1

Paul-Clement Jagot
Autosugestija prakticna metoda

SADRAJ
PREDGOVOR
.3
Uvodne
stavke3
Teorijski
deo.6
Sugestibilnost
..6
Nesvesno
..15
Praktini
deo19
Primena
autosugestije
(opta
.19
2

metoda)

Kako
ovladati
sobom
autosugestije.22

putem

Terapeutska
autosugestija..33
Eksperimentalna
sugestija41
Sugestivna
terapija.48
Edukativna
sugestija.61

PREDGOVOR
Uvaeni gospodine,
sa najveim interesovanjem proitao sam Vau knjigu ^Autosugestija praktina metoda.
Ovo delo donelo mi je mnogo korisnih saznanja.
Poto nisam najbolje upuen u ovu novu oblast koja u okviru medicine zauzima sve vanije i
vanije mesto, mogu samo da Vam estitam na jasnoi 1 pri-stupanosti vaeg izlaganja.
Po mom miljenju ovo je najbolji i najkomplet- niji praktini prirunik iz ove oblasti, pisan
razumljivim jezikom i lak za itanje, Posluie svima onima koji nemaju prilike da dublje proue
ljudsku psihu, a kojima je neophodno saznanje o tome zato i kako treba potpuno da ovladaju
sobom.
Osoba koja uspe da ovlada sopstvenom psihom bie u stanju da skoro isto uini i sa svojim
telom. Vladati sobom znai moi vladati drugima.
Primite moje iskrene estitke. S potovanjem
Dr Pierre-Louis Rehm

UVODNE STAVKE
3

I
Covek se pokazao sposobnim aa hrabro prevazi e sve prepreke u transformaciji sopstvenih
ideja u spoljnu stvarnost. Sve vea smelost njegovih poduhvata uzrok je konstantnom proirenju
polja ljudskih mogunosti. Priroda se preplie sa zahtevima razuma. Sve govori u prilog tome. Pod
zemljom su prokopani hodnici i postavljene ine, tu gde do pre trideset godina nije bilo niega. Na
nebu lete avioni, okretni i moni, proizali iz krilatih snova boanstva Leonarda, A kroz vazduh, s
jednog kraja sveta na drugi, ukrtaju se, noene nevidljivim ta- lasima, na hiljade i hiljade poruka.
Cak i mata projektu je na ekranu, gde se komea mnotvo fantastinih crtea, neko odvodno svetio
pokretaa stvaraoca, Ali dok se oko oveka stalno poveava i uvruje jak uticaj njegove misli, on
ostaje nesposoban da isto tako podredi sopstveni psihofizioloki mehani-zam, Njegove patnje su tim
vee to nekontrolisani nizovi ideja, raznovrsni prohtevi, utisci, emocije i oseanja raaju novi svet
kojim oni upravljaju. Coveku smetaju funkcionalni poremeaji, razne po vrede ga ine manje
pokretnim ili nepokretnim, obuzimaju ga grevi, a sve to izaziva teskobu i revolt bolesnika.
Zato se moramo upitati da li nae elje i htenja imaju neku aklivnu ulogu u ovako neumitnom
poretku stvari. One najbolje izgledaju unapred osujeene. Koliko ljudi se moe pohvaliti da uvek rea
guje u skladu sa mislima i da se uvek budi sa istim stanjem duha sa kojim je prethodne veeri legao.
Uprkos svom formalnom prianjanju nekom viem razumu ne dozvoljava li ljudski duh da bude
vuen po stazama koje i sam osuuje? Razum, bezrezervno svestan naredbe koja se poklapa sa
njegovim planovima, koi ga i izmie njegovoj vrhovnoj moi istog trenutka kada mu neto
nevano, ali udno, privue panju. Razum eli da usmerava senzibilnost, a ona se lako razvija ak
kada su njene pogubne posledice unapred uoljive. Sto puta naumimo da zaponemo neku promenu
na kojoj e se bazirati eljena budunost i isto toliko puta neka teka inercija ponitava na prvobitni
elan. Dobro poznajemo sopstvene slabosti, nedostatke, nepravilnosti, ali ne znamo kako da ih
izmenimo. A kada pomislimo da smo to nauili, neki nepromiljen potez izvrgne ruglu na pokuaj i
napor, i baci nas ponovo na stari put. Navike nas mogu okovati gore nego najtvri elik. Naa
osetljivost iri se sa kulturom. Na hiljade srameljivih, preosetljivih i, bez razloga, zabrinutih ljudi
traga za samopouzdanjem i oputanjem koje e dozvoliti da njihove sposobnosti dou do izraaja, a
ipak ceo ivot provedu u oklevanju, sputani i nezadovoljni.
Sok, barometarske promene, nepravilna ishrana. neka nepredvidljiva situacija, sve su to
stvari koje ozbiljno mogu naruiti nae zdravlje i snagu. Dua nervna napetost, niz stresova koji
prevazilaze otornost naih nerava, poremeaj Kemijske ravnotee u nervnim vlaknima dovode do
bolnih neurasteninih tegoba.
Hoemo li se, dakle, unapred odrei pokuaja da ovladamo naim prevrtljivim psiholokim
mehanizmom i neposlunim i osetljivim organizmom, koji neka bespotedna borba moe odmah
sravniti sa zemljom i koga godine neprestano vrebaju i poveavaju njegove nedostatke,
preputajui ga mnogim zamkama hronine patologije.
Iako se dugo tako mislilo, ne postoji nijedan proces izmeu intencionalne ideje i njenog
unutranjeg odjeka. U delovanju na spoljnu sredinu ovek se koristi rukama, oruima, mainama. Ali
kakva mu sredstva stoje na raspolaganju ako i kada hoe da utie na samog sebe?

II
4

Nakon mnogih psiholokih studija precizno je utvreno i potvreno da sveukupna modana

aktivnost pokree jedan ostvarivaki mehanizam i da po cenu razboritog upravljanja moemo nad
njim stei vlast, zahvaljujui kojoj od sebe samih moemo sve zahtevati: Nikakvo kretanje, nijedan
atom u naem organizmu ne mogu biti nezavisni od mentalnog.
Vae najvrednije misli se ne gube u tom ponoru beznaa, gde vam se ini da se beskorisno
gomilaju jedna za drugom. One se dugorono slau i interve- niu kada je to potrebno. Vae
sadanje stanje nije stalno i nije nepromenljivo. Ono se stalno moifikuje.
Cak i najnestalniji utisci utiu na tamnu stranu vae linosti gde se raaju inicijalni podstreci
vaih dela, uobiajenih ili sluajnih, i gde klijaju, pojavljuju se i razvijaju najvrednije sposobnosti, ali i
najvei nedostaci. Vae sposobnosti, vaa energija i psihofizika ravnotea opadaju ili rastu shodno
vaim trenutnim mislima.
Kada proitate ovu knjigu moi ete, u najpreciznijem smislu reci, da odredite sve promene
koje biste zeleli da uinite kada je u pitanju vaa sop stvena individualnost. Vaa moralna ispravnost
moe se svakim danom sve vie potvrivati, a kontrola nad sopstvenim delima postati apsolutna, U
sebe moete usaditi optimizam, vedar duh, mir, hladnokrvnost, verovati u sredstva uspeha i, takoe,
mnogostruko poveati njihov broj,
Cak i vi, koga nemo volje poraava, a pomanjkanje savesti svakim danom sve vie odvlai na
neki neeljeni put, vi, rtva nervnog sistema koji vas izneverava, rtva morbidnih misli i sumanutih
opsesija, imajte
hrabrosti! I takva kakva je sad vaa ugaena psiholoka varnica sadri sve eljene potencijale
neophodne za obnavljanje ivotne energije, povratak psihofizike ravnotee i eljene vitalnosti. Ni vi
niste bez odbrane. Siti ste pria o lekovima, koji su isto toliko brojni, koliko i neefikasni. Vae zdravlje
slabo je zbog naslea, neumerenosti i prenapregnu tostL Znajte da se najdublje niti, vai
najosetljiviji mehanizmi 1 najsuptilnije funkcije mogu popraviti i reorganizovati snagom elje za
ozdravljenjem. Akutna bolest, ma kako surovo izgledala, svojim postankom i razvitkom ne izmie
uticaju psiholokog. Iz- vesno psiholoko vladanje je redukuje, a neko drugo razvija. Ali, vrlo velika
snaga volje sigurno moe stvoriti odreeni imunitet.

III
Godine, bolest, ivotni uslovi rastvaraju neke sklonosti ali ih i postepeno konstituiu, ponekad
sasvim suprotno od prvobitnog. Uporedite svoje sadanje Ja sa onim od pre deset ili dvadeset
godina. Ova promena uvek implicira neke posebne razloge ili itavu seriju refleksija, nesvesne
mentalne asocijacije i disocijacije. Iskustvo, stvoreno po nizu re- cepata akumuliranih i kombinovanih
tokom godina, njegov rani razvitak, obim i sadraj, vie zavise od sposobnosti meditativne
asimilacije nego od nae starosti ili uoenih dogaaja.
Svakodnevno smo izloeni neprekidnom nizu senzacija koje nas pobuuju, uvlae se u na
cerebralni krug i reaguju sa svesnim ili nesvesnim elementima naeg karaktera. Kada se probudimo
po sivom i oblanom vremenu, dobro oseamo da na optimizam i elan nisu ni blizu onakvi kakve u
nama budi sunano i vedro jutro. Bilo kakva slinost ili podudarnost sa neim ve doivljenim izaziva
u nama seanje i pobuuje nekadanje oseanje. Iz nekog iznenadnog dogaaja rodi se volja koja
potom postaje reenje, delo i konano navika. Dodir neije ruke pobuuje u nama prijatnost ili
5

neprijatnost u zavisnosti od toga da li nas ta osoba privlai ili odbija. Iz nekog razgovora, nekoliko
rei izgovorenih u drutvu i konfuzno zabeleenih u naem pamenju, raaju se znanja i odnosi o
kojima ne moemo ni sanjati. Razgovor, rasprava ili tivo, 'mogu postati kolevka nove odluke,
pokuaja, delimine promene a ponekad ak promene kompletne nae orijentacije. Ne postoje
ponovljene tvrdnje koje nisu ostavile traga na naa ubeenja, niti uestali primeri koji ne utiu na
naa stremljenja. Ukratko podvrgnuti smo stalnim promenama, od kojih su neke trenutne i
kratkotrajne a druge spore i konane.
Znamo kakve efekte mogu izazvati uzbuenja koja uvek prate poveanje osetljivosti ili
smanjenje pritiska i krvnog protoka: brzo ozdravljenje ili brzu smrt. Ma kakav bio njegov pravi
modalitet, svako stanje duha stimulie ili oputa nervni tonus koji je istovremeno i regulator odbrane
od patogenih agensa. Ko se plai od mogunosti neke teke bolesti, ba tim strahom je priziva i
pribliava joj se. Suprotno tome, vedrina duha, rnnogo misli o zdravlju i kreposti stabilizuju vae
snage i produavaju vam ivot.
Ovakva spoznaja ukazaee na neophodnost usvajanja jednog novog sitema koji e vam*
omoguiti da slobodno utiete na sopstvene misli i u njih usadite izvore ravnotee, poleta,
optimizma, zdravlja i eliminiete sve nepoeljno.
Ljudska vrsta, primitivno ignoriui zakone koji vladaju u njenoj sredini, postepeno je sticala
znanja o njima, crpla iz njih energiju i prilagoavala ih sopstvenoj svrsi. Moderni ovek je, veinu
onoga emu su njegovi preci bili samo bespomono izloeni, uinio sebi korisnim.
Shodno tome njemu je jo preostalo da naui kako da vlada samim sobom, onim sto se
dogaa u njegovom telu i duhu i da zagospodari svojim psihofizikim reakcijama od kojih zavisi
njegova teies na i mentalna vitalnost.
Danas je on u stanju da to i uini zahvaljujui spoznaji zakona koji su u slubi reakcija njegove
psihe. Umesto da se spontano prepusti roenim idejama on ih promilja i tek onda koristi. U tome i
jeste umetnost sugestije: uvesti u tok sopstvenih ili tu- dih misli, predstave ili izraajne formule
eljenog efekta i tu ih i zarzati kako bi postale preovlau- jue i odredujue.
Cilj ove knjige je da vam pokae kako da promenite sebe nakon to vam objasni zato to treba
da uinite.

TEORIJSKI DEO
SUGESTIBILNOST
I
U svakodnevnom jeziku pod terminom sugestije podrazumeva se podsticaj ili navoenje
odreene osobe da neto preduzme ili izvri. Ovaj fenomen drugaije se tretira od kada je dr J. Brajd
nauno, medicinskom svetu predstavio posebno psihonervno stanje, od tada poznato pod imenom
hipnoticki san. U takvom stanju osoba se nesvesno pokorava svemu to hipnotizer zahteva,
bezrezervno prihvata sve njegove tvrdnje i proivljava sva stanja svesti koja joj on sugerie. Nalozi
6

koje je eksperimentator davao nazvani su sugestije. Od tada se postepeno gene ralizuje i smisao
naredbenog uticaja pripisanog ovoj reci, koji se do danas proirio do znaenja delova nje kome je
cilj uvoenje neke ideje u mozak.
Dugo vremena se smatralo da je sugestibilnost, tj. sposobnost prihvatanja sugerisanih ideja,
iskljuivo karakteristika hipnotikih stanja, kao i skup reflektivnih fenomena kojima svaka sugestija
prouzrokuje neku akciju usklaenu sa svojim objektom, ubrzo emo se uveriti da to nije tako i da
hipnoza predstavlja sasvim normalno stanje ljudskog duha.
Razmotrimo prvo ta podrazumeva termin hipnoza koji potie od grke reci ije je osnovno
znaenje san. Naziv je dat zbog izvesne slinosti sa naim nonim snom.
Hipnotiki san podrazumeva znatnu ili ak totalnu promenu prisustva i delovanja svesti.
Rasuivanje, zakljuivanje, volja, jednom rei sve svesne radnje nestaju i ostaju samo nesvesne i
automatske funkcije kao sto su mata, osetljivost, oseajnost i memorija.
Pretpostavimo da prirodan san izgleda upravo tako. Meutim, hipnotiki san ima sasvim
drugaije karakteristike: hipnotisani ostaje u stalnom auditivnom kontaktu sa hipnotizerom i manje
ili vie rea guje na njegove tvrdnje, naredbe i sugestije. Bez obzira to sebe tokom nonog sna
moemo videti u razliitim situacijama, kao svedoke razliitih dogaaja, to sanjamo kako
opipavamo zamiljene predmete, sluamo i sto se ponekad u snu cak i dignemo kako bi uinili neto
u vezi sa snom, hipnotisana osoba kroz halucinacije potvruje sve ono to joj se servira, i ako joj se
sugerie da neto uini ona e to i uiniti, kao i somnambul. Podstaknut tom podudarno u profesor
Boni je hipnozu nazvao provocirani somnambul izam.
U hipnotikom stanju sugestibilnost dostie svoj maksimum: 1) uspostavljen je
monoideizam, jer zadata ideja u potpunosti zaokuplja misli hipnotisa nog i 2) objektivne
sposobnosti hipnotisanog su dovedene u pasivno stanje to omoguava neposredan uticaj na matu.
Ovaj podatak e nam biti neophodan za razumevanje praktinog dela. Videemo dakle kako se
voljno moe ostvariti neko mentalno stanje u kome e dva prethodna uslova sugesitibilnosti biti
velikim delom, ako ne i sasvim postignuti, a da pritom ostanemo u budnom stanju.
Efekti sugerisanog tokom hipnotikog sna upravo ukazuju na sugestibilnost kao normalnu
psihiku funkciju. Navedimo jo nekoliko od kojih emo, na neke vezane za budno stanje, dati i
odgovor.
A. Halucinacije
K... osoba dobro poznata mojim saradnicima dovedena je u stanje prvog stepena totalne
hipnoze (stanje sugestivnosti i lakovernosti). Dovoljno je rei mu: Evo ga doktor B. (povremeno nas
poseuje), da bi ustao, pozdravio ga lakim klimanjem glave i stisnuo mu ruku rekavi: Dobar dan,
gospodine doktore. Ispitanik ponekad veruje da uje tog zamiljenog posetioca kako mu upuuje
nekoliko rei na koje sasvim normalno odgovara.
Drugi put osobi K. je reeno: Hoete li, molim vas, da otvorite vrata. On se uputio ka
ulaznim vratima i shodno mnemotehnikim asocijacijama koje je ta radnja definisala u njemu, on se
ponaao tako da je jasno pokazao kakvu je halucinaciju sugestija izazvala u njegovoj masti.

Kao i ostale hipnotisane osobe i K. pokazuje razliite senzacije koje su mu sugerisane, ak i

kada one potpuno odudaraju od stvarnosti. Za to je dovoljno podrati neku fiks ideju ma kog
senzoralnog uticaja. Jako zaprljana voda u ai moe mu se pretstaviti kao ampanjac, koji inae
oboava.
On e je popiti uz vidne pokrete gutanja i tipian zvuk ugljendioksida koji se rasplinjuje kroz
nozdrve. Ukoliko eksperiment ponovimo vie puta K. poinje da ispoljava vidne znakove pijanstva:
poremeaj ravnotee, podbulost i veseo smeh. Sa poveanjem doze javie se i muka koju, kao
prethodne simptome moemo odagnati sledeom sugestijom da je sve prolo.
Neka emocija smeha, straha, plaa moe se blagovremeno proizvesti kod osobe kojoj se
adekvatno sugerie: podseamo ga ili verno opisujemo pred njim scenu koja treba da izazove
eljenu emociju. U vrlo dubokom hipnotikom snu jednostavne i jasne tvrdnje, kao na primer vi se
smejete ili vi se plaite ili vi plaete proizvee upravo takve efekte.
Najinteresantnija halucinacija u domenu naeg interesovanja jeste ona koja ispitanika
preobraava u sasvim drugu osobu. Vestom kombinacijom i ponavljanjem sugestija moe nam
uspeti da uspavanog ubedimo da on vie nije on, da je postao neka sasvim druga osoba, ona koju
smo mu detaljno opisali. Hip notisani poinje da se ponaa kao ta zamiljena osoba, poprima njene
sklonosti, nain govra i gestove. Misli i osea kao da je stvarno taj drugi.
Ovaj fenomen duple svesti tipian je simptom nekih nervnih oboljenja.
Doktor Azam bavio se njime kod jedne od njegovih pacijentkinja, kojoj je za potrebe
eksperimenta dato ime Felida. Ova ena je spontano potpuno gubila saznanje o svom pravom ja i
primala identitet neke
druge osobe. Oba identiteta su se naizmenino gubila kako bi jedan drugom ustupali me sto.
Postoje patoloka stanja koja izazivaju akutno pomanjkanje svesti to konano uslovljava
stvaranje odreene fiks ideje, i dovodi do psiholokog podvajan ja. U nekim sluajevima ova
podvojenost se potpuno manifestu je mada je najee uoljiva samo na pojedinim psiholokim
nivoima. Osoba ija je neotporna psiha poljuljana suprotnim tenjama i hte njima alternativno je
izloena uticaju dve indiv dualnosti. Predominacija jedne ili druge toliko je uoljva i karakteristina
da esto nemamo utisak da se radi o istoj osobi, Somnambuli i osobe slabog karaktera, koje tokom
istog dana menjaju raspoloenje, najbolje manifestu ju ovaj fenomen podvojene svesti.
B. Duevna polarizacija
Hipnotika sugestija moe izazvati duboke pro mene u odreenom karakteru i u duh bolesne
ili deprimirane osobe uneti blagotvornu stimulaciju. Oko ideje sugerisane u takvom sluaju, posle
buenja se kristalie i podreuje sveukupna percepcija kao i ono to na odreenu osobu tetno
deluje* (Npr, elja za uenjem kod deteta sa poremeajem koncentracije ili ubeenje u skori
oporavak kod bolesnika).
Neodgovoran ak, posle ovakvog tretmana pokazuje veliki interes za rad koji mu predlaemo,
a bolesnik optimistino izlae ono to osea, jer ga te senzacije asociraju na ideju skorog
ozdravljenja koja mu je bila usaena. On ivi u eljnom iekivanju poboljanja njegovog stanja i
8

veru je da ono nee zakasniti. Njegova psihika energija potpomognuta je utenim predstavama koje
su plod iste sugestije, i sama takva sklonost duha ima fantastino lekovito dejstvo.
C. Unutranje dejstvo
Lekari su esto uspevali da putem hipnoze pacijente dovedu u stanje totalne anestezije. Od
zva ninog priznavanja hipnoze u medicini hirurzi su mnogo puta izvodili vrlo sloene zahvate nad
tako uspavanim pacijentima: amputacije, odstranjivanje izraslina, obrade abscesa, poroaje, itd.
Anali hip nologije puni su ovakvih prirnera.
Precizan vazomotorni uinak sugestije najjasnije se pokazao kroz eksperiment stvaranja
plikova na koi, eksperiment demografizma i igosanja. Ovi eksperimenti su vie puta ponavljani na
razliitim osobama. Sutina eksperimenta je da, stavljajui obian papir na kou ispitanika,
sugeriemo da je taj papir izaziva plikova. Efekti su identini onima koje postiemo sa pravim
izazivaem. Prve oglede ove vrste izveli su dr Liebo i farmaceut Fokaon, a danas imaju vrednost
klasinog obrasca.
Obrnut eksperiment takoe daje efekte ako se na kou stavi flaster koji stvarno izaziva
plikove, a pacijentu se sugerie suprotno, promene na koi e izostati.
Dermografija, koju su ispitivali doktori Buri i Biro jo bolje ukazuje na unutranji uinak
sugestije. Nekim iljastim predmetom oznaimo na ruci hipnotisanog neku zamiljenu liniju manje ili
vie komplikovanu, pridodajui toj radnji neophodno objanjenje. Postepeno, na koi se pojavljuje
obojen trag, crvenilo se pojaava i uskoro na oznaenom me stu izbijaju sitne kapljice krvi.
Stigmatizacija (igosanje), analogna je dermo grafiji i ne zahteva nikakve nadraaje koe ve
je dovoljno obavestiti ispitanika da na nekom mestu na njegovom telu treba da se pojavi peat. Na
taj nacin mogu se proizvesti opekotine identine onima koje ostavlja usijano gvoe.
Upotreba sugestije u terapeutske svrhe dokazala je da se njena mo ne ograniava samo na
pobuivanje mate ili nervnog sistema, ve da se zavidnom tanou moe uticati na funkciju bilo
kog ljudskog organa.
U jedinom Bernhajmovom delu Hipnoza, sugestija, psihoterapija moemo nai i niz
eksperimenta koji se odnose na sluajeve u kojima ni jedna organska funkcija nije iskljuena.
D. Postsugestija
Uspavanoj osobi moemo narediti da izvede neku radnju ili potvrdi halucinaciju tek nekoliko
dana nakon to joj je isto sugerisano. Kada se jednom probudi, ispitanik vie nije svestan sugestije
koju je prihvatio. U odreenom trenutku, psiholokom aktivacijom sugerisana ideja se ponovo
aktueUzuje u svesti subjekta i on je, podstaknut jakim impulsom, sledi i provodi u delo. Ovo iskustvo,
uobiajeno u hipnotizmu dovoljno dobro pokazuje da je mentalno kod oveka tako organizovano da
moe, kao klicu, drati izvesne misli, na kojima se panja u odreenom trenutku zaustavila i ponovo
ih prizvati u svest u nekom kraem ili duem vremenskom roku. Pod setimo da se ono to se dogaa
u hipnotikom snu isto tako dogaa i u svakodnevnom ivotu, ali se drugaije ispoljava. Pokuau
ovo bolje da objasnim.
Poznato je da se hipnoza eksperimentalno moe definisati kao sugestija. Umesto da se
koristimo va arskim metodama kako bi nekoga uspavali, umesto svetla, udarca gonga, presinga
9

histerogenih zona de lujui na senzorijalnom uvstvenom planu u cilju pobuivanja nekog fizikog
centra, moemo mu se jednostavno i neposredno obratiti. Energinom sugestijom simptoma sna
pobuujemo matu i izazivamo fenomen monoideizma, tj. zaokupljenost misaonog polja jednom
idejom, to je, kako smo ve objasnili uslov stanja maksimalne sugestibilnosti. Postepeno sugerisani
simptomi pojavljuju se jedan za drugim. Kapci postaju teki, javlja se oseaj bockanja u oima,
hipnotisani vidi kao kroz maglu i svaki zvuk se subjektivno gasi kako bi propustio glas
eksperimentatora. Glava postaje teka, oi se sklapaju, sledi uzdah i ispitanik zapada u hipnotiki
san.
Ovaj poslednji primer rasvetljava injenicu koju pokuavamo da istaknemo: sugestija u
izvesnom ste penu postoji u budnom stanju i predstavlja normalnu funkciju mozga, a ne neku
anomaliju ili vetaki usaenu i voenu sposobnost.
Kada su naunici Univerziteta u Nansiju objavili da se sugestijom moe hipnotisati, medicinska
javnost bila je okirana. Do tada hipnoza je bila praktikovana iskljuivo uz pomo mehanikih
metoda, a specijalisti su bili duboko ubeeni da izvan stanja hipnotikog sna sugestija nema
nikakvog efekta
Ali istraivae je tada mnogo vie uzbudilo jedno novo otkrie. Na psihiki i fiziki zdravim
osobama, u savreno budnom stanju, bili su postignuti hipnoidni efekti i to delovanjem na matu uz
pomo neke vrlo uverljivo izraene ideje. To je bila sugestija u budnom stanju. Kasnije je ona
koriena u svrhu zabave koju su narodu obilato nudili Diran de Groa, Donato, Rikman, Lapotr i
njihovi suparnici.
Ovde svakako neemo uzeti u razmatranje bilo kakve fenomene ove vrste. Osim toga, sve
osobe ko riene u eksperimentima nisu mogle biti uspavane za kratko vreme. Veini nas potrebno
je vie puta ponoviti sugestiju da bi se ona kao ideja usadila u na duh i kako bismo istom duhu
ostavili dovoljno vremena za njenu inkubaciju i eventualni efekat.
U svakodnevnom ivotu delovanje ideje, njena penetracija i automatska realizacija ispoljavaju
se u vrlo znaajnim oblicima. Uloga sugestije uoljiva je jo u samom poetku vaspitanja. Dete koje
dode na svet sa manje ili vie utvrenim predispozicijama, ostavilo bi da se ove nekontrolisano i
nepromiljeno razvijaju, kada spol ja ne bi trpelo neprekidnu seriju podsticaja, primera, a kasnije i
samo korektivno zakljuivalo i rezonovalo. Njegovim primitivnim sklonostima suprotstavljaju se one
sklonosti, iji se uti caj uveava putem univerzalne tenje ka imitaciji, toliko karakteristine za
sugestibilnost.
Ako ne zbog izuzetne zatvorenosti svojstvene onima koji su sebi stvorili mentalnu atmosferu
putem neprestano ponavljane autosugestije, svako trpi uticaj sredine u kojoj ivi: ukoliko se ta
sredina promeni i jedinka se neosetno menja i uklapa u sliku novog ambijenta. Dve osobe, uopteno,
deluju jedna na drugu i uvek ona jaa postepeno ostvaruje vlast nad slabijom. Svaka misao, ma
odakle poticala,bilo kakvim okolnostima uslovljena, iskazana recima ili slovima, ako nam je dovoljno
bila na umu, na kraju se manje ili vie isprei i pokrene, pone da se ostvaruje, a da esto toga
nismo ni svesni.
Nekoliko primera rasvetlie ovo pravilo.
A.Ideje jedne ideje
10

