Goran Markovi - Govorna mana

Pozorini komad u etiri ina

Sonji i Goranu, u ova teka vremena

LICA:
MIEL
PETAR
SLAVICA

PRVI IN

Odigrava se u velikoj, luksuznoj garderobi za prvake nacionalnog pozorita. Pored pulta za minku, tu je stalak za
kostime, paravan i velika, stilska fotelja za odmaranje.

SCENA 1.

Za pultom sedi Miel. Jo uvek u nekom ekspirijanskom kostimu, umornim pokretima skida minku sa lica. uje se
tiho a zatim energinije kucanje na vratima Garderobe.
MIEL: Da...
Vrata Garderobe se polako otvaraju i na njima se pojavljuje Petar.
PETAR: Dobro vee. Izvinite to ja ovako...
Miel ga pogleda za trenutak u ogledalu. Ne odgovara na pozdrav. Petar stoji nekoliko trenutaka a onda se nasmei.
PETAR: estitke. Bili ste izvanredni.
Miel nastavi da skida minku.
MIEL: Ljubinka! Garderoba!...
Hukui, Miel poinje da skida teki kostim.
PETAR: Stvarno ste bili super. Ja sam...
MIEL: Da li bi ste bili ljubazni i pogledali da li je u hodniku neka od garderoberki.
PETAR: Molim?... Da, naravno.
Izlazi iz Garderobe. Miel zavrava svlaenje kostima i poinje da oblai privatne stvari: koulju, pantalone, cipele.
Paljivo stavlja veselu, umetniku" maramu oko vrata. U garderobu neujno ue ponovo Petar. Posmatra ga.
Osetivi Petrov pogled na sebi Miel se trgne.
MIEL: ta radite vi ovde?
PETAR: U hodniku nema ni jedne garderoberke...
MIEL: Ko ste uopte vi?
PETAR: Ja? Ja sam doao... U stvari, hteo sam da vas zamolim da mi neto pomognete.

MIEL: Nemam para!

PETAR: Ma, ne! Nisam ni mislio... to se toga tie, to nije problem. Platiu koliko treba. Mislim, koliko kota...
MIEL: Kota ta?
PETAR: Pa to, ta stvar za koju elim da vas zamolim.
Miel ga ovoga puta pogleda paljivo.
MIEL: Nikada, ni za kakvo blago ovoga sveta ne bih uinio protekciju! To smatram zloinom. Primiti na glumu nekog
ko nema talenta isto je to i upropastiti mu ivot.
PETAR: Samo me sasluajte...
MIEL: A ako ste me procenili kao nekog ko za to prima mito, onda u vas iz ovih stopa prijaviti policiji!
PETAR: A, ne! Niste me razumeli.
MIEL: Koliko imate godina?
PETAR: Trideset.
MIEL: Da ste suvi genije, da ste Lorens Olivije, niko vas u vaim godinama ne bi primio na studije glume.
Zaboravite.
PETAR: Znam. Naravno. Ja ni nemam nameru da konkuriem na vaoj Akademiji.
MIEL: Pa ta onda hoete?
PETAR: Da radite malo sa mnom.
MIEL: Da radim? ta?
PETAR: U stvari, imam neku vrstu govorne mane, ili kako se ve to zove. Primetili ste?
MIEL: Jesam. Za to postoje logopedi. Idite kod doktora.
PETAR: Bio sam, naravno. Ne vredi, vuem to od detinjstva...
MIEL: Vi ste, mladiu, neto pogreili. Ja predajem glumu a ne tehniku govora.
PETAR: Da vam kaem: pare stvarno nisu nikakav problem. Mislio sam, kad bi ste radili sa mnom izvesno vreme...
MIEL: Zato ba ja?
PETAR: Raspitivao sam se ko je ono... najbolji. I nekoliko njih mi je reklo da misli da ste vi car za te stvari.
MIEL: Ne razumem zato se ne obratite psihologu ili nekom...
PETAR: Ne treba meni psiholog nego neko ko bi sa mnom radio na... meni.
Pauza. Miel je nervozan, krenuo bi.
MIEL: Moram priznati da jo uvek ne shvatam nita.
PETAR: To mi je vano zbog posla.
MIEL: ime se bavite?
PETAR: Nastupam javno. Pred ljudima.
Ponovo se zauje kucanje na vratima. Ovoga puta, meutim, vrata se odmah otvore i na njima se pojavi Slavica.
SLAVICA: Miel! ekamo te.
MIEL: Evo me odmah. Izvinite, nisam u mogunosti. Stvarno. ao mi je, moda vam moe pomoi neko drugi, neki
spiker moda...
Neprijatna situacija. Petar najzad shvati ta se od njega oekuje i izae iz garderobe. Slavica ga pri tom udostoji
samo ovlanim pogledom.

SLAVICA: Nisi gotov?

MIEL: Za pet minuta. Ui.
SLAVICA: Biu u bifeu.
MIEL: Zna da ne volim da svraam u taj brlog. Sve sami pijanci i kriminalci.
SLAVICA: Buba i Svetozar te ekaju.
MIEL: Pozdravi ih mnogo i reci da sam...
SLAVICA: Reci im sam! Nisam ja tvoj kurir.
MIEL: U redu, mila, popiemo jedno pie sa njima...
SLAVICA: Neu. Ne oseam se dobro.
MIEL: Dobro, idemo kui onda.
SLAVICA: Ba super! Ljudi doli da te gledaju a ti posle predstave pravo kui.
MIEL: Ne razumem. Rekla si da se ne osea dobro...
SLAVICA: Oseam se grozno!
MIEL: Hoe da ti uzme taksi i ode a da ja ostanem sa njima pola sata?
SLAVICA: ta bi ti sa njima, majke ti, priao? To su moji prijatelji, ne tvoji.
MIEL: Ne znam onda...
Pauza, ispunjena Mielovim utanjem. Slavica mu prie i pomiluje ga po vratu.
SLAVICA: Izvini, ponaam se kao skot. To je zato to sam bolesna.
MIEL:ta ti je?
Umesto odgovora, Slavica teko uzdahne.

SLAVICA: Hajde, ekamo te.

Slavica izae. im je ostao sam, Miel pone da prikriva elu prebacujui kosu sa temena unapred.

SCENA 2.

Miel ulazi u garderobu. Skine sako i umorno sedne na stolicu za pultom za minkanje. Sedi tako nekoliko trenutaka
a onda upali sijalice na ogledalu pulta. Pone da se priprema za minkanje ali se u jednom trenutku trgne kao
oparen. Uvelikoj fotelji sedi miran i pripijen Petar.
MIEL: Kako ste uli?
PETAR: Rekao sam portiru da imam poslovni sastanak sa vama.
MIEL: Garderoba!
PETAR: Ljubica sedi sa elektriarima u onoj sobici ispod scene.
Pauza. Glas sa ozvuenja: Dajem prvi znak za poetak pretstave." Miel pone nervozno da se minka. Petar
ustane i spusti na pult kovertu. Miel pogleda kovertu a onda Petra.
MIEL: ta bi ovo trebalo da predstavlja?
PETAR: Honorar. Za prvi as.
Miel otvori kovertu i sa iznenaenjem izvue nekoliko novanica.

MIEL:Pa, ovo je...

PETAR: Nije dovoljno?
MIEL: Ne, mnogo je. Preterano. Besmisleno mnogo para za...
PETAR: Stvarno? Imao sam utisak da ste plaeni mnogo bolje. Mislim, vi profesori. Svejedno. Neka to bude za
nekoliko asova unapred. Za koliko, odredite vi.
Miel zavrava sa minkanjem, inei o sa mnogo nervoze. Petar stoji i eka odgovor.
MIEL: Ne razumem, kako to zamiljate... Da vam zadam vebe za govorne radnje, ili...
Glas sa ozvuenja: Drugi znak za poetak predstave. Jelena, Miel, ole i Dobrivoje, izvolite na scenu." Miel pone
urno da oblai nekakav Belle epoque kostim, ne obraajui mnogo panju na to to se skida pred strancem. Petar
se uviavno ukloni malo u stranu, okrenuvi Mielu lea.
MIEL: Ne znam. Sve to mi izgleda prilino udno. Nisam nikada ranije radio... po kuama.
PETAR: Moemo kod mene na poslu. Imam pravu binu!
Glas sa ozvuenja: Miel! Miel, izvolite na scenu! Poinjemo."
PETAR: Videete, mesto je izuzetno.
Miel krene iz garderobe. Na vratima se zaustavi i pogleda Petra neodluno.
MIEL: Znate ta: mislim da svoj problem ipak treba da reavate kod lekara.
PETAR: Ali, profesore, makar da probamo...
MIEL: U svakom sluaju, uzmite vae pare.
PETAR: A ne! To je ve odreeno za tu namenu! Ne dolazi u obzir...
Miel slegne ramenima i izae napolje. Sa ozvuenja se zauje vesela muzika koja najavljuje poetak komada koji se
izvodi na sce. Petar krene ali zastane jer se na vratima Garderobe pojavi Slavica, takoe obuena u raskoan Belle
epoque kostim.
SLAVICA: Miel nije tu?
PETAR: Upravo je krenuo na scenu.
SLAVICA: Vi ste?
PETAR: Prijatelj.
SLAVICA: To nije istina. Ja znam sve Mielove prijatelje.
PETAR: Dobro: novi prijatelj.
SLAVICA: Stvarno? A od kada to?
PETAR: Od pre neki dan.
Slavica ga posmatra sa nepoverenjem i, u isto vreme, sa radoznalou. Petar se nasmei, ne bi li je malo
odobrovoljio.
PETAR: Neete zakasniti na scenu?
SLAVICA: Imam tek drugi in.
Duga pauza, ispunjena obostranim osmatranjem. Slavica naglo sedne na fotelju.
SLAVICA: A od kada to? To vae iznenadno prijateljstvo?
PETAR: U stvari, mi smo neto kao poznanici ili ono... poslovni partneri.
SLAVICA: Vi ste filmadija? Producent?

PETAR: A, ne! Nemam veze sa...

