sadraj

1.
2.
3.
4.
5. ( )
6.
7.

1
4
20
27
28
41
63

1.
Standardizacija
(Normizacija)
je stara koliko i ljudski rod. Standard je javnosti dostupan dokument nastao na osnovu saglasnosti svih
zainteresiranih, a sadri rezultate postupka standardizacije. Normizacija (standardizacija) je delatnost na
formuliranju u primeni sredstava radi postizanja reda u odreenoj oblasti u korist i uz udeo zainteresovanih
strana, naroito radi postizanja optimalne utede u celini vodei rauna o funkcionalnosti i sigurnosti.
Normizacija znai i ujednaavanje proizvodnje i proizvoda prema odrednicama optimalnog reenja
standarda. Standard je rezultat normizacije u nekom podruju i mora biti odobren od neke priznate
organizacije. Svrha normizacijenije je uvijek ista jedanput se standardi uvode da bi se njima propisala i
garantovao kvalitet, drugi put predstavljaju odreeno ogranienje i dozvoljavaju suen izbor nekog
elementa proizvoda u beskonanom nizu vriednosti, trei put mogu biti samo preporuka dok etvrti put
stvaraju uslove za organizacioni tip proizvodnje.
Posebni su pak ciljevi standardizacije racionalna raznovrsnost, kompatibilnost i zamenljivost
proizvoda, sigurnost i zatita ivota, zdravlja, okoline, imovine i potroaa, a pri razmeni dobara i usluga
uklanjanje prepreka u trgovini, olakanje tehnoloke saradnje i konano bolji privredni uinci.
Poeci se standardizacije mogu nazreti u oblicima posuda u grnarstvu i u primitivnim oblicima alata u
preistorijskom razdoblju. Najstarije poznato pramerilo duine urezano je u kip sumerskog vladara Gudea
(2144-2124 god.). Neto kasnije uveden je u Kini jednistven merni sistem za merenje duine. Jedan od
najstarijih pisanih propisa iz gradjevinarstva sadri Hamurabijev zakonik (Codex Hammurabi, oko 1750 pre
nove ere). U starom Egiptu i Rimu postojali su standardi za opeku. U Rimu su bile standardizirane
vodovodne cevi, a potronja se vode naplaivala prema preseku cevi. U XV veku u Mletakoj Republici bila
je standardizovana brodska oprema (vesla, jarobli, okovi i dr.).
S razvojem industralizacije poinje sistemska standardizacija industrijskih proizvoda i alata. Pionir je na tom
podruju inenjer i fabrikant J. Whitworth, koji je standardizovao sistem vijanih navoja (1841). Uskoro se u
to ukljuuju nacionalna udruenja inenjera kao nosioci izrade standarda. Medjunarodna Konvencija o metru
zakljuena je 1875. godine, pa je tako prihvaen jedinstven merni sistem koji postaje osnova buduih
nacionalnih i medjunarodnih standarda. Medjunarodna konferencija Dogovor o jedinstvenim ispitim
metodama za gradjevine i konstrukcijske materijale (Dresden, 1886) zaetak je medjunarodne
standardizacije. Nakon toga osnivaju se naciionalne organizacije za standardizaciju: British Engineering
Standards Committee (1901), ameriki National Bureau of Standards (1901), Normenausschuss der
deutschen Industrie (1917) i dr., te medjunarodne organizacije za standardizaciju: Medjunarodna
elektrotehnika komisija (International Electrotechnical Commission, IEC, 1906) i Medjunarodna
organizacija za standardizaciju (International Organization for Standardization, ISO, 1946), kao naslednica
Medjunarodne federacije nacionalnih udruenja za standardizaciju (International Federation of the National
Standardizong Associations, ISA, 1928).

Tipizacija
je takav oblik racionalizacije (unifikacije) proizvoda kojom se proizvodnja ograniava na odreeni broj
reprezentanata ''tipova''. Tip je naziv za zbir karakteristinih svojstava koji diferencira zasebne grupe unutar
iste vrste. Tipizacija poiva na slinosti proizvoda za upotrebu, a predstavlja redukciju prevelike
raznolikosti meu proizvodima od koje nema koristi. Iz niza istovrsnih ili srodnih proizvoda uklanjaju se
oni koji su iz tehnikih, ekonomskih ili nekih drugih razloga neopravdani i umesto njih izrauje se i

upotrebljava za istu svrhu manji broj tipova. Tipizacija se pre svega odnosi na gotove, finalne proizvode.
Tipizacijom se obuhvataju i tehnoloki postupci, sve vrste sredstva za rad, ak i radna dokumentacija.

Razlika izmeu tipizacije i normizacije je u tome to se tipizacija odnosi na gotove, finalne proizvode, a
standardizacija na delove proizvoda, poluproizvoda, a ne proizvode u celini. Tipizacija je preputena na
volju proizvoaima, nabavljaima ili potroaima, a standardizacija u sebi sadri odreenu dozu prisile.
primeri standarda iz protivpoarstva:
JUS EN 124162

Instalacije za gaenje poara Sistemi

sa prahom
Deo 2: Projektovanje, ugradnja i
odravanje
Apstrakt:

JUS EN 135651

Ovim standardom se utvruju zahtevi i

preporuke za projektovanje, ugradnju i
odravanje segmenata koji obuh vataju
komponente sistema za gaenje prahom sa
izbacivanjem praha iz kontejne ra ili
centralno grupisanih kontejnera, kroz
mlaznice pomou potisnog gasa.

Instalacije za gaenje poara Sistemi

sa penom
Deo 1: Zahtevi i metode ispitivanja
za komponente
Apstrakt:

Ovim standardom se utvruju zahtevi i

metode ispitivanja za materijale, izradu i
performanse komponenata koje se koriste
u instalacijama za gaenje pen om.
Obuhvaene
su
komponente
i
proporcioneri, rasprivai, ispusne cevi,
generatori pene, komore za pen u,
rezervoari i sudovi pod pritiskom.

OPTA PODELA VATROGASNE TEHNIKE I TEHNlKE OPREME

Za vatrogasne potrebe koristi se mnogobrojna oprema koju je vrlo teko podeliti i svrstati u odredene grupacije. Ovde
cemo pokuati da je podelimo prema iroj nameni, i to na:
1. Licnu opremu
2. Zajedniku opremu
Lina oprema
U ovu grupaciju spada sve ono sto ini licno zaduzenje pojedinaca, a to je po pravilu oprema koja slui za linu
atitu, kao:
odeca i obuca,
kaciga (lem),
radni opasa (penjaki) i
zatitna (gas-gas) maska.
Zajednika oprema
Ova gruoacija obuhvata cjelokupnu opremu koja se koristi za realizaciju svih akcija vatrogasaca. Ona se moe podeliti
na:
1. Zastitnu opremu:
radna zatitna odea,
radna zatitna obua,
aparati za zatitu organa za disanje,
2. Uredaji, sprave i oprema za gaenje:
priruna sredstva za gaenje,
runi prenosni aparati za gasenje,
runi prevozni aparati za gasenje,
rune klipne pumpe za gaenje,
centrifugalne pumpe,
pumpe i oprema za dobavu vode iz vecih dubina,

