REPUBLIKA SRBIJA

PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA

PRIRUNIK ZA PROJEKTOVANJE
PUTEVA U REPUBLICI SRBIJI

9. PROJEKTOVANJE MOSTOVA
9.7 RASPONSKE KONSTRUKCIJE
BETONSKIH MOSTOVA

BEOGRAD, 2012.

Izdava:

Javno preduzee Putevi Srbije, Bulevar kralja Aleksandra 282, Beograd

Izdanja:
Br.

Datum

30.04.2012

Opis izmena i dopuna

Prvo izdanje

Rasponske konstrukcije betonskih mostova

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

SADRAJ
9.7.1
9.7.1.1
9.7.1.2
9.7.1.3
9.7.1.4
9.7.2
9.7.3
9.7.4
9.7.5

UVODNI DEO
PREDMET SMERNICE
REFERENTNI NORMATIVI
TERMINOLOGIJA
KORITENE SKRAENICE
UVOD
POPRENI PRESECI
OSLONAKE ZONE RASPONSKIH KONSTRUKCIJA BETONSKIH MOSTOVA
PRINCIPI ARMIRANJA

JP Putevi Srbije

1
1
1
1
2
2
2
8
10

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

9.7.1
9.7.1.1

UVODNI DEO
Predmet smernice

Predmet i namena smernice 9.7 Rasponske

konstrukcije betonskih mostova je da
projektantima mostova pomogne u pravilnom
konstruisanju i projektovanju savremenih
betonskih rasponskih konstrukcija grednih i
okvirnih (ramovskih) mostova.

Rasponske konstrukcije betonskih mostova

Mostovi u irem znaenju su svi objekti

(mostovi, vijadukti, nadvonjaci, podvonjaci)
koji slue za sigurno voenje puteva preko
prirodnih i vetakih prepreka.
Mostovi u uem znaenju su objekti koji
slue za prelaz puteva preko vodenih
prepreka (potoci, reke, kanali, jezera, morski
zalivi) sa otvorom 5,0 m.

Koncepcija i konstrukcija poprenih preseka

najvie utiu na tehnologiju gradnje i cenu
objekata.

Vijadukti su objekti koji slue za prelaz

puteva preko prirodnih, preteno suvih
prepreka, odnosno dolina. Treba razlikovati
dolinske vijadukte koji premoavaju doline i
padinske vijadukte koji su locirani paralelno
sa padinom doline.

Posebno su obraene zone oslonaca na

krajnjim i srednjim stubovima jer su to mesta
najveih oteenja pri eksploataciji.

Nosea konstrukcija mosta je zajedniki

naziv za potpornu i rasponsku konstrukciju
mostova.

Smernica ukazuje na osnovne principe

armiranja betonskih rasponskih konstrukcija.

Potpornu konstrukciju mostova ine:

krajnji - obalni stubovi sa krilnim zidovima
srednji reni stubovi.

9.7.1.2

Referentni normativi

U optoj smernici za projektovanje mostova

navedeni su zakoni, pravilnici, standardi i
smernice koje se odnose na projektovanje
mostova.
Prilikom primene smernice 9.7 Rasponske
konstrukcije betonskih mostova treba prouiti
i koristiti:
- SRDM 9.1 Opta smernica za
projektovanje mostova
- SRDM 9.2 Nosei sistemi mostova
- SRDM 9.3 Koncipiranje, projektovanje i
konstruisanje mostova
- SRDM 9.4 Manji mostovi i podvonjaci
- SRDM 9.5 Nadvonjaci
- SRDM 9.6 Mostovi i vijadukti
- SRDM 9.11 Tehnologije gradnje
- SRDM 9.12 Sekundarni elementi i oprema
mostova
9.7.1.3

Terminologija

U optoj smernici za projektovanje mostova

data je celokupna upotrebljena terminologija.
U ovoj smernici se daju samo pojmovi
(termini) koji su karakteristini za ovu
smernicu.
Putni objekti su: mostovi, vijadukti,
nadvonjaci, podvonjaci, peaki mostovi,
peaki prolazi, propusti, konstrukcije u
pokrivenim usecima, galerije, tuneli, potporni
zidovi i konstrukcije i konstrukcije za zatitu
od buke.
JP Putevi Srbije

