WELMEC

6.4
1. izdanje

WELMEC
Evropska saradnja u oblasti zakonske metrologije

Vodi za pakere i uvoznike prethodno upakovanih proizvoda

ozna enih znakom "e"

Jun 2005. godine

Predgovor
WELMEC je saradnja izme u slubi za zakonsku metrologiju u dravama lanicama
Evropske unije i EFTA. Ovaj dokument je jedan od niza vodi a koje je objavio WELMEC
u cilju davanja smernica proizvo a ima merila i imenovanim telima koja su odgovorna za
ocenjivanje usaglaenosti njihovih proizvoda. Vodi i imaju isto savetodavnu ulogu i ne
name u nikakva ograni enja ili dodatne zahteve mimo onih sadranih u relevantnim
direktivama EZ. Mogu biti prihvatljivi
i alternativni pristupi, ali smernice date u ovom dokumentu predstavljaju gledite
WELMEC-a u pogledu toga ta smatra najboljom praksom koju treba slediti.

Objavio:
WELMEC Secretariat
Federal Office of Metrology and Surveying
(BEV) Arltgasse 35
A-1160 Vienna
Austria
Tel: +43 676 8210 3608
Faks: +43 1 49 20 875 8006
e-mail: welmec@metrology.at

Stru na obrada prevoda: Direkcija za mere i dragocene metale, Beograd, novembar 2013

Sadraj
1 UVOD.................................................................................................................................. 4
2 ZAHTEVI ZA OBELEAVANJE PRETHODNO UPAKOVANIH PROIZVODA ................. 5
2.1 Uklanjanje prepreka prekograni nom saobra aju (trgovini izme u drava l. EEP)....... 5
2.2 Smernice potroa ima u pogledu nazivne koli ine proizvoda u prethodno
upakovanim proizvodima. ...................................................................................................... 5
2.3 Zahtevi u pogledu maksimalnih dozvoljenih odstupanja u sadraju prethodno
upakovanih proizvoda ............................................................................................................ 5
2.4 Odgovornosti proizvo a a ili uvoznika u pogledu stvarnog sadraja prethodno
upakovanog proizvoda........................................................................................................... 5
3 ORGANIZACIJA NADZORA OD STRANE DRAVNE UPRAVE ...................................... 7
3.1 Nadleno telo ................................................................................................................... 7
4 ISTORIJAT.......................................................................................................................... 8
4.1 Prethodno upakovani proizvodi ozna eni znakom "e" .................................................... 8
4.2 Priznati postupci .............................................................................................................. 8
5 ZAHTEVI ZA PRETHODNO UPAKOVANE PROIZVODE OZNA ENE ZNAKOM "e" ..... 8
5.1 Odstupanja ...................................................................................................................... 8
5.2 Efekti isuivanja ili upijanja vlage .................................................................................... 9
5.3 Oce ena masa .............................................................................................................. 9
5.4 Natpisi ............................................................................................................................ 9
5.5 Izuzeci u odnosu na deklaraciju o nazivnoj koli ini ....................................................... 10
5.6 Identifikacija proizvo a a............................................................................................... 11
5.7 EEZ znak ....................................................................................................................... 11
5.8 Na in ispisivanja natpisa i oznaka ................................................................................. 11
5.9 Natpisi na viedelnim pakovanjima ............................................................................... 11
6 ZAHTEVI KOJI SE ODNOSE NA POSTUPKE ................................................................ 12
6.1 Uvod ............................................................................................................................ 12
6.2 Podesnost postupaka .................................................................................................... 12
6.3 Metode merenja ............................................................................................................. 13
6.4 Tuma enje merenja ....................................................................................................... 22
6.5 Mere posle vrednovanja procesa .................................................................................. 22
6.6 Odgovornosti i kompetencije ......................................................................................... 23
6.7 Zapisi ............................................................................................................................ 23
PRILOZI
1. Upitnik .............................................................................................................................. 24
2. Prikladni softver ............................................................................................................... 26
3. Primer uputstva za boce koje se koriste kao piknometar".............................................. 28
4. Oblik znaka "e" ................................................................................................................ 30

UVOD
Ovaj vodi slui kao priru nik za pakere koji koriste znak usaglaenosti "e" i koji
ele da im postupci u vezi sa propisima o ozna avanju znakom "e" budu priznati ili
koji ele da izmene postupke koji su ve priznati.
Sadraj se zasniva na zakonskim zahtevima, njihovom tuma enju od strane
WELMEC-a i prakti nim reenjima i preporukama.
Na in priznavanja postupaka od strane nadlenog tela zavisi od zakonodavstva
1
drave lanice EEP.(* )
U poglavlju 2 izloen je sadraj propisa o ozna avanju znakom "e", a u
poglavlju 3 je objanjena uloga nadlenih tela. Najvaniji pojmovi su objanjeni u
poglavlju 4.
U poglavlju 5 su navedeni zahtevi koji se odnose na svaki prethodno upakovani
proizvod ozna en znakom "e". Najve i deo tog poglavlja bavi se uslovima koji se ti u
ozna avanja prethodno upakovanih proizvoda.
Poglavlje 6 se odnosi na postupke. Poglavlje daje informacije o tome ta
priznavanje postupaka obuhvata i koji su kriterijumi.
Postupci koje paker mora da sledi i uloga nadlenog tela izneti su u poglavlju 7.
Vodi ne treba smatrati kona nim. Jedino sudovi mogu tuma iti zakon. Ako paker
ili uvoznik ne ispuni zahteve Direktive, kazne bi mogle uklju ivati i povla enje
1
priznavanja ili nov anu kaznu. To zavisi od zakona drave lanice. (* )

(* ) Definisano Zakonom o metrologiji, Slubeni glasnik RS, br. 30/2010 i Pravilnikom o

prethodno upakovanim proizvodima, (Sl.glasnik RS, br. 43/2013);

ZAHTEVI ZA NATPISE I OZNAKE PRETHODNO UPAKOVANIH PROIZVODA

Zahtevi za natpise i oznake prethodno upakovanih proizvoda u saglasnosti su sa
zahtevima Direktiva 75/106/EEZ i 76/211/EEZ koje se odnose na pakovanje u masi
ili zapremini, kao to su izmenjene i dopunjene Direktivom 78/891/EEC, i koje su
implementirane u nacionalno zakonodavstvo drava lanica.
Zahtevi za natpise I oznake

prehrambenih proizvoda odraavaju trine zahteve

Direktive 2000/13/EZ. Slede i najvaniji zahtevi odnose se samo na prethodno

upakovane proizvode ozna ene znakom "e".
Te direktive ne obuhvataju prethodno upakovane proizvode ija je koli ina izraena
brojem ili je, u jedinicama duine ili povrine ili proizvode promenljive koli ine
odnosno, prethodno upakovane proizvode koji nisu proizvedeni prema prethodno
odre enoj stalnoj koli ini.
2.1

Uklanjanje prepreka prekograni nom saobra aju (trgovini izme u drava lanica
EEP)
Efekat
Drave lanice EEP ne smeju odbiti, zabraniti ili ograni iti stavljanje na trite
prethodno upakovanih proizvoda ozna enih oznakom "e" koji ispunjavanju zahteve.

2.2 Smernice potroa ima u pogledu nazivne koli ine proizvoda u prethodno upakovanim
proizvodima.
Efekat:
Prethodno upakovani proizvod koji nosi oznaku "e" sadri u proseku najmanju
nazivnu koli inu.
Pored toga, postoje zahtevi da se ograni i procenat prethodno upakovanih
proizvoda sa sadrajem ispod granica odstupanja, TU1 i TU2 (*2).
Na svakom prethodno upakovanom proizvodu moraju biti slede i natpisi i oznake:
- na prethodno upakovanim proizvodima koji sadre te ne proizvode, oznaka
nazivne zapremine, a u drugim slu ajevima nazivne mase, iza koje sledi simbol ili
naziv merne jedinice;
- oznaka ili natpis na osnovu kojih se moe identifikovati proizvo a , ugovara ,
punilac ili uvoznik;
- propisano slovo "e", kao znak da prethodno upakovani proizvod zadovoljava
zahteve Direktiva.
2.3

Zahtevi u pogledu maksimalnih dozvoljenih odstupanja u sadraju

prethodno upakovanih proizvoda
Efekat:
Prethodno upakovani proizvodi ozna eni znakom "e" moraju zadovoljavati dozvoljena
odstupanja. (videti poglavlje 5)
Inspekcijska kontrola se statisti ki obavlja pomo u uzoraka; ova zvani na kontrola je
regulisana propisima o e-ozna avanju. Veli ina uzorka sa odgovaraju im kriterijumima za
prihvatanje i odbacivanje zavisi od veli ine serije i od toga da li je ispitivanje sa razaranjem
ili bez razaranja.

