Tre}i program Radio Beograda

Br. 137138, III/2008

UDK 141.7 Arent H. ; 172.15/.16(=411.6 ;
314.151.3-054.7(=411.16)(100)193/194
ID=154231308

HANA ARENT

MI IZBEGLICE*
Pre svega, mi ne volimo da nas zovu izbeglicama. Jedni druge nazivamo
prido{licama ili imigrantima. Na{e novine su novine za Amerikance
koji govore nema~ki, a oni koje je Hitler progonio nikada nisu, bar
koliko je meni poznato, osnovali klub ~ije bi ime nagove{tavalo da su
njegovi ~lanovi izbeglice.
Izbeglica je ranije bila osoba koja je prinu|ena da u drugoj zemlji
potra`i uto~i{te zbog svog politi~kog stava ili zbog ne~ega {to je u~inila. Istina je da smo mi morali da tra`imo uto~i{te ali mi nismo ni{ta
u~inili, a ve}ina nas ni u snovima nikada ne bi pristala uz neko radikalno politi~ko opredeljenje. Mi smo uticali na to da se promeni zna~enje
pojma izbeglica. Sada su izbeglice oni me|u nama koji su bili lo{e sre}e
da u novu zemlju pristignu bez ikakvih sredstava, prinu|eni da prihvate pomo} od Komiteta za izbeglice.
Pre rata nas je jo{ i vi{e poga|alo kada bi nas neko nazvao izbeglicama. ^inili smo sve da ubedimo druge da smo samo obi~ni imigranti.
Govorili smo da smo svojom voljom do{li u zemlju koju smo sami izabrali i da na{a situacija nema nikakve veze sa takozvanim jevrejskim
problemom. Da, mi smo bili imigranti i prido{lice koje su napustile
svoju zemlju, ili iz ~isto ekonomskih razloga ili zato {to nam jednog lepog dana naprosto vi{e nije odgovaralo da u njoj ostanemo. Po`eleli
smo da iznova izgradimo svoj `ivot, i to je sve. Samo sna`ni i optimisti~ni mogu iznova da izgrade svoj `ivot. Stoga smo mi veliki optimisti.
Na{ optimizam je zaista zadivljuju}i, bez obzira na ~injenicu {to mi
to prime}ujemo. Kona~no se saznalo za na{u borbu. Izgubili smo dom,
{to }e re}i, dobro poznati svakodnevni `ivot. Izgubili smo svoja zanimanja, {to }e re}i izvesnost da u ovome svetu ima neke koristi od nas.
Izgubili smo svoj jezik, {to zna~i prirodnost reakcija, jednostavnost gestova, neizve{ta~enost u izra`avanju ose}anja. Ro|ake smo ostavili po
* Hannah Arendt, Hitlers Exiles. Personal Stories of the Flight from Nazi
Germany to America, Mark M. Aderson (ed.), The New Press, New York.

