PRAVILNIK

O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ELEKTRINE INSTALACIJE NISKOG NAPONA

("Sl. list SFRJ", br. 53/88 i 54/88 - ispr. i "Sl. list SRJ", br. 28/95)
I OSNOVNE ODREDBE
lan 1
Ovim pravilnikom propisuju se:
1) svojstva i karakteristike ureaja i opreme za izvoenje elektrinih instalacija;
2) uslovi i zahtevi koji moraju biti ispunjeni pri izvoenju i korienju elektrinih instalacija;
3) oznaavanje i obeleavanje ureaja, opreme i elektrinih instalacija koji utiu na bezbednost i
zatitu ivota i zdravlja pri korienju elektrinih instalacija;
4) tehnike mere zatite pri korienju elektrinih instalacija;
5) postupak i nain kontrolisanja i verifikacije propisanih svojstava, karakteristika i kvaliteta
elektrinih instalacija.
lan 2
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na elektrine instalacije za: rudnike, prostorije
ugroene od eksplozija, elektrinu vuu, brodove, drumska vozila, osim kamp-prikolica,
gromobrane, rasvetu ulica i drugih javnih povrina, proizvodnu opremu u industriji i opremu za
medicinske svrhe.
Nazivni napon elektrinih instalacija iz stava 1 ovog lana je do 1 000 V efektivne vrednosti za
naizmeninu struju, ili do 1 500 V za jednosmernu struju.
lan 3
Termini upotrebljeni u ovom pravilniku utvreni su u jugoslovenskim standardima JUS
N.A0.441 i JUS N.A0.826, a tipovi razvodnih sistema, sistemi napajanja i klasifikacija
spoljanjih uticaja utvreni su u jugoslovenskom standardu JUS N.B2.730.
II UREAJI I OPREMA ZA IZVOENJE ELEKTRINIH INSTALACIJA
1. Opti uslovi
lan 4
Tehniki uslovi za odreivanje i postavljanje elektrine opreme, zavisno od spoljanjih uticaja,
utvreni su u jugoslovenskim standardima JUS N.B2.751 i JUS N.B2.752.
lan 5

Ureaji i oprema za elektrine instalacije (u daljem tekstu: elektrina oprema) moraju biti
podesni za rad pri nazivnom naponu elektrine instalacije, odnosno pri efektivnoj vrednosti
napona za naizmeninu struju.
Ako se u IT sistemu vodi neutralni provodnik, elektrina oprema koja se prikljuuje izmeu
faznog i neutralnog provodnika mora biti izolovana za meufazni napon.
lan 6
Elektrina oprema mora odgovarati projektovanoj struji, odnosno efektivnoj vrednosti struje za
naizmeninu struju, koja e proticati tokom normalnog rada.
Elektrina oprema mora da podnese struje koje protiu u vanrednim uslovima, u toku
vremenskih perioda koje doputaju karakteristike ureaja za zatitu.
lan 7
Ako frekvencija utie na karakteristike elektrine opreme, nazivna frekvencija te opreme mora
odgovarati frekvenciji odgovarajueg napojnog strujnog kola.
lan 8
Elektrina oprema odreena prema karakteristikama snage elektrine opreme koja se ugrauje
mora biti podesna za normalan rad, uzimajui u obzir faktore optereenja i intermitencije.
lan 9
Elektrina oprema, prilikom normalnog rada i pri ukljuivanju i iskljuivanju, ne sme tetno da
deluje na drugu opremu.
Elektrina oprema, ukljuujui provodnike i kablove, mora se postaviti tako da se moe lako
proveravati, odravati i prilaziti njenim prikljucima i da se njome moe lako rukovati.
Zahtevi iz stava 2 ovog lana moraju biti ispunjeni i pri postavljanju elektrine opreme u kuita.
lan 10
Natpisne ploice i druga sredstva koja slue za raspoznavanje moraju se postaviti na rasklopne
aparate radi oznaavanja njihove namene.
Upravljaki elementi i elementi signalizacije (tasteri, signalne svetiljke i dr.) moraju se
postavljati na lako pristupana i vidljiva mesta.
Tehniki uslovi, smerovi kretanja i boje upravljakih i signalnih elemenata utvreni su u
jugoslovenskim standardima JUS N.A9.003, JUS N.A9.004, JUS N.K5.051, JUS N.K5.052 i
JUS N.K5.056.
lan 11
Provodnici i kablovi moraju se postaviti, odnosno oznaiti tako da se lako mogu raspoznati pri
polaganju, popravljanju ili zamenjivanju.

Radi raspoznavanja koriste se provodnici odgovarajuih boja izolovanog omotaa, ili se vri
bojenje, namotavanje traka ili postavljanje prstenova odreenih boja ili oznaka.
Kombinacija zelene i ute boje (bilo kao izolovanog omotaa provodnika ili ile kabla, ili trake
za omotavanje, ili bojenjem) koristi se iskljuivo za raspoznavanje zatitnog provodnika,
provodnika za izjednaenje potencijala i zatitno neutralnog provodnika (PEN-provodnika).
Svetloplava boja (bilo kao izolovanog omotaa provodnika, ili ile kabla, ili trake za
omotavanje, ili bojenjem) koristi se za raspoznavanje neutralnog provodnika. U strujnom kolu u
kome se nalazi neutralni provodnik, taj provodnik se mora oznaiti svetloplavom bojom. U
vieilnim kablovima sa vie od pet provodnika, ije se ile oznaavaju brojevima, za neutralni
provodnik mora se izabrati onaj koji je oznaen brojem 1.
U strujnom kolu u kome nema neutralnog provodnika moe se koristiti provodnik vieilnog
kabla oznaen svetloplavom bojom za drugu svrhu, ali ne u svrhu zatitnog provodnika. Ako se u
tom strujnom kolu za razvod koriste izolovani provodnici, provodnik sa izolacijom svetloplave
boje ne sme se koristiti.
Izuzetno od st. 3, 4 i 5 ovog lana, zatitno neutralni provodnik (PEN-provodnik) oznaava se
celom svojom duinom kombinacijom zelene i ute boje, a na krajevima kod prikljuka
svetloplavom bojom, ili celom svojom duinom svetloplavom bojom, a na krajevima kod
prikljuka kombinacijom zelene i ute boje.
Provodnici koji nisu oznaeni kombinacijom zelene i ute boje ili svetloplavom bojom mogu se
upotrebiti za sve druge svrhe osim za svrhu zatitnog provodnika, odnosno neutralnog
provodnika. Kod vieilnih kablova sa vie od pet ila, koji su oznaeni brojevima, provodnici
oznaeni brojevima veim od jedan mogu se upotrebiti za sve druge svrhe osim za zatitni
provodnik, odnosno neutralni provodnik.
Ako se neizolovani provodnici oznaavaju bojenjem, ne moraju se bojiti celom duinom (npr.
bojenje na irini 15 mm do 100 mm u svakom odeljku ili na svakom pristupanom delu smatra se
zadovoljavajuim).
Kod kratkih razvoda jednoilnim kablovima, gde su veze nedvosmisleno uoljive nije potrebno
da se postavljaju oznake za raspoznavanje.
lan 12
Ureaj za zatitu mora se postaviti i oznaiti tako da se lako raspozna njegovo pripadajue
strujno kolo.
Ureaj za zatitu mora se postaviti u rasklopni blok (razvodni orman, razvodna tabla, komandni
pult i dr.).
lan 13
eme, dijagrami ili tabele elektrinih instalacija niskog napona moraju se postaviti na mesta na
kojima ima vie strujnih kola, tako da oznaavaju prirodu (tip) i sastav strujnih kola (take
napajanja i broj i presek izolovanih provodnika i kablova) i karakteristike za raspoznavanje
ureaja za zatitu, ukljuivanje i iskljuivanje, kao i njihovo mesto postavljanja i izolacije.
lan 14

U rasklopnom bloku (razvodna tabla, razvodni orman, komandni pult ili razvodna kutija) mora
se postaviti i grupisati elektrina oprema iste vrste struje i/ili napona i razdvojiti od elektrine
opreme druge vrste struje i/ili napona tako da ne moe doi do meusobno tetnih uticaja.
2. Elektrini razvod
lan 15
Tipovi elektrinog razvoda, trajno dozvoljene struje provodnika i spoljanji uticaj na elektrini
razvod utvreni su prema jugoslovenskom standardu JUS N.B2.752.
lan 16
Izolovani provodnici i kablovi moraju se zatititi od mehanikih, termikih i hemijskih oteenja
odgovarajuim tipom elektrinog razvoda, nainom postavljanja, poloajem ili oblogom.
Elektrini razvod ima dovoljnu mehaniku vrstou ako su provodnici u instalacionim cevima ili
u instalacionim kanalima, kablovi sa ispunom ili platom u malteru ili ispod maltera, a
nezatieni kablovi u prolazima i instalacionim prolazima.
Na naroito ugroenim mestima (npr. pri voenju izolovanih provodnika i kablova u podu)
moraju se obezbediti dodatne zatitne mere, kao to je postavljanje u cevi, kanale i sl., uz
primenu odgovarajueg stepena zatite zatitnim kuitem.
Tip elektrinog razvoda odreuje se prema uslovima rada elektrine instalacija.
lan 17
Presek i tip provodnika i kablova odreuju se prema uslovima za polaganje provodnika i kablova
i prema trajno podnosivoj struji, uzimajui u obzir i ograniavajue faktore zatitnih mera,
karakteristike ureaja za zatitu od kratkog spoja i preoptereenja, temperature spojeva i
dozvoljeni pad napona.
Struja provodnika pri normalnom radu elektrine instalacije mora biti manja od nazivne struje
osiguraa ili nazivne vrednosti struje delovanja ureaja za zatitu od preoptereenja strujnog kola
provodnika, a ta vrednost mora biti manja od trajno dozvoljene struje provodnika.
lan 18
Presek neutralnog provodnika mora biti jednak preseku faznog provodnika u jednofaznom
strujnom kolu ili u viefaznom strujnom kolu u kome su preseci faznih provodnika od bakra
manji od 16 mm2, a preseci faznih provodnika od aluminijuma manji od 25 mm2.
U viefaznim strujnim kolima u kojima je presek faznog provodnika od bakra vei od 16 mm2, a
presek faznog provodnika od aluminijuma vei od 25 mm2, neutralni provodnik moe imati
manji presek pod sledeim uslovima:
1) da oekivana najvea struja kroz ovaj provodnik, ukljuujui i eventualnu pojavu harmonika,
tokom normalnog rada nije vea od trajno dozvoljene struje za taj presek;
2) da je neutralni provodnik zatien od preotpereenja;

