ravasti Dhammika

UVOD U MEDITACIJU

Naslov izvornika
Shravasti Dhammika
Introduction to Meditation
Buddha Dhamma Mandala Society 2010
http://www.bdmsociety.com/

Srpsko izdanje
Theravada budistiko drutvo Srednji put
Novi Sad-Beograd
www.yu-budizam.com
budizam@yahoo.com

Copyright za prevod
Branislav Kovaevi 2011

Ova knjiga namenjena je iskljuivo za BESPLATNU distribuciju,

kao dar Dhamme

ravasti Dhammika

Uvod u meditaciju
Prevod
Branislav Kovaevi

Deo 1: Poetak

Deo 2: emu slui svesnost

16

Deo 3: Proirivanje svesnosti

24

Deo 4: Radost, balans i prirodnost

31

Deo 5: Meditacija ljubavi

39

Deo 6: Plodovi meditacije

48

Deo 1
POETAK
Dobar dan i dobrodoli! Danas i narednih nekoliko nedelja
govoriemo o meditaciji. To je tema za koju su svi zainteresovani
i mnogi ele i da je praktino istrae. I zato sam smatrao da bi
dobro bilo govoriti o meditaciji iz isto praktinog ugla. Tako da
oni koji ele da se oprobaju u ovoj vebi mogu to i da uine.
Verujem da je najbolja polazna taka za govor o ovoj temi
razmatranje razloga zbog kojih neko eli da praktikuje meditaciju. Vrlo je vano da u svojoj glavi razluimo zato uopte elimo da meditiramo. Razlog zbog kojeg kaem da je ovo vano
je u tome to postoji mnogo vrsta meditacije i mnogo razliitih
ciljeva, pa je otuda bitno da odaberete onu vrstu vebanja koja
odgovara vaem cilju, kakav god da je on.
Dalje, meni se ini da ljudi koji meditiraju, ili su barem za to
zainteresovani, imaju na umu barem jedan od sledea tri razloga.
Prvi je praktian razlog, drugi ono to bih nazvao terapeutski razlog i na kraju, u nedostatku boljeg termina, ono to bih nazvao
transcendentalni razlog. Verujem da je veina ljudi zainteresovana za meditaciju zbog praktinog razloga. To znai da im se ini
da je njihov ivot veoma stresan, da imaju mnogo briga ili da nisu
sreni onoliko koliko bi eleli da budu. Tako, smatraju da e im
meditacija u tome pomoi i kreu da meditiraju kako bi popravili
kvalitet svoga ivota.
Sva istraivanja, a istraivanja o meditaciji je zaista mnogo,
ukazuju da je ona veoma dobra za ovu svrhu, da zaista pomae
u oslobaanju od stresa, da zaista uveava kvalitet ivota. Dakle,
to bi bio prvi razlog zato se ljudi odluuju da meditiraju. Drugi
 Ova knjiica je zapravo transkript video snimka serije od est predavanja Bhante
Dhammike o meditaciji, koju je mogue nai ovde: http://www.buddhistv.com/video/526/
Uvod-u-meditaciju-1-Uvodne-napomene

ravasti Dhammika

razlog zbog kojeg ljudi meditiraju je terapeutski razlog. Ljudi koji

imaju ozbiljne psihike probleme, pate od kliniki dijagnostikovane depresije, zaista prekomerne uznemirenosti, ak moda i od
izofrenije ili neeg slinog, misle da e ih meditacija izleiti, da
e ih vratiti u stanje normalnosti.
Zaista, u odreenim okolnostima, meditacija se pokazala
sposobnom da pomogne ljudima sa ozbiljnim mentalnim poremeajima i psiholokim problemima. I to bi dakle bio drugi razlog zato se neko odlui da meditira. Trei razlog je ono to sam
nazvao transcendentalnim razlogom. U tom sluaju ljudi ele da
dostignu spajanje sa bogom, ele da dostignu nirvanu ili makar
prvi stupanj probuenja. Zaista, itav smisao meditacije posmatrano iz budistikog ugla i jeste u ovome. Poslednja dva elementa
Plemenitog osmostrukog puta jesu samma sati i samma samadhi.
To su dve vebe koje nas okreu ka i pomau da dostignemo ono
stanje koje nazivamo probuenjem. Dakle, to bi bio trei razlog
za meditaciju.
E sad, moj je oseaj da drugi i trei razlog za meditiranje,
o kojima sam upravo govorio, jesu problematini. Iako meditacija moe biti vrlo korisna kao pomo nekome u terapeutskom
smislu, injenica je da veina uitelja meditacije nema iskustva u
radu sa nekim ko ima psihike probleme. I otuda takva meditacija moe zapravo da uvea te probleme, umesto da ih izlei. Zato,
ako meditirate ili elite da meditirate iz terapeutskih razloga, savetovao bih vam da to ne inite. Savetovao bih vam da odete do
svog psihoanalitiara, psihoterapeuta, psihijatra ili ve kako god
da se zove i sa njime reite svoj problem.
A kada povratite stanje normalnosti, tek tada ponite da meditirate. Savetovao bih svakome da ne kree da meditira iz terapeutskih razloga, sem ukoliko sam terapeut nije ujedno i onaj ko
poduava meditaciji. Dalje, onima koji bi da meditiraju iz transcendentalnih razloga, rekao bih da i tu postoji jedan problem.
Naime, injenica je da veina ljudi nema pojma o emu govori


Uvod u meditaciju

kada govore o prvom stupnju probuenja ili o nirvani. Otuda oni

meditaciji prilaze sa sasvim idealistikim, moda ak romantiarskim idejama. Njihova elja da meditiraju zaista nije zasnovana
na stvarnosti.
I moje je iskustvo da ljudi koji zbog ovakvih razloga meditiraju takoe ponekad dovedu sami sebe u probleme. Glavni od
njih je da postanu opsednuti takozvanim koracima ili stupnjevima koje pretpostavljaju da treba da dostignu ili se nadaju da
e ih dostii, zapletu se u teorijska razmatranja o tim koracima
i stupnjevima ili sa druge strane postanu vrlo frustrirani: Meditiram ve tri godine i jo uvek nisam probuen! Postanu vrlo
uznemireni.
Zato je moj oseaj da najbolji razlog zbog kojeg moete poeti da meditirate jeste onaj isto praktini: da psiholoki sebe
dovedete u red, da dostignete odreen stupanj mentalne jasnoe
i smirenosti, tako da ste u stanju da bolje funkcioniete u ovom
svetu. I logino je, naravno, da ak i ako se odluite na meditaciju iz transcendentalnih razloga, svakako ete morati da proete
kroz ovu prvu fazu. Zato, danas i ubudue, govoriu o meditaciji
iz isto praktinog ugla.
Dakle, pretpostavimo da cilj naeg praktikovanja meditacije, za sada, jeste isto praktini, da nam pomogne da bolje
funkcioniemo u ovom svetu, da postanemo oputenija, srenija,
smirenija osoba. Neko ko je u stanju da se nosi sa svim usponima
i padovima koje donosi ivot.
Druga stvar koju treba da razmotrimo kada govorimo o meditaciji, naroito budistikoj meditaciji, jeste sledee: budistika
meditacija je deo itavog sistema. Ona je deo budistikog Plemenitog osmostrukog puta.
Buda nije poduavao Plemeniti jednostruki put ispravnu
meditaciju. On je poduavao Plemeniti osmostruki put, u kojem
stvari koje se tiu meditacije jesu tek dva njegova elementa. Tako,
na primer, ako uzmemo akumulator, on e pokrenuti kola. Ali


ravasti Dhammika

ako od itavih kola imate samo akumulator, neete nikuda stii.

Akumulator je kljuni deo da bi se kola pokrenula, ali isto tako su
kljuni i svi drugi delovi tih kola.
Zato, svako ko razmilja da pone da meditira, mora uzeti u
obzir svoje pridravanje pet pravila morala, praktikovanje ispravnog govora, izbegavanje droga ili alkohola i sline stvari. Ako je
meditacija odvojena od ostalih koraka na Plemenitom osmostrukom putu, malo je verovatno da e biti onoliko blagotvorna koliko bi inae bila. Drugim reima, praktikovanje meditacije, a da u
isto vreme ni na koji nain ne menjate svoj nain ivota, ponaanje, stavove, verovatno nee biti od velike pomoi.
Zato, kao prvo, moramo biti naisto zato hoemo da meditiramo. Drugo, mora nam biti jasno da je meditacija tek deo jedne
vee celine. Ona ne moe biti izdvojena iz te celine i da oekujemo da nam kao takva donese rezultat.
Posle svega ovoga to smo rekli i poto smo sve to razmotrili,
postavlja se pitanje: Kako poinjemo? To je zaista vrlo jednostavno. Buda govori o nekoliko osnovnih koraka u praktikovanju meditacije. Zapravo, o etiri. U Satipatthana sutti i nekoliko drugih
svojih govora on govori pre svega o mestu na kojem meditiramo.
Zatim o poloaju u kojem meditiramo. Dalje, o samom nainu
vebanja.
Zato, pretpostavimo da elite da meditirate. Prva stvar o kojoj morate razmisliti je: Gde u ja to da radim? I u Satipatthana
sutti Buda kae: Idi u umu, u podnoje drveta ili praznu kolibu
(araagato, rukkhamulagato, suagaragato). Danas ne moramo da idemo u umu, ali moramo, i u tome je sutta jasna, pronai
mesto koje je usamljeno i relativno tiho.
Znai, to moe biti vaa soba, itava kua ili stan, a umesto
ume moe biti recimo vrt. Pre svega, pronaite mesto na kojem
je malo verovatno da e vas drugi uznemiravati. Ako je ono u
vaoj sobi ili domu, iskljuite telefon, iskljuite TV i radio, uinite
i sve drugo to je potrebno kako biste otklonili mogunost da vas
neko ili neto ometa dok meditirate.
10

Uvod u meditaciju

Sledee pitanje je poloaj. Idi na usamljeno mestu, u u

mu, podnoje drveta i sedi na tlo sa nogama ukrtenim (nisidati
pallankam abhuitva).
Dakle, stavite jastue pod stranjicu. Moda stavite ebe na
pod, na njega jastue i zatim sednete, a noge savijete jednu pored
druge ili jednu preko druge. ake stavite u krilo ili na kolena. Na
poetku, kao i vie godina kasnije, najvanija stvar je da zauzmete
udoban poloaj, da se dobro u njemu oseate.
Mnogi su skloni da misle kako je znak da se meditacija raz
vija u dobrom pravcu to da se ne pomerate. Ljudi time postanu
opsednuti. A zapravo je sasvim u redu da se pomerate. injenica
je da ako vam je ugodno, ako vam je telo oputeno i nema tenzija,
uznemirenosti, zgrenih miia, vrlo je verovatno da ete biti nepomini. Ne zato to se upinjete da budete takvi, ve zato to vam
je udobno i otuda nemate potrebu za pomeranjem.
Zato, kad god vebate, potrudite se da vam je telo u udobnom i oputenom poloaju. I onda Buda u govoru kae: Dri telo
uspravnim (uum kayam), to znai da kimu drite pravom.
Odravajte je uspravnom, ali ne ukoenom. I naravno ne morate
sedeti na podu, moete sedeti na stolici, ali u oba sluaja nastojte
da su lea prava.
Trei korak je parimukham satim upatthapetva, uspostavi
ili usmeri svoju svesnost pred sobom.
pari (kao u naoj rei perimetar - obim) znai okolo
mukha je lice ili usta
upatthapetva - uspostaviti
Dakle, uspostavi svesnost ispred sebe i ovo se obino tumai, ja verujem ispravno, da svoju panju usmeravate negde u
predelu lica ili usta. A poto je re o panji usmerenoj na disanje,
anapanasati, onda mora znaiti u delu lica ispod nosa.
Naalost ljudi postanu opsednuti samom tehnikom medita
cije. Neki poduavaju do najsitnijeg detalja i kau da sve mora
11

ravasti Dhammika

biti uinjeno tano tako. Neki kau da panju morate vezati za

ovo mesto. Drugi kau da treba da pratite izdizanje i sputanje
stomaka. Trei govore o taki ovde... ili ovde... neki da morate da
brojite... i na kraju ljudi postanu zaista opsednuti svim tim tehni
kama.
Ali fakat je da se u Budinim govorima ne navode ovi detalji, sem ovih optih, ali dovoljno jasnih instrukcija: parimukham
satim upatthapetva. Radi se o tome da zaista nije presudno je li
fokus vae panje ovde... ili ovde... ve je svemu tome cilj da razvijete svesnost u odnosu na sopstveni proces disanja.
Zato savetujem da radite upravo to. Zauzmite udoban poloaj, smestite ake u krilo, zatvorite oi i postanite svesni sopstvenog disanja. I tada sasvim prirodno va fokus panje se zaustavi
ovde... ili je za vas prirodno da se panja vee za izdizanje i sputanje stomaka pri disanju... ili moda otkrijete da vam je najlake
da brojite dah. Koji god nain da vam se ini najboljim za vas,
tako vebajte.
I jo bih vam savetovao da moda tokom prve nedelje eksperimentiete sa razliitim nainima. Istraujte i otkrijte koji nain
vebanja je najugodniji, naprikladniji i najkorisniji za vas. A kada
se jednom odluite za odreeni metod, pridravajte ga se.
Tako moete odluiti da brojite dah od 1 do 10. Ili da oseate
dah, kako topao vazduh izlazi iz nozdrva i hladan ulazi. Moete
motriti na izdizanje i sputanje svog stomaka. Nije uopte bitno.
Onaj nain koji vam pomae da razvijate svoju panju, taj je za
vas najbolji.
I to je ono to je i Buda rekao: parimukham satim upat
thapetva... uspostavivi svesnost ispred sebe.
So satova assasati, sato passasati... svestan, on udie i, sves
tan, on izdie.
Ovo je vrlo vano. Ljudi misle da cilj ovakvog vebanja jeste
da se koncentriu, da razvijaju koncentraciju, samadhi. A zapravo,
ni u nazivu ovog Budinog govora, Anapana sutta, a ni u sintagmi
12