2.4

Odgovornosti proizvo a a ili uvoznika u pogledu stvarnog sadraja

prethodno upakovanog proizvoda.
Efekat

(* ) O ovim granicama se govori u stavu 5.1.

Proizvo a ili, u slu aju uvoza iz zemalja izvan EEP, uvoznik, odgovoran je da
obezbedi da prethodno upakovani proizvodi ispunjavaju zahteve.
Odgovornosti zna e da su potrebne provere kojima e se potvrditi da je oprema koja
se koristi za punjenje prethodno upakovanih proizvoda zakonski kontrolisana i
podesna kao i da su nadlenim telima na raspolaganju zapisi, radi verifikacije. Provere
moraju biti organizovane tako da efektivno garantuju koli inu proizvoda u prethodno
upakovanom proizvodu.
To se moe posti i na slede i na in:
2.4.1 Merenje prilikom punjenja (ru no punjenje)
Tokom punjenja, stvarni sadraj prethodno upakovanog proizvoda se meri pomo u
zakonskog i podesnog merila. Punjenje se obavlja ru no i zasniva se na o itavanju
rezultata merenja pomo u odgovaraju ih merila.
2.4.2 Postupci za priznavanje
U slu aju kada se ne meri stvarni sadraj svakog pojedina nog prethodno
upakovanog proizvoda, opcije u pogledu kontrole procesa su mnogobrojne, ali moraju
biti takve da efektivno obezbe uju da prethodno upakovani proizvodi ispunjavaju
zahteve. Nadleno telo utvr uje da li taj zahtev ispunjen na osnovu vrednovanja
postupaka. (*3)
2.4.3 Uvoz iz tre ih zemalja
U smislu Direktive, uvoznik je neko ko donosi prethodno upakovane proizvode u
EEP, stoga kretanje unutar EEP ne uklju uje uvoz / izvoz u smislu Direktive. Uvoznik
ima iste obaveze kao i paker, ali Direktiva uvaava da oni ne moraju do i u fizi ki
kontakt sa prethodno upakovanim proizvodima koji se uvoze.
Direktiva navodi, "u slu aju uvoza iz drava koje nisu lanice EEP, uvoznik moe
umesto merenja i provere predo iti dokaz da poseduje sve neophodne garancije koje
mu omogu avaju da preuzme odgovornost." Od nacionalnog zakonodavstva zavisi ta
se smatra prihvatljivim.
Neke od prihvatljivih garancija su:
a) dokaz od nadlenog tela u dravi lanici,
b) dokaz od EEP prihva enog nadlenog tela u dravi izvoznici,
c) zapisi o proverama koje je izvrio kompetentni podizvo a u mestu prvog ulaska u
EEP,
d)
dobijanje zapisa od pakera i obavljanje provera radi verifikovanja
podataka koje oni sadre.
Dokazi navedeni pod a) i b) gore moraju navoditi da je sistem kontrole koli ine
ocenjen i da kontrole i zapisi garantuju uskla enost sa zahtevima Direktive.

(* ) Nadleno telo definisano je Zakonom o metrologiji, (Slubeni glasnik RS, br.

30/2010)

ORGANIZACIJA NADZORA OD STRANE DRAVNE UPRAVE

3.1

Nadleno telo
Provere kojima se utvr uje da li prehodno upakovani proizvodi zadovoljavaju
zahteve ove direktive vre nadlena tela drava lanica uzimanjem uzoraka u
prostorijama pakera ili, ako to nije izvodljivo, u prostorijama uvoznika ili njegovog
zastupnika sa seditem u Zajednici.
Provere kod uvoznika ili pakera treba da obuvate adekvatnost sistema kontrole
koli ine, da potvrde da se on potuje i da se njegova prikladnost redovno
preispituje. To uklju uje:
obeleavanje proizvoda,

ta nost i podesnost opreme kao i da li se ona odrava na odgovaraju i

na in,
adekvatnost zapisa i njihovu ta nost, putem provere prethodno upakovanih
proizvoda iz serije,
koli inu u prethodno upakovanim proizvodima.
Provere proizvoda ozna enih znakom "e" i sistema kontrole koli ine koji se koristi
kod njihove proizvodnje treba da se vre u prostorijama pakera i uvoznika, u
principu najmanje jedanput godinje kada je re o onima koji uvoze, izvoze ili
pakuju prethodno upakovane proizvode. Drave lanice imaju razne na ine za
utvr ivanje u estalosti poseta koje obuhvataju ocenjivanje

broja prethodno upakovanih proizvoda,

vrednosti upakovanog proizvoda,
sistema kvaliteta koji je u upotrebi i prigovore koji su primljeni,
nivoa uskla enosti utvr enog prilikom poseta.

Provere se vre pomo u provere statisti kim uzorkovanjem u skladu sa prihva enim
metodama prijemnog kontrolisanja kvaliteta. Njena efektivnost mora biti uporediva
sa efektivno u referentne metode specificirane u Prilogu Direktive 76/211/EEZ.
Kriva operativne karakteristike referentnog ispitivanja nalazi se u Prilogu D.8. Videti
tako e Prilog I WELMEC dokumenta 6.3.
Direktive ne isklju uju nikakve provere koje mogu vriti nadlena tela u bilo kojoj fazi
procesa stavljanja u promet, posebno u svrhu verifikovanja da prethodno upakovani
proizvodi ispunjavaju zahteve Direktive.
Direktive reguliu proizvode upakovane sa deklaracijom koli ine po masi ili
zapremini u opsegu od 5 g odnosno 5 ml do 10 kg odnosno 10 L. Nacionalno
4
zakonodavstvo (* ) moe regulisati proizvode koji su izvan ovih granica ili se
prodaju u jedinicama duine, povrine ili u broju komada.
Nadleno telo vri priznavanje sistema kontrole koli ine na na in koji je specificiran
5
u nacionalnom zakonodavstvu.(* ) To moe rezultirati i u odobrenju da se prethodno
upakovani proizvodi ozna e znakom "e".
U slu aju kada do e do promena u sistemu kvaliteta, te promene mora da prizna
nadleno telo pre nego to se one uvedu u upotrebu. Smernice u pogledu
priznavanja procedura pakera za obavljanje provera proizvodnje dato je u
WELMEC 6.6

(* ) Proizvodi koji se prodaju u jedinicama duine, povrine ili u broju komada su definisani
Pravilnikom o prethodno upakovanim proizvodima;
5
(* ) Nadleno telo definisano je Zakonom o metrologiji;

4
4.1

ISTORIJAT
Prethodno upakovani proizvodi ozna eni znakom "e"
Znak "e" se moe odnositi samo na ozna avanja koli ine proizvoda u prethodno
upakovanim proizvodima ozna enim znakom "e" koji su proizvedeni u unapred
odre enoj stalnoj koli ini.
Prethodno upakovani proizvod se
definie kao kombinacija proizvoda i
pojedina ne ambalae u koju je on prethodno upakovan.
Pojedina na ambalaa je sve to je predvi eno da ostane nakon upotrebe proizvoda,
osim elemenata koji su prirodno prisutni u proizvodu i ponekad, kada je deklarisana
oce ena masa, fluida. "Upotreba" obuhvata potronju ili podvrgavanje tretmanu.
Proizvod je prethodno upakovan kada je stavljen u ambalau bilo koje prirode bez
prisustva kupca pri emu koli ina proizvoda sadranog u pakovanju ima prethodno
odre enu vrednost i ne moe se menjati bez otvaranja ili vidljive promene pakovanja.
Sadraj prethodno upakovanog proizvoda je koli ina proizvoda u (prethodno)
upakovanom proizvodu.
Ostale definicije su na raspolaganju u WELMEC Publikaciji 6.1.
Poto se neprestano radi na evropskoj i me unarodnoj harmonizaciji, moe do i do
izmene definicija. Definicije se mogu proveravati obra anjem Direkciji za mere i
dragocene metale, ili direktno na internet strani organizacije WELMEC .