3) da je presek neutralnog provodnika od bakra jednak najmanje 16 mm2, a presek neutralnog

provodnika od aluminijuma jednak najmanje 25 mm2.
Presek zatitnog provodnika utvren je prema jugoslovenskom standardu JUS N.B2.754.
lan 19
Presek izolovanih provodnika postavljenih i mehaniki zatienih u trajnim elektrinim
instalacijama ne sme biti manji od 1,5 mm2 za provodnike od bakra, ni manji od 2,5 mm2 za
provodnike od aluminijuma.
Zahtev iz stava 1 ovog lana ne odnosi se na presek izolovanih provodnika u rasklopnim
blokovima, rasvetnim telima, elektrinim aparatima za domainstvo i drugim elektrinim
aparatima koji se prikljuuju na elektrinu instalaciju.
lan 20
Dozvoljeni pad napona izmeu take napajanja elektrine instalacije i bilo koje druge take ne
sme biti vei od sledeih vrednosti prema nazivnom naponu elektrine instalacije, i to:
1) za strujno kolo osvetljenja 3%, a za strujna kola ostalih potroaa 5%, ako se elektrina
instalacija napaja iz niskonaponske mree;
2) za strujno kolo osvetljenja 5, a za strujna kola ostalih potroaa 8%, ako se elektrina
instalacija napaja neposredno iz trafostanice koja je prikljuena na visoki napon.
Za elektrine instalacije ija je duina vea od 100 m dozvoljeni pad napona poveava se za
0,005% po dunom metru preko 100 m, ali ne vie od 0,5%.
lan 21
Spoj provodnika i druge elektrine opreme (u daljem tekstu: spoj) mora biti izveden tako da bude
siguran i postavljen tako da dozvoljava mogunost stalne provere.
Spoj mora biti osiguran sredstvima koja odgovaraju materijalu provodnika i njegovom preseku.
Spoj mora biti pristupaan posle skidanja poklopca ili pregrade alatom, a pristup mora imati
stepen zatite najmanje IP 2X prema jugoslovenskom standardu JUS N.A5.070.
lan 22
Izolovani provodnici i kablovi ne smeju se nastavljati u instalacionim cevima i instalacionim
kanalima.
Izolovani provodnici i kablovi mogu se spajati samo u instalacionim kutijama, kablovskim
spojnicama ili rasklopnim blokovima, a mesta spajanja moraju se izolovati stepenom izolacije
koji odgovara tipu elektrinog razvoda.
Izuzetno od odredbe stava 2 ovog lana, u zidovima koji se montiraju od elemenata izlivenih od
betona spajanje se moe vriti i u kutijama zidnih prikljunica, i to ispod prikljunica, pod
uslovom da dubina tih kutija doputa smetaj spojeva istog strujnog kola.

lan 23
Meusobni spoj elektrine instalacije ili spoj elektrinog razvoda sa elektrinom opremom mora
biti izveden tako da elektrini razvod ne bude izloen silama izvlaenja ili uvijanja.
Ako se dejstvo sila iz stava 1 ovog lana ne moe izbei, mora se predvideti sistem za
rastereenje.
lan 24
Spoj u elektrinim instalacijama mora biti dimenzionisan tako da moe trajno podnositi
dozvoljenu struju provodnika.
Ako je spoj elektrine instalacije izloen toploti, mehanikim ili hemijskim uticajima ili
vibracijama, moraju se preduzeti odgovarajue dodatne mere zatite.
lan 25
Spoj mora biti izveden tako da ne doe do smanjenja preseka ili oteenja provodnika i izolacije.
lan 26
Na krajevima elektrinog razvoda, a posebno na izlazima, ulazima i na mestima prodiranja
elektrinog razvoda kroz zidove i elektrinu opremu, mora se izvriti trajno zaptivanje (npr.
uvodnicama).
lan 27
Na mestima prolaza elektrinog razvoda kroz zidove, osim tipa koji se izvodi u instalacionim
cevima i kanalima, mora se obezbediti odgovarajua dodatna mehanika zatita (npr. pomou
aure, cevi, kutije i sl.).
Ako elektrini razvod prolazi kroz metalnu konstrukciju, otvor mora biti zaobljenih ivica.
lan 28
Elektrini razvod koji je izloen vibracijama mora biti izveden sa savitljivim provodnicima ili
kablovima.
lan 29
Ako se u blizini elektrinog razvoda nalaze druge neelektrine instalacije, mora se izmeu njih
obezbediti takav razmak da odravanje jedne instalacije ne ugroava druge instalacije.
Najmanji dozvoljeni razmak izmeu elektrinog razvoda i drugih instalacija je 30 mm.
lan 30
Ako se u blizini elektrinog razvoda nalaze instalacije grejanja, cevi sa toplim vazduhom ili
dimnjak, elektrini razvod mora se izolovati toplotnom izolacijom ili ekranima ili se mora
postaviti van toplotnih uticaja.

lan 31
Elektrini razvod ne sme se postaviti ispod neelektrinih instalacija na kojima je mogua
kondenzacija vode ili drugih tenosti.
Elektrini razvod, po pravilu, ne sme se postavljati u isti instalacioni kanal, cev i sl. sa drugim
neelektrinim instalacijama, a ako se to ne moe izbei, mora se osigurati zatita od indirektnog
dodira automatskim iskljuenjem napajanja ili primenom izolacije za opremu klase II i mora se
postaviti odgovarajua zatita od opasnih uticaja drugih instalacija.
lan 32
Metalni delovi elektrinog razvoda (npr. spojnica i sl.) koji su izloeni vodi ili kondenzaciji
moraju biti zatieni od korozije spolja i iznutra i moraju imati obezbeen odvod kondenzovane
tenosti.
lan 33
Ako se elektrini razvod postavlja po zidovima, najmanji dozvoljeni razmak izmeu elemenata
elektrinog razvoda i zida je 5 mm.
lan 34
Elektrini razvod nieg napona ne sme se postavljati u isti omota ili cev, niti blizu elektrinog
razvoda iji je napon vii, osim ako izmeu ta dva razvoda postoji izolaciona pregrada koja
izdrava ispitni napon elektrinog razvoda vieg napona.
lan 35
U istu instalacionu cev ili instalacioni kanal mogu se postavljati provodnici samo jednog strujnog
kola, osim provodnika upravljakih i pomonih strujnih kola.
lan 36
Kroz isti vieilni kabl ne sme se voditi vie strujnih kola, osim provodnika upravljakih i
pomonih strujnih kola.
lan 37
Elektrini razvod mora biti postavljen tako da u sluaju kvara ne ugroava okolinu.
Razvodne kutije za kablove ili provodnike (u instalacionim cevima) koji se polau pod malter
moraju biti od izolacionog materijala ili od metala sa izolacionom postavom i uvodnicama od
izolacionog materijala.
Za privrivanje elektrinog razvoda mogu se upotrebiti sredstva i primeniti postupci koji ne
izazivaju deformacije ili oteenje izolacije, kao to su: gipsovanje, obujmice od izolacionog
materijala prilagoene obliku kabla, lepljenje ili zakivanje ekserima sa podlonim ploicama od
izolacionog materijala i dr.
lan 38

Kablovi poloeni neposredno u malter i u zid moraju po celoj duini biti pokriveni malterom
debljine najmanje 4 mm.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog lana, kablovi ne moraju biti pokriveni malterom ako su
poloeni u upljinama tavanica i zidova od betona ili slinog materijala koji ne gori niti
potpomae gorenje.
lan 39
Kablovi i instalacioni provodnici poloeni u instalacione cevi u zidu ili kablovi poloeni
neposredno u malter i ispod maltera moraju se voditi vertikalno i/ili horizontalno tako da budu
paralelni ivicama prostorije.
Pri horizontalnom polaganju kablovi i instalacioni provodnici (u instalacionim cevima) vode se
na rastojanju od 30 cm do 110 cm od poda i 200 cm od poda do tavanice.
Pri vertikalnom polaganju kablova i instalacionih provodnika (u instalacionim cevima) rastojanje
od ivica prozora i vrata mora biti najmanje 15 cm.
Trase kablova koji napajaju uvrene zagrevae vode moraju se poklapati sa osom postavljanja
zagrevaa vode.
Koso polaganje kablova i instalacionih provodnika (u instalacionim cevima) dozvoljeno je u
tavanicama, ali ne i u zidovima.
lan 40
Uslovi za polaganje kablove u prostorijama u kojima se nalaze kada ili tu utvreni su u
jugoslovenskom standardu JUS N.B2.771.
lan 41
Polaganje kablova na zid dozvoljeno je ako kabl ima izolaciju od termoplastinih materijala sa
ispunom i platom, ako se polae na obujmice na zidu i ako je od poda do visine od 2 m dodatno
zatien od mehanikih oteenja.
Razvodne kutije i drugi pribor koji se postavlja na zid uz polaganje kablova iz stava 1 ovog lana
moraju imati zaptivne uvodnice i stepen zatite najmanje IP 5X utvren za vlane prostorije,
odnosno odgovarajui stepen zatite utvren za druge prostorije.
lan 42
Kablovi bez ispune, kao to su kablovi tipa PP/R, smeju se polagati samo u suvim prostorijama, i
to ispod maltera, a u upljine tavanica i zidova od betona i slinog negorivog materijala i bez
pokrivanja malterom.
Kablovi iz stava 1 ovog lana ne smeju se voditi u snopu, postavljati u instalacione kanale niti
ispod gips-kartonskih ploa, bez obzira na nain na koji se privruju, i ne smeju se polagati na
zapaljive materijale ni kad se pokrivaju malterom.
lan 43

Za prikljuak prenosivih aparata i neprenosivih aparata koji se pomeraju radi prikljuivanja ili su
tokom normalnog rada izloeni ogranienom pokretanju, kao i za elemente elektrinog razvoda u
dvostrukom podu moraju se koristiti savitljivi kablovi.
Kablovi iz stava 1 ovog lana prikljuuju se utikaem i prikljunicom ili kutijom za stalni
prikljuak.
Na mestima na kojima je potrebna zatita od mehanikih oteenja, savitljivi kablovi mogu se
zatiti postavljanjem u savitljiva instalaciona ili metalna creva sa unutranjom izolacionom
oblogom.
lan 44
Pri postavljanju izolovanih provodnika u instalacione cevi u zidu od nezapaljivog materijala ili
betona, instalaciona cev mora imati takve unutranje mere da se provodnici mogu lako vaditi i
postavljati posle postavljanja pribora. Metalna instalaciona cev mora imati unutranji izolacioni
omot i odgovarajui stepen zatite ostvaren kuitem.
Instalaciona cev, ako nije metalna, mora biti izraena od materijala koji ne gori niti potpomae
gorenje.
lan 45
Ako se izolovani provodnici polau u instalacione kanale koji se postavljaju na zid ili tavanicu,
moraju ispunjavati tehnike uslove za instalacione kanale. Instalacioni kanali se ne smeju
postavljati ispod maltera ni ulivati u beton.
Ako se izolovani provodnici polau u instalacione kanale koji se postavljaju u podu, ti
instalacioni kanali moraju odgovarati nainu odravanja poda (suvi ili mokri postupak) i
tehnikim uslovima za instalacione kanale u podu.
lan 46
Neizolovani provodnici moraju biti postavljeni, odnosno zatieni tako da nije mogu dodir
delova pod naponom i moraju biti privreni na odgovarajue izolatore.
Najmanji dozvoljeni meusobni razmaci neizolovanih provodnika odreeni su u tabeli br. 1.
Tabela br. 1

