MATURSKI RAD

TEHNOLOGIJA RADA

UVOD

Stopalo je naa jedina veza sa podlogom. Nismo svesni, ali ono alje informacije o tipu
podloge po kojoj se kreemo, da li je podloga topla ili ne, nakrivljena, gruba, meka Antiki
filoof Sokrat je zakljuio Kada nas stopalo boli, kao da nas sve boli i to potpuno sa
razlogom.
Kada se setimo da je 26 kostiju jednog stopala povezano samo ligamentima, tetivama i
miiima, da sveukupno 28 kostiju tee samo oko 143 grama i kada pomoslimo ta sve naa
stopala uspevaju da nose, tada znamo da naa stopala izvode iznimo udo. Poto su naa stopala
temelji naeg tela, od njih zavisi kako emo se oseati.
Koa na stopalu je 20 puta deblja nego na bilo kom drugom delu vaeg tela. Stopalo je
sainjeno od 28 kostiju, 33 zgloba, 107 ligamenata i 19 miia i tetiva. U stopalu se nalazi 25%
skeleta. Pritisak na stopalo, tokom tranja, moe biti i do 4 puta vei od vae mase.
Videvi sve ovo jasnije je ta je navelo Leonarda da Vinija da zapie oveije stopalo
je remek delo ininjeringa i umetniko delo. Posvetite mu malo vremena i odvee vas dalje
nego to moete zamisliti

18

MATURSKI RAD

TEHNOLOGIJA RADA

1.STOPALO
Zdravo stopalo oveka raspolae jednom prirodnom ravnoteom preko oslanjanja na tri
karakteristine take, koje u normalnim uslovima titi stopalo. To znai da stopalo ima tri take
pritiska i tri svoda koja se usled optereenosti telesnom teinom meusobno pritiskaju , poseduju
sposobnost meusobnog balansiranja tih triju taaka tako da premeta teine take sa tri prirodne
take nas sve strane i tako ublaava udarace nastale hodanjem. Da bi se ta stopalu svojstvena,
odnosno uroena, ravnotea oslanjanja na tri karakteristine take odrala, naa stopala trebaju
prirodno tlo. U takvom mekom tlu se veliki i mali jastuii stopala kao i peta mogu lako ukopati
i stalnim premetanjem telesne teine sa jedne noge na drugu, sprovodi se vebanje miia.

Slika 1. Stopalo, izgled i graa

18

MATURSKI RAD

TEHNOLOGIJA RADA

1.1.Deformacija stopala
Stopala su najpodlonija razvoju deformacija, a njima najee doprinosi neodgovarajua
obua. Savrena stopala u suvremenim uslovima ivljenja vie ne postoje: 80% stanovnitva
ima barem sputeni popreni svod stopala.
Zbog deformisanih stopala javljaju se bolovi u leima i glavi
Svi karakteristini zadaci stopala, njegovo stalno prilagoavanje promenama sredita
mase i podloge, razvili su se s uspravnim stavom oveka. Prilagoavanje optereenjima jo nije
zavreno i zbog toga se smatra da je stopalo ranjiv organ, podloan razvoju deformacija.
Najei deformitet na stopalima jeste sputen popreni svod, koji nastaje zbog hoda u
obui po ravnom terenu. Naime, stopalo nije aktivno dok je u cipeli, a hodanje po ravnom, za
razliku od neravnog terena, ne aktivira neke miie stopala i zato se ti svodovi esto sputaju.
Za razliku od toga, kada bismo hodali bosi, aktivirali bi se miii tabana, pa bi se bolje
odravala ravnotea, a s boljim razvitkom miia, pravilno bi se razvili i popreni svodovi.
Druga karakteristina deformacija jeste deformacija uzdunog svoda, iako je mnogo rea,
a formira se zatezanjem miia potkolenice koje koristimo kad hodamo.
Sputeni popreni svod ee izaziva bolove u stopalu kod ena jer one nose potpetice.
Bol u prednjem delu stopala koji se osea kao arenje i peenje, iri se na susedne zglobove i
miie, jer su oni nepravilno optereeni, a esto izaziva i bolove u donjem delu lea.
Nije nauno dokazano da li nepravilna obua izaziva i glavobolje, ali ponekad noenjem
ortopedskih uloaka one zaista i nestaju.
Deformacija prstiju
Zbog uskih cipela, pogotovo ako je uz to prisutan i genetski faktor, kod ena moe da se
javi i deformacija prstiju. Deformacija palca, habex valgus (ukalj), i skvreni drugi i trei prst
mogu da se ree operativno, a operacija se sastoji u resekciji kostiju iza palca i ponekad iza
drugog i treeg prsta, koja se pri deformaciji otklanja prema unutra, a palac prema spolja.
85% onih koji imaju deformaciju paleva jesu ene, zato se, iako je genetska
predispozicija vaan faktor, to ipak vezuje za noenje neodgovarajue obue. Deformacija moe
da nastane u bilo kojoj ivotnoj dobi.