SLAVICA: Kakav je to onda posao koji Miel i vi imate?
PETAR: Neto privatno.
SLAVICA: Neka trgovina, prodaja?
PETAR: Pa, moglo bi i tako da se nazove... Da! ta da radimo sa ovim? Pretpostavljam da u pozoritu ima lopova.
Pokae na kovertu koja je ostala na Mielovom pultu za minku. Ona brzo ustane i baci letimian pogled na kovertu
sa novcem. Taj prizor na nju ostavi duboki utisak. Posmatra Petra paljivo nekoliko trenutaka.
SLAVICA: Ja vas znam od negde.
PETAR: Nemogue. Nemam veze sa... to, vaim svetom.
SLAVICA: Ne, ne, sigurna sam da sam vas videla... Na televiziji?
PETAR: Moda iz kole? Iao sam u Petu.
SLAVICA: Ja sam srednju kolu zavrila u Novom Sadu. Koje si godite?
PETAR: U decembru u napuniti trideset i jednu....
SLAVICA: Pa, da. Nismo mogli da se sretnemo ak ni na ekskurziji.
PETAR: Na alost.
SLAVICA: ta na alost?
PETAR: Pa, to. to se nismo sreli na ekskurziji...
Nasmeju se oboje, malo oputeniji.
SLAVICA: A gde radi?
PETAR: U Privrednoj komori.
SLAVICA: Kakve, onda, ima veze sa Mielom?
PETAR: Da kaemo ovako: radi se o maloj, kozmetikoj prepravci u mome govoru. Primeuje neto?
SLAVICA: Ne. ta bi trebalo da primetim?
PETAR: Kako izgovaram slovo ". ukam.
Namerno karikira svoju manu, smejui se pri tom simpatino. Slavica, meutim, osea daje malo preterala u
predusretljivosti. Prestane da se smeje i pogleda jo jednom kovertu sa novcem.
SLAVICA: Ne verujem da e Miel pristati. On suvie dri do svog profesorskog autoriteta da bi se zezao sa
ispravljanjem neijeg prahfelera".
PETAR: Slavice, neto bih te zamolio...
SLAVICA: Otkud zna kako se zovem?
PETAR: Pa, ti si glumica.
SLAVICA: A gde si me to gledao?
PETAR: Pa, gledao sam te.
SLAVICA: Gde, ba me zanima.
PETAR: Pre etiri ili pet godina... u... Gospoici Juliji"... u Srpskom Narodnom Pozoritu! Je l tako?
SLAVICA: Neverovatno! Da nisi uestvovao u nekom kvizu?
PETAR: Ne, nego sam boravio slubeno u Novom Sadu. Uvee nisu znali ta e sa nama pa su nas vodili u pozorite.
Nasmeje se simpatino, oigledno ostavljajui znaajan utisak na Slavicu.

SLAVICA: I kako si to preiveo?

PETAR: Mislio sam da u da umrem od dosade, kad ono: i nije ispalo tako loe. Ti si mi se naroito svidela, keve mi.
Mislim, odigrala si strava tu, to... gospoicu Juliju.
SLAVICA: I od onda, kad god si na slubenom putu, ti tup! pa u pozorite?
PETAR: ta me zeza! Gledam stvarno skoro sve pretstave... Dobro, palim ja.
Ona slegne ramenima na nain koji pokazuje da ne insistira na njegovom odlasku. Petar se zaustavi pa se vrati
nekoliko koraka. Pogleda urokljivo"u Slavicu.
PETAR: E, kad bi rekla koju re aletu, ovaj Mielu...
Slavica se nasmeje. Kao ljuti se.
SLAVICA: Stvarno si skot!
PETAR: Tebi nee moi da odbije. Molim te.
SLAVICA: Ma, pali bre!
PETAR: Nee sigurno?
SLAVICA: Naravno da neu! Ko si, bre, ti da Miel Antonijevi troi vreme na tebe?
Petar se zamisli nad ovim pitanjem.
PETAR: Ko sam ja?... Niko. Ima prava.

SCENA 3.

Miel skida minku a Slavica, jo uvek u kostimu, sedi zavaljena u fotelju. Usred su vrlo une prepirke.
MIEL: Nisam mu obeao nita, kad ti kaem! Odmah sam video da se radi o najobinijem teatromanu.
SLAVICA:A ta je ovo?
Pokae na kovertu sa novcem.
MIEL: Kakve to ima veze? Ja taj novac nisam ni traio ni uzeo. On ga je...
SLAVICA: Ostavio? Pa, ta? On zna da nemamo ni kinte i da nee moi da odoli.
MIEL: Kako to misli?
SLAVICA: Mislim da se pravi malo vie blesav nego to to zapravo jeste.
MIEL: Moda. Pa, ta? Ostaviemo pare na portirnici i rei obezbeenju da ga vie ne puta.
SLAVICA: Da li je i tebi poznat od nekuda?
MIEL: Ne. Nikada ranije ga nisam video.
SLAVICA: Kae da radi u Privrednoj komori. Ili neto tako.
MIEL: Sigurno si ga videla na nekoj reklami ili te ve dnevniku...
SLAVICA: Zna da nikada ne gledam te ve dnevnik!
MIEL: Dobro: nisi ga videla. Zato se uopte raspravljamo?
Miel se presvlaiu civilno odelo. Ovoga puta ne praviikebanu " na Glavi.
SLAVICA: ta te briga, ako plaa.
MIEL: Molim?
SLAVICA: to ne prihvati? ovek oigledno pliva u milionima.

MIEL: Neu! Radije u da prodam mamin sekreter nego da se poniavam sa novokomponovanim biznismenima. Je
men fiche pour neuveau riche!
Ovo je Miel izgovorio na perfektnom francuskom. Nastane pauza. Miel ustane i pone da skida kostim. Ona
deprimirano uti.
SLAVICA: Jesi li razgovarao sa Stojanom?
MIEL: Sa Stojanom?
SLAVICA: Obeao si da e razgovarati sa njim o Pigmalionu".
MIEL: Ah, da... Nisam. Nije bilo prilike.
SLAV.ICA: Nije bilo prilike??? A o emu ste, onda, molim te, priali celo pre podne?
MIEL: Kada?
SLAVICA: Danas, posle probe koja je otkazana.
MIEL: A, to? Ne znam. O svaemu.
SLAVICA: A zato nisi priao o meni?
MIEL: Zato... to za to nema potrebe. Ako je rekao da igra Lizu Dulitl onda to znai da si dobila ulogu i taka.
Slavica naglo ustane i, prikrivajui neveto bes, krene iz Garderobe. Miel stoji u gaama kao krivac.
SLAVICA: ta pria ti, ovee! Celo pozorite bruji kako e za Lizu dovesti onu Violetu iz Ateljea, dakle najobiniju
mirantkinju i klasinu kurvetiju, samo zato to njen mu, gangster, nudi da plati opremu predstave!
MIEL: Nije istina! Stojan nije osoba koja e podlegati pritiscima.
SLAVICA: Ko tebi garantuje da se nije predomislio? U ostalom, podela nije zvanino objavljena!
MIEL: Ne budi provincijalna! Ako je Stojan javno rekao da ti igra tu ulogu onda je stvar zavrena, bez obzira da li
je podela okaena na oglasnoj tabli ili nije.
SLAVICA: Moda sam provincijalna ali predoseam da tu ulogu neu dobiti. Meni je jasno da u ovom pozoritu neu
odigrati nita to valja. Odavno mi je puklo pred oima da sam napravila ivotnu greku to sam iz Novog Sada
dolazila ovamo u Beograd.
MIEL: To provincijalna" sam rekao tek tako. Zna i sama ta mislim o tvome talentu.
SLAVICA: Tamo sam nosila repertoar a ovde unosim i iznosim posluavnike. Tamo sam igrala Gospoicu Juliju" a
ovde vrckam dupetom kao sobarica u Fejdou. Tamo su me ljudi znali i potovali a ovde, u ovom sranju od grada,
niko me ni ne primeuje.
MIEL: Slavice, uasno mi smeta kada se tako izraava...
SLAVICA: Boli me to ti smeta! Jutros mi ona sa prvog sprata kae: A ime se vi, gospoice, bavite? Ja joj odgovorim:
Glumom, gospoo, glumom! Zna ta mi ona na to kae? A to vas onda nema u seriji Novi ivot"? Ima ena pravo!
Zato me nema?
MIEL: U tom uasu, u toj bljuvotini?
SLAVICA: Bez obzira! Zato me nema bilo gde, pa makar iutojbljuvotini"?!
Slavica poinje da plae. Jo uvek u gaama, ponaajui se i dalje kao krivac, Miel je zagrli.
MIEL: Mir, smiri se, ljubavi moja. Sve e doi u svoje vreme...
SLAVICA: Jeste, kad budem matora, kad mi proe ivot. Lako je tebi, ti si svoje...
MIEL: Odiveo?

SLAVICA: Odigrao, budalo jedna! Odigrao, to sam htela da kaem... I jo igra.

MIEL: Sve manje i manje...
SLAVICA: A ko e da igra profesora Higinsa? Moda ole? Ili onaj diletant Dobrivoje?
MIEL: Mila moja, podela jo nije gotova.
SLAVICA: Eto vidi! A pria kako sam dobila Lizu!
Slavica brie suze. Miel sedne na stolicu uteki.
SLAVICA: Ja bih to igrala... Liza Dulitl, to sam ja.
MIEL: Misli, u prenosnom smislu?
SLAVICA: Naravno. Sem ako se ti privatno ne osea kao profesor Higins?
MIEL: Zato se stalno hvata za rei?
SLAVICA: A za ta da se hvatam?!
Miel uuti. Gleda uvreeno u zemlju. Slavica teko die.
SLAVICA: Samo da se onaj usranko ne predomisli...
MIEL: On nije nikakav usranko nego najcenjeniji reditelj u ovoj zemlji!
SLAVICA: Jebau mu majku ako me zezne! Napraviu takvo sranje da e pamtiti...
MIEL: Slavice!
SLAVICA: ta je?! Zgraa se nad mojim renikom?! Nisam dovoljno fina, blamiram te?
MIEL: ta ti je? Molim te, objasni mi ta se dogaa?
Poslednja izmena: Novembar 21, 2008, 08:50:10 pre podne Braca
Sauvana

Braca

Administrator

Poruke: 4561
Reputacija: +59/-10

Odg: Goran Markovi Govorna mana

Odgovor #1 poslato: Novembar 21, 2008, 08:37:39 pre podne

DRUGI IN

Odigrava se u Petrovoj privatnoj firmi. Prostor je ureen tako da zaseni prostotu: luksuzni, crni nametaj, velika,
direktorska fotelja i elektronika koja vie slui kao dekor nego to ima neku praktinu namenu. Prostor koji slui za
posebne sastanke predstavlja neku vrstu bine.

SCENA 4.

Miel sedi u fotelji. Petar stoji na bini i bulji u papir koji dri u ruci.

PETAR: Stala mala Mara na kraj stara hana sama...

