Alexandar Thorn

SUMMA
ASTROLOGIAE
KNJIGA PRVA

UVOD
U ASTROLOGIJU

Alexandar Thorn
SUMMA ASTROLOGIAE
Knjiga Prva
UVOD U ASTROLOGIJU
sa metodologijom izrade horoskopa

SUMMA
ASTROLOGIAE
TEMATSKA ENCIKLOPEDIJA ASTROLOGIJE
Knjiga Prva
UVOD U ASTROLOGIJU
SA METODOLOGIJOM IZRADE HOROSKOPA

Knjiga Druga
ELEMENTARNA ASTROLOGIJA
Knjiga Trea
ANALITIKA ASTROLOGIJA
SA METODOLOGIJOM TUMAENJA HOROSKOPA

Knjiga etvrta
ASTROPSIHOLOGIJA
SA METODOLOGIJOM PSIHOANALIZE

Knjiga Peta
ASTROMEDICINA
SA METODOLOGIJOM DIJAGNOSTIKE

Knjiga esta
SINASTRIJA
SA METODOLOGIJOM POREENJA HOROSKOPA

Knjiga Sedma
APOTELEZMATIKA
SA METODOLOGIJOM PREDSKAZIVANJA

Knjiga Osma
HORARNA ASTROLOGIJA
Knjiga Deveta
ELEKCIONA ASTROLOGIJA
Knjiga Deseta
MUNDALNA ASTROLOGIJA
SA ASTROMETEOROLOGIJOM

Knjiga Jedanaesta
ISTORIJA ASTROLOGIJE
Knjiga Dvanaesta
FILOSOFIJA ASTROLOGIJE
Knjiga Trinaesta
OKULTNA ASTROLOGIJA
SA MAGIJSKIM ASTROKORESPONDENCIJAMA

Alexandar Thorn

UVOD
U ASTROLOGIJU
SA METODOLOGIJOM IZRADE HOROSKOPA

Sve nam je reeno

ali nam nita nije objanjeno
(Knjiga Mrtvih)

Beograd, 2007
5

Saoptite mi, molim vas, vae miljenje

ali, ako je mogue, ljudskim jezikom
jer ja siromah, dete zemaljsko,
nisam nimalo vian tom jeziku bogova,
jeziku intuitivnog uma.
Imanuel Kant, filosof
J. G. Hamanu, arobnjaku sa Severa
pismo, 6. aprila 1774. godine

PREDGOVOR
Kao profesionalni astrolog, osetio sam potrebu da izvrim sistematizaciju i sumiranje znanja astrologije, dajui svemu tome jedan lini ton na
osnovu sopstvenog znanja i iskustva. eleo sam da na taj nain, pre svega,
olakam praktini rad mojim studentima kako bi se lake snalazili u obilju
astroloke literature i prirunika. Hteo sam da sve bude na jednom mestu i iz
te potrebe je nasatala Summa astrologiae. U poetku nisam imao nameru da pripremam knjige za tampu, ali sam na nagovor prijatelja, redigovao tekstove,
proirio ih i u izvesnoj formi pojednostavio, kako bi bili pristupani irem auditorijumu. Tako je nastala proirena Summa astrologiae u dvanaest knjiga.
U ovoj formi, knjige mogu biti praktini prirunik svakom ozbiljnom astrologu, udbenik svakom ko eli da postane astrolog, zanimljivo tivo svakom ko eli da upozna tajne astrologije bez obzira da li e se njom baviti ili ne, i na kraju, mogu omoguiti svakom oveku da na kvalitetan nain
protumai svoj ili bilo koji drugi horoskop i da, shodno tome, bolje upozna
sebe i svet koji ga okruuje.
Biti astrolog nije nimalo lako. To podrazumeva jedan iri spektar
znanja iz mnogih nauka kao to su, pre svega, astronomija, matematika, psihologija, sociologija, filosofija i medicina, ali i fizika, astrofizika, biologija i hemija s jedne i istorija, antropologija, etnologija i umetnost s druge strane i na
kraju, mitologija, teologija, okultne i ezoterijske nauke. to je znanje astrologa
vee, to je i njegov kvalitet, kao astrologa, vei. Osim toga, posebno treba naglasiti da je i iskustvo od velike vanosti za bavljenje astrologijom. Meutim,
presudni znaaj ima intuicija astrologa koja se mora razvijati jer ona prua
oseaj za one najtananije niti koje vezuju oveka i kosmos. Zbog toga je i moto svih knjiga preuzet iz Knjige Mrtvih: Sve nam je reeno, ali nam nita nije objanjeno. To znai: da i sva znanja sveta ostaju bez vrednosti ukoliko se ne mogu
osetiti i doiveti. Taj oseaj je objanjenje znanja, a on je u nama samima.
Knjiga koja je pred nama je prva u nizu i predstavlja uvod u astrologiju sa metodologijom izrade horoskopa. Ona ima za cilj da itaoca upozna
sa astrologijom kao naukom, njenim znaajem i potrebom, vrstama, pravcima
i disciplinama. Takoe, sadri osnovna znanja koja su preduslov za pravilan
rad i razumevanje astrologije i metodologiju izrade horoskopa sa svim potrebnim elementima, pravilima i uputstvima.
U Beogradu,
na Ekvinocijum 1996. godine
Autor
9

10

PRVI DEO

UVOD U ASTROLOGIJU

11

12

UVOD
Niko osim neprijatelja vas ne moe bolje i velianstvenije predstaviti. Astrologiji je takvu uslugu uinio Rudolf Til, nemaki astronom.
Astrologija je najuspeliji duhovni pokret svih vremena. Ona je zarazila sve kulture, nezavisno od vladajuih religija, bez obzira na stanje obrazovanja i stepen razvoja. Ona je prodrla u izumrlu egipatsku civilizaciju, u sazrelu i od ivota nabreklu civilizaciju Grka, Indusa, Kineza, rascvetanu arapsku kulturu i zapadnjaki srednji vek.
Njoj nije bilo vano da li ljudi veruju u Hrista ili Muhameda, da li iskazuju potovanje
platonistikom Erosu ili Konfuijevoj mudrosti, da li im je ivotni cilj u budistikoj kontemplaciji ili rimskoj organizaciji. Ona je ovladala amanima i dubokoumnim filosofima, misticima, monasima i svetenicima u mantijama, cezarima drugog i papama esnaestog veka, vizionarima apokalipse i matematikim mozgom Ptolomeja.
Nekada su se ljudi pojili njenom mudrou, potovali su svet u kome
su iveli. Onda su je proterali i zatvorili u mrak, ali je ona, kao voda ponornica, ivela i ekala da ugleda svetlost dana, i sada Bogove moli da ti isti ljudi bez potovanja ne ulaze u njen svet. Astrologija je izvor od iskoni, izvor
na kome ljudi i ene, e svoju gasili su...

IME I POJAM ASTROLOGIJE

Astrologija - re odasvud. Malo je ljudi kojima nije poznata ali je
malo i onih ljudi kojima je zaista znana. Terminoloki, re astrologija potie
od grkih rei to znai zvezda i to znai nauka. Prema tome,
najkrae reeno, astrologija je nauka o zvezdama. Bila je to u staro doba i
ostala je to i do danas. Za razliku od astronoma, astrolozi pod pojmom zvezda podrazumevaju mnogo ire terminoloko znaenje. Astrologija nije samo puko posmatranje zvezda ve predstavlja i njihovo tumaenje. Meu
svim stvarima koje jesu da jesu, nema nijedne o kojoj astrologija ne moe
dati svoj sud. Raznolikost oblasti kojima se astrologija bavi, kao i njena sveobuhvatnost, predstavljaju nesagledivu irinu. Ta sveobuhvatnost i ta irina
su ono to astrologiju ini prvom naukom i prvom filosofijom, za razliku od
astronomije ( - zvezda, - zakon) koja se bavi posmatranjem i
utvrivanjem zakonitosti meu zvezdama, odnosno nebeskim telima. Astronomija je nastala iz astrologije jer su u davna vremena njih dve bile jedna
ista nauka. Danas je astronomija nauka o distancama, magnitudama, masama, kretanju, brzini, mestu itd, utemeljena na rezultatima istraivanja postignutih pomou teleskopa i drugih instrumenata. Prema tome, astronomiju
moemo nazvati objektivnom naukom a astrologiju subjektivnom naukom,

13

tj. naukom koja se bavi istraivanjem delovanja nebeskih tela na ivu i

neivu prirodu kao i reakcijom ive i neive prirode na takve uticaje. Izrada
horoskopa nije nita drugo do astronomski proces dok je tumaenje rasporeda nebeskih tela astroloki proces. Prema optem odreenju astrologije
kao nauke moemo razlikovati tri njena oblika i to:
1. Influencijska astrologija je zasnovana na verovanju da postoje
jednosmerni odnosi izmeu nebeskih tela i dogaaja na Zemlji, ljudskog ponaanja i delovanja. Ona je vetina proricanja koja se bavi deterministikim
odnosom izmeu nebeskih tela i ljudske prirode.
2. Simbolika astrologija je utemeljena na verovanju da postoje
dvosmerni odnosi izmeu nebeskih tela i ljudi. Njen cilj je koliko predvianje toliko i tumaenje pojedinanog spoljanjeg i unutranjeg stanja neba.
3. Filosofska astrologija veruje da je priroda knjiga simbola ije jedinstvo poiva na mrei korespodencija i analogija te da svako bie moe biti predmet viestrukog tumaenja. Ona je mudrost i sveto otkrovenje neba
iji je cilj istraivanje ciklusa i prorotvo koje upozorava.

DEFINICIJA ASTROLOGIJE
Ako postavimo pitanje, da li postoji opta definicija astrologije, bez
sumnje moemo rei da ne postoji. Astrologiju je lake shvatiti polazei od
razliitih principa i imajui u vidu razliite ciljeve. Ne bi ni moglo drugaije
sa vetinom koja se zasniva na metodi postavljanja analognih hipoteza a koja je stara vie milenijuma i kojom su se bavili ljudi iz razliitih civilizacija i
veoma razliitih miljenja. Kada Herodot u svojoj Istoriji (II, 82) kae, posmatrajui dan roenja neke osobe, predskazujemo joj sudbinu koja je eka, podrazumeva deterministiku koncepciju astrologije koja je odbaena jo na poetku nove ere jer je kao to kae esto navoena mudra izreka, Astra inclimant
non necessitant, Zvezde samo usmeravaju, ne obavezuju. Moderna astrologija
je u mnogo emu naslednica Morina de Vilefrankea koji je u XVII veku u
predgovoru svoje knjige Astrologia Gallica napisao: Nebeski uticaji su univerzalni uzroci... Njihovo delovanje na pojedinca zavisie u prvom redu od odnosa izmeu
zvezda i astrolokih Kua u trenutku njegovog roenja, a ti odnosi su zasnovani na telesnoj poziciji zvezda ili na njihovim aspektima, na njihovoj dominaciji u odreenoj astrolokoj Kui ili pak na njihovom odnosu sa vladaocem te kue. Ovo odreenje ne
implicira neminovne zvezdane poruke to, nekoliko godina kasnije, omoguava jednom od Morinovih uenika da napie da su zvezde znaci a ne uzroci
postojanja razliitih temperamenata. Ovo tvrenje koje je javnosti nepoznato a koje protivnici astrologije manje ili vie namerno ne ele da saznaju, neobino je vano. Savremeni satrolozi se manje bave predskazivanjem budunosti a vie otkrivanjem psihikog entiteta, viestrukih lica jedne osobe. To

14

je smisao upozorenja Andrea Barbaulta neupuenom itaocu koje iznosi u

delu Petit Manuel d astrologie (Pariz, 1972): Neka ue u nju ostavljajui svoj
vraarski mentalitet. Bez prorokovanja! U svom pravom znaenju, astrologija je psiholoko znanje koje pribavlja informacije o dubokoj psihikoj prirodi oveka. Ako ve
uspeva da stvori sliku neke poznate osobe, istraujui njen karakter, rasvetljavajui i
proirujui ono to je ve poznato o njoj.

POREKLO ASTROLOGIJE
Oduvek je u oveku, uprkos razvoju nauke i tehnike, postojao strah
od nepoznatog, neobjanjivog i mistinog. Nou, usred crnog i tamnog neba, izvesne pojave su kod oveka uvek izazivale njegovu radoznalost. Dejstvo Sunca, kao i njegovo raanje na Istoku, kretanje preko svoda i zalazak
na Zapadu, intrigirajue je delovalo na ljude od pradavnih vremena. Za stare
narode, Sunce i Mesec kao i zvezde na nebu predstavljali su vidljivi uzrok
nadprirodne moi. Tako je, posebno, Sunce poprimilo odlike vrhovnog
boanstva ali i nemilosrdnog vladara. ovek nije mogao ostati ravnoduan
prema kosmikim fenomenima pa je stoga i smatrao da je njegova sudbina
negde gore zapisana. Zvezde na nebu, koje i odslikavaju iva bia, predmete
i karaktere, omoguile su ljudima da jo vie poveruju u simbiozu ovek Zemlja - Kosmos. Oduvek su eleli da znaju ta ih eka u budunosti pa se
stoga i vanost pridavala budunosti koja je prikazana na zvezdanom nebu.
Demistifikacija zvezda je samo jedan korak. Zbog toga su neke zvezde proglaavane dobrim a neke zlim i upravo u takvim oseanjima oveka se moe
traiti poreklo i zaetak astrologije. Za astrologiju moemo rei da je stara
koliko i sam ovek. Razlog tome je nemogunost da se ustanovi poetak
astrologije jer se ona u svim poznatim civilizacijama i starim kulturama pojavljuje kao ve razraena nauka o odnosu oveka i Vasione. Postoje mnogi
dokazi da je astrologija nekoliko hiljada godina pre nove ere uivala veliki
ugled kod svih naroda visokih kultura a verovatno njen poetak see i u praistorijska vremena.
Prvi natpisi iz oblasti astrologije potiu iz Mesopotamije. Stari Haldejci su u isto vreme bili i astrolozi i matematiari i moe se rei da su udarili temelje savremenoj astronomiji. Postojanje egipatskih astrologa nije samo potvreno u Bibliji ve je to istorijska i arheoloka injenica. Kod starih
Grka astrologija je bila veoma istaknuta nauka to potvruju mnogi filosofi
meu kojima su Pitagora, Platon, Ptolomej i drugi. Celokupan religiozni i
politiki ivot stare Grke odvijao se pod uticajem astrologije. Rimljani koji
su bili pod velikim uticajem grke kulture i nauke prihvatili su i njihov
odnos prema astrologiji. Tokom ovog Perioda od 200. godine pre nove ere
pa do 200. godine nove ere nastalo je nekoliko uvenih knjiga iz oblasti

15

astrologije. Poznato je da je rimski imperator Konstantin, na poetku hrianske ere i koji je Hrianstvo ozvaniio kao religiju, imao svoje horoskope kao i horoskope carstva i svog novog prestonog grada, nazvanog po njemu, Konstantinopolis. Svoju astrologiju kao nauku razvijali su i narodi dalekog istoka u Indiji, Kini, Kitaju, kao i na dalekom zapadu Maje, Asteci, Inke.
Arapi su veoma mnogo doprineli razvoju astrologije kao jedne u to doba
najvanije nauke. U srednjem veku, u Evropi, je proganjana od strane Hrianske crkve ali je i pored progona negovana i usavravana. Skloni su joj
bili mnogi crkveni velikodostojnici. Procvat dostie u XV i XVI veku kada
se vrsto ukorenila u Evropi pa su jo tada u Padovi, Bolonji, Parizu i drugim mestima postojali uveni univerziteti na kojima je izuavana. Jedan od
velikih naunika tog doba a u isto vreme i astrolog bio je Skalinder kao i,
od njega jo poznatiji, njegov uenik Nostradamus. Veliki teolog zapadne
Crkve, koji je u isto vreme bio i astrolog, Toma Akvinski verovao je da
zvezde veoma mnogo utiu na telo i karakter svakog bia. Za vreme vladavine pape Lava VI (1513-1521) na Papskom Univerzitetu osnovana je katedra za astrologiju. U vreme renesanse kada naunici tog doba, filosofi i zaetnici astronomije Kopernik, Kepler, Galilej, Spinoza i drugi koji su
stvarali novo uenje nimalo nisu zanemarivali niti negirali astrologiju. Tokom XVI i XVII veka astrologija se do te mere razvila da su skoro svi
dravnici i drugi znameniti ljudi imali sopstvene astrologe.Tehnikom revolucijiom i razvojem prirodnih nauka u XVIII i XIX veku, astrologija je poela da slabi i jenjava, da bi sada, pred kraj XX veka ponovo postala aktuelna ali na pogrean nain. Dananja astrologija je vie postala pomodarstvo
irokih masa nego li njeno istinsko shvatanje i razumevanje.

PREDMET ASTROLOGIJE
U naem prostoru i vremenu mi smo spremni i motivisani da vidimo
i opaamo samo dostignua nauke od kojih imamo opipljivu korist. Meutim, da li smo se ikad zapitali, ime smo sve to platili i ta nam je time oduzeto. Ne zbog toga to je nauka dostigla neslueni razmah ve zbog toga to
ta nauka nije znala ili nije htela iskoristiti i obogatiti se iskustvima prolih civilizacija na podruju ljudske svesti, civilizacija koje oveka nisu uzimale samo kao materijalno bie ve kao svesno i duhovno. Ne samo nauka, i neke
religije su uestvovale u tom pljakanju ovekove linosti, njegove biti i
upravo tu u odnosu prema astrologiji ateizam nauke i ortodiksna Crkva su
nali svoju najnesporniju dodirnu taku, u svojim antagonizmima. Ateizam
moderne nauke je istrgao oveka iz konteksta uzajamnosti Zemlje i Vasione
i postavio ga sada i ovde. Time je na neki nain ignorisana njegova svest i njegova sutina jer sada i ovde ivi i ivotinja sa svojim instiktima. Koliko je time

16

usreeno oveanstvo dovoljno jasno i nedvosmisleno govore pojave u naem vremenu: otuenost, nepotovanje ne samo vlastitog ve i svakog drugog ivota, nepotovanje smrti iz ega proizilazi usamljenost i oseaj istroenosti koja esto dolazi do izraaja u najniim instiktima. Ortodoksna
Crkva se osea ugroenom od astrologije koja je u zvezdano nebo sapela
ljudsku svest i stavila oveku do znanja da je deo svega toga i da je to SVE
samo sveopta energija Vasione koja je neutralna, ni dobra ni zla, ve takva
kakvu je aktivira svaki pojedinac u okviru koji mu je dat u trenutku njegovog roenja i koji je uspeo da proiri tokom svog ivota. To su energije koje
se neprestalno prepliu, pretapaju i transformiu u skladu sa vremenom i
prostorom na naoj planeti dolazei iz nedeljivog ivota u koji se ponovo
vraaju u svom venom kretanju. Sve dok je ljudski rod tako shvatao Vasionu i svoj prostor u njoj nije znao ni za otuenost, ni za strahove, ni za razdor na relaciji ovek - ovek. To je neosporna injenica, bez obzira na sva
traganja kroz arheologiju i druge nauke o bitisanju oveka i nesrei ljudskog
roda na tlu Inka, faraonskom ili nekom drugom tlu.
injenicom da je ovek izbaen iz konteksta odnosa Zemlja - Kosmos, nauka o kretanju nebeskih tela, ak i u novije vreme, u istraivanju
nezamislivo dalekih kosmikih dimenzija, postala je sama sebi svrha. Vie
nema nikakvog uea u ivotu obinog oveka, u njegovim svakidanjim
postupcima i preokupacijama. Astrologija je stavila oveka u okvir gde mu
je i mesto, i dopustila mu to svoje mesto i uee u tajni kosmikog stvaranja, uzdigla ga u sastavni deo Kosmosa to on bez sumnje i jeste kao stanovnik Zemlje koja je deo njega. Astronomija moe biti lep, udesan i skup
hobi, ali je obinom oveku iz naroda nedostupna i bez ikakve koristi u njegovom praktinom ivotu. Uprkos svemu, kosmiki zakoni koji jesu i zakoni astrologije postoje i deluju iako ih mi poriemo, a to je isto kao i kada bismo poricali zakon gravitacije i tvrdili da on nema veze sa naom planetom i
njenim prostorom u Galaksiji. U civilizacijama gde je astrologija bila primarna nauka, a to je sluaj sa svim starim civilizacijama, ovek je znao smisao
svoje egzistencije, smisao svoje radosti i svoje tuge na putu kroz vreme i
prostor nae planete. Bio je deo prirode, orijentisao se prema njenim zakonima sa kojima je usklaivao svoje drutvene norme i to je najvanije iveo je sreno. Moda nama, uz nau razmaenost i rasputenost, retrospektivan pogled u njihovo vreme i nain ivota ne otkriva tu injenicu jer mi
ne moemo zamisliti ivot bez dostignua naeg vremena i moda nam se
ini suluda pomisao o srei tih divljaka. Mi zamiljamo sreu kao veliku,
takvu elimo, oekujemo, takvu hoemo imati i postii pa je upravo zbog
toga tako mala kada je naemo i postignemo, uprkos svim dobrima to nam
ih prua naa civilizacija. Ono to nas danas zadovoljava, sutra je ve prevazieno i tako provodimo ivot u venom nemiru i trci za neim novim. Nemamo nita to bi nas smirivalo, to bi nas upozoravalo na nau ljudsku vre-

17

dnost, to bi davalo naem ivotu ravnoteu i bilo putokaz ka nama samima.

To jeste jedino astrologija, bila i ostala kroz sva vremena.
Kod prouavanja starih kultura uinjen je nezamisliv propust time
to se ignorisala primarna nauka tih kultura - astrologija. Iz straha pred zvaninim establimentom ni jednom ozbiljnom istraivau ne pada na pamet
da se uklopi u njihovo poimanje sveta i da kroz svetlo astrologije prouava
te kulture. Njihove zagonetke se reavaju mimo astrologije i time je u mnogo sluajeva ponitena ili na pograan nain tumaena kompozicija njihovog
stvaralatva. Kada istraivai naiu na gotovo identine artefakte u zemljama koje razdvajaju velike razdaljine kopna i mora, to objanjavaju trgovakim putevima, brodolomima i kojekakvim priama i ako je mnogo puta
oigledno da je tako neto nemogue. Mudraci starih kultura su znali da se
precesija ravnodnevice kree neto vie od dve hiljade godina kroz jedan
Znak Zodijaka. Ti periodi su oznaavali i davali opte karakteristike tog
Znaka i planete koja vlada u njemu i svim kulturama na Zemlji. Prouavanjem astrologije najbolje se moe stei uvid u istoriju i razvoj kultura kao i
njihovo stvaralatvo. Astrologija je jedina nauka u kojoj je nataloeno kontinuirano znanje ljudskog roda od njegovih, nepoznato u koje vreme nastalih,
razumskih poetaka pa sve do naih dana. Na taj nain astrologija kao nijedna druga nauka osvetljava razvoj ljudskog roda i uvek iznova potvruje da
je veran pratilac oveanstva u svim njegovim raanjima, unitenjima, ponovnim uskrsnuima i usponima. Astrologija nas ui da u Vaseljeni postoje
sklad i simetrija i da je svako samo deo celine. Prema tome, trebalo bi da
astrologiju shvatimo kao filosofiju koja nam pomae da objasnimo ivot, a
ne kao umee predvianja budunosti. Nije cilj astrologije da planete optui
za ono to nam se dogaa ili ne dogaa ve naprotiv, da nauimo neto sami
o sebi na osnovu planetarnih indikacija. Onog trenutka kada budemo mogli
sami sebe jasno da sagledamo moi emo sami u sebi da otkrijemo nove
kvalitete pa e samim tim i na ivot postati ispunjeniji, svrsishodniji i plodonosniji. ta god da se dogodi ljudskom rodu, bie to uslovljeno usaglaenou ili razilaenjem kosmikih i zemaljskih energija, bili mi toga svesni ili
ne. Paralelizam koji postoji izmeu kretanja planeta i kretanja dogaaja u
naem ivotu svojevrsna je misterija koju razotkriva jedino astrologija. Ljudi
koji danas govore o astrologiji, kao to su horoskopi u medijima, ne poznaju
astrologiju i ine je arlatanskom vetinom. Velika je greka gledati na astrologiju kao na veliki izlaz. Ako se trai spasenje onda se treba obratiti religijama jer u njima lei spasenje a ne astrologiji koja nas samo upozorava: danas
nije va dan da uradite ovo ili ono, priekajte malo dok se ne pojavi period
koji e biti izuzetno povoljan, ne zaleite se. To je najvanije u astrologiji jer
ona samo usmerava i prua diskreciju.
Pogled astrologije je vrlo strog, ozbiljan, realan i nema samilosti niti
simpatija jer stvari gleda onakvim kakve jesu. Najvea bolest dananjice je

18

oseanje teskobe pred ivotom. Suoiti se sa ivotom, to danas mnogi izbegavaju. Zbog toga je tu astrologija. Kako da pobegnemo kad izlaza nema?
ak ni ljubav vie nije ono to mislimo da jeste. Agonija je moda srana ali
ak ni o smrti niko nita ne zna. To je moda avantura. Ako je ivot lep, zato ne bi bila i smrt, ali niko je ne eli. Kako ljudi zavravaju svoj ivot danas? Grozno, prvo lekari, zatim bolnica, potom pogrebnik i na kraju, posle
svega, ne ostaje nita, a to je strano.
Postoji samo jedna misterija u astrologiji koja se svodi na jednu re,
a to je sloboda. Uz poznavanje astrologije imamo slobodu i kada ponemo
da prihvatamo ljude, stvari i dogaaje oko sebe onakvim kakvi jesu postajemo slobodni.

SMISAO I POTREBA ASTROLOGIJE

Prva konstatacija da je malo ljudi kojima astrologija nije poznata i da
je malo i onih ljudi kojima je zaista znana, osnovni je njen problem a to je
njena usamljenost. Uenje astrologije su shvatali samo malobrojni a oni koji
su uspeli da otkriju njenu neprocenjivu vrednost koristili su svoja znanja za
sopstveni napredak.
Nakon svog duhovnog pada, svaki se ovek poistoveuje sa odreenim planetarnim uticajima a poistoveivanje postaje tako izrazito da utie
samo na tog oveka. On teko shvata kako i drugi pored njega mogu da budu pod istim uticajem pa ak ako i to shvati, on nastavlja da se izdvaja od
drugih smatrajui da nijedan drugi horoskop nije slian njegovom. Onaj koji
ne poznaje astrologiju obino smatra da je ogranien i vezan zahvaljujui
Kuama u horoskopu pod kojima je roen. Njegovo okruenje i okolnosti
onemoguavaju ga na svakom koraku a nije u stanju da raskine sudbinske
okove poto nije ni dovoljno mudar ni dovoljno snaan pa zbog toga dospeva pod planetarne uticaje. ovek koji je, da tako kaemo, na neki nain napredovao jo uvek je ogranien usled uticaja znaka Zodijaka kao i zbog telesnih vetina kojima ovi upravljaju. Njegova oseanja i instikti ga vezuju za
ono to voli ili ne voli, za ono to mu ula kau da je privlano ili odvratno.
On nije u stanju da nadvlada svoja ula jer sudi jedino prema nagovetajima
koje dobija od njih i dozvoljava im da upravljaju njime. ovek koji se razvio
je i dalje ogranien planetarnim uticajima koji struje Zodijakom i vezan je
ogranienjima sopstvenog uma. Bez obzira to je nadmoniji od oveka kojeg ula vezuju za predrasude, on ipak suava svoj um jer je isuvie lian i
ogranien sopstvenim iskustvima, navikama i obiajima. Tek, ovek koji
spozna vrednost astrologije poinje da biva oaran udima svog horoskopa
koji e poeti da smatra za feti, samo zbog toga jer je to njegov horoskop
zbog kojeg e sebe izdvojiti od ostalog oveanstva i radovati se dobrim

19

aspektima ali i tugovati zbog loih. Obian ovek, ogranienog uma, smatra
da se planete okreu u svojim orbitama kao razdvojena tela. Znake Zodijaka
vidi kao odvojene znake od kojih svaki ima posebno znaenje i ulogu. Zemlja je, za takvog oveka, takoe usamljeno i izolovano telo koje se kree u
Svemiru i svojim kretanjem stvara dan i no. Ogranienom umu sve izgleda
udaljeno i izolovano. Uzvienom oveku sve stvari izgledaju samo kao deo
celine. Za njega su planete sfere uticaja koje deluju unutar drugih sfera uticaja i sve su objedinjene i jedinstvene. Odvojene su samo po svom nainu
vibriranja i po razliitim fazama koje predstavljaju. Sutina astrologije je njeno uenje o jedinstvu svih stvari. U ivotu svaki ovek deli sa drugim ovekom postojanje u okviru Zodijakog kruga i pri svakom prolasku kroz taj
krug ovek prima onoliko uticaja koliko je u stanju da u toj fazi postojanja
uznapreduje, sve do onog trenutka dok se ne sjedini i ne ostvari ceo krug.
Period od zaea do roenja je nepotpun krug a cilj je ostvariti potpunost
da bi se razumelo jedinstvo i da bi se ivelo u jedinstvu celine. Najvie to
obian ovek moe da dostigne jeste da spozna i analizira razliite sile koje
se njime poigravaju. Najnie to uzvien ovek dostie jeste sinteza jedinstvenih sila u njemu samom. Ni jedan uzvien ovek nije ogranien sa dvanaest Kua svog horoskopa jer ih sve nadilazi. Njega ne sputavaju znaci Zodijaka i tipovi materije jer on njima upravlja a nije ni onesposobljen usled
uticaja planeta jer je njihov gospodar. On je jedno sa celinom. On sve posmatra kao deo celine jer zna da je svaka odvojena jedinka sastavni i neotuivi deo celine. Istinski astrolog zna znaenje drevnih rei upozorenja:
Mudar ovek upravlja svojim zvezdama a budala im se klanja.

20

PODELA ASTROLOGIJE
VIDOVI ASTROLOGIJE
Opte je poznato da sve to postoji ima dva vida. Svet to nas
okruuje sastavljen je od suprotnosti i predstavlja dualitet kroz koji prolaze
suptilno i neizrecivo kao sutina ili princip svih stvari. Ta dva vida, materijalni i duhovni, formalni i sutinski moemo najlake predstaviti kontrastom
dana i noi, podpodelom na izlazak i zalazak Sunca, podne ili pono kada se
uslovi na Zemlji u potpunosti menjaju i smenjuju. U ovom sluaju postoji
samo jedan spoljanji faktor uticaja a to je Zemljina rotacija oko svoje ose i
oko Sunca. Ovde moe da se postavi pitanje, ta je to to prouzrokuje rotaciju Zemlje, izlazak i zalazak Sunca? Prolee, leto, jesen i zima su razliita
godinja doba koja nastaju tokom godinje revolucije Zemlje oko Sunca.
Detinjstvo, mladost, srednje doba i starost odgovaraju roenju, odrastanju,
zrelom dobu i smrti. Zato postoje roenje i smrt? Postoji mnogo injenica,
gledano s polja, ali one ni u kom sluaju ne mogu biti dovoljne da bi dale
odgovore kako na ova tako i na sva druga pitanja. Postoji neto, unutranje,
prefinjeno i neodreeno, neto to je uzrok svih stvari. Uvek postoji vii i
nii, finiji i grublji vid iste materije, apstraktan i konkretan, jedan iskonski
uzrok i budua posledica svega to jeste kao to postoje i dva vida posmatranja uz iju pomo upoznajemo i prouavamo ono to jeste.
Astrolog je posmatra sveta oko sebe, kosmolog i antropolog, dakle
filosof. On posmatra svet na fundamentalnim ontolokim principima i
moe se rukovoditi razliitim pravcima a u ontologiji su tri takva pravca.
1. Monizam predstavlja ontoloki pravac koji uzrok i razliitost svega to postoji svodi na jedan jedinstveni princip. Osnovne vrste monizma su
materijalizam i idealizam. Prvi svodi jedno na materijalni princip a drugi na
idealni princip: ideju, duh, volju, Boga itd. Dualizam i pluralizam kao posredniki i kadkad eklektiki sistemi predstavljaju suprotnost monizmu. Mnogi
filosofi su pokuali da tekoe dualizma, koji postulira apsolutno razliite
supstancije, ree svoenjem tih principa na jedan jedini. Jedan od najveih
monistikih filosofskih sistema je Hegelov u kome je apsolutna ideja osnova celokupnog sastava stvari i koji vlada identitetom duhovnog i materijalnog sveta kao i njihovim oblicima. Materijalistiki monizam je kod Marksa
i Engelsa dostigao svoj vrhunac pa je po njima i sama istorija interpretirana
na materijalistikim principima. Prirodno nauni filosofski monizam koji je
takoe zasnovan uglavnom na mehanikom materijalizmu zastupao je Hakel koji je bio i osniva saveza monista.
2. Dualizam, za razliku od monizma, sagledavanje sveta i ivota
svodi na dva samostalna i meusobno razliita principa. S obzirom da po21

stoje razliita predmetna podruja, postoje i razliiti mogui dualizmi. U religiozno etikom sistemu, pri razlikovanju dva boanstva, sagledavamo dualizam dobra i zla, odnosno svetla i tame. Prvi izraziti metafiziki dualizam
susreemo kod Platona kao venu ideju i prolaznost svih stvari. Dualizam
postoji ukoliko se uzrok svih stvari svodi na dve potpuno samostalne i kvalitativno razliite manifestacije: duh ili ideju i materiju a poto se duh i materija mogu shvatiti ili kao supstancije ili kao dogaanje, dualizam moemo u
prvom smislu nazvati supstancijalistiki a u drugom aktualistiki dualizam.
U antropolokom smislu, ontoloki dualizam se ogleda kao dvojstvo due i
tela u ljudskom biu a u sebi sadri i problem meusobnog odnosa i veze
izmeu ova dva samostalna principa. Ova veza se moe objasniti ili kao uzajamno uzrono delovanje ili kao funkcionalna zavisnost oba principa u meusobnom dinamikom preplitanju ili pak kao paralelizam duha i materije,
odnosno duevnih i telesnih pojava u oveku, tj. psihofiziki paralelizam.
Pri ovakvom dualistikom paralelizmu se osea tendencija da se izvri monistika redukcija i teite postojanja stavi na jedan princip: ili materija ili duh
ili neki trei princip, tj. ono sveobuhvatno. U analitikoj astrologiji se posebno izdvaja fenomenalni dualizam koji dvostranu razliitost iskustvenih pojava uzima kao metodoloki oslonac pri uporednom prouavanju i tumaenju injenica telesnog i duevnog ivota.
3. Pluralizam je koncepcija prema kojoj se sveukupnost sveta sastoji od vie relativno samostalnih principa a koji kvalitativno mogu biti jednaki ili razliiti pa je prema tome mogue razlikovati pluralizam broja principa i pluralizam kvaliteta principa. Te kombinacije se mogu javiti kao monistiki pluralizam koji moe biti materijalistiki (atomi) i spiritualistiki
(monade) pluralizam i kao dualistiki pluralizam koji svet vidi kao realno
mnotvo dinamiki usmerenih bia u kojima se preplie vie razliitih slojeva realnosti. Dualistiki pluralizam bi bio najblii astrolokom shvatanju i
poimanju sveta a u kosmologiji oznaava stanovite da postoji vie svetova.
Taj dualitet koji se moe manifestovati kao disjunktivni (ili jedno ili
drugo) i kopulativni (i jedno i drugo) se odnose na dva razliita vida sagledavanja osobina koje sainjavaju posmatranu pojavu ili su za nju karakteristina. Prema tome i za astrologiju moemo rei da ima dva vida, odnosno
naina posmatranja:
1. egzoterina astrologija
2. ezoterina astrologija.

22

EGZOTERINA ASTROLOGIJA
Egzoterina astrologija je praktina i primenjena astrologija. To je
teorija astrologije koja se zasniva na principima razdvojenosti i razliitosti.
Nije nita drugo do sistematizacija predhodno steenih znanja, mitova, legendi, predanja, uenja i simbola. Sam naziv u sebi sadri i osobinu egzaktnosti pa samim tim se moe odrediti kao egzaktna nauka, odnosno nauka sa
egzaktnim principima. Kao to se svaka nauka zasniva na posmatranju, merenju i klasifikaciji tako i egzoterina astrologija primenjuje ove metode koristei nakon njih jedina dva mogua postupka, u sistematizaciji i izvoenju
zakljuaka, analizu i sintezu.
Analiza, uopteno gledano, predstavlja raslanjivanje, razlaganje i
rastavljanje sloenog na njegove jednostavne komponente, odnosno razdvajanje celine na delove. Na umeu analize je zasnovana celokupna teorija analitike astrologije.
Sinteza nije nita drugo do postupak u kojem se razdvojeni delovi
spajaju i udruuju u celinu. Ona je suprotna analizi, meutim nije samo obina sumacija elemenata ve spajanje manjeg logikog opsega u iri ili je pak
predikcija koja se sliva u sudove. Na umeu sinteze se zasniva celokupna teorija astrolokih predikcija.
U postupku sumiranja rezultata rada i izvoenju zakljuaka bez
obzira da li se radi o analognoj, induktivnoj ili deduktivnoj metodi, u astrologiji postoji problem polazne osnove a to je predpostavka. To je ono to
nauke zameraju astrologiji meutim, da li je ovo nipodatavanje astrologije
od strane nauke opravdano? Tu se postavlja jedno drugo pitanje a to je kako
predpostavka postaje postavka, odnosno injenica. injenica, nauno posmatrano, predstavlja iskustveno utvreni, objektivno postojei odnos meu
predmetima, odnosno predstavama samog predmeta ili pojave. Odreenje
injenice ima vie znaenja i moe predstavljati:
a) ono to je realno, za razliku od fiktivnog;
b) ono to je aktuelno, za razliku od samo mogueg;
c) ono to jeste ali ne mora biti, nasuprot onome to je nuno;
d) ono to jeste tako kako jeste bez obzira da li mi to saznajemo ili
ne, nasuprot onome to zavisi od samog saznanja;
e) ono to je u vrednosnom smislu neutralno, nasuprot onome to
je dobro ili loe;
f) ono to je objektivna korelacija suda nasuprot predmetu kao
objektivnoj korelaciji pojma.
Pitanje vrednosti injenica je predmet velikih sukoba izmeu empirista, racionalista i raznih drugih teoretiara gnoseologije. Bez obzira na to,
prema datom odreenju ta injenica jeste, astrologiju moemo smatrati
pravom naukom i to naukom pre svih. Ako je, na primer, stalnim posmatra-

23

njem odreena pojava ili osobina stalno vezana za odreenu konstelaciju na

zvezdanoj karti neba i to se kao tako stalno ponavlja iz generacije u generaciju i biva kao tako potvreno kroz sve vekove istorije astrologije i samog
oveanstva, to postaje krajnje neosporna, ne samo injenica, ve objektivno realna i istinita teorija koja prerasta u ono to se, matematikim jezikom, naziva aksiom. Meutim, nauke i dalje astrologiji odriu egzaktnost jer
ona do zakljuaka ne dolazi merenjem. Zar vekovno posmatranje nije u pravom smislu merenje? Mnoge nauke se zasnivaju samo na posmatranju i predpostavkama pa su ipak uvrtene u egzaktne i priznate nauke za razliku od
astrologije koja to jo nije. Ne postoje instrumenti koji mogu meriti snagu,
intezitet i veliinu ljubavi, mrnje ili nekih drugih oseanja i sposobnosti.
Psihologija i psihijatrija su u mnogim sluajevima nemone dok astrologija
daje krajnje precizne podatke i informacije i to u svojoj vievekovnoj praksi
potvruje i pokazuje kao neoborivu istinu.
Ono to astrologija pokazuje i dokazuje najbolje mogu potvrditi rei
nemakog filosofa Kanta koji u svom delu Traume eines Geistersehers
kae: Od sada e se dokazivati, ne znam ni kada ni gde, da je ovekova dua i u ovom
ivotu u neodvojivoj vezi sa nematerijalnim prirodama u svetu duhovnosti i da utie na
njih ali i prima njihove uticaje.
EZOTERINA ASTROLOGIJA
Onaj drugi vid astrologije, zatvoren, skriven, misteriozan, nerazumljiv i jo mnogo toga... To je ezoterina astrologija, sakralna astrologija ili
okultna astronomija. To je filosofija, saznanje i mudrost. Ona je u isto vreme i teorija i praksa. Ona je ostvarenje celovitosti bia, jedinstva duha, due
i tela. Ona zahteva iz temelja drugaiji nain ivota. Ona...
Ezoterina astrologija se bavi apstraktnim uzrokom, filosofijom i jednim dubljim i suptilnijim prilazom izdiui se iznad opipljivog i oiglednog
pa je moemo smatrati spekulativnom i teorijskom astrologijom. Ona predstavlja onaj prilaz predmetu koji sve zvezdane fenomene posmatra sa stanovita jedinstva. To znai da ezoterini astrolog celokupno postojanje smatra kao da ono potie iz jednog centralnog i prvobitnog izvora pa na taj nain tei da svaki problem sagleda sa stanovita jednog koje postaje mnotvo.
U veini religija kao i u sloenijoj filosofiji jedno se uvek postavlja kao nadmoni princip, kao prvi princip koji se uzdie iznad nesaznatljive sveukupnosti koja je koren bez korena iz kojeg nastaju sve stvari. To jedno, uzrok
svih stvari, bezimeno Bie i supstanca iz koje nastaju sve inteligencije univerzuma je Apsolut, centar i periferija u kome postoje i u kome se kreu milioni svetova i sunevih sistema. Prouavajui astrologiju sa njene dublje, ezoterine, strane shvatamo Zodijak kao ogranieni krug oko Zemlje koji pre-

24

dstavlja skladite svega onoga to se dogodilo, onoga to jeste i onoga to

e se dogoditi. Kada pokuamo da pojmovima i jezikom pojavnog sveta
objasnimo svet noumena koji obrazuju spoljanji svet fenomena, kao duhovne osnove materijalnog, nastaju tekoe pa ak i opasnost da se svakodnevnim jezikom objasne kao i da postojanje suptilnijih svetova bude pogreno
vieno i shvaeno. Kada gradimo odnos prema velikim idejama, apstraktnim mislima i oseanjima, uvek imamo utisak da smo u vezi sa neim to
se ne da izrei na bilo kom jeziku a shvatiti ga moemo jedino na osnovu linog iskustva. Neto neodreeno gubi se u izraavanju a sasvim odreeno postaje u oseanjima. Ezoterina astrologija se bavi naukom o ljudskoj prirodi i
tei da objasni, pomou svoje jedinstvene simbolike, osnovne principe i postavke koje vladaju oveanstvom pod upravom nebeskih tela. Meutim,
ezoterina astrologija nije samo simboliko tumaenje ljudske prirode, ona
je i filosofija pomou koje se jasno tumae sloeniji zakoni prirode a sistem
u kome ivimo pribliava naem razumevanju. Ezoterina astrologija nas ui
o Boijoj imanenciji i tei da uz pomo kretanja i poloaja nebeskih tela
otkrije promene u prirodi koje poznajemo kao Boije zakone. Ona otkriva
koliko bitan uticaj ima Boanska inteligencija na ljudsku sudbinu. to je ovek blii Bogu, blii je i spasenju a to je udaljeniji njegova sudbina biva
opasno ugroena a ivot mu postaje sve nejedinstveniji. U ovome se ogleda
i osnovna razlika izmeu ezoterine i egzoterine astrologije. Prva se bavi
ljudskim unutranjim delovanjem kao i silom koja oveka usaglaava sa prirodnim zakonima. Druga se bavi ljudskim reakcijama koje su izazvane spoljanjim privlaenjima. Egzoterina astrologija je deterministika i u krajnosti fatalistika jer ui da spoljanji svet deluje na ljude. Ezoterina astrologija
nije ni determinizam ni fatalizam jer je u njoj prisutna lina volja. Ona ui
koliko ovek moe delovati na spoljni svet pa je stoga ona indeterminizam i
u krajnosti solipsizam. Ezoterina astrologija ukazuje na mogunost sjedinjavanja sa Apsolutom, mogunost koja je skrivena u okviru celog ljudskog
roda. Jedinstvo je vii nivo, vii svet, vii nain vienja za razliku od mnotva koje je nii nivo. Sutina i istina se ne mogu dokuiti dok se sveu ne
obuhvati konano jedinsvo. Nauka ezoterine astrologije opravdava svoje
postojanje i nije joj potrebna odbrana jer dua nije potpuna sve dok ne spozna kako da prekorai prag spoljanjeg pojavnog sveta i zae u skrivene svetove.

25

VRSTE ASTROLOGIJE
Osnovna podela astrologije zasnovana je na pozicijama i to:
Tropska astrologija pozicije daje po sazveima i zasniva se na principu da sazvea zauzimaju po 30 du ekliptike.
Sideralna astrologija ili, kako se jo naziva, zvezdana astrologija pozicije daje po konstelacijama a bazira se na injenici da konstelacije imaju
aktuelni sadraj koji se koristi pri izradi horoskopa.
Razlika izmeu ove dve astrologije nije sutinski bitna jer termini
kojima se oznaavaju znaci sazvea i znaci konstelacija su istovetni. Ovo
moe izazvati prilinu zbrku ali da bude jasnije, pre oko 4000 godina kada je
taka prolene ravnodnevice bila u nultom stepenu Ovna, razlika izmeu
tropskog i sideralnog horoskopa nije postojala. Poetak zodijakog kruga,
ekliptike, poinje sa 0 Ovna (Aries ingress) ali zbog precesije ravnodnevice
ta taka je sada locirana u sazveu Ribe pa se moe rei da Sunce ulazi u
sazvee Ovna ali u konstelaciji Riba.
Tropska i sideralna astrologija se temelje na razliitim naelima ali su
oba ta naela potpuno ispravna. Obe se ravnopravno koriste ali je nekako
uobiajeno da se tropska astrologija vie praktikuje na Zapadu dok je u orijentalnim kulturama primat dat sideralnoj astrologiji.
TIPOVI ASTROLOGIJE
Podpodelom astrologije koja je zasnovana na davanju primata poloaju Sunca ili Meseca u horoskopu razlikujemo solarnu i lunarnu astrologiju. Sunce i Mesec u astrologiji se nazivaju svetlonoama zato to obasjavaju
Zemlju, Sunce danju a Mesec nou kao odraz Suneve svetlosti. Ove planete, i ako su to zvezda i zemljin satelit, imaju posebnu vanost u astrologiji.
Sunce koje upravlja razumom i javnim ivotom i Mesec koji upravlja intuicijom i privatnim ivotom, daju pre svih pokazatelja prvu i najvaniju konturu psiholokog profila linosti.
Solarna astrologija koja primat daje Suncu, opet po nekoj tradiciji,
najzastupljenija je na zapadu. To je moda zbog toga to zapadna misao ima
afinitet za jasnost i objektivnost i to veliku vanost daje vidljivim fenomenima. Usled toga se na Zapadu razvio astroloki sistem koji ima sezonski
karakter jer njegov pokretni Zodijak, podeljen na dvanaest jednakih delova
poev od 0 Ovna, ekvinocijumima i solsticijumima oznaava godinja doba.
Lunarna astrologija nasuprot solarnoj vezana je za Istok a najveu
vanost pridaje poloaju Meseca. Ovo ima i svoju praktinu stranu. Naime,
u delovima sveta sa tropskom klimom narodi ne znaju za godinja doba.
26

Klimatski uslovi ovde ne zavise od kosine sunevih zraka, nego vie od vazdunih tokova. Ekliptika je u ovim oblastima vrlo visoko na nebu tokom
cele godine i pribliavanjem ekvatoru ona je praktino u zenitu.
Orijentalni astroloki sistemi, kao to su Indijski, Kineski, Tibetanski, Jevrejski, Arapski itd, sutinski su usredsreeni na Mesec a Zodijak je
podeljen na 27 - 31 Lunarnih Kua koje se zasnivaju na 27 dnevnog sideralnog perioda. Antika astrologija Grke a kasnije i Rima takoe veliku
panju je pridavala poloaju Meseca, to je posledica uticaja drevne Haldejske i Egipatske astrologije. Moderna nauka danas je potvrdila da su antiki
astrolozi bili u pravu jer Mesec ima izuzetno veliki uticaj na ivi svet. Danas
se zna da Mesec utie, na primer, na elektrostatike potencijale drvea i to
direktno gravitacijom ili indirektno preko efekata jonosferike plime i oseke
ili modulacijom magnetnog polja.
Teko je primat dati bilo solarnoj bilo lunarnoj astrologiji jer je mudrost u podjednakom vrednovanju uticaja i Sunca i Meseca.

ASTROLOKI SISTEMI
Kada govorimo o astrolokim sistemima govorimo o razliitim pristupima, odnosno metodologijama rada i tumaenja, mada se svi sistemi sutinski odnose na isti predmet prouavanja i imaju istu svrhu. S razvojem civilizacije razvijale su se i nauke pa samim tim i astrologija je prola kroz svoj
razvojni put tokom istorije nae planete. Taj razvojni put je stvarao i razliitosti usled kojih se razvijaju i razliiti astroloki sistemi. Kroz istoriju se susreemo sa mnogim sistemima. O nekima imamo veoma malo svedoanstava te ih je stoga i prilino teko rekonstruisati. Mnogi vie nisu u upotrebi
dok su mnogi pretrpeli razne reforme i promene tako da imaju malo slinosti sa onima koji su im predhodili. Danas je nekoliko sistema u upotrebi,
meu kojima najzapaenije mesto zauzimaju Nauna Zapadna Astrologija i
Indijska Astrologija. Ako krenemo kroz poznatu istoriju moemo govoriti o
sledeim astrolokim sistemima:
1) Protoastroloki sistemi
a) Haldejska astrologija (Sumer, Akad, Vavilon)
b) Egipatska astrologija
c) Protoslovenska astrologija
d) Keltska astrologija
e) Etrurska astrologija
2) Drevni orijentalni astroloki sistemi
a) Indijska astrologija

27

b) Kineska astrologija
c) Tibetanska astrologija
d) Burmanski astroloki sistem
e) Japanski astroloki sistem
3) Noviji orijentalni astroloki sistemi
a) Jevrejska astrologija
b) Arapska astrologija
4) Astrolki sistemi prekolumbovske Amerike
a) Astrologija Maja
b) Astrologija Inka
c) Astrologija Asteka
d) Astrologija Tolteka
e) Astrologija Anasaza
5) Etape razvoja Zapadne Evropske astrologije:
a) Antika astrologija (Grka i Rim)
b) Srednjevekovna evropska astrologija
c) Vizantijska astrologija
d) Renesansna astrologija
e) Astrologija Novog veka
f) Savremena nauna astrologija

28

ASTROLOKE DISCIPLINE
NATALNA ASTROLOGIJA
Najvie izuavana disciplina astrologije je natalna ili genetska astrologija i to naroito u novije vreme a bavi se istraivanjem upliva i uticaja nebeskih tela na oveka. Usled toga se jo naziva i individualnom astrologijom.
Jo od najranijih vremena je prisutno osnovno naelo astrologije da dete u
trenutku roenja trpi presudan uticaj zvezda. Time je odreena i osnovna
delatnost natalne astrologije a sastoji se u pravljenju karte neba u trenutku
roenja neke osobe i njenom tumaenju. Uobiajeno je kod astrologa da se
subjekat kome se radi horoskop oznaava terminom natus pa otuda i sam
naziv ove discipline - natalna astrologija. Natalna astrologija se bavi izuavanjem oveka u potpunosti pa se stoga danas u okviru natalne astrologije posebno izdvajaju tri pravca, koji su po svom sadraju i sami postali posebne
discipline i to:
1. Astropsihologija,
2. Astromedicina,
3. Sinastrija, mada se ona preplie i kroz druge astroloke discipline.
Natalna astrologija je najvaniji deo astrologije s obzirom da je celokupna nauka okrenuta oveku i njemu slui.
ASTROPSIHOLOGIJA
Psihologija oveka, njegova struktura psihe, psiholoki razvoj, oblici
ponaanja, reakcije, devijacije, patologija psihe, razne duevne bolesti, karakter, crte linosti, temperament, inteligencija i jo mnogo toga je ono to
uvek zaokuplja panju, u prvom redu, prouavanja oveka. Mnoga pitanja
se mogu postaviti ali veoma esto nema zadovoljavajuih odgovora. Psihologija kao nauka nije uspela ni do danas, iako je je to pokuavala, da odbaci
osnovnu klasinu podelu etiri tipa temperamenta a koji odgovaraju prirodi
i potpunoj analogiji podele u astrologiji na etiri elementa: vatru, zemlju, vazduh i vodu, odnosno na kolerian, melanholian, sangvinian i flegmatian
tip temperamenta.
Jedan od velikih psihologa, Pavlov je vrio analizu linosti po snazi
nervnih procesa uzbuenja i koenja, po ravnotei uzbuenja i koenja i po
brzini izmene uzbuenja i koenja. U astrologiji je od davnina poznato da je
mo koenja, brzina i intezitet emocionalnih uzbuenja svojstvena svakom
tipu linosti a zavisi od dnevnog i godinjeg ritma Sunca. Potpuna pripa29

dnost jednom tipu je retka jer to znai da bi svi signifikanti morali biti u jednom elementu. Osnovna podela pokretljivosti nervnih procesa je sledea:
veoma brzi

vazduh

Blizanci, Vaga, Vodolija

brzi

vatra

Ovan, Lav, Strelac

spori

voda

Rak, korpija, Ribe

zemlja

Bik, Devica, Jarac

veoma spori

Psiholoka struktura linosti je veoma sloena i kompleksna. Postoji

mnogo astroloke literature koja se bavi psihologijom oveka i sve se uglavnom dre tradicionalnih znanja po kojima se odreeno ponaanje i dogaaji pripisuju planetama, Znacima, Kuama, aspektima i slino.
S razvojem civilizacije razvijaju se i oblici ponaanja ljudi pa se esto
deava da isti astroloki inioci utiu na jedan nain kod jednog oveka a
drugaije kod nekog drugog. Natalni horoskop je slika psihike strukture
oveka u kojoj postoje mnogi simboli koji predstavljaju itave energetske
skupove koji se uzajamno prepliu i jedan na drugi utiu. Beskonano je
mnogo raznih kombinacija ija tumaenja ne bi stala ni u sve knjige sveta jer
svaki ovek je knjiga za sebe. U tome je kompleksnost astropsihologije i njeno dosta teko razumevanje. Tu sloenost najbolje objanjava Paracelzus
kada kae: Da bi smo shvatili znaenje alhemije i astrologije, neophodno je da imamo
jasnu predstavu o unutranjim odnosima i identitetu mikrokosmosa i makrokosmosa i o
njihovom sadejstvu. Sile u univezumu su potencijalno prisutne u oveku i njegovom telu,
a svi njegovi organi su nita drugo do proizvodi i predstavnici sila prirode.
Astropsihologija pokuava da pronae red, sakriven iza ili unutar
zbrke i prividnog haosa koji vladaju svetom. Astrolozi su ti koji jedino mogu da poveu iskustvo ivota sa ureenim modelom koje prua nebo. Posmatranje neba je postalo posmatranje simbola pa je i sama astrologija postala jezik simbola. Drevna znanja astrologije su se odlino sloila sa savremenim konceptima psihologije i psihijatrije. Zahvaljujui radu Junga i mnogih njegovih naslednika danas moemo dati savremeno tumaenje za veinu
astrolokih simbola jer je sam Jung esto prouavao prvobitna iskustva oveanstva koja su sauvana u svetim spisima, tradicijama, mitologijama i religijama. Simboli u astrologiji su univerzalni simboli i oni se esto mogu sresti u svom izvornom obliku u fantazijama i snovima, u halucinacijama bolesnika koji imaju groznicu i halucinacijama uivalaca droge. Jung je
istraivao ove i mnoge druge pojave pokuavajui da stvori model ljudske
psihe i ustanovio je jasnu razliku izmeu pojedinano svesnog, pojedinanog nesvesnog i kolektivnog nesvesnog. Svesno i nesvesno su dve komplementarne sfere
koje imaju suprotne karakteristike i koje jedna drugu dre u ravnotei. Jungovo tumaenje kolektivno nesvesnog u potpunosti je identino sa ezote-

30

rijskim tumaenjem Zodijakog kruga oko Zemlje. To je onaj deo psihe koji
ne pripada posebno individualnom Egu, niti je rezultat linog iskustva ve
se izvodi iz nasledne strukture mozga i nasleenih mogunosti za psihiko
funkcionisanje uopte. To znai da se u genetskom kodu DNK (dezoksiribonukleinske kiseline) u svakoj eliji organizma a posebno u naem mozgu,
u naoj podsvesti, tj. kolektivnom nesvesnom nalaze svi tipovi reakcija i sveukupno ljudsko iskustvo od nastanka oveka. Astroloko razmiljanje, da
smo svi mi deo jedni drugih danas nalazi puno svoje opravdanje i potvrdu u
teorijama psihoanalize od Frojda i Junga pa na dalje. Svi mi delimo jedan
nesvesni um, mada astrologija smatra da je taj Um svestan, i on igra veoma
vanu ulogu u psihi svakog pojedinca. Iz svoje teorije o kolektivno nesvesnom Jung stvara teoriju arhetipova koji su graa kolektivnog nesvesnog i
koji su naslee koje delimo sa ostatkom oveanstva a nasleujemo ih isto
kao to nasleujemo i fizike karakteristike od roditelja i preko njih od predaka. Ne samo astropsihologija, ve celokupna astrologija svakim danom je
sve blia da joj se prizna vrednost njenih znanja pa ak i njen primat. Sam
Jung kae: Astrologija danas kuca na vrata univerziteta sa kojih je prognana pre nekih 300 godina.
ASTROMEDICINA
Mudrost drevnih vremena je smatrala da je ljudsko bie sklop duha,
due i tela. Otkriveno je da je ovek deo organizma planete Zemlje i da je
dobrobit i jednog i drugog potpuno isprepletana a da Zemlja, zajedno sa
ostalim planetama i zvezdama predstavlja deo ogromnog harmonino ureenog sistema. ovek je oduvek znao da se moe usmeriti na kreativnu inteligenciju kosmosa. U stara vremena postojali su i centri gde je ovo uenje
izlagano. Cela naa planeta je obeleena tragovima ogromnog rada i istorijskih tehnika koje su ostaci, nekada univerzalnog sistema prirodne magije. Ti
stari narodi su znali mnogo, a moda i vie od nas, o onome to mi danas
svrstavamo pod astrologiju a to je od tog doba pa na ovamo zaboravljeno.
Do pre 300 godina svaki lekar je bio i astrolog a danas je ta pojava i vie nego retka. Astrolozi koji danas govore i po neto o medicini, ine to uglavnom na osnovu nekih starih spisa i tradicionalnih shvatanja ali zaboravljaju
na injenicu da se mnogo toga, naroito u poslednjem veku, promenilo.
Ovakvi astrolozi uglavnom ne poznaju medicinu a i malo znaju o bolestima
dananjice. Tano je da se bolesti od kojih neki pacijent boluje mogu predvideti kao mogunost iz horoskopa roenja. Raspored zvezda u Kosmosu u
trenutku dogaaja je direktno vezan za odreivanje tog dogaaja ali danas bi
trebalo preispitati sve to je napisano o medicinskoj astrologiji jer ono to
nam stie iz starih vremena je dosta zastarelo. Ovo ne znai nipodatavanje

31

tradicionalnih shvatanja ve je to upozorenje dananjim astrolozima da treba uzeti u obzir i sve ono to smo u ovom veku nauili o raznim bolestima i
mehanizmima funkcionisanja tela. Bez obzira na nastojanje savremenih
astrologa da astrologiju predstave naukom kakve su sve druge priznate nauke, ne moemo zanemariti i njen okultni karakter. Astromedicina ili ijatromatematika, kako se jo naziva, je u osnovi okultna medicina za koju Ptolomej
u delu Tetrabiblios (I, 3,18) kae da su Egipani bili najnapredniji u toj nauci te da su na razne naine povezivali medicinu sa predvianjem na osnovu
kretanja nebeskih tela. Platon je definie kao okultno umee koje se sastoji
od svih znanja i postupaka utemeljenih na fiziologiji, anatomiji, patologiji,
simptomatologiji, dijagnostici i terapeutici oveka shvaenog kao organizam
koji je nedeljiv od Svega (Fedar 270c).
Za razliku od slubene medicine koja se zasniva na alopatiji, mehanicizmu, materijalizmu i hemiji, okultna medicina u ijoj se osnovi nalazi
astromedicina poiva na metodama kao to su homeopatija, radiestezija,
akupunktura, alhemija, joga, muzikoterapija, fitoterapija, iriskopija, inkubacija, ekstaza i sl. a naelo da je ovek mikrokosmos i saznanje o postojanju
suptilnog tela usmerava astromedicinu na posmatranje, prouavanje i tumaenje ritmova i ciklusa. Akupunktura, na primer, koja je grana kineske tradicionalne medicine, zasniva se na kineskoj metafizikoj tradiciji i astrologiji a
sastoji se u ubadanju igala u odreene take na telu, koje nisu nita drugo
do one take u kojima se dodiruju mikrokosmos i makrokosmos i preko kojih se vri razmena energije. Ljudsko telo predstavlja raskrsnicu tokova suptilnih energija koje su analogne kosmosu pa je stoga predmet istraivanja
astromedicine takozvana suptilna anatomija i suptilna fiziologija koje predstavljaju sva pozitivna znanja i metode koje se bave ustrojstvom, odnosima, organima i funkcijama ovekovog suptilnog tela koje svojim suptilnim
centrima i organima absorbuje, prenosi i akumulira energiju. Takozvana srebrna nit, aura, energetski kanali i tokovi, tre oko, vidljivi i nevidljivi otvori
ljudskog tela, suptilni centri, oslukivanje mistinih zvukova i ritmova, oseanje mistine topline i drugo jesu delovi suptilnog tela, odnosno sva ona
svojstva i vidovi ivog bia koja ne mogu biti predmet ispitivanja naune i
materijalistike medicine jer se radi o mestu gde nastaju ili se sabiraju energije suprafizikog reda. Astromedicina je danas veoma sloena i zahteva veliko predznanje. Nekad se to podrazumevalo ali danas se astrologija nalazi
na prekretnici jer je veliki deo znanja prenet iz davnina. To znanje treba dovesti u red i uloiti napor da se preradi i sistematizuje i da se neke od tehnika od kojih zavisi primena astrologije usavre kako bi se dobio to bolji uvid
u tehniku tumaenja. U svakom sluaju, astromedicina ima svoje mesto i
svoju primenu jer je kao to kau stari mudraci kako na nebu tako i na Zemlji.

