AUTOHIPNOZNO SAMOISCELJIVANJE

TA SVE MOGU LJUDSKE MISLI, EMOCIJE I NAGONI? TEK KADA FIZIARI

ISTRAE I SHVATE PODRUJA NEVIDLJIVOG BIE JASNO DA JE SVE
ENERGIJA I DA SAMO HOLISTIKI PRISTUP OMOGUAVA POTPUNA
ISCELJENJA. KADA SE TO DOGODI LJUDI E SE STIDETI SVOJIH BOLESTI,
ALI E IVETI BEZ STRAHA I STREPNJE, SVESNI ZAKONA NA KOJIMA
POIVA AROBNI SVET NJIHOVOG STVARALATVA.

Prof. dr Svetozar Radii

ovek nema ulo za vreme. Sigurno je da mu to stvara potekoe u orijentaciji i

nerazumevanje vremena kao fenomena koji je paradoksalan, budui da postoje shvatanja da
vreme ne postoji, da je sve sadanjost i da u isto vreme postoje u istom prostoru prolost,
sadanjost i budunost. Zato nije udno to su naunici u dva najskuplja istraivanja svih vremena
tragali za podacima o postanju i sferi nevidljive vanulne stvarnosti. Istraivanja humanog
genoma i velikog praska, iako vezana za mikro i makro kosmos imala su skoro istovetan cilj:
da ustanove da li postoji jedinstveno polje inteligencije prirode, odnosno polje nulte take
(Bog). To polje je u svemu i izvan svega sveobuhvatno. Drugi problem proistekao zbog
nepostojanja ula za vreme je mogunost da se prekraja istorija i da se pojavi Fomenkovo delo
koje matematiki dokazuje da vreme nije proteklo onako kako je zapisano u istoriji. Ko zna da li

je u pravu Anatolij Timofejevi Fomenko kada tvrdi da je Hrist roen krajem prvog
milenijuma, a Rim osnovan u vreme kada se, kako se danas veruje, rodio Hrist?1
Ljudi ne poseduju ni mnoga druga ula koja postoje u drugih bia na planeti Zemlji. Re
je, pre svega o oseajima za zraenja, nivoima i pragovima osetljivosti za razne vrste vibracija.
Veruje se da su neke od ljudskih sposobnosti potisnute, zakrljale i zaboravljene, ali i da ih ovek
moe obnoviti i stvoriti. Svako novo istraivanje oveka sa stanovita novih energija potvruje
njegovu mo misli i emocija, otkriva nove fenomene i objanjava pojave koje su do skoro
izgledale misteriozne, kao to su tzv. parapsiholoki fenomeni.
Jedno je sigurno, sve vie je dokaza da je ovek stvaralac mnogih pojava u sebi i van sebe
i da poseduje izuzetne energetske sposobnosti. injenica je da se u medicini sve ee pominje
1

A. T. Fomenko je u svetu poznati matematiar, lan Ruske akedemije nauka, profesor na Mehaniko
matematikom fakultetu Moskovskog dravnog univerziteta, uz to je i slikar amater (videti: Anatolij
Timofejevi Fomenko, Statistika hronologija (matematiki pogled na istoriju) u kom smo veku?, str.
378).

2
veliki procenat psihosomatskih oboljenja.2 To ukazuje na mo energetskih, misaonih i
emocionalnih uticaja na sopstveno telo. Vano je da je sve vie naunika i medicinskih strunjaka
shvatilo da ovek sam sebe misaono i emocionalno razdeava i isceljuje. Pri tome je sve jasnije,
da misli u ljudskom organizmu imaju svoj sistem i da su vezane za mozak (neokorteks kora
velikog mozga) i centralni nervni sistem. Emocije su vezane za srce i vegetativni, mislima ne
kontrolisani, nervni sistem, a amigdale u mozgu su mesto njihovog spajanja i proimanja.
Mogunost samoisceljivanja, zasnovanog na moi podsvesti, o kojoj je pisao Dozef Marfi,
svakako zahteva panju svakog iole umnijeg oveka. Uostalom, re je o samoregulaciji unutar
ljudskog organizma. Beogradski neuropsihijatar Jovan N. Strikovi je u knjizi Samoubistvo i
apsurd naveo: Priroda je udesila takvu strukturu ovekove linosti da postoji nesvesna
samoregulacija, o kojoj je pisao Jung, koji je dokazao da 'nesvesno moe ne samo da eli ve i da
se odrekne sopstvenih elja'... Budui da je svakodnevno imao kontakt sa stvarnim i umiljenim
bolesnicima, posebno je naglasio da je vano da se uspostavi proces komunikacije od svesnog
prema nesvesnom i obratno, jer se na taj nain moe poeti ienje sadraja nesvesnog od
strane same linosti.3 To znai da su se klasina medicina i kvantna medicina u odnosu na mo
podsvesti skoro srodile.

PSIHOSOMATIKA VEZA UNUTAR OVEKA

ovek kao sistem sadri, izmeu ostalog, veze izmeu due i sopstvenog energetskog
tela, unutar due (izmeu psihe, ima i duha) i vezu due s univerzalnom (kosmikom) duom i
njenim umom. Istraivai su na tragu istine o osobinama navedenih veza. Za sada se zna da su
fizika i mentalna stanja povezana, te da razna duevna stanja mogu izazvati odgovarajue telesne
traume. Ta povezanost priznata je i u klasinoj medicinskoj teoriji. Psihosomatska medicina
pokuava da razrei jo uvek nepoznat odnos izmeu onoga to se naziva nesvesnom psihom i
materije, jer se sve ee pominje da su psiha i materija zapravo ista pojava, jedna posmatrana
iznutra, a druga spolja, kako je govorio jo Karl Gustav Jung. Poznato je da su elije u mozgu i
imuni sistem opremljeni i osposposobljeni za meusobnu komunikaciju. To su potvrdila
istraivanja dr Norman Kozins, to ukazuje da izloenost stresu itekako utie na pad imuniteta i
na razvoj bolesti. Ako je ovek stabilan u psiho-mentalno-emotivnom smislu, nee pokleknuti
bolesti i obrnuto. Malo je, meutim, poznato kako se izazivaju procesi u kojima nastaju
2

Psihosomatski (gr. 1. psyche duh, dua 2. somatos telo). Psihosomatskim bolestima pripadaju
oboljenja razliitih organa, koje nastaju usled psihikih doivljaja, odnosno kao posledica stresa i drugih
neurotinih pojava.

Jovan N. Strikovi, Samoubistvo i apsurd, str. 126.

