Poremeaji koncentrovanja mokrae u bolestima bubrega

Relativna gustina mokrae zavisi od koliine i vrste organskih i neorganskih materija rastvorenih u
mokrai. Kod zdrave osobe specifina teina mokrae treba da je iznad 1020. Prva jutrnja mokraa
ima specifinu teinu normalno od 1020-1030.

U bubrenoj insuficijenciji gubi se koncentraciona sposobnost bubrega, pa mokraa ima niu

specifinu teinu, najvie do 1018. Ova pojava naziva se hipostenurijom. Najtipiniji oblik
poremeaja koncentrovanja mokrae javlja se kod hronine bubrene insuficijencije kod koje
postoji stanje permanentne osmotske diureze jer je smanjen broj funkcijski sposobnih nefrona koji
su osmotski optereeni. Osmotska diureza u hroninim nefropatijama je prouzrokovana gubitkom
koncentracijske i dilucijske sposobnosti bubrega.

Koncentracijska sposobnost bubrega ranije slabi od dilucijske, javlja se azotemija koja predstavlja
rani znak poetka bubrene hipofunkcije. U odmakloj fazi hronine bubrene insuficijencije
koncentracijska i dilucijska sposobnost bubrega su potpuno izgubljene, specifina teina mokrae
postaje jednaka specifinoj teini glomerulskog ultrafiltrata i iznosi od 1010-1012, javlja se
izostenurija. Tada je osmotska koncentracija mokrae po svojim brojnim vrednostima jednaka
osmotskoj koncentraciji plazme. Oboleli bubreg ne moe da regulie promet natrijuma kao zdravi
bubreg, dolazi do gubljenja Na mokraom to dovodi do smanjenja zapremine vanelijske tenosti i
do hipovolemije i tekih cirkulatornih promena.