MIEL: Slobodno, slobodno. Ne stidite se.
PETAR: Okolo dooh, voo, potokom topovskom rovu. Ludu bulu u tu gustu umu vuku...
MIEL: Pokuajte malo tenije.
PETAR: Mire li Mirini mirisni i divni imiiri... ujete kako izgovaram ?
MIEL: ujem. Sve u svoje vreme. Nastavite. Ako moete malo bre.
PETAR: Da probam... Gra bijeli, gra uti, gra u...a...i... Ne mogu. Ne razumem ni re. Ne umem...
MIEL: Moete. Sada lomite jezik, ali za dan, dva, poto proitate to sto, hiljadu puta, odjednom ete poeti da
izgovarate sasvim teno.
PETAR: Klupi...em u te, kalem...iem e me. Na livadi konj uus.tuen i rasustuen. Upletoste li kaji...i...e u
opanie.
MIEL: Bre!
Stvar polako prerasta u torturu koju Miel elegantno sprovodi nad Petrom.
PETAR: etiri av...ia na uniu u...ei cijuu. okaniem u te, okanji...em e me. Prokicoio li si mi se,
sine.
MIEL: Jo bre!
PETAR:Proe pop kroz prokop i provede rta pod pokrovcem. Prokapa kap kroz pokrovac te ode u lonac. Jesi ti to tu.
Jesi to ti tu. Jesi to tu ti. Jesi tu ti to... Ne mogu vie. Puko sam.
Skrhan, Petar sedne na stolicu na bini. Miel ustane iz fotelje i prie mu.
MIEL: Dosta je za danas. Uostalom, dobili ste ono to ste traili...
PETAR: A, ne! Strava je ovo.
MIEL: Molim???
PETAR: Kaem, odlino je.
Pomalo zgaen Petrovim renikom, Miel klimne glavom i pone da se priprema za odlazak.
MIEL: Vebajte ove brzalice kad god vam se ukae pauza od makar pet minuta. Pokuajte da ih izgovarate to
glasnije. Ne obraajte panju na njihov sadraj, tretirajte ih kao melodiju.
PETAR: Aha. Super. Nego, profesore... Da vas pitam jo neto.
MIEL: Da?
PETAR: Kada zavrimo sa ovim, moete li da neto uradite sa mojim nastupom?
MIEL: Kako to mislite?

PETAR: Nesiguran je. Neuverljiv. To mi je mnogo ljudi reklo. Kao, izgleda strava, oblai se ee, ali nastup ti je
nekako mlak. Ne delujem...
MIEL: Sugestivno?
PETAR: Da. Jednostavno, kad neto govorim ispada, ono, bez veze.
MIEL: A zato je to toliko vano? Gde vi nastupate?
PETAR: Pa, svuda. U Privrednoj komori, onda...
MIEL: Na televiziji?
PETAR: Retko. U stvari, bio sam gost na Okruglom stolu" povodom privatizacije.
MIEL: A da li verujete reima koje izgovarate?
PETAR: Ja? Pa, verujem. to da ne?
MIEL: O emu govorite u tim vaim javnim istupima?
PETAR: Pa, o raznim stvarima. Ono, privreda, politika, zadaci koji stoje pred nama, i tako...
MIEL: Opta mesta, abloni. Zar ne?
PETAR: Da, moda...
MIEL: Da bi vam se verovalo, tekst koji izgovarate mora se uiniti konkretnim. Potrebno je da slualac stekne utisak
kako reenice izlaze iz vae a ne neke tue glave.
PETAR: Aha. Znai, u tome je fora.
MIEL: O tome emo kasnije, dajte da nanemo stvar od poetka. Dakle, brzalice. Za idui as da se to savlada, da
ide kao voda! Onda, sutra u tri?
PETAR: Kako vama odgovara. Meni je ovo sada najvanije...
Miel se nasmei skoro prijateljski i krene ka izlazu. Petar ga prati pokretima punim snishodljivosti.
PETAR: Profesore, mogu li da vas pitam neto... lino?
Miel odjednom ponovo zauzme odbrambeni, zvanini gard.
MIEL: Da?
PETAR: Da li vam je Miel pravo ime ili nadimak?
MIEL: Pravo. Majka mi je Francuskinja.
PETAR: Stvarno? Nisam znao. Vi ste, znai, polufrancuz?
MIEL: Da. Imam dvojno dravljanstvo.
PETAR: Imate francuski paso? A zato onda... Ne razumem.
MIEL: Zato nisam tamo nego ivim u ovoj zemlji?
PETAR: Da, s obzirom na situaciju ovde...
MIEL: Zato to glumci ive tamo gde im je jezik. Moja majka nikada nije ljudski nauila srpski ali zato ja, koji sam
odrastao ovde, ne govorim dovoljno dobro francuski da bih na tom jeziku mogao da glumim. Imam akcent.
PETAR: Aha, kapiram. To je toliko vano, ta nijansa...
MIEL: Ta nijansa je u glumi velika kao Mon Blanc. Idem, dovienja do sutra.
PETAR: Dovienja. Hvala, profesore...
Miel se najednom naglo okrene i vrati u prostoriju.
MIEL: Mogu li ja sada vas da pitam neto lino?

PETAR: Naravno, samo izvolite.

MIEL: Zato ovo radite?
PETAR: Pa, rekao sam vam.
MIEL: Da bi smo uopte mogli da saraujemo, morate biti iskreni. Do kraja.
Pauza. Miel prodorno gleda u Petra koji se, oito, lomi.
PETAR: Ne, pa nema tu ta da se pria. Ja sam, kaem, privatno okej. Mislim, ribe se pale na mene.
MIEL: Da. ukanje moe da deluje ak i vrlo simpatino.
PETAR: Omiljen sam u drutvu, to se kae. Meutim, javni nastup mi je truba. To me kolje.
MIEL: Zato ne odete u neku marketinku agenciju? Da vam naprave novi imid.
PETAR: Oni vam smisle novu frizuru, obuku vas u drugo odelo i zaspu podacima iz anketa. Odredi se ciljna grupa na
koju se ide i na tome se sve zavrava. Ali, to nije sutina. Kapiram da postoji neto kao...
MIEL: Harizma?
PETAR: Na primer: znam nekoliko ljudi koji su privatno totalno nezanimljivi. Ono smarai i guitelji bez granica. Ali,
kad ih ovek vidi na televiziji oni najednom postaju super interesantni.
MIEL: To je zato to to, zapravo, nisu oni.
PETAR: Nego ko?
MIEL: NJihovi likovi.
PETAR: ekajte, kako to da ti isti ljudi, koji su do malopre bili totalno bezvezni, najednom postaju super face?
MIEL: Dobri su glumci. To je sve.
PETAR: Nisu uopte glumci!
MIEL: Bez obzira. Znaju kako se pravi lik. Idete li esto u pozorite?
PETAR: Ne... To jest, kako ne! Stalno.
MIEL: Posmatrajte ta rade glumci. Utvrdiete da ni jedan pokret koji oni naine na sceni nije sluajan, proizvoljan.
Sve je rezultat dugotrajne studije lika i transformacije, uivljavanja u novi identitet... Dovienja.
Izae iz prostorije.

SCENA5.

Petar se nervozno eta po bini vebajui brzalice.

PETAR: Petar plete Petru plot sa tri pruta po triput. Brzo pleti Petre plot sa tri pruta po triput...
Zastane jer se na vratima sale pojavila Slavica koja tu stoji i posmatra ga nemo.
PETAR: Zdravo. Otkud ti... to tu?
SLAVICA: alje me Miel. Javlja ti da vie nee dolaziti.
PETAR: Zato? ta se desilo?
SLAVICA: Nije uzeo nita. Prebroj, molim te.
Prui mu kovertu sa novcem. Petar sie urno sa bine i doe do Slavice, koja u ruci jo uvek dri kovertu, kao kakav
kuni predmet.
PETAR: Ne dolazi u obzir. To je njegovo.

SLAVICA: Hoe da ga ostavim ovde ili da ga bacim kroz prozor?

PETAR: Bez veze. Mora da me je pogreno razumeo...
SLAVICA: Ostaviu pare na fotelji.
Ostavi kovertu na fotelji i napravi pokret kao da e krenuti. Petar je ne gleda, kao da neto vano razmilja.
PETAR: Da pitam neto. Ti si bila najbolja na njegovoj klasi?
SLAVICA: Ne razumem pitanje.
PETAR: Interesuje me, ako si ve bila toliko talentovana, zato nikada nisi napravila karijeru?
SLAVICA: Molim???
PETAR: Mislim, osim te Gospoice Julije", nisi odigrala neto znaajnije. Zar ne?
Ona stoji u mestu i uti zbunjeno. Petar odapinje svoju najubojitiju strelu.
PETAR: Jednom je neko u drutvu, vie se ne seam ko, kada se pomenula vaa veza, ispriao kako je navodno
Miel, kada te je napravio, postao toliko ljubomoran na svoje delo da od tada nikako da dobije neku krupniju ulogu,
neto vanije.
SLAVICA: Kakva stupidarija!
PETAR: Da, bez veze...
Pauza. Ona stoji i teko die, kao gromom oinuta.
SLAVICA: I ta, ti si, dovoljno si glup da poveruje uto?
PETAR: Ma, ne! Kaem, ovek se nalupetao te veeri...
SLAVICA: Veruje, veruje! Naseda traevima i na osnovu toga hrani svoju malu, bolesnu mitomansku matu!
PETAR: Slavice, ta ti je? Takve stvari me ne zanimaju...
Pauza. Slavica stoji nepomino bez namere da ode.
SLAVICA: I da si u pravu, i da je istina da je moj glavni ivotni problem to to ne igram, odakle ti ideja da je Miel
odgovoran za to?
PETAR: To nisam rekao ja, nego taj tip...
SLAVICA: Ne moe da zamisli ta je sve taj ovek uradio za mene. Ne samo u vreme studija, nego i kasnije, tokom
celog naeg ivota. Niko nikada nije bio bolji, paljiviji prema meni. Ni majka, ni otac nisu rtvovali vie za moju
sreu.
PETAR: Ma, kapiram! Jasno mi je da je Miel super...
SLAVICA: I jeste! I to na nain o kome ti ne moe ni da sanja.
Pauza, Slavica teko die, jo uvek je veoma impresionirana onim to je ula.
SLAVICA: I ta se jo o pria?
PETAR: Nita. U stvari, jo samo to... kako ste Miel i ti poeli da se zabavljate jo dok ti je bio profa u Novom Sadu.
SLAVICA: Pa ta onda?
PETAR: Nita. Za mene to stvarno ne pretstavlja neto naroito. Mislim, s obzirom da si bila punoletna i da
Akademija nije ono... ba obian fakultet. Tu su odnosi malo slobodniji, je li tako?... Onda, to to kau da je zbog
tebe ostavio enu... Kakav je to brak u kome za trideset godina nisu imali dece? Dobro, jeste da je ona ubrzo posle
toga umrla, ali to sa celom stvari ne mora da ima direktne veze...
Pauza. Slavica je uzdrmana reima koje je Petar izgovorio kao uzgred, ne dajui im poseban znaaj.

SLAVICA: Sve to ljudi priaju?

