UNIVERZITET U BEOGRADU FIZICKI FAKULTET Ivan V. Anigin OBRADA REZULTATA MERENJA KOMPENDIJUM FIZICKE PROPEDEVTIKE treée ispravijeno izdanje BEOGRAD 2004PREDGOVOR Knjizica koja je pred vama predstavlja tree, popravljeno i dopunjeno izdanje prvog izdanja koje je u verziji pisanoj rukom vise od deset godina cirkulisalo medu studentima, Namera izdavata bila je da se ovo izdanje pripremi u normalnoj Stampanoj tehnici. Medutim, veé posle pregleda prvih desetak strana uradenih na ovaj natin, a pod pritiskom svih konsultovanih njenih dosadasnjih korisnika, odustao sam od Promene tehnike i reSio da se pojavi u ovoj hibridnoj formi. Ispostavilo se da Stampana tehnika ne podnosi stilske slobode, kolokvijalizme i skraéenice, koje su inave neuobiajene za strutni tekst, ali su pisanoj verziji davale pored odredenog Sarma i izrazito mali obim - pored toga Sto bi izgubila svojevrsnu Graz Stampana verzija bi, naime, nuzno morala da ima i bitno veéi broj strana. Pored niza manjih izmena glavne iamene i dopune uginjene su u tretmanu sluéajnih greSaka i metoda najmanjih kvadrata. Dodati su i tekstovi uglednih zadataka sa pismenih ispita, sa potpunim reSenjima. Obrada rezulatata merenja je deo teorije merenja, ili bolje reci prakse merenja, koji ima zadatak da iz tzy. sirovih podataka, tj. na osnovu stanja mernih instrumenata, Giji su odnosi sa ispitivanim sistemom osmisljeni u okviru datog eksperimenta, odredi intervale u kojima se, sa odredenom verovatnogom, nalaze brojne vrednosti fizitkih veliina koje opisuju stanje ispitivanog sistema. To je, dakle, niz Procedura pomocu kojih se dolazi do konatnog skupa brojeva koji opisuju konkretno stanje datog fizitkog sistema, tj. do konatne kvantifikacije znanja. Time stiZemo do jednoznatnog, reproducibilnog i objektivnog znanja o prirodi i u toj svojoj zavrSnoj fazi eksperiment kulminira. Obrada rezultata stoga uvek mora da poStuje otigledno neophodan i dovolino strogi opSti kodeks a sa druge strane u detaljima zavisi od specifitnih osobina ispitivanog sistema, memih instrumenata, i njihovih interakcija, Kurs je zato podeljen na dva dela. U prvom se govori o optim osobinama merenja i eksperimenata relevantnim 2a pojavu sistematskih i sluéajnih greaka i o osnovnim faktorima koji utiéu na vrednosti ovih greSaka merenja, odnosno na tatnost rezultata. Drugi deo je posvecen izgradivanju svesti o znaéaju i potrebi jasne i kanonizovane obrade i prezentacije eksperementalnih rezultata a zatim Postupcima i pravilima obrade podataka koja pokrivaju najteSée eksperimentalne situacije. Kroz sve ovo trudio sam se da razvijem osnovnu ideju da se obrada rezultata, osim svaki put specifitnih isto matematitkih operacija sa rezultatima, sastoji na prvom mestu od sagledavanja svih moguéih gre’aka u merenju, zatim eliminacije i/ili Korekcije nekih od njih, i konatno prikazivanja preostalih. Pritom sam koliko god je to moguée izbegavao matematitku strogost a naglaSavao fizitki smisao formalizama. Ovo tim pre Sto se u meduvremenu na srpskom jeziku pojavila izvrsna knjiga JSlivke i M-Terzié (“Obrada rezultata fizi¢kih eksperimenata”, Stylos, Novi Sad 1995) koju najtoplije preporutujem kao komplement ovom kursu. Dodaci sadrée materijal koji vecim delom nije obavezan za studente prvog semestra. Tu je niz neSto sloZenijih pojmova iz obrade rezultata merenja uveden intuitivno i objaSnjen uglavnom kvalitativno. Namera je da se kurs, kako nastava iz ove oblasti bude napredovala, pomera sve dublje u Dodatke. Oni, osim toga, treba da budu od koristi i na kasnijim godinama studija. Primena kompjutera u obradi Tezultata merenja (ni off-line a pogotovo ne on-line) ovde praktitno nije ni dotaknuta - to bi morao biti predmet celog nezavisnog kursa. U ovom kursu akcent je na razumevanju koriSenih algoritama a ne na tehnici egzekucije. Paket jednostavnih i neposredno primenjljivin BASIC programa samo treba da nagovesti znataj kompjuterske revolucije u obradi rezultata. Izvesna paznja je, medutim, posveéena koriSéenju programa za statistitku obradu podataka koji su ugradeni u scientific calculator-e, koji veé neopisivo olakSavaju laboratorijsku svakodnevicu u odnosu na ne tako davno vreme “Sibera”, logaritamskih tablica i elektromehaniékih ragunskih maSina. Drugog merila ispravnosti konatno dobijenih brojeva, medutim, osim litnog ose¢anja eksperimentatora, nema. Zadaci, problemi i pitanja zato treba da Pomognu u razvijanju neophodnog ose¢anja za numeriku i brau procenu redova velitina. Ovaj kurs se formirao tokom dvadesetpet godina predavanja za studente I semestra na Univerzitetima u Novom Sadu i Beogradu ali se u izvesnom smislu jo3 uvek move smatrati eksperimentalnim te kao takav nije bez (eksperimentalnih) grefaka. Buduci rad na njemu treba da ove greske smanji, odnosno poboljga konaéni rezultat. Kolega Igor Stojanovié je uéeéi padljivo protitao deo skripata koji se koristi tokom I semestra i otkrio niz greSaka, koje su potom u ovom izdanju ispravijene. Zahvaljujem mu se na tome. Svaka buduca pomoé u tom smislu je dobrodosla. Ivan V. Anigin Beograd, Avgust 2004.og bE iEinets atu dosti A ved ide earner ee rine, prvoda i kako te oduiyagu drtak da satramo taSto ja piroda bar ‘made igledek utopiehehc Ne tdinc somo da satnamo Rako jx Predgovor 1 Pojmovi kojima fizika operite i sistem znanja izgraden na njima 2 Potpon skup znanja u fizici - eksperiment i teorija 3 Matematika i fizika 4 Fizitki zakon i fiitka teorija 5 Merenje - osnov fizitkog eksperimenta 6 Metodologija istraZivanja i organizacija savremene fzike 7 Fizitka laboratonja danas 8 Tipovi eksperimenata 9 Faze fizitkog eksperimenta 10 Mera sredstva 11 Klasfikacija merenja 12 Kalibracija mera, instrumenata | metoda 13 Statitke osobine memnih instrumenata 14 Dinamitke osobine mernih instrumenata 15 Galvanometar (ampermetar) sa kretnim kalemom 16 Granica taénosti merenja uslovijena toploinim fluktuacijama - Sumovi 17 Ampermetar i voltmetar 18 GreSke instrumenta i metode pri merenju struje i napona 19 T2vori napajanja - prilagodenje impedansi 20 Kodeks predstavijanja eksperimentalnih rezultata 21 Veste eksperimentalnih gresaka 22 Zabto eksperimentalne greske ? 23 Procena sistematske greSke direktnog i indirektnog merenja 24 Distribucija gustine verovatnoée pojavijivanja rezultata direktno merene veligine 25 Sludajna greSka direkto merene velidine - Standardna greska srednje vrednosti 26 Slutajna greSka indirekino merene veligine 27 Srednja vrednost srednjih vrednosti - Interna i ekstema greska 28 Grafitko predstavljanje eksperimentalnih recultata 29 Slutajna (i sistematska) gre8ka veliine odredene parametarskim merenjem - Podetavanje parametara funkcije metodom najmanjih kvadrata 30 Interpolacija ¢ ekstrapolacija 31 Usagiafavanje eksperimentalnih rezultata 32 Kompjuteri u eksperimentu Dodatak # 1: Neki clementi teorije verovatnoce Dodatak #°2: Mali repetitorijum matrinog raguns Dodatak # 3: Numeritki eksperiment - Simuliranje prirode Dodatak # 4: Jo8 0 korelacijama Dodatak # 5: Fluktuacije i Sumovi Dodatak # 6: Dekonvolucija Dodatak # 7: Jo8 o prilagodenju impedansi Dodatak # 8:.Furijeova (spektralna, harmonijska) analiza Dodatak # 9: MISCELLANEA (Zadaci, Pitanja, Problemi, Primeri, Procenc, ‘Zanimljivosti, Prirwénitki material.) Dodatak # 10: Paket BASIC programa za obradu eksperimemtalnih rezultata Literatura Logaritmar (“Siber" m 3Totob.h "Rxopuna 148 Hie + I. Caap ja Mee femmicy pom’ ‘a huey peguaiia a gejen *Y Rpepoge mana, buwe 1. POJMOVI KOJIMA FIZIKA OPERISE I SISTEM ZNANJA IZGRADEN NA NJIMA Fizika se bavi proutavanjem osobina i pona8anja fizitkin sistema - dobro definisanih izolovanih delova prirode. Ostatak sveta zove se okolinom. Fizitki sistemi mogu biti zatvoreni. ada su zatvoreni uzajamnim interakcijama delova sistema, i otvoreni, kada interaguju sa okolinom (Primeri: telo na strmoj ravni, telo koje pada, dve naclektrisane kugle. gas u cilindru sa klipom, atom, molekul, planeta, 2vezda, itd). Svaki fizitki sistem se opisuje odredenim brojem adekvatno odabranih i vigestrano precizno definisanih fizitkih velitina. Stanje sistema tada je potpuno i jednoznatno opisano vrednostima tih fizitkin velitina, Svako) fizitkoj veligini pridruzuju se odredeni simbol i ime. Pod tim simbolom i imenom se podrazumeva i skup definisanih operacija na sistemu koje konatno dovode do pridruzivanja odredene brojne ‘veednosti toj fizitko) velitini, odnosno simbolu (u svakoj konkretnoj situacij). Ova procedura pridnuzivanja brojnih vrednosti fizitkim velitinama naziva se merenjem. Veze medu fizitkim velitinama sada mogu da se izraze matematikem: simboli mogu da ulaze u matematitke izraze i dalje da se sa njima postupa po pravilima matematitke logike => U sustini: FIZIKA JE OPISIVANJE PRIRODE BROJEVIMA. Otud se i brojevima koji su rezultati merenja posvecuje maksimalna painja. Sada je moguce nalazenje novih relacija i analiza poznatih i pretpostavijenih situacija isto matematitkim putem. Ovo_je_zasnovano_na dinjenici da veé intuitivno opatamo da se pojave odvijaju pravino i reproducibilno (Newton: "Prinudeni smo da istim _uzrocima pripisujemo iste pojave"). Fizika samo kvantificia ove pravilnosti i rezultat te procedure su fizitki zakoni i teorije. kanonitne i univerzalne istine 0 ponasanju prirode. “Prirodu. motemo razloziti na tipova_fizitkih sistema. Skup svi fizitkih velitina je potpun, tj. dovoljan za opisivanje stanja i ponafanja svih fizitkih sistema a verujemo da predstavija i najmanji potreban broj fizitkih velifina (mada se i danas uvode nove fizitke velidine - kvantni brojevi za jen nace nav lv privode,Grgarey 1 | flementame Cestice, itd - koje su obiéno sve | Miakitey. Nauka. Moskva 1983 apstraktnije i apstraktnije). 2. POTPUN SKUP ZNANJA U FIZICI - EKSPERIMENT I TEORUA Fizika je jedinstvena ali se zbog specifitnosti znanja, veStina i sklonosti (a vec i zbog ‘ogromnog obima) aktivni fizigari dele na eksperimentalne i teorijske fizigare. Eksperimentalci ‘reba da su u stanju da svaki fizitki sistem pripreme u Zeljenom stanju, da pridruze brojne vrednosti svim relevantnim fizitkim velitinama, da ih kontroligu i da im po Zelji menjaju vrednosti u 2eljenim opsezima, i da kvantifikuju opazene promene. Eksperiment zahteva usmerenu delatnost eksperimentatora operacionog karaktera, sa merenjem kao najvadnijim delom. u koju je ukljuéeno celokupno dotadagnje i eksperimentalno i teorijsko znanje 0 datom sistemu. Znanje o datom sistemu je potpuno tek kada imamo rezultate metenja sa opisanim skupom operacija koje su do tih brojeva dovele. To su onda eksperimentalni rezultati @mada Jeni 2.(380)405 imertatng ops glucni ebspe - ALD.Dolgov , Priroda, i i taj nadin danos sa uverenjem moie da se hade ola su levarkov ih neposredno nikada_nigmo videli, a moguée je da ih nikada necemo ni vidett “Ka Teoretifari treba da su u stanju da ovim putem otkrivene pravilnosti pretvore u matematitke ‘veze izmedu simbola za fizitke veligine, da Sto vise takvih veza objedine u kompaktnu fizitku tcoriju i da na osnovu otkrivenih matemati¢kih relacija medu fizitkim velitinama eventualno otkriju - predvide nove pravilnosti u ponadanju klase sistema opisanih datom teorijom. Eksperimentalci opet treba da utvrde Koji se sve realni sistemi ponaSaju po ovako otkrivenim pravilnostima - tj. da utvrde granice vagenja fizitkih teorija po dva osnovna pitanja: 1) za koje konkretne sisteme data teorija vai ili ne vai, i b) u kojim opsezima vrednosti relevantnih fizickih veligina data teorija vat i odnosno koja stanja datog sistema opisuje ili ne. ‘Svo, na ovaj naéin veé razvijeno i provereno znanje, fizike prelazi u viasni8tvo tehnike (umede dovodenja svakog fizitkog sistema u dato stanje koje je unapred zahtevano nekom praktiénom potrebom) i tehnologije (umece racionalne masovne proizvodnje sistema Zeljenih osobina). Razvoj tehnike i tehnologije zahtevan je praktitnim potrebama Zovetanstva; za razliku od fovih. svaki novi Korak u razvoju same fizike zahtevan je prvenstveno unutrasnjom logikom razvoja nje same. 3. MATEMATIKA I FIZIKA Rezultati merenja ne mogu da se izraze obitnim jezikom veé se nudno izrazavaju brojevima. Otad siedi da se veze medu fizitkim velitinama mogu izraZavati samo matematikom => ‘Matematika je i jezik i logika fizike (to nije samo skraceno opisivanje!) Fizitki pojmovi i veligine postepeno su evoluirali od intuitivno jasnih ka sve apstraktnijim ali opservable se na kraju uvek svedu na obitne realne brojeve. Matematitke teorije tine logitki zatvorene sisteme same za sebe, nezavisno od makog iskustva ali izlazi da svaka oblast matematike, pre ili kasnije, opie neki deo realnosti. Otkud tolika snaga matematike? Naziremo niz. razloga: 1a) Matematika logika je jednoznagna i objektivna, kao i sama priroda. b) Matematika daje ekonomiju.izraza i fakocu manipulisanja ©) Kada je problem odgovarajuce postavijen i regen matematika moze da 4 nove rezultate i zakljudke koji se inae ne bi videli. Primera ima mno8tvo; najfantastigniji je moda matematitko otkriée antimaterije, jo8 jednog celog sveta altemativnog nagem! (v. box) 4) OpStost primene: odredeni deo ‘matematike prostom reinterpretacijom simbola podjednako dobro opisuje veci broj naizgled potpuno razligitih fizickih sistema - (oscilacije: teg na gumi, klatno, elektrigna kola, itd; talasi v raznim sredinama, polja, itd.) [Eve jednostavnog primera iz Eublidove geometije (Eaklidova geometija je fizitka tori: ona opisuje osobine nafeg realnog prostora (iako samo riblitno, ipak toliko dobro da ni merenja najvite anosti na Zemlji ne mogu da uivede odswpania od ne). Dakle: Krutni sto nasionjen je u cotak ako da mu je jedna tatka na obimu normalno udaljena od zida 6 odnosno 27 em. Koliki je polupretnik siola? Sted: @-6)"+(r-29)h2 r* HoreSh om ak alee! Razlika izmedu iste matematike i verzije koju koriste fizitari leti u shvatanju pojmova: a) beskonagnosti (za fizitara beskonatno je samo vrlo veliko) i b) intinitezimatnosti (za fizitara infinitezimalno je malo u odnosu na neku malu zadatu vrednost. ali ne makoju). Fizitar ne Koristi realne brojeve numeritki veé u racionalnoj aproksimaciji, raéunajuci sa_konaénimcom!" — TI. Ruxtey Binjen unisten’e dime hipobeze jednom jelinom ndénem brojem siguenih cifara (mada su mu realni brojevi bitni za primenu infinitezimaing ratuna i pojma kontinuuma). Recimo, koriSéenje maka jednakosti uvek implicira sledece: 2.35 pa bilo koje cifte = 2.35 pa bilo koje druge cifre... Kada jednog dana budemo povecali broj sigumih cifara u ovim rezultatima mode se pokazati ili’ da‘znak jednakosti joS uvek vali ili da vi8e ne vai. Tatnost poznavanja date pojave meri se brojem poznatih cifara u vrednostima fizitkih veligina koje je opisuju. 