4.2

Priznate procedure
Svrha priznatih procedura pakera je da garantuju da prethodno upakovani
proizvodi ozna eni znakom "e" zadovoljavaju zahteve direktiva.
Priznati postupci moraju da sadre odgovaraju e mere kojima se obezbe uje da se
na trite stavljaju samo oni prethodno upakovani proizvodi koji ispunjavaju zahteve.
6
Na in za priznavanje procedura zavisi od nacionalnog zakonodavstva (* ).

ZAHTEVI ZA PRETHODNO UPAKOVANE PROIZVODE OZNA ENE

ZNAKOM "e"

5.1

Odstupanja
Direktiva specificira slede e zahteve (ponekad se nazivaju 3 pakerska pravila) za
stvarni sadraj prethodno upakovanih proizvoda ozna enih znakom "e":
prose an sadraj prethodno upakovanih proizvoda ne sme biti manji
od nazivnog sadraja;

samo mali broj prethodno upakovanih proizvoda sme imati sadraj

ispod nazivne koli ine umanjene za maksimalnu dozvoljenu greku (TU1
7
granica) (ne vie od 2.5%) (* ). Ti prethodno upakovani proizvodi se
nazivaju "defektni".

nijedan prethodno upakovani proizvod sa sadrajem manjim od nazivne

koli ine umanjene za najve u dozvoljenu greku ne sme nositi oznaku "e"
(TU2 granica). Re je o tzv. neodgovaraju im proizvodima.

(* ) Zakon o metrologiji, (Slubeni glasnik RS, br. 30/2010, Pravilnik o prethodno upakovanim
proizvodima, (Sl.glasnik RS, br. 43/2013)
(*7) Pravilnik o prethodno upakovanim proizvodima specificira prihvatljivi broj prethodno
upakovanih proizvoda ispod TU1 za svaku veli inu uzorka za referentno ispitivanje. Procenat
prethodno upakovanih proizvoda ispod TU1 mora biti dovoljno mali, prihvatljivo je ne vie od 2.5%
ispod TU1.

Dozvoljeno negativno odstupanje (TNE) zavisi od nazivne koli ine (ozna ena koli ina)
prethodno upakovanog proizvoda i odre eno je tabelom 1:

Tabela 1.
Nazivna koli ina Qn
U g ili ml

dozvoljeno negativno odstupanje (TNE)

Kao % Qn

5 50

50 100

4,5

100 200
200 300

300 500
500 - 1 000
1 000 - 10

1,5

g ili ml
4,5
9
15
-

Kada izra unata procentna vrednost nije ta no 0,1 g ili ml, TU vrednost se uvek
zaokruuje na naredni 0,1 g ili ml.
Primer izra unavanja:
Za prethodno upakovani proizvod sa nazivnom koli inom od 150 g, maksimalno
dozvoljeno negativno odstupanje je 4,5 % od 150 g, to zna i da je TNE= 6,75 g. Ta
vrednost se zaokruuje na 6.8 g.
Prethodno upakovani proizvod sa nazivnom koli inom od 250 g ima maksimalno
dozvoljeno negativno odstupanje koje je prikazano u tabeli, i iznosi 9 g.
5.2

Efekti isuivanja ili upijanja vlage

Drave lanice imaju razli ita gledanja u pogledu tretmana isuuju ih i higroskopnih
proizvoda. U nekim dravama lanicama prethodno upakovani proizvod mora da
ispunjava zahteve u trenutku pakovanja, a u drugim dravama lanicama prethodno
upakovani proizvod mora ispunjavati zahteve u trenutku prodaje, u zavisnosti od
nacionalnih propisa.

5.3

Oce ena masa

Prema vae im welmec smernicama, znak "e" se stavlja pored oznake za neto sadraj
prethodno upakovanog proizvoda kojeg ine vrst proizvod i te nost u kojoj se nalazi
(uklju uju i i kada je ta te nost zamrznuta).

5.4

Natpisi
Nazivna koli ina
Nazivna koli ina prethodno upakovanog proizvoda mora biti ozna ena tako da je
neizbrisiva i jasno vidljiva u normalnim uslovima kupovine.To zna i da se mora nalaziti
na spoljnoj strani ambalae ili moe biti unutar ambalae ukoliko se ona na tom mestu
jasno providi.
Nazivna koli ina mora biti izraena u:
-

litrima, centilitrima ili mililitrima, kada je re o te nom proizvodu,

kilogramima ili gramima, kada je re o drugim proizvodima.

Nazivna koli ina mora biti navedena u ciframa iza kojih stoji naziv ili simbol merne
jedinice u pitanju. Cifre za nazivnu koli inu moraju imati najmanju visinu kako je
navedeno u narednoj tabeli.
Tabela 2, veli ina nazivne koli ine
nazivna koli ina
u g ili ml
ve a
50
200
1000

50

najmanja visina cifara

2 mm

200

3 mm

1000
10000

4 mm
6 mm

- prefiksi kao "neto" ili "sadraj" su dozvoljeni ali su suvini

- prefiksi "minimum", "oko" ili "G/N" (bruto za neto prodaju) u principu nisu
dozvoljeni.
5.5

Izuzeci u odnosu na deklaraciju o nazivnoj koli ini

Uobi ajeni zahtev je da mora postojati deklaracija za te ni proizvod u ml, cl ili l, a za
vrsti proizvod u g ili kg; od ovog osnovnog pravila se moe odstupiti kod prethodno
upakovanih proizvoda:
- koji su namenjeni za izvoz u dravu izvan prostora EEZ,
- koji su namenjeni za izvoz u drugu EEZ dravu sve dok na in na koji je nazivna
koli ina izraena nije u suprotnosti sa pravnim propisima te drave ili tamonje opte
trgova ke prakse,
- drava u koju se izvozi propisuje
mernu jedinicu (na primer, u doma em
zakonodavstvu, kao to je dekret o Zakonu o robi ili propis odbora za robu) ili, u slu aju
nedostatka pravnih propisa, pridrava se optih trgova kih praksi u toj dravi u odnosu
na doti ni proizvod.
Dodatna oznaka nazivne koli ine
izvan Medjunarodnog sistema jedinica "" je
dozvoljena. Oznake koje se koriste za dodatno ozna avanjene smeju biti ve e od
dimenzija oznaka nazivnih koli ina izraenih u jedinicama Medjunarodnog sistema
jedinica i ne smeju biti istaknutije.
Dvostruka oznaka za nazivnu koli inu je dozvoljena ukoliko su ispunjeni slede i uslovi:
- oznaka merne jedinice (za te ni proizvod u ml, mL, cl, cL, L ili l, a za vrsti
proizvod u g i kg), mora biti prva navedena,
- znak "e" se mora odnositi na to ,
- dodatna oznaka mora tako e biti u skladu sa odstupanjima,
- veli ina cifara dodatne oznake ne sme biti ve a od veli ine cifara glavne oznake i
ne sme da dominira, te mora da prati glavnu oznaku.

5.6

Identifikacija proizvo a a
Identifikaciona oznaka ili natpis za identifikaciju pakera, lica koje organizuje
pakovanje ili uvoznika moraju se nalaziti na prethodno upakovanim proizvodima
ozna enim znakom "e".
Kada su paker ili lice koje organizuje pakovanje razli iti, zakon dozvoljava da bude
identifikovan bilo koji od njih. Kada to nije paker, izri ito se preporu uje da se
ozna i paker. Ko god da je imenovan na prethodno upakovanom proizvodu treba
da je mogu e identifikovati pakera ili uvoznika.