tre}i program

10

ZIMAPROLE]E 2008

getoima u Poljskoj, a najbolji prijatelji su nam ubijeni u koncentracionim logorima, {to zna~i da smo pre`iveli lomove na privatnom planu.
Ipak, ~im smo se spasili, a ve}ina nas je morala da se spasava u vi{e
navrata, zapo~injali smo novi `ivot i poku{avali da se {to vi{e dr`imo
dobrih saveta koje su nam davali na{i spasioci. Re~eno nam je da zaboravimo, i mi smo zaboravljali nezamislivom brzinom. Na prijateljski na~in smo podse}ani da }e nam nova zemlja postati novi dom i mi smo se
ve} posle ~etiri nedelje u Francuskoj, ili {est nedelja u Americi, pretvarali da smo Francuzi ili Amerikanci. Oni optimisti~niji me|u nama ~ak bi
dodavali kako su ceo svoj prethodni `ivot proveli u nekoj vrsti nesvesnog egzila, i da im je tek nova zemlja pokazala kako izgleda pravi dom.
Istina, ponekad se bunimo kada nam se ka`e da zaboravimo {ta smo ranije radili, a te{ko je i odbaciti svoje pre|a{nje ideale ako se time dovodi
u pitanje va{ dru{tveni status. Jezik nam, zato, ne predstavlja nikakav
problem. Posle samo godinu dana, optimisti su uvereni da engleski govore kao maternji, a posle dve godine se sve~ano zaklinju da ga govore
bolje od bilo kog drugog jezika dok nema~kog jedva da se i se}aju.
U `elji da {to uspe{nije zaboravimo, mi izbegavamo svaku aluziju
na koncentracione logore i logore za interniranje, kroz koje smo pro{li
u gotovo svim evropskim zemljama pominjanje toga bi se moglo protuma~iti kao pesimizam ili nedostatak poverenja u na{u novu otad`binu. Osim toga, koliko puta nam je re~eno da niko ne `eli da slu{a o tome; pakao vi{e nije stvar vere ili fantazije, ve} ne{to stvarno poput ku}e, kamena i drveta. O~igledno da niko ne `eli da zna kako je moderna
istorija stvorila novu vrstu ljudskih bi}a onu koju neprijatelji zatvaraju u koncentracione logore, a prijatelji u logore za interniranje.
^ak i me|u sobom mi ne razgovaramo o tom delu pro{losti. Umesto toga, prona{li smo vlastiti na~in da ovladamo neizvesnom budu}no{}u. Svako ne{to planira, `eli, i svako se ne~emu nada. Nismo ni mi
druga~iji, ali pored tog op{teljudskog stava, kod nas postoji i te`nja da
na nekakav nau~ni na~in popravimo budu}nost. Posle toliko mnogo zle
sre}e, `elimo perspektivu koja }e biti sigurna. Stoga ostavljamo iza sebe
zemlju, zajedno sa svim njenim neizvesnostima, i o~i upiremo ka nebu.
Mi iz zvezda, umesto iz novina, ~itamo kada }e Hitler biti pora`en i kada }emo dobiti ameri~ko dr`avljanstvo. Mislimo da su zvezde mnogo
pouzdaniji savetnici nego svi na{i prijatelji; zvezde nam govore kada
treba da idemo na ru~ak sa svojim dobro~initeljima i kog dana su nam
najbolji izgledi da popunimo neki od onih bezbrojnih upitnika koji prate na{ sada{nji `ivot. Ponekad se ne pouzdajemo ~ak ni u zvezde, nego
u linije na dlanu ili na oblik rukopisa. No, na taj na~in manje saznajemo
o politi~kim doga|ajima, a mnogo vi{e o sebi samima, iako psihoanaliza vi{e nije u modi. Pro{la su ta sre}na vremena kada su dokone dame i

STUDIJE O IZBEGLI[TVU

gospoda iz visokog dru{tva pri~ali o nesta{lucima iz ranog detinjstva.

Oni vi{e ne `ele te pri~e o duhovima sada im se ko`a je`i od stvarnih
iskustava. Vi{e nema potrebe da se bacaju ~ini na pro{lost, ona je uistinu ve} dovoljno za~arana. Dakle, uprkos na{em poznatom optimizmu,
mi koristimo sve mogu}e magijske trikove da prizovemo duhove budu}nosti.
Ne znam kojim su mislima i se}anjima no}u ispunjeni na{i snovi.
Ne usu|ujem se da pitam, po{to i ja sama vi{e volim da budem optimista. Ali nekad zami{ljam da bar no}u mislimo o svojim mrtvima ili se
se}amo stihova koje smo nekada voleli. Nikada nisam razumela kako
su na{i prijatelji na zapadnoj obali mogli na tako neobi~an na~in da posmatraju stvari pa da za trajanja policijskog ~asa veruju kako mi nismo
samo budu}i gra|ani, ve} stranci-neprijatelji. Tokom dana, naravno, mi smo stranci-neprijatelji samo u tehni~kom smislu to znaju
sve izbeglice. Ali, kada zbog tehni~kih razloga ne mo`ete da iza|ete iz
ku}e kad padne mrak, onda svakako nije lako izbe}i mra~ne spekulacije o odnosu izme|u tehnikalija i stvarnosti.
Ne, ne{to nije u redu s na{im optimizmom. Me|u nama postoje
neobi~ni optimisti koji odr`e niz optimisti~kih govora pa onda odu ku}i i puste plin, ili na neo~ekivan na~in iskoriste visinu nebodera. Oni,
~ini se, predstavljaju dokaz kako je veselje koje mi pokazujemo zasnovano na opasnoj spremnosti da se umre. Vaspitani u uverenju da je `ivot najve}e dobro, a smrt najve}a nesre}a, postali smo svedoci i `rtve
u`asa ve}eg od smrti, a nismo uspeli da prona|emo ne{to {to bi imalo
ve}u vrednost od `ivota. Stoga nismo postali ni sposobni ni spremni da
za neku stvar rizikujemo `ivot, iako smrt za nas nije vi{e bila tako u`asna. Umesto da se bore, ili razmi{ljaju kako da postanu sposobne da uzvrate udarac, izbeglice su navikle na to da pri`eljkuju smrt prijatelja ili
ro|aka; kada neko umre, mi s rado{}u razmi{ljamo kakvih je on sve
muka oslobo|en. Na kraju mnogi od nas po`ele da se i oni oslobode od
nekih nevolja, pa zatim i postupe u skladu s tim.
Kada je Hitler anektirao Austriju 1938. godine, uverili smo se kako
se re~iti optimizam mo`e brzo pretvoriti u nemi pesimizam. Kako je
vreme prolazilo, nama je bivalo sve gore postajali smo sve optimisti~niji i sve skloniji samoubistvu. Austrijski Jevreji u vreme [u{niga bili su
tako veseo narod da su im se svi nepristrasni posmatra~i divili. Bilo je
prosto divno koliko je duboko bilo njihovo ube|enje da im se ni{ta ne
mo`e dogoditi. Ali kada je nema~ka vojska zauzela zemlju, a kom{ije
po~ele da upadaju u jevrejske ku}e, austrijski Jevreji su po~eli da vr{e
samoubistva.
Za razliku od drugih samoubica, na{i prijatelji ne ostavljaju nikakvo obja{njenje za to {to su u~inili, nikakvu optu`nicu, ni{ta {to bi op-