4, FIZICKI ZAKON I FIZICKA TEORUA U svojstvu prototipa razmotrimo poznati Bojl - Mariotov zakon. Idealni gas je jednostavan fizitki sistem Zije je stanje opisano sa samo Eetiri fizitke velitine: kolitinom nm, zapreminom V, temperaturom 7 i pritiskom p. Svakom stanju gasa odgovara jedna tatka sa koordinatama (a, V, T, p) u odgovarajucem %etvorodimenzionalnom prostoru. Zbog definisanih interakcija iamedu_komponenti_sistema_promena bilo koje velitine uzrokuje zakonomemu proment ostalih. Tagka stanja gasa_pritom opisuje neku jednoznatno odredenu hiperpovrsinu =u ovom dimenzionalnom prostoru. Jednatina te hiperpovrSine i predstavija zakonitost u ponafanju idealnog gasa, odnosno sve veze koje postoje izmedu fizitkih velitina koje opisuju stanje tog fizitkog sistema. Tatka stanja gasa samo mote da klizi po toj povrsini i van nje se ne mote naci (kako, medutim, operaciono naterati tu tatku da se stvamo kreée po toj povrSini sasvim je drugo pitanje - 10 i jeste je predmet eksperimentalnog umeda). Sve velitine koje opisuju stanje gaa smatramo Kontinuirano promenijivim. odnosno —smatramo da njihove vrednosti pripadaju skupu_realnih brojeva (Cak i kolitina gasa, iako v znamo da je ta veligina zbog cestiéne strukture materije ustvari diskretna, jer je “korak — kvantovanja” —koliine p-V-T diagram stanja CO; supstance praktitno nemerljivo mali, "Kesreda, neuke ‘odnosno utige na cifre rezultata koje sa daleko iza taénosti merenja ostalih veligina). Operaciono, medutim, ovu povrfinu nije moguée upoznati odjedanput, veé se to mode raditi samo w odredenim koracima. U svakom od tih koraka sve velitine osim dve moraju se pritom dréati konstantnim (koje nazivamo parametrima, P), a od one preostale dve jedna se tada moe Kontrolisano menjati (koju nazivamo nezavisno promenijivom, X) dok se ptati odgovarajuca promena druge (koju nazivamo zavisno promenljivom, Y). Zavisnost Y(X) tada predstavija presek opste hiperpovrsine sa nekom od ravni koja je paralelna sa X-Y ravni. Boj! - Mariotovim zakonor naprimer, nazivamo vezu koja postoji izmedu zapremine i pritiska gasa kada su mu koliti temperatura stalne. Operaciono, tu pércijalnu pravilnost u ponaSanju gasa upoznajemo kada pratimo promenu pritiska zatvorenog gasa (zavisno promenijiva veligina) u funkciji promenepita ZASTO fe odgovara ua KAKO® neqe ma Fietka radi no 2apremine (nezavisno promenljiva) dok temperaturu i kolifinu gasa odravamo konstantnom (parametri), Od dve velitine Eiju uzajamnu zavisnost ispitujemo za nezavisno promenljive obiéno biramo onu velitiny koja se lakSe menja i kontrolige. Posto se cetvorodimenzionalni Prostor ne moe prikazati smatraéemo da je kolitina gasa stalna pa emo ilustracije radi povrSinu stanja gasa (ovde za CO;) prikazati u trodimenzionalnom (p. V. T) prostoru. Vidimo dda se u nekoj oblasti temperatura gas ponaia po Bojl-Mariotovom zakonu ali u nekoj ne. Kroz konaéan, diskretan skup eksperimentainih tataka. dobijenih na poznati natin ilustrovan na donjoj _slici, provlatimo kontinuiranu funkciju. sto izra2ava nau veru da sup. Vi T funkcionalno povezani. tj: da svakoj vrednosti za V odgovara odredena vrednost zap, pri datoj vrednosti. temperature T (Vanezavisno — promen- Ijiva, u —operacionom smislu, p = zavisno pro- menijiva, T = parametary Analitigka funkcija koja najbolje prolazi “kroz eksperimentaine tatke je tipa: p.= const*T/V koja, posle mmnogih provera, postaje fizitki zakon, stav Koji predstavlja nae poverenje. u odredenu Bojl-Mariotov zakon NB: Sve velitine owe pine tachart wedi deine | pravilnost_u ponafanju izabranih fizitkih velitina koje opisuju stanje sistema na Mecene (venta owbise) | KVaRttativan nagin, U taj stay ukljutene su i eksperimentalne Fizik veliina koje karaktensu | OPETACIje pod Kojima stav vadi (recimo da se promene izvode anje pasa tako da stvamo bude Tconst., da se vr8i korekcija na promenu zapremine u manometarskoj cevi, itd). => Sada vige ne mora da se meri, veé se poziva na zakon i ishod se unapred zna! To je mo¢ egzakinog predvidanja buducnosti. No, moramo biti svesni ogranitenosti vazenja svakog fizitkog zakona, 4, opasnosti ekstrapolacija na: 1) Jo8 uvek nepoznata decimatna mesta (pove¢anje tadnosti merenja esto tradi promenu zakonitosti; ovde npr. Van der Waals) 2) Netestirane sisteme (ovde npr. gasovi velikih molekula, “realni* gasovi) 3) Nove oblasti vrednosti promentjivih i parametara, odnosno odlazak u nepoznate oblasti Eetvorodimesionalne hiperpovrsine (ovde npr. visoki pritisci, niske temperature, fazni prelazi) (tu mogu da se jave novosti!). Ali za8to dati zakon izgleda (ako kako izgleda, jasno. jos uvek rnemamo pojma. No, svaki fizitki zakon je posledica odredenih interakcija izmedu komponenti fizitkog sistema => Ako poznajemo (ili pretpostavimo) osobine komponenti sistema i osobine interakcija tada mozemo izgraditi OPSTU FIZICKU TEORUU koja ¢e matematitki davati sve zakone za odgovarajuce sisteme (Npr. Kinetitka teorija gasova uz pretpostavke © osobinama molekula gasa iv njihovih interakcija izvodi sve gasne zakone), tj. ispostavlja se da mnogi fizitki zakoni nisu 2 i fe + nezavisni veé da su svi sezultat neke stuktume i |], ys principijelne grupe osobina sistema za koje vage. osobina ro ‘opisanih datom fizikom teorijom. Sada "razumemo" zakone | ag oa . a nerazumevanje je sputeno na dublji_nivo - ne shoe weetASTO pitanga, upom. slodeniith Z. Sim NB: Na doti skup ZASTO pitanja fiatka odgovara Tazumemo recimo postulate teorije, vrednosti fundamentalnih konstanti, itd. Vatenje teorije je ogranigeno na iste sisteme i oblasti vrednosti fizitkih velitina kao i zakoni koji iz nje slede i iz kojih je ona nastala. Uspeina teorija po pravilu predvida niz dotada neopagenih efekata i ‘onoga Sto bi, da je nema, bilo otkrivano kao novi fizitki zakoni. Postoji nekoliko velikih Klass fizi8kin sistema sa operaciono definisanim fizitkim velitinama i odgovarajueeim teorijama koje prekrivaju praktitno Gitav spektar poznatih sistema i pojava. POTPUNO POZNAVANJE PRIRODE MANIFESTUJE SE U TOME DA NA OSNOVU TEORUA UMEMO DA PREDVIDIMO PONASANJE SVAKOG SISTEMA POD DATIM USLOVIMA I DA NA OSNOVU OPERACIONIH ZNANJA TO UMEMO I DA REALIZUJEMO. Pri tome. jasno. tezimo da minimiziramo broj teorija, aksioma i postulata, 5. MERENJE - OSNOV FIZICKOG EKSPERIMENTA Pridrudivanje brojnih vrednosti fizitkim velitinama centralni je deo i zadatak svakog eksperimenta, Da bismo to uradili mora postojati 1. Jedinica mere za svaku fizidku veliginy, i 2. Procedura za uporedenje vrednosti fizitke velitine sa tom jedinicom mere. ‘Zbog prvog zahteva postoji titav niz sistema jedinica (SI je danas zvanitno usvojen) a zbog drugog veliki broj instrumenata i metoda za merenje svake fizitke veligine, kao i naéina za realizaciju samih jedinica mere. Teénja je da se kao predstavnici jedinica mera iznadu fundamentani sistemi koji tu jedinicu mere reprodukuju uvek na potpuno isti nagin, tako da svako, uvek i svuda mote da je na isti natin iskoristi. Kao memni sistem moze se’ koristti svaki fizitki sistem Zije je ponaanje dobro poznato = sistem koji se mote dovesti u interakeiju sa sistemom na kome se merenje visi i tija Ce brojna vrednost neke varijable direktno zavisiti od vrednosti varijable koju Zelimo da.merimo w merenom sistemu. Pri tome interakcija meri sistem > mereni sistem treba da bude minimaina. Cela jedna nauka, metrologija, bavi se usavrfavanjem merenja. Specijalizovane drtavne institucije zadufene su da obezbede da se rezultati merenja jedne te iste stvari ne razlikuju ‘medusobno za vile od neke unapred zadate vrednosti. Sto je ta vrednost manja, merenja su tatnija. Ove institucije povezane su u globainu mretu koja obezbeduje istost rezultata merenja u okvirima date tafnosti, bez obzira gde se i keda na zemnom Saru ta merenja vrsila, Fizitar danas sredstva za merenje uglavnom kupuje i pritom placa tatnost rezultata Koja se datim instrumentarijumom moze Postigi. Industrija nauéne instrumentacije je vrlo velika i raznovrsna i zaposljava veliki broj fizitara. 6. METODOLOGIJA ISTRAZIVANJA I ORGANIZACIJA SAVREMENE FIZIKE Potev od Manhatan Projekta razvija se "Big Science" u velikim namenskim Institutima. Formiraju se ogromni projekti i timovi od mnogih uskih specijalnosti. Jaka internacionalizacija fizike. Finansiraju se samo dobro teorijski obrazlozeni projekti (Sto smanjuje dra i mogucnost eksperimentalnog iznenadenja!)proorasredai i redno otkrige. Danas - PALM. Dirac Bing prvorast da mmges gorastedno othrige rus ini drugoraeredai fisigarc je teiko moze da “Hekada. fiaicor Osnovni kriterijum vrednovanja postaje broj objavijenih radova (“Publish or perish"). Broj Publikacija je ogroman (samo ~ 1% ima trajnu vrednost!). Engleski je definitivno zamenio latinski kao jezik nauke. Istrazivanja se vre na 1) Univerzitetima ("mala") 2) Institutima (velika i skupa) 3) Industriji (research and development", R&D, ali usput i fundamentano, npr. Bell. Tel. Lab. imaju 8. Nobelovaca iz fizike!) 7. FIZICKA LABORATORIJA DANAS Fizika je organizovana u neka od najskuplfih preduzeca u istoriji ljudskog roda pa sve do malih Klasiénih laboratorija - Ogroman broj uskih specijalista se udruzuju u velike timove: Fizigari raznih profila: - eksperimentalci, teoretitari, "hardware" (instrumentalci) i “software” (Kkompjuterski), ali i indinjeri i tebniari svih vista, Ogromna industrija koja proizvodi instrumentaciju radi za fiziku. Najvecim delom instrumenti se vise ne prave ‘namenski u laboratorijama nego se kupuju gotovi. NajéeSée vise ne treba umeti napraviti instrument vec ga treba umeti iz ogromnog spektra koje tr2iSte nudi optimalno kupiti i optimalno korstti 8, TIPOVI EKSPERIMENATA 1, Rutinska merenja (optimizacija metoda i tehnike merenja 2a Sesto ponavijana, recimo kontrolna merenja) 2. Sistematska merenja (dugotrajna istovrsna merenja na razlititim ili istovrsnim sistemima adi detaljne provere neke teorije ili radi empirijskog upoznavanja osobina tih sistema, i sligno) 3, Istrakivatki eksperimenti razlititog nivoa preciznosti i taénosti, u zavisnosti od velitine twadenog efekta (od demonstracionih - kvalitativnih, pa do visoke preciznosti), obiéno se u jednom arandmanu izvode samo jednom (ali se i tada ista merenja ponavijaju vile puta). 4, Negativni eksperimenti (utvrduju odsustvo date pojave) 5, Krucijaini eksperimenti ("Experimentum crucis") bitni za potvrdu neke teorije ili hipoteze esto su negativni) 6. Gedanken eksperimenti (misaoni) - koji se ne mogu izvesti ali, poStujuéi sve Sto znamo, pokuSavaju da odgovore na pitanja tipa: "Sta bi bilo kad bi bilo!" 7. Numerigki (kompjuterski) eksperimenti (simulacije) u skladu sa svim onim Sto se teorijski 0 sistemu veé zna, sa ciljem utvedivanja odstupanja ponafanja od onoga ito se zna (a ito se danas sve See zove “standardnim modelom” date pojave) ili prosto, da bi se sistem adekvatno opisao a bez vrSenja merenja, ako verujemo standardnom modelu (tada je nunteri¢ki ceksperiment ekvivalentan reainom!). 9. FAZE FIZICKOG EKSPERIMENTA. |. Ideja (ali, da bi se sijalica upalila potreban je “izvor struje", tj. prethodno znanje!) 2, Istrazivanje proslosti (i eksperimenta i teorije), da se utvrdi ima li smisla i nije li veé uuradeno, 3. Studija izvodljivosti (cena + vreme vs taénost); esto ilazi da se, iz manje ili vise rincipijelnih razloga ideja ne mode realizovati 4. Pretiminarni eksperiment 5. Eksperiment 6. Obrada rezultata 7. Interpretacija: sme8tanje u postojecu Semu znanja + projekcija u buduénost ©“OMNIA IN NUMERO ET MENSURA” - Natpis nad ulezom u Astronomsku opservatoriju a Beogradu 8, Prezentacija svetskoj komuni fizitara radi verifikacije i ugradnje u postoje¢i fundus fizike Tek po dobijanju porvrdnog odgovora na prethodnu stavku vredi preci na sledecu! 