Rasponska konstrukcija
neposredno
preuzima saobraajno optereenje i statike i
dinamike uticaje prenosi na potpornu
konstrukciju. Rasponska konstrukcija moe
da bude od razliitih materijala, razliitih
statikih sistema i razliitih preseka.
Osovina puta na mostu je identina sa
osovinom trase puta, s tim da nije obavezno
identina
sa
osovinom
rasponske
konstrukcije.
Niveleta mosta je identina sa niveletom
trase puta na mostu.
Ukupna duina mosta je odstojanje izmeu
osovina leita ili osovina krajnjih stubova
kod okvirnih konstrukcija bez leita.
Ukupna irina mosta je odstojanje izmeu
spoljanjih ivica ivinih venaca.
Ukupna povrina mosta je proizvod ukupne
duine i ukupne irine mosta, a slui kao
pokazatelj veliine mosta.
Statiki rasponi mostova su razmaci izmeu
osovina susednih oslonaca.
Konstruktivna visina je visina rasponske
konstrukcije koja moe biti promenljiva ili
konstantna.
Konzole su ivini tanji delovi poprenih
preseka rasponske konstrukcije.

Rasponske konstrukcije betonskih mostova

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Ivini venci su armirano betonski boni

elementi na konzolama betonskih rasponskih
konstrukcija.

Monolitno graeni mostovi se lake

prilagoavaju geometriji puta, a posebno kod
saobraajnih petlji. Skladne i lepe konstrukcije
monolitno izgraenih mostova slede duh i
zahteve vremena u kome most nije samo
korisan objekat, ve prostorna skulptura.

Leita i zglobovi mostova su konstruktivni

elementi koji uestvuju u prenosu vertikalnih i
horizontalnih sila sa rasponske konstrukcije
na potpornu konstrukciju.
Dilatacijona spojnica mostova je opti
naziv za napravu koja omoguava rad
objekta i preuzimanje deformacija pomaka i
uvrtanja. Obino se ugrauju na krajnjim
osloncima rasponske konstrukcije.
9.7.1.4

Koriene skraenice

AP autoput
VP put sa vie traka (brzi put)
AB - armirani beton
M/R/L magistralni, regionalni i lokalni putevi
BM betonski most
SM spregnuti most
RK rasponska konstrukcija mosta
BIM betonski integralni most
9.7.2

UVOD

Predmet smernice veim delom se odnosi na

betonske gredne i okvirne mostove i
nadlune konstrukcije lunih mostova koji
ine vie od 80 % svih putnih mostova, a ova
tendencija se nastavlja.
Nekritino prihvatanje svih prednosti i
inovacija koje su dolazile primenom
prednaprezanja
armiranog
betona
i
montane gradnje imalo je za posledicu
smanjenje nosivosti i trajnosti izgraenih
mostova, kao i znatne materijalne izdatke za
rekonstrukciju. Uestala ruenja i velika
oteenja mostova od prednapregnutog
betona pored ostalog su uticala na
projektovanje i gradnju monolitnih i montano
monolitizovanih
spregnutih
rasponskih
konstrukcija. Smernica sledi ove trendove
prikazujui konstrukcije poprenih preseka,
zona oslonaca i principe armiranja.
Prednaprezanje rasponskih konstrukcija je
detaljno obraeno u smernici 9.10, a nain
gradnje u smernici 9.11 Tehnologija gradnje.
Razvoj betonskih mostova usmeren je na
poveanje pouzdanosti, trajnosti i ivotnog
veka. U savremenoj mostogradnji takav
razvoj se najee ostvaruje kroz pravilnu
koncepciju kontinualnih okvirnih i integralnih
rasponskih
konstrukcija,
konstruktivna
reenja i tehnologije monolitne gradnje.