32

SINASTRIJA
Disciplina astrologije koju nazivamo sinastrijom predstavlja logini
nastavak i produetak astropsiohologije ali isto tako ostvaruje i jaku vezu sa
ostalim disciplinama u astrologiji. Sinastrija je uporedna astrologija koja
omoguava razumevanje odnosa oveka prema oveku ili pak njegovo prilagoavanje okruenju. Poreenjem horoskopa dvoje ljudi moemo otkriti
sve elemente njihove uzajamne usklaenosti kao i stepen i vrstu prilagoavanja koja e biti potrebna svakom od njih da bi ostvarili harmonini meusobni odnos. Pravi astrolog zna da svaki ovek poseduje potencijal da stvori
harmoniju u sebi i da je sposoban da ivi u harmoniji sa drugim ljudima ali
samo u toj meri u kojoj je uspeo da uspostavi svoj unutranji mir. Veina
odnosa meu ljudima danas ne dostie savrenstvo jer samo mali broj ljudi
uspeva da izgradi savren unutranji sklad. Postoje ljudi koje unutranji nesklad toliko razdire da se moe postaviti pitanje da li su ti ljudi uopte sposobni da ostvare bilo kakav odnos ili zajednitvo s drugim ljudima. Pre nego
to se pristupi uporeivanju horoskopa potrebno je najpre pregledati pojedinano horoskope kako bi se utvrdila sposobnost pojedinca da stvori sklad
oko sebe imajui u vidu da kvalitet linog odnosa odreuje stepen u kome je
pojedinac razvio sopstveno unutranje bie. To ne znai da oni ljudi koji se
nalaze na visokom stepenu razvoja nee imati neprijatelje jer to se nemilosrdnije budu odnosili prema onim faktorima koji razorno deluju na celovitost njihovog bia moi e da uoe da su oni, koji se poistoveuju sa takvim
razornim faktorima, skloniji da ih smatraju svojim neprijateljima. Sinastrija
omoguava da odredimo tip odnosa koji bi smo mogli da ostvarimo sa bilo
kojom osobom pod uslovom da znamo vreme njenog roenja. Ono to je
zanimljivo je to da moemo otkriti vezu ili tip naeg odnosa sa nekom istorijskom linou ili sa nekom osobom koja nam je lino nepoznata ali nas
na neki nain inspirie u ivotu. Bilo kakav odnos moe biti predmet astrolokog sinastrikog ispitivanja. Najee korien vid sinastrije jeste procenjivanje usklaenosti izmeu buduih branih partnera ali sinastriko ispitivanje se moe vriti i u odnosima kao to je: odnos izmeu lanova porodice, bez obzira da li se radi o roditeljima, deci ili nekim drugim lanovima familije; odnos izmeu nastavnika i uenika ili profesora i studenta; odnos
izmeu poslodavca i zaposlenog ili meu poslovnim partnerima.
Lini horoskop se moe porediti i sa mundalnim ili horarnim horoskopima tako da se moe odmeriti uzajamno delovanje i odnos izmeu pojedinca i okoline. Na taj nain se porede horoskopi izmeu uenika i kole
koju pohaa, horoskopi radnika i firme u kojoj je zaposlen, sportiste i kluba
iji je lan a isto tako se moe prouavati odnos izmeu pojedinca i ire zajednice kao to su razne organizacije, partije pa ak i gradovi, drave, narodi
i sl. Poreenje horoskopa se takoe moe vriti izmeu dva mundalna, dva

33

horarna ili izmeu mundalnog i horarnog horoskopa i na taj nain je mogue razumeti i proceniti sadraj odnosa meu narodima, dravama ili nekim
drugim organizacijama i zajednicama i time bi se moglo omoguiti bolje razumevanje i otklanjanje svih smetnji i problema kako na politikom tako i
na ekonomskom i svakom drugom nivou. Celovitost oveanstva je jedini
garant opstanka ljudske rase. Svako izdvajanje iz celine predstavlja proces
propadanja tog dela celine. Globalna ljudska civilizacija je jedan organizam
kao to je svaki ovek ponaosob. Kada jedan deo tela odstranimo on propada a time naruava i opstanak celog organizma. Najvea tajna egzistencije je
u spajanju a ne u razdvajanju. ovek treba da fukcionie na najviem nivou
svojih sposobnosti i da razvije sve svoje potencijale do punog kapaciteta.
Samo na taj nain ovek doprinosi zajednici i to u neemu to je samo njegovo i to niko drugi na moe u potpunosti da ponovi. Snaga grupe zavisi
od onih koji je sainjavaju i od stepena meusobne integracije i usklaenosti. Postizanje takve samointegracije je veoma teko. Iskuenje da se talenti
iskoriste za sebine ciljeve i ouvanje line nezavisnosti moe naruiti sposobnost saraivanja sa ostalima a lini razvoj zaustaviti. Nain da ovek
ostvari harmonian odnos sa drugim ovekom, sa irom zajednicom a da pri
tom sauva svoju individualnost i sposobnost potpunog samoostvarenja je
ono to prua sinastrija.

MUNDALNA ASTROLOGIJA
Mundalna astrologija ili kako se jo naziva, svetovna i zakonodavna,
predstavlja izuzetno vanu granu astrologije. Ona jo nosi i prefiks politika
jer se bavi prouavanjem i ispitivanjem uticaja nebeskih tela na narode,
drave, vlade, gradove, politike i ekonomske procese. U stara vremena, kraljevi i carevi su uvek konsultovali svoje astrologe i od njih su traili prave savete pred neki vaan dogaaj. Astrolozi su nastojali da na osnovu nabeskih
kretanja predvide politiku budunost drave, naroda i drutva. Neki astrolozi antropomorfizmom identifikuju dravu ili istorijski dogaaj a horoskop
prave tako to kao datum roenja uzimaju datum donoenja nekog ustava,
zakona, proglasa, objave rata i sl. Ovakav nain rada je veoma diskutabilan.
Strunjaci za mundalnu astrologiju tendencije su otkrivali uglavnom polazei od izvesnih pozicija kao to su konjukcije tekih planeta, Meseevih mena
i ulaska Sunca koji obeleava obnavljanje ciklusa ali i polazei od veoma retkih pojava kao to su komete i pomraenja. Proraun ovih fenomena ima
mnogo veu vanost u mundalnoj nego u natalnoj astrologiji. Savremeni
astrolozi danas se malo bave mundalnom astrologijom a oni koji je ipak
prouavaju prave jednu osnovnu greku a to je njihovo previe oslanjanje na
shvatanja tradicionalnih pravila ili odreenih aspekata i pojava zanemarujui

34

pri tom umee i sposobnost posmatranja sveta u optim dimenzijama razvoja kako nacija i drava tako i proizvodnih sila i zakona. Trudei se da tradiciju pomire sa savremenim naunim duhom dananji astrolozi zanemaruju
ili nee da znaju ni za zakone ni za osnove hermetike. Mundalna astrologija
se bavi i analizom civilizacijskih tokova, religioznih i ideolokih pokreta i
shvatanja. Upravo iz ovih razloga astrolozi su se kroz istoriju ustruavali da
se bave mundalnom astrologijom jer su zbog svojih upozorenja i javnih razmiljanja bili proganjani, spaljivani a u novije vreme ubijani i zatvarani.
Ovo je posebno bilo izraeno na Hrianskom zapadu. Uprkos tome to je
Hrianska Crkva bila veoma sumnjiava i protivna astrologiji, mnogi vladari, plemii i druge javne linosti srednjeg veka i renesanse su imali svoje line i zvanine astrologe, meu njima i papa Silvester II, nemaki car Fridrih II, Alfonso X takoe, a na francuski dvor astrolozi ulaze sa dinastijom
Valoa. Posle Karla V iji je astrolog bio Tomas de Pisan uvedeno je zanimanje kraljevski astrolog - lekar a od XVI veka i zvanje kraljev astrolog. Najpoznatiji tog doba, Nostradamus, bio je lini astrolog i savetnik Katarine
Medii, francuske kraljice. Burboni su nastavili ovu tradiciju a definitivno je
ukida Luj XIV 1682. godine. Od tada nema slubenih astrologa u Evropi i
najveim razvijenim zemljama to nije spreavalo dravnike da povremeno
zatrae savet od astrologa. U novije vreme, slubena astrologija je bila gotovo zanemarena ali je, na primer, predsednica Argentine Izabela Evita Peron 1975. godine izazvala velike proteste kada je za premijera izabrala oveka sklonog astrologiji. Isto tako, javnosti je poznato da je gospoa Bandaranaike, premijer ri Lanke redovno konsultovala astrologe i imala veliko
poverenje u njih ali to i nije tako iznenaujue za zemlje istoka. Ono to je
malo poznato je uloga astrologije i okultnih nauka za vreme II svetskog rata. Glavne nacistike voe Hitler, Rozenberg, Himler, Hes i drugi, esto
su savete traili od astrologa meu kojima je najpoznatiji bio Karl Ernest
Kraft koji je imao ak i izvesnu politiku ulogu usmeravajui odluke Adolfa
Hitlera koji je u njega imao neogranieno poverenje. Posle neobjanjivog
bekstva u Englesku, 10. maja 1941. godine, nemakog komandanta Rudolfa
Hesa a koji je bio najnaklonjeniji astrologiji i okultizmu, astrolozi su bili
strogo nadgledani i kontrolisani. Prema nekim podacima Hajdrih je tada
ustanovio da su astrolozi Hesu savetovali da napusti Nemaku jer su prorekli njen poraz, pa je naredio zatvaranje velikog broja astrologa. Kasnije je
Himler oslobodio astrologe da bi iskoristio njihova znanja i sposobnosti.
Velike saveznike sile su takoe koristile astrologiju. Poznato je da je jedan
maarski astrolog postao oficir CIA-e. Luis de Vol je tendenciozno tumaio Nostradamusova proroanstva a u USA su oni astrolozi koji su proricali pobedu saveznika primali trajnu novanu pomo od drave. Mundalna astrologija je po svemu sudei ma sa dve otrice. Mnogi astrolozi su stradali a javna je tajna da i danas velike sile imaju u svojim tajnim slubama astrologe i

35

druge okultiste i da se koriste njihovim znanjima i sposobnostima, tako da

je i u ovo moderno doba posao astrologa koji se bave mundalnom astrologijom veoma rizian.

ASTROMETEOROLOGIJA
Astrometeorologija predstavlja prirodnu ili fiziku astrologiju koja se
bavi izuavanjem delovanja nebeskih tela na atmosferu, hidrosferu i barisferu zemljine lopte. Moe se rei da je astrometeorologija, iako mnogo stara,
od svih astrolokih disciplina najblia nauci. Danas je i naunicima jasno da
se klimatske promene deavaju prilikom prolaska Sunca kroz etiri kardinalne take na ekliptici, odnosno smenom godinjih doba. Mesec, i to je potvreno, modulacijom magnetnog polja stvara efekte plime i oseke. Suneve
pege, koje su astrolozima poznate jo od antikih vremena, izazivaju razliite klimatske promene to nauka danas dokazuje. Ciklus sunevih pega koji
se obnavlja svakih jedanaest godina deluje na koliinu godinjih padavina,
vodostaj jezera, broj ledenih bregova u Severnom Atlantiku, sune i rodne
godine, poplave, najezde insekata i slino. Kosmike sile i energije izazivaju i
reakcije dublje unutranjosti Zemlje kao to su vulkanske erupcije, izazivanje i irenje seizmikih talasa i tektonskih promena zemljine plastinosti.
Astrometeorolozi koriste mnoge proraune ali u novije vreme se sve vie u
obzir uzimaju i poloaji fiksnih zvezda i neekliptikih sazvea pa su u
mnogo boljem poloaju od slubenih meteorologa koji esto gree jer se dananja meteorologija zasniva iskljuivo na posmatranju i merenju vidljivih
fenomena. Astrometeorologija daje izuzetno precizne prognoze vremena,
naroito one dugorone. Primer za to je uveni ef lerov kalendar iz vremena pre II svetskog rata koji je bio do te mere precizan da su ga Nemci
koristili za planiranje svojih ofanziva.
U vezi sa predvianjem klimatskih promena i uslova a na osnovu
astrologije postoji zabeleen jedan, meu mnogima ali nadasve upeatljiv
primer neverovatne tanosti astroloke predikcije: Da astrologija nije bez naune vrednosti naroito kad se njom bave njeni veliki posveenici, navodi nas njihova neverovatna preciznost u predvianju velikog zemljotresa koji je u januaru 1934. godine izazvao velike i zastraujue ljudske i materijalne gubitke u Bengalu, Biharu i ostalim mestima severne Indije i u Nepalu. Nekoliko nedelja pre onog dana kad je bilo izraunato
da e se zemljotres desiti, kao to se i dogodio, astrolozi i svetenici su vrili verske obrede, neke okultnog karaktera, da bi ublaili, koliko je to u ljudskoj moi, predstojeu
katastrofu. Astroloka predikcija zemljotresa je bila objavljena oko godinu dana pre nego to se zemljotres zbio. Predvieno je bilo posle podne 15. januara i on se desio u 2.41
po podne. Ovo vreme je variralo u nekoliko minuta u ostalim zonama koje je zemljotres
ugrozio. Ovo pokazuje da su astroloki prorauni bili tani a verovatno su to indijski

36

astrolozi predvideli na osnovu poloaja svih sedam vidljivih planeta u Desetoj kui, kui
Jarca, mundalnog horoskopa Indije.
Dananja nauka nije u stanju da predvidi ovakve dogaaje pa bi stoga bilo
preporuljivo svakom ozbiljnom nauniku bez obzira ime se bavi da se
makar delimino posveti izuavanju astrologije i okultnih nauka.

HORARNA ASTROLOGIJA
Horarna astrologija kao astroloka disciplina oduvek je imala veliki
znaaj koji nije nita manji od natalne i mundalne astrologije. Ova grana
astrologije se bavi odreenim dogaajem ili predmetom a teite stavlja na
mesto i vreme postavljenog pitanja. Svako ljudsko delo je nastalo pod odreenim konstelacijama pa kao takvo nosi i karakteristike tih upliva. Horarna
astrologija je danas veoma popularna naroito na zapadu u krugovima ljudi
koji se bave planiranjem, projektovanjem, menedmentom i svim vrstama
biznisa i slinim poslovima. Tako se na primer, prave horoskopi firmama,
kompanijama, organizacijama, pokretima, partijama ali i monumentalnim
graevinama pa i umetnikim delima. Jednom reiju, sve moe biti analizirano i imati svoj horoskop. Upravo u mogunosti da sve moe imati svoj horoskop, navelo je kvaziastrologe da komercijalizuju astrologiju pravei horoskope za svaku sitnicu to predstavlja njeno srozavanje kao nauke. Ova tendencija nije nova. Ona se pojavila jo u starom Egiptu ali su egipatski svetenici - astrolozi za tu svrhu koristili Tarot jer sistem proricanja sa kartama
je laki i jednostavniji od pravljenja horoskopa a isto tako daje neverovatno
precizne rezultate, naravno ukoliko kartomant poseduje praktino znanje
astrologije i izraenu intuiciju.
Horarna astrologija je izuzetno precizna i izaziva divljenje kod ljudi
a prostim jezikom je teko objasniti zato je to tako. Postoji jedan upeatljiv
primer a to je horoskop koji su astrolozi izradili za uveni ali nesretni brod
Titanik 1912. godine kome su predvideli katastrofu i koji je stradao upravo
zbog toga to se njegovi vlasnici nisu obazirali na upozorenja astrologa.

ELEKCIONA ASTROLOGIJA
Elekcona astrologija je jedna najznaajnijih formi astologije, te ako
se koristi na pravi nain moe biti veoma mono orue. U staro doba kraljevski astrolozi su je uglavnom koristili za planiranje poetka pohoda, rata,
odreivali vreme poetka svake bitke, mesto bitke i donosili odluke ko e od
vojskovoa voditi bitku.

37

Dakle, elekciona astrologija je zapravo izborna astrologija, koja nam

omoguava da odaberemo najbolje vreme za otpinjanje neke akti-vnosti.
Mogunost primene elekcione astrologije je mnogostrana. Ovom tehnikom
moe se odabrati povoljan trenutak za kupovilnu ili prodaju, otpoinjanje
posla, zakazivanje operacija i specijalistikih pregleda, podno-enje tubi,
sklapanje ili razvod braka, zainjanje deteta i sl.
Razlika izmeu horarne i elekcione astrologije ogleda se u sledeem: Horarna astrologija daje odgovor na postavljeno pitanje, odnosno
omoguava saznavanje trenutnih uslova i razloga koji su doveli do takvih
trenutnih uslova, kao i saznanje kakav e biti ishod. Elekciona Astrologija
trai najpovoljniji trenutak koji e omoguiti da se stvari odvijaju na najbolji mogui nain.

APOTELEZMATIKA
Apotelezmatika ili kako se jo naziva astromantija je mantika vetina
ili umee proricanja budunosti na osnovu posmatranja nebeskih tela. U
svrhu predskazivanja astrologija se prouavala od najstarijih vremena. U poetku, ona je uglavnom koriena u cilju predskazivanja vremenskih prilika
ili odreivanja toka dravnikih poslova. Kasnije, naroito od Ptolomejevih
vremena, astrologija je uglavnom koriena u dve svrhe. Prva se odnosila na
predvianje prirodnih pojava kakve su oluje, poplave, epidemije, oskudica u
hrani, plodnost godine i sl. Predskazivanje ovih dogaaja vreno je uglavnom na osnovu eklipsi i konjukcija, kao i opozicija Sunca i Meseca. Sve
ovo podpada pod mundalnu astrologiju i astrometeorologiju. Druga strana
astrolokog umea predskazivanja se odnosila na ivot pojedinca u svrhu
proricanja uspeha ili sree vezanih za posao, zdravstvene prilike, ljubav,
brak, potomstvo, prijatelje, protivnike, imovinu i sve druge ivotne delatnosti. Danas se obino shvata da astrologija moe da predskae pojedinane
dogaaje u ivotu. Meutim to nije ba tako. Proricanje tog tipa ne spada u
domen nauke, ve zahteva nadprirodne sposobnosti koje danas nisu ba tako razvijene kod ljudi. Astrologija moe, kao nijedan drugi metod, da omogui oveku da stekne istinsko proroko poimanje.
Astrolog treba da zna dve stvari, odnosno da Zakon upravlja fizikim kosmosom a da se taj zakon nalazi u korelaciji sa ljudskim individualnim i drutvenim svetom. To znai da ljudski ivot nije samo obino haotino stanje ve ga treba posmatrati kao celinu i kao jedno sa celokupnim kosmosom i Univerzalnim zakonom. Neki astrolzi su fatalisti dok su drugi malo fleksibilniji ali i jedni i drugi se bave prouavanjem sveta koji je u velikoj
meri predodreen jer oveanstvom danas, kojem je svest vrlo slabo razvijena a samokontrola jedva zastupljena, neminovno i skoro automatski upra-

38

vljaju zakoni i sile van domaaja bilo pojedinca bilo grupe. Ovakvo stanje
koje bi se u duhovnom smislu moglo nazvati involucijom dovelo je do
uspostavljanja zakona prosenosti po kojem je ovek podloan svim uticajima. Za raskorak izmeu duhovnog i materijalnog krivi su oni koji su munjevito forsirali razvoj nauke i tehnologije bez kontrole duha nad materijom
i time prouzrokovali involuciju duha i svesti oveka. Astrologija teko da
moe zaustaviti involuciju, mada se mora boriti za njeno zaustavljanje i preusmeravanje kao jedini spas oveanstva od propadanja i mentalne retrogradacije. Astrologija bi trebalo da bude putokaz samodisciplinovanim umovima misaone prirode koji ele da sami upravljaju svojim ivotom. Onima koji
nisu tome skloni, moe koristiti ukazujui im na povoljne ili nepovoljne periode kada bi mogli da postignu plodne rezultate ili da zaobiu nepotrebne
neprilike. Postoji nekoliko sistema, odnosno moguih naina predskazivanja
u astrologiji:
a) Sistem razmatranja natalnog horoskopa sa njegovim aktivnim
i latentnim potencijalima i mogunostima za budui razvoj pojedinca. Glavni problem na koji se nailazi prilikom ove metode je
vremenska neopredeljenost u pogledu mogueg i verovatnog poetka ispoljavanja razliitih potencijala i mogunosti.
b) Sistem ekvatorijalnih lukova, sudei po blizini u odnosu na
vreme roenja, koji verovatno predstavlja najprirodniji razvoj jedinke iz semena ili jajeta i koji je predstavljen natalnim horoskopom. Njegova prednost se sastoji u opredeljenosti i jednostavnosti u opisivanju glavnih smernica razvoja ili promena u ivotu, ali
mu nedostaje sposobnost detaljnijeg procenjivanja optijih i rutinskijih ivotnih dogaaja.
c) Sistem progresivnog horoskopa, od koga se zbog vee udaljenosti od trenutka roenja ne moe oekivati da deluje dublje od
sistema ekvatorijalnih lukova, ali u isto vreme nagovetava nain
na koji treba obrazovati skladnu celinu izmeu pojedinane i
opte ili univerzalne sudbine. Pod sudbinom podrazumevamo
skup skrivenih sila koje odreuju spoljanji otpor na koji nailazi
volja pojedinca, njegove elje i razum.
d) Sistem planetarnih tranzita, ije dejstvo, usled njihove najvee
udaljenosti od vremena roenja smatramo povrnijim i rasprenijim od efekta progresivnog horoskopa. Tranziti su u veoj meri
vezani za univezalnu ili optu nego za pojedinanu sudbinu, mada ujedno i povezuje ova dva sudbinska aspekta.
e) Sistem embolizmikih lunacija koji je obradio Plasidus oznaava da svaka lunacija posle roenja odgovara po jednoj godini
ivota. Tako, vreme kada Mesec ue prvi put posle roenja u istu
fazu u odnosu na Sunce kao prilikom roenja slui kao pokazatelj

39

prve godine ivota, druga lunacija drugu godinu ivota i tako redom po sistemu mesec za godinu.
Apotelezmatika kao prognostika i proroka vetina predstavlja primenjenu astrologiju koja se deli na tri grane i to:
a) Genetlialogija prouava sudbinu pojedinca;
b) Horoskopija ili inicijativna apotelezmatika se bavi uticajima sa povoljnim ili nepovoljnim uinkom bilo na pojedinca bilo na zajednicu.
c) Inicijativna apotelezmatika se bavi prouavanjem konstelacija
koje utiu na dogaaje koji se tiu zajednice.
ASTROLOGIJA I MANTIKE VETINE
Postoji utvreno miljenje da je astrologija osnov svih prorokih vetina, mada neki astrolozi osporavaju ovu tvrdnju nazivajui astrologiju konjekturalnom naukom. Meutim astrologija, odnosno apotelezmatika kao
njen deo je u osnovi mantika vetina koja se zasniva na vanvremenskoj
spoznaji stvari i dogaaja i to posredovanim putem pomou vetine tumaenja. Ona je induktivna metagnomija. Dar i sposobnost proricanja je sveto
znanje i predstavlja paranormalnu ili ezoterijsku spoznaju:
1) kroz vreme;
a) budunost (prekognicija);
b) prolost (retrokognicija);
2) kroz prostor;
a) spoznaja stvari (telestezija);
b) spoznaja ivih bia (telepatija);
c) spoznaja skrivenih stvari (kriptostezija).
Proricanje kao dar i sposobnost, tj. individualno dejstvo moe biti:
1) indirektno, odnosno, vetina;
a) lino, odnosno, gatalaka vetina;
b) specijalno, odnosno, konjekturalna vetina;
2) direktno, odnosno vidovitost;
a) realno, odnosno jasno vienje;
b) simbolino, odnosno, vizija.
Ciceron u delu O gatanju (I,6) i Platon u delu Fedar (244 sq)
tvrde da postoje dve vrste proricanja od kojih jedno proizilazi iz umea a
drugo iz prirode. Prema tome, posredno ili indirektno proricanje je u osnovi
umee itanja simbola a neposredno ili direktno proricanje je dar intuicije,
vizije, predoseanja ili vienja.

40

Proricanje se zasniva na jednom specifinom unutranjem oseanju

a to je oseaj za trenutno. Trenutak je ovde i sada, ono to jeste a trenutno je
ono to prolazi a jo nije prolo i ono to dolazi a jo nije dolo.

(-) 0 (+)

protena beskonanost

neprotena beskonanost

TRENUTNO
Slika 1.
Grafiki prikaz dodira protene i neprotene beskonanosti u trenutnom

Postoji mnogo gatalakih vetina kao to su kartomantija, hiromantija, onomantija, geomantija i druge, meutim ne moe se rei da je astrologija osnov svake od njih. Tano je da kosmike sile i energije vre upliv na
formiranje znakova i simbola pa se verovatno stoga astrologija dovodi u vezu sa vetinama njihovoh tumaenja. Gatalake vetine, izuzev nekih, nemaju u osnovi astroloku konjekturalnu vetinu, ve izraenu intuiciju i oseaj
za poimanje simbola. U vezu sa astrologijom se moe dovesti jedino hiromantija (gledanje u dlan) jer je dlan oveka u sutini ista slika kao i karta neba u
trenutku roenja samo ima drugaije simbole i tarot kao vrsta kartomantije
jer tarot u osnovi predstavlja astroloku horarnu predikciju kao zamenu za
esto komplikovano proraunavanje horoskopa a odnosi se na jednostavna
pitanja. U Kini se takoe na osnovu astrologije razvio Ji ing (Knjiga Promene) koja je predikcija Kineske tradicionalne metafizike.

41

ASTROLOKE KOLE
Astrologija kao nauka nije u potpunosti jedinstvena u svojim teorijama. Doivljavala je mnogobrojne uspone i padove i esto je bivala dovoena u pitanje. U tim trenucima astrolozi su se uglavnom povlaili u tradicionalizam. Tek je sa razvojem humanistikih nauka zasijala punim ali i novim
sjajem. Dok se praktina astrologija razvijala u mnogobrojnim razliitim sistemima, teorijska astrologija, uglavnom na zapadu, se razvijala kroz etiri
astroloke kole i to:
a) Tradicionalistika kola
b) Simbolistika kola
c) Strukturalna kola
d) Nauna kola

TRADICIONALISTIKA KOLA
Tradicionalisti smatraju da je sve to ima da se kae o teoriji astrologije reeno od Ptolomeja do Morina de Vilefrankea. Priblinost koja se
javlja u tumaenju horoskopa posledica je jednog nepoznavanja tradicije koja nikada nije bila sporna. Tradicionalistika kola je uvek okupljala i danas
okuplja ozbiljne astrologe kojima dugujemo mnogo zbog celokupnog znanja koje imamo iz oblasti ove konjekturalne nauke. Tradicionalistika kola
predstavlja teoriju astrologije koja je osnova sveg znanja a otkriva i svo ne
znanje principa astrologije. Tradicionalna astrologija svojom metodologijom
predstavlja otkrivanje jedinstva ili sutinske korespondencije simbola, oblika, mitova, dogmi i slino. Tradicionalisti smatraju da vrednost astrolokog
znanja i prakse duguju, ne objektivnosti ili erudiciji, nego injenici da su
univerzalna i da postoje odvajkada kao i to da su istovremeno narodna tekovina i tajna, da se njihovo ustrojstvo zasniva na simbolizmu koji daje rezultate i injenici da se prenose kroz ezoterine krugove i kroz folklorna strujanja kao opti kljuevi svemira shvaenog kao svete, nedeljive i analogijske
celine.
Klaudije Ptolomej je grki astronom i geograf iz II veka pre nove
ere i jedan od autoriteta na kojeg se tradicionalisti najee pozivaju. Bio je
jedan od najveih naunika Starog doba a bavio se astronomijom, astrologijom, matematikom, gnomikom, optikom, geografijom, muzikom i mnogim
drugim naukama tog doba. Njegova knjiga Almagest je temelj tumaenja
42

kretanja planeta koji je po njemu nazvan Ptolomejev sistem ili Teorija epiciklusa,
koja je bila prihvaena od veine astrologa i astronoma do XVI veka. Pre
toga mnogi Grci su smatrali da planete krue oko Zemlje po krugovima ili
koncentrinim sferama, njih 27 po Eudoksu a 55 sfera po Aristotelu.
Ptolomej je, koristei neke ideje Hiparha i Apolonisa iz Pergama,
smatrao da je Zemlja nepokretna u centru sveta i da se zvezde nalaze na nepokretnoj sferi koja sama rotira oko sebe za jedan sideriki dan. Sunce i Mesec opisuju krugove stalnim kretanjem, neto udaljenom od sredita, to potvruje promenu njihovog prividnog prenika. Planete opisuju krug, epiciklus, iji se pokretni centar premeta na drugi krug koji za centar ima Zemlju koja je smernik. Pokazujui da je mogue odrediti podruje epiciklusa i
smernika, Ptolomej je mogao da dosta priblino prikae kretanje planeta.
Od tada je bilo mogue napraviti kartu neba u trenutku roenja, to jest uraditi horoskop kakav mi danas koristimo.
Nikola Kopernik je oborio ovu geocentrinu koncepciju svemira
ali je to nevano jer astrologija uzima u obzir samo ugaone razmake koji razdvajaju planete a ne stvarne pozicije. Ptolomej je napisao i delo Tetrabiblios u kome razvija teoriju Kua i uvodi odnose izmeu horoskopa i zakona fizike koji uvek vae, naroito teorije etiri elementa i teorije etiri telesna
soka.

SIMBOLISTIKA KOLA
Simbolistika kola je proistekla iz Frojdove teze o nesvesnom kao i
iz Jungove teorije o arhetipovima. Simbolisti tee da astrologiju oiste od
krute primene tradicionalistikog mehanicistikog naina tumaenja horoskopa. Ova kola je zodijakoj tipologiji dodala odnose izmeu znakova i
kompleksa u smislu tenje da se uspostavi most izmeu opaenog i neopaenog. Simbolistika kola uvodi i psihoanalizu u astrologiju i tumaenje
horoskopa. Prvi je primenjuje Andre Barbault 1961. godine. Astrolozi koji
su prihvatili Frojdov jezik smatrali su da sklopom psihikih snaga koje
upravljaju ponaanjem ljudi a kojih nisu svesni vladaju Mesec i Neptun, ovekovim JA vladaju Ascedent i Merkur, super Egom Sunce i Saturn. Nae
JA, kao i psihika energija izazvana erotskim impulsima su podreeni Marsu
i Plutonu. Mnogi astrolozi smatraju da psihoanaliza moe obogatiti astrologiju ne samo svojim jezikom ve i jednim sasvim novim pristupom tumaenju horoskopa.
Karl Gustav Jung, vajcarski psiholog i psihijatar, je astrologiju pridruio teoriji arhetipova i time zapoeo ovu novu astroloku struju. On
smatra da horoskop odgovara jednom trenutku meusobnog razgovora Bogova, to jest

43

psihikih arhetipova. U svojim razmiljanjima o astrologiji on dalje kae: Oigledno je da astrologija moe mnogo da ponudi psihologiji. Ali, izgleda da bi bilo korisno
za astrologiju da uzme u obzir postojanje psihologije, naroito o linosti i nesvesnom. Ja
sam gotovo siguran da se poneto moe nauiti od njene metode simbolikog tumaenja.
Simbolistika astrologija je ipak potisnuta od astrologa koji joj pripisuju intelektualizam i po njima je ona samo astrologija drugog reda. Rejmon Abeliou kae: Simbolika astrologija ostavlja otvorena vrata za tumaenja na
razliitim nivoima, kao ona o simbolu koji je i sam vieznaan ali uva izvesno jedinstvo
jer uspostavlja vezu izmeu svih moguih tumaenja. Ova simbolika astrologija je ve
astrologija drugog reda.
Ipak simboliku astrologiju ne moemo smatrati samo astrologijom
drugog reda jer ona simbolom predstavlja lik koji utelovljuje i u sebi reprezentativno sadri smisao nekog predmeta, apstraktne ili konkretne pojave i
koji je ekvivalent njihovog znaenja a u sebi nosi asocijativnu i sugestivnu
komponentu kao i ulni prikaz neeg duhovnog. U nekim filosofijama simbolistika je reprezentacija osnovnih funkcija svesti jer se celokupno ljudsko miljenje i ono najobinije, kolokvijalno, i ono najapstraktnije, matematiko i logiko odvija u simbolima. Po Kantu, simbol je predstava predmeta po analogiji a Spenser i drugi pozitivisti simbole smatraju izrazom
stvarnosti. Simboli u astrologiji predstavljaju neku vrstu ifre za stvari koje
je teko izraziti reima jer oni podrazumevaju percipiranje svemira na dubljem nivou od nivoa rei. Jung u svom delu ovek i njegovi simboli
kae: Re ili slika je simbolina kada sadri neto vie od oiglednog i direktnog znaenja. Ona ima jedan iri, nesvesni vid koji nikad nije tano odreen ni potpuno razjanjen. I niko se ne moe nadati da e ga odrediti ili razjasniti. Istraujui simbol, um je
upuen prema idejama koje lee izvan domaaja razuma.
U dubokoj unutranjosti oveka postoje mnogi strahovi, nade i elje.
To su stvari o kojima sanjamo i koje oseamo ali ih ne umemo izraziti.
Moemo pokuati da ih ignoriemo, da ih potisnemo ali one uvek ostaju tu
u nama i bez obzira ta radili one e isplivati na povrinu nae svesti. To je
razlog zbog kojeg nekad sebe zateknemo kako radimo neto to ne moemo
potpuno objasniti, ili kako izgovaramo neto to ne moemo potpuno razumeti. To znai da mi moramo istraiti svoj unutranji svet, svoju podsvest.
Astrologija je puna i prepuna mesopotamijskih, vavilonskih, grkih i rimskih
bogova ali astroloki posmatano oni nisu samo bogovi, oni su i simboli arhetipske slike koje slue izraavanju ljudske podsvesti. Simboli u astrologiji
su univerzalni simboli i oni predstavljaju nagone i sklonosti koje su zajednike celini oveanstva.

44

STRUKTURALNA KOLA
Strukturalizam uopte predsavlja metodoloki i istraivaki postupak
u mnogim naukama koji polazi od pojma strukture kao temelja koji je ustrojstvo i raspored elemenata neke celine sastavljene po nekom pravilu. U
astrologiji termin struktura oznaava suprotnost celini graenoj dispozicijom elemenata a to je organska ili interfunkcionalna celina u kojoj svaki element zavisi od drugih elemenata i samo u svom sadejstvu s njima dobija
svoje znaenje. Takva struktura je svaki ivi organizam, psihiki ivot pojedinca, drutvena zajednica i slino. Strukturalisti smatraju da karta neba
omoguava da se sagledaju svi elementi kako bi se rastumaila njihova kombinatorika. Osnovna postavka, da se elementi meusobno preklapaju i
urezuju jedan u drugi, podrazumeva potrebu njihovog deifrovanja kako bi
postali razumljivi.
Pretee ove kole, iz tridesetih godina XX veka, predstavljali su deo
jedne struje miljenja koja je obeleena frojdizmom, istonjakim filosofijama i traganjem za unutranjim saznanjem. Jedan od najveih zastupnika
strukturalistike kole, an Karteret astrologiju ne smatra znanjem koje se
ostavlja spolja ve znanjem koje je projekcija prisutnosti sveta u svesti. Strukturalizam koji su mnogi naunici zapravo preuzeli iz astrologije, mada to
ne priznaju, doveo je do veoma otrih naunih sporova i stvaranja raznih teorija kao to su vitalizam, psihovitalizam, neovitalizam i druge koje su posledica finalistikog objanjenja interfunkcionalne svrsishodnosti prirodnih
struktura. Ti naunici su nastojali da pojam strukture unesu u osnove nauke
od fizike do psihologije i kulturne istorije to je najkarakteristinije izraeno
u teoriji oblika, to jest getalt teoriji. Strukturalna kola u astrologiji ponajvie
je okrenuta astropsihologiji. Ona posmatra psihiki ivot kao organsku,
interfunkcionalnu celinu gde svaki element odgovra odreenoj konstelaciji
ili aspektu na karti neba. Otklanjajui, delimino ili sasvim, izolaciju pojedinih elemenata, astropsiholozi pripadnici strukturalne kole, trae da se svaka
psihika manifestacija nastoji razumeti iz celine drutvenog ivota kojoj pripada i koju izraava a na osnovu prouavanja konstelacija i meusobnog
preplitanja emanirajuih energija makrokosmike ravni.
Strukturalizam je danas postao opte naelo empirijske psihologije u
nekim podrujima psiholokog istraivanja ali i dalje postoji veliki jaz izmeu astrologije i ne samo psihologije ve i svih drugih nauka. U interesu je
oveka da ovaj razdor nestane i da obe strane shvate Jungov poziv na meusobno ispomaganje i saradnju.

45

NAUNA KOLA
Nauna kola, iji je centar u vajcarskoj i koja ima mnogo pristalica, zastupa teoriju o postojanju fizikog odnosa izmeu kosmikih ritmova i
ljudskog ponaanja pa se stoga naziva jo i fizikom ili kosmobiolokom astrolokom kolom. Astrolog an Pjer Nikolas 1965. godine objavljuje tezu koja
govori o istovetnosti Sunevih i Pavlovljevih tipova a koja je zasnovana na
osnovnim mehanizmima nervne aktivnosti. Naunici nastoje da astrologiju
uklope u sistem i rezultate astronomskih istraivanja kao to su na primer,
istraivanja koja se oslanjaju na uticaj hromosferinih erupcija, uticaj Sunevih pega, Meseevih mena, meteorskih kia i raznih drugih pojava koje utiu
na ivi svet nae planete. Mnoge od ovih teza danas se smatraju nepobitnim.
Mnoge druge izgledaju istinito ili se pak ne mogu smatrati za plod sluajnosti. Ono to je potvreno kroz astroloku praksu danas mnogi naunici ne
smatraju sluajnou jer se to javlja kao konstantna pojava. Teorija i praksa
astrologije se do te mere razvila, za ovih nekoliko hiljada godina, da dobro
upueni astrolog moe predvideti neke stvari koje na prvi pogled spadaju
van granica realnih mogunosti saznanja. Bez obzira na to, dananja nauka
dugo nije htela prihvatiti ni samu pomisao da astrologija moe imati bilo ta
zajedniko sa strogim naunim principima izuavanja. U novije vreme ipak
dolazi do pomaka, i u akademskim krugovima se poinje postepeno menjati
odnos prema astrologiji. Nauka se razvija i nova saznanja sve vie ukazuju
na ogroman uticaj kosmosa na ivot ne samo ljudi ve i svih ivih bia pa i
neive prirode. U okviru ve postojeih nauka poele su se razvijati i neke
nove naune discipline kao to su kosmobiologija, heliobiologija, astromedicina,
egzobiologija i druge, to nam govori da je astrologija sve blia i potpunom
akademskom priznanju. Iako se metodoloki pristup tih novih disciplina bitno razlikuje od astrolokog pristupa vana je injenica da se i jedni i drugi
bave istim objektima prouavanja. Nauka je do sada najveu panju posvetila ispitivanju uticaja Sunca i Meseca i postigla ne male rezultate. Meutim,
nauka ne otkriva nita novo, astrologija o tome govori ve hiljadama godina.
Na Sunce se do sada gledalo samo u pozitivnom smislu odnosno, vodilo se
rauna samo o dve stvari, Suncu kao izvoru svetlosti i toplote. Po tome Sunce deluje pozitivno na nau planetu i ivi svet. Malo se, meutim, poklanjalo panje injenici da je naa zvezda izvor ogromnog spektra elektromagnetnih talasa koji u velikoj meri mogu uticati na ivi svet nae planete. Neki od
tih uticaja mogu biti izuzetno tetni. Na Suncu povremeno dolazi do pojava
sunevih pega, tamnijih oblasti na njegovoj povrini i velikih erupcija pri kojima se ogromne koliine usijanih gasova izbacuju u Svemir. Sve ove promene praene su intezivnim kratkotalasnim elektromagnetskim zraenjem. Suneve pege su problem koji danas veoma zaokuplja panju heliobiologa jer

46

se pokazalo da njihov uticaj na biosferu Zemlje nije zanemarljiv. Pege na

Suncu su prvi put u istoriji opisali astrolozi jo 350. godine p.n.e. ali je to
bio sluaj kada se ova pojava mogla posmatrati golim okom. Nauna posmatranja pega poinju tek od 1611. godine a prvi ih posmatra Galilej.
Astronom Hejl je 1908. godine otkrio da se pojava pega poklapa sa isijavanjem jakih magnetnih polja, to je u istoriji nauke zabeleeno kao prvo
otkrie magnetnih polja van Zemlje. Postoji jo jedno znaajno zapaanje a
to je pojava sunevih pega u periodinim intervalima. Uestalost pojavljivanja pega dostie vrhunac u proseku svakih 11 godina. Ovaj ciklus se savreno poklapa sa ciklusom kod drvea to se moe zapaziti na poprenom preseku drvea, godovima. To znai da se drvee vie razvija u periodu poviene aktivnosti Sunca i to ak i u onim sluajevima kada vremenske temperaturne prilike nisu naklonjene takvom razvoju.
U XIX veku, astronom Vilijam Herel je ukazao na odreenu vezu
izmeu broja sunevih pega i rodnosti ita. Savremena statistika istraivanja su ovu tvrdnu u potpunosti potvrdila. Dr. Faure 1920. godine objavljuje
nalaze svojih istraivanja u kojima je pokazao da se smrtnost od tuberkuloze
u Hamburgu, Kopenhagenu i Cirihu poveava u danima na vrhuncu solarne
aktivnosti. Takoe, u jednom radu iz 1962. godine, u kome su obraeni podaci u periodu izmeu 1957. i 1961. godine, prikazana je oigledna zavisnost
broja novoprimljenih pacijenata u osam velikih neuropsihijatrijskih klinika u
Njujorku od suneve aktivnosti. Profesor A. L. ijevski je analizirao istorijske dogaaje u periodu od 500. godine p.n.e. do 1900. godine i pri tom je
zakljuio da u 72% sluajeva ratovi, revolucije i migracije koincidiraju sa
vrhuncima u ciklusu sunevih pega. Edvard Dvej, osniva fondacije za izuavanje ritmova, je u svojim statistikim istraivanjima utvrdio da se mnogobrojni prirodni ciklusi poklapaju sa ritmom sunevih pega kao to su na
primer: koliina godinjih padavina na koje ukazuje debljina godova na
drveu, vodostaj jezera Viktorija u Africi, broj ledenih bregova u Severnom
Atlantiku, nestaica hrane u Indiji uzrokovana suom, rodne godine Rajnskih i Burgundskih vinograda, stepen godinjih izliva Nila u Egiptu i sl. U
hemiji postoje takozvane aberantne reakcije i pod tim pojmom su svrstane sve
reakcije koje po nekad bez uoljivog razloga ne daju rezultate iako su u praksi proverene mnogo puta. Odstupanja su pripisivana nemarnosti eksperimentatora sve dok se tim problemom nije pozabavio italijanski hemiar oro Pikardi koji je ustanovio da je Sunce iskljuivi krivac za pojavu aberantnih reakcija a svoj zakljuak je prokomentarisao na sledei nain: Ako Sunce tako deluje na proste hemijske reakcije, onda njegovo delovanje na ive sisteme, koji
predstavljaju veliki skup sloenih i osetljivih reakcija, mora biti jo oiglednije.
eki psihijatar Dr Eugen Jonas od 1968. godine vodi centar za
istraivanje korelacija izmeu planetarnih kretanja i fiziologije ene i bez
obzira to se radi o naunoj instituciji ovde se vodi rauna i znaajna panja

47

se pridaje tradicionalnim znanjima astrologije. On je otkrio da ena moe da

zatrudni samo ako je Mesec u istoj fazi u kojoj je bio kad je ona roena.
Svojim pacijentkinjama izraunava ritam mogunosti oplodnje. Ovaj proraun korien u kontraceptivne svrhe pokazao se efikasnim u 98% sluajeva.
Jedan nauni tim iz Majamija (USA) ustanovio je, analizirajui 2000 ubistava, da se dani kada su poinjeni zloini podudaraju sa meseevim fazama.
Ubistva su ea za vreme Punog Meseca a zatim za vreme Mladog Meseca.
Uticaj Meseca u poljoprivredi je takoe evidentan. Plinije je u svojim delima, jo u antiko doba, naglaavao uticaj Meseca na useve. Po njemu drvee
treba sei za vreme Mladog Meseca a rezanje i kalemljenje voaka za vreme
Punog Meseca. ubrenje useva treba vriti za vreme Mladog a ubiranje plodova za vreme Punog Meseca. Na osnovu eksperimenata savremene nauke
utvreno je da je za najvei broj biljaka najpovoljnije vreme za setvu 2-3 dana pred Pun Mesec. Prema radovima koje su izveli E. i L. Kolisko, na taj
nain se rod kod itarica moe uveati za 25%, a specifino kod kukuruza
za 30-40%. Kod graka, pasulja i drugih mahunastih kultura prinos se moe
uveati ak i do 80% (prema podacima iz L Agriculture biologique). Berba
industrijskih i lekovitih biljaka takoe moe biti svrsishodnija ako se vodi
rauna o vrmenu berbe. Utvreno je da je sadraj nikotina u duvanu najmanji u podne a najvei u pono. Sadraj lekovitih sastojaka kod biljaka, na primer valerijane, je najvei u podne pa je stoga tada i treba brati. Kosmiki faktori deluju na ivi svet nae planete i bez obzira da li je to dokazano naunim putem ili ne mi ih ne smemo zbog naeg nedovoljnog znanja ni podcenjivati ni zanemarivati. Istraivanje tog uticaja se mora iriti i predstavljati stalan nauni izazov u kome bi ak i amaterska istraivanja, ukoliko se
vre korektno, mogla imati veliki znaaj. Kosmobiologija je relativno mlada
nauka kojoj tek predstoje mnoga otkria s tim to bi morala uzeti u obzir
znanja astrologije kao polaznu osnovu za svoja istraivanja. Moda ba preko ove naune discipline moemo oekivati i naunu rehabilitaciju astrologije i time akademski opravdati korienje novog termina koji je ve u upotrebi - nauna astrologija. Potrebne su itave ekipe strunjaka raznih naunih
profila koji bi se prihvatili naune provere vievekovnog znanja astrologije i
ako bi to uinili nepristrasno uz potovanje najviih normi naunog morala,
astrologija bi konano zauzela svoje mesto u sistemu akademskih nauka koje joj i bez sumnje pripada.

48

DRUGI DEO

TEORIJA NEBESKE SFERE

49

50

POLOAJNA ASTRONOMIJA
Poznavanje svemira je neophodno da bi se shvatio nain na koji se
pravi karta neba koja omoguava da se protumai horoskop. Osoba koja ne
poznaje osnove astronomije, bez obzira na poznavanje tradicionalnih pravila tumaenja, ne moe za sebe tvrditi da je astrolog. Astronomija je danas,
kao i nekoliko poslednjih vekova, samostalna nauna disciplina. Meutim,
ona je oduvek bila sastavni deo astrologije koja je, kao to smo ve
konstatovali najstarija nauka. To je egzaktna, fundamentalna i prirodna
nauka kojoj civilizacija treba da zahvali za inicijativnu energiju koja je
omoguila razvoj i dostignua svih nauka, od najstarijih vremena do najsavremenijih naunih disciplina. Svojim mnogobrojnim saznanjima je proirila umni horizont oveka do nesagledivih granica. Ona je temelj na kome
poiva saznanje o jedinstvu prirode i zakonima koji u njoj vladaju.
Saznanja do kojih dolazi astronomija su od velike vanosti za
astrologiju. Astrolog je danas osloboen mnogih sloenih operacija posmatranja, merenja i fizikog izuavanja vasione. Zahvaljujui astronomiji
dobijamo izvanredno precizne podatke o poloaju, kretanju, daljinama i
dimenzijama nebeskih tela, njihovim masama, fizikim osobinama, hemijskom sastavu i sl. Astrofizika prouava stanje materije, fizike procese i
mehanizme stvaranja i prenoenja energije na nebeskim telima i u meuzvezdanoj materiji. Ova disciplina je podstakla i razvoj mnogih naunih disciplina i teorija kao to su: teorija zraenja, teorija relativnosti, teorija kvanta, nuklearna fizika, fizika plazme, teorija energije orbitalnih sistema i sl.
Sva ova saznanja su veoma bitna za astrologiju, tim pre to mnoge nove
teorije u potpunosti dokazuju ono o emu je astrologija govorila vekovima
unazad.
Astrologu nije bitno da u potpunosti ovlada znanjima astronomije,
ali je poznavanje teorije nebeske sfere neophodno. U tom smislu, koristimo jednu zamiljenu sferu neodreenog radijusa koji nazivamo nebeska sfera. U njoj povezujemo svako nebesko telo pravom linijom koja spaja to telo i vizur, tj. nae oko. Na taj nain se dobija projekcija nebeskog tela na
nebeskoj sferi, odnosno, njegov prividni poloaj. Taj prividni poloaj, koji
za osnovu ima geocentrini koordinatni sistem, je primarno bitan u astrologiji. Dalji proces prelaska sa prividnih na stvarne poloaje, koji vri
astronomija, nije od posebnog znaaja za astrologiju jer ona u obzir uzima
ugaoni razmak i odnos nebeskih tela prema Zemlji. Sve take, prave i ravni
su elementi nebeske sfere koje prouava poloajna astronomija.