10, MERNA SREDSTVA Metroloike karakteristike memog stedstva govore o pogodnosti za merenje date fizitke veliine u datom opsegu vrednosti i sa datom tainoiéu. ‘Vaina_preliminama definicija: Pretpostavijamo da stvara vrednost Jdate fizitke velitine u sistemu Koga merimo, i koju w merenju Zelimo da odredimo, objektivno postoji pa merena vrednost treba Jda je Sto blixe ovoj stvamoj vrednosti => Merenje je tim ITACNUE Sto je razlika izmedu ove dve vrednosti manja (buduéi| da stvarnu vrednost ne znamo - jer da je znamo ne bismo ni merli - utvrditi ta&nost datog merenja uopite nije jednostavno, ali Jo tome kasnije). Tatnost zavisi od mmogih faktora (ta&nosti reprodukcije jedinice mere, metode merenja, stepena ostvarenja pretpostavijenog stanja sistema, itd, itd.). Tatnost govori da se stvama vrednost nalazi u datom intervalu, koga zovemo greskom merenja, oko merene vrednosti (veca tatmost, manji interval, tj. manja greéka, recimo £1%, itd). Mera sredstva su dvojaka: 1, Mera, je memo sredstvo koje reprodukuje datu jedinicu fizitke veligine ili neki njen umno%ak (‘egovi, lenjiri, otpomici, induktivai kalemovi, Kondenzatori, normaini elementi, itd, 2. Memi_pretvaraé, memipribar ili prosto instrument je memo sredstvo koje pretvara jednu fizitku velitinu (ulaznu) u drugu (izlaznu) sa ciljem daljeg pretvaranja, Suvanja, obrade ili Gitanja rezultata merenja. Elektritna merenja neelektriénih velitina zasnovana su na pretvaranju fizitkih veligina u elektriéne veligine (napon, struju, otpor) jer se ove lakSe tuvaju, transformifu, obraduju, itd. Danas se trudimo da svi instrumenti budu ovog tipa. [Opita Sema mernog instrumenta: rename. $-32,-—* ria odgevera | USE i chsparinenTelai uslevi inisana infecakcije 50 dhdinem i Dva su osnovna tipa pretvaraéa (senzora, transdjusera, detektora. @ose ow, abi me ¢ ingrect Gat nol amo sa. “Raavo} fate 2° 220 volki motemo da se Kode imamo posta sa pril rittjutleom Y 1) Parametarski (ili pasivni) kod kojih je ulazna (promenijiva) veligina neki parametar elektrignog kola (R, L, M. C) i koji energijom iz sistema, kao kontrotnim signalom, kontroliSe prenos energije iz spoljaSnjeg izvora snage (napajanja) da bi dao izlazni signal. U principu ‘manje perturbiraju mereni sistem. (Npr: Otporni termometar je tanka Pt ica sa R=f(T) pa struja kroz nju daje pad napona UsU(T) => Energija izlaznog signala je iz spoljasnjeg izvora napajanja, tica mo%e da bude mala tako da malo remeti sistem.) 2) Gencratarski (ili aktivni) koji uzima energiju od merenog sistema i direktno je pretvara u izlazni signal. Ne zahteva dodatni izvor napajanja osim kada efekt treba da se pojata. U principu vi8e perturbira mereni sistem. Ulazna veli8ina je ili napon (EMS) ili naelektrisanje (struja). (Recimo termo EMS. kao termometar, vs. vidi gore. itd.) 11. KLASIFIKACIJE MERENJA Moguce su mnogobrojne podele i Klasifikacije. Ovo su samo najvaénije: 1) Po obliku’ funkcionalne zavisnosti izmedu traZene i neposredno merene velitine, i natinu nalagenja brojne vrednosti tragene velitine: a) disekina, kod kojih se vrednost dobija direktno itanjem na instrumentu namenjenom merenju bas te veli8ine (duzina - lenjirom, otpor - ommetrom, snage - vatmetrom, pritiska - manometrom, brzina brzinomerom....) (instrumenti obitno imaju sufiks "metat"), b)_indirektna, kod kojih se tragena vrednost uopite ne meri, veé se nalazi po nekoj definicionoj ili pretpostavijenoj teorijskoj vezi sa, direkino merenim veliginama ("sirovim podacima"): Z = F (a,b,c...) gde su abc... - direktno merene velitine: (otpor preko struje i napona R = UA, breina iz merenog puta i vremena, itd.) c) parametarska (ili funkcionalna) gde se tragene vrednosti takode ne mere vet se nalaze kao parametri. merene funkcionalne zavisnosti, iz broja merenja parova vrednosti nezavisno i zavisno promenljive velitine (x, y) (direktnih ili indirektnih) jednakom bar broju tih nepoznatih parametara: => zahteva bar n merenja parova vrednosti (xy) odakle se parametri pj....P, odreduju (recimo) metodom najmanjih kvadrata (videti kasnije). (Npr: zavisnost R(t) = R,(1+or+ Bt?) zahteva bar tri merenja parova vrednosti (t.R) da bi se odredile vrednosti tri fizitke velitine - parametara R,,@.,B, od kojih zavisi oblik ove funkcije (NB. Ako je 8 malo, taénost merenja treba da bude velika! (NB: Za nas je narodito zafajno da se vrednosti eksperimentainih greSaka nalaze razlifito u ‘gormja tri sludaja! (v. kasnije)) 2) Skup fizi¢kih pojava na Kojima se zasniva merenje Gini princip merenja a skup nagina kkori8éenja principa i sredstava merenja Gini metod merenja. Metodi merenja razlikuju se prvenstveno po organizaciji uporedivanja merene velifine sa jedinicom merenja. Moguénosti su: ) Metodi neposredne procene (devijacije ili elongacije: Vrednost merene —velitine odreduje se direktno po stanju uredaja za ofitavanje memog_pribora (skale, itd). Tu mera, kao realni predstavnik jedinice merenja, ne uéestvuje u merenju: poredenje sa_njom je indirektno - preko kalibracije skale. (Tako rade svi ...”metri"), Tagnost je obigno mala i odredena je ili klasom tatnosti instrumenata ( klasa_tatnosti Da li je ovo stvarno breinomer ii nesto drugo? | apsolutna greska (koja je ista u celom opsegu!) / opseg merenja (v. kasnije!). ili ~OWAN VOZ ZAISTA URI!iv i ja imam vi imate. “Bko po edna '- Bernard Shaw opet mame fabubu pa ako te jabuke semenimo tude i § fabuku. Ati ako vi imate ideju, £ a ‘imam ideu, i ako ih mameniwo,tada { vi é fa imaua po due Adeje jabuew polovinom najmanjeg podeoka skale. Ali zato su metodi brzi i omogucuju kontinuirano merenje i pracenje. b) Metodi_uporedenja_sa_merom: Vrednost merene velitine odreduje se iz uporedenja sa merom te iste veligine. Sporiji su alii mogu biti tatniji. Varijante su: Metod suprotstavljanja, de se direktno uporeduje simultano dejstvo mere i sistema na pribor - potreban je instrument 7a uporedenje dejstva (masa na terazijama, napon na kompenzatoru sa normainim izvorom EMS. itd.) Tatnost je reda velidine tanosti kalibracije mere, uw principu visoka - Diferencijalni (opozicion’) metod: Kada na memi pribor deluje razlika merene i poznate velitine (koju predstavija mera). Moguéa je velika tagnost. Nulti metod je varijanta diferencijalnog kada je razlika nula pa mera treba da je promenljiva kontinuirano a pribor treba da bude indikator rnule (mostovi, itd) - Metod zamene (supstitucije): Zamena nepoznate velitine merom (kao i ostali, ali ne simultano) (metod zamene na terazijama) - Metod koincidencije (podudaranja): poklapanjem podelaka ili vremenskih signala (lenjiri sa nonijusom, stroboskop, itd). +) Metodi brojanjem: broj kapljica, obrtaja, perioda, Zestica, impulsa, itd. 3) Po referentnom nivou: 2) Apsolutna: su ona koja se referilu na nulu, Koja odgovara odsustva pojave, npr. pritisak u odnosu na pritisak vakuuma - ili, kada je rezultat dobijen direktnim merenjima ‘osnovnih fiziékih velitina sistema jedinica i fizi¢kih konstant, t. kada je izrazen u osnovnim jedinicama za datu velitinu, npr. pritisak u N/m’. ) Relativaa: su ona koja se referilu na neku proizvoljnu, operaciono pogodau, Jedinicu iste vrste, npr. pritisak u odnosu na atmosferski pritisak (jj. izrazen u jedinicama normalnog atmosferskog pritiska) ili gustina u odnosu na gustinu vode, itd. Relativna merenja su metodski jednostavnija i bréa 4) Po naSinu predstavijanja rezultata: a) Analogna: Signal koji nosi informaciju povezan je sa veliginom koju meri Kontinuiranim zakonom, kao algebarska funkcija, i samo operacija titanja pretvara indikaciju (igla na skali, isl.) u broj sa konaénim brojem znatajnin cifara! Analogni signal je u transport podlozan svakojakim izobligenjima. ') Digitalna: Signal koji nosi informaciju o veligini ima samo diskretan mogué skup vrednosti, —unapred diskretizovan datim "korakom —_kvanto- + pri Gemu se samo" konstatuje prisustvo itt odsustvo pojave uw intervalu vrednosti koji odgovara datom “kanalu* (stanje @ odgovara odsustvu signala uu datom . kanalu, stanje 1 pri- Karalteristke analognog i digitalnog instrumenta sustvu) => Digitalni instrumenti, posle digitalizacije, rade samo sa logitkim signalima (O i 1. ili da - ne) te mema informacija, pofev od mesta digitalizacije, praktiéno nije podlozna izobligenjima => Digitalizaciju u memom lancu treba sprovesti Sto pre! - Postoje konvertori u oba smera, ADK i DAK. Digitalizovani instrumenti sve vise su u upotrebi. - Kod digitalnih instrumenata tanost je otigledno jednaka polovini poslednje cifre, Sto je odredeno velitinom koraka kvantovanja. Mo razlaganja (v. kasnije) je takode ofigledna i, kao ni tatnost, ne moze se nikako povecati ®ppreko one zadate Konstrukcijom i Kalibracijom. Ovo je glavni argument protiv Zitanja delova najmanjeg podeoka na analognom instrumentu! 3 12, KALIBRACIJA (BAZDARENJE) MERA, INSTRUMENATA I METODA deterivan sv Buduéi da merenje predstavija uporedenje date velitine sa izabranom jedinicom ofigledno je da je suitinski bitno da svi koriste iste jedinice. Pitanje je, jasno koliko je to isto - isto! Taj stepen “istosti" definige se tafno8cu Kalibracije, Takode je potrebno da i svi metodi za uporedivanje (tj. metodi merenja) “isto rade’. Se ovim je povezana kalibracija metoda. Velike drfavne i interacionalne sluzbe i mreze brinu se za standardizaciju i kalibraciju i distribuciju primamnih i sekundamih etalona, radnih mera, instrumenata, pa i memih metoda. Pritom je, Jasno, kljuéno pitanje stalnosti i reproducibilnosti etslona i savremena metrologija tedi definisanju etalona preko univerzainih fizitkih Konstanti. Ove metrolo’ke —sluzbe eksperimentalnog fizitara, medutim, obiéno zanimaju samo utoliko Sto se od njih mogu kupiti ‘ia. je svakeo 10 oP agate ace EPE| ema sedstva sertifikovane taénostikalibraie, Ea] a) Kalibracija mera: Kupljene mere date taénosti kalibracije (koja je uvsk proporcionalna Beg] ceni?) webe umeti Cuvati 1 Koristiti tako da im se tagnost kalibracje ne vari Srogost u Z| ovome je od najveseg znataja [!] jer, recimo provera kalibracte instrumenata pa i metoda i p P “EAB) canteva koritéenje mera Gia je tatnost kalibracije za red velifine veéa od taénosti koju Z| proveraval Takade, problemi oko ofuvanja afnastkalibracije dick su proporcionan (oj % &| taznost! 2.3] b) Kalibracija instrumenata: Danas se instrumenti najéeiée kupuju sa datom tatnoseu Zz g kalibracije koja, iako je odgovarajuée plaena, treba bar jednom da se proveri na meri, ili SB] sistemu, jedne vide klase tabnosti. Kako se kalibracija insirumenata veemenom i koriSenjem B-g|_ ivan povremene provere i rekalibracje su obavezne. Nekriiéno korienje instrumenata sa & S| scrim poverenjem u prositan recta nedoevolero! “3.3 c) Kalibracija metoda: Za svakimetod merenja treba imati kalibracionu proceduru i ‘Fq] auracion stem koje sus 1) 28 Honvolupavnost ada ceog esperimenta | 2) “3 | eventualno uvodenje i odredivanje potrebnih korekcija svojstvenih datom metodu merenja. a il 7 Pe nu * K 23 u - Ss Bg i zg 3 le 8 c : 2 8 Frotaaeéé pored 43, STATICKE OSOBINE MERNIH INSTRUMENATA dlerni jastrument ade u dim owouna reitma t statidkou < Bnomithour. Saket retin fe ona u kome 1@ dhatrmmenct i sereni Sista molare 2 ranted (prefoarnt rein mleljatonia Barkramenke she F prac) o variyakea Fislena baja meAuo Me aie ool vrewene + Jodo mi ifoane vadjakte dastramecta mz Aaniai col vremeun, a spin Vreduost 4 golucinag ZANZIBAR EFEKT!NB: Ehepaimedtaiis vethauja tx fiathe wise chsperimactalue fitika, abt yesu osuove zansta | reduedt slate vanish tential ocga ite aveno Aakicein oodbinoma, susheumenta, Que rei DEITLIVOST + fp mogaduost dndvosk’ o&chwanja, veeultabe . Zaisi ot velidine Shale, veitine podelaka, praralalse, prinipa adtbovange . Moki Fisheaui oecbaw/anda we Nonijasne. shale (vernier) on pucnnses ! 