Jelena Popadi

Mila
- monodrama
Beograd, na prelazu iz 2004 u 2005. godinu
IGRAJUE LICE:
Mimi, na poetku svojih dvadesetih.
Dogaa se nekoliko meseci posle atentata na kraljevski par, Aleksandra Obrenovia i Dragu Main, u Beogradu 1903.
godine.
*NAPOMENA: Monodrama je inspirisana dramom Miloa Crnjanskog, Maska. U drami su korieni delovi drame Koste
Trifkovia, Mila, tanije, Trifkovieve posrbe drame Karla Augusta Gernera.
(Polumrana prostorija koja je i rekvizitarnica, i fundus, i glumaki salon i minkernica. Prostorija je u poprilinom
haosu, poevi od zidova do stvari koje su u njoj. Kostimi su okaeni samo delimino, neki delovi kostima su nabacani
na gomilu koja je na podu... Sve govori u prilog injenici da je sve tu apsolutno priruno. Na sredini desnog zida je
ogledalo, ne tako veliko. Na levom zidu o konac stoji okaena maska. U prostoriju ulazi Mimi, lepa, prilino raskono
obuena, ulazi nespokojno, uzdravajui svoje oduevljenje, na licu joj je poluosmeh, a u ruci fenjer ili svea. U ruci nosi
torbu, koju, im ue, spusti na pod. Prolazi pored stvari, najpre polako, a zatim sve bre i bre. Osvre se dosta esto,
posebno na svaki um koji dopire iz offa. Masku ne vidi. Dok sve to razgleda govori nerazgovetno, za sebe.)
MIMI:
(tiho govori, ali iskarikirano, oigledno da imitira nekog koga ne moe da smisli) Devojko, molim Vas, naredila sam
Vam, poto sam Vas dotle deset puta opomenula niko ne sme da kroi u ovu kuu ukoliko se ja tu ne pitam, niti,
pazite, niti da ko Vas trai. Ni jednim povodom. Ponaajte se kao da ne ivite ovde! E, pa videe, (ironino) draga
moja gospoo, (francuski akcenat) pardon, pardon... Samo nobl, divno, po notama... (kratko skacka) Kako Vi kaete,
gospoo... (pokae lakat) Ali, jo veeras, tanije do veeras, a onda do vienja!
(Dolazi do mesta gde je brdo garderobe, dosta brzo vadi stvari, skida sa iviluka, kai nazad, neke odmah odloi, neke
stavlja na gomilu pored, neke stavi na sebe da bi isprobala da li joj odgovara veliina.)
O, divno! Jo u moi da promenim garderobu, pardon, pardon kostim... Hm, kako? Bez pauze? Da bih menjala
haljinu? U redu, u redu, neka mi to bude namerna pauza...
(Okree se ka publici, dri jednu aku u drugoj, ljubazna je i nasmejana, namesti glas...) Gospodo, izvinite, ova pauza
bila je gotovo neophodna; naoj velikoj glumici potrebno je malo vremena da obue svoj kostim za sledeu taku, u
kojoj e vam predstaviti... (iz sebe i za sebe) Uostalom, ta ima ko da govori o mojoj taki, ja u je sama najaviti...
(kao malo as) Naa glumica je u svom glumakom salonu i sprema se za svoj novi odlomak za veeras... Drago mi je
da ste veeras u ovolikom broju. Na veeranji domain, gospodin Gavrilovi, u iju je ast i prireena ova predstava,
bio je oajan u trenutku kada mu je dojavljeno da se dvoje glumaca teko razbolelo i da veeras nisu mogli da
nastupaju. Meutim, posle velike kie sija Sunce. General Gavrilovi se brzo dosetio nae nove nade, nae budue dive,
nae najdarovitije, nejplemenitije, najodgovornije, najduhovitije, naarobnije... Mimi! Ona e veeras glumiti Milu...
(ozbiljnije, pripovedaki) Njena veza sa Milom nije mala. Ona je zapravo postala drugo ime za Milu ili je Mila njeno
drugo ime. Evo i nae velike Mimiiiiiiiii!!!!
(Uzima jednu haljinu, stavlja je na sebe, kao da proverava da li joj odgovara. Nekoliko trenutaka se bavi haljinom,
nameta je, zavre, povre, odjednom pone da govori tekst iz Mile)
Po svi srpski mesti ve za mene znadu,
u Panevu, Vrcu i Novome Sadu,
Mitrovici, Rumi i u Vukovaru,
U Somboru isto k'o u Temivaru.
Ali nato vazdan ime je uveno
Ja se zovem: Mila - tim je sve reeno!
(Vrti se drei haljinu na sebi. Ostavi haljinu na fotelju, preko koje su ve natrpane neke stvari, krene sigurnim i brzim
korakom.) Zato je ovde tako mrano? (Odlazi od lampe do lampe, proverava, muka petrolej koji je u njima. Ozbiljnije,
zabrinutije, zastane sa paljenjem lampe...) Ups, ups, ups... (prisea se) Ja se zovem: Mila - tim je sve reeno! Ja se
zovem: Mila - tim je sve reeno! (nastavlja) Da!
Ve je pola dvan'est, skoro e i podne...
Pa sad pravo ka'te, kod takvoga reda
Ne bi l' ovek mor'o svisnuti od jeda?
ta u sad da radim? Ko zna oe l' doi?
(Okree se ka publici, govori sasvim ubedljivo, kako bi je i stvarno izvodila, zaboravlja na sve to je iza nje.)
Ve Vi kad bi hteli, mogli bi pomoi.
Pitajte me kako? Odmah u vam rei:
Ja u svakoj probi pred vama podlei,