51

OSNOVNI POJMOVI
POLOAJNE ASTRONOMIJE
Poloajna astronomija kao nauka nam omoguava da pronaemo
poloaj neke zvezde ili planete u nebeskoj sferi a posredstvom sistema koordinata neba.
Nebeska sfera je ekstrapolacija nebeskog svoda koji izgleda kao da
se okree za jedan krug na dan sa Istoka na Zapad oko ose Zemljinih polova privlaei pri tom zvezde. Ovo prividno kretanje nazivamo dnevno kretanje
i predstavlja luk ekliptike koji neka zvezda pree za 24 asa.

Zenit

Cirkumpolarna
zvezda

Severni
pol

Zapad

Istok

Juni
pol

Slika 2:
Rotiranje nebeske sfere
oko ose polova izaziva
dnevno kretanje zvezda

Nadir

Koordinate neba omoguavaju da se odredi mesto svake zvezde na

karti neba (deklinacija i rektascenzija, longituda i latituda). Ove koordinate
su nepromenljive jer sfera izgleda kao da se okree oko ose sveta, ose Zemljinih polova. Svaki od ovih elemenata je dat u efemeridama koje se danas
koriste te je astrolog osloboen izraunavanja koje zahteva njihovo traenje.
Postoje dva sistema: Geocentrini i Heliocentrini koordinatni sistem.

52

Zenit
deklinacijski
krug

Severni
pol

deklinacija

zvezda
ekvator

horizont
gama
taka
rektascenzija

Juni
pol

Nadir

Slika 3:
Prikaz sistema koordinata nebeske sfere
koji omoguuje da se
pronae poloaj neke
zvezde na nebeskoj
sferi. Ove koordinate
su nepromenljive jer
sfera izgleda kao da
se okree oko ose Zemljinih polova

Nebeski ekvator je veliki krug nebeske sfere koji je upravan na

osovinu Zemljine rotacije.
Nebeska latituda predstavlja udaljenost neke zvezde od ekliptike a
meri se u odnosu na najblii ekliptiki pol.
Nebeska longituda je luk ekliptike izmeu prolene take (Gama
take) u kojoj krug longitude neke zvezde see ekliptiku.
Deklinacija je koordinata du deklinacijskog kruga, koji je luk velikog kruga nebeske efere koji ide od Severnog do Junog pola i prolazi kroz
posmatrano nebesko telo, te tako predstavlja udaljenost neke zvezde od nebeskog ekvatora. Meri se od ekvatora ( = 0) do Severnog ( = 90) i
Junog pola ( = 90).
Rektascenzija predstavlja luk po ekvatoru od Gama take do deklinacijskog kruga i predstavlja ugao izmeu nebeskog ekvatora i Gama take.
Polarna elevacija predstavlja najkrae rastojanje izmeu pola i Horizonta na Meridijanu.
Obliktika ascenzija neke zvezde odreena je na nebeskom ekvatoru onom takom u kojoj se ta zvezda die na Horizontu.
Obliktika descenzija neke zvezde odreena je na nebeskom
ekvatoru onom takom u kojoj zvezda zalazi.

53

Ascenzijska razlika se odreuje razlikom u duini lukova rektascenzije i obliktike ascenzije ili obliktike descenzije nekog nebeskog tela.
Dnevni luk nekog nebeskog tela predstavlja deo putanje koji se nalazi iznad Horizonta a dnevni poluluk je deo dnevne putanje nebeskog tela
koji se protee izmeu Horizonta i Meridijana.
Noni luk nekog nebeskog tela predstavlja deo putanje koji se nalazi ispod Horizonta a noni poluluk je deo none putanje nebeskog tela koji se
protee izmeu Horizonta i Meridijana.
Geocentrini sistem predstavlja koncepciju svemira po kojoj je Zemlja centar. Na ovom sistemu je zasnovana Zapadna astrologija. U osnovi to
je pogrean sistem ali to za astrologiju nije bitno jer ona koristi relativni ugaoni
razmak izmeu zvezda a ne stvarni njihov poloaj. Dananje efemeride, sve
koordinate daju u Geocentrinom sistemu, onako kako bi zbezde video posmatra koji se nalazi u centru Zemlje. Osnovna razlika izmeu Geocentrinog i Heliocentrinog sistema je u tome to je u Geocentrinom sistemu predstavljeno prividno kretanje a u Heliocentrinom stvarno, to u sutini nije nikakva razlika.

Zenit
Severni pol

E
MC

H1
GG

IC
E1

Juni pol
Nadir

54

Slika 4:
Geocentrini sistem
Na slici je predstavljena nebeska sfera data
za Slika
jednu4: geografsku
irinu
od 45 sistem
iji je
Geocentrini
centar Zemlja. HH1
Na slici
je predstavljena
je krug
horizonta
koji
nebeska
sfera
data
je razdvaja na dva de-za jeirinu od
la. dnu
EE1geografsku
je nebeski
45 iji je centar Zemlja.
ekvator
na koHH1 jeupravan
krug horizonta
osu jipolova,
koja
je
je razdvaja na dvai dela.
osa EE1
rotacije
je ne dnevnog
kretanja. On deli hemisferu na dve: Seveekvator
upravan na
rnu beski
i Junu
hemisfeosu polova, koja je i osa
ru. rotacije
Krug koji
prolazi
dnevnog kretanja.
krozOn deli
MC hemisferu
(Sredina
na dve:
Neba)
i IC i(Kraj
Severnu
JunuNehemisfeba) ru.
je Krug
ekliptika.
On kroz
koji prolazi
(Sredina
Neba) i IC
seeMC
ekvator
u Gama
Neba)oznaaje ekliptika.
taki(Kraj
(G) koja
On see ekvator u Gama
va ravnodnevicu protaki (G) koja oznaava
learavnodnevicu
i ulazak Sunca
u iulaprolea
sazvee
Ovna.
zak Sunca
u szveeOvna.

Heliocentrini sistem je blii realnoj mehanici vasione jer daje koordinate u odnosu na centar Sunca. U novije vreme se javila tendencija da
se uvedu heliocentrini horoskopi ali zbog razlika koje su izmeu ova dva
koordinatna sistema minimalne, izuzev Merkura i Venere taj zahtev nije
imao veeg odjeka meu astrolozima.
Severni nebeski pol
Pol ekliptike
2327
Ravan
ekliptike

Prolee
Zima

Leto

Jesen
Nebeski
ekvator

Pol ekliptike
Juni nebeski pol

Slika 5:
Heliocentrini sistem
koordinata neba

Ekliptika je veliki krug nebeske sfere du koga se u toku godine

kree sredite Sunevog diska. Njena ravan je nagnuta za 2327 u odnosu
na nebeski ekvator a menja se prema jednom ciklusu od oko 26000 godina.
Ona see nebeski ekvator u dve take, Prolenoj i Jesenjoj ravnodnevici. U
toku svoje revolucije na ekliptici, Sunce pree svih dvanaest sazvea Zodijaka koja su srasporeena du ekliptike.
Kardinalne take na krugu ekliptike su poeci sazvea Ovna, Raka, Vage i Jarca i nalaze se na 0, 90, 180 i 270 te u nizu Istok, Jug, Zapad i Sever odgovaraju Ekvinocijumima i Solsticijumima.
Ekvinocijumi (ravnodnevice) su dva trenutka u godini u toku kojih
je delkinacija Sunca jednaka nuli, odnosno u toku kojih je trajanje dana jednako trajanju noi. Postoje dve ravnodnevice, Prolena i Jesenja. Taka
Prolene ravnodnevice ili Gama taka je taka preseka ekliptike i ekvatora
gde Sunce u toku svog prividnog godinjeg kretanja prelazi sa June na Se-

55

vernu nebesku poluloptu. To je Istona taka koja obeleava ulazak Sunca u

sazvee Ovna (0) i poetak prolea. Jesenja taka ravnodnevice je Zapadna taka koja obeleava ulazak Sunca u sazvee Vage (180) i poetak Jeseni a oznaava prelazak kretanja Sunca sa Severne na Junu hemisferu.

E1

DC

=
MC

4 5

IC

AC

Slika 6:
Ekliptika i Zodijak
E E1 je nebeski ekvator. Krug ekliptike koji spaja kardinalne take MC, AC, IC, i DC
nagnut je prema ravni ekvatora za 2327. Zodijak koji se sastoji od 12 sazvea, prostire
se s obe strane ekliptike po 830.

Solsticijumi (dugodnevica i kratkodnevica) su dva trenutka u godini

kada Sunce ima deklinaciju koja vrlo malo varira. Letnji solsticijum odgovara poetku sazvea Raka (90) i to je dan kada najdue traje i poinje da se
smanjuje. Oznaava poetak Leta. Zimski solsticijum odgovara poetku sazvea Jarca (270) i predstavlja dan kada najkrae traje i poinje da raste.
Oznaava poetak Zime.
Precesija ekvinocijuma je fenomen koji predstavlja pomeranje
Prolene take za 1 svakih 71 godinu, 7 meseci i 16 dana jer osa Zemljine
rotacije nije fiksna. Njen ugaoni razmak sa upravnom linijom na ekliptici
beskonano malo varira ali premetanje ove ose koja se polako okree oko
sebe u periodu od 25.868 godina uzrokuje pomeranje plana ekvatora jer poziciju ovog plana odreuju ravnodnevice koje se pomeraju pa otuda i naziv
ove pojave. Prolena taka koja obeleava ulazak Sunca u sazvee Ovna
pomeranjem pripada svakom znaku Zodijaka u proseku 2155 godina i 8 meseci. To znai da kada za nekoga danas kaemo da je roen u znaku Ovna,
kaemo da je Sunce bilo u Ovnu ali u konstelaciji, to jest prolazilo sazveem Riba.

56

Prolena ravnodnevica
ZIMA

PROLEE

LETO

JESEN
Jesenja ravnodnevica

Slika 7:
Ekvinocijumi i solsticijumi vre podelu Zemljine orbite na etiri dela koji odgovaraju
godinjim dobima

Teorija era u astrologiji je nastala kao posledica precesije ravnodnevice a sam termin Zodijaka era je nastao u XIX veku i prvi ga upotrebljava
P. le Cour 1930. godine. Ovu astronomsku pojavu je prvi otkrio pitagorejac
Hiparh 129. godine stare ere kao posledicu delovanja sile Sunca i Meseca
na kretanje nae planete i to u smeru suprotnom od ose rotiranja. Hiparh je
trajanje ciklusa procenio na 36000 godina. Postoje razliita gledita o trajanju ovog ciklusa koji se jo naziva Platonova godina ili Velika godina. Obino
se rauna celim brojevima pa tako dobijamo 720 x 30 = 2160 x 12 = 25920
(26000). Potrebno je dosta preciznog posmatranja i raunanja da bi smo dobili tano trajanje ciklusa. Prema nekim proraunima trajanje ciklusa iznosi
25868 godina a prema drugim 25786 godina, meutim treba imati u vidu da
Zodijaka sazvea ne zauzimaju jednak broj stepeni u ekliptikom krugu
tako da trajanje ciklusa varira izmeu 25500 i 26000 godina. Zodijaka era je
od izuzetnog znaaja za astroloko izuavanje istorije i razvoja civilizacijskih
tokova. Vraanje Sunca u poetnu taku svog krunog kretanja naziva se
apokatastaza ali je to i termin kojim se oznaava periodino obnavljanje sveta nakon velikih kataklizmi kao to su vatrene stihije, potopi i slino. Ovakve kataklizme se deavaju svakih 13000 godina. Kataklizma velikom vatrom koja je izazvana, po principu polariteta, velikim konjukcijama u konstelaciji Raka desila se pre oko 23000 godina u Eri Jarca a poslednja velika

57

kataklizma, nama poznata kao veliki potop se, po istom principu, desila pre
oko 10000 godina u Eri Raka.
zvezda
Severnjaa

osa ekliptike
zvezda
Vega

2327

Mesec
Severni pol
Ekvatorijalno
ispupenje

Zemlja
Juni pol

Slika 8:
Grafiki
prikaz
uzroka pomeranja
ravnodnevice unapred.
Privlaenje Meseca
na ekvatorijalnom
ispupenju Zemlje
tei da priblii osu
polova osi ekliptike
izazivajui tako pomeranje ravnodnevice napred.

Zodijak je pojas nebeske sfere omean sa dva mala kruga irine

17, odnosno 8,5 s obe strane ekliptike koja mu se nalazi u sredini i unutar
kojeg se kreu sve planete Sunevog sistema, osim Plutona, u smeru obrnutom od smera kretanja kazaljke na satu. Od Ptolomeja, astrolozi razlikuju
dve vrste Zodijaka i to zbog precesije ravnodnevica:
1. Sideralni Zodijak i
2. Tropski Zodijak.
Sideralni Zodijak, odnosno Zodijak konstelacija ili stvarni Zodijak podeljen na
12 nejednakih delova na osnovu rasporeda fiksnih zvezda. Ovo je pokretan
Zodijak i prihvaen je od strane astronoma i nekih astrologa. Tropski Zodijak, odnosno Zodijak Znakova ili zamiljeni Zodijak podeljen na 12 jednakih
delova od po 30 poevi od Gama take. Ovaj Zodijak je nepokretan i njime se slui veina astrologa.

58

Slika: 9
Razmimoilaenje sideralnog
i tropskog zodi-jaka

Lokalna sfera je teorijska figura obeleena prividnim kretanjem Sunca u toku Zemaljskog dana od 24 asa i iji je centar mesto roenja osobe
kojoj elimo da uradimo kosmogram. To je ona sfera koja omoguava da se
odrede Kardinalne take horoskopa: Ascedent, Descedent, Zenit, Nadir,
Verteks i Antiverteks, odnosno da se izvri domifikacija. Tanost ovih prorauna je osnovni uslov za pravljenje horoskopa.
Domifikacija je operacija koja se sastoji u rasporeivanju dvanaest
Kua na kosmogramu natusa. Danas su u upotrebi Tabele za odreivanje
domifikacije pa su astrolozi osloboeni ovih prorauna. Uglavnom se koriste tabele koje su proraunate po Plasidusovoj metodi.
Horizont je linija koja na Zodijaku materijalizuje izlazak i zalazak
Sunca. Ona spaja Istok i Zapad, Ascedent i Descedent. Planete koje se u
horoskopu nalaze iznad horizonta u Kuama od VII do XII su Dnevne planete a one koje se nalaze ispod horizonta u Kuama od I do VI su None planete.
Meridijan je linija koja na Zodijaku materijalizuje podne i pono.
Ona spaja Jug i Sever, Sredinu neba i Kraj neba. Planete koje se nalaze istono od meridijana u Kuama od X do III su Planete u usponu a one koje se
nalaze zapadno od meridijana su Planete u padu.

59

ekliptika
III Kua

ekvator

II Kua
I Kua

AC

pol

ravan horizonta
pol
XII Kua
XI Kua
X Kua

Slika 10:
Prikaz podele lokalne sfere
na dvanaest sektora koji su
Kue horoskopa

MC

MC

11
AC

10 9

8
7

12
1

DC

6
2

Slika 11:
Odreivanje domifikacije
na krunom grafikonu

IC

60

Ascedent je taka Zodijaka koja se die na Istonom horizontu u

trenutku roenja i predstavlja vrh I Kue. Znaci Zodijaka koje ta Kua zauzima (najvie tri) daju svoju prirodu Ascedentu. Poznavanje Ascedenta je jedan od najvanijih elemenata u tumaenju horoskopa. On je taj koji na
prvom mestu otkriva linost i na osnovu njega je mogue dati optu psiholoku sliku natusa ak i ako je Znak roenja nepoznat, to je u obrnutom sluaju nemogue. Zbog toga su horoskopi koji se obajvljuju u medijima varljivi i netani.
Descedent je Zapadna taka na horizontu horoskopa i predstavlja
vrh VII Kue koja je dijametralno suprotna prvoj i dobija se dodavanjem
180 naenim stepenima Ascedenta.
Sredina neba (Medium Coeli) ili Zenit je taka lokalne sfere u kojoj
Sunce dostie svoj vrhunac u podne. Odgovara preseku ekliptike sa velikim
krugom nebeske sfere koji prolazi polovima u vertikali mesta roenja. Predstavlja vrh X Kue.
Kraj neba (Immum Coeli) ili Nadir je pozicija Sunca na donjem meridijanu. Nalazi se u opoziciji sa Zenitom pa se stoga izraunava dodavanjem
180 naenim stepenima Zenita. Predstavlja vrh IV Kue.
Osa Verteks-Antiverteks predstavlja treu dimenziju lokalne sfere. To je uzlazno silazna osovina karakteristina za svaku trodimenzio-nalnu
sferu. Take Verteksa i Antiverteksa se realno nalaze izvan Zodija-kog
kruga pa se stoga nazivaju imaginarnim takama jer transpozicija trodimenzionalnih faktora na dvodimenzionalnu ravan (kartu neba) predstavlja poziciju zamiljenih (imaginarnih) taaka i uglova.
VR

MC
AC

DC

IC

Slika 12:
Realne pozicije taaka
lokalne sfere

AVR

61

PLANETE
U astronomiji su planete definisane kao nebeska tela koja krue oko
Sunca. Devet je poznatih planeta, koje se nazivaju velikim planetama. Prema
njihovoj udaljenosti od Sunca slede: Merkur, Venera, Zemlja, Mars, Jupiter,
Saturn, Uran, Neptun i Pluton. Stari narodi su operisali samo sa pet planeta,
ne raunajui Zemlju a to su Merkur, Venera, Mars, Jupiter i Saturn, dakle
samo one koje se vide golim okom. Planete se prema udaljenosti od Sunca
dele na blie i dalje planete. U prvu grupu spadaju: Merkur, Venera, Zemlja
i Mars. Zajedniko im je to da su malih dimenzija i da su sline Zemlji. Ponekad se nazivaju i planetama Zemljinog tipa. U dalje planete spadaju: Jupiter, Saturn, Uran i Neptun. Ova grupa planeta je znatno udaljena od Sunca
a dimenzije su im znatno vee od planeta Zemljinog tipa. Najudaljenija planeta, Pluton, kree se usamljeno i podalje od obe grupe. On u sebi sjedinjuje karakteristike obe prethodne grupe planeta.
Tradicionalna astrologija je poznavala pet planeta i to one koje su
bile vidljive golim okom, ali je znala i za postojanje vie planeta koje utiu
na ivot na Zemlji i te planete su nazivali Transcendentalne planete. Simbolizam planeta proizilazi iz uporeivanja meusobnog odnosa izmeu Nebeskog i Zemaljskog poretka. Prema tome, postoje posebne veze izmeu putanja nebeskih tela i sudbina ljudi. To predstavlja dvojak misaoni proces, najpre projekciju u meusobne odnose planeta analogno odnosima meu ljudima ili u svakom oveku pojedinano a potom projekciju na postupke ljudi, kao pojava, praenih u kretanju planeta. Svaka od njih ima uticaj na ivi
svet nae planete. Planetarna simbolika, gotovo neiscrpno svedoi o verovanju u simbiozu Zemlje i Neba pokretanu stalnim meusobnim delovanjem
u trodimenzionalnom svemiru. Stoga, poloaj planeta u trenutku raanja
ima vanu ulogu u astrologiji. Glavni poloaji su pripadnost nekom od sazvea, odnosno znakova Zodijaka, pripadnost nekoj Kui i ugaoni razmak
meu planetama, tj. aspekti. Osim imena bogova iz grke i rimske mitologije koji su dati planetama, postoji i iri psihiki entitet koji se pripisuje tim
boanstvima.
transcendentalne planete:
planete:

Uran

Merkur

Neptun

Venera

Pluton

Mars

Jupiter

Saturn

62

Prividno kretanje planeta je sistem kretanja planeta koji je

zasnovan na geocentrinom sitemu. Prividno kretanje planeta je objasnio
Ptolomej oko 130. godine. On je predpostavio da se svaka planeta kree po
jednom malom krugu, koji je nazvao epicikl, dok se sredite tog kruga u isto
vreme kree oko Zemlje po drugom krugu koji je nazvao deferent. Iako je
ovaj sistem u osnovi pogrean, on je omoguavao da se izraunaju poloaji
planeta na nebu. Ovaj sistem, astrologija koristi i danas jer je za nju ugaoni
razmak u odnosu na Zemlju najbitniji, a ne stvarne pozicije.
Pravo kretanje planeta je njihovo kretanje od zapada na istok na
svojim putanjama oko Sunca. Formulaciju zakona po kojima se kreu
planete dao je Johan Kepler. On je polazei od heliocentrinog sistema,
koji je zastupao Nikola Kopernik i mnogobrojnim otkriima potvrdio
Galileo Galilej, kretanje planeta formulisao kroz tri zakona:
1. Prvi zakon: Planete oko Sunca opisuju eliptine putanje. Sunce se nalazi
u sreditu svih planetarnih elipsi.
2. Drugi zakon: Radijus-vektor, Sunce-planeta opisuje u jednakim
vremenskim intervalima jednake povrine.
3. Trei zakon: Kvadrati vremena obilaska planeta oko Sunca srazmerni
su kubovima velikih poluosa njihovih putanja.

afel

F1

A1
velika osa
Sunce

perihel

Slika 13:
Iz Keplerovih zakona
su proizali i termini
kojima se odreuju
take planete na eliptinoj putanji: perihel
(najblia Suncu) i afel
(najudaljenija od Sunca).

Revolucija planeta je vremenski razmak koji je potreban jednoj

planeti da bi se vratila u istu taku svoje orbite. Sinonim za revoluciju je ciklus. Poznavanje ciklusa je naroito bitno u astrologiji. Planete koje imaju
revoluciju manju od dve godine se nazivaju lakim planetama a one sa veom
od dve godine tekim planetama.
Merkur - 88 dana
Venera - 224 dana

63

 Mars - 1 godina i 322 dana

Jupiter- 11 godina i 315 dana
Saturn - 29 godina i 267 dana
Uran - 84 godine i 312 dana
Neptun - 164 godine i 285 dana
Pluton - 248 godina i 177 dana
Ingresija planeta je ulazak neke planete u neki znak Zodijaka. Posebno je znaajna ingresija Sunca. Dananje efemeride daju take ingresija
svih planeta kao i planetarnih vorova.
Direktna progresija planete je normalno kretanje planete na njenoj stvarnoj orbiti sa zapada na istok. Smatra se da se uticaj neke zvezde
vri bre ukoliko je njeno kretanje bre bez obzira da li je u direktnoj progresiji, retrogradaciji ili zastoju.
Retrogradacija planeta je, kako su verovali stari astrolozi, zaustavljanje kretanja planeta i njihovo vraanje unazad. Ovaj fenomen je neobjanjiv ako se Zemlja smatra nepokretnom pa je to uslovilo mnogo razliitih
teorija. Ipak, radi se o prividnom kretanju koje je rezultat kruenja planeta i
Zemlje po njihovim koncentrinim putanjama oko Sunca. Razliite brzine
kretanja Zemlje i neke planete, stvaraju iluziju da se planeta kree unazad po
svojoj orbiti.

orbita planete

orbita Zemlje

Slika 14:
Grafiki prikaz retrogradacije prividnog kretanja unazad

Zastoj je fenomen koji nastaje retrogradnim kretanjem planete na

njenoj prividnoj orbiti i izgleda kao da planeta ostaje nepokretna nekoliko
dana pre nego to e preduzeti svoje direktno kretanje. Stanje zastoja smanjuje efekte retrogradacije. Svaka planeta ima svoj, krai ili dui zastoj.

64

 Merkur: 1 dan
Venera: 2 dana
Mars: 3 dana
Jupiter: 4 dana
Saturn: 5 dana
Uran: 7 dana
Neptun: 8 dana
Pluton: nema uvek isti broj dana zastoja.
Aproksimacija je priblina vrednost koja se uzima u obzir jer ustanovljenje nekog horoskopa ne zahteva uvek potpuno precizno izraunavanje poloaja. Aproksimacija se tolerie u veini sluajeva pod uslovom da
planeta iji poloaj treba odrediti ne zauzima neki znaajan poloaj u Zodijaku. Ovo je dozvoljeno u sluaju sporih planeta, i to je kretanje planeta
bre to je dozvoljena aproksimacija manja.
Kombust (Combustus) ili Gorua planeta je fenomen kada se neka
planeta nae na manje od 830 od Sunca. Efekat ovog fenomena je smanjeno dejstvo te planete zbog Suneve svetlosti pa se stoga za takvu planetu
kae da je ona zapaljena planeta. Takoe u astrologiji postoji i takozvani zapaljeni put a to je zona izmeu 13 Vage i 9 korpije.
Planetarni vorovi predstavljaju taku preseka orbite planeta sa
ekliptikom. Oni se uglavnom smatraju fiksnim stoga to se pomeraju oko
jedan stepen za jedan vek. Iz tog razloga se u praksi u obzir uzimaju samo
vorovi Meseca.
Zenit
ND

P
Planetarna
ili Meseeva
orbita

horizont

ekliptika
NA
P

Nadir

65

Slika 15:
Orbita planete P see ekliptiku u dve take NA i ND
koje su vor ascedent i
vor descedent, linija koja
ih spaja NA-ND je Osa
vorova

Distance u astrologiji predstavljaju razmak uopte a koristi se vie

vrsta distanci.
Ugaona distanca je sinonim za ugaoni razmak a predstavlja ugao
koji, izraen u stepenima, obrazuju dve prave koje spajaju dve
zvezde ili planete i za koji posmatra predpostavlja da se nalazi
na mestu roenja osobe kojoj se pravi karta neba. Ugaoni razmak
omoguava utvrivanje aspekata.
Vremenska distanca je sinonim za longitudu Zemlje i predstavlja
razmak u odnosu na Grinviov meridijan.
Meridijanska distanca predstavlja razliku izmeu rektascenzije jedne planete i rektascenzije Sredine neba.
Horizontalna distanca razdvaja neku zvezdu, planetu ili znaajnu taku od Ascedenta horoskopa.
Kuspidarna distanca je razmak izraen u stepenima izmeu zvezde,
planete ili znaajne take i vrha neke Kue.
Direkcija je re koja se upotrebljava da bi se oznaio period u toku
koga se manifestuju povoljni i nepovoljni uticaji planeta. Direkcija je odreena kretanjem planeta a naroito formiranjem aspekata. Savremeni astrolozi smatraju da se predvianja, ak i na dui rok mogu izvoditi iz studije horoskopa roenja i Sunevih revolucija.
Tranziti predstavljaju tekui prolazak planeta preko neba pri emu
planete grade aspekte sa planetarnim pozicijama u horoskopu kao i meusobne aspekte. Tranziti sporih planeta: Jupitera, Saturna, Urana, Neptuna i
Plutona su posebno uoljivi kada se poklope sa bilo kojim vanim poloajem u horoskopu. Tranziti sporih planeta Merkura i Venere su kratkotrajni pa njihovo je dejstvo skoro i zanemarljivo. Kada je u pitanju Mars,
njegovi tranziti se upotpunjuju za nekoliko dana izuzev ako je stacioniran ili
retrogradan, a pojavljuju se svake druge godine, meutim, samo povremeno
se deava da ispolje svoje puno dejstvo na ivot.Tranziti daju manji ili samo
prolazan efekat izuzev ako se vremenski ne podudaraju sa dejstvom ekvatorijalnih lukova ili progresija. Ekvatorijalni lukovi i progresije deluju uglavnom individualno i predstavljaju pokazatelje individualne akcije a tranziti
deluju na svet u irem smislu i na oveka utiu preko njegove okoline. Zbog
toga je bitno da se tranziti sagledavaju zajedno sa ekvatorijalnim lukovima i
progresijama. Poznavanje efekata tranzita u astrologiji omoguava oveku
da predupredi njihove loe efekte ili da u potpunosti iskoristi blagotvorna
dejstva koja donose. Preporuuje se da se ovek uzdri od svih akcija u vreme dejstva loih tranzita na planetarne pozicije u horoskopu a kada su povoljni, odnosno kada se nau u dobrim aspektima sa planetama u natalnoj
karti treba se svom energijom usmeriti na to podruje delovanja dok traje
povoljan tranzit.

66

Aspekti predstavljaju ugaoni razmak izmeu dve planete, zvezde ili

znaajne take Zodijaka. Nekada su astrolozi aspekt definisali kao ugao koji
se formira u centru Zemlje susretanjem sjajnih zraka koji dolaze od ovih
zvezda. Formulaciju teorije aspekata dao je Kepler. Prema njemu postoje
vii harmonini aspekti, vii diskordinacioni aspekti i nii aspekti. Ova teorija je vremenom dopunjavana i usavravana tako da danas aspekte moemo
svrstati u etiri grupe.

gornja konjukcija

gornja konjukcija

Sunce
donja konjukcija

zapadni
kvadrat

Zemlja

istoni
kvadrat

opozicija

Slika 16:
Pravi aspekti.
Prikaz realnog izgleda u heliocentrinom sistemu

1. Vii harmonini aspekti (pozitivni aspekti)

konjukcija, longituda 0
trigon, longituda 120
sekstil, longituda 60
polusekstil ili dodektil, longituda 30
inkonjukcija ili kvinkunks, longituda 150
2. Vii diskordinacioni aspekti (negativni aspekti)
opozicija, longituda 180
kvadrat, longituda 90
polukvadrat, longituda 45
kvadratipo ili seksilkvadrat, longituda 135

67

3. Nii aspekti, uglavnom su zanemareni i malo se koriste

paralel, razliita longituda a ista deklinacija
antisa, ista longituda u odnosu na solsticijume
kontraantisa, ista longituda u odnosu na ekvinocijume
nagon, longituda 40
decil, longituda 36
kvintil, longituda 72
kvintilipo, longituda 108
bikvintil, longituda 144
septil, longituda 51,3/7

Slika 17:
Kosmika mandala
Aspektorijum

68

30

konjukcija

polusekstil

60

45

polukvadrat

sekstil

120

90

kvadrat

trigon

135

150

kvadratipo

inkonjukcija

Slika 18:
Grafiki prikaz viih
harmoninih i viih
disharmoninih
aspekata

180

opozicija

69

4. Konfiguracije predstavljaju specifine aspekte, odnosno aspekte kojima su povezane tri ili vie planeta ili taaka u horoskopu.
stelijum, tri ili vie planeta u konjukciji
veliki trougao, tri planete pod uglom od 120
T kvadrat, tri planete (jedna opozicija, dva kvadrata)
veliki kvadrat, etiri kvadrata, dve opozicije
jod, tri planete (jedan sekstil, dve inkonjukcije)
veliki estougao, est planeta pod uglom od 60
pravougaonik (dva trigona, dva sekstila, dve opozicije)
pentagram, pet planeta pod uglom od 72
bumerang, jod sa opozicijom
zmaj, veliki trougao sa jednom opozicijom

stelijum

veliki trougao

T kvadrat

veliki kvadrat

pravougaonik

jod

70

Slika 19:
Grafiki prikaz
konfiguracija

heksagaram

pentagram

zmaj

bumerang

Slika 20:
Grafiki prikaz
konfiguracija

Orbis je dozvoljeno odstupanje, izraeno u stepenima, izmeu planeta koje formiraju aspekt ili konfigiraciju. ORB, u orginalu, iz kojeg je izveden termin orbis znai granicu delovanja nebeskog tela. Aspekti pojaavaju
pozitivan ili negativan uticaj planeta pa shodno tome postoje aspekti iji je
orbis manji od polovine dozvoljenog odstupanja ili je jedanak nuli i koji se
naziva partil ili aplikacioni aspekt i aspekti iji je orbis vei od polovine dozvoljenog odstupanja i on se naziva platiki ili separacioni aspekt. Orbisi se razlikuju i nisu isti za sve aspekte. Razliiti astrolozi koriste razliite orbise, tako
da neki ne prelaze 6 dok drugi dozvoljavaju ak i maksimalnih 14. Takoe
se smatra da je vea tolerancija dozvoljena za planete koje se kreu bre a
manja za planete koje se kreu sporije. Intuicija astrologa e u odreivanju
aspekata odigrati najvaniju ulogu.
Apscisija je fenomen koji nastaje kada su dve planete u konjukciji
sa nekom orbitom, pri emu je njihov pozitivan ili negativan uticaj smanjen
ako neka trea planeta formira aspekt sa sreditem te orbite.
Elongancija je ugaoni razmak izmeu jedne zvezde i Sunca koji
moe dostii 180, tj. jedan aspekt opozicije za sve planete, osim za Merkur
i Veneru ije su maksimalne elongancije 28 i 48. Ovaj fenomen dovodi do
nemogunosti da se ove planete nau u kvadratu, trigonu i opoziciji sa Suncem.

71

SUNCE I MESEC
Drevni narodi, bavei se astrologijom, su u planete ubrajali i Sunce i
Mesec, meutim to nije posledica njihovog neznanja ve je to opravdano
podelom uticaja Sunca na dva razliita podruja. I Sunce, koje je zvezda i
Mesec, koji je satelit Zemlje nazivaju se svetlonoama zbog toga to obasjavaju Zemlju, Sunce danju a Mesec nou kao odraz Suneve svetlosti.
Suneva revolucija je vreme koje je potrebno Suncu u toku njegovog prividnog kretanja da se vrati u jednu istu taku na ekliptici. Ona je jednaka jednoj tropskoj godini i iznosi 365 dana, 6 h , 9 minuta i 9 sekundi.
Istim terminom se u astrologiji oznaava i horoskop uraen u vreme astralne godinjice, odnosno kada se Sunce vraa tano na poziciju na kojoj se
nalazilo u trenutku roenja, a koji omoguava da se odrede glavne smernice
sudbine natusa u narednih 12 meseci. Jedina tekoa koja se javlja je u tome
to se Sunce ne vraa u svoju poziciju u isto vreme. Razmak je oko 6 asova
od jedne do druge godine, to dovodi do neophodnog dodavanja jednog dana svake etvrte, tj. prestupne godine.
Rektifikacija je ispravljanje poloaja Sunca to uvodi modifikaciju
asa roenja, kada se ono nalazi u blizini horoskopa, postavlja se u taj ugao.
Kad je razmak izmeu stvarnog i ispravljenog poloaja mali, Ascedent i Sredina neba se ne menjaju, meutim, karta neba nije vie tako precizna. Ovaj
nain rektifikacije se jo uvek koristi ali ree i to naroito za pravljenje natalnog horoskopa.
Promena rektascenzije i deklinacije Sunca je fenomen koji nastaje iz injenice da se u toku jedne godine rektascenzija Sunca promeni za
24 asa i da ono svakog dana kulminira na razliitim visinama nad horizontom. Razlog tome je to se ravan Zemljinog ekvatora ne poklapa sa ravni
ekliptike. Zbog nagnutosti ekvatora za ugao 2327 Sunce u toku svoje godine menja svoju deklinaciju. 21. marta i 23. septembra deklinacija je jednaka nuli i Sunce se nalazi u ravni ekvatora a 22. juna i 22 decembra deklinacija dobija svoje maksimalne vrednosti koje iznose +2327 i -2327 to jest,
Sunce je maksimalno udaljeno od ekvatora. Ovaj fenomen je uzrok nejednakog trajanja obdanice tokom godine i smene godinjih doba.
Kretanje Meseca u osnovi je trojno: rotacija, revolucija i translacija.
Rotacija predstavlja obrtanje oko svoje ose a revolucija obilaenje oko Zemlje. Translacija je zajedniko kretanje Meseca sa Zemljom oko Sunca. Mesec rotira u direktnom smeru od zapada ka istoku i vreme potrebno za jednu rotaciju je jednako vremenu koje mu je potrebno i za jednu revoluciju i
iznosi 27 dana, 7 h, 43 minuta i 11,5 sekundi. To je razlog zbog kojeg vidimo uvek samo jednu stranu Meseca. Nakon ovog vremenskog perioda Mesec se vraa u isti poloaj u odnosu na zvezde i taj interval se naziva sideralni

72

ili zvezdani mesec. U toku ovog perioda Sunce se pomerilo ka istoku za za priblino 27 pa je Mesecu potrebno jo oko 2 dana i 6 asova da zauzme isti
poloaj u odnosu na Sunce. To vreme iznosi tano 29 dana, 12 asova, 44
minuta i 2 sekunde i taj interval se naziva lunarni mesec.
Meseeve mene su sinonim za lunarni mesec, odnosno, za period
izmeu dva sukcesivna meseca. Mesec nema sopstvenu svetlost i svetli samo zato to ga obasjava Sunce. Promene u toku njegovog kretanja oko Zemlje, praene promenama njegovog aspekta, su dobro poznate mene: Mlad
Mesec, Prva etvrt, Pun Mesec i Poslednja etvrt. One po redosledu odgovaraju konjukciji, kvadratu, opoziciji i drugom kvadratu sa Suncem. Uloga
Meseevih mena je mnogo vanija u mundalnoj nego u natalnoj astrologiji.
Loi uticaji se smanjuju kada Mesec raste a poveavaju se kada je on u opadanju. Aspekti koji se pojavljuju u jednom horoskopu u vreme Mladog Meseca imaju trajan efekat, najmanje onoliko koliko traje Meseeva mena koja
je u toku.
3
4

1
2

Mlad
Mesec

Pun
Mesec

Slika 21:
Meseeve mene

73

prva
etvrt
4

poslednja
etvrt
8

Meseevi vorovi nisu planete kako neki misle ve one take na

nebeskoj longitudi gde Mesec preseca Ekliptiku. Postoje dva vora:
vor Ascedent, Severni Meseev vor ili Zmajeva Glava oznaava taku
prelaska sa June na Severnu stranu plana ekliptike.
vor Descedent, Juni Meseev vor ili Zmajev Rep je taka prelaska sa Severne na Junu stranu plana ekliptike.
Efemeride daju precizan poloaj samo Severnog vora jer je Juni
dijametralno suprotan Severnom voru i lako se odreuje dodavanjem 180
stepenu Severnog vora.

Slika 22.
Pomraenje Sunca (gornja slika) i Meseca (donja slika)

Okultacije ili Pomraenja, odnosno, zaklanjanja Sunca ili Meseca

su posledica odgovarajuih poloaja Zemlje i Meseca na svojim putanjama a
u odnosu na poloaj Sunca. Zemlja obasjana Suncem stvara kupu od senke i
kupu od polusenke u koju moe da ue Mesec u toku svoje revolucije. Taj

74

prolazak Meseca kroz polusenku i senku Zemlje predstavlja Pomraenje Meseca. Pomraenje Sunca nastaje kad se Mesec nae izmeu Sunca i Zemlje u vreme Mladog Meseca. Ove dve vrste pomraenja mogue su samo u trenutku
kad se Mesec i Sunce nau u blizini vorova, odnosno preseka Meseeve
orbite sa ekliptikom. U sluaju premetanja vorova prema zapadu u toku
godine ima samo dva perioda povoljna za pomraenje a koje razdvaja interval od est meseci. Pomraenja Meseca su rea od pomraenja Sunca. Najvei broj moguih pomraenja u jednoj godini je sedam, pet Sunevih i dva
Meseeva, ili etiri Suneva i tri Meseeva. Totalana pomraenja Sunca su
retka u jednoj datoj taki. Poslednje takvo se dogodilo 1724. godine a sledee se oekuje 2026. godine. U natalnoj astrologiji pomraenja uivaju lo
glas. Smatraju se naroito tetnim kada se dogaaju u znaku roenja ili u
znaku Ascedenta. U mundalnoj astrologiji pomraenje je veoma bitan fenomen jer igra veliku vanost u ivotu naroda. Ovaj ciklus predstavlja period
od 6585 dana, odnosno 18 godina i 11 dana, koji dovodi u iste relevantne
pozicije Sunce, Mesec i vornu osu, izazivajui svaki put pomraenje koje
ima iste karakteristike i vreme trajanja. Taj ciklus odgovara 13. 10. 1977, 24.
10. 1995. i 4. 11. 2013. godine.
PLANETOIDI
Planetoidi ili asteroidi su male planete, odnosno mala nebeska tela,
nevidljiva golim okom i koja se uglavnom nalaze izmeu orbita Marsa i Jupitera. Njihovi prenici se kreu od jednog do hiljadu kilometara. Danas se
predpostavlja da ih ima oko 40000, mada neki astronomi smatraju da ih je
daleko vie. Oko 2000 asteroida je proueno i za njih su utvrene putanje
koje karakterie veliki nagib prema ekliptici i mnogo vea ekscentrinost nego to je to sluaj kod planeta. Zbog toga neki asteroidi dolaze ak i blizu
Merkura, dok drugi prevazilaze i orbitu Jupitera. Ta ekscentrinost putanje
u izvesnim situacijama dovodi neke male planete i u mogunost da budu viene golim okom. Takav sluaj je sa planetoidom Prozerpina koju je 1853.
godine otkrio astronom Luter. Ovaj asteroid je ubrzo poistoveen sa hipotetikim Crnim Mesecom ili Lilit, kako se jo naziva, a koji je poznat jo od
drevnih vremena haldejske astrologije. Neki astrolozi svim planetoidima pripisuju jedinstven uticaj na sazvee Riba, mada su miljenja podeljena.
Astrolozi ove male planete uglavnom ne unose u horoskop, to se moe
smatrati grkom, mada u novije vreme neki od planetoida postaju sve interesantniji mnogim astrolozima. Najee je re o Kironu, ije su pozicije
date i u novijim izdanjima efemerida, i Lilit za ije izraunavanje pozicija
postoje posebne tabele. Kada su u pitanju ostali asteroidi, za njih se moraju
konsultovati posebni astronomski bilteni koje izdaju velike astronomske

75

opservatorije. Za astrologiju su za sada interesantni Cerera, Palas, Junona,Vesta, Transpluton (Izis), Kupidon, Had, Zevs, Kron, Apolon,
Admet, Vulkan i Posejdon.
METEORI
Meteori su takoe mala i tamna nebeska tela koja se popularno nazivaju zvezde padalice. Meuzvezdani prostor u blizini Zemljine orbite obiluje
ovim nebeskim telima. Oni se mogu primeteiti golim okom samo kada na
svojoj putanji oko Sunca zau u atmosferu Zemlje. Usled trenja oni se usijavaju i najee sagore. Postoje meteori koji se zapaaju skoro svake noi i
koji se kreu u razliitim pravcima i oni se nazivaju sporadini meteori. Meteori
koji se pojavljuju svake godine istog dana su zapravo meteorski rojevi meu
kojima su najpoznatiji Perzeidi i Leonidi. Leonidi kadkad izgledaju kao pravi
meteorski pljusak. Gromade, veih dimenzija, od meteora ne sagorevaju uvek
u potpunosti prilikom svog prolaska kroz zemljinu atmosferu, pa tako padaju na Zemlju. Ovi komadi meteora se nazivaju bolidi ili meteoriti. Njihov pad
je praen jakom detonacijom. Pojave meteora i meteorita se uzimaju u obzir
samo u mundalnoj astrologiji i astrometeorologiji, a samo u retkim sluajevima se mogu uzeti u obzir i u natalnoj astrologiji.
KOMETE
Komete su nebeska tela koja isto kao i planete prolaze Sunevim sistemom. Sastoje se od jezgra i magliaste kome (omotaa) koji predstavljaju
glavu komete i repa. Registrovano je oko 1500 kometa, mada je njihov broj
daleko vei. One se kreu oko Sunca i u direktnom i u retrogradnom smeru.
Njihove putanje su izduene elipse jer se u odreenom ciklusu ponovo vraaju u blizinu Sunca. One komete kojima nije izraunata periodinost zbog
velike udaljenosti i sporog kretanja se aproksimiraju parabolom i te komete
se nazivaju paraboline komete. Kometa sa najkraim periodom je Enkeova kometa iji ciklus iznosi 40 meseci. Halejeva kometa je prva kometa kojoj je prognoziran povratak. Zapisi o periodinosti ove komete datiraju jo od 466.
godine pre n. e. Edmund Halej po kome je kasnije dobila ime je zakljuio
da je njena perioda 75 godina, identifikujui je sa prolascima 1456, 1531,
1607. i 1682. godine. On je tada prognozirao njen ponovni dolazak za 1758.
godinu ali je francuski matematiar Klero izraunao da e kometa pretrpeti
izvesne poremeaje zbog Jupitera i Saturna i njen povratak je odloio za godinu ipo dana to se i dogodilo 1759. godine. Siderika revolucija Halejeve
komete iznosi 76,019 godina. Poslednji put je prola pored Zemlje 1986. a

76

sledei prolazak se oekuje 2062. godine. Astronomi smatraju da komete ne

vre nikakav uticaj na ivu i neivu prirodu nae planete. Astrolozi nisu takvog miljenja. Prvi zapisi o kometama nalaze se u kineskim analima i datiraju iz 2349. godine pre n. e. Astroloka tradicija im pridaje veliku vanost u
mundalnoj astrologiji. One su uglavnom vesnici velikih dogaaja, naroito
onih loih. Zapisi govore da su komete prolazile pored Zemlje u trenutku
Atiline, Cezareve i Konstantinove smrti. Vaan faktor su konjukcije kometa
sa planetama ili okultacije (pomraenja), odnosno prolazak komete ispred
planete, pa tako one mogu oznaiti unitenje stvari, stradanje naroda i
drava, poplave, klimatske promene, poveanu smrtnost mladih ljudi, ratove, smrt vladara i sl.
ZVEZDE I SAZVEA
Zvezde su zapravo Sunca koja su i po sastavu i po strukturi veoma
nalik naem Suncu a od kojeg se razlikuju samo po veliini i temperaturi.
Zvede sijaju sopstvenom svetlou i najverovatnije je svaka okruena sopstvenim planetarnim sistemom. Savremena astronomija za sada nema tehnologiju kojom bi mogla da otkrije ak i najveu planetu u okruenju i nama najblie zvezde. Nae Sunce je samo mali lan celokupnog svemira i u
poreenju sa njbliom zvezdom je tek zvezda este veliine. Fiksne zvezde
ili zvezde stajaice (nepokretne zvezde) zapravo nisu nepokretne. One,
zbog svoje velike udaljenosti, izgledaju kao da se ne kreu, odnosno kreu
se veoma sporo, oko jedan stepen za jedan vek. Svoj naziv nepokretne su
dobile da bi se razlikovale od pokretnih zvezda, tj. planeta. U staro vreme
su se sva nebeska tela nazivala zvezde (astre). Fiksnim zvezdama je od nastanka astrologije pripisivana velika vanost i u natalnoj i u mundalnoj astrologiji. Hiparh je bio prvi koji je napravio listu ovih nebeskih tela koja se sastojala od vie stotina njih, a njihova imena se nalaze i u Ptolomejevom
Almagestu. Lalandov katalog sadri 47390 nebeskih tela od kojih se njih
oko sto koristi u astrologiji.
Rastojanja u kosmosu, zbog njegove ogromne veliine, se ne mogu
izraziti u kilometrima ili miljama jer bi to bile nezamislivo ogromne cifre.
Ova rastojanja su svedena u prikladnije oblike izraavanja.
Astronomska jedinica predstavlja srednje rastojanje izmeu Zemlje i
Sunca. Koristi se ukoliko nije neophodna preciznost vea od
10 km.
Astronomska jedinica daljine je preciznija od predhodne i predstavlja
daljinu na kojoj gausovska konstanta gravitacije ima tano
odreenu vrednost.

77

 Svetlosna godina je rastojanje koje pree svetlost za jednu godinu

kreui se svojom brzinom od 300000 km/s.
Parsek je vea jedinica od svetlosne godine i predstavlja rastojanje sa
koga se vidi poluprenik zemljine putanje pod uglom od jedne lune
sekunde. Parsek ima 3.26 svetlosnih godina. Hiljadu puta vea jedinica je
kiloparsek, a milion puta vea jedinica se naziva megaparsek.
Kretanje zvezda moe biti Precesija koja je zapravo pomeranje zvezda oko 50 godinje kroz sazvea i ovo kretanje koje je uslovljeno fenomenom precesije ravnodnevica je u astrologiji najbitnije. Ostala dva, Pravo i
Radijalno kretanje nisu od posebnog znaaja za astroloke proraune.
Prividna veliina zvezda je klasifikacija zvezda prema njihovoj prividnoj veliini, odnosno vidljivom sjaju. Zvezde vidljive golim okom svrstane su u zvezde od 1. do 6. veliine i tu podelu je uveo u II veku pre n. e.
grki astrolog i matematiar Hiparh. Poev od 7. veliine, zvezde se vide
samo teleskopom. Do sada su registrovane i zvezde 20. veliine. Klasifikacija se utvruje na osnovu konstantnog odnosa sjaja koji odgovara razlici od
jedne veliine. Taj odnos iznosi 2.5 to znai da zvezde 1. veliine sjaje 2.5
puta jae od zvezde 2. veliine, 6.25 puta jae od zvezde 3. veliine ili
97.65625 to je priblino 100 puta jae od zvezde 6. veliine, itd.
Apsolutna veliina zvezda predstavlja prividnu veliinu koju bi
imala zvezda na rastojanju od 10 parseka. Ova veliina se izraunava iz
razloga to postoje vee i manje prividne veliine, odnosno sjaj, zato to je
zvezda ili zaista sjajna ili je blia od neke druge zvezde pa stoga treba da ih
dovedemo na istu daljinu od nas i odredimo apsolutnu veliinu. Za ovaj
proraun je neophodno znati prividnu veliinu zvezde i njenu daljinu.
Zvezde crveni dinovi su veoma sjajne zvezde i ako im
temperatura nije vea od 5000 K. Radijus dinova je deset do dvadeset puta
vei od Sunevog. U ovoj klasi zvezda postoje i zvezde superdinovi iji je
radijus i do 400 puta vei od Sunevog.
Zvezde beli patuljci su zvezde slabog sjaja koje se ne vide golim
okom i imaju veliku temperaturu. Ove zvezde su zaista male i njihov
prenik se kree izmeu polovine i etiri Zemljina prenika. Njihova
specifinost je u tome to su izuzetno velike gustine, i do dvadeset puta
vee od gustine Sunca.
Dvojne i viestruke zvezde kada sa posmatraju golim okom izgledaju kao jedna zvezda ali se one zapravo sastoje od dve, tri ili vie zvezda
koje mogu biti optike, tj. prividno dvojne i viestruke, i fizike, tj. realno
dvojne ili viestruke zvezde. To su zvezde koje obilaze oko zajednikog
teita pod uticajem sopstvene gravitacije.
Pravilno promenljive zvezde su zvezde koje trepere, odnosno
menjaju sjaj u pravilnim vremenskim razmacima izmeu dva odsjaja

78

(ciklusa) i razlike inteziteta odsjaja (amplitude). Cefeide su najznaajnija

klasa promenljivih zvezda.
Nepravilno promenljive zvezde su one promenljive zvezde koje
pokazuju promenu sjaja bez neke odreene zakonitosti. Postoji vie vrsta
ovih zvezda ali su dve veoma specifine. To su nove i supernove zvezde.
Njihova specifina karakteristika je da se one iznenada pojave na nebu u
velikom bljesku. To su, najee, zvezde nevidljive golim okom, ali u ovim
trenucima one postaju vidljive, neke od njih ak i danju. Njihova pojava je
sasvim spektakularna. Na mestu gde su eksplodirale supernove zvezde
danas postoje izuzetno snani izvori radio talasa i kosmikih zraka. Jedna
takva eksplozija je zabeleena i u Kineskim analima za 1054. godinu, a da
ove energije nisu bez snanog uticaja na nau planetu pokazuje i veliki
istorijski dogaaj: rascep u Hrianskoj Crkvi na Istonu i Zapadnu
Zvezdana jata su skup zvezda ija su meusobna rastojanja manja
nego rastojanja izmeu zvezda koje ih okruuju. Sve zvezde u jatu imaju
zajedniko kretanje. Ove zvezde imaju i zajedniko poreklo te su prema
tome i iste starosti. Mogu biti razvejana i zbijena zvezdana jata. Meusobno se
razlikuju po obliku i razmerama, po broju i gustini zvezda i po rasporedu u
prostoru.
Rojevi i magline su skupovi velikog broja zvezda. Najpoznatiji primer za zvezdani roj su Plejade. Drevnim narodima su mnogi rojevi bili poznati ali su ih oni uglavnom nazivali magliaste zvezde ili magline. Danas uz pomo astronomskih ureaja se vidi jasna razlika izmeu rojeva i maglina ali
to za astrologiju nije od posebne vanosti jer ne postoji gotovo nikakva razlika u prirodi uticaja rojeva i uticaja maglina. Zbog toga se oni uvek svrstavaju zajedno.
Sazvea su, svojim sjajem i rasporedom zvezda, od najstarijih vremena privlaila ljude. To ih je navodilo da zvezde grupisane u sazvea nazivaju imenima boanstava, heroja, ivotinja ili pak stvari za svakodnevnu
upotrebu. Za veinu imena sazvea a i zvezda ponaosob, koja su danas u
upotrebi a koja se vide na Severnom i junom nebu zasluni su Grci ili pak
moreplovci koji su plovili junim morima. Ptolomej je u Almagestu nabrojao 48 sazvea a u XVII veku i to najvie zaslugom J. Bajera ragistrovano je jo 12 sazvea na Junoj hemisferi i oko 50 na Severnoj, a razvojem astronomije i njenim tehnikim mogunostima do danas je otkriveno
jo nekoliko sazvea.
Znaci Zodijaka su sazvea sa kojima, u osnovi, operie astrologija. To su
ekliptika ili zodijaka sazvea kojih ima 12 i to, poev od 0:
1. Aries - Ovan
2. Taurus - Bik
3. Gemini - Blizanci
4. Cancer - Rak

79

5. Leo - Lav
6. Virgo - Devica
7. Libra - Vaga
8. Scorpio - korpija
9. Sagittarius - Strelac
10. Capricornus - Jarac
11. Aquarius - Vodolija
12. Pisces - Ribe
13. Ofiucus - Zmijonoa
Zmijonoa ne spada u zodijaka sazvea ali jednim svojim malim
delom dodiruje ekliptiku izmeu sazvea korpije i Strelca. Smatra se trancsendentalnim sazveem. Ovo sazvee se koristilo prilikom izrade horoskopa vladara, crkvenih velikodostojnika i drugih znamenitih ljudi.
VANGALAKTIKA VASIONA
Galaksije predstavljaju skup velikog broja zvezda i zvezdanih sistema. Pouzdano se ne moe utvrditi broj galaksija, kao ni broj zvezda ko-je
sadri jedna galaksija. Ove cifre se mogu izraziti u milijardama. Prouavanje galaksija je prilino oteano jer su razdaljine izmeu njih i po nekoliko puta vee od njihovih dimenzija. Na osnovu morfolokog opisa izgleda
galaksija, one su svrstane u tri kategorije. Prema ovoj klasifikaciji postoje:
Spiralne galaksije izgledaju kao jezgro u obliku soiva iz kojeg polaze spiralne grane. Ove galaksije su najsjajnije. One sadre starije i mlae zvezde, zvezdana jata i meuzvezdanu materiju iz
koje se formiraju nove zvezde. Mogu biti razliitih dimenzija.
Naa galaksija spada u kategoriju veih spiralnih galaksija.
Eliptine galaksije su tip galaksije koje predstavljaju kompaktan
sistem starih zvezda bez meuzvezdane materije i imaju spljoten izgled razliitog tipa spljotenosti i dimenzija.
Nepravilne galaksije su nepravilnog i nekarakteristinog oblika.
Sadre mlade zvezde i mnogo meuzvezdane materije. Kao i
predhodne dve, mogu biti razliitih dimenzija.
U novije vreme, istraivanja galaksija su omoguila i jednu novu
klasifikaciju, tako da se danas one mogu svrstati u dve grupe:
1. Normalne galaksije ne pokazuju nikakvu promenu zraenja u vremenu. Njihovo zraenje potie od zvezda i najvea koliina emitovane energije pripada optikom delu spektra.
2. Aktivne galaksije imaju promenljivo zraenje, a neki tipovi ovih
galaksija imaju i posebne karakteristike kao to su:
Jako radiozraenje netoplotnog porekla;

80

 Jake emisione linije koje ukazuju na burne procese u jezgru

galaksije;
Pojaano zraenje u ultraljubiastom ili infracrvenom delu
spektra;
Eksplozivno izbacivanje materije.
Metagalaksije predstavljaju skup od dvadesetak pa do vie stotina
zvezdanih jata i prostor ispunjen maugalaktikom materijom. Broj metagalaksija nije mogue pouzdano utvrditi. Naa galaksija se nalazi u jatu od
17 lanova koje se naziva Lokalna grupa.
Meuzvezdana materija je po komponentama estina i gasovita.
Nalazi se u prostoru izmeu zvezda. Razliite je gustine, meutim, iako je
veoma razreena ona ini oko 10% ukupne galaktike mase.
Meuzvezdana praina se sastoji od vrstih estica prenika oko 1
mikrometar i izuzetno male je mase. Na ovim esticama se vri asorpcija,
rasejavanje i polarizacija svetlosti zvezda. Razliite je gustine a njihovo poreklo je iz erupcija i eksplozija promenljivih zvezda.
Meuzvezdani gas je materija koja se sastoji uglavnom od vodonika mada se moe uoiti i niz drugih jedinjenja kao to su: amonijak, formaldehid, hidroksil, metilalkohol, vodena para i dr.
Kosmiki zraci su visokoenergetski protoni i helijumova jezgra koji
poseduju kinetiku energiju i do 100 miliona puta veu od one koja se moe
dobiti dejstvom najaih akceleratora na Zemlji. Kosmiki zraci na-staju
uglavnom eksplozijom supernovih zvezda.
Energija zvezda potie uglavnom iz dva izvora a to su: gravitaciono saimanje i termonuklearne reakcije. To su jedina dva izvora koji mogu da obezbede ogromnu koliinu materije, u dugom vremenskom intervalu, koja je potrebna za postojanje jedne zvezde. Gravitacionim saima-njem,
zvezda dobija energiju na ubtrb smanjenja radijusa, tj. promene potencijalne energije. Termonuklearne reakcije obezbeuju energiju zvezda-ma
pod uslovom da je jezgro zvezde velike gustine i sa izuzetno visokom
temperaturom.
Kvazari su najzagonetnije pojave od svih kosmikih objekata.
Otkriveni su ezdesetih godina XX veka i u prvo vreme su smatrani zvezdama Mlenog puta. Vrlo brzo nakon njihovog registrovanja je utvreno da se
zapravo radi o najudaljenijim objektima svemira. Vide se kao svetle take i
lie na zvezde. Utvreno je da predstavljaju jake izvore radio talasa a udaljeni su od nas nekoliko milijardi svetlosnih godina.
Neobinost kvazara je podstakla astronome da tragaju za ovim fenomenima, tako da je danas registrovano njih oko 200. Karakteriu ih:
Jake emisione linije koje pokazuju veliko crveno pomeranje;
Velike energije zraenja koje odgovaraju masi galaksije;

81

 Male dimenzije koje odgovaraju zvezdama;

Veliko i intezivno zraenje u radio, infracrvenom i ultraljubiastom delu spektra;
Menjanje zraenja na svim talasnim duinama u vremenu.
Kvazari predstavljaju objekte koji stvaraju ogromnu energiju i to po
mehanizmu koji je savremenoj nauci za sada nepoznat. To je meha-nizam
koji je efikasniji od termonuklearnih reakcija. Prema novijim teorijama se
smatra da se u sreditu kvazara nalazi crna rupa koja guta zvezde i pritom
proizvodi ogromnu energiju koju kvazar emituje u kosmos. Ono po emu
se kvazari razlikuju od udaljenih galaksija je njihova mala zapremina i potencijal sjaja kao hiljadu galaksija sabijenih u prostor ne vei od Sunevog sistema. Takoe postoje i teorije po kojima kvazari nastaju u sudaru materije i
antimaterije, to istovremeno znai da postoje dva sveta, materijalni i antimaterijalni.
Crne rupe su, isto kao i kvazari, jedan od najspecifinijih fenomena
moderne astronomije. Naunici danas zastupaju mnoge teorije, ali se uglavnom slau u tome da je re o zvezdama kolapsarama koje imaju neobinu
gustinu. Smatra se da prenik jedne takve zvezde nije vei od tri kilometra,
dok joj je masa deset puta vea od mase Sunca. Gravitaciono polje oko crne
rupe je izuzetno jako, tako da bi nekom telu bilo neophodno da postigne
brzinu svetlosti kako bi se odvojilo od nje. Meutim, kako materija ne moe
postii brzinu svetlosti, tako se ni jedno telo ne moe odvojiti od crne rupe.
To znai da sve to joj se priblii isezava bez traga. Crna rupa jednostavno
guta svaku zvezdu koja joj se priblii i to za samo nekoliko hiljaditih delova
sekunde pri emu se oslobaa energija jaine eksplozije sto milijardi termonuklearnih bombi. Sva ta energija se rasipa u kosmos u vidu rendgenskih
zraka. Crne rupe se ne vide. One se javljaju u vidu gasovitih diskova koji se
kreu oko svoje ose. Temperatura u njima raste od periferije ka centru pri
emu dostie temperaturu od nekoliko desetina miliona stepeni Celzijusa.
Crne rupe se, u sutini, nalaze u sreditu tih gasovitih diskova. U njima potpuno nestaje svaka materija i prestaju sva zraenja. Sam termin crne rupe je
novijeg datuma a prvi ga upotrebljava, 1969. godine, ameriki naunik
Don Viler da bi njime opisao jednu ideju staru vie od 200 godina. Ta ideja potie iz XVII veka kada su postojale dve teorije svetlosti, tj. da se svetlost sastoji od estica, i druga po kojoj se svetlost sastoji od energetskih talasa.
Prema najnovijim teorijama iz kvantne mehanike znamo da svetlost moe
biti i talas i estica. Ranije se smatralo da se svetlost moe kretati beskonano brzo, ali poto je utvrena konana brzina svetlosti dolo se do zakljuka da bi gravitacija mogla da vri znaajan uticaj na svetlost. Tako se javila
pretpostavka da bi zvezda koja je dovoljno masivna i zbijena mogla da zadri i uniti ak i svetlost. Don Miel je jo 1783. godine smatrao da postoji veliki broj takvih zvezda. Danas, posle mnogih istraivanja, se zna da

82

su crne rupe realnost. Njihovo lokalizovanje se vri pomou jakih radioteleskopa. U novije vreme se javlaju i teorije o postojanju takozvanih belih rupa
koje imaju sasvim suprotnu funkciju od crnih. Po tim teorijama, crne rupe
su svemirsko smetlite u kojem nestaje sve to je svemirski otpad a bele rupe stvaraju novu i istu materiju i na taj nain podmalauju svemir.
Ove najnovije teorije idu u prilog starim kosmolokim teorijama o
funkcionisanju kosmosa kao jedinstvene celine, tj. kao jednog organizma.
ANTISVET
Posmatranjem kvazara i crnih rupa i modernim naunim istraivanjima je utvrena ravnopravnost izmeu materije i antimaterije. To znai da je
savremena nauka praktino pronala za svaku elementarnu esticu i njenu
antiesticu. Takoe, otkrivena su i antijezgra lakih elemenata. Teorijski posmatrano ne postoje nikakve smetnje da antiestice i antijezgra obrazuju antiatome, antimolekule i dalje sve forme antimaterije, antitela i na kraju celokupan
antisvet koji paralelno egzistira sa nama poznatim pojavnim svetom. Eksperimenti u kojima se traga za antisvetom su jo uvek u fazi razvoja tako da postoje razne teorije i protivteorije. Spekulacije na ovu temu nisu vie samo filosofski teren i podruje jo uvek nepriznatih ezoterijskih nauka. Ovo je danas podruje fizike, astrofizike i astronomije. Radi se zapravo o gamaastronomiji i detekciji neutrina. Posledica novih naunih tendencija je sve manji
raskorak izmeu pojava koje zakoni prirode dozvoljavaju i onih pojava u ije se postojanje uglavnom ne veruje. Savremena nauka se postepeno pribliava mogunosti da prui odgovor na mnoga pitanja koja su do danas bila tabu. Jedno takvo pitanje je gde se nalazi granica svet-antisvet na kojoj se
dogaa anihilacija. Produkti anihilacije su eksperimentalno ve registrovani,
stoga se ne iskljuuje registacija i sloenijih antitela. Ova pitanja emo ostaviti modernoj nauci da se igra u svojim laboratorijama i da daje odgovore,
bolje reeno da potvrdi odgovore koji ve hiljadama godina postoje zapisani
u mnogim ezoterijskim knjigama i svetim spisima. Moda e jednog dana
ba neki fiziar uzviknuti: Eureka! Bog postoji!