5 126.445 2) OSETLIIVOST : je odaet -prouene pokorinnya fished prema promeni, merone velitie baa jp Fo pokativanje warhovale. Hho fe prhaivenge ahr (Rabaa) ay & worms vebzina (ult) Xi abe jp ad, jastuwedta, Jamuaion Ha 2eimork (prooina fuvkeya, abibracions Liniye abi Yunbeys edhiva) = da je oreltpivort geduaba : “x * ot Qiek be iijaq dataj Enewrnoy Hashmueue, home te meee °° [ Oublpet = S = 2¥ hac gy sex i S=h= hebibmaions falter. ®Bertrucl Russel Dako be wore iagledal’ paradoksaliuc , ovim eqtaktnin mauhame downing ideja aproksimacije ” 2 Oselkiivodd go ku veda the je veda prowena inlets oe Joke proweun share, Linearan snshament mu colom omrezu sua inde onktivort i tua i Bwermnn Seale. Porokad 1 wrod: i tw. kontanty stshrumenta = A/S =A/k , 3) MOC RAZLAGANJA! fe Majuons promena uae velitine na hays & dash. tprimetne da reaguie (tove te i reobuciya) Kod digibluth siedrumenate ae f& ftroba korn beacovansa, tf vredort: perediga cifre (“Heart count"), A)TAENOST + fe wera raolike itwede Ciba, datog sista, f “prowe vredwovh: detinisaus majboljin moguiin i nmogebryuin, mereujina fe velitine , Ui mppnom defimicionon vreduoitiy. Taznost we made poprustjch’ Lalibradjom af Some do Gramize gahene dectoin inchrumenhe Zodag se ibs Velarou dainesk sishwmente )K = trivat pokarivans pri puuou othlorn hale, dada Zo prog ofblone, & isha fH colo preg. Us Be fidnalar pelovin’ mepransin, podecka ha Heal. Wonainn tacvoct Mechrunenate, fidaw ged omovnih vatloga portnamya Wslewatsiee ehape- Facutalne greshe (ef. kane)” 5) PRECIZNOST: je mere slepeua rashue porsvGinth maregan gidlue Je take vreduosk (reproducihibaort), Zawiri el honstrwteconh orbina Bshumedks (lredieuort obrede meohauishth delove, haya, Ksberess it), Predntant jidma oh honponenti vbatishiche (utrgne) haporimertabue Bash (of. kamaje), Dae teu Ze. & = Stikowhe prune pete es eS B a Tatre merage Tresitno Tatuo i preciane G) OPSEGS jp epoey vredaacht wloase vlisine wm Wome Kushumat radi, Vobtbi oyreg leiho ta poskte . Prtlene uarotih sun ebrtreuima opapa > Trobe merjnk sashmmedt ! F)LINEARNOST t Kod iuctrmmenaha lee in Livearui odshouge oc Lcarmoy’ daze 12 u fprovnkma fame Hale. Kalibrasioua piduaiinn A othe Hp ye kyo axe geet hadibreons felon 4 ° “a 9 Nake co:" ftucaran ta ES /" 0 mich: dow = umatore toga sie ! lexFeuge 5 0 wdbini woke Lele woe forowo ana: 2" Ke vasionu i vekove" eae v ham clam vidik u dubine prostora, dabivay thoro feanadagna." Uh ae sede tea Ranke mae ona i "Tod vedrita ube, bee S)DRIET (Draph oe stabilvort) 2 jp varijectia ma inlane duthramenhe, hee ui nerokovena uikaloow. prmmow me planu . Shote bik prtodting Wi intormoram u vrenone, Potige el mertabilaor kompouenk’, wolor , poslepa.og Morea, iL. Jun ga doe writes a) Drift mabe b) Draft osetfyevosh’ att , Bf a an "yddkivna" wp tabbiplihahvna” grb @> 1 @2 ee Oba, mo, Ail srlomatile ibs slasapin (risheabshe se horgnge « Hada we). Q)HISTEREZIS (Kasiyinje)? Instrument ga poseduye hede postoje ratlika m mereusy vreduorkd aka fal Se prileat “odoado" ili “odoage’. Vortedica jp mapootuch ofslata. (inorale mapakieccjr) elacicne deforua- Cp (eortala deforimaciya), diclebbicwh efebata (eaottala pelariscciys), “pranuog, (mitvog) loda” (sukeinalusy tmobrjanje ii ngle tx heft re wate pouerck pide Loupomenta mehauidhey tha «date mithe dango me pore’), tt. 4. fala te mek banda Helen Soe dentine pasuh” Sens predishoriyi + a 40) PRAG INSTRUMENTA, $ Apotictue vreduodt velitine Spel hop wick ua uj me reapuft AA) EEMCASNOST, 3 Hho nisheuueat aon voiding 9 + Barco = fia il] a gon o tows belthu fafa [a WT] aichiemenk toh fa mereuey Hilo Se Merona fidinizea vreduok > Velika efthamost ge poicjna joe bude Behraaok ayy _perturbire Solem. (Mp velbwelor ue manne spent (4. hans) Loo = = 2000S: ee prhasivage al 20.000 V hati. Ata) tangy in ska % 40 av 50 pk senna partido Hglen! HE: Mereng. R omumohrous Efikanort mur fe dala » Df SVEP ade je i chp bape adchmmuent Tele bere R te sunt ide kw R, rege ge i meuia, ite tin side Ho fe efthasuort maya, Yr pobeba je vera!) thee wa!) ©ewe, bas Learut” a ting Little bit abot some of Ike worst suistebes one Niels Behr : ~OPSTE PRIMEDBE: Sod dobro uishumata we 14 o1bine ucblatine + Eiltgvort fa madi varlagana , drfnodta £ pectanctce, Buewrvsic, ¢ svlim ostaliu. Kod teshrumecta meme fuicle Etat delve podecka u aportubrion merenginee - to fo hol dinitelng uishumecte mafotighedniyn a dhe te teh: vee tedvort Ui ie prede ua drug: ojprey ALi be promeni ahramek (eed rebativech merenia or ji pute da phe faite ) mada ge de problemabine abo tu trouat (kalbresiye) precenost (fat) an wohdadent) = Sto tu ie hacaeterishle bebe be fe sishrum owt slowly a maneuge Se som 2 odeawanee et ~ Od wih orb oom hee je mngletifa defiuize qretien mrerge (sucahie vps tatvost » Halagin — prenstene peisucrt ) —Kabbradye palo sishaseoa proto honbolife u oueedentun ieraling, medi, he pow tw ved vebitine bntuys. @ DIWAMIEKE OSOBINE MERNIH INSTRUMENATA Teshumedt te naleri nu dinauithou retina Kade ulema velitina tats of vremeue. Me feu Hedithow vein shonin vabsine thy a itletre To (i woke gi sistent Miseoron) oveltjivort jp Jo/te mu dinauithon rein gde yp ust) sd29@) discuitle otelfpvert nee bik gidueha vhukicleg b. ed ae Porky: dua roalege, ante inlae we mete da rah’ lew TE m2 a) Drerya ,¥.20 pronto shui £) Dlporr, (theuge") bee sniele disipira Bashment tabtere, cusrpiys a ta eunryie , A. usporewe Febjeut prenss Tromifer energije treba vreme, Wage bik; euorpje i puck depradire energy 1 toplobi: ~ Mehauizha imercifa, Chbehizua dercija, Gave brerge, vighorso het, Toptoa dereiys, Peenmahitea, Hn Uaabratige regio Seah, bLiinn Eleblritat obpor, Brazeyin , itd ._ Tri Ripe ulaea W(t) te herableristina { nartite vette: ds Hepp fumbetia. aa 2) Saspuls 3) Marasonijshé nla oe ue hei vae i abbey ike, widow —(heathehagia pejawe ) (periediina pes) a)hog potrjane Lermonishe aualine (Pujtot) hanson alan je anjmiti UE) = ey, He (OE+#) é w=2ry = 20 47 + eh ‘P= poten foea 3 Me gy = Ousnpl bela. 3 Normonijsha owalisa doavoljava renvey Wake perioditne feckutje sn beshonatan abir (red) hharwonijshil, fuubsya odvedeuth amyplibuale , Sie ceshamoh Tine hestkenatom mis disheetnih vreduovk’, baie ge ove spectrom dale Juseiipy a rahi tmkaw hormomijele Sabirak je mina hacmonsi sha: bomponeats.- [Primer : tor = fr ct be f-—+ faese—o oon 2E , = wot $ LvaBab + Fee TObb- sa. spalc 3 4 ste 00) Bre due howpeneute * ee tet tha tg, Clhormoniln!) dee Tate fat | By 30. 5%, > + Pee: Svalea opeioditna dubeiva ote te sua Hitan satin jpredntansh mn oblthe Reipoven, atbegmle, , oduetuo Seskorazuog sbira hermonsshih fuukeia ie i cmplibele i udrtaionk Eine bontinuum mluotwo Eiji je spalelwr sada iran thai ‘th, (0) (Guns Pants) [Pheer Fake [WU we a0) FA » ee Hoye artnousjshil sectyn Toye He Tapa Ray flare wendnmal, > ‘Mona : Ovo nom omoqudaie da tuajuci odgovor Bisbrumeta ta harmonysei ular abe rolouotk Cfpromeme smplitcle t free ielven wm ebucte na whoa) anno i odyoer wstraneta tm protevelyin furl _Provedaen. je sprite Hadeca: Data ulaane funbetja vartobinc 4 syn bernonijshd Spektor pa porledene kako se bap honporete proust: bese sdshamet » Zakin ed doko romenjach rompouenk ua telatn 32 aiskumeda siubehFemo iefatne funlbetfe- ) Ne llaube you dide't make ow error, biti a discovery” , RMeormmash : "Wight Ranglts of a Clerical Pyicict”EKSPERIMENATA ! NB: TEORWA Je OPISIVANJE Ms sno made deladjna preted Sonn idan llasn sishunmats, Lineerne pslewe eapon, coda, OF Rpitid preddewnile galenonelec (4 slshumec ia Leche) HEE => itt) = (J (&) de T Rg 7 Konstouds . or iy Spee ho V(t) sR 2152.94 20) 2) ¢ Uiddeda | Ty ma oprsss | RLC to | aleg Glen ~Gebvanowelswr) —F wat prinuda.) Houad spye tla JA(H) Sila. FU) Slap. V(b) st ) Ugeo o (+) Pouernyje X(t) | Soclekhisaye naCiztt), Jalae 3(4) Mout inereye T hase ame “hadubbvikt L | I = seoretie (Cr +vand stragz) A Tremp & Oporuart R R= otpor Torsions haust C Mout. gprage Kapaates 1/C | Ki= Evrshna, ina opt Lean Oho ie opto Ceca |) a rH. RW cr [it ta kouhawbsin koefii veka. £ rs (sislea ye webineacony abo He iol Lue) = 26 d3 +p ostive 1,8, TR Kk aawise od tauplabde varijakde at* I) dt ; tactile © paroustunsk alee tavite Sane od Rebeliviat cf2, sopshena wee) aa chit, Oo Sle Dif, jue jdue Os Bard dye p iene te dake he ge hate Veer plana od wrentaa U(4), debinisona sowisueit iabaa ool vrewena + J (4) - Frchle sti fa @ Hey he m | Pag anne Opruat 2 TL Niubew salon Fs ma Macagi ¢ ole yaoi: © Hobedui veamorkizovant F(t) - hx ev = ma ue ri Winwourms mousy eile (LHC) CA apa EE i | Roe debe bode ge R=0 Speiciee Resttucion Ble iis wie dt | a UE) = “tupubs t Sep (1) oprege Sek ok brine ano 7 ie sy ron d=0 Rerktata wih Hho ay Cpterite hawuno = > Fuam Bre Babs ace Prowl ie ssythe (od sorwo) bfD,H Lawrence “Mapa mam se Eni shomigom of rouljttn hoje treba da predstavija, (se) = He OHHH] Eo -[E a welt ptche fone Y olatinn fe ohn solo ‘S(t=0) > Spal aashrameak Bie pe rad Sepuovan. ua, Yransforuacij? meerane velibineg “@) wa velizinw S(t) pousta Lnearnog/ Bef, devgoy relay (E od ogee py Haduo toner, te inlemna vebitine dovedeun ua teal instauectar) javedeu it ‘tavrotaiuog polodega’ spa auortirowues HO: &A0 prppuiten me tabi oseilovak wqjom ) 9 U(E) = Bayle Ui Step (rae) fopshreuoue Metabmode. Wo Raakihaje te Wi Haine: ©) Yohea_omorlisaciss bade fe RY4 >was, &) Keikiva amorhieadja, R74 = ol? f. beg psp» aban dete) ay EVE ls * spo felon spore ew ‘prbadngn') aipuried ite backing) nagbrte breboege bee oscilovanga (dertizane pamoy ofbloue we a tf Us vacage uma) t (bebeshzhed gabsanone} ae facet Rea Rings, (“dead beat") t poedauot ox. muste bik ‘amo do! @Peohui din} stobo z & Uiguisnye! 9 We oe edeemn Hem dengom Meza repels Se tobi Glen ne mee da, exo, (jer jp Hania amortttevon , Y otpor dim je provelihi) - Odor mas inypube fe: | . Ut) Ta ved vidi The je ” > divomitlern retinue Uporedile emda (+) vs IC)! IO amit |) Maka mmorkaceian , RM < 96, propa tw Ax thi sal, ae da orth (auarbtovone Larn.ote) ‘ Rese df. joe fs I) aI, 2 ra t+) es 7 sa = (ee (Kee) bee fagfede ovales = PAE. — Dinamiha, edgovor S t 75 sixbrn tks aaron 4, Ss ye weliginaee Vreweusher eowtagke vchua T22/R. 7 C desponeneiiabee Vefnlen, ®Sherbock Holwes “Oduvele je bila uugja obsiona da yu male seri dalehe majoring @ Reabai aie; prinadnch oseilasiia ,bada xe RAO a ula (prinade) je henanonye, U(E) = yy Hie OE age yb eaadaljin por tue Aregié: halen welrewmect penoie Nacmonijche fale , rlaabpyec hormowijsbe) anaes u ouya das dive bake fprewait < wale provevobjn pewesifa (aple pol “bako” podeemunnrane etike vero, fa bahia Taebheegina , oduotue grtikoua), Defanizene iyalonce tclakom. =] gd ji qicaake primus pbebrg de tener 2 icra brine lal afeis(org) <4! Oe cablini =Xeveaktind, — G Yapadase je fanaa “pine 6 « otper Un | > alae opt haste fakes SW) =| ag] PLO) oy thda. i fara, denice Ja, ()s bp) = X MFT eI oye OR Yalow pe Oreruc poueree dass ua pla (i teu savin ob ruth) £@ cmpliheda sue Bait od neashanoth, a mad teens ented, 2% Raniwoit ample £ fore odgovere od nastmork prinnde tov # i etna, karobtovichha. Za, dik bi tst Mra meses Bima trol bar, C i fpane 480° 0" 0 egy NX Rodgoror n fore /ideee > Opt elm p= Wade jp ant pide joe Ope, Lge SE) we) ada jp auplinda edgovom vela veltka odacto wlth fe fpredayas eure ishumedhay ? fade, Lu Yaiano da fi tskom wo rtoroucift fReronamaie, on ee 4, port amplshde edyovre 2a, wei slevnl it | prmude,, moquca je Some 2a tebe amort, ewe, whe bada fe R&R] Instr, dalle, weil " ropuctte” pcectamark Beishe recouantrod . StrinaNenajte mi da potixjete chspuiment’ obo ne anate ite treba da dobijele Cparefmia ma YA -Wheetera) ouplihdeke frre bnebluiske (*rrouche hive") dali prope! sbstrumeuka. Sve ncodenach emaho vace ol reronanhe susirumet tafe popete. Orakei dindew’ tu dable, seleblivn? i to ha vite He a je pepanst opmeg mi, cducjus amorkeadys stabys Dei wake wharai Saal bof sme becwoushe Komporake van propunos apriga, jtvbhidwaji ye ae Mtn Speke me propuitagici vite i ite kompouete. Ya jako bre jprmene share rele, i in jobs foe alee bya (Uriel rrmtoubth) oni bon se renga, Te orvhina, eoveune Mibroizelaciyou (recime smanivan obo ma guent me vemgugje ma melanithe tie, avututh uztohancrh i dae yp poclloga a fine ophiku gee mplihcle rede, dela telame duiine maitevajn islerferencione Hie). * Eek bench: lopori waju amplihelsbe i pone drclwenhe hambteristike bee Stuur, eblikovehi pprbhiine po Tabs ) u Aurituosh et poweue,t be Yo js Flow el matige Flo x ele brickino de tee vebidine fran formtfeme a alelkbidue , tx polrete Anerenga« > Popweut opsey Teotlcags Prewos obey. rage ~Slabhvaert Caran gy) | Baoan ¢ “Tet saline — Wihroislacya (ualo Dpee) eecerge welsh howe) Cr tajaceut) spadoute, — Spebtralin dualide (prowedtpis) [7 See Jobs Propuom opeg. tbl -~ + Verou prenos (velo Strate) WOBLISE WE = Pojavisy wd Ono intoen ie dnetramanbe ) dine ue yedow uedin ~a velifina © , a wlan a Gastumect, mete da itgteda sarin Buje» Mio inektiseuge Me BariniSeme (hance sama ta dovtjne Firkin prosinon fanhijau hyp obecbije veraw prews wih qlawmil. bermouike, ee een ene ee (nolateuiue ubaea ao ile Zu poruale ise fumlecije , Y ampli pee Gm ome it, harmouspin wate) ecteono vn ee gestion mereaja 1 dinouizham retinn. Vernast prewote jy: dan dinaaitben retin, Sabheve. Thane Omplbdthe < fot Praastne haceterishln, m opregu mZetanoak bee * Ritoue, Ste ove Bria (4). de imapaene alae lent y At mae y ati perioditua fonteye eraceg peeda) | to je se vera pres pelrebua Yom _prowsine Juha y tp.veron prenes i Fire opiege wtestouothi, BO vee. Deble [AG-At = cout] . Ovo mater Taanimeh oualitom prenrse pertediznog/ Echvetusleg Ggeala)Eef¢ Larwouijshi tpabine suamo (HAS )! Abe siamo die tale fuer Hie peace vasttende “te dahon 2% enw: op A280, eee bye) wa apiodne {jy ruta hapa (ea | Mpls gdje hanes’ cm of. eee, | STI) she es tadsest) slag dangle wera acon, BM Prpesad opeey 9H. to I # # &dteo anate Ha treba da dabijete memajte, ai da potivjete ehsporiment ("Joumure de plnse”na pamfraty 1. Wheelers) reg ns i ee we et te tat $ mw | Oo § wi tnannt haomg Sorone, | } So inglada tne un daderin hema, Yo \ k ot 3 ako je veaa suplihaloka feck 4 veutes Rembtertsthe fae ome onde: ir WA 8, rrr Sitno, mate te permabedi vreue pobrebne 2 desksange (Odie fishin olgora na oe udesdenoth da Ot Hadonornes elgovorn instrunedta Uk wene polabno | |Aupl: Ba Usportuljanje osciladja dada. hormonijshogy sdase. To Hiv, yrone poraste ("rise kine”) dabede je shemale properionalhe prepainom, apmgs, apr. we 7: . d|TmAfaw onde jt vreme poraste. fe ‘« eeveel hemo mee %xA/2$e = Wd. - Tratrament hei je Spied esarnd vielen Toceda, om Brobey mpebveli, ge > @ GALVANOMETAR (AMPERNETAR) SA_RRETNIM KALENOM (@/Arsonvat) TEBE 3 We pe Luang gi: F= Bil an Aouad EM sprega : feb ernie ese aE red B ite 2 iBS tanpuclc pobje ua x N gg Vebledg otto % Nowet colog elena (eldchoungustn: ): Y S=porina belewa = Loe Wai BSn 7 nes beg) wange povealss torsion: mioweut: Bsmage, waaleetya recbyalug pom Wp = Col a radijin halen, pe Lx duitne balema aL rovnchti M=ulp > a = Jatin shruge kere halen > iBSn =C-rm > ee > of, =(BS*)i = ki . ye yD Youn (=): i > Uslyvet = = E =k = Bon LE ane ot v 9 We at | Veer = Ol 9 dthrumead 30, DB broke da’ ye 14 cabo opnege bie line sy pr ighe ores je Utena 9 ol ik te pceNemojte te trudih dau woken wedecem mereju dobijete uch’ reeultat kao 4 prvou | Shroff med: Kanabjbou ¢ shale (ampermebar) 1) Siellosuim spohou £ tafadalon (gabanamehr) 7-2 = ane ° > = I Wy 2 4 Leophicti erale (43m) 2c-4E (T= memes dueraje Hsfeua.) wn Ltgae » 2k Osebtjvort BS ale be 9 Oeedke a ah = BOM 7? 