Areal nekog taksona se odlikuje promenljivou u vremenu, to se oznaava

kao dinamika areala.

U razvoju areala razlikujemo nekoliko karakteristinih faza:
-nastanak prvobitnog areala
-poveavanje areala (progresija ili ekspanzija areala)
-relativno stacionarno stanje
-pomeranje areala
-smanjivanje areala (regresija)
-nestanak areala (izumiranje
vrste)

Dinamika areala afrike ptice rugalice

moe se prognozirati primenom GISa. Prognostiki model je zasnovan na
klimatskim parametrima pogodnim za
distribuciju vrste.

Myrmecocichla cinnamomeiventris
(Muscicapidae)

Evropski kanarinac
Serinus serinus (Fringillidae)

Evropski zec
Lepus europaeus (Leporidae)

Senecio vernalis (Asteraceae)

Veliko prerijsko pile je pre

irenja ljudskih naselja i
pretvaranja prerije u obradive
povrine zauzimalo daleko vea
prostranstva u Severnoj Americi.

Tympanuchus cupido (Phasianidae)

Grizli je nekada zauzimao mnogo vee

prostranstvo u Severnoj Americi, a
posebno neposredno posle glacijacije.

Ursus arctos horribilis

(Ursidae)

Grevijeva zebra danas ima disjunktan

areal iji najvei deo se nalazi u Keniji, a
jedan manji deo u Etiopiji. Nekada je
areal zahvatao i vei deo Etiopije,
Somalije, Dibutija i Eritreje.

Equus grevyi (Equidae)

Distribucija migratornih vrsta je promenljiva tokom godine, odnosno u

zavisnosti od sezone. To je posebno izraeno kod migratornih ptica (ptice
selice). Areal migratornih vrsta ima donekle drugaiju strukturu od areala
relativno stacionarnih vrsta.
Areal migratornih vrsta se
sastoji od:
-podruja za reprodukciju
-podruja u kojima se obavljaju
nereproduktivne aktivnosti:
-podruje zimovanja
-migratorni koridori
-podruja povremene masovne
disperzije
-podruje sluajnog
pojavljivanja

Lep primer strukture areala migratornih ptica predstavlja areal vrste Falco
cherrug, koji se sastoji iz podruja prezimljavanja, p. boravka i ishrane i
reproduktivnog podruja.

podruje prezimljavanja
podruje boravka
reproduktivno podruje

Falco cherrug (Falconidae)

Kanadski slavuj preko leta ivi u

borealnim umama na severu Kanade, a
zimuje na severu June Amerike.
Migratorno podruje izmeu
reproduktivnog i nereproduktivnog dela
areala protee se u duini od nekoliko
hiljada kilometara.

Wilsonia canadensis (Parulidae)

podruje prezimljavanja
podruje boravka

reproduktivno podruje

Hirundo rustica (Hirundinidae)

podruje prezimljavanja
podruje boravka
reproduktivno podruje

Crna roda krajem avgusta i poetkom septembra

kree put Afrike i ima dva migratorna puta, zapadni
preko Pirineja i Sicilije, i istoni preko Bosfora.

Ciconia nigra (Ciconiidae)

Posebno su interesantne migracije riba, koje se uglavnom uslovljene ishranom

ili reprodukcijom.
potamodromne ribe migriraju samo u rekama
okeanodromne ribe migriraju samo u slanim vodama
diadromne ribe migriraju izmeu slanih i slatkih voda
anadromne ribe ive u okeanima, a razmnoavaju se u slatkim vodama
katadromne ribe ive u slatkim vodama, a razmnoavaju se u okeanima
amfidromne ribe se kreu izmeu slatkih i slanih voda tokom ivotnog
ciklusa, ali ne zbog reprodukcije

Karakteristian primer anadromne ribe je

losos, koja se mresti u slatkim vodama, u
blizini izvora, a ivot provodi u morima.

Salmo salar (Salmonidae)

Karakteristian primer katadromne

ribe je jegulja, koja se mresti u slanim
vodama Sargaskog mora, enke ive u
slatkim vodama, a mujaci u boatnim
vodama i ne odlaze daleko od ua reka
u more.

Anguilla anguilla (Anguillidae)

Osim atlantskog lososa u anadromne

ribe spadaju: predstavnici roda
Oncorhynchus, Alosa sapidissima,
Thaleichthys pacificus i druge.
Osim evropske jegulje u katadromne
ribe spadaju i ostale vrste roda
Anguilla.

Karakteristian primer amfidromne

ribe je bik ajkula, koja se, u potrazi
za hranom, kree i slanim i slatkim
vodama subtropskog pojasa.

Za neke vrste je karakteristina

vertikalna migracija izmeu dna i
povrine vode, dok neke migriraju
kroz slatku, odnosno slanu vodu.

Carcharhinus leucas (Carcharhinidae)

Od 650 vrsta roda Eucalyptus, koala moe da konzumira oko 50, ali preferira samo 12.
Veina vrsta roda Eucalyptus sadre otrovne materije, pa ih ivotinje ne jedu. Upravo ta
injenica objanjava zato koale nisu rasprostranjene u okviru itavog areala roda.

E. melliodora

Eucalyptus (Myrtaceae)

E. sideroxylon

Unitavanje uma eukaliptusa uzrok je

smanjivanja areala koale.

Phascolarctos cinereus (Phascolarctidae)

Asio otus (Strigiformes)

Narandastom bojom je oznaen povremeni deo
areala male umske uare koji se javlja svake etiri
godine u vreme prenamnoenosti leminga.

