3.

Kinematika kretanja tela u

gravitacionom polju
A k o se teio izbaci poetnom brziaom v u ;
Eiimirusanjem vremena t iz prethodmh jed
_ _
: naina nalazi se jednalna putanje horizonrk!
venikainom pravcu nanie, onda je a = g , ge j nog hica
j
je g ubrzanje s io b o d n o s paanja, pa je za '
ovaj sluaj fcretanja
i
;

gx-

y= -

K od kosog hica je, analogno,

v = v a+ g t

vx = V q cosja

h = v tt + ^ - g t l

vv= v a s in a g t
v l = v a2~ 2 g h

gde je tt ugao pod kojim je teio izbacr

Odgovarajue jednaine kreranja su

gcfe je h visinsfca raziika koju pree telo

tokom vremena t.

x = v st c o s J

Za. sioboan pa tela je a = 0 , pa je tada

j

,
.

1
j.

y = 3f sin a

v=gt

__

y = x i s it

. _ v ^ l g h

Iz uslova v}.= 0 nalazi jse da je vrcme kre^

tanja tela do poloaja najvee visine

K o d vertikalnog hica navile je a = g, pa je

v = v ,-g t

1
A = V 7 ^ ,

v x= v az 2gk

-g tl

a jednaina putanje cosog hica

h=* gt*
7

v si n cc

S-,
i da je ona

v.^.sin-^a

j
A k o sc telo izbaci p aem om brzinom o u
; horizontalnom pravcu, njegova brzma v z u
j tom pravcu nee se meojati tokom kretanja.
j K ako na o v o *elo u vertikafnom pravcu de-

odakie se nalazi da je vijina optimaina

a = 9 0 i da je

za
j

;
\
i
|
!

i
luje sila tee, ona telu saoptava. ubrzanje a = g
j
sa smerom nanie, pa se brzina tela vy u ovom
pravcu poveava ravnom erno tokom kretanja
to znai da je jednaka maksimalnoj visini
tcia. Naime, komponence brzine teia kod hoj kod vertikainog hica navie.
rizontainog hica 3 U

i
v = s t
otfakie su jednaine kretanja teia

Iz uslova t = 2 t , dobija se da je domet tela

o 0J sin 2 a

rmax=a=

| odafcle se nalazi... da je
[ 0 = 4 5 i da je '

y = gt

S
domet optimalan za

' ;_ V
r o p i - --------

D va tela (A i B) slobodn o padaju. Teio B pada sa visine As = ! 5 0 m i

ne~ ranije za vrem e A / = 3 ,5 s od tela A . Sa koje visine je puteno telo A ?
W j N a visini H 9S0 m ,,stoji heiikopter-iz koga ss ispusti bom ba koja
slob o n o pada. Posle kog vremena e pilot helikopcera da uje eksploziju faombe? U zed da je brzina; zvuka c 340 m/s.
3ij- U neki p on or se pusti kamen a slobodno pada. Zvuk udara kamena
o vodu uje ss posle vremena f = 4 ,9 s od trenutka putanja kamena. K olika je
dubina ponora? Smatrati da je brzina zvuka c = 3 4 0 m /s .

24

.s*-. 96. eiina kuglica se pusti sa visine h = 1 m na elinu piou od koje se

'obije. pri emu smanji svoju brzinu za 10%. fsto se deava i pri sledeem
cdbijanju kuglice od ploe. K.oliko e da buds tree vreme padanja kuglice?
;

97. Telo slobodno pada sa visine h. U taki A ima brzinu ^=29,43171/3,

u taki B brzinu v3 = 49,05 m/s. Kolika je visinska razlika taaka A i B?
Z i koii t i vreme telo pr^i pui AB'I

98. Dva tela padaju sa visin: / / = 7 90 0m . Jedno telo j j poelo da pada bez
pcetne brzine. dok je drugom saoptena poeina brzina u = 20 0 m/s sa smerom nanie. Kako se menja rastojanje izmedu tela ako su poela da padaju
istovremeno i iz iste take? K oliko je ovo rastojanje kada drugo telo padne na
: zemliu?
: y 99. Jedno telo je puteno slobodno sa visine H = S 000 m, dok je istovremeno

zemlje izbaeno drugo telo venikalno navie, poetnom brzinom va, po istoj
putanii po kojoj pada prvo telo. Kolika treba da bude brzina v0 pa da se tela
sretnu na polovini puta?
. 100. Kolika je brzina prvog tela u odnosu na drugo telo iz prethodnog zadat'ka u trenutku njihovog susreta?
' 101. Telo, koje pada slobodno, pree drugu polovinu puta za vreme d r = 1 s.
4
a) K oliko je ukupno vreme padanja tela?.
,'y b) Sa koje je visine puteno telo?
\\.,102. Telo se baci poem om brzinom 0 = 10m /s vertikalno navie.
^a) Koliku e visinu dostii telo?
....
b) Posle kog vremena e telo pasti na zemlju?
c) Kolika e biti brzina tela pri padu?
d) Nacrtati dijagram brzine i ubrzanja tela u toku kretanja.
\ -103. Telo je baeno v.rtikalno navie, poetnom brzinom t)0= IO m /s ,
sa tornja visokog H 25 m. K oliko je vreme padanja tela, a kolika njegova
brzina pri padu na z.mlju?
- ~ . 104. Sa iste visine i u istom trenutku ponu da padaju dve kuglice, i to
^l/jedna kuglica bez poetne brzin;. a druga sa_ poetnom brzinom w0= 20m /s.
Prva kuglica padne kasnije za vreme Ar = 2 s. Sa koje visine su kuglicc putene?
. Koliko ie vreme padania kuglica?
105. Na visini t f = 4 0 0 m iznad jezera ,,stoji helikopter iz koga se ispusti
^bom ba. Bomba se kroz vazuh kree bez trenja. a kroz vodu ubrzorjem a =
= 4.5 m s*. Bomba eksplodira pri udaru o .d n o jezera posle vremena f , = 2 2 s
od trenutka otputanja.
a) Kolika je dubina jezera?
o) Nacrtati dijagram brzine bom be.
jL0 6 . Sa koje visine je puteno telo 'da slobodno pada
C N & ad zem Ije, duine AA = 30 m. prede-za vreme A /= 0 .6 s ?