11

tre}i program

12

ZIMAPROLE]E 2008

teretilo svet koji je tog o~ajnog ~oveka primorao da govori i da se pona{a veselo do svog poslednjeg dana. Pisma koja ostavljaju samo su
konvencionalni i besmisleni dokumenti. Stoga je i pogrebna slu`ba koja se odr`ava nad otvorenim grobom, kratka, pra}ena neprijatno{}u i
ispunjena nadom. Niko ne pita za razloge; ~ini se da su oni svima jasni.
* * *

Govorim o nepopularnim ~injenicama, a {to je jo{ gore, svoje tvrdnje

ne mogu da potkrepim argumentima koji jedini mogu da ostave utisak
na modernog ~oveka ja, naime, ne raspola`em brojkama. ^ak i oni
Jevreji koji zagri`eno pori~u da jevrejski narod uop{te postoji, procenjuju da, bar {to se brojki ti~e, imamo dobre {anse da pre`ivimo jer
kako bismo ina~e dokazali da je me|u Jevrejima samo mali broj kriminalaca i da su za vreme rata mnogi Jevreji poginuli kao dobre patriote?
Zahvaljuju}i njihovom naporu da sa~uvaju statisti~ki `ivot jevrejskog
naroda, mi znamo da su Jevreji imali najni`u stopu samoubistava me|u
svim civilizovanim narodima. Sigurna sam da sada brojevi govore ne{to
drugo, ali to ne mogu dokazati navo|enjem novijih statistika, mada
svakako mogu navo|enjem novih iskustava. To mo`e biti dovoljno za
one skepti~ke du{e koje nikada nisu bile ube|ene da promer ne~ije lobanje ta~no govori i o njenom sadr`aju, ili pak da statistika o kriminalu
precizno kazuje na kom je nivou nacionalna etika. Bilo kako bilo, gde
god da evropski Jevreji danas `ive, oni se vi{e ne pona{aju u skladu sa
statisti~kim zakonitostima. Samoubistava ima ne samo me|u uspani~enim stanovnicima Berlina i Be~a, Bukure{ta ili Pariza, ve} ih ima u Njujorku i Los An|elesu, Buenos Airesu i Montevideu.
S druge strane, malo je izve{taja o samoubistvima u getoima i koncentracionim logorima. Istina, ima, uop{teno uzev, veoma malo izve{taja iz Poljske, ali smo zato prili~no dobro informisani o nema~kim i francuskim logorima.
U logoru u Giru, na primer, gde sam imala prilike da provedem neko vreme, samo sam jednom ~ula da se pominje samoubistvo, i to kao
predlog za zajedni~ku akciju, navodno neku vrstu protesta kojom bi se
iritirali Francuzi. Kada su neki od nas primetili da smo tamo dovedeni
pour crever, op{te raspolo`enje se iznenada pretvorilo u divlju `ivotnu hrabrost. Vladalo je mi{ljenje da ~ovek mora biti abnormalno asocijalan i nezainteresovan za op{te doga|aje da bi bio kadar da ~itav taj
doga|aj tuma~i kao li~nu i individualnu lo{u sre}u i da u skladu sa tim
svoj `ivot okon~a li~no i individualno. Ali onda su se isti ti ljudi, vrativ{i se sopstvenom individualnom `ivotu, i suo~iv{i se sa navodno li~nim
problemima, jo{ jednom okrenuli onom luda~kom optimizmu koji je
samo na korak do o~aja.