 vatrogasna vozila,
vatrogasne prikolice,
vatrogasne cevi,
vatrogasna cevna oprema,
mlaznice,
razdelnice, i sabirnice,
usisne korpe,
hidrantski nastavci,
uredaj za ogranicenje pritiska,
uredaj za ublazavanje povratnog delovanja mlaza,
uredaj za automatsko usmjeravanje sredstava za gaenje,
oprema za dobijanje pene,
bacai vode pene,
stabilne instalacije i uredjaji, i
ostale armature i oprema;
3. Lestve,
4. Oprema za spasavanje,
5. Tehnika oprema,
6. Elektro-oprema,
7. Dimniaarska oprema,
8. Oprema za pruanje prve pomoci,
9. Oprema za rasvetu,
10. Oprema za ventilaciju,
11. Oprema za detekciju i dozimetriju,
12. Oprema za vezu,
13. Ostala oprema:
oprema i uredaj za snabdevanje vodom,
avioni za gaenje poara,
helikopteri za gaenje poara i izvidanje,
vatrogasne lokomotive ,
camci za gaenje poara,
oprema za servisiranje i odravanje vatrogasne tehnike,
oprema za ispitivanje i provjeravanje kvaliteta proizvoda itd.

2.
stare jedinice:
X .
R

1 R = 2,58 10-4 C/kg (kulon / kilogram)

C kulon --- ,
do 25r nema znakova povreda ;
srednja smrtna doza ; 600-smrt
anemija

1-1,5 Gy. ;

50-100r oteuje krv

; 200-400 apsolutna nesposobnost

Srednja smrtna doza za ljude je 4 Gy, a apsolutna smrtna 10 Gy

LATENTNI STADIJUM
Traje od 1 dana do 2 nedelje i za to vreme pacijent se dobro osea.
U ovom stadijumu mogu se registrovati laboratorijski pokazatelji oteenja elija i tkiva.

savremene jedinice:

; 400

(alfa) zraenje se sastoji od dvostruko pozitivno nabijenih estica (dva protona i dva neutrona)
identinih jezgrima helijuma. ire se brzinom od oko 1/20 brzine svetlosti, to je dovoljno sporo da
mogu relativno dugo meudejstvovati sa materijom. Zato imaju jako jonizirajua delovanje. Zbog
svoje veliine brzo se sudaraju sa nekim od atoma nakon ega gube energiju, pa im je domet mali
(svega nekoliko sm), i zato ih moe zaustaviti list papira i koa. Ali ako se estice unesu u telo
hranom ili udisanjem, mogu biti opasne zbog svog jakog jonizujueg dejstva.

(beta) zraenje ine elektroni, negativno naelektrisane estice, koje putuju velikim brzinama.
Njegovo jonizaciono dejstvo je puno slabije od delovanja zraenja, ali mu je domet u vazduhu
puno vei (nekoliko metara). Zaustavlja ga metalna ploa od nekoliko mm debljine. U ljudsko telo
estice prodiru do nekoliko santimetara dubine. Opasno je za zdravlje ako se izvor unese u
organizam

(gama) zraenje je elektromagnetno zraenje velike energije, koje potie iz jezgra atoma, a iri se
brzinom svetlosti. Njegovo jonizirajua delovanje je jo slabije od delovanja estica, ali mu je
domet jo vei. Prolazi kroz ljudsko telo. Dejstvo se moe redukovati pomou debelog sloja olova,
betona ili vode.

x (rendgensko) zraenje ima ista svojstva kao i zraenje, ali i neto veu talasnu duinu. Razlikuje
se od zraenja po tome to potie od elektrona, a ne iz jezgra

Prirodna radioaktivnost

Prirodna radioaktivnost je posledica raspadanja prirodno nestabilnih atomskih jezgara.

Prirodni radionuklidi se raspadaju na 3 naina , , . Prirodni radionuklidi su izotopi jezgara
desetak posljednjih elemenata periodnog sistema. Dele se u 3 niza:
1) uranov

238

U 92 -koji zavrava stabilnim olovom

2) neptunijumov
3) torijumov

232

232

Np 90

Tn 90

208

Pb 82

-koji zavrava stabilnim bizmutom

-koji zavrava stabilnim olovom

206

209

Bi 83

Pb 82

Vetaka radioaktivnost

Vetaka radioaktivnost se jo naziva pobuena ili indukovana radioaktivnost, javlja se kao

posledica vetaki stvorenih radiojezgara
Vetaka radioaktivnost se postie bombardovanjem jezgra tekim esticama poput protona,
neutrona, -esticama.
E. Rutherford je 1919.g.vetakim putem, bombardirajui azot -esticama, dobio kiseonik i proton.

(NaI) Natrijum jodid je jedinjenje natrijuma i joda. Kad je u obliku bele kristalne soli se koristi za
dokazivanje jonizirajueg zraenja

Dozimetar

Primjer modernog linog dozimetra (Radex RD1503)

Penkala dozimetar za direktno oitavanje

Vrste dozimetara
Dve su najrairenije (zakonski priznate) metode merenja: filmski dozimetar i termoluminiscentni dozimetar
(TLD). Kod oba dozimetra prolazom zraenja dolazi do odreenih procesa koje zraenje izaziva predajom
energije: zarnjenje filma ili podizanje elektrona na vie energetsko stanje. Prilikom oitanja, razvijanja
filma ili oitanja u posebnom itau, vidi se uinak zraenja, zacrnjenje ili odreena krivua kod TLD-a.
Badarenjem serije dozimetra poznatim dozama i uz badarne krive mogu se odrediti te primljene doze. To
je posebna tehnologija koja podrazumijeva posebne procese i odreeno predznanje.
Danas su podjednako rairene obe metode, svaka ima prednosti i mane. Uglavnom, TLD su pogodniji od
filmskih dozimetara jer ostaju u budunosti kao trajni zapis, dokument o primljenoj dozi. Osjetljivost i jedne
i druge vrste dozimetara je gotovo podjednaka, a tanost zavisi o servisu, nainu badarenja , energiji
zraenja i drugim iniocima.
Osnovni nedostatak i jednog i drugog dozimetra je odgoeno dobijanje rezultata ozraenja, tek nakon
razvijanja i oitanja u itau nakon prolaza vremena noenja. Zbog toga su danas popularne brojne verzije
dozimetara s trenutnim oitanjem primljene doze: penkala dozimetar, elektronski dozimetar i sl., koji se
lokalno koriste kao dodatni dozimetar uz slubenu dozimetriju koja se obvezno provodi filmskim
dozimetrima ili TLD-ima.

Filmski dozimetar
Kod filmskog dozimetra jonizirajua zraenja djeluju na fotografsku plou slino svjetlosnom zraenju i
izazivaju zacrnjenje. Stepen zacrnjenja srazmjeran je apsorbiranoj dozi. Obino je jedan deo filma prekriven
tankim slojem olova, kako bi se moglo razlikovati zacrnjenje koje je uzrokovano prodornim gama
zraenjem, od zacrnjenja nastalog beta-esticama. Ukoliko treba meriti prisustvo sporih neutrona, jedan se
deo filma prekriva tankim slojem kadmijuma. Ovaj dozimetar se dosta upotrebljava jer je najjednostavniji i
najjeftiniji lini dozimetar, iako ima i svojih nedostataka, a to je da za svaku vrstu filma treba raditi
kalibracionu krivu, jer je stepen zacrnjenja dosta zavisan od energije gama ili rendgenskih zraka.