Uvod u meditaciju

parimukham satim upatthapetva Buda ne govori o samadhiju,

ve o sati... o sposobnosti da budemo prisutni, da smo u stanju
da posmatramo ono to se dogaa, dok se dogaa, Buda govori o
sposobnosti da budemo svesni onoga to se dogaa.
Kada sednemo udobno i na prirodan nain, nae telo se
umiri. Kada stavimo ake u krilo i zatvorimo oi preostae ogranien broj stvari koje e se i dalje dogaati, moda odreeni oseaji u telu, mada ne mnogo. A nee biti ni mnogo zvukova, jer ste
na mirnom mestu. Najuoljivija stvar koja se dogaa je upravo
vae disanje.
Sve vreme diemo... od trenutka kad smo se rodili... ali smo
jedva svesni tog divnog, ritminog, blagog procesa.
I ta ovde radimo? Ostavimo po strani svu urbu i brige
svakodnevnog ivota, sednemo mirno i poinjemo da budemo
svesni samih sebe, moda po prvi put u ivotu. Oi su zatvorene... sedimo u tihoj prostoriji... i postanemo svesni injenice da
diemo.
Neminovno, poeemo da budemo svesni i drugih stvari.
Dolaze nam misli... verovatno mnogo njih. Panju nam moda
odvuku neki zvukovi spolja, neizbeno je da emo ubrzo osetiti
i neku fiziku nelagodu, golicanje ili uljanje... ali nita od toga
nije bitno... nita od ovoga ne treba smatrati preprekom, nita od
ovoga ne treba nazvati nepaljivou.
Samo registrujte ta iskustva, uoite da vie niste svesni sopstvenog disanja. A onda, sve to treba da uradite je da ponovo
uspostavite svesnost disanja. Budite ovde i sada. I u tome sada,
odabrao sam da budem svestan blagog strujanja vazduha tokom
udaha i izdaha. To je sve to treba da uradite.
Ne smatrajte zvukove, misli ili oseaje... za svoje neprijatelje... jer oni to nisu. Zato, svaki put kada postanete svesni da vam
je panja odlutala za nekim zvukom, milju ili oseajem, samo registrujte da se to dogodilo i vratite se dahu... ponovo uspostavite
svesnost u odnosu na disanje.
13

ravasti Dhammika

Dalje, sledee pitanje je: Koliko dugo bi trebalo da meditiram? Koliko dugo bi sve ovo trebalo da radim? Koliko dugo bi
trebalo da sedim na stolici ili ukrtenih nogu na podu?
Preporuujem vam sledee: Prve nedelje meditirajte barem
jednom dnevno i to po 15 minuta. Danas veina satova ima neku
vrstu alarma, podesite ga na 15 minuta i onda stavite sat iza sebe,
tako da ne gledate u njega svaki as. I odluite: Tokom narednih
15 minuta bez obzira ta se dogaalo, posveujem se tome da budem svestan sopstvenog daha. Tako i uradite.
Prve nedelje radite ovo po 15 minuta. Naredne produite
za 5 minuta, isto toliko i one nedelje iza nje, sve dok ne stignete
do 45 minuta. I onda se drite te duine. Dakle, poinjemo sa 15
minuta, postepeno dodajemo po pet minuta, sve dok vreme meditacije ne dostigne 45 minuta.
Sledee pitanje koje ljudi postavljaju je: ta da radim kad
se pojavi neki iritirajui oseaj, kad me zabole noge ili mi utrne
stranjica?
Kao to smo ve rekli, ne prosuujte uspenost meditacije
po tome koliko ste nepomini. Prosuujte uspenost meditacije
po tome koliko ste svesni. Meditacija nije takmienje u nepominom sedenju.
Zato, ako se dok meditirate dogodi da noga pone da vam
trne ili bilo ta drugo, opet to registrujete i vratite fokus panje
na dah. Ako vam se panja neprekidno vraa na taj oseaj u nozi,
ako bol postane zaista neprijatan, tada se jednostavno pomerite.
Nikakav problem. To nije nikakav smak sveta. Poto se pomerite,
vratite se svojoj taki panje.
Meutim, ima nekoliko naina na koji moete da se pomerite. Jedan nain je da se pomerite onako kako to uvek inimo, bez
bilo kakve svesnosti, kao automatsku, ak mehaniku reakciju na
neki doivljaj. No, poto je cilj naeg vebanja jaanje svesnosti,
kada odluite da je neophodno da reagujete na neki oseaj utrnulosti ili bola, tada u sebi kaete: Sada u reagovati na taj oseaj.
14

Uvod u meditaciju

Potpuno svesni, pomerate ruku, potpuno svesno se eete

ili popravljate svoj poloaj tela, vraate ruku na staro mesto, isto
tako i fokus panje usmeravate ponovo na dah. Ako se na taj nain pomerate, ako se pomerate sa punom svesnou, tada zapravo
i niste prekidali vebanje. Samo ste objekat vebanja promenili na
kratko, ali ste odrali kontinuitet panje i tada nemate bilo kakav
problem.
Ne pravite od meditacije nadmetanje u nepominom sedenju. Uspeh vebanja ne odmeravate prema tome koliko mirno sedite, niti koliko dugo sedite, ve jedino po tome koliko ste sabrani
ili svesni. I ako jeste sabrani, vaa meditacije donee rezultat, pomoi e vam.
Naredne nedelje poeemo da govorimo o drugom stupnju
u praktikovanju meditacije.
Ove smo govorili prvo o tome zato bi trebalo meditirati,
zbog isto praktinih razloga. Zatim smo govorili o etiri stupnja:
nalaenju prikladnog mesta, zauzimanju odgovarajueg poloaja
tela, onome to zapravo treba da radite i kako da se odnosite prema problemima koji iskrsnu. Dakle, mesto na kojem meditirate,
u kojem poloaju meditirate, kako meditirate i koji se problemi
javljaju.
Sledee nedelje nastavljamo sa narednom fazom u vaem
praktikovanju meditacije.

15

Deo 2
EMU SLUI SVESNOST
Dobar dan, jo jednom, i dobrodoli. Nastavaljamo izlaga
nje o meditaciji i podsetiu vas da smo prologa puta govorili o
mestu na kojem meditirate i o poloaju tela. Govorili smo zatim
o tome kako vebate, ta i kako da radite, i o nekim manjim prob
lemima na koje moete da naiete. Takoe sam vam savetovao
da usvojite sledeu strategiju: prve nedelje meditirajte svega 15
minuta i potrudite se da to bude barem jednom na dan.
Sve u svemu, protekle nedelje, nadam se, sedeli ste u udobnom poloaju, sa akama oputenim u krilu ili na kolenima,
zatvorenih oiju i ste bili 15 minuta svesni, posmatrali ste kako
udiete i izdiete. Ako ste to radili, time ste ve poloili temelje
za dobru, solidnu praksu meditacije, a ona e vremenom sazreti
u vebanje koje e ubrzo imati na vas takve efekte koje ete lako
moi da uoite.
Danas bih eleo da govorim o samoj sutini meditacije, a to
je svesnost ili paljivost. Proli put smo priali o fokusiranju vae
panje na dah. I neizbeno se javlja pitanje: Zato? Zato ba na
dah? I koji je smisao svega toga?
Da bismo odgovorili na to pitanje, moraemo se vratiti na
ono o emu smo govorili prole nedelje, a to je: zato uopte meditiramo? ta se nadamo da emo postii zahvaljujui meditaciji?
Kao to smo rekli, najbolji cilj, najrealistiniji cilj meditacije jeste da postanemo smireniji, oputeniji, sposobniji da se nosimo
sa uobiajenim usponima i padovima koje nosi sam ivot. Tako,
za sada, to je cilj meditacije. Nauiti da budemo oputeni, mirni,
unutar naeg svakodnevnog ivota.
Pa kakve veze onda sa svim tim ima fiksiranje panje na dah?
Odlino pitanje! I nastojau da na njega odgovorim najbolje
to mogu.
16

Uvod u meditaciju

Nae razumevanje je sledee: jedan od glavnih uzroka uznemirenosti, problema, konfuzije i na osnovu svega toga nastalih
potekoa u svakodnevnom ivotu je da nismo svesni mnogih
svojih reakcija. esto mislimo da neto radimo zbog jednog raz
loga, a zapravo je u pitanju neki sasvim drugi. Ukratko, prosena
osoba je, da tako kaem, tek periferno svesna sebe i svog okruenja. I meditacija bi trebalo da povea koliinu svesnosti koju
posedujemo, da povea koliinu panje koju imamo iz trenutka
u trenutak, tako da JESMO svesni onoga to radimo, JESMO svesni
kako se oseamo, JESMO svesni onoga to govorimo i to u trenutku dok govorimo, a ne tek kasnije, kada je ve gotovo. Recimo,
uvredili smo nekoga, shvatimo da smo sami sebi stvorili problem,
i sad nam je ao. Dakle, ne kasnije, ve dok neto radimo.
Da se sada moda vratimo malo i objasnimo ta je to sves
nost. Radi se o jasnom opaanju svojih doivljaja i iskustava. Kineski znak za svesnost moe se prevesti kao srce-sada. Kakvo
je nae srce/um u ovom trenutku? U klasinom budizmu se na
jeziku pali koristi re sati ili na sanskritu smrti, to zapravo
znai seanje (samoga sebe). Zanimljivo je da i veliki ruski mistik Gurajev koristi isti princip u svom uenju, on ga tako i naziva, seanje samoga sebe. Znati, biti svestan sebe, iz trenutka u
trenutak, biti u sadanjem trenutku.
Mi imamo periode dana kada jesmo svesni. Na primer kad
neko eli da nas slika i kae: Ponaaj se prirodno. Odjednom
postajemo vrlo svesni sami sebe, i to je obino malo zbunjujue,
ali jeste jedna vrsta samosvesnosti.
Ali u normalnim okolnostima, informacije koje nam stiu
preko ula: slike, zvuci, mirisi i tako dalje, kao i nae mentalne
reakcije na njih, svianje i nesvianje, sanjarenje i fantaziranje,
toliko nas sve to obuzima, zauzima tako veliki deo naeg uobiajenog polja svesti, da su mogunosti za svesnost ograniene.
A kada nam manjka svesnosti, tada nam manjka paljivosti.
Kao to smo rekli, obino tada stvaramo sami sebi probleme, jer
u izvesnom smislu mi tada na situacije u kojima se naemo rea17

ravasti Dhammika

gujemo automatski, polusvesno, gotovo mehaniki, mogli bismo

rei.
I kako to promeniti? ta moemo uraditi da postanemo svesniji, da uveamo kvalitet i duinu trajanja svesnosti u naem svakodnevnom ivotu? Tako se ponovo vraamo na meditaciju.
Zato, sedamo na mirno mesto, na kojem postoji ogranien
broj stvari koje e nam odvlaiti panju, sednemo u udoban poloaj i uzimamo vrlo obino iskustvo udah i izdah i odluujemo
da budemo svesni, ako nieg drugog, barem da budemo svesni
injenice da diemo.
Svako od nas die od trenutka kada se rodio. Ali skoro da
nikada nismo toga svesni. I tako uzimamo upravo to iskustvo, zanemarujui za to vreme bilo koje drugo, i donosimo odluku: Od
trenutka kad sednem i zatvorim oi, do trenutka kad se ukljui
alarm, za 15 ili 20 minuta, biu svestan, koliko god mi je to mogue, sopstvenog daha.
Ono to e se neizbeno dogoditi, usled sile navike koju smo
do danas formirali, jeste da e naem umu objekat panje, taj ritam udaha i izdaha, postati dosadan. Postae mu dosadan taj ose
aj hladnog vazduha koji ulazi u nozdrve i toplog vazduha koji
iz njih izlazi. Um u jednom trenutku vie nee biti zainteresovan
za oseaj na stomaku, oseaj kaia koji pritiska stomak kad udiemoi poputa kad izdiemo, nee vie biti zainteresovan ni za
zvuk pri disanju, um pri udisanju i izdisanju, i panja e krenuti
negde drugde.
Poinjete da razmiljate o onome to ste radili ranije, poinjete da matate ta ete raditi kasnije, namerno ete stvoriti neku
vrstu fantazije kako biste pobegli od dosade. Zapravo, obian um
e pokuati da uradi sve drugo samo da ne bude jednostavno svestan toga sada. Ako ste protekle nedelje vebali tokom 15 minuta,
uverili ste se da je to lutanje ve jedna vrlo ukorenjena navika u
vaem umu.
Ali tu je i dobra vest. Jedini razlog zato va um luta, jedini
razlog zato se javljaju sve te misli, jeste iskljuivo navika. I jedini
18