STUDIJE O IZBEGLI[TVU

Mi smo prvi sekularni Jevreji koji su proganjani i mi smo prvi koji, i to ne samo in extremis, na to odgovaramo samoubistvom. Mo`da
su u pravu filozofi koji ka`u da je samoubistvo poslednji i vrhunski garant ljudske slobode: iako nismo slobodni da kreiramo svoj `ivot ili
svet u kojem `ivimo, mi smo ipak slobodni da odbacimo `ivot i napustimo ovaj svet. Pobo`ni Jevreji, naravno, ne mogu da shvate ovu negativnu slobodu; oni u samoubistvu vide ubistvo, odnosno uni{tavanje
onoga {to ~ovek nije u stanju da stvori, kr{enje prava koje pripada
Tvorcu. Adonai nathan veadonai lakach (Bog dao, Bog uzeo); a oni
bi dodali: baruch shem adonai (blagosloveno ime Bo`je). Za njih samoubistvo, jednako kao i ubistvo, predstavlja bogohulni napad na Bo`je stvaranje u celini. ^ovek koji ubije sebe potvr|uje da `ivot nije vredan `ivljenja, i da svet nije vredan da on u njemu bude.
Ipak, na{e samoubice nisu ludi buntovnici koji prkose `ivotu i svetu i poku{avaju da u sebi ubiju ~itav univerzum. Oni nestaju na tih i
skroman na~in, kao da se izvinjavaju zbog nasilnog re{enja koje su prona{li za svoje li~ne probleme. Veruju, uop{te uzev, da politi~ki doga|aji
nemaju nikakve veze s njihovom li~nom sudbinom. I u dobrim kao i u
lo{im vremenima, oni veruju samo u svoju li~nost, a sada u sebi pronalaze misteriozne nedostatke koji im onemogu}avaju da se sna|u. Po{to
su od najranijeg detinjstva ose}ali da im pripada odre|eni dru{tveni status, oni se ose}aju kao gubitnici kada vi{e ne uspevaju da sa~uvaju taj
status. Njihov optimizam je uzaludan poku{aj da dr`e glavu iznad vode.
Iza te fasade vedrine, oni se bez prestanka bore s unutra{njim o~ajem.
Na kraju umiru od neke vrste sebi~nosti.
Ukoliko smo spaseni, ose}amo se poni`enim, a ako nam se pomogne, ose}amo se degradiranim. Borimo se kao ludi za svoju privatnu egzistenciju s vlastitim usudom i vlastitim problemima po{to se pla{imo da ne postanemo deo onog mno{tva bednih parazita (schnorrer)
kojih se, budu}i da su mnogi od nas biv{i filantropi, vrlo dobro se}amo. Svojevremeno nismo shvatali da je takozvani parazit simbol jevrejske sudbine, a ne nesposobnjakovi} (shlemihl), pa nam se zato danas ~ini da i nemamo pravo da o~ekujemo nekakvu jevrejsku solidarnost. Ne shvatamo da nije re~ toliko o nama, koliko o jevrejskom narodu kao celini. Ponekad nas na{i za{titnici sna`no podsti~u da istrajemo u tom odsustvu razumevanja. Se}am se direktora velike dobrotvorne fondacije u Parizu koji bi, uvek kad dobije vizit-kartu nekog nema~ko-jevrejskog intelektualca s neizbe`nim dr, znao da povi~e iz sveg
glasa: Gospodine doktore, gospodine doktore, gospodine parazitu,
gospodine parazitu!
Iz ovako neprijatnih iskustava mi smo izvukli sasvim jednostavan
zaklju~ak. Vi{e nas ne zadovoljava {to smo samo doktori filozofije, na-