Termoluminiscentni dozimetar
Termoluminiscentni dozimetri napravljeni su od kalcijum fluorida ili litijum fluorida i aktivirani su
manganom. Kao nosa osjetljive mase (kristala) slui metalna ploica, koja se pri mjerenju apsorbirane doze
jonizirajueg zraenja zagrijava elektrinom strujom. Ozraeni kristali zrae na temperaturi od 400 C do
1000 C svijetlost talasniih duina od 390 do 500 nm, kojoj se intenzitet, koji je srazmjeran apsorbiranoj
dozi, mjeri fotomultiplikatorom. Ovim se dozimetrom mogu meriti i doze od 0,1 mGy (miligrej). Ureaji za
oitavanje i beleenje doze neto su sloeniji od filmskih dozimetara, ali je tonost vea.
Termoluminiscentni dozimetri najvie se upotrebljavaju za kao lini dozimetri. Ponovnim zagreavanjem tih
dozimetara, vriednost doze se brie i mogu se ponovno iskoristiti za mjerenje.

Sistemi za detekciju otrovnih i eksplozivnih gasova koriste se sve vie u industriji,

javnim garaama ali i u domainstvima radi spreavanja nekontrolisanog meanja otrovnih ili eksplozivnozapaljivih gasova sa vazduhom to predstavlja veliku opasnost za ljude i imovinu. U zavisnosti od namene
prostora detektori i oprema mogu biti u klasinoj izradi, a takoe i u protiveksplozivnoj (Ex) zatiti.

Neki od gasova koje detektujemo:

OTROVNI: Ugljen-monoksid (CO), ugljen-dioksid (CO2), sumpor-vodonik (H2S), sumpor dioksid (SO2),
azot-monoksid (NO), azot-dioksid (NO2), hlorovodonina kiselina (HCl), kiseonik (O2), hlor (Cl2), amonijak
(NH3)
EKSPLOZIVNO/ZAPALJIVI: Vodonik (H2), prirodni gas/metan (CH4), propan-butan, izopropil alkohol,
heksan (C6H14), oktansko gorivo, acetilen (C2H2), etilen (C2H4), amonijak (NH3), butanon, etanol (C2H5OH),
metanol (CH3OH), toluen, pentan (C6H12), etilen-oksid (C2H40)
U zavisnosti od veliine i namene objekta razlikujemo kolektivne i adresabilne sisteme za detekciju i dojavu
otrovnih i eksplozivnih gasova.
Kolektivni sistemi za detekciju gasa
Kolektivni sistemi za detekciju gasa su i dalje veoma popularni. Predstavljaju idealno reenje za manje
objekte i imaju proveren kvalitet. Najee se koriste za manje javne garae u stambeno-poslovnim
objektima.

Adresabilni sistemi za detekciju gasa

Adresabilni sistemi za detekciju gasa pruaju najmoderniju i najbolju zatitu za objekte svih veliina. Osim
olakanog testiranja ovi sistemi se odlikuju velikom fleksibilnou i visokom preciznou detekcije. Mogue
je stalno pratiti porast koncentracije gasa za pojedine detektore i obavetavanje (zvuno i svetlosno) prisutih

o poveanju nedozvoljene koncentracije gasova.

Na osnovu analize nivoa koncentracije gasa, centrala daje signal automatici za sisteme odimljavanja i
protivpoarnih klapni. Na ovaj nain se postie maksimalna bezbednost prisutnih ljudi i imovine u objektu.

U stambenim objektima je sve ea potreba da se vri detekcija i dojava raznih tipova gasova. Detektori
mogu da rade nezavisno za svaku prostoriju, a takoe se moe napraviti jedinstven sistem za ceo objekat.
Detektori se najee postavljaju u kuhinji, kotlarnici, garai...
Dozimetar se koristi za zatitu ljudi koji rade u podrujima jakog ionizirajueg zraenja, prije svega u
postrojenjima ili ustanovama gdje se koriste jaki izvori radioaktivnosti. Dozimetar je naprava koju radnik
ima na sebi. On se obino dri na prsima i ne smije se prekriti tkaninom ili ga na bilo koji nain "skriti", jer
tako smanjujemo koliinu zraka koju bi on trebao registrirati. Gdje se kree ovjek, sa njim ide i dozimetar.
Dozimetar ima svojstvo da registrira ukupno ozraenje, odnosno apsorbiranu dozu zraenja koju je ovjek
primio.

DETEKTOR ZA GASOVE

ALTAIR PRO, Fire CO, 25/100 ppm

ALTAIR PRO odlikuje se velikim izborom dokazanih na terenu, senzora brzog odziva serije 20. Izbor
izmeu O2, CO, H2S, NH3, Cl2, ClO2, HCN, NO2, PH3 i SO2 konfiguracije. Svi senzori se jednostavno
postavljaju to smanjuje vreme prekida rada.

Neke od karakteristika su:

1 prekida za rad
Podeavanje nivoa za aktiviranje alarma
Odline performanse zvunog, vizualnog i vibracijskog alarma
Kompletan dnevnik podataka kao standard
Senzori brzog odziva serije 20
Pregledna koncentracija gasa na ekranu
Zamenjivi senzor i CR2 baterija
Vie opcija noenja

Zamena senzora i baterija je vrlo jednostavna, smanjuje vrijeme odravanja i prekida rada. Vrlo efikasne,
komercijalno dostupne baterije osiguravaju da ALTAIR PRO radi due od godinu dana..
ALTAIR PRO ima dodatno ojaano gumirano kuite koje osigurava otpornost na prodiranje vode i praine.
Sa pouzdanom kopom za hvatanje kao standardnom opremom. Vrlo opiran dnevnik podataka je standard
za ALTAIR PRO. Preko ugraene infracrvene konekcije podaci se prebacuju na PC raunar gde se moe
pristupiti brzo i lako svim informacijama.