Raspon

Horizontalni razmak Vertikalni razmak

do 2 m
iznad 2 do 4 m
iznad 4 do 6 m
iznad 6 m

5 cm
10 cm
15 cm
20 cm

10 cm
15 cm
20 cm
25 cm

Razmaci izmeu neizolovanih provodnika i delova zgrada, elinih konstrukcija i sl. moraju
odgovarati meusobnim horizontalnim razmacima neizolovanih provodnika odreenih u tabeli
br. 1.
Izuzetno od odredbe stava 2 ovog lana, razmaci manji od razmaka odreenih u tabeli br. 1
dozvoljavaju se za neizolovane provodnike velikih preseka, pod uslovom da su na svakom metru
duine privreni na odgovarajua izolaciona tela i da su provereni na dinamika naprezanja
usled struje kratkog spoja.
Razmak izmeu neizolovanih provodnika iz stava 4 ovog lana i delova zgrada, elinih
konstrukcija i sl. iznosi najmanje 1 cm, a u vlanim prostorijama i na slobodnom prostoru najmanje 2 cm.
lan 47
Razmak izmeu izolovanih provodnika privrenih na odgovarajue izolatore mora u svim
prostorijama iznositi najmanje 2 cm, a u vlanim prostorijama i na slobodnom prostoru najmanje 5 cm.
lan 48
Kablovi se mogu ukopati u zemlju ako imaju odgovarajui omota koji ih titi od mehanikih i
drugih uticaja.
Pri polaganju kablova u zemlju dubina ukopavanja ne sme biti manja od 0,6 m od gornje
povrine zemlje, odnosno ne sme biti manja od 0,8 m ispod povrine puta.
Izuzetno od odredbe stava 2 ovog lana moe se odstupiti ako se kablovi polau u kamenito tlo.
lan 49
U blokove sa otvorima (kablovice) smeju se polagati kablovi koji su namenjeni polaganju u
zemlju, teki gumeni kablovi i provodna uad.
U podzemne zatitne izolacione instalacione cevi smeju se polagati kablovi sa platom ili sa
olovnim omotaem, pod uslovom da ostaju pristupani i zamenljivi i da je cev mehaniki vrsta,
zatiena od prodora tenosti i provetrena.
lan 50
Kablovi se mogu postaviti u vazduhu slobodno zategnuti ili privreni noseim kukama,
obujmicama ili slinim sredstvima za privrivanje ili poloiti na police (regale), reetke
(lestvice) ili sline nosae.
Slobodno zategnuti kablovi moraju se postaviti i zategnuti tako da ugib ili pomeranje ne dovode
do oteenja kablova.
Sredstva za privrivanje, odnosno nosai moraju se izabrati tako da mogu podneti teinu
kablova koje nose bez oteenja od spoljanjih uticaja.

Pri vertikalnom polaganju, kablovi se moraju rasteretiti sopstvene teine. Zatezno naprezanje ne
sme da bude vee od 60 N/mm2 ukupnog preseka provodnika za bakar, odnosno 30 N/mm2
ukupnog preseka za aluminijum.
3. Rasklopni ureaji
lan 51
Konstrukcija viepolnih rasklopnih ureaja mora biti takva da se kontakti svih faza mehaniki
spajaju istovremeno pri zatvaranju, odnosno razdvajaju istovremeno pri otvaranju, a kontakti za
neutralni provodnik mogu se spajati ranije pri zatvaranju, a otvarati kasnije pri otvaranju
rasklopnog ureaja.
lan 52
Jednopolni rasklopni ureaj u viefaznom strujnom kolu ne sme biti postavljen u neutralni
provodnik, osim za rastavljanje strujnog kola u skladu sa lanom 71 ovog pravilnika.
Rasklopni ureaj u jednofaznom strujnom kolu ne sme se postaviti u neutralni provodnik, osim
ako je zatitni ureaj diferencijalne struje postavljen na stranu napajanja i u sluaju kvara
automatski iskljuuje napajanje.
Rasklopni ureaj koji ima vie funkcija mora zadovoljiti zahteve za svaku funkciju.
lan 53
U TN sistemu napajanja, zatitni ureaj od prekomerne struje, koji slui i kao zatita od
indirektnog dodira automatskim iskljuivanjem napajanja, mora se postaviti na poetku svakog
strujnog kola, kao i na svim mestima na kojima se smanjuje presek provodnika, osim ako ureaj
za zatitu od kratkog spoja postavljen ispred tog mesta ne obezbeuje zahtevanu zatitu.
Ureaj iz stava 1 ovog lana mora zadovoljiti zahteve za automatsko iskljuivanje napajanja.
Odredbe ovog pravilnika za premetanje ili izostavljanje ureaja za zatitu od kratkog spoja
primenjuju se i na ureaj za zatitu od preoptereenja.
lan 54
Odredbe lana 53 ovog pravilnika primenjuju se i na ureaj za zatitu od preoptereenja kad su
izloeni delovi meusobno povezani pri pojavi druge greke u IT sistemu.
lan 55
Zatitni ureaj diferencijalne struje, kad se upotrebljava za zatitu od indirektnog dodira, mora
obezbeivati iskljuivanje svih provodnika pod naponom strujnog kola.
U TN-S sistemu, neutralni provodnik se ne mora prekidati.
lan 56
Kroz magnetno kolo zatitnog ureaja diferencijalne struje ne sme se voditi zatitni provodnik.

lan 57
Zatitni ureaj diferencijalne struje za zatitu od indirektnog dodira mora se tako odabrati, a
strujna kola razdvojiti da struja odvoda prema zemlji koja se javlja tokom normalnog rada
prikljuenih optereenja ne sme izazvati nepotrebno delovanje ovog ureaja.
lan 58
Zatitni ureaj diferencijalne struje u strujnom kolu bez zatitnog provodnika ne smatra se
dovoljnom zatitom od indirektnog dodira i kad nazivna vrednost diferencijalne struje delovanja
ne prelazi 30 mA.
lan 59
Ako se u TT sistemu primenjuje zatita jednim zatitnim ureajem diferencijalne struje, taj
ureaj se mora postaviti u taki napajanja elektrine instalacije.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog lana, zatitni ureaj se moe postaviti i na drugo mesto, pod
uslovom da svi delovi izmeu take napajanja elektrine instalacije i zatitnog ureaja
diferencijalne struje imaju propisanu zatitu od elektrinog udara primenom izolacije za aparate
klase II ili odgovarajue izolacije.
Ako elektrina instalacija ima vie taaka napajanja, zatitni ureaj diferencijalne struje mora se
postaviti u svaku taku napajanja elektrine instalacije.
lan 60
Osnove topljivih osiguraa tipa D u zatitnim ureajima od prekomerne struje moraju biti
povezane tako da centralni kontakt bude spojen sa stranom napajanja.
Osnove topljivih osiguraa za uticanje topljivih umetaka tipa V moraju se postaviti tako da se
iskljui mogunost da nosa topljivog umetka napravi spoj izmeu provodnih delova dve
susedne osnove topljivih osiguraa.
lan 61
Topljivi osigura ili kombinacija jedinica "topljivi osigura" i "topljivi umetak" kojim rukuju
nestruna lica mora se postaviti tako da nije mogu dodir delova pod naponom pri vaenju ili
menjanju topljivog umetka.
lan 62
Prekida kojim rukuje nestruno lice mora biti konstruisan i postavljen tako da podeenost
prekostrujnog okidaa nije mogue izmeniti bez upotrebe alata.
Na prekidau mora postojati vidljiva oznaka podeenosti prekostrujnog okidaa.
lan 63
Vrednost nazivne struje In ili podeena vrednost ureaja za zatitu kablova i izolovanih
provodnika od preoptereenja mora se odrediti prema uslovima za koordinaciju provodnika i
zatitnih ureaja za prekomernu struju.

Za odreivanje zatitnog ureaja uzimaju se temene vrednosti struja ciklikih optereenja.

U sluaju ciklikih optereenja, vrednosti nazivne struje ureaja za zatitnu (In) i struje koja
obezbeuje delovanje ureaja za zatitu (I2), moraju se odrediti na osnovu vrednosti struje za
koju je strujno kolo projektovano (Iv) i vrednosti trajno dozvoljene struje provodnika (Iz) za
konstantno optereenje koje odgovara ciklikim optereenjima.
lan 64
Vreme za automatsko iskljuenje napajanja u trajanju od 5 s, pri odreivanju ureaja za zatitu
elektrinog razvoda od kratkog spoja, mora obuhvatiti granine uslove kratkog spoja strujnog
kola.
lan 65
Ako je zatitni ureaj diferencijalne struje ugraen u zatitni ureaj od prekomerne struje ili je u
kombinaciji sa tim ureajem, karakteristike takvog sklopa zatitnih ureaja u pogledu moi
prekidanja i radne karakteristike u zavisnosti od nazivne struje mora zadovoljavati uslove za
preoptereenje, uslove kratkog spoja, kao i uslove iz l. 63 i 64 ovog pravilnika.
lan 66
Ako zatitni ureaj diferencijalne struje nije ugraen u zatitni ureaj od prekomerne struje niti
je sa njim u kombinaciji, zatita od prekomerne struje mora se obezbediti drugim dogovarajuim
ureajem, a zatitni ureaj diferencijalne struje mora se odrediti tako da bez oteenja izdri
termika i mehanika naprezanja ako se pojavi kratak spoj na strani optereenja.
Zatitni ureaj diferencijalne struje ne sme se otetiti ak ni pri pojavama neuravnoteenih struja
ili struja odvoda prema zemlji, kad ovaj ureaj tei da se otvori.
lan 67
Ureaji za rastavljanje moraju rastaviti sve provodnike pod naponom posmatranog strujnog kola
napajanja.
lan 68
Rastavni razmak izmeu otvorenih kontakata ureaja za rastavljanje ili drugog sredstva za
rastavljanje odreen je u tabeli br. 2.
Tabela br. 2

Nazivni napon elektrine

Najmanji rastavni razmak
instalacije naizmenine struje
V
mm
1
U A 250
250 < U A 400

