemarimo; ne razumemo je. Skloni smo da
je odbacimo ili da nemamo poverenja u nju naroito moderni
materijalisti. Smatraju da je ona puka fantazija i da nije neto
stvarno.
to se mene tie, bio sam zaista veoma srean kada sam
shvatio da ova planeta nije moj pravi dom. Oduvek sam u to
sumnjao. Seam se da sam jo kao mali razmiljao: Ja ne pripadam zapravo ovde. Nikada nisam zaista oseao da je planeta
Zemlja mesto kojem stvarno pripadam ak i pre nego to sam
postao monah, nikada nisam oseao da se uklapam u drutvo.
Za neke ljude, to bi mogla biti samo neuroza, ali bi takoe mogla biti i ona vrsta intuicije koju imaju deca. Kada ste mladi, um
72

je veoma intuitivan. Um deteta je intuitivno u bliskijem dodiru

sa tajanstvenim silama nego umovi veine odraslih. Kako odrastamo bivamo uslovljavani da razmiljamo na odreene naine
i da imamo okotale predstave o tome ta je stvarno, a ta nije.
Kako razvijamo svoj ego, drutvo nam diktira ta je stvarno a
ta nije, ta je ispravno a ta nije, i poinjemo svet da tumaimo
kroz te okamenjene predstave. Jedna od stvari koje nam se jako
dopadaju kod dece je da ona to jo ne ine; ona jo uvek na svet
gledaju intuitivnim umom, koji jo nije uslovljen.
Meditacija je nain razuslovljavanja uma, to nam pomae da napustimo sve krute stavove i ideje koje imamo. Ali mi,
obino, ono to je stvarno zanemarujemo, da bismo svu panju
usmerili na ono to nije stvarno. To se zove neznanje (avia).
Promiljanje naih ljudskih namera povezuje nas sa neim
viim nego to je ivotinjsko carstvo ili planeta Zemlja. Meni
ta veza izgleda istinitija nego ideja da je ovo sve to postoji; da
kada umremo naa tela istrunu i to je sve. Kada razmiljamo i
pitamo se o ovom univerzumu u kojem ivimo, vidimo da je
nemerljiv, tajanstven i nedokuiv za nas. Meutim, kada vie
verujemo svom intuitivnom umu moemo postati prijemiviji
za stvari koje smo moda zaboravili ili za koje nikada nismo
ranije bili otvoreni otvaramo se kada napustimo krute, uslovljene reakcije.
Moemo imati krutu predstavu o tome da smo linost, da
smo mukarac ili ena, Englez ili Amerikanac. Te stvari mogu
biti veoma stvarne za nas i oko njih se moemo veoma rastuiti
ili razljutiti. ak smo spremni da ubijamo jedni druge zbog tih
73

uslovljenih stavova koje zastupamo i u koje verujemo, a da ih

nikada ne dovedemo u pitanje. Bez ispravne namere i ispravnog
razumevanja, bez pae, nikada ne uvidimo pravu prirodu tih
stavova.
ISPRAVAN GOVOR, ISPRAVNO DELOVANJE,
ISPRAVNO IVLJENJE

Sla, moralni aspekt osmostruke staze, sastoji se od ispravnog

govora, ispravnog delovanja i ispravnog ivota; to znai preuzimanje odgovornosti za ono to kaemo i voenje rauna o tome
ta inimo svojim telom. Kada sam sabran i svestan govorim na
nain koji je primeren vremenu i mestu; slino tome, postupam
ili radim u skladu sa vremenom i mestom. Poinjemo da shvatamo da moramo paziti na to ta radimo i govorimo; inae, neprestano ranjavamo sami sebe. Ukoliko uinite ili kaete stvari
koje su neprijatne ili grube, postoji jedna neposredna posledica.
U prolosti, moda ste bili u stanju da se nosite sa svojim laima
tako to ste sebi skretali panju na neto drugo, da ne bi morali
da mislite o tome. Mogli ste da potpuno zaboravite na to sve dok
vas na kraju nije ponovo zaokupilo, ali ako praktikujemo slu,
ini se da nam se stvari vraaju odmah. Kada preterujem, neto
u meni mi kae: Ne bi trebalo da preteruje, treba da si paljiviji. Nekada sam imao naviku da preterujem to je deo nae
kulture i izgleda savreno normalno. Ali kada ste svesni, efekat i
najmanje lai ili ogovaranja odmah dolazi, jer ste potpuno otvoreni, ranjivi i osetljivi. Zato dobro pazite ta radite; shvatate da je
vano biti odgovoran prema onome to inite i govorite.
74