3.
-prirodna i vetaka ventilacija
-aksijalni iradijalni ventilatori

Sl...Radijalni centrifugalni ventilator

Sl... Aksijalni ventilator (za transport velikih koliina gasa malog pritiska do 250 Pa do 1000 Pa Lopatice rotora propeleri)

ODIMLJAVANJE
Preventivna protivpoarna zatita oznaena je kao najvanija mera za ouvanje ljudskog ivota i
zdravlja, kao i strukturalnog poslovanja. Nagli razvoj u graevinskoj tehnologiji poslednjih godina doneo je
poveane zahteve u oblasti protivpoarne zatite.
Poznato je da ak 90% rtava poara nastrada usled trovanja dimom! Polazei od tog saznanja,
implementacija pomenute opreme nalazi potpuno opravdanje. Stoga, zatita naih osnovnih prava, na ivot i
zdravlje, mora biti primarni interes u naporima za zatitu od poara.
U mnogim zemljama sveta uvedene su zakonske regulative koje nalau pridruivanje adekvatno dizajniranih
i instaliranih ventilacionih sistema u dizajn, sistema za gaenje poara u strukturu i upotrebu objekata.
Vlade irom sveta, lokalne vlasti, graevinske firme, osiguravajue kompanije i vlasnici zgrada shvatili su
znaaj dimnih i toplotnih ventilacionih sistema, kao i sistema za gaenje poara za ljudski ivot, graevine i
njihovu opremu. To je rezultiralo iroku upotrebu protivpoarnih sistema i opreme.
Dim i otrovni gasovi nastali u sluaju poara i slinih akcidenata ugroavaju zdravlje i ivote ljudi.
Osnovni princip na kome se baziraju sistemi dimne i toplotne ventilacije je odstranjivanje toplote i dima iz
objekta koji se nalazi u poaru naglaavajui pri tom zatitu ljudskih ivota i vlasnitva.
U poetnim fazama poara toplota, dim i vreli gasovi se diu do plafona, a zatim se ire i obrazuju gust sloj
koji se sputa ka dole. Ranim otvaranjem krovne ventilacije podstie se kontinualno odstranjivanje toplote i
dima, i na taj nain se ostvaruje pokuaj postizanja ravnotee izmeu stope po kojoj se proizvode toksini
uareni gasovi i stope u kojoj se isti izbacuju van putem dimnih odvoda. Cilj ventilacije je da se obezbedi
dovoljno jasna vidljivost, evakuacija i da se vatrogascima omogui prilaz. Takoe, putem ventilacionih
otvora smanjuje se temperature i rizik od uruavanja objekta.

Sl....... Sakupljanje dima u krovnoj konstrukciji i odimljavanje

Sl ..... Putevi dima pri odimljavanju

Otvaranjem dimnih i toplotnih odvoda spreavamo porast temperature unutar objekta i time odlaemo
poetak organskih pirolitikih procesa koje svaki poar nosi sa sobom, kao i devastaciju konstrukcije samog
objekta.
Najvanija komponenta sistema je elektromehaniki pokreta (Aktuator) koji se koristi za otvaranje dimnog
odvoda, aluzine ili reetke.

Sl... sistem za odimljavanje

Sl... Otvori za odimljavanje

Kompletan sistem dimne ventilacije sadri komponente: kontrolni panel, centralnu jedinicu za upravljanje,
rucne i opticke javljace za dojavu pojave poara, jedan ili dva lancana elektropokretaca koji mogu otvarati
krovne prozore i prozore na zidovima objekta. Sistem je opremljen nezavisnim napajanjem, ima mogucnost
procesorskog nadzora sistema 24 sata, detekciju kvara i alarma kao i niz razlicitih mogucnosti podeavanja
vremena dnevne ventilacije.

Dimni ventilacioni sistem

Dugme za dimnu ventilaciju

Automatski detektor poara

Dimni i toplotni ventilacioni

pokreta

Elektrina runa kontrolna naprava Vizuelni detektor poara koji radi

za runo pokretanje dimne i
na principu automatskog
Elektromotorni daljinski upravlja
toplotne ventilacije.
ukljuivanja dimne i toplotne
za prozore i ventile za sluaj poara
ventilacije u sluaju izbijanja
i svakodnevnu ventilaciju.
poara. Takoe je dostupan kao
termo-diferencijalni detektor.

Operacioni panel za dimne odvode Kontrolni panel za dimne odvode Kontrolor sobne temperature

Opseg primena, npr. u sistemu

graevinskog menadmenta, za
pokretanje i ukazivanje na trenutni
nain rada kao i dimni i toplotni
alarm. Mogunost individualnog
unosa, kao i dobra organizovanost
za izlaenje na kraj sa svakom
situacijom.

Kontrolni panel je opremljen

brojnim funkcijama, i poseduje
integrisan akumulator, za
vanredne okolnosti, koji
kontrolie i nadgleda dimne i
toplotne odvode.

Automatski kontrolor temperature u

zavisnosti od sobne temperature.

Alarmni ureaji

Detektor vetra/kie

Dugme za ventilaciju

Poarno zvono, alarmna sirena ili

treperee svetlo, za zvunu i
vizuelnu uzbunu u sluaju vatre.

Ventilaciona kontrola zavisna od

vremenskih uslova. Prozori se
automatski zatvaraju u sluaju
kie ili vetra

Konstantno promenljiva kontrola

ventilacionih odvoda kao i
konekcija ili diskonekcija sa
automatskom kontrolom vremena /
temperature.

ODIMLJAVANJE NADPRITISKOM

Ova metoda odimljavanja je relativno nova u taktici gaenja poara. Prvo je nala primenu prilikom gaenja
poara na brodovima, a u poslednjih 10-15 godina je sastavni deo akcija gaenja poara u zgradama.
Ovom metodom stvara se razlika izmeu spoljnjeg, atmosferskog pritiska i vieg (pozitivnog) pritiska u
objektu, koji nastaje ubacivanjem sveeg vazduha, preko mobilnih ureaja za ventilaciju povienim

pritiskom. Toplota, dim i gasovi unutar objekta potiskuju se od strane ubaenog sveeg vazduha, koji je pod
povienim pritiskom, kreui se ka izlaznim otvorima. Otuda ova metoda nosi naziv VENTILACIJA

U poreenju sa ventilacijom potpritiskom (upotrebom dimovuka), ova metoda je pokazala sledee prednosti:

vatrogasna grupa koja postavlja ureaj ispred ulaza u objekat nee se suoiti sa dimom i toplim
gasovima, koji se nalaze u samom objektu;
sagoreli produkti nee biti uvueni u ureaj i prljati ventilator;
ulaz u objekat nee biti blokiran ureajem i opremom za ventilaciju;
ureaj se brzo postavlja i ne zahteva dodatnu opremu;
navalna grupa vatrogasne jedinice nastupa u struji sveeg vazduha;
metodom nadpritiska, koji je jednak u celom objektu, mogu se izbaciti dimni gasovi iz svih delova
objekta;
proces gorenja se odvija uz vee uee stabilnih krajnjih produkata gorenja, jer sa ubaenim
kiseonikom dogorevaju opasni produkti nepotpunog sagorevanja.

Oprema za ventilaciju povienim pritiskom se na intervencijama moe primeniti:

u samom nastupu napredovanja navalne grupe prema aritu poara (ubaeni svei vazduh sniava
temperaturu, poveava vidljivost i sigurnost u intervenisanju);
po lokalizaciji poara, radi breg odimljavanja prostora (ubrzava se intervencija, smanjuje utroak
sredstava za gaenje i materijalna teta) ;
kod ventilacije prostora kontaminiranog opasnim materijama (spreava se dalje irenje i usmerava
kretanje opasne materije u eljenom pravcu).

Izlazni otvori moraju biti od 0,75-2 veliine ulaznog otvora. Mali ili previe veliki izlazni otvori nee dati
eljene efekte pri ventilaciji, a otvaranje to veeg broja prozora na objektu izazvae kontra efekat.

