Deca od 3-6 god se mogu vaspitavati I obrazvati po dva modela, A I B.

Model A je otvoren system vaspitanja I razvijanje programa na osnovu interesovanja

dece. Model B je kgnitivno razvojni program razradjen ciljevima i zadacima, gde
vaspitac moze da bira i razradjuje potrebe, mogucnosti i interesovanja dece. Zajednicke
karakteristike: ciljne orijentacije,funkcija predskolske ustanove,nacela rada,saradnja sa
okruzenjem,zakonska regulativa. Ciljevi oba modela: sticanje pozitivne slike o sebi,
poverenje u sebe i druge, podsticanje samosta;nosti,razvoj intelektualnih sposobnosti sa
potrebama,mogucnostima i interesovanjima dece, razvoj socijalnih i moralnih
vrednosti,razvoj emocija, komnikacije i tolerancije,razvoj motorike,podsticaje
kreativnosti,priprema dece za nastupajuce periode zivota. U oba modela polazi se od
fizickog,saznajnog socijalnog bica koje treba pozitivno motivisati, podsticati i
oplemenjivati decije mogucnosti. Obezbediti uslove za normalan fizicki,
intelektualni,socijalni, emocionalni i moralni razvoj deteta.
Principi opste osnove predskolskog programa sigurna sredina gde dete unapredjuje
svoje fizicko I mentalno zdravlje, gde ce se osecati prihvaceno, voljeno,saradnja roditelja
I ustanove,unapredjivanje metoda I oblika rada, ublazavati kulturne I socijalne razlike,
deca sa posebnim potrebama da budu sa zdravom decom, osposobiti decu za snalazenje u
prostoru i vremenu, kao i na radu. Vaspitac prilikom odredjivanja ciljeva vodi racuna o:
mentalnim i fizickim karakteristikima dece, njihovim potrebama i interesovanjima,
socijalnim karakteristikama pojedinca, drustvenom okruzenju, zahtevima drustva.
Sadrzaji po kojima se planira rad: o coveku u drustvu i prirodi, odnos coveka prema sebi i
okolini. Vaspitac je kreator i prilikom programiranja koristi principe: humanisticki i
emancipovani koncept vaspitanja i obrazovanja, princip uzrasnih i osobenosti i
zahtevi,principi opstih osnova predskolskog programa, mogucnosti regiona,saradnje sa
roditeljima. Programiranje je aktuelno zbivanje u nauci,tehnici,knjizevnosti i mora se
voditi racuna o sposobnostima koje treba razviti kao i oblike ponasanja koje treba da se
usvoje.
Model B - u modelu B vaspitanje se definise kao formativni proces gde se detetu bude i
aktuelizuju njegovi psihofizicki potencijali, podsticu i usmeravaju tendencije i
zadovoljavaju decije potrebe,mogucnosti i stvaraju uslovi za uspesnije izrazavanje i
postizanje sve visih nivoa sposobnosti, usavrsavanje iskustva,karakternih osobina i
stavova,emocija tj razvijanje svih pozitivnih osobina licnosti. Obrazovanje se smatra kao
deo vaspitnog procesa kojim se podsticu i usmeravaju sve vrste saznajnih aktivnosti
kojima se stice, usavrsava i prosiruje i prenosi saznanja. Polazna tacka je porodicni zivot.
Vaspitno obrazovni proces se ne sme zatvoriti u zidove ustanove vec treba da nice iz
decjeg iskustva kroz igru. Zadaci vaspitaca na uticaj razvoja i ucenja da u vaspitanju
polazi od povezanosti drustvenog i licnog razvoja, posmatra decu i prati njihov razvoj i
tumaci njihovo ponasanje, da planira i dosledno obavlja svoj posao, da stvori uslove za
napredovanje deteta, da dete moze da primenjuje da vezba, da upoznaje dete sa
cinjenicama, prenosi deci znanje i formira navike, da grade stavove i samostalnost, da
prenosi kulturu,neguje motivaciju,imaginaciju da prosiruju culna iskustva,da dete
konstruise,da saznanja budu plodna itd.
Model A dete shvata kao aktivno i kreativno bice koje ima svoj stil i nacin ucenja,svoj
tempo,temperament i svoje potrebe. Dete ima svoju motivaciju za ucenjem i
saznavanjem. Dete uci putem svoje aktivnosti (igra) koristeci pri tom posmatranje,
istrazivanje,eksperimentisanje,manipulisanje. Ucenje je proces izgradjivanja a ne