2
2,5
3,5

400 < U A 500

500 < U A 750
750 < U A 1 000

4,5
6,5
9

Rastavni razmak izmeu otvorenih kontakata ureaja za rastavljanje mora biti vidljiv ili jasno i
pouzdano oznaen oznakom "O", koja mora postati vidljiva kad se postigne rastavni razmak
izmeu otvorenih kontakata na svakom polu ureaja.
lan 69
Ureaji za rastavljanje moraju biti konstruisani i postavljeni tako da spree sva nenamerna
zatvaranja (npr. izazvana udarima, vibracijama i dr.).
Poluprovodniki ureaji ne smeju se upotrebiti kao ureaji za rastavljanje.
lan 70
Ureaj za rastavljanje koji ne moe prekinuti struju optereenja mora se obezbediti od
nepaljivog i neovlaenog otvaranja (npr. postavljanjem u posebnu prostoriju koja se
zakljuava, ili smetajem u zatvoreno kuite).
lan 71
Sredstva za rastavljanje, po pravilu, moraju biti opremljena viepolnim ureajem koji iskljuuje
sve polove sa napajanja. Jednopolni ureaji mogu se upotrebiti pod uslovom da se postave jedan
do drugog.
lan 72
Upotrebljena sredstva za rastavljanje moraju se oznaiti tako da bude uoljivo koje strujno kolo
rastavljaju.
4. Ureaji za iskljuivanje elektrine instalaciji radi mehanikog odravanja
lan 73
Ureaji za iskljuivanje elektrine instalacije radi mehanikog odravanja moraju se postaviti u
glavno napojno strujno kolo. Ako to iskljuivanje vri sklopka, ona mora biti sposobna da
prekine struju punog optereenja odgovarajueg dela elektrine instalacije.
Iskljuivanje upravljakog strujnog kola motornog pogona dozvoljeno je samo ako se primeni
dodatna zatita pomou mehanikog ograniivaa ili ako se primene zahtevi za ureaj za
upravljanje iz jugoslovenskih standarda, pod uslovom da je u oba sluaja obezbeen isti uslov
kao pri direktnom prekidanju glavnog napajanja.
lan 74
Upravljanje ureajem za iskljuivanje radi mehanikog odravanja ili sklopkom za ovaj ureaj
mora biti runo, a razmak izmeu otvorenih kontakata ovog ureaja mora biti vidljiv ili jasno
oznaen oznakom "O".

lan 75
Ureaj za iskljuivanje radi mehanikog odravanja mora biti:
1) konstruisan ili postavljen tako da sprei nenamerno zatvaranje usled udara, vibracija i dr.;
2) postavljen i oznaen tako da oznake budu itljive, da se raspoznaju i odgovaraju svojoj
nameni.
lan 76
Ureaj za iskljuivanje u sluaju hitnosti mora biti takav da moe da prekine struju punog
optereenja odgovarajueg dela elektrine instalacije, uzimajui u obzir i eventualne struje
ukoenih motora.
lan 77
Ureaj za iskljuivanje u sluaju hitnosti moe se sastojati od jednog rasklopnog ureaja koji
moe direktno prekinuti pripadajue napajanje ili od kombinacije opreme koja se aktivira samo
jednim delovanjem radi prekidanja pripadajueg napajanja.
Radi koenja pokretnih delova ili iz drugih razloga, hitno zaustavljanje moe zadrati napajanje
u odgovarajuem trajanju.
lan 78
Iskljuivanje u sluaju hitnosti vri se sklopkom u glavnom strujnom kolu ili upravljakom
sklopkom (npr. pritisnim tasterom u upravljakom ili pomonom strujnom kolu).
Rasklopni ureaj za direktno rastavljanje glavnog strujnog kola na koji se deluje runo mora biti
postavljen na pristupano mesto sa koga se opasnost moe uoiti.
Prekida, kontaktor ili drugi ureaj na koji se deluje mora se otvarati prekidom napajanja
namotaja ili na drugi jednako bezbedan nain.
lan 79
Elementi (ruica, pritisno dugme i dr.) koji slue za iskljuivanje u sluaju hitnosti moraju biti
crvene boje na utoj eonoj ploi i moraju ispunjavati sledee uslove:
1) da budu lako pristupani;
2) da se zabravljuju ili da oznaka "O", odnosno "STOP" bude vidljiva, osim ako su elementi za
iskljuivanje i za ponovno ukljuivanje pod nadzorom istog lica.
Oslobaanje elemenata za iskljuivanje u sluaju hitnosti ne sme reaktivirati odgovarajui deo
elektrine instalacije.
lan 80
Ureaj za iskljuivanje u sluaju hitnosti (ukljuujui hitno zaustavljanje) mora se postaviti i
oznaiti tako da se lako raspoznaje i mora biti prilagoen predvienoj upotrebi.

lan 81
Ureaj za funkcionalno upravljanje mora biti prilagoen najteim uslovima sredine (u kojima
mora izvriti zahtevanu funkciju).
Funkcionalno upravljanje moe se ostvariti sklopkom, poluprovodnikim ureajem, prekidaem,
kontaktorom, relejem, utikaem i prikljunicom do 16 A.
Rastavlja, osigura i mostna spojnica (prespoj) ne smeju se koristiti za funkcionalno
upravljanje.
5. Transformatori
lan 82
Strujno kolo koje se napaja sa sekundarnog namotaja transformatora mora se izvesti prema
zahtevima za najvii napon ovog strujnog kola.
lan 83
Strujno kolo autotransformatora koji je prikljuen na napon iz opsega II mora se izvesti prema
najviem naponu koji se moe javiti izmeu provodnika ili izmeu provodnika i zemlje.
Napon sekundarnog strujnog kola autotransformatora izmeu provodnika ili izmeu provodnika
i zemlje ne sme prei gornje vrednosti granice opsega II napona.
6. Rotacione maine
lan 84
Generatori se moraju postavljati u posebne prostorije i zatititi odgovarajuim preprekama, a ako
to nije mogue, sredstva za upravljanje smeju biti pristupana samo strunim licima.
lan 85
Nazivne karakteristike motora moraju odgovarati karakteristikama pogona.
lan 86
Struja motora pri pokretanju mora se ograniiti na vrednost koja nije tetna za instalaciju iz koje
se napaja i ne utie tetno na druge aparate vezane za isti izvor.
Direktno napajanje motora naizmenine struje sa kratkospojenim rotorom iz distributivne mree
napona 0,4 kV, dozvoljava se ako su ispunjeni sledei uslovi:
1) pad napona pri pokretanju ne sme premaiti vrednost pri kojoj dolazi do smanjenja momenta
motora tako da ugroava pouzdan zalet motora i radne maine ili utie na stabilan rad ostalih
potroaa vezanih na istu mreu;
2) zatita pri pokretanju motora ne sme delovati ni na viem naponskom nivou.
lan 87

Motori moraju biti snabdeveni odgovarajuim ureajima za pokretanje i, po potrebi, ureajima

za regulaciju.
Ureaji za pokretanje motora mogu se kombinovati sa ureajima za zatitu motora, pri emu
ureaji za pokretanje moraju zadovoljiti zahteve za ureaje za zatitu motora.
7. Pretvarai
lan 88
Pretvarai se moraju napajati preko transformatora sa elektriki odvojenim namotajima.
Ako se koristi pretvara naizmenine struje, strujno kolo iza tog pretvaraa mora biti posebno
zatieno, a naroito u pogledu selektivnosti, s obzirom na funkcionalne karakteristike
pretvaraa.
8. Akumulatori
lan 89
Prenosivi ili pokretni akumulatori moraju se puniti u prostorijama u kojima isticanje i
isparavanje elektrolita nee izazvati tete i opasnost.
Provetravanjem prostorija iz stava 1 ovog lana mora se obezbediti da prostorija ne postane
opasna u pogledu eksplozije. Takoe se mora obezbediti da u blizini ne sme biti otvorene vatre.
lan 90
Stacionarni akumulatori moraju biti u posebnoj prostoriji, koja mora biti zatvorena i u koju je
dozvoljen pristup samo licima koja su duna da ih nadgledaju odravaju.
Ako nazivni napon akumulatorske baterije prelazi 150 V, prostorija u kojoj su smeteni
stacionarni akumulatori mora imati pod koji ne sme da bude klizav, koji mora da bude izolovan
od tla i koji mora imati dovoljnu povrinu za kretanje radnika da ne bi dolo do istovremenog
doticanja tla ili provodnog elementa vezanog za zemlju i nekog od elemenata akumulatora pod
naponom.
9. Rasklopni blokovi
lan 91
Rasklopni blokovi moraju biti izraeni prema jugoslovenskom standardu JUS N.K5.503, a
instalirani prema odredbama ovog pravilnika, shodno odreenom tipu elektrinog razvoda.
l. 92-97
(Brisani)
10. Elektrina oprema i ureaji koji troe elektrinu energiju
lan 98

Elektrina oprema i ureaji koji troe elektrinu energiju prikljuuju se direktno na elektrinu
instalaciju ili preko produnog savitljivog kabla.
Odredbe ovog pravilnika koje se odnose na zatitu od razaranja spojeva odnose se i na elektrinu
opremu i ureaje koji troe elektrinu energiju i prikljuuju se direktno na elektrinu instalaciju.
Ako se prikljuak elektrine opreme i ureaja koji troe elektrinu energiju izvodi produnim
savitljivim kablom, taj kabl mora imati isti broj provodnika kao i elektrina instalacija i zatitni
provodnik, ako je neophodan, sa potrebnom elektrinom i mehanikom vrstoom.
lan 99
Ako produni savitljivi kabl ima zatitni provodnik, taj provodnik mora biti oznaen zelenoutom bojom, a ako nema zatitni provodnik, ni jedan drugi provodnik ne moe biti oznaen tom
bojom.
Ako produni savitljivi kabl ima neutralni provodnik i ako sredstvo za spajanje odreuje njegovo
mesto, neutralni provodnik mora biti oznaen svetloplavom bojom.
lan 100
Svetiljka se mora postaviti na tavanicu prostorije tako da se ne moe okretati oko svoje ose.
Svetiljka se ne sme veati o provodnik za napajanje.
Ako je svetiljka klase O ili kase II, mora se privrstiti preko izolacionog prikljuka koji odvaja
metalne delove od svog nosaa.
lan 101
Navojni deo u sijalinom grlu, u koji se sijalica zavre, ne sme biti spojen sa faznim
provodnikom.
Grla u svetiljkama mogu se postavljati tako da budu pristupana bez upotrebe alata, osim u
svetiljkama koje se dre u ruci.
Sijalina grla sa sklopkom i tasterom dozvoljena su samo ako su izraena u izolacionom kuitu.
Sijalina grla opremljena sklopkama sa polugama dozvoljena su samo pod uslovom da je
delovanje sklopke osigurano izolacionim gajtanom ili metalnim lancem koji je povezan sa
polugom preko umetnutog izolacionog dela, pri emu ne sme postojati mogunost dodira ovog
lanca sa delovima pod naponom sijalinog grla.
lan 102
Za svetiljku sa pranjenjem koja ima napon sijalice koji prelazi napon opsega II (odnosno 1 000
V) zahtevi su utvreni jugoslovenskim standardom JUS N.L5.210.
l. 103 i 104
(Brisani)