18

MATURSKI RAD

TEHNOLOGIJA RADA

Ispupenje zgloba
Ispupenje zgloba manifestuje se naglo, pa se za to obino krivi odreeni par cipela, to
je pogreno, jer je re zapravo o dugotrajnom procesu i loim navikama koje su due trajale.
Deformacije palca nisu usamljen simptom, poetak je u sputanju poprenog svoda i
preoptereenju prednjeg dela stopala.
Normalni i prirodan poloaj stopala je u obui bez potpetica.
Ako ve postoji peta, bolje je kad je ona deblja, tada je optereenje na prednji deo stopala
manji i ona ne bi smela da bude via od etiri centimetra. Jedino je kod stopala s visokim risom,
pogodno noenje potpetica, jer deformacija visokog risa, obino za sobom vue jo neke druge
biomehanike promene, poput skraene zadnje potkolenine miine loe, pa je poeljna mala
potpetica kako bi se rasteretio taj mii.
Zadebljanja na stopalima
Kod deformisanog stopala esta su i zadebljanja, jer se teina prenosi na deo stopala koji
za to nije fizioloki predodreen, pa se brani stvaranjem tvrde koe. To zadebljanje takoe
poinje da boli, a skidanje sloja koe treba da bude redovno i paljivo, i to sasvim tankog sloja
Skidanje debljeg sloja odjednom, ime se dolazi do nene mlade koe, samo bi
signaliziralo stopalu da proizvede jo vie tvrde koe.

2.UKALJEVI (Hallux valgus)

ukalj je opte prihvaeni naziv za hallux valgus, stanje kod koga se palac pomera u
polje sa pojavom izboine na unutranjem delu stopala, uz este pratee deformitete malih prstiju
i itavog prednjeg stopala (tzv. sekundarna metatarzalgija). Ima vie uzroka nastanka ovog
deformiteta, od kojih su naslee i noenje cipela sa uskim prednjim delom i visokom petom,
najei. Deformitet je u poetnoj fazi samo estetski, ali vremenom (on se po pravilu vremenom
pogorava) sve vie ugroava funkciju stopala i predstavlja ozbiljan problem u svakodnevnom
ivotu (osoba sa ukljevima mora da nosi vee cipele koje se brzo deformiu, izboina na

18

MATURSKI RAD

TEHNOLOGIJA RADA

unutranjem delu je po pravilu bolna a esto se i inficira, a zbog poremeene statike javljaju se
naglaeni bolovi u itavom prednjem delu stopala (posebno ispod glavice drugog prsta).

Slika 2.Izgled deformacije zgloba palca - ukalj

ukljevi se slobodno mogu smatrati
boleu savremenog doba a njihova sve
uestalija pojava, posledica je najee
robovanja modi uskih cipela sa visokim
petama. Taj teret podnose ene, mada, mora
priznati

mukarci

muku

mue

se

sa

ukljevima. Uzrok njihovoh problema je druge prirode.