PETAR: Gluposti, kad ti kaem. Ne treba obraati panju...
Slavica klimne glavom i zamiljeno krene ka izlazu. Petar je pusti da napravi nekoliko koraka a onda mirno
progovori.
PETAR: Stvarno me zanima, u emu je stvar?
SLAVICA: Molim?
PETAR: Zato ne igra?
SLAVICA: Ne znam.
PETAR: Mora da postoji neto objektivno. Da nema neki nedostatak?
SLAVICA: Ne! Sve je u redu.
PETAR: I izgled ti je u redu...
SLAVICA: Govorim ozbiljno.
PETAR: I ja! Obino vi glumice izgledate super na sceni, a u ivotu... ovee, nikad neu zaboraviti kako sam se loio
na onu Violetu iz Ateljea sve dok je nisam jedanput video u Franu". Uas! Koji ukus, koji blam. A ti dobro izgleda i
ovako i na bini...
Pauza. Ne moe se rei da Slavici ne godi Petrovo laskanje.
SLAVICA: Moda postoji neto to je vanije od talenta. Neto to te tera da stane pred ljude sa oseanjem da si
centar sveta.
PETAR: Samopouzdanje?
SLAVICA: Ne ba. Meni samopouzdanja nikada nije nedostajalo. Ali mi fali bestidnost, ako bi se tako moglo rei.
PETAR: Stidljiva si ili...
SLAVICA: Ne, nije u tome stvar. Stid se savladava odmah, jo u koli. Kada sam rekla bestidnost mislila sam, u
stvari... na neku vrstu slepe vere u sopstveni svet. U njegov znaaj.
ute nekoliko trenutaka. Tiina deluje veoma umirujue, skoro prisno.
PETAR: Da. Ba je to bez veze...
SLAVICA: ta?
PETAR: Pa, to... Kako neko ko nema nita u glavi, kao na primer ta Violeta, dobija uloge?
SLAVICA: ta je to ona, molim te, odigrala? A da je ostalo kao neto to vredi, neto to se pamti.
PETAR: Ne, ja se slaem s tobom. Ali, ipak... Sad e ona kod vas da igra Lizu Dulitl. Na koju foru je ona dobila tu
ulogu?
Teka pauza koju Slavica koristi da doe k sebi. Petar se pravi da ne shvata znaaj rei koje je upravo izgovorio.
SLAVICA: Odakle ti ta informacija?
PETAR: Meni? Ne znam. uo sam negde, proitao, ta li...
SLAVICA: Nisi proitao.
PETAR: Onda sam uobrazio?
SLAVICA: Nisi uobrazio. Ona e stvarno odigrati tu ulogu.
Slavica jako teko podnosi ono to je uiravo saznala. Trese se celim telom.
PETAR: ta ti je?

SLAVICA: Nita.
PETAR: Zeznuo sam stvar to sam ti rekao? Nisam znao da ne zna, keve mi...
SLAVICA: Nema veze. Kadtad bih to morala da saznam.
PETAR: Moda bih ja nekako mogao da pomognem...
SLAVICA: Da naredi da mi dodele Lizu Dulitl? To bi bilo super! Za mene bi to bila velika satisfakcija.
PETAR: Ne da naredim...
SLAVICA: ta misli, kako bih se oseala kada bih stala na scenu sa saznanjem da mi je neko mudo iz vlasti
obezbedilo ulogu? Da sam najzad dobila ansu ivota zahvaljujui intervenciji sa najviih mesta".
PETAR: Pre svega, ja nisam nikakva vlast...
SLAVICA: Ne interesuje me iija pomo! uje?!
PETAR: A to to je onaj Violetin mafiozo na tvoje mesto ubacio svoju enu? To je u redu?
SLAVICA: Otkud zna da je to bilo moje mesto"?
Pauza. Slavica se nekako pribira od oka u kome je bila nekoliko trenutaka.
PETAR: Slavice, ne razumem zato ja, kao tvoj prijatelj ne bih...
SLAVICA: Kako si ti to, majke ti, najednom postao moj prijatelj?
PETAR: Dobro, nije vano. Ja, kao tvoj poznanik, kao neko iz tvoje generacije...
SLAVICA: Ve smo utvrdili da nismo ista generacija.
PETAR: Ma, nemoj! Koliko si starija?
SLAVICA: Pet godina.
PETAR: Pa, ta? Koliko je on stariji od tebe?
SLAVICA: Dvadeset est...
PETAR: Eto vidi! I pria o razlici u godinama.
Pauza. Slavica naglo ustane i krene odluno iz prostorije.
PETAR: Ej, Slavice...
Ona zastane i pogleda ga zamiljeno.
PETAR: Kad bi rekla Mielu koju re za mene a ja sa svoje strane...
SLAVICA: Ne pada mi na pamet! Ako te zanima, jo uvek imam trunku dostojanstva!

SCENA 6.

Petar zastane na vratima od sale jer primeti da u fotelji u prvom redu sedi Miel. Udubljen je u prelistavanje nekih
papira.
MIEL: Razmislio sam. Spreman sam da nastavimo sa asovima.
PETAR: Stvarno!
MIEL: Ipak, imam jedan uslov.
PETAR: A taj je?
MIEL: Da sve bude besplatno.
PETAR: Ali, zato? Za mene te pare ne predstavljaju nita a vama trebaju...

MIEL: Mene cela stvar zanima kao pedagoko iskustvo i ne bih eleo da je svedem na kune asove za glumce
amatere.
PETAR: Da primite makar nekakav poklon ili neto tako...
MIEL: Ako prihvatate moj uslov, onda moemo da nastavimo. Ako insistirate na novcu, zavrili smo priu.
PETAR: Dobro, ako mislite da je...
MIEL: Mislim. I vie ne treba da se vraamo tome. Da bih vam pokazao koliko je vetina lepog govora stara,
proitau vam jedan primer budistikog besednitva. Znate ko je Buda?
PETAR: Znam, kako ne znam...
MIEL: Ovaj govor se zove Mnotvo i manjina". Sluajte paljivo.
Ustane i popne se na binu.
MIEL: Kao to na zemlji, monasi, ima malo prijatnih vrtova i
prijatnih uma i prijatnih dolina i prijatnih lotosnih bara,
a mnogo vie jalove i razrivene zemlje, neprelaznih voda,
bunjem i korovom obrasle utrine, neprohodnih planina;
Tako ima manje bia, o monasi, koja ive na zemlji, a mnogo vie u vodi;
Tako ima, monasi, manje bia roenih za ljudski ivot, a mnogo vie za neljudski;
Tako ima, monasi, manje bia razumnih, koja nisu luda, gluva i nema, ve sposobna da razumeju i shvate misao
dobrog i zlog govora, a mnogo vie nerazumnih, ludih, gluvih i nemih, nesposobnih da razumeju smisao dobrog i
zlog govora;
Tako ima, monasi, manje ljudi obdarenih okom mudrosti, a mnogo vie u neznanju ogrezlih;
Tako ima manje bia, monasi, koji uenje shvataju i smisao njegov ispituju, a mnogo vie koji shvataju, ali smisao ne
ispituju;
Tako ima, monasi, manje onih koje Potreseni potresa, a mnogo vie koje ne potresa;
Tako ima, monasi, manje onih koji se potreseni ozbiljno trude, a mnogo vie onih koji se, mada potreseni, ne trude;
Tako ima, monasi, samo malo bia koji ukus najboljeg, ukus uenja, ukus spasenja postiu, a mnogo vie koji ne
postiu.
Zato se, monasi, morate vebati ovako mislei: Ukus najboljega, ukus uenja, ukus spasenja, elimo da
postignemo!"
Petar zapljeska oduevljeno.
MIEL: Ostavite sada to. Popnite se ovde.
Petar se popne na binu pomalo stidljivo.
MIEL: Pokuajte da proitate ovaj tekst ne trudei se da ga izgovarate nego da ga razumete.
PETAR: Ovo?
MIEL: Da. Od istog pisca.
Miel sie u gledalite ali ne sedne u fotelju nego okrene lea bini. Petar poinje da ita prilino neveto.
PETAR: Korov unitava useve, a mrnja unitava ljude. Samo neni dar skromnosti priprema veliku nagradu.
Miel Ga, okrenut leima, paljivo slua.
PETAR: Korov unitava useve, a sujeta unitava ljude. Samo neni dar smrtnosti...

MIEL: Smernosti, ne smrtnosti!

PETAR: Da, smernosti...
MIEL: Stanite! Znate li zato ste napravili ovaj lapsus? Zato to uopte ne shvatate smisao teksta koji govorite.
PETAR: Da, ali...
MIEL: Nastavite. Dalje!
PETAR: O, kako smo sreni koji ivimo bez mrnje prema onima koji nas mrze, kako smo sreni... Ne valja, jel da?
MIEL: Naravno. Samo to to nije nikakva greka. Pogotovu ne vaa. Svidelo vam se kako sam ja govorio? To nije
zato to sam ja neki naroiti govornik, ve stoga to sam znao o emu priam. Tekst sam proitao nekoliko puta,
razmiljao o njemu, primetio sve njegove vrline, shvatio njegov skriveni smisao.
PETAR: Aha... To znai da nikada ne treba govoriti bez pripreme.
MIEL: Tano! Postoji, dodue, sluaj kada priprema nije neophodna.
PETAR: A to je?
MIEL: Trenutak kada izgovarate svoja istinska oseanja koja dopiru iz dubine due. Ali to se retko deava.
PETAR: Kako to mislite?
MIEL: Ne govorim o vama. Ili meni. Govorim generalno. LJudi su skriveni iza svojih maski kao iza nekog tita i samo
u veoma retkim trenucima uklanjaju taj zaklon pokazujui ta stvarno oseaju. Svo ostalo vreme, svako od nas igra
nekog drugog: ili pretstavu o sebi, ili ono to misli da ljudi od njega oekuju da bude. Kada tome dodamo vaspitanje,
drutvene rituale, obaveze i zabrane, onda ispada da smo svi mi besprekidno preobueni u linosti koje su sve osim
nas samih... Ali, otili smo predaleko. Vratimo se asu.
PETAR: ekajte! Hoete da kaete da je sve la?
MIEL: Ne. Ili da. Odnosno, da je to jedini nain da preivimo. Zamislite svet u kome bi svi govorili samo istinu i
ponaali se jedino u skladu sa svojim trenutnim oseanjima. To bi bio pakao, zar ne?
PETAR: Nije istina! LJudi i te kako govore istinu.
MIEL: Samo kad se ne kontroliu. U mraku, kada apuu na uvo eni sa kojom vode ljubav, ili u panici, ili u velikom
bolu.
Pauza. Petar razmilja, oigledno je uvuen u Mielovu mreu.
MIEL: Uostalom, ponite od dananjeg dana. ta ste, od kako ste ustali pa do ovoga trenutka, razgovarali sa svojim
ukuanima, susedima, portirom na ulazu u ovu zgradu, sa vaom sekretaricom?
PETAR: Ne znam... Uobiajene stvari. Nita posebno...
MIEL: A da li i jedna reenica koju ste sa njima razmenili ima bilo kakve veze sa onim to oseate, mislite?
PETAR: Nema direktne...
MIEL: Nikakve! U tome je stvar. Va ivot je sastavljen od samih rituala, konvencija, taktikih varijanti, ko zna od
ega sve. Da bi ste opstali u svetu po kome tumarate, morate besprekidno da laete.
PETAR: Znai, istina ne postoji?
MIEL: Postoji. Ali joj dnevna svetlost ne prija ba mnogo. Uostalom, mi se bavimo dikcijom, ne filozofijom. Vi hoete
da nauite da se izraavate lepo, a da pri tom sve bude upeatljivo. Mene golica taj problem i prihvatio sam se
zadatka. Zato bi smo u sve to uplitali problem istine?
Pauza. U Petrovoj glavi, sudei po njegovom ponaanju, dogaaju se dramatine stvari.