lan 105
Aparati sa otvorenim usijanim grejnim elementima ne smeju se prikljuivati na elektrinu
instalaciju u prostorijama u kojima postoji opasnost od poara ili dodira zapaljivih materijala sa
delovima aparata koji nose uarene elemente.
lan 106
Aparati za zagrevanje prostorija u kojima se izrauju, obrauju ili skladite zapaljivi materijali,
odnosno u kojima je prisutna zapaljiva praina moraju imati ureaj za ograniavanje temperature
ili ureaj za smanjivanje odavanja toplote, kojim se spreava dostizanje opasne temperature, ili
moraju biti tako konstruisani da temperatura kuita i delova aparata bude ispod temperature
koja moe izazvati opasnost od poara.
lan 107
U instalacijama elektrinih aparata za grejanje toplim vazduhom ne sme postojati mogunost da
se grejna tela stave pod napon dok se ne pokrene odgovarajui ventilator, a moraju se iskljuivati
pre nego to se taj ventilator iskljui.
Grejna tela iz stava 1 ovog lana moraju imati ugraena dva nezavisna ograniivaa temperature,
koji ne doputaju pojavu visoke temperature.
lan 108
Elektrini aparati za zagrevanje zapaljivih tenosti na temperaturu ispod temperature plamita
moraju imati ograniiva temperature, koji iskljuuje ili smanjuje grejanje pre nego to se
postigne opasna temperatura, odnosno moraju biti konstruisani tako da i pri nedozvoljenom
poveanju temperature ne izazivaju opasnost za ljude i okolne objekte.
11. Sigurnosni sistemi
lan 109
Sigurnosni sistemi moraju funkcionisati pri izbijanju poara.
Izvor sigurnosnog sistema mora obezbediti napajanje u odreenom vremenu a oprema
sigurnosnog sistema mora biti izvedena ili postavljena tako da za odgovarajue vreme bude
otporna prema vatri.
lan 110
U sigurnosnim sistemima mora se sprovesti zatita od indirektnog dodira bez automatskog
iskljuenja napajanja pri pojavi prve greke.
U IT sistemima moraju se predvideti ureaji za stalan nadzor izolacije koji pri pojavi prve greke
daju zvuni i svetlosni signal.
lan 111
Oprema sigurnosnih sistema mora biti rasporeena tako da se lako mogu vriti periodini
pregledi, ispitivanja i odravanje.

lan 112
Izvori sigurnosnih sistema moraju se postaviti i uvrstiti tako da se ne mogu otetiti zbog greaka
koje se mogu javiti u glavnim izvorima napajanja.
Izvori sigurnosnih sistema moraju se postaviti u prostorije koje su pristupane samo strunom i
priuenom osoblju (BA 4 i BA 5), osim opreme koja se posebno napaja iz sopstvenih
akumulatora.
lan 113
Mesto na kome su smeteni izvori sigurnosnih sistema (osim sopstvenih akumulatora za posebno
napajanje) mora biti isto i mora se provetravati, tako da gasovi, dim ili para koje izvori isputaju
ne mogu prodreti u prostorije u kojima se nalaze ljudi.
lan 114
Odvojeni nezavisni izvori za sigurnosne sisteme koji se napajaju iz mree nisu dozvoljeni, osim
ako je obezbeeno da dva izvora ne mogu biti istovremeno u kvaru.
lan 115
Ako postoji samo jedan izvor za napajanje sigurnosnog sistema, on se ne sme koristiti za drugu
svrhu.
Ako postoji vie izvora sigurnosnih sistema oni se mogu koristiti za napajanje sistema stalne
pripravnosti, pod uslovom da u sluaju kvara jednog od njih preostala snaga bude dovoljna za
obezbeenje pokretanja i rada svih sigurnosnih sistema.
Uslov iz stava 1 ovog lana zahteva automatsko rastereenje izvora napajanja od opreme koja
nije predviena sigurnosnim sistemima.
Odredbe st. 1 i 2 ovog lana ne odnose se na opremu koja se posebno napaja iz sopstvenih
akumulatora.
lan 116
Strujna kola sigurnosnih sistema moraju biti odvojena od drugih strujnih kola tako da elektrina
greka ili bilo koja intervencija ili izmena u jednom sistemu ne utie na ispravnost rada drugog
sistema.
Zahtev iz stava 1 ovog lana postie se odvajanjem strujnih kola izolacionim materijalima koji
su otporni prema vatri, voenjem drugim putevima ili upotrebom kuita.
lan 117
Strujna kola sigurnosnog sistema, po pravilu, ne smeju prolaziti kroz mesta izloena riziku od
poara, kao to su prostorije u kojima se izrauju, obrauju ili skladite zapaljive materije,
odnosno u kojima je prisutna zapaljiva praina.

Izuzetno od odredbe stava 1 ovog lana, ako se to ne moe izbei dozvoljeno je da strujna kola
sigurnosnog sistema prolaze i kroz ta mesta, s tim to se u tom sluaju mora obezbediti njihova
otpornost prema vatri.
Strujna kola sigurnosnog sistema ne smeju prolaziti kroz prostorije u kojima se obrauje ili
skladiti eksploziv.
lan 118
Strujna kola sigurnosnih sistema ne moraju se zatiti od preoptereenja ve samo od kratkog
spoja, s tim to se ureaj za zatitu mora odabrati i postaviti tako da ne izaziva nepravilan rad u
drugim strujnim kolima sigurnosnog sistema.
lan 119
Rasklopni ureaji sigurnosnih sistema moraju se razlikovati i grupisati u prostoru koji je
pristupaan samo strunim licima.
Ureaji za svetlosnu i zvunu signalizaciju sigurnosnih sistema moraju jasno pokazivati na koje
se ureaje ili strujna kola sigurnosnog sistema odnose.
lan 120
U sistemima u kojima se zahteva odreeni stalni nivo osvetljaja ili odreeno vreme prekida
osvetljaja, tip svetiljke sigurnosnih sistema mora biti takav da zadovolji zahtevani nivo osvetljaja
i pri prebacivanju na sigurnosni sistem.
lan 121
U elektrinoj opremi sigurnosnih sistema koja se napaja sa dva razliita strujna kola ne smeju se
otetiti ureaji za zatitu od elektrinog udara usled greke u jednom od strujnih kola ni izazvati
pogreno delovanje u drugom strujnom kolu.
Oprema iz stava 1 ovog lana mora se povezati sa zajednikim zatitnim provodnikom za oba
strujna kola, ako je on predvien.
lan 122
Paralelni rad dva izvora napajanja sigurnosnih sistema koji nisu sposobni za paralelni rad mora
se spreiti mehanikim zabravljenjem ili drugim pogodnim sredstvom.
lan 123
Ako dva izvora napajanja sigurnosnih sistema nisu sposobna za paralelni rad, zatita od kratkog
spoja i od indirektnog dodira mora se osigurati za svaki izvor.
lan 124
Ako razni izvori napajanja mogu raditi paralelno kao nezavisni izvori napajanja sigurnosnih i
drugih sistema, pojava reverzibilne energije mora se spreiti postavljanjem zatitnih ureaja.
lan 125

Kad se sigurnosni i drugi sistemi mogu napajati iz dva izvora koji mogu raditi paralelno, zatita
od kratkih spojeva i indirektnog dodira mora se obezbediti bez obzira na to da li se elektrina
instalacija napaja sa jednog ili sa oba izvora, pri emu su neophodne mere za ograniavanje
struje koja protie izmeu neutralnih taaka izvora, a naroito pri pojavi treeg harmonika.
III TEHNIKE MERE ZATITE
1. Tehnike mere zatite od elektrinog udara
lan 126
Na elektrinu opremu primenjuju se tehnike mere zatite od direktnih dodira prema
jugoslovenskom standardu JUS. N.B2.741.
lan 127
Na elektrinu opremu primenjuju se tehnike mere zatite od indirektnih dodira prema
jugoslovenskom standardu JUS N.B2.741, s tim to se tehnika mera zatite automatskim
iskljuenjem napajanja ne primenjuje na delove elektrine instalacije gde je neophodnost
napajanja bitna i u sluajevima kad nije efikasna.
Zatita delova elektrine instalacije iz stava 1 ovog lana od indirektnog dodira, gde je
neprekidnost napajanja bitna ili zatita automatskim iskljuenjem napajanja nije efikasna,
ostvaruje se kad se elektrina oprema postavlja u neprovodne prostorije ili lokalnim
izjednaenjem potencijala bez povezivanja sa zemljom.
Tehnike mere zatite bezbednosno mali naponom, korienjem opreme klase II ili primenom
ekvivalentne izolacije, kao i elektrinim odvajanjem, mogu se primenjivati na celu elektrinu
instalaciju, njene delove ili opremu.
Tehnike mere zatite od indirektnog dodira iz st. 1, 2 i 3 ovog lana ne primenjuju se pri
izvoenju elektrine instalacije na: potporne izolatore i metalne delove spojene sa njima, pribor
za nadzemne vodove ako je van dohvata ruke, betonsko gvoe ako nije pristupano, izloene
provodne delove malih dimenzija (do 50 mm x 50 mm) ili ako su van dohvata ruke, a mera
zatite povezivanjem na zatitni provodnik je teko izvodljiva (npr. vijci, zakovice, natpisne
ploice, kablovske obujmice i sl.), metalne cevi ili druga metalna kuita koja tite elektrinu
opremu u skladu sa zahtevima za klasu II ili ekvivalentne izolacije.
2. Tehnike mere zatite od poara
lan 128
Postavljanje kablova i provodnika u prostorijama zgrada klase spoljanjih uticaja BD 2, BD 3 i
BD 4 za koje je karakteristino oteano naputanje (kao to su: visoke stambene i poslovne
zgrade, robne kue, pozorita, bioskopi i dr.) treba izbegavati.
Ako se kablovi i provodnici postavljaju u prostorijama iz stava 1 ovog lana, moraju se ispuniti
sledei uslovi:
1) da u sluaju nastanka poara ne mogu preneti ni proiriti poar dva asa od njegovog
nastojanja;