Nema starosne dobi koja bi bila vezana za ovu bolest, od nje podjednako pate i mladi i
stari.
U naem jeziku termin ukalj se primenjuje gotovo za sve deformitete vezane za prvi
metatarzofalangealni zglob (zglob palca). Ipak, treba naglasiti to da anglosaksonska
terminologija razlikuje dva tipa deformiteta:

Bunion - koji potie od grke rei bounion (repa) i predstavlja kotano i

hrskaviavo uveanje na medijalnoj strani glave prve metatarzalne kosti, koje je esto udrueno

18

MATURSKI RAD

TEHNOLOGIJA RADA

sa otokom medijalnih mekih tkiva i oznaava brojna akutna i hronina uveanja prvog
metatarzofalangealnog (MTF) zgloba palca i

Hallux valgus koji predstavlja deformitet palca koji se struno opisuje kao

lateralna devijacija palca (palac skrenut u stranu), a koji za posledicu ima stvaranje buniona, a u
kasnijoj fazi udruen je sa brojnim deformitetima prednjeg dela stopala, to ine ovaj deformitet
kompleksnim kada je u pitanju odreivanje plana njegovog leenja.

2.1.Uzroci nastanka ukljeva

Uzroci su brojni. Na prvom mestu, kao vodei uzrok nastanka ovog deformiteta, postavlja se
neadekvatna obua. Hallux valgus (HV) se po pravilu javlja 17
puta ee kod osoba koje nose obuu nego li kod onih koji
hodaju bosi. U prilog ovoj tvrdnji ide i injenica da kod Japanaca
do sredine 1970 tih godina, kada se nije nosila masovno
zapadna obua (nosila se tada neka vrsta klompi), nije bilo
uopte HV-a, dok je danas njegova uestalost ista kao i drugim
zemljama.
Uestalija pojava HV-a kod osoba enskog pola, 15 puta ee nego li kod mukaraca,
pripisuje se noenju obue sa uskum prednjim delom cipele i visokim potpeticama.
Drugi, est, uzrok pojave HV-a je i hereditet (naslee). Uoeno je da 75% pacijenata sa
HV-om ima pozirivnu porodinu anamnezu. Osim toga, utvrena je i povezanost sindroma koji
dovode do poveane labavosti (hiperlaksititet) zglobova, posebno poveana pokretljivost
metatarzokuneiformnog zgloba, sa nastankom HV-a, a koji uglavnom hereditarnog karaktera.
Ravna stopala (u narodu poznati kao ravni tabani) ili pes planus dovode do pronacije ili
okretanja u polje prednjeg dela stopala to poveava optereenje medijalne strane i MTF zgloba
palca i dovodi do postepenog slabljenja unutranjih (medijalnih) struktura zgloba i do
sekundarne lateralne devijacije (bonog krivljenja) palca. Kod osoba kod kojih postoji uroeni
varus prve metatarzalne kosti (kost gleda ka unutra), postoji predispozicija za razvoj deformitata
HV-a, zato to postoji povean pritisak obue na medijalnu stranu palca koji progresivno vodi ka
ovom deformitetu.

18

MATURSKI RAD

TEHNOLOGIJA RADA

Na nastanak HV-a utiu i brojna sistemska oboljenja u organizmu. Posebno je izraena

pojava HV-a gde je dijagnostikovan reumatoidni artritis i ona je tada udruena i sa
deformitetima drugih prstiju stopala (II, III,IV i V prsta) odnosno sa deformitetom
metatarzofalangealnih zglobova ostali prstiju. Posebno jre vano jasno razgraniiti HV kod RA
od drugih uzroka HV-a jer je nain leenja razliit.
Giht, takoe, moe biti uzrok nastanka ovog deformiteta, i on je obino lokalizovan sa
promenama samo na MTF zglobu palca sa lokalnim manifestacijama na okolnom tkivu (znaci
inflamacije sa moguim prisustvom tofii-a).
I na kraju, HV moe biti posledica traume, odnosno sekvela loe sraslog preloma prve
metetarzalne kosti (kosti palca) ili posledica traumatske ili hirurke amputacije drugog prsta,
kada usled miinog disbalansa i poremeene prvobitne anatomije dolazi do povlaenja placa u
stranu u smislu lateralne devijacije.