Primena
diskontinualnih
rasponskih
konstrukcija od montanih nosaa sa
dilatacionim, elastikim i radnim spojnicama
u ravni kolovozne ploe nije dozvoljena.
Montani AB prednapregnuti nosai T
preseka, raspona do 35 m, jmogu da se
primene za upravne mostove i vijadukte u
pravcu ili radijusu do 500 m i za duine do
200 (250) m. Prednosti montane gradnje su
najkorinije pri gradnji preko postojeih
saobraajnica ili drugih prepreka.
Rasponske konstrukcije uestvuju sa 50 60
% u ukupnoj ceni mostova, pa je razumljiva
elja za njihovu racionalizaciju. Udeo rada i
materijala u ceni rasponskih konstrukcija je
razliit i najvie zavisi od koncepcije
poprenog preseka i tehnologije gradnje.
Uea cene rada i materijala se menjaju
tokom vremena i sa tehniko-tehnolokim
razvojem drutva.
9.7.3

POPRENI PRESECI

Koncepcija i konstrukcija poprenih preseka

rasponskih konstrukcija betonskih mostova
bitno utie na tehnologiju i cenu gradnje.
Smernica
pomae
projektantima
pri
pravilnom izboru i konstrukciji poprenih
preseka mostova. Izbor u najveoj meri zavisi
od veliine raspona, tehnologije gradnje,
raspoloive konstruktivne visine i uslova za
preglede i odravanje.
U periodu od ezdesetih godina na ovamo
izgraeno je kod nas i u svetu vie mostova
sa olakanim ploastim presecima. Cevi ili
kasete za olakanje smanjivali su sopstvenu
teinu i do 40 %, a posledino i statike
uticaje. Eksploatacija je otkrila nedostatke
takvih reenja, jer se u cevima za olakanje
sakupljala slana voda sa kolovoza i vlaga.
Prostori su nepristupani za preglede i
popravke, pa je ugroena trajnost i sigurnost.
Zato su takva reenja izbaena iz prakse.
Armirano betonska puna ploa bez konzola
debljine 4080 cm (l/15) je razuman izbor za
okvirne mostove raspona 512 m (slika
9.7.1) sa ivinim vencem i stazama za
slubene prolaze.

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Rasponske konstrukcije betonskih mostova

Slika 9.7.1: Puna armirano betonska ploa

Za mostove na regionalnim i lokalnim
putevima primenjuje se jednostavnije i

racionalnije reenje ivinih venaca (slika

9.7.2).

Slika 9.7.2: Ivini venac za mostove na R/L putevima

Puna ploa debljine 80100 cm sa
konzolama duine do 2,00 m je primenljiva
za okvirne i gredne mostove raspona od 12

20 m (l/15l/20). Debljina konzole se menja

od 22 cm na kraju do 30 cm na mestu
ukljetenja (slika 9.7.3).

Slika 9.7.3: Puna ploa sa konzolama

Reenje ivinih venaca za mostove na R/L
putevima je prikazano na detalju (slika 9.7.4).
Armirano betonski prednapregnuti ploasti
nosai pravougaonog ili trapeznog oblika sa
naglaenim konzolama za okvirne i gredne
mostove raspona 2030 m konstruktivne
visine 1,001,50 m (l/20). Debljina konzole je
promenljiva od 2250 cm (slika 9.7.5).
Kompletan presek sledi geometriju puta.
Oplata i skela su relativno jednostavni.

Slika 9.7.4: Ivini venac na konzoli ploastog

preseka za mostove na R/L putevima
JP Putevi Srbije

Rasponske konstrukcije betonskih mostova

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Slika 9.7.5: Ploasti nosai sa naglaenim konzolama

Za nadvonjake iznad puteva i eleznica u
saobraaju racionalno reenje je primena
montano-monolitizovanih
AB
prednapregnutih konstrukcija sa glavnim T
nosaima sa irokim gornjim pojasem (slika

9.5.7). Nosai su kruto povezani - spregnuti

sa AB stubovima od buenih ipova koji su
elastini to odgovara prirodi integralne
konstrukcije.

Slika 9.7.6: iroki pravougaoni i trapezni nosai

Armirano betonski prednapregnuti gredni
preseci sa dva glavna nosaa su racionalna
reenja za mostove raspona 2540 m, irine
814 m i konstruktivne visine l/15.
Minimalna irina nosaa sa blago nagnutim
bonim stranama je 1 m, to omoguava
prostor za smetaj kablova. Ploa izmeu
nosaa sa vutama ne sme da bude tanja od

25 cm. Duina konzola je ograniena na 2,50

m da se ne bi izazvala vea torzija preseka
(slika 9.7.7). Sopstvena teina rasponske
konstrukcije je svedena na minimum.
Popreni nosai se projektuju samo na
krajnjim (obalnim) stubovima po celoj irini
preseka.