2) da se sprei izazivanje visoke temperature koja bi mogla da izazove paljenje okolnih

materijala (npr. postavljanjem u kuita, omotae i sl.);
3) da se polau u pokrivene kanale ili van dohvata ruke.
lan 129
U zgradama klase spoljanjih uticaja BD 3 i BD 4, za koje je karakteristino prisustvo velikog
broja ljudi (kao to su: pozorita, bioskopi, robne kue i dr.), rasklopne aparature se postavljaju
tako da budu pristupane samo strunim licima.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog lana, rasklopni ureaji koji olakavaju naputanje zgrade
(npr. sklopke za protivpanino svetlo, ventilaciju i dr.) mogu se postaviti tako da svima budu
pristupani.
Ako se rasklopne aparature postavljaju u prostorijama iz lana 128 ovog pravilnika, one moraju
biti u kuitima od nezapaljivih materijala ili materijala koji ne potpomau gorenje.
lan 130
Elektrina oprema koja sadri zapaljive tenosti ne moe se postavljati u prostorijama
predvienim za naputanje zgrade klase spoljanjih uticaja BD 3 i BD 4, za koje je
karakteristino oteano naputanje (kao to su: visoke stambene i poslovne zgrade, pozorita,
bioskopa i dr.).
U prostorijama zgrada klase spoljanjih uticaja BE 2, u kojima postoji opasnost od poara moe
se postavljati samo neophodna elektrina oprema, a prolaz kablovima i provodnicima dozvoljen
je pod uslovom da se, u sluaju nastavljanja u ovim prostorijama, spoj nalazi u nezapaljivom
kuitu ili kuitu koje ne potpomae gorenje, da su kablovi i provodnici zatieni od
prekomerne struje i da zadovoljavaju uslove ispitivanja na zapaljivost prema jugoslovenskom
standardu JUS N.C0.075 u vremenu od jednog minuta, plamenom duine 120 mm.
Ako se kablovi i provodnici polau na zapaljive materijale, ti materijali moraju zadovoljiti
uslove ispitivanja na zapaljivost iz stava 2 ovog lana.
lan 131
U prostorijama zgrada klase spoljanjih uticaja BE 2 u kojima se oekuje taloenje praine na
kuita elektrine opreme u takvim koliinama da mogu izazvati poar, moraju se preduzeti mere
da kuita ne dostignu temperaturu paljenja praine.
Pod merama iz stava 1 ovog lana podrazumeva se da elektrina oprema za te prostorije mora
biti izraena prema jugoslovenskom standardu JUS N.S8.850 i da se pri izvoenju mora
razmestiti tako da je obezbeeno hlaenje kako tokom normalnog rada tako i pri
preoptereenjima.
Mere iz stava 1 ovog lana nisu potrebne ako je temperatura kuita tako niska da ne moe
izazvati paljenje praine ni okolnih materijala.
lan 132

Ako su rasklopne aparature za zatitu, upravljanje ili rastavljanje postavljene u kuite koje ima
manji stepen zatite od IP 5X prema jugoslovenskom standardu JUS N.A5.070, one se moraju
postaviti van prostorija u kojima postoji opasnost od poara u zgradama klase spoljanjih uticaja
BE 2).
lan 133
Ako se prostorije u kojima postoji opasnost od poara u zgradama klase spoljanjih uticaja BE 2)
greju sistemom prinudne cirkulacije vazduha, vazduh se mora usisavati iz prostorije u kojoj ne
postoji zapaljiva praine.
Temperatura ulaznog vazduha za grejanje ne sme biti takva da moe izazvati poar.
lan 134
Motori kojima se upravlja daljinski i koji rade bez nadzora, osim servomotora sa kratkotrajnim
radom, smeteni u prostorijama u kojima postoji opasnost od poara (u zgradama klase
spoljanjih uticaja BE 2), moraju se pomou ureaja osetljivih na temperaturu zatititi od
temperatura koje su vie od temperature tinjanja praine.
lan 135
Svetiljke u prostorijama u kojima postoji opasnost od poara (u zgradama klase spoljanjih
uticaja BE 2) moraju imati stepen zatite najmanje IP 5X, prema jugoslovenskom standardu JUS
N.A5.070
Izvori svetla moraju biti zatieni od moguih mehanikih oteenja plastinim ili staklenim
poklopcima i reetkama ili drugim odgovarajuim zatitnim sredstvima.
Zatitna sredstva iz stava 2 ovog lana moraju biti sastavni deo svetiljke.
lan 136
Radi smanjenja opasnosti, u prostorijama u kojima postoji opasnost od poara (u zgradama klase
spoljanjih uticaja BE 2) strujno kolo mora biti zatieno zatitnim ureajem diferencijalne struje
nazivne vrednosti struje delovanja od 0,5 A ili mora biti postavljeno pod nadzor pomou ureaja
za trajni nadzor izolacije (koji se koristi u IT sistemima), sa zvunim signalnom za sluaj greke
na izolaciji.
Provodnik strujnog kola za nadzor izolacije moe biti dodatni provodnik vieilnog kabla, plat
kabla spojen sa zatitnim provodnikom ili neizolovani provodnik voen sa izolovanim
provodnicima u plastinim instalacionim cevima.
lan 137
Strujna kola koja napajaju opremu ili prolaze kroz prostorije u kojima postoji opasnost od poara
(u zgradama klase spoljanjih uticaja BE 2) moraju biti zatiena od preoptereenja i kratkih
spojeva zatitnim ureajima koji se moraju postaviti van tih prostorija.
lan 138

Delovi pod naponom u strujnim kolima bezbednosno malog napona u prostorijama u kojima
postoji opasnost od poara (u zgradama klase spoljanjih uticaja BE 2) moraju biti zatieni
kuitem najmanjeg stepena zatite IP 2X ili opremljeni izolacijom koja moe da izdri ispitni
napon od 500 V tokom 1 min.
lan 139
U prostorijama u kojima postoji opasnost od poara (u zgradama klase spoljanjeg uticaja BE 2)
PEN provodnik moe biti samo pridruen strujnim kolima koja prolaze kroz ovakve prostorije,
pod uslovom da nema prekida.
lan 140
U prostorijama zgrada od drvene grae (klase spoljanjeg uticaja CA 2) moraju se preduzeti
mere da elektrina oprema ne izazove paljenje zidova, podova ili tavanica.
lan 141
U prostorijama visokih zgrada u kojima je primenjena prinudna ventilacija (klase spoljanjih
uticaja CB 2), iji odnos veliina moe omoguiti irenje poara, moraju se preduzeti mere za
spreavanje dejstva dimnjaka na mestima gde se nalazi elektrina oprema.
3. Tehnike mere zatite od prekomerne struje
lan 142
Ureaj za zatitu od preoptereenja provodnika i kablova, osim u sluajevima iz lana 143 ovog
pravilnika, mora se postaviti na poetak svakog strujnog kola, kao i na sva mesta na kojima se
smanjuje trajno dozvoljena struja provodnika, ako ureaj za zatitu od preoptereenja postavljen
ispred tog mesta ne obezbeuje odgovarajuu zatitu.
Uzrok smanjenja trajno dozvoljene struje je smanjenje preseka provodnika, promena prirode,
naina postavljanja i promena izolacije ili broja ila.
Ureaj za zatitu od preoptereenja proizvoljno se sme pomerati du elektrinog razvoda izmeu
take gde se trajno dozvoljena struja smanjuje i ureaja za zatitu, pod uslovom da je zatien od
kratkog spoja i da nema grananja ni prikljunica.
Ureaj za zatitu od preoptereenja moe se pomerati najvie do 3 m izmeu take gde se trajno
dozvoljena struja smanjuje i zatitnog ureaja, pod uslovom da su provodnici ispred ureaja
poloeni sigurno na kratak spoj (npr. svaki provodnik u odvojenoj izolovanoj cevi), da su
udaljeni od zapaljivih materijala i da nema grananja ni prikljunica.
lan 143
Zatita od preoptereenja provodnika i kablova moe se izostaviti samo u prostorijama u kojima
ne postoji opasnost od poara i eksplozija, i to:
1) u strujnim kolima u kojima nema preoptereenja, grananja ni prikljunica;
2) u strujnim kolima telekomunikacija, upravljanja, signalizacije i sl.;

3) u provodnicima i kablovima za spajanje elektrinih maina, pokretaa, transformatora,

ispravljaa, akumulatora, rashladnih postrojenja i sl.
lan 144
U IT sistemima ureaji za zatitu od preoptereenja mogu se premestiti du voda, odnosno
izostaviti samo ako je svako strujno kolo zatieno ureajem diferencijalne struje ili ako je sva
elektrina oprema, podrazumevajui provodnike i kablove, izvedena kao oprema klase II ili
zatiena ekvivalentnom izolacijom.
lan 145
Ureaj za zatitu od preoptereenja kablova i provodnika ne postavlja se u takva strujna kola gde
prekid napajanja moe predstavljati opasnost, kao to su pobudna strujna kola obrtnih maina,
strujna kola za napajanje elektromagnetskih dizalica, strujna kola sekundara strujnih
transformatora i sl.
U sluaju iz stava 1 ovog lana mora se predvideti alarmni ureaj koji deluje pri pojavi
preoptereenja.
lan 146
Ureaji za zatitu od kratkog spoja moraju se postaviti na poetak svakog strujnog kola, kao i na
sva mesta na kojima se smanjuje struja kratkog spoja provodnika ako ureaj za zatitu od
kratkog spoja, postavljen ispred tog mesta, ne obezbeuje odgovarajuu zatitu.
lan 147
Ureaji za zatitu od kratkog spoja mogu se pomerati najvie od 3 m du tienog kabla ili
provodnika pod uslovom da su kablovi, odnosno provodnici ispred ureaja poloeni sigurno u
odnosu na kratak spoj i zemljospoj i da su udaljeni od zapaljivih materijala.
lan 148
Ureaj za zatitu od kratkog spoja moe se izostaviti:
1) ako provodnici ili kablovi spajaju generatore, transformatore, ispravljae, akumulatorske
baterije do pripadajuih razvodnih blokova i zatitne ureaje u tim razvodnim blokovima;
2) u strujnim kolima ije iskljuenje moe izazvati opasnost, kao to su pobudna strujna kola
obrtnih maina, strujna kola napajanja elektromagnetskih dizalica i strujna kola sekundara
strujnih transformatora;
3) u mernim strujnim kolima.
U sluajevima iz stava 1 ovog lana elektrini razvod mora se izvesti tako da se rizik od kratkog
spoja svede na minimum (primenom pojaane izolacije protiv spoljanjih uticaja), a provodnici i
kablovi se ne smeju polagati na zapaljive materijale niti uz njih.
lan 149