Pa budem li stekla vaega priznanja,

primiti me moraju bez zaustezanja.
(Potpuno drugaijim tonom, kao da se na trenutak uplai.) To nije dobro. Tako sam mogla govoriti tim ljudima koji o
pozoritu znaju tako malo, a sada moram ozbiljno, kao prava glumica. Prvo se valjda treba pokloniti... (Pokloni se.)
Saekati taj gromoglasni aplauz, koji e se protezati svuda u irinu... (Pravi se kao da se klanja aplauzima.) Ne, ne, ne,
prvo se iznutra spremiti, isplanirati sve do detalja: i precizno odrediti koji kostim dolazi, a koji ne dolazi u obzir.
(Ovla dodirne kosu, kao da proverava kakva joj je frizura.) Ne mogu da izaem tek tako... Nije ovo tek neka prilika,
ovo je prilika... I po... Dve i po prilike... Od ovoga danas zavisi ivot. (Pogleda na sat.) Dobro je, ima jo vremena...
uskoro u se oduzeti od panike.
(Vrti se od sree. Ruke dri rairene, potkai masku koja se zadrma na zidu. Mimi je pogleda, a onda se naglo okrene od
nje, skriva strah, dolazi ispred ogledala i govori.)
Polako, polako, Mimi, panja, pristutna... Mimi hm, da li je Mimi stvarno prisutna? (Lupka se po obrazima.) Mimi? Da li
je prisutna? (Udahne duboko, proziva glasno i zvanino...) Mimi? (kao iz topa) Da, prisutna. Dobro je. Sada moe da
pone spremanje. (sama sebi vrlo ozbiljno i strogo govori) Nema rasipanja vremena i panje. Pod jedan: obnoviti
tekst... Pod dva: obnoviti tekst. Pod tri: obnoviti tekst. Pod etiri: obnoviti tekst. Pod pet: obnoviti tekst, ali, ali! Bar pet
puta. Pod est: utvrditi tekst. Pod sedam: nai kostim. Pod osam: smiriti se. Pod devet: delovati samouvereno, kao da je
u pitanju stoti, a ne prvi nastup u ivotu. Pod deset: ta je bee pod deset? Da, ako se neto i propusti, glumiti kao da
se nita runo i udno nije desilo, jer je injenica da niko od njih ne zna napamet taj tekst, pa tako nee ni znati da li
sam pogreila. To je dosta dobro. Pod jedanaest: posle premijere ne pominjati svoju prolost. Pod dvanaest: sakriti
ushienje, jer je (glumata) za mene cela ova pria od veeras rutina, uobiajena stvar, ak mi je pomalo i dosadno i
elim da to pre idem kui, je l' tako, dosta mi je i premijera, i aplauza, a o estitanjima ni da ne govorim. Pod trinaest:
pod trinaest nema nieg, jer je to malerozni broj. (Ode do fotelje i sedne.) Pod etrnaest, zaboraviti na sve to je bilo i
krenuti ivot iz poetka. Sad je trenutak... Ili nikad! Brzo, spremno, sigurno, kao nikada do sada. (Polako, skoro slog po
slog...) U redu... Bie sve u redu.
(eta, mrmlja delove teksta. Spazi deo dekora, na kojima su improvizovana ili ak i nacrtana vrata.)
ta je ovo, nekakvi zidovi? Vrata?
(Pokuava da izvue taj deo dekora, napree se i uspeva da iupa malo ispred, nasloni ih, a zatim se odalji i brzo oisti
prainu sa haljine. Zid od dekora namesti tako da zid na kom je maska ostanu sa one strane zida od dekora.)
Traiu da mi nameste dekor, jer sam ja prava glumica. Od veeras. (Gleda ih.) Svakako je mnogo bolje da ih stvarno
imam, nego da igram ovako (pokazuje kako bi igrala na prazno) kobajagi... (Isprobava da li moe da otvori vrata na
tom zidu.) Posluie.
(Nameta se, protegne se kratko, namesti glas i krene... Pokuca na vrata...)
Ve od osam sata kako ekam ovde,
Pa jo nigde nikog nema od gospode!
E, sad, je l' to lepo, biva li to svuda
Da glumica eka kao kakva luda?
Kako se za glumce teko vrbovalo,
Pa je l' ko za glumce tek pokaz'o volje
Daj ga navrat-nanos, primaj bre-bolje!
A gle sad ta je? Sad mora da eka,
Svakom da se klanja jote izdaleka, (...)
(Pokazuje na deo pregraen vratima gde se ona nalazi, tako to nogom crta po podu granice prostora.) Hajde ovako...
Ovo ovde, do ovih vrata to je posle pravila etrnaest. (Pogleda masku, zadrava se, naglo krene dalje.) Ovo je taka do
veeras, ovo je od veeras. (Pokazuje na iza vrata i zida.) To je sve to je bilo. Iza vrata. Zatvorim vrata i ovamo ne
prelazi ni trunica od starog ivota. Odlino sam se toga dosetila. Bravo, Mimi, ponekad si ba mudra. U onaj deo ne
sme da se kroi, to je pravilo petnaest, ali onako, kao dodatno pravilo, jer pravilo etrnaest to ve podrazumeva.
(Prilazi garderobi, uzima jednu po jednu stvar i baca preko ramena kad pogleda. Sve je poprilino iskarikirano.)
(...) Mora da obue gospodsko odelo...
Je l' u lepom ruvu prime ga zacelo!
Ja, ja nemam tako gospodsko odelo,
Al' naprotiv dara, imam ga zacelo,
U aljivoj igri nemam nigde para...
Ooooo, pare... Moe i siromah biti srean! Eto, i ja... Da, i ja...
(Odlazi do svoje torbe, vadi svoju rekvizitu i rea je na stoi koji tu stoji. Poinje da bude nervozna. Na kraju iz torbe
vadi lutku od krpica, koju, kad vidi, obraduje se jako i zagrli je...)
Eee, moja ti... Hvala Bogu te ne zna da govori. Svata bi imala da kae. (Odalji je od sebe i gleda. Dri je jednom
rukom, a drugom je mazi po glavi i nameta kapicu ili haljinu.) Hoemo li da preivimo sve ovo, a, kako ti se ini? Ma,
hrabre smo mi, prole smo ti i ja toliko toga, proi emo i ovo zajedno. Ma, da... (Nosi je u jednoj ruci, a drugom sklanja
sve sa fotelje i postavlja je da sedi, kao da je nameta da joj bude ugodno.) Evo, ponovila sam pravila igre, probala deo

teksta. Misli li da e stvarno biti sve u redu? I da e poasni gosti veeras biti zadovoljni mojom igrom? (uzdahne) Eh,
samo jo to da se desi...
ta? Ja sam je toliko puta izgovorila pred svom onom gospodom, svima sam se dopadala, zato se i (karikira) dotini
gospodin ne bi oduevio?! O, kako su frivolni i licemerni! Boe, Boe... Moda su i to lagali? Moda su se po salonima
lano oduevljavali dok im se mlatim sa Milom? Ali, zvali su mene za veeras, veeras kada dolazi vaan gost iz
Francuske... (naglasak na KE) A gospodin Francuz se sa svojom gospoom ve danima sprema za to... Ipak, neko se
setio moje Mile... I? Jutros oko osam i etvrt, kuc kuc, moja gospoa kae trai me neki momak. Ja izaem, nemam
pojma ta to znai... Mislim opet me zovu da dam iskaz zbog... (zastane, promena tona) onoga..., nije mi jasno, jer su
valjda do sada shvatili da ja nemam veze sa tim. I ona je to mislila, pa nije bila tako otra. Kad ono ne. Momak kae
ovako ba: Jeste li Vi Mimi?' Ja kaem: 'Da.' On kae: Pismo za Vas od gospodina Gavrilovia. Hm, od njega,
zaudim se ja. Opet mislim da je u vezi sa onom veeri... Zna, taj gospodin Gavrilovi, moan je on ovek, on je bio
one noi tu. Ali, nije to sada vano. Uzmem ja to pismo od onog drljavog momka, proitam, ali sve u tajnosti od
gospoe, ona bi pobesnela da zna da sam dobila pismo. Pita me je ko je bio, ja kaem da su ovi iz kancelarije, tamo to
su me bili zvali da dam iskaz. A ja o tome ne znam nita. I ja sa tim nemam nita. Volela sam ga. (odluno) I to je
sasvim iza mene. Veeras poinje nov ivot. Taj gospodin Gavrilovi... Hm... Zanimljivo. Vidi, moda on zna neto to ja
ne znam. Moda ne bi bilo loe da, kad mi bude estitao i rekao da su me svi ve zapazili, da ja preem preko toga kao
(glumata, gotovo klasicistiki): O, gospodine Gavriloviu, ta nemojte... Hvala Vam na svim komplimentima, ali, znate,
pa to je moj posao... To su sitnice koje ja mogu da uinim za Vas. Nego, pustite to... Recite mi, zna li se togod o
Vasilijevoj smrti... Ne, gospodine Gavriloviu, samo mi nemojte rei da se jo uvek nita nije otkrilo... O, Boe moj...
(Pogleda na sat.)
Trebalo bi moda malo da se podsetim pravila jedan, dva, tri... Moda i etiri, pet... Pravila etrnaest svakako! (sedne,
uhvati se za glavu) Auh, ne mogu... Tako poinje da me hvata trema. Ovo je tako neugodan oseaj! Jadni glumci! Moda
je ipak bolje da sedim kod moje grozne gospoe, perem, spremam, istim. Ruke i lea me bole, ali me glava ne boli. Ali
me ipak lea mnogo bole. I dua me mnogo boli, ali se u svakoj situaciji treba setiti pravila etrnaest (zvanino, sa
akcentom, da se upamti) zaboraviti na sve to je bilo i krenuti ivot iz poetka.
(Udahne, izdahne. Sedne, uzme lutku u naruje, ljulja je, zagrli i tako ostane nekoliko trenutaka. Lutki govori neno, kao
malom detetu.)
Misli li da e mi Mila i ovog puta biti prekretnica? Misli, je l'? Ako sve ostane po starom, onda to i nije neka
prekretnica, onda je to stanje status quo. A do sada mi je uvek pomagala. Vidi ti, nas dve smo uvek imale neku vezu,
neku tajnu vezu... Ona i ja. Negde daleko. Nejasno... ak i meni... Od samog poetka. Jednom mi je jedna gospoa,
koja dolazi kod ove grozne ene, koja mene inae mnogo voli, ali to valjda ne sme da pokae, pa kad je ova tu, ona se
rogui i tako sva je zvanina i ozbiljna, ali kad ostanemo same sluajno, onda me mnogo voli. ak mi je i dala neke
stvari. Ona kae da me zna jo od vremena kada sam ivela sa Adom. E, ona me stalno i zove Mila. Misli da se ja tako
zovem. I ja joj jednom kaem da se ne zovem tako, a ona mi kae da e mi neka ena koja se zove Mila biti mnogo
vana u ivotu. I ovako se smeka, sad, ta to znai, ja ne znam. Ona, zna, esto ima te neke predoseaje, vizije, ta li
su. Nije mi padalo na pamet ko bi to mogao da bude, ja sam stvarno mislila da od Ade niko ne moe vii da ti skroji
mustru za ivot. I jedne noi, tako, spavala ja i setim se da je to moda ova Mila, iz drame, ne prava. I onda ponem da
razmiljam... Sve to mi se desilo, desilo se zbog nje i preko nje.
esto razmiljam, dobre Bog ne voli... Kada je uzimao jednog iz one kue, to nije uzeo nju, nego njega? E, zato to on
uzme tako sve to valjaju, pa na ovom svetu ostaje samo zlo. Jer, on je stvarno bio dobar ovek, on je jako voleo
poeziju i on me je uio i da itam, i piem i da volim to to itam. Ne mogu da kaem, i ona je uila mene raznim
stvarima, ali, sad kad pogledam... Da glumim pred drugima ono to nisam, da hodam 'vako kao naduven petao, da
govorim sve neke sentence i poslovice, po mogustvu to vie na francuskom. To je ona smislila da tako treba. A on me
je uio da volim ljude. Ko bi me drugi uio, kad mi majka umrla jo nisam imala dve godine? A sad kad razmislim,
mislim da je nju izluivalo to to sam ja po kui jo kao devojica govorila Milu.
(Ustane, govori kao devojica.)
Tako biva sada, to je sad moderno!
U starije vreme, sve je bilo smerno.
Mati, to ste zvali? (Strog glas.)
Zato sam te zvala
Da ujem od tebe bi li se udala.
Ti sad vie nisi devojka malena,
Trebalo bi do sad da si vee ena!
To bih i ja rekla! - Dakle se odvai!
To bih i ja rekla! - Mua sebi trai!
To bih i ja rekla! - Reci, ded, da vidim,
za koga bi pola! Mati, ja se stidim,
za onog jurata, ja bih rado pola!
Otkuda si opet na jurata dola?
Ja ga volim. - Kako? I on mene. - Kako?
Samo se ti udaj, za ljubav je lako.
Posluaj ti mene, tvoju mater staru,
Prui ruku starcu Jovi opanaru.
Vi najbolje znate! - On je bogat gazda!
Vi najbolje znate! - Ima novca vazda!
Vi najbolje znate! - Jo e malo tei!
Vi najbolje znate! - Pa e u grob lei!