Sta se deava kada pokuavamo da pronaemo reenje za neku tekou? Tada obino
tragamo za nekom milju koja e u poetku biti samo maglovito i ematski da ta, ali praena nekim
nedefinisanim ose anjem da e se iskristalisati. Posle dueg ili kraeg razmatranja, ta ema
oivljava, oboji se i konano, ideja, o kojoj smo samo imali nagovetaj biva stvore^ na. Isto se
deava kada pokuavamo da se setimo odreene rei koja nam momentalno nije u svesti, ali o kojoj
imamo neku predstavu.
B. Ideja oseaja
Dovoljno je da naa panja bude privuena prezentacijom nekog sentimentalnog ili strasnog
stanja, da to u nama probudi unutranji eho, manje ili vie potisnut, ali redovan u ovakvim
situacijama. itanje nekog romana sugerie ljubav, ako se naa mata makar i povrno ali sa
uitkom zadrava na ponuenim obrascima. Afektivna stanja bar isto toliko esto rezultiraju
predstavom u njihovim odrazima, koliko i nekim mranim tenjama pojedinca. Drutvo ambicioznih
ljudi u nama raa ambiciju. U prisustvu sranih ljudi i oni koji najvie oklevaju osetie snagu i
hrabrost, a ukoliko se taj uticaj produi, sigurno e stei izvesno samopouzdanje kao trajnu
karakternu odliku.
C. Ideja oseanja
Niko. se ne udi tome to ga neka tuna pria moe potresti do suza. Ali taj isti fenomen
izazvan u formi sugestije, tj. kada se hipnotisana osoba prigodnim obmanjivanjem dovede do plaa,
ini nam se udan Iako dobro znamo da je radnja pozorinog komada ista fikcija, da dramu
simuliraju akteri koji realno nemaju nikakve veze sa njom, od trenutka kada predstava potpuno
okupira nae misaono polje, utie na nas kao da je sve to suta stvarnost. U odreenim parikim
pozoritima, gde su predstave reirane tako da kod gledalaca izazovu strah, esto se deava da
neka glumica, ponekad ak i glumac, koji ne preza ni pred pravim opasnostima, jednostavno izgubi
svest. Slian je sluaj i kod osoba kojima se smui kad ugledaju ljudski kostur. Koliko je tek buduih
hirurga, koji ne mogu da ostanu hladnokrvni kada po prvi put prisustvuju nekom vanom
operativnom zahvatu. Slike koje osvoje syest ljudi podlonih ideji o mogunoj opasnosti, ak iako su
potpuno neverovatne, ipak su dovoljne da ih na smrt preplae.
D. Ideja sklonosti
Uloga misli manifesuje se naroito kroz razvoj sklonosti. One najee vuku koren iz detinjstva
i bivaju ispoljene kroz izvrenje nekog posla, talenat umetnika, ili kroz bilo koju drugu vetinu. Da li ,
ppetno divljenje i zadovoljstvo ostavljaju dovoljno Albok trag? Ovaj trag postae centar
kristalizacije pofeo koga e se zdruiti sva zapaanja, koja su u vezi onim emu se divimo. Na taj
nain, uprkos sebi zadravamo sve ono to je u vezi sa mogucnostima koje nas privlae.Iiz dana u
dan u nama raste zelja da se u tome oprobamo. Ideja koja je prvobitno odravana kao posledica
umnoavanja mentalnih asocijacija na taj predmet, postala je dominantna i vokacija je konano
izabrana i odlucena.Razumljivo je da je u pocetku,a najverovatnije i kasnije necemo u potpunosti
odgovarati modelu koje smo izabrali za uzor,ali cemo sigurno uzivati u sve vecoj realizaciji te
primitivne ideje.
E . I d e j a mogunosti
Seajui se Paskalovog aforizma: Ideja pada uslovljava pad, E. Kue se posluio vrlo dobrim
pri- merom da pokae koliki je uticaj ideje o nekoj mogunosti. Zamislite, kae on, da vam neko
11

naredi da preete po dugoj i pravoj dasci poloenoj na podu vaeg stana. To e biti lako, zar ne? Ali.
ako se ta ista daska postavi izmeu dve kule neke katedrale, vrlo je verovatno da ete to odbiti,
sigurni da ete pasti ve posle tri koraka. Ako ste ve toliko hrabri i ipak se odluite da pokuate,
sama pomisao na pad, a ona se mora javiti, jednostavno e vam presuditi.
Potv r e n o je d a s m a t r a t i se b e ..sp o s o b n i m , u s v e m u o l a k a v a p o s t i z a n j e
n e k o g uspeha, dok nas su p r o t n o u v e r e n j e u v e k i u svemu sputava.
Pazljivo iekivanje dovoljno je da objasni hipnotiki san. Cesto mi se deavalo, kao i
svim mojim kolegama, koji dre javne seanse hipnoze, da neki posmatrac na koga uopste nisam
mislio niti mu se obratio, zaspe gledajui kako hipnotiem neku drugu osobu. S druge strane, svi
eksperimenta tori znaju da, ako jednu seansu posvete proizvoenju nekoliko fenomena, ne
ostavljajui pri tom nikakvu sumnju u mogunost, hipnoze, anestezije ili potpune ukoenosti,
sugestibilitet posmatraa e se uveati sto e veini omoguiti da preive ista stanja koja
preivljava i osoba podvrgnuta eksperimentu.
U genezi bolesti verovanje igra vrlo veliku ulogu. Misao svoju vlast ostvaruje putem slike
nekog neodoljivog nereda, a vrlo esto ga i sama stvara. Mnoge amnezije prouzrokovane su
iskljuivo zebnjom ili predodbom, roenom tokom munog secanja na njeno stvaranje. Upoznao
sam oveka koji nije naputao postelju strahujui od elje koja ga je neodoljivo vukla da se priblii
prozoru i skoi kroz nje ga. U trenutku depresije, nije ni pomislio kakvom uasnom strahu bi bio
izloen, da ga neko drugi natera da samo prekorai branik koji je iz predo stronosti instalirao
ispred prozora. Ubrzo se ono ega se plaio i ostvarilo. Mogao bih da navedem mnogo slinih
sluajeva.
F . I d e j a akcije
Istraivai su kombinovali vie iskustava kako bi pokazali efekat motornih slika.
Najjednostavnija se sastoji u tome da se izmeu palca i kaiprsta stavi sat na lancu i
posmatrajui nepokretnu ruku, zamisli se sat klati. Jedan neuoljivi impuls proizvese pokret koji
sebi doaravamo. Oko jedva zapaa vrlo laga no pribliavanje i udaljavanje klatna, nesvesno
dostavljenog prstima od strane mozga. Oni koji su oprobali svoje sposobnosti kao medijumi vrlo
esto su se ba tako obmanjivali. Verovali su da se sto die, pokrenut nekom tajanstvenom silom,
dok oni, ne shvatajui to, ine prve korake u levitaciji. Njihove ruke sputene na sto sve se jae
oslanjaju to ih vie obuzima elja da dostignu ovaj fenomen i to konano i dovodi do dizanja, ali ne
stola nego njih samih.
Covek osrednje snage moe simulirati potpunu ukoenost, U tom stanju ne rnoe, u predelu
spajanja bedrenih arterija podneti teret od 100 kilograma. Simulirana ukoenost ograniava V
Iskljuivo na spoljne, dorsalne i abdormnalne miice, do Pnotikom sugestijom postie samu
sinergika ukoenost.
Neka zapaanja iz svakodnevnog ivota dobro ukazuju na to koliko smo podloni ideji
kretanja. Kad vidimo da neko zeva i nama se zeva. Cesto prihvatamo mimiku osobe u ijem drutvu
provodimo mnogo vremena. Prvom prilikom kad budete gledali neku pozorinu predstavu, obratite
panju na one koji sede pored vas: mnogi e praviti neke grimase, jer od trenutka kada uoe
odreenu mimiku glumca, ona e se reflektovati i na njihovim licima. Dok prepisujete neki tekst,
12

moe vam iznenada pasti na pamet neka stvar koju morate da nabavite. Umesto rei koja u tekstu
sledi napisaete ime te stvari.
Ove injenice mogu vam izgledati beznaajne, ali su ipak posledica jedne udne zakonitosti.
Dovoljno je izazvati lani poar u nekoi holniri i i tvor i ti atmosferu neka se spasava ko moe pa
da mnogi nepokret ni iznenada obuzeti panikom besomuno potre, kako bi izbegU opasnost. Slini"
primeri poznatTsu iz vremena kada je Pariz bio bombardovan. Mnogi nemoni, osakaeni ljudi tako
su brzo beali u sklonita da ih je i same iznenadilo kako su tu dospeli.
G. ideja senzoralnog utiska
Veina bolesnih navika bazira se na ponavljanju nekog senzoralnog utiska.Kada strastveni
pusa,alhoholicar ili narkoman pomisli na oseaj koji u njemu izaziva puenje,alhihol ili droga
usledi jedan neodoljivi impuls i uprkos naporima njegove volje,sve dok tu sliku ne zameni drugom
slikom Ne elje,on ne moe odoleti zadovoljenju te potrebe.
Potpuno realne senzacije prouzrokovane su upravo njihovom prezentacijom. Zar u snovima ne
vidimo i ne ujemo one koje poznajemo'.' Cak i dok smo sasvim budni, dovoljno je da oekujemo da
neto vidimo ili ujemo da bismo to halucinirali. Dok okreemo glavu ka vrauma iznenada nam se
uini da vidimo siluetu osobe iji doiaza* oeKuje mo Neka neodreena buka moe nam se uiniti
kao glas poznate osobe. Svi oni koji su u gluvo doba noi prolazili kroz umu dobro znaju kakve
halucinacije mogu proizvesti senke ljudi, lia, stabala Ovaj optiki efekat slabo utie na hladnokrvne
osobe, ali kod onih sa vrlo ivom matom esto prouzrokuje nelagodnost pa i samrtni strah.
Van svake realne lucidnosti, posmatranje kristala kod onih koji prakukuju ,cristalgazing
stvara halucinacije analogne onima iz snova. Ekspen mentator prisustvuje dogadajima koje njegova
unutranja psihika organizacija pred njim projektuje.
Svi melomani potvrdili su da uvek kada se pri sete nota neke kompozicije koju su esto sluali
mogu sasvim jasno da je uju u sebi i proive sve one emocije koje je izazivalo i stvarno sluanje te
muzike.
Oseaj mirisa takoe podlee ovoj zakonitosti. Uz malo iekujue panje, mirisne halucinacije
su
mogue kao i halucinacije svih ostalih ula. Ako neku apotekarsku flaicu napunimo istom
vodom, otvorimo je pred grupom ljudi i pri tom napravimo grimasu kao da tenost iz nje isputa vrlo
jak miris, sigurno e veina posmatraa potvrditi da ga i oni oseaju. Slian eksperiment izvodi se i
sa ulom dodira. Koristi se kutija u kojoj se nalazi metalna kugla i skala ija se igla aktivira putem
jedne ruice. Osobi, iju sugestibilnost elimo da izmerimo, kaemo da jednom rukom uhvati kuglu,
a drugom ruicu. Prethodno joj moramo predoiti da se okretanjem ruice uspostavlja strujno kolo i
da e protok struje isprva vrlo slabe, rasti onom brzinom kojom e se pokretati igla na sklali. Da bi
se ovom ogledu dodao i neki sugestivni element, moemo samo prividno, sa kutijom spojiti
akumulator ili Rumkor fov kalem. Stavljajui ovaj kalem u pokret jedino e buka zvunog
signalizatora delovati na ispitanika, jer metalni predmeti u kutiji nisu povezani sa ovim izvorima
elektriciteta. Neke osobe rekle su kako su osetili struju ve kada je igla prela svega nekoliko
podeoka na skali. Drugi izdre do etvrtine ili ak polovine skale, a da nita pri tom ne osete, a
potom puste neki od ova dva kontakta potvrujui da su osetili strujni udar.
13

Ovo kratko nabrajanje namerno ostavljam bez objanjenja: svako e iz njega izvui pouku.
Mogao sam navesti jo bezbroj slinih primera. ali elim da se due zadrim na ulozi ideje u genezi
bolesti i efektu funkcionalne prezentacije.
H. Ideje i funkcije
Svi smo imali prilike da se uverimo koliko ae opte psihofiziko stanje zavisi od misli koje
trenutno okupiraju na duh. Ovo je naroito uoljivo kada smo umorni ili premoreni. Neka prijatna
vest ili primamljiva ponuda esto su dovoljne da odagnaju bezvoljnost. Suprotno tome premoren, ali
uvek voljno aktivan ovek iznenada e postati deprimiran ako ga obuzme neka vea briga. Napor
uloen u realizaciju eljene stvari izgledace uvek manji od onoga sa kojima radimo neto protiv svoje
volje.Afektivno stanje,istovremeno sa idejom koja ga prouzrokuje, proizvodi unutranju reakciju
proporcionalnu u svom intenzitetu ali spasonosnu ili zlokobnu po svom kvalitetu. .
Neki kratkotrajni i dobro uoljivi efekti jakih emocija dobro su nam poznati. Mnogi meutim
gube iz vida to da najei modaliteti naeg duevnog stanja utiu na nae organe i izazivaju
promene koje 8e ne ispoljavaju odmah. Uasan strah od koga odjednom posedi kosa ili koji izaziva
uticu, rasvetlja va reakcionalnu sposobnost svakog afektivnog stanja. Dodajmo ovome i poremeaj
digestivnog trakta prouzrokovan ljutnjom ili nervozom, iznenadno olaksanje iste funkcije kada usledi
neoekivano zadovoljenje. Koliko puta preskaemo obroke zauzeti nekom vanijom stvari.
U psihologiji je potvr]eno da misao moe regulisati ili poremetiti protok krvi vayomotornim
putem.Povezani mreom nerava sa odgovarajuim fizikim centrom ,krvni se sire ili skupljaju u
zavisnosti od impulsa koje nesvesno aljemo.Tu podrayumevamo i nervna vlakna koja ih okruuju
Kada se postidi, to oseanje dovodi veu koliinu krvi U facijalni epiderm i zato pocrvenimo. Kada
smo preplaeni deava se suprotno. Bledi smo usled povlaenja krvi. Strah od neke bolesti ili elja za
ozdravljenjem takode ostavljaju odraza na nekom organu ih organskoj funkciji i to pozitivan ili
negativan, zavisno od sluaja.
Ovo nas nee preterano iznenaditi ako se pri setimo da fetus takode proivljava odreena
macina psihofizika stanja. Eksperimenti iz ove oblasti su vrlo brojni. M.M. Diatel i Varkolier u
delu .uda volje navode neke od najkarakteristimjih. Ja cu se zaustaviti na etiri koja je zabeleio
dr.Karl di Prel.
Jeanoga dana Van Svietenu se uinilo da na vratu jeane lepe devojke vidi gusenicu. Poto je
hteo da je skme, ova ga je sa osmehom zamolila da je ostavi na miru, objasnivi da ju je oduvek tu
nosila Posto se dovoljno pribliio naunik je mogao precizno da razlikuje ive boje i otre dlake na
tom mladezu. Majka mlade devojke ispriala je da joj je kada je bila u drugom stanju sa kerkom, na
vrat pala gusenica i da ju je vrlo teko skinula
Neka ena se toliko uplaila kada je videla potpuno plave ruke molera, da su joj kolena
zaklecala. Uorzo posle toga rodila je deaka kome su obe ruke bile plave.
Druga je ulazei u gostioniku sobu premrla od straha ugledavi crnca sa kosom kovrdavom
i crnom kao ugalj. Rodila je, potom, dete sa istom takvom kosom.
Poznat je sluaj ene koja se sklonila u poljsku od nevremena. Osetila je kako je mi grebe
stomak i tako ga udarila da je ivotinjica pala mrtva. Njena devojica je po roenju imala iste krvave
ogrebotine po stomaku. <
14

Pozabaviu se sada jednim drugim fenomenom Iroii su ispitivali isti autori, a koji je za nas od
mnogo veeg znaaja.
Jedna mlada majka istila je porcelan iz vitrine dok se njeno malo dete igralo na drugom
kraju sobe, blizu praznog kamina. Poto je stalno diralo mehanizam dete je otkailo kuku od veriga i
postojala je opasnost da mu poklopac kamina padne na vrat, jer se nalazilo pognuto i na kolenima
tano ispod
Samo trenutak pre nego to je metalna ograda trebala da padne, majka se iznenada okrenula.
Na njenom vratu odjednom se stvorio krvav krug na koi i to ba na onom mestu gde je glava deteta
mogla da bude preseena.
Ovo je zakljuio i lekar nekoliko sati posle tog dogaaja. Cak i bez precizno definisane misli o
nekom delu tela, svaka predstava jako utie na organizam u zavisnosti od onoga ta sadri. Starac
koji ne eli da umre pre nego to ponovo vidi dete, iji dolazak iziskuje i itave nedelje. Cesto vrlo
dugo i Van svih oekivanja odlae svoj poslednji as. U tome uspeva zahvaljujui stalnom
evociranju scene susreta sa detetom koje mu je toliko priraslo srcu. Suprotno tome, ako izvesnost
sudnjeg asa koji se neumitno pribliava, potpuno obuzme njegovu misao , ubrzae njegovu smrt.
Jako bolesnom Balzaku, koji je verovao da e iveti jo est meseci lekar je predloio da sve ono to
je naumio da uradi u tom periodu pokua da same u na redni n est sati ivota, ostavi testament i
primi poslednju priest. Lekarje verovao da nee doekati sutranji dan. Cim je ovo cuo Balzak je
pao u agoniju.
Ako sitniarska sugestija detaljno nabrajajui sve simptome bolesti koje namerava da ublai
konano uspe da ih potpuno suzbije, onda to moe biti put izlecenju svake bolesti. Najee je za to
dovoljna sasvim jednostavna i jasna tvrdnja, pod us' iovom da je mata dovoljno pobuena
Iskusni iscelitelji, kojima neka sposobnost, ne koherentna formula ili manje vie udna praksa
omoguavaju da postignu rezultate, koje ni oficijelna medicina vie ne porie, duguju ih upravo
ovom svojstvu, svojstvu imputirane ideje i njenoj sposobnosti da se ispolji u nekoj realnoj mani/es.a
ajL Narodni lekar koji uz pomo dva lista brljana. dudoke adenopatije, spreava oradavic i orone,
najbolje pokazuje kolika je mo misii na'd telom. Uloga naih psihikih aktivnosti od presudnog je
znaaja za telesnu osetljivost ili otpornost na patogene agense. Stoga bi i naa elja da nauimo
kako da sebe uinimo , otpornijim, kako da ouvamo hladnokrvnost i kako da se uhvatimo u kotac
sa svim ivotnim problemima, trebalo da bude vea.
Potvreno je
pojave.

misao stvara bolest misao i leci. Sada emo razmotriti mehanizme ove

NESVESNO
I
Na prvi pogled mi smo sutinski sazdani od ma liinalnog dela, nezavisnog sistema aprata i
dela mis leeg entiteta. Ono to je karakteristino za ovaj drugi deo je to to sadri svest o
sopstvenom postojanju, o sredini u kojoj ivimo, o tome kako da se njoj prilagodimo, to pothranjuje
neophodna ivotna saznanja. Covek je nekada bio definisan kao um (roga slue organi. U principu,
15

inteligencija se predstavlja kao vladalac, kome se telo mora slepo pokopavati .Ali njen autoritet
esto biva naruen od strane neke druge unutranje linosti, koja takoe ume da ispolji svoju vlast
uprkos naporima prve. Ova prva joj uzalud predstavlja nunost reagovanja na odreen nain, dok
druga linost, potpuno gluva na sve navedene razloge, uporno trai da istera svoje i tome uspeva
utoliko vie to je ee bila posluna jl prolosti. Ovakva psiholoka podvojenost omoguila je jasnu
distinkciju svesnog principa nae psihike organizacije od drugog nesvesnog ili podsves koju emo
ovde detaljno razjasniti. Upravo nesvesnom pripisujemo onu posebnu funkciju, nazvanu
sugestibilnost, o kojoj sam govorio u prethodnom poglavlju. Putem samo njoj svojstvenog
mehanizma, ostvaruje se serija fenomena i realizuje sugeri sana ideja, a da naa panja ne moe
proniknuti u sve faze te realizacije. Postoje mnogi primeri koji ukazuju na psiholoku podvojenost
ljudi.
Covek, kome njegova ubeenja do oiglednosti pokazuju prednosti koje prua odreeni model
ponaanja, prihvata odreeno pravilo ili se odvikava od neke loe navike. Odluuje da se ponaa
onako kako mu njegov razbor nalae. Tada govori svesni deo njegove linosti. U trenutku kada to
treba i da se ostvari, nesvesni deo ulazi u konflikt sa svesnim i navodi ga da postupi suprotno od
onoga to je odluio. U toj borbi protiv razuma i volje nesvesno upotrebljava sva raspoloiva oruja:
imaginaciju, oseajnost, nagone i automatizam. Cistom razumu predstavlja lane slike o eljenim
akcijama, a naroito o onima u iji siguran i povoljan ishod svest nije sigurna. Ukoliko ni to nije
dovoljno nesvesni deo e se suprotstaviti predstavom preuvelianog straha od buduih napora ili
pesimistinim preispitivanjem svrhovitosti mogueg pokuaja. Tako emo , konano krenuti Unijom
manjeg otpora. Kao posled ' nji adut, nesvesno angauje svoj elan i brzinu koja njenom podsticaju
prua neto, emu se samo prividno ne moemo odupreti. Nesvesno pokazuje svoje protivljenje
svesnom entitetu i u mnogim drugim prilikama. Ono mu prireuje sasvim iznenadne neposlunosti.
U ljutini, na primer, nesvesna linost se suprotstavlja autoritetu svesne, ini dela i izgovara rei koje
svest nije u stanju da sprei. Kad smo preplaeni nesvesno blokira kontrolu svesti, paralie nas, ili
natera u sumanuto beanje.
Nesvesno se nekontrolirano uzbudi i bez nekog jaeg razloga. Uprkos svesti ono izaziva
crvenilo,neprijatnost, menja nae rei i sputava misao da se jasno razvija i tano izrazi.
Kao to emo kasnije videti nesvesno ima sopstvenu vrlo korisnu i preciznu ulogu. Memorija,
na arimer iako joj je glavna uloga da pohranjuje naa iLianja, jednim delom ipak pripada nesvesnom.
Eda elite da usvojite neku re, zapamtite broj ili adresu, dovoljno je da formuliete unutranju name
ru o tome pa da nesvesno to apsorbuje. Istog trenutka to nestaje iz nae svesti i ponovo se u njoj
pojavljuje kada ova nesvesnom da nalog. I na toj relaciji mogui su konflikti. Svest, na primer, eli da
prizove neko ime za koje zna da je memonsano, ali mentalni arhivar odbija da ga obznani.
Nae dve linosti naizmenino preuzimaju vodstvo nad naim kretnjama. Za neke od njih
panja, fcpja inae pripada svesnom delu nije odgovorna. To su kretnje koje se odigravaju sluajno.
Mi moemo voljno spustiti ruku na neki predmet i isto tako voljno je dii sa njega. Isti taj gest inimo
potpuno nesvesno, ako nam se ruka nae na neem vrelom, jer upravo nesvesno daje ruci naredbu
o brzom povlaenju. Kada neto inite po prvi put, u tome e vas skoro neprestano usmeravati
svest. Panja i opreznost su stalno aktivni i vi jednostavno mislite na ono to radite. Ako isti posao
esto obavijate doi trenutak kada ete svojoj svesti dozvoliti da se zadrava na drugim stvarima, a
ne samo na onome tto radite. Nesvesno, koje samo za sebe ponavlja Impulse primitivno usvojene od
svesti, prihvatilo je komande i kao maina vas usmerava tamo kuda vi elite da idete. Kada se desi
16

da se vae uobiajene dftevne aktivnosti ili destinacije promene, a vaa iVest je u tom trenutku
neaktivna ili pometena, nesvesno e vas, od trenutka kada prestanete da ga kontroliete, ponovo
navesti na uobiajen put iako vrlo dobro znate da nije trebalo tuda da krenete.- Ovo je idealna
situacija u kojoj se moe uoiti sopstvena psiholoka podvojenost U domenu afektivnog, ova
podvojenost je manje uoljiva, ali takoe postoji. Saznanje tue nesree ili alosti neprijatno e
pobuditi nerve nekog egoiste i potai ga da drugome prui olaksanje. Ovo e i na njega identino
uticati, Njegovo podsvesno je dakle reagovalo.
Prisetimo se da svesti odgovara da stvori ini- cijalnu inspiraciju za odreena filantropska ili
milosrdna dela? ije ostvarenje utie na tudu emotivnost
Emisija misli povremeno takode menja izvor. Kada to ini svest radi se o jednom loginom i
promiljenom svojstvu. Tada su aktivni razum, rasuivanje i voljna panja. Ove sposobnosti moemo
uporediti sa bakljama ija se vatra povremeno smanjuje. U tom trenutku pokree se nesvesno:
pobudljivost, osetljivost i imaginacija ubedljivo vladaju u tom specifinom stanju, koje nazivamo
sanjarenjem.
Stanje sna nam, meutim, jo bolje ukazuje na naupsiholosku podvojenost Snovi nam sa
svojom fantazmagorijom predstavljaju neto nesvesno, preputeno samo sebi. Poimanje spoljnjeg
sveta se tada gasi. Zivot veza prestaje. Poinjemo da vegetiramo, a seanje, imaginacija i
emotivnost igraju se bez prepreka i smetnji. U nasim mislima vise ne postoje ni nedoslednost, ni
apsurd, Mo rasuivanja miruje i sposobna je jos jedino da sve utke prihvata. Halu cinacije postaju
stvarneT skoro opipljive. Ponekad nas san menja i namee toliko drugaiju egzistenciju da postajemo
neka druga osoba, sasvim razliita od onoga to inae jesmo. Potom sledi buenje, tanije povratak
svesnom stanju koje je bilo potisnuto, dok je nesvesno orgijalo.
Tenja nesvesnog da ostvari ideje i zamisli koje su ga dovoljno obuzele najbolje se potvruje
tokom sna. Psihologija se oslanja na postulat po kome san predstavlja maskiranu manifestaciju
potisnutih eIja, Scene proivljene u snovima esto su nastale kao neke vrlo stare slike na kojima se
naa imaginacija zaustavila dok smo bili u budnom stanju. Te scene su iste i jasne, neprikrivene.
Ako prolazni karakter onirikih, spontanih predstava ne ostavlja istima dovoljno vremena da
prouzrokuju dublje promene u organskom stanju, to ne znai da ideje, preduboko'usaegrve u
nesvesnom ne podrivaju njihovo dejstvo na 'psiholokoj ili funkcionalnoj promeni, saglasnoj sa
njenim objektom. Nasuprot tome, iskustvo pokazje da utor sugestije ili sugestija data odmah nakon
buenia ostavlja u,dui dubok trag koji pokree elemente njenog ostvarenja.
Osim toga nepokornost nesvesnog, koja ukazuje na njegovu izvesnu autonomiju predstavlja
samo jedan od niih vidova njegove aktivnosti. Prigodno regulisanje i kontroia mogu odstraniti tu
neposlusnost. Ovo se moe posmatrati kao problem sluajnih okolnosti datih u suprotnosti jedne
prema drugoj, od kojih prva na brzinu ostvarena unitava onu drugu.
Zbog injenice da nesvesno gaji odredeni automatizam i nastoji da uniformno ponavija
pokrete koje smo mu nametnuli, uvek e se nevoljno pokoravati svesnim odlukama i promeni svoje
aktivnosti koju vrlo dugo i ustaljeno vri. Nesvesno po seduje sopstvene ciljeve kojima istrajno tei.
Po seduje i sopstveno sredstvo spoznaje, sposobnosti i preduslove. Jo uvek smo daleko od tanog
saznanja o tome koliki je domen delovanja nesvesnog, kakve su njegove mogunosti. Poznato nam
je da se njegova mo esto protee i preko granice sves nog kao to je to sluaj sa intuicijom ili
17

telepatijom. Slino se moe uoiti i kod uda od dece, talentovanih i genijalnih ljudi. Svi oni koriste
odreene odlike koje su superiornije od odlika svesti.
Konano moemo zakljuiti da naa psiha sadri dva odvojena
Nesvesno pokazuje pronicljivost u upravljanju vegetativnim ivotom. Mobilizacija fa gocita,
pozvanih iz svih delova tela i upuenih na ugroeno mesto kome preti mikrobska erupcija;
preuzimanje organskih funkcija kako bi se osigura la neka ugroena funkcija manifestuju
intelenciju svojstvenu nesvesnom.
Njegova inicijativa se pokazuje i u preciznosti sa kojom obnavlja i vrlo male ranjene povrine,
kao npr., vlakno na vrhovima prstiju, koja je Bertion uzeo kao bazu identifikacije osobe. Na ovim
mesti ma uvek se stvaraju tkiva identina prethodnim.
Uprkos konstantnom obnavljanju elija individualno oblije naih tela se stalno odrava.
Tokom trudnoe uloga nesvesnog prevazilazi sva realna oekivanja. Putem misterioznog mehanizma
nesvesno stvara fetus, projektuje novo bie po meri vrste i u njega ugrauje morfoloke i psiholoke
karakteristike njegovih roditelja.
Upravo sam objasnio da svesno i nesvesno nai zmenino usmeravaju nae kretnje. Sada u
pokati Icalco nesvesno skoro neumorno i bez nadzora izvrava najpreciznije i najkomplikovanije
radnje, jo od onog trenutka kad ga njima nauimo. Uzmimo za primer nekog pijanistu koji veeri
provodi sa orkestrom u nekoj taverni. Ako mu damo note neke melodije koja nije posebno teka, on
poinje da svira pratei ih, ali od trenutka kada pokrene sopstveni automatizam, svoje misli moe
pustiti da lutaju i da se bave drugim stvarima. Njegovo nesvesno, voeno vizuelnim utiscima nota
na stalku, prstima automatski omoguava odgovarajue pokrete.
Posle izvesnog broja izvoenja iste strane pijanista osea da je nesvesno ve zapamtilo te
note i da moe da ih svira po seanju. Isti ovaj mehanizam, dodue neto uproeniji, uoljiv je i kod
daktilografa. On kuca a da pri tom ne misli na rad svojih prstiju. Iako njegovo nesvesno prepisuje
svaku re koja mu se nae pred oima, njegova panja je najee van toga.
Fenomen seanja takoe rasvetljava inicijativu svojstvenu nesvesnom. Nesvesno prvo
spontano, ali neprestano belei utiske, predstave i sva saznanja na koja naie. Ovo treba dobro
zapamtiti. To nisu uvek stvari koje elimo da zapamtimo. Tu se pohra njuju prizori i misli na kojima se
na razum ili panja nisu ni za trenutak zaustavili, ili bar ne dovoljno dugo da bismo se toga kasnije
setili. Vrlo je udno da mozak deteta, na primer, pohranjuje seanja kojih e postati svesno tek
mnogo godina kasnije. Po tom pitanju citirao sam injenice iznete od strane velikih eksperata u mom
delu Praktina metoda razvitka seanja. Ono to podrava hipotezu po kojoj memorija totalno i
trajno konzervira integralnost psihike strane, jesu svedoenja davljenika, otrovanih osoba i uopte
veine onih koji su preive li neku smrtnu opasnost i bili spaeni. Svi oni tvrde da su u jednoj jedinoj
minuti delirijuma proziveli ceo svoj ivot od poetka do kraja i to do najsitnijih detalja.Ova pojava
nije retka i kod osoba koje oseaju da im se blii sudnji as.
Osim to nesvesno dozvoljava ulazak svemu to ga fascinira kada je naa panja odsutna, sav
materijal koji mu dolazi na taj nain zavodi i te izvetaje alje kao spontane ili osmiljene ideje. Ono
zbraja analogne, sline ili identine opaa je. Isti prizor, koji mu se dugo i esto ukazivao postaje
tvorac njemu saglasnih efekata. Tako, na primer, pomisao na promenu karaktera, ukoliko se esto
ponavlja, automatski raa postepenu transformaciju i konano se ostvaruje. Istom brzinom koju je
18

stekla neka navika, ideja o njenom potiskivanju stvara korekciju, u poetku istina nedovoljnu, ali ipak
dovoljno snanu da postepeno uniti snagu navike i potisne njenu tiraniju nad nama. Emocionalne
smetnie (stidljivost, npr.) jesu posledica poremecene funkcije podsvesnog. Nju moemo korigovati
aljui nesvesnom odgovarajue slikovite predstave i ispravijacke impulse. Bolesti, poremeaji ili
povrede organizma su takode pod njegovom kon trolom.Kao gospodar vegetativnih funkcija,
potpomognut osmiljenom i razumnom eljom za ozdravljenjem, ono obezbeuje sve neophodne
reakcije za ponovno uspostavljanje telesne ravnotee.
Nesvesno tako postaje pomonik ili protivnik volje, u zavisnosti od toga da li se ova pridruuje
ili suprostavlja imaginaciji.
Mnogi specijalisti iz oblasti autosugestije smatraju da imaginacija uvek i bez izuzetka odnosi
pobedu kada se nae u konfliktu sa voljom. Tano je da, im neka zamisao iroko ovlada poljem
naih misli, imaginacija pokoleba automatizam uprkos svim pokuajima inhibicije. Cilj izgraivanja
volje jeste postati gospodar sopstvenih misli. Nasuprot volji, podsvesno, uhvaeno u kotac sa
predstavama koje je i samo izrodilo, sjajno se zabavlja i poigrava sve dok ga psihika kultura ne
podredi svesti.
Razum mora usmeravati odluka, volja ih mora prihvatiti, i uvek kada ne moe dosledno da ih
sprovede, mora se posluiti imaginacijom.
Nesvesno otprilike, predstavlja Wanu komoru u fotografskom aparatu. Ako pred imaginaciju,
koju emo ovde uporediti sa objektivom, postavimo bilo kakvu ideju ili zamisao, ona se preslikava u
nesvesno, koje potom automatski u nama i iz nje izvodi dokaz nastajanja.
Odreen broj dugo posmatranih predstava, tako prenesenih u nesvesno, okonava tako to
biva proglaeno odreujuim. Podsticaji ili navike se ustaljuju i eliminiu na taj nain, bolest takoe.
Nauimo dakle da koristimo nesvesno, tog posrednika, koji nam je ve prirodno dat na raspolaganje.
Uz pomo njega moemo potvrditi mo nad nama samima, poveati ivotnu energiju, sopstvene
sposobnosti, stavove, produhoviti nae moralno bie i regulisati unutranje kretnje naeg
organizma.