Uvod u meditaciju

problem je to to ovako neto nikada ranije niste vebali. Navika

koju smo u sebi izgradili jeste da doputamo svojoj svesti, naoj
panji, daluta kuda god joj se prohte. Ako imamo 20, 30 ili 40
godina, tada je to naa svest radila tokom svih tih 20, 30 ili 40
godina.
Naravno, potrebno je izvesno vreme za promenu. Ali promena jeste mogua. Ba kao to se nezdrava ili negativna navika
razvija ve time to je esto ponavljamo, time to njome gonjeni
inimo uvek istu stvar, isto tako se i one povoljnije, zdravije, korisnije navike mogu razvijati njihovim eimponavljanjem. I to je
razlog zato se savetujeda meditiramo barem jednom dnevno.
Dakle, razlog zato fokusiramo panju na dah jeste u tome
to je to prvi korak ka poveanju stepena nae svesnosti. I dok sedite i meditirate uoiete ne samo da nam panja skree na misli
i slike, na ideje o prolosti i budunosti, sanjarenje i fantazije, ve
da se u svemu tome i sami angaujemo, skoro kao da sebe potpuno izgubimo u svemu tome.
Zapravo, dok meditiramo, nekada se dogodi da sednemo
odluni da panju veemo za dah. Nekoliko minuta kasnije pa
nja odluta, neko zanimljivo seanje i matanje naie, osetimo
zadovoljstvo i nekoliko sekundi zatim zaujemo alarm. Iako to
nismo znali, bili smo zavedeni, da tako kaem, odsutni itavih
petnaest minuta.
Svesnost nam pomae da postepeno prekinemo tu negativnu naviku i uspostavimo pozitivnu. A kako se nosimo sa tim,
vrlo upornim, sanjarenjima, fantazijama i mislima? Zamislite da
radite u kancelariji, na treem spratu zgrade koja je u sred grada
i da je va sto odmah do prozora. Radite tako za kompjuterom i
onda ujete tresak tamo dole na ulici. Pogledate dole i vidite da
su se dvoje kola sudarila. Jedna kola su odnazad naletela na druga. Posmatrate dalje i vidite ta kola, vidite kako voza prvih kola
izlazi, za njim i voza drugih kola, ne moete da ih ujete, ali ih
vidite. Prvi voza je izgleda vrlo ljut, obojica neto gestikuliraju,
raspravljaju se meusobno. Prvi voza udara drugog i vidite go19

ravasti Dhammika

milu ljudi oko njih. Sve to posmatrate, ali ste potpuno odvojeni
od toga. Niste deo toga. To je zanimljiv dogaaj za vas, ali nita
vie od toga.
Ali oni ljudi dole, oni su vrlo uzbueni. Ljuti su. Posmatrai
staju na stranu jednog ili drugog vozaa. Svi su oni vrlo ukljueni
u to to se dogaa, ali vi sve to posmatrate izdaleka. To se vas ne
tie. Samo jedan zanimljiv prizor, koji posmatrate neko vreme,
moda se ak i smekate, i onda se vraate svom kompjuteru.
To je upravo stav nepristrasnog posmatraa, ahupekkhati (posmatrati nepristrasno). Ako ste u stanju da u sebi razvijete
taj stav nepristrasnog posmatraa, tada e vaa meditacija biti uspena. Sednete, usmerite panju na dah i postajete nepristrasni
posmatra tog iskustva.
A onda moda prestanete da budete nepristrasni posmatra,
ve postajete ukljueni, zavedeni nekom zalutalom milju, oseanjem, fantazijom i seanjem. I im uoite da se to dogaa, im otkrijete da ste time obuzeti, istog momenta iskoraite iz svega toga
i posmatrajte ga kao sa odstojanja, postanite ponovo nepristrasni
posmatra tog doivljaja. Zatim se vratite svom dahu.
Kada primetite da vas je odvukla misao, neko matanje ili
ta god da je, upravo zato to nastojite da budete nepristrasni posmatra i zato to nemate bilo kakav drugi cilj sem tog jednostavnog cilja da budete svesni, nema razloga da se ljutite, da budete
frustrirani, ne morate da se zbog toga nervirate, ne morate da
mislite kako vas je va um pobedio. Sve to treba da radite jeste da
i dalje razvijate u sebi taj stav nepristrasnog posmatraa. Vidite to
iskustvo kao da ga posmatrate iz daljine, nema potrebe da ga na
bilo koji nain komentariete, nema potrebe da se emocionalno
angaujete oko njega, jednostavno se vratite svom dahu.
E sad, ovo je vrlo vano zapamtiti. Cilj naeg vebanja za
sada jeste da razvijemo svesnost, paljivost, ostajanje u sadanjem
trenutku. Ono to se esto dogaa je da ljudi smatraju kako svrha
ovog vebanja nije da budu svesni, ve da se skoncentriu. Ono
to se na jeziku pali zove samadhi. Ali ja bih vas zamolio da za
20

Uvod u meditaciju

sada tu ideju ostavite po strani. Jer kada pokuavate da se skoncentriete, svaki trenutak kada niste skoncentrisani obino smatrate neuspehom. I da biste uspostavili koncentraciju, morate da
vrlo odluno odgurnete u stranu ono to vas spreava u toj koncentraciji. Time ste zapravo svoja iskustva podelili na dva dela:
dobra iskustva, onda kada ste u stanju da se skoncentriete, i negativna iskustva, kada niste skoncentrisani. Obino je posledica
ovoga velika napetost i frustracija. Sve drugo, samo ne spokojstvo
i mir.
Naravno, koncentracija ima svoje mesto u okviru meditacije, o tome moemo razgovarati kasnije, ali za sada govorimo o
anapanasati, svesnost (sati) udaha i izdaha (anapana). Otuda,
u ovoj vrsti vebanja, svesni ste svega to se dogodi, kakvo god
da je to iskustvo. Ali dajete pri tome prednost iskustvu disanja.
Usmeravate vie panje ka iskustvu disanja.
Dakle, ako vau panju odvue neka misao ili fantazija i vi
postanete toga svesni, ako ste u stanju da to to vas je omelo posmatrate sa stavom nepristrasnog posmatraa, tada nema nikakvog problema. To je samo jo jedno iskustvo kojeg ste u stanju
da budete svesni. Registrujte to u sebi: Svestan sam tog iskustva,
i vratite se na dah. Ako tako vebate, uspeete. Vaa meditacija
donee plod. I to u relativno kratkom roku.
To je razlog zato se ova praksa sastoji od toga da sedimo,
svesni smo udaha i izdaha. A u narednim izlaganjima objasniemo kako ta svesnost moe postepeno da se proiruje, postaje
obuhvatnija, tako da postajemo svesni i drugih aspekata naeg
iskustva. Ali za sada, budite paljivi, svesni svog daha.
Sada bih voleo da neto kaem o jednoj drugoj stvari. Mnogi
ponu da meditiraju, ali mnogi vrlo brzo i odustanu. To nije sluaj
samo sa meditacijom. Kau da mnogi krenu sa kurom za mravljenje, ali broj onih koji je i zavre je vrlo mali. Mnogi se pretplate
na teretanu, ali broj onih koji je redovno i koriste je vrlo, vrlo
mali. Danas, kada nam toliko stvari odvlai panju, kada nam je
21

ravasti Dhammika

toliko stvari nadohvat ruke, tendencija je da osetimo elju, reagujemo na nju, ali ubrzo zatim nas odvue neka druga elja. Kao i sa
programima za mravljenje, sa sistemima telesnog vebanja, isto
je tako i sa meditacijom.
Zato je vano znati ta treba da radimo kako bismo izbegli
da brzo dignemo ruke od svega, da odustanemo ili tek izgubimo
interesovanje. A to se dogaa zato to ljudi smatraju da je to to
rade vrlo teko, kau da je oko njih suvie buno ili da nemaju
vremena. Ali pravi razlog, u najveem broju sluajeva,jeste to to
ih frustriraju misli koje im stalno odvlae panju.
No, voleo bih da vam saoptim i jednu dobru vest. Ta dobra
vest je sledea: buka zaista nije problem, ako ste zainteresovani,
pronai ete vreme,a ni ometajue misli ne bi trebalo da budu
problem. Potrebna vam je jedna jedina stvar. I ako imate tu jednu,
obinu stvar, uveravam vas da e vaa meditacija biti uspena, saz
revae i ponjeete sve njene plodove. A ta je ta jedna stvar?
Samo to da u sebi razvijete naviku da sednete i vebate svakoga dana. To je sve to treba da uradite. Jer ako vebate svaki
dan, tada ete uspeti.
I tako, moda razmiljate: Uh, sedeo sam danas, ali je bilo
tako teko, um mi je stalno nekuda lutao. Sve to nije bitno.Sve je
to od drugorazrednog znaaja. Ukoliko ste istrajno sedeli po 15
minuta, ili, za sledeu nedelju, ukoliko budete sedeli po dvadeset
minuta, i to svaki dan, nema apsolutno bilo kakve sumnjeda e se
vaa praksa razvijati, sazrevati, i njen rezultat e doi.
Zato bih voleo da vas ohrabrim da vrlo brzo razvijete u sebi
naviku vebanja, moda tako to ete vebati uvek u isto vreme.
Promenite, prilagodite svoj dnevni raspored kako biste obezbedili vreme, ba kao to naete vremena da se svaki dan istuirate ili
da jedete, ba kao to uvek naete vremena da spavate, zato to
je to postalo deo vaeg dnevnog rasporeda, isto tako ako vebate
svakoga dana, vrlo brzo to e postati redovan deo vaeg dana, i
bie zaista lako da to radite.
22

Uvod u meditaciju

Za uspeh u meditaciji ne trebaju vam idealni uslovi, niti da

uklonite svaku misao. Ne, to vam nee pomoi u meditaciji. Jedino odluka da sedite, itavo planirano vreme, nedelju za nedeljom,
i uveravam vas da ete uspeti.

23

Deo 3
PROIRIVANJE SVESNOSTI
Dobar dan i dobrodoli! Nastavljamo nau seriju govora o
meditaciji. Sada smo u treoj nedelji kako praktikujemo meditaciju. I prisetiete se da smo zapravo govorili o svesnosti u odnosu
na dah. O tome da smo svesni, paljivi i svesni injenice da diemo. I rekli smo da je cilj svega toga da nam postepeno omogui
da osetimo sami sebe, u veoj meri nego to smo to inae u stanju.
Jer ako nismo, tada smo lak plen svim onim spoljanjim silama
koje utiu na nas.
Rekli smo da kada smo paljiviji i svesniji, tada smo u boljoj
situaciji da znamo ta se dogaa u nama i oko nas, tada smo u
boljoj situaciji da donosimo inteligentnije odluke, umesto da nas
pokreu impulsi, emocije. Takoe smo rekli da na poetku ovog
procesa postajanja svesnim odabiramo jedan objekat, u ovom
sluaju dah, i jednostavno ponemo da ga budemo svesni. Proveravamo jesmo li u stanju da budemo svesni jednog obinog,
svakodnevnog iskustva kakvo je disanje. Jer ako smo u stanju da
budemo svesni toga, verovatno emo biti u stanju da proirujemo
svoje polje svesnosti i na druge stvari.
Za sada, naa svesnost je ograniena, uglavnom ignoriemo druga iskustva i usmeravamo svoju svesnost na dah. Danas
bih zato eleo da govorim o onim stvarima uz pomo kojih tako
suenu svesnost moete postepeno da transformiete i uinite je
sveobuhvatnijom. Tako se njezine granice postepeno ire, da bi
ukljuile sve vie iskustava.
Dakle, protekle nedelje radili ste otprilike sledee: sedeli ste
u ugodnom poloaju, sa nogama ukrtenim ili savijenim jedna
pored druge. ake su vam leale u krilu, oi zatvorene, i panju ste
fokusirali, bili ste svesni injenice da diete. Moda vam je panja
bila usmerena na izdizanje i sputanje trbuha ili na oseaj sveine
24