3
psihosomatska oboljenja i na koji nain se patoloka stanja due, posebno duha, prevode u
patoloka stanja tela. Najvei problem je to u ovom kauzalnom svetu ljudi neprestano nastoje da
otklone posledice i rade na njima i sa njima, a zaboravljaju da iskljuivo posle uklanjanja uzroka
trajno nestaje posledica.
Jo u drevnoj Kini lekari su dobro znali da misli i emocije imaju moan uticaj na ljudski
organizam. Te dve vrste informisane energije posebnog tipa u stanju su da izazovu razliite
bolesti i kod veoma snanih ljudi dovoljno je samo da izvre udarna najosetljivije mesto u
organizmu i nastae bolest. Naime, sva oboljenja koja su uslovljena odreenim psihikim stanjem
ili poremeajem u medicini se zovu psihosomatska oboljenja. Ona se uvek javljaju na relaciji
dua telo. ak i drevni kineski lekari su znali da se ljudski strah lepi za slezinu i da neuroze
unitavaju jetru. A u stroj Grkoj, pre postavljanja dijagnoze lekari su zahtevali od bolesnika da
prespava jednu no u hramu Eskulapa i nakon toga da im ispria ta je sanjao.
Zanimljivo je da su tvrdnje o prevlasti psihosomatskih nad drugim bolestima stare vie od
3500 godine, posebno u vreme stare egipatske kulture (oko 1500 godina pre. n.e.) i da su pre
lekara to tvrdili mistici, magovi i zagovornici tajnih nauka. Bili su u pravu, a naunici iz oblasti
medicine su do istih saznanja stigli polako, planinarskim metodom, eksperimentima i veoma
bojaljivo. Medicinski eksperti na poetku 21. veka pretpostavljaju da psihosomatske
(psihofizioloke) bolesti obuhvataju vie od 70 odsto, a po nekima i 90 odsto svih ljudskih
bolesti, posebno kod dece, poev od astme i gojaznosti, do migrena i alergija. Sada dvojica
naunika, koji pripadaju najpoznatijim istraivaima psihosomatike Stenli Liventajn (Stanley
Levenstein) i Tomas Statford (Thomas Stuttaford) smatraju da su sve bolesti povezane sa duom,
osim onih koje su uslovljene bio-hemijskim napadom na telo i energetskim razdeavanjem
(odgovarajuim vibracijama) ivotne energije, koja protie kroz ljudsko telo.
Pre samo nekoliko decenija medicinski strunjaci smatrali su da je psihosomatsko
oboljenje uslovljeno uzronicima psihogenog porekla, koji nisu hronini, te da su, stoga, lake
izleivi nego poremeaji organskog porekla. Profesor Vladeta Jeroti smatra da sve to se
dogaa u psihikom ivotu oveka, naroito kroz oseanja koja se ponavljaju viegodinja
mrnja prema nekom oveku, koja, ak, ne mora biti prisutna u svesti, dugogodinja unutranja
napetost i neodlunost praena strahom ili strepnjom, dugi periodi patoloke alosti depresije
itd. imaju znaaja za psihomatiare kada procenjuju uzrok, teinu i nain leenja neke bolesti.
Psihosomatska veza u oveku je zapravo spoj njegove tree dimenzije sa fizikim telom i,
verovatno, posredno utie i na protok ivotne energije kroz telo. Uostalom, nauno je dokazano
da nema telesnih bolesti, ukljuujui grip, infektivne bolesti ili rak, u kojima se ne bi mogao
sagledati, vei ili manji udeo duevnih inilaca. Na primer, ameriki lekari, posle viegodinjih
ispitivanja, ustanovili su da su nekim oblicima leukemije kod dece doprineli neslaganja oca i

4
majke u porodici, nemotivisano naputanje deteta od roditelja i menjanje branog partnera,
nekorisno seljenje iz mesta u mesto, itd.4 Povean broj limfocita u krvi tumai se kao bolest,

a zaboravlja da limfociti pamte zdravo stanje organizma, bore se protiv uljeza i tee
da se vrate zdravom stanju. Kada se njihov broj povea, to govori da je organizam u
jednoj od faza ozdravljenja, osim u veoma retkim sluajevima kada je najverovatnije
psihosomatski poremeena kontrola njihove produkcije. Dr Duica Lei-Toevski,
psihijatar na Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu, tvrdi da je, prema amerikim
statistikama, od 75 do 90 odsto poseta lekaru na neki nain povezano sa stresom. Autor termina

psihosomatska medicina, poznati ameriki neuropsihijatar Franc Aleksander, navodi da

je stres okida za mnoga psihosomatska oboljenja, a savremena istraivanja potvruju da
je veina oboljenja psihosomatske prirode. Stres je globalni napad spoljneg sveta na
organizam, a poto ovekov organizam i njegovi organi imaju razliitu genetsku
predispoziciju, tj. izdrljivost, to pucanje organizma nastaje preko najslabijih karika.5
Uostalom, stres je u bliskoj vezi sa est vodeih uzroka smrti bolestima srca, rakom, bolestima
plua, nesrenim sluajevima, cirozom jetre i samoubistvima.
Od stresa ovek moe da ogluvi, osedi, dobije kijavicu, oboli od tuberkuloze, izgubi
imunitet i zaradi sidu. Dokazano je da osobe pod stresom lake obolevaju od neuroza. Linosti
s negativnom slikom o sebi su podlonije razvijanju depresije. Opsesivci su skloni da izazovu kod
sebe psihosomatski poremeaj, dok su pasivno-agresivne i narcisoidne osobe podlone
hipohondriji.
U psihosomatskoj proceduri misli imaju glavnu ulogu. One pokreu luenje hormona, a
hormoni mogu negativno delovati na delove mozga, to usloava stanje organizma, jer kvalitet
misli zavisi od stanja mozga. Na primer, posledica zlostavljanja dece je stresni poremeaj, koji
hormonski dovodi do atrofije hipokampusa, odgovornog za uenje i pamenje. (Hipokampus je

struktura mozga odgovorna za uenje i pamenje).

Pamenje je vano za miljenje, jer je ono zapis informacije, a misli i emocije su su
nosioci informacija. Sve dok postoji informacija o poinjenom zlu, greci ili grehu, misli i
emocije e inicirati procese koji vode u bolest. Razliite informacije utiu na razliite delove
ljudskog organizma.

Vladeta Jeroti, Uenje svetog Jovana Lestvinika i nae vreme, str. 58.

Franz Alexander, Psyhosomatic Medicine: Its Principles and Applications, str.69.

5
Nedovoljno korienje sintagme psihosomatske oboljenje moe se pripisati poetnom,
netanom uverenju koje je do 80-tih godina 20-tog veka vladalo u klasinoj medicini. Osim toga,
teko je precizno klasifikovati navedene vrste oboljenja, izmeu ostalog i zato to je prihvaeno
stanovite da je povezanost mentalnih i fizikih inilaca ukljuena u uzronike skoro svih
oboljenja.
Prema shvatanju veine medicinskih strunjaka, emocionalna uzbuenja i psihika napetost
uzrokuju organske promene u telu preko vegetativnog nervnog sistema pod kontrolom na emocije
veoma osetljivog hipotalamusa. Na prvobitnoj listi Franca Aleksandera, iz 1934. godine, nalazilo
se samo sedam psihosomatskih bolesti: astma, hipertenzija, tireotoksikoza, ir, ulcerozni kolitis,
reumatoidni artritis, neurodermatitis. Sada je ta lista bolesti daleko vea. Kao najea
psihosomatska oboljenja u medicinskoj literaturi navode se: nesanica, uznemirenost, postnatalna
depresija, fobije, fantomski bolovi, izofrenija, multiple skleroza, distrofija, Parkinsonova bolest,
disleksija, leukemija, epilepsija, hronini umor, gastritis, stomane tegobe, gubitak apetita, rak
prostate, ulcerozni kolitis, neki oblici guavosti, ulkus (ir, na elucu, i/ili dvanaestopalanom
crevu), te u pojedinim sluajevima dijabetes, srani udar, gubitak potencije, sportske povrede,
hipertenzija, artritis, anoreksija, migrena, bronhijalna astma, urtikarija, problemi s menstrualnim
ciklusima, ekcemi, pruritus i druge.6 Osim vegetativnog nervnog sistema na psihosomatske
procese u organizmu utiu hormoni endokrinih lezda, koje takoe kontrolie hipotalamus.
Najvee poremeaje izazivaju hormoni poput kortizona, tiroidni hormoni i insulin, budui da se
zbog razliitih razdeavanja metabolizma esto nalaze u krvotoku.
Psihosomatske bolesti su psihogenog porekla, a njihovi simptomi ispoljavaju se na svim
organima menjajui njihovu ulogu, stvarajui najprije reverzibilne a zatim i ireverzibilne
promene. Psihosomatske bolesti uslovljene su mislima i emocijama. Odreena emocionalna
stanja mogu usloviti promene funkcije organa, a telesne promene koje nastaju zbog izazvanih
poremeaja funkcija samo su pratei simptomi emocija. Dakle, psihike traume utiu na telesne
promene i mogu da prouzrokuju bolesti razliitih organa. Poznato je da telesni simptomi ak i
kada su nevezani za prepoznata psihosomatska oboljenja mogu biti reakcija na emocije. Na
primer, drhtanje zbog straha ili ljutnje, crvenilo zbog stida... Kod psihosomatskih bolesti telesni
simptomi mogu biti i posredan rezultat emocija, budui da emocije nalaze izlaz zaobilaznim i
sloenim putevima do odgovarajuih organa. Naunici e, verovatno, uskoro, znati ime su bile
optereene misli pacijenta, pre nego to je oboleo od odreene bolesti. Za sada se zna da strah od
ispita, uslovljen nedovoljnim znanjem, izaziva akutne respirativne infekcije gornjih disajnih
puteva (kijavica, kaalj...). Oaloenost oboleva srce i cerebro-vaskularni sistem, itd.
6

Jovan N. Strikovi, Samoubistvo i apsurd, str. 123.