5.7

EEZ znak
Znak "e" mora biti najmanje 3 mm visine i mora se staviti na prethodno upakovani
proizvod u istom vidnom polju kao i oznaka nazivne koli ine. Ako oznaka nazivne
koli ine postoji na
vie od jednom mestu na prethodno upakovanom proizvodu, onda taj zahtev vai
za svaku od tih oznaka.
Oblik znaka "e" propisan je Pravilnikom o prethodno upakovanim proizvodima a
moe se na i i u Prilogu 4.

5.8

Na in ispisivanja natpisa i oznaka

Natpisi za ozna avanje nazivne koli ine, identifikaciju proizvo a a ili punioca i EEZ
znak moraju biti neizbrisivi, itljivi i jasno vidljivi u normalnim uslovima kupovine.

5.9

Natpisi na viedelnim pakovanjima

Kada je na viedelnom navedeno vie od jedne deklaracije, npr. "4 x 10 g e 40 g",
"e" se odnosi na koli inu koju kontrolie paker. U slu aju kada se pojedina ni artikli
mogu prodavati zasebno, to bi u ovom slu aju bilo 10 g. U slu aju kada pojedina ni
artikli nisu pogodni za pojedina nu prodaju, to bi bilo 40 g.
Direktiva o obeleavanju hrane (2000/13/EEZ lan 8. stav 2) zahteva:
- Kada se prethodno upakovani proizvod sastoji od dva ili vie pojedina nih
prethodno upakovanih pakovanja koja sadre istu koli inu istog proizvoda, neto
koli ina se ozna ava navo enjem neto koli ine sadrane u svakom pojedina nom
pakovanju i ukupnog broja takvih pakovanja. Me utim, pomenuto ozna avanje nije
obavezno kada se ukupan broj pojedina nih pakovanja moe jasno videti i lako
izbrojati gledano spolja i kada se najmanje jedna oznaka neto koli ine sadrane u
svakom pojedina nom pakovanju moe jasno videti gledano spolja.
- Kada se prethodno upakovani proizvod sastoji od dva ili vie pojedina nih
pakovanja koja se ne smatraju jedinicama prodaje, neto koli ina se navodi
ozna avanjem ukupne neto koli ine i ukupnog broja pojedina nih pakovanja.

ZAHTEVI KOJI SE ODNOSE NA PROCEDURE

6.1

Uvod
U ovom poglavlju, kriterijumi za vrednovanje procedura dati su korak po korak.
Redosled pitanja odgovara redosledu iz upitnika (Prilog I).
Najpre su navedeni svi kriterijumi koji se odnose na prikladnostprocedura, (6.2.),
zatim je dato objanjenje kako se odredjena merenja mogu vriti (6.3.). U ovom
odeljku su i zahtevi za razli ite merne metode. U odeljku 6.4. objanjeno je
tuma enje rezultata merenja, a odeljak 6.5 se bavi merama koje treba preduzeti
kao posledicu tih rezultata. Tu spada identifikacija i raspore ivanje odgovornosti
zaposlenih u pogledu korektivnih mera, to je obuhva eno odeljkom 6.6.
Poslednji odeljak 6.7 se odnosi na zapise koje kompanija koja vri pakovanje
mora da vodi i uva.

6.2

Podesnost procedura
Proizvodnja prethodno upakovanih proizvoda je proces. Karakteristike tog procesa
mnogo zavise od prirode proizvoda koji se pakuje, tipa pakovanja i na ina na koji
se on puni.
Nakon to se prou i, model se moe napraviti iz svakog procesa pakovanja.
Karakteristike, kao to su prose na koli ina koja je upakovana i varijacija
pojedina nih pakovanja oko tog proseka, daju zna ajne indikacije o kvalitetu
procesa i kako ga treba kontrolisati.
Ti postupci, procedure moraju da obezbede, putem kontrole i korigovanja procesa
pakovanja, da prethodno upakovani proizvodi ozna eni znakom "e" koji su stavljeni
na trite zadovoljavaju zahteve Pravilnika o prethodno upakovanim
proizvodima. Nije mogu e dati kona ne kriterijume za utvr ivanje "podesnosti".
Postoje brojni aspekti koji igraju zna ajnu ulogu u vrednovanju, naime:
-

Da li su rezultati merenja reprezentativni za ukupnu (satnu) proizvodnju?

Potrebno je da paker vri proveru svakog sata (proizvodnje). Drugim
re ima, prose an sadraj proizvedenih prethodno upakovanih proizvoda
mora se utvrditi i vrednovati najmanje jednom na sat. Isto vai i za broj ili
procenat prethodno upakovanih proizvoda sa sadrajem ispod TU1 i TU2
granica.
Napomena: U slu aju kontrole pomo u sistema uzorkovanja, uzora ka
nesigurnost se ne sme koristiti kao prednost pakera. Po definiciji se
pretpostavlja da je uzorak reprezentativan za uzorkovani lot.

Da li se varijacije proizvodnog procesa uo avaju brzo i pouzdano?

Varijacije u procesu punjenja koje uzrokuju da prethodno upakovani
proizvodi ne ispunjavaju zahteve, moraju biti identifikovane. U principu,
devijacija se mora detektovati u roku od jednog sata, poto svaka satna
proizvodnja mora ispunjavati zahteve.
Napomena: Obi no nije prihvatljivo da paker detektuje devijaciju procesa
punjenja vie od sata nakon to se ona dogodi. U tom slu aju bi celokupna
satna proizvodnja morala biti izolovana i korigovana.

Dobra je praksa za pakera da vri proveru svakog (proizvodnog) sata, iako to nije
zahtev Pravilnika. Provere bi se mogle vriti u duim intervalima, pod uslovom da
je sistem kontrole koli ine primereno uspostavljen kako bi se uzeo u obzir drift u
procesu pakovanja. To se odnosi i na monitoring prethodno upakovanih proizvoda
ispod TU1 i TU2 granica.

Promene u procesu pakovanja moraju se otkriti brzo i pouzdano. Efektivnost

kontrole procesa ponekad se meri " duinom odranja srednje vrednosti" koji je
uzet radi detektovanja promene.
Sve provere kojima se detektuje da proces vie nije pod kontrolom zahtevaju
povla enje svih prethodno upakovanih proizvoda, uklju uju i sve vrste provera,
bez obzira da li je re o proveri na brzoj liniji, koja zahteva manje vremena, na
primer 10 minuta ili sporoj liniji koja zahteva vie vremena (nekoliko sati). , Jedan
od na ina na koje paker moe svesti na minimum koli inu prethodno upakovanih
proizvoda koje je potrebno odbaciti jeste da se provere esto vre.
6.3

Metode merenja
U tekstu koji sledi date su smernice koje nisu obavezne, ali se smatraju dobrom
praksom.

6.3.1

Uvod
Kod svake metode za vrednovanje procesa stvarni sadraj se mora redovno
odre ivati. Za odre ivanje stvarnog sadraja proizvoda postoje brojne metode
koje je mogu e slediti.
1. Sa razaranjem:
Prethodno upakovani proizvod ozna en znakom "e" se prazni radi direktnog
odre ivanja mase ili zapremine koli ine ili proizvoda u prethodno upakovanom
proizvodu.
Ova metoda nije jako popularna jer se prethodno upakovani proizvod razara kod
svakog utvr ivanja i nije uvek mogu e izvaditi celokupan proizvod iz ambalae.
2. Bruto masa umanjena za pojedina nu taru:
Za isti prethodno upakovani proizvod se meri masa pre i posle procesa punjenja.
Razlika izme u vrednosti dva merenja je masa proizvoda. Kod te nih proizvoda,
zapremina proizvoda se moe izra unati pomo u gustine.
3. Bruto masa umanjena za srednju vrednost tare:
U ovom slu aju varijacije u masi ambalae moraju se paljivo uzeti u obzir pri
izra unavanju merne nesigurnosti za koli inu proizvoda. Ako je nesigurnost suvie
velika ( kao to je prikazano u donjem tekstu), moe se koristiti bruto masa
umanjena za pojedina nu taru.
Ova merna metoda je pogodna jedino ako je standardno odstupanje (s) tare
manje od 1/10 dozvoljenog negativnog odstupanja (TNE) nazivne koli ine.
Ako je prose na masa ambalae poznata, onda se masa sadraja moe
izra unati oduzimanjem prose ne mase ambalae od mase prethodno
upakovanog proizvoda. Kod te nih proizvoda zapremina proizvoda u prethodno
upakovanom proizvodu moe se izra unati pomo u gustine.
Odre ivanje mase je vano merenje kod priznavanja postupaka pakovanja.
Uobi ajena merenja su:
- mase
- zapremine
- gustine.
Kod merenja koja igraju odlu uju u ulogu u jednoj trgova koj transakciji
neophodno je da ona budu dobijena na zakonski usaglaenom merilu na na in

kako je propisano u nacionalnom zakonodavstvu) (* ). Merila moraju uvek biti

odgovaraju a.
Ako greke merila, uprkos upotrebe zakonskih i odgovaraju ih merila, dovode
do sistematskog nedovoljnog punjenja proizvoda tokom proizvodnje, moraju se
preduzeti korektivne ili preventivne mere.
Paker mora uzeti u obzir mernu nesigurnost. Veli ine mase, zapremine i gustine
doprinose mernoj nesigurnosti.