Sistem za odimljavanje javne garae

Protivpoarni sistemi
Sistemi za odimljavanje slue za odvoenje dima u sluaju poara.
Tokom poara, stvaraju se znaajne koliine proizvoda sagorevanja kao to su dimni gasovi, oksidi i
toplota. Najznaajnija funkcija dimnih i toplotnih odvoda je da ove proizvode sagorevanja efektno odstrane
iz objekta.
Odimljavanje javnih garaa i evakuacionih stepenita u poslovnim, komercijalnim i stambenim objektima je
neophodan proces i jedan od uslova koji se u izgradnji postavljaju kao izazov pred investitora u izgradnji
takvih objekata.
U sluaju izbijanja poara, usled karakteristine arhitektonske konstrukcije tih objekata dolazi do pojave
gustog dima veoma opasnog po ljudski ivot.

SL. ... Odimljavanje javnih garaa

4.
Zajednika oprema
Ova grupacija obuhvata cjelokupnu opremu koja se koristi za realizaciju svih akcija vatrogasaca. Ona se moe podeliti
na:
1. Zastitnu opremu:
radna zatitna odea,
radna zatitna obua,
aparati za zatitu organa za disanje,
2. Uredaji, sprave i oprema za gaenje:
priruna sredstva za gaenje,
runi prenosni aparati za gasenje,
runi prevozni aparati za gasenje,
rune klipne pumpe za gaenje,
centrifugalne pumpe,
pumpe i oprema za dobavu vode iz vecih dubina,
vatrogasna vozila,
vatrogasne prikolice,
vatrogasne cevi,
vatrogasna cevna oprema,
mlaznice,
razdelnice, i sabirnice,
usisne korpe,
hidrantski nastavci,
uredaj za ogranienje pritiska,
uredaj za ublazavanje povratnog delovanja mlaza,
uredaj za automatsko usmjeravanje sredstava za gaenje,
oprema za dobijanje pene,
bacai vode pene,
stabilne instalacije i uredjaji, i
ostale armature i oprema;
3. Lestve,
4. Oprema za spasavanje,
5. Tehnika oprema,
6. Elektro-oprema,
7. Dimniaarska oprema,
8. Oprema za pruanje prve pomoci,
9. Oprema za rasvetu,
10. Oprema za ventilaciju,
11. Oprema za detekciju i dozimetriju,
12. Oprema za vezu,
13. Ostala oprema:
oprema i uredaj za snabdevanje vodom,
avioni za gaenje poara,
helikopteri za gaenje poara i izvidanje,
vatrogasne lokomotive ,
camci za gaenje poara,
oprema za servisiranje i odravanje vatrogasne tehnike,
oprema za ispitivanje i provjeravanje kvaliteta proizvoda itd.
.

5. ( )
, :
a) ,
b) ,
c) I ,
d) I ,
e) I .

:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
. 4 l ( 8 l)
200 bar, 1600 l .
30 80 . 1600 l
53 32 . 15 kg.
.
,
(1) .
. e .
200 bar-a 3 5 bar-a
( ),
. ,

. (
), ( (9)) .
( ).
40 , 320 l, d 30 l/min
10 . ,
.

Sl. Korienje izolacionnog aparata

Prikazan je izolacioni aparat otvorenog kruga za disanje. Sastoji se od zadnje ploe, pojasa za noenje boce
i pneumatskog sistema koji se opet sastoji od konektora za bocu, reducira, meraa pritiska, pitaljke i ventila
na zahtev. Moe biti konfigurisan na razliite naine, sa jednim ili dve boce. Osim toga, postoji i irok opseg
nastavaka - nadogradnje za razliite primene, ukljuujui Airline, split ventil za spaavanje drugog lica (eng.
Rescue Second Man - RSM) i za dekontaminaciju.
Moe se koristiti sa elinom ili sa kompozitnom bocom, kao i sa raznim vrstama maski kao to su Vision
3, Promask PP ili Panaseal. PROPAK je prvenstveno namenjen profesionalnim vatrogascima.

Tehnike specifikacije
Kompaktni ventil pozitivnog pritiska je servo asistiran ureaj koji radi kao dijafragmni mehanizam sa malim
otporom prilikom udisaja. Poseduje dinamiki odgovor na brz, povean udah, automatski inicira prvi udah a
ima i mogunost slobodnog premoavanja (bypass). Komponenta je brizgana od poliamida i acetila sa
gumenom zaptivkom i dijafragmom.

Aktivacija prvog udaha

od -20 do -30mbar
Maksimalni protok u trenutku
500 litara/minuta
Protok bajpasa
150 litara/minuta nominalno
Statiki pozitivan pritisak
1,0 - 4,0mbar

Reducir ventil

Prvi stepen reducir ventila predstavlja nepodesivu oprugu smetenu u klipni mehanizam koji je sa spoljanje
strane zatien ventilom pritiska. Kuite ventila i kapa zatiene su niklovanim mesinganim kuitem sa
oprugom od nerajueg elika i creva U-uloka.

Spoljni pritisak

200bar izlaz
5,5 do 9,5bar
300bar izlaz
6,0 do 11,0bar
Ventil oslobaajueg ventila
otprilike 13,5bar
Ograniava protoka ka crevu mera pritiska
<25 litara u minuti

Crevo srednjeg pritiska

Maksimalni radni pritisak

16 bar
Maksimalni pritisak za eksploziju creva 80 bar

Indikator pritiska i sigurnosna pitaljka

Manometar sa Burdonovom cevi

Otporni na toplotu i udarac, polikarbonatna stakla
Sigurnosni ventil na zadnjem delu meraa - tanost; +/-10bar izmeu 40-300bar
Kuite je od nerajueg elika sa obrtnim zaptivajuim crevom.

Crevo visokog pritiska

Maksimalni radni pritisak

450 bar
Maksimalni pritisak za eksploziju 800 bar

IZOLACIONI APARAT I ZATITNA MASKA

slui za zatitu disajnih organa prilikom ulaska u prostorije osiromaene kisikom ili prostorije u
kojima ima otrovnih gasova.

Bitno je napomenuti da se ovi aparati ne koriste samo kod poara, vec i kod raznih
tehnikih intervencija kao to su ulasci u podrume, podzemne garae, bunare i sl.

Dielovi maske:

- prikljucak maske
- tipka
- upravljacki ventil
- unutranji deo maske
- vizir
- zatezna traka
- vanjski okvir maske
- tielo maske
- spojnica
- zatitna kapa
- zatezni remen

Zatitna maska nove i stare generacije

Da bi zatitna maska bila svrsishodna i ucinkovita prilikom intervencija, potrebno ju je pravovaljano istestirati. Provera maske je
od izuzetnog znacenja za svakog korisnika posebno, jer eventualna neispravnost moe imati kobne posledice.

Uredaj za ispitivanje izolacionih aparata, zatitnih maski i zatitnih odiela

Odravanje uredaja

vri se pranje, cicenje, dezinfekcija, popravke, suenje, sklapanje i ispitivanje aparata i zatitnih maski.