6
Prouavanjem linosti osoba obolelih od psihosomatskih bolesti ustanovljeno je da
postoje dva tipa ljudi: 1) s agresivnom psiholokom odbranom, to se ispoljava kroz karakteristie
bolesti kao to su migrena, visok pritisak, srane smetnje, eernu bolest i reumatske upale
zglobova i 2) s pasivnom psiholokom odbranom, to se izraava kroz niz drugaijih oboljenja,
kao to su: ir na elucu i/ili na dvanaestopalanom crevu, hronini zatvor, ulcerozni kolitis
(hronino zapaljenje debelog creva), bronhijalna astma i trajni umor. Oteenje navedenih organa
nastaje zbog dugotrajnog nadraaja odreenog dela ivanog sistema, koji nije pod uticajem
ovekove volje (autonomni ivani sistem). Kada se analizuju svi navedeni organi ispostavlja se
da ovekova psiha utie na sve organe od glave do pete.
Dugotrajna prenadraenost vegetativnog nervnog sistema dovodi do oteenja
odgovarajuih, nervima povezanih tkiva i prvih znakova bolesti. Tada je re o psihosomatskoj
bolesti. Uzrok prenadraenosti odreenog dela autonomnog nervnog sistema posledica je
odreenih osjeaja, koje ovek usvaja od prvih dana ivota, a koji se mogu p(r)obuditi bilo kada u
ivotu, u odreenoj stresnoj situaciji. Psihosomatske bolesti su, dakle, telesne bolesti, u ijem je
nastanku vanu ulogu odigrao psihogeni inilac. Meutim, nee se kod svake osobe s mentalnim i
emocionalnim problemima razviti psihosomatska bolest. To zavisi od niza drugih razloga, kao to
su nasleene osobine, stresni momenti u ivotu, uticaj okoline, mentalitet, porodina i nacionalna
kultura i sl. U veini sluajeva dugotrajan stres je odgovoran za nastanak psihosomatske bolesti, a
kratkotrajan stres, ak i kada je snaan, ne bi trebalo da izazove psihosomatsku bolest. Po svemu
sudei, potrebna dugotrajna prenadraenost autonomnog nervnog sistema da bi dolo do oteenja
organa i pojave simptoma bolesti. Psihoanalitiari smatraju da svaki oboleli organ ima odreenu
simboliku, odnosno drugaiju poruku. Za osobe s psihosomatskim bolestima kae se da imaju
tekoe u izraavanju svojih misli i emocija, da retko imaju elje, retko mataju i da drugaije od
ostalih uspostavljaju odnose s drugim ljudima.
Kod mnogih osoba se psihiki problemi odraavaju na zdravlje srca. U tim sluajevima
pomau odgovarajui lekovi, ali, jo vie kretanje, metode oputanja i Sitinove metode mislima
oblikovanog emocionalno-voljnog samoubeivanja.7 Zanimljivo je da je astma bolest sistema za
disanje koja je najee uroena, ali i pojaana psihikim iniocima, kao to su uzbuenje,
napetost i ljutnja. Hipertireoza predstavlja poveanu titnu lezdu esto zbog stresnih situacija.
Stresne situacije zakonito pogoravaju ulcerozni kolitis.
Poznato je da su uzroci histerije uvek psihike prirode, kao i da za njenu pojavu ne
postoje nikakav fizioloki razlog. Na tom stavu zasniva se Frojdovski pristup leenju psihiikih
7

Georgij Nikolajevi Sitin objavio je vie desetina knjiga. Vie o metodama leenja tekstom moe se
saznati u Centru Georgij N. Sitin, Moskva, Bulevar Jana Rajnica d. 1, ili na telefon 095/497-8300.

7
poremeaja, vezan za razliite oblike neuroza i psihoza. Dakle, patnja due uvek izaziva bolest
tela. Posle brojnih istraivanja lekari i psiholozi su zakljuili da ljubav i munina, iako znaajno
razliiti misaono i emocionalno, nastupaju kroz srce organ koji slui za uspostavljanje i
odravanje ivotnog ritma. Re je o organu koji sigurno ima najjau vezu s emocionalnim
ivotom, ili s preivljavanjem odreenih stresnih situacija. Kada se ovek priprema za vaan
sastanak srce ubrzano radi, a kada se nalazi u drutvu voljene osobe ima oseaj da e srce da
iskoi iz grudi. S druge strane, kada se ovek jako uplai srce se sledi, ili sie u pete.
Uostalom, skoro svi organi u ljuskom telu izloeni su udarcima due. Odnosno, ranjena dua
najee i najsnanije ugroava vitelne organe kardiovaskularnog, disajnog i sistema za verenje.
Osim toga, esto su i vidljivi delovi tela izloeni jakim udarcima due, kao na primer koa
glave, grudi, lea i ruku. Interesantan je podatak, da slepi ljudi mnogo ree pate od ekcema,
psorijaze, osipa i nekih drugih konih oboljenja.
Zanimljivo je da su ene ee rtve razliitih psihosomatskih oboljenja. ini se da je
osnovni razlog za to to veruju da su uzroci njihove telesne patnje psiholokog porekla, ili
prirode. Dok, mukarci manje veruju da su psihiki problemi glavni uzrok za neka oboljenja u
njihovom organizmu. Kod njih emocije najee imaju kraci rok dejstva, takoe oni se i bre
emotivno prazne.
esta alba bole me lea, ima veoma relativno znaenje, jer je vrlo teko tano utvrditi
da li nekoga stvarno bole lea (ovek i ne vidi svoja lea), ili je re o odrazu psihikog stanja.
Meutim, oseanje potitenosti i tuge, nataloenog nezadovoljstva i gneva, kao i apatije uzrokuje
bolove u leima. Bronhije i plua su pod velikim uticajem spoljanjih problema. Astmatiari
veoma esto istiu da ih neto gui ili pritiska u grudima. Razlozi su uvek psiholoke prirode
i emocionalno obojeni. Njih gue odreeni ljudi, situacije i/ili dogaaji. Osobe okrenute sebi
imaju velike probleme sa sistemom za varenje. Naroito, one koje imaju porobleme u
komunikaciji s okolinom veinom boluju od gastritisa, ili ira.
Vie boluju oni koji sve primaju k srcu. I nauna saznanja potvruju isto, budui da
osobe koje su previe okrenute ka sebi i pri tome ne izraavaju glasno i buno svoju radost, ili
muku, vie i ee boluju. Najee kod njih dolazi do smetnji u sistemu za varenje (gasovi u
stomaku, tvrda stolica). Meutim, pri lekarskom pregledu kod njih se veoma retko ustanovljavaju
hronina oboljenja.
Kada se razmatraju psihosomatske relacije veoma je vana tvrdnja da su oi ogledalo
due. ovek mnogo toga moe da naui i da sakrije svojim ponaanjem, izjavama ili izgledom,
ali nikada ne moe da sakrije odraz due u oima. Stoga, oni koji se bave isceljivanjem ljudske
due i tela treba da upoznaju vetinu gledanja u oi, budui da se zenice ire ili skupljaju onda
kada nam se neko dopada ili ne dopada. Sjaj u oima uvek odaje psihiko i emocionalno stanje