(* ) Merila koja su propisana u pravilniku -Pravilnik o vrstama merila za koje je

obavezno overavanje i vremenski intervali njihovog periodi nog overavanja,
(Slubeni glasnik RS" 49/2010);

6.3.2

Odre ivanje mase

Najvanije merilo za odre ivanje mase je vaga. Vage koje se koriste u svrhe
obra una, direktnog obra una kao i za proizvodnju prethodno upakovanih
proizvoda moraju biti zakonske.
Razlikuju se dve vrste vaga u odnosu na na in funkcionisanja, vage sa
automatskim i vage. sa neautomatskim funkcionisanjem. Tipovi vaga sa
automatskim funkcionisanjem koje se koriste za proizvodnju i kontrolu
prethodno upakovanih proizvoda ozna enih znakom "e" su kontrolne vage sa
automatskim funkcionisanjem i automatske dozirne vage
Dole su navedeni opti kriterijumi za upotrebu vaga, a zatim slede dodatni
kriterijumi za svaki poseban tip vage.
Opti kriterijumi za upotrebu vaga su:
- Potrebno je da vage imaju odobrenje tipa i da je pojedina na vaga
overena. Pored toga, korisnik mora redovno etalonirati i proveravati merilo.
- Ta nost vage zavisi od namene za koju se koristi. Dole navedeni kriterijumi
opisuju zahteve za svaki tip vage.
- Vaga se mora koristiti u skladu sa njenom specifikacijom i, i njenim
sertifikatom o odobrenju tipa.
- Periferna oprema se moe povezati sa vagom. U slu aju vaga sa odobrenjem
tipa, periferna oprema koja se moe povezati moe biti navedena u
sertifikatu o odobrenju tipa.
- Vaga mora biti podeena na stabilnoj, nevibriraju oj povrini i bez ikakvog
strujanja vazduha.
Vagu treba redovno etalonirati i proveravati tokom upotrebe.
Dodatni kriterijumi za upotrebu vaga sa neautomatskim funkcionisanjem
(NAWI):
Kada se koli ina proizvoda u prethodno upakovanom proizvodu odre uje
pomo u uzorkovanja, vaga sa neautomatskim funkcionisanjem se esto koristi za
kontrolu i njome se vri stati ko vaganje. Vage sa neautomatskim
funkcionisanjem se tako e mogu koristiti za ispitivanje vaga sa automatskim
funkcionisanjem kao i za merenja gustine.
Prikladnost vaga sa neautomatskim funkcionisanjem se odnosi na verifikacioni
podeljak (e). Verifikacioni podeljak je mera odstupanja pokazivanja vage.
Verifikacioni podeljak je nazna en na natpisnoj plo ici.
Tabela 3 prikazuje odnos izme u verifikacionog podeljka vage sa neautomatskim
funcionisanjem i nazivne koli ine prethodno upakovanog proizvoda. Tabela nije
obavezna, ali predstavlja dobru praksu.
Odnos je izveden iz smernice da verifikacioni podeljak (e) mora biti manji od ili
jednak 1/10 dozvoljenog negativnog odstupanja (TNE) nazivne koli ine.
Tabela 3
Verifikacioni podeljak (e)
Nazivna koli ina
0,1 g
5g
0,2 g
10 g
0,5 g
25 g
1g
110 g
2g
330 g
5g
1670g
10 g
3330
20 g
6670
g

Tabela 3 se odnosi na vage ozna ene verifikacionim podeljkom "e". Kod

NAWI bez verifikacionog podeljka, vrednost najmanjeg podeljka moe se
smatrati verifikacionim podeljkom u svrhu kori enja tabele.
Moe se koristiti i vaga sa ve im podeljcima, ali u tom slu aju paker e
morati
na neki na in da kompenzuje odstupanja npr. prekomernim
punjenjem.
Ispravno funkcionisanje vaga sa neautomatskim funkcionisanjem, mora
redovno proveravati.
Ta kontrola se jednostavno obavlja overenim ili etaloniranim tegovima.

se

Ako vaga odstupa za vie od dozvoljenog odstupanja "u upotrebi", onda ona
nije vie podesna za upotrebu i mora se popraviti/zameniti.
Dodatni kriterijumi za upotrebu kontrolnih vaga:
Automatska kontrolna vaga je ure aj na proizvodnoj liniji preko kojeg prelaze
svi prethodno upakovani proizvodi i koji, u najjednostavnijem obliku, meri bruto
masu pojedina nih prethodno upakovanih proizvoda.
Dodatni zahtevi koji se primenjuju na automatske kontrolne vage zavise od
toga ta se radi tim merenjima.
Ako automatske kontrolne vage vre podelu prethodno upakovanih proizvoda
u klase na osnovu merenja i broje odre eni broj prethodno upakovanih
proizvoda u svakoj klasi, onda je upotreba vage ograni ena njenim
sistematskim (srednjim) i slu ajnim (standardno odstupanje) odstupanjima.
Ako kontrolna vaga belei svako merenje, onda e slu ajne i sistematske
greke biti zabeleene.
Za vage koje su tipski odobrene, maksimalna sistematska (srednja vrednost
greke) greka je izvedena iz verifikacionog podeljka i maksimalna slu ajna
(standardna odstupanje) greka zavisi od klase ta nosti X(x). Odnos izme u
verifikacionog podeljka skale i nazivne koli ine prethodno upakovanog
proizvoda je kako je prikazano u Tabeli 3 u gornjem tekstu.
Dobra praksa e zahtevati klasu ta nosti X(1) ili bolju, osim ako to nije
kompenzovano.
Za vage koje su etalonirane moe biti specificirana nazivna zona odluke "Un
umesto standardnog odstupanja, premda je Un estostruko ve a od
standardnog odstupanja. Vrednost zone odluke se odre uje prilikom prvog
kontrolnog pregleda relevantne vage i ta vrednost se nalazi na natpisnoj plo ici.
Zona odluke ne sme prelaziti vrednost od 2/5 dozvoljenog negativnog odstupanja
(TNE), osim ako to nije kompenzovano.
Dvostruko standardno odstupanje (s) koli ine prethodno upakovanih proizvoda
ne treba da bude ve e od dozvoljenog negativnog odstupanja (TNE), osim ako
to nije kompenzovano.
Paker se mora uveriti da je softver koji se koristi za beleenje rezultata
vaganja validovan pre upotrebe. Uputstvo za softver dato je u Prilogu 2.
Karakteristike svake kontrolne vage mora se redovno proveravati u cilju
odre ivanja srednje vrednosti greke i standardnog odstupanja (ili zone odluke).
esto proizvo a kontrolnih vaga specificira postupak za proveru karakteristika,
odnosno postupak provere dinami kog vaganja.

Primer postupka ispitivanja:

- Izvagati isti prethodno upakovani proizvod 20 puta i proveriti da li
kontrolna vaga belei pojedina ne rezultate vaganja, po mogu stvu uz
rezoluciju koja je 10 puta ve a. Zabeleiti srednju vrednost i standardno
odstupanje (ili zonu odluke).
-

Kontrolna vaga nije podesna kao kontrolno merilo mase ako srednja
vrednost i/ili standardno odstupanje prelazi vrednost dozvoljenog
odstupanja u upotrebi.