Uvod u meditaciju

oko nozdrva dok udiete i oseaj toplote dok izdiete, na irenje i

skupljanje grudnog koa, a moda ste brojali udahe i izdahe, nije
vano, Bilo koja od tehnika koju ste odabrali u redu je, ukoliko
vam pomae da postanete svesniji sopstvenog disanja.
I tokom poslednje nedelje uoili ste da je bilo dosta kolebanja. Na jednoj strani je elja da budete svesni daha, a na drugoj
kao da je um iao kuda on hoe. Uprkos tome to ste eleli da va
um bude svestan disanja, on kao da vam je govorio: Ne, ja hou
da budem svestan tog zvuka napolju, tog oseaja ili hou da se
setim tog iskustva iz prolosti. Otkrili ste da va um kao da je podeljen izmeu dve stvari: eljenog cilja i cilja koji se ini kao da je
izvan vae elje, izvan vae kontrole... izvan vae volje.
Ali ve smo rekli, i nadam se da ste to shvatili ozbiljno, da
ne treba da se brinete, da ne treba da se uznemirite ako vaa svesnost krene ka drugim stvarima, jer poslednja stvar koju elimo
od ove vebe da nainimo jeste da je pretvorimo u bitku, u borbu.
To nam najmanje treba, jer e nas samo iscrpeti, a bez nekog rezultata.
Dakle, to ste radili poslednjih nedelju dana i ove bih eleo
da govorim o dve stvari koje moete da dodate svom vebanju,
te pomognete da svesnost postepene sve ira, sve obuhvatnija. A
od sada pa do naeg narednog susreta zamolio bih vas da radite
sledee. Jednom dnevno, barem jednom dnevno, sedite na mesto
na kojem meditirate, na pod ukrtenih nogu ili na stolicu, sa rukama u krilu ili na kolenima. Zatvorite oi, proverite da li vam je
udobno i da li ste oputeni, te postanite svesni svog daha. Dugog
udaha i izdaha, kratkog udaha i izdaha, oseaja topline i oseaja
sveine izazvanog strujanjem vazduha tik ispod nozdrva, irenja
grudnog koa i njegovog skupljanja, izdizanja i sputanja stomaka, jednostavno budite svesni da se to dogaa. Budite svesni da ste
ovde, sada, da udiete i izdiete, da komunicirate sa spoljanjim
svetom, univerzumom, tako to dah unosite u sebe i doputate da
on izae iz vas.
25

ravasti Dhammika

Ve posle nekoliko trenutaka uete neki zvuk spolja, negde

e poeti da vas svrbi, moda ete poeti da se seate neega to
se dogodilo pre nekoliko sati ili ete moda poeti da misliti o
neemu to treba da obavite kad zavrite meditaciju. To je ono to
ste obino doivljavali tokom protekle nedelje i to e ostati i dalje
dobar deo vaeg iskustva jo neko vreme u budunosti.
Tako, sedite, registrujete sve te stvari kad se jave i onda vratite panju na disanje, dakle ponovo uspostavljate svoju svesnost
daha. Ali ovoga puta bih voleo da probate sledee: kada uoite
da vam je panja odlutala, kada vie ne poiva na dahu, ve na
neem drugom, probajte da istraite taj objekat, ta god da je, i
to na nekoliko trenutaka. I tek onda se vratite na dah, ponovo
uspostavite svesnost daha.
A kako to moete da uradite? Uporedio bih to sa kupovanjem voa. Odete na pijacu i kupite recimo jabuke ili mango. I ta
radite kad idete u piljarnicu ili na pijacu da biste kupili nekoliko
jabuka ili mangoa. Odete tamo, pogledate izloeno voe, uzmete
jedan plod, drite ga u ruci i istraujete ga, razgledate, da proverite ima li na sebi neke rupice, je li ugnjeen, i onda ga spustite. Ne
uzmete ga i odmah spustite. Ne, razgledate ga nekoliko trenutaka.
Zatim uzmete sledei plod, pomiriete ga i odloite na njegovo
mesto.
Ako to moete da uradite sa objektom koji vam je odvukao
panju sa daha, to bi bilo vrlo korisno. I ako to moete da radite
u kontinuitetu, vi time proirujete svoje polje svesnosti i na druga iskustva. No, ako sedite u mirnoj sobi, sa zatvorenim oima,
tada imate samo ogranien broj iskustava. Tu je iskustvo sluanja
zvukovi, tu je iskustvo razmiljanja sanjarenje, fantazije, seanja, elje, planovi, i tu je iskustvo telesnih oseaja odea vas zatee ispod pazuha ili vas stee kai ili oseate odeu koja dodiruje
kou, oseate kragnu oko vrata. Ili ako ste u prostoriji sa klimom
ili ventilatorom, moda oseate strujanje hladnog vazduha sa jedne strane i malo drugaiji oseaj sa druge strane tela.
26

Jesti ili ne jesti meso

Ili moda oseate golicanje, svrab, pritisak i takve stvari.

Nije bitno o emu je re. Ako sedite u udobnom poloaju, sa zatvorenim oima, onda su to sva iskustva koja imate. Iskustvo sluanja, iskustvo razmiljanja, iskustvo oseaja. Dakle, evo ta treba
da uradite. Sedite i panja vam negde odluta. Uoavate da panja
umesto da je na dahu zapravo je otila negde drugde. Pre svega,
uoite koja je to vrsta iskustva. Je li to iskustvo razmiljanja, je li
iskustvo oseaja ili iskustvo sluanja.
Recimo da se radi o buci saobraaja spolja. Dakle, panja je
odlutala, sluate zvukove kola, ujete njihovu buku. im to zapazite, samo u sebi recite: Sluanje. I tokom nekoliko trenutaka
posmatrajte tu situaciju, budite svesni zvukova, budite svesni injenice da je vaa panja na njima. I kad ste to uradili, uspostaviti
ponovo svesnost u odnosu na disanje.
Ovo je naredni korak u procesu meditacije, postepeno proirivanje granica vae svesnosti. Dakle, prole nedelje, cilj vaeg
vebanja bio je da budete svesni jedino daha. Sada se od vas trai
da budete svesni svakog iskustva, ukljuujui i dah, pri emu je
dah koristite kao taku fokusa, koristite zapravo dah kao lenger.
Svesni ste neke druge stvari i vratite se u sredite. Svesni ste nekog zvuka i vratite se u sredite. Svesni ste oseaja i vratite se u
sredite. Svesni ste misli, matanja, ideje i vratite se u sredite.
Tako sada svom vebanju dodajete i disciplinovanost u posmatranju. To je prva stvar. Takoe bih voleo da od sada pa do
naredne nedelje vreme meditiranja produite za pet minuta. Sve
u svemu vebanju koje ste radili do sada dodajte i disciplinovanost u posmatranju. Dakle, to je prva stvar.
Postoji jo jedna stvar koju moete uiniti kako biste proirili
granice svesnosti. Od sada pa do naeg narednog susreta voleo bih
da meu stvarima koje svakodnevno obavljate odaberete jednu,
neki postupak, neku aktivnost, neto to radite barem jednom ili
dva puta na dan. To moe, na primer, biti jedenje, to verovatno
radite tri puta na dan, najmanje. To moe biti odlazak u toalet, to
27

ravasti Dhammika

moda takoe radite dva-tri puta na dan. To moe biti peaenje

na posao i natrag. Ili odlazak do stanice sa koje idete na posao i
vraanje sa te stanice kad zavrite radni dan. Moe biti umivanje
ili pranje ruku. Moe biti oblaenje ujutru i skidanje uvee. Uopte nije vano ta ste odabrali. Odaberite odreenu aktivnost koju
obavljate barem dva-tri puta na dan, svakoga dana.
Tako, pretpostavimo da se odabrali oblaenje i skidanje odee. I evo ta radite. Pre nego to veeras odete na poinak, pribeleite na papir i stavite pored kreveta. I kad se ujutro probudite,
saekajte nekoliko trenutaka da se sasvim razbudite. Moda obino prvo idete u kupatilo, umivate se, i onda se spremate za posao.
I odabrali ste zadatak oblaenja i skidanja odee.
Tako, od trenutka kad pruite ruku da biste uzeli odelo, vidite da li ste u stanju da do trenutka dok se ne obuete, uinite to
sa panjom, svesnou i prisutnou. Nita vas drugo ne zanima,
samo da budete tu sa tim jednostavnim zadatkom. Dakle, uzmete koulju, oseate hladnou platna, svesni ste dok je stavljate na
telo, dok ruku provlaite kroz rukav, svesni ste oseaja dugmadi
pod prstima, kako ih provlaite kroz rupice, svesni ste dok povlaite koulju nadole, upasujete je, dok oblaite pantalone, zateete
kai, obuvate arape i cipele, vezujete pertle.
Probajte da ovaj zadatak, nijedan drugi, samo ovaj, obavite
sa to je mogue vie svesnosti i panje. Budite potpuno sa tim
zadatkom. A onda uvee, kada se vratite kui i krenete na spavanje, nadam se da ete zapaziti onu cedulju koju ste stavili pored
kreveta, i onda se setite: Ah da, moj zadatak kao meditanta je
da se skinem to je mogue svesnije. Ta cedulja vam pomae da
se setite toga. I onda radite potpuno istu stvar, sa potpunom panjom, samo ovoga puta sasvim svesni dok skidate odeu.
Ili, recimo, odluili ste se za jedan drugi zadatak. Pranje sudova. Verovatno to morate da radite barem dva puta na dan ili
nekoliko puta na dan, a moda ste se odluili za bilo kakvo pranje,
tanjira ili olje, jer ponekad smo toliko nesvesni da zaboravimo
28

Uvod u meditaciju

da se pridravamo zadatka koji smo sami sebi zadali. Zato, moete staviti natpis pored sudopere. Budi svestan!
I kada uvee zavrite veeru, donesete odluku, od trenutka
kad pruim ruku da odvrnem slavinu do trenutka kad na kraju zavrnem slavinu pokuau da bude potpuno sa ovim poslom.
Neu ga smandrljati kako bih to pre seo pred TV. Jednostavno u
ga raditi i biti potpuno sa tim poslom. Oseam hladnou ili toplotu vode, svestan sam dok poseem za suem, dok okreem tanjir
da vidim da li je dobro opran, izvlaim ep i ujem um vode koja
otie. Samo sam sa tim to radim i ni sa im drugim.
Ili ste recimo odabrali jedenje. Moja odluka je da od trenutka kad povuem stolicu da bih seo za sto, pa do trenutka kad
ustanem poto sam zavrio obrok, moja odluka, moja veba bie
da to je mogue paljivije i svesnije pojedem svoj obrok. Neu itati novine, neu sluati radio, samo u posmatrati hranu, oseati
njen miris, biti svestan teksture hrane u mojim ustima, do kraja
je savakati, osetiti ukus, svesno pruati ruku ako hou da sipam
jo, sluati zvuk kaike ili olje kad je vraam na sto. ta god da je,
moja je odluka da taj zadatak radim sa punom panjom i svesnou. Koliko god da sam to u stanju.
I ako ove dve dimenzije dodate svom vebanju, videete da,
pre svega, kroz prvu vebu, disciplinovanost u posmatranju, po
stepeno postajete svesni mnogostrukosti vaih iskustava. Poeli
ste sa jednim iskustvom, blagim kretanje udaha i izdaha, i sada
to proirujete na mnoga druga iskustva: zvukove, oseaje, misli
i tako dalje.
Ali, injenica je da ako meditirate dvadeset minuta na dan,
dvadeset minuta nije suvie velik deo vaih ukupnih iskustava,
to je tek njegov manji deo. I to je moda najmanje zanimljiv deo
vaih iskustava. I zato, za ono vreme kada ne meditirate, odabrali
ste neko drugo iskustvo, odlazak na toalet, pranje sudova, oblaenje i svlaenje, jedenje, neto drugo. I taj posao postaje za vas
meditacija.
29

ravasti Dhammika

I najlepa stvar u vezi sa ovim jeste da ako ovako vebate,

jedna uobiajena radnja, situacija, postaje specijalna, moe postati specijalna. Neto to radite i radili ste godinama moe postati
prolaz ka jednoj duhovnoj dimenziji.
Da ponovimo. Od sada pa do naredne nedelje radite sledee. Prvo, produite vreme meditacije za pet minuta. Drugo, vebi
koju ste ve do sada radili, dodajte i to da na nekoliko trenutaka
paljivo posmatrate, u sebi klasifikujete kao iskustvo miljenja,
iskustvo sluanja ili iskustvo oseaja, oznaite kojoj od ove tri
grupe pripada to to vam je odvuklo panju, istraujte ga nekoliko trenutaka, prepoznajte ga, a onda se vratite disanju. To je jedna
stvar.
Druga je da odaberete neku radnju, sasvim jednostavnu,
koju obavljate moda dva ili tri puta na dan i donesite odluku da
je obavljate sa to je mogue vie sabranosti, to je mogue vie
svesnosti. I kao to smo ve rekli, svrha svega ovoga je ne samo da
produbi, ve i da proiri domen vae svesnosti.
Sa ovim emo zavriti i vidimo se naredne nedelje.