gomilanja znanja. Vaspitac mora stvaralacki da gradi razvija program u saradnji sa decom
polazeci od njihovih potreba,interesovanja. On treba da: usmerava decu da istrazuju i
uocavaju odnose izmedju predmeta i pojava, pomogne u sticanju znanja, da koriste
razlicite izvore saznanja,da podstice konstruktivne razmene medju decom i bude partner
deci u problemu,diskusiji, razradjuje odnos roditelja i zajednice, da borave i sticu znanja
van vrtica, koriste zivotne situacije za ucenje i da procenjuju i kriticki preispituju svoju
vaspitnu praksu. Sa drugima dete stice svest o sebi i drugima, opaza i razvija svoje i tudje
emocije,shvata odnos medju ljudima,resava socijalne probleme i konflikte.sadrzaji treba
da: dopunjuju ono sto dete,zna i moze,da budu zanimljivi, interesantni, igrom da okriju
sve oblasti razvoja: fizicki,saznajni, socio-emocionalni. Dete treba sto vise da postavlja
pitanja, da daje odgovor,izvodi eksperiment, resava razne situacije,otkriva odnose medju
stvarima,klasifikuje, primenjuje stecena znanja i stice pojmove o svetu. Sadrzaji o prirodi
i drustvu: razlikovanje zivog i nezivog,covek kao pripadnik drustva,zivotinjski i biljni
svet,prirodne pojave. Dete razvija poverenje,samopostovanje,brine o sebi,razvija
samostalnost, higijenske i druge navike,postuje tudje i svoje potrebe. Sadrzaji za
ostvarivanje,socio emocionalni razvoj - samosaznavanje-izgled,opazanje i razumevanje
drugih(uzrasne i socijalne), shvatanje odnosa medju ljudima (decija prava, norme
pravila,prihvatanje
sebe
kao
clana
grupe,razumevanje
socijalnih
pojava(opazanje,uocavanje i resavanje problema u socijalizaciji). Kontekstu
potrebe,misli, osecanja. Fizicka sredina omoguciti deci aktivnosti u grupama i
individualno,materijali raznovrsni boraveci u prirodno drustvenoj sredini i izvan vrtica
dete se upoznaje sa znanjem,prosiruje i bogati. Vaspitac treba da stvori uslove pozitivne
atmosfere, da bude partner u aktivnostima gde ce podsticati komunikaciju i pravila
ponasanja, da deca jedni drugima postavljaju pitanja, da promovise odnose saradnje.
Kurikulum transformacija od klasicnog ka humanistickom pristupu - opste odlike:
orijentacija ka decentralizaciji, smanjenje struktuiranosti, naglasavanje procesa umesto
rezultata,usmerenost na dete i sve aspekte njegovog razvoja. Nezaobilazan deo
kurikuluma za razliku od tradicionalnog predstavlja-dobijanje povratnih informacija o
ucenju. Tri osnovna elementa kurikuluma su: 1. usmerenost planiranja na ciljeve ucenja.
2. hijerarhizovanje ciljeva ucenja, 3. kontrola ostvarivanja ciljeva ucenja. Kurikulum
oznacava realnu supstancu vaspitno obrazovnog procesa koja obuhvata sve one suptilne
delove kulikuralnih promena i razvoja koji se ddogadjaju u celokupnoj racionalnoj osnovi
vaspitno obrazovnog programa institucije i vaspitaca. Zvanicni je ono sto je planirano
konceptom vaspitno obrazovnog rada, a stvarni oznacavarealnost decijeg iskustva.
Savremeni se razlikuje od tradicionalnog vaspitac koji interpretira aktivirajuci
sopstveni program a zatim ga realizuje. Aktivna interakcija dete-vaspitac. Razlikujemo
dva nacina; 1. kulturno transmisioni model- prenosenje unapred izgradjenih
znanja,vestina. Dete se vaspitava spoljasnjim podsticajima. Ciljevi i metode odredjuju se
nezavisno od deteta, ima jasno definisane ciljeve i zadatke. 2.humanisticki transakcija i
transformacija znanja Humanisticki -odredjena znanja i iskustva ali prednost se daje
onim saznanjima koji doprinose\razvoju decijih potencijala. Ciljevi nisu unapred
odredjeni. Dete je aktivan clan vaspitno obrazovne komunikacije sa svim svojim
potencijalima, mogucnostima,potrebama i interesovanjima gde vaspitac treba da prati,
prepoznaje,podrzava dete. Bitne ideje: 1. nacela, 2. principi svih ucesnika obrazovnog
procesa 3. mogucnost primene, 4. mogucnost kritickog ispitivanja svrhe i ciljeva. Deca su
prirodni izvor programa. Stavlja se akcenat na deciju spontanost,nezavisnost i inicijativu.