8
ljudi. Treptaj, konecentracija pogleda, sjaj i toplina pogleda odraz su unutranjeg stanja, ali i
reakcija na spoljanji nadraaj, ili na osobu koju posmatramo. Sve se vidi u oima: psihiko,
emocionalno i zdravstveno stanje, raspoloenje, umor... Zato treba dobro zagledati u oi
sagovornika i ljudi koje su u okruenju.
uvena izreka: U zdravom telu zdrav duh, ima uslovno znaenje, jer je dua starija,
monija i znaajnija od tela, a odakle ona dolazi, gde se nalazi i gde odlazi, to jo naunici ne
znaju. Jedino je sigurno ovek (kao i ivotinja, biljka i/ili svako ivo bie) prvim udahom udahne
i svoju duu, a poslednjim izdahom je izdahne.
Poznato je da je vie od 400 miliona stanovnika planete mentalno bolesno. Taj podatak
objavila je Svetska zdravstvena organizacija. Psihijatrijskih bolesnika je sve vie i vie, a to je u
direktnoj vezi s optom situacijom u drutvu, s krizom, stresovima, izbeglitvom i svim onim
traumama s kojima je stanovnitvo suoeno poslednjih godina. To je u jednom od intervjua
izjavio neuropsihijatar dr Ivan Dimitrijevi, zamenik direktora Instituta za psihijatriju u
Beogradu.
Postoji nekoliko modela normalnosti: statistika normalnost, srednja vrednost kao
parametar, normalnost kao parametar i odsustvo bolesti i normalnost kao ideal. Poslednjoj
definiciji odgovaraju zahtevi Svetske zdravstvene organizacije, koja je definisala normalnost kao
odsustvo bolesti i fiziko, psihiko i socijalno blagostanje. Prema tom kriterijumu je na poetku
21. veka malo normalnih ljudi. Nevolja je u tome to ljudi imaju sliku da je svaki psihijatrijski
bolesnik opasan i da je opasniji od tzv. normalnog oveka. To nije tano; kad se uporeuje broj
delikata koji su izvrili tzv. normalni ljudi i one koji su izvrili psihijatrijski bolesnici, vidi se da
su ludaci mnogo bezopasniji od takozvanih normalnih. U svetu je opti trend tzv. humanijeg
pristupa psihikim bolesnicima. Zatvaraju se duevne bolnice tipa azila i provodi tzv. komunalno
bazirani pristup. U Trstu, na primer, postoji bolnica sa 1.600 kreveta, ali u njoj je sada samo
nekoliko pacijenata. Na severu Italije nema vie nijedna psihijatrijska bolnica, iako ima dosta
duevnih bolesnika. Ali zato ima privatnih sanatorijuma u kojima se lee bogati, dok je za
siromane ostavljen jug zemlje, gde je katolika crkva otvorila velike psihijatrijske bolnice. Sve
ei su vanbolniki tretmani klubovi za bolesnike u kojima bi ljudi mogu da potrae pomo.
Srbija je zemlja na dnu. Vuk Stambolovi, lekar u Institutu za socijalnu medicinu u
Beogradu, tvrdi da je stanovnitvo Srbije i dalje pod hroninim stresom, to se naroito ispoljava
u domenu mentalne patnje. Celo drutvo je u psihosocijalnoj agresiji, a gravitacioni centar drutva
pokazuje znake mentalnog oboljenja u kome dominiraju tri stvari; egocentrinost, agresivnost i
manipulacija. Zemlja je na nivou p(r)obuenih nada. Ipak, ljudi se ne usuuju da trae promene i
pomo. este su frustracije, zbog neshvatanja da je zemlja i dalje u katastrofalnoj situaciji na

9
afrikom nivou. Srpsko kolektivno nesvesno je psihosomatski obolelo, ba kao i brojni
pojedinci.

KOSMIKE UMNE FREKVENCIJE

Poznato je da je ceo osmotreni kosmos u nekoliko vrsta ritmova, koji se razlikuju po
uestalosti i obliku. Na primer, postoje energetski talasi, impulsi, energetski skokovi, pljusci,
oblesci, treptaji, bezoblini kontinuelni protoci, spirale, vrtlozi, ciklusi itd. Kosmos je sutinski
energija i ine ga njeni oblici. Vrsta ritma odreuje ponavljanja. Naunici su, na primer,
ustanovili ponavljanja ekonomskih dogaaja u zavisnosti od aktivnosti Sunca koje se obnavljaju
svakih 11,1 godinu. Uoena su i udna istorijska ponavljanja. Jedni istoriari, a jo vie
metafiziari tvrde da se istorija ponavlja svakih 610 godina, a drugi da istorijski dogaaji iz 1908,
1918, 1928, 1938, 1948, 1958, 1968, 1978, 1988. i 1998. godine lie jedni na druge.
Podaci o moi emocija i misli uestali su u srazmeri sa stepenom prouenosti mozga,
uma, psihe, emocija i misli. Na to ukazuju i istraivanja obavljena u kompanijama NeuroSky i
CyberLearning. NJihovi majstori napravili su prototip obrua opremljen senzorima posebne vrste
koji se stavlja na glavu. Kada takavi obrui kruniu glave kamiondija, u dispeerskom centru
njegove firme, na monitorima raunara, mogue je, u realnom vremenu, registrovati njihovo
mentalno stanje. Gazde i odgovorna lica mogu sve vreme da znaju gde se trenutno nalazi vozilo,
da li su vozai pospani, umorni, trezni, raspoloeni, ili ljuti... Isti sistem, koji lovi i emituje
talase velikog mozga, poveava mogunosti i obogauje sadraj igara na personalnim raunarima.
Suparnici u interaktivnim igrama mogu misaono da se nadmeu, da stvaraju nove virtuelne
ambijente i da se nadmudruju u novostvorenim situacijama. Danas tehnologija omoguava da
misli pomeraju markere na monitorima raunara, aktiviraju mikroipove i mikrorobote proteze,
da se misli biometrijski snime i kloniraju. U takvom istraivakom okrilju, sve manje je nauno
sporno da od sopstvenih misli, zbog njihove nesporne moi, ljudi mogu da obole i da misli mogu
da iscele bolesnike.
Poznato je da izverzirani fakir moe da hipnotie gledaoce bez njihovog znanja i pristanka.
Okolnost da se publika obino sastoji iz veeg broja osoba, izaziva jaku psihiku struju (kritina
masa informisane misaone energije), koja umnogome olakava rad fakiru. Inae, jedan od
najpoznatijih hipnotizera na svetu, Helmut Hansen, tvrdi da hipnoza ne postoji. Postoji samo
autohipnoza, a za nju je znaajno koliko je osoba lakoverna, odnosno sugestibilna. Meutim,
veina hipnotizera smatra da pored hipnoze i autohipnoze postoji i spontana hipnoza, do koje
dolazi zbog specifinih uslova u kojima ovek moe da se nae. Na primer, duga vonja moe da
proizvede, zbog monotonije, stanje pospanosti koje se naziva drumska hipnoza. Svakodnevna

10
izloenost raznim reklamnim porukama omoguava da se zapadne u hipnotiko stanje, u kojem se
nekritiki prihvataju predlozi, sigestije i tvrdnje. Trgovci koji se bave reklamom doveli su tu
vetinu mentalne manipulacije do savrenstva, pogotovo u SAD, koju je slobodno mogue
nazvati zemljom parola i reklama.8 Kada je re o hindu hipnozi, poznato je da je fakir izaziva
snagom svoje volje, potpomognut uobraziljom gledalaca. Odgonetka je u tome da fakiri raspolau
sposobnou da u svojim mislima stvore mentalnu predstavu zbivanja onakvu kakvu ele da potom doive
gledaoci. Stvorene iluzije su samo dokazi da misao poseduje neistraenu mo, da ovek ne zna istinu i da
mentalne predstave igraju veoma vanu ulogu u ivotu ljudi. Zato nije udno to je dr Petar J. Stankovi u knjizi
Boanstvena medicina tvrdio da fakir snagom svoje volje moe da natera gledaoce da vide ono to on hoe.
Uspeva da koncentrie svoje misli do te mere na vizuelizaciju, da misli zrae tako jako na okolinu da su svi
prisutni, iako svesni i budni, prosto fascinirani, jer im se pred oima ukazuje ona slika koju je fakir zamislio.
Dokazano je da takve mogunosti, nerazvijene i sasvim zaputene, poseduju svi ljudi.
Navedeni primeri dokazuju mo misli i postojanje spoja izmeu podsvesti i svesti u
ljudskom umovanju. U njima je prikazano oblikovanje uobrazilje i potvreno postojanje
mentalnih slika u mozgu i oima. Kada je re o istraivanjima telepatije i ulozi oiju i mozga u
vezi s mentalnim predstavama ponovo je nezaobilazan Nikola Tesla. Poznato je da mu je bilo
jasno da se u oku projektuju posmatrani objektu, ali i da se u oku misao pretvara u sliku.
Funkcija oka, pisao je Nikola Tesla M. V. Kapu 4. marta 1919, je da projektuje sliku na
mrenjau i da saopti informaciju vlaknima optikog nerva. Verujem da svaka misao povratnom
akcijom izaziva slian poremeaj i da se interpretacijom ovog efekta na prenjai, slika moe
projektovati na ekran. Ta slika je povezana sa mislima na potpuno identian nain kao originalan
utisak. Mi imamo na raspolaganju odreene injenice, ali je krajnje teko usavriti ureaj za
ostvarenje tog zadatka. Kako stvari stoje, isko sam proveo mnogo godina u studiranju ovog
problema, moj glavni oslonac u radu je jo uvek nada. To Teslino pismo objavljeno je u knjizi
Moji pronalasci na 30-toj stranici.
Sada su naunici opsednuti moima jezika, rei, misli i uma. Sve ei su napisi koji
potvruju da jezik, rei i misli programiraju ljudsko telo. Pri tome je najvanije, da se sve ee
nauno potvruje istina da je podsvest povezana sa duom, a svest sa razumom. Podsvest je, po
svemu sudei, preko due povezana sa univerzalnim umom, odnosno kolektivnim nesvesnim,
poljem nulte take, i zato uspeva da u odreenim uslovima (u stanju dremea i omolitvenom
stanju) prima energiju i informacije iz njega. S druge strane, svest je preko ula usmerena prema
pojavnoj, odnosno dogovornoj stvarnosti. Ona, stoga, preko informacija koje prima nesavrenim i
oskudno opremljenim ulima moe da bude i dezinformisana, budui da se savrena la ne
8

