Ima neto to postoji jo samo u naim, onim starim, pomalo izbledelim i ivicama okrzalim

albumima sa fotografijama. Ima to neto u njima to traje, kazuje, podsea i opominje Neto
to svim tim svojim crno-belilom daje i areniji i veseliji odsjaj od najveeg kolorita
dananjice

Ima neto i u tom odsjaju. Neto ega danas sigurno nema i neto to danas sigurno ne postoji.
To su neije oi, koje, iako mnoge vie ne trepu, i danas mnogo govore. I, tako govorei, priaju
neku sasvim drugaiju ivotnu priu od one koju su naele i danas priaju njihove unuke i neke
budue bake Priu koju danas niko ne vidi i ne eli da uje Priu koja je danas mrtva i
koja nikoga ne zanima. Priu o naim stamenim babama ili bakama, ta ijem uhu i govoru vie
prija. Ave bloe moj, oivi je sobom, bar na trenutak!
Trenutak koji govori o nekoj svesrdnoj ljubavi dok je ona jo uvek postojala u tom svom
izvornom, neupitnom, nedodirljivom i jedinstvenom obliku. Ako ne uvek mislima i emocijama,
to je ljudski gotovo i nemogue, njihovim delima svakako da. Ljubavi za sve i potovanja za
svata. Na prvom mestu za mua, decu, kuu i porodicu
Trenutak koji govori o nepresunoj snazi, opet, za sve i svata. Nevienoj otpornosti prema
svemu i svaemu. To je pria koja pria o jednoj nadljudskoj, nerazmaenoj trpnji, privrenosti i
posveenosti Jer, te su oi znale da gledaju i kad su zatvorene, da sluaju i kad im se ne pria,
da vole i kad im nije do ljubavi Da se smeju i kad im se moda plae. Te oi su znale u samo
jednom pogledu i mudro izreenoj misli da ispriaju vie nego igde o ivotu pie. Oi naih baba
kojih vie nema ili ih, naalost, sve manje ima otvorenih. Oi, kojih je i u naim majkama sve
manje. U njihovim erkama i neijim unukama diskutabilno ponajmanje

Izvor fotografije: www.cristinagoia.com

Moda neki atavizam zvani babavizam da je negde i preiveo. Galopirajua evolucija ljubavi i
ivotne filozofije jednog relativno kratkog vremenskog perioda od 2-3 generacije uinila je
svoje. Toliko, da shvatanje i odnos prema ivotu i porodici bude i biva krvniki izreetan i ubijen
nametnutim pravilima lanog pomodarstva, posrnulim moralom i katastrofalnim izborom
ivotnih prioritita
Ne znam da li su nae babe imale slinih komparacija i tolikih odstupanja sa njihovim bakama,
ali ono to sada moemo da vidimo ili doivimo u genima njihovih naslednica, drastino
odudara Ako neko, dovoljno hrabar, uporedi neuporedivo, tolika je to razlika kao da je krv
kojom rone nai geni, nemilice, nasukala i potopila svaki. Tolika je to razlika da bi trkimice
veina nas sada, da ikako moe, beala i trajno uskakala u sve one albume skaui sa slike na
sliku. Druga su to vremena, okolnosti, snaga ivota i neke druge ljubavi bile. Nepojmljivo je to i
porediti
Dananje budue bake vie tuge i kuknjave pokau kada im se polomi onaj vetaki nokat nego
to su nae bake pokazivale kada su spletom raznih okolnosti gubile jedno od svojih desetoro
roene dece. Jedne su nosile ivot u zubima i za zubima dok ove druge ivot nosi njih kako i
kuda on hoe Jedne su u najveoj samoi, tiho i povueno, jecale od bremena teka ivota,
bolova i zaraenih uljeva, a druge danas plau zbog turskih serija, rijaliti sapunica i nekupljenih
krpica. Jednima je mu bivao trka, cilj i svrha, drugima je sredstvo, teret i nuda. Daj Boe,
kakvo vreme dolazi, da se i ta nuda odri.

Jednima su marama i onaj njihov gunj sluili za ponos, drugima u iste te svrhe sada slui to
vie vidljivije koe. Obino oni, vetiiji dugi i dreavi nokti tite ih od svake vrste runog rada,
sklapajui pakt sa avolom nerada. Jedne su bile crvene u obrazu od znoja i zdravlja, druge od
minke i pudera koji neveto prekriva brojne naznake nezdravog naina ivota. Jedne su u tim
istim godinama dobijale brojnu unuad dok ove druge, daj Boe da u njima planiraju i prvo ili
u vrh glave drugo dete.
Jedne od ivota nisu imale vremena da razmiljaju ta e od njega, druge, iako imaju vremena,
ekaju ta e ivot od njih uraditi. Jedne su izvrtale noge po debelim mrkim brazdama dubokim i
preko 10 cm, druge sve to isto, ali od tananih tiklica sline pa i vee duine. Jedne je ivot
nudom mrao da bi mogle sa njim da se izbore i nose, druge izgladnjuju radi ogledala, lajkova i
krpica koje moraju da se nose. Jednima su otac i majka bili roditelji, drugima su komije u
kui i pomono osoblje za to ugodniji i lagodniji ivot. Jedne su crnile od njive i sena, druge
od solarijuma i krema. Jednima je neast bila ono to je drugima danas slast
Mnogo je jo toga, ali ne moram ni ja sve rei. A sve to sam rekao, rekao sam uz molbu: Samo
da ne budem previe bukvalno shvaen Previe za strah koji poput najstranijeg straila plai
nau zdravu budunost. Ne volim tu re, ali u ovakvoj temi plaim se da ju je sasvim opravdano
upotrebiti. Kraj. I umesto njega, ostaje jo samo jedan, veoma bitan zakljuak da su te ene u
naim bakama bile prave heroine svoga vremena i ivota. Heroine zaslune za jake porodine
temelje, ljubav i bliskost, kao i mnogo toga drugog to mi sada, potpuno nesvesni, beremo sa tih
naih polja. Ali, ipak i iznad svega, kakvo takvo potovanje koje je neko, jo nekada davno, u
nau slast posadio. Potovanje koje se polako topi za razliku od snage koja se ve istopila
Polja ivota i porodice, koje plugom zdrave ivotne filozofije sada malo ko ore i jo manje
seje i poleva. Polja, kojima, svojim potpunim preobraajem, smrtno preti ivi i jalovi pesak sa
zapada u kojem se polako, ali sigurno utapamo, gubimo i nestajemo