ako deonicu

puta

\ \ i I 0 7 . U bunar nepoznace dubine baci se , kamen.;.brzinom o0= 20m /s. 2vuk

oaara kamena o-vodu uje se posle vremena f = 2 s . o d trenutka bacanja kamena.
^ Kolika je dubina bunara? Smatrati da je brzina zvuka c = 340 m/s.
108. Balon' se kres vertikalno uvis'brzinom u = 5 m/s. U trenutku kada-balon
ijpi na visinu H 30 m iz njega se izba.ci teret be z poetne brzine ... .
ai Na kojoj visini se nalazi teret posle vremena /, 2s od trenutka njegovpg
izbacivania?
b) Koliko je vreme padanja tereta na zemlju?"
109. Dva tela baena su istovremeno iz jedne take na zemlji. i to jedno. vertikalno navie. drugo pod uglom 0 = 4 5 J prema horizontu. Njihove poetne'
brzine su jednake i iznose e = 3 0 m /s. K oliko . je rastojanje izmedu tela posle
vremena t = 2s od trenutka kada su baena?"
'25

l ' J.10..-A ko :drganizam pilota ;m oe --da izdri najvee ubrzanje om>I= 4 ,6 g,

izraunati najmanji poluprenik krivine j putanje aViona pri obruavanju ako on
leti -stalnom1 brzinom v = 2 0 0 km/h. t>
' ' . l l ' l . -Koliku: je JionzontaliHi ^bizinu -npoflrebno saoptiti . telu na ekvatoru u
sm eru < rotacije: Zemlje da bi ;se^ on o;.k reta lo paralelno Zemljinoj povriui?
Ubrzanje .Zemljine tee .na ekvatom j e = 9 ,7 8 m /s2, a poluprenik Zemlje u
ekvatorijalnoj Iravni i ? = 6 378,4 km. :ry ,1 1 2 . INa bregu, visine H 120m , iznad jezera nalazi se top iz koga se pucau
itorizontalnom'pravcu -prema jezerurrPoetna brzina granate je O j= 3 2 0 m /s .
| Izraunati =meto -pada...granate u -v o d u , njenu brzinu pri padu i.u g a o pod
; kojim granata padne na povrinu v o d e .'
113.
Iz avidna, Jcoji leti stalnom brzinom o = 2 5 0 k m /h u horizontalnoj'ravni,
ispusti se bom ba. Odrediti:

; ; a)-p oloaj bom be posle vremena t = 1 0 s ,

b) brzinu bombej u tom trenutku,
c) -pravac kretanja bom be prema horizontu u tom trenutku.
114.
Iz tri takelna vertikalnoj obali istovremeno su izbaene tri jednake
; kuglice"u~hbrizonta]nom pravcu, poetnim brzinama t)O)= 5 0 m /s , oo; = 7 5 m /s
i i Oj = 100 m/si Prva kuglica padne ,na :povrinu vode na horizontalnom rasto' janju o d oba'le jD, = 100 m. A k o sve tri kuglice istovremeno padnu na vodu,
Jzraunati:;
a) vreme padanja svake kuglice,
1-5:
b) visine hlt h2) h2 sa kojih sukuglice izbaene,
c) brzine kuglice v ,, v2, 3 -u trenutkupada u vodu.
H

j
;
\fj

| ; \ -. j
| , \ |
| \lfi
i

.i

115. A v ion leti. na visini H = 2 0 0 0 m po horizontalnom; ipravcu stalnom brzinom o0= 3 0 0 m /s .

Iznad take A g| avion ispusti bombu koja slobodno pada. K o lik o je :
a)
vreme padanja bombe,
b) rastojanje AIP.

116. A vion i brdd se kreu u istoj ;vertikalnoj ravni, p o paralelnim pravolinijskim putanjama, brod brzinom , , ! a avion brzinom v2. Visina putanje aviona je h. Odrediti horizontalni razmak izmedu broda i aviona pri kome je
potrebno iz aviona ispustiti bombu da bi -ona pala na brod, i to ako je smer
kretanja broda i aviona:
a) isti,
i
b) suprotan.
;
117. T elo se baci u horizom alnom pravcu sa visine h = 6 m u odnosu na
horizontalno tle. Telo padne na tle na udaljenosti / = 1 0 m od mesta bacanja.
a) K olik a je poetna brzina
tela?
b) Pod kojim
uglom e telo pasti na tle?
c) Ustanoviti jednainu putanje tela.
118. T elo se baci pod uglom ct= 3 0 prema horizontu. A ko je brzina tela
c= 4 0 0 m /s posle vremena r = 2 s od trenutka. izbacivanja, izraunaii njegovu
poem u brzinu e0.
119. T elo se baci poetnom brzinom c 0= 2 0 0 m /s pod uglom a = 6 0 prema
horizontu. Izraunati komponente brzine tela v , i vy u poetku kretanja, u
trenutku kada se telo nalazi na najveoj visini i u trenutku pada tela na horizontalnu ravan.
120. T opovsko zrno izleti iz cevi brzinom v0= 400 m /s pod uglom a = 3 0
prema horizontu. Izraunati udaljenost mesta pada zma na horizontalnu ravan,
kao i vremc kretanja zma do mesta pada.