Sl. Servis izolacionih aparata

Kompresori: Visokopritisni kompresor Posejdon kapaciteta 250 l/min i Drger-ov kompresor DK-18 kapaciteta 280 l/min. Kod
punjenja boca treba obratiti panju da se pune samo one boce koje zadovoljavaju nacionalne standarde. Takode, boca mora imati
originalne test podatke proizvodjaa i test oznaku, te da nisu prele rok za testiranje, ispisan na nalepnici boce prilikom njenog
zadnjeg testiranja.

Sl.........Punionica boca sa rampom za punjenje

sa 6 prikljuaka za 300 bar i 2 za 200 bar

Sl.....Kompresorska stanica

Pune boce skladite se i ekaju u rezervi za popunjavanje vozila.

Sl....Skladitenje boca

Odravanje uredaja podrazumijeva i paljivo icenje, dezinfekciju i suenje zaprljanih dijelova uredaja. Dielove uroniti u
odgovarajucu otopinu i runo ih oprati. Za to se koriste specijalne INOKS kade. Ne preporuca se upotreba mehanickih, elektricnih
ili ultrazvucnih metoda pranja. Nakon pranja, sredstvo za cicenje i dezinfekciju odstraniti ispiranjem cistom vodom, a zatim
suenjem. Max. temperatura suenja ne bi smjela prelaziti 600C.

sistemi QS omoguavaju korisnicima da idu u korak s

najsavremenijim reenjima, omoguavaju celi niz razliitih kon guracija,
Prednosti:
Lako prilagodljivi, iroki i postavljeni remeni na ramenima i pojas oko struka
Remeni na ramenima i oko struka koji se mogu pojedinano namestiti to
olakava kretanje i teret smeta na kukove, gde mu je i mesto
Anatomski oblikovani nosei zadnji okvir otvorenog tipa za dodatnu
udobnost i bolju ventilaciju

 Mogunost izbora izmeu mnogo razliitih boca koji se mogu nositi

pojedinano, u paru ili u setu.

Izuzetno trajan i siguran dizajn Vie od 10 godina vatrogasnog

iskustva Odlini rezultati periodinih provera Vek trajanja od
200 000 ciklusa Rubni prikljuci od nerajueg elika Vizuelna
povrinska provera strukturne celovitosti Svi materijali mogu se
koristiti pod vodom

Samonosei aparat za disanje*Prihvata irok spektar boca od 200 do 300 bara - mogu biti i kompozitne i
eline.
Komponente
1.Panaseal maska sa pozitivnim pritiskom
2.Pitaljka za upozorenje pritiska u boci
3.Fluorescentni manometar
4.Podeavajui pojas
5.Regulator pritiska sa ventilom i konektorom
6.Podeavajua traka za fiksiranje boce napravljena od Kevlara
7.Crevo srednjeg pritiska za ventil na prvi zahtev
8.Ventil poztivnog pritiska na prvi zahtev
9.Ventil za otvaranje/zatvaranje sa konicom

Pneumatski sistem
Ventil pozitivnog pritiska na prvi zahtev omoguuje mali otpor prilikom disanja i izuzetne perfomanse to se
tie dinamike pri visokom protoku.
Prvostepeni reducirni ventil predstavlja samo dva pomina dela i prihvata sve boce sa pritiscima do 300 bara
bez ikakvih podeavanja.
Konektor je spojen sa bocom sa standardnim navojem za aparate za disanje sa malim pominim filterom od

bronze koji titi pneumatiku.

Sistem ukljuuje manometar sa fluoroscentnim pokazivaima montiran na rame sa pitaljkom za upozorenje.
Sigurnosna pitaljka se oglaava na 55 bara pritiska u boci. Kuite je napravljeno od nerajueg elika i
polikarbonata i upakovano je u gumu.
Dimenzije:
duina: 565mm (sa produetkom do 610mm)
irina: 260mm
zapremina: 6,8 lit / 300 bar / 245mm

Komunikacija
Radio-komunikacioni ureaj integrisan u postojei radio i preferiran izbor ove maske.

Midimask - respirator od lagane silikonske medicinske antialergijske gume sa jezgrom za 2 filtera i

izduvnim ventilom srednje veliine, perfektno prijanja uz lice. EN 140
Koristi se za zatitu od hemikalija i otrovnih materija

6.

:
- ,
- ,
- .
: , , , ,
, -, , -, .
: , ,
, (-).
: - (
),
, 2-, 2,3,7,8 -- (
, ).
: , , , , .
: ( ).
I : , , , ,
.

() (ADR) (RID) .
: d

:
0
1
2

3
4
5
6
7
8 ()
9 ( )
: 333 .
: .

zatita od tetnih i opasnih materija

Hemijski JSP kombinezon
Gumirani kombinezon sa kapuljaom i elastinim
manetnama na rukavima i nogavicama, otporan
nrastvore kiselina i baza. Koristi se za rad sa
opasnim materijama

Microgard 4000
Zatitni petoslojni kombinezon za industrijske hazardne hemikalije, dupli zip, duple manetne na rukavima,
specijalno dizajnirana kapuljaa za bolje prijanjanje sa Full Face maskom, vareni i lepljeni avovi, antistatik,
bez silikona, otporan na vodu, hemikalije, organska i neorganska jedinjenja, azbest i estice praine.

Microgard 3000
Zatitni troslojni kombinezon za hemikalije, dupli zip, dupla manetna na rukavima, specijalno dizajnirana
kapuljaa za bolje prijanjanje sa Full Face maskom, vareni avovi. Antistatik, bez silikona, otporan na
veinu neorganskih hemikalija, azbest i estice praine.

Microgard 2000
Kombinezon od dvoslojnih SMS vlakana, antistatik, paropropusan, specijalno dizajnirana kapuljaa za bolje
prijanjanje sa Full Face maskom, manja termika otpornost, dobra mehanika izdrljivost. Otporan na vodu,
hemikalije, azbesti estice praine, bez silikona.

Tychem F
Zatitni kombinezon sa kapuljaom i varenim avovima sa zatitnom trakom, netkani Tyvek sa polimerskom
zatitom, antistatik, bez silikona, otporan na vodu, koncentrisane neorganske i organske materije i ultra fine
estice. CE kat III, tip 3, 4. Srebrno-sive boje. Koristi se za rad sa bioloko opasnim materijama, kao zatita
od praine, tenosti, aerosoli, kiselina i pesticida ...

Tychem C
Zatitni kombinezon sa kapuljaom i varenim avovima sa zatitnom trakom, netkani Tyvek polietilen sa
slojem polimera, antistatik, bez silikona, otporan na vodu, neorganske materije i ultra fine estice. CE kat
III, tip 3, 4. ute boje. Koristi se za rad sa bioloko opasnim materijama, kao zatita od praine, tenosti,
aerosoli, kiselina i pesticida ...