Poriv da se pomogne nekome je korisna dhamma. Ako vidite nekoga da je pao na pod jer mu je pozlilo, korisna dhamma
vam prostruji kroz glavu: Pomozi ovom oveku i pokuate da
mu pomognete da doe sebi. Ukoliko to inite istog uma ne
zato da biste neto dobili, ve iz istog saoseanja i zato to tako
treba postupiti onda je to jednostavno korisna dhamma. To
nije lina kamma; to nije neto vae. Ali ako sve to inite iz elje
za koriu i da impresionirate druge ljude ili zato to je ta osoba bogata i oekujete nekakvu nagradu za svoj postupak, tada
iako je postupak koristan vi se lino vezujete za njega i sve to
samo pojaava oseaj sopstva. Kada inimo neto dobro voeni
sabranou i mudrou, a ne neznanjem, to je onda korisna
dhamma, bez line kamme. Buda je zato i ustanovio monaki
red da bi mukarci i ene mogli da ive ivotom vrline, kojem se
nita ne moe zameriti. Kao monah ivite u jednom celovitom
sistemu pravila koji nazivamo Patimokkha. Kada ivite takvom
disciplinom, ak i ako postupate i govorite nepromiljeno, time
barem ne ostavljate ozbiljne posledice. Ne moete da posedujete novac, tako da ne moete bilo kuda da odete pre nego to
vas pozovu. ivite u celibatu. Poto ivite od proenja hrane, ne
ubijate bilo koju ivotinju. ak ne berete ni cvee ili lie, niti
inite bilo ta to na bilo koji nain remeti prirodan tok stvari.
Ne ugroavate bilo koga. Zapravo, u Tajlandu smo morali da
nosimo cediljke kako bismo iz vode izvadili bilo kakvo ivo
bie, kao to su larve komaraca. Potpuno je zabranjeno namerno ubiti bilo ta.
Po ovakvim pravilima ivim sada ve dvadeset pet godina,
75

tako da nisam poinio nijedno karmiki ozbiljnije delo. Tako

se vebajui, ivimo na veoma nekodljiv, veoma odgovoran
nain. Moda je najtee sa govorom; navike u govoru je najtee
iskoreniti i napustiti ali i tu je mogue poboljanje. Zahvaljujui refleksiji i kontemplaciji, poinjemo da uviamo koliko je
neprijatno kada kaemo neto nepromiljeno ili kada naklapamo bez ikakvog razloga.
to se tie nezareenih Budinih sledbenika, ispravan ivot
je neto to je razvijeno onda kad znate koje namere stoje iza
onoga to inite. Moete pokuati da izbegnete ugroavanje drugih ivih bia ili da zaraujete za ivot na nain koji ne ugroava
druge. Moete takoe pokuati da izbegnete ivot kojim ete
izazvati druge ljude da postanu zavisni od droga ili alkohola ili
moe ugroziti ekoloku ravnoteu planete. Dakle, ova tri lana
ispravno delovanje, ispravan govor i ispravan ivot slede iz
ispravnog razumevanja ili savrenog znanja. Sla se odnosi na
na govor i postupke. Sa slom obuzdavamo seksualni poriv ili
korienje tela za nasilje ne koristimo ga za ubijanje ili krau.
Na taj nain, paa i sla rade zajedno u savrenom skladu.
ISPRAVAN NAPOR, ISPRAVNA SABRANOST,
ISPRAVNA KONCENTRACIJA