PETAR: Profesore, da li bih ja mogao da se potpuno... promenim?

MIEL: Kako to mislite?
PETAR: Pa, lepo. Da budem neko drugi.
MIEL: Koliko drugi?
PETAR: Sasvim drugi. Neko ko... nema nikakakve veze sa mnom.
Miel ga posmatra nekoliko trenutaka. I u njegovoj Glavi se odigravaju znaajne stvari.
MIEL: Zato ne? Svaki put kada pravim lik ja postajem neko drugi. Zato i vi to ne biste mogli? Samo, potrebno je
uraditi neto na ta ne znam da li ste spremni.
PETAR: ta to?
MIEL: Da izaete iz sopstvene koe.
PETAR: Aha. Interesantno... A kako se to postie?
MIEL: Teko.
PETAR: Ja bih da makar pokuam.
MIEL: Kako kaete... Za poetak, moete da probate ovu vebu: poto legnete i ugasite svetlo, pokuajte da
sagledate protekli dan. Krenite od najblieg, od onoga ta ste veerali, kako ste se pri tome oseali, s kim ste bili u
drutvu. to vie detalja, to bolje. Onda krenite unazad, prisetite se celog dana, sve do jutra. Pokuajte da
rekonstruiete kako ste se oseali kada ste ustali, na ta ste mislili, na koga ste misli. Vebu zatim protegnite na
prethodne dane i udaljenije trenutke ivota. Pokuajte da se, to je mogue detaljnije, prisetite stanova u kojima ste
nekada iveli, rasporeda nametaja, probajte da se u mislima sluite predmetima iz njih. Trudite se da se to jasnije
setite svojih bliskih, ivih i umrlih. Kada god uspete u tome, kada unazad prispete na neko ve zaboravljeno mesto,
skriveno u vaoj podsvesti, poreajte ponovo stvari po redosledu. Tako moete stii jako daleko.
PETAR: Stvarno?...
MIEL: Ali, sve ovo, ceo na napor bie potpuno bespredmetan, ako ne ispunite svoje obeanje.
PETAR: Ja? ta sam obeao?...
MIEL: Da ete biti sa mnom iskreni do kraja.
PETAR: Zar nisam?
MIEL: Niste, niste. Zato je neophodno da to pre na svetlost dana izaete sa svojim pravim identitetom.
PETAR: Kako to mislite?
MIEL: Petre, pretpostavljam da ste mi preutali ono glavno.
Pauza. Miel je postavio zamku iu nju uhvatio nespremnog Petra.
PETAR: Ja? Nisam...
MIEL: Odakle vam sve ove silne informacije o meni i Slavici? Kako to da znate i najsitnije detalje iz naih ivota?
PETAR: Znam zato...
MIEL: Zato to ste policajac. Ili radite za policiju. Ili policija radi za vas.
PETAR: Profesore...
MIEL: Nije ni bitno. Hou da kaem, pre nego to se odluite na transformaciju vano je da obavite kljunu
predradnju: da se suoite sa sobom bez ostatka. Ako ste to obavili onda pristupate sledeem, vrlo delikatnom inu:
uklanjate pregradni zid izmeu svesti i nesvesnog. Ali, pazite! Ono to za stvaralatvo pretstavlja prednost, za

normalnog oveka moe biti uvod u psihozu sa nesagledivim posledicama. Ako se, uprkos opasnosti, ipak na to
reite, ta e vam operacija odjednom omoguiti da svesno manipuliete onim to je do maloas bilo neosveeno i
da nekom drugom, tojest vaem liku, udahnete ivot... as je zavren.
Sauvana

Braca

Administrator

Poruke: 4561
Reputacija: +59/-10

Odg: Goran Markovi Govorna mana

Odgovor #2 poslato: Novembar 21, 2008, 08:38:16 pre podne

TREI IN

Odigrava se u Mielovoj Garderobi u pozoritu.

SCENA 7.

Miel i Slavica sede i ute. On je u kostimu i pod tekom" maskom, ona u svom mantilu.
MIEL: ta se deava?
SLAVICA: Kako to misli?
MIEL: Nikada ne dolazi ovamo kad nema predstavu. Stalno govori kako ti je ova kua odvratna.
SLAVICA: Nisam dola zbog kue", nego...
MIEL: Zbog mene?
SLAVICA: Da. Ne. Da... Htela sam da priamo o neemu.
MIEL: Izvoli.
SLAVICA: Nije za kratak razgovor.
MIEL: Shvatam. A ne moe da saeka da doemo kui?
Pauza. Slavica se priprema za odluujue trenutke.
SLAVICA: Nema vie kue, Miel.
MIEL: Molim? Ne razumem...
SLAVICA: Iselila sam se.

MIEL: Kada si se iselila? Pa, ja sam bio u stanu do pola sedam!

SLAVICA: im si izaao, dola je Buba i spakovali smo moje stvari. Noas u spavati kod njih a od sutra traim stan.
Teka pauza. Miel je u oku.
SLAVICA: Ne mogu vie. Jednostavno, dosta mi je. Nemoj sada o tome, mora na scenu...
MIEL: Nego kada emo?! Kada se okrene i ode zauvek?
Pauza. Miel duboko die, oigledno mu ovaj trenutak pada veoma teko. Slavica uti, ponaajui se pomalo kao
krivac, ali vrsto reena da ne popusti.
MIEL: Kada si to reila? Danas?
SLAVICA: Odavno. Miel, i sam zna od kada ivimo kao skotovi...
MIEL: Ne znam! Svi parovi ive tako!
SLAVICA: To nije ivot...
MIEL: To je ivot udvoje! Kada se dvoje ljudi vole oni prevazilaze rune stvari i ekaju da dou one lepe.
SLAVICA: Naekala sam ih se, vala, preko svake mere. Dosta je...
MIEL: Slavice, sreo moja, razmisli jo malo...
SLAVICA: Razmislila sam! Odavno se spremam na ovo. Nisam imala snage do sada...
MIEL: Lae! Neto se dogodilo. Pojavio se neko novi.
SLAVICA: Gluposti! Nema nikog novog"!
MIEL: Ima, ima! Ko je on? Neko iz pozorita?
SLAVICA: Zato me vrea?! Nemam nikakvog mukarca, uje! Jednostavno, reila sam da pokuam...
MIEL:ta?!
SLAVICA: Ne znam tano ni sama... Ne mogu ovako, ti uri...
MIEL: Nigde ne urim!
Pauza. Miel teko die i intenzivno razmilja.
MIEL: Znam ko je! Ona mala, policijska gnjida!
SLAVICA: Ko?
MIEL: Znao sam! Uoio je da si moja najslabija taka i odigrao na tu kartu.
SLAVICA: O emu govori?
MIEL: im sam ga video, shvatio sam da pred sobom imam osobu spremnu na bilo kakvu podlost.
SLAVICA: To nije istina...
MIEL: Jeste! Raspitao sam se o njemu. Ne samo da je debeovac" nego je, izgleda, i veliki Don uan. U svakom
sluaju, slui se enama.
SLAVICA: Odakle ti to? Ko ti je to rekao?
MIEL: Imam i ja svoje izvore informacija.
Glas sa ozvuenja: Pauza je Gotova. Izvolite za drugi deo."
SLAVICA: Miel...
MIEL: Ne idem nikuda dok ne raspravimo ovo!
SLAVICA: Vrlo dobro zna da e da ode na scenu!
MIEL: Ne pomeram se odavde dok mi ne kae sve!

SLAVICA: Jao, ne glumataj, molim te... Sve ovo nema nikakve veze sa Petrom.
MIEL: Nego sa im?
SLAVICA: S tim da sam jue videla Violetu kako ulazi kod upravnika u kancelariju.
Glas sa ozvuenja: Miel! Miel..."
MIEL: Pa ta ako je neka Violeta ula kod upravnika u kancelariju?
SLAVICA: Igra Lizu. Dobila je tu ulogu. Prila mi je i rekla to.
MIEL: I to je razlog da me napusti?
SLAVICA: Ne, nego... Reila sam da napravim preokret. Da pokuam da izaem iz orsokaka u kome sam se nala...
MIEL: Ja te guram u orsokak?
SLAVICA: Ne. Ali, i suvie sam se oslanjala na tebe. Oseam da moram da uradim neto sama.
MIEL: Slavice, reci mi ta se deeilo sa nama! uje?! Zahtevam da mi kae istinu!
Glas sa ozvuenja: Miel! Odmah na scenu!" Miel napravi neodluan pokret ka izlazu iz garderobe. Ipak, nastoji da
jo uvek pretstavlja nekog ko nema nameru da ode.
SLAVICA: Nema razloga da sebi i kolegama kida ivce.
MIEL: Ne idem nikuda!!!
SLAVICA: Ba da vidim.
Izgovorila je ovo vrlo odluno. Miel se strano lomi.
MIEL: U redu, idem. Ali, pod jednim uslovom. Da sedi tu i saeka kraj pretstave. Da nastavimo ovaj razgovor.
SLAVICA: Nemamo mi, Miel, ta vie da razgovaramo...
MIEL: Ako te ne zateknem u garderobi, ubiu se noas!
SLAVICA: ta pria? ta lupeta?!
MIEL: Govorim ozbiljno. Ako te ne bude, prekratiu sebi ivot.
SLAVICA: Zato me ucenjuje?!
MIEL: Da li e biti tu kada se zavri predstava?
SLAVICA: Biu, biu!!!
Miel se okrene i izjuri iz garderobe.

SCENA 8.

Slavica nervozno hoda garderobom. Posle izvesnog vremena, na vratima se pojavi Petar. Ona zastane i pogleda ga.
SLAVICA: ta e ti ovde?
PETAR: Hteo sam da porazgovaram sa profesorom.
SLAVICA: Miel je na sceni.
PETAR: Saekau ga.
SLAVICA: Ne moe. Zauzet je. Posle predstave imamo... idemo na jedno mesto.
PETAR: Aha. Nisam znao. Dobro, i onako nije nita hitno... ao.
SLAVICA: ekaj! Ostani.
Petar zastane i pogleda je paljivo. Ona se ponaa krajnje neurotino, kao ivotinja u kavezu.

SLAVICA: Setila sam se odakle te znam. Videla sam te na kongresu.