PRAKTINI DEO
PRIMENA AUTOSUGESTIJE
19

(Opta metoda)
I
Neka pomisao snanije utie na nas ukoliko se i u trenutku kada su nae mentalne dispozicije
4i skladu sa njom. Prava re sa svrhom upuena bolesniku, utuenoj osobi ili greniku, uvek e
tjazvati eljenu pozitivnu reakciju. Da bismo se potinili uticaju ideja ijoj realizaciji teimo, potrebno
je da prvo sebe dovedemo u posebno, recep tfvno stanje. Jedan od tipova takvog stanja je, kao to
sam vec naglasio hipnotiki san. U tom snu potpuno se brie svaka aktivnost svesti, kako bi se
nesvesnom dozvolilo da pasivno prima sugestije. To biti analogno mentalno stanje, koje ete sebi
hteti da sugerisete. Za to stanje karakteristine su pospanost i pasivnost, toliko kompletne i vrste
koliko vam to omoguavaju svesne sposobnosti: volja, rasuivanje, razum, itd. Prisetite se da tokom
autosugestije nesvesno mora biti osetljivo iskljuivo na spoznaje koje vi elite da ono apsorbuje. Tu
nema mesta eventualnim analizama, diskusijama ili bilo mu drugom to bi se moglo infiltrirati u
vae autosugestije u vidu parazitskih ili ak antagonistikih ideja.
Nakon to svoju svest oslobodite sugestija koje e vam doneti eljeroi promenu i poto vaa
mo rasuivanja spozna da ima razloga da zapone sa seansom autoreedukacije ili autotretmana,
vaa volja rasteretie vas i opustiti sve vae miie. Tek nakon toga dozvolite voljnim sposobnostima
da se povuku, a sa sveu ostanite samo u vrlo lakom kontaktu. Vaa panja, redukovana do te
mere, zadra e samo one ideje koje treba sugerisati.

Da biste sebi olakali dostizanje ovog poeljnog psihikog stanja sve radite u polu tamnoj, ili
jo bolje u potpuno zamraenoj prostoriji u koju ete doneti svecu ili kandilo. Pokuajte da usred
sredite pogled na taj izvor svetlosti. Postavite ga tako da ga moete stalno gledati, ali da vam ne.
zamara oi. Prigueno kucanje budilnika ili zidnog sata takodje potpomaze dostizanju mentalne
pasivnosti.
Cim ovo uinite, postaete oputeni. Vai kapci e biti napola sputeni, prsti blago savijeni i
nepomini. Svi miii vaeg tela potpuno e se opustiti. Zamiljajte i ponavljajte neprestano:
nepokretan sam, nepokretan sam, nepokretan sam, itd. Nije toliko vano da li e to biti asonancija
rei ili zamiljena njihova slova. Elimiriiite svaku napetost duha. Prepustite se uticaju ove
ekspresivne rei nepokretan, i potpunoj telesnoj i nervnoj oputenosti koju prieljkujete. Nijednog
trenutka ne prizivajte panju, pustite je da se sama povue.
Postepeno e vas obuzimati mlitavost praena oseajem lakoe. Osetiete ono prijatno stanje
obam rlosti, koje prethodi snu i koje spaja nesvesno stanje snova i polusvesnost buenja. Ne treba
posebno isticati da u ovome nema nieg neprirodnog ili opasnog. Ovo stanje skoro u potpunosti
potiskuje svesnu psihiku aktivnost, ostavlja slobodan prilaz nesvesnom. Upravo njegov zadatak je
da sada povee sugestijusa eljenim rezultatom. Pre nego to detaljno objasnim kako treba da tee
ova druga faza, napomenuu da ono to prethodi predstavlja samo jedan od uslova maksimalne
sugestibilnosti. U teorijskom delu sam objasnio da je to pasivnost objektivnih sposobnosti. Drugi
uslov je monoide izam. Naime, pretpostavlja se da u trenutku ato sugestije ne postoji neka manja ili
vea negativna kontrasugestija. Verovanje karakterie potpuno odsustvo negativne kontrasugestije i
ini uda. Paljivo iekivanje, karakteristino za proces hipno tisanja osobe ponesene idejom da e
20

je obuzeti hip notini uticaj, podjednako predstavlja ono to nazivamo odsustvo negativne
kontrasugestije.
Naravno, vera i paljivo iekivanje mnogo se lake uspostavljaju kod primitivnijih duhova
nego kod inteligentnih, obrazovanih ljudi, sklonih preispitivanju i veito uplaenih zbog mogueg
pomanjkanja kritikog duha i uopte kod ljudi koji ni u ta ne veruju na slepo. Sumnja nije samo
formalna negacija i moe se protiviti svim razlozima ve rovanja da smo se mogli predati. Nesvesno
ova sumnja protivrei razumskoj sugestiji. Ona raa suprotne sugestije koje se ne definiu potpuno u
vaem duhu, ponekad uopte, ali time njihova razumna uloga ne gubi na snazi.
U nedostatku oseanja paljivog iekivanja, koje lako moemo stvoriti ako ga sebi
uobrazimo, naroito posle malo vebe u nedostatku verova nja, majke ovog paljivog iekivanja
potraite barem razumsko poverenje. Ovo uinite ako osetite da talog vaeg nesvesnog gaji
odreenu sumnju u postupak o kome govorimo ili u vau sopstvenu mogunost da ga sprovede te.
Moda smo se malo naalili sa autosugestijom. Moda su vae novine objavile neki lanak o
ovoj problematici, iji polualjiv, poluozbiljan ton dozvoljava da se u glavi autora rodi slobodno
ubee nje o njegovoj fantastinoj pronicljivosti. Monem tanoj proveri gore iznesenih teorija
pridruuje se i efekat, podmuklo roen u vama, a potpomognut alama koje ste uli ili proitali.
Da bi savladali negativne kontrasugestije i dozvolili sopstvenom duhu da dostigne najvii
mogui stepen poverenja, koji e potpomoi pristup vebama autosugestije, mnogo e vam pomoi
meditativna priprema bazirana na itanju najboljih dela iz oblasti psihizma.
I bez nekog veliko ubeenja, rekao bih ak bez i najmanjeg poverenja, tano praenje ovde
datih uputstava, neosporno e vas dovesti do postepene promene vae receptivnosti. Dovoljno je da
promiljena ideja, objekat vae autosugestije preovlauje, pa da, iako se neki sekund zadrite na
kontrasugestivnoj ideji, koja nastoji da potisne prvu, doete do eljenog cilja.

II
Nain na koji ete u ovakvom stanju davati obavetenja vaem nesvesnom, takoe je od
velikog znaaja. Informacija mora biti uobliena u vidu najjasnije i najizriitije formulacije onoga to
elite da postignete. Ako naprimer pokuavate da otklonite mucanje, sugestija treba ovako da
izgleda:
Govorim teno, razvijam savrenu lakou govorat odmah prevodim misli u rei, bez i
najmanjeg okle vanja, itd. Ovakva formulacija mnogo je efikasnija od *Ne mucam vie i
neposredni je deluje na imaginaciju (sposobnost svojstvenu podsvesnom), nego tvrdnja: Ne elim
vise da mucam,
Volja i njeno uee su u suprotnosti sa uinkom ovih autosugetija govorei: Ja hou mislimo
na ali ne mogu. Poeljno je dakle da potpuno odbacite glagol HTETI i zadrite se na istoj
afirmaciji i to u prezentu indikativa. Potojm, ukoliko vam ostane vremena, dajte bebi sugestiju za
buducnost.
Moda zvui udno to to ekspresivna formulacija nekog efekta jeste dovoljna i da ga odredi.
Iskustvo je potvrdilo da inteligencija svojstvena nesvesnom i njegov jo uvek sasvim nerazjanjen
21

mehanizam rade svoj posao izvrnog postupka sugestije, ako ga tako moemo nazvati, Ali, vi se na
to nemojte osvrtati. Dovoljno je da sebi ponavljate 0ii0 to elite da postignete. Dozvolite da vaa
patnja bude potpuno obuzeta time. Verbalno ponavljanje, glasno ili tiho uskoro postaje mahinalno i
potpomae uspostavljanje trajnog kontakta izmeu imaginacije (tj. nesvesnog) i sugerisane ideje.
Tako se onemoguava prepreavanje misli, stranih predmetu autosugestije; potpomae
stvaranjemonoideizma; pribliava se stanju idealnom za sugestivni uinak: a nae misaono polje
postaje potpuno obuzeto samo jednom zeljenom mislju.
Tako, sugestija u stvari predstavlja uvoenje ekspresivnih formula ili reprezentativnih
predstava zeljenog efekta u nesvesno i to bez ikakvog ucea volje. Dovoljno je dozvoliti da se te
formulacije ili predstave ivo oslikava u nasoj masti.
Postupak sa ovakvom formulacijom ima tu prednost to mu moemo, po sopstvenom
nahoenju, dodati ili zameniti halucinatorno evociranje onim to elimo da postignemo. Tako u
datom primeru\ mucanja, treba uobraziti da smo potpuno sigurni u svoj govor i uti sebe kako sa
nekim razgovaramo. Pokuajte da sebi unapred doarate zadovoljstvo koje prua tean i nesputan
govor i dozvolite da vas obuzme sledei utisak Evo noga emu teima.
Velika prednost slikovitog postupka jeste u tome to raa oseaj. On opet oslobaa ogromnu
energiju pohranjenu u nesvesnom. Covek koji muca treba dakle da tei srei koju e mu pruiti
potvrda integralnosti njegovih oratorskih sposobnosti. Sve situacije koje bude umeo da zamisli, kako
bi samog sebe pobudio u tom smislu, u njemu samom izazvae vrlo jaku reakciju.

III
Koliko vremenski treba da traje jedna seansa autosugestije? Ne moe se postaviti nikakvo
precizno pravilo, a duina seanse varirae od sluaja do sluaja i od osobe do osobe. Svako e za
sebe morati da odredi vreme autosugerisanja u zavisnosti od teine bolesti, ako se o njoj radi, ili od
vanosti psiholoke promene koju sebi sugeriemo. Nee smetati ako seansu produite i na vie od
jednog sata, ali najmanje trajanje mora iznositi bar desetak minuta. Autosugestija senaroito
preporijuje uvee pred spavanje jer se za vreme uspavljivanja podsvesno najlakse prepusta samo
jednoj ideji.Ona opet produzava svoje delovanje i koroz san,kao optimalno pasivno stanje.
Smatram da je pitanje uestalosti "seansi mnogo bitni je od njihovog trajanja. Bolje je
ponavljati vebu tri puta dnevno po deset minuta, nego svaki drugi dan po sat. Iz izlaganja o
eksperimentalnom hipnotizmu, shvatitli smo da snaga sugestije lei u ponavljanju. Ovaj princip vai i
kada je u pitanju autouticaj.
Neki rezultati autosugestije bie odmah uoljivi, ali vei broj njih poee da se realizuje tek
posle velikog broja seansi. Tako sam imao prilike da vidim nagluve osobe ili paralitiare, koji su za
nekoliko minuta postigli izvesno poboljanje njihovog fizikog stanja, dok jedna obina upala creva
za hteva ak i est nedelja tretmana. Bolest nije jedina koja iziskuje komplikovan i muan unutarnji
napor da bi bila odstranjena.
Kao to sam ve napomenuo, sugestibilnost jo vie varira od osobe do osobe. Iako vebanje
razvija modalitete koji pogoduju sugestibilnosti, nismo u mogunosti da unapred, makar i priblino,
predvidimo odnos izmeu duine ponavljanja postupka i brzine pojavljivanja rezultata. Ono to treba
dobro zapamtiti jeste da ni jedan pokuaj nije potpuno beskoristan i da se, ukoliko se marij vio
22

posvetimo sugestiji, ak i pod nepovoljnim okolnostima, uvek i sa sigurnou pribliavamo cilju. Ako
odmah, ili posle vie seansi ne uoimo nikakvu znaajniju promenu, prisetimo se da kraj sugestije uo
psteno ima svoj rok ispunjenja. Sugeriui, u svoje nesvesno usaujete reagense u obliku ideja ili
predstava. Oni potom sami vre svoj unutranji posao,koga vi najverovatnije neete ni biti svesni,
sve dok ne doe do njegove poslednje faze.
Konano, umetnost utican ja na samog sebe zahteva jo jednu proveru. Podsticaji, poslati nes
vesnom putem osmiljene sugestije su suprotni itavoj, kraoj ili duoj seriji unutranjih impulsa
nesvesno utvrenih u prolosti.
Nekoliko prvih seansi treba usmeriti upravo na njihovu proveru i ukljuiti neku vrstu
prethodne psihike promene.
Slabe osobe, koje smatraju da ne mogu prime niti prethodne postupke, u ovom poglavlju e
pronai dve metode koje e im verovatno olakati poetni pokuaj.
Prva podrazumeva pisanje umesto usmenog ponavljanja sugestije. Savetujem da ponete sa
nekom kratkom i jasnom reenicom, kao to je na primer, ova: Moja snaga raste. Posle prvih
redova pokreti ruke postaju mahinalni i padaju pod uticaj nesvesnog. Panja, dovoljno zadrana na
autosuge risanoj ideji uz pomo tih pokreta i vizuelnog utiska, nee se preterano zamarati.
Drugi metod, o kome sam ve govorio u knjizi Mo volje, sastoji se u tome da se izabrana
formulacija itko ispie na papiru i da se potom izloi pogledu, ali tako da ne zamara oi; papir na
primer, stavite na stolicu ispred police sa knjigama. Zatim treba zauzeti udoban poloaj u fotelji i
potpuno se opustiti.
Konano, ako vam nita od ovoga ne pomogne, moete se obratiti specijalisti za psihoterapiju,
koji e vam sam davati sugestije.

KAKO OVLADATI SOBOM PUTEM

AUTOSUGESTIJE
I
Zelja da vladamo sami sobom, promiljena ideja koja oigledno rezultira iz posmatranja i
loginog iskustva, putem kojih smo uoili sve prednosti ove osobine, ve sama po sebi predstavlja
odreenu autosugestiju. Poznato nam je da takva ideja mora funk cionisati nesvesno i u nesvesnom
stvarati modifi katorne podsticaje. Svakako, nesigurna, neredovita i slaba tenja jedva da s vremena
na vreme pobuuje duh. Kao takva ona nije dovoljna za bilo kakav uspeh na ovom planu. Meutim
ovakva tenja ipak krije velike izvore
energije, i mi, trudei se da je to vie podstiemo i to due predoavamo imaginaciji,
konano ipak uspevamo da je razvijemo, ustalimo i pridruimo rastuem broju drugih misli. Sve one
su tako umnoene i povezane da intenziviraju unutranje reakcije, ija se prevlast ubrzo potvruje u
raznorodnim podsticajima.
23

italac koji vrsto odlui da postupi po ovim savetima moe dakle postii ono to mu je
nepobitno mogue, uprkos svakom prividnom oseaju nemoi da dostigne odreeni cilj.Zato stalno
kroz sanjarenje,treba ponavljati: Mogu potpuno da vladam sobom. Nasuprot svemu to tei da me
pokoleba,poremeti ili uveri u nesposobnost,posedujem sve da bi ovladao sobom.Svakog dana,u
svakom pogledu,sve jae uspostavljam vlast nad sobom.Ja sam svoj gospodar. Mislei na to
zapoinjem promenu svoje linosti" Svom podsvesnom aljem promiljen podsticaj u iji ishod
nimalo ne sumnjam.
Svako, prilagoavajui ovu tvrdnju svojim potrebama i duhu, moe da je redukuje na sledeu:
Mogu ovladati sobom i ve to inim, Tvrdnju moete proirivati po elji i nemojte propustiti
nijednu priliku da je sami sebi usaujete u glavu. Bez napora volje, ali u stanju mirne sabranosti,
dozvolite eljenim mislima da se projektu ju u imaginaciji: naprimer, preputajui se snut pa ak i uz
uspavljujui zvuk kloparanja voza, Autosugestija je takoe efikasna i prilikom etnje, ni previe brze
ni previe spore. Poeljno je da se kreete po nekoj sigurnoj stazi, gde se moete opustiti bez
opasnosti i da pri tom diete duboko i punim pluima, (Duboko i sporo disanje takoe potpomae
samokontro lu Mo volje).
Vremena za autosugestije uvek moete nai. Preciznije, podsticanje ideja uspostavljanja vlasti
nad sobom, moe se shvatiti kao poetak niti koja se protee do efektivne realizacije te ideje.
Potrebno je uvrstiti i izdvojiti taj prostor oko se ne bi ponovo utopio u more ostalih misli, Covek koji
kae: Kako bih voleo da posedujem vie snage karaktera i da ne budem tako slab, ubrzo e
shvatiti da ako tako misli, makar i trenutno, stalno ali to nema vie ustrine, ali ne tei da u
sopstvenom duhu uvrsti sadanju elju. On je ostavlja da ami sve dok ga neki nov splet okolnosti
ili situacija ne nateraju da ponovo o tome promisli.
Morate dakle revnosno i poletno zgrabiti poetak te niti, tj. va plan da steknete vie vlasti
nad samim sobom. Gledajte u njemu prijatelja, koji vas nee napustiti, ili u ijem prisustvu elite to
ee da budete. Kad razmiljate o ovoj preciznoj ideji mirazu iskustva, recite sebi. Ono se ugrauje
u temelje moje panje, podstie me neprestano i istrajno. Ogromna energija promene pojavice se na
kraju svih prepreka. Ukoliko je potrebno koristite se materijalnim oznakama kako bi fiksirali ovo
plemenito uzdizanje due za mentalnu supremaciju.
.
Kao to smo ve uoili, nesvesno poseduje sopstvenu inteligenciju i ispoljava fantastinu
inicijativu Vrlo jednostavne sugestije kao to je, napnmer, ona koju preporuuje M. Kue: Svakog
dana u svakom pogledu sve vie napredujem, dovoljne su da proizvedu sve efekte koje
podrazumevaju. I ovde. kao i inae, princip podele rada je savren i ako vaem podsvesnom detaljno
precizirate ulogu koju mu poveravate, ono e se bre i bolje tome prilagoditi.
Specijalisti, koji su vrili najvie eksperimenata iz ove oblasti uglavnom se slau u tome da cilj
prvih seansi treba da bude postizanje samokontrole.Tek nakon toga sledi krajnje iskren detaljno
sroen inventar svega onoga to kod sebe elimo da promenimo.
Ako i ne bude imao drugog efekta, ovflntrospektivno ispitivanje pomoi e vam da uvrstite i
razvijete jo uvek primitivnu ideju.
Shodno eksperimentalnog ove renom principu,po kome treba izbegavati sve negativne ideje,
elje u vaem inventaru sroite pozitivno. Nikada ne recite: Ne posedujem dovoljno autoriteta u
odnosu sa sebi slinima, ve Potrebno mi je vie autoriteta. Izbegavajte da jadikujete nad nekom
24

losom navikom ve reciteOdriem je se.Ukoliko vam se ova knjiga nae u rukama, a pod uslovom
da vam je paljiva meditacija prilino strana moda ete biti zbunjeni. Ali, ni tada ne treba da
napustite ovu osnovnu ideju, da zamislite osobu kakvom bi vi eleli da postanete. Cak i kada vam
misli ne nadolaze, one ostvaruju svoje unutranje delovanje* Dok su tako zabludele i izgubljene,
moete im baciti mamac. Mamac e ovde biti model vrstih ljudi koje poznajete, model kome elite
da nalikujete.
Pokujajte da prizovete u mislima taj tip oveka koga ste odabrali za uzorak kako vam
njegoveosobine budu dolazile na pamet, tako ih beleite, jednu po jednu. Vie pokuaja ove vrste
doterae va plan, ukoliko to niste bili sposobni da uinite iz prvog puta. Tako e se u vae nesvesno
ugravirati moralni lik nekog velikog karaktera.
Uz ovu metodu preporuujem autoanalizu (samoispitivanje) jer taj postupak jo vie pribliava
oveka sopstvenim karakteristikama i tako stvara najbolje uslove za bilo kakvu promenu.
Tokom prvih autosugestija, koje sam ve preporuio kao psiholoki inventar, realno je
oekivati da postanete predmet osvajakih pokuaja depriman tnih utisaka. Sama elja da
reformiemo sop stvenu linost esto je praena neobjanjivim ose ajima, trud izgleda prevelik, cilj
je nedostian, uspeh problematian. Ukratko, ne verujemo da to moemo. To su misli, predstave i
autosugestije nevoljno registrovane u prolosti, koje sada ponovo isplivavaju. Nemojte im pridavati
preveliki znaaj, a naroito ne dozvolite da vas zabrinu.Nastavite da razmatrate stvarnost tj.
potpuno sigurnu mogunost da uinite bilo kakvu promiljenu promenu.

II
Jedan od rezultata, koji se mogu odmah uoiti i za koji se moete odmah vezati u cilju
izbegava nja pluraliteta duevnih stanja i ouvanja ideje o gospodarenju nad samim sobom, jeste
definisan raspored vremena. Uopte, organizacija ivota po una pred predvienom programu
povoljno utie na im pulsivnost i nesvesno daje na raspoloenje i vlast osmiljene ideje. Dovoljno je
zato da pre spavanja ili uopte kada se steknu uslovi za klasinu auto sugestiju dozvolite imaginaciji
da se nekoliko trenutaka zaustavi na svakoj od obaveza, ili poslova, koji vas sutradan oekuju. Tako
se stie jedna korisna osobina: tanost. Oni kojima ovo upravo nedostaje ne smeju oekivati da e
je stvoriti ve narednih dana. Prvo e konstatovati samo njene nagovetaje. Uobiajena netanost
unekoliko e se korigovati ve posle prvih seansi, a ako linija vaeg progresa ukazuje na izvesne
uspone i padove nema potrebe da vas to uzbuuje. Posle manje ili vie kolebanja vai pokuaji
zavrie se realizacijom ove elje.
Tanost predstavlja okvir u kome se odigravaju dnevne aktivnosti. Poboljati ovu osobinu
istovremeno znai i poveati sredstva akcije u ivotu, otvoriti sebi mogunost mnogo promiljenijeg
delo vanja, ire polje korisnih saznanja i ukazivanje na vei broj povoljnih prilika. Aktivnost zavisi i od
toga koliko smatramo da smojsposobni neto da uinimo. Premor je, recimo vrlo retko rezultat pre
teranog r&da, jer poveanje radne aktivnosti automatski uslovljava i poveanje ivotne energije.
Raditi znai podsticati ivot u sebi.
Prvi otpor intezivnijem i sadrajnijem ivotu predstavlja nase ubedjenje da ne mozemo vise i
bolje,kao i strah od mogucih tekoa.Tokom dnevnih seansi autosugestije, nastojte da mislite i na
ovo. Nesvesno e uvek initi ono to ga vi terate da uini. Poto ste vrsto ubeeni u to da su
25

neaktivnost i manji napori blagotvorni i prijatni, naglo poveanje obaveza e vam se u prvo vreme
svakako initi problematinim. Pokuajte dakle da razmiljate drugaije. Mislite o tome kako dug i
naporan dan prua neizmerno zadovoljstvo, kako elite i moete da odgovorite na mnoge obaveze,
da uvek iznova posmatrate i utiete, da ostvarujete neku zamisao u najkraem moguem vremenu.
Pokuajte da sa vesno sledite ova uputstva bar nekoliko dana i oseti ete ono to smo mi nazvali
podsvesnom reakcijom. Gseate neodoljivu potrebu da se troite. Uspevate da jae ispoljite svoje
sposobnosti. Mogunost da perfekcioniete svoj karakter e vam se tako ukazati u svom punom
sjaju. To e vam pruiti pravo i veliko zadovoljstvo.
Automatska servilnost nesvesnog, koja se ogleda u tome to moe podneti sve podsticaje koje
mu upuujemo, dobro je poznata svim ljudima ija profesija periodino podrazumeva vrlo velike
napore, neuporedivo vee od svakodnevnih. Brzina, a naroito sporost, steeni prvih dana, narednih
nede lja postae prava prepreka volji. Cini nam se da neemo jo dugo izdrati takav tempo rada, ili
da e to bar biti vrlo naporno. Potom set taj prvobitno Steeni utisak gubi i nestaje, i kako se
pribliava kraj obaveze, koju smo nevoljno prihvatili, zauuje nas lakoa sa kojom obavljamo
svakodnevne obine dunosti.
Dakle, skup je i teak samo taj prvi korak. Ah,mnogo jae od svega bie zadovoljstvo, kad
posao konano privedemo kraju. Naviknuto na neko odreeno kretanje, nesvesno, rutinirano ve po
svojoj prirodi, osea se nevoljno zbog neaktivnosti koja usledi posle tekog posla. Isto vai i kada je
u pitanju obrnut proces.
Uostalom, uobiajeno zaziranje od aktivnosti,kao i est i optereujui zamor, koji pokolebaju
neki radni napor odmah nakon njegovog blistavog poetka, najee su posledica loe organizacije
ne svesnog. Kolebanje i nedostatak ivotne energije mogu biti, a najee i jesu uzrok loeg
psihikog stanja. Takva stanja, opet, prouzrokuju organske poremeaje. Kada kod deteta uoimo
netipinu le njost, neaktivnost na asu, nesposobnost i nevolj nost u izvravanju raznih obaveza,
bolje je otkriti uzroke ovog stanja i ukloniti ih, nego ga odmah obasuti grdnjama i kaznama. Za
odrasle, kao i za decu, od velikog je znaaja opta, dakle mentalna i telesna higijena, zahvaljujui
kojoj neprirodan moderni ivot, koji u nama akumulira razne toksine i preti da nam telesno i
mentalno nakodi i smanji ivotnu energiju, moemo lake i bezbolnije podneti. Cak i u ovom
sticanju osnovnih higijenskih navika i aktivaciji vitalnih funkcija, koje direktno zavise od nesvesnog,
autosugestija ili heterosugestija mogu mnogo pomoi. Tvrdnja kao ova: Svakoga dana moja snaga
raste i u sebi oseam sve vie energije stavlja u pokret nesvesno organizovan mehanizam i reaguje
na na organizam tako to aktivira svu njegovu snagu.
Tokom veernjih seansi prethodnu tvrdnju moete uvrstiti meu one koje imaju za cilj
postianje tanosti. U toku gore preporuene mentalne pripreme osnovnih obaveza koie nas
sutradan oekuju, moemo sugerisati sledee: Moja energija traje i ne posustaje, stalno me prati,
oseam da sam snaniji iz dana u dan. U istom kontekstu vrlo uspeno moete koristiti i rei
istrajnost, izdrljivost, nepokolebljivost, itd. Poto uvrstite naviku svakodnevne primene
autosugestije, i kada se ukau prvi rezultati a ova metoda opravda vae poverenje, prethodne
jednostavne tvrdnje moete dopuniti perfekcionistikim detaljima. Posle postizanja regularnosti u
vaem dnevnom rasporedu, poveanja aktivnosti i ivotne energije, perfekcio nisanja vaih
sredstava akcije, na red dolaze unutranja sloboda, lakoa misli i konstantno i potpuno upravljanje
sopstvenim sposobnostima. Nastavljajui dalje u duhu ove metode, u uobiajenu tvrdnju ubacite
sledee: Oseam se savreno sigurno u svakoj situaciji. Ova sugestija prilagoava se
26

autosugestivnoj predstavi obaveza koje vas oekuju narednog dana i vi ve zamiljate, ne samo te
obaveze, ve i zadovoljstvo koje ete osetiti ispunjavajui ih.
Kraj ovog opteg usavravanja sastoji se u zahtevanju,sastoji se u zahtevanju aktivacije
protoka misli kroz nesvesno,to u krajnjem sluaju poboljava elokvenciju. Rei, koje su nekada
pekontrolisano i spontano izlazile iz vaih usta,_sada su pod potpunom kontrolom moi rasuivanja:
Govoriu s merom i onako kak mislim. Moj govor e biti siguran i elegantan.Lako u pronalaziti
prave rei.
Sledei poboljanje psihikih funkcija prema optem utvrenom planu koji sam savetovao,
svako e po sopstvenom nahoenju moi da precizira odreene osobine koje kod sebe eli da
menja.Evo nekih formulacija koje e vam pomoi: Imam bistru glavu i savreno jasne misli. Moj
sud svakim danom postaje sve vri, moja volja je jaka, lako shvatam i pamtim. Lako, dugo i bez
jaeg zamora, zadravam panju i na najteim stvarima. Moja memorija raste, siguran sam u
svoje pamenje. Odreene stvari mogu da zapamtim i do najmanjeg detalja. Moje misli su
suptilne i povezane. Nastavljam trezveno da razmiljam ak i kada se ukae neka neoekivana
tekoa. Pronalazim reenje u svakoj situaciji
Najbolje autosugestije su one koje sami stvaramo i koje vizuelizujemo trenutak nakon to smo
ih izrekli. Tako ve unapred posedujemo intelektualnu vrstou koju elimo da dostignemo, i
zamiljamo sebe kako je ve koristimo. Dugo razmiljamo o onome to bi eleli da moemo da
uinimo, o onima koji ve poseduju taj kvalitet, sve ubeujui sebe da emo i mi to dostii.
Borba nesvesnog i volje vrlo esto se ispoljava u sve optem naporu kome se izlae osoba kad
dozvoli da se u njoj stvori i oivi neka navika. U trenutku kada tu naviku zadovolji, nezamenljivo
nesvemo se pomalja, prigrabi imaginaciju i mada voljnim naporom individua tei da se tome otrgne,
nesvesno istupa protiv te odluke i bori se svim svojim orujem. To su prvenstveno snage navike,
ogromna energija automatizma, tekoa koja prati svaku unutranju borbu, i konano, poremeaj
izazvan fiksidejom iz svesti u koju uskoro podmuklo naviru motivi kapitulacije.
Ma ta drugi govorili o tome, i dalje stojim iza onoga to sam napisao u delu Mo volje, a to
je da ova poslednja sposobnost, ako je ispitana i izve bana moe naviku, kao i druge loe stvari,
pobediti putem ponovljenih tenji, Potinjavanje mene impulsivnog meni svesnom obino
pronalazi izvestan put ako se poseduje telesna i mentalna higijena o kojoj sam govorio u
prethodnom poglavlju. Njen efekat sastoji se u tome da emocionalne i senzo ralne utiske uini
gipkijim, kao i da osmisli pravila po kojima igra osmiljena ideja.
Autosugestija suprotstavlja navici sasvim drugaiju taktiku. Umesto da joj se priblii s lica, ona
u nesvesno uvodi misli i predstave suprotne onima koje uokviruju tu naviku. Ona determinie
odreen fenomen mentalne i progresivne disocijacije kompleksa, uvajui pri tom dinamiku
podsticaja.
Da bi se do toga dolo treba prvo shvatiti i razmisliti o sledeem: Svaka navika moe biti
spreena. Ja mogu potpuno da se toga oslobodim.U tome u uspeti to je ono sto stalno treba
sebi ponavljati. Ovo ubedenje e, po zakonu sugestibilnosti i uz pomo efeka ponavljanja, postepeno
postati apsolutno. Nesvesno e primiti prethodnu sugestiju, a iz nje e se roditi jak oseaj
nezaobilazne i nezadovoljive samoprisile, plod verovanja iji sadraj odaje odgovarajue vodeno
iskustvo.
27