26

121. Iz topa se ispale dve rakete: jedna pod uglom a ,= 4 5 ,

uglom O j= 3 0 prema horizontu. .Koliki je odnos:
~a) maksimalnih visina koje dostiu ove granate,
b) dometa granata,
c) vremena |kretanja granata?
.

a druga p od

.
i
t
\J _ .

122. Raketa se izbaci pod uglom a = 7 0 prema horizontu. Za vreme /m= 8 0 s

ona dostigne najveu visinu. Izraunati poetnu brzinu rakete i poioaj -anesta
pada na .horiontalnu ravan-.
.

123. Telo se izbaci poetnom .brzinom pod u glom a prema horizontu.

Izraunati u g a o .p o d kojim e' telo da padne na .horizontalnu ravan na -rastojanu jr od mesta'-izbacjvanja.
1 2 4 . P b kcojim uglom je potrebno baciti telo da 'bi:

a) njegova najvea visina bila jednaka daljini mcsta pada na -horizontalnu

ravan.,
|
b)
daljina mesta pada na horizontalnu ravan bila jednaka visini
dostigne pri izbacivanju vertikaino uvis, istom poetnom brzinom?

koju

telo

125. Na k ojoj e visini granata da udari u vertikalnu stenu .koja se nalazi

na udaljenosti J r= 4 km od topa? Granata -se -izbaci poetn om brzinom =
= 4 0 0 m/s po[d uglom 11 = 14 prema horizontu.
126. Granata se izbaci poetnom brzinom o = 2 0 0 m /s pod ugiom k = 4 5
prema horizontu. K oliko je potrebno da bude vreme ,,tempiranja granate da
bi ona ekspl^dirala na visini i = 10m pre pada na zemlju?
127. Rakeija, mase m = 8 400 kg, ispali se sa zemlje poetnom brzinom v0=
= 350m/|s, p od uglom a = 80 prema horizontu. U trenutku kada raketa dostigne najveu visinu, iz nje se izbaci jedan njen deo, mase W 7,=40kg, u suprotnom smferu, brzinom c = 2 0 0 m /s u odnosu na raketu. K olik a je brzina rakete
neposredno posle izbacivanja ovog njenog dela?
128. Sa broda koji se kree pravolinijski stalnom brzinom v izbaci se granata p o itn o n brzinom v0 u smeru kretanja broda, pod uglom a prema horizohtu.
j
a) K olika _e udaljenost broda od mcsta eksplozije granate pri padu na vodu?
b) Pod kojim je uglom a, potrebno izbachi granatu da bi ona paia na brod?
Napisatii jednainu putanje granate za ovaj sluaj.
c) K oliko je vreme kretanja granate do pada na vodu (brod) n cb? stuaja?
d) K olika bi trebalo da bude brzina
broda u drugom sluaju da bi maksimalna visina jgranate bila jednaka putu koji prede brod d o trenutka kada granata padne na njega? Dimenzije broda zanemariti.
129. Iz minobacaa se gada objekt B {! Izraunati poloaj ovog
ako je poema brzina mine c o= 1 5 0 m /s , a.u glovi a = 3 0 c i p = 60c.

objekta

130. Tenk se kree po pravoj putanji prema topu, stalnom brzinom o = 3 , 6 km/h.
lzraunati poetnu brzinu granate ispaljene iz topa pod .uglom a = 30, pod
tislovom da pogodi tenk koji se nalazio na rastojanju < f= 8 k m u trenutku i:.paIjivania granate.

'i

' 131. Sa morske obale, visine //= _S 0 m ,_ izbaci se telo poetnom brzinom
0~== 100 m /s.'pod uglom a = 4 5 prema horizontu. Izraunati mesto pada tela na
vodu, kao i vremc' kretanja teia do trenutka pada na vodui
; 132. Poluga, duine / = l m , rotira stalnom ugaonom brzmom. to = 3 14 raid./s,
o k o ose koja prolazi kroz jedan njen kraj ] . Na drugom kraju poluge nailazi
se malo telo, koje u jednom trenutku spadne sa poluge i pone da se kree u
tangencijalnom pravcu koji sa horizontom zaklapa ugao a = 4 5 3.
. a) Na kojoj; udaljenosti s ono da padne na horizontainu ravan?
1 b) K oliku e nejveu visinu dostii telo?
133. Raketa pone da se kree vertikalno uvis stalnim ubrzanjem a , = 4 f .
Posle vremena t0= 8 s od rakete se odvoji jedan njen deo koji se izbaci u stranu
brzinom va = 8 0 m/s. Na kom mestu e da padne ovaj deq rakete na zem'iju?
Trenje , zanemariti.
I
134 Iz .aviona koji Ieti na visini H = 1 km, brzinom t)0= 7 2 0 km/h, pusi se
bom ba. K oliko je potrebno da bude vreme ,,tempiranja bombe da bi ona eksplodirala na'visini A = 1 0 0 m pre pada na zemlju?
; 135. Sa obale, visine H = 5 m, baci se kamen u horizontalnom pravcu poetnom brzinom v0 = 25m/s. Kamen se pri padu na vodu odbije od nje podl istim uglom pod kojim je pao na nju. Izraunati poloaj mesta ponovnog pada
kamena na vodu.
.
1
136. Telo se baci sa morske obale poem om brzinom o0 = 1 0 m /s i pod uglom a = -30 prema horizontu. Izraunati poloaj tela i njegovu brzinu- posle
vremena / = 2 s od trenutka izbacivanja.
137. Kolikom najmanjom brzinom je potrebno baciti telo da bi palo na rastojanju > = 64 m? Zanemariti otpor vazduha i prefpostaviti da s : mesto bacanja tela i mesto pada'naiaze u istoj horizontalnoj ravni.
138. Telo se baci pod nekim uglom prema horizontu nekom poetnom brzinom i: padne na horizontalno tle posle vremena t = 6 s. Kolika .je maksimaIna visina tokom kretanja tela?
13J.- M etak iz puke probije dva vertikalno postavljena lista hartije koji se
nalaze na meusobnom rastojanju d = 20 m. Mesto proboja na drugom listu
hartije je h 2 cm nie od mesta proboja na prvom listu hartije. Pod pretpostavkom da se metak kretao horizontalno pri proboju prvog lista, odrediti brzinu metka.
1 4 0 v -Iz take A 0 na poetku strme ravni,
se telo poelnom brzinom 0 = 5 m /s pod uglom
a) Na kojoj e udaljenosti / od take A telo
ravan?
b ) D o koje e maksimalne visine u odnosu na