PETAR: Na kakvom kongresu?
SLAVICA: Onom u Sava centru. Sedeo si u prvom redu. Pored neke blajhane kurvetine.
PETAR: Aha, to. Tano, ja sam u njihovom odboru za privredu.
SLAVICA: Znai, ipak si ti neko veliko mudo.
PETAR: A ne, nisam ja njihov lan.
SLAVICA: Ne seri! ta si onda radio tamo?
PETAR: Kaem ti, u tom odboru sam samo zato...
SLAVICA: Zato, ba me interesuje.
PETAR: Zbog privatizacije.
SLAVICA: Idi! Sedi u prvom redu na njihovom partijskom kongresu da bi ih popravio, izveo na pravi put?
PETAR: Dobro, i zbog love.
SLAVICA: Svi su oni tamo zbog love.
PETAR: Kako ne razume? U ovoj zemlji niko nita ne moe da uradi bez njih. U NJu Jorku, im otvori bakalnicu doe
Sicilijanac da ti naplati reket; ovde, im napravi firmu doe neko od njihovih da te ulani u partiju. Ja sam izabrao
bezbolniju varijantu: uao sam u to sranje od odbora da se ne bih ulanjivao u njihovu stranku; postao sam lan
ekspertskog tima za privatizaciju da bi me ostavili da na miru radim svoj posao.
SLAVICA: I ta tamo kao radite?
PETAR: Smiljamo kako da do privatizacije nikada ne doe.
SLAVICA: Ili, ako ve do toga doe, kako da za sebe maznete to vie.
PETAR: Recimo da je tako.
Pauza ispunjena ogromnom napetou.
SLAVICA: Imate dosijee o svima nama?
PETAR: Molim?
SLAVICA: Ne pravi se mutav! Misli da ne znam da izigrava ljubitelja pozorita, pandurino jedna.
Pauza. Petar dobro razmisli pre nego to e progovoriti.
PETAR: Uopte mi nije jasno zato se ponaa tako agresivno.
SLAVICA: A tvoja jebaka aktivnost? Spada li u opis radnog mesta ili je to nadgradnja?
PETAR: Izgleda, boga mi, da je matori radio" sa tobom...
SLAVICA: A ta ti radi?! Jebe preko pendreka, eto ta!
PETAR: Normalno. im uhapsim neku od boljih riba u gradu ja je veem lisicama za luster i onda je kreem.
Ironiui, Petar, u stvari, oajniki nastoji da ostane hladan. Slavica stoji i trese se. Petar naglo prelazi u sasvim
drugu intonaciju.
PETAR: Da li se neto desilo?
Napravi pokret ka njoj.
SLAVICA: Pusti me!
Petar brzo trgne ruku nazad. Sedne u fotelju.
PETAR: Neto se dogodilo. Jel da?

SLAVICA: Jeste.
PETAR: ta?
SLAVICA: Ostavila sam Miela... Rastali smo se.
PETAR: Kada?
SLAVICA: Pre pola sata. Bojim se.
PETAR: ega?
SLAVICA: Da e uiniti neto... od sebe.
PETAR: Kako to misli? Da moe...
SLAVICA: Da. Pominjao je to nekoliko puta, kad god smo imali krize. Ali, vie onako, kao neku skrivenu pretnju. Ali
sada... Izgleda mi kao da stvarno moe da izvri to...
PETAR: Ma, daj! To on tako, sigurno je oajan, pa... im se malo pribere, proi e ga.
SLAVICA: Nee. Ne zna njegovu situaciju.
PETAR: Znam...
SLAVICA: Znam da zna! Ali, ne zna sutinu, glupa pandurska tikvo!... Potpuno je sam na celome ovome svetu.
Osim par poznanika, koji nisu nikakvi njegovi nego moji prijatelji, on nema nikoga. Kada se veeras vrati u stan...
Odjednom, na oi joj navre bujica suza. Ne kontroliui se vie, ona poinje da rida. Petar skoi sa fotelje i prie joj.
Ne preduzima nita, isuvieje oprezan. Ona ga pogleda i najednom mu se baci u zagrljaj. Petar stoji iznenaeno, sa
rukama opruenim niz telo. Slavica rida.
PETAR: Ne boj se. Miel je isuvie mudar da bi napravio takvu besmislicu. To rade samo...
SLAVICA: Hrabri. A on je dovoljno i hrabar i oajan da uini to. Ja u biti kriva ako...
PETAR: Ma daj! Niko, bre, ne sme da se mea u tue ivote. Pogotovu ako...
SLAVICA: Ti nekome pria o meanju u tue ivote"...
PETAR: ...pogotovu ako je taj neko punoletan, zreo i odgovoran. Miel je punoletan, je li tako?
Petar pokuava da ovom malom alom raskravi Slavicu. Ona ga odjednom poljubi. Petar, zateen njenim
iznenadnim izlivom oseanja, stoji kao kip. Poljubac traje dugo. Petar najzad podigne ruke i snano je zagrli. Slavica
ga, meutim, naglo odgurne i rukavom pone da brie usta.
SLAVICA: Izvini, izvini molim te... Ne znam ta mi bi.
PETAR: Slavice...
Napravi pokret ka njoj ali ona ga nervozno odgurne.
SLAVICA: Zaboravi. Nisam malopre bila svesna. Nisam bila normalna. Nita se nije desilo.
Slavica nervozno sedne za pult i pone da pie neto na paretu papira. Petar jo uvek stoji nepomino, kao da ga je
onaj poljubac uzdrmao iz temelja.
SLAVICA: Predae mu ovo pisamce. Moe?
PETAR: Zar ne idete negde posle pretstave?
SLAVICA: Ne idemo. Predomislila sam se.
Slavica pie pismo veoma brzo, nervoznim pokretima. Petar stoji jedno vreme a onda sedne u fotelju. Slavica zavri
pismo i pone da ga ita. Preko ozvuenja se zauje snaan aplauz iz dvorane. Glas sa ozvuenja: Predstava je
zavrena. Celom ansamblu se zahvaljujem i elim laku no."

SLAVICA: Predaj mu pismo, molim te...

Izleti iz garderobe. Petar stoji neodluno sa paretom papira u ruci.
PETAR: Slavice! Ja...

SCENA 9.

Posle nekoliko trenutaka, u garderobu ue zadihani Miel.

MIEL: Otkud vi? Gde je Slavica?
PETAR: Sad je bila tu.
MIEL: Vratie se? Ovde, u garderobu?
PETAR: Da, da. Ree da ima neto sa vama...
Miel se umiri malo. Sedne za pult i pone da skida minku. Petar stoji po strani, jo uvek drei Slaviino pismo u
ruci.
MIEL: Bili ste na predstavi?
PETAR: Ne. Profesore, neto me mui... Ova veba sa priseanjem, pa onda ono to ste mi rekli, kako niko ne ivi u
skladu sa svojim oseanjima... U stvari, je l mora toliko da se kopa po sebi?
MIEL: Mora. Cela vetina moje profesije sastoji se u tome da pokaem kako lik jedno govori a drugo misli. Da toga
nema, glumci bi samo izgovarali tekst bre ili sporije, glasnije ili tie. Uzmimo ovu situaciju. Da smo likovi iz
nekakve drame, ja bih, na primer, mogao da budem neko koga mori neka strana briga, ko je suoen sa
sudbonosnom odlukom, a vi, opet, neko ko sa mnom ima nekakav plan, nekakvu delikatnu obavezu. Razumete?
PETAR: Nisam siguran...
Pauza. Petar premesti pismo iz jedne u drugu ruku. Miel pone da se oblai u civilno odelo, pokretima nekog koje
na prisustvo onog drugog odavno navikao.
PETAR: Nego, ta dalje? Moe li to nekako da se same? Meni treba za prekosutra...
MIEL: Za prekosutra? Teko... Vi, pre svega, morate zamisliti lik u koji ete, kada ispadnete iz svoje koe, uskoiti.
Taj lik treba da poseduje biografiju, zatim morate izmisliti okolnosti u kojima je odrastao, formirao se, kao i one u
kojima se trenutno nalazi. Onda dolaze karakter, navike, ukus...
Petar ponovo premesti Slaviino pismo iz jedne u drugu ruku. Sedne u fotelju.
PETAR: Imam lik...
MIEL: Stvarno? Kad pre?
PETAR: Jedino me mui: koliko on moe da se fiziki razlikuje od mene? Mislim, s obzirom na moje godite.
MIEL: To ne mora da predstavlja naroito ogranienje.
PETAR: Moj problem je to bi lik koji sam zamislio trebalo da bude malo stariji.
MIEL: Znam sluaj jednog ekog glumca, zvao se Vladimir Puhold, koji je u svojoj dvadeset etvrtoj godini odigrao
starca na zalasku ivota.
PETAR: Odlino. Dakle, moj lik je iskusni politiki radnik, ali iz senke. Neko ko se nije mnogo isticao javno.
MIEL: ekajte. Vi nameravate da taj lik upotrebite u svakodnevnom ivotu? Za neto praktino?
PETAR: Ne znam. Moda. to?

MIEL: E, u tom sluaju e biti problema. Teko e vam se verovati, s obzirom da ste mlad ovek, kako ste iskusni
politiki radnik".
PETAR: Eto vidite.
MIEL: Zato je to neophodno?
PETAR: Neophodno je.
MIEL: Polako, onda. Vratimo se okolnostima. U kakvoj situaciji se nalazi taj va lik?
PETAR: On je veoma blizak najuem rukovodstvu partije na vlasti.
Pauza. Miel nastoji da prikrije snaan utisak koje su Petrove rei ostavile na njega.
MIEL: Dobro. Dajte jo detalja.
PETAR: On je neko od najveeg poverenja.
MIEL: ta se sa njim konkretno deava?
PETAR: Nalazi se u dramatinoj situaciji.
MIEL: To je i suvie uopteno.
PETAR: Da kaemo... da ima informaciju o neemu to bi moglo da sve generalno promeni.
MIEL: Konkretno, konkretno!
PETAR: Recimo, da je saznao da se on... razboleo.
MIEL: Ko?
PETAR: Pa, on...
MIEL: On je bolestan? Od ega?
PETAR: Recimo, od onog najgoreg. Da mu daju jo nekoliko meseci ivota.
MIEL: Interesantno. I kakve veze to ima sa vama, tj. sa vaim likom?
PETAR: Pa, ima... Postoji izvestan broj lanova Izvrnog odbora partije na vlasti koji misle da bih ja, u stvari taj lik
mogao... Razumete?
MIEL: Ne. Budite precizni do kraja.
PETAR: Da je moj lik pogodna linost koja bi mogla da ga...
MIEL: Nasledi???
Petar klimne glavom potvrdno. Nastane ogromna pauza. Miela je ovo saznanje oigledno veoma impresioniralo.
MIEL: Tako, dakle... Ja pripremam buduegpredsednika?
PETAR: Rekli ste da treba izmatati okolnosti...
MIEL: Nema tu trunke mate, mladiu! Diktator se razboleo i leinari su uzleteli! Sanjana je prilika! Da li, moda,
greim?
utanje koje sa Petrove strane zvui kao potvrda. Miel duboko uzdahne i krene ka vratima.
PETAR: Slavica vam je ostavila ovo.
Prui mu Slaviino pismo. Miel se vrati, uzme papir, sedne u fotelju i pone da ita. Petar stoji po strani. itanje
traje dugo. Miel spusti papir na zemlju pored sebe.
MIEL: Molim vas da me ostavite. Videemo se na sledeem asu.
Petar stoji neodluno.
PETAR: Dobro ste?

