Bugari U Srbiji I Srpsko-Bugarski Odnosi U Svetlu Evropskih Integracija Srbije

STUDIJA PRAKTINE POLITIKE
Bugari u Srbiji
i srpsko-bugarski odnosi u svetlu
evropskih integracija Srbije
radni DOKUMENT
Beograd 2013. godine
IZDAVAI
ISAC fond
Centar za meunarodne i bezbednosne poslove
Kapetan Miina 5
11000 Beograd
www.isac-fund.org
Friedrich Ebert Stiftung
Office in Belgrade
Dositejeva 51
11000 Beograd
www.fes.rs
IZVRNI IZDAVA
Nikola Petrovi
arko Petrovi, direktor istraivanja
Igor Novakovi, glavni istraiva
DIZAJN I PRIPREMA ZA TAMPU
Marko Zakovski
TAMPA
Grafolik Beograd
TIRA
Beograd 2013. godine
Miljenja i stavovi u tekstu predstavljaju stavove istraivaca i ne odraavaju neophodno i zvanine
stavove Fondacije Friedrich Ebert i ISAC fonda.
SKRAENICE
CEFTA Centralno-evropski sporazum o slobodnoj trgovini
CEI Centralno-evropska inicijativa
DS - Demokratska stranka
DSS - Demokratska stranka Srbije
EU Evropska unija
GERB Graani za evropski razvoj Bugarske (politika stranka u Bugarskoj)
IPA Instrument za predpristupnu pomo Evropske unije
LDP Liberalno demokratska partija
NATO Severno-atlantski savez
NR Bugarska Narodna Republika Bugarska
PUPS Partija ujedinjenih penzionera Srbije
SDA Stranka demokratske akcije
SDP Socijaldemokratska partija
SDPS - Socijaldemokratska partija Srbije
SECI Inicijativa za saradnju u jugoistonoj Evropi
SFRJ Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija
SELEC Centar za sprovoenje zakona u Jugoistonoj Evropi
SEPCA Udruenje efova policija Jugoistone Evrope
SNS Srpska napredna stranka
SPC Srpska pravoslavna crkva
SPO Srpski pokret obnove
SR Jugoslavija Savezna republika Jugoslavija
SPS - Socijalistika partija Srbije
SRS - Srpska radikalna stranka
SVM Savez vojvoanskih Maara
URS Ujedinjeni Regioni Srbije
VMRO Unutranja makedonska revolucionarna organizacija (politika stranka u Bugarskoj)
-3-
-4-
Saetak
Ova studija praktine politike predstavlja analizu stanja i perspektiva bugarske nacionalne
manjine u Srbiji i uticaja ovog pitanja na odnose Srbije i Bugarske, kao i na perspektive
evropskih integracija Srbije. Studija je uraena na osnovu javno dostupnih dokumenata i
informacija prikupljenih tokom terenskog istraivanja koje su autori sproveli u Dimitrovgradu,
Bosilegradu i Sofiji tokom 2013. godine.
U ovom dokumentu autori su analizirali razliite aspekte poloaja bugarske nacionalne
manjine, uporeujui ih sa optim poloajem graana Srbije u junoj Srbiji, kao i u dravi
uopte. Takoe, analizirano je pitanje potovanja i ispunjenja manjinskih prava predvienih
zakonodavnim okvirom Srbije i meunarodnim normama, kao i raspodelu politike moi
meu politikim predstavnicima ove nacionalne manjine u Srbiji, i kako ona utie na srpskobugarske odnose u celini.
Ova studija tei da pokae da etniki Bugari u Srbiji nisu diskriminisani ni pojedinano ni
u odnosu na druge manjine, i da uivaju prava, status i politiku snagu srazmerno svom
broju. Ipak, problemi u praktinoj realizaciji njihovih manjinskih prava postoje, posebno u
oblasti obrazovanja, informisanja i kulture, i u vezi su, pre svega, sa koliinom raspoloivih
sredstava namenjenih za ostvarivanje ovih prava. Takoe, postoji i naslee prolosti kako
u tretmanu bugarske nacionalne manjine u Srbiji, tako i naslee prolosti dravnih odnosa
koji umnogome utiu na percepcije Bugarske u Srbiji i obratno.
Bugarska e, iako nema teritorijalnih pretenzija prema Srbiji, insistirati na potovanju prava
etnikih Bugara u Srbiji, pre svega u optinama Dimitrovgrad i Bosilegrad gde bugarska
nacionalna manjina ini apsolutnu veinu. Mera tog insistiranja zavisie od stepena
potovanja prava bugarske nacionalne manjine u tim optinama, ali i od unutranjopolitike dinamike u Sofiji. Vrlo je verovatno da e zvanina Sofija imati zahteve u vezi sa
ispravljanjem odreenih istorijskih, stvarnih ili konstruisanih nepravdi prema Bugarima u
Srbiji, koji e biti upueni tokom pregovora Srbije o pristupanju u punopravno lanstvo EU.
Pravni poloaj Bugara u Srbiji je takav da omoguava odranje ove nacionalne manjine u
njenim prirodnim demografskim okvirima. Ovi okviri, kao to je to sluaj sa najveim brojem
naroda na prostoru Zapadnog Balkana, ukljuujui tu i Srbe, pokazuju negativni trend,
odnosno opadanje broja stanovnika. Na te trendove se negativno odraava loa ekonomska
situacija i niska podrka obrazovanju, kulturi i informisanju na bugarskom jeziku od strane
centralnih vlasti u Srbiji.
Bugari su jedna od najbolje integrisanih nacionalnih manjina u Srbiji, koja ima, i koristi
pravo na upotrebu sopstvenog jezika i pisma, pravo na obrazovanje na maternjem jeziku,
odravanje veza sa maticom, pravo na ouvanje kulturnih posebnosti i pravo na informisanje
na maternjem jeziku.
Srbija e, usled injenice da je Bugarska lanica EU, morati da uloi dodatne napore kako
bi ubedila nacionalno svesne politiare u Sofiji da e istrajati u naporima da poloaj
Bugara unapredi, naroito ukoliko primamljiva retorika zatite prava Bugara u Zapadnim
-5-
pokrajinama1 bude donosila politike dividende tim politiarima u Bugarskoj. Istorijski

narativi i u Srbiji i u Bugarskoj puni su stvarnih ili navodnih istorijskih dokaza o tome da
ta teritorija istorijski pripada upravo jednoj ili drugoj dravi, poev od srednjovekovnih,
preko administrativnih granica u Otomanskoj imperiji, granica crkvenih administracija
raje u Otomanskoj imperiji i slino. Ovi istorijski narativi, meutim, ne igraju vaniju ulogu
u modernim odnosima izmeu Srbije i Bugarske, obeleene evropskim integracionim
procesima. Ipak, oni mogu da budu jedan od razloga konflikta u budunosti, zbog ega ih
je posebno vano drati izvan okvira rasprave o pravima bugarske nacionalne manjine ili
rasprave o odnosima izmeu Bugarske i Srbije.
Pitanje poloaja Bugara u Srbiji mogue je postaviti sa aspekta vladavine prava i perspektive
lanstva u EU, ali naravno, ne i sa aspekta samoopredeljenja naroda. Osnovna teza na kojoj
poiva ova studija praktine politike je da je stepen zagarantovanih prava Bugara u
Srbiji, kao i mehanizmi za njihovo ostvarivanje solidno postavljen, te da je mogue, uz
odgovarajua poboljanja, ostvariti puno uivanje ljudskih i manjinskih prava Bugara
u Srbiji. Istovremeno, potrebno je ostvariti dijalog na vie nivoa sa nacionalnim elitama u
Bugarskoj, sa ciljem da pitanje poloaja Bugara u Srbiji tretiraju kao pitanje:
1. manjinskih prava, u skladu sa zakonima Republike Srbije i Okvirnom konvencijom o
zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina Saveta Evrope;
2. legitimnog interesa Republike Bugarske u okviru Okvirne konvencije, ali ne i pitanje
kopenhakih kriterijuma, budui da poloaj Bugara u Srbiji ne bi trebalo da bude
politiko nego pravno pitanje, i pitanje raspoloivih resursa za potovanje manjinskih
prava;
3. socio-ekonomsko pitanje razvoja siromanih regiona u Srbiji i ekonomskih odnosa dve
susedne drave iji su most upravo optine Dimitrovgrad i Bosilegrad.
Na taj nain, i jedna i druga drava bi mogle da se pridrue onome to su im obema zacrtani
ciljevi, a to su dobrosusedski odnosi i ekonomski prosperitet. Samim tim, ciljevi poboljanja
potovanja manjinskih prava u Srbiji trebalo bi da budu (1) odranje i prosperitet Bugara u
Srbiji, (2) stvaranje i odranje dobrosusedske atmosfere i (3) stvaranje uslova za ekonomski
prosperitet itavog juga Srbije i istoka Bugarske.
1 Zapadne pokrajine ( na bugarskom) su termin koji se u Bugarskoj koristi za optine u Srbiji, Dimitrovgrad i Bosilegrad i
u Makedoniji za Strumicu, koje su Srbiji odnosno Kraljevini SHS pripale posle Prvog svetskog rata. Iako bi po pravilu prevod na srpski trebalo da glasi
Zapadne krajine, koristiemo naziv u originalu zbog lakeg razumevanja i rasprostranjenosti upotrebe termina u ovom obliku u Srbiji.
-6-
PREPORUKE
Republici Srbiji i Republici Bugarskoj
1. Politike elite u Beogradu i Sofiji trebalo bi da zajedniki priznaju postojanje tekog
naslea prolosti, te da putem javnog prihvatanja odgovornosti za to naslee uspostave
temelj novih odnosa u budunosti. Na primer, meusobno izvinjenje za zloine poinjene
na teritorijama koje su tokom dva svetska rata menjale vlast, za neopravdane ratove
i meusobne napade. Takoe, obe strane bi trebalo da ukau i na nekontroverzne i
pozitivne momente zajednike prolosti koje bi trebalo zajedno proslavljati i obeleavati.
2. Potrebno je u to skorije vreme realizovati otvaranje novih prekograninih prelaza za
stanovnitvo u optinama Dimitrovgrad, Babunica, Surdulica i Bosilegrad, tamo gde
graani sa obe strane granice vide potrebu za time.
Republici Srbiji
3. Vlasti u Republici Srbiji trebalo bi da ozbiljno razmotre nedavno objavljenu Platformu
bugarske nacionalne manjine u Srbiji , te da formuliu mapu puta ili akcioni plan koji e
se pretoiti u sveobuhvatne i kontinuirane pozitivne praktine mere prema bugarskoj
nacionalnoj manjini u Srbiji i prema samoj Republici Bugarskoj.
4. Vlada Srbije bi trebalo da uspostavi specijalni fond za stipendiranje mladih Bugara na
univerzitetima u Srbiji, kako bi im se omoguilo da studiraju u Srbiji i, kao obrazovan kadar
koji je integrisan u srpsko drutvo, vrati u Dimitrovgrad i Bosilegrad, umesto da odu u
Bugarsku i verovatno zauvek napuste teritoriju Srbije.
5. Sprovesti dodatnu edukaciju dravnih organa (poeljno u saradnji sa nacionalnim savetima
nacionalnih manjina) u Pirotskom i Pinjskom okrugu u vezi sa individualnim i kolektivnim
pravima nacionalnih manjina predvienih zakonodavnim okvirom Srbije i Okvirnom
konvencijom o ljudskim pravima Saveta Evrope. Institucije koje nisu u nadlenosti lokalne
administracije trebalo bi da to pre usvoje mere za upotrebu bugarskog jezika kao
manjinskog u skladu sa zakonodavnim okvirom Republike Srbije.
6. Podstai preimenovanje Dimitrovgrada u Caribrod. Caribrod je staro ime ovog grada,
koje je i dalje u neformalnoj upotrebi meu lokalnim stanovnitvom, naroito u svetlu
injenice da Caribrod nema nikakve negativne meunacionalne konotacije.
7. Svesti zabranu prelaza granice sa Srbijom pripadnika radikalnih politikih partija iz
Bugarske na najmanju meru, i to samo prema licima koja imaju nasilnu prolost ili su
poinila kanjivo delo u prolosti u Srbiji (krivino delo ili prekraj);
8.
Bosilegrad se nalazi u svojevrsnom geografskom depu, udaljen je od glavnih
saobraajnica u Republici Srbiji, te je potrebno planski raditi na poboljanju njegove
saobraajne i druge infrastrukture. Upravo zbog ovakvog poloaja i specifinog sastava
stanovnitva, takoe je poeljno razmisliti o uvoenju bescarinske zone i drugih privrednih
olakica za ovu optinu. Slian pristup bi bio primenjiv i za neke druge optine u Srbiji.
9. Potrebno je to pre otvoriti carinski terminal u Bosilegradu, kako bi granini prelaz Ribarci
sa Bugarskom bio otvoren i za trgovinu.
-7-
10. Potrebno je obezbediti laki uvoz informativnih materijala i knjiga iz Bugarske, naroito
onih koji su ionako dostupni putem interneta;
11.
U saradnji sa Nacionalnim savetom bugarske nacionalne manjine ubrzati rad na
akreditaciji svih udbenika za osnovne i srednje kole na bugarskom jeziku kako bi se
prevaziao postojei problem nedostatka udbenika za uenike koji pohaaju nastavu
na bugarskom jeziku.
12.
Vlada Srbije, u saradnji sa Nacionalnim savetom bugarske nacionalne manjine i
nevladinim organizacijama, trebalo bi da unapredi uslove za obrazovanje na bugarskom
jeziku i stvori i odrava kvalitetni nastavni kadar.
13. Nuno je oceniti uspeh dosadanjih projekata usmerenih ka bugarskoj nacionalnoj
manjini, a koje je finansirala Vlada Republike Srbije. Pomou ove revizije potrebno je
napraviti dugoronu strategiju za podrku projektima nacionalnih manjina, a na osnovu
njihovih konkretnih potreba. Takoe je potrebno razviti transparentne kriterijume za
dodelu grantova organizacijama koje se bave promocijom i zatitom prava Bugara u
Srbiji.
14. Republika Srbija bi trebalo da ima proaktivniji pristup saradnji sa Republikom Bugarskom.
Za razliku od veine susednih zemalja, javno mnjenje u Bugarskoj je veoma naklonjeno
srpskoj kulturi, jeziku i estradi to je injenica koju su politiari u Srbiji prenebegavali.
Potrebna je to bliskija i otvorenija saradnja sa Republikom Bugarskom, ne samo zbog
reavanja spornih pitanja, nego i zbog ukupnog razvoja juga Srbije.
Optinama Dimitrovgrad i Bosilegrad