2.2.Kliniki pregled
Klinika

procena

deformitete

zahteva

precizno

poznavanja anatomije ove regije stopala kao i poznavanje

fiziolokih i patolokih odnosa u metatarzofalangealnom zglobu
palca i domen su razmatranja ortopedskog hirurga. Pored
uobiajnog klinikog pregleda koji podrazumeva posmatranje
spoljneg izgleda prednjeg dela stopala i stopala u celini, zatim ispitivanje pokretljivosti (aktivne i
pasivne) pojedinih zglobova stopala, a pre svega palca, od presudnog su znaaja za procenu
stepena deformiteta i radioloka merenja.
Razlog zbog kojeg se pacijenti obino javljaju na pregled kod ortopeda kada je u pitanju
HV, je izboina (ukalj) sa unutranje strane I MTF zgloba palca, koji ne predstavlja samo
kozmetski defekt ve i mesto poveane bolne osetljivosti naroito pri hodu u uskoj obui. To
mesto poveanog pritiska usled hronine iritacije postaje zadebljalo, tvrdo na palpaciju, i iritira
okolne potkone granice nerava sa unutranje strane I MTF zgloba palca izazivajui jak bol.
ukalj (vetaki nastala kotana izraslina) praena kod HV karakteristinim poloajem
palca koji je okrenut upolju i navie (lateralna devijacija i pronacija palca) i uznapredovalim

18

MATURSKI RAD

TEHNOLOGIJA RADA

sluajevima postoji i superpozicija (preklapanja) drugog prsta kada palac praktino najahuje
susedni drugi prst.
Za pravilnu procenu stepena deformiteta od neprocenjivog je znaaja
radiografija stopala. Rentgenski snimak stopala izvodi se u stojeem stavu, i
potrebno je nainiti snimke u anteroposteriornom smeru i lateralnoj projekciji.
Na osnovu radiolokih merenja, koji se mogu sprovesti na Rtg snimcima, moe
se sa velikom preciznou odrediti stepen deformiteta i napraviti prava procena
izbora metode leenja. Ova radiografska merenja podrazumevaju odreivanje
vanih uglova palca i prednjeg dela stopala i njihovo uporeivanje sa fiziolkim
referentnim vrednostima (hallux valgus ugao, intermetatarzalni ugao, interfalangealni ugao).
Od znaaja je i tangencijalni snimak predenjeg dela stopala koji pokazuje pomeranje
glave i metatarzalne kosti u odnosu na sezamoidne kosti i stepen njihove dislokacije ukazuje na
stepen teine deformiteta.
Nakon detaljnog klinikog i Rtg pregleda obolelog stopala moe se doneti definitivan sud
o teini oboljenja i izabrati odgovarajui plan leenja.

2.3.Leenje
Generalno gledano leenje HV-a se moe podeliti u dve velike grupe:

neoperativno leenje

operativno (hirurko) leenje

Neoperativno leenje obuhvata irok spektar postupaka koji imaju za cilj prevenciju
rizinih grupa, umanjenje subjektivnih tegoba, usporavanje napredovanja deformiteta kao i
pravovremeno i adekvatno upoznavanje pacijenta sa prirodom oboljenja.