Ispravan napor, ispravna sabranost, ispravna koncentracija odnose se na va duh, na vae srce. Kada mislimo na duh, pokazujemo na centar grudi, na srce. Tako imamo tri lana: paa
(glava), sla (telo) i samadhi (srce). Svoje telo moete iskoristiti
kao shemu, kao simbol osmostrukog puta. Ova tri dela su spo76

jena, funkcioniu zajedno i podupiru jedan drugog. Nijedan ne

dominira nad ostalima, niti koristi ili odbacuje bilo ta.
Oni deluju zajedno: mudrost ispravnog razumevanja i is
pravne namere; zatim moral, koji je ispravan govor, ispravno
delovanje i ispravan ivot; i na kraju ispravan napor, ispravna
sabranost i ispravna koncentracija uravnoteen, smiren um,
emocionalni mir. Mir je tamo gde su emocije uravnoteene i
podupiru jedna drugu. Tamo gde se ne kreu skokovito goredole. Postoji oseaj spokojstva, mira; harmonija izmeu intelekta, instinkata i emocija savrena je. Oni se oslanjaju jedno
drugo, pomau jedno drugom. Ne sukobljavaju se vie, niti nas
dovode do ekstrema, te otuda oseamo beskrajnu smirenost u
umu. Iz osmostruke staze raa se oseanje olakanja i neustraivosti oseanje spokojstva i uravnoteenosti. Oseamo olakanje, umesto strepnje, napetosti i emocionalnih konflikata.
Raa se jasnoa; raa se smirenost, stabilnost, znanje. Taj uvid
plemenite osmostruke staze treba razvijati; to je bhavana. Re
bhavana koristimo da oznaimo razvoj.
ASPEKTI MEDITACIJE

Ova refleksivnost uma ili emocionalni balans razvijaju se kao

rezultat praktikovanja koncentracije i sabranosti panje kroz
meditaciju. Na primer, moete eksperimentisati i provesti jedan
sat u samatha meditaciji, gde svoj um koncentriete na jedan
objekat, recimo na oseaj daha. Drite ga neprestano u svesti,
tako da postoji kontinuitet njegovog prisustva u umu. Na taj
nain kreete se ka onome to se dogaa u vaem telu, ume77

sto da ste odvueni ka objektima ula. Ukoliko u sebi nemate

neko utoite, tada se stalno usmeravate ka spolja, zaokupljeni
ste knjigama, hranom ili raznim drugim stvarima koje odvlae
panju. Ali to beskrajno kruenje uma veoma iscrpljuje. Zato,
umesto toga, vebamo da posmatramo dah a to znai da morate da se okrenete sebi i ne sledite vie naviku da traite neto
van sebe. Morate panju usmeriti na disanje sopstvenog tela i
koncentrisati um na tu senzaciju. Kako naputate grublje oblike, postajete zapravo samo to oseanje, sam taj znak. U ta god
se zadubite, postajete to za izvesno vreme. Kada se zaista koncentriete, pretvorili ste se upravo u to stanje stianosti. Postali
ste stiani. To je ono to nazivamo bivanjem. Samatha meditacija je proces bivanja.
Ali ta stianost, ako je istraite, nije stianost koja zadovoljava. Neto u njoj nedostaje, jer zavisi od tehnike, od toga
da smo vezani za neto, neto to jo uvek poinje i zavrava
se. ta god da postanete, moete to biti jedino privremeno, to
postojanje je stvar koja se menja. To nije trajno stanje. Tako, ta
god da postanete, to e i da prestane. To nije krajnja realnost.
Nije vano koliko duboko idete u koncentraciji, uvek e biti re
o jednom nezadovoljavajuem stanju. Samatha meditacija vas
vodi do veoma visokih i nadahnjujuih stanja uma ali i ona
su prolazna.
Zatim, ako tokom narednog sata praktikujete vipassana
meditaciju, tako to ete biti samo sabrani i ne reagovati na bilo
ta, prihvatajui nepouzdanost, tiinu i prolaznost svih stanja,
rezultat je da ete osetiti mir, a ne stianost. I taj mir je savren
78