5 Yoder tarry ali hus p vere pepe de bE Gat) epee > Houp omis : breina otttawanjia VS reakcips ma proven 9 waphode age ppg (wale Hai ok kine mbt) © Zz: @ TIONS gel vibe 1h sportod eet ibe mda aalgenih ys test “ ete i asi Garet ) _—— (se, paisw ch) Tipidin Rerndtesrthe meth galy. fo Ophick: bok Oselffvort mm shale Fete toh ose, 15] Oper lnlama ¢ [2] Ame 1p 4o 800 Adadr. oft et. Soo pA 3 550 Sa iglom < show 300A 5 4300 Velo vetin bacatterishhe an printnn » otper Wealons © (= @-2/s) (v mite) tans PRigledua ol oshlih bonsinnkatowh Manbtedsthe. Ophuitaciza hontinhes gal, Brn aadetah | @ GRANICA_MERENJA USLOVLJENA TOPLOTNIM FLUKTUACIIAMA - SUMOVI Ursieus LE veto osth eaouctac Sa ophahin bakou od wchelhe matin VideZeuo da, in wettorni speb inegalarne, oscilaje (salou ouptchuden) Eh & sa tabtone pes ei oe cdgomengnce. patina sbre. Waza peste rakou ft: veto, pac ws tbo cnn pune tes mony gran ag Peja ly an mang os Gea PRES, heck ene. poue fi, oi de ju, halo ete hae lain falar acne tho rarm.petot le evao ad jal ar he: xi at hap Sap Vv leradrimmo dabia se nite rahe 4 Ke) =0 ot? t CD20. o-+ 7 He te potlivnn difsibes te voit = >0, ®Ho ekepeimertalac Lewen verupe a osiee t Samoa +b ome (Krust ‘wedu feizacon) Om. maha. Samoa | Weno ste Teorekcar ktratuna me veruye miko Kiso mere stunrita Fama tebe fe medle_weeh lesen ie ove se.veck’ bendaite pomerngs (de Lt Suunto ink dinette bee Gana vebitina) Ygai> . To se heathe tove Ems veednot CM amt tee gquare”) UE pein Joeman: hore it tredagig beadleatheg obitipania ol treduge v-Mhi ¢ Teapahc, 2 molatina de maspecale meni pe septa Uebrle ciclo . Dong sistem Oa same jidow shepex tebode — whusigs cho gidue ptt oe — pe pelts ma enki clepew stable, ma datey optotchas, dep. Ty dalesi a trediejou bia eomrgisa KT/2 (R= Belcmouave bauat ») Like , deh ited euagiye LEur~ Na dato opayes > 2a mor torch ee saske, pet Yq = voeblprost [SF] Vooul] wun4o, Puan = @fdncg, chipainedataog wolova odjeduon Leia fe chspesiwoskalia praksa 5 hada fi meuoyate odredihi sednern lice ppejedinatuoy” untove. NB: Whenjokt vite of w> Suskumedt voce ovelbjevorts trait em twey rad mong tunyu, bY: ony pururbira viskn m bet jp vetan. Tile ge bnge = Parirte vr «pitt ge paki ctelon pohebua welea, boweian tuage F 2a merenie mali sha (4<) sishrumot more da sus. velit opr (Tg?) i 2a morenje duabile uoppous (VsK) sister ore da sna. mabe otpsr (to). ze, por & ® mu belo z reduc pena to Somes ¥® (*eIFOx (la Ai pertrbanpiy Sisheua sashrancnon => ¥O lu) # Dn bile the susan (ef. boiz) a. potte le be tO wer prrmlelan beac e dag | ft Yo He ved. Porto ta male i cV to we woke ‘Binee: Oreliivost be = Nambt. oher® = 20.0002 > (=Eftavort) » 20 Vygy = LO0V Y= 20000 2 -s00V'= 2a te bt Vu = AV tes 2xto tee e at Vv © mex “40.000 W Vaoy =A mV Ye = 208 Poa te WV ‘2o008 W Neo fe maj abhivest © 215A aa te %000R % ir tyete Tw PVP DRO > Kegan alot D pi Vor ld 2 310 VD 210 9V m LOR > + Konaiuart 1 i Ug merohays usiebetie perhirlnclje Hskna merenjam, t. peje Kalewadibih qretaha wale primaugoney slide. “Sounetek s elelebrourled vwbbuahs * pojttawncinn, te ta te od hele daiuimalna dag of sama Fishuwa foe vedio preimage od Spolppingig irae, pa. aogge da. wands oyromne muabninje obpore (do ~ loMQ). > @ GRESKE INSTRUMENTA | METODE PRI NERENJL STRWE | NAPONA, Rarlibujme grethe reeubbaka saereuja dee verte z(hv.tithmatrbe-vbny) 9) pete urled houniue, doEuavh Rabsbraciie sslramenhe , jashrumtubale 2) Freier woled, wuokda merenyan - iti unled porburbacije Cpromene) Fishawes paletpervangin Asbuuenate — mithdele gerbe. ®grshe MB. Snames oa fo wane tnapemeent bar Aeiuiine pul mn mepomnato , nahin’ subetivnth aproksimociye ~ makedow probe, ¢ mn “e oe peo “om @ mERENE STRUIE (Pruer): Da hi Hho mange broke. | 6. © Grete, sacha =—— =20,4 5 Whe teahhe joes gate me ba moguie evra fran maknda we @ Outta noble, boreheaps reel pe Badnd de j Rus) Ope em 5 ©, dul 1 mek bal!) e : “leo” we tent oh) verve Sek. hada te paste. oshewih Porametoim bees ie ube ovo ba cas Sane : 0d pe be nod stew. ‘desdumedale qpthe p 9, = SMP |= SP-1 9% (velahivun) T..6 él iB predobrtje preva qretba o poreavanjn perbtode , qribe haa wens dativivon Snr ~ Ruehidian grethe = reelint sa geste Sterprebirome take de Sunatrmo da fe Shana Vreduott merene veliciue nalari a sisbervabe + 5; oto vaiey reubtota . Te fe BH oe Eouipaeds alent pete 2 — i eliwasah ‘yi bodgeoeh |bey ped odvedeuinn cheluoina mogu da fa) Berman Bonds age tahvih cbsperimeucka da tom ubaie ma invods Mahitihe nam te tr dora dopadata" ije & "Svrha svake deorije ProHwrede 5». QOMERENIE NAPONA (Rimer): Da bi Hho mange to helo a bye se poroleluo veanje @) tele. da sia Ho voce kd Vy abi am merege malth uapoua V4, usm eget, BK relakino malo (osm bed debhon eh Kea savhr, (a Veltbing cheboraiun potataugine) => we st00S =TR=R—=- = ioe OY Ug =TR=R =OSV Chovivaleabat po bela alk Ah gy = UR, = Ry E wv hay 8 @ “@ TR nO ee R, = nR © vm = 0.442 V + lea. = 5 WR Ls pera He Raoge WarR gee fe R= Rar 7 (<4 po tinge pore, rine, peal woipons, na Tver 7 rola weble i 6, = Wap Mee _ Viper on Rpdae 94, ZH, (relakvun) Mae we Korthatje te wit beer =-MG% u = ham (ore) - othe mebde ve + “bslumedale pete #o = ok k[aage glee ass) tg Yn (> Ra] Sve othnle wii inbo kao tn perenye shee. C2 Primer o mininiensig: shramentsbuch’ qetahe: UL bale tis rodeo hbase din 20K, *e Mas 28, 8: ® 12VORI =05 eI, Deane y Teen ae = 304 Ton = TA = 3.35% te elo pe ashame Leos tatosht yt tnkow opreg da wesay S$ St é ee NAPAJANJA - PRILAGODENJE IMPEDANS! fi i da poksmugs T= 4a, GRE we > Pravilo: Uvek birat H AS sa upgern Beko wa | buole Mie Swale: isvor wapajauya (pa i tewké alehivni merui prtverat heft me Tatum image mache in nierewey fslona genie dlelebomotornn Hh.) fe ma chev. deorema ehwivalentnorh mute Gerh somo ma woe dwe Monae bowleteristike ®Zale i hada mistile da ved we rarumote, Superprovodieit je tka primer, UW.Goonin, Phys. Today » Hy 1482+ safes neccekivame othrive relevawtnu fiaileu ikada predvideo” sua Lepeh pojava koje cksperaneubi Me yernjom da. W je ni ona bo bi anes evn "Yostey ) Elektomotorma vile E 2) Unabratuge_obpor, Fu hada te sabrori m tho ebctricne holo, Hm Spel ang Larabtoristhu , tious eavirost rartibe potenciala - apona - tuo. uppoyoriin brmgivioa od Spetpingin apore a babe (otprn potted) ilk od fine stream erba., Opita Fema ievora wesaueg halo jp 4 Oiigfedbo, mapon na Tevoru giduak fe padke mapoma mae poboiate, §. VeVag = ER. Kako je, po Ouovow takonu, ta Ee EOC arin, ater: Ovo Eitomo: Wlapon na tevoru pdnale fe ENS Suongeuey 2a pod Muapona oe ievoru a pad ua iworn (iz tsb /CR4N)) fe Hw veel oduoiwo papen na tavora, mau, Hoje stra be bards Bm 2 Hotton poherasn monde CS OE. WL vou inbeaen tadrioua je qfowen veibina hovikcays ‘vom uapeyruge | luenruih, cb bicuth bla, He T= E/(RHG) meitomo gn propia’ bao: @) > Balto: arituott mapors ievora al singe bop te Be opiga "vue" gi Dtwearua i mate se madi de Samo dve tathe. Napor ma ieveru Batti od oduose otpore pobotata i salnrigi chor javora, Dalle, kade te due bou- ponscte posts frmira te nove belo ge sect Bib bike malish ol pretledaag, it: ovine ide bouponede tare od me ix tle fe oua veg. he frre @ vidi ve da x due harableichine dnche spolyntige baableriskle ievem Hecleie 2) R=00 (prebinds hele, retin pradwag lode); 1 4,=0 ; V(o)= Vpn =E AR=O (vin bration spok.)s fy E/r 5 Vig) = Mgr Ete =O Woy swogutaork poy. mag belie Como twauueh na houlerebin priveiina « Prue : Deka su be Lave aapefania Madera ake. pabaes venotenss the = —_—__ > Rrerai bad Kent Spey a) E=h20V Veh = E agg Et, = 240 A, > wax sr veltba 4) B=AQ0V Veh = E ies =1Q2 4 c) EHI20V y= AOS? Ver =E te = 0,042 Ae Ma shez male Pogledajune ae Spebiaruge Fenner of lee. *Ste Artur Grom Doyle "Nada thiwinidete namoguée,oro ito ostane, wobako irgledale neverovatno, uara.tilc 4a5no” viv] 2 = @ ue ee MSV 400 Pinson © : . ; tT J 2, 2D aver sa yk e sp Afeede {Rope it (Hark p RK) Lov Suis apn ua Toru aS i Res prs a veblkom epoca Bgl: proven: — hyora pobre ° Si ey str fe = a ii polehizie rink © Et Geasnnis,) (Vee) ("prin dol. berakterishle) “Jevor sav, >> (He dole je Rn.) dag shiju hele se. . . ® 1s vellbow pam ren are ee eS ihe i pent (C= ap.) (a Moa dai Rowabteictle) tu iaver’ Core sent) bai aha (stoi tron). ng YD mel, dnge PUTO be sale sheuje [abey V2 na i fitehd sual upe fot he ben fn le, senesk Kt sp th Sousa, vi us, : dip. lov, alsator| Ta Elelehousks repelisont Tver mapegenga smegy, Lik dm Hpa - > © Hho je mapon jt dag Hever (met probe’, i? pelted’ slope) webu bole asi Aeljina sformacife , bal Yeine da, su poboiot (dushrumect, tht adezé topes) ber promua prenesene uapor (dj, ber Fslouahhil gran) dada: shporuoit Hadaceyy nea Bik _wmoso veia_od_ofporueck slopes (4), wlanua Apudanoe dededig shepaas bob de je mmoyo ela od. ialaaue sipedauoe,preblanduay, (aitpedane smeesto Ayer de te chubeah’ © waing promedzuh the) 4 © Ao je shujar hap dey tevor (mera profarad, Ui prelledst stepas) welitioa ge wi relevanbrn tieformaciis Hake iebine dam poboiak (sishrumat, ih: Hededt depen) ee prowen pronmense shea (4. bw Hokage) bade short vedecty Sheps more bids Aumoyo seas4a. od otporworh preledung Skepoua. 97 vera puns marwy Higa forbes praying wupedause, inate del do idea, arotahen $ TR ommye prishize, reciwe, Wlanifkaciye eLelbowrein peieewars > fuse istovesuth bowupouenk) = Ruane Sabot Reatard povrivanye a re « taved wapoun (utebrume tales, slae,de oe co 6 Yo MA A) 0 co Shafi pra” co. a ee a a 0 ES Materte shag sagen Rad: pebeba polbpedtnje, » Zipedane te Poke bmuefoesitsSe me ite ma ves E me postepi; dalle, prvensteuc te tradite da u elspeduentic te bude vedi | Vv Pres sagt 20 opknatan prone fuage pobeha ga drgazif elo: Ye V=E-in, 2 Ei = Vi + iH Sua Sanga pobe. Saag ten, ge ever. a poboiate a ght eas ae. CEES v > > Morficjed 7 Vorisua image = V eB N° borin (=O TE doje pas Bape = + > tae P= Vis (E-ni Gaps pobaiata (E-%,¢) fare > fe man 85 phede # V=E/2, 0 Latkg/2 «6/2n 9 PenrVintYinn Paul ne hae po = WE = 4/2 =50% ! FTrenos guoge sm slepeua ua skepeu se malerimalon — 9 (S07h) bade pi waaie vipadoune vedaiee Hepa © i fibro inberwoy jad aun reltodiog Heppeua (lade de po peovine bape vad toon shen) s/t ing ot shemac da duivattire Relea ry sone Ts ot Se pe obeade eeubbaks fee Owe gy tence opak yabien bee He pe Spretenge thy fia ilena 0 apilev Gabtonalls Rete (med Me bud. aE): @KODEKS PREDSTAVLIANIA EKSPERIMENTALNIH REZULTATA Do sade tne vel upetnal: Tihww aie onntega bey hefih oe reaubtak meres fi v-ne, jako fuabesno da fe medina agth wihshi deftatsoua mad shapes renhih Anos, ack muiino taneraye sone Ronatnin broom fare (i te meyteide mevelshin !). Ormovni matin, piso merenja pda se pubein sauc oe tire te leaje sume se alitracitou maori: ola gu gait tutche, bao ida a meceafe mifelua od rh me flalehuira. dike indeie sve provert i abo te awerimo dla fe Aalnfa “Heike tude th Sovemo Higurninn cifmue ronbtita a ka resubtnt bey: je prha- | Ba Samo trp Razerdon WTerdina da we anate dap be i stewa theca milion i deset NB: Koda ge eksperimet jeduom gavrfen wibakvon obmdou resudtata ue motete fa ufih iauude mette vi godina, | ~ hothud vi fo tate 2 = Pre denet godine sodas deg ky proudawac be slew i rebao Mai pe da fe NB: Ni meviquene mule. Hara usilton qedina! “dahon thea ue “1.05.10 10 #4000010!" (Wag “Tadabepi ) pe! *baja. pied: sh predstavhaje dri cifre ku kao 4 mu Ad00 tu "Veru, Nadu i WitesKyju""— edgovorio fe on. Mautnika hope ye citime svoy. grel Lityous 4974 To to ma meste ita ove postedaje cifrt sledeéa me pastoji Samo enatt da we aramo whe fe > ju te ge treme mi bismo