Tyvek Pro.Tech Classic Plus

Zatitni kombinezon sa kapuljaom i varenim avovima sa zatitnom trakom, netkani Tyvek polietilen,
antistatik, bez silikona, otporan na vodu, hemikalije, azbest i estice praine. CE kat. III, tip 4, 5, 6. Koristi
se za rad sa bioloko opasnim materijama, kao zatita od praine, tenosti, aerosoli, kiselina i pesticida ...

rukavice (zatita ruku)

Moene cele u PVC, otporne na kiseline i baze, duine 35 cm. Boja: crvena, uta Rukavice otporne na
kiseline i baze koriste se u industriji pogodene za rad sa hemikalijama i kiselinama kat. III

SCAUP
Termoizolacione rukavice. Aramid 320gr/m2 , zatita od vrueg kontakta sa metalom do 250 C i kratkog
kontakta do 500 C, dobra pokretljivost ruku, univerzalne veliine (5 prstiju). Za rad u alatnoj industriji,
topionicama, gumarskoj i pekarskoj industriji Termoizolacione rukavice Aramid 320gr/m2 zatita od vrueg
kontakta sa metalom do 250 C i kratkog kontakta do 500 C, dobra pokretljivost ruku, univerzalne veliine (5
prstiju), Za rad u alatnoj industriji, topionicama, gumarskoj i pekarskoj industriji. VELIINA: uni BOJA:
uta

Polumaska 6200
Polumaska od laganog termoplastinog elastomera, 2 izmenjiva filtera. Art. 3M-6100 manja, Art. 3M-6200
srednja, Art. 3M-6300 velika. Koriste se u svim privrednim granama u zavisnosti od odabira filtera za
zatitu disjanih organa od praine,organskih, neorganskih,amonijanih i kiselih isparenja.

Maska 6800
Maska za celo lice sa 2 izmenjiva filtera i velikim izduvnim ventilom, vrsto kaenje na 5 taaka. Isporuuje
se u 3 veliine: Art. 3M-6700 manja Art. 3M-6800 srednja Art. 3M-6900 velika. Koristi se u hemijskoj
industriji, farmaceutskoj industriji, petrohemijskoj industriji, naftnoj industriji, pesticidi ....

Chemical 90L
Komplet za zatitu od izlivanja hemikalija. Ovi proizvodi su pogodni prilikom prevoza, dostave i
manipulacije sa hemikalijama. Dostupni su u pet nivoa absorpcije: 15l, 30l, 90l, 250l i 500l. Prilikom
manipulacije sa ovakvim materijalima preporuljivo je korititi Lina Zatitna Sredstva koja su dostupna u
DeLuxe kompletima: zatitne naoare, rukavice, zatita disajnih organa. Koristi se na benzinskim pumpama,
u laboratorijama, u auto servisima, u hemijskoj industriji, faramaceutskoj industriji, petrohemijskoj industriji
...

Gumene izme, poveana otpornost na visoke temperature i abraziju, zatita od vode, blata i manjih
mehanikih rizika. Koriste se u svim granama privrede za zatitu od vode, neistoa i vremenskih nepogoda.
VELIINA: 40-47

Microgard CFR nudi zatitu od tenih hemijskih sredstava (EN tip 4), potencijalno eksplozivnih i zapaljivih
sredstava smanjujui rizik od opekotina.

Tip 5 - EN ISO 13982-1(&2) Odelo za suve estice

Tip 6 - EN 13034 Redukovana otpornost na prskanje
EN 533 - Otpornost na vatru (index 1)
EN 1149-1 - Antistatik

Upotrebljava se u za sve poslove za koje je neophodna ograniena zatita od hemikalija i vatre.

Spasilako odelo za hitne intervencije, koristi se u lukama, marinama, prekookeanskim plovnim objektima,
trgovakim flotama, itd. Vatrootporni neopren 5mm, ojaani avovi, reflektujue trake, signalizirajue
svetlo, spojena kapuljaa sa integrisanim plutajuim jastukom, kuka za podizanje iz vode, rukavice spojene
sa odelom, steznik sa iak trakom na nogavicama. Univerzalne veliine
Koristi se u spasilakim intervencijama kod putnikih i rekreacionih brodova i amaca ...

Duboke cipele za vatrogasce kategorije III sa kompozitnom kapom i nemetalnim zatitnim listom, nitrilni
on otporan do 3000C, puna govea koa 2-2,2mm, koni postavljeni jezik, postava od Puratex membrane,
visina cipele 26cm (mogunost isporuke cipela visine 30cm), teina cipele (vel. 43) iznosi 2kg. EN 15090
Cipele za vatrogasce.

Microgard 4000 Saturn je kapsulirano odelo za korienje u kombinaciji sa aparatom za dovod vazduha, bilo
da je re o polumasci ili o masci za celo lice. Sadri kontrolu protoka na pojasu ili ventil regulatora pritiska.
Koristi se pri rukovanju industrijski opasnim otpadom i u hemijskoj proizvodnji.

Tip 2 - EN 943-1 Pod pritiskom

EN 14126 - Otporno na infektivne agense
EN 1149-1 - Antistatik

Koristi se u hemijskoj industriji i rafinerijama, pri rukovanju industrijski opasnim otpadom, pri hitnim
intervencijama.

Nova vatrogasna pumpa je specijalno dizajnirana za vatrogasce i slube spaavanja. Velike koliine
zagaene vode ili nezapaljive tenosti mogu se usisavati. Mala masa pumpe unutar usisavaa kontinuirano
pumpa vodu u spoljne sudove.

Filter koji se nalazi u pumpi skuplja neistoe, titi pumpu i filtrira vodu koja je samo malo oneiena. Za
pumpanje, koristi se 10 m ciev sa Geka spojnicama i Storz C za za dodavanje dodatnih cievi za
ispumpavanje.
20 l plastina posuda je opcijski dostupaa za suvo ispumpavanje.

Karakteristike:
10 m spojnog kabela sa H07RN-F31.5 utikaem IP 68 i zatitnim prekidaem.
Ruke za noenje
Mehanizam za osiguranje spoja
Utika vodootporan sa automatskom aktivacijom
Regulacija brzine (2 stepena)
Zatita motora
Tehniki podaci:
Potronja struje: Maks. 2200 W sa usisnom pumpom
Protok: Maks 61 l/s
Vakuum: maks 248 mbara
Volumen spremnika: maks 55 l
Masa 26.8 kg
Protok pumpe 300 l/min
Maks 40 l/min u usisnom modu
Usisna visina: Maks 1.5 m u potpunom usisnom modu, maks 5-8 m u sip modu
Visina pumpanja: od pumpe maks 6 m

Duina pumpanja: Maks 50 m

Pumpa za pretakanje goriva ili ostalih opasnih

materija koja je spremljena u kutiju zajedno sa svim dodacima. Pumpa radi sa 200 ili 300 barskim bocama
na komprimirani vazduh ili kompresora sa vozila. Protok je 25 l/min to je dovoljno za veinu operacija.