mir. Potpun je. To nije stianost proizala iz samathe, koja u

sebi ima neto nesavreno ili nezadovoljavajue, ak i kada je
na vrhuncu. Shvatanje prolaznosti, kako ga sve vie razvijate i
produbljujete svoje razumevanje, donosi vam istinski mir, nevezivanje, nibbanu.
Samatha i vipassana su dva dela meditacije. Jedan razvija
stanja koncentracije uma i to na neke suptilne objekte, tako da
time i vaa svest postaje suptilna. Ali postavi toliko suptilni, razvivi prijemiv intelekt i ukus za veliku lepotu, sve nam postaje
grubo i nepodnoljivo, jer se vezujemo za ono to je suptilno.
Ljudi koji su itav svoj ivot posvetili razvijanju takve suptilnosti na kraju su ustanovili da je ivot uasno frustrirajui i
zastraujui, onda kada vie nisu u stanju da odre tako visoke
standarde.
RACIONALNOST I EMOCIJA

Ako volite racionalnu misao i vezani ste za ideje i opaaje, tada

ste skloni da prezirete emocije. Tu sklonost moete zapaziti ako,
kad ponete da oseate emocije, kaete: Sad u s tim da prekinem. Ne volim da oseam takve stvari. Ne volite da oseate
bilo ta, jer vas istota inteligencije i racionalno razmiljanje
dovoljno ispunjavaju zadovoljstvom. Um uiva u svojoj racionalnosti i kontrolisanosti, u nainu na koji stvara smisao. Tako
je jasan i precizan, kao matematika ali emocije su na svakom
koraku, zar ne? One nisu jasne, one nisu precizne i lako mogu
izmai kontroli.
Zato se svoja emocionalna priroda esto prezire. Plaimo je
79

se. Na primer, ljudi se esto plae emocija zato to smo odgajani

da verujemo da mukarci ne plau. Kao deak, barem moja generacija, ueni smo da deaci ne plau, tako da smo pokuavali
da se prilagodimo onim standardima kakvi su vaili za deake.
Rekli bi nam: Ti si deak i onda bismo pokuavali da budemo ono to su nam roditelji govorili da bi trebalo da budemo.
Drutvena sredina utie na na um i zato nam se emocije ine
neugodnim. Ovde u Engleskoj ljudima se najee emocije ine
veoma neugodnim; ako ste malo emocionalniji, oni pretpostavljaju da mora da ste Italijan ili neke druge nacionalnosti.
Ako ste vrlo racionalni i sve ste proraunali, onda vam nije
jasno ta da radite kada ljudi postanu emocionalni. Ako neko
pone da plae, pomislite: ta bi trebalo da uradim? Moda
kaete: Razvedri se, draga, sve je u redu. Bie dobro, nema
zato da plae. Ako ste veoma vezani za racionalno miljenje, pokuavate da sve to neutraliete logikom; ali emocije se ne
uklapaju u logiku. One esto reaguju na logiku, ali se ne ukla
paju u nju. Emocija je veoma osetljiva stvar i deluje na nain
koji ponekad ne razumemo. Ukoliko nikada nismo prouavali
i pokuavali da razumemo ta znai to osetiti ivot, zaista se
otvoriti i dopustiti sebi da budemo senzitivni, onda su emocionalne stvari za nas vrlo zastraujue i pretee. Ne shvatamo o
emu se tu uopte radi, jer smo odbacili taj deo sebe.
Na svoj trideseti roendan shvatio sam da sam ja jedan
emocionalno nerazvijen ovek. Bio je to za mene vaan roendan. Shvatio sam da sam potpuno odrastao, zreo ovek nisam sebe vie smatrao mladiem, ali emocionalno mislim da
80