fe i mepisali, Recne da 4 nas renultat 0.0423 . Te he fe ne tacjon mashe sryjha anadi de tuo Hgumi da age at degke ui Eebvorka, 4! da veruktat mije ui 0.0422 ui OOAL4. Porte se reencine “nig epev eral twerenje Raakrutivonjaae Shaye na wajbectl padack , itt taolarwtivenfen baa dabirutas Tang raanshinn dperauijama, fo tnadi da Eyre string ence Fgurue cre (irajhe) resus Lo wage a Fraftrenatn ervela — anmatecat pt, Da fe Le van ichervala tovo pital: bivwe ga bao 00122 0 desuc ae O.O124. Tay sterval u kame nan se renltat Siguene malasi (ute witha ce i posladys cof Sve sprue, cake Se ona mate promenit abo te bref tgurch fare poveds |) ake ye mapisau samo $2 Laginy Srgurwine froma 1 deftze sipliattnn aren weeubtche to bao prlovinu tay atevale. Dable: Tapa Greate rautke Plane fe polit wrednoch mpigorrg poclocgig carn, me abn (Midi ce ola ore aalgovare definicii Cetrumetalne gecthe bao prlawind vediorh inf nong poteche ib peloviat wednork’ poslidiyia cfurshey melee) Sil slap ee dat chencl Ste je dig sigaeath cifare ronuttatt. vest, odnowno ove} ster uit, rerubbt ge - TACNIM. . Ouef matin Pisaye retubtate (se ope, +) ekze s0 beers ta tebuitha mereya Lite ja me tazuaek’ be fe dotnot mange veliha (vischa), te jeu elup. foriel_ obidu0 shidag, ohituo veedi da fe i greita rewultate, oduorno achervall 4 heme te on malar, bela proceni. Tale belfe proceyinu qruiku, oduotue Htterval, doveus eleaphicinou qreibeus . the bogus rateink so eiplicthan qvthot Seleli da pribazene baw ones te cheplieihuons Gf onda, Wymo ge pital sa malom a mente He pockedige Ryarme ce, bap hitmen ada vali mesigaenors , af gralainow, cofern i shavetne Sa pidrutmon qrsbou me tee cifasshote mere - 4 7haion primer to bi iagladale hao : 0.01230 £0,00005 itt (A.280 0,008) x 107 itt, Ho danas they pogeduock pleas Ma Cadimaru, he Zeide Heylada hoo: A230 (S)x lon? 2h zake “hao: A Qso(SJE-D. Hi out maze Ack G claivaleubr onom sa saplisthon qecthou : 0.0493 @ A-2anlo 4 .Qae-2. Be cenubict bef se Me siguenth cidem hateme da sina tazest rede 10"; ate ge fAuahe rede _velizine relabivne grethe resibtate odworua bebiduihe qrethe 2 reeultate, MW noFem primera m bows ham reandint pha 3 Hywrus cifre tazuott je rade Jo? A Soo (Cprouit) a reladivun qrotha je 5/4230 A Yow. Tazuorh’ sa spect{adin Baenina fi provost (107%) , proust (104), ppm (“pat per milion) (107°), ppb (port per bileion) (107%), Tazuesh’ ool prewaita ¢ prowile im mishe, od ppus vizohe, oh ppb i vida velo vische. Tadunt remultata ge omwovn! briteatjnn lvabilete olapenmente | Mo suo reithi de gritos (iutewal) ernbtace precestine bas ne He gets Some Lora! Hgenth cifam, J abe suo resiti da obsedio! et greths, onda tate 4 rcloom. houkretion Hcafs “poctrje edpovaragiute. procedure ej t jem omens product. i gene No, few abeica o bagi) te vesk ehuplcade gyethe malile ele sek pokey sme portovangs cath prawila» Ona SutGL. Squires a “Common Sense ss Errors! Jae najvecem bagi sitar (v: kata) i ebeplita griha se Chee ¢ biplaeiha, Sema to wise me mura ola bide 5 mage bile ham cifrm) pide same ta folwors Pradr/ncte cifrou. Tewrehie, ako gu te yale pobrail: da ye gos bogi odredine (ako gi om te bile dabrog vartega!) ekeplictha qretha mote da ina i due tratayine cifre. Tika te de rent tadetmgn i me marigucue (all trairjue) cife ba au, kako se bo late, “pobavene qretiam”, Ampriuer : mee) Se Bak ey 0.04236 @) we 0.042352 (22) . Poste se chsplccitna gpetta meh Samo procefug 2 pette ge mek euler miwma te te ma pe taobrufivagga ne gine (HE tenets olre)eifr eels mafoden He tackrubiye na majMlcdu veta vreduott sa dana brgime cifem. Redoulast gparmaiys ge pra bao orny tebell » © Natoi reabtat 5 @Nodeona qresha —> @ Konaina qeiha © Vondsni tenabtad Broy deobizen dation. yethe fe mele RadeTavane Sonus Reauttat, we obiTue peda is rath et na fide bt sar matomahzhe taokru= (sire | eewovm mehes razina | ee anadjne Rive, taded TSE EAR | dalede a pei | aed eeted-| pods Soaps te hima protiveésan Bryn fam, Pa majo riencry: 2 | cifra aa mechs pos = Arey ctfare. , oe ype? Eee Ladaye trainge cide qrethe + 4 4 A QB4S6FE90 om M2. BYTE PBF ou Quto' en (1234 2)MOenF 12502) ele, Ae AB cm (423543) on BARBS (K3) ou 3 Mes OAQB4STHEI om O12 con (4234.6 £0,2)eu, 34,2346 (2) ale, GB OAZ em G24SFOM) ABA BURG, rs ABYC. cow Row (A2B4 t2)on 2 ABBH(Aon We ABo (A234,6 24.3) o 24234. 643) ou Ta oth prem wisi te doveigie gatwo Bathe Je a grovel Qtlad we, Sader de ol dee anatnjue cxfre - terval m keue te ret unten bade gr. tha die cifve vec’ te uo rentebee el sung bend ge sia pdm cif, Sa bi cide prota Aitorval, & tps wegen’ eed we ee, obrastes Se grothons fa due cifre - a os (6 ab a ta A cs 4 ae AQBN.G £0,2 — —Heeabanptase ec seetee ettOPE RG ARAM 12 Sh we mauere Tape 1234.57 £0.13, 4234.8 * Dove se wiste! grin ett itt AQ34,568 £ OAQY ———_teeenocenrpeapeeninenitia-—_—st=_* Nocerondeute Tt brege owrge glad : Fowedawai le ) cider u rezaltatn.a me i Vator, 0 pobtaiuare 3 retactie hep rea. cihrauoy a yous Grotto a Ebsperimactalat reeubtat 54 qretbom definize dfreval u heme fe, 50. olrehewon verovabuacom (9 foue Vie hacuife),naler stvara vreduost wthitiine keys eo mai he {NB: Deo {rethe subrasujice fo om meriqaenin cifmma danatugice | Elerparimectalar rernbtak ua prdatautinge t4 somo mumendhi wer i afisk’. Kao tle fe mumeridhi uvek prdtatiaga sx Srejime qredhama debe je pos da ce. te madi im ajthovou me Peli emt i Seon dteivalantnn je remnbtah. epi fe mamceriahi preditinyin bao realm lrg, oa nah fre 2 te, prema toe, seme sunisle. Reatint je muck choral, Drage ge shac, mediation, abe ham ge merusam chia da te terval? ae moge Macrtah (CE da veretucips ebrmue to ae doavelsaum) ~ ada je doavetjen da wealth hucle predshudfent dathawa , alt tebshelna napomene to mom da obdini. jieidn whale pda se te metanione cae (H) i dtohere ne welEina bak mete da lglg banat T apcap cone yk majiatde me muita da se prhade qerfichi, dek ta mutmen me prikanivanie saute prrmentiive vomelg) bira take de guile ye da prbatn. 5 er jake x op pike fe eke woot? itylda ombe eat oe a) Btarvale a. ne. erne take | i “behoet qrefaha* a Nha! qrebahe i i Server acs”) hevitontalue ertica mate da” So unpliciea da mast reneltwht mrheass reat obeedige min pebjan Hog mot. @veste EXSPERIMENTALNIH GRESAKA Poche duc, po percha. ¢ prived:, mmascile veste ebep. ge Te SISTEMATSKE GRESKE i SLUGAINE (36: STATISTICKE) GRESRE jt me stalue i potmate roman Sa sthashEue (stoharhcwit = cshost” z de 3 P Preedjee ¢ es ali anbttort Ghoda,sa tu da ge wm - bom Chodu odreitena, Verevatnoch pafvljvania): ) TEoRIISKE, ~ we or Uarifestege se he enlist re grea) neuratunantouge G i 6,), ped sts : “euch pad makstualo % eran, wad i eats pe jg Be wore Umekegs sh Corals) 4 & Fishen be suo m ebsperine sive realitoval wait mela (ape ako preston bldrn dawo vel: bu amiplstule 2H rluname ia TH2TVE/F ). Ove me (a Lemp % apethe asiweliine i thog ath i reruttcd — pra, thle Te ce plrottewne Pegeeian > Te pe redeevetjone §— 4F- poled cleiove, . ae Hot oge. toma we gue da offank « fiuabowy tee Sandlomiteak 1 prittenh a eye yr reaultaty. Ona se sure Uli (hardlversbi) (v. easuigi), Sve ae Se mnie poprmagak, all somo minisak ii ma, wpe (Crfbveeski) do ivesne mere i spade uo dalinidne cedneibie A i o devere, Hhadague e @jen C veka patie | i tatuije — sate & moufe ofebte , ve taducj Pewednfeuo we v Zeuom dofiuisoufu ekeperimectaluth qreralucr NB: Generaciye bozo dolace prinndeue tu da mere we Uarye Kuaupivasipe i preci 2)INSTRONENTALNE , yfoinous qushe 4) FRECANOST_INSTRUNENATR , olad bonatie taiwork kabbotie 0: — Crprducibitioit) waked hoe, Meda, 1 th. cdimitane mejamcniim _slereisa, prelamth abpornork . wleokou (Cteaat enn), wots ey, a T4e n dobinide ceducibtln’ Maver sud .qe. Masou ‘oEaork’, Ona, adiedige br} DINHERENTNA STOHASTIENOST PoIAVA. , “mach fare vetultata i ne ule fe oe de re Oude epadnja ireducibidue bowporeke 22.2 qe poled Teshene chobture materife (ibhaciy’, Fomavi) i molad peibinslny. probehilisd bamblern payee M ws 4 mon ke 2a fre pllerosiateme 1 mikroprocese ponetpilic mogule egreliine mpotrady (< ebtporimerabec ¢ feonythi). u ohsrinag hvoubris eorjs) fame : ee r i Rivers a *epaht f. atyinine nsoplaana bods a fe bes Shela Se a i arn Se mathe doyedsdy a da eytabbn? divaumtahe Obd wait ch da fe om dati’ eps ae > yay cu . fe ene Velitina bgp adishibatoue sq lgouarpide fe He potraka vine mele 2 gue meritons pote vi Shoes pees fre a denen 6-10). Tove bonponeita, & Rens "UE Co aie cr wang’) st. gr je antebeina deprive boning! he fe rj Adedizch posonjinth manag = Hekuetih) qpetc romultde « reabtads (4 emer D> po ome - AYLIBWe bap tu be Fo bene, exyed che nd ia eae fe a ne -, Vag S 7. ves cciinane selma pein. Genthe porate % Won ~Aow~ Ove due vesle qreatho , siclematile ¢ rlacague, Eesto to santinriten Cahyacrge, pictus fidua hive. davoljne veca ‘eho de te ona divuige mele danennidh + Gicleutibe gr. mefeedia detuintra 9 Siiajing ge pou ke meregting vitoke dnznochy, wererjina relabine acre tetiorh wale Pade eh ip roubiake postage pinata ¢ oseltjevosks, hada ponevGjange mercug® rade moblorgin meuir mikrneveta, mote da clade daje prabhicne site reaultate, advarne ole tereagh. Ogeruna vecina meray a fiaiet hada jp Ylabtienja weebtate antic wait dlowas fi ov pa Sut om Ho se mcaile salary caaleganga meray . Goficks to ligleda uted. desire fe mereno « Auhecpoekirane, ostale ovals : eat ria sistige, tua nglaornone Hoske’, Hftad ofl vitag veda OO . shez ge Ge Whee Grp: te ~ glade ovale = Plaktuacy “oe a . se me walt Ron (orv-rt) tobad.ges Te B safownem wthuadga. 4 tobaichin Pabtacia cor, te po vile . snarenfise, Sune aia. porters dg autre reali racibt dak ove an portane porediiva Sx retidualuon Ruchidnon Sefematihow 9°. ®@S.Exipery , "Male Prive "Stvan vrede onclike ketiko ye vremeua a wth mloTeuo” OU eke eataya interval, atte, Bteeprokre te tubo da gi sharnd wether Oo OE TT Cpa se, vee dime rs ce vee < a ws a, “confic ia ne ey. ‘ep en epee Fe Koda su tsb. i AS. ge. yive dada se ihe ahah olvejeno, iL he cdretenr madin at I YRROEN wat, SR ie gaia V. kawusjs) @ ZASTo_EKSPERIMENTAINE GRESKE 2 Tima har 9 rantege fatto te pettyauo sa elesp. greshama ? Bet, te we ove, Mia: matte 25 me, awele ta! AYDa Ai te sale begin cifame rembiade drebeda te very a bein we 2) Bboy toyp He ge: A RELATIVNA 3 eee oe t CENA (u tulsa mbotewogy GRESKA jmovee vremouay tduotuo, tame velitine relativue geese (tadnost verultihe) dogs Guisae fren ouctit Bho fe nladane a ngigove olahipigt Ut ono Fo m ekepeniinenti Latta te be Cipurue cifre ceedtada. Obits te baie da tmbe move Rgema cfm povedn con ekspeimete ta red velidine? poh mabe haa 4.2345¢999.C.) douas bahar ~—— ane bade HS aor TG whe D 3.) Efebk Crowe) putes na atin decimate aneche ta i te vides me fut ce Buds "pohrivent” easp. qrerkou, 4). bebe da te gave ma Oy | exfes trace cdeedtivn temort, (‘Wal ofbk” abtavage ea Le mov bettedyin te tther taZucrt ocluofue velidinn gpethe hyd te moe Fem, Bathe tn be velihi efebt clawne mposnah’ fitihe je At ceapelgh 2 shall « Kae te dibdretha tmiufite am metiparnin cifmmua lanade cE febh motda wide wee oS Maui Nek doe Chelios ka 2 4) Atte mabe hada ge debe merengs 2: chap. napite getev. Ehep. yp gatey tek bade, daxkguemo yehebnu tnEnost” rorebtoh , ednoine pobebrur velisinua rete. 5)Da bi se suela broukhakvma meq bvalilete t chepecuenta Us: chep. retubint wredvavou t je bejous detache (beep Rgaruth fam 4 t me rahe) ae “Bane ®ni tu fidint petpuen fe BiTaylor et af , Rev. Mod, Plugs. 