Vi najbolje znate! - A posle opela

ostae ti noci i sermija cela!
To bih i ja rekla - A s njegovim zlatom
moe posle lako iveti s juratom!
Vi najbolje znate! - Kako ti se svidi!
Vi najbolje znate! - A ti sada idi!
Devojci sirotoj okree se soba,
Al' tako je bilo u starije doba.
(Pauza. Nostalgino...) I on je voleo da me slua, jadni moj Vasilije je najvie voleo da me slua... Mimi, o, Mimi, seti se
pravila etrnaest - zaboraviti na sve to je bilo i krenuti ivot iz poetka. Do vienja pria o Vasiliju, do vienja sve to je
bilo, (prekorno sebi) Mimi! Dobro, evo, samo jo ovo... A ona, kako je radila kad ja opalim neto po njoj? (imitira je
(karikira), smeje se dugo i histerino, u nekom trenutku se smeh pretvori u pla) Jadni moj mili Vasilije, svetla takica,
ali svetla... Moja... (Trgne se naglo, obie oi, lupka sebe po obrazu.) etrnaest, etrnaest, etrnaest, pusto pravilo
etnaest.
(Okree se i direktno govori publici.)
E, sada ste vid'li po ulogu koju,
no a ta velite za vetinu moju?
Ali jo to nije moje znanje svo...
E, tako treba nastupiti veeras... Sigurno, a ne...
I sad jote jedno, to je vano vrlo,
To je pla i smej plaem u poeti.
U alosnoj igri, tu sam teke veta,
Tu su naspram mene svi drugi kojeta!
Bogami nee, sada e preskoiti taj deo. (lutki) On nije voleo kad ja plaem. Stalno mi je govorio: Mimi, nisi lepa kad
plae... Osmeh, samo elim osmeh na tvom licu... On je jedini u mom ivotu koji je eleo da me vidi nasmejanu.
Ostalima je bilo sve jedno.
(lutki) ekaj, vidi li ti da sam se ja malo izgubila... Vidi li ti da priam kao navijena, a da vreme prolazi? Dovukla sam
ovde ova vrata, a nikome nisam rekla da mi ih namesti dole. Nisam ni probala... Ni haljine, ni kostime...
(Vrti se, trkara, hvata se za jednu, pa za drugu stvar, rasejana je i neskoncentrisana. Prilazi svojoj torbi i iz nje vadi
dosta poguvanu haljinu za nastup, trese je ne bi li je ispravila. Stavlja je na fotelju.)
Vidi, tu haljinu sam ja poklonila Mili... Ja ne volim da nosim tue stvari, to nije ba dobro u mojoj profesiji... Ovo,
ustvari, i nije moja haljina, to je haljina od one Mimi iz prolog ivota, pa sam ja u njeno ime poklonila Mili. ta e joj da
je podsea na ono uasno vee?! Ionako eli da ga to pre zaboravi. Jer te veeri, kada se spremala za put, od
garderobe je trebalo da ponese samo ono to je bilo na njoj... A to je bila ta haljina. I posle je uzela i ovo... (Iz torbe
vadi ogrta.) To je bila ostavila na podu. (Odlae ga.) I ta e joj to, kaem ja lepo da pokloni Mili, njoj bi mogao da
koristi... A ja pomislila da veeras moda... Pa, ovde ima toliko haljina, mogu da obuem Milu u neku od ovih... Ne treba
na sceni dok si Mila imati seanja... Nego isto, samo isto...
(lutki) Ja u stvari ne znam zato se toliko plaim... A, evo sada mogu da priznam da se plaim, plaim se stvarno kao
nikada do sada. ak ni one noi nije bilo tako. Tada sam bila zbunjena. A sada se plaim. A opet, ako me ne primeti
niko, nita, nita na ovom svetu nisam izgubila, sve ostaje po starom. Da, ipak gubim samo priliku... Veliku priliku... A
sa druge strane, pa ja sam toliko izgubila da je ovo nita...
(uju se neki koraci iz offa. im ih uje, ona se smiri naglo, seda, nameta se kao da tu sedi ve due vreme, smirena,
staloena, otvara torbu i na brzinu vadi burmuticu, otvara je i na prazno isprobava kako se mre.)
Ooo, pa sigurno nisam ve zaboravila! Kako sam luda danas...
(Koraci se udaljavaju. Ona prilazi vratima i oslukuje. Nita se ne uje. Ona polako okree klju u bravi. )
Rei u da sam se presvlaila... Zato sam morala da se zakljuam... Samo bi mi jo falilo da me vide ovi odavde da sam
van sebe i ceo moj plan bi propao. Samo da Gavrilovi nita ne pominje... U pismu je obeao da nee. U stvari, i njemu
je od koristi da uti i da o meni govori da sam najvea glumica... Samo da ga ne izneverim, a posle e sve ii kao
podmazano. Jer, kako bi on mogao da objasni svom gostu iz Francuske da sam ja neka tamo, (kao nauenu pesmicu)
sluavkina ker, koja je ivela sa jednom matorom i odvratnom udovicom generala, koji je umro, pa ona, poto je ostala
sama, drala me je uza se kao malo dete da bih joj zabavljala (ironino) prijatelje po salonima, a uz to da ne bude
sasvim sama?! Ne, svakako ni njemu to ne bi odgovaralo. Uostalom, u pismu lepo stoji da me moli da nita ne
pominjem, da e me predstaviti kao mladu glumicu, koja je radila u provinciji...
(Sedne.)
Uh... Kako je ivot ponekad komplikovan... Kako je ivot teko koplikovan. Mimi, etrnaesto pravilo... A zna, zna kako
glasi. Dobro. Hajde, mora da se radi... Sve do detalja.
(Obilazi po prostoriji, bira stvari, stvrstava, tekst kao da igra na tu usputnu radnju, igra brzo, prelazi u nekom trenutku
ak iza vrata u ono pre ovog trenutka. Na kraju monologa je u tom delu.)