sam bio na nivou deteta od est godina. Zaista se nisam mnogo

razvijao na tom planu. Iako sam mogao da odravam neku vrstu trezvenosti i prisebnosti zrelog oveka u drutvu, nisam se
uvek tako i oseao. Jo uvek sam imao veoma snana nerazreena oseanja i strahove u svom umu. Postalo je oevidno da na
tome neto moram uraditi, jer je pomisao da bih ostatak ivota
mogao provesti na emocionalnom nivou estogodinjaka bila
sasvim obeshrabrujua. Mnogi lanovi naeg drutva se ovde
zaglave. Na primer, ameriko drutvo vam ne doputa da se
razvijate emocionalno, da sazrete. Ono uopte ne razume tu
potrebu, te otuda i ne obezbeuje u tom smislu bilo kakav ventil
za mukarce. Drutvo ne obezbeuje tu vrstu uvoenja u svet
odraslih; oekuje se da budete nezreli itav svoj ivot. Treba da
postupate zrelo, ali se ne oekuje i da budete zreli. Zato je takav
veoma mali broj ljudi. Emocije nisu zaista shvaene i razreene
njihove detinjaste tendencije su samo potisnute, ali ne i razvijene do svoje zrelosti.
Ono to meditacija ini je da prui ansu da sazrimo na
emocionalnom planu. Savrena emocionalna zrelost bila bi
samma vayama, samma sati i samma samadhi. Ovo je jedno
razmiljanje; ne zadovoljite se time to ete ga samo proitati
o njemu treba i da razmislite. Savrena emocionalna zrelost
obuhvata ispravan napor, ispravnu sabranost i ispravnu koncen
traciju. Ona postoji uvek kada nismo zarobljeni promenama i
nestalnou, tamo gde imamo ravnoteu i jasnou, gde smo u
stanju da budemo prijemivi i osetljivi.

81

STVARI KAKVE JESU

Uz pomo ispravnog napora mogu je smiren prilaz, situaciji

umesto panike proizale iz razmiljanja da od mene zavisi da
sve bude kako treba i da svaiji problemi budu reeni. inimo
najbolje to moemo, ali takoe uviamo da nije do nas da uradimo sve i sve uinimo valjanim.
Dok sam sa Aan aom bio u Vat Pa Pongu, mogao sam
da vidim mnotvo stvari koje su u manastiru ile loe. Zato sam
otiao do njega i rekao mu: Aan a, te stvari loe idu; trebalo
bi neto uraditi oko njih.Pogledao me je i rekao: Ah, mnogo pati, Sumedo. Mnogo pati. Ali promenie se to. Pomislio
sam: Njega ba briga. Ovo je manastir kojem je posvetio ceo
svoj ivot i on jednostavno puta stvari da idu naopako! Ali
bio je u pravu. Posle izvesnog vremena poelo je da se menja i,
uporedo sa tim, ljudi su poeli da uviaju ta su radili. Ponekad
treba da ostavimo stvari naopako, kako bi i to ljudi uvideli i
iskusili.
Shvatate li na ta mislim? Ponekad je situacija u naem ivotu jednostavno takva. Ne moemo nita da uradimo i mi joj
doputamo da bude ba takva; ak i ako ide na gore, doputamo
da ide na gore. Ali to nije neko fatalistiko ili negativno razmiljanje; to je neka vrsta strpljenja spremnost da budemo sa
neim; dopustiti mu da se prirodno promeni, a ne egoistiki
pokuavati da sve poreamo i poistimo, a samo zbog odbojnosti i gnuanja prema zbrci.
Tako, kada nas ljudi okrznu, nismo uvek povreeni, ranjeni
ili uznemireni onim to se dogodilo, niti smo rastrojeni ili uni82

teni onim to nam ljudi kau ili uine. Jedna osoba koju znam
ima sklonost da u svemu preteruje. Ukoliko neto danas krene
naopako, rei e: Potpuno sam i do kraja rastrojena! iako je
re tek o malom problemu. Meutim njezin um preteruje u tolikoj meri da i mala stvar moe da joj apsolutno uniti dan. Kada
vidimo to, trebalo bi da shvatimo da postoji velika neravnotea,
jer male stvari ne bi trebalo da rastroje bilo koga.
Ja sam shvatio da me je lako povrediti, zato sam uzeo zavet da neu biti povreen. Uoio sam kako me lako povrede i
male stvari, namerno ili nenamerno. Vidimo kako je lako biti
povreen, ranjen, uvreen, uznemiren ili zabrinut kako neto u nama stalno pokuava da sve bude lepo, ali se uvek osea
pomalo uvreeno ovim ili malo povreeno onim. Razmiljajui
o ovome moemo uvideti da je svet jednostavno takav; on je
jedno delikatno mesto. On vas nee uvek tetoiti i initi srenim, sigurnim i dobro raspoloenim. ivot je prepun stvari
koje mogu uvrediti, povrediti, raniti ili rastrojiti. To je ivot.
Takav je. Ukoliko neko govori ljutitim tonom, osetite to. A onda
se um moe nadovezati na to i biti uvreen: Ah, zaista me je
uvredilo kad mi je to rekla; zna, to nije bio lep ton. Oseam se
povreen. Nikada nisam uinio bilo ta da je povredim. Jedan
deo uma se tako vrti u krug, zar ne i iznova bivate rastrojeni,
ranjeni i uvreeni! Ali ako kontemplirate ovu situaciju, shvatate
da je to samo osetljivost. Kada promiljate na ovakav nain, to
ne znai da pokuavate da ne oseate. Kada vam se neko obraa
neprijatnim tonom, to ne znai da vi to ne oseate. Mi ne pokuavamo da budemo neosetljivi. Umesto toga, pokuavamo
83