83

84

TREI DEO

TEORIJA HOROSKOPA

85

86

UVOD
Hor ili Horus je sin Boga vremena. Ovo ime kao oznaka za vreme se
pojavljuje u korenu rei sat svih indoevropskih jezika. U egipatskoj mitologiji
je Bog sa sokolovom glavom. Sin Ozirisa i Izide, najee prikazivan kao jedno oko Horusovo oko. Ovaj motiv je esto korien i prikazivan na ornamentici, posebno zapadnoj, kao oko u trouglu. Simbol je neumoljive otrine oka
pravde kojoj nita ne moe izmai ni iz unutranjeg ni iz spoljanjeg ivota.
On poziva da se zakoni strogo potuju. Njegova borba sa pakosnim Setom je
legendarna pria po kojoj mu je odsekao nekoliko delova tela a ovaj njemu
probio jedno oko. To je simbol borbe Svetlosti i Tame koji zahteva stalnu budnost jer u traganju za Venou kroz sve zamke ivota oi moraju biti irom
otvorene.

Slika 23:
Horus, Egipatski Bog Vremena, sin Ozirisa i Izide

Etimoloki, horoskop je sloenica izvedena iz grkih rei to znai vreme ili sat i to znai gledati, posmatrati, motriti. U poetku je to
87

bila operacija posmatranja take ekliptike koja se nalazi na horizontu u trenutku roenja, odnosno posmatranja take ekliptike koja se nalazi na horizontu u
trenutku nekog roenja. U tom smislu termin horoskop bio je zamenjen terminom ascedent. Koristi se takoe i da bi se oznailo pravljenje karte neba i
njeno tumaenje a u dananjem jeziku oznaava ne samo grafikon Zodijaka
ve se koristi i za predvianja za svaki znak koja se objavljuju u medijima.
Ovakvo proizvoljno korienje termina horoskop je posledica sve veeg upliva arlatanstva u astrologiju. Proroanstva za pojedine znakove kakvih
ima u svim medijima danas su u potpunosti bezvredna jer uzimaju u obzir samo poloaj Sunca i to neprecizno. Jedna opaska ne moe vaiti za veliku masu
ljudi i u tome je besmislenost popularne masmedijske horoskopije. Ono to
nalazimo u medijima, ne samo to ne moemo nazvati horoskopom ve to ne
moemo smatrati ni astrologijom.
Horoskopom se naziva celokupan proces proraunavanja i pravljenja
karte neba kao i njeno tumaenje pa je stoga u naunoj astrologiji za kartu neba, koja je slika poloaja nebeskih tela, usvojen termin kosmogram. Iz precizno
izraenog kosmograma astrolog otkriva prirodu i karakter neke osobe ili nekog drugog subjekta kome se radi horoskop. Dosledno tome moe se analizirati i prolost i budunost. Zbog stalnog i nejednakog kretanja nebeskih tela,
stari Haldejci su proraunali da se ista slika pojavljuje svakih 19 000 000 godina pa je stoga horoskop veoma sloena pojava isto kao to je to i ovek, tako
da samo veliko znanje i intuicija mogu prodreti u sutinu i izdvojiti ono najbitnije. Astrolog je svetenik prirode koji posmatra sate i upozorava pazimo na
vreme!

VRSTE HOROSKOPA
Za izradu horoskopa potrebno je precizno utvreno vreme i lokacija,
kao i svrha, odnosno cilj koji elimo da postignemo jednim horoskopom. U
tom smislu razlikujemo vie vrsta naunog horoskopa.
a) Koncept horoskop je horoskop izraen na osnovu utvrenog vremena zaea. Prilino je teko uraditi ovaj horoskop ali on ima dosta veliki
znaaj i vanost u natalnoj astrologiji.
b) Radiks horoskop se radi po preciznom vremenu roenja. Ovo je
fundamentalni horoskop natalne astrologije od posebnog znaaja za ceo ivot
oveka.
c) Godinji horoskop se pravi za jednu godinu a slui da se predvidi
ta se sve moe oekivati u narednoj godini. Za njegovu izradu je potrebno
mnogo prorauna od koji je najvaniji radiks, zatim solarni koji se pravi prema
asu kada Sunce na nebu zauzima isti poloaj kao i u asu roenja, lunarni koji

88

se rauna po ponavljanju uzajamnih poloaja Sunca i Meseca, a pojavljuju se

jo i sinodiki, embolizmiki, lunacije, tranziti, direkcije, pomraenja i drugi prorauni.
d) Specijalni horoskop se radi za neko odreeno pitanje i to kao interakcija izmeu natalnog, horarnog ili elekcionog i godinjeg horoskopa.
e) Uporedni horoskop se radi kada elimo da utvrdimo odnos izmeu dva ili vie subjekata. Podrazumeva izradu dva horoskopa od kojih se jedan
radi na foliji ili providnom papiru. Pripada sinastriji.
f) Karmiki horoskop je usko vezan za natalni, odnosno, predstavlja
poseban vid tumaenja natalnog horoskopa kroz koji se sagledava poreklo,
starost i uslovljenost due natusa kroz inkarnacije. Kramiko tumaenje horoskopa omoguava natusu da naui proputene lekcije ivota kako ne bi ponavljao greke predhodnih inkarnacija. Pripada ezoterijskoj astrologiji a poreklo
vodi iz Indijske astrologije (oti).
g) Univerzalni horoskop pripada mundalnoj astrologiji i predstavlja
horoskop sveta, odnosno nekog njegovog dela. Mogu se praviti horoskopi za
jedan vek ili milenijum. On je po prirodi politiki i za proraune uzima Velike
tranzite, Velike mutacije i sl.

IZRADA HOROSKOPA
Izrada horoskopa je osnovni element na osnovu koga se daju astroloka tumaenja, prorauni razliitih pravaca i tranzita, poreenja sa drugim horoskopima, psiholoka istraivanja i dr. Mi smo danas daleko ispred starih vremena kad su astrolozi posmatrali nebo sa visokih kula, lokaliziovali planete i
merili njihove razmake pomou astrolaba. Danas velike opservatorije daju glavne poloaje planeta tako da astrologija dobija veliku pomo od svog glavnog
neprijatelja, astronomije.
Tumaenje horoskopa zahteva izvesna znanja, poznavanje pravila koja
ine astroloku tradiciju a sama operacija pravljenja karte neba, odnosno kosmograma pristupana je svakom, ali pod uslovom da se oprezno i savesno radi. Za izradu preciznog horoskopa potrebno je tano vreme, lokacija, poznavanje teorije nebeske sfere, odreivanje poloaja nebeskih tela i pravilna izrada
kosmograma dok za tumaenje, osim neophodnog znanja, veliku ulogu ima i
inspiracija i intuicija astrologa.
IZRADA HOROSKOPA NA KOMPJUTERU
Kompjuterski obraen horoskop, prvi put je objavio enski asopis
Constanze 16. novembra 1967. godine u Diseldorfu. Odmah potom se ovaj nain elektronskog proraunavanja pojavio i u Francuskoj 1968. a potom i u

89

Americi. Ovo je danas postala prilino rasprostranjena pojava s obzirom na

postojanje mnogobrojnih kompjuterskih programa za astrologiju. Kako se tehnologija i kvalitet programa danas brzo razvijaju nema razloga protivljenju
korienja kompjutera ali samo kao pomonog sredstva za proraunavanje i
izradu kosmograma.
Obrada horoskopa, odnosno njegovo tumaenje se ne moe vriti automatski jer se moe desiti da kompjuter, zbog uoptenosti programiranja kao
i mnogobrojnih parametara koje treba uneti, poini i odreene greke ili pak
da nam da pribline vrednosti. Zbog toga je opravdano protivljenje astrologa
da se horoskopi obrauju kompjuterski jer su takva tumaenja opta i proizvoljna a za tumaenje horoskopa, kod astrologa, intuicija predstavlja neizostavni
element.
ULOGA INSPIRACIJE I INTUICIJE U ASTROLOGIJI
Inspiracija, podsticaj ili unutranji poriv je preduslov svake delatnosti.
Ne postoji nita od onoga to ovek ini a da na to nije neim podstaknut. Terminoloko odreenje izvedeno od latinske rei inspiratio znai udisanje, odnosno nadahnue. U teologiji je to prosvetljenje duha milou boijom koja oveka ini sposobnim za uzvieno saznanje. Kod starih Grka, inspiracija je imala bitnu ulogu, naroito kod primene mantikih vetina.
Inspiracija je nadahnue oveka koje iznenada zasvetli prosvetljujui
njegov um. Miljenje da inspiracija dolazi bez ikakve pripreme je zabluda sa ime se slae i savremena, nauna psihologija. Inspiracija je izazvana razliitim
podsvesnim dogaajima i direktnim ili indirektnim spoljanjim uticajima. U
astrologiji, inspiracija astrologa je nuni uslov za aktiviranje intuicije, bez koje
nema valjanog tumaenja horoskopa.
Intuicija, odnosno njeno mesto i uloga u tumaenju horoskopa, je jedna od najkontraverznijih taaka moderne astrologije. Sam termin latinskog
porekla intuor oznaava neposredno gledanje, sagledavanje, vienje, opaanje.
Pojam intuicije se javlja u vie nijansi znaenja:
- neposredno sagledavanje celine jedne sloene situacije iji se elementi
ili aspekti mogu opaziti ulima;
- neposredno sagledavanje sutine nekog predmeta ili dogaaja u jednom doivljenom aktu;
- neposredno sagledavanje onih sutina koje su principijelno nedostine, nedokuive i nepristupane ulnom opaanju i racionalnom miljenju,
to je i astrologiji najblie odreenje i znaenje intuicije.
Pojam intuicije igrao je posebno vanu ulogu kod mnogih filosofa.
Platon je odreuje kao duhovno gledanje ideja. Dekart, intuiciju zajedno sa
dedukcijom smatra procesima razuma pomou kojih moemo postii jasno,

90

razgovetno i izvesno saznanje pri emu je intuicija osnovni proces a dedukcija

niz sukcesivnih intuitivnih akata. Kod Spinoze intuicija je uz mnjenje i razum
jedan od tri stepena saznanja i ujedno najvii takav stepen jer ona ide od adekvatne ideje o formalnoj sutini nekih boijih atributa ka adekvatnom saznanju
sutine stvari. Lok takoe smatra intuiciju najviim od tri stepena saznanja,
ispred demonstrativnog i senzitivnog saznanja. Po njemu, intuicija se sastoji u
tome da duh neposredno bez pomoi neke tree ideje opaa slaganje ili ne slaganje dvaju ideja. Kant pod intuicijom podrazumeva neposredno opaanje tj.
percepciju a suprotstavlja je razumskom diskurzivnom miljenju. Za njega,
intuicija nije najvii oblik saznanja ali je nuna predpostavka i element svakog
saznanja. Fihte i eling intuiciju identifikuju sa intelektualnim opaanjem i
daju joj veliki znaaj kao sposobnosti kojom duh neposredno opaa svoju
stvaralaku samodelatnost.
U filosofiji XX veka, najlepe odereenje i ujedno najblie astrolokom shavatanju intuicije nalazimo u filosofiji Bergsona. Za njega je intuicija
instikt koji je postao nezainteresovan i svestan samog sebe i koji sa intelektualnom simpatijom dublje prodire u sutinu stvarnosti nego inteligencija koja
svojom diskurzivnom delatnou ne dopire dalje od uoptenog saznanja. Za
razliku od inteligencije, intuicija je sposobna da shvati ivot i igra najvaniju
ulogu u savremenoj egzistencijalistikoj filosofiji.
Astrolozi tradicionalistike kole se maksimalno trude da u prvi plan
stave tradicionalistiki pristup tumaenju horoskopa ograniavajui se, kada
pronau jedan signifikant, na tumaenje koje daju klasini autori. Za ove astrologe, horoskop je mozaik predskazanja ija je struktura data na karti neba.
Astrolozi modernistikih shvatanja, svesni besmislenosti signifikanata, vanost
pridaju intuiciji usmerenoj drugim kriterijumima izbora kao to je psiholoki
profil, ako je poznat, osobe iji se horoskop tumai. Intuicija u ovom sluaju
lii na prosvetljenje misli u euristikoj metodi. Postoje, meutim, i astrolozi koji
intuiciji pridaju ekstremnu vanost, ta vie primarnu. Za ove astrologe, karta
neba je ne samo element koji je vezan za osobu ve i oslonac vidovitosti. Veoma je est sluaj da mnogi magovi i vidovnjaci prave natalnu kartu neba svojih
konsultanata, pri emu je ne tumae prema astrolokim pravilima. Henri Gaukom koji je bio uitelj mnogim astrolozima u delu Dictionare astrologique
(Pariz 1975.) pie: U svemu tome treba paziti da se ne preceni vanost nekog sitnog detalja i da se ne zanemari neki od dominantnih uticaja. Trebalo bi takoe izbegavati gubljenje
u brojnim razmatranjima detalja jer se tajna tumaenja sastoji u ne zanemarivanju nijednog
vanog astronomskog elementa kako se ne bi pravile velike greke i da se ne bi razmatralo
previe faktora kako bi sinteza razmatranih elemenata ostala pristupana mozgu tumaa.

91

JEZIK ASTROLOGIJE
Jezik astrologije je jezik simbola. Simboli su slike i izraz monih
energetskih strujanja koja se prostiru celokupnim kosmosom. Tokom istorije,
astroloki simboli su menjali svoju formu ali je njihov sutinski izraz ostao ne
promenjen. Najvei deo simbola je nasleen iz drevnih vremena od Haldejaca
i Egipana i mnogi od njih su i danas, mada modifikovani, jo uvek u upotrebi.
Skraenice su novijeg porekla a nastale su iz razloga lakeg i breg operisanja
ogromnom astrolokom terminologijom. Simboli, skraenice ali i brojevi koji
takoe spadaju u jezik astrologije jedina su mogunost da se na malom prostoru predstavi ono za ta bi bile potroene mnoge knjige. Filosofija simbolikih
oblika je kljuna grana teorijske astrologije i od njenog znanja zavisi sposobnost i umee astrologa kao i domet celokupne astroloke predikcije. Sutina simbola je da probudi intuiciju astrologa i da ga uvede u tajnu egzistencije.

ZNAK

EGIPAT

GRKO
RIMSKI

SREDNJI
VEK

MODERNO

A
B
C
D
E
F
G
H
I
J
K
L

OVAN
BIK
BLIZANCI
RAK
LAV
DEVICA
VAGA
KORPIJA
STRELAC
JARAC
VODOLIJA
RIBE

Slika 24:
Simboli koji su korieni u razliitim periodima razvoja astrologije

92

SIMBOLI I SKRAENICE
Ovan
Bik
Blizanci
Rak
Lav
Devica
Vaga
korpija
Strelac
Jarac
Vodolija
Ribe
Sunce
Mesec
Zemlja (planeta)
Merkur
Venera
Mars
Jupiter
Saturn
Uran
Neptun
Pluton
Severni Meseev vor
Juni Meseev vor
Lilit
Kiron
Ceres
Palas
Junona
Vesta
Izis
Kupidon
Had
Zevs
Kron
Apolon
Admetos
Vulkan
Posejdon
Mlad Mesec (Mladina)
Prva etvrt
Pun Mesec (Utap)
Poslednja etvrt
Konjukcija

z
e
c
d

93

Polusekstil, dodektil
Decil
Nagon
Polukvadrat, seksil
Septil
Sekstil
Kvintil
Kvadrat
Trigon
Kvadratipo, seksilkvadrat
Bikvintil
Inkonjukcija
Opozicija
Paralel
Antisa
Kontraantisa
Stelijum
Veliki Trougao
T - Kvadrat
Veliki Kvadrat
Heksagram
Jod
Pravougaonik
Pentagram
Aplikacioni aspekt
Separacioni aspekt
Orbis
Odstupanje
Dobar aspekt
Lo aspekt
Vatra
Zemlja (element)
Vazduh
Voda
Kardinalan
Fiksan
Promenljiv
Aktivan
Pasivan
Domicil, sedite planete
Egzil
Egzaltacija
Kasus, pad
Kue u horoskopu
Horizont
Meridijan
Ascedent, podznak
Descedent
Srednje nebo, Zenit

d
N

Bq

a
ca

S
T

@
Y
]

aa
sa
o

BA
MA
O
N
M
L
7
9

A
P
Dom.
Egz.
Egl.
Cas.
I - XII
Ho
M
AC
DC
MC

94

Kraj neba, Nadir

Angularna Kua (ugaona)
Suksedentna Kua (koja sledi)
Kadentna Kua (padajua)
Kua ivota
Kua poseda
Kua odnosa
Kua zavretaka
Direkcija
Direktan kurs planete
Retrogradan kurs planete
Planetarna Revolucija
Planetarna Ingresija
Distanca (udaljenost)
Angularna (ugaona) distanca
Vremenska distanca
Meridijanska distanca
Horizontalna distanca
Kuspidarna distanca
Zvezda (astra)
Fiksna zvezda
Istok
Zapad
Sever
Jug
Istoni ekvinocijum
Zapadni ekvinocijum
Severni solsticijum
Juni solsticijum
Precesija ekvinocijuma
Zodijak
Sideralni Zodijak
Tropski Zodijak
Ekliptika
Lokalna sfera
Heliocentrini sistem
Geocentrini sistem
Nebeski ekvator
Longituda
Latituda
Podnevna longituda
Deklinacija
Rektascenzija
Deklinacija severne latitude
Deklinacija june latitude
Koso dizanje
Solarna eklipsa
Lunarna eklipsa
Stepen

95

IC
Da
Ds
Dc
Dn
Dd
Dr
De
Dir.
D

PR
PI
Dist.
Ad
Hd
Md
Ho.d
Kd
As
FA
E
W
N
S
EE
WE
NS
SS
PE
Z
SZ
TZ
Ekl.
Ls
HS
GS
CE
L
Lat.
LM
Dekl.
AR
+
AO

Minut (geometrijski)
Sekunda (geometrijski)
Tabela domifikacije
Efemeride
Planetarni logaritam
Konstantni logaritam
Sat
Minut (vremenski)
Sekunda (vremenski)
Grinvi
Vreme po Grinviu
Legalno vreme
Letnje legalno vreme
Astronomsko vreme
Realno (pravo) vreme
Lokalno vreme
Istona meridijanska vremenska korekcija
Zapadna meridijanska vremenska korekcija
Korigovano vreme po Grinviu
Istono vreme u odnosu na Grinvi
Zapadno vreme u odnosu na Grinvi
Korekcija lokalnog vremena roenja
Geografska vremenska korekcija
asovna vremenska korekcija
Ukupna vremenska korekcija
Sideralno (zvezdano) vreme
Sideralno vreme u podne
Sideralno vreme po efemeridama
Univerzalno (svetsko) vreme
Sideralno vreme roenja
Natus
Subjekt
Koncept horoskop
Radiks horoskop
Solarni horoskop
Lunarni horoskop
Horoskop ciklusa
Specijalni horoskop
Sinastriki (uporedni) horoskop
Univerzalni (svetski) horoskop
Sistem natalnog horoskopa
Sistem ekvatorijalnih lukova
Sistem progresivnog horoskopa
Sistem planetarnih tranzita
Sistem embolizmikih lunacija
Verteks
Antiverteks
Specijalna taka
Fortuna

96

TD
Ef
PL
KL
H
min.
sec.
Gr
GMT
Hlg
SHlg
AT
RT
HL
EMTK
WMTK
GMTK
EGMT
WGMT
KHl
GTK
HTK
UTK
ST
TSM
EST
UT
NST
Nt
Sb
Kh
Rh
Sh
Lh
Ch
Sp.h
Sin.h
Uh
SNH
SEk.L
SPH
SPT
SEL
VR
AVR
SP

TEORIJA
KORESPONDENCIJA
ZNACI ZODIJAKA
U TEORIJI KORESPONDENCIJA
TEORIJA ELEMENATA
Teorija elemenata kao simbola je astroloka doktrina koja se nadovezuje na antiku filosofiju velikih mislilaca Pitagore, Empedokla, Platona,
Aristotela i drugih, prema kojoj se razliite pojave sagledavaju elementima koji odreuju esenciju snaga prirode koja svoje delo nastanka i unitenja ostvaruje pomou njih kao osnovnih naela. Postoje etiri elementa koji nastaju kao
kombinacija dva osnovna prapoela toplog i suvog i hladnog i vlanog:
1) Vatra - toplo i suvo
2) Vazduh - vlano i toplo
3) Voda - hladno i vlano
4) Zemlja - suvo i hladno

Slika 25:
Ilustrovani prikaz Teorije korespondencija

97

Svaki od ova etiri elementa predstavlja jedno od osnovnih stanja:

uareno, vrsto, gasovito i teno. Svakom od njih pripada i skup ivotnih delatnosti pa tako imamo etiri reda prirode prolee, leto, jesen i zimu ili vreme od
svitanja do podneva, od podneva do zalaska Sunca, od zalaska do ponoi i od
ponoi do svitanja. Postoje i etiri etape ljudskog ivota: detinjstvo, mladost,
zrelost i starost i etiri tipa temperamenta: sangviniki, koleriki, melanholini i
flegmatini. Na osnovama ovih univerzalnih vrednosti oblikovanju, razvitku,
kulminaciji i opadanju se zasnivaju operacije astrologije, alhemije i ostalih ezoterijskih nauka.

Slika 26:
Tradicionalni grafiki prikaz elemenata

VATRA
Vatreni Znaci su Ovan, Lav i Strelac. To su Znaci akcije, delatnosti,
snage, moi i fizike energije. Energija Vatre vri transformaciju vrstog u teno, tenog u gasovito. Zbog toga je Vatra element transformacije i transmutacije. To je sila koja neprestalno rui i ponovo stvara. Predstavlja onu snagu
koja otvara nove horizonte i stvara nove dimenzije. Ako se veina planeta, u
horoskopu, nalazi u vatrenim znacima to znai da natus poseduje ivotni ar.
Krasi ga odanost i predanost poslu, veoma je praktian, ambiciozan, inteligentan i intelektualan. Kod njega svaka akcija proistie iz elje za irenjem i rastom i unutranjeg poriva za stalnim iskuavanjem i isprobavanjem. Ukoliko u
horoskopu nema nijedne planete u vatrenim znacima, natusu je neophodno da
ga neko jednostavno upali a posle je sve lako. Nedostaje mu entuzijazam. Nimalo nije poletan, jednostavno nema onu iskru koja treba da ga podstakne na
akciju.

98

ZEMLJA
Zemljani Znaci Zodijaka su Bik, Devica i Jarac. Ovi Znaci poseduju
stabilnost i snagu, ozbiljni su i veoma plodni. Zemlja je vrsto stanje materije
koja absorbuje, odnosno prima sve u sebe. Ona je, simboliki, majka kojoj nita nije strano, koja prihvata i razume ak i ako to ne odobrava. Zemlja je
izvor moi i bogatstva. Ona je najverniji uvar blaga. Ukoliko u horoskopu
ima najvie planeta u zemljanim Znacima, moe se rei da je natus veoma jak i
stabilan. Uspean je u ostvarivanju karijere a posebno u ostvarivanju materijalne sigurnosti i stabilnosti. Ako nema nijedne planete u Zemljanim znacima to
znai obrnutu sliku: nestabilnost i nesreenost.
VAZDUH
Vazduni Znaci su Blizanci, Vaga i Vodolija. Vazduh je element suptilnih upliva, ravnotee i leernosti u svakom smislu. To je element koji podstie, prepun ideja. ovek pod uticajem Vazduha je slobodnog duha, bez
predrasuda, esto avanturista prepun burnih doivljaja u ivotu. Vazduh prodire u sve pore jer je kralj vetra i oluja. Za ovakvog oveka ne postoje tajne.
On ih otkriva. Ukoliko u horoskopu ima vie planeta u vazdunim Znacima
natus ima uroenu sposobnost za intelektualizaciju stvari, apstraktno miljenje, stavljanje emocija u drugi plan i sposobnost za objektivno sagledavanje
stvari. Nedostatak planeta u ovim znacima oznaava nesposobnost komuniciranja, pa ovi ljudi moraju pronai neki drugi nain izraavanja i komunikacije
sa drugima. Kod ovih ljudi prevladavaju emocije i lini izraz najbolje pokazuju
kroz umetnost i svaki vid stvaralatva.
VODA
Vodeni znaci su Rak, korpija i Ribe. Voda je element tenog stanja.
U psiholokom smislu, to je element koji oznaava sazrevanje i zajednitvo sa
drugim ljudima. Voda je nesaglediva irina i nedostina dubina. Ona otvara
duu i u isto vreme predstavlja emocije koje se pretvaraju u suze. Voda vlada
svim telesnim tenostima. Emocije i oseanja su glavni izraz ljudi koji imaju
veinu planeta u vodenim Znacima. Oni imaju izraenu elju za negovanjem,
sposobni su za najdublja oseanja i izuzetno su intuitivni. Odsustvo vode,
odnosno odsustvo planeta u vodenim Znacima svedoi da je re o natusu koji
nije u dovoljnoj meri oseajan, niti je sposoban da duboko i intuitivno sagledava i proivljava stvari i ljude oko sebe. Ovakav ovek, naravno, nije bez emocija, ali su one strogo kontrolisane. Okolina nema nikakav uticaj na ovog oveka, niti on pokazuje svoje raspoloenje i oseanja.

99

ELEMENT

ZNACI ZODIJAKA

VATRA

OVAN

LAV

STRELAC

ZEMLJA

BIK

DEVICA

JARAC

VAZDUH

BLIZANCI

VAGA

VODOLIJA

VODA

RAK

KORPIJA

RIBE

Tabela 1:
Tabela podele Zodijaka po elementima

J
K

E
D

Slika 27:
Grafiki prikaz podele Zodijaka po elementima

100

TEORIJA KVALITETA
Teorija kvaliteta je astroloka doktrina prema kojoj se razliite pojave
sagladavaju na osnovu meusobnih razlika u odnosima i reakcijama izmeu
Znakova koji pripadaju istom elementu. Postoje tri osnovna kvaliteta i svaki se
odnosi na odreenu vrstu stabilnosti:
1) Kardinalan - smena i ulazak
2) Fiksan - stabilnost i kulminacija
3) Promenljiv - prilagoavanje i promena
KARDINALNOST
Kardinalni Znaci su osnovni ili glavni Znaci i oni oznaavaju smenu
godinjih doba i ulazak u novu fazu razvoja i meusobnih odnosa.
Ovan je kardinalna vatra. Obeleava poetak prolea. On je po prirodi
estoka toplota koja naprasno eksplodira, naroito sa prvim zracima Sunca.
Rak je kardinalna voda i objavljuje poetak leta. Predstavlja materinstvo, plodnost, bujanje prirode i nagona.
Vaga je kardinalni vazduh. Oznaava poetak jeseni. Ona je mera i ravnotaa u svemu ali i oklevanje i neodlunost.
Jarac je kardinalna zemlja i oznaava poetak zime. Simbol je kraja,
umiranja prirode, hladnoe, pustoi i mraka.
Ako se u horoskopu veina planeta nalazi u kardinalnim Znacima Zodijaka, natus je osoba koja ima jasnu sliku o sebi samom, oseaj za umerenost
u svemu i harmoniju oko sebe. Vrlo je aktivan i posveen onome na ta se
usredsredi. Ambiciozan je s jedne i koristoljubiv s druge strane. Jako je emotivan ali tu svoju emotivnost veto skriva. Odsustvo planeta u kardinalnim znacima oznaava i odsustvo osobina koje se na njih odnose. Izuzetak je jedino u
sluaju kad se Ascedent nalazi u nekom kardinalnom Znaku i u tom sluaju on
preuzima samo osobine tog kardinalnog Znaka.
FIKSNOST
Fiksni Znazi Zodijaka predstavljaju sredinu svakog godinjeg doba. To
je period stabilizacije i bujanja prirode i period kada najbolje vrednosti tog doba dolaze do maksimalnog izraaja.
Bik je fiksna zemlja. On je kulminacija prolea i predstavlja trijumfalnu mo prirode i senzualnosti uopte.
Lav je fiksna vatra i predstavlja sredinu leta. Ovo je period najvieg
sjaja i moi svetla i vatre. Oznaava sjajnu slavu.

101

korpija je fiksna voda i to je doba nemilosrdne jeseni i poetak tame

u kome dolazi do opteg vrenja. ivot poinje da zamire.
Vodolija je fiksni vazduh. On nagovetava pobedu zime. Razbesneli
vetrovi iste i unitavaju ivotnost.
Ukoliko se veina planeta u horoskopu nalazi u fiksnim znacima, to
govori da natus ima jasne elje i ambicije. Tei materijalnoj sigurnosti i spreman je na rad da bi to postigao. Krasi ga snani magnetizam, unutranja stabilnost i delatna intezivnost. Poseduje i izraenu matu.
Odsustvo planeta u ovim znacima, osim kad je Ascedent u nekom fiksnom Znaku, znai i odsustvo svih osobina koje se odnose na fiksne znake.
PROMENLJIVOST
Promenljivi znaci Zodijaka su dvojne prirode. Oni oznaavaju kraj perioda, odnosno deklinirajue faze. Predstavljaju potpuno ispunjenje i smrt.
Blizanci su promenljivi vazduh. Oznaavaju kraj prolea i predstavljaju umnoavanje, irenje i rasprskavanje prolene energije.
Devica je promenljiva zemlja kojom se zavrava leto. Ovo je period
analize, ekonomisanja i zatvaranja perioda najvieg sjaja.
Strelac je promenljiva vatra. Predstavlja kraj jeseni u kojoj se sve zavrava i kada poslednji trzaji vatre i toplote jedva dopiru do srca. Ovo je priprema za udaljavanje i povlaenje.
Ribe su promenljiva voda u kojoj se utapa zima. Umire jedna godina,
zavrava se jedan period i priprema se otpoinjanje novog.
Ako je u horoskopu veina planeta u promenljivim Znacima, znai da
je natus sklon konstantnom razmiljanju i analiziranju s tenjom da sve shvati,
da bi na kraju i poverovao. Po prirodi je veoma raznovrstan i praktian, ima
sposobnost sagledavanja stvari onakvim kakve jesu i poseduje razumevanje za
sve. Odsustvo planeta u promenljivim Znacima oznaava i potpuno odsustvo
ovih osobina, sem u sluaju ako se Ascedent nalazi u nekom promenljivom
Znaku.
KVALITET

ZNACI ZODIJAKA

KARDINALAN

OVAN

RAK

FIKSAN

BIK

LAV

PROMENLJIV BLIZANCI

DEVICA

VAGA

KORPIJA VODOLIJA
STRELAC

Tabela 2:
Tabela podele Zodijaka pokvalitetu

102

JARAC

RIBE

J
K

E
D

Slika 28:
Grafiki prikaz podele Zodijaka po kvalitetu

TEORIJA PRINCIPA
Teorija principa je veoma stara astroloka distinkcija koju danas astrolozi uglavnom zanemaruju. Ona slui da bi se okarakterisala polarizacija jednog centra energije na Aktivni princip koji podrazumeva postojanje pokretake snage ili inicijative i Pasivni princip koji oznaava odsustvo pokretake snage
ili inicijative, odnosno izraava potrebu da primi ili prihvati inicijativu. Podela
Zodijaka na principe se naziva i podelom na Muke i enske Znake, pa stoga i
planete koje prolaze ovim znacima poprimaju njihovu prirodu principa, tj. pokreu ili trae da budu pokrenute na dejstvo.
AKTIVNI PRINCIP
Aktivni Znaci Zodijaka su: Ovan, Blizanci, Lav, Vaga, Strelac i Vodolija. Ukoliko je u horoskopu veina planeta u Aktivnim Znacima, to znai
da natus preuzima inicijativu u svim ivotnim aktivnostima. On je pokreta
drugih i moe biti veoma uspean u ivotu, naroito u delatnostima u kojima
se trai akcija i komunikativnost.

103

PASIVNI PRINCIP
Pasivni Znaci Zodijaka su: Bik, Rak, Devica, korpija, Jarac i Ribe.
Ako su planete u horoskopu vie rasporeene u Pasivnim Znacima, moe se
rei da natusu nedostaje inicijativa i da je osoba koja trai podsticaj od drugih.
Meutim on ima prilino jaku inspiraciju i najbolje se ogleda u umetnikim delatnostima ili pak funkcionie kao saradnik na poslu.

PRINCIP

ZNACI

Z OD I J A K A

AKTIVAN

OVAN

BLIZANCI

LAV

VAGA

STRELAC

VODOLIJA

PASIVAN

BIK

RAK

DEVICA

KORPIJA

JARAC

RIBE

Tabela 3:
Tabela podele Zodijaka prema principima

J
K

E
D

Slika 29: Grafiki prikaz podele Zodijaka prema principima

104

AKTIVAN

PASIVAN

VATRA

VAZDUH

ZEMLJA

VODA

OVAN

BLIZANCI

BIK

RAK

KARDINALAN

LAV

VAGA

DEVICA

KORPIJA

FIKSAN

JARAC

RIBE

PROMENLJIV

STRELAC VODOLIJA

Tabela 4:
Tabela korespondencija znakova Zodijaka po elementima, kvalitetima i principima

KUE U TEORIJI KORESPONDENCIJA

Podela Kua horoskopa po teoriji korespondencija je analogna podeli
Zodijaka jer svaka Kua odgovara jednom znaku Zodijaka.
Prema elementu kue delimo na:
a) Kue ivota
b) Kue poseda
c) Kue odnosa
d) Kue zavretaka
Prema kvalitetu kue se dele na:
a) Angularne ili ugaone Kue
b) Suksedentne ili Kue koje slede
c) Kadentne ili padajue Kue
Kada govorimo o podeli Kua prema principima moramo naglasiti da
je ova podela gotovo u potpunosti zanemarena a njena vanost nije nita manje vana od predhodne dve podele.
a) Neparne Kue odgovaraju aktivnom ili mukom principu i to su one
Kue koje oznaavaju ono to nam je dato i u emu aktivno uestvujemo, tj.
oblikujemo
b) Parne Kue odgovaraju pasivnom ili enskom principu i predstavljaju one Kue koje oznaavaju ono to stvaramo i u emu pasivno uestvujemo,
tj. neminovno prihvatamo.
DOMIFIKACIONA TEORIJA ELEMENATA
Domifikaciona teorija elemenata je astroloka dokrtina prema kojoj se
vri podela Kua ili polja horoskopa na osnovu osnovnih elemenata: Vatra,
Zemlja, Vazduh i Voda.

105

Element Vatre se odnosi na Kue ivota, tj. na one kue koje predstavljaju bie oveka sa njegovim fundamentalnim karakteristikama. Kue
ivota su:
I Kua - odnosi se na telo
V Kua - odnosi se na duu
IX Kua - odnosi se na duh
Element Zemlje se odnosi na Kue poseda, tj. na one Kue koje govore o onome to ovek poseduje i stie. Kue poseda su:
II Kua - odnosi se na imovinu
VI Kua - odnosi se na profesiju
X Kua - odnosi se na okruenje
Element Vazduha predstavlja Kue odnosa, tj. one Kue koje govore o vrsti i tipu ovekovog odnosa prema bliem i irem okruenju. Kue
odnosa su:
III Kua - odnosi se na krvne veze
VII Kua - odnosi se na line veze
XI Kua - odnosi se na drutvene veze
Element Vode predstavlja Kue zavretaka, odnosno kue koje govore o onome ta emo biti, kako emo izvriti samorealizaciju i samoispunjenje,
opisuju plodove naeg rada, dostignua i na kraju sutinu sve tri smrti. Kue
zavretaka su:
IV Kua - odnosi se na kraj tela, fiziku smrt
VIII Kua - odnosi se na kraj due, filosofsku smrt
XII Kua - odnosi se na kraj duha, intelektualnu smrt

ELEMENT
VATRA
KUE IVOTA
ZEMLJA
KUE POSEDA
VAZDUH
KUE ODNOSA
VODA
KUE ZAVRETAKA

K U E
I

IX

II

VI

III

VII

XI

IV

VIII

XII

Tabela 5:
Tabela podele Kua po elementu

106

DOMIFIKACIONA TEORIJA KVALITETA

Domifikaciona teorija kvaliteta je astroloka doktrina na osnovu koje
se vri podela Kua po kvalitetu. Ta podela je identina kao i podela Znakova
Zodijaka na kardinalan, fiksan i promenljiv kvalitet.
Kardinalan kvalitet se odnosi na takozvane Angularne ili Ugaone
Kue horoskopa. Planete koje se nalaze u ovim Kuama imaju veliki potencijal
za dinamiku akciju. Sve planete koje se nau u Kardinalnim Kuama imaju
daleko snaniji uticaj i monije su od ostalih planeta. Ugaone Kue su:
I Kua - odnosi se na identitet
IV Kua - odnosi se na sigurnost
VII Kua - odnosi se na saradnju
X Kua - odnosi sa na ast
Fiksan kvalitet se odnosi na takozvane Suksedentne ili Kue koje slede. Ove Kue nisu mnogo mone ali je vano to isto kao i fiksni Znaci
pruaju stabilnost i svrsishodnost, naravno uz pomo planeta koje se nalaze u
ovim Kuama. Kue koje slede su:
II Kua - odnosi se na vrednosti
V Kua - odnosi se na kreativnost
VIII Kua - odnosi se na regeneraciju
XI Kua - odnosi se na drutvenu svest
Promenljiv kvalitet oznaava takozvane Kadentne ili Padajue Kue.
Ove Kue ne pruaju mnogo mogunosti za akciju, niti pruaju veliku stabilnost, ali su jako prilagodljive i prijemive. One sa uklapaju i slau sa ostalima
pa stoga se nazivaju i mentalnim kuama. Padajue Kue su:
III Kua - odnosi se na svest
VI Kua - odnosi se na dunost
IX Kua - odnosi se na sklonosti
XII Kua - odnosi se na podsvest

KVALITET

K U E

KARDINALAN
ANGULARNE KUE
FIKSAN
SUKSEDENTNE KUE
PROMENLJIV
KADENTNE KUE

IV

VII

II

VIII

XI

III

VI

IX

XII

Tabela 6:
Tabela podele Kua po kvalitetu

107

DOMIFIKACIONA TEORIJA PRINCIPA

Domifikaciona teorija principa predstavlja astroloku doktrinu pomou koje se Kue u horoskopu dele, analogno podeli Zodijaka, na Aktivne i Pasivne Kue, odnosno na Parne i Neparne Kue kako se nazivaju po domifikacionoj podeli. Ove Kue se vezuju po osama koje ih povezuju pa tako postoje
tri ose Neparnih i tri ose Parnih Kua.
I Kua - Ja, osoba iji je horoskop
VII Kua -Ti, ona druga osoba
II Kua - Moje, ono to meni pripada
VIII Kua -Tvoje, ono to pripada drugima
III Kua - Ovde, moja neposredna okolina
IX Kua - Tamo, udaljeni krajevi
IV Kua - Privatno, moj privatni ivot
X Kua - Javno, moj javni ivot
V Kua - Pruena ljubav, ljubav koju pruam
XI Kua - Primljena ljubav, ljubav koju primam
VI Kua - Stanje tela, fiziko zdravlje
XII Kua - Stanje uma, mentalno zdravlje
PRINCIP

K U E

AKTIVAN
NEPARNE KUE

III

VII

IX

XI

PASIVAN
PARNE KUE

II

IV

VI

VIII

XII

Tabela 7:
Tabela podele Kua prema principima
Tabela 8:
Tabela uporednih korespondencija Kua
AKTIVAN
VATRA

PASIVAN

VAZDUH ZEMLJA

VODA

III

II

IV

KARDINALAN

VII

VI

VIII

FIKSAN

IX

XI

XII

PROMENLJIV

108

PLANETE U TEORIJI KORESPONDENCIJA

Planete u teoriji korespondencija imaju osnovnu podelu koja se zasniva na intezitetu i snazi delovanja svake planete. Poto se planete kreu kroz
sve znake Zodijaka i Kue one mogu, u zavisnosti od svog poloaja, primiti ili
vriti uticaj u svakom elementu, kvalitetu ili principu, odnosno znaku Zodijaka
ili Kui. To dejstvo se izraava na etiri mogua naina.
a) Domicil ili sedite planete je stanje u kojem se ona najsnanije
izraava i vri uticaj.
b) Egzil je poloaj planete koji je suprotan njenom seditu pa je
stoga i njen uticaj znatno smanjen.
c) Egzaltacija je stanje planete u kojem ona ima pojaan i harmonian uticaj.
d) Casus ili pad je poloaj planete koji je suprotan egzaltaciji i oznaava njen
delimian i znatno smanjen uticaj.
Tabela 9:
Tabela inteziteta dejstva planeta u znacima Zodijaka i Kuama horoskopa
DOMICIL

EGZIL

EGZALTACIJA

CASUS

PLANETE
ZNAK

Kua

ZNAK

Kua

ZNAK

Kua

ZNAK

Kua

SUNCE

LAV

VODOLIJA

XI

OVAN

VAGA

VII

MESEC

RAK

IV

JARAC

BIK

II

KORPIJA

VIII

BLIZANCI
DEVICA
BIK
VAGA
OVAN
KORPIJA
STRELAC
RIBE
JARAC
VODOLIJA

III
VI
II
VII
I
VIII
IX
XII
X
XI

STRELAC
RIBE
KORPIJA
OVAN
VAGA
BIK
BLIZANCI
DEVICA
RAK
LAV

IX
XII
VIII
I
VII
II
III
VI
IV
V

VODOLIJA

XI

LAV

RIBE

XII

DEVICA

VI

JARAC

RAK

IV

RAK

IV

JARAC

VAGA

VII

OVAN

URAN

VODOLIJA

XI

LAV

KORPIJA

VIII

BIK

II

NEPTUN

RIBE

XII

DEVICA

VI

RAK

IV

JARAC

PLUTON

KORPIJA

VIII

BIK

II

JARAC

RAK

IV

KIRON

STRELAC

IX

BLIZANCI

III

VAGA

VII

OVAN

LILIT

RIBE

XII

DEVICA

VI

KORPIJA

VIII

BIK

II

ZEMLJA

BIK

II

KORPIJA

VIII

DEVICA

VI

RIBE

XII

MERKUR
VENERA
MARS
JUPITER
SATURN

109

110

TEORIJA
INKORESPONDENCIJA
DEKADE
Deoba Zodijaka na dekade je podela od izuzetne vanosti u astrologiji. Omoguava da se bolje odredi tipologija linosti iji se horoskop analizira. Svakom dekadom vlada jedna planeta, a nekim dekadama i planeta suvladar. Dekadni sistem je od posebnog znaaja i u apotelezmatikoj astrologiji.
Uticaj neke planete je posebno jai ako se nalazi u dekadi kojom vlada. Re je
o podeli Zodijaka na 36 delova od po 10. Svaki znak Zodijaka ima po tri dekade. Ovaj sistem podele Zodijaka je nastao u drevnom Egiptu.
PLANETARNA TIPOLOGIJA
OVAN
I dekada: Mars, Pluton
Kljuna re: vlast
Predstavlja: aktivnost, entuzijazam, smelost, hrabrost, snagu i nedostatak
skromnosti.
II dekada: Sunce
Kljuna re: vrlina
Predstavlja: plemenitost, veliinu, mo, veliki autoritet i sklonost ka pisanju.
III dekada: Venera
Kljuna re: potpunost
Predstavlja: blagost, ljupkost, radost, lepotu, duhovnost, religioznost, strastvenost i prefinjenost u svim vrstama posla.
BIK
I dekada: Merkur
Kljuna re: zabrinutost
Predstavlja: stvaranje, izgradnju, uenje, smisao za poeziju, stidljivost, poznavanje matematike i geometrije.
II dekada: Mesec
Kljuna re: uspeh
Predstavlja: mo, plemenitost, dostojanstvo, odlunost, sklonost demagogiji,
jak uticaj na druge i dar za umetnost.
III dekada: Saturn

111

Kljuna re: neuspeh

Predstavlja: realnost, vlast nad sobom, odricanje, prostakluk, ludilo, ropstvo i
bedu.
BLIZANCI
I dekada: Jupiter, Neptun
Kljuna re: uplitanje
Predstavlja: intuiciju, intelektualnu snagu, mudrost, prilagodljivost, dokumenta i novac.
II dekada: Mars
Kljuna re: okrutnost
Predstavlja: zaduenja, pritisak, rad, smisao za trgovinu, pokoravanje, osvajanje i nepotene postupke.
III dekada: Sunce
Kljuna re: propast
Predstavlja: ambicije, egocentrinost, prezir, zaboravljenost i nepotrebne rei.
RAK
I dekada: Venera
Kljuna re: ljubav
Predstavlja: radost, prefinjenost, uglaenost, ljudskost, oseajnost, ljubavni
podsticaj i materinski nagon.
II dekada: Merkur
Kljuna re: obilje
Predstavlja: bogatstvo, energinost i prelazno doba iz puberteta u zrelost.
III dekada: Mesec
Kljuna re: rasko
Predstavlja: unutranji nemir, sklonost prirodi, pesniki duh, poteru za beguncima, svae, razmirice i osvajanje dobara ratom.
LAV
I dekada: Saturn
Kljuna re: borba
Predstavlja: okrutnost, zlobu, silovitost, smelost i pohlepu.
II dekada: Jupiter
Kljuna re: pobeda
Predstavlja: ljubav, razumevanje, elju za promenama i izbegavanje svaa.
III dekada: Mars, Pluton
Kljuna re: hrabrost

112

Predstavlja: svae, sukobe, ratove, neznanje, bedu, kolebljivost, elju za vlau, pobedu nad siromatvom i zlim duhovima
DEVICA
I dekada: Sunce
Kljuna re: razboritost
Predstavlja: smelost duha, sposobnost i gomilanje bogatsva.
II dekada: Venera
Kljuna re: dobitak
Predstavlja: zaradu, kupovinu, krtost, lakomost, nasilno uzdizanje, dugorone planove i diplomatinost.
III dekada: Merkur
Kljuna re: tuga
Predstavlja: starost, iznemoglost, onemoalost, slabost, nemarnost, pesimizam, altruizam i bolestan duh.
VAGA
I dekada: Mesec
Kljuna re: blagostanje
Predstavlja: prefinjen ukus, rad u grupi, pravo, pravednu borbu, istinu, pomo
slabijima, ugroenima, siromanima i nesrenima.
II dekada: Saturn, Kiron
Kljuna re: razuzdanost
Predstavlja: pohlepu, pesmu i veselje, uee u porocima, blud i sodomiju,
slobodu miljenja i pobunu.
III dekada: Jupiter
Kljuna re: mir
Predstavlja: potrebu za pokajanjem, traenje pravde, obilje, dobar, miran i siguran ivot.
KORPIJA
I dekada: Mars
Kljuna re: razoarenje
Predstavlja: borbu, prevaru, podlost, propast, pakost, seksualni nagon i sadomazohizam.
II dekada: Sunce, Uran
Kljuna re: zadovoljstvo
Predstavlja: odgovornost, vrst karakter, uvrede, odmetnitvo, buntovnitvo i
svau.
III dekada: Venera

113

Kljuna re: razvrat

Predstavlja: pijanstvo, oholost, siledijstvo i blud.
STRELAC
I dekada: Merkur
Kljuna re: brzina
Predstavlja: smelost, slobodu, religioznost i vaspitanje.
II dekada: Mesec
Kljuna re: snaga
Predstavlja: aktivnost, elju za putovanjima, nestabilnost, strah, jadikovanje i
bojaljiv duh.
III dekada: Saturn
Kljuna re: ugnjetavanje
Predstavlja: upornost, teko odricanje, tenju ka zlu, borbu, strahote, smisao
za politiku i velike sportske sposobnosti.
JARAC
I dekada: Jupiter
Kljuna re: promena
Predstavlja: smotrenost, rad, sistematinost, veselje, gubitke i dobitke, slabosti
i snishodljivost.
II dekada: Mars
Kljuna re: rad
Predstavlja: unutranju podeljenost, sklonost ka patnji i traenje nemogueg.
III dekada: Sunce, Uran
Kljuna re: mo
Predstavlja: idealizam, matovitost, sumnjiavost, samonezadovoljstvo, upravljanje imovinom i pohlepu.
VODOLIJA
I dekada: Venera
Kljuna re: poraz
Predstavlja: zabrinutost, neumornost, rad, tetu, pohlepu za dobitkom, sitniavost i siromatvo.
II dekada: Merkur, Lilit
Kljuna re: uenost
Predstavlja: lepotu, razumevanje, skromnost, lepo ponaanje, uglaenost, slobodu, instiktivnu seksualnost i smisao za originalnost.
III dekada: Mesec, Neptun
Kljuna re: uzaludnost

114

Predstavlja: varljivost, odmetnitvo, mazohizam i uvrede.