13

tre}i program

14

ZIMAPROLE]E 2008

u~ili smo da je potrebno unaprediti stari `ivot kako bi se zatim mogao

izgraditi novi. Zgodna mala basna je izmi{ljena da bi se opisalo na{e dr`anje bedni jazavi~ar u izgnanstvu, u svoj svojoj muci, svaku pri~u zapo~inje re~ima: Jednom, kada sam bio bernardinac...
Na{i novi prijatelji, pretrpani takvom koli~inom zvezda i slavnih
ljudi, nisu mogli razumeti da u osnovi svih tih na{ih opisa sjaja i veli~ine pro{log vremena le`i jedna prosta ljudska istina: mi smo nekad bili
oni za koje su ljudi marili, prijatelji su nas voleli, a stanodavci su znali
da redovno pla}amo kiriju. Kupovali smo hranu i vozili se metroom a
da nam niko nije govorio da smo nepo`eljni. Postali smo pomalo histeri~ni kada su novinari po~eli da nas raspoznaju i javno opominju da ne
budemo drski kada kupujemo hleb i mleko. Pitali smo se kako bi to
uop{te bilo mogu}e, jer smo ve} tako prokleto oprezni u svakom trenutku svog svakodnevnog `ivota po{to ne `elimo da iko pogodi ko
smo, koji paso{ imamo, gde nam je izdata kr{tenica kao i to da nas
Hitler ne voli. Dajemo sve od sebe da se uklopimo u svet u kojem na
neki na~in morate imati politi~ko mi{ljenje i kad idete da kupite hleb.
U takvim okolnostima bernardinac postaje sve ve}i i ve}i. Nikada ne}u zaboraviti mladi}a koji je, kada se od njega o~ekivalo da prihvati neki jednostavan posao, uz uzdah rekao: Vi ni ne znate s kim razgovarate, ja sam bio {ef jednog odeljenja u Kar{tatu (velika robna ku}a u Berlinu). Ali tu je i duboki o~aj sredove~nog ~oveka koji je morao
da pro|e kroz bezbroj razli~itih komiteta da bi se mogao spasiti i na
kraju uzviknuti: A niko ovde ne zna ko sam ja!. Po{to niko nije hteo
da se prema njemu odnosi kao prema dostojanstvenom ljudskom bi}u,
on je po~eo da {alje telegrame va`nim li~nostima i svojim velikim ro|acima. Brzo je nau~io da ovaj ludi svet mnogo lak{e prihvata da je neko
veliki ~ovek nego da je ljudsko bi}e.
[to smo manje slobodni da odlu~imo ko smo, i da `ivimo kako `elimo, to se vi{e trudimo da pred sebe isturimo {tit, da sakrijemo ~injenice i igramo razli~ite uloge. Proterani smo iz Nema~ke zato {to smo
Jevreji. Ali, tek {to smo pre{li francusku granicu, postali smo [vabe.1
^ak nam je re~eno da tu oznaku moramo prihvatiti ukoliko smo zbilja
protiv Hitlerovih rasnih teorija. Tokom sedam godina smo igrali sme{nu ulogu onih koji poku{avaju da budu Francuzi ili onih koji }e nekad bar postati francuski gra|ani. Ali kada je po~eo rat, zatvoreni smo
zato {to smo [vabe. U me|uvremenu se najve}i deo nas zaista i pretvorio u lojalne Francuze koji vi{e ne mogu da kritikuju francusko ure|enje, pa smo onda rekli da je u redu {to smo zatvarani. Mi smo bili prvi
prisonnier volontaires koje je istorija videla. Kada su Nemci okupirali
1

Boches, pogrdan izraz za Nemce u Prvom svetskom ratu. Prim. prev.