30

Deo 4
RADOST, BALANS I PRIRODNOST
Dobar dan svima! Danas nastavljamo sa etvrtim u nizu
govora o meditaciji. Kao to se seate, proli put govorili smo o
onim stvarima uz pomo kojih svoju svesnost (sati), paljivost,
moete da uinite sveobuhvatnijom. Kao to smo rekli, ideja je
da ponemo sa jednim objektom kao to je dah, i da postepeno
postajemo sve vie svesni i drugih stvar, drugih iskustava. Druga
stvar bila je da odaberete neku aktivnost u svakodnevnom ivotu,
neku obinu radnju koju obavljate, kao to je pranje sudova, odlazak u toalet, oblaenje i skidanje odee. Dakle, opredeliti se za
odreenu aktivnost i onda vebati tako da je obavljamo sa to je
mogue vie svesnosti.
Ono o emu bih eleo da govorim danas ne odnosi se toliko
na to kako da proirite svesnost tako to ete raditi neto posebno, ve kako da u isto vreme proirujete i da integriete svoju svesnost, razvijajui jednu posebnu vrstu mentalnog stava, pogleda
na stvari, jednu naroitu vrstu meditacije, kao i naina razmiljanja o meditaciji.
Kao i kod svake iole vredne aktivnosti, postoje i oni naini da je obavljamo koji nisu od velike pomoi. I mogu vam rei,
posle mnogo godina vebanja meditacije, vebanja i sa drugima,
kao i poduavanja drugih meditaciji, da sam esto sretao ljude
koji su meditirali neko vreme, katkad i po vie godina, a da se
nisu nimalo izmenili u odnosu na to kakvi su bili ranije. Neki od
njih ipak jesu postali drugaiji, ali su sada bili mnogo negativniji,
dok se kod nekih deavalo i da su razvili neki ozbiljniji poremeaj
linosti.
Zanimljivo je da postoji mnogo tehnika meditacije ak i u
okviru jedne iste kole Dhamme, recimo u okviru theravada tradicije. ak i u okviru ove tradicije mnogo je razliitih tehnika
31

ravasti Dhammika

meditacije. Zapravo, moda bi bilo preciznije rei da svako ko

poduava meditaciju ima svoj specifian ugao, svoju specifinu
tehniku. Ali ono to sam primetio sreui ljude koji su zaista
imali koristi od vebanja, jeste da svi oni nisu koristili jednu istu
tehniku, ve dolaze sa razliitih strana. Neki sledbenici Goenke
su fantastini, isto je i sa uenicima koje je poduavao Mahasi
Sajado, neki od uitelja koji rade meditaciju uvida ili neki drugi
od burmanskih sajado ili tajlandskih aana.
Ali i suprotno je istina. Kada posmatram ljude koji kao da
se nisu uopte promenili iako meditiraju, odnosno ini se da nisu
imali bilo kakve koristi od meditacije, vidim da ih ima u svakoj
od nabrojanih tehnika. Dodue, u nekima vie nego u drugima.
Sve to me navodi na pomisao da nije tehnika ta koja je toliko
vana, ve stav i polazna taka sa koje prilazite praksi. Kako gledate na to to radite, a ne toliko na koji nain to radite. To kako
meditirate, ne u smislu tehnike, ve sa kojim stavom kreete da
meditirate, jeste ono to e vam u ivotu doneti neto zaista lepo
i dobro, pravu blagodet.
Moj oseaj je da postoje tri stvari. I ako imate te tri stvari,
ako u svojoj praksi sa blagonaklonou gledate na te tri stvari,
akointegriete te tri stvari ili ih uzmete u obzir dok meditirate,
vae vebanje e biti uspeno, ono e vas transformisati na nain
koji je za vas zaista blagotvoran.
A koje su to te tri stvari? Piti, samatha i dhammatha:
piti = radost, radostan pogled na stvari, radostan stav,
samatha = balans i
dhammata = prirodnost.
O te tri stvari bih eleo da govorim danas.
Kada sedite i meditirate, kao i kad pokuavate da meditaciju integriete u svoj svakodnevni ivot, kao to je paljivo pranje
sudova, odlazak u toalet, ienje cipela ili usisavanje, ak i kada
32

Uvod u meditaciju

uopte ne meditirate, imajte na umu vanost ove tri stvari: radost,

balans i prirodnost.
A zato je radost vana? Do sada ste ve uoili da razvijanje redovnosti u vebanju, sedenje svakoga dana, i sedenje puno
predvieno vreme, barem u poetku predstavlja izazov. Moete
smisliti mnotvo izgovora da ne sedite i meditirate toga dana ili
da ponete, ali da meditaciju zavrite ranije. Moete smisliti vrlo
dobar razlog zato da je ne radite danas, ve sutra.
Ali pre ili kasnije iz te faze u kojoj meditacija predstavlja
dunost prelazite u fazu gde meditirate jer oseate da je to dobro
za vas, jer uivate u tome. Uitak je onda to to vam donosi radost. Kada doete do tog nivoa, ne morate da ulaete vie veliki
napor, radite to zato to vam se to dopada. Tako su radost, srea,
blaenstvo, zapravo vrlo vani u meditaciji. Jednom kada stignete
u fazu radosti, dobili ste bitku. I sama radost ima niz pozitivnih
efekata, nezavisno od toga to je meditacija sama po sebi dragocena, vredna sama po sebi.
No, ini se da nije ovako sa svima. Sretao sam meditante,
zapravo esto sam sretao meditante koji kao da su postali suvie
strogi, bez osmeha, rigidni i ne izgledaju sreni. Izgledaju suvie
ozbiljni. Jedan razlog je da su celu stvar shvatili pogreno, misle
da biti ozbiljan znai izgledati ozbiljan, a drugi razlog je da meditacija nije u njima donela istinsku promenu.
Kada me ljudi pitaju, koji je kriterijum na osnovu kojeg
mogu razluiti da li moja praksa deluje ili ne, ja uvek uzvratim:
Ako moete da se osvrnete unazad i za sebe kaete: Sada sam
sreniji, radosniji nego to sam bio nekada, tada vaa praksa sigurno deluje. Ovim ne elim da kaem da ste, ako meditirate,
sreni sve vreme, da nemate bilo kakvih problema, da nikada neete biti loe raspoloeni. Ne, to nikako ne tvrdim. Ali, uzevi sve
u obzir, sreniji ste nego to ste bili ranije.
Jo jedna vrednost radosti jeste da vremenom to to ste radosni, to to vam je ivot radosniji, doprinosi da se rastvore, da se
33

ravasti Dhammika

razveu i neki u vama duboko skriveni vorovi ili problemi koji

su bili potisnuti u nesvesno. Radost ima tu izvanrednu sposobnost da zaceli neke od dubokih rana koje ste moda zadobili u
ivotu. Pa kako da razvijete tu radost? To nije tako lako objasniti,
ali moete poeti sa time da se potrudite da vam je telo uvek oputeno. Nikada ne napreite i ne napinjite svoje telo, uvek ga odravajte relaksiranim. Zato vebanje joge ili tai-ija ili neke druge
vrste svesnog vebanja pre nego to sednete da meditirate moe
biti vrlo korisno.
Isto tako, dok meditirate, s vremena na vreme usmerite panju ka pojedinim delovima tela da biste proverili da nisu napeti.
To je takoe vrlo korisno. Ali vie nego bilo ta drugo, vaan je va
mentalni stav: Meditiram zato to volim sebe, Moja meditacija
je in blagonaklonosti prema samome sebi, Neka moja meditacija bude uspena, Neka se sve strasti u meni smire, Neka vrline ojaaju. Sa takvim stavom, vi prirodno postajete radosniji.
Jo jedna stvar koja pomae jeste da pet pravila morala shvatate ozbiljno. A pravila su: izbegavanje namernog povreivanja
ivih bia i umesto toga potpomagati ivot. Drugo pravilo je ne
uzimati ono to pripada drugima i umesto toga deliti sa drugima ono to pripada vama. Tree pravilo je potovati dostojanstvo
drugih, ne zavoditi ih i iskoriavati radi sopstvenog zadovoljstva.
etvrto pravilo je da umesto lai, govorimo istinu; da budemo
istinoljubivi u komunikaciji sa drugima. I peto pravilo je potovati sopstveni um, tako to emo ga uvek odravati prirodno budnim, u njegovom prirodnom stanju, a ne zamagljivati drogama ili
alkoholom.
To su pet pravila i ako ih se pridravamo time umanjujemo konflikte koje imamo u svakodnevnom ivotu i uveavamo
radost. Prvo pravilo mi omoguuje da potujem ivot drugih.
Drugim pravilom razvijam potovanje za svojinu drugih. Treim
pravilom potujem dostojanstvo drugih. etvrtim pravilom potujem pravo drugih da znaju istinu, da im se obraamo istinitim
34

Uvod u meditaciju

reima. A petim pravilom potujem jasnou sopstvenog uma.

Tako, kada se prema drugima odnosim sa vie ovakvog potovanja, u skoro svim sluajevima i oni e se prema meni odnositi sa slinim potovanjem i time moj ivot postaje laki, sa manje
napetosti, sa manje konflikta. A kad je tako, prirodno je da u se
oseati i srenijim. To su neke od stvari kojima uveavate radost.
A to vie radosti imate, to vam je lake da meditirate, vie elite
da meditirate.
Balans samatha. Ponekad pomislim da jedina stvar koja
ljude spreava da imaju koristi od meditacije jeste jednostavno
pomanjkanje balansa, oseaja za meru. Tipian meditant obino
sledi ovakav put. Postaje vrlo zainteresovan za meditaciju, zatim
je nadahnut, eli da meditira sve vreme. Prirodno, ubrzo postaje
iscrpljen i onda odustaje, u njemu nije preostalo energije. A onda
nedelju dana kasnije pone da osea griu savesti. O boe, ve
nedelju dana nisam meditirao! I, kao za kaznu, grozniavo kree
ponovo da meditira. I tako kree, prestaje, kree, prestaje, nema
u njemu balansa.
Drugi problem moe biti da ljudi potpuno razdvoje meditaciju od celokupne Dhamme. Smatraju da je Buda poduavao
plemeniti jednostruki put, umesto Plemenitog osmostrukog puta.
Misle: Meditirau, ali e sve ostalo ostati kao to je bilo i ranije.
Ali injenica je da to nije mogue. Meditacija je samo jedan deo itavog sistema. Drugi delovi sistema su razvijanje razumevanja, zatim razvijanje morala... morala i linog integriteta, i takve stvari.
To sve ukazuje da takva osoba nema balans, da je meditaciju
istrgla iz konteksta i veba je nezavisno od ostatka Uenja. Da bi
meditacija bila uspena, neophodan je oseaj balansa, proporcije i ravnotee u svim elementima duhovnog ivota. Na primer,
neophodan je balans izmeu samoe i drueljubivosti. Ako uvek
matamo da budemo sami, da pobegnemo u dunglu ili Himalaje, kako bismo iveli u peini, to je tek matanje. Da, provodite
vreme u samoi, ali ne zaboravite i svoje prijatelje i porodicu, pro35

ravasti Dhammika

vodite vreme i sa njima.

Potreban je takoe balans izmeu meditacije i intelektualnog razumevanja Dharme. Treba da itate, jer vam to daje oseaj
za pravac u kojem se kreete. Budini govori su prepuni korisnih
naznaka i uputstava o tome kako da praktikujete meditaciju. Zato,
ako ste dobro upueni u teoriju, a to je izbalansirano sa praksom,
nita bolje od toga. Zatim je neophodan balans izmeu tela i uma.
Ovo moe biti problem u nekim od tradicionalno budistikih zemalja, jer monasi ponekad nemaju dovoljno fizikog napora, a
ponegde ni ne rade bilo kakav fiziki posao.
Zdravo telo ne znai i zdrav um. Ali isto tako, zdrav um ne
mora automatski da znai i zdravo telo. Vodite rauna o svom
fizikom stanju, obratite panju na svoju ishranu, vebajte telo,
odnosite se prema njemu sa ljubavlju, i ono e postati prikladno
mesto na kojem va um moe da boravi. Zato je balans izmeu te
dve stvari vrlo vaan.
Zatim je vaan balans izmeu napora i odmora. Buda je
rekao da uspeh u meditaciji, kada je u pitanju energija, koliina
energije koju ulaete, lii na dranje vrapca u rukama. Kao to
znate, vrabac je mala ptica i ako ga ne drimo dovoljno vrsto,
on e se izmigoljiti kroz prste. Ali ako ga stegnemo suvie vrsto,
moda emo ga uguiti. Dakle, moramo znati koja je prava mera,
pronai balans. Isto je sa meditacijom. Ako ste budni i prijemivi za svoja stanja, tada ete znati kada treba da malo pojaate
pritisak, a kada da ga olabavite. Balansiranje energije je vrlo, vrlo
korisno. Izuzetno korisno za vau praksu.
Ovo je druga stvar koju treba da unesete u svoju praksu.
Oseaj balansa u svemu to radite.
I poslednja stvar dhammata. To znai prirodnost, biti prirodan. Ponekad ljudi meditiraju i umesto da su svesni, postaju ono
to bismo mogli nazvati muno samosvesnim. Muno su svesni
sebe, muno su svesni i raznih drugih stvari. Recimo, posmatrajte
kako se neki ljudi pridravaju pravila morala. Neprekidno su u
36