da tome ne pridamo pogreno znaenje, da ne primimo lino.

Imati izbalansirane emocije znai da ljudi mogu rei stvari koje
su uvredljive i da to moete da podnesete. Imate balans i emocionalnu snagu da ne budete povreeni, ranjeni i rastreseni onim
to se dogaa u ivotu.
Ukoliko ste neko ko je stalno povreen ivotom, tada morate bez prekida da beite i sakrivate se. Ili vam je neophodno
da pronaete grupu poslunih laskavaca koji e vas stalno okruivati, ljude koji e govoriti: Sjajan si, Aan Sumedo. Jesam li
zaista sjajan? Da, jesi. Ah ti to samo tako kae. A, ne, ne,
to je iz dubine due. Ali vidi, onaj ovek tamo ne misli da sam
sjajan. Ah, on je glup! Da, to sam i mislio. To je kao pria
o carevom novom odelu, zar ne? Morate da traite specijalno
okruenje, tako da vas sve afirmie sve je sigurno i ne ugroava vas na bilo koji nain.
SKLAD

Kada postoje ispravan napor, ispravna sabranost i ispravna koncentracija, tu je i neustraivost. Ona je tu zato to nema ega da
se bojimo. Imamo snagu da pogledamo stvari i ne protumaimo ih na pogrean nain; imamo mudrost da posmatramo i
promiljamo ivot; imamo sigurnost i pouzdanost sle, snagu
svoje posveenosti moralu i odlunosti da inimo dobro i uzdrimo se od loeg, poinjenog telom i govorom. Na taj nain,
itava stvar stoji zajedno kao put razvoja. To je savren put, jer
sve pomae i podstie; telo, emocionalna priroda (oseanja) i
intelekt. Oni su u savrenom skladu, podupiru jedno drugo.
84

Bez tog sklada, naa instrinktivna priroda moe prevladati. Ukoliko nemamo posveenost moralu, tada nai instinkti
mogu preuzeti kontrolu. Na primer, ako samo sledimo seksualne elje, bez ikakvog obaziranja na moral, tada se upetljavamo
u mnoge stvari koje izazivaju odbojnost prema samom sebi. Tu
su preljuba, promiskuitet i bolesti, kao i sva ona uznemirenost
i konfuzija koji dolaze kada naom instinktivnom prirodom ne
vladaju ogranienja morala.
Moemo svoju inteligenciju iskoristiti za prevaru i laganje,
zar ne, ali kada imamo moral kao temelj, tad nas vodi mudrost i
samadhi. Oni nas vode do emocionalne ravnotee i emocionalne snage. Ali mi ne koristimo mudrost za potiskivanje oseajnosti. Ne gospodarimo svojim emocijama uz pomo miljenja,
potiskujui svoju emocionalnu prirodu. A upravo to esto radimo na Zapadu; upotrebili smo svoje racionalne misli i ideale da
gospodarimo i potisnemo nae emocije, postajui tako neosetljivi na stvari, na ivot, na same sebe. Meutim, u praktikovanju
sabranosti panje putem vipassana meditacije um je potpuno
prijemiv i otvoren, tako da poseduje onu puninu i jedan kvalitet sveobuhvatnosti. I zato to je otvoren, um je istovremeno
kao ogledalo, reflektivan, odraava stvari. Kada se koncentriete na neku taku, um vam vie nije refleksivan zadubljen je u
svojstva tog objekat. Refleksivna sposobnost uma dolazi kroz
panju, celovitost uma. Ne filtrirate, niti ne birate bilo ta. Samo
posmatrate kako sve to nastane i nestane. Posmatrate to da ako
ste vezani za neto to je nastalo, ono i nestaje. Doivljavate to
da iako je privlano dok nastaje, ono se i menja pre nego to ne85