Ako popravka ili zamena kontrolne vage nisu odmah mogu i, onda se
dobijeni rezultati moraju kompenzovati.

Dodatni kriterijumi za upotrebu automatskih dozirnih vaga

(AGFI):
Automatska dozirna vaga pun pakovanja unapred zadatom jednakom
masom. Automatska dozirna vaga moe meriti masu - nazivnu koli inu
pomo u samo jednog punjenja ili pomo u vie od jednog punjenja iz
jedne ili vie jedinica za merenje mase.
Ako automatska dozirna vaga uklju uje softver za beleenje rezultata
merenja mase i podeavanje parametara punjenja, onda je on prikladan kao
merilo mase za kontrolisanje prethodno upakovanih proizvoda ozna enih
znakom "e". Pored optih kriterijuma, automatske dozirne vage moraju
zadovoljavati dole navedene zahteve za prikladnost. Ako merilo uklju uje
ure aj za kontrolno vaganje koji se koristi za podeavanje parametara za
punjenje na AGFI, merilo mora zadovoljavati i zahteve za kontrolne vage.
Paker mora osigurati da je softver koji se koristi za beleenje rezultata merenja
validovan pre upotrebe. Uputstvo za softver je dato u Prilogu 2.
Prikladnost automatskih dozirnih vaga odre ena je sistematskom grekom i
slu ajnom grekom (odstupanjem od srednje vrednosti). Za tipski odobrena
merila odstupanja zavise od klase ta nosti merila. Mogu e je koristiti klasu X(1)
merila ili bolju.
9

Zbog toga to je maksimalna greka podeavanja 0.25 x NDO(* ). x klasa,

paker mora pove ati zadatu ta ku za ovu greku.
Karakteristike automatskih dozirnih vaga

moraju se redovno proveravati.

Primer postupka ispitivanja:

-Izvu i 20 prethodno upakovanih proizvoda sa linije. Izmeriti prethodno
upakovane proizvode na tipski odobrenoj i overenoj vagi sa neautomatskim
funkcionisanjem NAWI sa verifikacionim podeljkom (e) 1/10 TNE. Zabeleiti
pojedina ne mase i izra unati srednju vrednost.
-Automatska dozirna vaga nije prikladna kao kontrolno merilo mase ako
pojedina ne mase odstupaju od srednje vrednosti za vie od dozvoljenog
odstupanja u upotrebi.
-Ako popravka ili podeavanje automatske dozirne vage nije odmah mogu e,
onda se dobijeni rezultati moraju kompenzovati.

(* ) NDO: najve e dozvoljeno odstupanje

Napomena: Performansa AGFI jako zavisi od prirode proizvoda koji se vaga.

Ako je proizvod lepljiv ili ima veliku suspenziju, to moe dovesti do zna ajnih
i na prvi pogled neo ekivanih odstupanja.
6.3.3

Odre ivanje zapremine

Zapremina se moe odrediti direktno, pomo u merila zapremine, ili indirektno, na
osnovu merenja gustine i mase.
Merila zapremine moraju biti overena.
Za najve i verifikacioni podeljak primenjuje se sli na tabela kao ona za
verifikacioni podeljak kod vaga sa neautomatskim funkcionisanjem:

Verifikacioni podeljak (e)

0,1 ml
0,2 ml
0,5 ml
1 ml
2 ml
5 ml
10 ml
20 ml

Nazivna koli ina

5 ml
10 ml
25 ml
110 ml
330 ml
1670 ml
3330 ml
6670 ml

U gore navedenoj tabeli, dat je odnos izme u verifikacionog podeljka za

merenje zapremine i dozvoljenog negativnog odstupanja prethodno
upakovanog proizvoda. Ova tabela nije obavezna ali predstavlja najbolju
praksu. Merilo sa velikim podeljkom se moe koristiti, ali paker mora to
kompenzovati.
Indirektna merenja zapremine tako e su dozvoljena.
- Merne boce (MCB) i sertifikovani abloni.
Merne boce su boce koje su proizvedene u skladu sa Direktivom
75/107/EZ tako da se mogu koristiti kao merne posude. Kada su te boce
napunjene do odre enog nivoa ili do odre enog procenta svog vrnog
kapaciteta, onda je koli ina fluida kojeg sadre poznata. Karakteristi na
oznaka (na dnu ili ivici dna) je znak obrnuto (3).
- Upotreba boce kao merne posude je jedan od na ina da se zadovolji obaveza
merenja ili kontrole koli ine pri proizvodnji prethodno upakovanih proizvoda. Za
to se mora koristiti etalonirani ablon. Kontrola u pogledu proizvodnje boca kao
mernih posuda je u odgovornosti nadlenog tela.
- Izdavanje odobrenja tipa i verifikacija ablona je tako e u odgovornosti
nadlenog tela.
- Odre ivanje mase i merenje gustine.
Zapremina se moe izra unati na osnovu mase koli lne proizvoda i gustine.
Standardi iz odeljka 6.3.2. su odgovaraju i zavisno od eljene ta nosti
utvr ivanja mase.
6.3.4

Odre vanje gustine

Gustina fluida se moe odrediti pomo u:
-

piknometra od metala ili stakla,

uronjenog tela (tzv. gama-sfera),
mernog balona,
menzure,
hidrostati ke vage,
areometra,
digitalnog elektronskog denzitometra (merila gustine);

Prvih pet navedenih metoda merenja iziskuju i upotrebu t i p s k i odobrene,

overene i odgovaraju e vage.
U nekim slu ajevima prihvatljivo je interno etaloniranje (na primer piknometar,
areometar ili elektronsko merilo gustine) pod uslovom da je dokazano da
su postupak i raspoloivi rezultati dovoljno ta ni.
Stvarna zapremina prethodno upakovanog proizvoda, sa izuzetkom zamrznutih
ili duboko zamrznutih proizvoda, mora ispunjavati zahteve pri temperaturi od
20C. Zbog toga je razumno izvriti i merenje gustine na 20C.
Podaci o metodama i njihovoj primenljivosti za navedena merila dati su na
narednoj strani.

Primeri uputstava za razli ite tipove merenja gustine dati su u Prilogu 3.

Za neke te ne proizvode potrebne su druga ije metode za merenje gustine:
sladoled, vo ni jogurt, itd.
Postoji odnos izme u stvarne gustine (u vakuumu) i prividne gustine (u
vazduhu): stvarna gustina je priblina prividnoj gustini + 0,0012 g/ml.
Merna nesigurnost pri utvr ivanju gustine mora se izra unati i uzeti u obzir u
ukupnoj nesigurnosti pri utvr ivanju koli ine proizvoda u prethodno upakovanim
proizvodima.

Kratak prikaz aritmeti kih metoda za merenje gustine i izra unavanje zapremine prethodno
upakovanih proizvoda
(1)
Oprema za
merenje
gustine

Podeljak na
skali
areometra

(2)
Podeljak na
skali vage

(3)

(4)

Upotreba dodatne opreme

Gustina o (g/cm3)

---

0,001.

Piknometar
od
metala ili
stakla

o direktno o itavanje,

dovoljno

korekcije nisu

visokim
nivoom

potrebne.

d 0,1 g

Termometar

termosta
ti kom
o indirektno o itavanje

regulacij
om

mv= masa proizvoda na merilu (g)

Vo= zapremina merila (cm3)
d 0,1 g

V=
zapremina po
pakovanju
(ml)
ili (cm3)

100 ml

Elektronsko
merilo
gustine
(DMA
serija)

---

Termometar i termostat ukoliko nisu

ugra eni

o direktno o itavanje

o indirektno o itavanje
Boca sa
obeleenom
visinom i
boca
ili konzerva
kao
piknometar

mv= masa proizvoda u boci ili

konzervi

d 0,1 g

Termometar

Boca ili
konzerva kao
piknometar
napunjena
vodom

(cm3)

Kada sa

100 ml

Uronjeno
telo
Gama
sfera

Menzura
sa

(5)
Izra unavanje
zapremine

Kada sa

Boca

tin mw= masa destilovane vode

termosta
ti kom

napunje
na od

konzervi

regulacij
om

linije
boce

u boci ili

o indirektno o itavanje

d 0,1 g
ma = masa proizvoda + voda u
boci

m = masa
proizvoda
u prethodno
upakovanom
proizvodu
(vrednost na
vagi)

6.4

Tuma enje merenja

Sva relevantna merenja moraju biti organizovana na jasan na in. Samo tako je
mogu e dati ta no tuma enje rezultata merenja. Podaci se mogu obra ivati ru no ili
automatski.