Jedan isti ureaj za zatitu kablova i provodnika od kratkog spoja moe tititi vie poloenih
provodnika u paraleli, pod uslovom da su usklaene radne karakteristike ureaja i nain
paralelnog polaganja provodnika.
lan 150
Ureaj za zatitu od prekomerne struje mora se postaviti u svaki fazni provodnik, osim u sistemu
TT bez voenog neutralnog provodnika, s tim da taj ureaj mora iskljuiti provodnik u kome je
dolo do prekomerne struje, ali ne i bezuslovno iskljuenje drugih provodnika pod naponom.
Ako pri napajanju (npr. trofaznih motora) prekid jedne faze predstavlja opasnost, mora se
predvideti iskljuivanje i ostalih provodnika pod naponom.
lan 151
U strujnim kolima koja se napajaju izmeu faza u sistemu TT, gde nema voenog neutralnog
provodnika, otkrivanje prekomerne struje moe se predvideti samo u dve faze, pod uslovom da u
istom trofaznom strujnom kolu na strani napajanja postoji ureaj za zatitu diferencijalne struje
koji prekida sve fazne provodnike.
lan 152
Ako je u TT i TN sistemima presek neutralnog provodnika jednak preseku faznih provodnika,
nije potreban ureaj za zatitu od prekomerne struje u neutralnom provodniku ni ureaj za
prekidanje ovog provodnika.
Ako je u sistemima iz stava 1 ovog lana presek neutralnog provodnika manji od preseka faznog
provodnika, potrebno je predvideti ureaj za zatitu od prekomerne struje u neutralnom
provodniku i taj ureaj mora izazvati iskljuenje faznih provodnika strujnog kola, pri emu nije
neophodno prekidanje neutralnog provodnika.
Ureaj za zatitu od prekomerne struje neutralnog provodnika nije potreban ako je neutralni
provodnik zatien od kratkog spoja ureajem za zatitu faznih provodnika strujnog kola i ako je
najvea struja koja protie kroz neutralni provodnik tokom normalnog rada znatno manja od
vrednosti trajno dozvoljene struje tog provodnika.
lan 153
Neutralni provodnik, po pravilu, ne vodi se u sistemu IT.
Ako je voenje neutralnog provodnika u sistemu IT neophodno, mora se predvideti ureaj za
zatitu od prekomerne struje neutralnog provodnika svakog strujnog kola koji izaziva prekid
faznih provodnika i neutralnog provodnika odgovarajueg strujnog kola.
Ureaj za zatitu od preoptereenja neutralnog provodnika nije potreban ako je neutralni
provodnik zatien od kratkog spoja ureajem za zatitu na strani napajanja (na poetku strujnog
kola) koji odgovara zahtevima utvrenim jugoslovenskim standardom JUS N.B2.743 za
karakteristike zatitnog ureaja od kratkog spoja ili ako se posebno strujno kolo titi ureajem
diferencijalne struje ija nazivna vrednost ne prelazi 0,15 puta vrednost trajno dozvoljene struje
odgovarajueg neutralnog provodnika, pod uslovom da ovaj ureaj prekida sve fazne provodnike
i neutralni provodnik odgovarajueg strujnog kola.

lan 154
Prekidanje neutralnog provodnika mora kasniti za prekidanjem faznih provodnika, a pri spajanju
neutralni provodnik mora biti spojen istovremeno ili pre spajanja faznih provodnika.
4. Tehnike mere zatite od prenapona
lan 155
Ureaj za ograniavanje prenapona mora se postaviti tako da ne predstavlja opasnost za ljude i
okolne objekte u trenutku delovanja.
lan 156
U isti instalacioni kanal ne smeju se polagati kablovi i provodnici opsega napona I i II, osim ako
nisu preduzete mere da ne budu izloeni naponu viem od njihovog ispitanog napona mrene
frekvencije.
lan 157
Na mestima na kojima atmosferski prenaponi mogu izazvati opasnost, moraju se postaviti
odvodnici prenapona.
lan 158
Ako se elektrina instalacija napaja iz nadzemne mree i zatiena je odvodnicama prenapona,
odvodnici prenapona moraju se postaviti to blie kunom prikljuku.
lan 159
Odvodnik prenapona uzemljuje se najkraim putem.
lan 160
Elektrina otpornost uzemljivaa odvodnika prenapona ne sme biti vea od 5
lan 161
Postojei uzemljivai, kao to su gromobranske instalacije, metalna vodovodna mrea i sl., mogu
se koristiti za uzemljenje odvodnika prenapona.
lan 162
Odvodnike prenapona i razna iskrita nije dozvoljeno postavljati u prostorijama u kojima postoji
opasnost od poara i eksplozija (klase spoljanjih uticaja BE 2 i BE 3).
5. Tehnike mere zatite od pada i nestanka napona
lan 163
Ako pad, nestanak ili ponovno uspostavljanje napona moe izazvati opasnost za ljude i opremu,
mora se ugraditi ureaj za zatitu od nestanka i pada napona.

lan 164
Ureaj za zatitu od pada napona moe delovati sa zakanjenjem ako pri radu aparat koji se titi
bez opasnosti podnosi kratkotrajan prekid ili pad napona.
lan 165
Ako se koriste kontaktori, kanjenje u njihovom otvaranju i ponovnom zatvaranju ne sme
spreiti trenutno iskljuivanje ureaja za upravljanje i zatitu.
lan 166
Ureaji za zatitu od nestanka i pada napona moraju se predvideti u krajnjim strujnim kolima
napajanja motora, ije ponovno pokretanje, posle zaustavljanja do koga je dolo zbog pada ili
nestanka napona, moe biti opasno.
lan 167
Ureaji za zatitu od nestanka ili pada napona neophodni su u elektrinim instalacijama zgrada u
kojima je predviena oprema za sigurnosno napajanje i zamenu napajanja.
Ureaji iz stava 1 ovog lana moraju obezbediti ukljuivanje sigurnosnog izvora ili zamenu
napajanja opreme rezervnim izvorom ako je napon manji od granica pravilnog funkcionisanja
opreme.
6. Tehnike mere zatite rastavljanjem, iskljuivanjem i funkcionalnim ukljuivanjem i
iskljuivanjem strujnog kola
lan 168
Tehnike mere zatite rastavljanjem i iskljuivanjem su mere za otklanjanje opasnosti sa
elektrine instalacije, opreme ili maine.
Mere iz stava 1 ovog lana postiu se neautomatskim, lokalnim ili daljinskim rastavljanjem,
iskljuivanjem i funkcionalnim ukljuivanjem i iskljuivanjem.
lan 169
PE provodnik (zatitni provodnik) ne sme se rastavljati ni prekidati ni u jednom sistemu.
U TN-C sistemima, PEN provodnik (zatitno-neutralni provodnik) ne sme se rastavljati ni
prekidati. U TN-S sistemima neutralni provodnik (N-provodnik) ne mora se rastavljati ni
prekidati.
7. Rastavljanje strujnog kola
lan 170
Svako strujno kolo, osim provodnika iz lana 169 ovog pravilnika, mora biti tako izvedeno da se
moe rastaviti od svih provodnika pod naponom.
Ako radni uslovi doputaju, vie strujnih kola moe se rastavljati zajednikim sredstvom.

lan 171
Posle rastavljanja, strujnog kola, nenamerno napajanje rastavljenog strujnog kola mora se
spreiti posebnim merama, i to: zakljuavanjem rastavljenog poloaja, postavljanjem
opomenskih tablica i postavljanjem ureaja za rastavljanje strujnog kola u kuita ili u prostorije
koje se zakljuavaju.
Pri rastavljanju strujnog kola, kao dodatna mera zatite, moe se primeniti kratko spajanje i
uzemljenje.
lan 172
Na mestu na kome deo elektrine opreme ili kuite sadre delove pod naponom koji se napajaju
sa vie izvora, mora se postaviti tablica sa upozorenjem licu kome ovaj deo postane pristupaan
da mora taj deo rastaviti sa svih izvora napajanja, osim u sluaju, kada se koristi ureaj za
zabravljivanje koji obezbeuje da se sva napojna strujna kola rastavljaju.
lan 173
Na mestima na kojima se akumulira elektrina energija moraju biti predviena sredstva za njeno
pranjenje.
8. Iskljuivanje strujnog kola radi mehanikog odravanja
lan 174
Sredstva za iskljuivanje moraju se predvideti na mestima na kojima pri mehanikom odravanju
moe doi do fizikih ozleda, a to su elektrine instalacije za kranove, liftove, pokretna
stepenita, konvejere, maine alatljike, pumpe i sl.
lan 175
Na mestima na kojima se vri mehaniko odravanje moraju se predvideti sredstva za
spreavanje neeljenog ponovnog ukljuenja iskljuene elektrine opreme, osim ako sredstva za
iskljuivanje nisu pod stalnim nadzorom lica koja vre odravanje.
Pod sredstvima za spreavanje ponovnog ukljuivanja iskljuene elektrine opreme
podrazumeva se jedna ili vie sledeih mera: zakljuivanje iskljuenog poloaja, postavljanje
tablica sa upozorenjem i postavljanje opreme za iskljuivanje u kuita ili prostorije koje se
mogu zakljuavati.
9. Iskljuivanje strujnog kola i zaustavljanje u sluaju hitnosti
lan 176
U delu elektrine instalacije koja treba da se iskljui da bi se otklonila neoekivana opasnost,
mora se predvideti sredstvo za iskljuivanje u sluaju hitnosti.
Elektrine instalacije iz stava 1 ovog lana su one instalacije koje napajaju: pumpe zapaljivih
tenosti, ventilacione sisteme, velike raunare, svetiljke sa pranjenjem napajane visokim
naponom, velike kuhinje i robne kue.

lan 177
Ako se ureajem za iskljuivanje u sluaju hitnosti otklanja opasnost od elektrinog udara,
rasklopni ureaj mora prekinuti sve provodnike pod naponom, osim provodnika iz lana 169
ovog pravilnika.
lan 178
Sredstvo za iskljuivanje i zaustavljanje u sluaju hitnosti mora delovati to neposrednije na
odgovarajue napajanje.
Postavljanje sredstva za iskljuivanje i zaustavljanje u sluaju hitnosti iz stava 1 ovog lana mora
biti takvo da se samo jednim delovanjem iskljui odgovarajue napajanje.
lan 179
Sredstva za iskljuivanje u sluaju hitnosti moraju se postaviti tako da njihova delovanja ne
uzrokuju pojave drugih opasnosti niti ometaju postupak za otklanjanje opasnosti.
lan 180
U elektrinim instalacijama ureaja ije pokretanje moe izazvati opasnost, mora se predvideti
sredstvo za hitno zaustavljanje tih ureaja.
Elektrine instalacije iz stava 1 ovog lana su one instalacije koje napajaju: pokretna stepenita,
liftove, elevatore, konvejere, elektrina pokretna vrata, maine alatljike, opremu za pranje kola i
sl.
10. Funkcionalno ukljuivanje i iskljuivanje strujnog kola
lan 181
Svaki deo strujnog kola za koji se zahteva da se funkcionalno ukljuuje i iskljuuje (u daljem
tekstu: funkcionalno upravljanje) nezavisno od drugih delova elektrine instalacije mora biti
opremljen ureajem za funkcionalno upravljanje.
Ureaj za funkcionalno upravljanje iz stava 1 ovog lana ne mora prekidati sve provodnike pod
naponom, ali jednopolni rasklopni aparat se ne sme postaviti u neutralni provodnik.
lan 182
Jednim ureajem za funkcionalno upravljanje moe se upravljati sa vie elektrinih aparata
predvienih da rade istovremeno.
lan 183
Uticanje i vaenje utikaa u prikljunicu, nazivne struje do 16 A moe, se vriti za svrhu
funkcionalnog upravljanja aparatima i opremom.
lan 184

