1.

Personalne i baze podataka

na PC racunarima

Opti prikaz baza podataka

Baza podataka skup podataka i informacija o objektima od interesa, organizovanih na nain koji
omogucava njihovo preuzimanje i dalju obradu.
Sistem za upravljanje bazom podataka (SUBP): Softverski program koji korisnicima omogucava
efikasno rukovanje podacima u bazi sa ciljem poveanja produktivnosti rada I dostupnosti
informacija.

Razlozi korienja baza podataka

Upit - postavljanje upita: pitanje na koje korisnik trai odgovor tako to pristupa podacima u nekoj
bazi podataka.
Editovanje: Dodavanje, brisanje ili izmena postojeih podataka.
Organizovanje podataka.
Distribucija podataka i informacija.

Faze projektovanja i terminologija baza podataka

Faze projektovanja baze podataka:
Konceptualni dizajn
proucavanje problema i definisanje zahteva.
Logicki dizajn
dizajniranje baze podataka (izrada dijagrama entiteta i veza izmedju njih ER dijagram).
Fiziki dizajn
kreiranje baze podataka tj. izrada fizikog modela baze podataka (definisanje tipova podataka) I
generisanje eme baze podataka.
Implementacija
Izrada aplikacije i njeno uvodjenje i testiranje.

Faze projektovanja i terminologija baza podataka

Logicki nivo: Identifikovati entitete, njihove atribute I odrediti primarni klju.
Entitet: Objekat (osoba, mesto, stvar, dogaaj,...) o kome se prikupljaju podaci i informacije: Knjiga,
Citaoci, Poslovanje.
Atribut: Kategorija podataka ili informacija kojim se opisuje neki entitet (npr. Autor,
NazivKnjige,...). Redosled atributa je nebitan.
Primarni kljuc: polje koje na jedinstveni nain identifikuje ostale zapise u tabeli. (ID_Knjiga,
ID_Citaoci, ID_Poslovanje).

Fizicki dizajn baze podataka

Kreiranje baze podataka tj. izrada fizickog modela baze podataka (definisanje tipova podataka) I
generisanje eme baze podataka.
Odredjivanje naziva baze podataka, naziva polja, tipova podataka, polja za indeksiranje).
Indeksiranje: Sposobnost baze podataka da na najbri mogui nain pronae traena polja i zapise.

Faze projektovanja i terminologija baza podataka

Fizicki nivo:
Kreiranje baze podataka. Kreiranje tabela,
Tabele se sastoje od kolona i redova. Redosled kolona I redova je nebitan.
Zapis (red): Skup podataka i informacija kojima se opisuje neki entitet.
Polje Pojedinacne kolone unutar tabele. Redosled kolona je nebitan.
Podatak ili stavka (presek kolone i reda).
Specifican detalj u vezi sa nekim pojedinanim entitetom koji je uskladiten u bazi podataka.

Relacione baze podataka

Relaciona baza podataka: Baza podataka u kojoj su informacije organizovane u vidu tabela,
medjusobno povezanih relacijama.
Relacije: Veze izmedju tabela

Osnovni koncept relacione baze podataka

podaci su organizovani u tabele,
tabele sadre redove i kolone,
u tabeli ne postoje dva ista naziva kolona,
tabela ne sadri dva jednaka zapisa (reda),
svi redovi u tabeli imaju iste (zajednicke) kolone - atribute,
svaka kolona sadri podatke odredjenog tipa, kao to su: celi brojevi, decimalni brojevi, karakteri,
datum i vreme, itd.,
tabele se povezuju putem relacija.
Osnovni uslov da bi se tabele povezale je da one sadre kolonu istog tipa i sadraja (u obe tabele).
Drugim reima tabele se povezuju preko primarnih i sekundarnih (prenesenih) kljueva (primary key
and foreign key). Primarni klju je kolona koja na jedinstven nain identifikuje svaki zapis u datoj
tabeli.
Sekundarni kljuc je preneseni primarni kljuc.