28

nagibnog ugla 0 = 30, izbaci

a = 4 5 .
ponovo doi na horizontalnu
horizontalnu ravan dospeti telo?

l-ilT 'D v a elina bloka, visine h = 0,5 m, postavljena su tako a obrazuju

vertikalnu pukotinu irine d 3cm . Ka pukotini se kotrlja elina kueiica. briinom
m/s, i propada u nju, nekoliko puta udara o zidove pukotine i pada na-podlogu. Pravac krotanja kuglice- pre pada u pukotinu normalan je na
aju. Poiuprenik kuglice iznosi i? = 0 .3 c m .
Ako se udari kuglics o zidove pukotine mogu smatrati elastinim. odrediti
koliko e puta kuglica da udari u zido've pukotine pre pada na podlogu.
142. K olikom najmanjom brzinom moe da se prebaci kamen
u vidu kvadra, irine / i visine H, ako se izbacuje sa visine /i?

preko

stene

143. Sa visine h telo padne na strmu ravan .nagibnog ugla r. Q . od koje se

odbije ne promenivi imenzitet brzine. Kolika su rastojanja .v ,..y .. x , ..........v -usednih taaka dodira tela i strme ravni?

4. Dinamika
translatornog kretanja
Ako telo ima masu m i ako je njegova zapremina V, onda je gustina supstancije od
koje je ono nainjeno .

Prema i Njutnovom zakonu. izolovano telo

se kree ravnomerno pravolinijski. ij brzina
izolovanog tela je
-j = const
to vai i za njegov impuls. pa je

dok je Specifina zapremina tela

p = const

V
m

Prema I! Njutnovom zalconu. iila F ko.ia

deluje na telo jednaka je proizvou mase te-

Jedinice gustine i specifine zapemine su

W
[P )= ~[V]

la m i ubrzanja a koje ono dobija pod dejstvom sile, tj.

kg
'

F ma

tr*b

ili
[mj

kg
F--

Impuls tela p, ija je

masa m. prilikom I

ii

dt

kretanja brzinom a, odreen. je proizvodom J to zjiai da je sila koja deluje na telo jednaka brzini prom c ' niegovoe impulsa ili. u
maremaiikom smislu. prvom izvodu impui<a
p=m v
teia po vremenu.
ledinica impuisa je

Imajui u vidu da je p mv. prema prethodnoj relaciji je

[ij]= [m ][t)]= k g -m /s
Ako na telo deluju sile Fv
onda je rezultanta ovih sila

F., F^,... , F,

di

dm
dt

Kako je u veini sluajeva m = con st, to je

najec

f^ F '-h R + F ^ . - . + F ^ 7 7 ;

I
Ukoliko je rezultanta sila koje deiuju na
telo jednaka nuii, tj. ako je poligon siia zatvoren, tada su ovc sile u ravnotei.
Telo je izofovano ako na njega ne deluje
ni jedna sila, a ako deluje vie sila, one treba
da budu u ravnotei.

F=m -

f
j
I
.

d7

F m = ma

di

Dejstvo sile F =m a osea se u inercijalnom

sistemu reiercncije. dok u neinercijalnom sistemu referencije fsistemu referenoije vezanom

92. Ugaoni pomeraj tapa je|

6

naine u fizikom smislu jc

(l)= u /-f60

c3 2c
-j / 4 s

1, = -----

gde je fle poetni ugao tapa u odnosu na

X-osu.

V g

pa je dubina ponora
B = c ( r r ,)= 3 1 6 m
96. * - $ ^ . - 1 / 5 ; 7 2 9 ^ 5 = 0 , 3 8 6 s.
97. Braina tela u taki A | | j t vA = g tA
11,
a u laki B je v = g t s , pa jc tA*= i
g
X)d

= . Telo
S
za vreme

6e

Predeni put alke je

preci put AB

vB- v A

A ttiiA-

s(r )^ A ^ R -2 6 (t)= 2 R a t-i-2 J t%

pa je

pa je brziDa alke

- L - i ft

&h i
-t - 4 B

& h*=AB~h.

ds(t)
t- = i=
dt

m
2R0= 12,8
s

- ( ' /
f/) = 7 8 ,5 m

a n.icno tangenjalno ubrzan.ic a,*=dv/d!=0.

Prema tome, ukupno ubrzanje alke iznosi
r!
==
R

s:

3. KIN'EMATIKA KRETANJA TELA

U G R A M T A C IO N O M POLJU

pa je vreme padanja drugog tela

93. A ko je lelo B puieno sa vjsine hB, onda jc

98. Za vreme / prvo telo prede put A ,=

= - i - f /J, a drugo k . = v 0r-{ g t1. Razlika
2
2
d ~ h .^j=s-V predstavlja zakon promeDe rasiojanja izmedu tela. Drugo telo e pasti na
zemlju kada je h .= H odnosno i / = u 0 /,-f-

4i?6) - = 204.8
'

TT777777T,

I2hl

hs = n E-, p a je vreme padanja t g = y =

- "
V s
= 5.53 s. Vreme padanja iela A je tA = rB-i-h i=
= 5 .5 3 s-f 3.5s=^9s, pa je ov o lelo puiieno
sa visine

' 2H
, / ------ i------ = 24,6s, poto

Fs

se ne-

gativni koren nc uzima u obzir, kao nerealan

u fizikom smislu. U ovom trenutku razdaIjina izmedu teia iznosi d*=ver, = 4 920m .
99. c c= v ^ = 2 8 0 m / s .