Ureaji za funkcionalno upravljanje kojima se obezbeuje izmena napajanja sa zamenskim

napajanjem moraju delovati na sve provodnike pod naponom i ne smeju staviti izvore u paralelan
spoj, osim u elektrinim instalacijama koje su specijalno predviene za ovakve uslove. U tim
sluajevima ne smeju se rastavljati PEN provodnici (zatitno-neutralni provodnici) ili PE
provodnici (zatitni provodnici).
lan 185
Upravljaka i pomona strujna kola moraju se projektovati, postavljati i zatititi tako da ogranie
opasnosti izazvane oteenjem izolacije izmeu upravljakog strujnog kola i drugih provodnih
delova i da ne izazovu pogreno delovanje upravljanog elektrinog aparata.
lan 186
Upravljaka strujna kola motora moraju se projektovati i izvoditi tako da se motori ne mogu
nekontrolisano pokrenuti posle zaustavljanja zbog nestanka ili pada napona, ako takvo
pokretanje predstavlja opasnost.
lan 187
U elektrinim instalacijama motora, gde se motor koi suprotnim strujama, moraju se predvideti
mere za spreavanje okretanja motora u suprotnom smeru na kraju koenja, ako to suprotno
okretanje izaziva opasnost.
lan 188
Na mestima na kojima bezbednost zavisi od smera okretanja motora, moraju se predvideti mere
koje, po nestanku jedne faze ili izmene faza, spreavaju pokretanje motora u pogrenom smeru.
IV POSTUPAK I NAIN KONTROLISANJA I VERIFIKACIJE SVOJSTAVA,
KARAKTERISTIKA I KVALITETA ELEKTRINIH INSTALACIJA
lan 189
Svaka elektrina instalacija mora tokom postavljanja i/ili kada je zavrena, ali pre predaje
korisniku, biti pregledana i ispitana u skladu sa odredbama ovog pravilnika.
lan 190
Prilikom proveravanja i ispitivanja elektrinih instalacija moraju se preduzeti mere za
bezbednost lica i zatitu od oteenja elektrine i druge opreme.
lan 191
Ako se elektrina instalacija menja, mora se proveriti i ispitati da li je izmenjena elektrina
instalacija u skladu sa odredbama ovog pravilnika.
1. Proveravanje pregledom
lan 192
Pregled elektrine instalacije vri se kad je ona iskljuena, a sastoji se iz proveravanja:

1) zatite od elektrinog udara, ukljuujui merenje razmaka kod zatite preprekama ili
kuitima, pregradama ili postavljanjem opreme van dohvata ruke;
2) mera zatite od irenja vatre i od termikih uticaja provodnika prema trajno dozvoljenim
vrednostima struje i dozvoljenom padu napona (ako nije izvrena revizija projekta);
3) izbora i podeenosti zatitnih ureaja i ureaja za nadzor;
4) ispravnosti postavljanja odgovarajuih rasklopnih ureaja u pogledu rastavnog razmaka;
5) izbora opreme i mera zatite prema spoljanjim uticajima;
6) raspoznavanja neutralnog i zatitnog provodnika;
7) prisustva ema, tablica sa upozorenjima ili slinih informacija;
8) raspoznavanja strujnih kola, osiguraa, sklopki, stezaljki i druge opreme;
9) spajanja provodnika;
10) pristupanosti i raspoloivosti prostora za rad i odravanje.
2. Ispitivanja
lan 193
Opta ispitivanja izvode se prema sledeem redosledu:
1) neprekidnost zatitnog provodnika i glavnog i dodatnog provodnika za izjednaenje
potencijala;
2) otpornost izolacije elektrine instalacije;
3) zatita elektrinim odvajanjem elektrine instalacije;
4) otpornost poda i zidova;
5) automatsko iskljuenje napajanja;
6) dopunsko izjednaenje potencijala;
7) funkcionalnost.
Ako se pri ispitivanju iskae neusaglaenost sa odgovarajuim odredbama ovog pravilnika,
ispitivanja se moraju ponoviti posle ispravljanja greaka.
lan 194
Neprekidnost zatitnog provodnika i provodnika za izjednaenje potencijala ispituje se merenje
elektrine otpornosti, naponom od 4 do 24 V jednosmerne ili naizmenine struje sa najmanjom
strujom od 0,2 A.

lan 195
Elektrina otpornost izolacije elektrine instalacije mora se meriti:
1) izmeu provodnika pod naponom, uzimajui dva po dva (merenje se vri tokom postavljanja
pre povezivanja opreme);
2) izmeu svakog provodnika pod naponom i zemlje (fazni provodnici i neutralni provodnik se
mogu spojiti zajedno).
U TN-C sistemu PEN provodnik se ne smatra provodnikom pod naponom.
Elektrina otpornost izolacije meri se naponima koji nisu manji od vrednosti napona datih u
tabeli br. 2 i zadovoljava ako svako strujno kolo, bez prikljuene opreme, ima vrednost koja nije
manja od vrednosti datih u tabeli br. 2.
Merenja se vre jednosmernom strujom.
Kad strujno kolo sadri elektronske ureaje, merenja se vre samo izmeu faznog i neutralnog
provodnika koji su spojeni zajedno sa zemljom. Bez spajanja provodnika pod naponom moe se
izazvati kvar na elektrinim ureajima.
Tabela br. 3
Najmanje vrednosti elektrine otpornosti izolacije

Nazivni napon strujnog kola

Ispitni napon
jednosmerne
struje
V

Otpornost
izolacije
MW

250
500
1 000

B 0,25
B 0,5
B 1,0

Bezbednosno mali napon i mali radni napon kada se strujno kolo

(bezbednosno) napaja preko bezbednosnog transformatora za
odvajanje, pod uslovom da ispunjavaju uslove za ovu zatitu
prema jugoslovenskom standardu JUS N. B2.741
Do 500 V, ukljuujui i 500 V sa izuzetkom propisanih sluajeva
Iznad 500 V

lan 196
Elektrino odvajanje delova pod naponom od drugih strujnih kola proverava se ispitivanjem
elektrine otpornosti izolacije, ali sa prikljuenim aparatima shodno lanu 195 ovog pravilnika.
lan 197
Ako je oprema postavljena u izolovane prostorije, mora se ispitati elektrina otpornost zidova i
podova metodom utvrenom u jugoslovenskom standardu JUS N.B2.761. Najmanje tri merenja

moraju se izvriti na istom mestu, s tim da se jedno merenje vri na rastojanju 1m od bilo kog
pristupanog stranog provodnog dela u prostoriji, a druga dva merenja vre se na veim
rastojanjima.
Merenja iz stava 1 ovog lana moraju se ponoviti za svaku odgovarajuu povrinu prostorije.
lan 197a
Provera uslova zatite automatskim iskljuenjem napajanja kao mere zatite od indirektnog
dodira vri se na sledei nain:
1) Za TN sistem:
- merenjem impedanse petlje kvara prema jugoslovenskom standardu JUS N.B2.763 ili
proraunom stvarno izvedenog stanja;
- pregledom karakteristika pripadajueg zatitnog ureaja, npr. podeene vrednosti struje
prekidaa ili nazivne vrednosti osiguraa;
- ako u strujnim kolima postoji zatitni ureaj diferencijalne struje - proverom njegovog
delovanja prema jugoslovenskom standardu JUS N.B2.764;
- ako se napajanje vri nadzemnim vodom - merenjem ukupne otpornosti uzemljivaa (RB)
prema jugoslovenskom standardu JUS N.B2.762.
2) Za TT sistem:
- merenjem otpornosti uzemljivaa izloenih provodnih delova (RA), prema jugoslovenskom
standardu JUS N.B2.762;
- pregledom karakteristika pripadajueg zatitnog ureaja i ureaja za zatitu od prekomerne
struje;
- ako je pripadajui zatitni ureaj diferencijalne struje - ispitivanjem delovanja ovog ureaja
prema jugoslovenskom standardu JUS N.B2.764.
3) Za TT sistem:
- pregledom prorauna struje prvog kvara, a ako postoji sumnja, ili su nepoznati parametri za
proraun, onda se vri merenje pri simuliranom kvaru;
- ako se N-provodnik vodi, vri se merenja kao pod 1), ako se N-provodnik ne vodi, vre se
merenja kao pod 2).
lan 197b
Ako je primenjeno dopunsko izjednaenje potencijala prema jugoslovenskom standardu JUS
N.B2.741, meri se impendansa (odnosno otpornost) izmeu istovremeno pristupanih izloenih i
stranih provodnih delova.
lan 197v

Na osnovu rezultata dobijenih prema l. 197a i 197b ovog pravilnika, zavisno od sistema
razvoda, proveravaju se posebni i dopunski uslovi zatite od elektrinog udara prema standardu
JUS N.B2.741.
lan 198
Rasklopni blokovi (komandni ormani, komandne table, upravljaki pultovi i sl.), motorni pogoni,
komande i zabravljenja moraju se funkcionalno ispitati da bi se proverilo da li zadovoljavaju
uslove propisane ovim pravilnikom i jugoslovenskim standardima iz ove oblasti.
Zatitni ureaji izlau se funkcionalnom ispitivanju samo kad je to mogue, da bi se proverila
njihova ispravnost, pravilnost postavljanja i podeenost.
V ZAVRNE ODREDBE
lan 199
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da vae:
1) Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za izvoenje elektroenergetskih instalacija u
zgradama ("Slubeni list SFRJ", br. 43/66);
2) Pravilnik o tehnikim merama za elektroenergetska postrojenja niskog napona u poljoprivredi
("Slubeni list SFRJ", br. 33/70);
3) Pravilnik o tehnikim merama za elektroenergetske instalacije u industriji ("Slubeni list
SFRJ", br. 2/73);
4) Pravilnik o tehnikim normativima za projektovanje i izvoenje elektrinih prikljuaka i
ormara u zgradama ("Slubeni list SFRJ", br. 35/74);
5) Pravilnik o tehnikim normativima za elektrine instalacije u zgradama koje se izvode
sistemom montae prefabrikovanih tipiziranih finalno obraenih elemenata ("Slubeni list
SFRJ", br. 19/85);
6) Pravilnik o tehnikim normativima za elektroenergetske instalacije u prostorijama sa
specifinim uslovima ("Slubeni list SFRJ", br. 68/85).
lan 200
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku est meseci od dana objavljivanja u "Slubenom listu
SFRJ".

Samostalni lan Pravilnika o izmenama i dopunama

Pravilnika o tehnikim normativima za elektrine instalacije
niskog napona
("Sl. list SRJ", br. 28/95)
lan 6

Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku est meseci od dana objavljivanja u "Slubenom listu
SRJ".