6.4.1

Kontrolne karte
Merenja koja pokazuje overeno i prikladno merilo (vage, merne boceili abloni merne
boce) belee se ili ozna avaju na kontrolnoj karti.
Postoje razli iti tipovi kontrolnih karata. Me utim, na njima uvek moraju biti
prikazana dva aspekta merenja, tj. srednja vrednost i rasipanje rezultata merenja.

6.4.2

Automatska obrada podataka (e-softver)

Kada se merni rezultati iz merila automatski obra uju, belee i prikazuju, onda je
smanjen ru ni unos i stoga je manja ansa da d o d j e d o g r e k e . Me utim,
pre nego to se takav automatizovani sistem moe primeniti, bi e potrebno proveriti
da sistem funkcionie na pouzdan na in. Raspoloive softverske programe mora
odobriti nadleno telo.
Odobreni softverski paket ima identifikacionu oznaku koja je poznata nadlenom telu.
Kompanijama je dozvoljeno da razviju sopstveni e-softver (ili da ga neko razvije u
njihovo ime).Taj softver tako e mora odobriti nadleno telo.
Zahtevi koji se odnose na e-softver navedeni su u prilogu ovog dokumenta.

6.5

Mere posle vrednovanja procesa

Monitoring procesa pakovanja e se vriti putem provera merenjem. Ako provera
pokae da je srednja vrednost ispod granice akcije ili da je varijacija procesa suvie
velika, onda proces treba podesiti. Korektivna mera e biti relativno jednostavna.
Kada je korektivna mera neophodna, doti na serija se mora odstraniti. Bitno je
da nijedan prethodno upakovani proizvod iz serije ne napusti fabriku.
Prethodno upakovani proizvodi koji su odstranjeni moraju biti jasno ozna eni kako bi
se spre ila slu ajna distribucija istih.
To ozna avanje moe biti oznaka stavljena na seriju ili premetanje serije na
identifikovano zasebno mesto u skladitu.
Moe se preduzeti niz mera:
a) unitavanje prethodno upakovanih proizvoda.
Ako su trokovi korektivne mere suvie visoki u odnosu na vrednost proizvoda, onda
nema druge mogu nosti nego unititi pakovanja. To uklju uje otvaranje pakovanja.
Proizvod se zatim moe prepakovati ili na drugi na in ponovo upotrebiti.
b) uklanjanje oznake koli ine i prodaja neozna enih prethodno upakovanih proizvoda u
slu aju kada je to dozvoljeno.
c) meanje serije sa prethodno upakovanim proizvodima koji su ispravno proizvedeni.
Ovaj na in je prihvatljiv ako je srednja koli ina samo malo manja od nazivne koli ine.
Meovita proizvodnja mora imati srednju koli inu koja je ve a od nazivne koli ine ili
jednaka nazivnoj koli ini. Moe biti neophodno uzeti uzorke iz nove serije tako da
srednja koli ina bude garantovana.
d) uklanjanje pakovanja s manjkom koli ine. To se najlake moe posti i jednostavnim
prolaskom pakovanja preko overene kontrolne vage.

6.6

Odgovornosti i kompetencije
Vano je utvrditi koji su zadaci, kompetencije i odgovornosti zaposlenih koji su
uklju eni u proizvodnju prethodno upakovanih proizvoda:
Za svakog zaposlenog bitno je uzeti u obzir slede e:
- da li ima pravu informaciju kako bi bio u mogu nosti da pravilno izvrava
svoje zadatke?
da li ima neophodne kompetencije?
- da li mora da se bavi potencijalno sukobljenim interesima (npr. kvalitet vs.
kvantitet)?
Pridravanje postupaka mora biti dokazivo za svo osoblje koje je uklju eno. Ta
uputstva treba da su napisana tako da odraavaju iskustvo radnika.

6.7

Zapisi
Paker mora zabeleiti sve relevantne faktore koji uti u na priznate postupke.
Zapisi treba da pruaju dokaz o tome da je paker sledio priznate postupke.
Zapisi treba da uklju uju:
a.

b.

sve rezultate merenja, naime:

-

u slu aju sistema uzorkovanja, zapise o uzorcima

u slu aju 100%-tne kontrole, satne preglede

uzorke za taru

kontrolne karte (ili sli no) za (srednju vrednost ) i varijaciju (standardno

odstupanje ili opseg) procesa.

karakteristike procesa koje su kori ene za ciljne vrednosti i grani ne

vrednosti

dnevnik odravanja za opremu

dnevnik rada sa podacima o proizvodnji

Taj dnevnik rada sadri jasne podatke o okolnostima u kojima je
serija bila odstranjena uklju uju i uzrok problema i preduzetu korektivnu
meru.

Svi zapisi moraju biti jednostavni i jasni. Zapisi se moraju uvati u svrhu
davanja na uvid nadlenom telu najmanje godinu dana od datuma nastanka.
Podaci o uzorku moraju se uvati najmanje godinu dana, kumulativni i drugi
podaci moraju se uvati godinu dana od isteka roka trajanja proizvoda

Prilog 1: UPITNIK
Ne zahtevaju sve drave lanice formalno priznavanje postupaka. Kada doma e
zakonodavstvo zahteva formalno priznavanje postupaka, kao i svih njihovih izmena,
slanje nacionalnom nadlenom telu popunjenog upitnika koga je potpisalo ovla eno
lice moe biti obavezan zahtev. Informacije se dobijaju od nadlenog tela u skladu sa
10
Zakonom o metrologiji. (* )
1.

Podaci o pakeru
- naziv kompanije
- adresa fabrike gde se nalaze linije za pakovanje
- potanska adresa
- ime i funkcija i/ili poloaj osobe za kontakt u kompaniji
- broj telefona i faksa
- priroda kompanije; proizvo a / paker po ugovoru / uvoznik

2.

Razlog za taj zahtev

3.

Zapisi o proizvodu i procesu pakovanja

U odnosu na ovaj odeljak treba uzeti u obzir slede a pitanja:
- oznaka linije za pakovanje
- proizvod
- naziv
- glavni sastojci
- fizi ke karakteristike kao to su te an, zamrznut, suen.
- ambalani materijal
- nazivna koli ina i ciljna vrednost
- proces pakovanja
- vrsta maine za pakovanje
- brzina punjenja
- broj jedinica
- minimalno podeavanje
- standardno odstupanje

4.1.

Ispitivanje prethodno upakovanih proizvoda ozna enih znakom usaglaenosti "e"

Veli ina serije koja se moe izraziti brojem prethodno upakovanih proizvoda ili
vremenom.
Iskaz da li su zapisi dobijeni putem:
- 100%-tne kontrole, ili
- uzorkovanjem.
Kod uzorkovanja se moraju navesti veli ina uzorka i minimalni broj uzoraka po seriji.
Metoda kojom se odre uje srednja vrednost sadraja prethodno upakovanih
proizvoda i varijacija u sadraju pojedina nih prethodno upakovanih proizvoda.

4.2.

Odre ivanje koli ine proizvoda u prethodno upakovanom proizvodu

Za metodu za odre ivanje stvarne koli ine u prethodno upakovanim
proizvodima mora se navesti da li je odredjena pomo u:
- neto vaganja, ili
- bruto vaganja umanjenog za pojedina nu taru, ili
- bruto vaganja umanjenog za srednju vrednost tare, ili
- merenja zapremine.
10

(* ) Zakon o metrologiji, Slubeni glasnik RS, br. 30/2010 ne propisuje eksplicitno

priznavanje procedura;

U slu aju "bruto-vaganja umanjenog za srednju vrednost tare" treba navesti i

slede e:
- odre ivanje srednje vrednosti tare
- varijaciju stvarne vrednosti tare
- u estalost odre ivanja tare
Ako se odre ivanje zapremine izvodi na osnovu merenja mase, i na
osnovu
metode odre ivanja gustine, potrebno je izvriti prera unavanje
mase u zapreminu.
Ozna iti ukupnu proirenu kombinovanu standardnu nesigurnost (k=2) pri merenju
koli ine proizvoda u prethodno upakovanom proizvodu i navesti koje su
komponente nesigurnost uzete u obzir.
1.