Uvod u meditaciju

panici da sluajno ne stanu na nekog mrava, neprekidno strepe

da li su se obratili uitelju na pravi nain, uvek zabrinuti da li to
to rade rade na ispravan nain i tako dalje. Sve u svemu, oni jesu
postali svesni, ali to je nekako pogrean tip svesnosti.
Druga stvar jeste vreme kada vaa praksa treba da postane
prirodan deo vaeg ukupnog ivota. Zato, u poetku, ali i dosta
vremena posle toga, odabiranje vremena i mesta, kao i korienje
odreene tehnike, ne samo da pomae, ve bih rekao da predstavlja kljunu stvar. Ali ako to i ostane tako, onda moda i nee
vie biti toliko korisno. Doe trenutak kada, poto ste se popeli,
moete da odgurnete merdevine, poto ste preli reku, moete
ostaviti za sobom splav. Istina, mnogi ele da odgurnu merdevine
ili odbace splav i znatno pre vremena kada bi to trebalo uiniti.
Meutim, postajati sve prirodniji, oputeniji, izuzetno je korisno.
I kad meditirate i kad ne meditirate. Dopustite praksi da bude
tek normalan deo vaeg ivota. Nema oko nje nieg grandioznog,
nieg specijalnog.
To je jedan stav koji je na tako lep i precizan nain izraen
sledeim reima: Sedim mirno, ne radim nita, a prolee dolazi
i trava raste sama od sebe. Vrlo lep nain da se to kae. Ako se
neprekidno osvremo da bismo videli koliko smo odmakli, ako
uvek gledamo tamo negde napred da vidimo koliko nam je jo
ostalo, ako svaki put kad razgovaramo sa drugim meditantima
strastveno diskutujemo o tome na kojem se od razliitih stupnjeva sada nalazimo, to onda nije jako dobar znak. Dopustite svojoj
meditaciji da se razvija prirodno.
Kada je svesnost spremna, ona e doi. Va je zadatak da
sve delove stavite na svoje mesto, sednete i vebate, a cvetovi e
procvetati kad budu spremni. I tako, ako ove tri stvari dodate
svojoj meditaciji, nema nikakve sumnje da e ona biti korisna.
Dopustite meditaciji... zapravo dopustite itavom svom ivotu da
postepeno postane sve plodonosniji. Sve to inite, inite sa oseajem balansa i mere i to je mogue vie, pustite stvarima da se
37

ravasti Dhammika

razvijaju na svoj prirodan nain. I ako tako radite, vaa meditacija

e se razvijati zaista dobro.
Sledee nedelje, sledei put, eleo bih da vam predstavim jedan drugi tip meditacije, koji ide ruku pod ruku sa ovim o kojem
smo do sada govorili. Tako, ovim zavravamo za danas i zahvaljujem vam se na panji.

38

Deo 5
MEDITACIJA LJUBAVI

Dobar dan i dobrodoli. Tokom proteklih nekoliko nedelja

govorili smo o meditaciji u okviru budistike tradicije, a poslednje dve nedelje posvetili smo svesnosti, prisutnosti, postepenom
osveivanju svega onoga to se dogaa nama i u nama, u trenutku dok se to dogaa. Rekli smo da svrha svega toga jeste jednostavno da postanemo to svesniji, kako bismo znali ta nam se
dogaa, kako se oseamo, ta se zaista odigrava u naem umu.
A sve to nas stavlja u bolji poloaj da donosimo prave sudove i
odluke o tome kako da se ponaamo.
Takoe smo snano istakli da svesnost znai nepristrasno
posmatranje, znai biti nepristrasan svedok. I zaista se o tome
radi, o obezbeivanju prostora izmeu onoga to doivljavamo
i nae reakcije na to. Kako se taj manevarski prostor iri, time se
poveava mogunost za nas da nainimo pravi izbor, da odluimo hoemo li uopte reagovati ili neemo, i ako se odluimo da
ipak reagujemo, kako emo to uiniti.
Kada govorimo o nepristrasnosti, skloni smo esto da mislimo na mirnou, moda ak ravnodunost ili neuplitanje. I ima
istine i u tome. Meutim, mogue je da budemo nepristrasni na
nain koji nije primeren ili koristan za nas, mogue je da razvijemo kod sebe ono to bismo mogli nazvati klinikom nepristrasnou. Nazivaju je klinikom nepristrasnou jer lekari, bolniarke ili naunici pokuavaju da razviju takav tip nepristrasnosti
ili objektivnosti. Raditi ceo dan u bolnici, sa ljudima koji su vrlo
teki bolesnici, moda sa tekim povredama, nije lako i ako bi
emocionalno reagovali svaki put kad na njih naiu, vrlo brzo oni
bi postali iscrpljeni, ne bi bili u stanju da rade svoj posao. Otuda
39

ravasti Dhammika

oni svesno razvijaju kliniku nepristrasnost, poinju da na pacijenta gledaju kao na objekat.
Ali mi ne elimo da razvijemo takvu vrstu nepristrasnosti.
Mielimo da razvijemo ono to bih nazvao toplom nepristrasnou. U prvom trenutku nam ovaj izraz moe izgledati paradoksalnim, ali tako neto je zaista mogue. Zato emo danas govoriti o jo jednoj vrsti meditacije koju moemo raditi paralelno sa
koncentracijom na dah, tako da ne razvijamo kliniku, ve toplu
nepristrasnost.
Ve smo pominjali da je Buda govorio o vie vrsta meditacije, a jedna od njih jeste metta bhavana. Ranije smo rekli da bhavana znai mentalni razvoj, negovanje uma ili ako vam se tako
vie svia meditacija. Metta dolazi od pali rei mitta prijatelj ili mittata prijateljstvo. Tako mettu moemo prevesti
kao topla brinost, zanimanje za neto s ljubavlju ili, kako se
najee prevodi, prijateljska ljubav. Otuda ovde govorimo o
negovanju prijateljske ljubavi.
Svrha ove meditacije je da uspostavi balans, nepristrasnost,
da ukljui i emocije u proces meditacije, u proces duhovnog razvoja. Tako imamo mudrost i saoseanje, glavu i srce. Sposobnost
uma da zna i sposobnost uma da oseti.
Znamo da ukljuivanje emocija esto moe biti vrlo problematino. Snana vezanost, snana ljubav, snana mrnja, mogu u
velikoj meri iskriviti nau svest. Ali isto tako znamo da emocije
mogu da nas uzdignu, da nas nadahnu, motiviu. Pa zato onda
ne bismo mo emocija, naroito onih pozitivnih, iskoristili za
svoje duhovno traganje. I to je svrha metta bhavane.
Kako radimo ovu meditaciju? Kako razvijamo prijateljsku
ljubav? Pretpostavimo da vebate na uobiajen nain. Sedite u
ugodnom poloaju, sa rukama u krilu ili na kolenima, opustili ste
telo i fokusirate se na oseaj pri disanju, svesni ste svakog udaha i
izdaha. Recimo da to radite pola sata svakoga dana. Vremenom,
a sada vebate ve etiri nedelje, sigurno e doi periodi kada
40

Uvod u meditaciju

osetite nepristrasnost, svesni ste daha, ali bez napora. Moda ste
svesni i misli koja doe i proe, ali se ne ukljuujete u nju, ne razraujete je. Moda se to desi tek vrlo kratko ili neko due vreme,
pola minuta, minut, dva minuta, ali dogodie se.
Moda tokom tog vremena osetite duboku i postojanu radost. U poetku to moe doneti skoro oseaj olakanja, jer je um
utihnuo. Ili oseaj da ste neto postigli. Ili moda meditirate i
onda, na nekoliko trenutaka, sasvim neoekivano, obuzme vas
radost. Ponekad vrlo snana radost. Kada nam se tako neto desi
po prvi put, esto ga pokvarimo time to pomislimo: Hej, ta je
sad ovo? To mora da je to! Ja sam na pragu probuenja! I to je
jedna misao koja nas pomete, koja itavo stanje poremeti.
Ali ako vebate redovno, telo odravate oputenim, a niste
suvie preokupirani rezultatima, to stanje e vam se sigurno dogoditi. Duboka, spokojna, suptilna radost ili ponekad vrlo snana
radost. Moe trajati nekoliko trenutaka, nekoliko minuta, nekad i
due. A ako se to godi, voleo bih da uradite sledee: kada primetiti suptilnu radost ili moda intenzivniju radost, pomerite panju
sa daha na grudi, na solarni pleksus, fokusirajte panju na solarni
pleksus. Onda, namerno i svesno, pomislite na sebe, a zatim tiho,
u sebi, recite ove rei:
Neka budem zdrav i srean.
Neka budem spokojan i miran.
Neka budem zatien od opasnosti.
Neka stignem na svoj cilj.
Neka moj um bude bez mrnje.
Neka moje srce bude ispunjeno ljubavlju.
Neka budem zdrav i srean.
Ponavljajte ove rei u sebi, ponavljajte ove tenje, ove dobronamerne elje u sebi. I dok vam je panja i dalje usredsreena na
centar grudi, pomislite na jednu osobu koju zaista volite, jednu
41

ravasti Dhammika

osobu u ijem prisustvu volite da budete, i uradite istu stvar.

Budi zdrav i srean.
Budi spokojan i miran.
Budi zatien od opasnosti.
Neka i ti stigne na svoj cilj.
Neka tvoj um bude bez mrnje.
Neka tvoje srce bude ispunjeno ljubavlju.
Budi zdrav i srean.
Kada to zavrite, pomislite na neku neutralnu osobu, nekog
sa kime ste esto u kontaktu, ali prema njemu nemate ni pozitivnih, ni negativnih oseanja. Osobu sa kojom niste u bilo kakvom
odnosu. Moda je to prodavaica u oblinjoj prodavnici ili va
sused, neko sa kime radite, esto se viate, ali ne kontaktirate ba
mnogo. Pomislite na jednu takvu osobu i uradite isto:
Budi zdrav i srean.
Budi spokojan i miran...
Zatim se setite nekoga koga ne volite. Samo jedne takve osobe. Ako ste osoba kao i veina drugih, verovatno imate jednu ili
dve osobe koju zaista ne volite, moda ak mrzite. Zatim imate
vie ljudi koji vam se ba ne dopadaju mnogo. I onda jo nekoliko
koji vas tek nerviraju. Nemojte pomisliti na nekog prema kome
imate vrlo snane negativne oseaje. Dovoljno je da pomislite na
nekoga ko vam se ne dopada. Setite se jedne takve osobe i uradite
istu stvar:
Budi zdrav i srean.
Budi spokojan i miran...
I tako dalje.

42

Uvod u meditaciju

Dakle, pomisli ste na sebe, voljenu osobu, na neutralnu i na

osobu koja vam se ne dopada. Na kraju, moete uraditi dve stvari.
Moda, kada vebate, jednom uradite na ovaj nain:
Pomislite na sve ljude koje znate.
Svi vi budite zdravi i sreni.
Svi vi budite spokojni i mirni...
Ili pokuajte da zamislite sve ljude u svom kraju.
Svi vi budite zdravi i sreni...
Ili sve ljude u svojoj zemlji.
I na kraju sve ljude na Zemlji.
Svi vi budite zdravi i sreni.
Svi vi budite spokojni i mirni...
I tako dalje.
Ovo je dakle jedan nain na koji moete zavriti. Postoji i
drugi nain, kada pomislite na jednu osobu koju znate ili ste o
njoj itali, uli za nju, koja je doivela neku tragediju. Moda ni
ne znate njezino ime, tek ste videli na slici, na TV-u, obuzetu tugom, uplaenu, ophrvanu gubitkom. Doarajte tu osobu u svojim
mislima, i blagosiljajte je, poelite i njoj dobro:
Budi i ti zdrava i srena.
Budi i ti spokojna i mirna...
I tako dalje.
Sve u svemu, krenuli ste od sebe, zatim je doao neko koga
volite, onda neko koga zapravo ne znate, pa neko ko vam se ne
43

ravasti Dhammika

dopada, i na kraju ili svi ljudi ili jedna, odreena osoba koju znate, ili ste uli za nju, koja je doivela patnju. I to je kraj vebe.
Koliko dugo sve ovo traje? Deset minuta, dvanaest minuta.
Koliko esto ovo radite? Moete to raditi u svakoj prilici, ali je
najbolja prilika kada ste obuzeti pozitivnim oseanjima, kada ste
nadahnuti, kada ste radosni, naroito kada je ta radost rezultat
vae prakse meditacije. Ali moe biti i drugih situacija u kojima
oseate radost. Moda sluate neku lepu muziku, proitali ste pesmu koja vas je inspirisala ili sedite kod kue i oseate se vrlo
dobro. Umesto da samo sedite i uivate u svemu tome, iskoristite
to, na kreativan nain, tako to ete raditi ovu vebu, metta bhavanu.
Neki ljudi smatraju da je ova veba suvie povrna, da se
radi o vebanju da se osetimo dobro. Ja ne mislim tako. Na osnovu linog iskustva i takoe iskustava mnogih drugih, uverio sam
se da ova veba zaista moe da nas transformie i to u najboljem
smislu. Da moe da razrei mnoge negativnosti koje oseamo
prema samima sebi. Ona vas moe uiniti jo privrenijima prema onima koje ve volite. Ona moe izgraditi i uvrstiti veze sa
ljudima za koje nikada niste marili. I to jeste dobra stvar. Isto tako
ona moe premostiti mnoge emocionalne barijere koje imate prema drugim ljudima. Svako ko je due radio ovu vebu moe vam
rei da je ona vrlo efikasna u ovom pogledu.
Zato, iako je neki ljudi moda rade na povran nain, na
neku vrstu sentimentalnog naina, vi ne morate da radite to isto.
Ako vebate pravilno, u irem kontekstu vae ukupne prakse, tada
je ona vrlo, vrlo blagotvorna. Ona ini divan balans sa vebom
svesnosti disanja. A zato je veba strukturisana ba na ovaj nain? Postoji vrlo odreena struktura i, barem na poetku, vrlo je
dobro da sledite tu strukturu. Ja, voljena osoba, neutralna osoba,
odbojna osoba, svi ljudi. esto se dogaa, da zbog niza razloga,
ljudi imaju problem sa samima sobom, pate od samopodcenjivanja, nekad ak mrze sami sebe. Razlog moe biti odgoj, moda
44