15. Lokalne vlasti u ove dve optine trebalo bi da jasno istaknu informacije na vidnim
mestima na bugarskom jeziku kako bi graani znali da mogu da koriste bugarski jezik u
optenju sa dravnim organima;
16. Potrebno je istai dvojezine table na onim mestima u ove dve optine gde one jo uvek
ne postoje;
17. Sprovesti potpunu komunalnu inspekciju svih sakralnih mesta i unaprediti njihovo
stanje, uz pomo republikih organa, kako to ne bi inili sami graani.
18. Identifikovati osnovne probleme u vezi sa mogunostima za ekonomski razvoj, bilo da
su u pitanju novi granini prelazi i carinske ispostave ili privlaenje investicija i donacija.
Potrebno je da lokalni budeti budu vie programski orijentisani, i da se time pobolja
investiciona klima i privuku nove investicije;
19. Ove dve optine (moda zajedno i sa optinama Babunica i Surdulica), s obzirom na stalni
porast broja bugarskih turista iz Bugarske, trebalo bi da zajedno sa Republikom Srbijom
porade na lokalnoj strategiji razvoja turizma i sistemski pristupe razvoju ekonomije
turizma. Znaajne lokalne destinacije i kapaciteti su devastirani i neupotrebljeni (kao to
je npr. Zvonaka banja) koje bi sa ovim ciljem trebalo revitalizovati i promovisati.
-8-
Liderima bugarske nacionalne manjine u Srbiji i bugarskim nacionalnim

organizacijama
20. Nuno je izbacivanje spornih termina poput Zapadnih pokrajina iz upotrebe, odnosno
njhovo svoenje na meru koja ima istorijski, a ne politiki karakter, a potpuno izbaciti
krajnje problematine termine poput genocid, nasilje i sl. Ovi termini nisu podobni
za harmonian suivot Srba i Bugara u budunosti, potrebno je uticati i na politiare u
Bugarskoj da ih ne koriste, naroito ne prilikom obeleavanja jubileja u Srbiji;
21. Potrebno je isticati pozitivne primere srpsko-bugarskih odnosa i na osnovu njih upuivati
na saradnju izmeu dva naroda (Kralj Milutin, Knez Mihailo, Vasil Levski i drugi);
22. Obeshrabriti politiare iz Bugarske ili se barem uzdrati od uea u manifestacijama koje
imaju javno zapaljivi karakter, odnosno u kojem se koristi retorika koja moe da dovede
do meunacionalnih trvenja.
Srpskoj pravoslavnoj crkvi

23. Obustaviti upotrebu termina opi i opski jezik, budui da se gotovo niko od etnikih
Bugara ne osea kao op u nacionalnom smislu, ve to ime koriste kao regionalnu
kulturoloku i dijalekatsku odrednicu.
24. Potrebno je pronai reenje za pitanje saradnje Srpske pravoslavne crkve sa Bugarskom
pravoslavnom crkvom na teritoriji Srbije, na osnovu postojeih primera drugih
pravoslavnih crkava sa kojima je Srpska pravoslavna crkva uspostavila razliite modalitete
saradnje, a u cilju dugoronog poboljanja odnosa dvaju naroda;
25. Omoguiti da za svetenike na lokalu dou lica koja potiu iz tih optina, a ukoliko
je potrebno, posebno predloiti Srpskoj pravoslavnoj crkvi regulisanje kolovanja
svetenika bugarske nacionalnosti sa Bugarskom pravoslavnom crkvom (moda kroz
formu razmene studenata, ili slino).
Nacionalnom savetu bugarske nacionalne manjine

26. Preispitati koliko sadraji tampanih lokalnih medija zaista afirmiu pitanja od interesa za
bugarsku manjinu u Srbiji;
27. Potrebno je uloiti dodatni napor kako bi se u interesu svih to pre reilo pitanje
odobrenja udbenika na bugarskom;
28. Poveati transparentnost potronje novca i javno objavljivati finansijske izvetaje.
-9-
- 10 -
Uvod
Pitanje manjina na Zapadnom Balkanu
Od raspada Otomanske i Austrougarske imperije, etnika pitanja su na prostoru Balkana
meu osnovnim izvorima sukoba. Ona su bila veoma prisutna i tokom dva svetska rata,
ali i za vreme ratova za jugoslovensko naslee tokom devedesetih godina XX veka koji su
se, u najveoj meri, vodili zbog nezadovoljstva (pre svega srpskih ali i drugih) nacionalnih
elita sa nepoklapanjem etnikih granica sa granicama novonastalih drava. Kosovo je na
etnikom principu dobilo nezavisnost. Makedonija je takoe prola etniki sukob izmeu
dominantnog stanovnitva Makedonaca, i etnikih Albanaca 2001. godine, a Srbija je imala
slino iskustvo iste godine u svoje tri june optine - Preevu, Medvei i Bujanovcu u junu
2001. godine. U poslednje vreme, sve su uestaliji zahtevi za tzv. prirodnom Albanijom,2
koji stiu od etnikih Albanaca rasutih u etiri drave.
Odgovor meunarodne zajednice na etnika pitanja, sa izuzetkom u sluaju Kosova, bio
je specijalno iskrojeno reenje za svaki pojedinani sluaj, koje je uvek ukljuivalo uee
manjina u vlasti na lokalnom i centralnom nivou, vladavinu prava i normi koje reguliu
manjinska pitanja i perspektivu ukljuivanja drava sa ovakvim problemima u EU. Logika
ovih reenja, dakle, u svojoj osnovi ima pravno-politiki sporazum, koji bi trebalo da u
dogledno vreme bude dopunjen odrivim ekonomskim razvojem na putu ka EU. Svi dalji
razgovori o pitanju poloaja manjina zavravaju se donoenjem odluka u institucijama EU
koja imaju politiki i pravno obavezujui karakter, te se na taj nain nacionalne politike elite
demotiviu da etnikim pitanjima ugroavaju ekonomski prosperitet sopstvenog elektorata.
Bugarska u novijoj istoriji nije iskusila znaajnije etnike konflikte, naroito ne onakve sa
kakvima su bili suoeni njeni zapadni susedi iz bive Jugoslavije. Ipak, u Bugarskoj je
nacionalno oseanje snano izraeno u odnosu na sunarodnike u Srbiji i Grkoj, a posebno
je snano oko pitanja etnikih Bugara u Makedoniji. Treba napomenuti da zvanina Sofija
priznaje postojanje Makedonije kao drave, ali ne i postojanje makedonskog jezika.
Srbija, Bugarska i Bugari u Srbiji