A,) = ~ - V =397m

J00. U trenuiku susreia prvo telo ima brzinu

llH

94. Vremc padanja bombe je /, = >/

, a

V s
%'remc prosiiranja

zvuka /.=

, pa je pro-

leklo vreme od irenutka otputania bom bc do

trenuika kaaa se zaula eksplozija
/ = /, + ; . =

' I2H H
/ ------ f = 1 7 s
V g
c

,
.
H

m
t, = y/2gh = ^ j 2 g - j = \ / gH = 2 & 0~
U istom trenutku je brzina drugog tela
f , = t i 0 g t = v gH ~ g -\j = 0
pa je relativna brzina tela
101. Kako teio prede put h/2 za vreme A /,

95. A ko jc /, vremc padanja kamena, on-

io jc ^ --~ g (t A /): , pri emu jc h*=gt7/2,

da ,ie dubina ponora H = 7 ,:. K ako jc vre-

gde je / vreme padanja tela sa visinc h.

Izjcnaiavanjem csnih srrana ovib jednaina
dobija sc kvadratna zavisnost po /, iji su
koreni z, = 3.4s i / . = 0,5Ss. Drugi koren je
nerealan u fizikom smislu. Visira ss koje
jc telo puteno iznosi A=V,3/2 = 5,8 m.

me prostiran.ia zvuka / _ / 0 nda je takode

H = c a ~ /.). lz ovih jcdnain 2 sc oobija aa
. -c
2c
Je
------ /.-------- / = 0. Realan koren ove jed-

......1 0 2 - a ,'b ) U najvioj taki putanje briina

tela je o = 0 , pa je iz relacije
v * * v ,gtt

vrenie kretanja tela navie r0 = . Isto toliko

g
vreme telo i pada, pa e o n o da padne na
zemiju posle vremena
t= 2 t.

2gp

= ^ + ^ O 2. a za drugu t f = v at-J ^r1,

gde je t vreme padanja druge kuglice. Na
osn ov i ovih jednaina dobija se da je
g 'l t 1

-------v ~ g Art = SI'6s

pa je visina sa koje su kuglice puStene

= 2 ,0 4 s

iir)J= i ,4 1 km

T elo e dostii visinu

1
2

V
2?

A = or. i V = = 5,1 m
c) Telo e pri padu imati brzinu
o = _ t j 0 = lO m /s

105. a) Bomba e da padne na povrinu

jezera posle vremena /, = 2/ 2 fl/g, pri emu e
imati brzinu v %= g t t= \ j l g H . K ako je r, vreme padanja do dna jezera, tj. do trenutka
efcsplozije, to je vreme kretanja bombe kroz
vodu

D R .
tr

I2H
V g
pa je dubina jezera
IZH'

Hr

Vg

v'2SH -

V?)

=772 m

a.
9t

103. Brzina teJa izbaenog navie je u = ti0

g t. K ad a je o=0, telo dostie najveu vi-

i Ug2
sinu h, ~ . Ovu visinii e telo dostii za
|
2f
I
v0
vtem e / , = . Najvea visina tela je prema
106. A ko tefo posle vremena r^ doe u tatome

ku A i l koia se nalazi na visini iA

; h = h . + H=

~H=30,1 m
2g '

: Vreme padanja tela sa ove visine je r2=

V
T elo

, pri emu e imati brzinu

f.... . .

iznad

1
zemlje, onda je hA= g tA\ gde je kA preeni put rela za vreme tA..
A k o pak telo padne na
zemiju posle vrcmena tB,
onda. je

v r = y jlg h = 2 4 ,3m /s

= da. padne- na zemiju posie vremena

o . . _ /2A.

H = k A+ J i= ~ gtBl
U

odakle je
>3,5 s

104J Ako su kuglice poele cfa padaju sa

visine-: if, onda je- za prvu kugiicu

isJt**HhA=
-StB1

2 S,A'

yn';;>frrrr.


- Prema tislovu zadaika je / = r s tA=*0 , 6 s.
Prema prethodnim reiadjama je

'-'zr-.e&rs&Ssitsis
'fS.

Traeno rastojanje je

AA
Af
ff l= _ _ _ =

IZi

gde su ;,j , jcdinini

~ "~r~" 'S - jB ggg

s
r_
= 'i
rtr.
x
'J
a njegov mtenzttet

pa je visina sa koje je telo puteno

rx = 'J (xx- x . y + ( y t

H = - ^ - g t B'-** 132 m

tj.