4 C1969) 2, pki dnewniea treba £ madiqigg woven « Pnabith Labenstor’ iq b— qodina i mumegth hiGjada datam tapis © repubakina mapera Hd! eat powrSta i retubtelt ebjauljent duuptibate ovi ena “Kade ja ehsp G)Do bi te sao beiteriyin 0 Hagange rasbiaidh rerwllets eu dhe shar, Dva reeebbrta da te iaie i me statin m ewisnerti od velitiha aupthovh, qeeteha : Fovi dntuilivno fast keritenyiu bate da te yre Mat se reauttakt dade ale sin fe iterval defiaicon PT eure: qrthona bar deliwiteo preblapas (v.batuii)- re F)Da Lo ce neple mogla deri Seed redost (¥. gedinaheu! predatawnch) voles Avg teaubtfale maketh waren i ckspesimenata tm ith star, pridraiivarjen “beiine” remlbtate, bya etrrito properstonataa bndracba wfigore qreske (vihawija). Tahuro soredwranje coved: i de Fim “tee manpage qredbe rede vn bt a cducge ne reste futh parcial mereuje mth veauttata. Bobo i vied pduo te sto merikl gre teneve Tee. Nove debetine venkat ne mange rede a a fob! . SadeTe tu rani mero. 8) Da. se, tinny tt oe 4 wide, 8 ma covers Procese pebrebu dnuoch, 4 qreske, plawirn chiperinet : da te mmpred iaaberu ssiruntuh’ oljevamuce dndnork (hiene), prciteash, Ua; mctod! mere ; edgovaragife ttabitin chap. maton ; placion puto trref imerenge i drayanga ehspercnents 5 da te vidi de Liye we te opemeiene i frannahi megide (hv. shea tavedfjivonk = "favibitily shudy!). = Paljadlnmhe je vane sued: wmapred procewiht 2 plairak: 4) Siu. cesulti 3 preadurn tm, mfiqave lobed < ¥) Ehsperinet. qrethn , 2. tndnest toy restates Procedure te spine dobijaug « Elapedt Je ona bo ne ovo date potnaje , mspeine procagisi 4 edpouarnyice realtone | oT Helewatthe 1 ssapue grethe malizihs to procagije 4 riiajeima olirekhus , Kulirehineg 2 paranetarthen mernys. Krecine redo 2 vs ZLATNO PRAVILO EKSPERIMENTALNE FIZIKE ¢ Neste ce mode smatmti pousdamo iamerenim tek koda se reauliak’ bar dua matodolite: raalitiy ohpperimecta unutar sebt evejsivenih’ i netavisne @ prior, proceujenth Sictewatskth qreiaka slefe. v @)PROCENA SISTEMATSKE GRESKE DIREKTNOG | INDIREKTNOG MERENSA @DIREKTNO MERENTE : Dirshine merogt gu isheditin wth Indicdtnih i parometarthih meregi ¢ th ehsperimencts @ dive i rege matey epraltreg maya o prirtdt, a tstemabhe opeike Hh meron te mere kvaltteta toy Prange. “Poste ge semogude. devobine uagla eth widow aoaday. Do toda fue disbabuat! pobhine oe aspalle tay problema. Sade ex fame keithe vebapthelactis. Dalle, poste : 9 CHandwam) abiatnac “leas distenatshih greRaba a anergy cats (npr. eLieinaia ukeags G2 Ky 2) (Software) koreheye poueda e202 Fy 00 iB! cadanshe 6 Z ~ beocelucje me ipheve onatine vreeucrk') @Hipertina Pecevenijavedousha fe A420 HOS 461.968 HO (2ou!) de te cife te Lacatidjive 7a lnouhve clablrodinanihe. | Ostatak ristematslee gredhe (sisstrometalua, kabitreciona i ee coultdt = fe oe (Bapesbe, mee tt lane tenesh clo pelavne megane peolenke (itr tadugig Dives opibengs aprokeiuacija (H) ma Madag poukeda ile prnengith dage mire fo abir mabcimalach dopinere peplinatni pele : 24 2 wot Awe 34 BX + ea Ax wf + (se he C#%) peepee LO ey yom Ra Rayo %m — aoe lB etn pete weet paring Hoeda fo po wn em fe Xap Mayon Xn younaTona, ogchow vawifable Xz. Belge opted reupt we mute se dak, Lake je Kgurno da c& porchada ove dak merealnc ella gehen; a tales a teu rime Maiece nip oprumlan. org Heme maine pratt bow dirbho marech velidtha ote brinama prowene fonaaipe 4 dateowa Xz. Dable, mgjiria poryalen aavituort pope ' ajette doprinert arsed AY. Sekiws ge fideon do. te tie ovale Malan! i thisost ma hey volt porjalah veedueck) dekh, teineak. g © Specials Tebbini vadajerd am hel rates, mage Prost rt wg rnb sj erm tnode La nee AYA ALTA, | Biner aabaiege 46 pritved : aps.ge. = abir aps ge. yom aXyXe eS Bg ox Bg om 40/2 4% % Auge Xe AR Oe /! 4 Me vebuge.= Bhie reli ge. at, aks, aM yar” Sym AX Ke er elqe =x crelige, Ore talisu dadajwe bev me yaks Ay=kax fe anki mapamet! = “Aus &% aa dnx ay- & ope = rege 4ae™ Stax neh gee= ABE Pescetoee pine pinene: 4=30/b* 9 yo R Sta th AB 28 gaat, 4A Be ®A. Haale? Cinfeuize ne prestay. da pesteje Kue Sto th touemarujeune © d,= 4.36 on, dy =A om, dyn A Som dadptdytds =A 3C+444S = 6.86 om = Fem, abog dy, gor pe Ad,2 0.500 a a thin ge gretea wee bar tebibe , Y greta abira elcedifs wa. Sa majverdun ape. gr. Bree procesa je de rea. she porlachys cifras ma mast sig cifve frye Ja matved ton (nnjetanpine) ef muaston Gute), ta bile d, 24,00 ose ke hid =O @ Ma S45 by ] PMET = SHS x BA x 10.26 = 508. BF =540A0* hyu/s , va WA ot Vi, jer vel. ge. paveda colredige ret. sa nalvedio rel. ge 7 = 10.26 m} $1. Sel.grs pritveda je Sar tthe. Bris precena gé da. ree sta onatileo $ig. Sifare batho 2 big sa majinange Hy. cifon (hee obsica ua dec, @apet)- @ Zest se pesod oseilovansa ment te vrewe drajangis vedig Ange oscilacyia, reciine $6, pa dabjageu sa 50, beda ga greta merngi fenton, wewente, Atenrala dite, i fale resiine AT 2 (Rind = T, Vrewe 2 50 o68. = T sa qreston AT)» tee i ac at 1 He anti "Iatiaje cdrom petod @ Greta carlshe jz ahi qretmlea;npe : d, ~ (oot2) + labo ee dative cdretine lobo, ta 2% wala, rastiha dy = (oan } add, = AEA ge pabkine menpotrebljiva yor Lue qrethen et 100%. Ovo ukaanje Ha cpaguort diferensi bith mabale, a meiabeine fe bed oth “malin efebata ma Micbou fara’, bho diteevat reeubterte Gada cbahynt made cto ta Simabre dla te) tacaoeti efit am Wl d-ne posh Pevelanfe teSvork, pmacb Hue, watia da punt Bhewal i dB menuth recut, © u=(4o00 #25)v) (2.5%) R= Gotaa 0%) 9 lee meade. mie da te mane gretee sgh & be prpeloilt fe 2 Evclactne, prepelovile arte 22 UL probhine ma vreds (atete je!) dake propelouljermege gt. oe R pabhiue prepelons i qeetbu reauttate © Troi mase CilindiZucg dela sa paramebina: re foot mae =mrthg a po opiten temen Cm x) Byake eT { oteLeios AF 2 o%-+287/ -1257% h= 100 ap | mayo dee - e. foo em a | AmemPhagelergharetr gah + hg fa jets Bh 20574244057 =3% ame $5589 sme 3.6(Dnt0lg amen. fade gic ep dapat 4 Bm 107% S sheq bueakeate tawisuorh’ baja ye ovele maj beia. > NajteEny man majbrin tani grork a ashe Setine fj bo: lg 7STEREN > EXP.SOM. thetoue “W Seucopens Teperee Have manegyiy @PARAMETARSKO MERENJE: Dicadivarje qrefaha velidtna aaiteush porometirsbinn mactodow na ciuove olirelehih \ wbii na ty potidgs Helemahhe apetee olithutivacenc bamize , bade dane gover 0 to tla probleme asia hada direlne mereue velitine potdrgan Ha cegie yoke. (este. 38) @)DISTRIBUCITA GUSTINE VEROVATNOEE POJAVLSIVANSA RERULTATA DIREKTNO MERENE VELICINE Dakle, kao He reboswe: 1D Deliaitno reductbifua clehastinest: >) doveds de rashwa ehsperiwedtalui ch_vrecluosts fieizhh, 4) Stabitaoct ehsperiweitalich uslove | webiéina pet ponovijenin mertiina pod suate wut. A) Preitnoct instumensta, i ne _magude id solovima. Seulet elerp. cer. ge 2) Treducibidua stohachiZnect : labow Gahan (iapidivand Relen+ mernt feten) shane 0) Distrethoct matege aki pot degazize ~ cefou they iredacibile sto - CHeukitiaaife, Semori) hastinoct’ Same payave Cisopetveuat ihe "prredua, "iivenbomehanicha stohashsnot Brine”) 2 dalow they parcijaluo reducibilue shhas- efinione fs Samo dishibucije Riweck dasimenata merega ("sdshrumetalun aisha veovitote maladeug Rea"), 2 Fredora,vrmens,pradern anpstis, Ih) Ercroiwedibat comubtah é eizajue vandjable | Zapun variable je ona diye Hadede, vreduot nihaho me sak: ma hort a ee ds ie vreduovkt (tm diskrehue venyalle) ii pejawtpivana datew iiteevala (0 CS enabe Varijate) — fete ii ma ctuovu nehiog moclale Us deoryys ("a priori") Mi mn baat chopwincctilus spotuite majedale veroncnode ("a pestwierit), piste morania, Yrebrencla pq Hora reauttita dak stervakina (frelvectna siteepretini verovetnode). > Svahe Pisia welidne nu ohepaineda jh adapa variable lage sua tai dishbacii Cenc) vervarnace paonivanty Se se mate cpaaiht mde ae wat ad® a Lae apotnajane (ntorbujane") ponavdiinjen merce, ito fin bife Be de fre were Wa ved, pa cable procagiyime paromelre aualitizhuy obiha de mpodele : 4, Grewia vreduort , heje £ jeste dratent chipetmectalui rorutint, ¢ 2. Bispertyis (ser "Ftrine” dichibueli hoje je hata, 20 Maleinge ShTnina quote rerubtta baja definite iervel u beue Se shmmna vronort reruttcte salad | fa dettow veroustvodou, j © Sta pensions tradi : "sshd je oseMpivosl davotina" ? Aho gi DX ened’ ranbyana ebep a SG, = Maha mera divine mepedsle ppiuGivaga reeubtata smata te da fe “esolGjivort dovotina.” Ba inpelwanje Haingrog harnbfira remultata £ powtdanne chiichihe ebredu abo 4 AXES Gx /4 (Ho, bor ta mobi bry morouja, tnati da fe sbeb. ge > Sst.ge). Ahe ft, wediahn, : 2 celobupua flubtnaciya resultate mani od wake Aik, reslajagja Siafomaota, sada je Lairjna quia & Senemacdpve @taneth’ pr beshonatno velikouw aees| iva bas Ames rebahvne Zakon velihih bojeva. Anes she so dan Malye wad Vanijabte ta shpou diskeetush wedhost’ (récimo calobrgine, hee He gu oulbrejs clefinisenih, dogataje) opisaue tu dishreia dishibuclama verovalnade (rectus Btuouipalnou of: Reatonevem)a one ba houkiwuirauion Heupou voth’ (reali br.) bowbiniraning dist ction Auctiva veravetnace. Torte se ichretve mapieice bor ta sada, poyledak same rg: > e DisTRIBUCITA GUSTING VEROVATNOEE toe 2 dofiutcaua Je take da ge dP=f(x)dx verde x bude mn itervale ol X do Xtdx (Prete xedx} a vig da te x made « houstnow stervalu od a dob, je: & 7 Retaar = S¥ ede. As je Pode 1, ecdaatue ditk rorwicana,, te ye deo cd supreg baja marty ge pede u dtervad 2,6. * Barina pretoctwhe ye de 1) shane posta a maiem ekspecmeita 2 wi je jews jime, boristed: frelovencioniebiaen sept wae Pathe ge tadnost oataienya velidine X saith boneina to ove exspodala, uwek “utorkae "n Ronatnom bers dlisked- aah tazalea x; ) bg bam da dine sredine stterala oo fede de drape vich’ (+t ee porriane 1 se Uovefivem asdiintse") i" Talente, pete fp nbepom doef aera Noack honatan $C) Ye mote samo helje 2h gore mpoanad’ preke veliFina $C%i) poke heh i upstnajemo ujine parametre (hada Li 400 dichibuas hismo mpenalt egrabcno ja de the je bray dctervalla na bee fe cpg pyedpivanja. rea pe dogs apebsinicah koubinairaniu to Lomo, aN onda ge eo Ae po [Fo Nehensfaita noraicau, pa je 460-4 $160 noruirana. ey, fchageale Liabibactys 902 Yoox | 32 dep v-dw 2a xs x? —— x Vida te dabiydade tatne vaste a. é a Pia 7 Seen ag! sgire paramedrel, vec). ng velitine FOR) feeohe bref peprrtfivangs roeultadte into fitervalle (udeshauoch’ paagivanya 2 menoewaitane, fete) bide FG =N, Ove bine predatmufjane bisbigeamom ,sproktinaejne shame dish. qush vate: Paiustvoa repreiedabina vreduort shape ih Ni merena, & ripheve. acthweh elon preckaa vredmok = Kx) = EOD Mat Fa) Xa bos tHE) 9 2 ™ Nn 1” = SRF: -k FG). = ZFC N Pee) = BE: tne) « 7 Re ao ee Sfed-E AP «GE roo a4 KN Problem ophiuctaciji velitine siferale C'Cinovanja") verou j¢ ta Uovolinn orelyivest a! ‘a ee pe atom Cpe anton bly) Lx =F fG4) x Verovatieda rev : Caen | Sit “pa Wore S cerivaletre # urrduicidayn po vremueus (helad" gr. v- st) 2 [GO24Codr |. Sredaje vedere dichibadfe, Oy de nem got! airovnt pecan eter, Sta jp buenbibahivne men Sachets results, by. Serine mepedale 2 2 Rhadtuo da to at sate da tude tvact wih adehpags od Sr.v- Noha je odebpange fede ver dye Xp— 7 ae posmnbrames bah N we. ie " 1 » s EE = ER Oech x AE Oreo PEt Dale: AGrvect bah edehponja ol rH Je ude mula Net heee, 2, Bir ah'prebalaja” 2 podbataja” whe ook ak conta ncconet 2 hain dalla seveut mininiein thle bvadeala, alshpauia, § Eaten da ye hie biadeata elchpouia od $¢.v-UW' mange’ ot ebira ndeaka alshpanta ol na " dange vosk @, Nadine » , . ae 2 AF 38 ‘ 2h eH. : J dafubuattne sa Ds i Eerny = AfEx fax +hea } REM LAN i dda af: HANK: +LaNaG a ALEX SGD AED. Prema tee hoo mom Heine easpedale matt te maak’ mpmre trodes vo ot adnate, colstrpants, od Se veth: (diapertiya jvarianta ih: sredje kimdentus edahpange) ? *4 x Oe - i GS probe N mertuth vark X; Samo fe procaue sharwe diahiba ce ECD, bee te Ke bot He Ze NI weet, of. sho te sa tao odeedecu V-shtue 20 CDOS, ude u analikihi ian te pretpestardiout hp distibuciye (a We i dueparanctanka) tol ie A fe nels cache fat aja ey ate mt mertuia N vei’ (ta ove portage 2 Kuma jun -X*). Mazin na bgt se Plated <> 1S tmeglys sa ractow N diskutovadone oe haducpi » @te uuote cokatatye Wittaker te wishe ola ® tabled 2ake jalai (mormalsi) gahon. greiaka ; ehspestuent otewallZart gato to veruje da fe Basnovan ua porwo € safc pF tata teas ina Kx>=O f Sad Sto te postife merous cerca dishibucja reaubtata m divict se tw. mormabua (( Juss ova) ca spodlale (rmovtanion ob 40 DEM) ats stoi cane . ke-co> = [«-oo'fonds =6* Stomdnlaa snemabee vaspodila » N(O,4) [w opiton aro fuene XaderaTS > . | #7 og | He pele Gaol Ineo Bee: Re . SY Dae vse ee ea > 4 oeuevne osebine Gu: VStwebiEna eho de> DTma max ue : 4 4 $(0)= aged! DBreo tefl mudi 20 |x-gol>s py Maze, se proven da je: &>= frfoods ‘ ju otmaa fe N(07,6)] bo XLS du =cdt > 1 _ntYZ) 0d iubecese s verwvalnace da ce reaubtat madi a NOD =4O = Ge & Ttewale xe [Q>-Te Gp ete] Fg 4 Sede SO La T] Pre [| Pre [tT] Pre | T] Pre T| Pro [T] Pre} Tt] Pro 19,00] 0.0000 jo | 0.3108 Jo.te| 0,573 [I-26] 07659 0.05 }0,0399 foxs lows joss] O64? [tar | onsey fos [odor } 2.2|0,9722 60 [0.8904 [2.1 ]oae4a |a.q {0.9863 Ley 0.29730 jrelaore7 jeselaate fase facut [nto o.nous hac loaioy jas |o.aite | 3.5 fo.aaass wo Joaaaay, LE | lous longs lossfourr joasfoesta nas /o.e230 fias|oaiag [ay foaese |% gS aslo pesfowes ues [oes [ene]otsan as[onasr \8¢ enor ‘a solo2asy fore [asics fio loraey fuse 0.86% fice jose janfoaes: 4 Rackrwteue Sa mejeesde kaitcone vi leqrele vervatueds ,a upgove tadeufe je vbedece : "Ga ver Rig veda da se realtat wade a GETS ¥. By Vidi te da m ateral £36 pada 19.79% reanbtata @ 2 reauthata pada inbeeval Kx>t Te « a ck 100 njih m prosebn Camo 3 inteseSwaga fitike pm mjenoy uot predchhuao mati, Cae ou ustiush! stohashSncu pepwoua jitauje chishibnet’ sap Poke fn oe th pt me Eh i at pas pete dla van dey Borate (soy tm ty, "SE" bettenijiae). Ttervat af T2465 (K»p £4656) » owe ‘se salar 90% reeubtate Sesto te bonsk fer sua anjbele elon: verovachuoda / aedliSina Sctervala. Fittzad we obiSue tadovit gunn ovin stervaluiu prveutioa bj 1 ry ce bude foi pri houtroti mormaluath rmspodlale svejzh vosultndy (made am to postaje eqealhazt bite) & te tebe MafTR morale tbr, Varo tev. toubealie, yruitive eorome je hate da do waite Beamish ot veteg bys povendie abibutranih vem bibs Aes Arabibattane « (Tine, wai, pone ediyfadadl, peer “namermalach" rmspedela ~ rectuo, cho te bugle Ulobtifa po mas: dichibucys po nar Le ih portale abt po Aippuehu mate (mood?) yao & obratees> Tpale torch deoka Bk opeenen |). , Vaonazne, procaue porsmctime dishibucija me ofwews Ni romubtade meregs fat nied