Prve seanse sistematine autosugestije bazirae se dakle na predhodno formulisanoj

afirmaciji i na drugim slinim. Mogu se osloboditi te navike, Mogu drugaije, To e se
promeniti, Postepeno e se gubiti navika kojoj robujem, Jo od ovog trenutka poinjem da je se
oslobaam, da smanjujem njen podsticaj, da rasprujem njenu mo... Mogu suzbiti tu naviku Ona
me naputa, oslobaam se Postajem ponovo slobodan... Ona mi je stranaGubi svaku mo nada
mnom.
Ovim afirmacijama treba da sledeone koje suzbijaju sam poriv neke navike: Zadovoljstvo
koje oseam kada podleem toj navici smanjuje se i postaje beznaajno. Njega prati sasvim
suprotan oseaj, To mi se vie ne svia, To mi se vie ne radi, Ono to me sada najvie
privlai je odvikavanje, itd. Potom pribegavamo vizualizaciji ovih tvrdnji videi sebe kako ostajemo
potpuno ne nezainteresovani za tu naviku ili podsiicaj .
Konano sugeriite sebi iskreno, recima i slikom suprotno od onoga to elite da suzbijete. Na
primer, neko voli vie da popije i naviknut je na odreenu dozu alkoholnih pia svakog dana, sebi e
sugerisati: Ne pijem vie, Trezan sam, i zamiljae sebe u svakodnevnim poslovima i
obavezama bez ijedne kapi alkohola pa ak i bez one jedne aice koja se ponekad popije iz
zadovoljstva. (Alkoholna pia, kao i likeri, potpuno su beskorisna. Vino moe biti blagotvorno ako se
konzumira u umerenim koliinama posle napornog dana, jer povoljno utie na oputanje miia.
Pomisao na prednosti koje nam moe pruiti suzbijanje neke loe navike kao to su uteda
vremena i novca, zdravlje, vea intelektualna i fizika snaga, laki put do uspeha, nove perspektive
takoe mogu biti dobra autosugestija.
Skup prethodnih radnji moe se objediniti u jednoj jedinoj formulaciji koju treba izgovoriti od
poetka do kraja: Svu svoju panju usredsreujem na tcfdif to pre suzbijem tu i tu lou naviku...
Znam da je se mogu osloboditi brzo i potpuno. Pomisao na normalan ivot obuzima me esto i
potpuno. Moja zamisao e se ostvariti. Potreba za tim bie sve manja i manja. Navika vie nee
vladati mnome, kao to mi se sad samo ini, jer razmiljajui o prividnom zadovoljstvu koje mi prua
njeno zadovoljenje, mislim da je bolje zameniti ga pravim i veim zadovoljstvom koje e mi pruiti
suzbijanje slinih potreba i navika... Oseam da postajem indiferentan prema tome, zadovoljan sam
sobom. Po stae mi lako da o tome matam. Ako tokom dana doem u iskuenje ubediu sebe da
mogu odoleti i neu popustiti. Sto me ee bude obuzimalo iskuenje sve u vie razmiljati o
prednostima apstinencije. Ve matam kako u uspeti. Sve vie mislim o tome. Oseam veliko
zadovoljstvo kada o tome razmiljam. Sjajno! Siguran sam da sam to ve postigao. Kada ubrzo
potpuno ovladam sobom, po stau neosetljiv na sve ono to moj razum nije odobrio. Moje nesvesno
me menja kroz podsticaj i sugestije koje mu dajem i to po meni poznatim zakonima. Oekujem,
dakle, da se osetim slobodnim, nesputanim i da se potpuno kontroliem Ve mogu da zamislim nov
ivot oien od neeljenih navika. Od sutranjeg buenja do ponovnog sna, dan e se odigrati
upravo onako kako sam to sebi sugerirao. Ovakvim autosugestijama, kroz miran i pouzdan polusan,
slede najivlje i najubedljivije predstave koje moemo da zamislimo, predstave jednog dana koji smo
normalno proiveli, ba onako kako smo hteli.
Fizika i emocionalna pobudljivost esto su direktan izvor neugodnosti i prepreka miru i spo
kojstvu. Tako esto ne moemo delovati potpuno efikasno niti u punoj meri koristiti nae
kvalitete,talenat i sposobnosti koje posedujemo.

28

Ovakva pobudljivost ini nas podlonim negativnim uticajima i preputa nas na milost i
nemilost sposobnijima, lukavijima i odvanijima, onima koji umeju da pobude tui nervni sistem i
imaginaciju.
Medu
karakteristinim
osobinama
koje
podrazumeva
ovladavanje
sobom,nepokolebljivost zauzima prvo mesto.
Do tog zakljuka ste verovatno i sami doli itajui o planu line promene koji sam sa vetovao
u prethodnom poglavlju. Da biste korisno autosugerisali po ovom pitanju, potrebno je da. nakon to
sebe dovedete u neophodno stanje psihofizike pasivnosti, seansu zaponete tako to cete pojmu
nepokolebljivost dozvoliti da potpuno okupira vau matu. Potom pokuajte da se tano prisetite
ta podcazumeva taj kvalitet. Kakko se ponaa nepokolebljiva osoba? Takva osoba nikada nije
bezvoljna, nervozna ili iritirana kada je povreeno neko od njenih pet ula Pogled takve osobe ostaje
miran i staloen ak kada ga susretne neiji tudi, prodoran ili pretei. Iznenadna neprijatnost,
iznenadni dogaaji jedva da je se tiu. Neprijatna buka, zvonjava, saobraaj, pad nekog predmeta ili
ak eksplozija, kod ovakvih ljudi ne izazivaju nikakvo uzbuenje. Kiselo voe ili dodir hrapave
povrine nisu im neprijatni. Ma koliko bili jaki ili neprijatni, mirisi ovakvu osobu nagone samo na to
da pronae njihov izvor.
I pored velikog broja neprijatnih podraaja ili situacija, ovakvi ljudi izbegavaju svaki suvian
gubitak energije, svako nerviranje, a njihova mentalna ravnotea ih zato obilato nagrauje.
Pokuajte sebe da zamislite u tom svetlu. Proivljavajte razliite situacije u kojima e vaa
fizika pobudljivost biti proveravana i pokuajte da zamislite da se ona ponaa prema prethodnom
modelu. Ponavljajte neprestano i to vie puta: Potpuno samlniran. Neosetljiv sam nazvune
podraaje. Oni uopte ne utiu na mene. Nisu mi neprijatni... Miran sam i staloen... Dobro sam
raspoloen i ma ta da se dogodi, takav u ostati.
Ve nam je svima dobro poznato koliko duboko i lino moemo u mati proiveti neku
pozorinu dramu. Neka tuna scena moe razneiti i najlede nije srce, a isto je mogue i u obinom
ivotu kada ono vie nije hranjeno egoistinim autosugestijama. Ista ova osobina kod lako
pobudljivih osoba moe izazvati manju ili veu neprijatnost ukoliko prisustvuju nekoj potresnoj sceni.
Tako, svedoci neke teke saobraajne nesree, hirurke intervencije ili ak najobinijeg pada i lake
povrede esto mogu pasti u nesvest. I sami smo verovatno bili svedoci moralnog i fizikog pada vrlo
jakih osoba iji su roditelji ili prijatelji teko bolesni. Za takve ljude kaemo da su potreseni. Osobe
predisponirane na epilepsiju vrlo esto doive svoj prvi napad ba u prisustvu nekoga ko boluje od
iste bolesti.
S druge strane, preterana emotivnost i u naj beznaajnijim prilikama pobuuje teke i
neopravdane misli. I u ovakvim situacijama vrlo je vano vladati sobom.
Nakon to ste iz svega to sam prethodno izneo dobro shvatili ta podrazumeva izraz
nepokolebljivost, pokuaemo da kroz nekoliko karakteristinih situacija promislimo ivot osobe
sposobne da u svakom trenutku sauva hladnokrvnost. Sugeriite Sebi da liite na nju: Imam
eline nerve... Oseam se sigurno i u onim situacijama koje su ranije remetile moju psihiku
ravnoteu... Nita me ne moe potresli... nikakav straan prizor, nikakav strah. Normalno je gledati
krv... Postoji li ta prirodnije od krvi... Krv tee i kroz moje vene i znai ivot... Mirno posmatram
traginu scenu... Opasnost i izazov za moje sposobnosti... U prisustvu opasnosti, jedino mislim o
tome kako da se odbranim i pomognem onima kojima je pomo neophodna.
29

I ove kao i ostale autosugestije bre e dovesti do rezultata to ih vie budemo crpli iz spoljnih
izvora, tj. ljudi koji deluju ohrabrujue i to manje budemo izloeni suprotnim sugestijama. Nalaenje
uzora je vrlo znaajno, naroito kada je u pitanju nepokolebljivost. Sve dok potpuno ne ovladamo
sobom treba izbegavati drutvo slabih i plaljivih osoba i teiti osobama jake individualnosti kod
kojih su hladnokrvnost, hrabrost, staloenost ve pro verene i potvrene. Predstava neustraivosti
ima isceliteljsku mo.
Nervna depresija nastala kao posledica asteninih stanja, drutvo morbidnih osoba vrlo esto
preterano strogo vaspitanje,ine nas predisponiranim na strah ak i onda kada ta oseanja nisu
opravdana. Dete vaspitavano pod reimom straha, pretnji i kazni, vrsto ubeeno da nikad nee
uspeti da pobegne osrednjosti. Celog. ivota e oklevati zahvaljujui tome to njegovi nervi, dugo
vremena drani u okovima,gube sposobnost da se opuste i potpuno odmore i uspostave ravnoteu.
Pusledice takvog vaspitanja su fatalne. Osoba osetljiva i na najmanje protivljenje, ili preterano
pobudijiva, pravi je mamac za vrste i hirovite ljude. Uvek zabrinuta, preplaena, stalno
eksploatirana, takva osoba se uvebano preputa jadi kovanju da tome vise ni ne pokuava da
umakne.
Covek, uvek sklon svim vrstama briga: zbog buducnosti zdravlja, mogueg neuspeha,zbog
beskonanog broja neprijatnosti ili nesrea, koje, kako kae Dirvii, nee sve ni stii da mu se dogode,
zakopava svoje potencijale i stalno sebi sugerie ono sto mu takvi strahovi nalau.
Autosugestija ga je, bez pristanka njegove volje, dovela u to stanje ali ga isto tako moe
promeniti i osloboditi. Postupak je isti i u ovom sluaju. Treba se dovesti u sugestibilno stanje i
ponavljati ovakve i sline reenice:Miran sam, staloen, ne bojim se... Imam poverenje u sebe.
Svakog dana sam sve jaci, hladnokrvniji. Moja ravnotea i unutranje blagostanje postojani su i ma
ta da se desi, ostajem miran.Uveban sam, oseam da sam siguran u sebe. Neprestano mislim o
uspehu i uspeu itd.
Uobrazivi da ste ve postali drugi covek, tom drugom omoguavate da se sada bori sam. On
je promenjen i stalno obuzet obeanjem staloenosti i poverljivog spokojstva. On e delati odluno i
bez najmanje brige, savlaivati razliite tekoe. Taj drugi e unapred moi da okusi slatke plodove
hladnokrvnosti, preduzimljivosli, energije, aktivnosti, mudre i svrhovite borbe uopte svega onoga
ega se slabi boje i od ega p rez a ju. Ako na poetku tretmana tokom dana osetimo deprimantnu
slabost, autosugestija kombinovana^sa dubo^m disanjem pruie arobno olakanje. Posle
oputanja miica i sklapanja oiju, kako bi se vratili u sebe, diiite to dublje bez oklevanja i
naprezanja. Sirite prvo donje delove plua, potom rebra, i na kraju vrhove, ponavljajui u sebi to
bre: Miran sam, savrseno miran, savreno miran,.. , ltd, ili pnbran sam, potpuno pribran, potpuno
pribran... Poto izdahnete vazduh, nakon to ste ga nekoliko sekundi drali u pluima i poto
opustite predeo abdomena, ponite da autosugeriete: Prolo je, sve mi je bolje i bolje, sve mi je
bolje i bolje. Postupak ponovite nekoliko puta. Ako ponavljate autosugestije dovoljnom brzinom, ne
ostavljajui intervale izmeu njih,onemoguavate parazitske ili negativne ideje da se usunjaju u
vase misaono polje. Svaka autosugensana re moe se uporediti sa kapljicom vode. Ako ih putate
da neprestano kaplju, sve bre i bre, stvorie se mlaz, a povrina vaeg nesvesnog uskoro e
postati potpuno prekrivena.

30

Uostalom briga, psihika slabost ili strah u svim oblicima izmiu nesvesnom koje angaujemo
putem dnevne autosugestije: pomisli na aktivnost, energiju, preduzimljivost, progres, itd. kao to
sam savetovao u drugom paragrafu ovog poglavlja.
Inicijativa i odvanost, iako vrlo retke osobine, jesu i ostaju normalne i potpuno se koriste
sposobnostima i znanjima koje posedujemo. Prva od tih osobina (inicijativa) oplouje mogunosti u
naoj svesti i omoguava smelosti maksimum neophodnog napora, mentalni razvitak i sopstvenu
satisfakciju. Covek osea da intenzivnije ivi, da postaje stvaralac, pronalaza, da je sposoban da
stvori i ostvari sopstvene zamisli. Oni koji slede utaban put pod vodstvom drugih, ne dozvoljavaju
puno isticanje i razvitak sopstvenih mentalnih sposobnosti, niti svojoj inteligenciji daju priliku da se
dokae. Mnogi nehotice autosugeriu da samo izuzetne i retke osobe mogu utabati sopstvene
puteve i sebi stvoriti karijeru. Ali bezbroj je primera koji ukazuju na to da na svakom koraku postoje
uspesi vrlo obinih ljudi, onih koji su u pravom trenutku mogli, umeli i smeli da povuku pravi potez.
Dogod uobraavamo da neto ne moemo, da za neto nismo sposobni, da svesno rizikujemo,
po sedovaemo najbolje navike i istovremeno ih gu iti. Suprotno, osoba relativno prosenih
kvaliteta, ali puna samopouzdanja, sigurno e uspeti. Uspee, jer traei i trudei se da misli
sprovede u delo, posle izvesnih tekoa mora da dostigne onaj minimum sposobnosti i znanja koji
joj je za to neophodan. Uspee upravo zahvaljujui tom samopouzdanju Nee reagovati na neuspehe
koji sputavaju one koji to samopouzdanje ne poseduju. Koristei steeno iskustvo, ponovo e se
vraati istom zadatku i takva e osoba, konano, bre i bolje uspeti nego to je to iko mogao da
pretpostavi.
Da biste u sebi usadili smeiost, ponite prvo da sumnjate u sumnju: esto, pod velom
blagonaklone mudrosti, drugi pokuavaju da vam prenesu sumnju u pogledu onoga to vi smatrate
da moete da uinite.
A vi, zar ete i vi posumnjati u sebe, ak iako su njihove sumnje dobronamerne? Zar ete bez
ikakvog otpora dozvoliti da vam tako neto sugeriu? Ostanite gluvi na savete drugih i nastavite da
poveavate i uvrujete sopstvenu odvanost. Po smatrajte i analizirajte one koji poseduju tu retku
vrlinu. Svako vee podvrgnite se dugoj seriji autosugestija: u mati se preselite u kou smelog
oveka, onakvog kakvi ete vi uskoro biti. Ponavljajte: Ja odluujem o mojoj inicijativi.,. Mogu i
hou... oseam veliko poverenje u sebe i ono raste svakog dana.,. Ono to sam naumio je mogue.,.
Mirno, bistro ali odluno uiniu to to sam naumio... Pun sam energije... Usuujem se da to uinim...
Samo bezrazloan strah od tekoe moe nakoditi mojoj smelosti... Znam da mogu... Miran sam i
hladnokrvan... Preduzimljiv sam.
Traei neku priliku, ili ak i onda kada vam se ona ukae, odluno preuzmite inicijativu, ui*
nite neto to zahteva izvesnu odluku. U trenutku kada to probate, neka vam na umu bude
sugestija: Mogu i hou.
Ukoliko se naete u prilici da odluujete o neem vrlo vanom, a ve ste upoznati sa
tekoama koje vas oekuju, recite sebi da ete umeti da ih savladate i da" ete imati hrabrosti da
se sa njima uhvatite u kotac. Sto se tie rizika, nastojte da ga ne preuveliavate, a iznad svega,
ubedite sebe da vas riegativan ishod nee pokolebati niti slomiti vau volju.
Cesto smo skloni da izvesnim stvarima pridajemo mnogo vei znaaj nego to ga one stvarno
zasluuju. Osim nekoliko ivotnih potreba, koje uvek stignemo da zadovoljimo (ili bar uvek, kada
31

smo ubeeni da emo u protivnom iznemoi), ostalo je posledica sugestija koje je vae nesvesno
primilo i u vama konano uvrstilo odreeni stav ili ubeenje. Izmeu dve osobe istog,
zadovoljavajueg fizikog zdravlja, priblino iste psihike uravnote enosti ne bi trebalo da bude
vee razlike, pod uslo vom da obe savreno vladaju sobom. Shodno tome, realno je pretpostaviti da
je osoba jakog karaktera isto toliko zavisna od rizika koliko i neka druga slabijeg karaktera. Pomisao
na manji ili vei gubitak, promenu situacije, period tekog materijalnog stanja, prvu ipak nee bitnije
uzrujati, ne zato to ona to ne smatra vanim, ve, zbog njenog ube enja, da e eventualni gubitak
biti samo trenutaan i prolazan i da e u svojim stremljenima, poslu i ivotu, konano, ipak uspeti.
Ako sugestije hrabrosti podstiu odvanost,sugestije tatine ili uobraenosti je podrivaju.Kako
pravilno,smelo i odluno razmiljati, kako slobodno slediti sopstveno nadahnue i angaovati se na
putu linog napora, rtvujui realnim tekoama svu mentalnu snagu ako je uludo rasipamo,
neprestano mislei na ishod naih dela, na miljenje drugih, na podobnost nae inicijative u odnosu
na odreene konvencije ili obiaje. Obrazovanje, ili bar najvei njegov deo istovremeno sugerie
izvestan strah od ivota sa redukovanim emocijama, kako ih naziva Peladan. Ali istovremeno,
obrazovanje u svakoga usauje izvesnu brigu o odravanju prigodnog interesovanja za to ta o
nama misle drugi.

Prevaspitajte, dakle, svoje nesvesno. Upamtite, od trenutka kada vie ne budete mislili na
druge, moete biti sigurni da vae miljenje, stavovi, odluke i dela nisu nita manje vani. Ponaajte
se u skladu sa uzvienim, zdravim, plodnosnim naelima, razvijajte sopstvenu superiornost,
osmislite plan svoje budunosti i karijere i krenite na put ka cilju. Tako ete se uputiti ka velikim
uzorima. Svom duhu dozvolite samo realne, podsticajne i kreativne mi sli; ne osvrite se na zlobne ili
sumnjiave priined be drugih. Ne dozvolite da vam navuku masku osobe kakvom bi oni eleli da
budete.
Meditacijom ovih saznanja, vaa postojanost e se uvrstiti. Potvrdiete sebi da imate prava
na unutranju slobodu i da e vae samopouzdanje biti jedino koje e vas voditi. Vi ete uvek biti vi,
u svakom trenutku, u svakoj situaciji.
Dok autosugeriete, zadrite se na ovim mislima kao i na svim drugim koje e iskljuiti tue
kontrasugestije. Covek, koji pokuava da se samo odredi, bie uvek izloen nesvesno uoblienom
pritisku onih koji ga ne poznaju dovoljno dobro. O vakve osobe nastojae da srue njegov elan. Svet
obiluje ljudima koji su ostali mentalno nezreli, koji umesto da trae nain kako da poboljaju sop
stvenu sudbinu, neprestano razmatraju probleme drugih i pokuavaju da im nadu reenje. Cim im se
ukae neka dobra prilika za uspeh, prvo osea nje koje ih obuzima jeste bes pri pomisli da bi se
mogao pojaviti neko sa kim bi tu prednost morali deliti. Uzdrmani tatinom koja ih spreava da ste
knu slobodno ubeenje o sopstvenoj vrednosti, uz injenicu da su bili preputeni osrednjem
ivotarenju, oni svoje duevno stanje prevode svim vrstama refleksije, ukljuujui tu i nestalnost
podstiaja koje mogu da predvide.
Samo miljenje kompetentnih i kvalifikova nih ljudi zasluuje panju i ozbiljnu proveru. Onaj
koji je u neemu uspeo nikada nee obeshrabriti inicijativu koja se tek rada: on je stimulie i
razrauje.

32

Konano, usuditi se i ii protiv opte prihvaenih ideja i naela, jeste isto logian zahtev
onihkoji tragaju za izuzetnim rezultatima, jer prava mera i oseaj za realnost nisu karakteristika
velikog broja ljudi.
Oprez i predostronost slue da olakaju neki put a ne da ga zatvore. Tana procena
raspoloivih sredstava i moguih tekoa treba da uvea napor a ne da ga paralizuje, Prijemivost
principa prikladnosti i smelosti tei da ga paralizuje. Prijemivost principa prikladnosti i smelosti tei
da ove osobine postepeno ustali u nama, U teorijskom delu videli smo kako ideja neke navike stvara
njene elemente. Ma koliko mnogo oklevali, od trenutka kada postanete sposobni, osmelite se i
usudite da neto uinite, od trenutka kada elite da se poistovetite sa nekim od onih karaktera
kojima je smelost priroena i toliko prirodna kao bilo koji pokret, ve ete sebi dovoljno efikasno
sugerisati* Neosetno ete se menjati i doi e dan kada et,: iznenaeni, konstatovati veliku
promenu u sebi.
Moj savet je da sledite metodu impregnacije, koju sam izloio u prethodnom poglavlju. Ovo e
potpomoi vau transformaciju. Kao to sve ti ost krade senku, vrste i postojane misli raspruju
stidljivost i skromnost i razvijaju kbnstitutivne elemente sigurnosti, Stidljiv ovek moe sebi reci:
Siguran sam, moja sigurnost e se ispoljiti, i to autosugerisati razvijajui dalje ovu tvrdnju. inei
to, on vrlo jednostavno i isto priziva vrline koje u njemu ve postoje, ispituje ih i stimulie. Ubrzo,
one proklijaju i urode plodom.
Ostajem miran u bilo ijem prisustvu. Ma kakve bile namere ljudi na koje sam upuen na
poslu i u ivotu, oseam se savreno sigurno. Mirno ih posmatram.
Lako govorim, bez zastajkivanja i oklevanja. Namera mi je da utiem na svog sagovornika.
Njegove rei, gestovi i pogledi uopte me ne dotiu. Oseam veliku snagu u sebi. Vladam sobom.
Postajem uzor samopouzdanja. Postojan sam. Znam da u biti isto toliko samouveren i pred jaima i
pred slabijima. Niije prisustvo me ne uznemirava,
Ove sugestije, izgovorene u mislima naglas treba popraviti itavom serijom odgovarajuih
mastanja. Zamiljaete kako radite i govorite kao da ve posedujete neranjivo samopouzdanje. Od
velike pomoi moe vam biti i duboko disanje jer ono preduhitruje i spreava emocionalne
poremeaje. Ove kontrakcije posebno se mogu ose ti ti u gornjem stomaku i izazivaju ubrzan rad
srca. Stojui ispred ogledala fiksirajuic tano sredinu taku linjie izmeu unutranjih iuglova oiju,
treba duboko da udahnete vie puta i potpuno rairenih plua. Brzo ponavljajte sledee: Imam
energije,sigurnosti, samopouzdanja. Dvadesetak dubokih udisaja i izdisaja, ovako ponovljenih
svakog dana, pozitivno deluju na telo i duh.
Vee pre nego to treba da se susretnete sa nekom vanom osobom u ijem prisustvu elite
da ostanete krajnje mirni i staloeni, primenite spe cijalan oblik autosugestije. On se sastoji u
zamiljanju situacije za koju se pripremamo. Podstiui neophodne halucinacije u polumraku
pokuajte da krajnje verno doarate tu scenu. Glasno i najautoritativnijim tonom, ponite da izlaete
ono to imate, odgovarajte na prekide i upadice, hrabro se nosite sa suprotnim tvrdnjama i
miljenjima koje ve sada moete pretpostaviti. Fiksjtajte pogled na zamiljenu osobu tano izmeu
njegovih oiju i trudite se da to verodostojnije doarate sebi njegovu fizionomiju, glas, navike.
Replicirajte mu, sigurno i mirno, iznosite svoje argumente i razmiljanja, trudite se da ga
impresionirate. Ovaj postupak, naroito ako se nekoliko dana ranije ponavlja vie puta, daje
fantastine rezultate.
33

Jedan od najvanijih elemenata sigurnosti jeste napadna mirnoa pogleda.Uz malo vebe
svako je moe postii. Moete uvebati i to da podnosite isti takav pogled druge osobe. Da biste u
tome uspeli, treba zamiljati i autosugerisati da to ve moete postii i kroz matu proivljavati
scene u kojima vam to uspeva Praktino, preputajte se sve duim i duim pokuajima. Ovakva
kultura pogleda podriva stidljivost. Nakon svega nekoliko pokuaja, biete iznenaeni rezultatima.
Ono to se deava u ivotu nekih ljudi: stidljiva ukoenost, nestalnost, nepravilnost stavova i
izlaganja, bankrot misli, drugi mogu jako dobro iskoristiti naroito ako poseduju izvesnu psiholoku
lakou i samopouzdanje. Ako ih ne iskoriste, onda ih sigurno jako dobro oseaju.
Ovde vie ne mislim na glumce kojima prilagodjavanje na sceni nije bilo dovoljno da se
oslobode treme, iako sa navikom dolaze dotle da bar prividno izgledaju smireno i bistro, a stvarno su
daleko od toga. Uz teku muku ovladavaju svojim govornim sredstvima, ne uspevaju da spree
ubrzan rad srca, ni jeenje koe, niti da izbegnu fiziku promenu manje ili vie vanu, koju
karakterie neka vrsta polusvesti.
Razlog svega toga je ist automatizan.Njihova mata jako pobuena strahom posle prvih
poetka, po ovom principiu neprestano obnavlja smetenost i zbrku prouzrokovane prvobitnim
utiskom.Kao i kod problema navike, volja se neravnopravno bori kada eli da se nametne strahu.
Sledi spoznaja nemocnosti, malodunosti i sve temelj ni jeg ubee nja da ne moemo nita uiniti.
Konano se, nakon to smo oprobali sva empirijska sredstva, pomirimo sa tim i ne mislei na to da
ova sredstva ne mogu delovati ako nisu potpomognuta oseanjem potpunog poverenja koje stvara
paljivo iekivanje ozdravljenja.
Jasno je da ideja sugerie neku emociju, a da njeno odsustvo ponovo donosi mir.Zato kada ste
uplaeni i elite da se tog straha oslobodite, preplavite svoje nesvesno tvrdnjama i predstavama
mira, ravnotee i blagostanja koje biste hteli ispoljiti i u drustvu.
Strah ili trema mogu se eliminisati ozbiljnom primenom autosugestije. Komiar, glumei
govornika prozi vee kroz matu javnu proveru svoje uvaene profesije i zadrati ideju da niim nije
uznemiren, a naroito ne neprijatno, da ispoljava zadovoljstvo to se uje i da mu u njemu samom
sve ostaje podreeno. U imaginaciji, pristupie svom poslu ponavljajui u sebi: Ugodno se oseam,
savreno ugodno, savreno ugodno, ugodno, itd.
Nesvesno esto pokuava da pobije ove tvrdnje prizivajui seanje na teke i neugodne
trenutke. Realno je oekivati da se pojavi i inhibitivna sumnja u efikasnost autosugestije.
Ova reakcija nee se izgubiti ni kroz nekoliko peansi. To ne treba da vas brine, jer ovo i jeste ?
ravi trenutak kada treba da se umea i deluje volja. Tako ete osigurati nastavak tretmana i svakako
uspeti, uprkos otporu nesvesnog.
Kada elite da pobedite neku naviku, steknetesamopouzdanje, sigurnost ili potpunu mirnou u
drutvu, nikada ne treba da se zaustavite na pomisli da bi rezultat mogao biti slab ili ak izostati.
Seanje nabezuspene na bezuspene pokuaje i tenje nikoga ne sme da
obeshrabri.injenica da smo i deset pata pokuali neto,trudili se i da to konano ostalo tez
rezultata, nikako ne znai da su ti pokuaji bili uzaludni. Oni su, svakako, dali svoj prilog.