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Rasponske konstrukcije betonskih mostova

Slika 9.7.7: Savremena koncepcija grednog preseka

Savremena koncepcija grednog preseka
nema poprenih nosaa u polju, ve su
zadrani samo kod krajnjih (obalnih) stubova

i proireni na celu irinu mosta, to

omoguava pravilnu ugradnju dilatacijonih
spojnica i leita (slika 9.7.8).

Slika 9.7.8: Popreni nosa na obalnom stubu

Presek bez poprenih nosaa je znatno
jednostavniji za gradnju. Primena poprenih
nosaa nad srednjim stubovima zavisi od
reenja stubova. Kod mostova u krivinama
manjeg radijusa popreni nosai iznad
srednjih stubova bolje preuzimaju torzione
momente.

Montano-monolitizovani spregnuti preseci

(beton beton) rasponskih konstrukcija
mostova se projektuju i grade od AB
prednapregnutih T nosaa raspona 1535 m,
koji se posredstvom monolitne AB ploe i
poprenih nosaa spreu i grade kao
kontinualne i okvirne konstrukcije putnih
mostova duine do 200 (250) m (slika 9.7.9).

Slika 9.7.9: Presek mosta sa montanim T nosaima spregnutim sa monolitnom AB ploom

Popreni presek T nosaa sa irokim tankim
gornjim pojasom i rebrom konstantne debljine
nastao je selektivnom evolucijom raznih
preseka
tokom
pola
veka
primene
prednaprezanja
betona.
Pri
gradnji
rasponske konstrukcije nisu potrebne oplata i
skela. Moe da se primeni i za kose mostove
sa do 60 zakoenja.

JP Putevi Srbije

Sanduasti preseci rasponskih konstrukcija

betonskih mostova raspona od 35200 m i
neograniene
duine
su
najee
primenjivani preseci za vee i velike mostove
i
vijadukte
u
savremenoj
praksi.
Konstruktivna visina preseka je funkcija
raspona i tehnologije gradnje i varira u
granicama l/12 l/25 (30). Za rasponske
konstrukcije koje se grade naguravanjem hk
= l/12 l/14 da bi se ograniile deformacije u

Rasponske konstrukcije betonskih mostova

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

toku naguravanja. Minimalna konstruktivna

visina je 2,00 m da bi se kroz presek
obezbedila
prohodnost
za
preglede,
odravanje i rehabilitaciju. Na slici 9.7.10
shematski su pokazane etiri karakteristine
varijante sanduastog preseka u zavisnosti
od irine mosta.

Za mostove irine 1020 (25) m presek se

konstruie od jednoelijskog sanduka
promenljive ili konstantne visine. Za velike
raspone
sa
promenljivom
visinom
preporuuje se pravougaoni sanduk kojim se
lake prati promena visine. Trapezni presek
sa kosim rebrima je povoljan za konstantnu
visinu rasponske konstrukcije. Kosa rebra
vizuelno smanjuju debljinu konstrukcije i
omoguavaju
manju
irinu
stubova.
Sanduasti preseci imaju veliku torzionu
krutost, pa su povoljni i za mostove u krivini.
Presek je kompaktan i kao celina preuzima
simetrino korisno optereenje, to je
posebno znaajno pri prelazu preko mostova
velikih vanrednih optereenja.
Za jedan kolovoz AP (BP) irine 1015 m
sanduasti presek ima irinu sanduka 57 m
i konzole 2,53,5 m, debljnu rebara od 3550
cm, gornju plou 25 cm i donju plou 20
cm. Veliina i oblik vuta na donjoj i gornjoj
ploi zavisi od poloaja i broja kablova,
odnosno tehnologije graenja (slika 9.7.11).
Veliina zakoenja rebara zavisi od visine
preseka. Zadebljani deo donje ploe uz rebra
je konstruisan za preseke rasponskih
konstrukcija koje se grade naguravanjem, jer
se tu smetaju kablovi za preuzimanje
momenata pri postupku naguravanja. To je
istovremeno permanentna zona oslanjanja
naguravane konstrukcije

Slika 9.7.10: Sheme sanduastih preseka

rasponskih konstrukcija betonskih mostova

Slika 9.7.11: Konturne dimenzije sanduastih preseka za irine mostova 1015 m

Za mostove na AP bez zaustavnih traka,
odnosno BP, ukupne irine priblino 22 m
mogu da se projektuju i grade rasponske
konstrukcije sa jednim
sanduastim
6

presekom irine priblino 10 m i velikim

rebrastim (slika 9.7.12) ili koso poduprtim
konzolama duine 6-7 m (slika 9.7.13).