Fakstor 1((H-A) a GS amante A/N (ite oatte snc “= box j prada tame te NCS) a taliban reba pee Autti, mananigue ~ dah podagt =f wn m i 2a unlaiings Ce> pa ge S an Ai 09) ee, manent osprey Sone N=L (tau, Yahet-on (ce) bore) + _ Nebatenge proena ovh porwnclare fen douaiigs vrewe dkzaue portgaugeu “Sevtubifve caletadoee” hej? unage myrdioe Shael” programe hei te tove SD 2b SDA. u befioa « oan prkshon me edredeat deeler a prikichon im age tralece pravogs reaebbeki te in (brej remedkn) , R(trvert), G(t-dew, fo YW)JiG, (stclew. s6 AZCN~A)) « GS) SLUEAINA GRESKA DIREKTNO MERENE VELIEINE (Stradordna gredea sede yredeach ) Ved won sige puta (abt toge athad desta!) wapomonts da se srvost ¢ sf.dew. spormagge Se tata Fhe je bref a vedi, jer tuk Xk> 2S shetajne vari je, prone toue, aint ivge bE EE Tee Wage Porte je te odeadivanje fedluog pars vo KX> 1S pobrebine Beveiedi ginlan gempu ool N ra iebibuciya polrebne izuegih vedi ‘heey oxalwih grup. daerenge y Pecans ML mth, $8 remubteys Slaspow ver dishibucyi weave fob dew Gee . Reve groped < Le, Nene Vena debe ne & itgledak hem? ca afl (Th “ © f\s, © fs steer “ oe > _ SF @Pubhuae seve <<, heres ‘ a) Sree v-ct rik perjabch ill N maeoga ceove (Pela seven Mt rr xX ®; SF Grand noun") Rak To, :* : b) St. dev, ove diste. spb Ri R- ¢ Stodarduom deniiatjan G (preojaniu po ittatu @) pe pee vo mote da te mead! piste da se te vreduock wanes eo aa Xi SG, sa he th & ei SAN wack hao prewa ta Sz. Kenaion reasttet nate senje ob N mooge se, dable, pie be fora: [oresm] Sa Dherprekacyan + Stvama fredija vreduost mereue velidine, X, potde amogth poneet pga LN meres, male Mote se eteeval OER SINT sa vervataion ol ~ 69% es eee Paton se shandardan greats, Sexy & GAIN, deg ta pean 2 najwize de mradajue cipe, Hef adredigs aretajun cifre reeultecta « Harajue getibe gov pp, dalle, da se rma suomi, tu prvedhujent bra. ‘death ta malate 50. vsK alt, watalost, Some eee Reline da, ma aaj macin snajima getin W pula beg mere moraine povecaht minutia; do ighedns Sua puiste, samo donckle! Ebbamui al’ pincipijelio tei makin te tunis RE. af., fe povedanfe presievorh’ morta f. Seine Si. JMB? Kao Wo ye Had. gr. esveth jedaabe Sivin’ mspadele svar! daltjech la mmogzhy dtih LN mereuja take ye i Had. gr. wmleag, padinaing vembtata Xj fedumlen tirini ray hh pepsin Tenttee, Dalley alana fe er veh ene fi poe peg dw Ponovejed ehspeduact ua firithou visteman days mvele Cetatir ap wealny prpinaiany merenje| @“Condtions worsened to 0 point where We progress —te-effort mio become searcaly worthwhile”, F. ond G. Hoyle “The ncamdesent” Owes Boog oth osebina saz. qretke se.v-Hh’ sestuwnt dee resulta obaweane Tint ¢ ot tMecenda, dohowisceuth ta Zenje et. Voth i mine HE 940, Taho te i mevedene az gpike vote act tandorlua demjocisa dishibuctje poptinatinh renubbrte,S, baa se sale he citira peteiguo, a by je fdina pram meta hraliteta honda eliperianeta . Jo Tanke fe bring tmanpuya Hd. af. arvesh’ Sa, povedaugin Angin mera some horena to ipak andi da ce ona ta 00 bry mereys portrt pducha mubi,cduoma da Smo ake dishibecip. reeubteda a ne i upine pamuehe, mporrak extaktne. rbot Zesty hae da, prineipa, Seedage vreduatti « suite dndague vebiine. Ovo jp Soho tratnjvo bade usama posta se veto velshin hryjem venliencifa ideRinh mheaci bags flbhatray i bade thea ove cxdtive te, V=Hhs ushusd same Potle sm tpealehain daforuintenon (ive abe” cM eacije). U staiagen cusdan Sema reabiaaciyn hao u fim mertofioua ({ Oita “aaa” = Fuactyaun), Halchacie , aetve a Meinl trminctoyiys Stage apribe, dovole do egennidere taro potnavouya vosk fieidath velizina (sheksticte: detaruinieau) . . sia $4 godenjom » mala thichge oscbina Sirtmuatsbh i sty h greene, Nehe Je Urnalogijs 54 poder fh ree Mee orutie firirana i tebe ia eekhifeirane sions reve OF az: Spe i en a “Gk mshurent obo cadre mabe (Ranenartjcve Sistewatsha cptna) uated caebincs omaifs ja i mastabituock sastno asleve ie. ole dabiaidne cadvcibiten tubajne v)- ime Menseja getago 6 pe N gate om eomhel ceajt bise: (eve treba ustuert glade hao due mupodale po xi Hf heordinak, als was to toda we inberesweje) : sense wih sive so yoda ol 68% pogodake 1 N.) 7 proms (preci) Brive gptanjas Sa je mame rasyedele tedujch vredaosh rashurs 4th N poqodaha. ae masaja of N popdahe i dante oo tuokiteta, dobija te vee odewla hao erat + usleva Se Qn Srevesh hth anv-sh PRastec coutera od Ni pogedahe fete UN pata man od mushuen somih poyedalan snafnr al Ni ophe ak d.pypoae Se pepe m rusher coddion qrapea Ji hee mops de LE aa N20 cedar qrope poyedaha Lio eyraleine clefinisan (jalee je cachur mmatargrupe mele csh), * cndne Wada grape, wl co pogudaha pace ma sto meste (openbtui datenininiven). TTahode , 1 00 snctalin ~ quepi coctarqnupe je merino ob fmlibeta ornrya ¢ unlave, uvele epakhio dofiuisan | + PRIKAZIVANIE SREDNJE VREDNOSTI NA DATOM NIVOU POVERENJA Winged on je pie de fe ty. "stacdardne’ dafaicys chine qroe rede vedeock = thd poe Tateyvala mo howe He Sa dteee # ees, malar shaeni renubtat, i earn wedge vredactt Firina od AG dlishibuciye Sradgeh vreduosl ), proiavetina, dom proteveinorh” te athako ue mute iadedc. @fe moti prepotnali aumiture po tjanow potethn — rede Uheckin. Velitina se rae. mala” Hoh Steinbeck "Vitetout keatja Areca” A UTES sereaes Ge the pp) eg endann + SVT 4£(4)40,64) dx = 0.68 _ Se-sii 1 opilen Cledaje y abe ve ne veteme te vada od ERY, ved prtavetinn vcs otuatiine 54 CL (ok “Confidence Level" a mive povereuga.) (OSCLEA 2k 0% SCLK 1007%)a algevarn- PE Bhonak Sa S (terval povereaa @ CT of “Gnfidene Tstervat") hive: See 8VN Cle ( 4065 G0, 64) dx 3 teow kx>- 8H éb {2 itp ae 68% jp Sac if Sas-cAn " 3 fod pate, Am KO gp SOHN zac 9o% fe SIN =A64G 2 3=4.64CAN , ae CLS 993% fp BW 3G ¢ Dede jit. Daable, ake 2 te hate reerbtat wuia Lik predotintyin oe proievelugom qivou Poveronh, yrs aha fe edajue apethe da bao 32A6K S/H bare 4 da fe ree. dat nua alvon poveroui ol 90% , ed. Aho ce hate da pe dat ca ttanclardnon poten, 25-6 IN, podranmeve se de je sve povererja 62%. Dodane bomptihacia pobize cted Be {FER aia relakine malng egh merange Hog terval cho merete Gr.v-h' m kme fe Sa odleetinom voce (nivoom frveren) wala shearwa fa vetduost vedd ol or mortnaluow caspedalon. Mo, Hho je uebc- See eee ee malty, abate bes £8, Comseste 3) ada vobstna Bajene, ty Bteeval , Hs stcrjne ghar, 7 e ra | Eo tame food beg mmerega Nf rl p8v0a poverege CL, pa gs piewe bee Threw, a dishibuirona je pe Stet 4 nvaspedals, Za, izes hodiZene mives poverenfa vosk ove velitine sum Tabed: Ne GEG) 70% 979: Rarlibe of normale mspodele vide wm N an Ni sale 2 CL velibo (eben fact “repoua” hod. t- dich.) the + jako pove- avin hervale pa fete nai bolge me horishti | Ove je dabrn oblant 3a veednortina mole reABE Hn od mormalach, Be NZ3O te fp mweCla me CL=68% by fe ved wm N10. Pi Rabo mivea pov ne biome Seno crhvah’ vaulted belje jp beds 68% yeran do fe comet teed ALS mayo 99.93 % igre da fe Fined OF 105, ake je N snclle , to Je Jed gpre Cobsbem je SEH M00, Raran da je Aamwediy ~00 2 +00, Hyde fe “wegde"~ta to we tree ai meritt), Macy? ophiraluon vida smatage CL=90%.Upthnckerst wl njpoih fondamedtiih rodown ix debkonagpakoun Michel Faraday jp olgoioic +I baba hover of Afdale bebe 2" Pos wh ouh paripehta stecot fe bonacno panottowan : Renattas chupe ol AY mare pide em frrmt 09 # tye GA | wr mapomenn > @I2 kobibs mereaya N ge debigen i @dla bow wou poversya CL fe prhagau - Sredugt undue <6> é stowdlardua clenecyd Ss rEunaye te po emainna Ca) us sh. 43. Tao uatgisan reaultat bere da te pram gredyh veeduort muda vtebivak Ckrowom Stervel, sa verovetotu fiduakow bar CL abt oda sa poloinon Leplauetacue verouatunte 5 A-CLI/2, mate Lath mange ool dlouye oyrmutce omy steele veda al spyve gorge ete - oct PRIMER! , PROBLEM! , NAPOMENE * OPrnatile resulted Hedeceg mite merenfa ma alvou povertua xa SEIS Kosicenign SD prqroue wa, taflalatere alanine direhtne 1624 REFIT =S.6Aw F Sane YFF(x;-5.6218)* = 0.006214 £618 Vidas da se ushered REG a [618,5,¢22] nalani ~ Fad T 5.633 resubtata a an REIS a [6,603 5.64] wih A revutteta, te da moTemo Seay Prbvakh tormalnort requttata > S.6\3m 0) Sa Su NF = 209 fae tye “Reautht sen al 7 meena sa stondardnon qreahow fe: Xa S, CAF Adel os (Ostouil: fun Ane cifre oe grail: jer Ai teabenzivanje ( meeite anjovirang: ) ‘maooye prowanils auive poverty) _ . b) tage ® L2G 9 to9q 8 = BAKO Beunio® 9 " Renubink Jeaji mk T merenia prikanan an avon povereaie ro 90% yi: wa F622 (4m. « (ayo? @ Ui chepecmrrh 52 debijen resultat hajé gi prevaticas bao: (X= 3.14(4)x10 ie ie od tol nares bran tm a poveruja af 707% 7 Nadite shomdacdlon Aewijacifa te sexy, serena 4 Btervel m home tu se parodiivel’ reeubtab. © treso $= AC SANT 2 0.01010 9% Se Ory x10 a prahicne wi cotnttak bebe dla te bold au inturvala FISH. (2.446% 5 3.54) x10, DPimer saproveog cbronja comubtata bet sha i sirlewatele 4 ebdrm qrothe " Srednji borigavani reautiat fp 1.036 e019 sa stauclarduas groban ool 0-002 eut/a ie 6 maria. Ubupnn sihenatha qreiba procerjane A mA 0,008 ont? (0 de chete cobironja Het. i Mad. gr. ws homie) @ -3 Ao typ S AZ BaITTnaishenghe "Tle NY Acad 4996, toe Lik bef mage dobih sredebrn pod Laxinin nq: sas tithe vremene i meida eu moral da juaujujene tetheve. > Eng je, i horke 1 ta ramumavane, take da marcha ja nome divfug poke oxi anaaTigi Loge copsivenny mrp mt odamre @ : Umesto tabele sitayenla vnce 20 oa nA L» ayedne boniakh goad vik pavefine wife (Clasdardney) ta hep ja t = XoSP weve “4 *° ed woke Fr. Skala love deja SE>¥) @ deco P(Itl>r). mater ‘Abe jo ape. eheperioaut (exp) dao veednost on . 2b ep ettB 3 (oe shonanons qethow) fo PURI A aha, teonye th) predvictar Oy = AR 0-08) jo pitenge ge mofeme meee o daganje iep? Tada mofamo uaci’ bobthe go vnc aa bude |tl>r ako t daftuiteme hes + ow Cement ANB 83 $s 3 7A Sa qrofe ualarine da je Wade da se om dua bras mute ta vide od 2 ot-dlaw. (bee cbaira na tra) uagde eke 257%, o-oory + + 0-002 j.da de sem T4S od 100 merece = Ldebiich maton dobit bar oveliha rea Lhe ituedn om dim frye , Fake fake te ont, a dredujeue , Meta. Obi te toate ola fi oe veltha veda, hy da ema renuttat ue oclbaesa benbbuatvuc dace tery. No, antl fone Ho gi GS (et 8) ode odvactine 22 samo filing chupa sarap & rarity ie bh a izue sina sale, te Ho skye tlubtuire , oZebeine de diabibucys 20 aren zy 2 abies Aude Fire ol mormalue. To i daje Stdectove ‘t-wapedtale ci drake hoviahidi tm, sole? bre] mornin 2 visehe suiven povereia. A stata de 2 teowfshe vext ska shtajnn opevilon y reclue Gy, y verjakta t hive ep t Eagine epeesion de 9 lefinismne bao 4 Bem hie (one fe inde. privuar fey, “tesktraae Vez, rok \apetone.* ). Pier, 1 kome Smo ce detadi PROBLEMA "ODBACIVANSA EKSPERIMENTALSIHE REZULTATA f Seka ye debijen sce resublnhe: 2,88, 2.86, 2.41, 2.16, 2.3), Ristogram ingleda privallje ae ovale mat bro muoroug’. Spoke, piteuge baja te mowed jet Nip Le renetek 216 noite restatth ol onmtth, by de be prpede dohy disibcy hayes & oskele (ibe, opek profenasrane, da ke Pm dabijaufe fg reendbehn proueaie aki ol urbe vite wo a Haire Falk venabheda pet nyegen edotipars we ptt shtrach tame vekitkbou oyfalth wrwlbule ved polize el pripsduorté dripg dishibnaje). Togledagine mesonwribe 6 sabbirivenje 2 = 2.32% ¢ T= 0.0986 pa ge odstuppauye sumeiiveg nthe ee oo. ZLT7T Fhe bate da se oveltho odotparie sauose ecdeivaki sw cho AO Ye Hecajem , He te maida made priwakihy fm meen rhage Slo, abe Wine ipek fj reantink abbeuht dab Li ve Tile odretivauya Hegousn (Rourisdencija) tredajch vreduovh’ ¢ sfZagith Role iz rani Henpova mereuga who f alafue jpe ouogntnn dalek. Anomabija n chepatneta pe se bebe bunnies prokh, 22 provene oh boveisteuya poste epeckhn’ shabshicl: teow (42 F beat) alt th frattad tetbe, kovisle. Maer trae pri procent henaisheucije wedujch vreduook kavisk te splonsibiter "Sqr beiterifum’ (ic belerijiam jrofepanya eltopenis sh areiaee (4 babendil dormalace)) RAE pe Unthrovom yoo 2 bate da ve rastibe Thuedin Fredujeh wredwosh’ mute. teleritah’ alo me prelar: 3 cfondardiae qrotte . Kous- shenciya hetayith qrefalee cont Le nplawuon qrubo, ua ofrovn. qroshe Heudardne aya teaeagth or te, : dejar tm dak trey merenja. » Sve ovo jpaing ie mogucnost 2a bontola tha eeep- mefta! rier, bey! 6 pom Sha. i odredivann SLUCIINE GOESKE @r aber na. protlone, pei edredivang SLUG IWDIREKTNO MERENE VELICINE 2 Sve th tuo do toda govorils 0 Hazajuite apcthone choles 1 ma Ylubbirey-d dirckhe merena velitne. Hho weno nia tubal velidina Sa Singin rembbyh Cian Setdajin vredvorhina ¢ Hedaya qreshoma mudinmo tL ishoviskh 2m waletenje vreduash nehe vebttdne leah p dafduttens on direlhuo mortuin velitinena. 2a malienge Some te vrecorh konisuo sredge veel dir wareuth vod a Ha fe ce nytuom Vebyuon qrethou 2 > % jue Roukertlon primer? Woke, recitne » Hine da odredina uslei velo malt otper areée pad wapore a retin pr porratey (4, delads inerengy) shrugs bate ujeym & aha ¢ nape 2 shia prikon pinohe polaris « Abe fa Te 2 Vi onaattine pur. vredaorh” dation Lm bem marene (72412) oy) odigledas tm sedate de mogniiork: (© iO): Ma XY 3