Uvod u meditaciju

su uinili ili misle da su uinili neto vrlo loe, moda im njihova

religija govori da nisu vredni, da su greni, moe biti jako mnogo
razloga za to. Neki ljudi jednostavno ne vole sami sebe, a da zapravo ni ne znaju zato.
Kakav god da je razlog, takva situacije je vrlo tetna. Ako
sebe vidite kao sopstvenog neprijatelja, gde god da se naete, oseaete se loe. Skoro da je klie rei, ali zapravo nije klie, da ako
niste u stanju da volite sebe, ako ne moete da budete pozitivni
prema samima sebi, tada e vam biti zaista teko da budete pozitivni prema drugima. Naklonost prema samome sebi, ono to je
Buda nazivao atthakama ili atthapiya, samopotovanje, privrenost samome sebi, jeste jedna vrlo dobra stvar. A metta bhavana pomae da se ona uspostavi i zato polazimo od samih sebe.
Zatim, namerno mislimo o ljudima koje volimo. esto se
desi da volimo te ljude, imamo to oseanje prema njima, ali moda je prolo jako mnogo vremena otkada smo ta oseanja svesno
formulisali. esto proe mnogo vremena kako nismo voljenoj
osobi saoptili ta oseanja. Zato, biti svestan i podsetiti sebe na
ta oseanja u izvesnom smislu znai obnoviti ih. Dakle, kada to
radimo prema voljenoj osobi, podseamo sebe koliko je nama ta
osoba vana.
Zatim se okreemo ka neutralnoj osobi, nekome koga niti
volimo, niti ne volimo. To je takoe vrlo vano, jer verovano veina ljudi sa kojima dolazimo u kontakt, pripada upravo ovoj kategoriji. ovek koji ivi u treoj kui od vae. S vremena na vreme
ga sretnete, kaete mu Dobro jutro i to je to. Nemate neki odnos
prema njemu. Ovo ne znai da treba da imate odnos apsolutno
prema svakome, ali svakako irenje kruga onih do kojih nam je
stalo jeste dobra stvar. I ova nam veba pomae u tome. Mi se vie
ne odnosimo prema ljudima kao neemu to je unapred zadato, ne tretiramo ih vie kao objekte, kao nekakve papirnate lutke,
poinjemo da ih vidimo onakvima kakvi zaista jesu, kao osobe,
poput nas samih. I kada se to dogodi, sposobni smo da ih razu45

ravasti Dhammika

memo, vie nego to je to bilo ranije sluaj. I ko zna, kada jednom

ponemo da se prema njima odnosimo na pozitivan nain, i oni
postaju takvi prema nama, tako se stvara nova vrsta odnosa, novo
prijateljstvo.
Na kraju mislimo na osobu koja nam se ne dopada. Meni je
ovakva vrsta meditacije veoma pomogla. Jer kad sam poeo da
vebam, morao sam da se zamisli: Ko je taj koga ne volim? Moda ovaj, moda onaj... ili moda neko trei? A to me je odvelo ka
tome da porazmislim zato ne volim tu osobu. Uglavnom, ako se
upitate ili vas neko drugi upita: Zato ne volite tu osobu? odgovor e biti: Zato to je rava osoba. Ali injenica je da nju vole
neki drugi ljudi, verovatno njena porodica, prijatelji je vole. Onda
se pitamo, ta je to to nas spreava da je volimo. I takvo pitanje
nam moe otkriti neke stvari.
Mogue je da je ta osoba u nekom pogledu rava, ali isto
tako to ne mora biti pravi razlog zato nam se ne svia. Pravi
razlog moe biti to to je ona bolja od mene, vie je postigla u
ivotu, bolje izgleda ili bilo ta drugo. Ljudski um je vrlo kompleksna stvar i ovo je odlian nain da uoimo makar nagovetaje
o tome ta se zaista dogaa u naem srcu i umu. I ukoliko se na taj
nain sve te netrpeljivosti, negativnosti, nesvianja, ak moda
i mrnja, promene ili stiaju, to je dobro za mene, a i za druge.
Ako negujem mrnju, ogorenje u srcu, to nije dobro za mene,
nije dobro ni za druge. Ako ni zbog ega drugog, treba to da izbegnem radi svoje dobrobiti. Svesno i strpljivo radimo sa bilo kojim
negativnostima koje moda oseamo prema drugima.
Na kraju smo rekli da imate izbor izmeu dve mogunosti.
Da mislite na sve ljude, sva bia, na svakoga, to vam moe pomoi da otvorite, proirite polje svojih pozitivnih oseanja, svoje dobre namere. Ili da pomislite na jednu osobu koju znate ili ste tek
samo uli o njoj, koju mui patnja, nesrea ili bol. Time svojim
pozitivnim oseanjima dodajete i jednu dimenziju saoseanja,
koja ih odrava u vezi sa stvarnou. To je dakle razlog zato je
46

Uvod u meditaciju

Buda poduavao metta bhavanu. Da u proces meditacije ukljui

i ona najpozitivnija meu oseanjima, kao to su recimo ljubav i
prijateljstvo.
Dakle, od sada pa do naredne nedelje, ako tokom tog perioda uoite da postoji neki rezultat vaeg praktikovanja meditacije,
da je va um postao smiren i radostan, ili ako ste doiveli neko
prijatno iskustvo, zastanite sa vebanjem u tom trenutku, i dok
dalje sedite na istom mestu, prebacite fokus panje sa daha na
centar grudi i onda prvo pomislite na samoga sebe, blagoslovite
sebe, poelite sebi dobro. Pomislite na voljenu osobu, blagoslovite
je, poelite joj dobro. Pomislite na neutralnu osobu, blagoslovite
je, poelite joj dobro. Pomislite na osobu koju ne volite, i uinite
isto. Na kraju pomislite na sve ljude, sva bia ili na jednu osobu,
jedno bie koje znate ili ste uli da pati i zraite mettu ka njoj.
Sledei put govoriemo malo vie o metta bhavani i videti
ta ste uradili prethodne nedelje. Hvala i prijatno.

47

Deo 6
PLODOVI MEDITACIJE
Dobar dan, ponovo, i dobrodoli! Prole nedelje govorili
smo o metta bhavani ili o razvijanju prijateljske ljubavi. Pominjali
smo da je za ovu posebnu vrstu prakse najbolje da za osnovu imamo pozitivna oseanja: radost, sreu ili oseaj lakoe... I ako to
radite, time pozitivne emocije, najpozitivnije emocije integriete
u svoju duhovnu praksu. Takoe smo sugerisali da kombinacija
dve prakse: sabranosti, sposobnosti da u sebi razvijemo tu nepominu taku posmatranja i sposobnosti da postepeno nauimo
da imamo pozitivna oseanja prema sebi i drugima, ukljuujui
ak i ljude koji su za nas obino neprijatni, dakle, kombinacija ove
dve prakse jeste najvaniji deo budistike meditacije.
I tako, tokom poslednjih etiri-pet nedelja proli smo kroz
ove specifine vebe, objasnili smo na koji ih nain vebamo, i danas bih eleo da kratko govorim o promenama koje se mogu dogoditi kao rezultat ovih vebi koje je Buda preporuio pre mnogo,
mnogo godina. Budino razumevanje ovekove situacije je takvo
da smo zapravo mi ti koji stvaramo svet u kojem ivimo. Kad ovo
kaem ne mislim time da spoljanji svet ne postoji, naravno da
postoji. Ali kako ga mi tumaimo i kako se prema njemu odnosimo, a onda i kako na njega reagujemo i potom oseamo, to u
velikoj meri dolazi iz naeg uma.
Neko ko je je vrlo sumnjiav, videe zaveru i neprijatelje na
svakom koraku. On e i najbezazleniji gest tumaiti kao pretei i podmukao. Neko drugi ko svet gleda kroz ruiaste naoare
moda nee videti pretnje i opasnostini tamo gde one zaista postoje. Smisao i cilj itavog budistikog puta lei u onome to je
Buda nazvao yatha-bhuta anadassana, razvijanje znanja i vienja stvari kakve zaista jesu. Ne onakvih kakve bismo mi voleli da
jesu, ne onakvih kakve se nadamo da jesu, ve kakve zaista jesu.
48

Uvod u meditaciju

Kada smo u takvoj poziciji ili to vie zauzimamo jednu takvu

poziciju, sve je vea verovatnoa da emo biti u stanju da donosimo inteligentne odluke o tome kako da se odnosimo prema svetu
oko sebe, prema drugim ljudima, razliitim situacijama. Jer tako
esto ponaamo se na sasvim iracionalan, samooteavajui, neuk
nain.
Jedan primer bio bi da neko smatra kako mu se u ivotu
ukazuje premalo ansi, pa se odlui da uzima droge ili pone da
pije. Na jednoj strani, mogue je razumeti njegovu frustraciju i
razlog zato se na to odluio. Ali to jednostavno nije racionalan
nain reavanja jedne problematine situacije. Na drugoj strani,
ljudima se mogu ukazati prilike, ali oni su toliko nestrpljivi da ih
doekaju da ih unapred pokvareili spree da se uopte pojave.
Svrha budistikog vebanja uma otuda je yatha-bhuta
anadassana, da imamo znanje i vienje svari kakve zaista jesu,
tako da smo u prilici da nainimo mudriji izbor kako da se odnosimo prema drugim ljudima i situacijama u koje nas ivot dovede.
Pa kako onda dve pomenute vebe to postiu? Prva veba o
kojoj smo govorili jeste sabranost panje ili svesnost, sposobnost
uoavanja i nevezivanja za razliita iskustva koja imamo. Prvenstveno za misli i oseanja, ali isto tako i telesne oseaje. Ako smo u
stanju da sve vie razvijamo svesnost tih doivljaja u trenutku kad
se jave, i napravimo prostor, pauzu, pre nego to na njih reagujemo, tada emo se prema stvarnosti odnositi na potpuno drugaiji
nain. Unutar tog prostora imaemo mogunost izbora, a tamo
gde postoji mogunost izbora, tu postoji i mogunost slobodnog
postupanja umesto reagovanja na uslovljen nain, predvidiv i ak
unapred predodreen nain.
Dakle, ponekad se osetimo isprovociranim. Ta provokacija
moe biti iznenadna i dramatina, a mogue je da nas neko due
vremena gnjavi, tako da postepeno postajemo sve ljui i ljui i
onda eksplodiramo. Kako god bilo, mogue je da eksplozija nije
49

ravasti Dhammika

ba najbolja reakcija na jednu od ove dve situacije. Ali esto nemamo izbora. Bes u nama naraste, a da toga nismo ni svesni, i
onda na njega reagujemo, opet a da toga nismo ni svesni.
Takva reakcija moe biti nekad korisna, a moe nam se dogoditi da preteramo, da izgubimo kontrolu, pa zbog svega kasnije
zaalimo, moda jako zaalimo. Kada se takva stvar dogodi, sami
sebi kaemo: Nisam bio pri sebi. Ili: Bio sam van sebe od besa.
U izvesnom smislu, to je upravo ono to se i dogodilo. Nismo pri
sebi, izvan sebe smo, ili najjednostavnije reeno, nismo bili sabrani i svesni. Ako jesmo sabrani i svesni i iznenada se javi situacija
u kojoj bismo obino reagovali besom, vee su anse da emo uspeti da se zaustavimo.
Zato, ako na ovaj nain vebate, prolazei kroz razliite situacije u ivotu, otkrivate da vie ne bivate tako lako isprovocirani,
a i kad jeste, ne reagujete na to tolikom koliinom besa. Ili kad se
i razbesnite, taj bes ne traje vie toliko dugo. A kad vas bes proe, za sobom nee ostaviti toliko mnogo tragova u vidu, recimo,
ogorenja.
Naravno, nisu sve situacije u naem ivotu tako negativne
kao pomenuta. Nekada nam i one pozitivne stvaraju probleme.
Iskuenja, mogunost nekog izuzetno prijatnog ulnog doivljaja, mogu nas nekad navesti i na neke vrlo, vrlo loe odluke. Zbog
kojih emo tek kasnije zaaliti, moda povrediti neija oseanja
ili stvoriti konfuziju u samima sebi.
I ovde vai ista stvar. Ako smo u stanju da posmatramo to
iskustvo, recimo iskuenje, mogunost vrlo snanog ulnog uitka, ako smo u stanju da ga posmatramo, da iskoraimo unazad i
posmatramo ga, tako da postoji prostor izmeu nas i njega, tada
je unutar tog prostora sadrana i mogunost donoenja jedne
obazrive, promiljene odluke. Razmatranja i posledica onoga za
ta smo u iskuenju da uradimo. Tako emo moda biti u stanju
da se zaustavimo, promislimo, i donesemo jednu racionalniju,
bolju odluku. Uopte, mogunosti jedne ovakve strategije jesu
50

