Promocija na televiziji

Dr Predrag Staleti

Televizija je
najuticajniji medij
naeg vremena.
Prema investicijama u
promociju, TV kao kanal
oglaavanja koristi se
najvie u marketing
kampanjama.
Razlog, sve kategorije
ciljnog trita deo dana
provedu uz televiziju.

Raanje televizije
Desetak pronalazaka krajem 19. i poetkom 20.
veka doveli su do pojave televizije.
Prvi prenos TV slike iz potkrovlja u prizemlje jedne
zgrade u Londonu realizovan je 1925. godine.
Televizija je prozor u svet dvadesetog veka.
Kao i radio, zasniva se na prenosu informacija
putem prostiranja elektromagnetnih talasa. Pored
zvuka, istovremeno se vri i prenos slike.

Poetak televizije u boji

Televizija u boji pronaena je
1953. godine.
To je dalo dalji podstrek rastu
uticaja novog elektronskog
medija.
Godine 1962. ostvaren je prvi
satelitski TV prenos u ivo iz
Evrope u Ameriku. Deo
prenosa realizovan je iz
manastira Mileeva, kod
Prokuplja (freska belog anela
Mihajla, zatitnika)

ovek eta Meseevom povrinom (1967)

Komercijalizacija medija
Prvi komercijalni
televizijski program
ustanovljen je 1936.
godine u Engleskoj
BBC
Prvi komercijalni TV
program u Americi
pokrenut je 1939. godine.

Razvoj digitalne i interaktivne

TV (1993)

Promocija na TV
Prvu TV reklamu sa tanim vremenom kompanije
satova Bulova, emitovala je jedna amerika
komercijalna televizija u leto 1941. godine.
Prva komercijalna reklama na televiziji emitovana je
nekoliko meseci kasnije (1946).
Bila je to reklama za proizvode kompanije Gillete.
Od toga vremena do danas televizija kao kanal
promocije prednjai i ima najvei uticaj u celom
svetu.

TV suvenir XX veka
Zahvaljujui udesnoj sposobnosti da u trenutku
preskae vremenske i prostorne daljine televizijska
tehnologija pretvorila je svet u globalno selo.
Danas bi rekli da je televizija najva
nija stvar na svetu.
Glavna prednost televizije je u tome
to dopire do
svakog.
Dok novine ne itaju svi, televizija je zaista masovni
medij.
Ne gledati televiziju danas stvar je ekscentrinosti.

Uticaj televizije koliko je ovek

proseno gleda?

Amerikanci proseno provode 5 sati i 11 minuta dnevno pored TV 2013)

Sve dok prosean gledalac provede vie od pet

sati u toku dana pored televizije, oglaavai ( i
kompanije) koji se odluuju za promociju putem
televizije, ne mogu pogreiti!
Televizija privlai sve generacije, pripadnike
oba pola, ljude razliitih religijskih, politikih i
drugih uverenja.
TV pokriva ciljno trite. Ulaganje u TV reklamu se
isplati.

Prednosti TV kao kanala promocije

TV dopire u svaku kuu; televizija nudi kreativnu
fleksibilnost kakvu ne poseduje nijedan drugi medij.
Svojom kombinacijom zvuka, slike, boje i pokreta
televizija je jednako prilagodljiva za bilo kakvu
vrstu reklame.
Televizija je 24-satni medij koji dopire do ljudi
svih
ivotnih stilova i navika, od domaica do radnika
tree smene.

Slabe strane TV promocije

Cena oglaavanja. U udarnom terminu (pre
emitovanja TV dnevnika) sekunda kota 300 evra.
U vreme predizbornih kampanja i vie
Trokovi oglaavanja na TV dodatno su
poveani snimanjem kratke prie reklame ili TV
spota, koji ima visoku cenu. Za kratko vreme treba
poslati poruku koja e biti primeena(produkcija)

Globalna televizija
TV se pristupa preko paketa domaih i stranih TV
kanala, u vlasnitvu operatera kablovske TV.
Kanali nude za svakog po neto.
Veliki broj kanala su strani, sa prevodom na lokalne
jezike (History, MTV, Eurosport)
Preko ovih kanala sprovodi se oglaavanje za
odreeno geografsko podruje. Interesantno je kad
su u pitanju sportski dogaaji uivo

Javni servis RTS

Dva kanala Prvi i Drugi program
Vidljivost na teritoriji Srbije
TV Novi Sad deo Javnog servisa (Vojvodina)
Nacionalne televizije:
Pink
Prva Tv
B92,
Happy

er merenje gledanosti TV
kanala
Merenjem gledanosti TV kanala nacionalnih TV bave
se marketing agencije. Zavisi od emisije do emisije.
Direktni prenosi okovievih meeva imaju veliku
gledanost.
Na TV Prva, emisija: Tvoje lice zvui poznato od
ove nedelje, ima er: 36, to je jako dobra gledanost
i odreuje cenu sekunde za reklame u toj emisiji.