18

MATURSKI RAD

TEHNOLOGIJA RADA

Slika 3.Izgled olovog aparata

Po pravilu prvi korak u leenju HV-a je promena obue, uz savet da se izbegava obua sa
uskim prednjim delom i visokom petom. Savetuje se noenje komotne obue (to je najee
jedan broj vei od onog broja cipele koji pacijent nosi), sa irokim prednjim delom i to obua od
mekane koe, na vezivanje.
Kod pacijenata sa ravnim stopalom se savetuje noenje individualnih ortokinetikih
uloaka uzetih po meri. Od posebnog je znaaja prepoznati rizine pacijente, odnosno pacijente
kod kojih postoji povieni rizik od nastanka HV deformitetea, i zapoeti pravovremeno leenje
ovih pacijenata. Noenje nonih ina, tzv. separatora izmeu prstiju, koji navodno lee
deformitet, pokazalo se kao apsolutno neefikasno i neuspeno.
Osobe koje nisu motivisane za operativno leenje, umotavanje palca i buniona vatom,
odnosno zatita od pritiska na postojee uljeve razliitim vrstama flastera, moe privremeno da
smanji tegobe, uz napomenu da pacijenti moraju imati u vidu da se kod njih radi o hroninom
progresivnom oboljenju i da e deformitet, uz ovaj vid leenja, vremenom postajati sve
naglaeniji.
Operativno leenje se planira i sprovodi samo u onim sluajevima kada postoji visoka
motivisanost pacijenta za hirurkim reenjem problema. Obino je jak bol glavni pokreta
ovakve odluke. Pored bola, nekada je pacijent motivisan da se podvrgne hirurkom zahvatu iz
kozmetskih, isto estetskih razloga, naroito kada se radi o pacijentima enskog pola. injenica
je da krajnji rezultat operativnog leenja zavisi od stepena deformiteta i to se pacijentima mora
objasniti pre operacije. Od velikog je znaaja i sagledavanje sveukupnog opteg stanja pacijenta,
i procena postojanja opasnosti od moguih perioperativnih komplikacija (rizik od infekcije,
tromboembolijskih komplikacija) koje mogu biti fatalne za pacijenta.
Opisano je vie od 100 hirurkih zahvata u leenju HV-a, to upuuje na zakljuak da
nijedna od njih nije apsolutno savrena i da moe reiti celokupni obim klinikih varijeteta ovog
deformiteta. Zbog toga se danas pri izboru hirurkog zahvata preporuuje korienje algoritma.
Algoritam operativnog leenja hallux valgus deformiteta
Deformitet HV-a se u cilju algoritma moe podeliti u 5 glavnih grupa:

deformiteti sa kongruentnim (podudarnim) I MTF zglobom

18

MATURSKI RAD

TEHNOLOGIJA RADA

deformiteti sa inkongruentnim (nepodudarnim ) I MTF zglobom

deformiteti sa artrotinim promenama u I MTF zglobu

deformiteti sa nestabilnim (labavim) I MTF zglobom i

juvenilni (adolescentni) hallux valgusi.

Stepen (obim) deformiteta moe se podeliti u tri grupe:

poetni (blagi) deformitet, kod koga je hallux valgus ugao manji od 30 stepeni, a

intermetatarzalni ugao manji od 13 stepeni,

umereni ( srednji) deformitet, kod koga je hallux valgus ugao manji od 40 stepeni,

a intermetatarzalni manji od 20 stepeni,

naglaeni ( veliki) deformitet, kod koga je hallux valgus ugao vei od 40 stepeni,

a intermetatarzalni vei od 20 stepeni.

Izbor operativne metode zavisi od tipa i stepena izraenosti deformiteta i danas su u
svakodnevnoj hirurskoj praksi u upotrebi nekoliko operativnih procedura kojima se ostetomijom
prve metatarzalne kosti koriguje valgus pozicija palca i ona zadrava fiksacionim materjalom
(zavrtnji, kirnerove igle).

Slika 4. Hirurki zahvat odstranjivanja uklja

Nivo osteotomije (presecanja kosti) odreuje se na osnovu tipa i stepena deformiteta i
starosti pacijenta i generalno gledano kod blaih oblika (mlaih pacijenata) HV-a hirurka
osteotomija se vri na distalnom kraju kosti, dok kod naglaenih deformiteta, koji se sreu
generalno kod starijih pacijenata, neophodna je osteotomija proksimalnog dela prve metatarzalne
kosti uz zahvat na mekim tkivima (presecenja tetive adduktora i lateralni riliz kapsule zgloba).
Kod teih sluajeva , kod kojih postoji definitivno oteenje I MTF zgloba palca (artroza
zgloba) indikovano je hirurko ukoenje zgloba kako bi se obezbolio i doveo u fizioloku
poziciju.