Uvod u meditaciju

ogromne.
Nezavisno od ovakvih, jasno odreenih, individualnih is
kustava, postoje i ona iskustva koja na neki nain ine pozadinu naeg ivota. Moda nas neto nervira s vremena na vreme,
ali nismo nervozni sve vreme. Moda imamo prijatna iskustva s
vremena na vreme, ali ih nemamo sve vreme. No, mogue je da
izvan tih uobiajenih, pojedinanih iskustava imamo i neka po
zadinska, suptilnija, manje uoljiva iskustva kao to je recimo op
ti oseaj frustriranosti, opti oseaj nezadovoljstva, neodreeni
oseaj neostvarenosti. Ako takva iskustva postoje, vrlo esto na
njih reagujemo ili postupamo njima pokretani, zbog njih donosimo odluke, a da pri svemu tome zapravo nismo do kraja svesni
postojanja tog oseaja.
I opet, praksa jednostavnog sedenja, posmatranja, pri emu
smo svesni onoga to jeste moe i ove stvari uvesti u domen nae
panje. I tada moemo poeti da ih istraujemo. A kada ponemo
da ih istraujemo, moda emo biti u stanju da doemo do nekog
korisnog zakljuka o njima, da bismo ih na kraju reili. Tako moemo rei da je vebanje svesnosti na vrlo lep nain ilustrovano
izrazom lica koje Buda ima na svojim statuama. Kada pogledate
neki Budin kip, ako je lepo uraen, obino njegovo lice kao da
zrai, smireno je, i vrlo retko su oi otvorene. Obino su poluotvorene. I vrlo blag osmeh na licu.
Time su umetnici pokuavali i ponekad i uspevali, da u nama
stvore utisak smirenog, nepristrasnog, spokojnog posmatranja
onoga to se dogaa, bez ikakvog uplitanja u to. Utisak nekog ko
je poput nepominog centra u sred moda neke velike uskomeanosti. Kao to se kae u hrianskoj tradiciji: Biti u svetu, ali ne
nuno i od tog sveta. Ili da upotrebim budistiku metaforu: Biti
poput lotosa to se izdigne iznad mulja i blatne vode iz kojih je
iznikao.
Ako smo u stanju da tako ivimo, a to svakako jeste mogue
uz redovno praktikovanje meditacije, tada se menja priroda ita51

ravasti Dhammika

vog naeg iskustva. Iz uskomeanosti i haosa, nemira i frustracije,

preobraava se u mir, spokojstvo i zdrav razum.
Dalje, kada govorimo o metta bhavana, razvijanju blagonaklone, prijateljske ljubavi, kakav efekat to ima na na ivot? Prema
Budi, svako od nas ima vrlo veliku sposobnost za blagonaklonost.
Moj je oseaj da je to jedna savreno prirodna, moda uroena
sposobnost. Meutim, kada pogledamo svet oko sebe, kada itamo novine, ak i lokalne, ponekad naiemo na ljude koji ine
vrlo brutalne stvari, ak one koji su okrutni prema samima sebi.
Mogue je da s vremena na vreme i sami uinimo tako neto. Ili
je neko uinio neto tako nama. Pa ta se to dogodi?
U normalnim okolnostima, mislim da je vea verovatnoa
da emo postupati na dobar, koristan, prijateljski i blagonaklon
nain. Naalost, situacija je takva da nas neka iskustva provociraju, nae elje su takve da esto ignoriemo ili smo nesposobni da
imamo takva pozitivna oseanja, zato to drugi elementi igraju
svoju ulogu. Ljubomora, egoizam, lini interes, pohlepa, nestrpljivost, bes i slino zamagljuju, spreavaju, potiskuju ili potpuno
neutraliu nau unutranju sposobnost da budemo blagonakloni
i dobri.
Uz praktikovanje sabranosti i svesnosti poinjemo da se prilagoavamo, da zapaamo te negativne osobine i tako one poinju
lagano da slabe. esto one poinju da slabe jednostavno zato to
su sada izloene svetlu svesnosti. Ali nije dovoljno da samo uklonimo te negativne osobine koje nas gue, moramo takoe podsetiti svoje srce, da izrazi blagonaklonost. Moramo mu dopustiti da
veba kako bi svi ti, u nama ve postojei pozitivni kvaliteti ostali
snaniji. A nema nijedne bolje veba za to od praktikovanja metta
bhavane, razvijanja prijateljske ljubavi.
Tako, poinjemo da vebamo na nain koji smo ovde ve
opisali. elimo dobro sami sebi, onima koje volimo, obraamo
panju na neutralne osobe, ukljuujemo i njih u domen nae blagonaklonosti. Zatim ak primamo i ljude koje inae ne bismo, zato
52

Uvod u meditaciju

to su nas povredili, ugrozili i tako dalje. I onda, s vremena na vreme, mislimo na one koji su u nevolji ili o svim biima uopte.
Neki ljudi uju o vebanju prijateljske ljubavi i misle da je to
tek veba sa ciljem da se mi bolje oseamo, nita vie do pumpanje nekakvih banalnih sentimenata. Jeste, neki ljudi vebaju
ovu praksu, meditiraju upravo na takav, povran nain. Ali moje
lino iskustvo sa ovom vebom, kao i iskustva mnogih meditanata, jeste da ako je radite na pravi nain, tada ona nesumnjivo ima
vrlo velik i vrlo moan efekat na otvaranje naeg srca, stvarajui
priliku za pozitivne emocije da iz njega izrone.
Neko mi je nedavno rekao: Ako pomislim na nekoga koga
ne volim, i u sebi ga blagosiljam, kaem mu: Budi zdrav i srean,
ja to mogu rei, ali moda u isto vreme misliti: Budi bolestan i
nesrean. Drugim reima, ono to govorim u sebi moda ne korespondira sa onim to zaista oseam.
Uz to me je ta osoba pitala ta da radi u takvoj situaciji. Kako
da promeni takvu situaciju? I ovo je moj odgovor. Ako sedite i
mislite na neutralnu osobu ili na nekoga koga ne volite, i ako kaete Budi zdrav i srean, budi spokojan i miran i tako dalje.
Ako govorite te rei, ak i ako tako ne oseate tog trenutka, ve
sama injenica da to izgovarate pokazuje vau elju da se promenite, pokazuje da nastojite da se izborite sa negativnim oseanjima u sebi.
A ako u vama postoje takva elja i takvo nastojanje, vremenom e vaa oseanja poeti da korespondiraju sa vaom namerom. Otuda je ovakva vrsta prakseuvek delotvorna. I njeni rezultati su vrlo, vrlo pozitivni.
Zlonamernost, zavist, manja iritiranost, elja za osvetom, da
se revaniramo ljudima, neprekidno upinjanje da budemo bolji
od drugih, sklonost da omalovaavamo druge, da im se podsmevamo, da ih prestrogo prosuujemo, malo pomalo, sve se to
postepeno menja.A ta je rezultat svega toga? Rezultata je vrlo
mnogo i oni su vrlo pozitivni. Jedna stvar je da poinjemo mnogo
53

ravasti Dhammika

lake da se kreemo kroz ivot. Umesto da moramo da se sukobljavamo sa ljudima, da nastojimo da ih nadmudrimo, klizimo
kroz ivot, imamo bolje odnose sa ljudima, imamo vie prijatelja,
ljudi nas vie vole, odnose se prema nama na konstruktivniji i
pozitivniji nain.
I ono to je podjednako vano, sve te negativne osobine
imaju lo uticaj i na nas same. Tano je da postoji jedna vrstaizopaenog zadovoljstva kada se nekome osvetimo za neto, kada
mu naudimo; tano je da takvo zadovoljstvo postoji. Ali je ono
takoe esto pomeano sa jednom vrstom neprijatnog oseaja.
Isto tako je ukazivano, s pravom, da ljudi koji dugo u sebi
neguju takva negativna oseanja, prema sebi ili drugima, esto to
ostavlja traga i na njihovom licu, na izrazu koje ono ima. Moe
se isto tako dogoditi da posle dueg vremena takvi ljudi ozbiljno
obole, ak je to vrlo mogue.
Ali kada sva ta negativna oseanja nestanu, kad steknemo
sposobnost da budemo blagi i da na ljude gledamo sa blagonaklonou, ak i onda kada vidimo njihove nedostatke, ak i kad
znamo da oni nisu savreni, sposobnost da oprostimo, da budemo sreni i dopustimodrugima da idu svojim putem, tamo gde
je to prikladno, da izaemo drugima u susreti i pomognemo im,
glavna stvar koja dolazi kao rezultat svega toga jeste da se i sami
oseamo srenijima.
Srea, radost i blagostanje postaju sve vei deo vaeg ivota.
I to je upravo ono to svako od nas najvie prieljkuje, za ime
najvie traga.
Nekada mislimo da ako radimo upravo suprotne stvari, ako
eliminiemo nae neprijatelje, nastojimo da budemo bolji od drugih, upinjemo da se popnemo vie od njih ili ih spreavamo da
dostignu na nivo, kakav god da je on, ubeeni smo da je upravo
to to e nas uiniti srenijima. Ali u stvarnosti nas sve to samo
ini tunijima i runijima.
Dakle, dve glavne prednosti praktikovanja metta bhavane
54

Uvod u meditaciju

jesu da nai odnosi sa drugima postaju bolji i da, u isto vreme, mi

sami postajemo sreniji. Znanje, jasnoa, uvid, na jednoj strani,
i blagost, otvorenost i srea na drugoj. Jedan je element srea zasnovana na eliminaciji negativnih stvari, a drugi je srea zasnovana na prisutnosti pozitivnih stvari. I upravo je takva srea ono za
im svako od nas traga.
Na kraju, postavlja se pitanje, koliko sve to vebanje traje?
Koliko dugo emo morati da meditiramo da bismo videli sve te
kvalitete kako postaju deo naeg svakodnevnog ivota. To je nemogue rei unapred. Jer meditacija nije nalik nekakvoj trci, gde
svi kreemo sa iste take. Zapravo mi polazimo sa razliitih polaznih pozicija. Nae linosti, nae line istorije se razlikuju, imamo
razliit mentalni sklop, mentalna obeleja i sklonosti. Ali jedno
jeste sigurno. Ako redovno praktikujemo meditaciju, posveeni
smo joj iskreno, doi e vreme kada e se promene dogoditi, doi
e vreme da ponemo da oseamo uvid, radost i sreu kakvi su
obino privilegija samo probuenih.
elim da vam se svim zahvalim na panji tokom svih ovih
nedelja. Nadam se da bi ovo to sam rekao moglo da vam bude
od koristi, da vam pomogne da bolje razumete budistiku meditaciju. Isto tako se nadam da ete porazmisliti o svemu to je ovde
reeno i krenuti da vebate. Ako se na to zaista odluite, garantujem vam da e to promeniti va ivot.
Hvala vam najlepe!

55

Dar Uenja nadmauje sve druge darove

Ova knjiga je namenjena za besplatnu distribuciju

s pouzdanjem da e biti od koristi onima koji su zainteresovani
za dublje upoznavanje Budinog uenja i kontemplativne prakse,
kao i za oplemenjivanje sopstvenog ivota.
Mi u Theravada budistikom drutvu Srednji put
oseamo se privilegovanima to smo u prilici
da pomognemo pojavljivanju ove i njoj slinih knjiga.
Nadamo se da e tako biti i ubudue.
Takoe bi nas veoma radovalo da dobijemo
komentare ili sugestije italaca o dosadanjim izdanjima.
Knjiga je tampana zahvaljujui dobrovoljnim prilozima.
Razmislite da li ste i vi u mogunosti da pomognete
objavljivanje neke naredne.
Sem radosti davanja, to bi ujedno bila prilika
da ovo dragoceno uenje uinimo jo dostupnijim
i svoja dobra dela posvetimo i drugim ljudima,
u skladu sa drevnom budistikom tradicijom.
Ako elite da tome doprinesete, makar i najskromnijim
prilogom, molimo vas da nas kontaktirate na:
Theravada budistiko drutvo Srednji put
Novi Sad, Srbija
budizam@yahoo.com