Odnosi Srbije i Bugarske u poslednjih dvadeset godina idu uzlaznom linijom. Donedavno,
inilo se da nesporazumi ne postoje i da e Bugarska biti jedna od lanica EU koja e se najvie
zalagati za ubrzano pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Meutim, od kada je postalo izvesno
da e Srbija postati kandidat i da e poeti pristupne pregovore, situacija se promenila.
Nekoliko izjava i komentara bugarskih politiara navode na pomisao da bi put Srbije u
Evropsku uniju mogao biti povezan sa pitanjem reenja statusa i prava bugarske nacionalne
manjine u Srbiji. Iako u ovim izjavama i komentarima dominira retorika prava, iskustva iz dva
svetska rata, kada je Bugarska iskoristila svoj nadmoni poloaj za teritorijalno proirenje na
tetu Srbije, utiu na percepciju javnosti u Srbiji i doprinose nepoverenju prema Bugarskoj.
Sa druge strane pritube bugarske nacionalne manjine na svoj poloaj u Srbiji zasluuju
objektivnu analizu i odgovarajuu akciju od strane vlasti u Srbiji.
2Duan Relji, Promene granica u kartama ponovo na Zapadnom Balkanu [Border Changes on the Cards again in the Western Balkans]. U Oekuj
neoekivano, Deset situacija na koje bi trebalo paziti, [Expect the Unexpected, Ten Situations to Keep an Eye On], Volker Perthes and Barbara Lippert
(urednici), (SWP Research Paper, januar 2012), str. 31
- 11 -
Najupeatljiviji komentar je doao od potpredsednice Republike Bugarske, Margarite

Popove, koja je, prilikom posete Bosilegradu za pravoslavni Uskrs u aprilu 2012. godine u
Kulturno-informacionom centru Bosilegrad, izjavila za Bugarski nacionalni radio da Srbija
nee moi da nastavi put ka EU bez zadovoljavajueg reenja pitanja etnikih Bugara
u Srbiji.3 Ova izjava nije bila usamljena, a samo pitanje poloaja etnikih Bugara u Srbiji s
vremena na vreme se pojavljuje meu politikom elitom Sofije kao primarno pitanje odnosa
sa Srbijom, uprkos dinaminoj saradnji na mnogim drugim poljima. Na primer, Marin Rajkov,
prelazni premijer Bugarske posle ostavke Vlade Bojka Borisova, izjavio je u maju 2013. da su
prava i slobode Bugara u Caribrodu [Dimitrovgradu] i Bosilegradu deo sveukupne ocene
napretka naeg zapadnog suseda ka evropskim integracijama.4
Takoe, odnose izmeu Bugarske i Srbije, u prethodnih nekoliko godina, obeleilo je
nekoliko incidenata na nacionalnoj osnovi. Jedan od njih desio se 28. novembra 2010.
godine kada je ministarstvo unutranjih poslova Srbije zaustavilo nekoliko autobusa sa
pripadnicima bugarske nacionalistike partije Ataka, na granici sa Srbijom, u pokuaju da se
izbegne ponavljanje meunacionalnih incidenata iz prethodnih godina. Pripadnici Atake
uputili su se tada u Bosilegrad na obeleavanje 91. godinjice Nejskog sporazuma.5 Lider
te partije, koja je podravala tadanju manjinsku vladu partije GERB, premijera Bugarske
Bojka Borisova, Volen Siderov, zapretio je blokadom granice sa Srbijom i zatraio akciju
ministarstva spoljnih poslova Bugarske, kao i preispitivanje podrke putu Srbije u EU.6 Ovaj
politiar dovodio je i ranije u pitanje teritorijalni integritet Srbije brojnim izjavama o potrebi
revizije Nejskog ugovora po kojem su Zapadne pokrajine pripale Srbiji.7
Korienje lanstva u EU kao poluge za uticaj na susednu dravu nije novost, meutim sve
vie starije lanice EU s prekorom gledaju na takvo ponaanje svojih lanica koje se granie
sa dravama kandidatima na Zapadnom Balkanu. Pojedine lanice EU su vie puta blokirale
ili i dalje blokiraju preskakanje pojedinih lestvica na EU putu. Slovenija je zbog teritorijalnog
spora blokirala Hrvatsku.8 Grka zbog spora oko imena blokira Makedoniju, Srbija je
vie puta bila blokirana, a pitanje manjina je iskrslo u njenom sporu sa Rumunijom, koja
je pretila blokadom dodeljivanja statusa kandidata Srbiji u maju 2011. godine ukoliko se
pitanje statusa i obrazovanja Rumuna (Vlaha) u Srbiji ne rei na odgovarajui nain.9 Sline
razgovore Srbija je imala i sa Maarskom. Meutim, sporazumom dve drave potpisanim
3Bugarska moe da stavi veto na EU zbog bugarske manjine [Bulgaria Could Veto Serbia for EU over Bulgarian Minority], VP Novinite,
http://www.novinite.com/view_news.php?id=138536, (preuzeto 20. aprila 2013. godine)
4Progres Srbije ka EU povezan sa manjinskim pravima Bugara [Serbias EU Progress Linked to Bulgarian Minority Rights], Balkan Insight,
http://www.balkaninsight.com/en/article/serbia-s-eu-progress-depends-on-fate-of-bulgarian-minority, (preuzeto 15. maja 2013. godine)
5Ugovorom u Neju na Seni, 1919. godine, izmeu Bugarske i sila Antante po zavretku Prvog svetskog rata. Bugarskoj su oduzete teritorije Caribroda
(Dimitrovgrada), Bosilegrada i Strumice u Makedoniji, manji deo teritorije oko reke Timok kao i teritorija kojom je Bugarska izlazila na Egejsko more, te je
odreeno plaanje ratne odtete. Ovaj ugovor je u Bugarskoj poznat kao Druga nacionalna katastrofa.
6Bugarska manjina: ivot u Srbiji kao u koloniji, Vestionline,
http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/99970/Bugarska-manjina-Zivot-u-Srbiji-kao-u-koloniji, (preuzeto 05. maja 2013. godine);
Bugarski desniari prete blokadom srpsko-bugarske granice Blic,
http://www.blic.rs/Vesti/Politika/220194/Bugarski-desnicari-prete-blokadom-srpskobugarske-granice, (preuzeto 05. maja 2013. godine)
7 Spreen ulazak bugarskih desniara, B92,
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=11&dd=27&nav_id=475313, (preuzeto 27. maja 2013. godine)
8Najdrastiniji primer uslovljavanja bio je spor oko Piranskog zaliva izmeu Slovenije i Hrvatske, zbog kojeg je Slovenija znatno usporila zatvaranje
pojedinih poglavlja u pregovorima Hrvatske sa EU. Od tada, starije lanice EU vrlo neblagonaklono gledaju na ovu praksu, to je verovatno motivisalo
hrvatske zvaninike da, neposredno pre pristupanja ove drave u EU, obeaju da se po ulasku u lanstvo nee ponaati na slian nain sa drugim dravama
kandidatima.
9Dogovor kroz zadnja vrata da d Srbiji status kandidata [Backdoor deals give Serbia EU candidate status], Euractiv,
http://www.euractiv.com/enlargement/backdoor-deals-give-serbia-eu-ca-news-511245 (preuzeto 12. maja 2013. godine)
- 12 -
u prvoj polovini 2013. godine ovo pitanje je, barem za sada, skinuto s dnevnog reda
meusobnih odnosa ove dve drave.
ISAC Fond je, uz podrku beogradske kancelarije Fridrih Ebert Fondacije, pokrenuo projekat
kojim bi se osvetlila postojea otvorena pitanja u vezi sa poloajem bugarske nacionalne
manjine u Srbiji i odnose izmeu dve zemlje. Ova studija praktine politike krajnji je proizvod
rada istraivakog tima, ija je svrha da ponudi neka praktina reenja onim faktorima
koji imaju uticaj na ovo otvoreno pitanje. Primenom ovih reenja postojea situacija bi
se poboljala, potencijalni nesporazumi izbegli i time bi se doprinelo napretku Srbije ka
lanstvu u EU bez nepotrebnih zadravanja.
- 13 -
- 14 -
Srpsko-bugarske istorijske veze

Odnosi izmeu Bugarske i Srbije, i u jednoj i u drugoj dravi, esto se posmatraju kroz
prizmu negativnog naslea prolosti, pre svega, tzv. bratoubilakog srpsko-bugarskog
rata 1885. godine, ali i drugih dogaaja. Bugarska percepcija zasniva se i na dogaajima
vezanim za Drugi balkanski rat i pitanje Makedonije, predaju Zapadnih pokrajina, odnosno
optina Dimitrovgrad i Bosilegrad Srbiji (Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca) 1919. godine.
Percepcija u Srbiji je takva da se na Drugi balkanski rat, pa i Prvi svetski rat gleda kao na
udar s lea Bugarske u Srbiji, a posebno se naglaavaju u javnom diskursu zloini bugarske
okupacione vojske u Srbiji tokom oba svetska rata. Meutim, ove dve drave imaju mnogo
duu istoriju meusobnih odnosa i mnogo pozitivnih primera saradnje i odnosa koje bi
trebalo naglaavati i koristiti u cilju promocije to blie saradnje dve drave.
Srpsko-bugarski odnosi seu daleko u srednji vek, u vreme osnivanja prve bugarske i srpske
drave. Iako su se s vremena na vreme borile za prevlast, u to vreme je uspostavljena izraena
kulturna i politika komunikacija. Ovo naslee je vidljivo i danas. Najvei srpski svetitelj, sveti
Sava (Nemanji) veoma je potovan od Bugara jo za vreme ivota. Na to ukazuje injenica
da je bugarski car Ivan Asen II odbio da, posle smrti svetog Save u Velikom Trnovu 1236.
godine, njegove moti vrati u Srbiju, to su podrali bugarska crkva i vlastela. Tek kada je
srpski kralj Vladislav lino otiao u Trnovo, molba je usliena i moti srpskog svetitelja su
vraene. Moti jo jednog lana loze Nemanjia, svetog Kralja Milutina, nalaze se u Sofiji jo
od druge polovine XV veka i svedoe o bliskosti i meusobnom potovanju dva naroda.
Od kraja XIX veka one se nalaze u samom centru Sofije, u crkvi Sveta Nedelja (koja se jo po
Milutinu naziva i Sveti Kralj). Kao svetac, Kralj Milutin je i danas veoma potovan od strane
bugarske crkve i naroda i slavi se svake godine 30. oktobra.
Koveg Krala Milutina, u crkvi Svete Nedelje u Sofiji
- 15 -
Poslednja velika srpsko-bugarska bitka u srednjem

veku desila se 1330. godine kod Velbuda (dananji
ustendil). Posle te bitke, neke zapadne teritorije
koje su bile deo Drugog bugarskog carstva, prelaze u
sastav Srbije. Po raspadu Duanovog carstva, od ovih
i drugih teritorija formira se Velbudsko despotstvo,
kojim upravlja srpski velika i sestri cara Duana,
despot Konstantin Dejanovi Draga. Upravo za
vreme njegove vladavine izgraen je i Manastir Sv.
Jovana Bogoslova, (tzv. Poganovski manastir),
koji se danas nalazi u Srbiji, a od velikog je znaaja
i za Bugare i za bugarsku crkvu. Ovaj manastir je
od 1878. do 1918. godine bio u sastavu Bugarske,
a od 1871. do 1918. godine pod jurisdikcijom
Bugarske egzarhije.10 Bugarske izbeglice u Srbiji,
posle pada Bugarske pod Turke 1393. godine,
znaajno su uticale na razvoj srpske kulture u srpskoj
Despotovini Stefana Lazarevia. Svakako je meu
njima najvaniji Konstantin Filozof, biograf despota
Stefana i pokreta Resavske kole.
Spomenik knezu Mihailu Obrenoviu u Junom Parku u Sofiji
Period prosveenosti i pokreti za osloboenje od Otomanske vlasti daju srpsko-bugarskim