Jean Leclerc, Hipnoza, str. 39.

11
razlukuje ili neverovatno teko rezlikuje od istine. Zato se kae da dua uvek zna, a razum katkad
moe da bude obmanut i da neretko stvara opasne iluzije. Sve vie se potvruje pretpostavka da je
podsvest odgovorna i za podeavanje i za razdeavanje energetskog stanja ljudskog organizma, a
da je bolest sutinski poremeaj energije u organizmu, koji je, kao i sve ostalo u kosmosu, ista
energija koja u odreenom ritmu vibrira specifinom frekvencijom. Sve u tzv. ulnoj stvarnosti se
razlikuje samo po uestalosti i vrsti energije i obliku njene vibracije. Tako ovek ulima razlikuje
agregatna stanja, boje, muziku, toplotu, miris, ukus... i njihove intenzitete.
Psihosomatske bolesti ukazuju da misli neposredno utiu na ljudsko telo, ali je sve vie dokaza da
misli mogu i da ga iscele. Postoje nagovetaji da je u osnivanju potpuno novi vid medicine, gde
e se molekuli dezoksiribonukleinske kiseline (DNK) reprogramirati reima, mislima i odreenim
frekvencijama, bez izdvajanja i premetanja pojedinih gena. Oevidno je da je organizam zdrav
kada vibrira na stabilnoj frekvencija elektromagnetnog talasa. Odstupanje od normalne
frekvencije organizma registruje se kao bolest. To je utvrdio ukrajinski akademik Sergej
Pantelemonovi Sitko, u okviru nauno-istraivake institucije Vidguk, u Kijevu, u bivem
Sovjetskom Savezu. Drugim reima, gde nastaje devijacija elektromagnetnog talasa, ili talasa
neke veoma sline energije, gde je prekid protoka energije kroz energetska vorita i take, tu
nastaje oboljenje. Te energije i njihova polja mogu, na primer, da budu: Kulonovo polje,
leptonsko polje, torziono polje, skalarno polje, itd. Sva ta polja, dokazano, protiu kroz ovekov
organizam. Energetska vorita i take su najosetljivija mesta u organizmu, koja najbre prenose
energije i informacije. Poznato je da se akupunkturne take, ili kako ih Rusi zovu Bat (bioloki
aktivnije zone), veinom podudaraju sa dobro prouenim Zaharin-Head-ovim, ili Headovim
zonama koe, Mekenzijevim zonama u miiima, tefleksnim zonama potkonog vezivnog tkiva,
zatim bolnim i dijagnostikim Valejdovim takama, Erbovim triger zonama, aktivnim takama i
tzv. takama zona uzbune.
Ruski biofiziari na elu sa molekularnim biologom Pjotrom Garjajevim istraili su
vibraciono ponaanje DNK molekula. Prema njihovim zakljucima odreene obrasce DNK
mogue je izmeniti zracima slinim laserskim (na primer zvukom). Pri tome se promenom
frekvenciije DNK menjaju genetske informacije. Osim to su dokazali da je mogue uticati na
biohemijske i energetske procese u ljudskim i svim drugim ivim elijama. Ruski naunici su
ustanovili da ovekov molekul DNK moe uznemiriti vakuum (praznina, polje nulte take,
akaa, Jungovo kolektivno nesvesno, eldrejkovo morfogenetsko polje, Borhesov univerzalni
um, spiritualna panorama, Teslino skalarno polje, Mahariijevo jedinstveno polje inteligencije
prirode, Zelandov prostor ivotnih varijanti, Drugi World Wide Web, razvodna tabla Isaka
Bonevica, matrica Vojne obavetajne slube SAD...)

12

VERA IZNAD (KVANTNE)FIZIKE

Poznato je i da tegobe nastaju grevima i unutranjim nemirom. Jasno je da se grevi i
nemir otklanjaju smirivanjem, a da su misli te koje oveka smiruju. Osim samoisceljivanja
mogue je i isceljivanje ljudskog organizma u kojem misli i emocije igraju znaajnu ulogu. Tu
ulogu sve vie preuzima kvantna medicina. Leenje kvantnom medicinom znai izazivanje
rezonantnog odgovora organizma, aktiviranjem mnogobrojnih puteva samoregulacije. Sutina ove
jo nedovoljno poznate, ali odnedavno priznate medicinske grane, je u oslobaanju endogenih tj.
sopstvenih bioloki aktivnih supstanci vlastitih medikamenata, koji su u znatno manjoj
koliini potrebni, ali su viestruko aktivniji od farmakopreparata. I to je najvanije, oni su
potpuno bezopasni. Nema alergijskih reakcija, nema predoziranja, a to nije zanemarljivo. Snaga
signala kojim se deluje na organizam je neznatna, to potvruje da nije re o fizikom delovanju
na organizam, ve samo o informaciji koju on dobija da bi se sam pokrenuo ka izleenju.
U procedurama samoisceljivanja, organizam normalizacijom stresogenih i adaptivnih hormona,
koagulacionih potencijala krvi, normalizacijom Ph i mnogobrojnih metabolikih procesa,
sopstvenim snagama prevazilazi bolest. U tome je sutina delovanja autohipnoznog
samoisceljivanja, kao unutranje samoregulacije, i kvantne medicine kao spoljanje regulacije i
njihovih neogranienih mogunosti u preventivi, kao i leenju mnogih oboljenja iji je uzrok
nepoznat. U poslednje vreme sve vie ureaja radi na frekvencijama ljudskih organa i slue za
dijagnostikovanje njihovog stanja ili podeavanje. Zato postoje mikrotalasna rezonansa, sistemi
poput MultiZapper-a 2000, Super Deluxe 2004 Zapper-a i Ultimate Zapper-a i ruskog aparata za
leenje neuropsihijatrijskih i somatskih bolesti toplotom, svetlou, zvukom i VHF
elektromagnetnim zraenjem, koji je patentiran u SAD 20. novembra 1973. godine (zaveden pod
brojem US patent #3,773,049 ameriki naunici nazvali su patentirani ureaj sovjetska maina
za ispiranje mozga). Sutinski problem, u vezi sa primenom elektromagnetne emisije usmerene
prema oveku, jeste injenica da je dokazano da zraenje unitava holografsku komponentu
oveka (njegove misaone sposobnosti). Osim toga, na taj nain se utie i na hronalno polje ije
estice nose informaciju o izvoru zraenja.
Za isceljivanje je znaajna istina da ljudska podsvest ne razume rei, ve samo mentalne
slike. Sugestija moe da bude nezavisna od logike, s obzirom na to da svaki ovek moe da
veruje, da stvara uobrazilje (imaginacija) i da su svi ljudi manje ili vie sugestibilni. Helmut

Hansen je bio uveren da je svaki ovek sugestibilan, ali da nije i hipnotibilan. Na taj
nain potvrivao je svoje stavove o moi autohipnoze.9
9

Helmut Hansen, Mo hipnoze, str. 146.