107. Zvuk pida kamena ue se posie vremena

gde f, vreme padanja kamena, a f, vreme prostiranja zvuka. Kako je
f f = v,/ , - f

odnosno

H ct. = c(t tx),

to se sintezom ovin jednafina dobija

= o ,f -%/2fl sin 0 )= 4 ff m '

110. Ubrzanje pilota u taki A na putanji
u vertikalnoj ravni H je

da je
a = g -f -

2c
2Co,-fc)
t - j- ----------- / . ,- = 0
.

rx = \ / V f 2 cos 2 0 - f vst 1 ( 1 sin 0 >*=

Realan koren ove jednaiine u fizikotn

smislu je f,'= I ,S s , pa je dubina bunara
H = c ( t fj^ oS m.
108. a) Kretaaje tereta je isto kao kad bi se
sa visine H bacio vertikaino navie poetnom
brzinom w0 = o . Visina tereta u odnosu na
zemlju posle vremena f, je

K ako mora da bude a < .a

za vreme

R>-

t.

a sa visine H mzx telo e da padne za vreme

=4,6?, to je

=87,2 m

111. Iz uslova a = g , tj. v x!R = g , naiazi se

da je = ^ 7 9 1 3
s

1
/, = V 2 ? # + v z
S
pa e teret da padne na zemlju posle vremena

112. U taku padanja granate, njene kom ponente

brzine menjaju se prema relacijama

f = f , - f fj = 3,01 s

vx =*v, i vr = g t

(1)

a koocdinate poloaja granare

ja m a ffa

prema relaci-

(2)

X
109. Vektor poloaja
mena t je

1.

tela j

posle vre-

rl = (v at ~ L g ! i )j j
a

. tela
; 0 /- f |v ,t sin 8 g t *J

 Gmna.u s- pasti na -povranu vode kaa je

S , odnosno
odakle je vre-

jim telo padne na horizontalnu ravan

2h

a = a r c tg
Sg^lS*
\ / P -P

jn e H)SDOg padanja ; 1= ^ l E E L ,

-Za ovo vrcme t granate

sana prei put'ija je
horizontalna projekdja
ja
1568 m

* ^Tiur

Kompoaente bjrzine gianata prilikom pada su

=o=320m/

vA = g t = \/2gjH\=A9mls

pa je intenzitet brzine granate pri padu

f

2.

333

I
Gianata e pasti na povrinu vode pod uglom

c) Kako je y ( t ) = h S 1, to je
,a = a r c t g L ~ ^= 842'

^ = a ( 5_ _ )

;i I ; . i x
113. s) x 700 m, jy<=490 m;

118.
Posle vremena / 0 i e l o doe u taku
A, gde ima brzinu ije su komponente vx =
= v 0 cosa i V} ,= V 0 sin agt. Jntenzitet brzine
teia u taki A je prema tome

b) t)= 2 6 8 ,l rri/s;
c ) a = 2 ] 48'.;

114. a)

-! jD,
1 = 2 s;

i-

b) A,=A. = 4 !p/,J= 19,6 m;

c)

v = \ / v / -f u / = V o: cos: a-f(u0sin a g t)1

odakle je
u032vsgt sin c - f f :/ :u: =0

i= \|t'oij1i+ '(f ifi):=53,7 i analogno

je B3=77,4m/s;i u2=]02m/s.
115., a) / := V ^ = 2 0 a s ;
\

b) A

jlH

i^

=6060m .

116. a) rf=(-J, ,) \/2h]g;

t > ) ( 4 -r'v3)\/2hB. :.

i : j
; _____
117. a), Kako je|j|.a:mM= % /7 ^ P , iij
- ! _ |
1 /2A
^mas~ vbtREr y
gde je t vreme icretanja lela do mesfa pada,
to je
'i- lg !
m

Realan koren ove jednaine predstavlja poernu brzinu tela. Naime,

v a= g t sin a-T^/g1! 2 siti2ag*t: - r v - 410 m/s

119. Komponente brzine tela su |J| u poioaju tela O:

u0I=i>0cos a = ] 00 m/s
o0>.=t;0sin a = 173 m/s
u poloaju tela A:

b) tgo = >=

h1

; , pa je ugao pod ko-

t'oi^lOOm/s

je vrcnost siiiusa u oba sluaja jcdnaia.

u poioaju tela B:

00m/s
........ r ill. = - c t,1= - I 7 3 m / s

v .1 sima,

124. a) K ako je >'m2x=

ii, 1

odnosno

2g
sin 2a,

dobija da je t g a , = 4 , odnosno a, = 7558'.
v 0: v 02 sin 2 c ,
-- -------------- r nalazi sc da
2g . g

b) Iz uslova
je c ,= 1 5 .

l -o,

120

125. A = jr t g a . '*
= ( f 0: sin 2 x)lg =s 1 ;4 km,

. .v.

=(2r 0 sin a ) / f = 40,8 s.

126. Granata treba jda eksplodira u taki

A ' m . Vreme / kretanja granate do take A '

v<r sin: a,
.vmaxj
1 2 1 . aj

yJ

DI

2g
\sia C j/

v0l sin: ou

b)

t'0Jsm 2 a,

Xmxxi

sin 2 a,

\ /r

h
t 0

sin 2 a,

g
sin 2 z 3

\
X

odredeno je uslovom y = v 0r sin a g i 1/!, odakle se dobija jednaina

2 o sin a

>Jh
'B:

2r sin s .

- = \/2

sin a .

g
122. U najyioj taki putanje raketae imaii samn Ihorizontalnu komponentu brzine, dok
je venikalna komponenta -l,.= ti,,sin a f / , = 0 ,
i
S m
pa je poetna brzina rakeie tv = aS35 .
|
s.na
s
Dom ei iakeie ,ie
sin 2a

.2 gt,:

:45,7km

tg a

123. 1 elo e da padne na uoaljenosti x

I gx
sin 2a
i ro pod uglam a = a rcsin I
postoje

A ko je

/-j =o

Pa je
uc sin a
/j;. =-------
g

v 0: sin:a
2h
--------------g1

= (1 4,30=14,24) s
Potrebno .ie uoiti da se koren ;, = 0,06s
odnosi na taku A , a koren /,= 2 8 ,5 4 s na
taku A '.
Preporuu.iemo da na osnovu poznavanja
vremena /, i z, odredite vreme za koje bi granata pala na zemlju, dola u p oloiaj najvee
visine Jvl i prela put A A '.
127.
TJ taki A |Q raketa ima samo horizontalnu komponentu brzine vAx= v 0 cos a ( 1 ).

ova ugla c ii

S
. I
intervalu 1 0 .