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Rasponske konstrukcije betonskih mostova

Slika 9.7.12: Sanduasti presek betonske rasponske konstrukcije za brzi put

Slika 9.7.13: Sanduasti presek sa koso poduprtim konzolama

Popreni nosai se projektuju samo iznad
srednjih stubova, a konstruiu se kao
ojaana rebra i ojaana donja ploa, s tim da

kolovozna ploa zadrava istu debljinu (slika

9.7.14). Kod gradnje naguravanjem popreni
nosai se naknadno betoniraju.

Slika 9.7.14: Popreni nosai iznad srednjih stubova

Na krajnjim stubovima treba produiti
poprene nosae na delove preseka ispod
konzola (slika 9.7.15) radi ugradnje

JP Putevi Srbije

dilatacijonih spojnica. Popreni nosai u

poljima nisu potrebni.

Rasponske konstrukcije betonskih mostova

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Slika 9.7.15: Popreni nosai iznad krajnjih stubova

Za mostove irine 2030 m mogu da se
projektuju rasponske konstrukcije sa dva
sanduasta nosaa ili jedan iroki sanduk sa
naglaenim poduprtim konzolama (slika 9.7.
10).
9.7.4

ZONE OSLONACA RASPONSKIH

KONSTRUKCIJA BETONSKIH
MOSTOVA

Armirano betonski linijski zglobovi irine d/3

(20 30 cm) i visine 5 cm formiraju se na
oba obalna stuba pomou mekih ploa
(stiropor ili bitumenske ploe). Mogua je i
primena zglobova za raspone do 20 m, ako
su temelji krajnjih stubova relativno ui i
temeljeni u manje krutom tlu (mogua
rotacija). Rasponska konstrukcija treba da
pree preko osovine stuba 50 70 cm.

Rasponske konstrukcije betonskih mostova

na krajnjim (obalnim) stubovima mogu da
budu vrsto vezane, zglobno vezane i
oslonjene posredstvom leita.
Kod manjih mostova, nadvonjaka i
podvonjaka koji se projektuju kao okvirne
integralne
konstrukcije
rasponske
konstrukcije i krajnji stubovi su vrsto
povezani u okvirnu celinu. U smernici 9.3
Koncipiranje, projektovanje i konstruisanje
mostova i smernici 9.4 Manji mostovi i
podvonjaci su dati detalji krute veze
rasponske konstrukcije i krajnjih stubova
armirano betonskih i prednapregnutih
okvirnih konstrukcija.
Za oslanjanje rasponskih konstrukcija manjih
mostova i podvonjaka otvora do 15 m na
krute, niske krajnje stubove preporuuje se
konstruisanje AB zglobova (slika 9.7.16 i
slika 9.7.17).

Slika 9.7.17:
prepustom

Zglobno

oslanjanje

sa

Varijantno reenje kraja ploaste zglobno

vezane armirano betonske konstrukcije sa
zakoenim prepustom koji treba da ublai
prelaz sa trupa puta na most bez prelazne
ploe.
Za objekte otvora od 15 (20)30 m na
regionalnim i lokalnim putevima na krutim
stubovima, koje nije mogue projektovati kao
integralne konstrukcije, treba na jednom
osloncu predvideti pokretno leite prema
slici 9.7.18, a na drugoj strani zglobno
oslanjanje.