13
Koliko je mona vera, toliko je mona i sumnja. Uostalom, oni su suprotni polovi. Postoji
zanimljiva anegdota vezana za (ne)mo uvene Abramsove kutije. Ameriki lekar Albert
Abrams (1863-1924) primenjivao je metodu leenja na daljinu maginom kutijom. NJegovi
savremenici mislili su da je magiar. On to i jeste, ali samo u najirem smislu te rei. Poznati
lekar uspostavljao je vezu izmeu testirane zdrave osobe, okrenute licem prema zapadu, i
pacijenta, ili bilo kojeg uzorka, odnosno predmeta dobijenog od pacijenta (dlaka, nokat,
pljuvaka, sperma, rukopis, fotografija...) kucanjem po telu, posebno po trbuhu, zdrave osobe. Uz
to je svoju kutiju podeavao na frekvenciju kojom je otklanjao uzroke bolesti rezonansom.
Leenje nije uspevalo samo ukoliko se u prostoriji nalazila osoba koja nije verovala u mogunost
izleenja. Prevedeno na pozitivni pristup leelje je uspevalo uvek kada su svi prisutni verovali u
isceljenje obolele osobe.
Tako su naunici, posebno strunjaci u oblasti medicine i jo neposrednije strunjaci za
psihu i svest ljudi, neprestano dodirivali podruje ljudskog verovanja i ljudskih uverenja. Stoga
nije udno to si poznati istraivai svesti proverili dejstvo molitve Oe na i krsnog znaka na
patogene bakterije. Pokazalo se da se posle proitane molitve Oe na i osenjivanja uzorka
krsnim znakom, koliina tetnih bakterija smanjivala za 7, 10, 100, pa i ak i vie od 1000 puta!
Sposobnost da ovek izazove niz misli jednom od njih, omoguava samoisceljivanje, jer
pomisao na zdravo srce omoguava da se stvori potpuna mentalna predstava zaceljenog srca, a
tada podstvest ini sve da se ta predstava ostvari materijalizuje. S druge strane, sposobnost
mozga da preko ula u svet opaanja prevede brojne frekvencije iz okruenja, (svetlosne,
zvune, toplotne i fizike vibracije) omoguava oveku snalaenje u prostoru i misaono
prilagoavanje informisanih energija koje usmerava prema svojim unutranjim organima i drugim
biima.

UNIVERZUM SE SAMOSTVARA
ovekovo stvaralatvo zapravo ne postoji, jer svaki autor ili istraiva samo otkriva
postojee, odnosno preuzima informacije iz polja nulte take, koje su izvadak iz mirijada
ivotnih varijanti. To polje sadri sve materijalno, informaciono i energetski, objedinjeno kroz
istovremenu prolost, sadanjost i budunost. Zato, kada se ovek smiri i pone da oblikuje svoju
nameru obino tvrdi da se inspirie, a inspiracija je prijem podataka, stihova, slika, melodija,
materijalnih i energetskih oblika iz praznine, to je samo jedan od naziva za univerzalni um.
Religiozni ljudi kau da je tada ovek nadahnut Svetim duhom, a naunici, poput Dona
Hegelina, da stvaralac prima informisanu energiju (misli i emocije) iz jedinstvenog polja
inteligencije prirode.

14
Misao je informisana specifina vrsta energije, razliita od svih drugih energija, koja
nastaje na spoju ljudske elje i univerzalnog uma. Ona se u odreenom energetskom vibratornom
opsegu proima s prazninom. Misao sadri informacije iz dela polja varijanti, prema kojem je
usmerena panja. Deo ljudskog uma uronjen je u univerzalni um, a to znai da su mislima
dostupne sve postojee informacije. LJudi su misaono umreeni, zbog energetske povezanosti sa
svim esticama u kosmosu. Misli su sutina razuma, a mogu da sadre istinite i neistinite
informacije. U ljudskom organizmu organi kroz koje protiu misli su mozak i centralni nervni
sistem. One kroz duu, koja obuhvata ljudsko telo, proimaju celo telo.
Emocija je informisana specifina vrsta energije, razliita od svih drugih energija, koja
nastaje u procesu prerade ulima dostupnih informacija. Ona se u istom energetskom vibratornom
opsegu, zajedno sa mislima, proima s prazninom. LJudi su emotivno umreeni, zbog
energetske povezanosti sa svim u kosmosu. Emocija sadri neselektovane informacije iz polja
varijanti (akaa, spiritualna panorama). Deo je psihe ljudske due, uronjene u univerzalni um,
a to znai da su emocijama dostupne sve postojee informacije. Dua zna. NJu nije mogue
obmanuti. U ljudskom organizmu organi emocija su srce i amigdale u mozgu. Emocije kroz duu
proimaju celo telo.
Za sve to je ovek stvorio zasluni su spoljni naumi, a stvarnost je oduvek stvarana
ljudskim mislima. Izuavajui mehanizme svog psihikog ivota, Nikola Tesla je otkrio da je niz
slika iz druge realnosti uvek u vezi sa dogaajima u pravoj realnosti i da tu postoji prilino
pravilna korelacija. Ubrzo je stekao sposobnost da shvati kauzalni odnos. Postao je svestan, na
svoje iznenaenje, da je svaka njegova misao sugerisana spoljnom impresijom. Stoga je esto
ponavljao da mu je bilo savreno oigledno da je ovek samo automat obdaren mogunou
kretanja, koji odgovara na stimulacije ulnih organa i da su njegove misli i rad zavisni od toga.
Na osnovu takvog razmiljanja otkrio je zakone teleautomatske kontrole.10
Tako da je istina da ovek nita nije stvorio, jer je sve ve postojalo, a isto tako je istina
da je nad um sve stvorio preko oveka. Kada ovek shvati univerzum i zavri njegovo
uobliavanje svojim mislima, onda e pred njim biti Bog i ovek e znati da je to Bog. Nee
verovati da je Bog pred njim ve e to znati. Kada preko vere stigne do znanja, vera mu vie nee
biti potrebna. Bog (nad um) nee ubeivati ljude ko je, a oni e znati da je to On, jer su ga
stvorili svojim mislima, svi zajedno, kroz svoje kolektivno nesvesno, to je opet isto to i polje
nulte take (praznina). ovek e nastaviti svoju misiju stvaranja, ali mnogo kreativnije, bre i
sigurnije. Shvatie zato je Bog ljubav i istina. Razumee da ljubav raste od tinjanja do plamena,
a potom nepovratno nestaje u tinjanje, a istina i savrena la se ne razlikuju. Samo je privid
10

Nikola Tesla, My invention, Electrical Engineer, New York., 1919.