STUDIJE O IZBEGLI[TVU

Francusku, francuska vlada je trebalo samo da promeni naziv firme

bili smo utamni~eni zato {to smo Nemci, a sada nismo oslobo|eni zato
{to smo Jevreji.
Ista pri~a se neprestano ponavlja {irom sveta. U Evropi su nam nacisti oduzeli imovinu, a u Brazilu moramo da damo tre}inu imetka, kao
{to ~ini ve}ina odanih ~lanova Bund der Auslandsdeutschen. U Parizu
nismo smeli da izlazimo iz ku}e posle osam sati zato {to smo Jevreji, a
u Los An|elesu su nam nametnuta ograni~enja zato {to smo stranci-neprijatelji (enemy aliens). Toliko se brzo menja na{ identitet da
niko zapravo ne mo`e da otkrije ko smo.
Na nesre}u, ni{ta nije bolje ni kada se sretnemo s Jevrejima. Francuski Jevreji su bili potpuno ube|eni da su svi Jevreji koji dolaze iz
oblasti s druge strane Rajne oni koje oni zovu Polaks a nema~ki Jevreji Ostjuden. Ali Jevreji koji su zaista do{li iz isto~ne Evrope ne sla`u se sa svojom francuskom bra}om i nas zovu Jaeckes. Sinovi tih koji
mrze Jaeckes druga generacija, ro|ena u Francuskoj i ve} dovoljno
asimilovana sla`e se u mi{ljenju s francuskim Jevrejima vi{ih klasa.
Tako se mo`e dogoditi da vas u jednoj istoj porodici otac zove Jaecke,
a sin Polak.
Od kada je izbio rat i katastrofa zadesila Jevreje u Evropi, ve} sama ~injenica da smo izbeglice spre~ila nas je da se me{amo s Jevrejima
starosedeocima. Pokoji izuzetak samo je potvr|ivao pravilo. Iako se to
nikad javno ne priznaje, nepisani dru{tveni zakoni sna`no uti~u na javno mnjenje, a neizre~eno mi{ljenje i tiha praksa mnogo su va`niji za
na{ svakodnevni `ivot od svih zvani~nih izjava dobrodo{lice i izraza
dobre volje.
^ovek je dru{tvena `ivotinja i te{ko mu je da `ivi ako su mu pokidane sve dru{tvene veze. Moralni standardi se mogu mnogo lak{e o~uvati ako ste deo dru{tvenog tkiva. Malo je pojedinaca koji imaju dovoljno snage da sa~uvaju integritet ukoliko postoji potpuna zbrka u pogledu njihovog dru{tvenog, politi~kog i pravnog statusa. Nemaju}i snage
da se bore za promenu svog dru{tvenog i pravnog statusa, mnogi od
nas su odlu~ili da poku{aju da promene vlastiti identitet. Me|utim, takvo neobi~no pona{anje samo pogor{ava stanje stvari. Konfuzija u kojoj `ivimo delom je posledica i onog {to smo sami u~inili.
Jednom }e neko napisati istinitu pri~u o jevrejskoj emigraciji iz Nema~ke i mora}e po~eti s onim gospodinom Konom iz Berlina koji je
uvek bio 150 procenata Nemac, koji je bio nema~ki superpatriota. Taj
gospodin Kon je 1933. godine na{ao uto~i{te u Pragu i ubrzo postao
ube|eni ~e{ki patriota istinski i odani ~e{ki patriota kao {to je pre bio
nema~ki. Vreme je prolazilo i oko 1937. godine ~e{ka vlada je, nalaze}i se ve} pod prili~nim pritiskom nacista, po~ela da proteruje jevrejske

15

tre}i program

16

ZIMAPROLE]E 2008

izbeglice ne vode}i ra~una o njihovom ube|enju da su na putu da postanu ~e{ki gra|ani. Na{ gospodin Kon odlazi u Be~. Da bi se prilagodio tamo{njim uslovima, postao je odlu~ni austrijski patriota. Zbog nema~ke invazije, gospodin Kon je, me|utim, bio primoran da napusti zemlju. U Pariz je stigao u zao ~as i nikada nije dobio valjanu dozvolu boravka. Ve} raspola`u}i velikom ve{tinom u gledanju stvari iz ugla sopstvenih `elja, on je odbio da ozbiljno shvati puke administrativne mere,
uveren da }e svoj budu}i `ivot provesti u Francuskoj. Stoga se pripremio na prilago|avanje francuskoj naciji tako {to se poistovetio s na{im pretkom Vercingetoriksom. Mislim da je bolje da ne du`im s pri~om o daljim avanturama tog gospodina. Sve dok nije u stanju da donese odluku da bude ono {to zapravo jeste, Jevrejin }e morati da prolazi
kroz luda~ke promene koje niko ne mo`e ni da predvidi.
^ovek koji `eli da izgubi svoje sopstvo otkriva, zapravo, mogu}nosti ljudskog postojanja, a one su beskona~ne, beskona~ne kao i stvaranje. Ali, otkrivanje nove li~nosti u sebi nije lako, i beznade`no je koliko
i stvaranje novog sveta. [ta god ~inili, {ta god se pretvarali da jesmo, mi
ne otkrivamo ni{ta osim vlastite luda~ke `elje da budemo druga~iji, da
ne budemo Jevreji. Sve na{e aktivnosti usmerene su ka ostvarivanju tog
cilja ne `elimo da budemo izbeglice, po{to ne `elimo da budemo Jevreji. Pravimo se da nam je engleski maternji po{to su doseljenici koji
govore nema~ki poslednjih godina obele`eni kao Jevreji. Ne ka`emo za
sebe da nemamo svoju dr`avu, po{to ve}inu ljudi bez dr`ave danas ~ine
Jevreji. Spremni smo da postanemo lojalni Hotentoti samo da bismo
sakrili ~injenicu da smo Jevreji. Ne uspevamo u svemu tome, i ne mo`emo uspeti; pod koprenom optimizma lako mo`ete otkriti beznadnu tugu asimilacionista.
S nama koji smo do{li iz Nema~ke re~ asimilacija je dobila dublje
filozofsko zna~enje. Te{ko je i zamisliti koliko smo to ozbiljno shvatali.
Asimilacija nije zna~ila neophodno prilago|avanje zemlji u kojoj smo se
slu~ajno rodili, i ljudima ~iji jezik govorimo. Mi se u principu prilago|avamo svemu i svakome. Taj stav mi je postao jasan kada sam ~ula re~i jednog mog sunarodnika koji je o~igledno umeo da izrazi svoja ose}anja. Tek stigav{i u Francusku, on je osnovao jedno od onih dru{tava
za prilago|avanje u kojima su nema~ki Jevreji jedni druge uveravali kako su ve} postali Francuzi. U svom prvom govoru, on je rekao: U Nema~koj smo bili dobri Nemci i zato }emo u Francuskoj biti dobri Francuzi. Publika je odu{evljeno tap{ala i niko se nije smejao; bili smo sre}ni {to smo ve} nau~ili kako da doka`emo svoju lojalnost.
Da je patriotizam stvar rutine ili prakse, mi bismo bili najpatriotskiji narod na ~itavom svetu. Vratimo se na{em gospodinu Konu on je
svakako oborio sve rekorde. On je idealan doseljenik koji u svakoj ze-