=476,3 m.

2v.- cos 3 a

fl

Vc-rosct

a kojima se moe postii

isto m esio flada tela. uz iste ostale uslove

kreian.ia.1 Ovaj zakl.fuak se izvodi na osnovu
dobi.iene! jeanaine za ugao a, njenom trigonometrijskom interpretacijom, ako se zna da je
sin ( - 2 c )= s in

f a )

Na>me. akc se lelo izbaci istom poetnom

brzinom. ontj moe da padne na isto mesto
p o uglpm

------- 3 p/ema borizom u, poSto

Kako .ie raketa u vazduhu, itav sistem se

moe smatrati izolovanim, pa je na osnovu
zakona odranja impulsa
=(m m,)Vj m ,[vvx)

<2)

gde je vx brzina rakete posle razdvajanja i

v brzine odvojenog deia raketc u odnosu na

onosno

rakeru. Iz relacija (1) i (2) je

!'
j

v . v . COS l r , m'
,=abi
m;

2vf: sin ({3a) cos 3

BA =

c os: a

. Prcporuujcmo da izraunare poloaj mesia

pada raketa.
128. a) G ranatae da padne na vodu posle vremenat, = ( 2 v ,
sin * )!g , pa e brod za
o v o vreme da pree put | | J
;
2-j v . sin *
;
0 0 ' = u r , = ------^------a fcaico je
Kako je

v ,: sin 2x
03=

2 2 :,

to je

2v,: sin a cos 2x

AB=g
cos-a

to je udaljenost broda od mesta eksplozije

0 ' B = 0 B ~ 0 0 ' = (t) sin 2 s 2sin a)

1530 m

130. Granata e pasti na zemJju posle vrcmena r , = ( 2 t>0 sina)/^ i za ov o vreme ona e
prei put tija je horizontalna projekcija
jC n tz^ lv^ sia lsM g . D a bi granata pogoila
tenk, on mora da bude u trenutku t u taki
B UJ. T o znai da za ovo vreme tenk mora
da prede put dxm iI, pa je

Wc

gdvjsin 2a.

z.

2v, sin ec

0v

gd

o - r -------- v ,

costr

-=

sin 2 x

fa) Iz usfova 0 3 = 0 0 ' , tj. o0 sin 2 s = 2 v sin a ,

dofaija se da je cc,m90 i a .'^ O ".
Jednaina putanje je
S

Iv1
je

c) Vreme kretanja granate u prvom sluaju

a u drugom sluaju se dobija iz ana-

lognog uslova y=*v0t , Stzz=

, odaJtle je

Realan koren ove jednaine u fizikom smisiu predstavlja traenu poetnu brzinu granate. Naime.

r, ~ 2 v jg , to odgovara i vertifcalnom hicu.

d) Najvea visina granate u drugotn siua-

cos <x

vgd
------ = 2 9 5
4cos;

sm
2=
V

m
s

133. Koordinate teJa su jr = 0/ cos a i y =

= , t s : n ------ gt\ Kada telo padne na vodu.

d ok za. vreme t, brod pree put
2vav

xmax=t)/z

S
Potrebna brzina broda \znosi-v=*oJ2.
129- Koordinate mine u funkdji vremena
su ; j j r ^ v c o s f i i
g tlp. jJ J , a
objekta (mesta pada) x b = A B z o s a l ya=
^ A B s ia o u Iz ovih relacija dobija se da je

AB--

236

, 2o , 3 (sin (3 cos a cos {3 sin a) cos {

tada je y = H m ,' pa je

- gde je f , vreme padanja tela. Ureenjem

ove jednaine dobija se kvadratna jednaina
2 a.

sin a

D eo rakete e da padne na zemlju kada j i "

y = h, odnosno h = v r ,~ g r * [2 , gde je / _ *
njegovo vreme padanja. Realan koren ov e jednaine u fizikom smislu je
2A

iiji su koreni

51 s

S V g' ' S

v.sin a

:8,J3)s

Prvi koren f,' = 0,48 s je nerealan u fizikom smislu jer odgovara taki C, dok koren
f , " = 15,78 s predstavlja vreme padanja i od govara taki B. Udaljenost mesta pada tela
je x mzx= v j cosaa< 1,06 km.

Drugi koren je nereaian u fizikom smislu

jer je negativan. Mesto pada dela rakete je
prema relaciji (2 )
v j , = 4080 m.
134.
Na osnovu jednaine horizontalnog
hica y = gtz/2, imajui u vidu da je j-=
= - ( H - h ) , tj.

Preporuujemo da izraunate vreme kretanja tela po

putu AA'.

132.
a) Brzina teia pri odvajanju od poiunalazi se da je vreme tempiranja" granate
ge je t/= /o ) = 314 m/s, a to je ujedno poetna
brzina kosog hica, pa e telo da padne na
udaljenosti
sin 2 a
,rmax= ------------- =3 10050 m.
g
135.
Rastojanje od mesta oacanja do prvog
pada je
o ,- sin- x
2513 m.
jlH
.
133.