Omladinac jedan gospoicu gleda:

Ja Vas tako volim, izrei se ne da!
devojka se boji, ne veruje vuku,
odgovori (usteui): O! - On uhvati ruku.
Ona trgne (karajui): O! - Vi se otimate?
(kao da ne): O! - Tu mali ruku zato mi ne date?
(neno) O!' Zar moja ljubav nema za vas cene?
(naprotiv) O!' to tako strogo gledate na mene?
(zbunjeno) O!' Na koje momak prie joj lagano,
za poljubac moli. O! - Za jedan samo!
O!' Al' mirno stoji, a on, ta je to?
Cmokne dva tri puta, a ona e: O!
(Iz najvee euforije, zadihana od trkaranja, stane ispred maske, ovla jednom rukom namesti kosu i gleda u masku kao
u sliku kakvog pokojnika. Smeje se blago, ali taj smeh ukazuje na strah, runa seanja ili oaranost lepotom. Ne zna se.
Sve odjednom. U nekom trenutku nesigurno krene rukom ka maski, ali kao da ona zaista ni ne postoji, kao da prua
ruku negde u daljinu. Pa se predomisli. Krene ponovo. Dohvati je. Kad je uzme, kratko je zagleda, podigne je gore,
iznad svoje glave, kao da je kakva svetinja. Poeljna snolika muzika pratnja. Ona gotovo da plee sa maskom. Odlazi
do ogledala, stavlja je na sebe, skida, puta nekakve krike, strane, strasne, tune, bolne, radosne... Naizmenino skida
i stavlja masku, kao da pravi razliku izmeu sebe i - sebe sa njom. Postepeno se smanjuje onirinost u njenim
postupcima. Prestaje da postoji onog trenutka kada Mimi, sigurnim korakom, dolazi do lutke. Kao da je pomalo ljuta.)
Zna, sada e Mimi zaboraviti na pravilo etrnaest. Ne moe vie. Sada e Mimi zaboraviti na sve. Jer Mimi vie ne moe
da uti. Mimi mora da se sretne sa svojim ivotom. Bar negde, onako, bar kobajagi. Kao kad Mila govori o starom i
mladom, o tome kako je bilo nekad i kako je sad.
(Baci masku na lutku. Gleda je. Besno je uzima natrag i gleda.)
Ta mi je dola glave. I Mila e mi doi glave i sve mi je dolo glave. I pranje, i Molim Vas, devojuro, morate da mi
oistite monokl za supruga, znate, on jako ne voli kada je sve tako prljavo. Skapaj, odvratna eno! Sve mi je dolo
glave, razume? (potpuno smireno) Ne razume? Ti mene u stvari ni ne uje. Kakav uas! Ali, nema veze, i do sada
sam se pravila da me ti uje, pa u se sada ponaati da se nita, ama ba nita promenilo nije... Ti si mamina, znai i
moja si, a ako si moja, mora da me shvata, je l' da? Misli da nije mudro da sada o tome govorim... Ali ja moram da
doivim to prokleto proienje, sve je ovo veeras zbog te grozne situacije. I ovog malog glupog predmeta, ove tako
jezive stvari... (dosetila se, ozarila na trenutak) Pa, ako je ona prokletstvo Mila je moda ona druga strana, pa kada
se Mila sabere sa prokletim, ispae nula, znai status quo. Odlino! (Pauza.) Ali, emu onda sve, a?
A ako ispriam... Ona gospoa, ona to me voli, zna, pominjala sam ti je, e, ona mi stalno govori da sve mora da se
kae to se na dui nosi, jer ne zna, kae, kad moe da ispliva i da te uniti. I Ada je to radila one veeri... (Pauza.) Da,
ja imam samo tebe... Kao to je mene imala Ada... Jadna, verovatno joj je bilo teko. Omatorela udovica... Oni su svi
samo mislili da se najedu, napiju i namru burmuta. To je taj divni salon o kome se danas ve ispredaju prie. Kojeta!
Ali, mora da joj je dosta gadno bilo u glavi kad se tako odnosila prema drugima. Letela bih ja iz te kue kad je general
umro... (drekne kao da ne govori o sebi, nego da se na nekome iivljava) Odmah... (smireno) Ali nije imala sa kim...
Ona je bila Rimljanka, ali je stalno govorila da oboava Slavenstvo. A ona sirotica, nije bila nigde, ni Rimljanka u Rimu,
ni Slovenka meu Slovenima. Dosta odvratnim! Jadna, to nikoga nije zanimalo. A on je bio hladan ovek, a mene je
voleo zbog Mile. Nisam ni znala u tom trenutku da Mila reava moj ivot.
I posle, u salonu, dok me je Ada vodila sa sobom, kao svog psia, ja sam na opte narodno veselje (ironino) divne i
dostojanstvene gospode keftala. Milu. Ali sam keftala. A oni su, zanimljivo, ali istnito, ba to voleli. Svi osim Ade. Ona
je to smatrala prostaklukom. Kao smejala se, nagovarala me zajedno sa svima njima da izgovorim samo jo ono, draga
Mimi, ali bih trostruko plaala sve to sam te veeri rekla. Opet Mila... (Pauza.) Ada je stalno mislila da je uspela da
me vaspita kao svoju ker... I tu je bila njena muka, ona je jalova, zna... A onda je elela da sve to ulije u mene to je
trebalo u svoju decu... I, kad ja ponem Milu, ona posle besni, jer je to smatrala dokazom mog prostakluka i injenice
da sam ja ipak samo ker njene pokojne sluavke. A to je krila kao zmija noge. Ja znam ko sam, pa ta tu mogu, a
ona...
Slua me? Ali, ne razume. Misli da sam poludela to sad to priam? Jednom moram. Sad je momenat, jer, ako sve
krene po dobru, od sutra vai pravilo etnaest, a pre toga se mora staviti taka na sve. Tako je i tako mora biti.
Ali, to vee, to vee kada su ubijeni i kralj i kraljica, dosta grozno i surovo, te veeri kada je umro i moj mili Vasilije...
Boe, on je umro, njega vie nema, ja zapravo jo uvek to ne shvatam... Te veeri je sve dolo do svog vrhunca... I Ada,
i ja, i Vasilije i samovolja kralja, to je moralo da se desi... Ba kao to ja tebi ovo moram da govorim. Sigurno ne
razume, ali moram.
On je bio moj. Samo moj. Mi smo bili jedno telo. Ona me je upoznala sa njim, lagala ga ko sam, govorila da sam i ja
delimino plave krvi, on me zavoleo, ovakvu... Kao u ravim francuskim komedijama... Marivo... Spletke... Zamene
uloga. Glumljenje tueg ivota. Oni su to radili iz zabave, a ja iz moranja. Sve su se zavravale sreno. Moja pria nema
kraj. Toliko toga je ostalo da mu kaem...
(Proe rukama kroz kosu. Dosta je smirena. ak letargina.)
Kako je mogue da ne mogu da se ratosiljam te misli? Dokle misli da ide ovako za mnom, da stalno ide za mnom kao
neka senka, ovako, uasna, strana... Tu, stalno iza mene. O, Boe... Korisnije je da se ispraznim sada. Moda se posle
toga smiluje i napusti me. Izlazak na scenu se tako primie... I dok veeras govorim tekst, misliu na sve to, moram da
se oistim toga... Misliu i na Vasilija, i na Gavrilovia, i na Adu... I na celo to vee...