STUDIJE O IZBEGLI[TVU

mlji u koju ga je dovela njegova stra{na sudbina, odmah uo~ava i voli

planine. Ali po{to patriotizam, kako se jo{ uvek veruje, nije stvar ve`be,
te{ko je uveriti ljude u iskrenost na{ih opetovanih transformacija. Zbog
tog napora na{e vlastito malo dru{tvo postaje tako netolerantno mi
zahtevamo potpunu potvrdu od na{e vlastite grupe zato {to nismo u
poziciji da to dobijemo od starosedelaca. Doma}ini, suo~eni s tako neobi~nim bi}ima poput nas, postaju sumnji~avi. Oni, po pravilu, posmatraju}i sa svoje ta~ke gledi{ta, razumeju samo na{u lojalnost prema staroj zemlji. Zbog toga na{ `ivot postaje zaista gorak. Njihovu sumnji~avost bismo mogli nekako da suzbijemo kada bismo im objasnili da, budu}i da smo Jevreji, na{ patriotizam prema na{oj prvobitnoj domovini
ima jedan prili~no neobi~an aspekt. Iako je odista bio iskren i duboko
ukorenjen. Napisali smo mnogo debelih knjiga dokazuju}i to, platili da
~itav jedan birokratski aparat istra`i pro{lost tog patriotizma i da je statisti~ki objasni. Imali smo nau~nike koji su pisali filozofske disertacije o
predestiniranoj harmoniji Jevreja i Francuza, Jevreja i Nemaca, Jevreja
i Ma|ara, Jevreja i ... Na{a trenutna lojalnost, koja se ~esto dovodi u
sumnju, ima duga~ku istoriju. To je istorija od stotinu pedeset godina
asimilovane jevrejske zajednice koja se mo`e pohvaliti jedinstvenim dostignu}em: dokazuju}i sve vreme svoje nejevrejstvo, ona je uspela da
istovremeno ostane jevrejska.
O~ajni~ka zbrka u glavama tih Odiseja-lutalica koji, za razliku od
svog velikog uzora, ne znaju ko su, lako se mo`e objasniti njihovim potpuno mani~nim odbijanjem da zadr`e svoj identitet. Ta manija traje
mnogo du`e od ovih poslednjih deset godina koje su otkrile dubinsku
apsurdnost na{e egzistencije. Mi smo kao ljudi koje mu~i opsesivna ideja i koji ne mogu prestati da se trude da sakriju neki izmi{ljeni beleg.
Stoga nas odu{evljava svaka nova mogu}nost koja, budu}i da je nova,
obe}ava ~uda. Fascinira nas svaka nova nacionalnost kao {to krupnu `enu fascinira svaka nova haljina koja }e na `eljeni na~in da istakne liniju
njenog struka. Ali ona svoju novu haljinu voli samo dok veruje u njene
~udesne kvalitete i baci}e je ~im ustanovi da se u njoj ne menja izgled
njene figure odnosno, u ovom drugom slu~aju, da nova nacionalnost
ne menja na{ status.
Mo`da iznena|uje to {to jo{ uvek nismo obeshrabreni o~iglednom
beskorisno{}u svih na{ih neobi~nih krinki. Istina je da ljudi retko u~e iz
istorije, ali je tako|e istina da mogu u~iti iz vlastitog iskustva koje se,
kao u na{em slu~aju, stalno ponavlja. No, pre nego {to hitnete kamen
na nas, setite se da to {to je neko Jevrejin ne zna~i da }e dobiti bilo kakav pravni status na ovome svetu. Ako bismo po~eli da govorimo istinu
da smo samo Jevreji i ni{ta drugo, onda bismo se izlo`ili sudbini ljudskih bi}a koja su, budu}i da ih ne {titi nikakav odre|eni zakon ili politi~ka konvencija, samo ljudi i ni{ta vi{e. To bi bilo ne{to najopasnije {to