Lemmus lemmus (Cricetidae)

Istorija razvoja areala neke vrste poinje njenim nastankom na nekom delu
Planete, odakle se iri zahvaljujui nekom od naina rasprostiranja. Nakon
dueg vremenskog perioda, vrsta moe potpuno da nestane sa mesta nastanka,
a svojim arealom da zahvati neka druga prostranstva, kao to je to sluaj sa
nekim glacijalnim reliktima rasprostranjenim u planinskim podrujima
Evroazije.

Salix alpina
(Salicaceae)
Papaver alpinum (Papaveraceae)

Sposobnost vrste za rasprostiranje zavisi od intenziteta razmnoavanja,

odnosno od reproduktivnog potencijala vrste. Organizmi koji obrazuju veliki
broj jajih elija, zigota, dijaspora (semena, plodovi, vegetativni pupoljci i sl.)
imaju prednost u odnosu na vrste sa niskim reproduktivnim potencijalom.
Vrste velikih areala obino imaju i visok reproduktivni potencijal.

Datura stramonium
(Solanaceae)
Tatula je biljka
kosmopolitskog
rasprostranjenja. Produkuje
jako veliki broj semena i
lako se rasprostire.

Rasprostiranje (disperzija) moe biti pasivno (ostvaruje se uticajem nekog

spoljanjeg faktora) i aktivno (ostvaruje se zahvaljujui sposobnosti organizama
da se aktivno kreu).

Semena ludog krastavca se pod

uticajem turgescentnog pritiska
izbacuju iz ploda na veliku udaljenost
(balistika disperzija). Plod reaguje
na dodir i otkida se od biljke, pri emu
se iz njega izbacuju semena.

Kserohazija je pojava odbacivanja

semena iz pucajuih suvih plodova
neravnomerno razvijenih
mehanikih tkiva. Semena plodova
vrste Hura crepitans se odbacuju i
do 14 m, a trikolorne ljubiice
(Viola tricolor) do 5 m.

Ecballium elaterium (Cucurbitaceae)

Hura crepitans (Euphorbiaceae)

Hidrohazija je pojava otvaranja plodova

usled bubrenja, to dovodi do neznatnog
odbacivanja plodova.

Mehanika disperzija
higroskopijom se javlja
kod rodinog kljuna.

Anastatica hierochuntica
(Brassicaceae)

Erodium cicutarium
(Geraniaceae)

Kod nekih biljaka semena se rasprskavaju nakon

padanja ploda na zemlju. Ta pojava se naziva
barohorija. Javlja se kod nekih vrsta utilovki (rod
Genista), nekih vrsta iz familija Balsaminaceae,
Theaceae i dr.

Impatiens noli-tangere (Balsaminaceae)

Camelia japonica (Theaceae)

Kod predstavnika roda Impatiens plodovi

se nakon dodira odbacuju od biljke, padaju
na zemljite i raspucavaju, pri emu se
semena rasprskavaju na izvesnu udaljenost.

Geokarpija je rasprostiranje
plodovima koji sazrevaju u zemljitu.
Na taj nain je mogue neznatno
irenje areala. Javlja se kod kikirikija
(Arachis hypogaea) i podzemne
deteline (Trifolium subterraneum).

Trifolium subterraneum (Leguminosae)

Arachis hypogaea (Leguminosae)

Biljke sa dlakavim dodacima

Biljke sa okriljenim plodovima
ili semenima

Eriophorum angustifolium (Cyperaceae)

Carpinus sp. (Betulaceae)

Acer platanoides (Aceraceae)

Taraxacum officinale (Compositae)

Biljke sa lakim semenima

Indijanska etkica ima veoma lagana

semena sa mreastim omotaem koji
joj omoguava lako raznoenje vetrom.

Gymnadenia conopsea (Orchidaceae)

Castilleia affinis (Orobanchaceae)

Kotrljajui plodovi i semena (Kotrljani)

Gypsophylla paniculata

Hidrohorno se rasprostiru vodeni organizmi biljke i ivotinje. Meutim, vodom

mogu da se rasprostiru i neke suvozemne biljke, tako to njihova semena ili
plodovi dospevaju do vode i njome bivaju noeni na veliku udaljenost.

Vodeni zumbul je autohtono

rasprostranjen u vodama Brazila,
ali je kasnije prenet u aS.
Ameriku, Afruku i Indokinu, gde
se rairio noen renim tokovima.

Eichornia crassipes (Pontederiaceae)

Svojim kretanjem ivotinje, posredno ili

neposredno, prenose na razliite
udaljenosti rasplodne delove biljaka
obuhvaene imenom dijaspore (spore,
semena, plodovi) i na taj nain vre
njihovu disperziju (zoohorija).

Osnovni tipovi zoohorije su:

endozoohorija (u unutranjim
organima)
sinzoohorija (namerno rasejavanje u
ustima ili u voljci kod ptica
stomatohorija)
ektozoohorija (na povrini tela
ivotinja)

U zavisnosti od taksonomske
pripadnosti rasejavanje moe biti:
R. posredstvom beskimenjaka
Malakohorija (r. puevima)
Entomohorija (r. insektima)
Mirmekohorija (r. mravima)
R. posredstvom kimenjaka
Ihtiohorija (r. ribama)
Saurohorija (r. gmizavcima)
Ornitohorija (r. pticama)
Teriohorija (r. sisarima)

Rasejavanje mravima ili mirmekohorija

je jedini oblik entomohorije. Semena
koja se rasejavaju mravima imaju
specifine izrataje karunkule i uljana
telaca (elajozome), kojima se mravi
hrane.