18

MATURSKI RAD

TEHNOLOGIJA RADA

Poseban hirurki problem predstavlja leenje HV-a kod reumatoidnog artrita, jer zahteva
hirurko odstranjenje patoloki izmenjenih zglobnih povrina zgloba palca i drugih zglobova
prstiju u cilju definitivnog reavanja problema.
Postoperativni tok ogleda se u zabrani oslonca na operisano stopalo u trajanju od 4 do 6
nedelja ili se dozvoljava rasteretni hod sa osloncem na spoljnu stranu stopala i petu. Materijal
koji se koristi za fiksaciju mesta osteotomije ukoliko se nalazi po koom ne zahteva vaenje,
ukoliko ne iritira okolne meko tkivne i nervne elemente i izaziva tegobe.

Slika 5. Rengenski snimak izgled uklja

Ukoliko je fiksacioni materjal postavljen da tri van koe (kirnerova igla), onda je
njegovo vaenje olakano i moe se izvesti u ambulantnim uslovima bez potrebe za drugom
operacijom.
Jedina opasnost u takvoj situaciji je rizik od unosa infekcije od spolja preko ulazne rane
kirnerove igle put unutra. Ova komplikacija moe se spreiti pridravanjem svih postulata
asepse i antisepse u hirurkom radu.
Na kraju treba istai da je neophodno potovanje navedenih indikacija uz primenu
odgovarajueg postupka (a ne onog kojim hirurg najbolje vlada), uz poznavanje svih
komplikacija koje mogu nastati primenom odgovarajueg postupka (kako bi se iste izbegle) i uz
individualni pristup svakom pacijentu, potujui njegove elje u granicama realnih mogunosti.

3.ULJEVI

18

MATURSKI RAD

TEHNOLOGIJA RADA

ulj je oroala masa, okruglog oblika, u centru se nalazi inflitracija (jezgro). Javljaju se
kao posledica mnogo jakog trenja ili jakog pritiska.
uljevi na stopalima nastaju zbog noenja neodgovarajue obue, a njihovom nastanku
posebno su sklone osobe s ravnim tabanima. ulj na tabanu ili keratodermija je oboljenje
nastalo zadebljanjem ronatog sloja epiderma. Predodreena mesta za uljeve su: mali prst,
zglobovi i prostor izmeu svih prstiju.
Postoji nekoliko vrste uljeva:

tvrdi uljevi,

vodeni uljevi,

kotani uljevi,

vaskularni uljevi,

nervno vaskularni i vaskularni uljevi,

papiloni uljevi.

Jedan od pribora kojima se uljevi odstranjuje je i olov aparat.

Slika 6. Izgled olovog aparata

18

MATURSKI RAD

TEHNOLOGIJA RADA

Slika 7.Dodaci olovog apatata kojima se skida ulj sa uklja

Tvrdi uljevi su najzastupljeniji uljevi.To su tvrdo kupasta zadebkjanja koe, obino
uljevitog podruja, esto imaju jezgro okrueno upalom u koi.
Vodeni uljevi javljaju se izmeu prstiju kao uzrok trenja. Beliasti su I vodnjikavi na
opip I javljaju se izmeu prstiju zato to se tu skuplja znoj I vlaga koja olakava tvrdo tkivo.
to je pritisak cipele dugotrajniji, to je ulj dublji. ulj na tabanu u preseku izgleda kao
klin iji je vrh okrenut ka unutranjosti koe, vri stalne pritiske na nerve prsta i izaziva bolove.
uljevi se javljaju i na tabanima i na peti. Oni su mnogo vei od uljeva na prstima i mnogo vie
oteavaju hod. Tesna obua sa iljatim vrhovima i visokim potpeticama, naroito enska, izaziva
nepravilnost zglobova, pa i celog stopala. Pritisak sa unutranje strane stopala u predelu zgloba
palca izaziva zapaljenje jedne sluzne kesice, sa velikim bolovima. Na ovo se nadovezuju
promene u zglobu palca, koji se krivi i na kome izrasta kvrga. Kesica preko nastale kvrge moe i
da se zagnoji. Da biste izleili uljeve, treba, na prvom mestu, otkloniti uzrok koji je izazvao
njihovu pojavu, a to je, u stvari, tesna i neudobna obua. ulj na stopalu se javlja kada se prsti
trljaju jedni uz druge ili je koa stegnuta izmeu vae cipele i kostiju vaeg stopala. Mogu biti
tvrdi ili mekani i iako su bolni postoje opcije za olakanje neprijatnosti ulja.