34

Preputajui se uestalim seansama autosugestije, oni manje nadareni uspee da iznenade

druge.
Jedna kratka tvrdnja: .Volim da se pojavljujem u drutvu i onda se dobro osecam ponovljena
dvadeset ili trideset puta svakog dana, dala je fantastine rezultate u sluaju jednog pacijenta koga
sam leio. Sve metode koje su na njemu bile prethodno frrimenjivane, dovodile su samo do
neznatnog poboljanja.
Promiljena ideja, uvedena i zadrzana u nes vesnom. uspeva da stvori razliite vidove vlada
vine nad samim sobom.

TERAPEUTSKA AUTOSUGESTIJA
I
Efikasnost sugestivne terapije je ve sasvim dovoljno potvrena i priznata i zato se u ovom,
inae praktinom priruniku, neu zadravati na istoriji, teorijama i nebrojenim primerima
ozdravljenja, koja su uz pomo nje postignuta. Osnove ove metode detaljno sam obrazloio u prva
dva poglavlja knjige. Cilj mi je, prvenstveno bio da istaknem kako nesvesno, regulator svih
vegetativnih funkcija organizmaTt automatski i nekad pozitivno, a nekad negativno deluje, u
zavisnosti od skladnih ili razbijenih misli koje prolaze kroz na duh..Sto smo vie impresionirani
nekom predstavom, bie jaci i ustriji doivljaj: to je ee i due podravamo njeni efekti e biti
dublji i tra njji. Na izvestan nain frapirana, mata pokree vrlo moan mehanizam
cije
nerazumljivo, ali vrlo precizno funkcionisanje, potpuno odgovara stvaralakoj predstavi. Ova
sposobnost igra vrlo znaajnuulogu u genezi bolesti. Svako zna kakve tegobe i ponekad po ivot
opasne poremeaje moe izazvati muna i estoka emocija: nesvesticu, uticu, kon vulzivne afekcije
nervnog sistema, paralizu, cerebralnu hemoralgiju. Ove manifestacije posledica su psihosomatske
solidarnosti i ukazuju na jo jedno svojstvo organizma Sve one rezultiraju iz oka, prouzrokovanog
preominacijom emotivnog doivljaja nad reprezentativnim injenicama. Ako je neka osoba, ak i u
davnoj prolosti, bila afektirana najdetaljnijom dijagnostikom slikom nekog patolokog stanja (npr.,
tuberkuloza kod nekog roaka ili prijatelja),obina briga ili strah od mogunosti da i ona jednom
oboli od iste bolestimogu postati opsesivni i potpuno okupirati njenu imaginaciju.Ovo suzbija
defanzivne misli i stvara cudne predispozicije i relativno pogodan teren u njenom respiratornom
aparatu za razvitak ovih mikroba.
Bezrazloan strah od neke bolesti, predisponira nas na to da je pogreno tumaimo, da
preterujemo i na taj nain poveamo sumnju koju mogu izazvati beznaajne unutranje reakcije. Ako
se na tome zaustavimo mi ih razvijamo i sami sebi suge riemo njihovo pogoravanje. Neprestano
sebi ponavlja da zdravlje zavisi od stvari koje nam se dogaaju, da u njega moemo samo delimino
biti sigurni,da nikada ne moemo znati kako emo se oseati sutra jeste ponavljanje predstave
poremeaja psihofizike ravnotee. Ovo moemo utoliko bolje zamisliti ukoliko ga bolje
ispoljavamo.Prvom prilikom, ova morbidna autosugestija e,sa svojim deprimantnim podseanjima
na stanja psihe karakteristinim za bolest umanjiti telesnu energiju, poremetiti vaskulaciju,intoksirati
krv i sekrecije.Ukoliko se ne pojavi neko povoljno skretanje ili iznenadna uteha bolest e se ubrzo i
potvrditi.
35

Upravo ovde, kada se govori o preventivi, mogunost vladavine nad samim sobom doi e do
punog izraaja, kao i mogunost preobuke i pobud ljivosti. Kada pojedinac ve poseduje naviku
uvoenja misii i promiljenih impulsa u svoje nesve sno, onda u veoj meri moe kontrolisati i njegov
automatizam. To stvara oseaj moi i samopouzdanja to je, ve samo po sebi, dobro oruje u borbi
sa loim spoljnim uticajima. Da bi uvrstili zdravIjedovoljno je da to elite i o tome mislite, Ukoliko
vas neka okolnost navede na takva razmiljanja recite sebi: Sve sam robusniji, savreno sam
uravnoteen. Sta to znai? To znai da moj organizam besprekorno funkcionie Miran sam,
hladnokrvan i pun elana. Nervi su mi kao konopci, Nita me ne moe uznemiriti. Uvek dobro spavam
i ujutro se budim odmoran, oseam potrebu za aktivnou koja od mojih svakodnevnih obaveza ini
pravo zadovoljstvo, Promena temperature blagotvorno deluje na mene. Slobodno diem.
Zahvaljujui perfektnoj cirkulaciji svaki deo mog tela konstantno odrava optimalnu temperaturu,
Uvek se dobro oseam. Imam dobar apetit, jedem umereno, a probava mi je toliko dobra, da je
nisam ni svestan. Imam redovnu stolicu. Misli su mi uvek bistre, uvek sam sve i oran i svakog dana
sam fiziki i intelektualno sposobniji. Sve sam jai i otporniji.
Ovakve i sline tvrdnje morate ponavljati vie puta. Poeljno je, naravno, da to inite u stanju
cerebralne i miine oputenosti. Tada pasivnost vaih objektivnih sposobnosti, kao i u hipnozi,
dozvoljava podsvesnoj aktivnosti da prevlada. Ovako sugerisane ideje uvek treba da budu
propraene prijatnim iekivanjima i predstavama o dobro obavljenom poslu, o omiljenim
zabavama, jednom re ju o svemu onome to moe pruiti dobro zdravlje i, od njega nerazdvojiv,
optimizam i vitalnu ravnoteu.
Uobiajene misli zbog neizbenog organskog odraza mogu biti poeljne ili nepoeljne po
zdravlje. Tuga, strah, strepnja, ljubomora, bes, osvetoljubivost i iznad svega pesimizam i
malodunost, ako due vreme zaposedaju va duh i preovladuju u ukupnoj koliini vaih uobiajenih
duevnih stanja, neumoljivo vas remete i ometaju, Ljutina koja vas nesvesno preputa delirijumu i
tako upravlja vaim reima i delima, moe vas opasno potresti i deprimirati, utoliko vie to u svojoj
estini raspe mnogo dragocene energije. Sve ovo proizilazi iz pogrenih naredbi. Uvek mogua
vladavina nad samim sobom stabilizuje na duh uprkos svim tekoama i protivljenjima. Koristite
zato afirmativne sugestije, kako biste dezorganizujue misli zamenili onim drugim, kvalitetnijim, i
podvrgnite se rezonskim sugestijama. Podsetimo se da nas ljutina esto dovodi u nezgodan poloaj
dok istovremeno,pod uslovom sa sauvamo hladnokrvnost, na sud relativno mogao lako ponititi ili
ukloniti razlog te iritacije. Potraimo zato najbolji lek za ovakva tegobna stanja, udvostruimo kritiki
duh, oprez, budimo inteligentni i otroumni. Shvatimo prepreke i nezadovoljstvo kao neto to e
nas upravo uputiti na to kako i na ta da usredsredimo svoje napore. Odbacimo zavist, jer ona je
uzrok svake nemoi. Umesto da samo prieljkujemo i udimo za preclnostima, koje kao da su
privilegija drugih, nastavimo da razvijamo sposobnosti i navike koje e nam omoguiti da ih mi
steknemo i uivamo u njihovim plodovima.
Uoite, razvijte i zadrite ovakve optimistine i pozitivne misli. Osim to deluju stimulativno
na svakom ivotnom planu, one uklanjaju i svaki nered bio on psihike ili fizike prirode. Ovakve
misli nita ne moe bolje odrediti nego tano defini san cilj i tano odreen nain na koji emo ga
ostvariti. Bie vam potrebno moda i vie godina neprestanog truda, nastojanja i stalnog napretka,
ali ete konano uspeti. Okupirajte svoj duh samo takvim mislima i izbei ete one nekoherentne,
koje su uzrok svakog nereda. Osoba, koja je protiv svoje volje postala deprimirana, iznenaena
nekom nevoljom ili bolom u autosugestiji moe odmah nai lek. Najbolje je poeti sa metodinim
seansama od po 20 - 30 minuta. Ali usled prevelikih obaveza i zaokupljenosti svoga vremena,
36

moete uiniti greku. Zato, oputajui nerve i miie i zatvarajui oi, kako bi postigli koncentraciju
duha, pribegnite jednoj kratkoj tvrdnji i vrlo brzo je ponavljajte 20, 40,i00 puta Moja snaga raste,
ili To prolazi i dobro se oseam. Ovu jednostavnu ideju, koja putem ponavljanja prodire u
nesvesno, specijalno preporuuje E. Kue.
U ovom odeljku obraam se bolesnicima koje je teka bolest vezala za postelju, koji vidno
pate i manje ih vie su iznemogli. Pretpostavimo da su zabrinuti, zaprepateni i oekuju posetu
lekara. On e se pojaviti tek za nekoliko sati, jer je zadran drugim pozivima. Kakva e biti njegova
presuda? Sta initi dok ne doe. Okolina deli brigu pacijenta, ali niko ne poseduje dovoljno znanja ni
autoriteta da bi korisno intervenisao. Svi bespomono i nepomino stoje oko kreveta. Svi nastoje da
saznaju koliko mu je stvarno loe, esto ga i svata zapitkuju, a pacijent gleda samo prestravljena
lica.
Sigurno nije to, Ipak se bojim da jeste. Nema doktora. Ovakve i sline misli i izjave
redaju se i pojaavaju muke bolesnika i jasno mu pokazuju da je u opasnosti.
Osim toga iz minuta u minut, on sve vie pati i bez obzira na to koliko je po prirodi pobudljiv,
uskoro ga opsedaju pretee predstave. On misli na oveka to je nedavno iznenada preminuo, a ispo
ljavao je simptome sline onima koje on trenutno osea, sea se nekog roaka koji ih je napustio
kada je bio njegovog godita, itd. A zar nisu i mnogi drugi lanovi njegove porodice zavrili upravo
tako i u tim godinama? Mogunosti fatalnog ishoda ili stranih posledica niu se jedna za drugom,
kao tamna senka, a bolesnik bezuspeno pokuava da se otme.
Jedna misao, jedna jedina misao bila bi dovoljna da ga umiri dok ne uje utene rei lekara.
Evo te misli koja je i formalno potvrena: Ma kakva bila,bolest uvek pristavlja napor organizma da
savlada i eliminie neku zarazu ili unutranji poremeaj Cak iako sami ne uinimo taj napor na
organizam tei normalnom i zdravom stanju. Neophodno je zato da bolesnik i pre posete lekara i
njegove dijagnoze i uputstva, stalno misli na vrlo vanu organsku funkciju koja u njemu svakako
postoji i koja je prvenstveno zaduena za ponovno uspostavljanje trenutno poremeene ravnotee.
Nevidljivi organizator, koji i tokom fetalnog razvoja ureduje izgradnju telesnih vlakana i odreuje im
strukturu, koji potom vodi ceo mz sloenih fenomena od kojih zavisi ivot, vrlo brzo organizuje svoje
snage i pamet im akumulacija izvesnih toksina ili sluajni poremeaj (kao npr. posledice jake
prehlade) prete vitalnim funkcijama. Svi simptomi koje bolesnik ispoljava predstavljaju aktivnost
njegove isceliteljske moi. Ako su vae snage za trenutak zarobljene,to znai da ih ovaj mehanizam
koristi za unutranju borbu i u korist vase odbrane. Bol koji oseate posledica je jedne genijalne
kompenzacije, tj. atonije (mlitavosti) nekog od vaih organa na raun hiperaktivnosti nekog drugog
organa ili neke sline reakcije., Zato nikada sebi ne recite: Ja sam bolestan ili ako to ve priznate
pomislite na sledee: Na putu sam da ozdravim.
Blaenog li paradoksa! Postoji barem jedna bolest od koje se ne moe ozdraviti, a to je
poslednja.
Naravno, ne postoje ni prva ni poslednja bolest. Covek kada ostari ipak mora umreti, mora se
prepustiti polako, bez uasa, bez bola.
Dogod organizam ispoljava snagu, ova se automatski troi za ouvanje integriteta
funkcionalnog mehanizma, pa ak i onda, i naroito onda kada neu merenost, nedovoljna higijena ili
neka nesrea pro uzrokuju tu reakcionalnu krizu koja se zove bolest.
37

Ako se vae nesvesno, rektor tog unutranjeg napora, zamrai i zaustavi na crnim
predstavama, ako dozvoli da ga obuzme uas, ako se razoara i ne usudi da zapone svoj posao,
tada i samo tada naci ete se u opasnosti.
Umesto da pokopate delikatnu potrebu vaeg nesvesnog i da protraite njegovu snagu,
nastojte pre svega da ga umirite i uteite mislima koje su u skladu sa njegovim blagotvornim
dejstvom, dajte mu podsticaj i korisno ga usmerite.
Iznad svega, vaan je mir. Zamolite dakle sve oko vas da se sklone i zadrite pored sebe
eventuaIno samo jednu osobu, tihu i staloenu, samo ako mislite da e vam njeno prisustvo pomoi.
Bez naprezanja volje i bez najmanje napetosti duha, dozvolite da vau matu obuzmu prijatne
sanjive predstave. Mislite na to da san daje na raspoloenje vaim vegetativnim funkcijama svu
postojeu fiziku i psihiku energiju. Cak i onda kada vam jak bol ili groznica ne dozvoljavaju da se
potpuno opustite, ponavljajte u sebi: Miran san nepokretan miii oputeni nervi takoe,
itd. Osetiete blagotvornu otupelost.
Ako ve imate naviku autosugestije, ili ako vam vae smetnje ipak dozvoljavaju da kontroli
ete misli, najbolje je da probate sa kompletnom seansom autosugestije. Za poetak, dovedite sebe
u poluhipnotiko stanje koje sam opisao na poetku praktinog dela, a potom ponavljajte u sebi:
Moje stanje poinje da se poboljava. Na dobrom sam putu da ozdravim. Uskoro u biti zdrav.
Zdrav. U meni se deavaju reakcije koje e mom telu ponovo dati zdravlje. Duboko u zaspati i
dozvoliti mom podsvesnom da radi za mene. Dok budem spavao, iz sata u sat, postajau sve
zdraviji. vrst sam i bie mi bolje. Svakog sekunda, moja snaga raste i bliim se blagostanju. Ve
zamiljam kako u se ose ati kada mi bude sasvim dobro. Biu zdrav. Zdravlje i blagostanje su
jedine dve misli kojima treba da dozvolite da okupiraju vae nesvesno dok budete tonuli u san.
Ako vam problem predstavlja neki
odreeni deo tela spustite na njega ruki i kroz
autosugestiju ponavljajte Smiruje se, Smiruje se,
To e delovati kao pravi anestetik. Ukoliko je to neophodno obratite se za pomo osobi koja je
u to upuena. Njenim sugestijama se morate bezuslovno pokoravati. Moete se i direktno obratiti
bolnom mestu, pozivajui ga dugo i polako da se smiri i postane neosetljivo. To je odlian nain da
potpo mognete kurativnu ideju.
Neki specijalisti iz ove oblasti zahtevaju od bolesnika koji eli da se podvrgne autosugestiji da
potpuno skrene panju sa simptoma koje osea, kao i sa pravog stanja svog organizma, i da misli
iskljuivo na ozdravljenje, ili jo bolje na zdravlje. Lino smatram da nema nieg loeg u tome da do
u detalje autosugeriemo, od trenutka kada tano moemo da definiemo smetnje koje oseamo. To
naravno podrazumeva prilino poznavanje patologije. Osoba koja tano zna ta se deava u njenom
organizmu uspee da u svoje nesvesno usadi precizne sugestije, kao i itavu seriju podsticaja i tako,
kontrolie tok bolesti od poetka do kraja.
Napredujui tako sve vie svakog dana, posta ete zainteresovaniji za sopstveni sluaj, nee
vas vie uzbuivati nagla i manja pogoranja i poboljanja vaeg stanja. Rast i pad telesne
temperature shvatiete kao dokaz stalnih pokuaja i napora organizma da definitivno uspostavi
ravnoteu.
Kod akutnih oboljenja uzbuna uglavnom ne traje due od nekoliko dana. Za to vreme sva
snaga koju posedujete mora biti usmerena na pronalaenje mira, oputanje i san. Tokom budnih sati
38

nastojte da mislite iskljuivo na zdravlje i ivot. Klonulost i preputanje bolesti naroito ako su
praeni nekom vrstom iekujue panje usmerene ka kraju^ ne samo da ne stimuliu organizma,
ve ih ozbiljno sputavaju. U ovako neugodnim i neaktivnim periodima najpreporuljivije je da sve
svoje sposobnosti ostavite da miruju kako biste se po zavretku bolesti osetili ponovo sposobni i orni
da preuzmete sve obaveze. Kada vas bolest odvoji od svakodnevnih poslova, taj period mirovanja
ete skratiti ako i svom svesnom takoe dozvolite da miruje. Nesvesno tada moe raspolagati svom
koliinom telesne i mentalne energije.
Saveti lekara i prepisani lekovi uvek mogu biti praeni i adekvatnim autosugestijama.
Pozitivno uverenje sa kojim prihvatamo neki lek potpomae njegovo lekovito dejstvo i umanjuje
njegova negativna svojstva. Ve sam pokazao kako sugestija moe ma kakvom papiru dati svojstva
izazivaa ireva i koliko verovanje, potpuno prijemivo razumu, moe mono reagovati. Pomenuu
sluaj seljaka, koji je patio od zatvora. Progutao je lekarski recept, na kome je bilo ispisano ime
nekog purgativa i to mu je pomoglo. Narednog dana ponovo je doao kod slavnog lekara kako bi
dobio jo jedan takav recept.
Cim se budete osetili sposobnim, nastojte da bez prevelike urbe, ali sa sigurnou i vrstim
ubedenjem, mislite na svoje prve izlaske posle bolesti, na radost s kojom ete se ponovo ukljuiti u
normalan ivot, na blagostanje. Razmiljajte o onome to volite da radite, o onome to vas najvie
interesu je. A im vam povratak snage to bude dozvolio, dovijajte se kako da svoj oporavak uinite
to prijatnijim.
Tri dugake i metodine seanse autosugestije, vie sna u dobro provetrenoj prostoji i laka
dijeta sa dosta tenosti, dovoljne su za ozdravljenje, tim pre i bolje ukoliko imamo iskustva i moemo
da praktino i teorijski, putem volje, upravljamo naim nesvesnim.

III
Mukarac ili ena koji su potpuno zdravi, uravnoteeni, otporni, vrsti i aktivni, postali su
prava retkost. Ako se izuzmu posledice ratova, opta degeneracija ljudskog roda, prevelika upotreba
alkohola i podraujuih sredstava a sve se to moe spreiti putem preventivne autosugestije
postoji jo itav niz uzorka koji iz dana u dan oteuju i najvre ljudske konstitucije. Jedemo
previe i prebrzo i stomak se optereuje javlja se kiselina.Koraristimo vetake namirnice, sve vise
troimo hranu prebogatu ugljenim hidratima, jedemo previe mesa i azotiranog povra, eera. Ovo
su tri smrtonosne namirnice po doktoru Polu Sartonu iz sanatorij uma u Brevanu. Njihovo toksino
dejstvo oteuje jetru, zagauje bubrege; otrovi se taloe u tkivima. Svee namirnice, voda i mleni
proizvodi jedva da se nalaze u naim jelovnicima umesto da ih ima najvie. Kada se tome jo dodaju
slabo kretanje i nedovoljno fiziko naprezanje kao i loe i nepravilno disanje, elije u naem
organizmu poinju bukvalno da se gue.
Unutranji automatizam reaguje onako kako moe. Dogod bar priblino odrava ravnoteu, ta
borba ogleda se u razliitim funkcionalnim smetnjama. Ali, prolongiranje tih oteenja izaziva
prekoraenje, tu poinje bolest i to hronina. Pozabavimo se zato prvo funkcionalnim poremeajima
kako bismo spreili bolest o kojoj u govoriti u sledeem poglavlju.
Uprkos potpuno neprirodnom nainu ivota, autosugestija zdravlja mnp neosporno pomoi,
stimuliui mo eliminacije. Spontani fenomenalizam "psiholoke odbrane trai samo da bude
39

potpomognut. Ali, nemojte sebe obmanjivati i misliti da biste, pod uslovom da sebi sugeriete
imunitet, mogli i da ga steknete uprkos neumerenosti. Kako tvrdi Anri Dirvil to bi znailo oajniki
se predati glupoj ideji.
Da biste pobedili sve funkcionalne smetnje, dovoljno je da se posvetite jednoj pravednoj misli.
Ma kakve bile te smetnje njihovi uzroci uvek lee u jntoksikaciji ivotnih sokova, kako to tvrdi dr,
Dirvil u svom poznatom delu Prirodno leenje.
Organizam, koji se bori, nastoji da iz sebe izbaci sve otrove i to na onaj nacin na koji to u
izvestan nain na koji to u izvesnom trenutku moe da uim. Nekada e se taj proces odigravati kroz
kou, drugi put kroz jetru ili bubrege; krvarenje zato ima istu vanost kao i upala stomaka, ekcem,
reumatizam ili proirene vene. Cesto sadraj koji organizam izbaci u odreenom obliku i putem
jednog odreenog organa, moe posle neke druge krize izbaciti kroz drugi organ i u drugaijem vidu.
Bolesnik, koji izvesno vreme pati od hemoroidnih krvarenja, moe odmah nakon toga patiti od
reumatinih napada. Osim toga mikrobi se ne sakupljaju makar gde. Najbolji tren za njih su ve
naeti i oslabljeni delovi organizma. I pored evolutivnih razlika mikrobskih grupa, bak ciloza je isto
toliko opasna kao i streptokacija i sta filokacija, Crveni vetar je oboljenje, po prirodi, vrlo slino
tuberkulozi. Neko ko je prebolovao jednu od ovih bolesti moe vrlo lako dobiti i drugu: iako vi u to
sumnjate tifus, grip, variola su braa i sestre. Njihova zajednika majka je neotpornost organizma.

Ova organska solidarnost pokazuje da je za samoizleenje, s jedne strane vrlo vano autosuge
risati mo nad sopstvenim telom i duhom, kako bi se podvrgli zdravom ivotu, vie posvetili fizikim
aktivnostima i obezbedili dobro snabdevanje elija kiseonikom, i sa druge strane, sugerisati optu
regularizaciju podrazumevajui tu sve telesne funkcije.
I konano, evo formule prolagodljive svakom pojedinanom sluaju. Tokom ovih seansi
neophodno je da govorite u prvom licu. Ako se prisetite da je nesvesno na izvestan nain akter,
moete se obratiti njemu i sugerisati mu onako kako to ini hiphotizer sa uspavanom osobom.
Jo od danas radie tako da se ja oseam sve bolje i bolje. Nareujem ti da mi podari miran
i dubok san svake noi i to od trenutka kada pomislim na spavanje. Cim me obuzme elja za
odmorom us ledie oputanje i uskoro u duboko spavati. Kada se probudim elim da se oseam
lako i odmorno, da budem oran i raspoloen za rad. Od ovog trenutka moje nerve e uiniti
nepovredivim, vrstim i stalno mirnim. Moje disanje bie lako i duboko i dae mi novu energiju.
Blagostanje koje usledi bie nov izvor samopouzdanja. ivot ve vidim u novom i optimistinom
svetlu. Ne postoji vie nikakav strah. Ma ta da mi se dogodi moje srce e normalno kucati,zadrau
svoj mir i neu gubiti volju. Podstaknut mojim mislima li re^uhses moju probavu, U vreme obroka
imam apetita, zadovoljan sam kad sedam za sto, dobro varim, tako da se i posle obroka oseam lako
i pokretno. Vlada svim mojim organskim funkcijama, od njih oekujem savren rad: moja jetra,
bubrezi, stomak, bespre korno funkcioniu. Uputi mojoj cirkulaciji dovoljan podsticaj kako bi svaki
deo mog tela bio dobro prokrvljenf temperatura konstantna. Neka moja krv lako tee od srca do
ekstremiteta i isto se tako vraa. elim da izbacivanje tetnih materija bude kompletno i temeljno,
kako bi svaka elija mog tela ostala potpuno vitalna. Ako u mom organizmu ve postoje neki
funkcionalni nedostaci elim da ubrzo nestanu. Gvozdeno zdravlje koje elim, rae u meni iz dana u
dan.
40

Nema razloga da ove tvrdnje ne promenite i ne uskladite ih sa vaim eljama i ciljevima. Pri
tom se ipak morate drati osnovnih pravila autosu gerisanja, iznetih u prvom poglavlju. Rezultat
sigurno nee izostati.
Autosugestivna kura bie mnogo efikasnija ako je potpomognete pravilnom ishranom,
normalnim nainom ivota i prirodnim navikama.

IV
Od svih hroninih bolesti izvestan broj je sva kako psihikog porekla. Kao najei njihov
uzrok moemo navesti pre svega jake emocije zlovolju razliite psiholoke smetnje, strahove ili bilo
koji psihiki bol. Ostale hronine bolesti su uvek u vellkoj meri uslovljene mislima. Cak i telesne
povrede se mogu ograniiti i zaceliti kao to se i izrasline mogu povui, samo tretmanom
autosugestije.
Iskustvo pokazuje da istinito znatno prevazilazi ono sto je uoljivo i da granice mogueg uvek
lee van verovatnog ili oekivanog. Samo nada preostaje onima koji su prethodno beuspeno
isprobali sve medicinske metode.
U ovakvim sluajevima je direktna tvrdnja bez i najmanjeg razmiljanja o moguem ishodu,
esto stvarala uda. Pokazalo se da su ovde najdelo fvornije vrlo detaljne sugestije.
Psihoastenici, neurastenici, kao i osobe koje pate od bilo kakvog poremeaja cerebralnih
funkcija, oni koji imaju senzoralne halucinacije, dakle svi sluajevi psihopatije i neurologije,
uglavnom, se oseaju nemoni da sopstvene misli usmere ka blagotvornim sugestijama koie bi im
pomogle, ili bar ne uspevaju da ih dovoljno podre u mati. Poluglasno ponavljanje ispisanih tvrdnji
ipak e delovati na njih, a nee ih zamariti.Na poetku treba primeniti seanse od svega nekoliko
minuta, a potom ih svaki dan produavati. Eksperiment uvek treba izvoditi u oputenom stanju i to
svako vee pred spavanje, kako bi u svoje nesvesno lake ubrizgali blagi kurativni sadraj. Ako vam
se ini da va uticaj na nesvesno nije dovoljno jak preporuujem da se obratite nekom lekaru
specijalisti, koji e vam svakako biti od pomoi.
Uopte govorei, onaj ko eli da primeni metodu autosugestije trebalo bi da je zapone sa
sledeom pomisli: Mogu da ozdravim i da od nje stvori lajtmotiv svakog budueg pokuaja.
Mogu da ozdravim. Probao sam mnoge lekove, ali ni jedan nije delovao. Moju bolest
proglasili su definitivnom i neizleivom, ali ja ipak mogu da ozdravim. Teko mi je da u to poverujem,
jer sve to sam o bolesti uo i proitao, govori suprotno, ipak ja mogu da ozdravim. Moje nesvesno
raa sasvim drugaije misli. Zdrav razum, naviknut na realno i iskustveno ipak dri pod sumnjom
sve doskora nesumnjive injenice i upravo tu lei mogunost mog ozdravljenja. Treba samo da se
naviknem na tu pomisao. Mogu da ozdravim. Moje nesvesno naoruae se tom idejom i vodice me.
Mogu da ozdravim.
Morate poeti sa to eom i to duom pri menom opte metode. Udobno smeteni i
oputeni, pustite svoju matu da radi, dok sve ostale sposobnosti i misli miruju. Posluite se nekom
afirmativ nom formulom, sroenom po sopstvenom nahoenju i potrebi. Zamiljajte kako ste ve
ozdravili, kako opet uivate u slobodnom ivotu i radu, kako vie nema nikakvih zdravstvenih
konica, kako uivate u blagostanju koje prua zdrav ivot.
41

Ukoliko vam problem predstavlja bilo kakva nemo, njeno progresivno uklanjanje bie
olakano pokuajima, od kojih e svaki naredni pruati sve veu irinu pokretu koji elite da uinite.
Pokuaji pripremani kroz vie seansi autosugestije unapred su odredeni za kljucni trenutak. Mali ner
vni ok, naprimer, iznenadna zvonjava budilnika koji daje signal da se prepustimo matarenju i
projekciji elja, moe biti od velike pomoi. Izneu sluaj jednog paraliticara kome su obe noge bile
oduzete i kome smo mesec dana ranije utuvili u glavu ideju da e se dii i hodati jednog odreenog
dana u tri sata popodne, im vidi da se zaljuljalo klatno zidnog sata koji e mu biti pred oima.
Bolesnik je u nekom poluhipnotikom stanju vie a sova iekivao presudni trenutak, pogleda
prikovanog za klatno, izloen iznenadnim blagim napadima drhtavice. Iznenadan otkucaj sata,
nedvosmislena naredba Dii se koju je izgovorilo vie nas, kao da su ga poneLL Hodao je po
sobi u koju ga ja bolest zarobila etiri godine pre toga. Istina, atrofiram noni miii uspeli su svega
nekoliko trenutaka da ga odre u uspravom poloaju, ali cilj je bio postignut. Shvatio je da moe da
hoda i nakon dueg tretmana miia i vebi on je to dobro radio.
Sugestija i autosugestija inile su i jo uvek ine udo u koje je gotovo teko da moemo pove
rovati. Ove metode se iz godine u godinu sve vie primenjuju. Isprobajte ih na sebi samima, imajte
poverenja i ne ustruavajte se da ih preporuite drugima, ak i onda kada smatraju da su njihove
tegobe ili bolest neotklonjivi.