Merila
Za overena merila treba navesti slede e:
- oznaku i tip
- svrhu upotrebe
- zapise o verifikaciji i nazivnoj plo ici
- identifikaciju softvera ako ima automatski registrovanu srednju vrednost merenja
Za neoverena merila, treba umesto zapisa o verifikaciji i nazivnoj plo ici dati oznaku
o ta nosti opreme.
Svako merilo se mora periodi no proveravati i etalonirati. Za svako merilo
treba navesti slede e:
- podatke o overavanju ili etaloniranju
- u estalost overavanja ili etaloniranja.

2.

Kontrola nezadovoljavaju ih serija

Postupci za identifikovanje serija, tako da se nezadovoljavaju e serije mogu
odstraniti. Mora se navesti ta se radi sa takvom serijom, uklju uju i izolovanje i
uklanjanje, kao i kako se te mere sprovode.

3.

Zadaci i odgovornosti
Predo iti kratku organizacionu emu kako bi se pokazalo ko vri razli ite
zadatke i koje su mu odgovornosti.
Jasne radne instrukcije moraju biti date onima koji su odgovorni za proces
pakovanja. Kopije tih instrukcija moraju biti uklju ene u zahtev.

4.

Vo enje zapisa
Koji se zapisi izra uju iz postupaka koje treba priznati? U kom formatu i koliko
dugo se ti zapisi uvaju?
Uklju iti kopije svih relevantnih postupaka, npr. odre ivanje karakteristika
procesa, ciljne vrednosti/grani ne vrednosti/zadate ta ke, monitoring procesa,
kontrola nestandardnih prethodno upakovanih proizvoda, ispravka nestandardnih
prethodno upakovanih proizvoda, odravanje opreme, obuka i kompetencija
osoblja.

Prilog 2: PRIKLADNI SOFTVER

WELMEC Radna grupa 7 daje opte zahteve za softver.
Polazne ta ke za vrednovanje softvera su:
1. Softver mora davati jasne i ta ne podatke koji su potrebne za kontrolu
proizvodnje prethodno upakovanih proizvoda.
2. Softver mora ta no da izvrava sve programirane funkcije.
U nekim dravama lanicama softver podlee metrolokoj kontroli. Softver mora
zadovoljavati slede e:
- Rezultati merenja moraju biti preneti ta no sa mernog ure aja kako bi se spre ile
transkripcijske greke.
- Izra unavanja ambalanog materijala, gustine i grani nih vrednosti moraju biti
ta no izvrena.
- Ta an prora un standardnog odstupanja (devijacije) serije, prose na koli ina i broj
i/ili procenat prethodno upakovanih proizvoda sa koli inom ispod TU1/TU2 granica.
- Ako vaga sa automatskim funkcionisanjem ima mehanizam za odbacivanje,
odba eni prethodno upakovani proizvodi ne smeju biti uklju eni u prora un ili
predstavljanje.
- Za prora une srednje vrednosti i standardnog odstupanja, preporu uju se
kori enje slede ih formula:
1. za srednju vrednost uzorka:
2. za standardno odstupanje sa primerima:

Kod 100%-tne kontrole izraz '

n-1'se zamenjuje sa '
n'
.
- Za prethodno upakovane proizvode sa ozna enom zapreminom, formula koja se
koristi za prera unavanje mase u zapreminu mora biti utvr ena u priru niku za
softvera.
Preporu uje se da se slede a formula koristi za prera unavanje:
0,9985 x masa proizvoda
zapremina = ----------------------------------------- ml
gustina 0.0012
gde pokazivanje vage mora biti u g, a gustina u g/ml. Faktori korekcije konvertuju razlike u
gustini izme u etalona za masu, vazduha i proizvoda. Nesigurnosti se ne smeju nikada
koristiti kao prednost u smislu finansijske dobiti za pakera, a na tetu potroa a.
ZAPISI

- Zapisi se moraju pisati barem jednom na sat.

- Kada se promenljive proizvoda menjaju, "stara" promenljiva se mora zabeleiti
zajedno sa povezanim uzora kim rezultatima. Kada se to uradi, sve to uklju uje
novu ciljnu koli inu i kontrolne granice mora se prera unati, a mogu se uvesti nove
promenljive.
- Ne sme biti mogu e izbrisati postoje e podatke nakon to se zabelee.
- Vrednosti TU1- i TU2-granica moraju se izra unati do jednog decimalnog mesta

dalje nego to je oprema u stanju da izmeri.

- Zapisi moraju biti sa uvani u digitalnom obliku.
Dozvoljene varijacije
- Dozvoljena granica od 2,5% za prethodno upakovane proizvode ozna ene znakom
"e" koji zadovoljavaju TU1 granicu ne sme delovati kumulativno, ve ga treba
resetovati svaki sat.
- Nijedno podeavanje radi korigovanja ciljne koli ine ne sme dovesti do namernog
punjenja ispod nazivne koli ine.
- Softver mora biti mogu e identifikovati pomo u identifikacione oznake.
Identifikaciona oznaka mora biti lako dostupna nadlenom telu.

Prilog 3: PRIMER UPUTSTVA ZA "BOCE KOJE SE KORISTE KAO

PIKNOMETAR"
Za odre ivanje gustine slabogaziranih pi a ili nehomogenih fluida pomo u staklenih boca ili
konzervi kao piknometra
Dole navedeni postupak mora se sprovoditi na 20C, odredjivanje mase (g).
1

Br.

1. Bruto masa napunjene posude

2. Bruto masa napunjene posude,

do vrha napunjene destilovanom
vodom.

3. Masa dodate vode br.3

= (br.2 - br.1)
4. Gustina u vazduhu destilovane vode na
20C.

0,99
70

g/cm3

5. Masa prazne posude

6. Masa proizvoda
br.6 = (br.1 - br.5)

Napomena: Boca mora biti veoma ista i dobro

prosuena!

g
7. Masa posude napunjene vodom do vrha
8.

Masa vode pod br. 7

br.8 = (br.7 - br.5)

Gustina proizvoda u vakuumu

br.6
br. 9 = br.4 * ------------- + 0,0012
br.8 - br.3

9.

10. Zapremina proizvoda

(br.8 - br.3)
br.10 =
0,9970
a) uklju iti mase a (staklenog) epa kako bi se obezbedilo da je posuda ta no napunjena, br. 2. i br. 7.

g/cm3

ml

PRIMER UPUTSTVA "BOCA SA OZNA ENOM VISINOM":

Za odre ivanje gustine gaziranih pi a ili nehomogenih fluida kod boce sa ozna enom visinom
koja se koristi kao piknometar.
Dole navedenu metodu treba obavljati na 20C sa bocom na ravnoj povrini. Ozna iti bocu na
mestu dna meniskusa boce.
Br.

1. Masa boce napunjene proizvodom

(napomena a)
2. Gustina u vazduhu destilovane
vode na 20C

0,9970
g/cm3

3. Masa prazne boce (napomena b)

4.

Masa proizvoda (g)

br. 4 = (br.1 - br.3)

5. Masa boce napunjene

destilovanom vodom do oznake
visine

6. Masa vode pod br. 5 br.6

= (br.5 - br.3)

7. Gustina fluida =
br. 4
br.7 =br.2 * ------------------+0,0012
br. 6
8. Zapremina proizvoda
br.6
br.8
0.9970
a) Mora se izmeriti masa zatvorene boce.
b) Boca mora biti veoma ista i dobro prosuena.

g/cm3

ml

Prilog 4: OBLIK ZNAKA "e"

Oblik znaka "e" je specificiran je u Direktivi 71/316/EZ, a postavljen je i na WELMEC WG6
11
internet stranici www.welmecwg6.org., (* )
11

Napomena (* ) Oblik znaka je postavljen i na web strani http://www.dmdm.gov.rs