vezama novi podsticaj. Kulturni i crkveni delatnici kao to su Pajsije Hilandarski, Jovan Raji,
Dositej Obradovi i drugi, obnavljaju i kodifikuju kulturu seanja i podstiu mlade nacionalne
elite i u Srbiji i u Bugarskoj. Meutim, kako su ove tendencije doprinosile obnavljanju veza
dva naroda, takoe su stvorile i osnovu za teritorijalne aspiracije od koje obe drave nisu
bile imune.
Srpski knez Mihailo Obrenovi pokuao je dva puta (1862. i 1868. godine) da okupi
prebeglice iz Bugarske u vrstu vojnu jedinicu Bugarsku legiju, koja bi se mogla iskoristiti
u ratu protiv Turske, a u cilju podizanja ustanka u samoj Bugarskoj i osloboenja zemlje. U
njima je uestvovao i jedan od najveih bugarskih nacionalnih heroja, Vasil Levski, koji je u
Srbiji proao obuku i dobio pomo u novcu i oruju za ustanak protiv Otomanske imperije.11
Treba spomenuti i da je knez Mihailo bio pobornik ideje zajednike srpsko-bugarske drave,
ali su planovi za njeno ostvarenje prekinuti njegovom pogibijom u atentatu 1868. godine.
Levski danas ima spomenik u Beogradu, dok je srpski knez Mihailo, tek relativno nedavno,
takoe dobio spomenik u Sofiji.
Maksimalistiki nacionalni programi Beograda i Sofije doveli su do porasta nerazumevanja
i ubrzo doveli i do sukoba, ije se posledice oseaju i danas. Pretenzije nad tzv. torlakim,
odnosno opskim stanovnitvom (identiteski flotantnom grupacijom koja se prostire,
10Bugarska egzarhija je bila autokefalna Bugarska pravoslavna crkva, iz koje dananja BPC crpi kontinuitet. Sazdana je 1870. godine ukazom turskog
sultana, bez pristanka Vaseljenske patrijarije. Cilj podrke sultana tenji bugarskih hriana je bio stvaranje protivtee grkoj dominaciji u pravoslavnoj
crkvi carstva, kao i protivteu daljoj srpskoj ekspanziji. Sedite egzarhije, do Drugog balkanskog rata kada je premeteno u Sofiju, bilo je u Istanbulu. Iako
je inicijalna teritorija bila manja, putem plebiscita vernika 1874. godine, Egzarhija se proirila i na celokupnu Vardarsku i Pirinsku Makedoniju. Do 1878. u
svom sastavu je imala i teritoriju celokupne dananje June Srbije.
11Sem Vasila Levskog, u ovim planovima su uestovali i drugi, koji takoe slove za nacionalne heroje Bugarske: Georgi Sava Rakovski, Stefan Karada, Vasil
Drumev i drugi.
- 16 -
Tamajdanski park u Beogradu. Na spomeniku je napisano na srpskom i bugarskom: U junu 1862. u borbama sa turskim garnizonom na Kalemegdanu,
uestvovali su i dobrovoljci iz Bugarske legije koju je osnovao Georgi Rakovski. Meu njima je bio i apostol slobode Vasil Levski.
- 17 -
otprilike, od Pirotskog okruga do dananje Sofije, i od Zajeara do tipa i koja je govorila

torlako-opskim dijalektom), kao i nad slovenskim stanovnitvom Makedonije (pre svega
Vardarske), doveli su do serije sukoba, na koje se razliito gleda:
1.
Pokuaj stvaranja tzv. San-Stefanske Bugarske 1878. godine San-Stefanskim mirom,
u Srbiji je izazvao veliko ogorenje poto su u njen sastav trebale ui i teritorije koje je
oslobodila srpska vojska i koje su smatrane za veinski srpske pre svega Pirot i Vranje;
2. Srpsko-bugarski rat 1885. godine se u Bugarskoj naziva i bratoubilakim, a pokrenuo ga
je srpski kralj Milan zbog ujedinjenja Kneevine Bugarske i Autonomne Istone Rumelije.
Ovim je, po njemu, bio poremeen poredak uspostavljen Berlinskim sporazumom 1878.
godine. Bugari su teko primili ovaj rat, smatrajui da Srbija nije imala pravog razloga da ih
napadne. Sam rat se zavrio tekim porazom Srbije na Slivnici.
3. Drugi balkanski rat izbio je zbog nezadovoljstva Bugarske stanjem na terenu posle Prvog
balkanskog rata i pretenzija i Srbije i Bugarske na celu teritoriju Vardarske Makedonije. U
Bugarskoj i danas vlada ogorenje zbog toga to je Makedonija, koju vide kao teritoriju
koja je naseljena Bugarima, oteta od matice, a u Srbiji je stvorena percepcija da je
Bugarska uvek spremna da zabije no u lea svojoj slovenskoj i pravoslavnoj brai (koja
je kasnije samo uveana dogaajima u Prvom i Drugom svetskom ratu).
4. Bugarsko uee u Prvom i Drugom svetskom ratu u koaliciji sa Centralnim silama,
odnosno silama Osovine, koje je rezultiralo bugarskom okupacijom june i istone Srbije i
brojnim zloinima nad lokalnim stanovnitvom.
Porazom sila Osovine i preuzimanjem vlasti od strane komunista u obe zemlje, stvorili su se
novi odnosi izmeu dve zemlje. Voe Jugoslavije i Bugarske, Josip Broz Tito i Georgi Dimitrov
planirali su stvaranje zajednike drave - Balkanske federacije. Prvi korak ka ovom cilju bio
je napravljen kada je potpisan Bledski sporazum 1. avgusta 1947. godine. Meutim, te
planove prekinuo je Staljin koji je u stvaranju Balkanske federacije, poetkom 1948. godine,
uvideo pretnju svom autoritetu u Istonoj i Jugoistonoj Evropi. Posledica je bila Rezolucija
Informbiroa 1948. godine i izbacivanje Jugoslavije iz sovjetskog lagera, a zatim i stvaranje
tvrde granice izmeu Jugoslavije i Bugarske, to se naroito osetilo u Dimitrovgradu i
Bosilegradu, koje su, kao etniki bugarske optine, bile pod posebnim nadzorom policije i
vojske.
Tokom Hladnog rata, pogotovo krajem sedamdesetih i poetkom osamdesetih godina XX
veka, SFRJ i Srbija su bile prozor na Zapad odakle je u Bugarsku dolazila srpska estrada i
drugi kulturni sadraji (srpski, ali i zapadni, kao to su filmovi i serije), to je Bugare i Srbe
kulturno i jeziki pribliilo. 12
Ova kulturna i jezika bliskost, ima delimino izraza i u politikoj bliskosti. Graani Bugarske
su izrazito negativno reagovali na NATO bombardovanje 1999. godine, iako je sama Vlada
Bugarske dozvolila upotrebu vazdunog prostora snagama NATO.
12Bugari su i danas veoma receptivni za sadraje iz kulture koji dolaze iz Srbije. Brojna gostovanja folk pevaa po Bugarskoj su maltene svakodnevna jo
od kraja osamdesetih godina. Srpska filmska produkcija je veoma dobro primljena kod bugarske publike, i filmska ostvarenja se redovno prikazuju u
bioskopima, to je zaista retkost drugde. S druge strane, bugarski kulturni sadraji u Srbiji su retki, i esto sa skepsom primljeni, to je verovatno rezultat
seanja na ekonomsku nadmo SFRJ nad Bugarskom. U sportskoj sferi, Bugarska je mnogo uspenija od Srbije, budui da je Bugarska na poslednjih pet
Olimpijada, ak i kada je Srbija nastupala zajedno sa sportistima iz Crne Gore, uzimala dva do est puta vie medalja od Srbije. Sportska saradnja je na
zavidnom nivou, mnogi sportisti iz Srbije pripreme obavljaju u Bugarskoj, a Srbi su prisutni i u Bugarskoj prvoj fudbalskoj ligi.
- 18 -
Evropske integracije su od poetka XXI veka zajedniki cilj obe drave, i od tada bilateralni
odnosi dobijaju novi smisao kroz razliite projekte regionalne saradnje iji je inspirator EU.
Bugarska je postala drava lanica 2007. godine, i od tada, bez obzira na svoju slabost u
odnosu na druge drave lanice, konstantno napreduju njeni makro-ekonomski pokazatelji.
Pregled pritubi Bugara u Srbiji

Osnovni problemi sa kojima se suoavaju graani bugarske nacionalnosti u Srbiji, ako se
izuzme siromatvo i ekonomska zaostalost juga Srbije, jesu pravo na obrazovanje i slubenu
upotrebu jezika i pisma, na nain i na nivou koji obezbeuje automatizam u korienju ovih
prava. Osnovni problemi su postojanje udbenika na bugarskom, posebno u drutvenim
naukama, budui da su sadraji udbenika u spornim oblastima veoma razliiti. Takoe,
iako je upotreba bugarskog jezika slobodna, graani imaju utisak da je tamo, gde je on u
zvaninoj upotrebi, njegovo korienje povezano sa nekom vrstom problema i odlaganja,
vezanim za prevod dokumenata i gubljenjem vremena to deluje demotiviue na njih da
ga koriste. Osim toga, obrazovni sistem u proteklih trideset godina je favorizovao srpski jezik,
zbog ega ga veina govori kao maternji, te su razlozi oportunizma i vremenske ekonomije
takoe znaajni u odabiru jezika koji se koristi. Takoe, oni graani koje ne interesuje
bavljenje stranakom politikom, imaju utisak da su nacionalna pitanja Bugara podreena
interesima politikih partija, koje imaju dominantan uticaj u Nacionalnom savetu Bugara.
Najizraenije stavove o pravima Bugara u Srbiji istiu Helsinki odbor za zatitu prava
i sloboda Bugara u Srbiji i Kulturno-informacioni centar bugarske nacionalne manjine
Bosilegrad. Pritube koje ove dve organizacije iznose esto se odnose na istorijsku
perspektivu poloaja Bugara u Srbiji, zakljuujui da je trenutni poloaj bugarske manjine
samo nastavak diskriminatorskih i asimilacionih politika koje su sprovodile jugoslovenske
odnosno srpske vlasti u Zapadnim pokrajinama izmeu dva rata, a zatim i od 1960. godine
ponovnim otvaranjem makedonskog pitanja izmeu SFRJ i Narodne Republike Bugarske.13
Ove dve organizacije esto koriste termine genocid, asimilacija i velikosrpski ovinizam
kada opisuju poloaj Bugara u Srbiji, navodei, recimo, da je 1960. godine u Zapadnim
pokrajinama ivelo 63.000 etnikih Bugara, dok ih je 2001. godine u ovim krajevima bilo
samo 20.500.14 Takoe, zastupaju i istorijski revizionizam, pretendujui da je celokupno
torlako stanovnitvo koje ivi u istonoj i junoj Srbiji (tzv. Bugarsko pomoravlje
) manje-vie bugarskog porekla, i da je sadanje stanje posledica asimilacije
koja se sprovodi od 1878. godine.15
Oni trae i aktivniju i jau ulogu Bugarske u reavanju bugarskog pitanja u Srbiji i vie puta
su direktno zatraili da Bugarska iskoristi sadanju poziciju Srbije. Protive se daljem kreiranju
opske nacije od bugarskog etnikog korpusa u Srbiji, projekat za koji nisu samo optuivali
Srbiju, ve i zvaninu Bugarsku za vreme premijera Bojka Borisova.16
13 Memorandum, Kulturno-informacioni centar bugarske nacionalne manjine Bosilegrad, Bosilegrad, 2009. godin, str. 3.
14 Ibid, str. 2
15Nikolov Ivan, Bugari u Jugoslaviji, poslednji versajski zarobljenici [ - , Kulturno-informacioni centar bugarske nacionalne manjine Bosilegrad, Bosilegrad, 2002. godina, str. 4.
16Srbija nema nita zajedniko sa Zapadnim pokrajinama [ !],
http://planinitenabulgaria.blog.bg/turizam/2011/11/29/syrbiia-niama-nishto-obshto-sys-zapadnite-pokrainini.858687, (preuzeto 29. aprila 2013. godine)
- 19 -
Platforma za zatitu prava bugarske nacionalne manjine u