EKSPERIMENTALNA SUGESTIJA
I
Sugestiju sam ve definisao kao: Svaku radnju koja za krajnji cilj ima uvoenje neke ideje u
mozak, Sugerisana ideja moe biti potpuno ili delimino prihvaena, ili odbijena. Drugim recima
moe biti delotvorna ili nedelotvorna. Ve smo nauili da putem nesvesne psihike aktivnosti, svaka
prihvaena ideja i potom pohranjena u podsvesti, pokree mehanizam koji je realizuje. Ipak, prihva
tanje ili odbacivanje sugestije ne zavisi iskljuivo od njenog sadraja ve i od osobe. Onoga ija se
mata lako pokree svako moe uiniti sugestibil nim, ma kako malo bio nadaren. Ali umean ekspe
rimentator uspeva da utie i na one ljude koji nisu lako pobudljivi.
Neki strunjaci tvrde da sugestija postaje delotvorna tek onda kad preraste u autosugestiju, U
to nikada niko nije sumnjao. Treba meutim istai da sugestija, kojoj se pojedinac potpuno predaje,
skoro uvek u njemu raa i promiljenu autosugestiju. Ali i sugestija odbaena od strane razuma i
volje,ponekad se ipak ustali u nesvesnom i to u vidu spontane autosugestije.
Dugo se smatralo da je stanje hipnotikog sna neophodan uslov efikasnog sugerisanja. Danas
se smatra da su i sugestije date i primljene u budnom stanju dovoljno delotvorne. I onda kada se pri
izvoenju ovakvih eksperimenata prvo pribegavalo hipnozi, svi hipnotizeri su znali da se osoba ne
42

uspavljuje lako samo zato to to eli i to prihvata pomisao na nesvesno stanje, jer i druge nepover
ljive i sumnjiave osobe uprkos odbijanju, nevero vanj u i otporu ipak mogu podlei i biti uspavane
energinim i ponavljanim sugestijama.
Uopteno ako uzmemo u obzir ma kog oveka njegova e sugestibilnost varirati u zavisnosti
od tipa linosti kao i od obuenosti eksperimentatora. Ako ve i pre pripreme moete korisno da
utiete na misli drugih, naroito ako ste u stanju da pruite utehu i olakanje nekom bolesniku,
postii ete vie i bolje preputajui se treningu koji ima za cilj unutranju proveru sposobnosti sa
kojima ulazite u igru sugestije.
Sposobnost da izazovete neke hipnotike efekte u prisustvu pacijenta koji eli da se povrgne
sugestivnom tretmanu, nesumnjivo e uvrstiti njegovo poverenje i poveati sugestibilnost. Primena
eksperimentalne sugestije istvoremeno predstavlja odlian autogeni trening. Osim to razvija
samopouzdanje omoguava bolju samokontrolu, postojanost i koncentraciju duha, ova metoda
obezbeuje i jai lini uticaj kako u ivotu tako i u radu. Ovim putem moete odlino uvebati
nametanje sopstve nih misli i stavova drugima.
Izvesna lakoa u ophoenju, miran pogled i govor, odlike su ljudi koji su se bavili
hipnotizmom. S druge strane stidljivi, nesigurni, ljudi slabog karaktera, nesposobni su da se odupru
psiholokom pritisku. Ukratko, veliki broj ovakvih i slinih osoba, koje sam lino poznavao, radikalno
se izmenilo uz pomo ove metode. Prvo su se podvrgli praktinom i individualnom treningu koji i ja
preporuujem, a potom su svoje znanje pnmenili na prijateljima i poznanicima.
Kako se kao prvi uslov efikasnosti jedne sugestije pretpostavlja odvlaenje panje subjekta od
svega onoga to nije njen predmet, poeljno je fiksirati pogled u jednu taku i pacijenta gledati
sigurno i pravo u oi. Neophodno je zato stvoriti odreenu kulturu pogleda i obuiti oko. Ovo ima za
cilj da kod uenika savlada celebarni refleks (treptanje) i potom, da ga naul da pogledom fiksira
prvo odreenu taku, a zatim odredenu osobu, Ve zbe ponite tako to ete itati neko tivo, a da pri
tom ne trepete. Dobra veba je i gledanje ispred sebe u mraku. Na kraju fiksirajte plavo nacftanu
krunicu prenika jedan santimetar i to na belom papiru. Nismo svi u mogunosti da podjednako
lako izvodimo ove vebe. Poetnici esto oseaju bockanje u oima i navalu suza. Ali ne gubite
hrabrost i uveajte svoje napore. Radite to postepeno. Fiksirajte prvo krug samo i5 sekundi, a potom
se odmarajte jedan minut. Onda poveajte fiksiranje na 30 sekundi da biste konano stigli do toga
da dve minute gledate u krug i da ne trepnete. Nastavite tako sve dok vam dranje iroko otvorenih
oiju i gledanje kruga u trajanju od deset minuta ne bude predstavljalo nikakav problem. To e biti
dovoljno. Pri svakodinevnim susretima sa ljudima nastojte da ih gjedamo tano u koren nosa.
Hladnokrvan i miran pogled koji fiksira podredie najpro vokativniju osobu. Dogod svoiim pogledom
drite u pokornosti pog led sago vo r ni ka, njegova sposobnost rasuivanja i volja se smanjujn^
Vae reci mogu u tom trenutku samo prividno nemati nikakvog uticaja koji je u skladu sa vaom
voljom i namerdm, ali one time nita manje ne pobuuju nesvesno odreenog subjekta. On e,
nakon to ih impregnira u vidu ideje raditi na njihovoj realizaciji. Ako to isto neko pokua da uradi sa
vama, prekinite da fiksirate pomenutu taku i spustite ili podignite pogled onog trenutka kada ta
osoba pone da govori. Potrebna je vrlo jaka volja da bi se sauvala samouverenost pred nekim ko
vas konstantno gleda pravo u oi.
Reci, kao glavni pokretai sugestija, naoruavaju snagom i autoritetom kojima se teko moe
suprotstaviti. One im daju imperativni ton. Predu slov svemu ovome je ista artikulacija, prodoran
zvuan glas i sigurnost govora. Obuavanje govora se zato mora odvijati na sva tri pomenuta plana.
43

Prvo postignite dobru artikulaciju. Ovo moete vebati na vie naina, Primenite vebe dikcije,
a u svakodnevnom govoru nastojte da jasno i pravilno izgovarate sva slova. Dobra veba moe biti i
glasno itanje nekog tiva. Pri tom se trudite da teno izgovarate sve samoglasnike i due se
zadravajte na izgovoru suglasnika. Konano, moete primeniti i neku od metoda autogenog
treninga koji sam izloio u prethodnim poglavljima. Pojaanje zvunosti i jaine glasa najbolje se
postie pevanjem, a to mogu biti i samo poetne i jednostavne vebe za solfeo. I sam sam uspeo
da kod mnogih mojih pacijenata poboljam funkciju glasnih ica terajui ih da sugestije izgovaraju
viui. Ako imate osetljivo drelo ovo moe izazvati manje smetnje. Zato preporuujem due
odmaranje izmeu pokuaja.
Sto se tie sigurnosti glasa i autorirativnog tona kojim izgovarate sugestije, ovo se jedino
moe postii vebom.
Ne postoji osoba koja ne moe ovladati metodom eksperimentalne ili primenjene
autosugestije. Kao to je to sluaj i sa drugim vetinama, raamo se manje ili vie sposobni da to
savladamo. Karakteristike odlinih praktiara istovremeno su prisutne i kod onih manje nadarenih,
tako da i oni uz dosta napora i istrajnosti ipak mogu uspeti. Meu eksperimentatorima koje sam ja
obuavao postojao je jedan sa deformacijom nepca i belim pegama na ronjaama. Danas je i on
vrlo priznat strunjak.

II
Sada u objasniti etiri osnovna ogleda neophodna za primenu i jproveru efekajta sugestije.
Us peno izvoenje prvog olakava izvoenje drugog i tako redom. Najbolje je zato da ih izvodite
postupno:
Prvi ogled sastoji se u tome da putem sugestije poremetite ravnoteu pacijenta koji stoji
uspravno i to tako, da se ovaj nagne i padne unazad. Za poetak pokuajte sa jednostavnom i
jasnom sugestijom. Recite mu da stoji mirno i oputeno, da opusti ruke uz telo, sastavi stopala i
zatvori oi. Potom mu sugeriete da zamilja kako pada unazad i u mislima ponavlja: Padam
unazad, padam unazad, padam unazad... Dozvolite mu da primeti da e njegovo telo, nakon
nekoliko sekundi i poto autosugestija nesvesno u njemu utvrdi zadati impuls, biti jako pognuto
unazad. Nemojte se ustruavati da u odnosu na pacijenta zauzmete takav poloaj da ga u sluaju
pada moete zadrati. To e kod njega rasterati svaki strah i omoguiti mu da se nesmetano
prepusti vaim naredbama.
U veini sluajeva ogled e biti uspeno izveden i pacijent e se stvarno nagnuti. On se prvo
izvesno vreme klati, a potom jako naginje. Kod nekih osoba moe se dogoditi da vrlo naglo padnu.
Ako subjekat tvrdi da nita ne osea pokuajte sa metodom heterosugestije. Objasnite mu da ideja
pada nije dovoljno okupirala njegovo misaono polje, da je njegova panja bila svesno ili nesvesno
ometana voljnom namerom da ne padne ili ubee njem da se to ipak nee dogoditi. Potom mu
recite: Ponoviemo ogled, ali ovoga puta u ja usmerava ti vae misli. Gledajte me pravo u oi.
Fiksirajte ga u koren nosa tano deset sekundi i izgovarajte. Tako... hoete li molim vas, da ponovo
zatvorite oi, ne plaite se, ja sam tu da vas zadrim, videete... jo malo... (u tom trenutku proite
mu iza lea, laga no poloite dlanove na njegova lea i to u visini lopatica i izgovarajte: Kada
pomerim ruke, osetiete jaku silu koja vas vue unazad i vi ete pasti. Nesputano, vae telo se
naginje unazad, svakog trenutka sve vie). Insistirajte na ovoj posled njoj ili slinim tvrdnjama dok
44

se ne uverite da pacijent stvarno poinje da se naginje. Zavrite zahtevnom sugestijom: Sada

padate unazad padate padate.
Drugi ogled Sastoji se u tome da kod pacijenta pobuivanjem i sugestijom izazovete
padanje unapred. Cim ovaj, posle padanja unazad, ponovo uspostavi ravnoteu, predloite mu ovaj
obr~ nuti pokuaj. Poetni poloaj treba da bude isti, uspravan, ruke oputene niz telo, sastavljena
stopala i oputeni miii, naroito dorsalnoabdommalni.
Recite mu da zatvori oi i zamilja kako ga neto vue unapred. Neka ponavlja u mislima:
.Padam unapred, padam unapred, padam unapred, itd. Ako autosugestija ne nailazi na svesni ili
nesvesru otpor, pacijent e se naginjati dok ne izgubi ravnoteu. Eksperimentator mora biti spreman
da ga zadrzi kad pone da pada.
Ukoliko ispitanik nita ne osea, pokuajte sa heterogenim metodom, kao i u prethodnom
ogledu. Recite mu da vas gleda pravo u oi i paljivo spustite vrhove prstiju na klavikule ili
slepoonice ispitanika i obratite mu se izrazito zapovednim tonom: Kada povuem ruke, osetiete
kako se naginjete ka meni i paete unapred. Nastavite da ga gledate u oi povlaite polako ruke i
udaljite malo glavu. Sugeriite mu: Poinjete da se naginjete, sve jace, nesputano, naginjete se sve
vie, i tako dalje dok ne primetite njegov pokret. Zatim glasno recite: Ta sila vas vue, naginjete
se, padate, unapred, pa da te!

III
Trei ogled Ispitanik koji putem auto ili heterosugestije lako ispuni zadatak iz prva dva
ogleda paseduje najbolje predispozicije i za uspe no izvoenje treeg. Ovaj ogled ima za CiI3 mhi
biranje nekog momentalnog pokreta. Ako ogled izvodite sa vie ispitanika istovremeno, za poetak
izaberite nekoga ko se u prethodnim ogledima pokazao dovoljno pobudljiv. Tek potom pokuajte i sa
ostalim. Pacijent treba da bude komotno smeten i to u sedeem poloaju. Zahtevajte prvo da skupi
ake obe ruke i da vrsto prstima pritiska dlanove. Neophodno je da njegove oi budu zatvorene.
Neka zamilja kako se snaga kojom stie ake sve vie poveava i potpuno izmie njegovoj kontroli.
Na kraju treba da oseti kako vie nije u stanju da ih otvori. Istovremeno mora ponavljati u sebi:
Moje su ake sve vre stegnute, ne mogu ih vie otvoriti to vie pokuavam sve su vre
stisnute, itd. Nakon petnaestak sekundi, ako je prigodno autosugestioniran, pacijent stvarno veruje
u to da vie ne moe da otvori pesnicu, Is poljava veliki napor da to ipak uinL U izvesnim
sluajevima to mu stvarno nee poi za rukom sve dok ne usledi nova autosugestija: Sada se moje
pesnice oputaju, ruke su mi labave i mogu da otvorim aku.
Ukoliko rezultat u ovom ogledu izostane ili bude samo delimino postignut, ponovo pokuajte
sa heterosugestijom. Eksperimentator mora ponovo zadrati pogled pacijenta i gledati ga sa punom
panjom sve vreme izvoenja ogleda. Potom mu su geriite sledee: Stavite ruke u ovaj poloaj
(pokaite mu taj poloaj) stegnite ih, jo vie ih stegnite ukrutite ih kao da su u njima gvozdene
ipke nastavite da me gledate pravo u oi poinjem da vam stiem ake vrsto vrlo
vrsto) u tom trenutku obuhvatite njegove ruke i lagano ih pritiskajte jednu uz drugu) videete
im budem izbrojao do tri neete vie moi da ih otvorite to vie budete pokuavali, sve jae e
biti stisnute vae ruke e postajati sve krue i kru e nepomine i krute ruke vam postaju
teke kao od drveta oseate da se privlae nastavite da me gledate pravo u oi ne
sputajte pogled: jedan! vrsto spojene dva! jo vre stegnute tri! vie ne moete da ih
45

rastavite, to vie pokuavate to ete manje moi one su svakog trenutka sve jae stegnute ne
moete ih rastaviti kao da vam prsti srastaju sa dlanovima neete moi nemogue je rastaviti
ih snano pokuajte nee vam uspeti.
Ovaj dugaak niz tvrdnji mora biti izreen najubedljivijim moguim tonom i praen jakom fas
cinacijom. Tvrdnje po potrebi moete ponavljati i varirati ih sve dok pacijent uzaludnim pokuajima
da rastavi svoje ruke ne pokae da je efekat postignut.
Ova veba je korisna i za samog eksperimenta tora. Ona pozitivno razvija mentalnu pa ak i
fiziku energiju. estim ponavljanjem stie se izuzetna sigurnost. Uostalom, da bi se ovaj ogled
uspeno izveo na nekom veem procentu pacijenata, neophodno je imati dobru tehniku kao i rutinu.
Pri pokuaju izvoenja ovog ogleda nepobitno sam utvrdio da su nesigurne i vrlo stidljive osobe ispo
ljile izvesno sampouzdanje i unutarnju snagu, koji su im dotada bili potpuno strani. Preplaeni, oni
koji crvene uvek kada im neko uputi makar i najbezazleniji pogled, nesposobni da se iskau i dokau,
svi takvi ljudi su sada stekli ogromno samopouzdanje i konano mogu nesmetano da uivaju u
armu svakodnevnih dogaanja i promena. Stekli su mentalnu i verbalnu borbenost, bez kojih se u.
ivotu malo ta moe postii i dorasli situacijama i prednostima na koje su im, njihove do
nedavna skrivene sposobnosti, davale puno pravo.
etvrti ogled U prethodna tri ogleda vei broj osoba oba pola nee ispoljiti eljene efekte,
ak iako su vrlo sugestibilni. Uzrok svakako treba potraiti u njihovoj nestalnoj, neobuzdanoj i
udljivoj misli, koja se ne da lako kanalisati ni putem autosugestije, ni putem heterosugestije. Oni
naj dosledniji ponavljaju preporuene tvrdnje i paljivo sluaju ono to im eksperimentator govori, ali
njihova imaginacija, pravo filmsko platno, ne dozvoljava da se na njemu projektu je samo jedna
ideja. Kod drugih, naprotiv, mentalni mehanizam je hipoaktivan. Sugerisana ideja teko prodire u
njihovo misaono polje i sporo i bolno izaziva svoju refleksiju. Kako bi podstakli ovakve i sline osobe
potrebno je da uporno ponavljate sugestiju, jasno izgovarate tvrdnje i produite postupak pet do
deset minuta.
Evo kako ja postupam u tom sluaju. Nakon to se pacijent udobno smesti (sedei poloaj) za
htevam da zatvori oi i da ruke spusti na kolena, ali tako da mu ake budu blago otvorene i sa
dlanovima okrenutim navie.
Potom mu kaem da ne otvara oi sve dok mu ja to ne budem dozvolio i da jako misli na svoje
ruke: One su sada otvorene kaem mu ali osetiete kako se nesvesno zatvaraju. U prstima
ete osetiti laku drhtavicu, kao protok slabe struje koja se penje uz ruke sve do ramena. Prsti e
reagovati i u poetku e se samo zgriti, a da toga niste ni svesni. Vai prsti se miu. Neosetno, aka
se zatvara lanci na prstima se steu ubrzo ete to sasvim jasno osetiti neete moi da
zaustavite taj pokret to vie budete pokuavali da opustite ake, one e se sve bre i jae vraati
u prethodni poloaj. Svakog trenutka vae ake se sve vie skupljaju za koji trenutak e se
potpuno i vrsto zatvoriti tako vrsto da ih neete moi otvoriti. Pratim efekte te sugestije i na
bazi posmatranja osmiljavam sledee. Cim ruka postane nepomina, sugeriem dalje: To poinje,
poinje sve jae, itd. kao i u prethodnim ogledima. Cim uoim najmanji drhtaj, saoptavam da se
to ve deava, da e se gr pojaati sve dok se ake potpuno i vrsto ne zatvore.

46

Osobe koje prisustvuju ogledu mogu pomoi eksperimentatoru svojim glasno izreenim
zapaanjima: Evo, ili Evo, ake poinju da se zatvaraju. Neko drugi moe dodati Ovaj prst
se bre skuplja od ostalih. Ispitanik tako vie veruje u ono to se dogaa.
Kod onih osoba ije ake ostanu vrsto stisnute bilo posle treeg ili etvrtog ogleda,
sugestibilnost raste toliko brzo da, odmah nakon postizanja tog efekta, u veini sluajeva, mogu biti
lako dovedeni u stanje totalne hipnoze. Za to je potrebno svega nekoliko minuta. Cak i u budnom
stanju dejstvo sugestija, koje uslede posle uspenog izvoenja ovih ogleda, je vrlo duboko i brzo.
Da biste uklonili zgrenost izazvanu sugestijom dovoljno je da pacijentu potvrdite da ona
nestaje. Deava se, mada vrlo retko, da pacijent, maksimalno pobuen poveruje kako e njegove
ruke zauvek ostati u tom poloaju. U takvim situacijama ne smete pokazati nikakvo uzbuenje i
morate uporno ponavljati sugestiju oputanja. Najbolje, je da ubedite pacijenta da e se njegove
ake otvoriti onog trenutka kad izborojite do tri ili sedam. Kada izgovorite brojeve tri ili sedam,
poeljno je da proizvedete neki iznenadan i jak zvuk (naprimer jako pljesnete dlanom o dlan). Ovo e
dati blag podsticaj eljenom oputanju.
U svim ovim ogledima nema nieg opasnog ni nezdravog. Izvoditi ih istovremeno znai sticati
saznanje o neogranienoj moi sugestije, sposobne da skoro svakome prui utehu, olakanje i iz
leenje. Opirnija objanjenja o eksperimentalnoj sugestiji izneo sam u delima Praktina metoda
magnetizma, hipnotizma,sugestije.
Izmeu budnog stanja, karakteristinog po potpunom prisustvu svesti i hipnotikog stanja,
kada je subjekat sasvim nesvestan, postoji itav niz me ustanja koja se meusobno razlikuju samo
u nijansama. Pod dejstvom hipnogenih manevara, otrina i sposobnost svesti se postepeno gase. U
odreenom trenutku ove sposobnosti prestaju da preovlauju, polako se gube i dozvoljavaju
nesvesnom da osvaja misaono polje i konano potpuno ovlada njime Tek tada se moe govoriti o
stanju potpune hipnoze. Izvesna inercija svesti dozvoljava nesvesnom da temeljno deluje i bude
pobueno sugestijom. Ve sam objasnio kako kod sebe samih moete izazvati eljeno oputanje i
sanjivost. Sada u vas uputiti u to kako da drugoga dovedete u isto stanje.
Neophodno je unapred rei pacijentu da ne elite potpuno da ga uspavate, ali da treba da se
prepusti ukoliko oseti da ga san obuzima. Tako rea gujui, izbei e voljnu pasivnost koju elite da
mu nametnete. Neophodno je da izvoenju ogleda prisustvuju jedna ili dve osobe koje e sam
pacijentizabrati. Ukoliko pacijent prema eksperimentatoru ispolji bilo kakav otpor ili nepoverenje koje
ne moe da prevazie, najbolje je odmah odustati od svakog pokuaja. U takvim sluajevima ak i
efekti najboljih sugestija bivaju poniteni dejstvom latentnih kontrasugestija.
Najbolje je da pacijenta udobno smestite u neku visoku i komotnu fotelju. Ruke, lea i glava
moraju imati oslonac, noge neka budu savijene u kolenima pod pravim uglom ili blago ispruene una
pred, tako da oba stopala stoje na podu. Prigueno iii vrlo slabo plavo svetio pojednostavljuje
hipnozu. Optimalna temperatura u prostoriji u kojoj se izvodi ogled dosta je visoka, 20 -25, ali nikako
ne sme biti nia od 15.
Eksperimentator treba da sedne ispred pacijenta, da ga zamoli da ga gleda u oi ne napreui
se, ali ni ne sputajui pogled. Eksperimentator takoe mora gledati pacijenta pravo u oi mirno,
blago, ali nepomino. Pacijenta zamolite da opusti paleve, a zatim ih uzmite i lako pritiskajte
spoljne ivice noktiju. Koren nokta, poznat kao hipngena zona, takoe moe posluiti kao taka
47

dodira izmeu eksperimentatora i pacijenta. Paleve morate pritiskati lagano i to drei ih izmeu
svojih paleva i kaiprsta.
Tokom prvog minuta beskorisno je bilo ta su gerisati. Mirovanje pacijentovih miia,
usmerava nje njegove panje (gleda vas pravo u oi) i pritisak na paleve, prouzrokuju odreenu
mentalnu inerciju i sanjivost koja se odraava u teini koju ose a u kapcima. Pratei pogledom
njegove treptaje, nakon dve, etiri ili najvie deset minuta primetiete kako pokuava da potpuno
zatvori oi. Upravo u tom trenutku treba da usledi prva jasno izreena sugestija.
Blagim, odlunim i ravnomernim glasom ekspe rimentator treba da kae: Vai kapci su teki
vai kapci su teki vidite kao kroz maglu, kao kroz veo vae e se oi uskoro zatvoriti
obuzee vas potpuna obamrlost svakog trenutka vai kapci su sve tei oseate bockanje u
oima va pogled postaje rasejan kapci se sve vie sputaju.
Ovakve sugestije, ako su osmiljene i usklaene sa onim to pacijent razume i osea, u
najveem broju sluajeva dovode do potpunog zatvaranja oiju. Kod odreenih osoba moe se
postii samo jako otean i usporen celebralni refleks, ali nee doi do potpunog zatvaranja. Ovoj
grupi pacijenata ekspe rimentator treba da se obrati na sledei nain:
Sada e se vae oi potpuno zatvoriti. Kada budem izbrojao sedam, ostae zatvorene. Dok
brojim vai kapci e postajati sve tei i tei. Jedan... teki, vrlo teki... dva... zatvaraju se... tri, glava
je teka ... etiri... hvata vas san... pet, vae oi su zatvorene... est, potpuno zatvorene... sedam, vi
spavate...
Ako ste postigli eljeni efekat, moete poeti sa tretmanom, tj. davati pacijentu kurativne
sugestije, koje odgovaraju njegovim tegobama. elite li da utvrdite hipnoidno stanje u kome se
pacijent nalazi, onda postupite ovako:
Proite pacijentu iza lea, spustite dlanove na njegove slepoonice, tako da vam se jagodice
srednjih prstiju dodiruju na sredini njegovog ela. Cesto se jed ino pritiskom na one duplje moe
postii totalna hipnoza. To je klasian hipnogeni postupak. Prekrivajui pacijentove oi,
eksperimentator ih moe pritiskati, ali vrlo blago i sugerisati: Oseate potpunu obamrlost, glava
vam je teka... vai udovi su teki... spava vam se... svaka moja re poveava tu pospanost i uskoro
ete duboko usniti. Mislite na to kako spavate... mislite samo na to kako spavate... vi elite da
spavate... neodoljivo vas obuzima san. Ne ujete vie nikakve spoljne zvukove... san je tu... vi
spavate.
U tom trenutku totalna hipnoza ve moe biti postignuta. Ako se to i ne dogodi, kod svih e
ve postojati izvesna psihika pasivnost, sasvim dovoljna za efikasno delovanje sugestije.
Kako biste postigli stanje totalne hipnoze (pri izvoenju ovog ogleda uvek teim tome) morate
poeti sa prethodno iznesenim tvrdnjama. Kasnije ih izgovarajte sve autoritativnijim i ubedljivijim
tonom.
Evo kako ja to radim. Poto se vratim ispred pacijenta, obuhvatim mu glavu tako da mi se
palevi dodiruju na sredini njegovog ela i potom palevima blago i sinhronizovano povlaim lukove
od korena nosa ka slepoonicama. Istovremeno sugeriem:

48

Sada vas obuzima san mislite samo na to. Pred oima sve postaje crno ujete samo moj
glas spava vam se, spava, svaka moja re sve vas dublje uspavljuje spavate duboko.
Sledeu sugestiju izgovaram u pravilnoj ka denci i to tako kao da su moje rei sinhronizovane
sa otkucaijima sata.
Spa - va - te vi spa va - te vi spa - va - te du - bo - ko vi spa va - te naj dub - ljim snom
vi spa va - te ta - ko du - bo - ko dok iz - bro - jim do se - dam bi - e te u naj - dub - ljem snu.
U istom ritmu brojim do sedam i potom kaem; Sada ste potpuno uspavani, nita vas ne
moe probuditi, spavate sve dublje i dublje.
Da biste se uverili da je totalna hipnoza dobro izvedena, pokuajte da se prisetite klasinih
simptoma tog stanja: grenje, neosetljivost, sve mogue halucinacije i konano nesvesno izvoenje
svih naredbi koje upuuje eksperimentator i kojih se pacijent poto se probudi, vie ne sea.
U nastavku se najee upuuju sledee sugestije:
Sada me morate sluati, vaa ruka (leva ili desna) postaje kruta i teka, kruta i teka kao da
je od gvoa, vie je ne moete saviti, to se vie trudite ona je sve krua.
Pojedinci e reagovati momentalno. Primeti ete kako im se ruka vrlo vrsto gri i kako
intenzitet tog grenja zavisi od vaih sugestija. Drugi e spavati toliko vrsto da sugestija nee imati
nikakvog uticaja na njih. Neophodno je zato vie puta ponavljati tvrdnje i uporno insistirati da bi se
postigle i najslabije kontrakcije.
Totalna hipnoza razvija se kroz tri faze. Nekada se smatralo da su ove faze sukcesivne. To su:
somnambulizam, katalepsija i letargija.
Ipak, svaka sugestija po svojoj prirodi ukazuje na posebnu predispoziciju za jednu od ovih
faza. Ako je to tzv. somnambulska faza, reakcija na sugestije bie momentalna. Suprotno tome, u
kataleptinoj i letarginoj fazi odreena psihika malaksalost kao da ispitanika mi indiferentnim
prema bilo kakvim sugestijama.
U takvim sluajevima treba insistirati jer psihika inercija hipnotikog stanja moe polako
popustiti i prerasti u somnambulnu fazu koja je neophodna za dobar sugestibilitet.
Ako elite da proverite hipnozu, umesto grenja ruke moete provocirati lokalnu anesteziju, ili
jo bolje sugerisati pacijentu da uini odreen pokret ili neto uradi: ukoliko izvri vau naredbu i pri
tom se ne probudi, moete konstatovati potpuno hipno tiko stanje. Ako se plaite stimulacije,
lokalna epi dermalna anestezija nita ne vredi. Ovaj ogled zah teva neka posebna znanja zbog kojih
u, da se ne bih ponavljao, uputiti itaoca na moju Praktinu metodu megnetizma, hipnotizma,
sugestije. Tu sam izneo vie objanjenja o proveri hipnoze. Ipak, iako po sedujete izvesno
medikopsiholoko znanje, bolje je da, pre nego to pristupite izvoenju klasinih hip notikih ogleda,
zavrite neki kurs iz ove oblasti.

IV
49

U principu, sugestibilnost dostie svoj maksimum u stanju provociranog somnabulizma, tj. u

potpuno nesvesnom stanju karakteristinom za totalnu hipnozu. U kataleptinoj ili letarginoj fazi
reci upuene pacijentu ne izazivaju nikakav eho u njegovoj percepciji.
Ali,znai li to da e kurativna ili edukativna sugestija delovati bre i bolje u somnabulizmu
nego u hipnoidnom stanju, nekoj vrsti pospanosti i pasivnosti objektivnih spsosobnosti?
Ne, nikako!
Ako se prisetimo da su relativno duboki i brzi efekti, kao to su sugerisana vezikacija,
dermografija ili potpuna anestezija bile postignute u fazi somnabulizma, i to posle svega nekoliko
pokuaja, ne treba zaboraviti da je za veinu organskih poremeaja, tretiranih u tom stanju, i za
najmanje poboljanje neophodan izvestan broj seansi bez pomaka u odnosu na ono to ini
sugestivna terapija bez hipnoze, u nesvesnom stanju.
To dakle znai da se svaki etologijski proces bolesti razvija u odreenom vremenu. Proces
ozdravljenja podrazumeva analogno trajanje. Svakako, uvek e postojati skoro momentalne kure
naroito kada se bolest zasniva na a toni ji ili poremeaju bilo kog psihonervnog elementa.
Zapamtimo dobro da se ta trenutna poboljanja podjednako esto ispoljava ju, bez obzira na to da li
se pacijent u trenutku suge risanja nalazio u budnom stanju ili nesvenom. Bitno je samo da
mentalno kod pacijenta bude predispo nirano na sugestije koje su mu upuene.
Iz svega ovoga moe se izvesti sledei zakljuak: u tretmanu bilo koje bolesti, moemo
primeniti sredstva dugo i esto korienih sugestija u stanju pasivne obamrlosti: sanjivosti,
poluhipnoze i to sa istim izgledima za uspeh.