Vazna je povezanost predskolske ustanove sa porodicom. (dopuna). Programi da budu

usmereni na okolinu deteta i ponasanje, oslanjanje na ono sto je kod deteta pozitivno i na
njegove razvojne potencijale i za ono za sta je sposobno. Ciljevi i metode moraju biti
prilagodjeni deci. Odnos mora biti zasnovan na razumevanju i poverenju,velicina
vaspitne grupe. Savremeni kurikulum je orijentisan: *decentralizacija rad sa decom
uslovljen socijalnom,kulturnom,jezickom okolinom. *od visoko struktuiranih ka
otvorenom programu-saradjuju deca,roditelji,vaspitac gde se vrednuju kriticki. *od
programa koji vode vaspitaci do programa koji polazi od deteta vaspitac nudi,
podstice,organizuje,savetuje i aktivna uloga deteta, aktivni oblici. *ka razvojnoj
kompatibilnosti uvazavanje pojedinih stadijuma razvoja, razlike u tempu razvoja, licnim
osobinama, posmatranje i pracenje dece. *ka uravnotezenosti medju razlicitim aspektima
razvoja vaspitanje i obrazovanje treba da obuhvati kognitivne,socio emocionalne i
psihomotorne karakteristike decijeg razvoja. *stavljanje naglaska na proces ucenja
sticanje vestina,izgradjivanje znanja. Dete je konstruktivni stvaralac sopstvenog razvoja u
prvi plan se stavlja KAKO a ne sta, podrzavati i pomagati da se zadovolje decije
potrebe,razvojne i interesovanje, kljucna uloga organizacija prostora i vremena. Model A
je savremen otvoren, a B je kognitivni ili tradicionalni program.
Organizacija zivota u predskolskoj ustanovi se temelji na zvanicnim drustvenim
dokumentima-programima: organizacija prostora,organizacija vremena,materijala,
vaspitno obrazovnih aktivnosti i procesi koji su usmereni ka ostvarivanju vaspitno
obrazovnih ciljeva. Savremeni pristup: *Materijali insistiranje na nestruktuiranim
materijalima,pruzaju mogucnost ucesca u razlicitim aktivnostima. *Uloga vaspitaca
deskolarizovanje da shvate da je program fleksibilna forma koja trpi izmene,da se u
potpunosti realizuje i gde ucestvuju deca,vaspitaci i roditelji. *Drustveni ciljevisocijalizacija i individualizacija, prostor fleksibilno postavljen,centri kutci,paravan za
osamu i prostor za ucenje je sve ono sto cini fizicki prostor deteta. u okviru postavljenog
vremenskog okvira postoji otvorenost u pogledu planiranja izvodjenja i trajanja
aktivnosti. Nestruktuirani materijali pruzaju vece mogucnosti u razvoju. Tradicionalni
pristup: -didaktiziranje materijala i favorizovanje struktuiranih materijala-gde su male
mogucnosti za razvoj aktivnosti. realizacija planiranih aktivnosti i sadrzaja (istorijski).
Razlozi vezani za proces skolarizovanja. *drustveni ciljevi socijalizacije centralni
prostor za kolektivne aktivnosti nepromenljive. Ucenje u fizickom prostoru vrtica. Stroga
artikulacija vremena (aktivnosti se izvode po rasporedu i odredjuje se njihovo trajanje)
didaktiziranje materijala.