RIBE
I dekada: Saturn
Kljuna re: nemarnost
Predstavlja: umiljenost, tenju ka promenama i traenje dobara.
II dekada: Jupiter
Kljuna re: srea
Predstavlja: veliki duh, samoportvovanost, plemenite i uzviene ciljeve.
III dekada: Mars
Kljuna re: zasienost
Predstavlja: blud, ljubavni zanos, seksualno naslaivanje, introvertnost i panine strahove.

ZNAK
ZODIJAKA

I DEKADA
0 - 10

II DEKADA
10 - 20

III DEKADA
20 - 30

OVAN

OVAN
Mars

LAV
Sunce

STRELAC
Jupiter - Kiron

BIK

BIK
Venera - Zemlja

DEVICA
Merkur

JARAC
Saturn

BLIZANCI

BLIZANCI
Merkur

VAGA
Venera

VODOLIJA
Saturn - Uran

RAK

RAK
Mesec

KORPIJA
Mars - Pluton

RIBE
Jupiter - Neptun

LAV

LAV
Sunce

STRELAC
Jupiter - Kiron

OVAN
Mars

DEVICA

DEVICA
Merkur

JARAC
Saturn

BIK
Venera - Zemlja

VAGA

VAGA
Venera

VODOLIJA
Saturn - Uran

BLIZANCI
Merkur

KORPIJA

KORPIJA
Mars - Pluton

RIBE
Jupiter- Neptun

RAK
Mesec

STRELAC

STRELAC
Jupiter - Kiron

OVAN
Mars

LAV
Sunce

JARAC

JARAC
Saturn

BIK
Venera - Zemlja

DEVICA
Merkur

VODOLIJA

VODOLIJA
Saturn - Uran

BLIZANCI
Merkur

VAGA
Venera

RIBE

RIBE
Jupiter - Neptun

RAK
Mesec

KORPIJA
Mars - Pluton

Tabela 10:
Prikaz podele znakova Zodijaka na dekade prema elementarnoj tipologiji

115

ELEMENTARNA TIPOLOGIJA
Elementarna tipologija se, isto kao i planetarna, zasniva na podeli
Zodijaka na 36 delova od kojih svaki odgovara odreenom znaku Zodijaka i
planeti koja vlada tim znakom. Naziva se elementarnom tipologijom zbog toga to dekadama jednog znaka upravljaju znaci Zodijaka koji pripadaju istom
elementu. Tako prva dekada Ovna odgovara Ovnu i Marsu, druga Lavu i Suncu a trea Strelcu i Jupiteru. Na isti nain je izvrena podela svih dvanaest
znakova Zodijaka (videti tabelu na predhodnoj strani).

PREPLITANJE
ZNAKOVA ZODIJAKA
DEVETINE I DVANAESTINE
Preplitanje znakova Zodijaka je veoma stara podela Zodijakog
kruga od 360. To je podela na devetine i dvanaestine svakog znaka Zodijaka. Potiu iz drevnih astrolokih sistema Indije i Haldeje. Ovaj sistem podele Zodijaka u kome se prepliu svih 12 znakova omoguava veoma preciznu i detaljnu analizu jer ispituje usko podruje delovanja svake planete. Poseban znaaj
ima kod analize horoskopa dvoje blizanaca, ili pak trojki, etvorki itd. Razlika
izmeu roenja blizanaca je po nekoliko minuta i iz opte podele natalnog kosmograma na dvanaest delova nije mogue utvrditi jasnu razliku izmeu njih.
To omoguava, tek podela na devetine i dvanaestine.
Podela na devetine se zasniva na deobi svakog znaka Zodijaka na
devet jednakih delova od po 320. Ovih polja ima ukupno 108 u krugu od
360 i svako odgovara jednom znaku Zodijaka. Poev od 0 Ovna, prvo polje
pripada Ovnu, drugo Biku, tree Blizancima itd. Svako trinaesto polje je ponovo prvo i pripada Ovnu, etrnaesto je drugo i pripada Biku, petnaesto je
tree i pripada Blizancima itd. Svaki znak Zodijaka se ponavlja devet puta.

116

A B C D E F G H I J K L
0-320

320-640

640-10

10-1320

1320-1640

1640-20
20-2320

F
G

C
D

L
A

I
J

F
G

C
D

L
A

I
J

F
G

C
D

L
A

I
J

2320-2640

2640-30

Tabela 11:
Prikaz podele znakova Zodijaka po sistemu devetina
Tabela 12:
Prikaz podele znakova Zodijaka po sistemu dvanaestina

A B C D E F G H I J K L
0-230

230-5

5-730

730-10

10-1230

1230-15

15-1730

1730-20

20-2230

2230-25

25-2730

2730-30

117

Podela na dvanaestine se zasniva na podeli svakog znaka Zodijaka

na dvanaest delova od po 230. Ovih polja ima ukupno 144 u krugu od 360 i
svako odgovara jednom znaku Zdijaka. Poev od 0 Ovna, prvo polje pripada Ovnu, drugo Biku, tree Blizancima itd. Meutim, svako trinaesto polje
ne postaje ponovo prvo i ne pripada Ovnu, kao to je to sluaj kod podele na
devetine. Ono postaje drugo i pripada Biku, etrnaesto postaje tree i pripada
Blizancima, petnaesto postaje etvrto i pripada Raku itd. To znai da deoba
svakog znaka Zodijaka poinje istim znakom. Tako prva dvanaestina Bika
pripada Biku, druga, Blizancima trea Raku itd. Prva dvanaestina Blizanaca
pripada Blizancima, druga Raku, trea Lavu itd. Svaki znak Zodijaka se ponavlja ukupno dvanaest puta u celom Zodijakom krugu.

PREPLITANJE KUA U HOROSKOPU

KUE UNUTAR KUA
to dalje odmiemo u upoznavanju astrologije, zalazimo sve dublje
u njene misterije i sve vie shvatamo njenu slojevitost. Shodno tome, treba razmotriti i sistem odnosa izmeu samih Kua u horoskopu. Svaka Kua predstavlja jedno podruje ivota oveka, meutim ne moemo se sloiti s tim da
ovekov ivot podelimo samo na dvanaest segmenata. Njih ima daleko vie jer
je ovek veoma slojevito bie. U analizi svakog segmenta ivota moemo ii
do u nedogled. To nam omoguava upravo sistem poznavanja Kua unu-tar
Kua. Ve u prvom krugu ovog sistema, mi u jednom horoskopu imama-mo
144 segmenta koje moemo analizirati. U tome se moe ii i mnogo dalje,
gotovo do beskonanosti, ali je to predmet visoke astrologije i moe biti plod samo velikog znanja i iskustva astrologa.
Odreivanje Kua unutar Kua je vrlo jednostavno. Prema osnovnom sistemu, I Kua u odnosu na I Kuu je I Kua, II Kua u odnosu na I
Kuu je II Kua, III Kua u odnosu na I Kuu je III Kua itd. Ako uzmemo
da je II Kua, I Kua u odnosu na II Kuu, II Kua u odnosu na II Kuu e
biti III Kua, III Kua u odnosu na II Kuu je u tom sluaju IV Kua itd.
ta nam omoguava ovaj sistem? Uzmimo za primer V Kuu koja,
izmeu ostalog, govori o naoj deci. Ako elimo da saznamo neto o deci nae dece, dakle o unucima moramo primeniti sistem Kua unutar Kua. Prema
tome uzmemo V Kuu kao da je to I Kua, koja predstavlja nau decu, i odredimo V Kuu u odnosu na V Kuu, koja predstavlja decu nae dece, a to je IX
Kua, odnosno kua koja se odnosi na nau unuad i na taj nain sazna-jemo
ono to nas interesuje o naim unucima.

118

II

III IV

VI VII VIII IX

XI

XII

II

III

IV

VI

IX

XI

XII

II

II

III

IV

VI

VII VIII IX

XI

XII

III

III

IV

VI

VII VIII

IV

IV

VI VII VIII

VI

VII VIII

VI

VI

VII VIII IX

VII

VII VIII

VIII VIII

VII VIII

IX

XI

XII

II

IX

XI

XII

II

III

IX

XI XII

II

III

IV

XI

XII

II

III

IV

IX

XI

XII

II

III

IV

VI

IX

XI

XII

II

III

IV

VI

VII

VII VIII

IX

IX

XI XII

II

III

IV

VI

XI

XII

II

III

IV

VI

VII VIII

XI

XI

XII

II

III

IV

VI

VII VIII

XII

XII

II

III

IV

VI VII VIII

IX

IX

IX

XI

Tabela 13:
Prikaz podele Kua u horoskopu po sistemu kue unutar kua

SOLARNE KUE
Solarne Kue u horoskopu nisu povezane sa izraunavanjem Sideralnog vremena roenja natusa, ali su u funkciji individualne domifikacije horoskopa. Svaka Solarna Kua ima po 30 i pripada jednom znaku Zodijaka.
One se odreuju veoma lako, postavljanjem I Kue u znak roenja gde se za
poetak (vrh) Kue uzima tana pozicija Sunca. II Solarna Kua poinje na
udaljenosti od 30 u sledeem znaku Zodijaka i tako redom sve do dvanaeste
Kue.
Simbolika Solarnih Kua je ista kao i kod uobiajenog sistema domifikacije horoskopa. Njihove planete vladaoci su planete koje vladaju znakom u kojem se nalaze. Tako, na primer, ako se Sunce nalazi u sazveu Blizanaca, I Solarna Kua poinje u Blizancima i njen vladar je Merkur. Sledea, II
Solarna Kua poinje u Raku i njen vladar je Mesec. Solarne kue se koriste da
bi se preciznije odredila tipologija Zodijaka prilikom roenja natusa.

119

LUNARNE KUE
Podela Zodijakog kruga na Lunarne Kue je mnogo starija od Solarnog Zodijaka koji je danas u upotrebi. Ove kue dele Zodijak na 28 polja od
kojih svako odraava priblian broj stepeni dnevnog kretanja Meseca kroz
Zodijak. Ovaj sistem podele Zodijaka se nalazi u osnovi skoro svih drevnih
astrolokih sistema. Danas je u potpunoj upotrebi u tri sistema: Arapskom,
Indijskom i Kineskom. Metodologija primene Lunarnih Kua u astrologiji je
prilino nejasna i nije potpuno izvesno kako i na koji nain ove Kue treba
meriti i odreivati. U lunarnim sistemima su pozicije ovih Kua uglavnom
vezane za pozicije fiksnih zvezda. Te pozicije su relativno fiksne i menjaju se
shodno promeni fenomena precesije ravnodnevica, 1 za oko 72 godine. To
su promene koje se odnose na fiksnu poziciju Zodijakog kruga od 360. Simbolika Lunarnih Kua je priblino identina u svim lunarnim sistemima i
veoma je bliska Ptolomejevom opisu karakteristika fiksnih zvezda.
U modernom pristupu problematici Lunarnih Kua, one su usklaene sa ekliptikim krugom tako da svaka Kua zauzima 1251. Poetak I
Lunarne Kue se u stara vremena vezivao za poziciju zvezde Alkione Tauri
koja se nalazi na 2852 Bika. Danas je, uglavnom, u praksi sistem da se 0
Ovna uzima kao poetak XXVII Lunarne Kue. Poetak svake sledee se
pomera za 1251. Te pozicije izgledaju ovako:

AD G J

000

1251 2543

B E HK

834

2126

C F I L

417

1709

Ukoliko bi smo primenili ovakav sistem fiksne podele Zodijaka na

28 Kua, to bi izgledalo kao kad bi smo u standardnoj domifikaciji horoskopa
primenili sistem fiksne podele gde bi I Kua poinjala u 0 Ovna. Taj nain
nije dobar jer iskljuuje sistem individualne domifikacije horoskopa. Podelu
Zodijaka na Lunarne Kue treba vriti isto kao i kod podele na Solarne Kue,
dakle, poev od pozicije Meseca horoskopu. Poetak svake sledee Lunarne
Kue treba pomeriti za 1251. Ako za primer uzmemo da se Mesec nalazi na
5 Raka, tu poziciju oznaavamo kao poziciju I Lunarne Kue. II Lunarna
Kua, u ovom sluaju poinje na 1751 Raka, III Lunarna Kua na 043 Lava itd.

120

ASTROLOKE VEZE
U TEORIJI INKORESPONDENCIJA
Svaki znak Zodijaka, svaka planeta poseduje svoje, takozvane, povoljne elemente koji imaju talismanski uticaj. To znai da se sve moe klasifikovati u grupe i podgrupe kojima vladaju odreene planete, jedna, ili vie njih
istovremeno. Samim tim se dovode i u vezu sa Znacima Zodijaka i Kuama u
horoskopu. Svi elementi koji podrazumevaju brojeve, godine, dane, ivotno
doba, ula, anatomiju oveka, metale, minerale, boje, biljke, mirise, ivotinje,
drave i gradove odreuju se prema planetarnoj tipologiji i, shodno tome,
znaku Zodijaka ili Kui. Osim opte tipologije, prilikom odreivanja elemenata sa talismanskim uticajem na oveka, treba uzeti u obzir i sve sisteme podele Zodijaka, kako po teoriji korespondencija, tako i prema teoriji inkorespondencija.
BROJEVI I DANI U NEDELJI
Svakom znaku Zodijaka i planeti koja vlada njime odgovaraju brojevi koji se smatraju posebno povoljnim brojevima za te znake. Ovi odnosi su
formirani prema drevnim numeroloko astrolokim sistemima.
JEDAN je simbol kosmosa. On predstavlja Boga, njegovu sutinu i
energiju. Jedan, je odreenje duhovnog principa. To je simbol pramaterije,
pratvari iz koje je sve nastalo. Jedan je simbol jedinstva svih stvari, apsolutnog, harmonije i savrenstva. Svi brojevi nastaju iz jedinice i u nju se vraaju.
U starim spisima, broj jedan je predstavljen zmijom koja grize svoj rep te tako
stvara krug, nulu, koja je Apex Occultus. Broj jedan je simbol mukog, aktivnog
principa i simbol krute volje. Oznaava promenu, poetak, inicijativu, stvaranje, svetlost, dan, inventivnost i genijalnost. Planetarni ekvivalent je Sunce,
znak Lav, dan Nedelja.
DVA predstavlja materijalni princip. On je odreenje zemaljskog i
fizikog sveta. U antiko doba je drugi dan, drugog meseca bio posveen Plutonu, bogu podzemnog sveta. Okultisti smatraju da je broj dva u znaku avola i da predstavlja osnovno naelo satanizma. U sutini, dva nije broj kao svi
ostali. To su dve jedinice, odnosno razdeljena jedinica na dve polovine. Dvojka je simbol razdvajanja, cepanja i ruenja koji poziva na spajanje i izgradnju.
Jedan i jedan nisu dva, ve dve jedinice. Dvojka je simbol stvaranja oblika.
Ona je pasivni, enski pricip. Oznaava intuiciju, emocije, spor i vru temperament, taktinost i komunikaciju. Planetarni ekvivalent je Mesec, znak Rak,
dan Ponedeljak.

121

TRI je savren broj. On u sebi sadri potpunost: poetak, sredinu i

kraj. Mnoge religije su iskoristile tu injenicu i brojem tri predstavile svog Boga
u vidu Svetog Trojstva ili Svete Trojice. U Hrianstvu su to Otac, Sin i Sveti
Duh. Prema indijskoj religiji i filosofiji svet je stvoren u znaku tri Boga, Brame
Boga tvorca, Vinua Boga odravatelja i ive Boga ruitelja. Ni grko-rimska
antika religija ne zaostaje u tom pogledu. Jupiter (Zevs) je gospodar Neba,
Neptun vlada morem a Pluton podzemnim svetom. Svi oni imaju tro-jne
simbole, Jupiter tri baklje, Neptun trozubac a Pluton troglavog psa. Ovo je
broj ekspresivnosti, intelekta i intuicije. Planetarni ekvivalent je Jupiter, znak
Strelac i Ribe, dan etvrtak.
ETIRI je simboliki predstavljen kvadratom ili krstom. Ovaj broj
ima izuzetno znaenje. To su osnovni elementi od kojih je sve sazdano, Vatra,
Zemlja, Vazduh i Voda. Broj etiri je temelj svega stvorenog. To je ista emanacija kreacije Tvorca. etvorka predstavlja rad, stvaranje i organizaciju, ali i
ograniavanje. To je zakon pravednosti. Planetarni ekvivalent je Saturn, znak
Jarac i Vodolija, dan Subota.
PET je simbol oveka i simbol njegove veze sa kosmosom. To je
moan broj koji se sastoji od prvog parnog broja dva i prvog neparnog broja
tri. To je pentagram u ijem je sreditu ovek rairenih ruku i nogu to oznaava transformaciju kosmikih energija. Petica se odnosi na promene, kretanje, miljenje i izvoenje zakljuaka, ravnodunost, brzinu, nemarnost, spekulativnost, preduzimljivost, neutralnost i podjednaku sposobnost i za dobro i za
zlo. Planetarni ekvivalent je Merkur, znak Blizanci i Devica, dan Sreda.
EST je broj koji je po miljenju okultista savren broj jer je deljiv i
sa dva i sa tri. Ovaj broj predstavlja ravnoteu izmeu makro i mikrokosmosa.
Predstavlja se kao heksagram, odnosno dva isprepletana trougla koji simboliu jedinstvo boanskog i ljudskog. estica simbolizuje principe materijane bezbednosti i principe duhovnog izraavanja. Planetarni ekvivalent je Venera,
znak Bik i Vaga, dan Petak.
SEDAM je broj svetosti, broj mistinosti i maginosti. On je sinteza celokupne magije. Sinteza koja kontrolie svetlost i tamu, dobro i zlo. Sedam je ezoterijski i magijski najzastupljeniji broj. Postoji sedam glavnih planeta u astrologiji, sedam energetskih centara (akri) u oveku, sedam nebesa, sedam je dana u nedelji, sedam svetskih uda itd. Sedmica se odnosi na zakon
kontrole. To je hladan i intelektualan broj koji deluje sporo, ravnoduno, tvrdoglavo i lukavo. Sedmica se odnosi na genijalnost. Planetarni ekvivalent je
Uran, zodijaki znak Vodolija, dan Subota.
OSAM je broj blaenstva i podeljen sopstvenom polovinom daje
dva, osnovni materijalni princip. Simbol je dvostrukog kvadrata. U misterijama se predstavlja kao zmija koja se umotala u osmicu oko glava dve ljudske
nakaze. Poloena osmica oznaava beskonanost vremena i prostora. Osam je
simbol promene, preokreta, opasnosti i smrti. Osam se odnosi na energiju,

122

izdrljivost, istrajnost i disciplinu. Osmica moe biti konstruktivna i destruktivna. Planetarni ekvivalenti su Mars i Pluton, znaci Ovan i korpija, dan
Utorak.
DEVET je snaan i moan broj koji predstavlja savrenstvo i potpunost materijanog i duhovnog, nebeskog i zemaljskog, mukog i enskog,
svetlog i tamnog, toplog i hladnog, mekog i tvrdog, dobrog i zlog. Devet je
simbol besmrtnosti due. Ovaj broj se odnosi na mentalne i spiritualne moi.
Devet, predstavlja inicijaciju kroz koju se otkrivaju sve tajne Neba i Zemlje. U
ovom broju je sadran klju za ezoterijsku spoznaju. Devetka je zakon sudbine (karme). Odnosi se na mo podsvesti. Planetarni ekvivalent je Neptun,
znak Ribe, dan etvrtak.

DAN U NEDELJI

ZNAK
ZODIJAKA

PLANETA
VLADAR

BROJ

OVAN

MARS

BIK

POVOLJAN

NEPOVOLJAN

UTORAK

PETAK

VENERA

PETAK

UTORAK

BLIZANCI

MERKUR

SREDA

ETVRTAK

RAK

MESEC

PONEDELJAK

SUBOTA

LAV

SUNCE

NEDELJA

SUBOTA

DEVICA

MERKUR

SREDA

ETVRTAK

VAGA

VENERA

PETAK

UTORAK

KORPIJA

MARS
PLUTON

UTORAK

PETAK

STRELAC

JUPITER

ETVRTAK

SREDA

JARAC

SATURN

SUBOTA

PONEDELJAK

SATURN
URAN
JUPITER
NEPTUN

4
7
3
9

SUBOTA

NEDELJA

ETVRTAK

SREDA

VODOLIJA
RIBE

Tabela 14:
Tabela brojeva, povoljnih i nepovoljnih dana u nedelji
u odnosu na znake Zodijaka i njihove planete vladare

123

GODINE VLADAVINE PLANETA

Svakom kalendarskom godinom vlada odreena planeta. Isto tako,
svaka kalendarska godina je posebno povoljna za znak Zodijaka kojim vlada ta
ista planeta. Sedam planeta se u nizu smenjuju kao vladari godina, dok pla-nete
Uran, Neptun i Pluton se pridruuju kao planete suvladari: Uran Saturnu,
Neptun Jupiteru a Pluton Marsu, ali samo ukoliko je godina kojom vlada Saturn, Jupiter ili Mars prestupna. To znai da se ove planete pojavljuju kao suvladari na svakih 28 godina. Te godine su u tabeli koja se nalazi ispod teksta
posebno oznaene.
SUNCE

VENERA

MERKUR

MESEC

SATURN
URAN

JUPITER
NEPTUN

MARS
PLUTON

LAV

BIK
VAGA

BLIZANCI
DEVICA

RAK

JARAC
VODOLIJA

STRELAC
RIBE

OVAN
KORPIJA

1905
1912
1919
1926
1933
1940
1947
1954
1961
1968
1975
1982
1989
1996
2003
2010
2017
2024
2031
2038
2045

1906
1913
1920
1927
1934
1941
1948
1955
1962
1969
1976
1983
1990
1997
2004
2011
2018
2025
2032
2039
2046

1907
1914
1921
1928
1935
1942
1949
1956
1963
1970
1977
1984
1991
1998
2005
2012
2019
2026
2033
2040
2047

1901
1908
1915
1922
1929
1936
1943
1950
1957
1964
1971
1978
1985
1992
1999
2006
2013
2020
2027
2034
2041
2048

1902
1909
1916
1923
1930
1937
1944
1951
1958
1965
1972
1979
1986
1993
2000
2007
2014
2021
2028
2035
2042
2049

1903
1910
1917
1924
1931
1938
1945
1952
1959
1966
1973
1980
1987
1994
2001
2008
2015
2022
2029
2036
2043
2050

1904
1911
1918
1925
1932
1939
1946
1953
1960
1967
1974
1981
1988
1995
2002
2009
2016
2023
2030
2037
2044
-

Tabela 15:
Tabela planeta i njihovih godina vladavine od 1900. do 2050. godine

124

IVOTNO DOBA
ivotni vek oveka je podeljen na razne etape razvoja i u fizikom i
u psiholokom smislu. Svakom od tih razvojnih etapa vlada jedna od planeta.
Ova teorija po kojoj starosnim dobima vladaju planete se naziva teorija alfidara.
Astrolozi danas uglavnom zanemaruju ovu teoriju i ne koriste je prilikom tumaenja horoskopa. Meutim, kao svi drugi segmenti u astrologiji, i ovaj njen
deo je veoma vaan i ne sme biti zanemaren.
MESEC vlada periodom od roenja do 4. godine
MERKUR vlada periodom od 5. do 14. godine
VENERA vlada periodom od 15. do 22. godine
SUNCE vlada periodom od 23. do 41. godine
MARS vlada periodom od 42. do 56. godine
JUPITER vlada periodom od 57. do 69. godine
SATURN vlada periodom od 69. godine pa na dalje
ANATOMIJA
Jo od najstarijih vremena, od samog nastanka astrologije, mudraci
su smatrali da ovekovim delovima tela i bolestima upravljaju razliiti znaci
Zodijaka i njihove planete vladari. Ovo uenje se iz Haldeje i Egipta prenelo u
staru Grku i kasnije Rim. Otac medicine, Hipokrat (460 377 pre n.e.) je od
svojih uenika zahtevao da izuavaju astrologiju. Poznata je njegova izreka:
oveka koji ne razume astrologiju, pre bi trebalo zvati budalom nego lekarom.
Osim naslea Haldejaca, Egipana i potom Grka i Rimljana, veliki
doprinos su dali i arapski astrolozi koji su kodifikovali zodijaku anatomiju
koja je kao takva bila prihvaena od strane svih lekara sve do XVII veka.
Odreenja koja su data za svaki znak Zodijaka su opta odreenja i
ne treba ih uzimati kao konana. Bolesti kojima je ovek sklon i koje e se kod
njega razviti, zavisi i od mnogih drugih pokazatelja u horoskopu.
OVAN - glava, lice, mozak, gornja vilica;
Osoba roena u ovom znaku je podlona nazebima, modanim
udarima, migreni, nervnim bolestima, konim alergijama i onim bolestima.
BIK - vrat, grlo, glasne ice, krajnici, jezik, usta, donja vilica, ui,
tiroidna lezda;
Osoba roena u ovom znaku je podlona angini, laringitisu, polipima i kanceru grla.
BLIZANCI - ramena, kljuna kost, ake, nervni sistem, plua;
Pripadnici ovog znaka su skloni oboljevanju od reumatizma, smetnjama u disajnim putevima i nervnim problemima

125

RAK - grudi, stomak, jetra;

Rakovi su skloni oboljenju grudnog koa, smetnjama u organima za
varenje i poremeaju metabolizma,
LAV - bokovi, gornji deo lea, srce;
Osoba roena u ovom znaku je sklona oboljenjima srca i arterija,
problemima sa kimom, ali i sa oima, pankreasom, slezinom i semenim lezdama.
DEVICA - jetra, pankreas, una kesa, creva, donji abdomen, probavni trakt;
Podanici Device mogu imati probleme sa skoro svim organima u
trbunoj duplji, naroito sa probavnim traktom i dvanaestopalanim crevom.
Najee imaju prolive i upalu slepog creva i trbune maramice.
VAGA - donji deo lea, bubrezi, nadbubrene lezde, slepo crevo;
Pripadnici ovog znaka najee imaju problema sa bubrezima, mokranim kanalima, slepim crevom, slabinama, jajnicima i koom. Osim toga,
skloni su psihikoj neuravnoteenosti i depresijama.
KORPIJA - polni organi i reproduktivni sistem, beika, rektum;
Osobe u ovom znaku su najosetljivije na polne i venerine bolesti.
Mogu imati problema i sa unom kesom, beikom i kimenim prljenovima.
STRELAC - butine, bedra, kukovi;
Strelci bi trebalo da se uvaju reumatizma, kostobolje, iijasa i eerne bolesti. Mogu imati problema i sa jetrom i elucem.
JARAC - kolena, potkolenice;
Osoba roena u ovom znaku najee boluje od reumatizma i oboljenja glavnih zglobova i vezivnog tkiva. Slabo je otporna i na kone bolesti a
problemi mogu nastati i sa beikom i unom kesom.
VODOLIJA - zglobovi na nogama;
Slabost Vodolija je cirkulacija krvi i nervni sistem. Posebno su osetljivi hipofiza i polne lezde. Najee oboljevaju od psihosomatskih bolesti.
RIBE - stopala;
Pripadnici ovog znaka imaju uglavnom probleme sa kostima donjih
udova, kimenom modinom i suznim lezdama. Nije redak sluaj da pate i
od problema sa genitalnim organima.
ULA
Ljudska ula predstavljaju specifine procese u organizmu kao interakciju fizikog i psihikog procesa opaanja i doivljavanja, kako spoljanjeg,
tako i unutranjeg ivota. ulima, zbog njihove kompleksnosti, upravljaju
snopovi planetarnih uticaja.

126

ULO VIDA Sunce, Mars, Saturn

ULO SLUHA Sunce, Venera, Jupiter, Saturn, Neptun
ULO DODIRA Mesec, Merkur, Venera, Uran
ULO MIRISA Venera, Mars, Neptun
ULO UKUSA Mesec, Venera, Mars, Jupiter
ULO EKSTRA SENZORNE PERCEPCIJE Merkur, Uran, Neptun,
Pluton
BOJE
Boje imaju veoma jak talismanski uticaj na znakove Zodijaka. Prema planetarnoj tipologiji opta odreenja boja su sledea:
OVAN - svetlocrveno, plavo
BIK - sve zelene nijanse i tonovi
BLIZANCI - sivo, sve jarke boje duginog spektra
RAK - belo, svetloplavo
LAV - uto, narandasto
DEVICA - sivo, ljubiasta
VAGA - svetle nijanse ute, zelene i plave
KORPIJA - tamnocrveno, braon,
STRELAC - ljubiasto, indigoplava
JARAC - crno, braon
VODOLIJA - teget, sivoplavo
RIBE - ljubiasto, indigoplavo
MIRISI
Tradicionalna astrologija, tipologiji znakova Zodijaka pridruuje i
mirise koji imaju blagotvorno dejstvo. To su uglavnom prirodni mirisi cvetnih
biljaka. Prema optem odreenju tipologije ti mirisi su sledei:
OVAN - jorgovan, vres, karanfil
BIK - vrba, jasmin, jorgovan, zumbul, lavanda, magnolija, ljiljan, ciklama, rua,
glog
BLIZANCI - urevak, perunika, lavanda, ljubiica, ruzmarin, akacija, menta,
tamjan, orlovi nokti
RAK - perunika, ljubiica
LAV - suncokret, lavanda, origano
DEVICA - zumbul, jasmin, lavanda, vrba

127

VAGA - rua, karanfil, jasmin, vrba, spomenak

KORPIJA - karanfil, vres, jasmin
STRELAC - ljubiica, paprat, ukovina, lavanda, orhideja, vanila
JARAC - smola, mirta, mimoza, anelak, kedar, tamjan, sandal
VODOLIJA smola, tamjan, sandal i svi hemijski mirisi
RIBE - ljubiica, rua, vres, borove iglice, menta, perunika, rezeda
BILJKE
Veza izmeu zvezda i plodova prirode su jedna od najranije uspostavljenih veza. Biljke su, u tom smislu, najpodreenije godinjim ritmovima.
Na osnovu planetarne tipologije svakog znaka Zodijaka i osobina biljaka, njihova pripadnost znacima je sledea:
OVAN - bour, georgina, jagorevina, mak, duvan, biber, jabuka, agava, kopriva, artioka, zelenika, iak
BIK - rezeda, jorgovan, ljiljan, lan, maslina, urma, urevak, mirta, bokvica,
bor
BLIZNACI - kleka, vrba, grejpfrut, kafa, aj, spomenak, leska, menta, ladole
RAK - tikva, bundeva, perunika, detelina, mak, kakuana, kaktus, jabuka, vodene biljke
LAV - palma, arnika, orai, suncokret, naranda, limun, nar, bour,
DEVICA - ra, penica, macina trava, cikorija, raventa
VAGA - vinova loza, maslina, jagoda, grba, grejpfrut, rue, ljiljan, dan i no
KORPIJA - kajsija, breskva, kokos, kedar, empres, imir, krasuljak, gorica,
narcis, gljive
STRELAC - sandal, smiljka, lovor, bukva, jasen, kruka, lipa, eukaliptus, breza,
eerna trska, jasmin
JARAC - mak, bunika, velebilje, tatula, pejotl, konoplja, otrovne gljive
VODOLIJA - ljiva, mimoza, majina duica, ruzmarin i industrijsko opojno
bilje
RIBE - cimet, smilje, zdravac, grahorka, paprat, movarno i vodeno bilje
IVOTINJE
Uz biljke, i ivotinje spadaju u veoma rano svrstavanje u Zodijak.
Pripadnost ivotinja znacima Zodijaka je odreena pre svega po analogiji i
osobinama, a potom i po planetranoj tipologiji. Neke ivotinje su tradicionalno vezane za zodijake znake i smatra se da povoljno utiu na ljude koji su
roeni u tom znaku.

128

OVAN - ovan, ovca, konj, vuk, pas, tigar, kobac, leinar, petao, zmija, pauk
BIK - jarebica, fazan, golub, grlica, bik, bizon, bufalo, krava, koza
BLIZANCI - majmun, lisica, papagaj, mrav, pela
RAK - rak, kraba, aba, maka, slapi mi, zec, labud, slavuj,
LAV - lav, panter, orao, soko, petao
DEVICA - lisica, pela, ivina
VAGA - jarebica, vrabac, domae ivotinje
KORPIJA - korpija, sve ivotinje koje ive u stajaim vodama i pod zemljom
STRELAC - jelen, kukavica, slon, paun, konj
JARAC - jarac, vuk, lisica, pas, magarac, kamila, kornjaa, jelenak, sova, slepi
mi, pacov, takor
VODOLIJA - divlje ivotinje koje se lako pripitomljavaju
RIBE - ribe, krilata divlja
KRISTALI
Svakom znaku Zodijaka, kao talisman pripadaju odreeni kristali, tj.
drago i poludrago kamenje. Ovi odnosi su uspostavljeni na osnovu slinosti
planetarnog tonaliteteta zodijakog znaka i fizikih osobina samih kristala.
OVAN - dijamant, rubin, jaspis, korneol
BIK - smaragd, opal
BLIZANCI - ahat, aleksandrit, magnetit, hematit, biser
RAK - hijasint, ad, boraks, sedef
LAV - sardoniks, hrizolit, peridot, topaz
DEVICA - safir, ahat, hijasint, korneol, opal
VAGA - opal, turmalin, smaragd, koral
KORPIJA - topaz, sardoniks, rubin, opsidijan
STRELAC - tirkiz, ametist, malahit, lazur
JARAC - granit, oniks, hrizoberil
VODOLIJA - ametist, biser, koral
RIBE - sardoniks, hematit
METALI
Na osnovu svojih karakteristika, metali su isto kao i kristali povezani sa planetarnim tonalitetom zodijakih znakova. Na taj nain svakom znaku
Zodijaka odgovara jedan ili vie povoljnih metala koji imaju talismanski uticaj
na roene u datom znaku.

129

OVAN - gvoe
BIK - bakar, bronza, platina, mesing
BLIZANCI - iva, srebro
RAK - srebro
LAV - zlato
DEVICA - iva, zlato
VAGA - bakar, zlato
KORPIJA - gvoe, elik, radijum
STRELAC - kalaj, kovano gvoe
JARAC - olovo
VODOLIJA - olovo, uranijum
RIBE - kalaj
DRAVE I GRADOVI
Jo od vremena nastanka astrologije se smatralo da svakim delom
sveta vlada neka planeta, a shodno tome i odreeni znak Zodijaka. Ovde je
dato samo delimino, tj. osnovno odreenje pripadnosti.
OVAN - Albanija, Nemaka, Engleska, Australija, Borneo, Koreja, Danska,
vedska, Sirija, Venecuela, Bergam, Berlin, Birmingem, Brunsvik, Firenca,
Marsej, Napulj, Saragosa, Verona, Utreht
BIK - Argentina, Kavkaz, Estonija, Finska, Irska, Italija, Litvanija, Letonija,
Poljska, vajcarska, Dablin, Lajpcig, Lucern, Nant, Parma, Cirih
BLIZANCI - Severna Afrika, Belgija, Kanada, SAD, Vels, Sardinija, London,
Mec, San Francisko
RAK - kotska, Kina, Holandija, Alir, Amsterdam, Bern, Istambul, Milano,
Njujork, Tunis
LAV - Austrija, eka, Slovaka, Rumunija, Sicilija, Bombaj, Bristol, ikago,
Damask, Filadelfija, Prag, Rim
DEVICA - Brazil, Grka, Turska, Boston, Bratislava, Jerusalim, Los Aneles,
Lion, Nica, Pariz, Strazburg, Sent-Etijen
VAGA - Katalonija, Egipat, Etiopija, Anver, Frankfurt, Frajburg, Be
KORPIJA - Kuba, Meksiko, Liverpul, Mesina, Tokio, mitoloka Atlantida
STRELAC - Saudijska Arabija, panija, Maarska, Madagaskar, Portugal, Provansa, Avinjon, Kalkuta, Keln, Nerbon, Notingem, Peking, tutgart, efild
JARAC - Avganistan, Bolivija, Bugarska, Indija, Sibir, Tibet, Brisel, Malino,
Oksford, Port-Said
VODOLIJA - Bavarska, Nikaragva, Novi Zeland, Pruska, Vestfalija, Bremen,
Brajton, Toronto, Salcburg, Sidnej
RIBE - Island, Normandija, Sahara, Aleksandrija, Lankaster, Sevilja, Ruan

130

SLAGANJE
ZNAKOVA ZODIJAKA
Na osnovu optih karakteristika znakova Zodijaka utvreno je da
postoje vee ili manje anse za njihovo meusobno slaganje ili neslaganje. Ti
odnosi mogu biti povoljni, nepovoljni i neutralni. Treba napomenuti da je ovo
samo opte i veoma grubo odreenje. Odnosi izmeu ljudi zavise od mnogo
specifinih karakteristika i pokazatelja u individualnim horoskopima.

ZNAK
ZODIJAKA

POVOLJNI ZNACI

NEUTRALNI ZNACI

OVAN

Blizanci, Lav, Strelac,

Ribe

BIK

Rak, Devica, Jarac, Ribe

Ovan, Bik, Devica,

korpija, Vodolija
Ovan, Bik, Blizanci,
Vaga, Strelac

BLIZANCI
RAK
LAV
DEVICA
VAGA

Ovan, Blizanci, Lav,

Vaga, Vodolija
Rak, Devica, korpija,
Ribe
Ovan, Lav, Vaga, Strelac
Bik, Devica, korpija,
Jarac
Blizanci, Vaga, Strelac,
Vodolija

KORPIJA

Rak, Vaga, Strelac, Ribe

STRELAC

Ovan, Lav, Vaga, korpija

JARAC

Bik, Devica, Jarac, Ribe

VODOLIJA
RIBE

Blizanci, Vaga, Strelac,

Vodolija
Bik, Rak, korpija,
Jarac, Ribe

Bik, Rak, korpija, Jarac

NEPOVOLJNI ZNACI

Rak, Vaga, Jarac

Lav, korpija, Vodolija
Devica, Strelac, Ribe

Bik, Blizanci, Lav,

Strelac, Vodolija
Blizanci, Rak, Devica,
Jarac, Ribe
Ovan, Rak, Lav, Vaga,
Vodolija

Bik, korpija, Vodolija

Bik, Lav, Devica, Ribe

Ovan, Rak, korpija, Jarac

Ovan, Blizanci, Devica,

korpija, Jarac
Bik, Rak, Strelac,
Jarac, Vodolija
Blizanci, Lav, korpija,
Strelac, Vodolija
Ovan, Rak, Devica,
Jarac, Ribe
Ovan, Lav, Vaga,
Vodolija

Ovan, Vaga, Jarac

Blizanci, Strelac, Ribe

Bik, Lav, Vodolija

Blizanci, Devica, Ribe
Ovan, Rak, Vaga
Bik, Lav, korpija
Blizanci, Devica, Strelac

Tabela 16:
Tabelarni prikaz meusobnog slaganja znakova Zodijaka

131

132

ZNACI ZODIJAKA

A
C
E
G
I
K

B
D
F
HM
J
L

Slika 29:
Grafiki prikaz znakova Zodijaka
redom: Ovan, Bik, Blizanci, Rak, Lav, Devica, Vaga, korpija, Strelac, Jarac, Vodolija, Ribe
Slike 30-41:
(na sledeoj strani i dalje)
ilustrovani prikaz znakova Zodijaka
Pastirski almanah 1491.

133

OVAN - ARIES
21. 3 - 20. 4.
Element: vatra
Kvalitet: kardinalan
Princip: aktivan - muki
Vladalac: Mars
Prirodni poloaj: I Kua
Grafiki znak: rogovi ovna
Sutina: Ja sam
Kljuna re: aktivnost

134

Ovan je prvi znak Zodijaka i odgovara prvom mesecu prolea. Sunce ovim sazveem prolazi od 21. marta do 20. aprila. Osobe roene u znaku
Ovna su pod dominacijom Sunca i Marsa.
Ovan je pre svega znak akcije. Osoba roena u ovom znaku konstantno je u akciji otkrivanja novih, nedirnutih i neistraenih oblasti. Sunce
Ovnom prolazi u vreme buenja prirode i ekspanzije ivota koju karakterie
prolee, u vreme cvetanja i obnavljanja seksualne aktivnosti ivotinja. Ovnom
vlada planeta Mars. To je jedan od polova psihike energije koji predstavlja
muku dominantu. Marsova priroda osobe roene u znaku Ovna manifestuje
se u zrelom ivotnom dobu.
Osoba roena u ovom znaku, bez obzira na pol, olienje je mukosti, voli da dominira, hrabra je i snana, energina i smela, iskrena i efikasna. Sa
druge strane posmatrano, ukoliko ne postoji samokontrola u ispoljavanju agresivnosti, moe postati brutalna, gruba pa ak i sadistiki nastrojena. Uopteno
posmatrano, kod Ovnova preovlauju dobre osobine. Oni su uvek mladog
duha koji im omogoava da bezgranino napreduju na svim poljima, fizikom,
intelektualnom i emotivnom. Ovan je, izmeu ostalog i vrlo napredna osoba
koja se protivi svakoj zaostalosti. On nije od onih koji gube vreme u meusobnom klevetanju, uvek zna ta hoe i ume da oprata. U njegovom karakteru
postoji izvesna paradoksalnost koja se sastoji u sledeem: dominantan je ali
mrzi tiraniju i zna da ispolji potovanje prema onima koji odbijaju da se povinuju njegovoj volji.
Priroda Sunca i Marsa, pa ak i izvesna dominanta Urana, odreuju
njegove glavne mane. Suvie je samouveren, ponekad ide glavom kroz zid i
eli da bude uvek u pravu. Zbog uticaja Marsa sklon je ljutnji i njegova vatrena
priroda vodi ga u oholost. Mogua je i sklonost pesimizmu onda kada su njegova nastojanja za postizanjem uspeha i dominacije u suprotnosti sa stvarnou svakodnevnog ivota. Mars Ovnovima daje prirodni talenat za sve profesije koje imaju inicijatorski duh, akciju pa ak i rizik. Fizika aktivnost je za
Ovnove najbitnija. Ona im donosi nervnu uravnoteenost i oputenost. Veoma lako nadoknauju izgubljenu energiju koja im pomae da savladaju umor
koji je neodvojivo vezan za ubrzani tempo ivota. Ovan obino nije u stanju
da odabere stalnog partnera ali ta nestalnost nije seksualne ve karakterne prirode. Zbog izraenog nagona za dominacijom Ovan stalno mora da osvaja.
im oseti da mu se neko bie potpuno prepustilo ono ga vie ne interesuje i
kree u novo osvajanje. Zbog toga se deava da ide iz razoarenja u razoarenje i moe se desiti da ostane ogoren, ravnoduan i na kraju lien ljubavi. Tek
kad shvati, posle mnogo muka, nitavnost svoje elje za osvajanjem i kad se
umori od stalnih ljubavnih borbi, Ovan moe postati savren suprunik.

135

BIK - TAURUS
21. 4. - 20. 5.
Element: zemlja
Kvalitet: fiksan
Princip: pasivan - enski
Vladalac: Venera
Prirodni poloaj: II Kua
Grafiki znak: glava bika sa rogovima
Sutina: Ja imam
Kljuna re: stabilnost

136

Bik je drugi znak Zodijaka i drugi mesec prolea. Njime Sunce prolazi od 21. aprila do 20. maja. Ovo je najodreeniji znak Zodijaka koji najvie
lii na svoju astralnu tipologiju.
Venera koja ima dominantni uticaj daje arm, lepotu i oseaj za ljubav. Ona prua i snanu matu kao i sreu bez koje je sve osueno na propast.
Pod uticajem Venere Bikovi su i prilino egocentrini, previe osetljivi i uglavnom loe procenjuju opasnosti kojih se treba kloniti. Druga priroda Bika je
Meseeva priroda jer je ova planeta egzaltirana u njemu. Moe se rei da pod
uticajem Meseca Bik ostaje pomalo dete u dui tokom celog ivota i to svojom
sveinom i naivnou. U sutini on i nije toliko nean jer po astrolokom vienju Biku najvie odgovara period rane mladosti jer je u ovom periodu prilino
strpljiv i promiljen. Bik je takoe i dobar ortak u poslu kao i prijatelj na koga
se moe osloniti ali on ume da bude i veoma ohol i brutalan.
Bik stalno trai mir i tiinu jer je samo tada miroljubivo bie. Ume
da oprata sitne uvrede jer ne eli da pogorava situaciju, ali ako se prekorai
granica do koje se moe ii s njim on postaje nemilosrdan. Njegova glavna
mana je egocentrinost zbog koje moe biti veoma stidljiv ali ponekad i ohol.
Njegove vrline ipak odnose prevagu nad manama jer kad Bik pokloni prijateljstvo ovek moe biti potpuno siguran u njega i uvek moe oekivati i razumevanje i panju. Bik se plai da se upusti u neizvesnu situaciju. On uvek ima
izraenu potrebu za sigurnou. Radije e izabrati neko stabilno zanimanje koje donosi profit nego to e slediti svoje elje ili sklonosti. Bik sve zadrava u
sebi i ne odustaje od onoga to je zapoeo. Retko se deava i to da svoju snagu
rasipa. On vie voli da ozbiljno i praktino preduzme odgovornost. Kako voli
udoban ivot, Bik ima poriv da u svemu gradi vrste osnove kako bi stvorio finansijsku sigurnost. Tvrdoglav je i veoma se sporo ljuti, saoseajan je i pun razumevanja, ali kad mu neko stane na ulj i kad se stvarno naljuti, onda je istinski besan i od odanog prijatelja se pretvara u nepomirljivog neprijatelja.

137

BLIZANCI - GEMINI
21. 5. - 21. 6.
Element: Vazduh
Kvlaitet: Promenljiv
Princip: aktivan - muki
Vladalac: Merkur
Prirodni poloaj: III Kua
Grafiki znak: rimski broj dva
Sutina: Ja mislim
Kljuna re: raznovrsnost

138

Blizanci su trei znak Zodijaka i odgovara poslednjem mesecu prolea. Sunce ovim znakom prolazi od 21. maja do 21. juna. Nosi sve tipine
osobine Merkura. Ovo je vazduni dvojni znak u emu se ogleda i njegov
astralni karakter.
Stalna aktivnost je izvor njegove snage, kako fizike tako i mentalne. Blizanci svoju enegiju troe svuda pa ak i kada deluje istroeno i iscrpljeno, njegova inteligencija, intuitivnost i oseajnost ga ine magnetno privlanom osobom. Merkur od Blizanaca pravi veitu decu. Ovi ljudi do kraja ivota zadravaju osobine iz puberteta to ih titi od odricanja u zrelom dobu i od
pasivnosti u starosti. Uspenost i nestalnost, kao i vedrina duha su karakteristike koje izdvajaju Blizance od ostalih znakova. Za njega ne postoji jasna granica
izmeu dobrih i loih stvari i one se stalno meaju. Pod dominacijom Merkura,
Blizanac je poudan za znanjem, hrabar u svemu i moe postati veoma obrazovan ili da tako samo izgleda. est je sluaj da do znanja dolazi sam, van
institucija obrazovnog sistema. Sjajan je govornik i ljudi vole da ga sluaju, ali
samo dok je na neutralnim pozicijama jer nije retko da voli i da namee svoje
miljenje drugima. Blizanac je uvek armantan i uz svoj detinji izgled je neodoljivo privlaan. Ljubavnih avantura moe imati i vie nego kose na glavi. Na
prvi pogled bi rekli pravi Don uan, ali njega vie zanima intelektualna strana
ljubavi. Telo koje je spremno da mu se ponudi i odgovori na njegove zahteve,
on potroi i odbaci. Blizanac, pre svega, trai prijatelja i sagovornika, ali ne retko preko kreveta.
Senzitivan, saoseajan, priljiv i nepostojan mora pre svega da naui
da neguje istrajnost u sebi jer u protivnom e unutranji nemir koiti sva
ostvarenja u ivotu. Izvor nepostojanosti je upravo tenja ka raznovrsnosti i
beanje od iskazivanja oseanja. Elokvencija kod Blizanaca nije sporna, ali neodreenost i neodgovornost ga teraju da stalno menja scenu. To ini sam jer
ne eli da bude odstranjen iz drutva. Jednostavno reeno, doe, malo bude i
ode. Trebalo bi da usmeri svoju energiju i potencijale, kao i talenat za komunikaciju kako sve to ne bi uludo potroio.
Sposoban je i verziran u mnogim stvarima mada zbog svoje nestalnosti moe biti povran. U svakom sluaju on je kreativna linost, otrouman
i praktian. Bez obzira na to Blizanac nikad nije u sredini. On uvek ide na sve
ili nita. Njegov iv duh i inteligencija ga usmeravaju uglavnom ka slobodoumnim zanimanjima koja mu u potpunosti odgovaraju i u kojima ima najvie
ansi za uspeh. Blizancima je meu svim znacima najtee da se opredele za neki posao. Mogli bi a i hteli bi sve. Ono to je navanije, to je da posao koji rade
ne sputava njihovu potrebu za slobodom, kretanjem i raznovrsnou.

139

RAK - CANCER
22. 6. - 21. 7.
Element: voda
Kvalitet: kardinalan
Princip: pasivan - enski
Vladalac: Mesec
Prirodni poloaj: IV Kua
Grafiki znak: kljeta raka
Sutina: Ja oseam
Kljuna re: posveenost

140

Rak je etvrti znak Zodijika i predstavlja prvi mesec leta. U ovom

sazveu Sunce boravi od 22. juna do 22. jula. Vodena priroda i vladalac Mesec daju sutinu ovom znaku a to je dubina i misterioznost.
Ponaanje Raka je opte poznato: im neki plen doe u njegov domaaj, hvata ga i nikakva ga sila ne moe naterati da otvori svoja kljeta. Razlog tome nije njegova prodrljivost ve zabrinutost za budunost i odreeni
strah koji ga tera da po svaku cenu zgrabi ono za ta misli da e mu doneti sigurnost pred neizvesnou ivota. Neki ljudi se plae Rakova ali je to neshvatljivo jer i ako ima neke mane, posebno izraenu meavinu uznemirenosti i posesivnosti, ima velike kvalitete pa stoga odnos sa Rakom moe biti savren.
On je pod uticajem Meseca nean i intuitivan, uvek mlad i naivan. Poseduje
izraenu sklonost da sve posmatra sa strane pa usled toga postaje neradnik i
lenjivac, ali to je samo u retkim sluajevima.
Karakter Rakova formira se jo u ranom detinjstvu na osnovu loih
i dobrih dogaaja koji obeleavaju njegovu ranu mladost. U zrelom dobu nemogue ga je promeniti. Upravo zbog toga, dete Rak zahteva mnogo vie nego ostala deca. Potrebno mu je okruenje panjom, nenou i ljubavlju. Simpatian je i potpuno se predaje onima kojima je poklonio prijateljstvo. Zbog
toga se moe desiti da bude iskorien i prevaren. On na kamen odgovara hlebom i na kraju mu se uvek vraa istom merom i to je njegova srena okolnost
u ivotu, jer ono ega se najvie boji je samoa. Njegov oseaj za prijateljstvo
uzrokuje mnoge i ozbiljne krize, iz razloga njegove odanosti i uopte ne podnosi izdaju. Kada se nae u ovakvoj situaciji, zatvara se u sebe i preputa pesimizmu.
Rakovi veoma brzo shvataju ono to se od njih trai i zbog toga
mogu uspeti u mnogim zanimanjima. Biraju uglavnom poslove u kojima do
izraaja moe doi njihova matovitost i subjektivnost. Kao podanik Meseca,
Rak je veoma depresivan pa je zbog toga ponekad umiljeni bolesnik i neverovatno teak za negovanje. Poto nema izraeno samopuzdanje, ozdravljenje
dolazi sa velikim zakanjenjem.
Njegova privlanost u osnovi se zasniva na romantinosti, nenosti
i blagonaklonoj prirodi. Svia se uglavnom dominantnim osobama. Vie od
bilo kog drugog znaka, Rak mora dobro da razmisli o izboru svog partnera jer
on sve daje za dom i porodicu. Njegov dom je mesto koje mu je potrebno da
bi se povukao u mir i tiinu onda kada su mu potrebni. Veoma snano reaguje
na svoju okolinu i sve doivljava kao da se njemu deava pa stoga ponekad
mora da pobegne iz svog okruenja. Razlog tome je i to to mu je veoma stalo
ta drugi misle o njemu.

141

LAV - LEO
22. 7. - 22. 8.
Element: Vatra
Kvalitet: fiksan
Princip: aktivan - muki
Vladalac: Sunce
Prirodni poloaj: V Kua
Grafiki znak: rep lava
Sutina: Ja u
Kljuna re: magnetizam

142

Lav je peti znak Zodijaka i odgovara drugom mesecu leta. Sunce

njime prolazi od 23. jula do 22. avgusta. Osoba roena u znaku Lava je pod
dominacijom Sunca i preuzima sve karakteristike Suneve prirode. Zbog toga
zrai snagom, postojanou i trijumfalnim ponosom.
Lavovima najvie odgovara mladost. Na izlasku iz puberteta ima sve
karakteristike i kvalitete zrelog doba i u potpunosti je spreman da u njega ue.
Lav poseduje izraen zanos, ambicioznost, elju za savrenstvom i apsolutnou, ali i opasnost od oholosti i preterane gordosti koja ponekad razdrauje
ljude iz njegove neposredne okoline. U potpunosti je svestan svih svojih vrednosti, hrabar je i ima sve potencijale za velike poduhvate u ivotu. Ako ga neki problemi spree da uspe u ivotu, moe se desiti da se zatvori u sebe, mada
se Lav retko nalazi u takvoj situaciji. Omiljen je u drutvu, pre svega zato to
je odan i plemenit a izrazito je vesele prirode i voli da zabavlja druge. Naravno,
Lav ima i svoje mane koje drugi ne vole. On neverovatno mnogo zahteva i to
pre svega od sebe pa onda i od drugih. Toliko je plemenit i dareljiv da ako se
ne kontrolie, moe postati pravi rasipnik. Lav ne zna da bude diskretan, voli
da se hvalie i esto se desi da kod drugih ostvari potpuno suprotan efekat od
eljenog. Isto tako on ne shvata da ostali ljudi nisu kao on. Uprkos svojoj samouverenosti i dostojanstvenosti, veoma strahuje da ne bude meta podsmeha
ili osramoen. Strpljivost mu nije jaa strana i mora nauiti da obuzda svoj vatreni entuzijazam i preterano dramatian pristup ivotu. Lava niko ne moe
naterati da uradi ono to ne eli, ali laskanjem se moe mnogo postii, jer on
gubi razum kad ga diete u nebo.
Lav uspeva u zanimanjima koja zahtevaju kontakt s javnou a inae
moe da blista na svim poljima. Lav ima uroeni oseaj za odgovornost pa se
stoga moe nalaziti na svim rukovodeim mestima bez obzira na vrstu zanimanja. Bez obzira za koje se zanimanje opredeli, Lav se sigurno nee oseati
prijatno u drugorazrednim zanimanjima. Ako je odrastao sa loim materijalnim
uslovima, bez visokog obrazovanja i nije razvio svoje intelektualne sposobnosti, svim sredstvima e se boriti kroz ivot da slobodno izrazi svoju sklonost
ka komandovanju.
esto se deava da Lav veruje da je potpuno beskoristan i da uzalud
troi svoju snagu i to neizbeno dovodi do stalnog oseanja premorenosti
uprkos njegovoj jakoj fizikoj konstituciji. Lav je uvek obuzet potrebom za
osvajanjem i ta crta njegovog karaktera uz prirodnu vitalnost, moe ga uiniti
armantnim zavodnikom koji uvek daje sve od sebe. Usled dominacije Sunca,
najvie od svih znakova Zodijaka, Lav rizikuje da ostane bez stalnog partnera
u ivotu, meutim to ga ne spreava da u svakom trenutku pored sebe ima
pravu osobu.