Normalizacija relacione baze podataka

Normalizacija je postupak kojim se atributi podataka grupiu u tabele i tabele u baze podataka.
Ciljevi normalizacije podataka su sledei:
Eliminisanje dupliranih informacija u tabelama (smanjenje redudantnosti),
Prilagoavanje buduim izmenama u strukturi tabela,
Umanjivanje uticaja strukturnih promena baze podataka na korisnike aplikacije koje pristupaju
podacima.

Prva normalna forma

Ne dozvoljava ponavljanje podataka odnosno dupliranih kolona (atributa) unutar jedne iste tabele.
Zahteva kreiranje odvojenih tabela za svaku grupu bitnih podataka (entiteta) I obezbeivanjem
jedinstvene identifikacije svakog reda u koloni.

Druga normalna forma

Ona zahteva da:
podaci u svim kolonama koje nisu deo kljua budu potpuno zavisni od primarnog kljua i svakog
elementa (kolone) primarnog kljua kada je on sloeni primarni kljuc.
To znaci da svaka tabela treba da sadri podatke samo o jednom subjektu.
Tabela mora biti u prvoj normalnoj formi pre nego to se na nju primeni druga normalna forma.

Treca normalna forma

Ona zahteva da se u tebeli ne smeju uvati rezultati prorauna i da se svi opisi moraju izdvojiti u
zasebnim tabelama koje se zatim povezuju preko primarnog kljuca.
Tabele treba da budu u prvoj i drugoj normalnoj formi da bi se na njih primenila trea normalna
forma.

Cetvrta normalna forma

zahteva da se nezavisni entiteti podataka ne uvaju u istoj tabeli, kada izmeu njih postoje relacije
tipa vieprema-vie.
Ovo je jedina fomra koja zavisi od tipa relacije.

Peta normalna forma zahteva da mora postojati mogucnost da se tano rekonstruie originalna tabela, na osnovu
raclanjenih tabela.
Mnogi projektanti zanemaruju etvrtu i petu normalnu formu. To moe dovesti do loe projektovanih
baza podataka, ali to ne znai da one obavezni neispravno rade.

Tipovi relacija
Ispravne relacije moguce je napraviti samo izmedju tabela na koje su primenjene najmanje tri
normalne forme.
Postoje 4 osnovna tipa relacija izmedju tabela:
relacija jedan-prema-jedan
relacija jedan-prama-vie
relacija vie-prema-jedan i
relacija vie-prema-vie i etvrta normalna forma

Sistem za upravljanje bazom podataka SUBP

SUBP - predstavlja softverski sistem koji: kreira, pristupa, upravlja i kontrolie podacima
(bazama podataka) i
slui kao veza (interfejs) izmeu podataka i aplikativnih programa.
Primer desktop SUBP su MS Access, i Corel Paradox.

SUBP imaju dve osnovne funkcije.

Prva funkcija se koristi za definisanje baze podataka,memorisanje i odravanje podataka. Za
izvodjenje ove funkcije koriste se jezik za definisanje podataka (Data Definition Language ili DDL).
Druga funkcija se koristi za kontrolisan pristup do memorisanih podataka i prikazivanje podataka
(vrednosti svojstava tabela) na zahtev korisnika. Za izvoenje ove funkcije koristi se jezik za
manipulaciju podacima (Data Manipulation Language ili DML).
Najpoznatiji jezik relacionih baza podataka koji kombinuje i DML i DDL je SQL upitni jezik
(Structure query language).

SQL upitni jezik

SQL jezik je neproceduralan, jer specificira operacije u smislu TA treba uraditi, a ne KAKO.
Osnovne komande SQL su:
1. insert
2. select
3. update
4. delete
Select upit u SQL ima sledei oblik:
Sintaksa:
SELECT - naziv_polja
FROM - naziv_tabele
WHERE - kriterijum;
Sistem za upravljanje bazom podataka mora vriti nadzor nad simultanim koricenjem baze podataka.
U nacelu, svakom je korisniku data mogucnost da vri manipulaciju sa memorisanim podacima.
Tako, moe se dogoditi da vie korisnika istovremeno pokua modifikovanje istih podataka. Stoga
SUBP mora sinhronizovati simultane zahteve vie korisnika, da ne bi dolo do gubljenja podataka.