Srbiji, jul 2013. godine
U julu 2013. godine, kako je to reeno na RTV Caribrod, po prvi put su Bugari u Srbiji
postigli konsenzus. 17 U ovoj deklaraciji, koja je sigurno najozbiljniji pokuaj da se objedine
svi predstavnici bugarske manjine u Srbiji (predstavnici Bugarskog nacionalnog saveta,
predstavnici svih manjinskih bugarskih partija u Srbiji, nevladinih organizacija i strukovnih
udruenja),18 izmeu ostalih navedeni su i sledei zahtevi i predlozi:
1. Da Srbija i Bugarska potpiu meudravni Sporazum o prijateljstvu, ime e biti data
osnova za saradnju na poboljanju poloaja bugarske nacionalne manjine, a kroz
formiranje zajednike radne grupe koja bi formulisala konkretne mere (pre svega kroz
podrku projektima i unapreenju saobraajne infrastrukture).
2. Puna primena odredbi Ustava Srbije, svih zakona i meunarodno-pravnih normi koje se
tiu nacionalnih manjina, sa posebnim naglaskom na obavezno predkolsko, osnovno
i srednjekolsko obrazovanje na bugarskom jeziku za pripadnike bugarske nacionalne
manjine, koje bi ilo po automatizmu. Posebno se naglaava problem nedostatka
odgovarajuih udbenika, te se poziva na reenje ovog problema, izmeu ostalog i kroz
saradnju dva ministarstva prosvete.
3. Reavanje problema u sferi informisanja. To je pre svega problem finansiranja Izdavake
kue Nacionalnog saveta bugarske nacionalne manjine Bratstvo iz Nia, zatim
sveobuhvatno reenje informisanja bugarske manjine na maternjem jeziku, obnavljanje
emisija na bugarskom jeziku na nacionalnom servisu, te dozvoljavanje slobodnog uvoza
tampanog materijala iz Bugarske i prijem televizijskih programa na bugarskom jeziku.
4. Da se dozvoli veroispovedanje u crkvama na bugarskom jeziku i u skladu sa kanonima
Bugarske pravoslavne crkve na osnovu prakse koje imaju druge bratske pravoslavne
crkve u Srbiji. Takoe je naglaena i potreba da se prestane sa praksom preimenovanja
crkava koje predstavljaju kulturno-istorijsko nasledstvo bugarske nacionalne manjine,
kao i sa praksom samonastanjivanja svetenika Srpske pravoslavne crkve u tim sakralnim
objektima.
5. Posebno se naglaava potreba za konkretnim merama na ouvanju spomenika i kulturnog
naslea u optinama gde obitava bugarska manjina u Srbiji, a zatim i potreba za podrkom
kulturnim udruenjima bugarske nacionalne manjine u Srbiji.
6. Reavanje pitanja u vezi sa upotrebom pisma u administraciji i sudstvu gde za to postoje
uslovi, a zatim i ouvanje bugarskih toponima, dvojezinih javnih natpisa i putnih znakova.
7.
Izrada socijalno-ekonomske karte bugarske nacionalne manjine, te da se pokrenu
ekonomske inicijative kako bi se spreilo dalje ekonomsko propadanje ovih optina i
demografski odliv.
8. Trai se da Evropska unija sa svoje strane, zauzme kritiniji stav i pitanje poloaja bugarske
manjine u Srbiji uzme u razmatranje prilikom ocenjivanja ispunjenosti Kopenhakih
kriterijuma. Takoe, zahteva se od Republike Bugarske da zahteva od Srbije ouvanje
kulturnog, jezikog i religijskog identiteta etnikih Bugara u Srbiji.
17 Potpisivanje platforme za zatitu prava bugarske nacionalne manjine u Srbiji, RTV Caribrod,
18 Meutim, oigledno je da uspeh objedinjavanja nije bio potpun, poto na sastanku nije bio prisutan Vladimir Zaharijev, predsednik optine Bosilegrad.
- 20 -
Neobino je to to je ova inicijativa dola tokom leta, kada je panja javnosti umanjena zbog
sezone odmora i kada je politika scena praktino umrtvljena. tavie, ovog puta je u toku
bila rekonstrukcija Vlade Srbije, to je jo vie odvratilo panju sa ovog dokumenta. Jedina
institucija koja je odreagovala na objavljivanje memoranduma bila je Crkvena optina
Bosilegrad Vranjske eparhije Srpske pravoslavne crkve, koja je reagovala pre svega na taku
12. platforme, a koja se odnosi na veroispovedanje, ali i na neke druge elemente platforme.
Crkvena optina Bosilegrad negirala je navode, optuivi bratstvenu druinu koja se okupila
u Niu19 za zlonamernost i za iznoenje neistina.
Bugari u Srbiji
Predstave i statistika
Broj Bugara se smanjio tri puta od 1948. godine, i dalje je, kako po zvaninim, tako i po
nezvaninim statistikama, u stalnom padu.
Grafikon 1: Pad broja Bugara u Srbiji od 1945. godine
Prema zvaninim podacima Republikog zavoda za statistiku Srbije, u Srbiji ima 18.543
Bugara. Ova brojka je izrazito sporna za zvaninu Bugarsku i bugarske elite u obe zemle,
budui da je smatraju za rezultat decenija suzbijanja bugarskog identiteta od strane
zvaninih srpskih i jugoslovenskih vlasti. Takoe, delimino je i rezultat etnike mimikrije
samih Bugara, koji je posledica individualnog oportunizma i istorijskog naslea od vremena
Rezolucije informbiroa 1948. godine.20 Geografski gledano, Bugari su etnika veina u dve
optine na istoku i jugoistoku Srbije Dimitrovgradu i Bosilegradu. Nekoliko stotina Bugara
ivi i u optinama Babunica (Pirotski okrug) i Surdulica (Pinjski okrug). Manji broj Bugara
ivi i u Pirotu, Vranju i Niu. U Panevu (mesto Ivanovo) i u Belom Blatu kod Zrenjanina ivi
nekoliko stotina Bugara rimokatolika.
19Crkvena optina Bosilegrad, Saoptenje za javnost, internet portal Eparhije Vranjske Srpske pravoslavne crkve,
http://www.crkvenaopstina.bosilegrad.com/2010-02-01-10-32-19/120-saopstenje-za-javnost2.html, (preuzeto jul 2013. godine)
20 Intervjui sa predstavnicima etnikih Bugara u Srbiji.
- 21 -
Stanovnitvo prema nacionalnoj pripadnosti

Ukupno
Srbi
Bugari
% Bugara
Srbija ukupno
7186862
5988150
18.543
0,26
Panevo
123414
97499
501
0,41
Babunica
12307
10933
632
5,14
Dimitrovgrad
10118
2819
5.413
53,50
Bosilegrad
8129
895
5839
71,82
Surdulica
20319
16233
734
3,61
Stanovnitvo prema maternjem jeziku

Ukupno
Srpski
Bugarski
Bugarski u %
Srbija ukupno
7186862
6330919
13337
0,19
Panevo
123414
111523
201
Babunica
12307
11524
492
Dimitrovgrad
10118
5251
3437
33,97
Bosilegrad
8129
1307
6599
81,18
Surdulica
20319
17480
295
1,45
Izvor podataka: Republiki zavod za statistiku Srbije
U analizi poloaja Bugara u optinama Dimitrovgrad i

Bosilegrad nije mogue zanemariti pitanje zato je u
Bosilegradu broj onih koji navode da im je maternji jezik
bugarski za oko 10% vei od broja onih koji se izjanjavaju
kao Bugari? Takoe, pitanje je i zbog ega oko 20% Bugara
iz Dimitrovgrada ne navodi bugarski kao svoj maternji jezik?
Ove statistike razlike su prevelike da bi bile zanemarene, i
trae temelno objanjenje.
U Srbiji ima pet hiljada ljudi

koji se oseaju Bugarima
vie nego onih koji bugarski
smatraju za maternji jezik.
Zvanini podaci iz Dimitrovgrada bacaju senku na uvreeno milenje lokalnih autentinih

predstavnika bugarske nacionalne manjine sa kojima su istraivai razgovarali, da se njihovi
sunarodnici plae da se nacionalno izjasne. Etniki Bugari u Srbiji su prema popisu iz
2011. godine natpolovina veina u ovoj optini (po svedoenju sagovornika po prvi put),
te eventualnom strahu, koji je postojao za vreme socijalizma, sada oevidno nema mesta.
Mogue je da postoji izvesna mimikrija po navici iz prolih vremena, meutim, ona, ukoliko
je prisutna, u sadanjem momentu nije uzrokovana represivnom politikom drave, to ne
znai da u prolim vremenima, naroito tokom Hladnog rata, represije nije bilo. S druge
strane, pitanje maternjeg jezika etnikih Bugara u Srbiji je izuzetno teko, budui da 20%
Bugara vie ne smatra bugarski svojim maternjim jezikom u ovoj optini. Ovaj gubitak
bugarskog jezika je verovatno posledica kombinacije gubitka usled zanemarivanja u
nastavnim programima i kulturnim i informativnim sadrajima u poslednjih tridesetak
godina, ali i linog izbora pojedinaca za jedan od ova dva bliska jezika.
- 22 -
Situacija u Bosilegradu je neto drugaija, jer se 10% Bugara koji tamo ive i kojima je
bugarski maternji jezik, ne izjanjavaju kao Bugari. O razlozima za ovakvu neloginost
teko je dati odgovor, budui da su Bugari na vodeim mestima u lokalnoj administraciji,
sudovima, i tuilatvima. Donekle je sporna jedino zastuplenost u policiji, o emu zvaninih
podataka nema, mada je izvesno da i tamo ima Bugara. Navodi o strahu koji je ostao meu
Bosilegraanima kao relikt prolih vremena imaju mogue objanjenje, mada se ni ovde
ne moe zanemariti slobodan i lian izbor pojedinaca.
U samoj Bugarskoj zastupljena je ideja da bugarsko poreklo ima veina u susednim optinama
Dimitrovgrada i Bosilegrada, ali da je to poreklo sistematski iskorenjeno od strane vlasti u
Srbiji. Naravno, u Srbiji postoji vienje da srpsko poreklo imaju svi graani od grada Trn,
gotovo do Sofije, pa na severu do Vidina. Ono se delom zasniva na predstavama istorijskih
karata srednjovekovnih podruja kojima je vladao Despot Konstantin Dejanovi, a delom
na etnolingvistikim teorijama iz XIX veka, koje su itavo opsko-torlako stanovnitvo
svrstavali u srpski etniki korpus, slino bugarskim teorijama o pripadnosti celokupnog
ovog stanovnitva bugarskom etnikom korpusu.
Tuna demografija juga Srbije