MIEL: Zato me to pitate? Izgledam loe?

PETAR: Ne...
MIEL: itali ste pismo?
PETAR: Ne, nego sam razgovarao sa Slavicom i ona mi je rekla da...
MIEL: ...budete samnom jedno vreme?
PETAR: Rekla mi je da se boji da ne uradite neto nepromiljeno.
MIEL: Pa ete vi sada da sedite ovde i pazite da se ja ne ubijem?
PETAR: Miel, niko mi nije kazao ta da radim. Brinem se za vas. To je sve.
MIEL: Vi se brinete za mene?
PETAR: Da.
Miel pone da se gorko smeje. Petar stoji uvreeno neko vreme. Onda krene ka vratima.
MIEL: Znate li zato sam nastavio da radim sa vama?
PETAR: Rekli ste neto u smislu: da je to za vas kao pedagoga izazov...
MIEL: Gluposti! Odavno mi je dosta pedagokih izazova. Od prvog asa kada sam vas ugledao osetio sam da pred
sobom imam nekog ko je jako, jako zao. Meutim, samim tim ste postali zanimljivi kao fenomen, postali ste mi
privlani.
PETAR: Privlaan!? U kom smislu?
MIEL: U svakom. To je tako. Odnos prema zlu je jedno od najjaih oseanja koja imamo.... Dakle, hteli ne hteli, od
jednog trenutka, ne samo ja nego i Slavica neprekidno smo vas imali u glavi. Oigledno, postali ste deo naeg
ivota. Da niste zli, ona nikada ne bi obratila panju na vas!
PETAR: Ali, zato ste nastavili asove?
Miel outi ovo pitanje. Petar stoji i gleda ga agresivno.
PETAR: ta ste hteli time da postignete?
MIEL: Da Senku vidim izbliza.
PETAR: Koga?
MIEL: Zaboravite. Preklinjem vas, ostavite me samog... Ja sam stariji ovek.
Petar naglo prekine svoje agresivno ponaanje i pogleda potpuno skrhanog Miela.
PETAR: Oprostite. Nije vam dobro?
MIEL: Dobro mi je, dobro. Samo bih eleo da budem sam.
PETAR: Obeavate da neete...
MIEL: Budite sigurni da neu uraditi nita nepromiljeno.
PETAR: Obeavate?
MIEL: Izaite ve jednom! Mar napolje!
Petar izae i ostavi Miela da sedi u nepominoj pozi.
Sauvana

Braca

Administrator

Poruke: 4561
Reputacija: +59/-10

Odg: Goran Markovi Govorna mana

Odgovor #3 poslato: Novembar 21, 2008, 08:39:04 pre podne

ETVRTI IN

Odigrava se u Petrovoj kancelariji.

SCENA 10.

Iz fijoka i nekoliko velikih kartonskih kutija Petar vadi gomile papira, pregledava ih na brzinu, veinu cepa a neke od
njih i pali. U sali se pojavi Miel. Posmatra znatieljno ta Petar radi. Petar ga primeti ali nereaguje; nastavlja da
detaljno unitava hrpu dokumenata.
PETAR: Otkud vi, profesore?
MIEL: Doao sam da vam se izvinim.
PETAR: Meni? Zato?
MIEL: Zbog onoga to sam se nalupetao o vama. Bio sam u nekoj vrsti ludila.
PETAR: Nema problema...
MIEL: Ima. Hteo sam da vam se osvetim. Zato sam, u stvari, nastavio sa asovima.
PETAR: U redu je, shvatio sam to odmah.
MIEL: Niko nema prava da se obraunava sa drugima pre nego to se suoi sa sopstvenim monstrumom.
PETAR: Stvarno? Ja moga i te kako gajim.
Miel pogleda Petra, zapanjen njegovom iznenadnom otvorenou.
MIEL: Bez obzira da li me zavitlavate ili ne, morate neto znati. Ima ljudi koji su u tome uspeli.
PETAR: Ko, na primer?
MIEL: Nije vano, ima ih...
PETAR: Jedan od takvih je, recimo, onaj va reditelj?
MIEL: Stojan? Taj ovek je astan.
PETAR: E, pa, na vaem mestu ne bih se u to kladio!
MIEL: Kako to mislite?!
PETAR: Prvo, kako je Slavica izgubila ulogu...

MIEL: To nema veze sa njim! Intervencija za tu malu Violetu ila je preko uprave! Vi ne znate nau situaciju, ljudi
mesecima nisu primili plate. On je to uradio u interesu ansambla, da bi pozorite preivelo...
PETAR: Nemam nita protiv. Ali, zanimljivo je kako se taj asni ovek" ponaao kasnije.
MIEL: Kad kasnije?
PETAR: U pregovorima sa mnom.
MIEL: U pregovorima sa vama???
PETAR: Zato je to tako udno?
MIEL: ta bi on imao...
PETAR: Sa nama ima uvek o emu da se pria.
Miel je impresioniran ovim saznanjem. uti.
PETAR: Drugo, ta vaa opsednutost potenjem, vrlinom. To mi nekako smrdi.
MIEL: Ovim poslom je nemogue baviti se ukoliko napravite i najmanji moralni prekraj! To se na sceni odmah vidi.
Neki su pokuali; posle rata, jedan glumac je sa partizanima uao u ovo pozorite, streljao nekoliko talentovanih
kolega koji su igrali pod Nemcima i od tada se nije skidao sa scene, godinama je nosio repertoar. Ali ono to je
uradio nije vredelo ni koliko crno ispod nokta! Iza njega je ostalo samo jedno ogromno nita! I, dakako, duboki
prezir.
PETAR: U redu. A ta emo sa sluajem Razglednice sa ostrva"?
MIEL: Ne razumem.
PETAR: U toj predstavi se po prvi put otvoreno progovorilo o Golom otoku ili neto tako?
MIEL: Tano.
PETAR: Koliko znam, skidanje te pretstave na dan premijere je pozorite kotalo jako, jako mnogo.
MIEL: Da. I?
PETAR: Vi ste, kao mladi glumac, u tom komadu igrali glavnu ulogu.
MIEL: I do poslednjeg asa se sa svojim kolegama borio da predstavu spasemo! Nije tada propalo samo jedno
dobro pozorite, propali su mnogi! Stojan, najbolji reditelj koga smo ikada imali, deset godina nije reirao u
Beogradu...
PETAR: ... jedan glumac se neposredno posle tih dogaaja ubio, a vi ste postali profesor na Akademiji i preli u novo
pozorite, mnogo vee i znaajnije od prethodnog! Ono, ba vas je krenulo.
MIEL: Stidite se takvih insinuacija, mladiu!
PETAR: Miel, sve mi je rekao.
MIEL: Ko?...
PETAR: Va Stojan. Uopte nije tako tvrd kamen, kao to to vi pretpostavljate.
Teka pauza. Miel deluje potpuno uzdrmano. Zazvoni mobilni telefon.
PETAR: Da?... Aha... Da...
MIEL: Sasluajte me! Mi smo se dogovorili da ipak odigramo premijeru Razglednice", pozorite je bilo puno, a
Stojan i ja smo bili odreeni da pregovaramo sa njima, u komitetu.
PETAR: Vai... kreem.
MIEL: Nisu otvoreno pretili, ali su bili sasvim jasni. Obeali da e skidanje predstave biti samo privremeno. Dok

stvar ne legne malo" tako su rekli. Kad se smire duhovi, onda moete da nastavite sa radom" ba tako je bilo
reeno.
Petar zaklopi telefon i pogleda u potpuno izbezumljenog Miela.
PETAR: Izvinite, ja moram da krenem...
Miel ga najednom uhvati za ruku, bez namere da ga lako pusti.
MIEL: Stojan se nije slagao ali ja sam mislio da je tako najbolje. Bio sam mlad, nisam shvatao...
Miel najednom padne na kolena, grevito stiskajui Petrovu ruku.
PETAR: Profesore, stvarno nemam vremena...
MIEL: Nisam imao izbora, kako ne shvatate!
Petar se otrgne, brzo otvori mali neseser i histerinim pokretima pone da u njega trpa line stvari. Miel dopuzi do
njega na kolenima, kao prosjak.
MIEL: Petre, ta e vam ona? Vi ste mlad, privlaan ovek pred kojim je brilijantna karijera! Moete imati svaku.
Slavica nije za vas. Vi ne znate ta znai iveti sa glumicom, to je pakao! Od jutra do mraka samo njen ego i nita
drugo...
Petar uopte ne obraa panju na njega. Iz bunkera " u fotelji izvadi veliku koliinu para, baci letimian pogleda na
njih i ubaci ih u neseser.
MIEL: Ona je meni sve, ako je izgubim ja sam gotov! Petre, ja vas preklinjem...
Obojica se trgnu jer se na vratima pojavila Slavica. Miel skoi sa kolena, briui pantalone. Slavica, meutim, gleda
ta Petar radi. Ovaj zatvori neseser.
SLAVICA: Gde si krenuo?
Miel napravi teatralan pokret ka vratima.
MIEL: Ne bih eleo da smetam.
Na njega, meutim, niko ne obraa panju. Slavica prie Petru.
SLAVICA: ta radi to?
PETAR: Idem na put.
SLAVICA: Gde e?
PETAR: Iskrslo mi neto vano.
SLAVICA: Kad se vraa?
PETAR: Ne znam.
SLAVICA: Kako to misli?!
PETAR: Kaem: ne znam!!!
Petar je po prvi put izgubio nerve i urliknuo. Slavica i Miel ga posmatraju zapanjeno.
PETAR: Izvini, uasno urim.
SLAVICA: Brie, eto ta radi!
PETAR: Slavice, deavaju se veoma ozbiljne stvari o kojima stvarno ne bih sada...
SLAVICA: Nego kada?! Nai, bre, neku drugu peurku da joj prodaje tu vaku!
Petar za trenutak skine sako, izjedne od fijoka izvadi ogromnu pitoljinu i stavi je u futrolu opasanu ispod pazuha.
SLAVICA: ta e ti to?

PETAR: Treba mi.