Uloga sistema za upravljanje bazom podataka (SUPB)

Kada se to ima u vidu, rad sa SUBP treba da omoguci:
menjanje postojecih podataka u okviru baze podataka,
brisanje postojecih slogova,
dodavanje novog sloga
traenje (izdvajanje) konkretnog sloga i
pretraivanje baze podataka.
Prednosti SUBP sa aspekta poslovanja:

Smanjili su kompleksnost okruenja IS jedne organizacije

Smanjili su redudantnost (dupliranje) podataka i nekonsistenciju istih,
Poveali su integritet podataka (bezbednost i pouzdanost),
Deljenje podataka,
Obezbedili su bolji pristup i raspoloivost podataka i informacija.

Baza podataka ili radna tabela?

Tri osnovna pitanja od kojih zavisi upotreba baza podataka ili radnih tabela:
1. ta cu sve morati da radim sa podacima?
2. Koliko podataka ce morati da se uskladiti?
3. Koliko su podaci vani?

TEST
1. Kod relacionih baza podataka, redosled kolona je vaan.
a) Tacno.
b) Netacno.
2. Jezik za definisanje podataka (Data Definition Language ili DDL) koristi se za kontrolisan pristupa
do memorisanih podataka i prikazivanje podataka.
a) Tacno
b) Netacno
3. SQL je:
a) Neproceduralni upitni jezik.
b) Proceduralni upitn jezik.
4. Redudantnost podataka odnosi se na:
a) Bezbednosti i konzistentnost podataka.
b) Dupliranje podataka.
c) Pouzdanost podataka.
5. Koji je od navedenih iskaza taan:
a) Atributi se opisuju svojim entitetima.
b) Entiteti se opisuju svojim atributima.
c) Atributi se opisuju svojim relacijama.
d) Entiteti se opisuju svojim relacijama.

2. Viekorisnicke baze podataka i

skladita podataka
Principi deljenja podataka
Baza podataka kolekcija podataka i infomracija kojima se opisuju stavke od interesa za
neku organizaciju.
Entite osoba, mesto, stvar, dogaaj ili stanje u vezi sa kojim se prikupljaju podaci i
informacije.
Preduzetnika baza podataka kolekcija podataka koja je dizajnirana sa ciljem zajednike
upotrebe od strane velikog broja korisnika unutar neke organizacije.

Sistem za upravljanje bazom podataka (SUBP)

Sistem za upravljanje bazom podataka kompjuterski program koji korisnicima omoguava
rukovanje podacima i posledicno provecavanje produktivnosti rada.
Ciljevi SUBP:
1. Integrisanje baze podataka
2. Smanjivanje redudantnosti
3. Deljenje informacija
4. Ocuvanje integriteta
5. Dalji razvoj baze podataka.
Struktura preduzetnickih baza podataka
Preduzetnicki model podatka/relacija entiteta = ER model predstavlja graficki prikaz stavki (entiteta
od interesa za koje se podaci prikupljaju i skladite u bazi podataka.
ema baze podataka
ema struktura baze podataka. Ona opisuje nazive i atribte svakog pojedinacnog eniteta za
koji se vri prikupljanje i sladitenje podataka u bazi.
ema relacionih baza podataka je ema na kojoj su prikazani entiteti i relacije izmeu njih.
Naspram njih postoje i eme objetno-orijentisanih baza podataka

Objektno-orijentisane baze podataka

ema objektno-orijentisane baze podataka

Objektno-orijentisana struktura baza podataka razvijena je sa ciljem da se prevazidju neki
nedostatci relacionog modela, a to je pre svega nemogunost da se kompletne informacije o
objektu sacuvaju u bazi podataka (i stanje objekta i njegovo ponaanje). Objektno-orijentisani
pristup modeliranju baza podataka podrazumeva da se realno okruenje sagledava preko
objekata i interakcija izmedju njih (odnosno njihovih veza).
Objektno-orijentisana baza podataka: Baza podataka koja cuva stanja i ponaanja o objektima.