Bugari stare i odlaze sa juga Srbije. Migracije, kako ka veim centrima u Srbiji tako i ka Sofiji
i drugim univerzitetskim centrima u Bugarskoj, gde od 1993. godine svreni srednjokolci
dobijaju punu stipendiju za studiranje su u sutini ekonomske prirode, i ne mogu se pripisati
bilo kakvom indirektnom pritisku srpskih vlasti. One se, u sutini, ne razlikuju od migracija
pripadnika veinskog stanovnitva na jugu Srbije ka Niu, Beogradu i Zapadnoj Evropi.
Grafikon 2: Procena pada broja stanovnika, po uzrastu, u bugarskim optinama (2002 - 2010)
Izvor: Republiki zavod za statistiku.21
U poreenju sa susednim optinama na jugu Srbije, kako onim sa velikim brojem pripadnika
nacionalnih manjina (Preevo), tako i sa onim optinama koje su u slinoj socijalnodemografskoj situaciji, dolazimo do zakluka da optine sa dominantno bugarskim
21 Procene stanovnitva se izrauju u meu popisnom periodu i zasnovane su na rezultatima Popisa stanovnitva i na rezultatima obrade statistike prirodnog i mehanikog kretanja stanovnitva. http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/MethodologyHelp.aspx?IndicatorID=180303IND01&sAreas=false,
(preuzeto 20. maja 2013. godine)
- 23 -
stanovnitvom? (Dimitrovgrad i Bosilegrad) imaju manje-vie slinu starosnu strukturu sa

susednim i bliskim optinama, a da se izdvaja samo veinsko albanska optina Preevo, sa
drastino niom starosnom strukturom stanovnitva.
Grafikon 3: Starost stanovnitva na jugu Srbije (prema popisu iz 2002. godine)
Generalno gledano, Bugari, kao i ostalo stanovnitvo sa juga Srbije, naputaju ovaj region.
U prikazanoj statistici vide se unutranje migracije, mahom ka veim gradovima u Srbiji i
regionalnim centrima, ali se ne vide migracije u Bugarsku, koje su sve prisutnije na jugu.
Istovremeno, vei broj Bugara se od skoro pojavio u Niu za 128 doseljenih, u Zajearu za 68,
u Vranju za 238 , Pirotu za 95.22
Grafikon 4: Unutranje migracije na jugu Srbije 2010 i 2011. godine
Posrnula ekonomija na jugu Srbije

Ekonomija na jugu Srbije je u svim optinama na nezavidnom poloaju. Ipak, na osnovu
podataka navedenim u grafikonu i tabeli ispod, ne moe se videti znaajnija razlika u
poloaju veinski bugarskih optina, Dimitrovgrada i Bosilegrada i drugih optina juga
Srbije. Iako i dale nie od proseka u Republici Srbiji, june optine su do 2009. godine imale
22Etnike promene u Srbiji izmeu popisa 2002-2011,
http://www.makroekonomija.org/demografija/etnicke-promene-u-srbiji-izmedu-popisa-2002-2011-13-bugari/, (preuzeto 25. maja 2013. godine)
- 24 -
uzlazni trend u prosenim bruto zaradama. Ako se ima u vidu da srpski prosek ukluuje i
Vojvodinu i Beograd, onda ne udi to su Dimitrovgrad i Bosilegrad, kao uostalom i njima
susedne optine juga Srbije, u relativno slinoj situaciji. Obe bugarske optine, manjevie prate proseke regiona u Srbiji kojima pripadaju. Ovo je posebno znaajno u sluaju
Bosilegrada, koji je izrazito izolovana optina i ima loije startne pozicije od ostalih, ali ipak
uspeva da bude blizu proseka.
Grafikon 5: Prosene bruto zarade u odnosu na prosek u Srbiji, Pinjskom i Pirotskom okrugu
Optine Dimitrovgrad i Bosilegrad imaju veoma razliite ekonomske pozicije. Dimitrovgrad

je pogranina optina na jednom od najvanijih regionalnih koridora, a istovremeno i
carinska postaja i nalazi se na svega sedamdesetak kilometara od centra Sofije. Bosilegrad je
izolovana optina koja je od prvog sledeeg veeg koridora udalena oko sat vremena vonje.
Dok optina Dimitrovgrad ekonomski stoji prilino dobro u odnosu na susedne optine,
ona je znatno ispod proseka u Srbiji. Bosilegrad je meu siromanijima. Dimitrovgrad je
mesto blizu milionskog grada Sofije, koji obiluje solidnom i pristupanom gastronomskom
ponudom. Ta ponuda ukljuuje odsustvo striktnih EU pravila u pogledu naina pripreme
hrane i fleksibilnih pravila o puenju u javnim obektima, kao i, u Bugarskoj popularnu,
trubaku muziku koja, navodno, privlai Bugare iz zapadne Bugarske to doprinosi lokalnoj
ekonomiji. Takoe, Dimitrovgrad ima koristi od izvoza prehrambenih proizvoda u Bugarsku,
kao i od vikend turizma Sofijanaca, koji dolaze kako radi zabave, tako i radi posete lokalnim
sakralnim mestima, pre svega Poganovskom manastiru.
Meutim, realna izvozno orijentisana ekonomija je u prilino loem stanju. Prema podacima
Agencije za privredne registre koja ukluuje mahom zadruge, drutva sa ogranienom
- 25 -
odgovornou i javna preduzea, od 2005. godine od privrednih drutava koja su te godine

bila prijavlena ili preuzeta iz dotadanjih sudskih registara, danas je svega oko polovine i
dale aktivno u ovim optinama.
Privredna drutva
Aktivna
Brisana
U steaju ili
likvidaciji
Ukupno
Dimitrovgrad
68
28
101
Bosilegrad
32
17
56
Izuzev u sluaju Bosilegrada, gde lokalno stanovnitvo smatra da bi kraj znaajno prosperirao
od uvoenja carinske postaje u Bosilegradu, albe ekonomskog karaktera sline su kao i
u ostalim mestima na jugu Srbije. Reenje ovog pitanja je, navodno, nadohvat ruke, i od
2014. godine carinska postaja u Bosilegradu bi mogla da otpone sa radom, to bi olakalo
prekograninu trgovinu sa Bugarskom. Takoe, lokalno stanovnitvo smatra da bi otvaranje
jo barem jednog graninog prelaza na potezu izmeu Dimitrovgrada i Zajeara, omoguilo
intenzivnije kontakte izmeu dve drave u pograninom podruju, kao i reenje pojedinih
zaostalih imovinskih pitanja iz posleratnog perioda.
Bugarska i Srbija su se 27. juna 2007. dogovorile da e izgraditi i otvoriti nove granine
prelaze na podruju sela Novo Korito, optina Knjaevac, na teritoriji Srbije i sela Sala,
optina Belogradik, na teritoriji Bugarske,23 i na podruju sela Petainci, optina Babunica,
na teritoriji Srbije i sela Bankja, optina Trn, na teritoriji Bugarske24 i da e svaka strana
izgraditi infrastrukturu potrebnu za funkcionisanje ovih novih drumskih graninih prelaza.
Na reenje ovog pitanja se, meutim, jo uvek eka.
Odranje bugarske nacionalne manjine na jugu Srbije