143

DEVICA - VIRGO
23. 8. - 22. 9.
Element: zemlja
Kvalitet: promenljiv
Princip: pasivan - enski
Vladalac: Merkur
Prirodni poloaj: VI Kua
Grafiki znak: grka re koja simbolie devicu
Sutina: Ja analiziram
Kljuna re: praktinost

144

Devica je esti znak Zodijaka. Sunce njime prolazi od 23. avgusta

do 22. septembra. Osoba roena u Devici je pod dominacijom Merkurove prirode.
Na prvi pogled, Devica je hladna. Ponekad deluje isuvie ledeno, ali
kada se upozna treba joj odmah skinuti masku iza koje pokuava da se sakrije.
Talentovana je za mnotvo stvari i uglavnom je obdarena jakom inteligencijom. esto ne zna da iskoristi svoje kvalitete i potencijale. Paralisana je svojim
oseanjem straha od poraza a on se javlja kao posledica konstantne tenje za
savrenstvom. Poseduje jako pamenje i uvek se sea svega do najsitnijih detalja. Devica je idealista ali je retko kad kreativna. Razlog tome je elja za mirnim
ivotom, bez problema a sa materijalnom stabilnou. Device umeju, zahvaljujui Merkuru, da procene svaku situaciju a da se pri tom ne prepuste subjektivnosti. Ovo moe biti i mana i vrlina istovremeno. Od preterane analitinosti,
moe izgubiti oseaj za toplinu i nenost.
Pod dominacijom zemaljskog elementa, Device uvek tragaju za praktinim i konkretnim vidom svih stvari a pre svega tee svojoj ivotnoj sigurnosti. Devica nikad nee biti hazarder i radije voli vrapca u ruci... Zanimanja
koja joj odgovaraju su ona za koja je potrebno strpljenje, velika preciznost i
koncetracija. Zbog toga nije sluajno to najvie pripadnika ovog znaka ima
meu naunim radnicima i istraivaima, posebno kada su u pitanju tehnike
nauke. Pod uticajem Merkura, moe uspeti u mnogim zanimanjima koja zahtevaju izraenu mentalnu aktivnost i intelektualno angaovanje.
Devica je preterano zabrinuta za svoje zdravlje, do te mere da postaje hipohondar. Voli da je uvek sve na svom mestu i ne voli da joj bilo ko
vrlja po kui. Higijena je na prvom mestu. Voli da se lepo oblai i tei da bude zapaena u drutvu iako je skromna, izbirljiva i promiljena. U principu sve
to ini, ini dobro. Tek kad se oslobodi svoje skromnosti moe da se artikulie i da valjano iznosi svoje ideje. Ume da bude veliki kritiar i preterani detaljista da postaje ak i cepidlaka. U svemu tome moe biti i veoma nametljiva. Lako ui i ukoliko nije u mogunosti da se posveti studijama, obrazovae se samostalno i nee nimalo zaostajati u tom smislu. Devica izgleda prilino mladoliko i taj svoj izgled zadrae do kasnih godina.

145

VAGA - LIBRA
23. 9. - 22. 10.
Element: vazduh
Kvlaitet: kardinalan
Princip: aktivan - muki
Vladalac: Venera
Prirodni poloaj: VII Kua
Grafiki znak: terazije
Sutina: Ja odmeravam
Kljuna re: harmonija

146

Ovo je sedmi znak Zodijaka koji odgovara prvom mesecu jeseni.

Sunce u Vagi boravi od 23. septembra do 22. oktobra. Pod dominacijom je
Venere.
Vage imaju veselu i optimistiku prirodu ali ivotne prilike mogu da
ih uine zabrinutim pa ak i melanholinim. Poseduju neodoljiv arm koji im
pomae da pronau izlaz iz svake situacije pa ak i one koje izgledaju bezizlazno. Najkritiniji period za one koji su roeni u ovom znaku je ulazak u zrelo
doba. Njihova glavna mana je egocentrinost ali to ne treba meati sa egoizmom. Egocentrinost Vage se sastoji pre svega u odmeravanju svega to je
okruuje i to joj se nalazi na putu. Ova osobina je slina kao kod Bika i Raka
s tom razlikom to je Vaga realistina i to nastoji da dokae u svakoj prilici.
Vaga neprestano misli na budunost ne obazirui se na prolost. Na taj nain
zaboravlja i sva zlodela koja su joj uinjena. Usmerena je ka stvaranju ravnotee i uvek isteruje neku svoju pravdu. Ovakvim svojim odnosom, pretenciozno eli da se nametne i na poslu i u drutvu.
Vaga vlada izuzetno dobro manuelnim vetinama i uz svoj smisao
za harmoniju moe se baviti umetnou, posebno dekoracijom, dizajnom i sl.
U ovim oblastima moe postii znaajan uspeh. Sa sklonou ka detaljnim
analizama i izraenim smislom za ravnoteu, moe odlino obavljati poslove
koji zahtevaju logiku i intelektualnu angaovanost. Vaga ne voli prljave poslove i uvek e se truditi da ih izbegne.
Element vazduha je jako izraen i to Vagu ini armantnim i zavodnim biem to se ogleda uspehom u ljubavnom ivotu. Meutim ne odlikuje
se snanim oseanjima, niti velikim strastima i uglavnom je sklona povrnim
ljubavima. Trebalo bi da se potrudi da slobodnije izraava svoju senzualnost.
Vagu privlae originalni partneri koji su antikonformisti i u ivotu i u intimnoj
vezi.
Vaga veruje u sve mogue kompromise i zbog toga maksimalno koristi svoju diplomatinost u reavanju svih problema. Zbog svoje drueljubivosti, najbolje funkcionie u zajednici i kao partner u poslu. Tenja ka stalnom
smirivanju strasti, napetosti i uravnoteenju, ne samo spolja ve i iznutra, primorava je na naporan rad kako bi to postigla i uinie sve da tako i bude. Vrlo
lako moe zapasti u pesimizam naroito kada naie na probleme u kontaktu sa
ljudima koji joj ne misle dobro. U ovakvom raspoloenju, u stanju je da napakosti drugima ak i ako su neduni. U tome moe ii i predaleko pa ak postati
i opsednuta time. Oporavak od ovakvih stanja uvek dolazi ali sa zakanjenjem
kad se posledice u okolini vie ne mogu sanirati. U stanju depresije i besa, Vaga je jako povodljiva i prima sve sugestije, to mnogi mogu iskoristiti.

147

KORPIJA - SCORPIO
23. 10. - 21. 11.
Element: voda
Kvalitet: fiksan
Princip: pasivan - enski
Vladalac: Mars
Suvladar: Pluton
Prirodni poloaj: VIII Kua
Grafiki znak: rep i aoka korpije
Sutina: Ja elim
Kljuna re: intezivnost

148

korpija je osmi znak Zodijaka kroz koji Sunce prolazi od 23. oktobra do 21. novembra. Pod dominacijom je Marsa i Plutona. Priroda Marsa, oveka u ovom znaku ini privlanim mada po nekad i napadnim. Usled uticaja
Plutona, korpija deluje dosta tajanstveno, zatvorena je u sebe i nije sklona poveravanju. Voli da ide iz krajnosti u krajnost pa je zbog toga najneobjanjiviji
znak Zodijaka. Njene osobine etaju tako da u jednom trenutku moe biti
izraziti materijalista a potom da se postavi iznad materijalnih stvari i postane
idealista.
Odlikuje se snanom intuicijom i jakim emocijama koje uporno pokuava da sakrije. Lako se vezuje za stvari koje je okruuju. Moe biti izraziti
individualista i pomalo nedisciplinovana u odnosu na posao i obaveze. U sutini poseduje i upornost i snagu i neustraivost. Veoma teko prata pa je stoga
veoma osvetoljubiva. korpija je esto naprasita i svadljiva ali ima finu uglaenost usled koje ljudi esto ne primeuju njene mane. Oni koji je gledaju kao
mirnu osobu uveliko se varaju jer se radi o prividu. korpija je vatra koja tee,
lav koji spava ali uvek spreman na brzi skok. Poseduje borbenost ali ne tako
brutalnu kao kod Ovna, iz razloga to je njena dinaminost zrelo promiljena.
korpiju privlae rizina zanimanja. Isto tako, veliki uspeh moe postii u naunom radu, posebno medicini i farmaciji. Zbog vodenog elementa, ni umetnike delatnosti joj nisu strane.
Veina korpija tei da ivi u blagostanju, ali nemaju sve sreu jer su
obino neim sputane u doivljavanju potpunog samoispunjenja. korpija je
snana i troi mnogo od svoje energije koju mora kompezovati, ali kako je esto smetena i nemarna retko ume da uskladi svoj ivot. To joj nimalo ne oduzima od njene odlunosti, agresivnosti i otroumnosti pa tako nikad nije neutralna. Uvek ima spreman svoj sud i svoje miljenje, ak i ako se ne razume
mnogo u ono o emu govori. Vetinom govora i svojom tajnovitou uvek e
ostaviti utisak vrsnog poznavaoca stvari iako je esto u pitanju povrnost. korpija uvek traga za istinom, donosi prave sudove i prodornog je uma pa stoga i
poseduje autoritet u drutvu, koji ume da odrava prilino dugo. Istrajnost i
snana volja su dominantne, ali kad su odnosi sa ljudima u pitanju, korpija u
izvesnoj meri zadrava stvari u sebi. Na sitne uvrede ne reaguje, mada ih registruje. Tek kad je neko dobro podbode postaje krajnje direktna i nemilosrdna.
korpija je znak koji ima najizraeniju seksualnost i koja za njih znai spoj i fizikog i duhovnog zadovoljstva. korpija puno zahteva od svog partnera, inpulsivna je i kapriciozna. Ukoliko ne naui da bude umerena teko
moe zasnovati trajnu vezu. korpija se brzo razoara, naruito ako se zaljubi
u osobu koja ne zna da otkrije njenu pravu prorodu. Ako je razoaranje takvo
da u potpunosti pomrai njen sentimentalni ivot, moe pasti u trajno beznae.

149

STRELAC - SAGITTARIUS
22. 11. - 20. 12.
Element: vatra
Kvalitet: promenljiv
Princip: aktivan - muki
Vladalac: Jupiter
Prirodni poloaj: IX Kua
Grafiki znak: strela
Sutina: Ja shvatam
Kljuna re: vizualizacija

150

Strelac je deveti znak Zodijaka i poslednji mesec jeseni. Sunce se u

ovom znaku nalazi od 22. novembra do 20. decembra. Jupiter ovde ima dominantnu vlast tako da Strelac tek u zrelom dobu u potpunosti manifestuje sve
svoje prave osobine.
Strelac je individualista avanturistikog duha koji iznad svega voli irinu i beskraj. Nije istrajan i vrlo esto se odaje lutanju. Moe biti sklon svim
porocima i ako ne uspe da svoju prirodu izvede iz haosa deava se da bude naputen i od najvernijih prijatelja. U suprotnom on je omiljen i poeljan sa svojim vrlim intelektom koji zabavlja i oduevljava. Isto tako se mora boriti i protiv svoje oholosti, takoe izraene osobine. Druga velika mana je ta to ne prihvata savete i sugestije ak i ako su za njegovo dobro. Njegov karakter, ipak
deluje zabrinuto i zainteresovano za sopstvenu sudbinu i sigurnost, mada nije
od onih koji su opsednuti tednjom i ekonomisanjem. Strelac je poletan i uvek
se trudi da u tom letu uhvati to vie, ak i ono to je neuhvatljivo. Ta poletnost i avanturistika priroda ga esto vode i drutvenom uspehu.
Strelac je prilino armantan i to zahvaljujui Jupiteru. Vrlo je vet u
zavoenju ali njegova unutranja priroda i promenljivost veoma komplikuju i
oteavaju mogunost zajednikog ivota. Strelac je inae pun oseanja i strasti,
ali je neverovatno ljubomoran i uopte ne podnosi prevaru. Ljubav Strelca
vrlo lako moe da se pretvri u mrnju. To je i razlog zbog kojeg se Strelac retko vezuje za nekoga. On je najvie ljubomoran na svoju slobodu. Ako bi neko hteo da zadri Strelca pored sebe, treba samo da stvori iluziju njegove slobode i on e uvek biti tu.
Strelac je iznad svega drutveno bie. Pun entuzijazma i uz potovanje najviih principa, on se uputa u sve vrste odnosa s ljudima. Deluje bezbrino, vedro i optimistiki, mada je nemirne prirode i udi. Moe biti i veliki
rasipnik. On ne obraa panju na male i nebitne stvari. Krajnje je ekstrovertan
tip i tom svojom direktnou i nestrpljivou moe poprilino, uglavnom nehotino, povrediti druge, posebno ako su to osetljivi ljudi. Problem je u tome
to Strelac ne razmilja mnogo o drugim ljudima i uvek tei svojoj nezavisnosti
i slobodi pa tim tenjama kadkad gazi po drugima.
Strelac ne voli zanimanja koja su vezana za jedno mesto. Njemu treba i prostor i pokret. Ustaljenost ga pomalo ini nervoznim. Ako je ve prinuen da radi takav posao, on e svoju neaktivnost nadoknaditi na drugoj strani,
kroz sport i sl. Kako je sam dobar analitiar i govornik i animator, moe se baviti mnogim poslovima vezanim za kulturu, umetnost, politiku, pravo nauku i
dr. Diplomatijom ne bi trebalo da se bavi sve dok na shvati ta je to strpljenje i
taktinost.

151

JARAC - CAPRICORNUS
21. 12. - 19. 1.
Element: zemlja
Kvalitet: kardinalan
Princip: pasivan - enski
Vladalac: Saturn
Prirodni poloaj: X Kua
Grafiki znak: rog i rep jarca
Sutina: Ja koristim
Kljuna re: ambicija

152

Jarac je deseti znak Zodijaka, koji odgovara prvom mesecu zime.

Sunce ovim znakom prolazi od 21. decembra do 19. januara. Osobe roene u
znaku Jarca su Saturnove prirode a kadkad i Marsove.
Zanimljivo je pre svega analizirati sam simbol Jarca koji nije stvarna
ivotinja. To je pola jarac, pola riba, to u osnovi znai meanje dva elementa,
elementa zemlje i elementa vode. To je blato iz kojeg su stare civilizacije pravile opeku. Ovde sagledavamo prvi simbol a to je poriv i elju za graenjem.
Odnosi se i na dvostruku prirodu onih koji su roeni pod okriljem ovog znaka, to savreno odgovara njihovoj astrolokoj prirodi. Saturnov uticaj na Jareve daje prilino nemiran tonalitet, izazivajui aljenje za detinjstvom. Jarac,
tek u zrelom dobu uspeva da se oslobodi ove vezanosti za detinjstvo. Dok se
to ne dogodi, on je introvertan tip i veoma stidljiv, ponekad smeten i nesposoban za mnoge stvari. eli mnogo i zbog toga je zabrinut. On mnogo oekuje
od svog okruenja, jer i sam mnogo daje. Ako mu se ne uzvrati na isti nain
on postaje do te mere ogoren na svoje prijatelje da to i otvoreno pokazuje
pravei pri tom mnoge loe postupke kojima svoje najblie udaljava od sebe.
Saturn je veoma teka planeta pa je time i za Jarca veliko optereenje njegova
prisutnost u mnogim sferama ivota. Saturn teko prihvata ideje i akciju. Naravno, ova planeta nije samo izvor zla. Ona je istovremeno i sistem za proienje i u dobru i u zlu. Ono to Saturn prua Jarcu je oseajnost i intuitivnost,
impulsivnost i autoritet, taktinost i strpljivost i na kraju ivotnu mudrost. S
ovakvim osobinama i pogreni koraci, Jarcu e biti lako oproteni.
Jarac je idealan saradnik kojeg svi ele u svom okruenju. Odgovoran je prema poslu i vrlo lako stie poverenje. Savreno dobro razume sve ono
to se od njega zahteva i prilino je ekonomian i tedljiv. Ponekad moe biti i
veoma krt, ali je to zakljuak koji izvode samo oni koji ga ne poznaju dovoljno. On, zapravo, tei sigurnosti u svom ivotu, mada ova osobina moe biti i
preterano zastupljena i tada je ona i mana ali i vrlina. Ono to Jarcu nedostaje
je nesposobnost preduzimanja inicijative koja se od njega esto trai. Kada
prevazie ovaj nedostatak moe postati veoma dobro verziran u mnogim zanimanjima. Jarevi deluju s autoritetom i najee su konzervativni, ali otvoreni i
s puno razumevanja.
Jarac je najambiciozniji od svih znakova. Vrlo je ozbiljan u svojim
mislima i zamislima. Krajnje je predan dunosti i izrazito samodisciplinovan,
odgovoran, praktian. S vremena na vreme ga obuzme samosaaljenje kad se
nae u procepu zbog izuzetno snanog oseanja svrhe i pravca. Jarac pomalo
deluje rezervisano u oima drugih, meutim, to je samo dobar mehanizam
odbrane, naroito u kritinim situacijama.

153

VODOLIJA - AQUARIUS
20. 1. - 18. 2.
Element: vazduh
Kvalitet: fiksan
Princip: aktivan - muki
Vladalac: Saturn
Suvladar: Uran
Prirodni poloaj: XI Kua
Grafiki znak: talasi
Sutina: Ja znam
Kljuna re: mata

154

Vodolija je jedanaesti znak Zodijaka i odnosi se na kulminaciju, srednji mesec zime. Sunce u ovom znaku boravi od 20. januara do 18. februara.
Znak je dvostruke prirode i pod dominacijom dve planete, Saturna i Urana.
Vodoliju pre svega karakterie njegova vazduna priroda. Sam simbol se odnosi na nosaa vode koji deli ednima ono to im je potrebno, mada sam znak nema nikakva obeleja vodenog elementa. Najvea vrlina, ali i
mana Vodolije proistie upravo iz odreenja njegovog simbola. On je stvoren
da razume i da prui, ali od njegovog znanja uvek profitira neko drugi. Moda
to i ne bi bila mana kad ta osobina ne bi, kao u veini sluajeva, bila dovedena
do krajnosti. Nijedan drugi znak nema tako izraenu potrebu za davanjem pa
tako on, nedostatak strasti kod drugih ljudi vidi i shvata kao ravnodunost.
Tei da svojim shvatanjima uvek odnese pobedu ali ako bude pobeen on se
povlai u sebe i veoma brzo tone u crne misli. Ovo je najvea zasluga starog
zlokobnika, Saturna. Uran, s druge strane, ga tera da u svakom trenutku trai
nezavisnost na svim poljima ivotnih aktivnosti. Sloboda je ono to najvie
voli. Isto tako, Uran moe izazvati i vrlo izraene konformistike tenje i pozicije. Vodolija esto sanja o nedostinom idealu u svakoj sferi ivota. Gotovo
da nema veeg utopiste i idealiste. On vidi samo krupne stvari i ne vezuje se za
detalje. Ovo moe biti velika mana u odnosu sa ljudima jer se uglavnom smatra da se ljudi pokazuju upravo na sitnicama. Moe se zakljuiti da mu nedostaje praktinost.
Pesimizam u koji Vodolija esto zapada je uglavnom kratkotrajan
jer je on u globalu okrenut budunosti i razmilja daleko unapred. Veoma je
prijatan u drutvu i moe biti veoma odan prijatelj. Tek kad savlada svoju prirodnu stidljivost, pokazuje se u pravom svetlu. Uvek je veseo, radostan, mio i
spreman da uini uslugu. Vodolija je uglavnom preterano umna iako mnogo
razmilja i izvodi kalkulacije, svoje najbolje osobine potiskuje i to se odraava
na njegov status u drutvu kroz negativan efekat. Odreenje znaka daje i izuzetno razvijen smisao za pronalazatvo i sposobnost da se u svakom trenutku
suoi sa novom situacijom koju s lakoom okree u svoju korist. Sva zanimanja koja zahtevaju ozbiljnu intelektualnu angaovanost su profesije koje odgovaraju Vodoliji. Isto tako je vano da posao nije monoton i da zahteva dosta
kretanja i akcije. Vodolija teko nalazi svog ivotnog saputnika jer trai srodnu
duu. Sklon je veem broju seksualnih iskustava zbog kojih moe propustiti
ivotnu ansu. Romantian je i od svog partnera trai mnogo vie od onoga
to mu zaista moe pruiti. Usled toga se javljaju i esta razoarenja. Vodolija
na brak obino gleda kao na gubitak slobode i stoga odugovlai sa stupanjem
u brak. Retke su Vodolije koje su srene u prvim godinama braka. Kad prevazie tu krizu moe postati divan suprunik.

155

RIBE - PISCES
19. 2. - 20. 3.
Element: voda
Kvalitet: promenljiv
Princip: pasivan - enski
Vladalac: Jupiter
Suvladar: Neptun
Prirodni poloaj: XII Kua
Grafiki znak: dve ribe
Sutina: Ja verujem
Kljuna re: razumevanje

156

Ovo je dvanaesti i poslednji znak Zodijaka koji zatvara krug i priprema otvaranje novog. Sunce se u njemu nalazi od 19. februara do 20. marta.
Ovo je jedini znak Zodijaka koji ima trostruku prirodu. To je dvojan znak ali
je pod dominacijom tri planete. Prva je Jupiter, drevni vladar, druga Neptun
kao suvladar i tea koja se povremeno uplie meu njih je Venera. U sutini je
vodene prirode i simbol univerzalne kosmike svesti. Ribe su onaj deo Zodijaka u kome se, po Indijskoj astrologiji, nalazi sav zakon kosmosa, zakon karme
u kojem je ispisana sudbina i odreenje svakog pojedinca. Prema Zapadnoj
naunoj koli astrologije, to je odreenje XII Kue koja prirodno pripada Ribama.
Ribe se odlikuju jakom intuicijom i snanim razumom. To je promenljiv znak kao, voda koja tee i stoga je s njim teko komunicirati. Uspostaviti kontakt sa Ribama znai pronai nain izraavanja koji e im prijati, to je
veoma teko. Ribe nisu egoistiki nastrojene i raduju se srei drugih. Umeju da
saoseaju i sa njihovom nesreom i zbog toga su rado viene u drutvu. Nemaju dovoljno energinosti i nisu stvorene za poslove u kojima je potreban fiziki napor. Materijalna strana u ivotu nije primarna stvar kod ovih ljudi i
zbog toga se opredeljuju za zanimanja koja odgovaraju njihovim aspiracijama.
Bavljanje naukom je prava stvar za njih, ili se posveuju umetnikim delatnostima. Na taj nain zadovoljavaju svoj individualizam, matu i nesmetano mogu da se zatvore u svoj svet to obino i ine. Ribe su veliki sanjari, pesnici,
kompozitori, slikari i sl. Teko prihvataju ivot onakvim kakav jeste pa zbog
toga bee u svoje snove. Poseduju veliku kreativnost i orginalnost, produhovljene i mistine pa su zbog toga pomalo indolentne a mogu biti i nepraktine.
Roeni u znaku Riba su sposobni za veliku i strasnu ljubav pa tee
tom ispunjenju kroz brak. Sposobni su da ceo ivot posvete jednoj osobi. Ono
to je paradoks, Ribe su i znak zabranjenih ljubavi. Ako popuste pred iskuenjem, porodica moe mnogo ispatati zbog toga. Niko kao Ribe ne podlee
tuim uticajima iz razloga to nikoga ne eli da povredi. To je sanjar Zodijaka,
i s neverovetno puno oseajnosti pristupa svemu u ivotu. Ribama je teko da
donose odluke sve dok ne prevaziu svoj poriv za beanjem od problema i
izazova. Ribe deluju kao neko ko nije samouveren ali one na svoj tihi nain
mnogo toga postiu u ivotu. Svih ostalih jedanaest znakova Zodijaka su
proeti kosmikom avanturom realnog a tek u Ribama se sve to spaja sa zajednitvom, altruizmom i iracionalnim neptunovskim kosmopolitizmom. Simbol Riba predstavlja dve suprotno postavljene ribe od kojih se jedna penje a
druga sputa. Ovo je i sutinsko objanjenje za njihovu unutranju kontradiktornost koja mnogima ostaje neshvatljiva.

157

Slika 42:
Velianje Ptolomeja kao "kralja" astronoma
na jednom drvorezu iz enciklopedije "Margarita Philosophica"
Gregora Raja iz 1503/1504 godine
Ptolomejeva kruna, vezana je za estu zamenu sa kraljem Ptolomejem
koja je bila uobiajena u srednjem veku

158

SVETLA

Slika 43:
Grafiki prikaz znakova Planeta Svetla redom: Sunce, Mesec

SUNCE
Sedite: Lav
Egzaltacija: Ovan
Egzil: Vodolija
Pad: Vaga
Grafiki znak: Heliosov tit,
beskonani krug sa takom koja simbolie unutranje ja
Predstavlja: linost, ego, volju za mo
Kljuna re: unutranje ja
Anatomija: srce, lea, slezina, cirkulatorni sistem, sperma,
desno oko mukarca, levo oko ene
ivotno doba: od 23. do 41. godine
Dan: Nedelja
Godine vladavine: 1905, 1912, 1919, 1926, 1933, 1940, 1947, 1954, 1961,
1968, 1975, 1982, 1989, 1996, 2003, 2010.
Sunce je najmonije nebesko telo koje u astrologiji odreuje Zodijaki tip a koji je preciziran drugim pokazateljima. Kada se kae da je neko roen u znaku Blizanaca, to znai da je on roen kada je Sunce prolazilo sektorom ekliptike koji nosi ime sazvea Blizanaca i koje se tu vie ne nalazi zbog
precesije ravnodnevica.

159

Sunce je muka planeta koja odgovara animusu, instiktivnoj mukosti i aktivnom polu. Simbolie zraenje, vitalnost, spoljni ivot, poasti, oca,
mua, efa. Osoba kojom vlada Sunce je osoba roena u Znaku Lava ili za podznak ima znak Lav ili je pak roena u godini kojom vlada Sunce. ivotno doba kojim vlada Sunce je prelaz iz puberteta u zrelo doba. Podanik Sunca je zanesen idealima, prefinjen, plemenit, entuzijasata ali i ohol, voli da dominira a
ponekad je i pravi tiranin.
U astrologiji je Sunce simbol ivota, topline, dana, svetlosti i svega
to zrai. Sunce je autoritet a to to su ga astrolozi sveli samo na obinu planetu je samo prividno. To je u prvom redu stoga to je uticaj Sunca podeljen na
dva sasvim razliita podruja: direktan uticaj, tj. uticaj njegovog poloaja na
nebu i indirektan uticaj tj. njegov Zodijaki uticaj. Svaki uticaj Zodijakih znakova, u sutini, je Sunev uticaj. To je uticaj Sunca to ga odraava ili polarizuje orbita Zemlje.
Sunce predstavlja osnovni izraz oveka kao pojedinca. Upravlja
zdravljem, ivotnim naelima, autoritetom, rukovodeim mestima, rangom, titulom, visokim poloajima, napredovanjem, dostojanstvom, energinou,
oseanjem identiteta, i sposobnou za sticanjem iskustva. Sunce deluje
osnaujue i daje ivahnost. Tamo gde je Sunce tu su srce i ivot.

MESEC
Sedite: Rak
Egzaltacija: Bik
Egzil: Jarac
Pad: korpija
Grafiki znak: Mesec u prvoj etvrti
Predstavlja: porodicu i potrebu za negovanjem
Kljuna re: emocije
Anatomija: grudi, stomak, telesne tenosti, sekrecija lezda sa unutranjim luenjem, levo oko mukarca, desno oko ene
ivotno doba: do 4. godine
Dan: Ponedeljak
Godine vladavine: 1901, 1908, 1915, 1922, 1929, 1936, 1943, 1950, 1957,
1964, 1971, 1978, 1985, 1992, 1999, 2006.
Mesec je simbol posrednog, diskurzivnog, postupnog i hladnog saznanja. On je nono nebesko telo koje metafiziki evocira lepotu a i svetlost u
mranom beskraju. Kako je ta svetlost samo odraz Suneve svetlosti, to je Mesec simbol saznanja putem odraza, tj. teorijskog, pojmovnog i racionalnog sa-

160

znanja. Pasivan i receptivan, Mesec je voda nasuprot vatri Sunca, hladno nasuprot toploti, sever i zima nasuprot jugu i letu.
Mesec iji je krug jednakih dimezija vidljiv kao i krug Sunca u astrologiji ima veliku vanost. On je simbol pasivnog ali plodnog principa. On predstavlja no, vlagu, podsvest, imaginaciju, psihu, san, emotivnost i sve to je
nepostojano, prolazno i podlono uticajima. Mesec predstavlja spoljanost
ene i nesvesnu enstvenost mukarca. Posebno utie na matu i intuiciju, naginje meditaciji i sanjalatvu. Mesec je simbol kosmike materice koja obuhvata sve epohe od najstarijih vremena do danas i prisutan je posvuda.
Mesec je isto tako i simbol sna, nesvesnog i nonih vrednosti. Nesvesno i san su deo nonog ivota. Meseev simboliki sklop i simboliki
sklop nesvesnog povezuju u noi element vode i zemlje sa svojstvima hladnoe i vlanosti, nasuprot simbolikom sklopu Sunca i svesnog koji s danom povezuje elemente vazduha i vatre, odnosno svojstva toplog i suvog. Mesec predstavlja imaginaciju koja proizilazi iz podsvesnog a to je imaginacija koja kulminira i potiskuje. Pod dejstvom Meseca ovek uva psiholoke crte deteta
koje je nekad bio. Sveina, nenost, oseajnost i smisao za porodicu su njegove vrline. Nesrea je u tome to je on esto naivan, bezvoljan i lako pada pod
tui uticaj. Mesec upravlja linim interesima, eljama, potrebama, magnetizmom, rastom i plodnou, potrebom za dodirom. Istovremeno upravlja i vodom i tenostima uopte, plimom i osekom, rekama, morima, jezerima, padavinama.

MESEEVI VOROVI

Slika 44:
Grafiki prikaz znakova Severnog i Junog Meseevog vora

Meseevi vorovi nisu planete ve one take na nebeskoj longitudi

gde Mesec preseca ekliptiku. Postoje dva vora i to: vor ascedent, Severni
vor ili Zmajeva glava koji oznaava taku prelaska sa june na severnu stranu
plana ekliptike i vor descedent, Juni vor ili Zmajev rep koji odgovara
obrnutom sluaju.

161

vorovi imaju veliku vanost u tumaenju horoskopa. Od mnogobrojnih znaenja vora valja istai, u prvom redu, znaenje fiksacije u odreenom stanju. Kada se govori o voru, govori se o zapletu radnje, o raspletu situacije i o voru ivota. Razvezati vor ivota znai bilo krizu ili smrt, bilo reenje ili osloboenje, to odmah pokazuje da je simbol ambivalentan. vor
predstavlja stanje napetosti, kompleks, zamrenu i nejasnu situaciju a moe biti
i materijalizovana zamrenost sudbine. vorovi predstavljaju silu koja spaja i
razdvaja. Oni simboliu i sjedinjenje dvaju bia ili drutvenu povezanost, ta
vie, kosmiku povezanost sa iskonskim ivotom.
Severni Meseev vor predstavlja princip irenja, zraenja, mukosti, aktivnosti i pozitivnosti dok je Juni Meseev vor princip skupljanja, upijanja, enstvenosti, pasivnosti i negativnosti. Na Glavi Zmaja je glava koja uzima hranu. To je uloga Severnog vora. To je mesto na kojem ovek prima
nova saznanja, ideje i ideale, sve to je nepoznato. To je taka dobiti ili poveanja. S poveanjem znanja ovek stie sigurnost, s poveanjem sigurnosti raste samopuzdanje i konano se stie do najvie take unutranjeg mira i ispunjenosti koju horoskop omoguava oveku. Ako je Zmajeva Glava taka unoenja, oigledno je da Zmajev rep predstavlja taku izbacivanja. Meutim,
ovde se ne radi o izbacivanju znanja koje je ovek uneo kroz Severni vor ve
znanja koje se nalazi u njemu: znanje, ideje, stavovi i moral koji su ve njegov
deo, deo njegove prolosti, uspomene, detinjstvo ili deo zajednike vekovne
prolosti.
Severni vor je taka dobitaka, uveavanja i pojaane samouverenosti. U horoskopu oznaava mesto gde ovek dobija i gde mu se daje, i mesto
na kome treba da tei ispunjenju. Juni vor je taka oslobaanja ili putanja.
To je ono mesto gde ovek daje ili se od njega uzima. Na tom mestu ovek
najlake moe nai izlaz. U tumaenju vorova naglasak treba staviti na Kue
u kojima se nalaze a potom na Znake, da bi se utvrdio nain na koji e se ispoljiti.

162

PLANETE

S
U
W
Y

T
V
X
Z

Slika 45:
Grafiki prikaz znakova Planeta redom:
Merkur, Venera,
Mars, Jupiter,
Saturn, Uran,
Neptun, Pluton,
Zemlja

163

MERKUR

Sedite: Blizanci - Devica

Egzaltacija: Vodolija
Egzil: Strelac - Ribe
Pad: Lav
Grafiki znak: krilati boanski lem
Predstavlja: nain izraavanja i intelektualni poriv
Kljuna re: logika
Anatomija: nervni sistem, mozak, vid, usta, jezik, respiratorni sistem,
ruke i ake, hormoni.
ivotno doba: od 5. do 14. godine
Dan: Sreda
Godine vladavine: 1900, 1907, 1914, 1921, 1928, 1935, 1942, 1949, 1956,
1963, 1970, 1977, 1984, 1991, 1998, 2005.
Prema astrolokoj analizi, Merkur dolazi posle Sunca i Meseca kao
zvezde ivota i zvezde stvaranja. Sunce je nebeski otac, Mesec sveopta majka
a Merkur je njihovo dete i posrednik. To se ogleda i u odreenju sedita ove
planete. Merkur u sazveu Blizanaca predhodi Mesecu u sazveu Raka a
svojim seditem u Devici sledi Suncu ije je sedite u Lavu.
Kao glasnik bogova, u mitologiji, i bog dunosti, zatitnik je lopova
i umetnika. Upravlja intelektualnim sposobnostima i razumom, sposobnou
prilagoavanja i spretnou. Osoba roena pod dominacijom Merkura zadrava sve svoje osobine iz puberteta, i vrline i mane. Obdarena je ivim duhom kao i velikom sposobnou prilagoavanja i bez mnogo muke uspeva da
stekne znanja o mnogim stvarima. Ipak, moe se desiti da zbog loih aspekata
nema sposobnost istrajnosti pa ta znanja mogu ostati samo povrna. Podanik
Merkura je uvek veseo, suptilan, igrajui se reima, idejama, eljan dijaloga,
druenja sa ljudima on je brilijantan i uvek omiljen u drutvu. Meutim on nije
uvek savren: kad se loe indikacije nadviju nad horoskop on postaje beskrupulozan i ljudi se tada sklanjaju od njega.
Sutina koju simbolie Merkur jeste sposobnost rezonovanja, sam
um oveka kao i nain na koji ovek komunicira sa svetom oko sebe. Dakle,
razum, intelekt, svest, komunikacija, spretnost, racionalizacija, transmisija, rei,
miljenje i ulna percepcija su elementi kojima se Merkur iskazuje. Upravlja
putovanjima, posebno kraim i poslovima vezanim za intelekt, komunikaciju,
trgovinu, teniku a predstavlja i emotivni potencijal. Smatra se neutralnom planetom a samo njegovo delovanje je veoma brzo, neizvesno i kratkotrajno.

164

VENERA
Sedite: Bik - Vaga
Egzaltacija: Ribe
Egzil: korpija - Ovan
Pad: Devica
Grafiki znak: ogledalce tatine boginje Venere
Predstavlja: oseanje vrednosti i drutvenu afirmaciju
Kljuna re: naklonost
Anatomija: grlo, brada, obrazi, ulo ukusa, bubrezi, jajnici, unutranji reproduktivni organi, venska cirkulacija i koni receptori
ivotno doba: od 15. do 22. godine
Dan: Petak
Godine vladavine: 1906, 1913, 1920, 1927, 1934, 1941, 1948, 1955, 1962,
1969, 1976, 1983, 1990, 1997, 2004.
Planeta Venera utelovljuje u astrologiji instiktivnu privlanost, oseaj za ljubav, simpatiju, sklad i nenost. Ovo je planeta umetnosti i ulne izotrenosti, uivanja i radosti. Ona je mali dobroinitelj. Predstavlja ulo dodira i
sve osobine enstvenosti. Nerazdvojiva je od Marsa iako je njegova suta suprotnost najavljuje harmoniju, arm, entuzijazam, dra lepog, seksualnu instiktivnost, najviu intuiciju, prefinjenost, razumevanje i portvovanost. Ove
osobine osobu pod dominacijom Venere bi inile savrenim partnerom ali se
jako retko deava da nepovoljni aspekti ne pomrae tu injenicu. Pod uticajem
Venere ovek je esto osrednje inteligencije sa izraenim nagonskim karakterom koji ga moe spreiti da upotpuni svoju kulturu. esto se deava da postane igraka svojih strasti.
Jo od najstarijih vremena Venera je bila planeta nenih poveravanja. Prva meu nebeskim lepoticama, nadahnjivala je ljubavnike direktnim uticajem koji ova planeta ima, svojim zraenjem, na kontemplativne due. Venera
poseduje svojstvo koje je povezano sa ulima pohotne privlanosti i ljubavi,
to se razvijaju ve u organskoj poudi odojeta u dodiru sa majkom i produuju se i razvijaju sve do sentimentalnog altruizma.
Venera upravlja drutvenou, sklonostima, luksuzom, zadovoljstvom, potovanjem, brakom i raznim savezima, moralnim karakterom, emotivnim kontaktima i nenou. Takoe upravlja kulturom, umetnou, estetikom, dobrim ukusom, sentimentalnou, posedovanjem, lepotom, armom,
partnerima, bojama, slikama, nakitom, muzikom, pevanjem, poezijom, dramom. Njeno delovanje je usklaeno ak i u sadejstvu sa planetama koje gospodare mranim silama.

165

MARS

Sedite: Ovan - korpija

Egzaltacija: Jarac
Egzil: Vaga - Bik
Pad: Rak
Grafiki znak: koplje i tit boga Marsa
Predstavlja: akciju, inicijativu i agresivni poriv
Kljuna re: energija
Anatomija: miini sistem, eksterni reproduktivni organi, glava i lice, crvena
krvna zrnca, motoriki nervi, nadbubrene lezde, beika
ivotno doba: od 42. do 56. godine
Dan: Utorak
Godine vladavine: 1904, 1911, 1918, 1925, 1932, 1939, 1946, 1953, 1960,
1967, 1974, 1981, 1988, 1995, 2002, 2009.
Mars je kao mitoloki bog rata surov i krvoloan, neumoljiv. Prema
astrolokom tumaenju, Mars znai akciju, hrabrost i strast koja je esto destruktivna, ponekad sa sadomazohistikom dominantom. U mundalnoj astrologiji najavljuje nestanak civilizacije, velike invazije, ratove. Pod uticajem Marsa
ovek je sasvim jasno odreen. Najbolje se osea u zrelom dobu, dok mu pubertet i starost uopte ne odgovaraju. On je vatreno bie koje je uniteno ako
ne moe unititi, spaljen ako ne moe da spali. Hrabrost, silina, sveina, odsustvo zadnjih misli, njegove su glavne vrline koje okolina ceni jedino ako uspe
da kontrolie svoju agresivnost.
U astrologiji planeta Mars oznaava snagu, volju, smelost, pritisak i
agresivnost. Poto se te osobine uglavnom pripisuju zlom a ne dobrom, tradicionalna astrologija ovu planetu naziva malim zlokobnikom, koji vlada ivotom i smru. Upravlja raanjem i umiranjem i simbol je vatrene elje, dinamizma, snage i mukog polnog nagona. Pokazuje seksualni poriv i oznaava
oblast u kojoj ovek troi energiju.
Mars upravlja animalnom prirodom, eljama i seksualnom energijom. Ukazuje na ambiciju, tenju, rad, konstruktivnost, snagu, mo i smrt. Deluje u hirurgiji i operacijama, vlada ratovima, nasiljem, nesreama, ranama, posekotinama, opekotinama, zapaljenjima, orujem, alatom, gvoem i elikom.
Delovanje Marsa je iznenadno, uznemirujue i samosvesno a moe se pokazati
kao destruktivno, ljutito, borbeno i uvek sa snagom i hrabrou.

166

JUPITER
Sedite: Strelac - Ribe
Egzaltacija: Rak
Egzil: Blizanci - Devica
Pad: Jarac
Grafiki znak: desna ruka boga Jupitera koja dri munju
Predstavlja: dobronamernost i zatitnitvo
Kljuna re: ekspanzija
Anatomija: arterijska cirkulacija, jetra, bedra, kukovi, stopala, desno uvo, gornji
deo ela, glikogen i masna tkiva, pankreas
ivotno doba: od 57. do 68. godine
Dan: etvrtak
Godine vladavine: 1903, 1910, 1917, 1924, 1931, 1938, 1945, 1952, 1959,
1966, 1973, 1980, 1987, 1994, 2001, 2008.
Jupiter je planeta iz koje zrai nadmo u svemu, jer simbolie nasilni
red, red nametnut spolja. ovek pod uticajem Jupitera je siguran u svoju pravednost i svoju mo odluivanja, stoga ne trai dijalog niti pokuava uveravati
- on grmi. Jupiter je gospodar dnevnog svetla, munje i grmljavine. On je najvia vlast horoskopa. Jupiter je sila dobrote koja ubija i uskrsava. Vlada aspektom najvie dvojnosti. Simbol je prijateljstva i nagodbe ali i sudskog lukavstva. On je gospodar pojavnog.
Jupiter zauzima sredinje mesto meu planetama u odnosu na Sunce. Merkur, Venera, Zemlja i Mars su ispred a iza njega su Saturn, Uran, Neptun i Pluton. U skladu sa ovakvim specifinim poloajem, Jupiter u astrologiji
predstavlja princip ravnotee, autoriteta, reda, neprestalnog napretka, obilja i
ouvanja utvrene hijerarhije. Ovo je planeta drutvenih zakonitosti, bogatstva, optimizma i poverenja. Jupiter je veliki dobroinitelj koji upravlja zakonom pravde i dobrotvornou pa su pod njegovom zatitom medicina i pravo.
Jupiter je pater familias, atoritativan i uobraen zbog svoje nadmonosti. On je planeta sree i srenih okolnosti. Osim toga to je pokazatelj sree tokom celog ivota, najai uticaj vri u zrelom dobu, daje snagu i oveku
prua mogunost da uiva u onome to je stekao svojim radom. Tada se u potpunosti ostvaruje njegova priroda: dobrota, otvorenost, senzualnost i euforinost. Jupiter upravlja bogatstvom, velikim poslovima i prosperitetom, viim
umom, moralnou i optimizmom, visokim obrazovanjem, filosofskim razmiljanjem i aspiracijama, slobodnim vremenom, dugim putovanjima, uivanjem
i ljubavlju prema ivotinjama. Jupiter je sudija, zakonodavac, i onaj koji prua
pomo. On deluje skladno, sreeno i uravnoteeno.

167

SATURN
Sedite: Jarac - Vodolija
Egzaltacija: Vaga
Egzil: Rak - Lav
Pad: Ovan
Grafiki znak: srp Hronosa, boga vremena
Predstavlja: poriv za bezbednou i sigurnou
Kljuna re: uitelj
Anatomija: koa, skeletni sistem, zubi, ligamenti, kolena, levo uvo, organi ula
sluha, una kesa, paratiroidna lezda, telesne belanevine
ivotno doba: od 69. godine
Dan: Subota
Godine vladavine: 1902, 1909, 1916, 1923, 1930, 1937, 1944, 1951, 1958,
1965, 1972, 1979, 1986, 1993, 2000, 2007.
Saturn je, u astrologiji, planeta koja donosi zlo, tugu i tamu od pamtiveka. Dominira svim ivotnim nevoljama i iskuenjima. I u biolokom i u
psiholokom smislu Saturn je simbol fenomena odvajanja, od fenomena kidanja pupane vrpce novoroeneta do konanog odvajanja u trenutku smrti
preko raznih naputanja, odricanja i rtvovanja koja se oveku nameu tokom
ivota. Tumaenje Saturna u astrologiji nije jednostavno jer on utelovljuje naelo koncentracije, kontrakcije, fiksacije, kondezacije i inercije. On je sila koja
tei kristalizaciji i uvrivanju postojeih stvari te se prema tome suprotstavlja
svakoj promeni.
Saturn je veliki zlokobnik koji stvara prepreke svake vrste, zastoje,
nedostatke, nesreu, nemo, paralizovanost. Uticaj mu se ogleda u pronicljivosti uz velike promiljene napore i predstavlja vernost, stalnost, znanje, odricanje, nevinost i veru. Prema tome Saturn ima za zadatak da oveka izvue iz
unutranjeg zatoenitva sopstvene animalnosti i da ga oslobodi zemaljskih veza, oslobaajui ga od okova nagonskog ivota i ivotnih patnji. U tom smislu
on predstavlja silu koja oveka obuzdava u korist duha te je stoga velika poluga intelektualnog, moralnog i duhovnog ivota.
Saturn predstavlja naela istinitosti, kontrakcije, uvrivanja, mudrosti i starenja. Njegov uticaj se ogleda u naunim zakonitostima, teorijama,
tradiciji, konvencionalnosti, ortodoksnosti, utvrivanju termina i pravilnom
korienju vremena. Upravlja strpljenjem, tugovanjem, zakanjenjima, ogranienjima, ambicijama, sposobnou ostvarivanja karijere, disciplinom i odgovornou. On deluje sporo i trajno i smatra se naredbodavcem horoskopa.

168

URAN
Sedite: Vodolija
Egzaltacija: korpija
Egzil: Lav
Pad: Bik
Grafiki znak: beskonani krug sa takom koja simbolie unutranje Ja, na kojem se nalazi krst sa Meseevim etvrtima sa strane
Predstavlja: uzvieno nezadovoljstvo i poriv za slobodom
Kljuna re: onaj koji budi
Anatomija: modane funkcije, telesni elektricitet, zglobovi
Osnovni izraz Urana je poriv za slobodom. On je planeta individualizma, originalnosti, buenja i raskida sa tradicijom. Uran predstavlja kosmiku
silu koja izaziva iznenadne, nagle i nepredviene promene, pronalaske, originalne kreacije i napredak. Prvenstveni domen ima kada je u pitanju elektricitet,
vazduhoplovstvo i kinematografija. Ova planeta je pravi tvorac modernog sveta, u drutvenom smislu na naelima Francuske revolucije a u sferi rada na mehanizaciji i industrijalizaciji. Simbolie psihiku energiju i predstavlja dvopolnu
planetu, polje libida i planetu koja vlada seksualnim lutanjima kada nepovoljni
aspekti naglaavaju njegov tetan uticaj. Uran je budilnik koji od oveka stvara
jaku linost koja dobija sve duhovne i intelektualne bitke. ovek pod uticajem
Urana postaje jeretik, avangardni inovator koji zna da prevazie granice mogueg.
Uran je simbol neumerenog i neizdiferenciranog stvaralakog razmnoavanja koje svojom obilnou unitava i sve ono to raa. Karakterie
poetnu fazu svake akcije s naizmeninou egzaltacije i depresije, poleta i pada, ivota i smrti. On je stoga simbol ciklusa razvitka. Uran je Bog neba ija je
ambicija da se izdvoji iz nerazluenog i da se potom uzdigne, da se ustremi u
visine da bi se to je vie mogue individualizovao. Ova planeta odvaja oveka
od zemlje, uzdie ga u nebo u svoje mitoloko carstvo i usmerava prema
Apsolutu.
Uran je futuristika planeta koja upravlja otkriima, naukom, elektricitetom, modernom tehnologijom, zraenjem i uvidom u prirodne zakone.
Ova intelektualna, boemska, egoistina, utopijska i ekscentrina planeta takoe
upravlja individualizmom, ingenioznou, pobunama, iznenadnim promenama, stvaralakom voljom, revolucijama i diktatorima a iznad svega okultnim
moima, magijom, alhemijom, astrologijom i psihologijom. Delovanje Urana
je iznenadno, neoekivano i uglavnom nasilniko. On kri sve norme i tradicije. Neutralan je i bespolan i predstavlja vii, transcedentalni izraz Merkura.

169

NEPTUN
Sedete: Ribe
Egzaltacija: Lav
Egzil: Devica
Pad: Vodolija
Grafiki znak: trozubac Posejdona, boga mora
Predstavlja: duhovni poriv ili poriv za beanjem
Kljuna re: intuicija
Anatomija: kimeni stub, nervna vlakna, hipofiza, telepatske funkcije, bela
krvna zrnca, kinestetike funkcije, stopala
U astrologiji Neptun se manifestuje koliko u nadahnuu, intuiciji,
posrednitvu i nadprirodnim sposobnostima, toliko i u utopiji, ludilu i izopaenosti. Poto je njegovo boravite, u psiholokom smislu, smeteno u Zodijaki
znak Ribe mnogi su ga prozvali bolnicom Zodijaka. Ova planeta upravlja podsveu i uzrokuje duevne bolesti, posebno depresije i manije. Na drutvenom planu njegovim uticajem je posebno oznaen anarhizam i njegova suprotnost komunizam, pokreti iracionalnog ili nadrealistikog tipa i policija. Pod
njegovim uticijem su plinovi, uglavnom otrovni, droge i sve to je u vezi sa
zraenjem, ukljuujui radiologiju, radiofuziju i televiziju.
Bilo da predstavlja praiskonski glib, pratvar, praiskonsku vodu, bilo
prainu kosmikog beskraja i zavrno stapanje, Neptun je u svim svojim manifestacijama arhetip univerzalne integracije ili raspada to deluju na razna podruja: nerazdvojnost od grupe, pristupanje viem jedinstvu, poistoveenje,
kontemplacija. Obuhvata sve od pomraenog stanja kome ili izofrenije, kada
vlada potpuna zbrka, neogranieno prijanjanje, nerazumljiva tama u kojoj se
meaju ego i non-ego, pa do izuzetnog stanja ekstaze sveca, maga ili jogija,
prolazei kroz prelazno stanje kosmike nesvesti, predlogike ili nadrealizma.
Neptun predstavlja duhovni poriv i poriv za beanjem, elju oveka
da zavara samog sebe i svoja stvaralaka i intuitivna svojstva. Ova planeta
upravlja morima i okeanima, tenostima, maglom, mirisima, drogama, alkoholizmom, anesteticima, naftom, bojama. Uticaj Neptuna se ogleda i u muzici, filmu, pozoritu i televiziji. Upravlja glamurom, laskanjem, ljubavlju za poezijom i plesom, snovima, iluzijom, razoarenjima, duhovnou, idealima, unutranjim ulom, predoseanjima, mistinou, misterijama, transom, hipnozom,
mesearstvom, hipohondrijom, nematerijalnou i abnormalnou. Sve ono
to u ivotu uzimamo zdravo za gotovo, bez ikakvog razmiljanja i sve ono
to je nedodirljivo pod uticajem je Neptuna. Ova planeta deluje suptilno, postepeno i pritvoreno. Ona je vii i trancedentalni izraz Venere.

170

PLUTON

Sedite: korpija
Egzaltacija: Jarac
Egzil: Bik
Pad: Rak
Grafiki znak: krst sa mladim mesecom iznad koga lebdi beskonani krug
Predstavlja: Poriv za unitavanjem, reformatorski duh i fuziju
Kljuna re: transformacija
Anatomija: eliminatorni i reproduktivni sistemi, abnormalni rast, hipofiza, bradavice, mladei, tumori
Pluton predstavlja silu koja upravlja velikim promenama geolokih
razdoblja i vrsta, unutranjom strukturom materije, svetom atoma, osvajanjem
svemira i modernom tehnologijom. On je simbol korenite obnove na novim
osnovama s odbacivanjem tetnih i nevanih elemenata. Posledice njegovog
uticaja su izneneadne i nepredvidljive. Pluton u isti mah predstavlja i reformatorski i destruktivni poriv. On upravlja najdubljim slojevima nae podsvesti i
predstavlja sponu izmeu duhovnog i materijalnog sveta jer otelovljuje naelo
transformacije i regeneracije.
Za psihoanalitiku astrologiju Pluton, vladar tame, simbol je dubina
naih unutranjih tmina koje tvore iskonski mrak due, odnosno najarhainije
slojeve psihe. Pluton upuuje oveka da se suoi sa vlastitim biem, da razvije
svest o nevidljivom, da ostvari vlast nad svojim izgubljenim blagom, da raskri
pristup do skrivenog bogatstva, da otkrije svoje njajtajnije tajne radi sopstvenog duhovnog ispunjenja i metafizikog ostvarenja. Usklaivanje ega sa najdubljim istinama bia prua mo ili bar volju za okultnom snagom koja obino
ima poslednju re u svemu to se tie oveka.
Tradicionalno, Pluton upravlja donjim svetom i onim to je skriveno od pogleda, svetom unutar samog oveka, njegovo potisnuto ili nesvesno
Ja. Ova planeta predstavlja sve procese replikacije kao to su zaee
umnoavanje, tampanje i sl. Pluton upravlja masama, subverzijama, zloinom, atomskim silama, fobijama, opsesijama, sporim rastom, grupnim faktorima, transmutacijama, poetkom i krajem, roenjem i smru, izolovanou, prinudom, nestajanjem, kindapovanjem, anonimnou, bakterijama i virusima.
On predstavlja generisanje, regenerisanje i degenerisanje. Izlae sve ono to se
tajnovito ili prikriveno razvijalo. Upravlja upranjenim radnim mestima, diktaturama, nepopularnim ciljevima i svim ekskluzivitetima. Delovanje Plutona je
sporo, oprezno i neminovno. On je vii transcendentalni izraz Marsa.

171

ZEMLJA

Sedite: Bik
Egzil: korpija
Egzaltacija: Devica
Pad: Ribe
Grafiki znak: beskonani krug sa krstom materije u sebi
Predstavlja: ivotnu misiju
Kljuna re: realnost
Zemlja je egzistencijalna planeta. Astrolozi je uglavnom ne koriste
prilikom izrade horoskopa. To je greka, jer je upravo planeta na kojoj ivimo od posebnog znaaja. Poloaj Zemlje je uvek dijametralno suprotan poloaju Sunca u horoskopu.
Postoji mnogo teorija o znaenju Zemlje u horoskopu. Nesumljivo
je da se simbol Zemlje odnosi na stabilnost, praktinost i sklonost ovozemaljskom ivotu. Zemlja svojim podanicima prua smisao za lepotu i kreativnost. Ovi ljudi obema nogama stoje vrsto na zemlji. Izrazito su svesni svog
fizikog izgleda, svog tela i veoma su zabrinuti za svoje zdravlje. Ponekad deluju i isuvie sporo i tromo, zbog svojih ukorenjenih navika. Zemlja, kod svojih podanika moe izazvati i destruktivnost koja je podstaknuta spoljanjim
uticajima, isto kao to to ini i sama planeta pritisnuta razliitim atmosferskim
uticajima.
Zemlja ukazuje na ovekovu ivotnu misiju. Govori o tome gde se i
na koji nain ovek susree sa svetom koji ga okruuje i to na nain koji njemu odgovara. Njen poloaj u horoskopu pokazuje gde se i na koji nain moe
iskoristiti prirodni potencijal koji ovek nosi u sebi i to na najproduktivniji nain. Zemlja upravlja uroenim talentima, potencijalima i sopstvenim vrednostima natusa.