(Kao da se presliava i prvi put izgleda kao da razgovara sama sa sobom.) Ja sam mislila da mi Adetina eli dobro. Da je
ipak od krvi i mesa. A ona ga je, kao i nekoliko prethodnih, nametala meni, da bi ih posle namestila sebi. Sve po dobro
uvebanoj emi. (lutki) Kada je stiglo pismo od njega pre tog bala: Ljubavi, izvini me veeras. (Zna, on je bio divan
mlad oficir!) (nastavlja tonom kao da govori ta joj je on napisao) Via sila. Bie jo balova za nas dvoje. Oprosti mi to
veeras neu biti tu, sa tobom. Nemoj gledati druge, ali budi srena kao da sam sa tobom. Ja volim tvoj smeh... Ljubi te
tvoj Vasilije... Ona je siktala kroz kuu, (plane) molim Vas, molim Vas, kako njoj ita sme da se izjalovi?! (smireno)
Naravno da je pismo otvorila pre mene...
Ceo njen problem leao je u tome - kako u ga ostaviti, kako e ga prigrabiti ako se on ni ne pojavi?! On se ipak pojavio,
ali nas to nije mnogo spreilo da odigramo ta treba... Pardon, ta ona misli da treba. I ja sam, po staroj dobroj emi,
glumila drveni kolac. Tako sam se trudila da liim na nju...
(do karikiranosti)Sluajte, ovome jednom mora biti kraj. Podignite glavu, Vasilije... Recite neto... Svaki dan mislim
umreete ako nastavite ovako... Zar me ba toliko volite? Dosadni ste, Bebe, samo utite.
(Mimi dolazi do ogledala.)

vuk
~ administrator ~

Poslao: Sre Okt 22, 2008 4:34 pm

Naslov:

Kako li sam, Boe, izgledala u tom trenutku? Doneo mi je prsten te veeri, zna? On je hteo da me oeni. I da
zajedno te veeri odemo u Francusku. Samo on i ja. To nikome do sada nisam rekla. Taj prsten sam i posle
svega nala u sobi. (vadi ga iz nedara) I nikada ga neu ostaviti. Nikome. A u tom trenutku nisam oseala
sreu, nego strah. Da se ona ne pojavi.
To to Vi traite: ne mogu, ne mogu.
Rekla sam mu.
(smeje se) Da. Ja ne mogu vie ni da Vas gledam. to me volite? Tako sam mirno, tako sam dobro ivela dok
Vas nisam znala. (tiho) Ja sam Bahova, ali dodirn'o me nije mesec dana. Ljubav? Ja sam udna sree, ali
mrzim ljubav i strast. Zato ne mogu sa Vama, jer me Vi tako strano volite.
Koliko sam ga grozno lagala! I Baha sam izmislila, kao nekog austrijskog oficira, koji treba da me oeni! Kakva
glupost, Ada mi nikada ne bi dozvolila brak. Nju su svi naputali, jer je bilo lepih i mlaih, bila je luda... A ako
bih se i ja udala, ostala bi i bez mene... Te veeri je elela Vasilija, im sam joj rekla da sam prekinula sve sa
njim... Potrala je ka njemu i govorila mu kako ga niko kao ona voleti nee, prosila je ljubav...
(Imitira je klasicistiki u najpeorativnijem smislu rei.)
Pridruio: 11 Sep
2005
Poruke: 5942
Lokacija: nigdina

Srce mi se kida kad Vas vidim kako se muite, ali recite mi iskreno: zato me izbegavate? to se bojite
mene? Vasilije, duo... Doite k meni. Ne gledajte me tako. Ja bih samo... ... neto lagati i Vi i ja znamo...
Ipak je ljubav najlepe.
Ona njemu o ljubavi, pfuj, trista puta pfuj! Ne mogu, jednostavno to ne mogu da podnesem.
Dok je ona izgovarala te udne reenice, tako prenatrpane raznim velikim reima, koje je kod kue uila kao
pesmicu, ja sam zabavljala gospodu. (karikira) Hajdete, Mimi, ne budite tako krti na reima... Dajte, recite,
onaj deo kad govore blebetue ene... (smeje se iskarikirano, imitira gospodu koja se smeje) Ha, ha, ha, ha...
jednim okom sam bila tu, gde sam govorila, a drugim bila sa njima u sobi. Plaila sam se da Vasilije ne
napravi glupost, samo da mi mene povredio... I oseala sam bes i htela sam da joj naudim koliko mogu. Znala
sam da je omalovaavanje pred drugima za nju najgora kazna. A oni su jedva ekali, jer su je mrzeli. Kao i
mene verovatno, ali nisu to pokazivali. Kao ni to pred njom nisu pokazivali da mrze nju. A ja sam morala da
pokaem svoju mrnju. I govorila sam Milu iz petnih ila... Ba kao da je u mom ivotu sve u redu...
(zgureno, oteui, kroz nos)
To je strano, strano taj dananji svet!
To je strano, strano ba ti je proklet!
Kako sad devojke obuene idu?
To je strano, strano ramena se vidu!
Ruke sasvim gole, iroke k'o bure,
To je strano, strano p' onda tek frizure!
Visoke, iroke, pune tue kose,
To je strano, strano ta sve danas nose!
Oh, kako je bilo za vremena moga,
Nit' je bilo uda, nit' luksuza toga,
Smireno smo ile, pogled uvek dole,
A jesmo l' se srele s onim koj' nas vole,
Ni za Boga ne bi podignule oi
U dananje vreme, svaki ti se boi!