Mediji na bugarskom jeziku: Elektronski mediji
U Srbiji, do skoro, Bugari su informisanje na maternjem jeziku ostvarivali putem tri tampana
glasila, dve radio i jedne TV stanice (RTV Caribrod). Radio Ni je do 2005. godine imao tri asa
nedeljno programa na bugarskom, a od 2005. godine svega 15 minuta dnevno.25 Prema
navodima sagovornika istraivaa, i RTV Bosilegrad je spremna za poetak emitovanja.
Elektronski mediji emituju dvojezino. Takoe, u obe ove optine dostupni su kablovski
operateri iz Bugarske, koji znaajno upotpunjuju medijsku sliku na lokalu.
Osnovna zamerka u pogledu medijske slike na bugarskom jeziku u Srbiji su nedostatak
finansiranja i odsustvo kvalitetnih sadraja u bugarsko-jezinim medijima i emisijama koja
pokreu pitanja od znaaja za odranje bugarske nacionalne manjine u Srbiji. TV Caribrod,
lokalna televizija u Dimitrovgradu emituje, priblino po jednu polovinu informativnog
sadraja na srpskom a jednu polovinu na bugarskom. Takoe, RadioBosilegrad, po navodima
sagovornika istraivaa u Bosilegradu, emituje oko 70% sadraja na bugarskom, a 30% na
23Zakon o potvrivanju sporazuma izmeu Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o otvaranju graninog prelaza Novo korito (Republika
Srbija) - Sala (Republika Bugarska) (Sl. glasnik RS - Meunarodni ugovori, br. 42/2009)
24Zakon o potvrivanju sporazuma izmeu Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o otvaranju graninog prelaza Petainci (Republika Srbija) Bankja (Republika Bugarska) (Sl. glasnik RS - Meunarodni ugovori, br. 42/2009)
25Drugi periodini izvetaj dostavlen Generalnom sekretaru Saveta Evrope u skladu sa lanom 25. Okvirne konvencije za zatitu nacionalnih manjina,
MIN-LANG/PR (2010) 7, Savet Evrope, Beograd, 2010. godina, str. 208.
- 26 -
srpskom jeziku, to priblino odgovara zvaninoj etnikoj strukturi u ovom mestu, iako je
oito da je zvanina etnika struktura u ovom mestu umnogome rezultat etnike mimikrije.
Nema nijednog isto bugarskog elektronskog medija. Iako takva programska shema
odgovara zvaninoj nacionalnoj strukturi u Dimitrovgradu, u Bosilegradu postoji snana
potreba za veim akcentom izvetavanja na bugarskom. Vano je napomenuti da elektronski
mediji na bugarskom jeziku koriste uglavnom opski dijalekt zapadnobugarskog jezika,
koji ima svoje specifinosti u odnosu na zvanini bugarski jezik. Novinari opski dijalekat
koriste uglavnom zato to im je to maternji dijalekat bugarskog jezika.
urnal na bugarskom jeziku i sadraji na bugarskom preko Radio Televizije Srbije emitovani
su tokom nekoliko godina da bi bili prekinuti za vreme bombardovanja 1999. godine.
Predstavnici Bugara u Srbiji rekli su istraivaima da bi vraanje urnala na bugarskom jeziku
preko RTS-a nikog studija bilo vano za informisanje na bugarskom jeziku.
Republika Srbija je u periodu od 2007. do 2011. godine izdvojila neto vie od pet miliona
dinara RSD (5.192.525 RSD ili priblino 50.000 EUR) za finansiranje raznih projekata koji
su za cil imali pobolanje kapaciteta lokalnih elektronskih medija i pravlenje medijskih
sadraja na bugarskom jeziku.26 Sredstva su bila izdvajana kako za tehniku opremu, tako
i za konkretne medijske sadraje. Ipak, ne stie se utisak da su pomenuti medijski sadraji
na lokalu znaajnije doprineli afirmaciji pitanja Bugara i njihovih prava, niti su sagovornici
istakli bilo koji od tih projekata.
U pogledu medijske slike, ne moe se govoriti o razlici u poloaju bugarske nacionalne
manjine u odnosu na ostale nacionalne manjine u Srbiji. Bugari u Srbiji imaju prosean broj
radio i TV stanica po broju stanovnika u poreenju sa ostalim nacionalnim manjinama u
Srbiji, ako se izuzmu Bonjaci, koji imaju daleko vei broj.
Grafikon 6: Broj pripadnika nacionalne manjine po 1 TV dozvoli
Medijski sadraji iz Bugarske dostupni su putem kablovskih kompanija, ali mnogo tee
putem obinih antena, to e prelaskom na digitalno emitovanje u Bugarskoj biti dodatno
oteano. 27
26Trei periodini izveaj dostavlen Generalnom sekretaru Saveta Evrope, u skladu sa lanom 25. Okvirne konvencije, ACFR/SR/III(2013) 001 srpska
verzija, Savet Evrope, 2013. godina, str. 169.
27Mediji na bugarskom jeziku u Srbiji i Bugari u srpskim medijima, JUGpress,
http://www.jugpress.com/index.php?option=com_content&view=article&id=2736:mediji-na-jeyicima-manjina-potreba&catid=37:jug-srbije&Itemid=58,
(preuzeto 16. maja 2013. godine)
- 27 -
Grafikon 7: Broj pripadnika nacionalne manjine po 1 radio dozvoli
Mediji na bugarskom jeziku: tampani mediji28
Osnivaka prava nad Novinsko-izdavakom ustanovom Bratstvo preneta su sa Skuptine

Republike Srbije na Nacionalni savet bugarske nacionalne manjine. Ova izdavaka ustanova
osnovana jo 1959. godine, izdaje listove na bugarskom jeziku i u potpunosti se finansira
iz budeta Republike Srbije. Tu su i informativni nedeljnik Bratstvo iz Nia, sa tiraom oko
2000 primeraka, deiji asopis Drugare, mesenik, sa tiraom oko 1500 primeraka i asopis
iz oblasti kulture, umetnosti i drutvenih pitanja Most, dvomesenik, sa tiraom od blizu
800 primeraka. Ovi listovi, meutim, vie ne izlaze regularno i nemaju onaj uticaj koji su imali
tokom socijalistike Jugoslavije to zbog finansiranja, tako i zbog dostupnosti konkurentskih
sadraja.
Za subvencije (odnosno sredstva dodeljena konkursom) za tampana javna glasila na
bugarskom jeziku, NIU Bratstvo iz Nia dobila je sredstva u ukupnom iznosu od 79.169.651
RSD, u periodu 2007-2011. godine za finansiranje rada NIU Bratstvo i za pojedinane
projekte, kao to je bilo obeleavanje jubileja Novinsko-izdavakog udruenja Bratstvo u
Niu 2009. godine. Za sufinansiranje periodinih publikacija iz oblasti umetnosti i kulture
Bugara (2008, 2010, i 2011. godine) dodeleno je jo 780,000 RSD.29
Godina
tampani
mediji
Subvencija
ili konkurs
Vanredna
sredstva
Namena
2007
Bratstvo, Ni
30000000
2008
Bratstvo, Ni
30000000
80000
Ouvanje tradicije staroplaninskih

naselja Pirot, Dimitrovgrad, Knjaevac
2009
Bratstvo, Ni
7513303
980000
Jubilej NIU "Bratstvo"
2010
Bratstvo, Ni
7513303
350000
asopis "Drugare"
2011
Bratstvo, Ni
4143045
350000
asopis "Most"
Od 2007. godine, dakle, oko 81 milion RSD (priblino 880.000 EUR) dodeleno je, po
razliitim osnovama, tampanom mediju Bratstvo koje ima izdanja na bugarskom jeziku.
MIN-LANG/PR (2010) 7, Savet Evrope, Beograd, 2010. godina, str.158.
verzija, Savet Evrope, 2013. godina, str. 169-170.
- 28 -
Ovo je znaajna cifra koja trai jasan uvid u troenje novca, te bi uputno bilo ispitati namenu
i uspenost troenja ovih budetskih sredstava. Prema nezvaninim informacijama, veina
sredstava utroena je na plate i na samo Bratstvo.
Za uvoz tampanih stvari, na osnovu lana 6. stav 2. Zakona o unoenju i rasturanju
inostranih sredstava masovnog komuniciranja i o inostranoj informativnoj delatnosti u
Jugoslaviji30 potrebna je dozvola koju izdaje Ministarstvo unutranjih poslova. Taka 11.
Pomenute Platforme trai da Srbija omogui slobodnu razmenu informacija sa Republikom
Bugarskom, ukljuujui irenje bugarskih tampanih materijala radio i TV programa. Budui
da je informacioni prostor odavno otvoren, teko je dati zadovoljavajui razlog zato ovo
ne bi bilo mogue, naroito uzimajui u obzir da se u Srbiji u slobodnoj prodaji mogu nai
engleski, francuski, nemaki i ruski asopisi i tampani materijali. Ipak, imajui u vidu da u
Bugarskoj tampani materijali esto idu do negiranja Nejskog sporazuma, opravdan izgleda
interes za kontrolu onih sadraja koji otvoreno dovode u pitanje teritorijalni integritet Srbije.
Obrazovanje na bugarskom jeziku

Obrazovanje na bugarskom jeziku zastupleno je u dve forme: potpuno predkolsko, osnovno
i srednje obrazovanje na bugarskom i u formi predmeta Bugarski jezik sa elementima
nacionalne kulture, uz ostali kolski program na srpskom jeziku. Dok je poseban predmet
nedovolan za uvanje i negovanje nacionalne kulture i tradicije, potpuno obrazovanje na
bugarskom pati od nedostatka finansiranja, objavlivanja udbenika i pitanja integracije
maturanata u dali kurikulum u Srbiji, kao i od elje roditelja da decu upisuju u bugarska
odeljenja. Budui da srpski zakon dozvoljava potpuno obrazovanje na jeziku nacionalne
manjine, zabrinutost stanovnitva i zvanine Bugarske je potpuno opravdana.
Osamdesetih godina 20. veka, uvedena je nastava na srpskom jeziku u bugarske kole u
Dimitrovgradskoj i Bosilegradskoj optini, jer se, navodno, izlazilo u susret roditeljima koji su
eleli obrazovanje na srpskom jeziku kako bi poboljali perspektive za svoju decu da ue na
prestinijim univerzitetima u Jugoslaviji.
Meutim, u dananje vreme Bugarska nudi stipendije za studente iz Zapadnih pokrajina.
Ve itavu deceniju maturanti iz Dimitrovgrada i Bosilegrada koriste mogunost da studiraju
u mnogo blioj Sofiji, gde su im trokovi pokriveni dravnom stipendijom, nego u Niu
ili Beogradu, gde takvih pogodnosti nema. Iako zvanine statistike ne postoje, opte je
poznato da se mali broj svrenih studenata iz Bugarske vraa u Dimitrovgrad i Bosilegrad i
okolne optine.
Situacija sa udbenicima na bugarskom jeziku je teka. Ne samo da su problem sporni
predmeti poput istorije i geografije, ve i hemija i sl. Ove udbenike trebalo bi prilagoditi
srpskom obrazovnom programu, za ta je sredstava malo. Uvoz udbenika, ak i ako ih plaa
drava Bugarska, takoe je suoen sa problemom prilagoavanja nastavnom programu
Srbije.
30 Slubeni list SFRJ, br. 39/74 i 74/87, Sl. List SRJ, br. 24/94 i 28/96, i Sl. Glasnik RS, br 43/2003, od 22. aprila 2003. godine dr. Zakon.
- 29 -
Postoje 3 predkolske ustanove u Republici Srbiji (u Dimitrovgradu, Babunici i Bosilegradu)

sa priblino 100 150 predkolaca u svakoj. U periodu od 2007. do 2012. godine kroz
dvojezike predkolske ustanove prolo je ukupno 1.439 dece.31
Do 2009. godine nastava na bugarskom se sprovodila u dve osnovne kole u obe optine.
Od 2010. samo osnovna kola u Bosilegradu ima punu nastavu na bugarskom jeziku. U obe
optine u osnovnim kolama, meutim, kao i u osnovnim kolama u Ivanovu (grad Panevo)
Babunici i Surdulici, postoji predmet Bugarski jezik sa elementima nacionalne kulture.
Po reima predsednika optina Dimitrovgrad i Bosilegrad tokom intervjua sa istraivakim
timom ISAC u aprilu 2013. godine, obe optinske administracije su pozivale graane da za
svoju decu odaberu obrazovanje na bugarskom. ak su i intervenisali kod ministarstva u
sluajevima kada se prijavio manji broj od 15 (koliki je zakonski minimum), da se ipak odobre
otvaranja odeljenja sa manjim brojem aka. Da je odgovornost za neupisivanje aka na
roditeljima, istraivakom timu je potvreno i u Nacionalnom savetu bugarske nacionalne
manjine.
Meutim, zahtevi pojedinih bugarskih organizacija u Srbiji upravo se i odnose na postupak
opredeljivanja roditelja za jezik na kome e se obavljati, poto trae da se ovaj proces
obavlja po automatizmu, odnosno da se od uenika iji se roditelji izjanjavaju kao Bugari
bez posebne procedure formiraju odeljenja koja bi uila na bugarskom. Navodno, polovina
informativnog programa u elektronskim medijima emituje se na bugarskom, a polovina
na srpskom jeziku, tako da nema nijednog elektronskog medija sa programskom emom
koja je potpuno na bugarskom jeziku. Iako takva programska shema odgovara zvaninoj
nacionalnoj strukturi u Dimitrovgradu, u Bosilegradu postoji snana potreba za potpunijim
izvetavanjem na bugarskom. Ovaj zahtev se mora posmatrati u kontekstu prava na slobodan
izbor, ali i koraka preduzetih da roditelji budu u potpunosti upoznati sa mogunostima koje
im stoje na raspolaganju.
Nastava na bugarskom u osnovnim kolama
(do 2010. godine Dimitrovgrad i Bosilegrad od 2010. godine samo Bosilegrad)
kolska godina
Broj optina
Broj kola
Broj odeljenja
Broj uenika
2007/08
26
2008/09
47
2009/10
46
2010/11
14
98
2011/12
14
98
Ukupno
315
- 30 -
Bugarski jezik sa elementima nacionalne kulture u osnovnim kolama