18

MATURSKI RAD

TEHNOLOGIJA RADA

Slika 8. Izglde ulja na tabanu

Pomenutu kliniku grupu (koja je znatno brojna ) predstavljaju tzv. steeni deformiteti,
kao to su ravna stopala, udubljena stopala, sputeni popreni svodovi, razni deformiteti stopala i
dr. Oni nastaju tokom ivota kao posledica genetske predispozicije, uveane teine, hormonskog
disbalansa, prekomernog optereenja stopala stajanja ( frizeri, prodavci, stomatolozi, hirurzi i
dr. ) ili hodanja ( potari, terenski radnici, peaenje u rekreativne svrhe i dr. ), ili kombinacije
vie navedenih faktora.

Slika 9. uljevi na stopalima

4.ZATITA NA RADU
U lina sredstva zatite na radu ubrajamo: Radni mantil; ogrta ;obuu; rukavice; maske;
pekire salvete.

18

MATURSKI RAD

TEHNOLOGIJA RADA

Slika 10. Zatitna oprema u salonima

U kolektivna sredstva ubrajamo: Prostranost radionice; sistem osvetljenja; sistem
ventilacije; zatita elektrinih instalacija; grejanje radnih prostorija; proctor za smetaj
materijala; protiv poarni aparat; gromobranska instalacija; reodvna dizinfekcija pribora i alata.

4.1.Dizinfekcija i sterilizacija
Higjena predstavlja osnovni zahtev modernih salona pedikira i manikira.
Dizinfekcija

podrazumeva

skup

postupaka

pomou

kojih

smanjujemo

broj

mikroorganizama u odreenoj sredini ili na odreenom predmetu, i tako pomou dizinfekcije mi

uinimo bakterije nesposobnim za dalji prenos infekcije ili zaraze. Dizinfekcija moe biti
sprovoenji pomou fizikih i hemijskih sredstava.
U grupu fizikih sradstava spadaju: kljuana voda, metoda suvog vrelog vazduha. Taj
postupak se najvie koristi u laboratorijama i operacijskih sala.
Tena dizinfekcija sredstava upotrebljava se za dizinfekciju insstrumenata; kou; ruku;
rublje; flaica itd. Koa treba dobro da podnese ta sredstva. Za dizinfekciju instrumenata
uglavnom se koristi 70% etilski piritus, ali ne sme u svom sastavu da ima kanfora.
Vrste sterilizacije:

vlanom toplotom (sterilizacija kuvanjem u auto plavu);

suvom toplotom (visokom temperaturom);

zraenjem.

Instrument se sterilie nekoliko puta na dan, posle svakog termina.

18

MATURSKI RAD

TEHNOLOGIJA RADA

Anti sepsa je borba sa infekcijom, uz pomo specijalno namenjenih hemijskih sredstava.

Asepsija je odstranjivanje svih mikroorganizama uz pomo fizikih sredstava i tene
dizinfekcije.
Sprovoenje dizinfekcije:

Mehanika dizinfekcija pranja mantila, pekira, ogrtaa.

Aspiracija dizinfekcija prostora

Fizika dizinfekcija toplotom sagorevanje, kuvanje, nagla izlaganja

niskih temperature. Izlaganje povienih temperature i zamrzavanje.

Primena i energija zraenja.

Filtriranje.

4.2.Pribor, material, alat za manikir

Da bi se uradio manikir poterbno je da imamo na svom random mestu:
Radni stoi, stolicu za radnika, stolica za stranku, muteriju. Zatim cangle za seenje
noktiju, turpija za prirodne nokte 150/220; cangle za seenje zanoktica; sredstva za poliranje;
plastini, metalni ili drveni podiza zanoktica.

18

MATURSKI RAD

TEHNOLOGIJA RADA

Slika 11.Razni pribor, materijal i alat za manikir i pedikir.