Slika 9.7.16: Zglobno oslanjanje AB

rasponske konstrukcije

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Rasponske konstrukcije betonskih mostova

Slika 9.7.18: Oslanjanje posredstvom leita

Mostovi otvora (duine) vee od 30 m koje
nije mogue projektovati kao integralne
konstrukcije sa krutom vezom rasponskih
konstrukcija projektuju se kao kvazi
integralne konstrukcije sa pokretnim leitem
prema slici 9.7.19. Prepust AB konstrukcije
preko osovine leita treba da bude 6070
cm, a AB prednapregnute konstrukcije 80100 cm, kako bi se glava kabla zatitila od
korozije (slika 9.7.20). Kod duih mostova

treba dodati i duinu dilatiranja . Vei

prepusti
preko
osovine
oslanjanja
omoguavaju
pravilno
unoenje
koncentrisane sile (reakcije) u presek i
pravilno armiranje za preuzimanje sila
cepanja. Poveani prepusti u odnosu na
dosadanju praksu su posledica oteenja na
postojeim mostovima.

Slika 9.7.19: Oslanjanje na krajnjim stubovima preko leita

Slika 9.7.20: Detalj zone oslanjanja AB prednapregnute rasponske konstrukcije

JP Putevi Srbije

Rasponske konstrukcije betonskih mostova

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Kod rasponskih konstrukcija u zoni oslanjanja

na krajnje stubove konstruiu se popreni
nosai po celoj irini preseka, tj. i ispod
konzola radi ugradnje dilatacijonih spojnica.
irina poprenih nosaa kod grednih i
sanduastih preseka je od 1,20 2,50 m, to
zavisi od veliine raspona, konstruktivne
visine preseka i tehnologije gradnje. Kod
ploastih preseka popreni nosai su

sakriveni u presek ploe i formiraju se

odgovarajuim konstruisanjem armature.
Zona oslanjanja betonskih rasponskih
konstrukcija u zoni srednjih stubova
konstruie se u skladu sa nainom
oslanjanja. Za krutu i zglobnu vezu ne menja
se dvoja povrina rasponske konstrukcije
(slika 9.7.21).

Slika 9.7.21: Kruta veza rasponske konstrukcije i stubova

Pri oslanjanju preko leita donja povrina
preseka rasponske konstrukcije mora d bude
horizontalna. Horizontalnost treba postii
zadebljanjem konstrukcije u irini koja je
identina
debljini
stuba.
Trapezno
zadebljanje mora da bude visoko najmanje

10 cm na nioj strani da bi se omoguilo

pravilno armiranje (slika 9.7.22). Ne
preporuuje se konstruisanje kvadra na
donjoj povrini rasponske konstrukcije, jer to
reenje ima niz nedostataka.

Slika 9.7.22: Oslanjanje rasponske konstrukcije preko leita

Za ploaste preseke sakriveni popreni
nosai irine 23 m se armiraju u skladu sa
nainom oslanjanja. Kod oslanjanja na
koncentrisane preseke srednjih stubova
obavezna je kontrola na proboj rasponske
konstrukcije i odgovarajue armiranje.
9.7.5

PRINCIPI ARMIRANJA

Sigurna i trajna armiranobetonska i AB

prednapregnuta konstrukcija mostova moe
da se ostvari samo ako je dovoljno dobro i
pravilno armirana. Ista koliina armature koja
10

je ugraena u AB konstrukciju moe sa

veom sigurnou da preuzme uticaje usled
osnovnih i dodatnih optereenja i da
obezbedi veu trajnost ako je pravilno i
struno konstruisana i pravilno ugraena.
Prilikom odreivanja i konstruisanja armature
za armiranobetonske i prednapregnute
objekte vae sva pravila koja su definisana u
standardu EC 2. Ovde e biti dati samo neki
dodatni uslovi. Za izradu armaturnih nacrta
koriste se ulazni podaci iz statikog
prorauna (skica armiranja sa poloajem i
presekom armature).

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Rasponske konstrukcije betonskih mostova

Armiranobetonske
konstrukcije
objekta
armiraju se u svim ravninama i smerovima
glavnih napona. Ni jedan deo preseka ne
sme da ostane nearmiran bez obzira na
statike uticaje. Objekti na putevima su
izloeni
naizmeninim
dinamikim
optereenjima. Smer vremenskih uticaja
(deformacija) menja se usled ega su svi
delovi preseka izloeni zatezanju sa pojavom
pukotina.