Objekti su entiteti koji su sposobni da uvaju svoja stanja zajedno sa metodama koje definiu njihovo
ponaanje. Interakcija izmeu dva objekta naziva se veza izmedju dva objekta. Skup objekata istog
tipa naziva se klasa (npr. jednu klasu cine kupci, drugu narudbine,)
Struktura preduzetnickih baza podataka
Pogled (prikaz, eng. view) podskup jedne ili vie baza podataka, kreiran bilo izvlaenjem
kopja zapisa iz baze ili spajanjem kopija zapisa iz vie odvojenih baza podataka.
Prednosti pogleda (prikaza) sa aspekta korisnika:
1. omoguavaju da se podaci analiziraju na razliite naine,bez menjanja eme baze podataka.
2. korisnici mogu menjati podatke u prikazima a da one u bazi podataka zadre svoje originalne
vrednosti.
3. doprinose ouvanju bezbednosti baze podataka
Indeks fajl koji u sebi sadri identifikacioni podatak o svakom zapisu kao i infomraciju o
tacnoj lokaciji tog zapisa unutar baze podataka.
Kljuc (primarni/sekundarni) u terminologiji baza podataka predstavlja polje koje slui za
razlikovanje jednog zapisa od svih ostalih zapisa u bazi.

Klijent / server konfiguracija

Fajl server kompjuter na kome su smeteni fajlovi koji su dostupni korisnicima povezanim u
lokanlu kompjutersku mreu.
Klijent /server konfiguracija tip mrene konfiguracije kod koje se svi zahtevi za preuzimanje
podataka i informacija prenose putem raunarske mree. Najvei deo obrade podataka
izvrava se na serveru, nakon ega se dobijeni rezultati alju klijentskim raunarima.
Klijent radna stanica
Baze podataka na Internetu
Na web-u zasnovana integracija metod pomocu kojeg podaci iz preduzetnikih baza
podataka postaju dostupni korisnicima koji pristupaju datoj bazi preko Interneta.
Centralizovane baze podataka
o

Svi podaci i celokupna baza podataka nalazi se na jednoj lokaciji, jednom serveru.
Podacima se pristupa preko terminala.
Centralizovane baze podataka na velikim mainframe racunarima, bile su decenijama
najzastupljenije zbog velikih operativnih trokova, alternativnih reenja.

Prednost centralizovanih reenja:

1.
2.
3.
4.
5.

konsistentnost podataka,
jedan administrator sistema,
bezbednost pristupa podacima se definie na jednom pristupnom mestu,
backup podataka je centralizovan,
oporavak sistema nakon kraha, je laki na centralizovanim lokacijama.

Mane centralizovanih reenja:

1. U sluaju pada sistema korisnici na svim lokacijama nisu u mogunosti da nastave rad, koji je
vezan za pristup bazi.
2. Pristupa podacima je spor kada veliki broj korisnika pristupa istovremeno.
Distribuirane baze podataka
o
o
o

Kompletna kopija baza podataka ili jedan njen deo, nalazi se na vie lokacija, na vie lokalnih
servera. Pristup serverima sa PC raunara.
Te lokacije su u blizini korisnika baze podataka.
Na lokalnim serverima obavlja se obrada podataka za lokalne i regionalne ogranke,
kancelarije, pogone.

Distribuirane baze podataka-Particionisanje i replikacija

Baze podataka mogu biti distribuirane na dva naina: particionisanjem i replikacijom.
Particionisanje: Razliiti delovi baze podataka smeteni su na razliitim cvornim tackama na
mrei.
Replikacija (sinhronizacija):
1. Replicirane baze podataka imaju kompletnu kopiju centralne baze na vie lokacija.
2. Na lokalnim serverima se auriraju samo neki delovi baze podataka, koji se potom moraju
postupkom replikacije usaglasiti sa centralnom bazom podataka.
3. Replikacija je prenos auriranih podataka sa lokalnih servera na centralni server.