18

MATURSKI RAD

TEHNOLOGIJA RADA

ZAKLJUAK

Kau da samo jednim pogledom na neiju obuu i stopala moe stei sliku o higijeni
dotine osobe. I obrtnuto, pogledom na vaa stopala drugi se ljudi upoznaju sa vaom istoom .
Drugim reima, zdravlje vaih stopala daje prilino upeatljivu sliku o vama kao linosti. Zato,
ukoliko iole drite do sebe i elite u oima okoline izgledati negovano i isto, itekako ete
obratiti panju na izgled stopala. To automatski zahteva adekvatnu negu, ienje i piling,
regularnu hidrataciju itd. Istovremeno, potrebno je da nosite udobnu obuu, koja vaim stopalima
omoguava relaksaciju i disanje.
Pravilno uraen pedikir uklonie sve tragove teke, zatvorene obue: uljeve, tvrde pete,
urasle nokte, a takoe e spreiti i neugodan miris, znojenje i gljivina oboljenja.
Negu ponimo kupkom.
Svaka nega stopala poinje kupkom, ali pre nego to stopala uronite u mlaku vodu,
dodajte u nju nekoliko kapi pene za tuiranje ili, prema bakinom receptu, malo morske soli kako
bi koa omekala. Moete dodati i kaiku maslinovog ili bademovog ulja. Ve posle 10 do 15
minuta, koliko je potrebno da stopala drite u kupki, prihvatite se uklanjanja zadebljale i ispucale
koe na petama...
Kamenom za pete masirajte gruba, otvrdnula podruja stopala, a posebnu panju
posvetite noktima. Kako biste sredili koicu oko noktiju, umasirajte specijalnu kremu za to
podruje i uz pomo tapia od vate polako pogurajte koicu prema korenu nokta. Stopala dobro
osuite, pogotovo izmeu prstiju.
Nahranite kou
Temeljno ostruite grubu kou s pete. Korisno je da svaki put prilikom tuiranja uklonite
zadebljanja strugalicom ili kamenom. Nakon toga obavezno umasirajte hranljivu kremu s
visokim procentom masnoe kako bi koa omekala. Dobro je ponekad uraditi i piling stopala
kako bi hranljive materije iz kreme to dublje prodrle u kou. Ukoliko imate posebno suvu kou,
utrljajte kremu pre spavanja i obujte pamune arape. Tako e koa tokom noi bolje upiti
hranljive sastojke iz kreme.

18

MATURSKI RAD

TEHNOLOGIJA RADA

Slika 9. Lepa i negovana stopala

Protiv znojenja
Klasian pedikir ponekad ne pomae kod znojenja, loe cirkulacije, gljivica, uraslih
noktiju i drugih neprijatelja lepih i zdravih stopala, pa je potrebna posebna nega. Ako vam se
noge mnogo znoje i imaju neprijatan miris, i za to ima leka. Koristite sprejeve za stopala,
balzame i kupke koje sadre aktivne materije koje spreavaju razvoj bakterija i nastanak
neugodnog mirisa. Obavezno dva puta dnevno perite stopala preparatima koji spreavaju
prekomerno znojenje, a posle pranja koristite puder za stopala. Zaboravite zatvorenu obuu od
materijala koji ne diu i sintetike arape. Ako esto nosite sportsku obuu, pokuajte da to
krae budete u patikama i redovno ih perite. Nosite prozranu, udobnu obuu od prirodnih
materijala, koe i platna. Naravno, to vai i za sandale. U cipele moete staviti malo pudera ili,
pre nego to ih obujete, stopala poprskajte sprejem za revitalizaciju koji osveava.
Ako se uprkos svim tim merama i dalje prekomerno znojite, obratite se dermatologu. Ako
su vam stopala uvek hladna i esto se znoje, imate lou cirkulaciju. Kako biste je poboljali, bilo
bi dobro da jednom nedeljno paljivo izmasirate stopala. Nakon kupke masirajte stopala poevi
od vrha prstiju, preko stopala do lanaka i sve do lista. Jagodicama prstiju masirajte stopala, a
potom svaki noni prst posebno, koristei posebno ulje za masau ili hidratantnu kremu.

18