To je strano, strano pa na promenadi,

Kako li se ire u punoj paradi,
Svaka oko sebe et'ri kavalira,
Slobodno se kree, jasno konverzira.
To je strano, strano a u moje vreme,
Tek otvori usta, kao da smo neme,
U dananje vreme, kad se koja pita
ime se zanima, kakve knjige ita:
Ba sam poslepodne iitala Lira
najradije, znate, itam iz ekspira.
Znala sam... Prijalo mi je to to u svakoj reenici tih blebetua ena, oni su pronalazili nju. Jer ona nije
prestajala da govori o prolim vremenima, o svojoj lepoti u mladosti. A ja sam znala da, ako izae i vidi koji
deo govorim, pui e od besa... Molila sam Boga da se to desi. Da je dovedem do ludila. Ipak, opustim se...
Mislila sam da i nije izala...
To je strano, strano a kad kui doe,
Odmah hajd' na prozor, da vidi ko proe.
A, pfuj, to je strano! Tako frajla Ada
Anatemu baca na svaku koja j' mlada...
I kad to izgovorim, vidim nju. Mrak mi padne. ta drugo! Ona se smeje kao i svi ostali, ali me za trenutak
pozove da joj priveem korset... Dve muve jednim udarcem: pokae da su joj grudi jo uvek bujne i razigrane,
je l', a drugo niko ne zna zato me je zvala. I tada mi je mirno, sasvim mirno kazala da se gubim. Zauvek. I
izala.
I ja sam nastavila da pijem, kao luda da pijem, morala sam da zaboravim na sve to... Vasilije mi je priao,
zgrabio me za ramena i gotovo odneo do jednog praznog salona i zatvorio vrata. Ja sam se smejala... Bila sam
polupijana, a mislila sam da e me on ubiti. Mislila sam da je besan zbog mojih koketovanja, a to nije bilo
iskreno, to je morala biti maska za Adu, nisam joj smela priznati da ga i dalje volim...
On me je ovako zgrabio, rekao mi je da sve vidi, kae, Mimi, znam i to misli da ne slutim... Rekao mi je,
Mimi, kad pukne praskozorje, ja moram da budem preko Dunava, kazao je da tu nema prostora za izmenu.
Kae, znam da me voli, Mimi, u oima ti vidim... I kae da krenem sa njim. (kroz smeh i suze, diskretno) Gde
da krenem? pitam ja. On kae sa njim, bolje je za mene, nije dobro stanje... Ja kaem da neu, da na to
ne rauna, ionako mi je svejedno za njega... On me gleda i kae da treba da krenem, da moram da krenem,
da se vie ne pretvaram, bar ne dok smo sami, jer on, kae, sve ve zna. U tom trenutku nisam imala pojma
ta mi govori. Glas mu je zvuao kao... Ovako, bruji (bruji)... A ja sam se smejala kao sumanuta, zavodila
ga... Soba se vrtela kao ringipil. Ne od vina, ne od burmuta, od strane ozbiljnosti u njegovim reenicama
da je kasno (uzdravajui se od suza), da su mnoge stvari izmakle kontroli, da... (zagrca) e ga ubiti, da ga
ekaju kola i da mora da krene odmah.
Trebalo je samo da donesem odluku. Koju ja nisam bila u stanju da donesem. Ja sam samo mislila da elim
samo da ga zadrim, da kola odu... Da, pomenuo je da je Gavrilovi sa njim, da odlazimo samo nas troje i da
nikada niko nee saznati gde sam, govorio je: Ljubavi, nema ega da se plai... Kako je znao, kako je
znao, a toliko sam se trudila da se sve to ne vidi. Ja sam samo znala da u cri od tuge ako ga ne zadrim, da
ne sme da mi odoli, elim samo da odlui da ostane... Samo da bude tu...
(Doe ispred ogledala, namesti se...)
Zamiljajte kako sam ja neka velika glumica. I Vi mi sad obeavate da ete sutra doi.. Kao ja igram Milu,
tunu, a nenu... Na velikoj sceni... Ja, velika glumica... Bacite mi tako, kao koji cvet iz loe... A ja igram
samo za Vas... I to znamo samo Vi i ja, Vasilije... Onda doete u moj glumaki salon. Kad tamo ja. I Vi. I
nikog vie.
On je samo govorio da odluim i krenem sa njim. Ja ga nisam shvatila ozbiljno, ali sam znala da on to ne sme
da zna.
Svi bi da me vode nekuda. Prazna matanja!Celi dan to sluam, te glupe fraze. ekaju vaa kola? (smeje se
histerino) Oh, Vi ste ludi. Dakle, definitivno - da beim sa Vama? (iznervirano) Ne, ne i ne.
(Duga pauza, u kojoj ona nervozno eta, seda, ne zna ta sa sobom. U jednom trenutku vadi iz svoje torbice
burmut, mre.)
Postajalo mi je jasno da e otii... On je na stolu ostavio svoje vino, ja sam pritrala i zgrabila...
(Fingira kako sa stola demonstrativno uzima au vina, koju iskapljuje. Odjednom, poinje da se smeje
histerino.)
ta, niste znali da imam takav cug? Vrti mi se. Lepo mi je to ste tu. Volim kada oseam Va miris, volim kad
Vas ujem kako diete... I utite. Dugo utite. Ne, ne, ne, nisam pijana, volim Vas, Vasilije. Ne verujete mi?
(Smeje se.)
Hoete da Vam pokaem ta umem.

Znate kako govore blebetue ene?

(ovla, ali brzo)
Slubenica vaa, znate ta je novo?
Stara baba Ada
Polazi za neka advokata mlada.
(Smeje se dugo.)
Ne, nije tako, to sam ja dodala, ali nemojte nikome govoriti. Uh, uh, zapliem jezikom...
On je poao, ja sam otrala ispred njega i stala na vrata. Nita nisam znala, samo Milu...
Vasilije, ovo nam je moda poslednji susret. Saekajte. Ne znate ta isputate, a ovde Vam je ispred nosa,
evo...
(Nastavlja istim tonom, sa stalnim smehom, kree se.)
Kako plae deva, kad joj vojna nema? (Plae.)
Kako plae ena kad se s muem svadi? (Plae.)
Kako pri rastanku zaljubljeni, mladi? (Plae.)
To Vam je dosadno, je l' da, Vasilije? Hm, mili moj, pa koliko me Vi to volite kada ne moete sa mnom jo
samo malo da ostanete?
On je gledao na sat, ja sam mu objanjavala ne brine za Gavrilovia, da je verovatno dopao Adinih kandi, iz
njenih se kandi niko nije izvukao. Zabavie ga ona, nee ni primetiti da Vas nema, Vasilije... Tako sam mnogo
pila te veeri, elela sam da ne znam nita... Sve to je bilo u mojoj glavi da jednostavno zaboravim. Molila
sam ga da me ostavi da razmislim bar jedan dan, on je kretao, ja sam ga vraala sa vrata, govorio da mu je
ivot u opasnosti, da je na velikoj raskrsnici i da mora da krene sutra e ga neko ubiti. A nije smeo da krene
iz istih stopa jer se plaio da izaem i nekome tako pijana sve ne ispriam nekome.
Malo... Evo, obeavam neu plakati, znam, Vi me ne volite uplakanu. Dobro, evo...
Mila - poslednja ansa! On me je sluao, kao da je znao da e to biti poslednji put... Ali se nije udaljio od
vrata ni jednog trenutka, kao da je bio pripravan, samo je trebalo da izae.
A kako se smeje naa seka Kata
kad joj mu donese minue od zlata? (Smeje se.)
A kako se smeje kad se s muem ali? (Smeje se.)
A kako se smeje kad joj to god fali? (Smeje se.)
A kako se smeje kad je kogod prosi? (Smeje se.)
A ako devojka dok je jo u kosi? (Smeje se.)
A kako se smeje koji zube krije? (Smeje se.)
A kako devojke kad se malko stide? (Smeje se.)
(Jako je nervozna. uti. eta. Deluje pijano, ali izgleda ne sasvim...)
On krene...
A kako se smeje kad to smeno nije? (Smeje se.)
A kako se smeje kom od srca kogod ide? (Ne smeje se, gleda Vasilija dugo.)
Mimi, seti se ponekad svojih pravila, Mimi... Ima premijeru veeras, mani se pria iz prolosti! (besno, baci
neto) E, ne mogu da se manem! Ne mogu i taka! To je moj ivot, ja nemam drugi. I kad pomislim da treba
da krenem nov ivot iz poetka, mene hvata muka. Ja ne znam ta u ni sa ovim jednim, ta u tek sa dva!
Ma, ko sam ja ustvari? Jedna obina kukavica, drolja, sluavkina ki! E, to si ti! (u ogledalu) To si ti i pomiri se
sa tim i idi sada kod gospodina Gavrilovia i kai mu da nisi spremna na publiku, na aplauz, na bilo ta, da ne
zna tekst, da ne zna da glumi i da je tvoje mesto u kuhinji, na podu, da je tebi dovoljno... (mirno) Idi,
Mimi, nisi ti za ovo.
(Brzo pakuje stvari u torbu koju je ponela. Kada naie na masku zastane.)
Ne treba mi drugi ivot. Moram da istrajem u ovom mom, nije udoban, ali je moj. (lutki) Kao to si ti moja.
(Igra na masku.) Kao to je i ona bila moja. (Sedne, ponavlja brzo...) Pravilo etrnaest, pravilo etrnaest,
pravilo etrnaest, pravilo etrnaest, pravilo etrnaest... (Dok govori eta po sobi i dri se za glavu.) Istrajae
vala, u inat svima njima, bie vanija nego to su svi oni ikad bili...
Ma, izgubi bitku i mora da se miri sa tim! (jako besno) Mrzim ga, mrzim ga, ljuta sam na njega... Zato me
nije saekao?!!! Kako je mogao da bude toliko glup i poveruje joj?! Neu da je sve bilo tako, neu da ja budem
kriva, ne mogu vie...
I tek sada kad pomislim, Mila je uticala na sve u mom ivotu da mi ide loe. Kako sam slepa! Sve to se
deavalo, bilo je meni na utrb. (pakuje stvari ponovo) I ta je kog vraga da oekujem? Idemo odavde... Zna
da moramo, zajedno, ne, ne, nemoj tako da me gleda... Jo nisi shvatila? Nije ti udno sve to... Gavrilovi,
predstava, gospoda iz Francuske, ja u celoj prii, da se ne zna ko sam... Gavrilovi neto muti. On je i one