Karakteristike:

Pumpa na komprimirani vazduh sa duplom dijafragmom napravljena od livenog aluminija

Robusna ali lagana (2,1 kg)
Raznolika upotreba
Uslovno otporna na kiseline i baze
200 - 300 l kapacitet pumpanja sa jednom bocom za komprimirani vazduh
d

runa pumpa
pumpa za male koliine tenosti. Duina creva oko 2 m
Masa: 1 kg

Jednostavna ali korisna

Crevo sa dve komore slui za prikupljanje kontaminirane vode kod gaenja, npr. kada se ulje ili nafta ire na
povrini vode. Na taj nain voda se lako moe prikupiti. Kada se kontaminirana voda skuplja, crevo sa dve
komore se odmota na eljenu duinu i odree. Specijalne Storz spojnice se uvrste na odrezanu stranu
creva sa trakom. Nakon toga obje komore se napune vodom preko Storz spojnica na drugom kraju creva.
Velika masa creva spreava plutanje na vodi koja se skuplja. Kada se crevo koristi na vodi napuni se samo
mala komora. Velika komora se napuni vazduhom. Mala komora se nalazi ispod vode i ne doputa filmu
ulja da se proiri.
100 m creva nalazi se na vitlu.

Koristei ovo crevo moete napraviti bazen u koji stane 15000 l tenosti.

Set se sastoji od 100 m creva sa dvije komore na vitlu, dve Storz spojnice, dve specijalne Storz spojnice za
kraj creva i traka za privrivanje.

Karakterisike:
Male transportne dimenzije
Jako lagano, jednostavno za transport
Materijal PE, 0.2 mm
Masa: 57 kg

Vree za skupljanje su razvijene kako bi brzo i jednostavno skupljali tenost koja curi kao to je ulje,
sredstva za hlaenje i sl.
Prednosti vrea za skupljanje pred posudama su: male dimenzije koje tede prostor vozilima, samo
podizanje. Vrea za skupljanje 15 je namenjena za skupljanje tenosti do 15 l.

Karakterisike:
Materijal: 0.3 mm debeo PE, jako otporan na ulja i hemikalije
Male dimenzije pakiranja
Samo-brtvljenje, to omoguava lagani transport nakon sakupljanja
Jako lagano
Veliina pakovanja 55 x 50 x 1 cm
Kapacitet 15 l
Dimenzije: 100 x 50 x 2
Masa: 0,7 kg

drveni epovi

drvrni klinovi
kabina za dekonataminaciju

Karakteristike:
Podiu se u sekundi pomou boca na komprimirani vazduh
ator je odmah spreman za rad
Jasno oznaen ulaz (zeleno) i izlaz(crveno)
Ugraena tu traka sa 9 mlaznica
Stopcocks i Geka spojnice
Dimenzije:
250 x 250 x 270 cm

Lagan i kompaktan za transport, brzo spreman za upotrebu. Specijalno dizajniran za dekontaminaciju

spasilaca u hemijskim odijelima.
Dekontaminacija se moe izvesti bez potrebe za dodatnim osobljem. Cieli tu je od nehrajueg elika. Tu
ima 9 mlaznica rasporeenih na najbolji nain za dekontaminaciju.

Tehniki podaci:
Ventil: Integriran
Protok: 36 l/min
Vrijeme potrebno za slaganje : 15 s
Dimenzije: 114 x 64 x 210 cm
Pakiranje: 114 x 20.5 x 39 cm
Masa: 22 kg

pumpa za kabine za dekontaminaciju

Za dobavu vode tueva za dekontaminaciju kada voda nije pod pritiskom (rad iz rezervoara).

Tehniki podaci:
pritisak vode: 2.5 5 bara
Protok: 3500 l/h
Dimenzije: 62 x 55 x 32 cm
Snaga motora: 0.8 kW
Spojnice: Geka
Masa: 34 kg

Mealica za doziranje dezinfekcijske tekuin

Miealica za automatsko doziranje dekontaminacijskog materijala ili dezinfektanta.
sa skalom u %.
Miealica se sama prilagoava protoku. Postotak koncentrata uvijek ostaje konstantan.

Karakteristike:
Namestivo 0.2 1.6 %
Protok 10 l/h min, maks. 2500 l/h
Radni pritisak 0.3 6 bar
Ugraen filter (300 mikrona)
Masa: 1,6 kg

Protoni grija vode

Jak protoni bojler za grijanje vode dekontaminacijskih stanica. Nakon pokretanja ureaja voda je odmah
topla. Gorivo dolazi iz vanjskog rezervoara. Moe snabdijevati do 4 dekontaminacijske kabine u isto vrieme.
Moe se ugraditi dimnjak od nerajueg elika kako bi se uklonili izduvni gasovi.

karakteristike:
Odmah se moe koristiti
Bojler od nerajueg elika
Automatska kontrola temperature
etiri izlaza tople vode sa zasebnim ventilima
Tehniki podaci:
Gorivo: diesel ili ulje za grijanje
Maks. potronja: 7.8 l/h
Protok: 4200 l/h
Temperatura grijanja: 20 70 C
dimenzije: 62.5 x 66 x 96.5 cm
Spojnice: Geka
Masa: 80 kg

7.
Pritisak: 1.Apsolutni 2. Nadpritisak 3. Podpritisak
jedinica: Pa = 1 N/m2 = 1 (kgm/s2)/m2 = 1 kg/ms2 ,
Bar: 1 bar = 100 000 Pa
1 at = 98,066.5 Pa = 0.980665 bar 1 kg/cm 0.968 atm

podela pumpi prema principu rada

1. Ptisne
2. Centrifugalne
3. Mlazne

:
,
,
z-( z- ,
)
,
.
.

 () , m , V .
L-3 a SI : - kg/m3).

usisna visina: teorijski do 10 m praktino do 7,5m

2

Hg

p2

Htl

Hs
1

p1

p1 1 w12
p2 2 w22
z1 g
W z2 g

2
z2 z1 = Hg = Hs + Htl
w1 = w2 = 0

W' H g g R

p 2 p1

[J/kg]

W ' H s H tl g R s Rtl

p 2 p1

[J/kg]

Korisna snaga:

N' Q' W '

m3 kg J
s m3 kg N' Q' W '

Teoretska snaga:
N t Q't Wt

Q' W '
v h

Mehaniki koeficijent iskoritenja pumpe:

Nt
N ef

Efektivna snaga:

N ef

Q' W '

Sl...Centrifugalna pumpa

Sl...Montani prikaz centrifugalne pumpe

Sl... Centrifugalna pumpa sa elektromotorom

Sl. Agregat - Centrifugalna pumpa + SUS motor

Gasni ejaktor koji dobija pritisak od izduvnih gasova SUS motora (1)
usisni otvor je oznaen sa (3) izlaz iz ejaktora (4) . (2) je sistem za otvaranjezatvaranje izlaza izduvnih gasova . Ovaj ejaktor izbacuje vazduh i centrifugalne pumpe
i povlai vodu (puni je vodom) to joj omoguava poetak rada

klipne pumpe

Sll... Klipna pumpa (jednoradna)

Sl..... Klipna pumpa sa dva cilindra (dvoradna)

Sl... klipna pumpa

Sl. ... Presek zavojne pumpe (ematski crte)

Sl... Radijalna klipna pumpa

Sl...Aksijalne klipne pumpe

Sl... Radijalan krilna pumpa sa dva ulaza i izlaza

Sl.....Mlazna pumpa - princip rada

dubinske pumpe