SLAVICA: Ide da ubije nekoga?
PETAR: To je za svaki sluaj.
SLAVICA: Neko hoe da te skenja?
PETAR: Ne. Nego da me vodi na pecanje... Oprosti, stvarno nemam vie vremena.
SLAVICA: Ko te juri? Mafija?
MIEL: Petre, ako ste uradili neto protivzakonito, imamo pravo da znamo o emu se radi!
PETAR: Ne bojte se, vama se nita nee dogoditi.
Najednom zazvoni telefon na pisaem stolu. Petar mirno prie aparatu i otkine gajtan iz zida. Zatim iz depa izvadi
mobilni telefon, baci ga na zemlju i zgazi ga, razmazavi mehanizam nogom?! Slavica i Miel ga gledaju zapanjeno.
SLAVICA: Uvalio si nas u neto i sada bei kao poslednja kurva!
PETAR: Ako se neko uvalio, to sam samo ja.
MIEL: ta ste uradili?
Petar opet potpuno nekontrolisano urlikne.
PETAR: Uspavao sam se!
MIEL: Kako?
PETAR: Prespavao sam sastanak na kome se odluivalo o mojoj kandidaturi, eto ta sam uradio!
Petar pone odjednom da trai neto po depovima.
SLAVICA: Pa ta onda?
PETAR: Kada su videli da me nema, verovatno su pomislili da se odigrava neto to ne kontroliu pa je nekolicina
otila kod njega, na konsultacije. Gde mi je sada, u boju mater...
Petar isprazni sadraj depova na sto i panino pone da otvara fijoke po stolovima.
SLAVICA: I to je razlog da bei?
Miel, koji je bio do sada potpuno slomljen, shvativi da Petar odlazi odjedared ivne.
MIEL: Ko zna ta su mu ti drugi napriali o Petru.
SLAVICA: Ne razumem. Ko je kome priao ta???
MIEL: Pa oni, protivnici, konkurencija bili su kod njega i napriali su mu ta ja znam ta sve. Kako Petar kuje zaveru,
kako se sprema da ga smakne, ko zna kako su nakitili celu stvar. Tako se pobeuje u toj igri. E, onda oni koji su
izgubili treba da se povuku sami, uz to manje buke.
SLAVICA: Zato?
MIEL: U tom sluaju ima nade da e ga ostaviti na miru. Je li tako, Petre?
SLAVICA: ta to znai na miru?
MIEL: To znai da je shvatio poruku i da se vie nikada nee meati u stvari. U protivnom, svakog asa moe da
oekuje da mu neko ovde bane i da ga...
Napravi pokret kao da puca iz heklera", dopunjujui stvar onomatopejom rafala. Pauza. Slavica polako shvata.
SLAVICA: Kao to je bilo sa onim?...
Miel klimne glavom potvrdno. Slavica se zapanjeno okrene ka Petru koji panino pretrauje kutije, izruujui njihov
sadraj na zemlju.

SLAVICA: Znai gotov je?

MIEL: Ne mora da znai. Treba samo da se skloni i eka da ga on ili neko iz vrha ubaci jednog dana nazad u igru.
SLAVICA: Dobro, onda nije gotov?
MIEL: Jeste. Mislim, mora da ide, da nestane za izvesno vreme.
SLAVICA: Gluposti! Zato bi neko nekoga ukokao samo zato to se taj uspavao...
MIEL: Zato to je ulog u igri ogroman.
SLAVICA: Kakav ulog?
MIEL: Novac! Uvek se sve vrti oko toga. Shavata, mila moja?
Petar najzad nae ono to je traio nekoliko pasoa. Brzo ih pregledava, izabere jedan a ostale pocepa. Zatim
zaklopi neseser, izvadi crne naoari i stavi ih, spreman da krene. Miel i Slavica ga posmatraju zapanjeno.
MIEL: ekajte! Ne moete tako napolje.
Petar zastane. Miel mu prie i iz novanika izvadi vetake brkove.
MIEL: Ovo imam uvek sa sobom. Moj vojvoda Putnik jo uvek ide jako dobro kod publike. Naroito u provinciji...
Jednim potezom mu zalepi brkove. Petar prihvati to bez komentara i krene.
SLAVICA: Petre!
Petar, koji je ve bio jednom nogom napolju, zastane.
SLAVICA: A ja?
MIEL: ta, ti?
SLAVICA: Nita.
PETAR: Ima paso?
SLAVICA: Zato?
Velika pauza od koje se oekuje preokret. Petar se vrati korak nazad.
PETAR: Idemo. Vodim te na jedno super mesto.
Miel, koji se u meuvremenu malo pribrao, ponovo potone. Slavica je zbunjena. Petar nervozno pogleda na sat.
PETAR: Hajde, moramo odmah da krenemo.
SLAVICA: Ne mogu...
PETAR: Zato? Nisi dobro?
SLAVICA: Sve je u redu.
PETAR: Ne boli te?
SLAVICA: Kaem da sam u redu! I ne seri vie!
MIEL: ta te boli?
Miel pogleda zapanjeno u Slavicu.
MIEL: ta si to uradila?
Umesto odgovora, Slavica prie Petru i pogleda ga sa gaenjem.
SLAVICA: Govno jedno policijsko...
Miel prie Slavici i pogledaje iz blizine.
MIEL: Kada se to desilo?
Ona uti.

MIEL: Zbog uloge si to uradila? Je li tako?

SLAVICA: To je samo moja stvar.
MIEL: Nisi pomislila da bih moda i ja mogao neto da se pitam?
SLAVICA: Da nije bilo ovoga ovde, nikada ne bi ni saznao.
Pokae na Petra koji stoji na vratima i eka.
PETAR: Ide ili ne?
SLAVICA: Ne mogu, imam probu!
Slavica je ovo skoro urliknula. Okrene se agresivno ka Mielu.
SLAVICA: Ako si ve toliko eleo decu, mogao si da ih ima sa zakonitom enom. Pretpostavljam, meutim, da si
tada imao vanijih poslova od porodice i slinih gluposti.
MIEL: ta ti zna o mojoj eni?
SLAVICA: Evo ga! Zabranjena tema.
MIEL: Ko ti daje pravo da je pominje?!
SLAVICA: Ma, boli me, bre, za nju! Neka joj je laka zemlja.
MIEL: Ona je...
SLAVICA: Ajde, kai. Slobodno.
MIEL: Ona je bila neko tako...
SLAVICA: Prevali to preko usta! Reci da je jo voli!
Kako su njih dvoje u sred prepirke, Petar se odlui da krene bez zbogom. Izae neopaeno.
SLAVICA: U tome je poenta, Miel! Nikada je nisi preboleo. Lagao si i mene i sebe!
Muna pauza koja oznaava potvrdu Slaviinih rei.
SLAVICA: Nisam duna da bilo kome spaavam ivot tako to u mu pod stare dane raati decu! I da pri tom
izgubim poslednji voz za ono to predstavlja moj ivot!
MIEL: Samo to se na kraju u taj voz ukrcala izvesna Violeta!
SLAVICA: Zamisli, ne. Jutros je izala podela za Pigmaliona".
MIEL: Stvarno? I?
SLAVICA: Pa, nita. Dobila sam Lizu.
MIEL: Kako to?
SLAVICA: Pretpostavljam da si ti slomio Stojana.
MIEL: Nisam ni prstom mrdnuo.
SLAVICA: Siguran si? Ponaao se vrlo udno. Bio je sav nekako utogljen, izraavao se u frazama. Kao, reio je da mi
prui ansu", osea kako sam sazrela za tu ulogu" i sve tako...
MIEL: ta ima u tome udnog?
SLAVICA: Ne znam, imala sam utisak kao da je to uradio pod pritiskom.
MIEL: Zna i sama da je Stojan astan ovek.
Pauza. Miel se osvrne oko sebe i shvati da u prostoriji vie nema Petra.
SLAVICA: A i podela je bez veze. Higinsa igra Dobrivoje.
MIEL: Aha. Pa, dobro, ne mora to da bude tako loe...

SLAVICA: ao ti je to ti ne igra?
MIEL: Meni? Ne. Ne naroito.
MIEL: Kad ti poinju probe?
SLAVICA: Sutra.
MIEL: Super...
Odjednom, u prostoriji se ponovo nae Petar. Brzo proe pored njih i izae na drugi izlaz. Slavica gleda za njim.
SLAVICA: Da nije on?
MIEL: ta?
SLAVICA: Neto muvao oko toga?
MIEL: Ma, daj! Imao je ovek sigurno mnogo, mnogo prea posla.
SLAVICA: Sigurno? Hou da mi kae ako je intervenisao.
MIEL: ta ti je...
SLAVICA: Reci mi ako je neko... Moram da znam.
Miel do kraja izdri njen ispitivaki pogled.
MIEL: ta e sa stanom?
SLAVICA: Iznajmiu neku sobu. Ili garsonjeru.
MIEL: Odakle ti novac? Hoe da ti dam za prvo vreme?
SLAVICA: Neu! Neu da za mene ini vie bilo ta!
MIEL: Zato vie?
SLAVICA: Izvini.
MIEL: ta sam ti, mila moja, uinio? Zato me mrzi?
SLAVICA: ta izvodi?! Od ega da mi da? Nema kue zata da te ujede, a tu mi izigrava milionera!
MIEL: Imam Petrove pare...
SLAVICA: Ipak si ih uzeo?
MIEL: Da.
SLAVICA: Zato?
MIEL: Ne znam. Bilo mi je glupo da radim tek tako, besplatno...
Kroz prostoriju protri ponovo Petar. Izae na treu stranu. Miel i Slavica vie ne obraaju panju na njega.
SLAVICA: Kako si?
MIEL: Dobro. Odnosno, grozno. Ali, sa tendencijom da se stvar pobolja.
SLAVICA: ta e da radi sada?
MIEL: Ne znam. Treba da zavrim masu tehnikih poslova koje nikako nisam stizao da obavim.
SLAVICA: Kakvih poslova?
MIEL: Kad si ve pomenula moju enu, treba da odem na groblje. I tako... Kako si ti?
SLAVICA: Dobro. Skoro dobro. Mnogo mi znai uloga.
Miel je pogleda.
SLAVICA: Vano je to sam do nje dola sama, to niko nije zalegao za mene. Je li tako?
MIEL: Da, to je vano...

(Beograd, januar oktobar 1997)

Autor se zahvaljuje na, po iskrenosti esto surovoj, ali svakako neocenjivo korisnoj saradnji studentima FDU Dragani
Martinovi i Vladimiru Kolariu. Bez njihove pomoi ova drama verovatno ne bi prikupila dovoljno razloga sa svoje
postojanje. Za svoj konani oblik, Govorna mana" svakako najvie duguje znaajnim intervencijama dramaturga
Ivane Dimi. U toku rada na ovome tekstu, autoru je umro prijatelj, Vuk Babi. Kako ga je on tokom celog ivota
hrabrio i nesebino podravao, autor osea potrebu da Govornu manu" posveti ba njemu.
_________________