stane. Tada se njegova privlanost smanjuje i moramo pronai

neto drugo ime emo se zaokupiti.
Poto smo ljudska bia, moramo dotai zemlju, prihvatiti ogranienja ovog ljudskog oblija i ivota na ovoj planeti.
I kad to uinimo, tada izlaz iz patnje nije beg pred ljudskim
iskustvima u ivljenje u nekim uzvienim stanjima svesti, ve
prihvatanje sveukupnosti svih ljudskih i Brahma stanja putem
meditacije. Na taj nain, Buda je ukazao na potpuno osloboenje, umesto privremenog bekstva u iskustva suptilnosti i lepote.
Na to je Buda mislio ukazujui na put ka nibbani.
OSMOSTRUKI PUT KAO
POLAZITE U RAZMILJANJU

Na ovom osmostrukom putu, njegovih osam elemenata dejstvuju zajedno poput osam stubova koji vas podupiru. Oni
nisu poreani linearno: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8; oni rade zajedno.
Ne razvijate prvo pau, a onda kada imate pau moete da
razvijate slu; a kada ste razvili slu onda ete imati samadhi.
Tako mi to zamiljamo, zar ne: Prvo imate jedno, pa drugo, pa
tree. Kao jedno praktino ostvarenje, razvijanje osmostrugog
puta je iskustvo trenutka, celovitosti u jednom. Svi delovi kao
celina, to nije linearan proces mada mi mislimo drugaije, jer
uvek u jednom trenutku moemo imati samo jednu misao. Sve
to sam rekao o osmostrukom putu i etiri plemenite istine je
samo razmiljanje. Ono to je zaista vano za vas je da shvatite
ta zapravo radim dok razmiljam, a ne da to to ja govorim
uzmete zdravo za gotovo. To je proces unoenja osmostrukog
86

puta u va um, njegovog korienja kao podsticaja za razmiljanje, tako da mu moete uoiti pravo znaenje. Nemojte misliti
da to znate samo zato to znate da kaete: Samma ditthi znai
ispravno razumevanje. Samma sankappa znai ispravna misao.
To je intelektualno razumevanje. Neko drugi bi mogao da kae:
Ne, mislim da samma sankappa znai... A vi odgovorite: Ne,
u knjizi pie da je to ispravna misao. Nisi u pravu. To nije promiljanje.
Moemo samma sankappa prevesti kao ispravna misao ili
stav ili namera; ispitajmo stvari. Moemo te alate iskoristiti za
kontemplaciju, umesto da mislimo kako su one apsolutno fiksirane i da ih moramo prihvatiti na jedan pravoveran nain; a
svako odstupanje od te interpretacije je jeres. Nekad nai umovi
razmiljaju na tako rigidan nain, ali mi pokuavamo da prevaziemo takav nain razmiljanja razvijajui um koji se kree,
posmatra, istrauje, razmatra, udi se i razmilja. Pokuavam da
svakog od vas ohrabrim da budete dovoljno odvani da mudro
razmotrite stvari kakve jesu, umesto da vam neko drugi govori
jeste li ili niste spremni za prosvetljenje. Zapravo, budistiko
uenje je u tome da budemo prosvetljeni sada, umesto da inimo neto kako bismo postali prosvetljeni. Ideja da morate neto
uiniti da biste postali prosvetljeni moe proizai samo iz pogrenog razumevanja. Tada je prosvetljenje samo novo stanje
koje zavisi od neega drugog te otuda zapravo nije prosvetljenje. Ono je samo percepcija prosvetljenja. Meutim, ja ne
govorim o bilo kojoj vrsti percepcije, ve o tome da smo budni i
otvoreni prema stvarima kakve jesu. Jedino sadanji trenutak je
87