172

MALE PLANETE

Slika 46:
Grafiki prikaz znakova Malih Planeta redom:
Kiron, Lilit, Ceres,
Palas, Junona, Vesta,
Izis, Kupidon, Had,
Zevs, Kron, Apolon,
Admetos, Vulkan, Posejdon

173

KIRON

Sedite: Strelac
Egzil: Blizanci
Egzaltacija:Vaga
Pad: Ovan
Grafiki znak: beskonani krug iznad koga je obeen polumesec
Predstavlja: klju za ulazak u novi svet
Kljuna re: novi uitelj
Kiron nije nova planeta. U Sunevom sistemu pripada malim planetama, odnosno planetoidima. Ima krajnje ekscentrinu putanju, poput Plutona. Kada je najblii Suncu, preseca orbitu Saturna i blii je Suncu, a kad je
najudaljeniji, zalazi duboko u orbitu Urana.
Upravo u ovom fenomenu i treba traiti njegovo razumevanje kao
posrednika koji spaja tendencije i Saturna i Urana. On ne lii ni na jednog od
njih. Nezavistan je i samim tim ima specifian uticaj. Kiron je olienje kontradiktornosti koje pokuava da spoji u sebi. On uva svog podanika od spoljanjosti i u isto vreme ga gura u novi svet koji ga eka s druge strane. Na tom
putu prolazi pored svih barijera. Kiron nosi klju novog sveta i kada se vrata
jednom otvore tada osobine koje potencira Uran postaju deo tradicionalnog
sveta koje uva Saturn. Kiron primorava oveka da traga za istomiljenicima i
da se s njima udruuje gradei odnos na zajednikim osnovama. On predstavlja zajedniku iskru koju neki ljudi dele zajedno.
Kiron upravlja odnosima izmeu uitelja i uenika u onim situacijama kada uitelj otvara novi svet znanja za uenika. Takoe, upravlja savremenim odnosom izmeu roditelja i dece u kojem svi imaju jednak status i gde je
sve dozvoljeno. On je jezgro novog sveta koji se stvara. Kiron, pre svega,
omoguava da se prevaziu ogranienja Saturna. Za razliku od Urana koji rui
zidove konvencija izazivajui destrukciju, Kiron jednostavno ide iznad Saturna kao da ovaj uopte i ne postoji. Njegovo geslo bi se moglo izraziti na nain, priaj ti ta hoe, a ja u kako mi se svidi.
Kiron je gospodar sadanjosti. Tamo gde se nalazi u horoskopu,
ovek e radije delati sada i ovde bez obzira ta treba initi kasnije. On se ne
obazire mnogo na ustaljene norme i pravila. Ukazuje na lekcije koje ovek treba da naui posle lekcija Saturna, kao i kuda treba da krene da bi siao sa puta
na kome je sada. Tamo gde je Kiron, ovek ne eli nikakva ogranienja i radie
kao da ona i ne postoje.

174

LILIT
Sedite: Ribe
Egzil: Devica
Egzaltacija: korpija
Pad: Bik
Grafiki znak: crni polumesec sa krstom iz donjeg sveta
Predstavlja: sve ono to je skriveno u linosti
Kljuna re: klju podsvesti
Lilit predstavlja, po haldejskoj tradiciji jo jedan Zemljin satelit. Ime
je dobio po enskom demonu iz jevrejske tradicije, prvoj Adamovoj eni, sestri bliznakinji, koja ga je napustila da bi otila sa palim anelom Samuilom.
Zvali su je Demonska Kraljica jer je zavela Adama, a poznatija je po tome to
je, kao demon zla, zavladala svetom preko svog demonskog potomstva.
Poto se zna da Zemlja nema drugi satelit, moderni astrolozi su pokuali da objasne da se zapravo radi o prividnoj slici Meseca, ali ovo nema nikakvog osnova, niti bi u tom sluaju Lilit mogla biti koriena u astrologiji.
1853. Godine je astronom Luter otkrio jedan mali planetoid kome
je dao ime Prozerpina. Neki astrolozi smatraju da je to je zapravo hipotetika
Lilit ili Crni Mesec. U knjizi Nauka predvianja napisanoj oko 1918. godine Serafail, jedan od istaknutih istraivaa Lilit pisao je o svom vienju ovog tela
1898. godine, dajui mu ba ime Lilit.
Sinodni period kretanja Lilit utvren je na 177 dana, a njen Ciklus
na 126 godina, odnosno njen manji ciklus na 63 godine. Lilit orbitira oko Zemlje svakih 119 dana ili oko deset dana po zodijakom znaku. Tabela datuma
istih pozicija geografske duine Sunca i Lilit, koja objavljena za period od
1584. do 1901. godine, pokazala se kao tana u kasnijim sluajevima njenog
vienja. Pozicije ove male planete nisu date u savremenim efemeridama ali
mnogi savremeni kompjuterski programi izraunavaju sinodne pozicije Lilit.
Treba napomenuti da postoje tri Lilit. Pozicije koje se nazivaju Tamni Mesec, odnosi se na ciklus orbitiranja oko Zemlje i Crni mesec koji se
odnosi na ciklus prividnog kretanja Meseca ija revolucija iznosi 3232 dana,
odnosno neto vie od 8 godina i 10 meseci. Pozicije Tamnog i Crnog Meseca
moemo izraunati uz pomo tabela koje su date u odeljku: Izraunavanje
planetarnih pozicija.
Lilit predstavlja skup onih psihikih snaga koje upravljaju ivotom
oveka, ali kojih on nije svestan. Ona upravlja poljem svih mranih uticaja.
Njena pozicija u horoskopu otkriva ta i gde ovek skriva ono ega ni sam nije
svestan. Ona daje odgovore i mogunosti za reavanje svih unutranjih
misterija.

175

CERES
Sedite: Bik
Egzil: korpija
Egzaltacija: Devica
Pad: Ribe
Grafiki znak: nedovren krug sa krstom iz donjeg sveta
Predstavlja: osvetu zbog patnje
Kljuna re: melanholinost
Cerera, erka Saturna i Ree, Jupiterove sestre, u staro doba potovana je kao boginja poljoprivrede, rasta biljaka i blagostanja u kui. Simbolizam njene tragine sudbine, zapravo je temelj tumaenja njenog astrolokog
uticaja. Pluton, gospodar podzemnog sveta s dozvolom Jupitera, nasilno uzima njenu erku Persefonu zbog ega ona pada u oaj i prestaje da obavlja
svoju boansku dunost. Zemlja prestaje da daje plodove, ljudi sve vie pate i
obraaju se Jupiteru koji dogovara kompromis. Dve treine godine, Persefona
boravi sa svojom majkom, a jednu treinu sa Plutonom. Zbog toga i vegetacija oponaa njeno stanje, pa tako imamo etiri neplodna meseca u godini.
Ona je olienje majinske ljubavi, topline doma i sigurnosti, meutim ona je isto tako i sebina do te mere da nije u stanju da dopusti da se stvari
odvijaju prirodnim tokom. Taktina je, originalna i krajnje melanholi-na.

PALAS
Sedite: Blzanci
Egzil: Strelac
Egzaltacija: Vaga
Pad: Ovan
Grafiki znak: tit i ma
Predstavlja: uravnoteenje izmeu sila neba i zemlje
Kljuna re: taktinost
Drevna legenda kae: erka Jupitera, roena direktno iz glave, zaeta iz boanskog savrenstva. Iako erka, naoruana je lemom, titom i maem. Njeno ime je Atina i odgajao ju je bog mora po imenu Triton. U poetku
ratoborna, razdraljiva i nesmotrena, na turniru sluajno ubija svoju prijate-

176

ljicu Palas i simboliki preuzima njeno ime i amblem za svoj tit. Nakon toga
Atina Palas postaje izuzetno veta i brina. Smiruje sukobe izmeu bogova i
divova, titi drave i uvodi red donoenjem zakona. Ljude obrazuje i poduava kulturi, kao i izgradnji kola i brodova. Ona je uitelj svih vetina umetnosti i
zanata. Boginja je mudrosti, umetnosti i nauke.
U astrologiji, Palas predstavlja izvor snage, koji enskost ne shvata
kao slabost ve kao prednost, i pri tom deluje mudro i razborito. Tamo gde se
nae u horoskopu donosi sposobnost napredovanja, usavravanja i uenja,
vetinu planiranja i primenu steenih znanja. Daje okretnost, ekstremnu snagu
duha i sposobnost da se gruba sila zameni taktinou.

JUNONA
Sedite: Rak
Egzil: Jarac
Egzaltacija: Bik
Pad: korpija
Grafiki znak: cvet i ma
Predstavlja: ljubavnicu i osvetnicu
Kljuna re: ljubomora
Junona je Jupiterova sestra, ljubavnica a kasnije i njegova ena. Ona
je njegov suvladar i savetnik. Kao kraljica svoju mo je ispoljavala i pred bogovima i pred ljudima. Ona je zatitnik braka i zvaninog statusa ene u braku. Jupiter je posedovao mnoge ene te zbog toga ona postaje simbol neprekidno varane ene i ulazi u istoriju kao osvetnica koja goni sve ljubavnice a
posebno je okrutna prema vanbranoj deci. Od svoje misije pravi profesiju, ali
je sve uzalud, ona ostaje samo ljubavnica i nikad prihvaena kao ena.
Tamo gde se nae u horoskopu ona dozvoljava natusu da nekontrolisano izliva svoja oseanja zaboravljajui pri tom na svoje dostojanstvo.
Junona daje lojalnost, nemilosrdnost, istrajnost, vitalnost i mo, ali natusu donosi i ismevanje.

177

VESTA
Sedite: Ovan
Egzil: Vaga
Egzaltacija: Jarac
Pad: Rak
Grafiki znak: plamen iznad vode
Predstavlja: paljenje iskre boanske vatre
Kljuna re: transformacija
Vesta je uvar vene svete vatre i u staro doba je oboavana i prizivana prilikom svakog davanja zaveta. Vatra je sveta i proiavajua isto koliko i voda i ima mo transformisanja u drugo stanje. Pod dejstvom vatre materija menja svoje stanje, pa tako i ovek ima istu ansu krtenjem kroz oganj.
Ona simbol svake transformacije i promene iz korena. Daje milost, energiju,
toplinu i ivot i odagnava svaki strah i nesvesticu. Ona je uvar privatnog svetilita.

IZIDA
Vladar celog zodijaka
Grafiki znak: krug sunca u posudi od meseca sa kopljem
Predstavlja: prodiranje u nove dimenzije kroz individualizaciju
Kljuna re: prodor kroz haos
Prvobitni naziv za ovu malu planetu je bio Transpluton. Ona je na
kraju sunevog sistema i uva kapiju kosmosa. U drevnom Egiptu, Izida je
predstavljala uvara zodijaka pa upravo odatle postavka da se ova planeta ne
sme pripisivati nijednom znaku ve je treba ostaviti u njenoj drevnoj ulozi.
Izis - ima li boljeg naina da se opie nadprirodni efekat ekstrasenzorne percepcije i najfinijih energija koje prodiru iz dubine kosmosa. Izida bi
se mogla uporediti sa kineskim Tao. Majka Horusa, koji gubi svoje oko u borbi sa Setom i koje mu kasnije vraa Tot, profilisala se kao uvar svoga sina
koji kao antipod tami ima mnogo neprijatelja.
Izida donosi iskustvo ekstaze i haosa, iskustvo transcedentnosti i
ekstrasenzorne percepcije. Donosi profinjenje i kreativnost te uzrokuje proimanje svih ravni. Natalna kua u kojoj se nae Izis predstavlja oblast u kojoj je
najtee nai vezu sa suprotnom kuom, odnosno zahteva sreivanje situ-acije
u svojoj kui, kako bi omoguila realizaciju suprotne.

178

Slika 47:
Egipatska stela - Poredak Sveta

179

KUE U HOROSKOPU
ASCENDUS
I KUA
VITA
Prirodni Znak: Ovan
Prirodni vladar: Mars
Kua ivota
Ugaona Kua
Prva Neparna Kua
Prva Kua predstavlja sve ono to se odnosi na linost i karakter
oveka. Vrh, odnosno poetak I Kue je Ascedent ili podznak i od posebne je
vanosti u kom Znaku Zodijaka se nalazi. Ova Kua, uopte, govori o linosti
oveka iji je horoskop. Ukazuje na njegove prirodne sklonosti i datosti. Govori o identitetu, individualnosti i tendencijama. Pokazuje kako ga drugi ljudi
vide i kako eli da ga drugi vide. Ona predstavlja godine ranog detinjstva i ono
to ovek donosi, svojim roenjem na svet. I Kua je mesto gde se natus suoava sa samim sobom. Pokazuje njegov pristup ivotu i pogled na svet i daje
peat poetku svih njegovih poduhvata.

PORTA INFERNA
II KUA
LUCRUM
Prirodni Znak: Bik
Prirodni vladar: Venera
Kua Poseda
Kua koja sledi
Prva Parna Kua
Druga Kua se odnosi na materijalna dobra, finansijsko stanje, poslovanje i imovinu. Govori o investicijama, dobicima i gubicima do kojih natus
dolazi sopstvenim naporima. II Kua otkriva sve talente, unutranje potencijale i mogunosti za samorealizaciju i ispunjenje. Ona pokazuje odnos prema
materijalnoj i svakoj vrednosti uopte. Govori o nainu ishrane, kako telesne,
tako i duhovne. Otkriva oseanja i sve tipove emocija.

180

DEA
III KUA
FRATRES
Prirodni Znak: Blizanci
Prirodni vladar: Merkur
Kua Odnosa
Padajua Kua
Druga Neparna Kua
Trea Kua se odnosi na neposrednu okolinu natusa, njegovu brau
i sestre, i sposobnost prilagoavanja sredini. Govori o svim oblicima komunikacije, posebno o govoru i pisanju. Ukazuje na sposobnost primanja i shvatanja novih ideja, rano i osnovno obrazovanje i vaspitanje. Otkriva svesni i objektivni deo uma. Ova Kua vlada i saobraajnim sredstvima i ukazuje na kratka
putovanja.

IMUM COELI
IV KUA
GENITOR
Prirodni Znak: Rak
Prirodni vladar: Mesec
Kua Zavretaka
Ugaona Kua
Druga Parna Kua
etvrta Kua se odnosi na dom i porodicu. Govori o roditeljima,
posebno o ocu i korenu porodice iz koje natus potie. Takoe, ukazuje i na
dom koji e natus stvoriti. Ona govori o nekretninama i nasleu i o svemu to
je privatno. Ona otkriva skriveno blago, poslednje godine ivota i zavretak
svih stvari koje je natus zapoeo u ivotu. Govori o ugledu i slavi posle smrti,
sahrani i mestu sahrane.

181

FORTUNA BONUS
V KUA
FILII
Prirodni Znak: Lav
Prirodni vladar: Sunce
Kua ivota
Kua koja sledi
Trea Neparna Kua
Peta Kua se odnosi na decu, ljubavi, zadovoljstva, hobije, igre, zabave, nakit i poklone. Predstavlja kreativno i rekreativno bie natusa i sve ono
to ispoljava. Govori o preduzimakoj sposobnosti i orginalnosti u poslu kojim se natus bavi. Otkriva umetnike talente i sposobnosti, naroito za
knjievnost i dramsku umetnost. Ova kua objanjava odnos prema drutvenim pitanjima, politici, umetnostima, prema obrazovanju sopstvene dece i govori o pripadnosti i angaovanosti natusa u raznim udruenjima, savezima, partijama i sl.

FORTUNA MALUS
VI KUA
VALETUDO
Prirodni Znak: Devica
Prirodni vladar: Merkur
Kua Poseda
Padajua Kua
Trea Parna Kua
Mnogi astrolozi, s pravom, VI Kuu nazivaju Bolnicom Zodijaka.
Razlog tome su kompletni zdravstveni pokazatelji ove Kue. Ona se odnosi na
sve bolesti, nasledne i steene, kao i na mogunosti preventive i leenja. Osim
toga ona govori i o navikama, ivotnim borbama i strahu od njihovih ishoda.
Odnosi se i na zaposlenje natusa i na sve one koji zavise od njega. Govori o
uslugama ili poslovima koje natus radi za druge. Otkriva rutinske delatnosti,
nain odevanja, ishranu i sl. Takoe odnosi se i na rodbinu natusa, tetke, ujake, stieve i dr.

182

OCCASIO
VII KUA
UXOR
Prirodni Znak: Vaga
Prirodni vladar: Venera
Kua Odnosa
Ugaona Kua
etvrta Neparna Kua
Sedma kua pre svega predstavlja brak i brane odnose sa suprunikom. Nakon toga govori i o svim vrstama partnerstva i sposobnosti natusa da
sarauje sa drugima. Ukazuje na razvode, svae, ugovore, druenja i sve poslove s javnou. Ova kua otkriva javne i otvorene neprijatelje. Govori o tome
ta natusu najvie nedostaje i ta je potrebno da uradi kako bi postigao uspeh.
U VII Kui su smetene najae karakterne crte i osobine. Govori i o babama i
dedama natusa. Ova Kua uglavnom smanjuje individualnost jer oveka vezuje za druge ljude, mada to zavisi od indikatora u horoskopu.

PORTA SUPERMA
VIII KUA
MORS
Prirodni Znak: korpija
Prirodni vladar: Mars, Pluton
Kua Zavretaka
Kua koja sledi
etvrta Parna Kua
Osma Kua je kua zavretka i ivotnog ispunjenja. Ona predstavlja
filosofsku smrt. Govori o svim krizama, ravnodunostima, produhovljenju i
prosvetljenju. Razotkriva starake slabosti i nemoi. Osim toga VIII Kua
ukazuje i na podrku koju natus dobija od drugih ljudi. Direktno govori o nasledstvu, testamentima i legatima. Predstavlja sposobnost i duhovne i fizike
regeneracije. Otkriva unutranje tajne, skrivenu psihologiju, seksualnost i seksualne sklonosti. Ova Kua vlada snovima i svim mranim stvarima. Otkriva
okultne sposobnosti i stremljenja ali i strahove.

183

DEUS
IX KUA
PEREGRINATIO
Prirodni Znak: Strelac
Prirodni Vladar: Jupiter
Kua ivota
Padajua Kua
Peta Neparna Kua
Deveta Kua predstavlja velike apstraktne ili konkretne promene.
Odnosi se na vii um, na super ego. Govori o znanju, obrazovanju, religiji, filosofiji ivota, okultizmu i onirizmu. Otkriva snove i vizije. Ukazuje na daleka
putovanja, kontaktiranje sa stranim zemljama i strancima uopte. IX Kua podstie na istraivanje nepoznatog, otkrivanje udaljenih svetova, skrivenih stvari
i traenje istine. Ona predstavlja najuzvienije tekovine i dostignua due i duha. Prua uvid u odnos prema moralnim pitanjima i odnos prema javnosti.

MEDIUM COELI
X KUA
REGNUM
Prirodni Znak: Jarac
Prirodni vladar: Saturn
Kua Poseda
Ugaona Kua
Peta Parna Kua
Deseta Kua predstavlja sve ono to se odnosi na ast, dostojanstvo, slavu, uspeh u karijeri i drutvu. Otkriva ambicije natusa i njegova stremljenja. Govori o poslu, o ivotnom cilju i odnosu prema drutvu u celini. X
Kua ukazuje na ego, status i poloaj u sistemu vlasti, autoritet koji natus predstavlja ili kome je podreen. Objanjava nain na koji ga drugi vide, doivljavaju i vrednuju kao i njegov uticaj koji ima u okruenju ili iroj javnosti. Oznaava drugog roditelja, majku, za razliku od etvrte Kue koja se odnosi na oca.

184

GENIUS BONUS
XI KUA
AMICI
Prirodni Znak: Vodolija
Prirodni vladar: Saturn, Uran
Kua odnosa
Kua koja sledi
esta Neparna Kua
Jedanaesta Kua se odnosi na prijatelje, sposobnost sticanja prijatelja i odravanja prijateljskih veza. Ona govori o nadama, projektima i planovima, o drutvenosti, zatitnicima i mecenama. Predstavlja svet afiniteta i simpatija. Ukazuje na sve ono to natus u ivotu eli i emu stremi. Objanjava ljubav koju prua i okolnosti na koje ne moe mnogo uticati u ivotu. Otkriva
nain na koji natus sagledava stvari, ljude i organizacije u svom bliem i irem
okruenju. Moe ukazati i na bavljenje humanitarnim stvarima ili pak na usvojenu decu ili pastorke.

GENIUS MALUS
XII KUA
INIMICI
Prirodni Znak: Ribe
Prirodni vladar: Jupiter, Neptun
Kua Zavretaka
Padajua Kua
esta Parna Kua
Dvanaesta kua je slika skrivene due i slika svega onog to je skriveno i zatvoreno. Otkriva neprijatelje, govori o progonima, klevetama, izdajama, iskuenjima i svim zamkama ivota. Tu se nalazi odreenje svega onog to
natusu izmie i to ga prevazilazi i ukazuje na onu njegovu iskonsku prirodu
iji je neminovni zatvorenik. Ona ukazuje na sve skrivene stvari linosti, i one
jake i one slabe. Ona otkriva sve hendikepe, ogranienja, sputavanja, izolovanost, razoarenja kao i sve ono to natus dri u najveoj tajnosti. XII Kua se
odnosi i na mentalno zdravlje, duevna oboljenja, boravak u bolnicama, sve
inhibicije i ekshibicije. Upozorava na skrivene radnje, rovarenje iza kulisa, meetarenje, malverzacije, perverzije i mogunost progonstva ili osude i boravka
u zatvoru. Dvanaesta Kua je vaa sudbina ili karma, kako to orijentalna filosofija naziva. Ona je deo horoskopa u koji ovek sklanja sve ono sa im nije
spreman da se suoi ili to eli da sakrije i potisne.

185

186

ETVRTI DEO

METODOLOGIJA
IZRADE HOROSKOPA

187

188

UVOD
Zlatno pravilo u astrologiji glasi: preciznost tumaenja horoskopa
zavisi iskljuivo od preciznosti njegovog prorauna. Da bi preciznost prorauna bila to vea, odnosno to blia apsolutnoj preciznosti, potrebna su tri
veoma bitna podatka bez kojih nema valjanog astrolokog procesa izrade teme roenja, tj. natalnog kosmograma. To su tana lokacija, odnosno mesto
roenja izraeno u stepenima i minutama Zemljine longitude i latitude, datum
roenja i tano vreme roenja izraeno u satima i minutama to je preciznije
mogue. Od ovih podataka zavisi sve. Ako su oni pogreni i horoskop moe
biti delimino ili potpuno pogrean.
Zemljina rotacija je prilino brza i pomera se na svaka etiri minuta
za jedan stepen. Zbog toga su neki horoskopi veoma osetljivi jer greka od etiri minuta u vremenu roenja moe promeniti poloaj kua i znakova jedne ili
vie planeta a time menja i tumaenje horoskopa. Najpouzdaniji izvor za
vreme roenja je izvod iz matine knjige roenih ili neki drugi zapis pa tek
onda lino seanje majke i lanova porodice. Ukoliko je vreme roenja nepoznato, metode za izradu horoskopa postoje i u takvim sluajevima, s tim to je
mesto i datum roenja moraju biti poznati.

POJAM KALENDARA
U ASTROLOGIJI
Kalendar je numeroloki sistem merenja ciklinog i pravolinijskog
protoka vremena koji se izraava celim brojem dana i veih celina, nedelja,
meseci, godina, vekova, milenijuma i era.
Kalendar kao forma merenja protoka vremena postojao je oduvek a
ljudi svih civilizacija su konfigurisali svoj sistem kalendara. Potreba za postojanjem kalendara je krajnje opravdana, pre svega zbog praktinog ivota.
Zbog toga su dani organizovani u vee celine: nedelje, mesece, godine, vekove i milenijume. Sistem formiranja kalendara mora da prati razvoj dogaaja u
prirodi, odnosno njene promene tokom godine. Te promene su uslovljene
mnogim kosmikim promenama i procesima koji se odvijaju po odreenim
zakonitostima. Osnovna vetina pravljenja kalendara se sastoji u tome da se
podesi da se periodine i prirodne pojave pojavljuju u iste datume. Problem
nastaje zbog toga to se broj dana i meseci mora izraziti u celim brojevima, a
kosmike zakonitosti se uglavnom izraavaju decimalnim brojevima. Razlog za
to je kruno kretanje u kosmosu, kao i kruni oblik skoro svih nebeskih tela.

189

Vrednost kruga se moe izraziti jedino pomou broja ( = 3.14......). Zbog

toga je nemogue napraviti apsolutno taan kalendar. Svaki kalendar mora
nakon izvesnog vremena da pretrpi izvesne korekcije. U dosadanjoj poznatoj
istoriji, najsavreniji kalendar su stvorile Maje, drevna srednjeameri-ka
civilizacija. Naa civilizacija koristi Gregorijanski kalendar koji je redigovana
verzija predhodnog Julijanskog kalendara. Mada svi stanovnici nae planete danas koriste Gregorijanski kalendar, Julijanski je ostao u formalnoj upotrebi
kod nekih naroda iz verskih razloga (Rusi, Srbi i dr. uglavnom narodi Hrianske Pravoslavne Crkve).
Julijanski kalendar je nastao iz, takozvanog, Novog rimskog kalendara. U zvaninu upotrebu ga je uveo, na predlog aleksandrijskog astrologa
Sosigena, rimski imperator Gaj Julije Cezar, po kome je i dobio ime. Dotadanji, Novi rimski kalendar je bio prilino haotian. Nakon reforme, posle
svake tri proste godine od 365 dana, nastupa prestupna godina od 366 dana.
Jedan dan je dodavan poslednjem mesecu u godini, a to je, nakon reforme, bio
bio Februar. Ovakav sistem raunanja vremena je veoma jednostavan te se
stoga on i danas upotrebljava u nauci za izraunavanje razmaka izmeu
udaljenih dogaaja. Taj razmak se naziva julijanska perioda.
Gregorijanski kalendar je nastao zbog nepreciznosti Julijanskog
kalendara ija je godina trajala 365,25 dana i od realnog trajanja tropske godine je bila dua za 11 minuta i 14 sekundi. Zbog ove razlike je nepreciznost
iznosila 1 dan na svakih 128 godina ili 3 dana na svakih 400 godina. Ravnodnevica koja je u IV veku padala na 21. Mart, 1582. godine kad je izvrena reforma kalendara, ona je pala 11 dana ranije. Reformu je izvrio rimski papa
Grgur XIII, po kome i nosi ime, a prema proraunima astronoma Lilija. Tada je naredbom 4. Oktobar 1582. postao 15. Oktobar. Prema ovoj reformi i
dalje je svaka etvrta godina prestupna, izuzev onih godina na kraju veka
(1700. 1800. 1900. ...) s tim to su izuzete godine na kraju svakog etvrtog veka (1600. 2000. 2400. ...).

POJAM VREMENA
U ASTROLOGIJI
Vreme se meri Zvezdanim danom koji je nepromenljiv. Meutim,
Zvezdani dan nije mogao da opstane kao jedinica za merenje vremena u praktinom ivotu jer se njegov poetak stalno pomera u odnosu na kulminaciju
Sunca. Zbog toga je nastala nova jedinica za merenje vremena koja se naziva
Pravi sunani dan, koji predstavlja vreme izmeu dve uzastopne gornje kulminacije sredita Sunca. Pravo vreme, kako se jo naziva, sastoji se od dve kulminacije, gornje, koja se naziva pravo podne i donje, koje se naziva prava pono.

190

Ovo vreme se, takoe, nije moglo zadrati kao jedinica za merenje
vremena zbog svoje promenljivosti koja nastaje iz dva razloga. Kao prvo, Sunce se na svojoj prividnoj putanji u toku godine ne kree ravnomerno, a kao
drugo, njegova putanja je nagnuta prema ravni nebeskog ekvatora u kome se
meri vreme asovnim uglom. Usled ovih razloga dnevne nejednakosti sunanih dana tokom godine dostiu +16 minuta. Zbog toga je uvedena nova jedinica za merenje vremena koja se naziva Srednji sunani dan, odnosno Sunani
dan. Sunani dan predstavlja srednju vrednost svih pravih dana u godini i on
po svojoj fiksnoj duini odgovara vremenskom razmaku izmeu dve gornje
kulminacije jednog srednjeg ekvatorskog Sunca. Poetak srednjeg dana, odnosno
gornja kulminacija srednjeg Sunca se naziva srednje podne, a donja kulminacija,
srednja pono.
I ovo vreme je moralo da pretrpi izvesne korekcije jer poetak srednjeg dana poinje u podne pa praktino izaziva pometnju kod brojanja datuma, jednog pre a drugog posle podne. Iz ovog razloga je usvojeno da se poetak srednjeg dana rauna od predhodne srednje ponoi i ova nova jedinica
za merenje vremena se naziva Graanski dan.
Zvezdano, pravo, srednje i graansko vreme su mesna vremena jer su
im poeci vezani za jedan odreen meridijan. Zbog toga je meunarodnim
sporazumom Zemlja podeljena na 24 asovne zone radi izbegavanja tekoa u
javnom saobraaju i vezama. Podela je izvrena na svakih 15 geografske duine za jedan as. Za nultu zonu je odreena zona kojom prolazi Grinvi meridijan, odnosno nulti meridijan. Ovo vreme je nazvano Grinviko graansko vreme ili
Svetsko vreme.
U astronomiji i graanskoj upotrebi postoji vie vrsta vremena ali su
samo neka u upotrebi za izraunavanje domifikacije i traenje longituda planeta u astrologiji.
a) Pravo vreme je dvadesetetvrti deo dana koji odgovara dvoma uzastopnim prolazima Sunca meridijanom. To je vreme dato Sunevim satima ali
kako prividno kretanje Sunca varira na ekliptici, trajanje pravog dana je promenljivo.
b) Astronomsko vreme je ono vreme koje se broji od podneva do podneva ili od 0-24 i koje je utvreno prema astronomskom danu.
c) Legalno vreme je ono koje je odreeno zakonom u jednoj dravi.
d) Letnje legalno vreme je ono koje ide sat vremena ispred ili iza legalnog vremena.
e) Lokalno vreme je izraunato prema longitudi mesta roenja. U praksi se dobija dodavanjem ili oduzimanjem ove duine od vremena po nultom
meridijanu zavisno od toga da li se mesto nalazi istono ili zapadno od Grinvia (nulti meridijan).
f) Sideralno vreme je dvadesetetvrti deo sideralnog dana koje odgovara vremenu koje je potrebno Zemlji da opie ceo krug oko svoje ose. Ovo vre-

191

me je dato u efemeridama za svaki dan u pono ili podne. Ono slui za izraunavanje rektascenzije.
g) Vreme po Grinviu je srednje vreme Grinvikog meridijana.
h) Sideralno vreme roenja je izvedeno vreme roenja od legalnog ili legalnog letnjeg vremena preko lokalnog i vremena po Grinviu u lino vreme
roenja.

POJAM LOKALIZACIJE
U ASTROLOGIJI
Precizno odreivanje lokalizacije prilikom izrade horoskopa je od
velike vanosti u astrologiji. Kosmogram je slika neba u trenutku roenja neke osobe posmatrana iz samog mesta roenja te je stoga nemogue izraditi kartu neba bez odreivanja tane lokacije roenja.
Zemlja, kao planeta je podeljena na dva zamiljena niza krugova.
Referentna taka jednog od niza krugova je ekvator koji ide od Istoka ka Zapadu a primenjuje se kod merenja udaljenosti na Sever ili Jug od ekvatora. Ovo
merenje se naziva geografska irina a izraava se u stepenima, minutama i
sekundama severne ili june geografske irine. Zamiljene krunice geografske irine
se nazivaju paralele.
Drugi niz krugova nazivamo meridijanima a primenjuje se kod
merenja udaljenosti na Istok ili Zapad od nultog meridijana, odnosno Grinvia.
Ovo merenje se naziva geografska duina a izraava se takoe u stepenima,
minutama i sekundama istone ili zapadne geografske duine.
Nadmorska visina je visina u mestu date take nad mirnim srednjim
morskim nivoom koji je zamiljen tako kao da se prostire ispod svih kontinenata. Izraava se u metrima. Nadmorska visina nema poseban znaaj u astrologiji a primenjuje se samo u specifinim sluajevima.
Odreivanje geografskih koordinata se vri pomou geografskih
atlasa ili tabela sa koordinatama veih mesta. Ove tabele sadre i konvertovano vreme za korekciju u odnosu na nulti meridijan. U prilogu knjige (videti
dodatak) nalaze se dve ovakve tabele. Prva se odnosi na sve vee gradove
sveta, a druga na sve gradove i vea mesta na teritorijama Srbije, Crne Gore,
Makedonije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije.

192

A
C
E1

Slika 48:
Longituda Zemlje
A-B je nulti meridijan
B-C je lokalni meridijan
A-C je geografska duina
E-E1 je Ekvaror

EFEMERIDE
Stari astrolozi su odreivali pozicije planeta za jedan dati trenutak
dobijen direktnim posmatranjem sluei se tada raznim instrumentima kao to
su globusne sfere, astrolab i sl. Danas postoje razne efemeride i treba biti pa-ljiv
prilikom njihovog korienja. Najrasprostranjenije su Rafaelove efemeride
koje se svake godine objavljuju na engleskom jeziku. Stalne efemeride pukovnika E. Caslanta nisu u potpunosti precizne i iziskuju dosta sloene proraune. Tablice pozicija planeta od Paula oasnara koje daju longitude Sunca svakih 10 dana od 1801. do 1950. godine, Merkura u promenljivim intervalima, Venere i Marsa svakih 20 dana, sporih planeta svakog meseca za period od 1840. do 2000. godine. Nemake efemeride date su za period od
1850. do 1980. godine a Ameriko filozofsko drutvo je 1964. godine dopunilo nedostatke predhodnih i objavilo pozicije planeta, Sunca i Meseca od poetka nove ere do 1649. godine po proraunima Brajana Takermana. Ovo delo je jedinstveno ali nije od velike koristi za astroloku praksu danas ali je od
velike vanosti za astroloka istorijska istraivanja.
Danas su uglavnom u upotrebi Amerike efemeride za XX i XXI
vek. One su izuzetno precizne i praktine jer pruaju podatke za svaki dan u
Pono. Informacije koje dobijamo iz njih su sideralno vreme, longitude, latitude i deklinacije Sunca i Meseca, longitude planeta, Meseevog vora, aspektori193

jum, Meseeve mene, planetarnu ingresiju, solarne i lunarne eklipse itd. Ove
efemeride su preporuka svakom ko se praktino bavi astrologijom.
Amerike efemeride za XX vek su bazirane na Univerzalnom vremenu koje je u svim situacijama jednako Srednjem grinvikom vremenu. Efemeride za XXI vek su bazirane na Efemeridnom vremenu to je mnogo praktinije za odreivanje planetarnih pozicija, mada korekcija vremena je izvrena i u Efemeridama za XX vek dodavanjem razlike izmeu Efemeridnog i
Univerzalnog vremena (Delta T). Ova razlika je 1987. godine iznosila 55 sekundi a do 2000. godine e se poveati na 61 sekundu. Mnogi astrolozi zanemaruju ovu razliku jer ne shvataju njenu neophodnost ili uote ne trae potpunu
tanost prorauna koja se pomou nje postie. Da bi se dobili taniji horoskopi, a posebno tani prorauni solarnih i lunarnih povrataka vreme horoskopa
se mora korigovati dodavanjem Delta T razlike Univerzalnom vremenu i to
pre pristupanja pronalaenja i izraunavanja tanih pozicija planeta. Izraunavanje tanih pozicija planeta zahteva jedinstveno merenje vremena a Zemljina
rotacija to ne omoguava. Fenomeni kao to su Meseeva plima i oseka, zemljotresi i drugi poremeaji utiu da se Zemljina rotacija u nepravilnim vremenskim intervalima usporava ili ubrzava. Ovo usporavanje ili ubrzavanje se
moe odrediti jedino na osnovu injenica koje se dobijaju jedino posmatranjem. Razlika izmeu Univerzalnog i Efemeridnog vremena, Delta T, proraunava se svakih 10 godina. Postojanje ovog fenomena nikako ne treba zanemarivati u astrologiji.

OBAJNJENJE SIMBOLA I FENOMENA

U TABELAMA AMERIKIH EFEMERIDA
Odeljak fenomena se nalazi na dnu, ispod svake kolone od po dva meseca. Sastoji se od est celina u kojima su razmakom odvojeni prvi od drugog meseca izuzev u
celinama 3 i 4 koje su svaka za po jedan mesec. Ove celine, osim poslednje, daju astroloke
dogaaje po datumu, satu i minutu.
Celina 1 (Astro data) daje tri vrste informacija:
1) Stanice planeta pokazuju da li je planeta u retrogradnom ili direktnom kretanju. Pored simbola planete nalazi se oznaka D za direktan i R za retrogradan kurs.
2) Deklinacije planeta (0) oznaavaju njiovo kretanje, severno (N) ili juno (S)
od ekvatora.
3) Aspekte spoljnjih planeta, od Jupitera do Plutona.
Celina 2 (Planet ingress) daje dan i tano vreme ulaska svake planete u novi
znak Zodijaka.
Celine 3 i 4 pokazuju Mesec bez aspekta. Period bez aspekta nastaje posle zadnjeg osnovnog aspekta. Dan, sat i minut su dati za poetak perioda koji se zavrava ulaskom Meseca u sledei znak Zodijaka. Meseev ulazak u sledei znak predstavljen je simbolom znaka, datumom, satom i minutom. Ovaj period moe poeti i u sledeem mesecu.

194

Tabela 17:
Prikaz tabele Amerikih efemerida

195

Celina 5 pokazuje dan sat, minut i poziciju u Zodijaku, Meseevih mena i eklipsi.
Lunarna eklipsa moe biti:
- Nastupajua eklipsa (A), pri kojoj Mesec samo ulazi u polusenku Zemlje;
- Parcijalna eklipsa (P) koja oznaava da je Mesec delimino zaao u senku
Zemlje, ali nije potpuno zaklonjen njom;
- Totalna eklipsa (T) nastaje kad Mesec potpuno zae u Zemljinu senku. Za
potpuno pomraenje Meseca je dato i tano vreme ovog fenomena.
Solarna eklipsa moe biti:
- Parcijalna eklipsa (P) pri kojoj Mesec ne prekriva potpuno Sunev disk;
- Totalna eklipsa (T) nastaje kad Mesec potpuno prekriva Sunev disk. Ovaj
fenomen se jasno vidi sa Zemlje.
- Delimina eklipsa (A) je sutinski totalna, ali je Mesec suvie udaljen od
Zemlje i njegova senka je ne dohvata. Mesec u ovom sluaju nee potpuno
zakloniti Sunce a videe se kao svetlost oko tamnog Meseca. Ovaj fenomen
se naziva prstenasto pomraenje;
- Delimino totalna eklipsa (AT) je totalna kad je u pitanju senka a delimina
kod svega ostalog;
- Retka delimina eklipsa (AC) nastaje kad centralna linija pomraenja ne
dolazi do Zemljine povrine.
Vreme potpunog pomraenja je dato precizno, ali nije jednako vremenu konjukcije na longitudi. Za parcijalne eklipse ja data magnituda a za totalne i delimine je dato
trajanje u minutima i sekundama.
Celina 6 sadri est informacija za svaki prvi dan u mesecu.
1) Julijanski dan, tj. broj dana koji je protekao od 31.12 1899. u podne po
Grinviu. Ovaj fenomen slui da bi se odredila srednja vremenska udaljenost izmeu dva dogaaja. Astronomski Julijanski Dan je 1. Januar 4713.
godine pre n. e. Na broj dana koji je dat u efemeridama se dodaje 2.415.020
dana da bi se dobio taan broj Julijansikog Dana.
2) Delata-T je vreme koje se dodaje Univerzalnom vremenu da bi dobili
Efemeridno vreme.
3) ovom fenomenu je bilo vie rei u uvodnom delu koji govori o efemeridama.
1. Delta-T je dat samo za period do 2000. godine jer su efemeride za XXI vek bazirane na Efemeridnom vremenu.
2. Umesto ovog vremena, u efemeridama za XXI vek je data
pozicija Galaktikog centra;
4) SVP (Sintetic Vernal Point) predstavlja poziciju tropskih 0 u sideralnom
Zodijaku. Tropski i sideralni Zodijak su se poklopili poslednji put 221.
godine i od tada se, zbog fenomena precesije ravnodnevica, udaljavaju za
1 svakih 71.5 godina. Pozicija, u ovom i u sledeem veku, je u sazveu
Riba jer se tropski Zodijak kree retrogradno du ekliptike;
5) Obliquity je tana vrednost ugla ekliptike;
6) Kiron oznaava tanu poziciju ovog planetoida;
7) Srednja pozicija Meseevog vora je data za prvi dan u mesecu. Da bi se odredio
srednji Meseev vor za svaki dan, koristi se tabela Srednje Meseeve interpolacije. Stepen i minut interpolacije se oduzima od pozicije vora koji je
dat za svaki dan. Ova tabela se nalazi u sklopu efemerida a data je i ovde.

196

TABELA DOMIFIKACIJE
Ove numerike tabele su potrebne za odreivanje domifikacije horoskopa koja bi mogla da bude uraena samo pomou dugih i tekih astronomskih prorauna.
Postoji vie naina raunanja:
a) Kampanusova metoda, koristila se u VII veku sada je zastarela,
b) Regiomontanusova metoda koja se takoe vie ne koristi bila je u
upotrebi u XVI i XVII veku,
c) Plasidusova metoda je najnovija i prema njoj su izraene Tabele
Kua kojima se slui veina astrologa. Tabele koje su danas uglavnom u upotrebi date su za Severnu hemisferu tako da u sluaju roenja na Junoj hemisferi domifikacija se vri tako to se sideralnom vremenu roenja doda 12 asova a u koloni koja odgovara istom broju stepeni u trenutku roenja dodaje
se 180 naenim stepenima Zodijaka. (Videti tabelu na sledeoj strani)

KOSMOGRAM
Kosmogram je grafiki prikaz Zodijaka koji na 360 materijalizuje
znakove, dekade i odnose meu planetama. To je grafikon Zodijaka ili karta
neba. Kosmogram je novi naziv i upotrebljava ga nauna astrologija.
Upotreba kosmograma kakvog danas imamo je relativno novijeg
datuma. oasnar je bio taj koji je, elei da astrologiji postavi naune osnove,
forsirao i isticao njegov znaaj, tokom prvih decenija XX veka. U antiko vreme i tokom srednjeg veka nisu postojala neka stroga pravila po ovom pitanju.
Svaka astroloka kola je imala poseban nain prikazivanja poloaja zvezda u
vreme roenja. Oni su poloaje tano beleili i zdravorazumski rasporeivali
na jednom savrenom simbolikom obliku neba. U upotrebi su bili uglavnom
kosmogrami sa kvadratnom osnovom i podelom bilo na kvadrate bilo na trouglove. Stari etvorougaoni grafikoni su pokazivali da su drevni astrolozi veu
panju i znaaj pridavali ascedentu i domifikaciji nego znacima zodijaka. Bez
sumnje oasnarov grafikon sa krugom od 360 je verniji projekciji nebeske
sfere i omoguava da se na prvi pogled sagledaju relativni poloaji planeta,
znaajnih taaka i aspekata u horoskopu. Krug je podeljen na dvanaest jednakih delova i svaki deo se odnosi na jedno sazvee Zodijaka koje zauzima 30
celog kruga. Svaki od ovih znakova podeljen je na 30 manjih delova koje nazivamo stepenima (). Jedan stepen podeljen je na 60 (minuta) a svaki minut na
60 (sekundi). Ova podpodela je toliko mala da ju je nemogue ucrtati u grafikon Zodijaka ali se poloaji nebeskih tela numeriki upisuju u posebne tabele
namenjene za to.

197

Tabela 18:
Prikaz tabele domifikacije izraunate Plasidusovom metodom

198

11

9
10

12

6
4
3

Slika 49:
Astrolozi antike i srednjeg veka
koristili su
etvorougaone grafikone
za izradu horoskopa

Slika 50:
oasnarov kruni grafikon Zodijaka
koji se danas uglavnom koristi

Precizna izrada kosmograma je temelj na kome poiva tumaenje

horoskopa, stoga se mora voditi rauna o metodama izraunavanja i stalno ih
treba proveravati pa ak i nekoliko puta izraunati. Greka koja bi se na ovaj
nain potkrala dovela bi u pitanje ispravnost tumaenja a time i reputaciju
astrologa.

199

MATEMATIKE METODE RAUNANJA

IZRAUNAVANJE
SIDERALNOG VREMENA ROENJA
(NST)
Izraunavanje NST je prvi postupak pri izradi horoskopa. Ovo vreme je neophodno da bi se izraunao poloaj take Ascedenta i izvrila domifikacija horoskopa. Treba napomenuti da je Ascedent sazvee na Istoku u
trenutku roenja na odreenoj geografskoj duini. NST je tano vreme za taan stepen na Istoku, s tim to se Istok ovde odnosi na celu planetu, a ne
samo na odreeno mesto. Osoba koja je roena u trenutku izlaska Sunca
imae za Ascedent (podznak) isti znak kao to je i znak roenja, a ako je roena u vreme zalaska Sunca, Ascedent e biti dijametralno suprotan znaku
roenja.
Konvertovanje
Legalnog vremena roenja (Hlg)
na vreme nultog meridijana (GMT)
Ovaj postupak se vri oduzimanjem celih sati od Legalnog vremena roenja za vremenske (meridijanske) zone istono od Grinvia ili
doda-vanjem celih sati za zone zapadno od Grinvia. Panju treba obratiti
na, ta-kozvano, Letnje legalno vreme (SHlg) koje se od Hlg razlikuje za 1
sat. Ovo vreme postoji u veini zemalja sveta i u svim evropskim dravama
izu-zev Albanije. Jugoslavija SHlg uvodi u upotrebu od 1983. godine. To
znai da je u letnjem vremenu (od poslednje nedelje Aprila do poslednje
nedelje Oktobra) asovna razlika +2 sata. Ovo posebno treba imati u vidu
kod izra-unavanja NST, kao i kod izraunavanja planetarnih pozicija.
asovne zone se, uz manje korekcije pomeraju za 1 sat na svakih
15 geografske duine. Razlog za to je kretanje Sunca u odnosu na Zemlju,
koje se pomeri za 60 milja na svaka 4 minuta. 60 milja odgovara 1 geografske duine. To znai da za 1 sat (60 minuta) pree 60 4 = 15 geografske duine, za dva sata 30 itd.
Primer 1: Beograd se nalazi istono od Grinvia na 2029 Istone geografske duine (E), odnosno izmeu 15E i 30E to znai da pripada prvoj asovnoj zoni istono od nulte asovne zone. asovna razlika
iznosi +1H. Ako je vreme roenja 15.00 oduzimamo 1.00 i na taj nain

200

dobijamo konvertovano Legalno vreme roenja (Hlg) na vreme roenja po

Grinviu (GMTK).
15.00 Hlg
-01.00 EMTK
14.00 GMTK za Beograd
Primer 2: Njujork se nalazi zapadno od Grinvia na 7357 Zapadne geografske duine (W), odnosno izmeu 60W i 75W to znai da
se nalazi u etvrtoj asovnoj zoni zapadno od nulte asovne zone, meu-tim
zbog blizine Primarnog meridijana (PM) koji iznosi 75W PM, asovna
razlika u celoj dravi Njujork u USA je 5H. Ako je vreme roenja 15.00
dodajemo 5.00 H i na taj nain dobijamo konvertovano Legalno vreme roenja (Hlg) na vreme roenja po Grinviu (GMTK).
15.00 Hlg
+05.00 WMTK
20.00 GMTK za Njujork
Izraunavanje
meridijanske vremenske korekcije
za mesto roenja
u odnosu na nulti meridijan Grinvi
Pozicija Ascedenta se pomera na svaka 4 minuta za 1 stepen u
proseku. Zbog toga je vano odrediti ovu vremensku korekciju. Kao to se
vidi za ove proraune je potrebno poznavanje geografskih koordinata mesta roenja. Ove koordinate se lako odreuju uz pomo geografskog atla-sa,
mada postoje i tabele sa izraunatim koordinatama za sve vee gradove
(videti dodatak 1). Ove tabele sadre i izraunato vreme meridijanske korekcije (EGMT i WGMT) za svaki grad. Ukoliko se mesto za koje vrimo
proraun ne nalazi na ovim tabelama, odreujemo ih pomou atlasa i dalje
pristupamo izraunavanju meridijanske vremenske korekcije.
Primer 1: Beograd se nalazi na 2029E. Da bi smo izraunali
EGMT za Beograd, 20 i 29 mnoimo sa koeficijentom 4, koji je vrednost u
minutama za pomeranje Sunca za 1 stepen.
20 4 = 80min. odnosno, 1H i 20min. odnosno, 01.20.00
29 4 = 116sec. odnosno, 1min i 56sec. odnosno, 00.01.56

201

01.20.00
+00.01.56
01.21.56 EGMT za Beograd
Primer 2: Njujork se nalazi na 7357W. Da bi smo izraunali
WGMT za Njujork, 73 i 57 mnoimo sa koeficijentom 4.
73 4 = 292min. odnosno, 4H i 52min. odnosno, 04.52.00
57 4 = 228sec. Odnosno, 3min. i 48sec. Odnosno, 00.03.48
04.52.00
+00.03.48
04.55.48 WGMT za Njujork
Sva izraunavanja u astrologiji su uglovi izraeni u stepenima,
minutama i sekundama.
1 (stepen) = 60 (minuta)
1 (minut) = 60 (sekundi)
Ovim jedinicama su izraene i Efemeride i Tabele kua. Da bi
smo poloaje konvertovali u vremenske koeficijente i preli sa jednog sistema na drugi koristimo sledee odnose:
15 = 1H ili 60min.
1 = 4min
15 = 1min. ili 60sec.
1 = 4sec.
15 = 1sec.
Shodno ovom odnosu, izraena je i Tabela jedinica uglova (Videti dodatak). Meridijansku vremensku korekciju moemo odrediti i pomou ove tabele.
Primer 1: Beog rad (2029E). U koloni 7 za 2030 stoji 1.22.00
to je za 1 dalje od 2029. U dodatku tabele u koloni arc pronaemo 100
to odgovara 4sec u koloni temps.

202

2030
-0001
2029

1.22.00
-0.00.04
1.21.56 EGMT za Beograd

Primer 2: Njujork (7357W). Poto su tabele izraene za pozi-cije

do 30, za vee vrednosti vrimo sabiranje dve ili vie vrednosti iz ta-bela. U
koloni 1 za 30 stoji 2.00.00 to sabiramo dva puta; u koloni 12 za 1355
stoji 0.55.40, a u dodatku tabele u koloni arc traimo vrednost za jo 2 to
je 8sec u koloni temps.
3000
2.00.00
3000
2.00.00
1355
0.55.40
+0002 +0.00.08
7357 4.55.48 WGMT za Njujork

Izraunavanje
Lokalnog vremena roenja (Hl)
Ovo vreme se dobija zbirom za istone a razlikom za zapadne
lokacije izmeu konvertovanog legalnog vremena roenja na vreme roenja po Grinviu (GMTK) i meridijanske vremenske korekcije (EGMT za
istok, ili WGMT za zapad).
Primer 1: Beograd;
14.00.00 GMTK
+01.21.56 EGMT
15.21.56 Hl za Beograd
Primer 2: Njujork;
20.00.00 GMTK
-04.55.48 WGMT
15.04.12 Hl za Njujork

203

Izraunavanje
korekcije Lokalnog vremena roenja (KHl)
Ova korekcija se vri kroz Geografsku vremensku korekciju
(GTK) oduzimanjem po 10sec. za svakih 15 geografske duine i asovnom vremenskom korekcijom (HTK) dodavanjem po 10sec. za svaki sat u
Lokalnom vremenu roenja (Hl).
Primer 1: Hl za Beograd je 15.21.56. Dodajemo po 10sec. za svaki
sat, odnosno:
15H 10sec. = 150sec. = 2min. 30sec.
Ostatak korekcije za 21min. 56sec. to je priblino 22min, dobijamo na sledei nain:
10sec. 60 22 = 3.66 4sec.
Ukupni HTK je:
00.02.30 + 00.00.04 = 00.02.34
Geografska duina za Beograd iznosi 2029E to je priblino
20.5 Oduzimanjem po 10sec za svakih 15 dobijamo GTK. Proraun je
sledei:
10sec. 15 20.5 = 13.66 14 sec
odnosno: 00.00.14
Ukupni proraun KHl za Beograd izgleda ovako:
15.21.56
+00.02.34
15.24.30
-00.00.14
15.24.16

Hl
HTK
GTK
KHl

Zavrni proraun
Sideralnog vremena roenja (NST)
Korigovanom lokalnom vremenu roenja (KHl) dodajemo Sideralno vreme po efemeridama (EST) za datum za koji vrimo proraun. EST
se nalazi u Tabelema efemerida u koloni Sideral Time.

204

Primer jednog celokupnog postupka za izraunavanje Sideralnog

vremena roenja (NST):
Datum roenja: 16. 07. 1970.
Mesto roenja: Beograd, koordinate 2029E i 4448N
Vreme roenja: 16.35 Hlg
16.35.00 Hlg
-01.00.00 EMTK
15.35.00 GMTK
20 4 = 80 = 01.20.00
29 4 = 116 = 00.01.56+
01.21.56 EGMT
15.35.00+ GMTK
16.56.56 Hl
16.56.56 17.00.00
2029 20.5
17 10 = 170 =
00.02.50
10 15 20.5 = 13.66 00.00.1400.02.36
16.56.56+
16.59.32
19.33.40+
36.33.12
24.00.0012.33.12

HTK
GTK
UTK
Hl
KHl
EST
NST

DOMIFIKACIJA HOROSKOPA
Domifikacija horoskopa je postupak odreivanja Ascedenta, koji
je vrh I Kue i predstavlja podznak roenja, kao i vrhove ostalih Kua ili
Polja u horoskopu. Za odreenje ovih pozicija nam je potrebno tano izraunato Sideralno vreme roenja (NST) i Tabela Kua izraena prema Plasidusovoj metodi. Za ovaj proraun je neophodno da znamo onu drugu
geografsku koordinatu, tj, geog rafsku irinu (severnu N ili junu S).

205

Primer: za odreenje domifikacije koristimo primer iz predhodnog odeljka za koji smo izraunali Sideralno vreme roenja 12.33.12 NST.
Beograd je na 4448N.
U Tabeli kua, najblii stepen je 45. U toj koloni traimo pozicije Ascedenta (AC ili ASC) i vrhova ostalih Kua, upravljajui se prema
NST u koloni Sideral time. Najblia vrednost je 12.33.04 ST. Pozicije su
sledee:
X (MC) 9
XI
6
XII
27
I (AC) 1457
II
21
III
3

g
h
h
i
j
l

Vaga
korpija
korpija
Strelac
Jarac
Ribe

NST je 12.33.12. Da bi smo dobili precizne poloaje, izraunavamo koeficijent pomeranja:

12.33.12
-12.33.04
00.00.08
Od prve sledee vrednosti u koloni Sideral Time oduzimamo
vrednost koju smo ve nali:
12.36.45
-12.33.04
00.03.41 to je 221sec.
221 8 = 27.6 to je koeficijent pomeranja
Pozicije vrhova Kua za ST 12.36.45 su:
X (MC) 10
g
XI
7
h
XII
28
h
I (AC) 1543 i
II
22
j
III
4
l

razlika od predhodne pozicije 1 (60)

isto
isto
razlika od predhodne pozicije 46
razlika od predhodne pouicije1 (60)
isto

206

Razliku delimo sa koeficijentom pomeranja:

60 27.6 = 2.1 priblino 2 to je iznos pomeranja pozicije za vrhove
X, XI, XII, II i III Kue.
Razliku izmeu pozicija AC, takoe delimo sa koeficijentom:
46 27.6 = 1.6 priblino 130 to je iznos pomeranja Ascedenta.
Isti postupak ponavljamo i za pozicije u koloni za 44 geogra-fske
irine. Razlog za to je geografska irina za Beograd koja iznosi 4448. U
ovom sluaju postupak ponavljamo samo za poziciju Ascedenta jer su ostale
vrednosti iste kao i za 45.
ST 12.36.45 AC 1628
ST 12.33.04 AC 15420046 je razlika, to znai da je i pomeranje pozicije Ascedenta ista kao i za predhodnu poziciju AC i iznosi 130.
AC za 44 je 154330
AC za 45 je 145830+
004500 je razlika koju delimo sa 60 jer 1 ima 60 a
potom dobijeni rezultat mnoimo sa 48 jer je to broj minuta razlike izme-u
44 i 45 geogrefske irine za poziciju Beograda.
154330 je AC za 44
45 60 48 = 003600- korekcija
150730 je AC za 4448
Nakon zavrenih prorauna ucrtavamo i upisujemo tane pozicije vrhova svih 12 Kua na kruni grafikon Zodijaka. Ostale Kue kojih nema u Tabeli Kua: IV, V, VI, VII, VIII i IX su dijametralno suprotne pozicijama datih Kua.
(AC) I
II
III
(IC) IV
V
VI

150730 i
2102
j
0302
l
0902 A
0602
B
2702
B

(DC) VII
VIII
IX
(MC) X
XI
XII

207

150730
2102
0302
0902
0602
2702

C
D
F
G
H
H

Izraunavanje
pozicija take Verteksa (VR)
i Antiverteksa (AVR)
Od 90 oduzimamo geografsku irinu mesta roenja i dobijamo,
takozvanu, ko-irinu:
9000 fiksni stepen
-4448 geografska irina za Beograd
4512 ko-irina
U Tabeli Kua u koloni za 45 traimo poziciju take Verteksa
tako to uzmemo IC, vrh IV Kue, kao da je to MC, vrh X Kue. ta god da
se nae u tom redu na poziciji AC, predstavlja taku Verteksa.
IC IV Kua 0902 A
MC X Kua 0902 A
AC I Kua 2810 D
Korekcija za pomeranje AC je iznosila 130
000130
+281030
281130 D Raka je taka Verteksa
Taka Antiverteksa je dijametralno suprotna taki Verteksa i nalazi se na 281130 J Jarca.