U trenudatr/; brzina rakete je

a tangens ugla pod kojim kamen pada

o = o r 0 = ( 4 f f)r 0 = 3fr0= 2 3 5 m/s

a visina

tgi=

1
3
h ~ af-= ^f0J>942 m

odakle je a =

22

i>Ay -JZgH

-<0,40

, dok je

v A= V 7 7 W 7 = ^ 2 g H ~ l l m/s

Odvojeni deo rakete kretae se p o zakonu

kosog hica. Komponente brzine deiarakete u
taki 0 | s u ax='t'o i voy = v : dok su ove
kom poncnie za proizvoijnu taku puanje OB

(I)

v , = v g t

v A2sin 2 s
Isto tako je' JTnm ---------------- , pa je mesto
g
ponovnog pada. kamena

Koordinate odvojenog dela rakete su

x= V
y=~v(~

OfB = X maxI'T--roiax2

1'

(2)
~S<

Itf

(n '-f 7gH)s\n 2a

-.77 m

23T

136.

Poslc vrenBna iA tclo e doi u taku

A | 0 , gde su Jcomponente njegove brzine

.

^ =

, cos a =

8 ,6 6

140.
a) Kretanje tela po strmoj ravni je
aualogno kosom hicu, pri emu na lelo u

m / s -

vAy vc sin o gtA = 24,6 m /s

13-

intaazitet brzine

!
jt^, 265 m/s

r
ravni

putanjr ne

deluje siia

mg

ve sila

mg sin 0 2 3 , to znai da je ubrzanje tela u

ravni putanje g ,= g sin 8 , pa je prema pomenutoj analogiji
tvJ sm 2 a

o 0J sin 2 =

1 = ------------ = ------- =5^1 jn

g,
vs sil1a
b) W

- r - y 5
2g sm 0

141.
Put koji prede kuglica do prvog sudara du X -ose je H I
Koorainate

take A su

s,x = d JtRid2 R = v at,

=y<,tA cos a = 1 7 ,3 m
= - c p ciss a -

izmedu prvog i drugog sudara s2x= d 2 R =

= c 0 r itd., a du Y-ose

= -3 6 ,9 m

1 td -2 R

; 137. Iz relacije Z>=(d0j sin 2 a)/ (1) nalazi

se da j e poetna! brzina tela .
,

\ 3

)
m

\> sin 2 a .

I uslova
dv

I 3 l.

r 'i

I.]
, da. (sin 2 a) ' n

da.

cos

x[D g

;---------

JB

=0

(sin 2 a)3l:

nalazi se da je brzinaU 0 minimalna za ugao

a koji zadovoljava uslov c o s 2 a = 0 ili a=Tr/4.
Ova brzina; iznosi

a
7 / 7 / 7 / * / / / / / / / / / / s ' " " / ' / / ' ' i " ' ' " ' / / ' '

g i'

1 3 8 .? m il= f - = 4 4 , l m .

Predeni- put du Y-ose posle drugog sudara je

139.
Ako;m etak pree rastojanje d za vre1
1
1 -2 R K
me :, onda je d = v t. Za isto vreme
metak
s-,y= g Q i.y = g2A
u vertikalnom pravcu !predeputh = g t 2l l ,
pa
je brzina metka
a posle n-tog sudara

: v. d J * ~ 443
V2h

238

^
'

"

V y ^

\ d -2 R

pa jc broj sudara

Vreme ;, kretanja tela do prvog dodira sa

szrmom ravni naiazi sc iz uslova y = 0 , zj.

- p . =12,3

dZR
ij. n*=12. -..

v 0cos a f;,c o s a =

V ^

odakle je

142. Kamen c se prcbaciti preko stene irunimainom p oem om bm n om vc ako je-pravac brzine v A u taki ~A. ^ takav da je ugao

a = ^5=.

2 t)0

^JIfh

pa je
2v
sin a - -

A-Js

g sin a
=

v.-a
Kom ponem e brzine p'rilikom
janja tela od strme ravni su

2u

8h

sin a

drugos odbi-

vx = v o sm a + g s m a -------= 3 a 0 sm a

2v
v = v s c o s a + ^ - c o s a -------= V c o s a

g
Vreme i; p
potrebno
o ji
da kamen tada prede pul
AB odredeno je uslovom

= v A s in a = g
odakle je

;=

2^sina

\f2vA

Vreme ;, izmeu prvog dodira strme ravni

ne zavisi ni od jedne promenljive veliine, pa
je jednako Vremenima ;3, ts , . . ., ; koja proteknu izmedu siedeih uzastopnih dodira strme ravni. Na taj nain je
2v'0
aj = 3u0 sin r -------- \-g sin
in (
g

2-Bh sin er

iii za opti sluaj

=Snh sin i

irina sien.e

/=

y ) =

- t = v , cos a -;=

odakle je
sjgl, pa je na osnovu zakona
-odranja energje

4. DIN AM IKA
T R AN SL A T O R N O G KRETANJA
144. Zapremina grumena je

mvA-

j-mgh=* -----;-m gH
Odavde se dobi.ia da ie

V =
P

cmJ

A ko su V} i V, zapremine kvarca i zlata

u grumenu, a p, i"p , n.iihove gustine, onda je

= -J g {I + 2 H ~ 2 h )
143. Brzina tela pri padu na strmu ravan
je v0=^/2gh, pa su komponente poetne brzine; ii odnosu ina usvojeni koordinatni sistem,

PiI/i + f3I/: = P}/= m

\\ + V ,= V
odakle je
m p, V
j / = ----- 11 = 2 ,0 7 cm!
P: Pi

UpSin a; u0 l.= t)0cos a

pa je

pa je masa ziata mJ= pJf/,= 4 0 .

odnosno

v= V + V
x = f ox; + ax'2

145. A ko je p ^ lO O O k g /m 5 gustina vode,

p ,= 7 0 0 k s /n i3 gustina alkohola, K = 0,97
koeficijent smanienja zapremine, onda je gu-

v -j-p,K

stina smee p =

odakle je

odnos

KO 't+V,)
y = tV r j V J

zaprenuna

V ,_ h -F K
gdc je ax = g sin a i a} .= g c o sa .

K,

p A '-p ,

I
14

239