17

tre}i program

18

ZIMAPROLE]E 2008

se mo`e zamisliti po{to `ivimo u svetu u kojem ljudi kao takvi ve} neko
vreme ne postoje, po{to je dru{tvo otkrilo kako je diskriminacija odli~no dru{tveno oru|e za me|usobno ubijanje bez prolivanja krvi, po{to
paso{i i mati~ni listovi, a ponekad ~ak i izvodi o pla}enom porezu, vi{e
nisu formalni dokumenti ve} sa sobom nose i dru{tveni ugled. Istina je
da su mnogi od nas potpuno zavisni od dru{tvenog standarda, da mi
gubimo poverenje sami u sebe ukoliko nas dru{tvo ne priznaje, da smo
oduvek bili spremni da platimo svaku cenu samo da nas dru{tvo prihvati. Ali je isto tako istina da su oni retki me|u nama, koji su poku{ali da se sna|u bez tih trikova prilago|avanja i asimilacije, platili mnogo
vi{u cenu od onog {to su sebi mogli da priu{te doveli su u pitanje i
onih nekoliko {ansi koje u ovom, naglavce postavljenom svetu, dobijaju ~ak i otpadnici od zakona.
Nedavni doga|aji ne mogu da objasne ni dr`anje te nekolicine koje
bismo s Bernardom Lazarom mogli da nazovemo svesnim parijama,
kao ni pona{anje na{eg gospodina Kona koji se svim silama trudio da
brzo zadobije dru{tveni status. Sve su to deca 19. veka koja su, ne poznaju}i pravne i politi~ke prognanike, vrlo dobro znala za dru{tvene
parije i njihove pandane, za dru{tvene parvenu. Moderna istorija Jevreja, koja je po~ela s dvorskim Jevrejima2 i nastavila s jevrejskim milionerima i filantropima, u stanju je da zaboravi taj drugi trend jevrejske
tradicije tradiciju Hajnea (Heine), Rahele Varnhagen, [olom Aleihena
(Sholom Aleichen), Bernarda Lazara, Franca Kafke, ~ak i ^arlija ^aplina (Charlie Chaplin). To je tradicija jedne manjine Jevreja koja nije `elela da naglo osvoji dru{tvene pozicije i koja je vi{e volela status svesnih parija. Sve veli~ane jevrejske osobine jevrejsko srce, humanost, humor, bezinteresna inteligencija zapravo su osobine parija. Sve
jevrejske mane nedostatak takta, politi~ka glupost, kompleks manje
vrednosti i gomilanje novca zapravo su karakteristike etabliranih.
Uvek je bilo Jevreja koji nisu smatrali da vredi svoj humani stav i prirodni pogled na stvari dati u zamenu za sku~enost kastinskog duha ili
su{tinsku nerealnost finansijskih transakcija.
Istorija je i parijama i skorojevi}ima nametnula status prognanika.
Parvenu jo{ nisu prihvatili Balzakovu on ne parvient pas deux fois i
zato ne razumeju divlje snove ovih prvih i ose}aju se poni`enima kada
dele njihovu sudbinu. Ona nekolicina izbeglica, kojoj je veoma stalo da
ka`e istinu ~ak i po cenu nepristojnosti, dobija, u zamenu za svoju
nepopularnost, prednost koja nema cenu: za njih istorija vi{e nije zatvorena knjiga i politika vi{e nije privilegija onih koji nisu Jevreji. Oni
znaju da je po stavljanju jevrejskog naroda u Evropi van zakona, usledi2

prev.

Jevrejski bankari koji su finansirali plemi}ke hri{}anske porodice. Prim.

STUDIJE O IZBEGLI[TVU

lo stavljanje van zakona ve}ine evropskih nacija. Izbeglice koje su primorane da idu iz jedne zemlje u drugu samo su prethodnici svojih naroda ukoliko sa~uvaju svoj identitet. Prvi put istorija Jevreja ne stoji
zasebno, ve} je povezana s istorijom svih drugih naroda. Zajedni{tvo
evropskih naroda se raspalo u parampar~ad u trenutku kada su dozvolile da njihov najslabiji ~lan bude isklju~en i progonjen. Raspalo se
upravo zato {to su dozvolile da to bude u~injeno.
S engleskog prevela Aleksandra Kosti}

19