SUGESTIVNA TERAPIJA
I
Da biste efikasno primenjivali sugestiju u tera peutske svrhe, neophodno je da izbegnete
pobuivanje imaginacije ili nerava pacijenta, suprotno cilju koji elite postii. Eksperimentator zato
mora prigodno uobliiti svoje tvrdnje i rei u skladu sa eljenim efektom i izbaciti sve to bi kod
pacijenta moglo izazvati nezadovoljstvo, strah ili sumnju. Nespretna i nagla re mogu potkopati sav
preanji trud.
Dobar lekar zato uvek pacijentu pristupa sigurno, samouvereno i mirno Cak i onda kada neki
sluaj smatra vrlo tekim i ozbiljnim, mora ostati hladnokrvan kao da se radi o neem potpuno
bezazlenom. I vie od toga, u terapeutskoj sugestiji poeljno je drati se isto toliko daleko od
verbalnog entuzijazma koliko i od sumnji i oklevanja. Oni koji su upueni u ovu problematiku, dok su
je prouavali, meditirali i praktino primenjivali upravo su radei na sebi pronali optimalan stav i
ponaanje,
Ako ste uvek strpljivi,odluni, staloeni i mirni, ako razlono govorite i izraavate ivo
interesovanje za probleme pacijenta, moete duboko uticati na njega i njegove patnje.
Kada pacijenti govore o svojim tegobama i simptomima esto iznose i masu nepotrebnih
detalja i alopojki. Eksperimenta tor ipak mora paljivo sasluati svog sagovornika, analizirati i
50

klasifikovati sve to mu moe posluiti u terapijske svrhe. Vrlo je vano izdvojiti bitne od nebitnih ili
izmiljenih simptoma kako bi se to preciznije utvrdio poremeaj koji treba otkloniti.
Ako vas ne interesuje ni primena terapijske sugestije, ni sam pacijent, ako nemate
interesovanja ne samo za ozdravljenje ve ni za sticanje znanja iz ove oblasti, najbolje je da se
odmah okanete pri mene psihoterapije. Ova vetina podjednako zahteva inteligenciju i humanost,
konstantan napor, istraj nost, mnogo panje, strpljivosti i bistrine.
Na sreu te vrline su mnogo raprostranjenije nego to bi to mogli poverovati, a ako ih ve ne
pose dujete uz malo dobre volje i plemenitih oseanja moete ih lako razviti. Ozbiljna namera da
nekome pomognete, da izlei te sebe i sebi bliske osobe, isto toliko dobro autosugerie koliko i
podie srce i duh do njihove asne uloge.
Metod iznesen u ovoj knjizi vrlo korisno moe posluiti u pedagoke svrhe. Usvajajui
postepena znanja o sugestiji omoguie roditeljima da adekvatno utiu na telesni i duhovni razvoj
svoje dece. Sto tanije pokuamo da shvatimo etioloke i patoloke osobine jednog sluaja
pravednije moemo formu lisati sugestije koje e ga dalje razvijati ka izlee nju. Taj evolutivni proces
zahteva due vreme i zato emo morati da nauimo kako da izbegnemo razarajue dejstvo
demantujue tvrdnje.
Mnogi su se strunjaci sporili po ovom pitanju,ali je, konano, sva miljenja potisnula grupa
specijalista, koja je zastupala sledeu teoriju: Nemojte dozvoliti da vas zabrinu simptomi, ne
razgovarajte o tome sa bolesnikom:on e tako vie misliti o njima i u sebe jo jae usaditi ideju
bolesti. Sve njegove misli usmerite ka ozdravljenju.
Ipak, veina nervno obolelih esto sebi sugerie beznadenost sopstvenog sluaja, kao i
brojne tegobe koje osea. Meutim, i u njima uvek postoji traak nade u ozdravljenje. To tano i
potpuno upuuje eksperimentatora, kako bi korisno usmerio terapiju. U devet od deset sluaja
bolesnik se delimino reava nekog simptoma ba onda kada ga definie, naroito ako ima
poverenja u onoga ko ga slua, tj., ako od njega oekuje pomo i olakanje. Tokom prve seanse
neophodno je prvo sasluati pacijenta, potom mu postaviti prigodna pitanja koja e detaljnije
razjasniti ono to pacijent nije mogao. Kada pacijentu budete mogli rei: Vae objanjenje je
dovoljno, potpuno sam razumeo va problem, pronai emo mu leka, zahtevajte od njegada se
uzdri od pomisli na svoje zlovolje i patnje i da nikada i nikome ne govori o njima. Uverite ga jo
jednom da jerekao sve to vam je bilo neophodno da znate. Ubedite ga da je nepotrebno, ak i
tetno, ponovo se na to vraati.
Poto je ovo delo ogranienog obima, ne mogu u njega ukljuiti i neka znanja iz opte
patologije, koja bi svako trealo da poseduje. Nakon to sam itaocu, zainteresovanom da primeni
kuru sugestije, skrenuo panju na vanost: a) da je neophodno pose dovati izvesna znanja iz oblasti
anatomije i fiziologije i b) kako je neophodno iz strunih izvora saznati to vie o uzrocima,
simptomima i razvoju bolesti koju se odlui da lei; moram navesti jo neke stavke koje e precizirati
terapeutsku ulogu sugestije,
A Postoje fiziki poremeaji koji su direktno prouzrokovani psihikim stanjen, tj. milju. Tako
neka senzacija, momerTiSn^T^ut^ak, prouzrokovani potpuno beznaajnim razlogom, mogu stvoriti
jaku autosugestiju. Ona postaje tvorac pravog poremeaja, Da li koenje nekog ekstremiteta
spoljnim pritiskom ili iznenadnim poremeajem krvnog protoka moe prouzrokovati preteranu
51

emotivnost. Da, jer e uslediti poremeaj pogodan da dovede do potpune anestezije toga
ekstremiteta. Putem istog tog mehanizma sasvim mali nervni ok, koji nas moe uiniti nepokretnim
na par minuta, neki grevit pokret ili miina kontrakcija, pomraenje vida, gubljenje glasa ili sluha,
ostavljaju dubok peat u nesvesnorru Kasnije se njihove posledice mogu javiti u obliku paralize,
spazmodine agitacije, greva, slepoe, gluvoe,mucanja ili afonije.
Za vreme bilo kakve bolesti koja podrazumeva neku funkcionalnu nemo, bilo da su u pitanju
noge, srce ili stomak, dovoljno je da se u bolesniku ustali ubedenje o trajnosti te nemoi, ili pomisao
da e zauvek ostati tako, pa da se i onda kada svi realni i uzronici bolesti nestanu, jak poremeaj
gastro ili kardijalno pokretakog sistema i dalje manifestuje i sve vie i vie razvila.
Nije redak sluaj da, posle jake upale grla ili bronhija, stomaka i slino, izvesni bolni simptomi
ili funkcionalni poremeaji tee da predu u hronino stanje, ak i posle ozdravljenja organa koji je bio
napadnut. Njihov uzrok lei u emotivnoj autosugestiji, proizaloj iz primitivnih poremeaja, kojima
bolesnik ne ume da se suprotstavi.
Neurastenija ponekad moe biti organskog porekla. Cesto rezultira oseanjem straha,
nerazdvojivog od mentalne i nervne depresije, tipine za jedan period ekscesa, premorenosti ili
zlovolje. Pod svesno Je pohranilo taj utisak i iz njega stalno crpi dokaze koji koe pozitivne misli
bolesnika Ubeen da vie nikada nee imati onu energiju i snagu kojim je nekad raspolagao, on se
preputa najcrnjim mislima
U svim prethodnim sluajevima ne samo da duhovna akcija poseduje vodei uticaj, ve nema
svog suparnika. Svi ostali tretmani u samom startu mogu se odbaciti, jer se ne bave onim
najvanijim, a to je upravo kolevka bolesti. rtve slinih sluajeva su skoro u put pun ost i robovi
nervoze i potpuno se neo seiljivi na svoje podsvesnu. U terapiji ovakvih bolesnika. neophodno je pri
bei odgovarajuim sugestijama u smislu prigodne reedukacije podsvesnog, koje je po pravilu vrlo
elastino i posluno. Moe se dogoditi da do ozdravljenja doe i posle jedne jedine seanse.
B - Kada Je u pitanju veina organskih bolesti izlecenje emo sigurno postii, ukoliko nam
uspe da sauvamo nesvesno od unutarnjih reakcija i da u njemu ustalimo ideju o ozdravljenju.
Da biste ovo bolje razumeli. podsetiu vas da je nesvesno upravlja vegetativnih funkcija nai
njima gubi kontrolu od onog trenutka kada dozvoli da ga obuzme osecaj nemoi ili slicne predstave.
Evocirati naj konkretni je mogui; progresivno poboljanje stanja, usmenu misli ka ozdravljenju, su
gensati njegovu izvesnost ili barem mogunost, znai poveati samoisceliteljsku moc nesvesnog.
C Izvesni poremeaji, iji je uzrok isto organske prirode najee
psihoneutroloke tegobe."

se manifestuje kroz

Svaka nasledna sklonost prema nekom oboljenju, svaka autointoksikacija podrazumeva jedan
iH vise epifenomena. Tako kod neurastenije, koja je isto psihikog porekla, neurolozi izdvajaju jedno
stanje sa analognim simptomima, iji uzrok lei u poremeaju naslea, tuberkuloze, alkoholizma,
artritisa ili sifilisa. U slinim sluajevima, prve sugestije nee dati znaajne rezultate. Osim toga,
poznato je da organizam im je napadnut, ini izvestan napor ponekad nagao i kratak, ponekad
dugaak i spor neophodan da bi se odbacili i eliminisali svi nepoeljni elementi. U tom periodu,
sugestija aktivira samois celiteljske reakcije. Ali, ona moe samo podstai njihovo odvijanje.

52

Organskim neurastenijama moramo pripisati veinu fobija; strah od velikog prostora

(agorafobi ja), strah od vode (hidrofobija); kao i mnotvo neopravdanih strahova: od samoe, od
guve, od saobraajnih nesrea, itd. Fiksideje, opsesije, auditivne halucinacije i sve neprijatne
senzacije onih koji se smatraju ugroenim, takode su epifenomeni funkcionalnih defektuoznosti i pre
svega podstiu izleenje.
Imao sam prilike da vidim kako hidrofobije nestaju pod dejstvom svega nekoliko sugestija. To
je stoga to su nastale kao posledica nekog odbojnog utiska kristalisanog u nesvesnom jo dok je
pacijent DIO dete (davio se ili prisustvovao nekom brodolomu). Posle toga, u njemu se usadila
estoka odbojnost prema vodi. Takode sam se uverio da pretnja ponekad moe prouzrokovati
ozbiljno ludilo i ti ak impotenciju. I ovde bi sugestija lako mogla da bude uziok.
Dakle, ak i kada organski teren nije specijalno pripremljen pobudljivost i sugestibilnost su
dovoljne da se stekne svaka vrsta fobije, manije, ludila. Nikada ne treba gubiti iz vida mogunost
jednog isto funkcionalnog elementa na bazi poremeaja ideja, ma kakvi ti poremeaji bili.
D U hroninim sluajevima bolesnik
tegobe.

esto putem autosugestije preuveliava postojee

Zlovolje, bol, oseaj beznadenosti remete njegovu mentalnu ravnoteu, deprimiraju ga,
uasavaju, ubacuju u bolesnikovo nesvesno masu tekih misli i briga koje, iako imaju svoj unutranji
razlog, na bolesnikovo stanje deluju kao posebno psihiki element. Upravo iz tog razloga, navodei
pacijenta da tano opie ono to osea, sugestija relativno brzo i uoljivo donosi olakanje.
Najtee povrede takoe mogu biti tretirane putem terapeutske autosugestije. Na ovaj nain
moe se znatno ublaiti bol.
Evo, kae Bernhajm, jednog tuberkuloznog bolesnika. Bolest se sporo razvija, skoro miruje,
ali on osea bol u grudima i to mnogo vei nego to stvarno moe biti. To ga optereuje, uasava,
ubrzava disanje, remeti san, poviava telesnu temperaturu i ubrzava tok bolesti.
Isti autor navodi i primer bolesnika koji ima neuritis spoljnih udova. Pacijent oteano izvodi ne
ke pokrete, ali ova delimina nemo se putem mentalne uobrazilje transformie u totalnu ili
autosuge stivnu paraplegiju.
Trei primer je jedan ataksini bolesnik, koji ima nekoordinisanu motoriku. Takva nekoodrina
cija pokreta preuveliana putem nervne pobudljivos ti subjekta prouzrokuje potpunu inhibiciju, kako
u
stojeem poloaju tako i u hodu. Cim stane na noge ljulja se, tetura, ini potpuno
neorganizovane pokrste i konano pada. Sugestija u simptomu naglaava ono to je izazvano
psihoneurolokim elementima. U ovom sluaju, ona je za sobom povukla one poremeaje na nivou
kojim upravlja kimena povreda.
Bernhajm dalje tvrdi: Temperatura, bolesti di gestivnog trakta, kardiovaskularne bolesti, kao i
bolesti nervnog sistema mogu uticati na psihu i izazvati naknadno dinamino nervno stanje pogodno
za sugestiju. {Bernhajm: O sugestiji)
Ukratko, ma o kakvom sluaju da se radi, ne mogu navesti nikakvu kontraindikaciju
sugestivnoj medicini.
53

Svaki kliniki terapeut potvrdie ogromnu reak ci on a Inu energiju psihe. Sugestija stostruko
umnoava njene izvore, organizuje odbranu, ponovo uspostavlja i uvruje ravnoteu organizma.
Svaka sugerisana tvrdnja se duboko urezuje u nesvesno, vodia svakog funkcionalnog rada, koji za
sobom povlai integralni deo organskih potencijala.
Dakle uz malo volje i vebe, svako se u ovome moe oprobati. Na desetine hiljada ljudi, ije je
zdravlje ozbiljno ugroeno, kao i veina onih koji se tretiraju kao neizleivi, ipak mogu pronai lek:
nebrojeni invalidi mogu povratiti vid, sluh ili pokret, a oni kojima se ini da e njihove patnje prestati
tek kada ih smrt odnese, u sugestiji e barem moi da nadu duevnu utehu i olakanje podrano
poboljanjem fizikog stanja.
Nemojte poto poto pokuavati da kod pacijenta izazovete hipnozu. Ona nije neophodna, ali
ukoliko do hipnotikog stanja ipak dode, ostanite mirni. Ma gnetisti su nekada smatrali da je
nesvesno hipnotiko stanje, koje spontano usledi tokom seanse, pravi znak uspelog pokuaja. Pod
uticajem magnetizma, tvrdili su, priroda sama izaziva to stanje kako bi potvrdila i pospeila
samoisceliteljske napore organizma. U sutini, to se i deava kod vrlo pobudljivih osoba, kao i kod
psihiki labilnih, bez obzira na to kako je dijagnosticirana njihova bolest (narkomani, alkoholiari,
neurotian). Kod onih koji pate od preterane psi hi j nervne pobudljivosti i najobinije fiziko i
mentalnu uputanje, koje je teko postii prilikom prvog pokuaja, ubrzo e ustupiti mesto nagloj
depresiji. Zahvaljujui ovome, hipnotiki san e uslediti ve u petoj, dvanaestoj, dvadesetoj seansi.
Ako pred sobom imate osobu koja je vrsto uverena da e tretman biti efikasan jedino ako je
prethodno dovedete u potpuno nesvesno stanje, objasnite joj da e vam za to biti neophodan
odreen broj uvodnih seansi, ali da e i svaka od njih ipak dati znaajne rezultate po pitanju same
bolesti
Stanje totalne hipnoze teko se moe pouzdano utvrditi na bazi nekog spoljnog znaka.
Odredeni ljudi, ak i u potpuno nesvesnom stanju, izgledaju kao da su se samo primirili ili zadremali.
Boja njihovog lica, izgled, ritam disanja upravo su onakvi kakvi su bili i na poetku seanse. Iako su
im oi zatvorene jo uvek se mogu nazreti ostaci celebralnog refleksa, kao da voljno dre sputene
kapke. Ako blago podignete jedan kapak i vidite da su ronjae otile navie, moete biti sigurni da
je va pacijent bar u prvoj fazi hipnotikog sna.
Ako se sugestija grenja ruke iz prethodnog ogleda pokae efikasnom, to bi takode moglo da
se tretira kao relativno pouzdan pokazatelj, barem zato to odbacuje mogunost simulacije kod
pacijenta. Konano, postizanje epidermalne anestezije mi se ini najsigurnijim dokazom hipnotikog
sna, mada ne i stopostotno sigurnim, jer izvesne neuroze po drazumevaju konstantno neosetljive
epidermalne zone.
Koliko god da postoji osoba koje moemo uspavati, toliko ima i sugestija putem kojih to
moemo
postii.
Sve
te
sugestije
se
ipak
mogu
svrstati
u
samo
tri
kategorije:somnambuloidne,kataleptoidne i letargine.
Prva vrsta sugestija ulima ostavlja potpunu slobodu. U takvom snu pacijent deluje potpuno
normalno, paljivo slua ono to mu saoptava terapeut i odgovara bez tekoa. U kataleptoidnom
snu telo pacijenta je napeto i ukrueno. On izvrava sve naredbe koje mu terapeut upuuje. U
somnambuloidnoj fazi hipnotisani spontano pomera svoje udove, kalje, menja poloaj i deluje vrlo
napeto. Rei terapeuta gotovo ni da ne uje. Ako neto i uje nije sposoban da to dovoljno dobro
54

razume. U letargoid nom stanju, san je praen karakteristinim uputanjem miia i skoro potpunim
obamiranjem ula.
Zato, kada mislite da je pacijent uspavan, neophodnome da, pre davanja bilo kakvih
edukativnih Ili terapeutskih sugestija, proverite da li vas uje,dali vas razume i dali panti ono to mu
govorite.""
Da biste to proverili dovoljno je da mu uputite neku vrlo jednostavnu naredbu (da ustane,
hoda, pria sa zamiljenom osobom). Ako to uini, moete biti sigurni da e usvajati sugestije.
Kako upuivati sugestije pacijentu? Za poetak, iz razloga organike solidarnosti, o kojoj sam
ve govorio, uputite nekoliko podsticajnih sugestija nesvesnom. Naredite mu da regulie i uskladi
sve organske funkcije. Sugeriite prvo miran i dubok san, lako i prijatno buenje svakog jutra, oseaj
posedovanja energije i samopouzdanja, duboko i. slobodno disanje, normalan apetit, dobro varenje,
uredno i lako pranjenje, lakou pokreta, jednostavno izvravanje svakodnevnih obaveza, bistru
glavu, mir i staloenost u svakoj situaciji.
Potom, preite na sutinu stvari. Zavisno od sluaja, sugeriite ponovno uspostavljanje
ravnotee, poboljanje celokupnog stanja i regulisanje poremeene organske funkcije. Na ovaj nain
moete postii promenu mentalnih sposobnosti, suzbiti bol, poveati snagu organizma, ubrzati
zatvaranje rane, smanjiti potrebu za toksinim sredstvima, itd., itd.
Osnovni zadatak terapeuta je da misli pacijenta zadri na veem broju predstava koje su u
vezi sa pramenom njegovog trenutnog stanja. Ako je recimo u pitanju deprimirana osoba, morate joj
dugo suge risati vraanje ivotnog optimizma, i snage. Aktivirajte ponovo njene sposobnosti i
entuzijazam, povratite joj oseaj vrednosti, govorite joj o moi koju e ponovo osetiti, o imanentnoj
mogunosti da se ponovo vrati svojim obavezama i uicima, o zadovoljstvu koje e pruiti nova
snaga i postojanost, mnogo vei nego ranije, o malim naporima koje e ve tog trenutka sa
zadovoljstvom moi da tiini i koji e je dovesti do konanog cilja. Sve to kod takve osobe moe
ponovo probuditi elju za ivotm, sve to e je ponovo podstai na akciju i to e u njenom
misaonom polju zasejati nadu, veru i ubeenje u mogunost ozdravljenja, bie korisno sugerisano i
evocirano.
Ako pred sobom imate osobu sa hroninim tegobama, npr., nekoga ko je oboleo od bronhitisa,
defi niite mu karakteristike celokupnog rada respiratornog sistema, potvrdite postepeno
iezavanje svih tegoba koje osea, naterajte ga da zamilja kako lako dise, kako uiva u prijatnosti
koju prua normalan i neometan rad plua. U mislima ga odvedite na ist vazduh i sunce, ubedite ga
da njegove bronhije bes prekorno funkcioniu, da ih dobro snabdevanje krvlju putem sugerisane
vaskularne stimulacije ponovo oivljava. Potvrdite mu da se njegove bronhije ba u tom trenutku
menjaju i ozdravljaju, da se njihove elije obnavljaju, da postaju otpornije iz dana u dan Naterajte
bolesnika da i sam poveruje u to kako se osea bolje i kako e se uskoro samo seati starih tegoba i
problema.
Nekoliko kratkih sugestija, ak i ako su date dok je pacijent u stanju totalne hipnoze, nee biti
dovoljno. Ako pomaete obrazovanoj osobi, sposobnoj da oseti i shvati sve nijanse u vaem govoru,
moete raditi sa istim sugestijama samo ih varirajte i modi fikujte. Ako naprotiv shvatite da va
pacijent vlada prilino ogranienim renikom, da nije dovoljno pobuen ili ne osea nijanse u vaim
sugestijama, nekoliko puta mu ponavljajte iste tvrdnje. Ovakvo'pri lagodavanje sugestija mentalnim
55

sposobnostima pacijenta je apsolutno neophodno jer je najvanije da vas on shvati. Elegancija i

raznovrsnost vaih tvrdnji su, u tom smislu, sporedne.
Ma ta da ste uli ili proitali o ovom problemu,osoba obuena da hipnotie putem sugestije,
na isti nain moe hipnotisanog i probuditi. Ve due od dvadeset godina izvodim ili prisustvujem
ovakvim seansama i za to vreme sam video vie od pet hiljada sluajeva totalne hipnoze. Od pre
deset godina sam i sam u vie od dve hiljade sluajeva izazvao ovaj fenomen. Nikada nisam imao
problema sa buenjem pacijenta. Zato uspavljujte svoje pacijente bez ikakve bojazni.
Da biste probudili uspavanog, dovoljno je da mu prvo saoptite svoju nameru: Sada u vas
probuditi, glava e vam postati laka. Umrtvljenost e ieznuti i otvoriete oi. Cim izbrojim do 7
probudi ete se, voljni, orni, laka tela i duha. Zatim lagano brojte jedan, dva, tri i kada izgovorite
sedam, recite: gotovo je, probudili ste se. U tom trenutku proizvedite neki blagi ok kod pacijenta:
lupite rukom o sto ili uinite neto slino. Videete kako pacijent otvara oi i smei se. Smeak je
osnovna karakteristika buenja i gotovo uvek je spontan.
Ako na sedam pacijent ipak ne otvori oi, nemojte gubiti samopuzdanje ve nastavite sa
ponavljanjem istih sugestija: Vi se budite, vie vam se ne spava, itd. Ovo se, meutim, vrlo retko
deava.

III
Tehnika terapeutske sugestije je identina dok god pacijent ne gubi svest o onome to se
deava oko njega i dok se nalazi u stanju fizike i mentalne oputenosti. To stanje uvek lako moete
izazvati sledei uputstva koja sam dao u prethodnom poglavlju. Isto se deava i u prelaznoj fazi
izmeu budnog stanja i totalne hipnoze.
Da biste poveali oseaj paljivog iekivanja kod pacijenta, na kome insistiram jer ga
smatram udotvornim, predloite mu da ga sam proveri, bilo na sebi bilo na nekoj drugoj osobi za
koju veru je da nee simulirati. Dozvolite mu da se sam uveri u mogunosti eksperimentalne
sugestije, koristei uputstva koja sam ve dao.
Tek potom dovedite pacijenta u stanje oputenosti, U veini sluajeva dovoljne su seanse u
trajanju od 45 minuta. Kada je seansa gotova, sanjivost e kod pacijenta ieznuti isto onoliko brzo
koliko vam je trebalo i da je izazovete. Mirno izgovarajte ovakve i sline sugestije: Vaa glava
postaje laka, sve laka i laka, oseate se mirno i staloeno. Poto se neko vreme niste kretali,
oseate se odmorno, kao kada se ujutru budite posle dugog i dobrog sna. Vae oi e se normalno
otvoriti kada izbrojim do sedam. Od ovog trenutka pa do sledee seanse, sugestije koje sam vam
uputio delovae na vas i u vaem interesu. Svakog dana uoavaete njihove efekte, ponekad spore,
ali uvek trajne i postojane.
Kontrasugestija koju bi svakako trebalo izbei je upravo ona koja proizlazi iz razoarenja.
Preporuujem stoga veliku predostronost u izboru naina na koji ete usmeravati nadu pacijenta.
Savetujem buduim terapeutima da svoje prognoze, po pitanju trajanja i ishoda tretmana, ne
baziraju iskljuivo na posmatranju i praenju stanja pacijenta. Bilo bi poeljno da pre poetka bilo
kog tretmana objasne pacijentu kako bi bilo poeljno izvesti 510 probnih seansi u cilju ocenjivanja
njihove reakcije na upuene sugestije. Na bazi tih rezultata se kasnije moete dogovoriti o
priblinom trajanju celokupnog tretmana. Dobro ete uiniti ako pacijentu odmah objasnite da se
56

unutranje dejstvo sugestija esto ne moe odmah uoiti i osetiti. X sugestija se, kao i svaka druga
misao ili navika, mora posejati, zametnuti, nii i razviti. Pod uslovom da je dovoljno istrajan, svaki
terapeut, pa ak i onaj sa najskromnijim sposobnostima i znanjima, uvek mora postii odreen
rezultat.

IV
Nita oveka ne moe toliko uplaiti kao zagonetan i iznenadan bol. Moralno rastrojstvo kod
skoro svih nervno obolelih osoba, beznae hroninih bolesnika koji veruju da se nikad nee izleiti,
uas onih koje jako napadne neka akutna bolest, u velikoj meri su posledica njihovog potpunog
nerazumevanja procesa koji se odvijaju u napadnutom organizmu i njihove pogrene interpretacije.
Zato kada nastojite da pomognete nekom bolesniku da shvati zato i kako moe da ozdravi,
predstavite mu prvo, tano i precizno, sve to se deava u njegovom organizmu. Na taj nain ete
mu omoguiti da se snagom volje savreno uspeno bori protiv postojeeg stanja. Kada shvati uzrok
svoje bolesti, umee ubudue dajejizbegne. To je upravo ono to se oekuje od razumske sugestije.
Ovakav metod podrazumeva kod pacijenta izvesnu ispravnost rasuivanja. Logika mu nikako
ne sme biti strana. Terapeut e kod svog pacijenta poboljati receptivnost ako paljivo izbegava
direktan napad na njegove misli, pa ak i na one najdestruk tivnije. Radite postepeno. Najpre mu
predoite vae miljenje, koje se bitno razlikuje od njegovog, ali mu nikada nemojte otvoreno
protivreiti. Voditerauna da nijednog trenutka ne povredite njegovo ubeenje ili vienje sopstvenog
stanja, predoavajte mu injenice postepeno, jednu po jednu. Potom mu razjasnite vezu izmeu
utvrenih,injenica, postupajte vrlo sistematino, istrajno, blago, Prevaspitaj te ga.
Razumska sugestija zahteva dosta takta. Kada se naete pred pacijentom koji pridaje previe
vanosti svojoj bolesti ili tegobama, koji uiva dok o tome govori, nikada nemojte pokuavati da ga
direktno razuverite ili jo gore, da otvoreno napadnete njegovo uobraen je. Cela vetina sastoji se u
tome da povezete interes bolesnika i njegovu tatinu, i priznate da je on u vrlo tekom staju,
Saoptite mu da uopte ne sumnjate u mogunost izleenja, naroito zato to vam se on sam ini
sposobnim da uloi napor i prevazie trenutno stanje, i to vrlo razumno i inteligentno moe da ga
proceni.
Svaki put kada vam poe za rukom da pacijenta zainteresujete za patoloke fenomene koje
osea i da o njima objektivno razgovarate kao dvoje kolega iz struke, budite sigurni da pozitivno
utiete na njegovo zdravlje.
Dok se nametnuta sugestija direktno obraa ne svesnom, razumska sugestija se poziva na
svest i ini je bistrijom. Izmeu dva vaa vienja, bolesnik vie nee biti sam. Podravae ga
pravedne misli koje ste mu usadili. On e ih sam sebi ponavljati, natapae njima svoju imaginaciju i
tako najkorisnije mogue autosugerisatL Osnovni cilj svega je da se bolesnik upozna sa poreklom i
razvojem sopstvenih problema, izbegavajui razumljivo sve ono to bi moglo razviti deprimantne
ideje.
Zato nikako ne smete uriti, Nakon to u svom pacijentu oivite sledeu pomisao:i Mogu da
ozdravim iznesite mu svoje miljenje i konano plan izleenja.
Naizmenino smenjivanje blagih poboljanja i pogoranja tumaiete kao normalne i
predvidljive oscilacije, koje najbolje svedoe o uspenom toku tretmana. Tako ete uspenije otkloniti
57

sumnje i zabrinutost bolesnika kao i raznovrsne utiske sa unutranjim uzrocima. Psiholoko i nervno
rastereenje bolesnika bie potpunije to e, konano, samoisceli teljskoj funkciji nesvesno dati na
raspoloenje sveukupnu fizioloku energiju.
U nastavku ove knjige naii ete na razliite stavove po pitanju savrenih razumskih sugestija.
I sama injenia da se panja bolesnika moe usmeriti na odbrambeni napor napadnutog organizma,
u veini sluajeva je dovoljna za ono to se naziva ozdravljenjem. Bolesnik tada lake, mirnije, pa
ak i zadovoljnije podnosi eventualne napade bolova. Tada se moe govoriti o pravoj mentalnoj
preobui.