veeri izvukao svoju zadnjicu, a ovaj nastradao. I sigurno da i veeras ima neku korist. Moda meni hoe
neto da namesti, da opere neku ljagu sa sebe... A ja stvarno nemam veze... Kako je mogue da se niko iz
pozorita nije pojavio, ja sam ovde ve due od sata... Neko je morao da doe da bar glumicu pita eli li au
vode... Ali, ne... Izlazak na scenu za mene e znaiti vatreno krtenje. Otii u... Gavrilovi bi trebalo da zna
da ja nisam ni bila tu kada je Vasilije nastradao, ali on je ipak bio Adin ljubavnik... I to o njemu dovoljno
govori. (Brzo se sprema.) Sve je to zbog Mile i ja idem iz ovih stopa. Bolje je za mene.
(Plae, u strahu je, uzima lutku, trpa je u torbu, zatvara torbu, dolazi do vrata i nalazi pismo. Polako sputa
torbu, uzima pismo nesigurno, sve vreme gleda da li je neko posmatra, otvara ga... ita, oduevljenje, bez
glasa, hvata se rukom za usta, dri pismo, u neverici. Tako nekoliko trenutaka, a onda uzima velikom brzinom
lutku i dri je u ruci, odmakne se brzo od vrata.)
Vidi, vidi ta pie: Draga i potovana gospoice Mimi, ne elim da Vas uznemiravam, pretpostavljam da se
spremate za predstavu. Ne moete ni da zamislite koliku ste mi uslugu uinili, Va sam veiti dunik - i za
veeranju predstavu, ali i za to to sam zahvaljujui samo Vama jo uvek u svojoj zemlji. Zbog toga u se
potruditi da sve uinim za Vas. Uopte ne sumnjam u kvalitet veeranje predstave i oekujem da zablistate u
punom sjaju, ba kao to Vi znate. General Gavrilovi.
Je l' vidi, je l' vidi, kako ja sve naopako mislim? ovek se uzda u mene, ovek veruje, on e mi pomoi da
uspem... (Stavlja lutku.) Ko zna za ta je sve ovo dobro i ko zna zato se sve ovako razvijalo. Posle kie mora
da sija Sunce, je l' da da je tako u ivotu. (Uspaniena je.) Kia, kia, kia i Sunce. Veeras e ono zasijati...
(Pogleda na sat.) Ima jo vremena. Treba se podsetiti pravila etrnaest, ali i staviti taku.
(Gleda u pismo.) Va sam veiti dunik i za veeranju predstavu, ali za to to sam zahvaljujui samo Vama
jo uvek u svojoj zemlji... Zbog toga u se potruditi da sve uinim za Vas...
Eeee, da nije bilo mene u tom paklenom trenutku, Gavrilovi bi otiao iz zemlje, ali ni danas ne bi dobio
nametenje, ali bi moj mili Vasilije bio iv... Gavrilovi je lukav i opasan. Vidi, on se odmah snaao i kod ovih
novih... A bio je zadrti zagovornik onih prethodnih... (imitira ga) Kraljev ovek, na... Tako je Vasilije govorio.
Ipak, mislim da ga nije preterano voleo, ali su bili na istoj strani... Gavrilovi iz koristi, a Vasilije... iz moranja.
Gde to ide, on je bio dalji kraljiin roak, pa neka je i dalji, ne ide da bude na drugoj strani. I tu je Ada bila u
pravu stalno je govorila da plemstvo obavezuje. A ona je to njegovo jadno plemstvo vie elela nego bilo
koga drugog... Samo da ima veze sa kraljevskom porodicom! Od strievog ujaka brata od tetke sina ker, pa
od njegove kume ujna! E, toliko su oni bili roaci... Ali, ta e... I ona... I on... Gluposti... A on je od cele
rodbinske veze imao jednu jednu korist: da, poto su smakli kralja i kraljicu, smakli su i njega. Toliko. I on je
to znao. Ali ja sam kriva. Ja zasigurno ne mogu vie sa tim da ivim... Jo veeras da izdrim... ta, je l' vo
neki ivot koji treba da se ceni?! Pih!Samo kad bi mi sada neko doao i rekao: Stvari nisu uvek onakve
kakvim izgledaju, vae oi lau, nije sve bilo tako, sanjali ste, neko drugi je kriv...
Svima nam je splela konce. Kao kakva vetiara! Kada mi je rekla da idem iz kue, potrala sam za njim, rekla
mu da u poi sa njim, da mi je samo potrebno nekoliko desetina minuta da uzmem svoje stvari. Vratila sam
se po prsten i srela nju. Izgledala je tako bedno i jadno. A ja nita nisam oseala. Bila je manja nego ikad.
Izgledala jadnije nego ikad. Stvarno joj je bio opsesija, ona je bila takva ena. Nije razmiljala o sredstvima,
ako treba preko lea da gazi za sitnicu iz svog ivota, uradila bi to bez razmiljanja. A njen jedini cilj je bio da
on ostane, da bi mogla da ga prigrabi, danas sutra. Ako ode, ona definitivno gubi svaku ansu... Nikada
neu zaboraviti taj trenutak, nisam verovala da toliko nisko moe da padne...
Kae mi,
(Imitira je.) Vidi koliki mene ljubie. I vidi ta je kraj... Samoa... Ne dopusti to sebi, Mimi... Molim te,
sasluaj me... I preklinjem te... Tri, ti... ti... Baci mu se u zagrljaj... Ja sam ostarila... Mene nee...
Oh, da vidi kroz dvadeset godina sebe... Pristau na sve... Sada... Tako je mlad, dobar... nikad vie...
Zaboga, zar toliko nema srca, Mimi? Mi smo svi baga... Svi mi...
I onda je poela da mi nudi, milion... (nastavlja u Adinom tonu, karikira) Palatu na San Marku... ta jo?! ta
eli?
A meni je prvi put u ivotu bilo sasvim sve jedno... Hladna sam bila i prema njenom bogatstvu, i prema njoj, i
prema svemu... samo sam elela da sauvam ivot... Pretila mi je, ucenjivala, i na kraju bednica pala na
kolena...
(baci se na kolena) Evo, kleim pred tobom, molim te, preklinjem te, Mimi... Sve ti dajem, samo...
Prola sam pored nje, ostavila sve to bi mi bilo suvino i istrala kako bih uspela da odem do nae kue i
uzmem neke osnovne stvari. Ona je vritala za mnom da e mi se osvetiti. Ja sam hladno prila k vratima i
izala.
Kad sam mu rekla: Ljubavi, odlazim sa Vama, potrebno mi je samo nekoliko trenutaka da odem do svog
stana i uzmem potrebne stvari., on me je molio da to ne radim, govorio da e mi sve kupiti, ne govorila
sam ja, ne, ja moram. (lutki) Vratila sam se zbog tebe, ali sam usput shvatila da elim da ponesem jo mnogo
toga... Birala sam sitnice... Da neto ne zaboravim da mu budem lepa... On je samo promrmljao da ne sme
da krene sa mnom do kue. Ali, ja ni tada nisam shvatala ozbiljnost te situacije... Nisam htela. Mislila sam
samo na sebe...