Regionalne televizije
Studio B
Televizije lokalne samouprave i privatne TV
SAT Tv, Duga, TV% Ni, itd

Javni servis gledanost u

Hrvatskoj
Svakog dana proseno 83% osoba starijih
od 6 godina prati HRT kanale.
To je oko 3 miliona stanovnika.
Njima su upuene TV reklame, upakovane u
video, zvuk i boju

TV u slobodno vreme
TV programi razliitog sadraja prate se u
slobodno vreme, kad se odmaramo i nita
ne radimo.
U ovoj koli nema Tv ni kablovskog
prikljuka kako bi mogli da pratimo emisije
koje se emituju u vreme kad smo na poslu.

Izrada TV reklame
TV reklama se sastoji od dva osnovna segmenta:
video (vizuelni deo) i audio (izgovorene rei, muzika i
drugi zvuci).
Kreativni proces obino zapoinje sa videom jer
televizija u principu bolje pokazuje nego govori.

Vizuelne tehnike
SVEDOENJA
Starija ena, druslog izgleda, govori nam kako je
upotrebom odreenog proizvoda reila sve probleme
sa kimenim stubom i kako se sada sa
neverovatnom lakoom kree
A zato ne bi ste i vi?

Tehniku svedoenja mogu prezentirati

anonimci ili poznate linosti.
Videli smo okovia u reklami za trgovinski
lanac robe iroke potronje iz Krnjeva (kod
Velike Plane)

Demonstracija
Demonstracija je popularna kod nekih tipova
proizvoda.
Televizija je tako najbolji medij da se kupcu
demonstrira kako sprej ubija muhe, kako Classy guli
koru krastavca ili kako neki od deterdenata uspe
no
otklanja mrlje.
Tehnika snimanja demonstracija slina je snimanju
pornia: i tu se, naime, najee koriste krupni planovi
tako da gledalac vidi ta se de
ava.
Uverljivost je ne
to na emu ovakve reklame
prolaze ili
padaju.

Pria
Pria je slina izradi kratkog filma. Iako traje svega
tridesetak sekundi, reklama-pria mora imati osnovne
elemente filma - poetak, sredinu i kraj, s izuzetkom
to
se tekst naje
e izgovara izvan ekrana. Tipina pria
mo
e pokazivati porodicu koja farba unutra
njost svoje
kue, uz sve probleme koji se povezuju uz tu radnju.
Kamera se zatim prebaci na susednu kuu u kojoj malo
dete velikom brzinom i lakoom farba kuu, gara
ui
ogradu koristei sprej. Za vrijeme tih scena glas izvan
ekrana obja
njava prednosti kori
enja spreja nad
klasinom metodom farbanja.

Poreenje
Njihov deterdent ostavlja mrlje na ko
uljama. Na

ne ostavlja.
Obino, poreenje se vr
i prema tr
i
nom lideru u
kategoriji proizvoda koji se reklamira ili se pak
uporeuje sa bezimenim
obinimproizvodom koji
simbolizuje sve ostale konkurente.
Tvrdnje ZA moraju biti uverljive. U suprotnom,
reklama postaje anitreklama!

Intervju sa potroaem
Veina
potro
aau reklamama su zapravo glumci,
to
profesionalni,
to amaterski. No, pojavljuju se i stvarni
kupci.
Glas izvan ekrana mo
e zapitati domaicu da uporedi
deterdent koje se ogla
ava sa onim koji inae koristi.
Domaica e ustanoviti da deterdent koji se
ogla
ava radi bolji posao te zakljuuje da e od
dana
njeg dana koristiti iskljuivo njega.

Vinjete
Koristi se kod reklame koji pokazuju
proizvode koji se svakodnevno konzumiraju.
Ljudi se u reklami pokazuju kako uivaju u
konzumiranju tih proizvoda (npr. Jelen pivo).

Humor
Humor je oduvek bio popularan meu kreatorima
reklama jer ih ini zanimljivijim.
Opasnost postoji u tome
to se mo
e dogoditi da
potro
a zapamti sam humor umesto proizvoda.
Upotreba humora u reklamama stoga mora poivati na
naelu da je humor u vezi sa proizvodom koji
reklamira.

Animacija
Najuestaliji oblik animacija je crtani film. Popularan
meu svim dobima, crta je sposoban kreirati toplu i
prijateljsku reklamu za sve vrste proizvoda ali se zbog
svoje posebne omiljenosti meu decom najee koristi
za reklamiranje proizvoda namenjenih upravo njima.
Animacija mo
e biti i kompjuterska. Ona se najee
koristi za demonstraciju proizvoda.
Primer, u reklami za aparat za brijanje animacija se
mo
e koristiti da vizuelno objasni kako o
trica brijaa
uklanja dlake.

 !
Dr Predrag Staleti