15
trajan. Istina i ljubav su teorijski dve strane kosmike medalje, ali istinu ljudi jo nisu dosegli, a i
od prave ljubavi su daleko.
Ljudska dua i Bog su isto. Sainjeni su od iste supstance. Isto tvrdi i svaka od zvaninih
religija. Zato nije udno kada se kae da je sveproimajui i sveprisutni Bog u oveku, a da je
ovek, po istoj logici, u Bogu.
Svaki ovek deluje svojim mislima na okolinu, samim tim to je pomislio na nekoga ili
neto, i to bez obzira na nain miljenja. Dovoljno je da pomisli na neto i veza s tim je ostvarena.
Svojim mislima ovek stvara oblike i pojmove. Veze izmeu tih oblika i pojmova su
potentizacija, ali samo na nivou pomisli i bez daljeg razmiljanja. Daljim razmiljanjem
razgrauje se stvoreni oblik ili pojam. Intenzivnim razmiljanjem, kao u homeopatiji, rastapaju se
oblici i pojmovi i pretvaraju u njegovu suprotnost. Potentizacija u misaonoj sferi je vid pojaanja
ili smanjivanja energije. Ona se sastoji od poetne misli o obliku ili pojmu i krajnje, na neki nain
izmenjene, pojave. Taj proces mogue je kontrolisati poveavanjem ili smanjivanjem energetskog
naboja, preko potentizacione petlje. U meri u kojoj ovek postaje energetski jai, njegova
unutranja mo sama otklanja probleme i kri put ispred njega. Proces koji mu to omoguava je
misaona potentizacija. Zato je oveku pomisao bliskija od miljenja, razmiljanja i domiljanja.
Kada se elje preoblikuju u oekivanja i namere postaju ostvarljive. Oekivanja su snana
poput potvrdne molitve, jer nisu nita drugo do vrsta energetskog polja uspostavljenog i
usmerenog ljudskim namerama. Kada ovek oekuje zlo ono mu se dogodi, kada oekuje dobro
potrebno je samo da uspostavi polje molitve i prati znake sinhronizovanosti na putu do cilja. Kada
svoju energiju usidri, i odvoji od stresa, strepnje, sumnje, straha i slutnje, on pouzdanom verom
sprovodi svoju volju i oekivanje da e stii do cilja, to je tada i boanski naum.11
Deseti uvid Dejmsa Redfilda je posebno zanimljiv i zbog sadraja i zbog naina na koji
ga je autor saoptio: Deseti uvid nikad nije napisan On postoji, ali ne u zemaljskoj dimenziji.
Taj uvid se jo nije pojavio u fizikom obliku. Ta spoznaja postoji samo u Drugom ivotu. Tek
kad dovoljno ljudi na Zemlji oseti intuitivno tu informaciju, on moe da postane dovoljno stvaran
za svaiju svest da bi ga neko zapisao. Tako se dogodilo sa prvih devet Uvida. U stvari, to se
dogodilo sa svim duhovnim tekstovima, ak i sa naim najsvetijim knjigama. Informacija uvek
prvo postoji u Drugom ivotu, a na kraju se pojavi u jasnoj fizikoj dimenziji da bi je prikazao
neko ko je predodreen da je zapie. Zato se kae da je Bog nadahnuo te zapise.12

11

Dejms Redfild, Tajna ambale u potrazi za Jedanaestim uvidom, str. 148. i 149.

12

Dejms Redfild, Deseti uvid, str. 26.

16
Redfild je samo potvrdio da misli isto to i Vadim Zeland o ogledalskoj energiji. Oni
na isti nain vide dogaaje s obe strane kosmikog ogledala, koje razdvaja vidljivo od
nevidljivog, fiziko od metafizikog, stvarno od nestvarnog. Pri tome veruju da je odrazna strana
ogledala okrenuta fizikoj, dogovornoj stvarnosti.
ovek poseduje mozak da misli, a ne da bude ukrasni deo njegove figure. Sve kod
oveka je kosmiki harmonino i uklapa se u kosmiku harmoniju, ili na nivou zlatnog preseka ili
u obliku Fibonaijevog niza. To vai i za rei, sliku, melodiju. Besmislene rei su znak da je
prikinuta veza sa nad umom.
Sve vie naunika veruje da realnost zamiljene slike nije nita manja od realne
realnosti. I ovde je nezaobilazan svevremeni Nikola Tesla, jer navedeni stavovi podseaju na
nain njegovog razmiljanja. On je stvarao misaone modele koji su jednako radili pre i posle
njihovog ostvarivanja.
Neprirodne vizije i doivljaji postaju objanjivi ukoliko je univerzum hologram. Lake je
shvatiti iluzije koje pred publikom izazivaju indijski fakiri i Dejvid Koperfild. U svesti ljudi je
dogovorena realnost i verovatno je ona istinita, zbog isprepletanosti umova i povezanosti svega.
Tako se zna i ta jeste tamo i ta tamo nije. Koliko je samo napora (drame, insceniranja,
pretvaranja, obmana, lai) uinjeno da se dovedu u zabludu oni koji znaju, o onome to svi znaju,
i to se jednostavno ita u oima.
ini se da su ljudi ivi prijemnici preplavljeni svakovrsnim vibracijama koje pristiu sa
svih strana. Oni izvlae vibracije iz superholograma i, u jednom od bezbroj kanala, pretvaraju ih u
materijalnu stvarnost.

SAMOISCELJUJUA MO
Na osnovu istraivanja Helmuta Hansena i Georgija Nikolajevia Sitina mogue je
sainiti delotvornu metodu koja moe pomoi samoisceljivanju ljudi. Prvi deo metode, do
upuivanja naloga podsvesti, zasnovan je na autohipnoznom postupku koji je objavio Helmut
Hansen i svojoj knjizi Mo hipnoze.13 Drugi deo, u kojem su probrani nalozi upueni podsvesti,
zasnovan je na istraivanjima akademika Sitina. Trei deo, odnosi se na izlazak iz autohipnoznog
stanja. Budui da je kombinacijom znanja dvojice izuzetnih poznavalaca ljudske svesti i psihe
nastala nova, originalna metoda, ona je, radi autorizacije, u daljem tekstu integralno
predstavljena.

13

Helmut Hansen, Mo hipnoze, str. 148.

17
Kada se ovek koji eli da se isceli smesti pred spavanje na svoj leaj, najbolje je da slua
svoj bez greke i prizvuka snimljeni glas, u uslovima u kojima ga niko ne ometa. Ukoliko je sam
u sobi, to moe da obezbedi sluajui snimak sa zvunika na raunaru ili plejeru. Ako nije sam,
audio reprodukciju svog glasa moe da slua uz pomo slualica na ili u uima sa navedenih
ureaja, ili, na primer, sa MP-3, ili MP-4 ureaja. Trebalo bi da uje sledee rei izgovorene
svojim glasom smireno, tiho, oputeno i uspavljujue:
Leim udobno. Oi su mi sklopljene. Ruke i noge su mi sasvim oputene. Diem
oputeno, mirno i ujednaeno, sa svakim izdisajem oseam da tonem dublje i dublje ka dnu
postelje. Sada se koncentriem na noge. Mirno se koncentriem na noge i oseam, sasvim jasno
oseam, kako mi noge oteavaju. Noge mi postaju sve tee i tee. Sada su mi noge vrlo teke,
teke kao olovo, zaista su teke kao olovo.
Sada mi i ruke oteavaju i snano vuku nanie. Obuzima ih sve vei umor, zbog toga
postaju tee. I ruke su mi sada vrlo teke, teke kao olovo.
Oi su mi vrsto sklopljene. Oputaju se i smiruju. Oni kapci su mi teki i postaju sve
tei i tei. Vie ne mogu a i neu da ih otvorim. Doputam da tonem sve dublje i dublje u prijatan
oseaj umora, oputenosti i teine. Postajem sve umorniji i umorniji.
Sada vie nita ne elim. Potpuno sam oputen i pasivan. Vreme je zaustavljeno. Sve ostalo
zbiva se mimo mene. Putam da rei deluju na mene. Nita ne moe da me ometa. Um mi je bistar i
spreman za protok misli. Proima me duboka radost to se tako dobro oseam. Sve snanije oseam divno
oputanje tela i due.
U tom udesnom miru irom se otvara moja podsvest. Moja podsvest irom se otvara.
Sada sluam samo jo svoj glas i oseam da postepeno tonem sve dublje i dublje u duboki, prijatan
mir. Sve to govorim prodire lako i duboko u moju podsvest i tu se neizbrisivo urezuje. Moja podsvest
postupie tano prema nalozima koje izgovaram.
Slede nalozi usmereni prema podsvesti, koje je akademik Georgij Sitin poklonio svom ruskom
rodu, ojaan tekstom oenaa, ugraenim na osnovu rezultata pomenutog istraivanja u SanktPeterburgu, budui da oena ima izuzetnu psihoterapeutsku mo.
Oe na koji si na nebesima,
da se sveti ime Tvoje,
da doe carstvo tvoje,
da bude volja Tvoja i na Zemlji kao na nebu;
hleb na nasuni daj nam danas;
i oprosti nam dugove nae kao to i mi opratamo dunicima svojim;
i ne uvedi nas u iskuenje,
no izbavi nas od zloga.