Kakva sudbina! A, ne, Mimi, kako je govorio Vasilije: sudbina je samo izgovor za neuspeh, sve je u naim
rukama. Te veeri je u vazduhu bila neka bolest... On je saznao da je sve isplanirano i da e oni biti ubijeni.
Svi su sklanjali svoje zadnjice... Vasilije je znao da je i njegov ivot ugroen i znao je da mora da ode iz
zemlje, to je bio jedini spas. A ja sam ga kao volela, ja sam kao postojala da bi mu ivot bio lepi... Zadrala
sam se mnogo vie nego to sam mislila. I ubila ga... Hladno, tako, puf i gotovo... Toliko ulja sam dodala na tu
vatrenu dilemu.
(Smeje se sumanuto.)
Prokleta da sam! (Pauza.) Kad sam se trei vraala ka salonu gde je bio, narod je ve bio po ulicama, kralj i
kraljica su ve bili mrtvi. Dotrala sam, na balu ve nije bilo ljudi... Gavrilovia nije bilo u kolima ispred.
Vasilijev lakej je stajao izbezumljen i samo ponavljao da je Vasilije mrtav. Utrala sam unutra, ona je stajala i
plakala. Moj ogrta i maska stajali su na podu pored nje.
(Plae dugo, jeca. Neno dodiruje ogrta koji je izvadila iz torbe. Setna je, ak sa blagim smekom, kao u
seanju. Ogre ogrta.)
U ovom ogrtau sam bila... (Okree se brzo.) Govorio mi je da izgledam kao baronica u njemu, da sam lepa i
jedina... (Uzima masku, stavlja je.) I masku sam imala... I govorila mu sve nene i grube rei. I da ga volim, i
da mi se gadi, i da elim da ostane... I pokuavala da ga zadrim... I bila spremna na sve... I nisam bila kadra
da odluim da krenem sa njim...
(Baca sve sa sebe, i ogrta, i masku.)
I sve to bacila kada sam reila da poem sa njim. Otila, on me je ekao. A ona je sve to uzela na kraju,
stavila na sebe, govorila mu apuui u mraku... I sve mi ispriala kad je ve bio mrtav. Ona je svoju savest
oprala tako to je rekla meni, a ja? (Udahne, izdahne.) Ma on je kriv, kako toliko nije mogao da prepozna da
to nisam ja?! Nije me dovoljno voleo im to nije mogao...
(Vraa masku i ogrta na sebe brzo i ovla.)
Ispriala mi je kao da se mene sve to ne tie i kao da se izmeu nas nije nikada nita dogaalo... Priala mi je
sve do detalja i plakala, kao da moe da se iskupi, a meni je sve jedno za nju, njega vie nema, ni mene
nema vie od pola... Ona je bestidno govorila: O, Mimi, toliko smo nesrene. Vratite se meni. Ja sam svemu
kriva. Neu moi da ivim bez tebe, duo... Nemoj nikome govoriti, ja sam kriva... Govorila sam mu u tvoje
ime... U tvojoj maski...
(uverljivo se prebaci na to, najintenzivniji trenutak njene katarze, na ivici je da svisne) Ja nita neu, samo
tamu i vas. Ne prezri me. Predomislila sam se... Ne mogu sa vama na put. Rekla sam vam... (ironian osmeh)
Osvanuti preko Dunava, ja ne... Ne, ja neu nieg osim ove jedne noi. (veselije) Dobro je meni sred ovog
cvea i mraka. Jo ne znam da li Vas mrzim ili volim. Ne, ne skidaj mi masku... neu... neu... Ljubi me sada i
idi... Ne, ne moe da vidi oi moje, uplakane su... Ti ne voli kad su mi oi plane. Hou da me ljubite, a ja
da Vam se divim, ovako u maski, kao da nije na javi. (pauza, kroz smeh) Ne znam ta govorim, ni ta hou.
Otrovau se ako odete bez mene...
(Vrti se.)
Pogledajte kako sam lepa. Moete li mi rei: Zbogom?
Odluke su najstranija stvar na svetu. Tee i od smrti. Sigurno da mu je u trenutku bilo lake da odlui. Kada
mu je sve to ispriala, verovatno je mislio da vie ivot nema za koga da uva, a da mu je obraz znaajan ako
ostane iv. I odluio se, krenuo je na dvor, ubili su ga. Ne znam ko. Neko grozan... Ko je izgleda bolji bio
prema njemu nego ja.
Ali, nisam ja kriva, kako sam mogla da znam da e uzeti moju masku?! Kako je on bio tako naivan da pomisli
da sam ga prevarila? Tako sam mala i nemona... Oterala ga je u smrt. Pa ta je jedan moj ivot? ta je i ivot
jadnog Vasilija u odnosu na kralja i kraljicu?! Nita. Jedan oficir, levo koleno kraljice Drage... Njegova smrt
nema veze sa tim. Samo sa mnom. Ja znam... Oni ne razumeju. Ne pitaju. A nekome je on bio vie od brata,
ljubavnika i svega u ivotu... Mi smo senke. Njihove ili ko zna ije...
(Kucanje na vratima. Mimi se trgne, brie oi, nameta osmeh. Brzo pogleda na sat, govori sebi u bradu.)
Mili Boe, ve me zovu, ne, ne mogu sada da otvaram. Nisam spremna... (Brzo se presvlai i oblai haljinu iz
Miminog prolog ivota.) Presvui u se svima u inat! (mirno) Bolje da budem u poznatoj haljini, kad mi je
dole sve ve nepoznato i ljudi, i scena, i ja... Ja sam nova od veeras... Bar neka mi je haljina poznata. I u
njoj me je Vasilije video poslednji put... Ne mene, onu drugu Mimi... Ali, nema veze, ja to zbog njega... Moda
on od nekud sve ovo gleda, pa neka je vidi ponovo lepu... I mene, i Milu, i nju... (pred ogledalom, sa
smekom) Onu, iz prethodnog ivota... Jer kako glasi pravilo etrnaest?! Glasi tano ovako: zaboraviti na sve
to je bilo i krenuti ivot iz poetka. Polazi, Mimi, nastupi, kreni... Poneu i masku, moda mi bude od koristi,
videu, ako su mi oi isuvie uplakane, bar za poetak da mi se ne vidi trema... Vasilije je govorio da se meni
sve ita u oima... Poneu je, neka stoji dole...
(Na brzinu se utegne, namesti ovla, namesti glas. Teatralno...)
Ali sad je dosta, nemam vie kade,

Ostaje na vama da sudite sade,

Pa ako je dobro aputalo zvoni,
Preporuite me gospodinu Toni!
(Svetlo se polako zatamnjuje dok ona obavlja poslednje pripreme. Muziki prelaz (off). Zavesa pada. Mimi
izlazi iz prednjeg depa, ispred zavese, klanja se, ushiena. Samo na kratko stavi masku, skloni je i smeje se
zadovoljno.)
KRAJ