Gornji slojevi armature kod kolovoznih ploa

ploastih preseka rasponske konstrukcije i
drugih horizontalnih ili kosih elemenata
moraju da imaju nosae gornje armature.
Prenik i broj nosaa zavise od teine gornje
armature. Nosai gornje armature su
oblikovani u skladu sa presekom elementa i
njihovom funkcijom tako da obezbeuju
projektovani razmak armature izmeu dve
ravni. Poloaj armature ne sme da ometa
linije kablova. Armatura moraju da se
prilagode linijama kablova.

U principu treba upotrebljavati tanje profile

koji se ugrauju na manjim meusobnim
razmacima. U podruju napona na zatezanje
razmaci izmeu profila moraju da budu manji
od 15 cm, a u podruju napona na pritisak
manji od 20 cm. Za rasponske konstrukcije
nisu poeljne armaturne ipke deblje od 28
mm i tanje od 10 mm. Otvori armaturnih
mrea moraju da budu 15 cm, a prenik 8
mm.
Da bi se obezbedila dobra gustina betona,
koja je uslov za trajnost, treba ostaviti
dovoljan razmak izmeu ipki kako bi se
omoguio prolaz igle vibratora na potrebnim
razmacima. Kod glavnih nosaa uzengije
moraju biti zatvorene, a ako su otvorene,
onda moraju imati kuke. Produavanje
uzengija kapama nije dozvoljeno.
Na istim konstruktivnim elementima ne treba
upotrebljavati vie od 3 do 4 razliita profila.
Vie profila nepotrebno oteava nabavku,
savijanje i ugradnju. Oblik armature treba
konstruisati tako da bude jednostavan za
savijanje, transport i ugraivanje. Prilikom
detaljnije obrade armature treba uzeti u obzir
i redosled ugraivanja.

Kod krute veze srednjih stubova i rasponskih

konstrukcija
potrebno
je
paljivo
konstruisanje da bi se izbegle kolizije. Vrhovi
armature stubova sputaju se 1520 cm
ispod gornje povrine, ispod armature i
kablova rasponske konstrukcije. Palice koje
se savijaju ne smeju da prouzrokuju dodatne
sile koje mogu da razrue zatitni sloj betona.
Meka nenapregnuta armatura u velikoj meri
utie na pojavu, raspored i razvoj pukotina
koje su rasporeene u obliku grana. Radi
spreavanja ove pojave biraju se tanji profili
na manjim meusobnim razmacima. Mekom
armaturom ograniava se veliina pukotina
na 0,20 mm.
Na slici 9.7.23 je prikazan princip armiranja
ploastog preseka sa konzolama betonskih
rasponskih konstrukcija. Poprena armatura
pozicija (1) ima presek od 1420 cm na
razmaku 1015 cm u zavisnosti od duine
konzole. Gornja i donja uzduna armatura
ima 1416/15 cm za prednapregnute
preseke, a za armirane preseke u skladu sa
statikim proraunom. Donja poprena
armatura je 1416/ na razmaku 1520 cm.
Viljuke su 1012 sa razmakom 3050 cm.

Slika 9.7.23: Princip armiranja ploaste rasponske konstrukcije

Prilikom armiranja sanduastih preseka
obavezna je upotreba zatvorenih uzengija
JP Putevi Srbije

koje se preklapaju na mestima spoja donje

ploe i rebara (donja ploa je obeena na
11

Rasponske konstrukcije betonskih mostova

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

rebro).
Horizontalna
armatura
rebara
odreuje se prema moguim uzdunim
naponima koji nastaju usled savijanja, torzije
i parazitnih uticaja (temperatura, skupljanje,
nejednako sleganje). Preporuuje se da

uzengije rebara imaju profile od 14 do 20 mm

na meusobnom razmaku od 8 do 20 cm
(slika 9.7.24).

Slika 9.7.24: Shema armiranja sanduastog preseka

Kod sanduastih rasponskih konstrukcija koje
se grade po tehnologiji naguravanja krajevi
donje ploe su zadebljani na 50 60 cm i
armirani tako da mogu da preuzmu uticaje
permanentnog oslanjanja (slika 9.7.25).
Prednaprezanje
betonskih
rasponskih
konstrukcija obraeno je detaljno u smernici
9.10.

Slika 9.7.25: Armiranje donje ploe

sanduastog preseka koji se gradi
naguravanjem.

12

JP Putevi Srbije