18
Moj nervni sistem, uvek, brzo poput munje, shvata svoju ulogu, svestrani razvoj i
usavravanje celog mog bia. Ceo moj nervni sistem, sjajem munje napaja i Boijom voljom
neguje moje zdravo telo. Sve vreme se oporavlja i jaa ceo moj mladi, zdravi organizam i njegovi
Bogom stvoreni unutranji organi. Nervna sila prisutna u svim delovima moga tela neprestano me
podmlauje. Titanski monom energijom nervna sila jaa moj novoroeno-mladalaki, Bogom
stvoren, potpuno zdrav organizam i sve njegove unutranje organe. Ceo moj nervni sistem napaja
moje telo ivotnom energijom i svim potrebnim istim energijama, u svako doba. Svaki organ
odgovarajuom energijom, za ostvarenje svih duevnih mogunosti.
Sve vreme, svi moji organi svesni su svog savrenog sastava. Moja psihiki i duhovna
jaka, samosvesna dua, upravlja mojim telom, i, sve vreme ga neguje i usavrava.
Ponovo u sebi oseam prijatan mir. U tom udesnom miru svaka moja re neizbrisivo se
urezuje u moju podsvest.
Ja sam novoroeno-mlad vitez, pun zdravlja i snage.
Um mog srca, sve vreme, sjajem unutranje energetske munje, stvara u srcu novoroenomladalaki boanstveno zdrav sklad. U svako doba, moje novoroeno-mladalako srce je zdravo,
zbog sjaja i moi energetske unutranje munje. Moje srce je uvek viteko, mono, zdravo, veselo,
nenaeto ivotom. Srce mi je zdravo, smireno i snano. Krvotok mi je protoan, zdravih, istih i
elastinih, prohodnih kanala, i stabilan. Cirkulacija krvi u celom mom telu je normalna, prijatno
topla i zdrava. U svakom poloaju svog tela oseam se dobro. Moja krv protie kroz iste,
mladalaki elastine, zdrave krvne sudove. Oseam prijatnost i oputenost u grudima. Srce i
krvotok potpuno su mi zdravi. Potpuno sam zdrav.
Sve nezdrave elije zanavljaju se zdravim elijama. Svi miii mog tela su snani i
elastini. Kima mi je u odlinom stanju, zdrava i gipka.
Ponovo u sebi oseam prijatan mir. U tom udesnom miru svaka moja re neizbrisivo se
urezuje u moju podsvest.
Oseam se veoma dobro. Miran sam i oputen. Odlino se oseam. Iz dana u dan mi je u
svakom pogledu sve bolje i bolje. Ne inim nikome greh pa me ne dodiruje tue miljenje. Tue rei se
odbijaju od mene, ako nisu dobronamerne. Bog brine da do mene stignu rei koje treba da ujem.
Primam sugestije iza kojih stoji ljubav. Potpuno sam ravnoduan na komentare i primedbe izreene
bezrazlono. Nastojim da budem prema svima korektan.
Sve moje Bogom dane, duhovne, umne, psihike i fizike sposobnosti svestrano se
razvijaju i neprestano usavravaju. Svestrano se razvijam. Sposoban sam i talentovan. Lako uim.
Stasao sam u momka-lepotana, viteza, punog zdravlja i snage.

19
Moje miljenje je brzo, potpuno i svestrano se razvija. U svako doba, moj nervni sistem
radi efikasno i energino. Mladalaki ritmovi mog mozga traju i obnavljaju se. Svestrano
usavrava rad mog nervnog sistema.
Moja umna koncentracija je stabilna. Poveava se obim svega to sam upamtio. Moja
znanja su aktivna i potpuna. U svakom momentu mogu da koristim svoja znanja. Moje pamenje
je besprekorno, izvanredno i sigurno. Moja mata pobuuje snano elje, volju i veru i jaa
milionima puta. Centar moje volje je razvijen, savren i fizioloki jak. U svako doba, moja
sposobnost za upotrebu sile volje i vere izuzetno je razvijena. Znam da u uspeti da ostvarim
svoje namere.
Moja veno mlada, boanstvena, aneoska dua, svestrano je razvijena i uz Boiju pomo
stalno izuzetno jaa. Moj veno mladalaki duh, uvek, sa sjajem unutranje energetske munje,
obnavlja i neprestano usavrava svoje novoroeno-mladalako, boanstveno lepo telo. Duhovno
sam snaan. Svestrano sam duhovno razvijen.
Moja veno mlada dua, uvek, sa sjajem unutranjih energetskih munja, poznaje, bodri i
jaa svoje novoroeno-mladalako, boanstveno lepo telo, svoju ivotnu energiju i samu sebe.
Svojim unutranjim uvidom vidim sebe, uvek, kao svestrano razvijenog, snanog i duhovno lepog
viteza, prepunog zdravlja i snage.
Oseam prijatan mir. U tom udesnom miru sve moje rei duboko su se i neizbrisivo
urezale u moju podsvest, pa u zauvek da ih ostvarim.
Metoda autohipnoznog samoisceljivanja zavrava se reima koji omoguavaju osobi koja
se isceljuje da izae iz autohipnoznog stanja:
Kad izbrojim do tri, ruke i noge e mi odmah biti potpuno oputene, lake i pokretljive.
Jedan! Dva! Tri! Otvaram oi! Ruke i noge su mi opet lake i pokretljive. Potpuno sam sve, pun
energije i snage. Oseam se vrlo dobro. Izuzetno sam radostan i zaista se dobro oseam.
Predamnom su ivot i ljudi koje volim.
Tako se zavrava univerzalni primer autohipnoznog samoisceljivajueg metoda. Vano je
da svaka osoba koja primeni nevedenu metodu ne moe da ostane u hipnotisanom stanju, ni
ukoliko zaspe u toku samoisceljivanja, budui da podsvest i u snu prima informaciju o izlasku iz
hipnotikog stanja.
Metoda iskljuuje lekove i bilo kakve bioenergetske i druge energetske uticaje na
organizam. Ne moe da se primeni bez saglasnosti autora, jer je njena delotvornost povezana s jo
nekoliko sitnih ali znaajnih znanstvenih segmenata, koje se odnose na specifinosti pojedinih
bolesti, mada su nevane za celokupnost prikaza metode.

20

LITERATURA
1. , , ,
, , 2000.
2. Franz Alexander, Psyhosomatic Medicine: Its Principles and Applications, (Paperback
April 1, 1965).
3. Broyghton, R., S., Parapsychology: The controversian science, Ballantine books, New
York, 1991.
4. , , , , , 1990.
5. , , , , 2001.
6. , , , ,
, 1982.
7. , , , , , 2005.
8. Denise Gimenez Ramos, The Psyche of the Body: A Jungian Approach to Psychosomatic
Illness, Brunner-Routledge, 2004.
9. , , , , , 2008.
10. , , , Ars Libri
, 1997.
11. , , , , 1999.
12. , , -
(), , 2000.
13. , , , , , 1995.
14. Leclerc, Jean, Hipnoza, Knjievna zadruga HERMES Zemun, Beograd, 1990.
15. , , ,
, , 1999.
16. Minuchin. S., Rosman, B.C. and Baker, L. Psycho-somatic Families Harvard,
Cambridge, 1978.
17. , . , , , , 1987.
18. , . .
, , , 1999.
19. , . , , , , 1973.
20. , , , , , 1997.
21. , ,
, , 1997.
22. , , , , 2001.

21
23. ( ),
, ,
, , 2005.
24. Sitchin, Zacharia, Dvanaesti planet, TELEdisk,, Zagreb, 2002.
25. , , , , , 2003.
26. , , , , ,
2003.
27. , , , , , 2005.
28. , ., , , , , 1990.
29. , . , , . ., ,
1996.
30. , . , , , , 1989.
31. , , (
) ?, * , ,
1997.
32. , , , , , 1999.
33. , , , '''', , 1995.
34. , ., , , , , 2003.
35. , ., , , , , 1997.
36. , , , 1998.