ono to moemo posmatrati: jo ne moemo posmatrati budunost, a onog to je bilo jue moemo se samo seati. Budistika
praksa je sva okrenuta ka ovde i sada, ka posmatranju stvari
kakve jesu. I kako to da inimo? Pa, prvo moramo da zavirimo
u svoje sumnje i strahove jer smo toliko vezani za sopstvene
stavove i miljenja da nas to dovodi u sumnju o tome ta da
inimo. Neko bi mogao razviti lano poverenje u sebe, verujui
da je prosvetljen. Ali verovanje da ste prosvetljeni ili da niste
prosvetljeni je takoe obmana. Ja ukazujem na to da budemo
prosvetljeni, umesto da verujemo u to. A da bismo to bili, moramo se otvoriti prema stvarima kakve jesu.
Poinjemo od stvari kakve jesu i to dok se dogaaju, upravo
sada jedna od takvih je recimo na dah. I kakve to veze ima sa
istinom, sa prosvetljenjem? Da li posmatranje mog daha znai
da sam prosvetljen? Ali to vie pokuavate da o tome razmiljate i razumete o emu se tu radi, oseate se sve nesigurnijim i neizvesnijim. Sve to moemo da uradimo u ovom obliku u kojem
smo jeste da napustimo obmanu. A to znai praktikovanje etiri
plemenite istine i razvijanje plemenitog osmostrukog puta.

88

Renik

aan (ajahn) tajlandska re za uitelja; esto se koristi za

oslovljavanje starijeg monaha u manastiru. Inae re potie od
pali rei istog znaenja aariya.
bhikkhu budistiki monah.
Buddha rupa Budina slika ili kip.
uposatha dan potovanja pravila, etiri sveta dana ili praznika u mesecu, na dan svake nove Meseeve mene. Na taj dan
budisti iznova potvruju svoje praktikovanje Dhamme recitujui pravila morala i produavajui vreme meditacije.
dhamma (sansk. dharma) stvar, pojava, posmatrana kao jedna od manifestacija ovoga univerzuma, a ne kao neto lino.
Kada je napisana velikim poetnim slovom, oznaava Budino
uenje sadrano u tekstovima pali kanona ili krajnju istinu na
koju ovo uenje ukazuje.
kamma (sansk. karma) postupak ili uzrok stvoren na osnovu
navike, volje, prirodne energije. U svakodnevnoj upotrebi, esto ukljuuje znaenje rezultata ili posledice nekog postupka,
premda je pravi termin za to vippaka.
samsara krug preporaanja, iz jednog u drugi ivot. Cilj budistiog puta je izlazak iz samsare i time onemoguavanje svake
patnje.
89

Tipitaka doslovno, tri koare. Zbirka budistikih spisa, razvrstanih na tri grupe: Sutta (govori), Vinaya (disciplina) i Abhi
dhamma (metafizika).
uslovljenost nastanka prikaz, korak po korak, naina na koji
nastaje patnja na osnovu neznanja i elje i kako njihovim prestankom i ona nestaje.

90

Dar Uenja nadmauje sve druge darove.

(Sabba danam Dhamma danam inati)
Ova knjiga je namenjena za besplatnu distribuciju s pouzdanjem da e biti od koristi onima koji su zainteresovani za dublju
kontemplaciju i vrednovanje sopstvenog ivota. Mi u Theravada budistikom drutvu Srednji put oseamo se privilegovanima to smo bili u prilici da pravimo knjige sline ovoj i nadamo se da emo to biti i ubudue. Takoe bi nas veoma radovalo
da dobijemo komentare ili predloge italaca ove knjige.
Knjiga je tampana iskljuivo donacijama, to je ujedno
bila dragocena prilika za pokroviteljstvo i posveivanje svojih
dobrih dela drugim ljudima, u skladu sa drevnom budistikom
tradicijom. Donacije namenjene Dhamma publikacijama pomoi e da se sline takve pojave i ubudue. Ako elite i sami
da tome doprinesete, molimo vas da nas kontaktirate na:
Theravada budistiko drutvo Srednji put
Novi Sad
budizam@yahoo.com