V
Prikrivena sugestija moe posluiti kao pripomo afirmativnoi ili razumskoj sugestiji, a
naroito je pogodna u sluajevima kada iz nekih razloga pacijent ne prihvata nijednu od ove dve
vrste sugestija. Cilj prikrivene sugestije je da kamuflira ideju, Ttoja bi eksplicitno izreena, usled
sumnje, unapred utvrenog pogrenog miljenja ili pretpostavke o nekoj drugoj prihvatljivijoj ideji,
mogla biti odbaena. Tako sugestionirana osoba, poto ne posedu je nikakvu ideju o onome to
elimo da joj sugeri emo, ne prua nikakv otpor. U njen mozak moemo uvoditi bukvalno ono to
hoemo, U trenutku kada pacijent ni najmanje ne sumnja u vau nameru, su geriite mu sve ono to
u njegovim mislima moe evocirati ideju ozdravljenja, to konano i jeste va cilj. Nekoliko
neobavezno upuenih reci, izgovorenih tako kao da ste potpuno nezainteresovani za efekat koji
mogu proizvesti, bie prihvaene bez ustruavanja i nedoumice. Nesvesno kod pacijenta e ih mahi
nalno registrovati i igra e biti zavrena. Ovako usaene ideje kasnije asociraju na njegove
sopstvene, a predmet im je zajedniki. Ova meavina izaziva i izvesnu promenu mentaliteta
pacijenta. Prikrivena sugestija nikada ne moe dati brze i znaajne rezultate, ali moe promeniti
neke sekundarne inioce pacijentovih shvatanja. To je osnovni uslov postizanja bilo kakve promene
koju kasnije moete postepeno iriti.
Drugi vid animacije sugestije sastoji se u pruanju materijalne podrke pacijentu. Manuelne
vibracije pomau u suzbijanju bola. Pilule apsirina, ako ih predstavite i preporuite kao udotvoran
lek, prepiete pod nekim zvunim nazivom i objasnite pacijentu da ih mora dozirati upravo prema
vaem uputstvu, uinie pravo udo. Slian je sluaj i sa destilisanom vodom koja spreava i
najtee nesanice.
Jednom reju, sve ono to moe pospeiti i podrati paljivo iekivanje je istovremeno i
efikasno.
Ve nam je poznato da se u eksperimentalnoj hipnozi postizanje monoideizma potpomae
putem kontinuiranog estezijskog pobuivanja. Fiksacija pogleda, stezanje paleva, pritiskivanje
glave i ela, u tom smislu imaju iskljuivo manifestnu ulogu.
Senzorijalna impresija moe posluiti kao supstrat sugestije koja ima terapeutski karakter ak
i u onim sluajevima kada pacijent uporno odbija me dika Inu terapiju. Slabi strujni udarci ili bledo
plavo svetio, kombinovani sa nekoliko jasnih i jednostavnih tvrdnji o njihovim lekovitim svojstvima u
odreenim sluajevima potpomau inicijalnu ideju o eljenim promenama.

58

Vaoj masti i domiljatosti prepustiu izbor naina na koji ete zaobilazno usaditi sugestiju i
zaeti ideju u glavi bolesnika. Pri tome ipak morate voditi mnogo rauna da sroene sugestije budu
u skladu sa linou bolesnika i trenutnim okolnostima.

VI
Ako ste sticajem okolnosti udaljeni od bolesnika, ono to elite da mu saoptite e takoe
savreno de lovati na njega ako to napiete. itava serija vrlo itko ispisanih sugestija, pisanih
sigurnom rukom ili jo bolje otkucanih, skoro isto toliko blagotvorno deluje na pacijenta kao i kada su
mu usmeno saop tene. Seam se jednog terapeuta koji je sugestije ispisivao na tablama i to
fosforescentnim flomasterom. Te table kaio je na zid prostorije u kojoj pacijent spava, tako da ih
ovaj moe gledati iz leeeg poloaja, a da se pri tom nimalo ne zamara. To je uvek inio pre nego
to bi pacijent zaspao, tako da su te. svet lee sugestije bile jedino i poslednje to je mogao da vidi
pre nego sto se prepusti snu.
Sugestije izraene slovima, bilo da su u obliku indirektno afirmativnih ili indirektno prikrivenih
tvrdnji, mogu pruiti snanu utehu, i podrati moral,i zaeti efikasne terapeutske ili reedukativne
sugestije.
S druge strane, paljivo odabrano tivo ili knjiga koje direktno ili prikriveno sugeriu eljeni
sadraj takoe mogu biti od velike pomoi. Moram priznati da jedan dopisni lan Medicinske
akademije nije pre terivao kada je, hvalei Montenja, tvrdio kako bi bilo dobro svaki dan proitati po
par stranica nekog njegovog dela i crpsti iz njih onu bistrinu i mudrost koju uslovi modernog ivota
potiskuju.
U delu koje sadri predstave snage i istrajnosti, deprimirana osoba e u trenutku najvee
duevne klonulosti uvek nai blagotvornu utehu i jak psihiki stimulans.
Ispisivanje odreene sugestije tri do pet puta dnevno znaajno potpomae potiskivanje
sumornih misli ili lou naviku. Izolovan u manje ili vie nepoeljnom socijalnom miljeu, preputen
drutvu sumnjivih prijatelja, optereen zahtevima onih koji ga okruuju, ovek koji eli da se
oslobodi neke navike (ili da stekne neku drugu, ije je vrednosti sves tan, ali koju ne moe stei zbog
brojnih spoljnih i unutranjih kontrasugestija) biva mono podsak nut tvrdnjama i podrkom koje mu
uputimo. Osim toga, piui terapeutu o svojim sumnjama i nedostatku hrabrosti, pacijent ih se moe
delimino osloboditi. Terapeut e im u odgovoru suprotstaviti idejne i emotivne elemente kojima e
ih potpuno unititi.
Cak i u sluajevima najteih organskih oboljenja, pisana sugestija je esto lekovito i
udotvorno del ovala.
Mentalna sugestija, tj, tvrdnja koja je formuli sana sa unutranjim ciljem da se nametne,
takoe predstavlja dragoceno sredstvo uticaja na ljudsku psihu. Poznato mi je da vecina prestavnika
eksperimentalne nauke danas priznaje mogunost sugestivnog uticaja na uspavane osobe ili bar na
one koji su obdareni izuzetnom receptivnou, ali istovremeno gaje odreene sumnje po pitanju
telepatskog delovanja na veinu ljudi.

59

Radovi nekih eksperata iz ove oblasti bave se problematikom sluajeva u kojima telepatija (po
odreenim terapeutima ona se odvija konstantno i ne svesno bez obzira na mozak zaokupljen
drugim mislima) poseduje neke karakteristike koje je istog momenta, mogu uiniti uoljivom.
Navodim primer paroksizmino potresene osobe, smrtno povreene, koja poslednjom snagom
uma grevito misli na nekog svog. Osoba na koju misli ubrzo e doiveti halucinatornu viziju te
nesree.
Ako uzmemo za primer neku drugu osobu koja se nalazi u istom stanju i silovito se u mislima
oprata od dragog bia, ovo poslednje zbogom nee biti percepirano.
Od ova dva talasa misli, samo e jedan biti primljen. Zato?
Prvi talas je u psihikoj konstituciji primaoca naiao na onu posebnu receptivnost, koja
omoguava da se dogaaj oseti nakon svega nekoliko minuta koncentracije, dok je drugi, iz razloga
prosene senzibilnosti psihe kojoj se obraa, morao due da traje ili da se intenzivnije odvija kako bi
stigao do primaoca.
Naveu sada i primer grupe eksperimentatora M.M.Ochorowicz,Gibert i Janet. Oni su jednom
pacijentu koga su prethodno vrlo esto hipnotisali i budili, pokuali na daljinu da sugeriu sledeu
naredbu: Doite i pronaite nas u dnu vrta. Potom su se vesto sakrili. Njihov pokuaj je potpuno
uspeo.
Da su isti terapeuti ovaj ogled pokuali da izvedu sa nekim sluajnim prolaznikom, verovatno
ne bi postigli nikakav rezultat i zakljuili bi da je mentalna sugestija kod normalnih ljudi neefikasna.
Ipak prolongirajui svoje telepatsko delovanje i ponavljajui ga svakog dana u neko odreeno
vreme, uspeli bi da i tom sluajnom pojedincu nametnu sopstveni psihiki uticaj. Ovakav uticaj bi
kasnije prerastao u podsticaj da se sugerisana radnja izvri, ma kakav bio predmet sugestije ili
osoba kojoj se upuuje.
Svako vreme je paljivim i mudrim posmatra ima otkrivalo komunikaciju misli izmeu dve
psihe. Na starom Istoku, u Kini, Indiji, Kaldeji, Persiji i Egiptu, telepatija je bila sasvim poznata i
priznata od strane starih metafiziara o emu svedoe i njihovi spisi. Vodei umovi svih epoha su je
obilato koristili, a veina uda iz oblasti tadanje traumatologijekoje je i istorija potvrdila, nemaju
drugog objanjenja. U srednjem veku vii? filozofa se bavilo nevidljivim irenjem neke jake misli na
okolna bia. Avicena u svom delu De natura istie da ljudska dua ne vri samo uticaj na telo, koje
joj slui kao prevozno sredstvo, ve da moe uticati i na druge due. Markulijus Ficin u svom
Traktatu o dugom ivotu i o zdravom ivotu tvrdi da: Duh obuzet silovitim eljama moe mono
da deluje na svog roaka telo, naroito ako je ono slabo. Pjer Proponas smatra da dua ekste riorno
plasira svoje kvalitete, kako one dobre tako i loe. Postoje kae on ljudi koji pose duju silovite
isceliteljske moi. Ove moi ispolja vaju se snagom elje i imaginacije, a u organizmu mogu izazvati
znaajne promene, Agripa u svojoj Okultnoj filozofiji kae da duh oveka poseduje mo da menja,
da privlai, spreava i povezuje stvari i ljude po sopstvenom nahoenju. Paracelsus deli ovo
miljenje.
Stari magnetisti nagovestili su dolazak modernog hipnotizma. Meme, De Pizegir, Di Pote, i La
fonten su kroz lino iskustvo proverili i potvrdili sugestivnu mo misli, koju jedna dua alje drugoj
direktno, bez gesta, bez reci, bez ikakvog spoljnog uoljivog znaka.
60

Svi savremenici koji su se bavili ovom problematikom, zvanino su potvrdili postojanje ovog
fenomena. Naunik Emil Okorovic umetnici Emil Dezbo i Leon Enik, filozofi Marilije i Boarak i le kari
Rie, Dipui, Buri, Buro i Perone doprineli su eksperimentalnom ispitivanju telepatije.
Nedavno je gospodin Kamil Flamarion, posle jednog dugog i detaljnog ispitivanja, ije je
rezultate objavio u vie tomova, dokazao da prenos misli na daljinu nije ni izbliza toliko redak
fenomen kao to se to ranije mislilo.
Mada ne postoji nikakav razlog da se postojanje ovog fenomena osporava, odreen broj ljudi
ga ipak jo uvek prihvata sa odreenim rezervama, Cak i najinteligentniji meu nama, iako smatraju
da poseduju integralan i postojan sistem rasuivanja ipak su stalno pod uticajem sopstvenog
temperamenta i psihikog automatizma. Odreeni ljudi uvek spremno i bezrezervno prihvata ju neku
ideju, injenicu ili tvrdnju, dok je drugi skoro instinkt ivno odbacuju, navodei jake razloge zbog kojih
to ine.
I najpozitivnije injenice ponekad ne nalaze opravdanja u onom starom temelju unutranjeg
determinizma, gde poivaju duboki koreni naih pristanaka ili odbijanja, ak iako su zaete putem
nekog valjanog i objektivno racionalnog razmiljanja. Setimo se akademika Bujoa koji je nebiranim
recima iskritikovao prvi fonograf, konstrui san ba u Akademiji nauka, pod izgovorom da: Jefti ni
metal nikad nee moi da zameni tako savren mehanizam kao to su glasne ice kod oveka.
Napoleon je ismejao brod sa turbinama; Aragon, Prudon i Tijer su poricali svaku praktinu vred nost
eleznice. Koliko bih jo slinih primera mogao navesti.
Iz svega ovoga, moe se zakljuiti da, kada je u pitanju telepatija, lino iskustvo i
eksperimenti ostaju jedini pouzdan kriterijum.
Eksperimentisanje u ovoj oblasti je svakome dostupno. U tom smislu, primena hetero i
autosugestije mogu biti odlina priprema, U to sam se lino uverio vie puta, naroito posle
objavljivanja Praktine metode magnetizma i hipnotizma Jedan d eo ove knjige posvetio sam
upravo telepatiji, Primio sam mnogo pisama mojih italaca, u koj ima su me obavetavali o
rezultatima koje su postigli. Jedni su, na svoje veliko zadovoljstvo, istrajali u svojim tenjama bez
tue pomoi sem one koju im je pruila knjiga. Drugi su vebali prema mojim uputstvima i kroz
vebu su postizali razliite faze hipnotikog sna, kao i koncentraciju duha iji im je nedostatak
predstavljao veliki problem. Kasnije su esto ostvarivali uticaj sopstvenih misli na daljinu.
Na bazi posmatranja zakljuio sam da se misao moe slati na daljinu bez nekih veih napora.
Pod usiovom da je dovoljno iva, jasna, da dovoljno dugo traje i da ne sadri nita to bi u percepciji
primaoca moglo naii na otpor. Dve osobe koje su" duhom uglavnom sline, lako mogu uticati jedna
na drugu. Misli jedne od njih tee da u glavi druge proizvedu vibracije, koje e oiveti iste te misli
samo u drugoj svesti.
Ukoliko teimo da nekome telepatskim putem prenesemo ili usadimo ideje oseanja ili radnje
koje nisu u skladu sa njegovim principima, tenjama i interesima, to e nam uspeti ali tek uz
ogroman napor i dugo insistiranje. To vie ni nee biti prenoenje ve usaivanje misli, a kao veliki
rizik postavlja se mogunost brutalnog remeenja cerebralne i nervne ranotee primaoca ili
izazivanja jo teih poremeaja.
Poznato je da u beinoj telegrafiji primalac mora biti podeen na istu frekvenciju na kojoj je i
pota koja emituje. Jedino tako poruka moe biti primljena. Po svojoj prirodi misli se takoe mogu
61

tretirati kao talasi odreene amplitude i frekvencije, Njihove vibracije nee proizvesti eho u psihi
nesposobnoj da ih reprodukuje.
Simpatija, koja spaja dve osobe, ustanovljava psihiki odnos pogodan za mentalnu sugestiju.
U takvoj kombinaciji e onaj ko bar s vremena na vrerne ume da pronae sopstveni mir i
samopouzdanje, iako ne poseduje neka ira znanja i nije prethodno vebao, uvek na tom
meusobnom mentalnom polju dominirati svojim mislima i htenjima. Sledei ove savete i
najplaljivija ena, kojoj su se do jue i roena deca usuivala da prete, moi e da ustostrui svoju
snagu i postane slina najpre duzimljivijem i najhrabrijem mukarcu. Uzrok svemu ovome lei u
neogranienoj moi emocionalnog monoideizm.
Kada se naete u blizini nekog bolesnika, bilo da ga negujete ili da sedite u susednoj sobi dok
on spava, i elite da telepatski delujete na njega, dovedite prvo sebe u stanje potpune miine
oputenosti, slino kao kada elite da autosugeriete. Usredsreujui panju iskljuivo na pacijenta,
na stojte da matu okupirate iskljuivo optimistinim mislima i predstavama, na ideji zdravlja koje
mu elite povratiti. Vodite rauna da va mentalni rad ne bude praen nervnom napetou ili nekom
vrstom male rastrojenosti koju dobro poznaje onaj ko je tragao za neim izuzetnim. Najbolje ete
uiniti ako uobrazite da pacijent prati blage podsti caje koje nju upuujete, da se oputa i polako
smiruje, i da se simptomi bolesti postepeno gube. Ako posedujete dovoljno znanja iz anatomije i
psihologije, mislima prodrite do njegovih obolelih organa, zaloite se za njihov oporavak i ponovno
normalno funkcionisanje, uputite im vitalnu energiju.
Kada osetite pospanost posle duge seanse mentalne sugestije, dakle seanse koja je trajala
3050 minuta, slobodno se prepustite snu jer e se vae delovanje na bolesnog ak i tada nastaviti.
Osnovna zamka ovakvog naina davanja sugestija jeste to to se esto predajemo ako prva
seansa da samo beznaajne ili nikakve rezultate.
Imajte na umu da se i posle vrlo uspenog pokuaja mentalne sugestije bolesnikovo stanje
moe mnogo pogorati. To se jednostavno deava zato to smo aktivacijom evolutivnog procesa
bolesti pre vremeno prouzrokovali krizu. U istom smislu, ukupno opte stanje bolesnika podrano
psihikom podrkom koju smo mu uputili, nee promai iskusnom oku.
Nakon to sam vie noi bdeo pored postelje moje majke i pokuavao mentalno da delujem na
njeno izmrcvareno telo i psihu, dogodilo mi se \ da iznenada zaspem. U ezdeset drugoj godini,
obolela je od pulmonarne kongestije i lekari su je proglasili neizleivom. Te veeri su mi njih trojca,
nezavisno jedan od drugog, rekli da nee preiveti no. Poto sam se smestio u fotelju kraj njenog
uzglavlja, u kojoj sam proveo mnoge besane noi, majka je dugo i nevezano neto govorila, a njeno
lice je ve dobijalo votano utu boju samrtnika. Oi skoro potpuno prevrnute vie nisu reagovale na
svetlost, a jedva primetno disanje pretilo je da potpuno iezne. Ipak sam, ubeen da u joj ak iako
premine, olakati poslednje asove, pokuao da je putem misli ubedim da je koma samo integralno
oputanje organizma, neka vrsta letargije koja traje samo onoliko koliko je potrebno za organsko
autodejstvo. Ne razmiljajui ni jednog trenutka o moguoj sahrani, prizvao sam sve one misli koje
su mi se prethodnih noi motale po glavi, od poetka mamine bolesti pa sve do tog presudnog
trenutka.
Iznenada me je uhvatio san i nekoliko narednih sati proveo sam halucinirajui da smo mama i
ja zamenili uloge. Ispruen tu, gde je, stvarno, moja majka leala u agoniji, imao sam utisak da mi
62

ivot visi o koncu. Vie mrtav nego iv, bez trunke snage, prazne glave i nepomian, posmatao sam
majku kako sedi u fotelji u kojoj sam, stvarno, ja dremao. U tom trenutku duboko sam zaspao.
Oko sedam sati ujutru iz sna me je trgao jasan^ i io glas majke koja me je terala da legnem
u kre ) vet i ispavam se. Njeno lice povratilo je normalnu boju, oko je ponovo postalo ivo i moglo se
ak rei da je bila dobro raspoloena. Dva dana kasnije kriza je prola i u narednih nedelju dana
majka se potpuno oporavila.
Ovo iskustvo poduilo me je tome da se uvek mogu nadati ak i onda kada za to nemam ni
najmanjeg razloga i kada mi se sve ini beznadenim. Priroda poseduje tajna lekovita sredstva, koja
pod staknuta grevitom eljom za ivotom mogu leiti i tamo gde zvanina medicina vie nita ne
moe da uini.
Iskustvo je potvrdilo da se na vrlo velikoj udaljenosti prenos misli odigrava momentalno Tera
peutska tehnika je u ovakvim sluajevima neto komp li kovani ja zbog neophodnosti da se izmeu
terapeuta i pacijenta uspostavi odreen odnos Najjednostavniji nain da to postignete je da sebi
doarate psihu tog subjekta. O tome sam detaljno govorio u Metodi hipnotizma i u Traktatu o
moi volje. Ovakav nain uspostavljanja odnosa je najjednostavniji ali i najpoeljniji.
Eksperimentator se mora povui i osamiti u nekoj zamraenoj prostoriji,udobno se smestiti i
opustiti,a potom nastojati da zamisli lice,siluetu,jednom reju celokupnu linost osobe na koju eli da
utie.
U poetku ce predstava njegove psihe biti nejasna nestajace i ponovo se javljati. Sa tekom
mukom cete uspevati da je zadrite samo par sekundi Ali posle odreenog broja ponavljanja poi e
vam za rukom da je uinite preciznijom i detaljnijom, upravo onakvom kakve su ponekad vizije iz
naih snova. Odnos je tada upostavljen i seansa moe da pone. Obraajte se zamiljenoj osobi i
veruj te da vas ona razume i reaguje. Potom joj uputite sugestije koje biste joj inae verbalno
saoptili da se nalazi tu pored vas. Bolesniku uputite itavu seriju isceliteljskih misli. U prethodnom
pasusu sam objasnio kako to treba da uinite.
Ovaj odnos takoe moete uspostaviti ako u mislima preletite razdaljinu koja vas razdvaja.
Dok u prethodnoj metodi optite sa zamiljenim pacijentovim dvojnikom, na ovaj nain ete postii
neto sasvim suprotno: vi se astralno projektujete ka njemu.
Trei nain je da prikupite razliite predmete sa kojima je bolesnik bio u
kontaktu:pisma,pramen njegove kose, neko pare njegove odeee. Tokom seanse posmatrajte neku
dobru pacijentovu fotografiju a ove predmete stalno drite u rukama. Tako ete imati oseaj
potpunijeg kontakta i bliskosti.
Cak i kada ne slede nikakvu odreenu metodu, brine misli upuene bolesniku deluju na
njegovu psihu, pod uslovom da imaju podrku i da su bezrezervne. Treba podsetiti da i telepatija kao
i bilo koje drugo sredstvo mentalnog delovanja, pokree i realizuje ne samo pozitivne vec i
negativne intencije,
Detaljna analiza ovog uticaja i njegovih izvora zahteva novu knjigu. Nju u verovatno i
napisati kada moja znanja u ovoj oblasti postignu odreen stepen. Sva istraivanja koja sada vrim
imaju taj cilj.

63

EDUKATIVNA SUGESTIJA
Dete, jo uvek nesposobno da pravilno rasuuje, strpljivo trpi uticaje kojima se njegove
nasleene predispozicije ne mogu suprotstaviti. Cak one same vremenom se gube ili razvijaju pod
uticajem ideja koje se reflektuju u dejoj svesti. Roditelji najee dozvoljavaju da se dete u prvih
nekoliko godina ivota potpuno slobodno razvija ne pokuavajui da u njegovo ponaanje unesu bilo
kakvu korekciju. S druge strane ljupkost deteta vrlo vesto skriva odreene anomalije u njegovom
ponaanju. Obrazovanje mora poeti jo dok je dete
u kolevci. Ako bismo jo u prvim mesecima detetovog ivota pokuali da mu samo mimikom jasno
predstavimota je dobro a ta ne od onoga to ini, umesto da sa razneenim osmehom doekujemo
svaki njegov gest, umnogome bismo olakali njegovo dalje vas pitanje i razvoj. Poto to najee ne
inimo, nedostaci se ukoren ju ju i razvijaju to kasnije predstavlja osnovnu tekou njihovom
uklanjanju.
Tako, beei iz krajnosti u krajnost, primorani smo da zabranjujemo, nepravedno sudimo,
strogo kanjavamo i tuemo.
Pa ipak dete kome se krajnje eksplicitno za era zbog nekih nedostataka, dete kome se stalno
ovori: Uasno si lenj, Nevaspitan si, Stal o pravi nered, itd,, itd., ne pokazuje ni najmanje
interesovanje da to kod sebe koriguje. Naprotiv. Ako ga njegova osetljiva priroda vue ka pasivnosti,
ovakve tvrdnje u njemu samo uvruju ideju da je lenj, nedisciplinovan, neorganizovan. Dete ih
samo sebi ponavlja i nesvesno autosugerie da je nesposobno za bilo kakvu promenu. Ako ima
gadan karakter trudi se da ga to jae ispolji ne prikrije
Vaspitai koji su odluili da mi poveru ju i slede moje savete prvo e iz jelovnika svojih vaspi
tanika ukloniti sve ono to stimulie impulsivnost. Davae im iskljuivo zdravu hranu na bazi mleka i
mlenih proizvoda, povra, sveeg voa i vrlo malo mesa i jo manje eera. Nauie ih da uivaju u
blagodetima sveeg vazduha, u igrama koje aktiviraju sve miie, u jutarnjem umivanju hladnom
vodom to je najbolja zatita od jakih temperaturnih promena. Nauite ga da podnosi i najveu
vruinu i najveu hladnou, Cim ispolji bilo kakvu elju za stvaranjem bezrezervno ga podrite.
Umesto da mu stalno ukazujete ne to kako ima neku manu pokuaj te da mu govorite o
suprotnom vrlini.Tako, umesto da mu kaete da je poslednji poltron, potvrdite da e se
promeniti, po stati hrabar, zaboraviti na strah.
Uvee dok dete ve sanjivo lei u krevetu, majka vnvi moe blago sugerisati: Postae
odlian ak. Zeleee da redovno i tano radi svoje domae zadatke, uice tako da uvek spremno i
sigurno moe da odgovori na postavljena pitanja, i da to doivljava kao najvee zadovoljstvo.
Sutra, kada se bude probudio, dobro e se oseati, bie dobre volje, i sam e eleti da ustane.
U koli mora paljivo pratiti predavanja tvoga uitelja. To ti nee predstavljati nikakvu tekou, a
posle e isto toliko uivati u onome to si nauio koliko i u igri sa tvojim drugovima. Detetu koje je
po prirodi neuredno i aljkavo, majka takoe moe uputiti i neke sugestije koje se konkretno tiu
sreivanja stvari, igraaka i knjiga. Svoje stvari mora uvek drati u redu kako bi ih uvek mogao
nai i upotrebi ti onda kada su ti neophodne. Vodi rauna o tome da ne cepa sveske, da ne zavre
64

listove u knjigama, itd. Svako vee pred spavanje sredi svoje igrake i ono to ti je ujutru potrebno
za kolu. Ako to bude redovno radio prei e ti u naviku, shvatie zato je to dobro i uskoro nee
ni moi drugaije da se ponaa. Bie sve bolji i bolji.
U suzbijanju loih navika kod dece, kao to je grickanje noktiju ili netano odgovaranje, ova
metoda je dala znaajne rezultate ak i u onim sluajevima kod kojih brojni i komplikovani tretmani
nisu doneli nikakvo poboljanje. Ukoliko je neophodno moete pribei i hipnotikoj sugestiji.

II
Neophodno je obratiti se detetovom razumu to je pre mogue. Kako kae poslovica, u svakoj
stvari je mogue ukazati mu na cilj i posledieu. Ukaite mu na prednosti razumnog ponaanja, ili na
posledice u sluaju da se ponaa suprotno. Osmiljene sugestije imaju mnogo jai uticaj ako ih
upuujete u trenutku kjda je dete mirno i sabrano i ako ih potkrepljujete po dete privlanim
razmiljanjima i zakljucima. Kada se suoavate sa nekim jae ukorenjenim nedostatkom morate se
dobro naoruati strpljenjem i ne smete oekivati nagle i radikalne prornene. Vrlo stidljivom detetu
ne moete se nikad obratiti tako to ete ga uporeivati sa njegovim odvanim i hrabrim vrnjacima,
ve ga morate podsticati da sam uoi kvalitete i nunost posedovanja takvih osobina. Sugeriite mu
male korake i promene uveravajuti ga da e i on jednom postati vrst, siguran i pun samopouzdanja.
Pod stiite ga da se i sam obraa ljudima koji dolaze u kuu, i naterajte ga da shvati kako otvorenost
i komunikativnost uvek izazivaju simpatije. Predloite mu da naui neku pesmicu ili recitaciju koju e
odrecitovati na porodinom skupu ili u nekoj drugoj pogodnoj prilici. Prilikom kupovine nauite ga da
sam odabere ono to eli i da se ne ustruava da sigurno i pristojno odbije ono to mu drugi
preporuuju ili nude.
Ovakav nain prevaspitavanja uvruje uticaj roditelja na dete i razultatima adekvatno
nagrauje uloeno vreme i trud.

III
Dobar primer u vaspitanju predstavlja jednu od najefikasnijih indirektnih sugestija. Spoljni
uticaji toliko duboko deluju na karakter deteta da mogu otpuno ponititi roditeljski uticaj i autoritet,
na avno samo ako se o tome ne vodi dovoljno rauna.Ne ostavljajte svoje dete ni u drutvu
slabijih,ni bolesnih,a naroito gledajte da izbegne prisustvo mentalno zaostalih osoba, bilo da su u
pitanju deca ili odrasli. Ono to vae dete vidi, uje, ita ak i ako nije na to koncentrisano , prodire u
njegovo nesvesno,poinje da klija u zavisnosti od sluaja,urodi dobrim ili loim plodovima.
elite li da vae dete postane marljivo i vredno? Odvedite ga tamo gde e njegove oi do mile
volje moi da se napajaju plodovima ljudskog rada. Uinite da njegov prvi susret sa profesijom kojom
biste eleli da se bavi bude pravi mali praznik Omoguite mu da prisustvuje predanom radu
nadarenih i vrednih ljudi. S druge strane ne ustruavajte se da ga suoite sa posledicama nerada.
Neka sam uoi nevolje onih koji su zanemarili sopstveni duhovni i intelektualni razvitak. Ne
komentariite primere koje navodite svome detetu ve mu dozvolite da sam reaguje i zakljui.
Videete koliko je bilo ganuto.

65

Ljubav prema poslu, prijemivost duha ideji karijere i napretkafi navika druenja sa ljudima
kojima su posao i aktivnost najvee zadovoljstvo i smisao ivota, bez sumnje je najbolji garant
plodne i asne egzistencije.
Svome detetu ete ovo najbolje sugerisati ako mu sami posluite kao dobar primer Ono to
telepatija moe uiniti kada je u pitanju bolesna osoba, vai u potpunosti i u sistemu vaspita vanja.
Opaanja koja mentalno upuujete detetu dok spava vrede neuporedivo vie od svih moguih grdnji.
Takoe, kada se ono nalazi van kue, na raspustu, moete mu mnogo pomoi matajui o tome kako
ga vodite i titite od svake fizike opasnosti ili moralnog iskuenja Ako se ipak dogodi neka
nepredvidljiva nezgoda, ako dete bude neiskreno ili neposluno, verbalna i mentalna sugestija
podarie vaim brinim mislima blagotvornu i iseceliteljsku mo.

66