IZRAUNAVANJE
PLANETARNIH POZICIJA
Sada, kada imamo ispred sebe horoskop sa izvrenom domifikacijom potrebno je da u njega unesemo i tane planetrarne pozicije. Za ovaj
proces su nam potrebne efemeride. Kao to smo ve rekli, najbolje je koristiti Amerike efemeride za XX i XXI vek koje pozicije daju za svaki dan u
00.00.00 sati, tj. pono. Pozicije planeta ne moemo samo prepisati iz tabele. Njihove pozicije moramo korigovati prema mestu i vremenu roenja.
Da podsetimo, pozicije planeta u efemeridama su date za nulti meridijan

208

Grinvi u pono, to znai da e te pozicije biti drugaije za druge lokacije i

neko drugo vreme roenja.
Za izraunavanje planetarnih pozicija koristimo primer iz predhodnog dela za koji smo izraunali Sideralno vreme roenja i izvrili domifikaciju horoskopa
(Natus roen u Beogradu, 16.07.1970. u 16.35; NST 12.33.12)
Planetarne pozicije u efemeridama za 16.07.1970. su sledee:
Sunce
Mesec
S. M. vor
Merkur
Venera
Mars
Jupiter
Saturn
Uran
Neptun
Pluton

230332
141421
0331.1
0319.5
0358.9
2831.9
2649.3
2027.5
0508.9
2817.1
2507.0

Raka
Strelca
Riba
Lava
Device
Raka
Vage
Bika
Vage
korpije
Device

Da bi smo izraunali tane pozicije planeta za vreme roenja,

potrebno je da znamo i prve sledee pozicije planeta u efemeridama, tj.
pozicije za 17.07.1970. izuzev pozicije Meseca koja je u efemeridama data za
podne istog dana, tj. 16.07.1970.
Sunce
Mesec
S. M. vor
Merkur
Venera
Mars
Jupiter
Saturn
Uran
Neptun
Pluton

240045
212152
0325.3
0517.3
0507.2
2910.5
2653.4
2032.3
0510.7
2816.4
2508.3

Raka
Strelca
Riba
Lava
Device
Raka
Vage
Bika
Vage
korpije
Device

209

Sledei korak je utvrivanje razlike izmeu ove dve pozicije za

svaku planetu. Ta razlika je put koji planeta pree za 24 asa na ekliptici.
Vri se jednostavno, oduzimanjem pozicija za 16.07. od pozicija za 17.07.
Sunce: 240045
-230332
005713
Isti postupak izraunavanja ponavljamo i za pozicije svih ostalih
planeta. Za planete koje se kreu retrogradno, postupak je obr nut tako da
od pozicija za 16.07. oduzimamo pozicije za 17.07.
S. M. vor: 0331.1
- 0325.3
0005.7
Dobijeni rezultat izraunavanja razlike je sledei:
Sunce
Mesec
S. M. vor
Merkur
Venera
Mars
Jupiter
Saturn
Uran
Neptun
Pluton

005713
070731
0005.7
0157.8
0108.3
0038.6
0004.1
0004.8
0001.8
0000.7
0001.3

Da bi smo izraunali tanu poziciju planete za trenutak roenja

natusa potrebno je da odredimo konstantni koeficijent pomeranja planeta. Za
to nam je potrebno korigovano lokalno vreme roenja (KHl), koje smo ve
izraunali, i ono iznosi 16.59.32. Ovo vreme korigujemo sa dodatkom
Delta-T koje se nalazi u estom odeljku fenomena, u efemeridama i iznosi
40.7 sekundi. Zbir je 17.00.12.7. Potpuno je logino da ovaj broj treba zaokruiti na 17 jer je odstupanje zanemarljivo malo. Dakle, konstantni koeficijent je 17.
Rezultat razlike kretanja planete izmeu dve ponoi delimo sa
brojem 24 jer je to broj sati izmeu ove dve pozicije. Potom, dobijeni re-

210

zultat mnoimo sa konstantnim koeficijentom i na taj nain dobijamo kretanje planete od ponoi do 17 sati. Dobijeni rezultat dodajemo poziciji za
pono 16.07. Zbir koji dobijemo je pozicija planete za datum i vreme roenja za koje izraunavamo pozicije planeta. U ovom sistemu raunanja sekunde moemo zanemariti jer su za sve proraune pozicije u stepenima i
minutama sasvim dovoljne izuzev u nekim ekstremnim sluajevima kada se
planete granie sa pozicijom kue ili kada se odreuje ugaoni razmak, tj.
aspekti.
Sunce: 57 24 17 = 40.375 40
2303 + 40 = 2343
Isti postupak se primenjuje kod izraunavanja pozicija svih planeta izuzev kod Urana, Neptuna i Plutona ije pozicije jednostavno treba
prepisati, jer je njihovo pomeranje malo.
Postoji jo jedan nain izraunavanja pozicija uz pomo tabele
proporcionalnih logaritmova koja se nalazi u dodatku. Postupak je vrlo jednostavan. Najpre odredimo konstantni logaritam, u naem sluaju za 17
sati, logaritam je 1498. Nakon toga odreujemo planetarni logaritam na
osnovu izraunate razlike kretanja planete izmeu dve ponoi. U naem
primeru za Sunce (razlika je 57) logaritam traimo u preseku kolone za 0
stepeni ili sati i reda za 57 minuta vremena ili luka. Planetarni logaritam je
1.4025 koji, dalje, sabiramo sa konstantnim logaritmom i za dobijeni logaritam 1.5523 traimo minute pomeranja planete. U ovom sluaju, poto je
kretanje planete bilo manje od jednog stepena, traiemo ga isto u koloni 0
stepeni ili sati. Kada se desi da nema ba tog logaritma koji traimo uzimamo vrednost najpriblinijeg logaritma a to je, u naem primeru 1.5563 kojem odgovara 40 pomeranja planete. Dakle rezultat je isti. Koji ete od ova
dva naina koristiti to je na vama da odaberete.
Pozicije planeta u naem primeru, za 16.07.1970. u 17.00.12 su:
Sunce
Mesec
S.M.vor
Merkur
Venera
Mars
Jupiter
Saturn
Uran

2343
2420
0327 R
0442
0447
2859
2652
2030
0509

Raka
Strelca
Riba
Lava
Device
Raka
Vage
Bika
Vage

211

Neptun
Pluton

2817 R
2507

korpije
Device

Kao to je ve naglaeno, pozicija Kirona je data za svaki prvi u

mesecu u estom odeljku fenomena u efemeridama. Izraunavanje ove pozicije je takoe jednostavno. Najpre utvrdimo razliku izmeu dve pozicije,
potom rezultat delimo sa brojem dana u mesecu i mnoimo sa brojem dana
koji je protekao od prvog u mesecu do dana roenja.
Unaem primeru, Kiron se kretao najpre direktno a potom retrogradno (1018.2 Ovna za 01.07.1970.) i (1013.8 R Ovna za
01.08.1970.). S obzirom da su vrednosti priblino ujednaene, to znai da se
kretao do polovine meseca u D a od polovine u R kretanju. Neemo napraviti veliku greku ako poziciji Kirona za 01.07. dodamo jo 30 i zadrimo oznaku D. Pozicija Kirona je 1048 D Ovna.
Pozicija Zemlje u Zodijaku je uvek dijametralno suprotna pozici-ji
Sunca. Odreuje se dodavanjem 180 longitudi Sunca. Dakle, Zemlja se
nalazi na 2343 Jarca.
Pozicija za Crni Mesec (Lilit) nije data u efemeridama ali odreivanje pozicije ove planete ne predstavlja problem jer postoje izraene posebne tabele za izraunavanje njene longitude. (Vidi dodatak)
Traimo longitudu za 16.07.1970. u 17 h
U tabeli za 1970. godinu stoji 12242
Meseni prolaz za 15.07. je
2143
Dnevni prolaz do 16 u 17 h je + 11
Ukupna longituda iznosi
14436
U Zodijaku je to
2436 E

IZRAUNAVANJE POZICIJA
FIKSNIH ZVEZDA, MAGLINA I ROJEVA
Pozicije fiksnih zvezda, maglina i rojeva su date za 1. Januar 1920.
godine u tabeli koja se nalazi u dodatku. Najlaki nain da se odrede njihove
pozicije za bilo koju drugu godinu je da se njihovim longitudama doda
50.25 za svaku godinu posle 1920. ili oduzme, za svaku godinu pre 1920.
Ovaj postupak je sasvim dovoljan za sve uobiajene svrhe u astrolo-giji.
Meutim, ako se trai vea preciznost, ona se postie primenom rektascenzije i deklinacije. Godinje varijacije AR i Dekl. se nalaze u posebnim

212

kolonama tabele. Taj iznos se mnoi brojem godina razlike izmeu traenog
datuma i 1920. godine, pa tako dobijeni rezultat dodati ili oduzeti AR ili
Dekl. iz tablica. Kada se radi o AR, njena godinja varijacija e se dodati
godinama posle 1920. a oduzeti godinama pre 1920. U sluaju Dekl., ako je
njena varijacija pozitivna, to znai da se kree u pravcu seve-ra uvek je
treba dodati zvezdama sa severnom Dekl. za godine posle 1920., a oduzeti
od onih sa junom Dekl. i obratno za godine pre 1920. Kada je godinja
varijacija negativna, to znai da se zvezda kree ka jugu, kore-kciju treba
oduzeti u sluaju zvezda sa severnom Dekl. a dodati zvezdama sa junom
Dekl., ako je re o godinama posle 1920. i obratno za godine pre 1920.
IZRAUNAVANJE
SPECIFINIH TAAKA
U HOROSKOPU
Specifine take u horoskopu predstavljaju posebno osetljive take koje su usko povezane sa Ascedentom. Njihov znaaj je vaniji u Kui u
kojoj se nalazi nego u znaku Zodijaka. Ove take su danas uglavnom zanemarene od strane veine astrolog a, to smatram pog renim odnosom. Njihova vanost nije zanemarljiva i veliku ulogu igraju u apotelezmatikoj
astrologiji. Kod tumaenja natalnog horoskopa Specifine take se odnose
na posebno osetljive oblasti na podsvesnom nivou kojih ovek i ne mora
biti svestan, ali je poeljno.
One potiu iz orijentalnih astrolokih sistema i do nas su stigle
posredstvom Arapa, pa je otuda i njihovo popularnije ime Arapske take.
Ovih taaka ima prilino mnogo od kojih se veina korosti u Arapskoj i
Indijskoj astrologiji. U zapadnom sistemu je u upotrebi uglavnom Fortuna,
ili Taka Sree, koja se jo naziva i Krug Sree. Osnovna formula na kojoj se
temelje sve formule za izraunavanje specifinih taaka je:
Ascedent + planeta A planeta B = Specifina taka
Taka Sree je najomiljenija kod veine astrologa, pa emo stoga
nju uzeti kao primer za izraunavanje (i dalje koristimo kao primer horoskop za koji smo vrili sve dosadanje proraune). Formula za izraunavanje Fortune glasi:
Ascedent + Mesec Sunce = Fortuna
Ascedent: 150730 I odnosno,
Mesec:
2420
I odnosno,

213

2550730
26420
+

Sunce:

2343

D odnosno,

5192730
11343
4054430
360
454430

Fortuna, u ovom sluaju, se nalazi na 154430 B Bika

Treba napomenuti da se formule razlikuju kad su u pitanju no-na
roenja i to:
Ascedent + planeta A planeta B = Specifina taka (za dnevna roenja)
Ascedent + planeta B planeta A = Specifina taka (za nona roenja)
Formule za izraunavanje pozicija Specifinih Taaka u horoskopu su date u tabeli koja se nalazi u dodatku.
KRITINI STEPENI
U HOROSKOPU
Kritini stepeni u horoskopu su posebno osetljive take, ali sa-mo
ako se neka planeta ili vrh Kue nae u konjukciji sa ovim takama.
Dozvoljeni orbis je 1za Kue i 45 za planete. Ove take su fiksne za
svaki znak Zodijaka i zasnovane su na prosenom kretanju Meseca. To znai
da ovaj sistem pripada Lunarnoj astrologiji i preteno je zastupljen u
orijentalnim astrolokim sistemima, indijskom i arapskom. Kritini stepeni
vode poreklo iz ovih drevnih astrolokih sistema, ali ih ne treba shvatiti u
bukvalnom smislu dananje rei kritini, ve ih treba tumaiti kao posebno
osetljive take koje daju dodatni naglasak planete ili vrha Kue koja se nalazi u konjukciji sa njima. U konjukciji sa kritinim stepenima se mogu nai
fiksne zvezde i specifine take u horoskopu, to im daje jedan poseban
naglasak.
Podela Zodijakog kruga od 360, po lunarnom sistemu, je podela na 28 delova od kojih svaki predstavlja proseno dnevno kretanje Meseca. Ova podela poinje u 0 Ovna i pomera se za 125125, odnosno
13, tako da dobijamo sledee take, tj. kritine stepene:
Kardinalni znaci: Ovan, Rak, Vaga i Jarac

214

- 00
- 125125 = 13
- 254250 = 26
Fiksni znaci: Bik, Lav, korpija i Vodolija
- 083415 = 09
- 212540 = 21
Promenljivi znaci: Blizanci, Devica, Strelac i Ribe
- 041705 = 04
- 170830 = 17
Astrolozi danas uglavnom zanemaruju kritine stepene i ne uzimaju ih u obzir prilikom tumaenja horoskopa. Smatram da su ove take
veoma znaajne jer mogu pruiti suptilniji prilaz u odreenju, kako psiholoke, tako i fizike tipologije linosti. Njihov znaaj se ogleda i u apotelezmatikoj astrologiji, posebno kada je re o tranzitima, odnosno kada se
planete u tranzitu nau na kritinom stepenu a grade aspekt sa natalnom
planetom.
IZRAUNAVANJE KONCEPCIJE
(Konceptualni horoskop)
Konceptualni horoskop je horoskop prenatalne epohe, odnosno trenutak zaea. Medicinski i fizioloki, ovaj trenutak je ne mogue izraunati
precizno. Meutim, astrologija prua i takvu mogunost. Logino je da e se
postaviti pitanje: zbog ega nam je potrebno da znamo trenutak zaea i da
prema njemu izradimo horoskop. Konceptualni horoskop predstavlja
celokupnu osnovu nesvesnog na kojoj e poivati kasniji razvoj oveka nakon
roenja. Dakle, koncepcija je skaldite nesvesnog u oveku, iz kojeg on cr-pi
one najtananije niti koje ga vezuju za svet. Uz pomo konceptualnog
horoskopa, moemo na pravi nain razumeti reagovanje oveka ak i onda
kada nam ti mehanizmi nisu ni na koji nain poznati. Odgovore koje moemo dobiti iz ovog prorauna, nikakav psihoanalitiki pristup psihologije i
psihijatrije ne moe dati.
Pravilo za izraunavanje koncepcije glasi:
Tamo gde se nalazi Ascedent u natalnom horoskopu, tu se nalazi Mesec u
konceptualnom horoskopu.

215

To znai da nam je za proraun potrebna tano izraunata pozicija Ascedenta. Za kasnije tumaenje natalnog i konceptualnog horoskopa
potrebno nam je da znamo i poziciju prenatalne eklipse, odnosno Solarne ili
Lunarne eklipse pre roenja. Eklipsa koje se prva nalazi ispred roenja je
zapravo pupana vrpca izmeu svesnog i nesvesnog dela naeg bia.
Pozicije eklipsi se nalaze u efemeridama u odeljku fenomena.
Kao primer za izraunavanje koncepcije koristimo horoskop za
koji smo vrili predhodne proraune.
Ascedent se nalazi na 150730 Strelca
Ovu poziciju prvo treba zameniti tako da dobijamo poziciju Meseca u konceptualnom horoskopu i to:
Mesec na 150730 Strelca
Sledei korak se sastoji u odbrojavanju 270 unazad i traenju
najblie pozicije Meseca koji smo dobili.
270 unazad od dana roenja je 23 Vage, odnosno, 17.10.1969.
godine. Najblia pozicija Meseca koju traimo je 15.10.1969. god.
Pozicija Meseca 15.10. u podne je 1419
Pozicija Meseca 16.10. u pono je 2133
Razlika iznosi 714 = 434
Pozicija Meseca koju traimo je 1507
Razlika od podneva do trenutka zaea iznosi 048
Koeficijent vremena je 434 48 9
Kretanje Meseca delimo koeficijentom
12 9 = 1.33 = 1 sat i 20 min.
GMT zaea je 13.20.00 Delta-T (40 sec.)
HLg zaea je 14.19.20
Hl zaea je 14.41.16
KHl zaea iznosi 14.43.26
EST za 15.07. je 01.33.24
Sideralno vreme Zaea CNST iznosi 16.16.50
Poziciju Ascedenta na 4448N traimo u Tabeli kua
Ascedent koncepcije se nalazi na 1435 Vodolije
Poziciju koncepcije u natalnom horoskopu odreuje pozicija Sunca u konceptualnom horoskopu. Ono se nalazi na 2203 Vage. Istom

216

metodologojom izrade natalnog horoskopa momo izraditi i konceptualni

horoskop sa svim proraunima.
Ovde je vano napomenuti da se astrolog mora pre izraunavanja koncept horoskopa informisati o tome da li je trudnoa trajala uobiajenih 10 lunarnih, odnosno 9 solarnih meseci ili je roenje bilo prevreme-no
ili preneto, jer se ovo mora uzeti u obzir prilikom prorauna. Na 270 se
dodaje, za prenetu trudnou, onoliko stepeni za koliko je okvirno dana
preneta trudnoa, i obrnuto, oduzima se kad je vreme roenja prevremeno.
Ovu informaciju treba uzeti okvirno i nije potrebna preciznost u smislu 3, 5
ili 8 dana. Ovo su normalne oscilacije i one se ne uzimaju u obzir. Vano je
znati, to nije redak sluaj da li je natus roen u 8. ili moda 7. mesecu
trudnoe. Zakasnele trudnoe od mesec i vie dana su veoma retka pojava.
REKTIFIKACIJA
Metodologija raunanja kad je vreme roenja nepoznato
Jedan od velikih problema u astrologiji nastaje kada ne znamo
tano vreme roenja. Zbog toga nismo u mogunosti da izradimo precizan
horoskop. Astrolozi predlau dve metode u tom sluaju: metodu Prirodnog
horoskopa i metodu Solarnog ekvilibrijuma.
Obe metode se zasnivaju na prostom prepisivanju pozicija planeta iz efemerida za dan roenja u podne. Prva koristi metod prirodnog
postavljanja vrhova Kua u poetne stepene znakova Zodijaka, a druga
vrhove Kua postavlja u znak u kome se nalazi Sunce i to u isti stepen sa
Suncem. Obe ove metode mogu pruiti samo neke opte podatke koji su
nedovoljni za valjano tumaenje horoskopa.
Kada ne znamo tano vreme roenja, ne moemo odrediti poziciju Ascedenta (podznak) niti tane pozicije planeta, naroito kad je re o
poloaju Meseca. Takoe smo u nemogunosti da odredimo ugaoni ra-zmak
(aspekte) izmeu planeta. Zbog toga se moe rei da su ove dve me-tode u
osnovi pogrene.
Sve to se oveku dogaa u njegovom ivotu je direktno povezano sa pozicijom Ascedenta u horoskopu. To znai da ako izvrimo pregled
vanijih dogaaja u ivotu ili nekih prelomnih trenutaka, njihovom astrolokom analizom moemo odrediti Sideralno vreme roenja, a time poziciju
Ascedenta i vreme roenja.
Za ovaj proraun je potrebno da od osobe kojoj radimo horoskop saznamo datum roenja i tane datume vanih dogaaja u njenom ivotu. Ukoliko osoba zna i tano vreme kada se neto dogodilo, utoliko je
bolje jer e proraun biti precizniji.

217

Kao primer emo koristiti horoskop koji smo radili u predhodnim poglavljima, tako da emo utvrditi da li se vreme roenja natusa, koje
je zapisano u matinoj knjizi, slae sa sa vremenom koje emo izraunati.
Proraun se vri jednostavno. Za datum roenja i sve ostale datume ispisujemo Sideralno vreme iz efemerida koje potom sabiramo i svodimo na jedno vreme od kojeg oduzimamo onoliko sati koliko datuma smo
upotrebili. Rezultat korigujemo sa EGMT i dobijeno vreme je Sidera-lno
vreme roenja NST.
16.07.1970. 19. 33. 40
01.09.1977. 22. 40. 10
03.10.1988. 00. 47. 40
17.10.1989. 01. 41. 54
23.07.1993. 20. 02. 58
14.12.1993. 05. 30. 42
17.07.1998. +19. 38. 28
86.231.272
4. 32
235. 32
3. 55. 32
89. 55. 32
Od broja sati 89 oduzimamo 24 sata onoliko puta dok ostatak ne
bude manji od 24. U ovom sluaju je to tri puta, tako da dobijamo:
17.55.32
- 07.00.00
10.55.32
+01.21.56 EGMT
12.17.28 NST
Razlika izmeu vremena koje nam je poznato i dobijenog iznosi:
12.33.12
-12.17.28
00.15.54
Roenje se dogodilo 15 minuta i 54 sekunde ranije nego to je to
zabeleeno, tako da korigovano vreme roenja od 16:35 iznosi 16:19.

218

DODATAK

TABELE ZA
IZRAUNAVANJE POZICIJA

219

220

TABELA GRADOVA SVETA

221

222

223

224

225

226

227

228

229

230

231

232

233

234

235

236

237

238

239

240

241

242

243

244

245

246

247

248

249

250

TABELA GRADOVA
Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Makedonije

251

252

253

254

255

256

257

JEDINICE UGLOVA

STEPEN

0'

5'

10'

15'

20'

25'

h. mn. s. h. mn. s. h. mn. s. h. mn. s. h. mn. s. h. mn. s.

0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30

0.00.00
0.04.00
0.08.00
0.12.00
0.16.00
0.20.00
0.24.00
0.28.00
0.32.00
0.36.00
0.40.00
0.44.00
0.48.00
0.52.00
0.56.00
1.00.00
1.04.00
1.08.00
1.12.00
1.16.00
1.20.00
1.24.00
1.28.00
1.32.00
1.36.00
1.40.00
1.44.00
1.48.00
1.52.00
1.56.00
2.00.00

0.00.20
0.04.20
0.08.20
0.12.20
0.16.20
0.20.20
0.24.20
0.28.20
0.32.20
0.36.20
0.40.20
0.44.20
0.48.20
0.52.20
0.5620
1.00.20
1.04.20
1.08.20
1.12.20
1.16.20
1.20.20
1.24.20
1.28.20
1.32.20
1.36.20
1.40.20
1.44.20
1.48.20
1.52.20
1.56.20
2.00.20

0.00.40
0.04.40
0.08.40
0.12.40
0.16.40
0.2040
0.24.40
0.28.40
0.32.40
0.36.40
0.40.40
0.44.40
0.48.40
0.52.40
0.56.40
1.00.40
1.04.40
1.08.40
1.12.40
1.16.40
1.20.40
1.24.40
1.28.40
1.32.40
1.36.40
1.40.40
1.44.40
1.48.40
1.52.40
1.56.40
2.00.40

258

0.01.00
0.05.00
0.09.00
0.13.00
0.17.00
0.21.00
0.25.00
0.29.00
0.33.00
0.37.00
0.41.00
0.45.00
0.49.00
0.53.00
0.57.00
1.0100
1.05.00
1.09.00
1.13.00
1.17.00
1.21.00
1.25.00
1.29.00
1.33.00
1.37.00
1.41.00
1.45.00
1.49.00
1.53.00
1.57.00
2.01.00

0.01.20
0.05.20
0.09.20
0.13.20
0.17.20
0.21.20
0.25.20
0.29.20
0.33.20
0.37.20
0.41.20
0.45.20
0.49.20
0.53.20
0.57.20
1.01.20
1.05.20
1.09.20
1.13.20
1.17.20
1.21.20
1.25.20
1.29.20
1.33.20
1.37.20
1.41.20
1.45.20
1.49.20
1.53.20
1.57.20
2.01.20

0.01.40
0.05.40
0.09.40
0.13.40
0.17.40
0.21.40
0.25.40
0.29.40
0.33.40
0.37.40
0.41.40
0.45.40
0.49.40
0.53.40
0.57.40
1.01.40
1.05.40
1.09.40
1.13.40
1.17.40
1.21.40
1.25.40
1.29.40
1.33.40
1.37.40
1.41.40
1.45.40
1.49.40
1.53.40
1.57.40
2.01.40

STEPEN

0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30

10

11

12

30'

35'

40'

45'

50'

55'

h. mn. s

h. mn. s. h. mn. s. h. mn. s. h. mn. s.

h. mn. s

0.02.00
0.06.00
0.10.00
0.14.00
0.18.00
0.22.00
0.26.00
0.30.00
0.34.00
0.38.00
0.42.00
0.46.00
0.50.00
0.54.00
0.58.00
1.02.00
1.06.00
1.10.00
1.14.00
1.18.00
1.22.00
1.26.00
1.30.00
1.34.00
1.38.00
1.42.00
1.46.00
1.50.00
1.54.00
1.58.00
2.02.00

0.02.20
0.06.20
0.10.20
0.14.20
0.18.20
0.22.20
0.26.20
0.30.20
0.34.20
0.38.20
0.42.20
0.46.20
0.50.20
0.54.20
1.58.20
1.02.20
1.06.20
1.10.20
1.14.20
1.18.20
1.22.20
1.26.20
1.30.20
1.34.20
1.38.20
1.42.20
1.46.20
1.50.20
1.54.20
1.58.20
2.02.20

0.03.40
0.07.40
0.11.40
0.15.40
0.19.40
0.23.40
0.27.40
0.31.40
0.35.40
0.39.40
0.43.40
0.47.40
0.51.40
0.55.40
1.59.40
1.03.40
1.07.40
1.11.40
1.15.40
1.19.40
1.23.40
1.27.40
1.31.40
1.35.40
1.39.40
1.43.40
1.47.40
1.51.40
1.55.40
1.59.40
2.03.40

0.02.40
0.06.40
0.10.40
0.14.40
0.18.40
0.22.40
0.26.40
0.30.40
0.34.40
0.38.40
0.42.40
0.46.40
0.50.40
0.54.40
1.58.40
1.02.40
1.06.40
1.10.40
1.14.40
1.18.40
1.22.40
1.26.40
1.30.40
1.34.40
1.38.40
1.42.40
1.26.40
1.50.40
1.54.40
1.58.40
2.02.40

0.03.00
0.07.00
0.11.00
0.15.00
0.19.00
0.23.00
0.27.00
0.31.00
0.35.00
0.39.00
0.43.00
0.47.00
0.51.00
0.55.00
1.59.00
1.03.00
1.07.00
1.11.00
1.15.00
1.19.00
1.23.00
1.27.00
1.31.00
1.35.00
1.39.00
1.43.00
1.47.00
1.51.00
1.55.00
1.59.00
2.03.00

0.03.20
0.07.20
0.11.20
0.15.20
0.19.20
0.23.20
0.27.20
0.31.20
0.35.20
0.39.20
0.43.20
0.47.20
0.51.20
0.55.20
1.59.20
1.03.20
1.07.20
1.11.20
1.15.20
1.19.20
1.23.20
1.27.20
1.31.20
1.35.20
1.39.20
1.43.20
1.47.20
1.51.20
1.55.20
1.59.20
2.03.20

TABELA DODATAKA
temps

arc

temps

arc

temps

arc

temps

arc

1s
2s
3s
4s
5s

0'15''
0'30''
0'45''
1'00''
1'15''

6s
7s
8s
9s
10 s

1'30''
1'45''
2'00''
2'15''
2'30''

11 s
12 s
13 s
14 s
15 s

2'45''
3'00''
3'15''
3'30''
3'45''

16 s
17 s
18 s
19 s
20 s

4'00''
4'15''
4'30''
4'45''
5'00''

259

MINUTE

PROPORCIONALNI LOGARITMI

10

11

00
01
02
03
04
05
06
07
08
09
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59

3 1584
2 8583
2 6812
2 5563
2 4594
2 3802
2 3133
2 2553
2 2041
2 1584
2 1170
2 0792
2 0444
2 0122
1 9823
1 9542
1 9279
1 9031
1 8796
1 8573
1 8361
1 8159
1 7966
1 7782
1 7604
1 7434
1 7270
1 7112
1 6960
1 6812
1 6670
1 6532
1 6398
1 6269
1 6143
1 6021
1 5902
1 5786
1 5673
1 5563
1 5456
1 5351
1 5249
1 5149
1 5051
1 4956
1 4863
1 4771
1 4682
1 4594
1 4508
1 4424
1 4341
1 4260
1 4180
1 4102
1 4025
1 3949
1 3875

1 3802
1 3730
1 3660
1 3590
1 3522
1 3454
1 3388
1 3323
1 3258
1 3195
1 3133
1 3071
1 3010
1 2950
1 2891
1 2833
1 2775
1 2719
1 2663
1 2607
1 2553
1 2499
1 2445
1 2393
1 2341
1 2289
1 2239
1 2188
1 2139
1 2090
1 2041
1 1993
1 1946
1 1899
1 1852
1 1806
1 1761
1 1716
1 1671
1 1627
1 1584
1 1540
1 1498
1 1455
1 1413
1 1372
1 1331
1 1290
1 1249
1 1209
1 1170
1 1130
1 1091
1 1053
1 1015
1 0977
1 0939
1 0902
1 0865
1 0828

1 0792
1 0756
1 0720
1 0685
1 0649
1 0614
1 0580
1 0546
1 0511
1 0478
1 0444
1 0411
1 0378
1 0345
1 0313
1 0280
1 0248
1 0216
1 0185
1 0154
1 0122
1 0091
1 0061
1 0030
1 0000
0 9970
0 9940
0 9910
0 9881
0 9852
0 9823
0 9794
0 9765
0 9737
0 9708
0 9680
0 9652
0 9625
0 9597
0 9570
0 9542
0 9515
0 9488
0 9462
0 9435
0 9409
0 9383
0 9356
0 9330
0 9305
0 9279
0 9254
0 9228
0 9203
0 9178
0 9153
0 9128
0 9104
0 9079
0 9055

9031
9007
8983
8959
8935
8912
8888
8865
8842
8819
8796
8773
8751
8728
8706
8683
8661
8639
8617
8595
8573
8552
8530
8509
8487
8466
8445
8424
8403
8382
8361
8341
8320
8300
8279
8259
8239
8219
8199
8179
8159
8140
8120
8101
8081
8062
8043
8023
8004
7985
7966
7947
7929
7910
7891
7873
7854
7836
7818
7800

7781
7763
7745
7728
7710
7692
7674
7657
7639
7622
7604
7587
7570
7552
7535
7518
7501
7484
7467
7451
7434
7417
7401
7384
7368
7351
7335
7318
7302
7286
7270
7254
7238
7222
7206
7190
7174
7159
7143
7128
7112
7097
7081
7066
7050
7035
7020
7005
6990
6975
6960
6945
6930
6915
6900
6885
6871
6856
6841
6827

6812
6798
6784
6769
6755
6741
6726
6712
6698
6684
6670
6656
6642
6628
6614
6601
6587
6573
6559
6546
6532
6519
6505
6492
6478
6465
6451
6438
6425
6412
6398
6385
6372
6359
6346
6333
6320
6307
6294
6282
6269
6256
6243
6231
6218
6205
6193
6180
6168
6155
6143
6131
6118
6106
6094
6081
6069
6057
6045
6033

6021
6009
5997
5985
5973
5961
5949
5937
5925
5913
5902
5890
5878
5866
5855
5843
5832
5820
5809
5797
5786
5774
5763
5752
5740
5729
5718
5706
5695
5684
5673
5662
5651
5640
5629
5618
5607
5596
5585
5574
5563
5552
5541
5531
5520
5509
5498
5488
5477
5466
5456
5445
5435
5424
5414
5403
5393
5382
5372
5361

5351
5341
5330
5320
5310
5300
5289
5279
5269
5259
5249
5239
5229
5219
5209
5199
5189
5179
5169
5159
5149
5139
5129
5120
5110
5100
5090
5081
5071
5061
5051
5042
5032
5023
5013
5003
4994
4984
4975
4965
4956
4947
4937
4928
4918
4909
4900
4890
4881
4872
4863
4853
4844
4835
4826
4817
4808
4799
4789
4780

4771
4762
4753
4744
4735
4726
4717
4708
4699
4690
4682
4673
4664
4655
4646
4638
4629
4620
4611
4603
4594
4585
4577
4568
4559
4551
4542
4534
4525
4516
4508
4499
4491
4482
4474
4466
4457
4449
4440
4432
4424
4415
4407
4399
4390
4382
4374
4365
4357
4349
4341
4333
4324
4316
4308
4300
4292
4284
4276
4268

4260
4252
4244
4236
4228
4220
4212
4204
4196
4188
4180
4172
4164
4156
4149
4141
4133
4125
4117
4110
4102
4094
4086
4079
4071
4063
4055
4048
4040
4032
4025
4017
4010
4002
3995
3987
3979
3972
3964
3957
3949
3942
3934
3927
3919
3912
3905
3897
3890
3882
3875
3868
3860
3853
3846
3838
3831
3824
3817
3809

3802
3795
3788
3780
3773
3766
3759
3752
3745
3738
3730
3723
3716
3709
3702
3695
3688
3681
3674
3667
3660
3653
3646
3639
3632
3625
3618
3611
3604
3597
3590
3583
3577
3570
3563
3556
3549
3542
3535
3529
3522
3515
3508
3501
3495
3488
3481
3475
3468
3461
3455
3448
3441
3435
3428
3421
3415
3408
3401
3395

3388
3382
3375
3368
3362
3355
3349
3342
3336
3329
3323
3316
3310
3303
3297
3291
3284
3278
3271
3265
3259
3252
3246
3239
3233
3227
3220
3214
3208
3201
3195
3189
3183
3176
3170
3164
3158
3151
3145
3139
3133
3126
3120
3114
3108
3102
3196
3189
3083
3077
3071
3065
3059
3053
3047
3041
3034
3028
3022
3016

STEPENI ILI ASOVI

260

MINUTI

STEPENI ILI ASOVI

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

00
01
02
03
04
05
06
07
08
09
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59

3010
3004
2998
2992
2986
2980
2974
2968
2962
2956
2950
2944
2939
2933
2927
2921
2915
2909
2903
2897
2891
2885
2880
2874
2868
2862
2856
2850
2845
2839
2833
2827
2821
2816
2810
2804
2798
2793
2787
2781
2775
2770
2764
2758
2753
2747
2741
2736
2730
2724
2719
2713
2707
2702
2696
2691
2685
2679
2674
2668

2663
2657
2652
2646
2641
2635
2629
2624
2618
2613
2607
2602
2596
2591
2585
2580
2575
2569
2564
2558
2553
2547
2542
2536
2531
2526
2520
2515
2510
2504
2499
2493
2488
2483
2477
2472
2467
2461
2456
2451
2445
2440
2435
2430
2424
2419
2414
2409
2403
2498
2393
2388
2382
2377
2372
2367
2362
2356
2351
2346

2341
2336
2330
2325
2320
2315
2310
2305
2300
2295
2289
2284
2279
2274
2269
2264
2259
2254
2249
2244
2239
2234
2229
2223
2218
2213
2208
2203
2198
2193
2188
2183
2178
2173
2168
2164
2159
2154
2149
2144
2139
2134
2129
2124
2119
2114
2109
2104
2099
2095
2090
2085
2080
2075
2070
2065
2061
2056
2051
2046

2041
2036
2032
2027
2022
2017
2012
2008
2003
1998
1993
1988
1984
1979
1974
1969
1965
1960
1955
1950
1946
1941
1936
1932
1927
1922
1917
1913
1908
1903
1899
1894
1890
1885
1880
1875
1871
1866
1862
1856
1852
1848
1843
1838
1834
1829
1825
1820
1816
1811
1806
1802
1797
1793
1788
1784
1779
1775
1770
1765

1761
1756
1752
1747
1743
1738
1734
1729
1725
1720
1716
1711
1707
1702
1698
1694
1689
1685
1680
1676
1671
1667
1663
1658
1654
1649
1645
1640
1636
1632
1627
1623
1619
1614
1610
1605
1601
1597
1592
1588
1584
1579
1575
1571
1566
1562
1558
1553
1549
1545
1540
1536
1532
1528
1524
1519
1519
1510
1506
1502

1498
1493
1489
1485
1481
1476
1472
1468
1464
1460
1455
1451
1447
1443
1438
1434
1430
1426
1422
1417
1413
1409
1405
1401
1397
1393
1388
1384
1380
1376
1372
1368
1363
1359
1355
1351
1347
1343
1339
1335
1331
1327
1322
1318
1314
1310
1306
1302
1398
1294
1290
1286
1282
1278
1274
1270
1266
1261
1257
1253

1249
1245
1241
1237
1234
1229
1225
1221
1217
1213
1209
1205
1201
1197
1193
1189
1185
1182
1178
1174
1170
1166
1162
1158
1154
1150
1146
1142
1138
1134
1130
1126
1123
1119
1115
1111
1107
1103
1099
1095
1092
1088
1084
1080
1076
1072
1068
1064
1061
1057
1053
1049
1045
1041
1037
1034
1030
1026
1022
1018

1015
1011
1007
1003
0999
0996
0992
0988
0984
0980
0977
0973
0969
0965
0962
0958
0954
0950
0947
0943
0939
0935
0932
0928
0924
0920
0917
0913
0909
0905
0902
0898
0894
0891
0887
0883
0880
0876
0872
0868
0865
0861
0857
0854
0850
0846
0843
0839
0835
0832
0828
0824
0821
0817
0814
0810
0806
0803
0799
0795

0792
0788
0785
0781
0777
0774
0770
0766
0763
0759
0756
0752
0749
0745
0742
0738
0734
0731
0727
0724
0720
0717
0713
0709
0706
0702
0699
0695
0692
0688
0685
0681
0678
0674
0670
0667
0664
0660
0656
0653
0649
0646
0642
0639
0635
0632
0629
0625
0621
0618
0614
0611
0608
0604
0601
0597
0594
0590
0587
0583

0580
0577
0573
0570
0566
0563
0559
0556
0552
0549
0546
0542
0539
0535
0532
0529
0525
0522
0518
0515
0511
0508
0505
0501
0498
0495
0491
0488
0485
0481
0478
0474
0471
0468
0464
0461
0458
0454
0451
0448
0444
0441
0437
0434
0431
0428
0424
0421
0418
0414
0411
0408
0404
0401
0398
0394
0391
0388
0384
0381

0378
0375
0371
0368
0364
0361
0358
0355
0352
0348
0345
0342
0339
0335
0332
0329
0326
0322
0319
0316
0313
0309
0306
0303
0300
0296
0293
0290
0287
0283
0280
0277
0274
0271
0267
0264
0261
0258
0254
0251
0248
0245
0242
0239
0235
0232
0229
0226
0223
0220
0216
0213
0210
0207
0204
0201
0197
0194
0191
0188

0185
0182
0179
0175
0172
0169
0166
0163
0160
0157
0153
0150
0147
0144
0141
0138
0135
0132
0129
0125
0122
0119
0116
0113
0110
0107
0104
0101
0098
0094
0091
0088
0085
0082
0079
0076
0073
0070
0067
0064
0061
0058
0055
0052
0048
0045
0042
0039
0036
0033
0030
0027
0024
0021
0018
0015
0012
0009
0006
0003

261

LONGITUDA CRNOG MESECA (LILIT)

GODINJI PROLAZ
long.

154 28
195 08
235 47
276 27
317 07
357 53
038 33
079 13
119 51
160 39
201 19
241 58
282 38
323 24
004 04
044 45
085 24
126 14
166 50
207 29
248 09
288 55
329 35
010 14
050 59
091 40
132 20
172 59
213 00
254 27
295 05

godina
1900
1901
1902
1903
1904
1905
1906
1907
1908
1909
1910
1911
1912
1913
1914
1915
1916
1917
1918
1919
1920
1921
1922
1923
1924
1925
1926
1927
1928
1929
1930

JANUAR

01
00 00
05
00 27
10
01 00
15
01 34
20
02 07
25
02 40
JUL
01
05
10
15
20
25

20 10
20 37
21 10
21 43
22 17
22 50

godina

long.

godina

long.

godina

long.

godina

long.

1931
1932
1933
1934
1935
1936
1937
1938
1939
1940
1941
1942
1943
1944
1945
1946
1947
1948
1949
1950
1951
1952
1953
1954
1955
1956
1957
1958
1959
1960

335 41
016 25
057 12
097 52
138 31
179 11
219 58
260 37
301 18
342 01
022 38
063 22
104 02
144 43
185 29
226 09
266 48
307 27
348 15
028 53
069 34
110 14
150 59
191 40
232 21
272 58
313 46
354 24
035 01
075 44

1961
1962
1963
1964
1965
1966
1967
1968
1969
1970
1971
1972
1973
1974
1975
1976
1977
1978
1979
1980
1981
1982
1983
1984
1985
1986
1987
1988
1989
1990

116 31
157 11
197 50
238 32
279 17
319 56
000 36
041 15
082 02
122 42
163 21
204 02
244 48
285 27
326 07
006 48
047 33
088 13
128 53
169 34
210 19
250 59
291 38
332 18
013 05
053 44
094 23
135 04
175 50
216 29

1991
1992
1993
1994
1995
1996
1997
1998
1999
2000
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
2009
2010
2011
2012
2013
2014
2015
2016
2017
2018
2019
2020

257 09
297 55
338 35
019 14
059 59
100 40
141 20
181 59
222 00
263 27
304 05
344 41
025 25
066 12
106 52
147 31
188 11
228 58
269 37
310 18
351 01
031 38
072 22
113 02
153 43
194 29
235 09
275 48
316 27
357 15

2021
2022
2023
2024
2025
2026
2027
2028
2029
2030
2031
2032
2033
2034
2035
2036
2037
2038
2039
2040
2041
2042
2043
2044
2045
2046
2047
2048
2049
2050

037 53
078 34
119 14
159 59
200 40
241 21
281 58
322 46
003 24
044 01
084 44
125 31
166 11
206 50
247 32
288 17
328 56
009 36
050 15
091 02
131 42
172 21
213 02
253 48
294 27
335 07
015 48
056 33
097 13
137 53

FEBRUAR

01
03 27
05
03 54
10
04 27
15
05 01
20
05 34
25
06 08
AVGUST

01
23 37
05
24 04
10
24 37
15
25 11
20
25 44
25
26 17

MESENI PROLAZ
MART
APRIL


01
01
06 34
10 02
05
05
07 01
10 28
10
10
07 35
11 02
15
15
08 08
11 35
20
20
08 41
12 09
25
25
09 14
12 41
SEPTEMBAR

01
27 04
05
27 31
10
28 04
15
28 38
20
29 11
25
29 45

OKTOBAR

01
30 25
05
30 52
10
31 25
15
31 58
20
32 32
25
33 05

DNEVNI PROLAZ: oko 630

262

MAJ

01
13 22
05
13 49
10
14 21
15
14 56
20
15 29
25
16 03
NOVEMBAR

01
33 52
05
34 19
10
34 52
15
35 26
20
35 59
25
36 32

JUN
01
05
10
15
20
25

16 49
17 16
17 49
18 23
18 56
19 30

DECEMBAR

01
37 13
05
37 39
10
38 13
15
38 46
20
39 20
25
39 53

TABELA POZICIJA TAMNOG MESECA LILIT

Pozicije su date za svaki 1. u mesecu u podne po Nultom meridijanu

Dnevni hod 300'04", Meseni hod 9001'52"

263

TABELA POZICIJA
GLAVNIH ZVEZDA, MAGLINA I ROJEVA

264

265

266

267

268

269

FORMULE ZA IZRAUNAVANJE POZICIJA

SPECIFINIH TAAKA U HOROSKOPU
(ARAPSKE TAKE)
NAZIV
FORTUNA
LJUBAV
AST
SUDBINA
IVOT (mukarac)
IVOT (ena)
BRAK
DECA (muka)
DECA (enska)
RAZVOD
IZDAJSTVO
OTAC
MAJKA
BRAA I SESTRE
PRIJATELJI
LINI NEPRIJATELJI
JAVNI NEPRIJATELJI
RAZUMEVANJE I MUDROST
NESLAGANJE I SPOROVI
ORGANIZACIJA
PROFESIJA
IZNENADNO NAPREDOVANJE
NAPREDOVANJE
NASLEDSTVO
IMOVINA I BOGATSTVO
KRAA
TRGOVINA
SLUGE
SEKS
STRAST
PERVERZIJA
EKSCENTRINOST
PUTOVANJE (kopnom)
PUTOVANJE (morem)
PUTOVANJE (vazduhom)
DUH
VERA
USUD
UDA
OKULTIZAM
ASTROLOGIJA
ZLO
NESREA
ATENTAT
ZATVOR I TUGA
KATASTROFA
HIRURKI ZAHVAT
BOLEST
LUDILO
SMRT

FORMULA
DNEVNO ROENJE
AC + MESEC SUNCE
AC + JUPITER VENERA
AC + SUNCE FORTUNA
AC + SATURN SUNCE
AC + MESEC Mlad Mesec pre ro.
AC + MESEC Pun Mesec pre ro.
AC + VII vrh VENERA
AC + JUPITER MESEC
AC + VENERA MESEC
AC + VENERA VII vrh
AC + NEPTUN SUNCE
AC + SATURN SUNCE
AC + MESEC VENERA
AC + JUPITER SATURN
AC + MESEC URAN
AC + XII vrh vladar XII
AC + VII vrh vladar VII
AC + SUNCE SATURN
AC + JUPITER MARS
AC + PLUTON SUNCE
MC + MESEC SATURN
AC + FORTUNA SATURN
AC + SUNCE SATURN
AC + MESEC SATURN
AC + II vrh vladar II
SATURN + MARS MERKUR
AC + MERKUR SUNCE
AC + MESEC MERKUR
AC + V vrh vladar V
AC + MARS SUNCE
AC + VENERA URAN
AC + MERKUR URAN
AC + IX vrh vladar IX
AC + 15 RAKA SATURN
AC + vrh IX URAN
AC + SUNCE MESEC
AC + MERKUR MESEC
AC + SATURN SUNCE
AC + PLUTON SUNCE
AC + NEPTUN URAN
AC + MERKUR URAN
AC + vladar VIII SATURN
AC + SATURN MARS
MARS + NEPTUN URAN
AC + FORTUNA NEPTUN
AC + URAN SATURN
AC + SATURN MARS
AC + MARS SATURN
AC + NEPTUN SUNCE
AC + VIII vrh MESEC

270

NONO ROENJE
OBRNUTO
OBRNUTO
OBRNUTO
ISTO
ISTO
ISTO
ISTO
ISTO
ISTO
ISTO
ISTO
OBRNUTO
OBRNUTO
OBRNUTO
ISTO
ISTO
ISTO
OBRNUTO
ISTO
ISTO
ISTO
OBRNUTO
ISTO
ISTO
ISTO
OBRNUTO
ISTO
ISTO
ISTO
ISTO
ISTO
ISTO
ISTO
ISTO
ISTO
OBRNUTO
OBRNUTO
OBRNUTO
ISTO
ISTO
ISTO
ISTO
OBRNUTO
ISTO
ISTO
ISTO
OBRNUTO
OBRNUTO
ISTO
ISTO

SADRAJ
PREDGOVOR
UVOD U ASTROLOGIJU
UVOD
IME I POJAM ASTROLOGIJE
DEFINICIJA ASTROLOGIJE
POREKLO ASTROLOGIJE
PREDMET ASTROLOGIJE
SMISAO I POTREBA ASTROLOGIJE
PODELA ASTROLOGIJE
VIDOVI ASTROLOGIJE
EGZOTERINA ASTROLOGIJA
EZOTERINA ASTROLOGIJA
VRSTE ASTROLOGIJE
TIPOVI ASTROLOGIJE
ASTROLOKI SISTEMI
ASTROLOKE DISCIPLINE
NATALNA ASTROLOGIJA
ASTROPSIHOLOGIJA
ASTROMEDICINA
SINASTRIJA
MUNDALNA ASTROLOGIJA
ASTROMETEOROLOGIJA
HORARNA ASTROLOGIJA
ELEKCIONA ASTROLOGIJA
APOTELEZMATIKA
ASTROLOGIJA I MANTIKE VETINE
ASTROLOKE KOLE
TRADICIONALISTIKA KOLA
SIMBOLOSTIKA KOLA
STRUKTURALNA KOLA
NAUNA KOLA
TEORIJA NEBESKE SFERE
POLOAJNA ASTRONOMIJA
OSNOVNI POJMOVI POLOAJNE ASTRONOMIJE
PLANETE
SUNCE I MESEC
PLANETOIDI
METEORI
KOMETE
ZVEZDE I SAZVEA
VANGALAKTIKA VASIONA
ANTISVET
TEORIJA HOROSKOPA
UVOD
VRSTE HOROSKOPA
IZRADA FOROSKOPA
271

9
11
13
13
14
15
16
19
21
21
23
24
26
26
27
29
29
29
31
33
34
36
37
37
38
40
42
42
43
45
46
49
51
52
62
72
75
76
76
77
80
83
85
87
88
89

IZRADA HOROSKOPA NA KOMPJUTERU

ULOGA INSPIRACIJE I INTUICIJE U ASTROLOGIJI
JEZIK ASTROLOGIJE
SIMBOLI I SKRAENICE
TEORIJA KORESPONDENCIJA
ZNACI ZODIJAKA U TEORIJI KORESPONDENCIJA
TEORIJA ELEMENATA
VATRA
ZEMLJA
VAZDUH
VODA
TEORIJA KVALITETA
KARDINALNOST
FIKSNOST
PROMENLJIVOST
TEORIJA PRINCIPA
AKTIVNI PRINCIP
PASIVNI PRINCIP
KUE U TEORIJI KORESPONDENCIJA
DOMIFIKACIONA TEORIJA ELEMENATA
DOMIFIKACIONA TEORIJA KVALITETA
DOMIFIKACIONA TEORIJA PRINCIPA
PLANETE U TEORIJI KORESPONDENCIJA
TEORIJA INKORESPONDENCIJA
DEKADE
PLANETARNA TIPOLOGIJA
ELEMENTARNA TIPOLOGIJA
PREPLITANJE ZNAKOVA ZODIJAKA
DEVETINE I DVANAESTINE
PREPLITANJE KUA U HOROSKOPU
KUE UNUTAR KUA
SOLARNE KUE
LUNARNE KUE
ASTROLOKE VEZE U TEORIJI INKORESPONDENCIJA
BROJEVI I DANI U NEDELJI
GODINE VLADAVINE PLANETA
IVOTNO DOBA
ANATOMIJA
ULA
BOJE
MIRISI
BILJKE
IVOTINJE
KRISTALI
METALI
DRAVE I GRADOVI
SLAGANJE ZNAKOVA ZODIJAKA
ZNACI ZODIJAKA
OVAN

272

89
90
92
93
97
97
97
98
99
99
99
101
101
101
102
103
103
104
105
105
107
108
109
111
111
111
116
116
116
118
118
119
120
121
121
124
125
125
126
127
127
128
128
129
129
130
131
133
134

BIK
BLIZANCI
RAK
LAV
DEVICA
VAGA
KORPIJA
STRELAC
JARAC
VODOLIJA
RIBE
SVETLA
SUNCE
MESEC
MESEEVI VOROVI
PLANETE
MERKUR
VENERA
MARS
JUPITER
SATURN
URAN
NEPTUN
PLUTON
ZEMLJA
MALE PLANETE
KIRON
LILIT
CERES
PALAS
JUNONA
VESTA
IZIDA
KUE U HOROSKOPU
ASCENDUS
PORTA INFERNA
DEA
IMUM COELI
FORTUNA BONUS
FORTUNA MALUS
OCCASIO
PORTA SUPERMA
DEUS
MEDIUM COELI
GENIUS BONUS
GENIUS MALUS
METODOLOGIJA IZRADE HOROSKOPA
UVOD
POJAM KALENDARA U ASTROLOGIJI

273

136
138
140
142
144
146
148
150
152
154
156
159
159
160
161
163
164
165
166
167
168
169
170
171
172
173
174
175
176
176
177
178
178
180
180
180
181
181
182
180
183
183
184
184
185
185
187
189
189

POJAM VREMENA U ASTROLOGIJI

POJAM LOKALIZACIJE U ASTROLOGIJI
EFEMERIDE
OBJANJENJE SIMBOLA I FENOMENA
U TABELAMA AMERIKIH EFEMERIDA
TABELA DOMIFIKACIJE
KOSMOGRAM
MATEMATIKE METODE RAUNANJA
IZRAUNAVANJE SIDERALNOG VREMENA ROENJA
DOMIFIKACIJA
IZRAUNAVANJE PLANETARNIH POZICIJA
IZRAUNAVANJE POZICIJA FIKSNIH ZVEZDA,
MAGLINA I ROJEVA
IZRAUNAVANJE SPECIFINIH TAAKA U HOROSKOPU
KRITINI STEPENI U HOROSKOPU
IZRAUNAVANJE KONCEPCIJE
REKTIFIKACIJA
DODATAK - TABELE ZA IZRAUNAVANJE POZICIJA
TABELA GRADOVA SVETA
TABELA GRADOVA SRBIJE, CRNE GORE,
BOSNE I HERCEGOVINE, HRVATSKE,
SLOVENIJE, MAKEDONIJE
JEDINICE UGLOVA
PROPORCIONALNI LOGARITMI
LONGITUDA CRNOG MESECA LILIT
TABELA POZICIJA TAMNOG MESECA LILIT
TABELA POZICIJA GLAVNIH ZVEZDA,
MAGLINA I ROJEVA
FORMULE ZA IZRAUNAVANJE POZICIJA
SPECIFINIH TAAKA U HOROSKOPU

190
192
193
194
197
197
200
200
205
208
212
213
214
215
217
219
221
251
258
260
262
263
264
270

274

Naslov
SUMMA ASTROLOGIAE
TOM PRVI
UVOD U ASTROLOGIJU
SA METODOLOGIJOM IZRADE HOROSKOPA
Autor
Alexandar Thorn
Copyright 2007 by Kunst und Gott
Sva prava zadrava izdava
Izdava

Kunst und Gott

Beograd

Za izdavaa
Aleksandar Radivojevi
Recenzent
Dr. Davor Kaar
Likovno tehniki urednik
Autor
Lektura i korektura
Astroloki studio
ASAR
Kompjuterska obrada i prelom
Izdava
Korice
Uticaj znakova Zodijaka na ljudsko telo
Raskoni asovi vojvode od Berija 1485.
Muzej Konde antiji, Francuska
tampano kao rukopis
Beograd, 2007.

275

276