Strategije distribucije
Strategija geografske distribucije:
-strategija koja podrazumeva da baza podataka bude smetena u regionu u kome se podaci i
informacije iz nje najintenzivnije koriste.
Strategija funkcionalne distribucije:
-distribucija baze vri se u skladu sa poslovnim funkcijama date organizacije.
Dizajniranje distribuirane baze
Direktorijum baze podataka:
komponenta svake deljene baze podataka koja pamti lokacije svih podataka i informacija u bazi.
Faktori koji uticu na dizajn:
1. Trokovi skladitenja
2. Trokovi obrade
3. Trokovi komunikacije
4. Preuzimanje i obrada podataka
5. Pouzdanost
6. Ucestalost auriranja i postavljanja upita

Skladita podataka - Definicija

Skladite podataka je ogromna, analitika baza podataka, dizajnirana za potrebe izvravanja
velikog broja upita, koja u sebi kombinuje detalje o tekucim i prolim operacijama, obicno
dobijenih iz vie razlicitih izvora.
Skladite podataka je baza podataka u kojoj su podaci:
1. subjektno orjentisani odslikavaju poslovne procese,
2. integrisani baza podataka konsoliduje podatke iz razliitih sistema koji koriste razne vrste
kodovanja, mernih jedinica itd. i obezbeuje konzistentnost podataka,
3. vremenski zavisni svi podaci su u vezi sa nekim vremenskim trenutkom na osnovu kojeg se
podaci mogu i porediti,
4. nepromenljivi podaci se, najee, pridodaju ve postojeim umesto da ih zamenjuju
Skladite podataka je analiticka baza podataka u kojoj su omoguceni sloeni, unapred
nepredvidjeni (ad-hoc) pristupi velikom broju razlicitih podataka.

Skladita podataka (Data Warehouse):

Velike baze podataka, dizajnirane za potrebe izvravanja velikog broja upita, koje u sebi
sadre podatke iz prethodnih vremenskih perioda.
Podaci u skladitima podataka su organizovani po dimenzijama ili temama (kupci,
dobavljaci, proizvodi, regioni,) i sadre informacije koje su relevantne za analizu podataka i
proces odlucivanja.
Skladita podataka koriste viedimanzionalnu strukturu podataka (cuvaju podatke u vie od
dve dimenzije), za razliku od relacionih baza koje uvaju podatke u dvodimenzionalnim
tabelama.
Podaci u skladitima su denormalizovani (suprotno relacionim bazama podataka gde su
podaci normalizovani).

Data mart
Lokalna skladita podataka (Data Marts):
Mala skladita podataka projektovana za potrebe odreene grupa krajnjih korisnika (npr. lokalno
skladite za raunovodstvo, za odeljenje marketinga, upravljanje ljudskim resursima,...)
Data mining (prekopavanje podataka)
Data Mining: Algoritam za pronalaenje skrivenih informacija u podacima.
o Data mining tehnike:
1.
neuronske mree
2. stablo odluivanja
3. genetski algoritmi
4. metoda najblieg suseda.

TEST
1. Proces koji omoguava analizu podataka smetenih u skladitima podataka naziva se:
a) OLAP
b) Data mart
c) OLTP
2. Baze podataka koje uvaju i stanja i ponaanja entiteta nazivaju se:
a) relacione baze podataka,
b) objektno-orijentisane baze podataka
3. Algoritam za pronalaenje skrivenih informacija u podacima, naziva se:
a) data mart,
b) data mining,
4. Replicirane baze podataka spadaju u grupu:
a) Centralizovanih baza podataka
b) Distribuiranih baza podataka
5. Koji je iskaz taan za distribuirane baze podataka:
a) Kompletna kopija ili jedan njen deo nalazi se na vise lokacija.
b) Celokupna baza podataka nalazi se na jednoj lokaciji.