(Babunica, Ivanovo (Panevo), Surdulica i Dimitrovgrad)
kolska godina
Broj optina
Broj kola
Broj odeljenja
Broj uenika
2007/08
672
2008/09
675
2009/10
1330
2010/11
57
736
2011/12
57
736
Ukupno
4149
Od 2007. godine, odobreni su bukvar i udbenici bugarskog jezika za osnovnu kolu, sa

itankama za trei i etvrti razred, i materijali za srpski kao nematernji jezik.32 Takoe, uz
pomo izdavake kue Prosveta iz Sofije, odobreni su udbenici koji su delimino usklaeni
sa nastavnim planom i programom u Republici Srbiji, uz preporuku da se nedostajui
sadraji obrade uz pomo odgovarajuih udbenika na srpskom jeziku: fizika i astronomija
za 10 razred, matematika za 9. razred, hemija i upoznavanje ivotne sredine prilagoeni su
za prvi razred gimnzije po nastavnom program Srbije, kao i udbenici hemije, biologije i
informacione tehnologije, fizike, astronomije, matematike, psihologije, logike i filozofije za
vie razrede srednjih roblem sa obrazovanjem pripadnika nacionalnih manjina na maternjem
jeziku sveprisutan u Srbiji, bez obzira na to koja nacionalna manjina je u pitanju. Na primer,
zatitnik graana (ombudsman) je jo 2008. godine u svom godinjem izvetaju ukazivao na
to da su nedostatak kvalitetnih udbenika na jeziku manjina i nedostatak kadrova, zajedno
sa zastarelim i nejasnim kriterijumima za uvoz udbenika i pojedina pitanja ureenja
nastave, kao i selektivan pristup prosvetne inspekcije, osnovni problemi obrazovanja na
jeziku manjina.33
Meutim, pojedini sagovornici su ukazali na to da je Nacionalni savet bugarske nacionalne
manjine i sam odgovoran za ovu situaciju, poto je ova institucija trebalo da odredi koji su
to udbenici na srpskom pogodni za prevod na bugarski jezik. Oito je da postoji veoma
ozbiljan problem udbenika sa kojim nadlene institucije, Ministarstvo prosvete Republike
Srbije i Nacionalni savet bugarske nacionalne manjine u Srbiji, moraju da se ozbiljnije
pozabave i uloe zajedniki napor da se ovaj problem rei.
Kultura
Od 2007. godine Ministarstvo kulture po prvi put raspisuje konkurs za sufinansiranje
projekata/programa koji svojim kvalitetom doprinose razvoju i prezentaciji umetnosti
i kulture nacionalnih manjina. Taj konkurs ne odnosi se samo na pojedinane manjine i
etnike zajednice, ve i na oblast multikulturnog stvaralatva.
Projekti podneti od strane pripadnika bugarske nacionalne manjine imaju prilinu podrku,
budui da se po obimu finansiranja ovi projekti nalaze meu prvih deset od ukupno dvadeset
verzija, Savet Evrope, 2013. godina, str. 232 - 233.
33 Zatitnik graana, Redovni godinji izvetaj za 2008. godine, Slubeni glasnik, Beograd, 2009. godine, str. 44.
- 31 -
i jedne nacionalne manjine u Srbiji, te se ne moe zakljuiti da su Bugari diskriminisani. U

odlukama o finansiranju takvih projekata, uestvovali su i predstavnici nacionalnih saveta
nacionalnih manjina. U poreenju sa sredstvima koje su dobili projekti koji podravaju
razvoj drugih nacionalnih manjina, vidi se prilino visoka pozicija na kojoj se kotiraju projekti
bugarske nacionalne manjine. Meutim, sume od 5.000-8.000 EUR su izuzetno male za bilo
kakav znaajniji uticaj na razvoj kulturnog stvaralatva Bugara.
Nacionalna manjina
2007.
2008.
2009.
2010.
2011.
Albanska
70000
500000
500000
Akalijska
50000
70000
Bonjaka
2000000
2950000
1100000
1800000
1800000
Bugarska
498200
840000
450000
815000
550000
Bunjevaka
350000
780000
380000
300000
200000
Vlaka
500000
80000
210000
250000
Grka
100000
50000
50000
Goranska
100000
Egipatska
50000
Jevrejska
200000
690000
150000
200000
100000
Maarska
1000000
2490000
1080000
960000
1050000
Makedonska
150000
750000
100000
315000
250000
Nemaka
200000
Romska
1530000
1885000
700000
1010000
850000
Rumunska
550000
740000
230000
305000
250000
Rusinska
300000
590000
230000
200000
Slovaka
600000
1050000
200000
630000
550000
Ukrajinska
200000
400000
100000
Hrvatska
650000
1135000
380000
570000
500000
Cincarska
200000
50000
eka
100000
100000
50000
150000
Multikulturalni
projekti
700000
1730000
500000
200000
250000
- 32 -
Grafikon 8: Finansijska podrka Ministarstva kulture projektima razvoja i prezentacije umetnosti i kulture
nacionalnih manjina (2007 - 2011)
Idealistiki gledano, ovi konkursi za cilj imaju sufinansiranje projekata/programa koji

svojim kvalitetom doprinose razvoju i prezentaciji umetnosti i kulture nacionalnih manjina.
Bugarski projekti su dobili podrku za izdavaku delatnost, pozorine predstave, kulturnoumetnike i likovne manifestacije i periodine publikacije. Zbirna cifra za bugarske projekte,
u periodu 2007-2011. godine iznosi priblino 3.153.200 dinara (priblino 34.500 EUR). Ako
se tome dodaju sredstva koja je Autonomna Pokrajina Vojvodina, u okviru svoje pomoi
kulturnim programima nacionalnih manjina, dodelila u periodu 2007-2011. godine u iznosu
od ukupno 490.000 dinara za programe vojvoanskih Bugara, dobija se cifra od oko tri i po
miliona dinara za ovih pet godina, to po srednjem kursu evra za ceo period (91,15 RSD za 1
EUR) iznosi oko 38.000 eura. Iako je cifra niska, ona je znaajna u poreenju sa ciframa koje
su dobile druge nacionalne manjine. Optine Dimitrovgrad i Bosilegrad takoe finansiraju
ustanove kulture bugarske nacionalne manjine na bugarskom jeziku.34 Novinsko-izdavaka
ustanova Bratstvo je od poetka prole decenije izdalo nekoliko knjiga na bugarskom
jeziku.35
35Novinsko-izdavaka ustanova Bratstvo, iji je osniva Nacionalni savet bugarske nacionalne manjine, objavluje izdanja na bugarskom jeziku. U 2002.
godini objavlena je 1 knjiga; 2003. - 1; 2004. - 2; 2005. - 3 i 2006. - 4, meu kojima su izabrana dela poznatog stvaraoca Detka Petrova u 3 toma. Drugi
periodini izvetaj dostavlen Generalnom sekretaru Saveta Evrope u skladu sa lanom 25. Okvirne konvencije za zatitu nacionalnih manjina, MIN-
- 33 -
Tok novca, odnosno efikasnost i efektivnost projekata koji se finansiraju dravnim sredstvima
jo uvek je jako teko pratiti, budui da je do njihove objektivne evaluacije teko doi. U
2011. godini Dravna revizorska institucija je kontrolisala poslovanje ministarstva za ljudska i
manjinska prava, ali ne i njenog Budetskog fonda za nacionalne manjine, tako da je provera
potronje ovih sredstava tee dostupna.36
Slubena upotreba bugarskog jezika i bugarske irilice

Po Zakonu o slubenoj upotrebi jezika i pisma,37 bugarski jezik i pismo je u slubenoj
upotrebi u optinama Bosilegrad i Dimitrovgrad, i u naseljenom mestu Ivanovo koja je
utvrena Statutom grada Paneva.
Meutim, bugarski jezik, prema dostupnim podacima, stranke u postupcima relativno
retko koriste.38 Takoe, po svedoenjima sagovornika istraivaa ISAC Fonda u aprilu 2013.
godine, stranke govore pred sudijama, policijom i tuilatvom opski dijalekat bugarskog
jezika, dok se zapisnik sastavlja na srpskom jeziku. Po njihovim reima, organi, kada to
stranke u bilo kom postupku zatrae, obezbeuju i zvaninog prevodioca. Sagovornici
istraivaa su izneli tvrdnju da je osnovni razlog za veu upotrebu srpskog jezika finansijske
prirode, odnosno pitanje optereivanja lokalnog budeta. Po njima, poto se skoro sve
stranke slue srpskim jezikom kao i maternjim, jeftinije je da se sva dokumentacija radi
samo na srpskom. S druge strane, po reima sagovornika, sav skuptinski materijal za
lokalnu skuptinu u Bosilegradu, tampa se i na bugarskom i na srpskom jeziku.
Meutim, po podacima zvaninih institucija, vlasti nisu sprovele posebne programe
obavetavanja graana u Dimitrovgradu i Bosilegradu o tome da se dravnim organima
mogu obraati i na bugarskom jeziku. Budui da, u principu, jezikih smetnji nema, graani
usled inercije ili nade da e se njihov sluaj povoljnije reiti ukoliko se postupak sprovodi
na srpskom jeziku, ree koriste bugarski. Interesantno je napomenuti da su uglavnom
lica bugarske nacionalnosti na mestima odluivanja. Na primer, u sporu koji je politika
stranka Demokratski savez Bugara imao sa Optinskom izbornom komisijom u Bosilegradu
oko priznavanja statusa manjinske stranke, Optinska izborna komisija je uporno reenja
donosila na srpskom jeziku, iako se stranka obraala na bugarskom koji je u toj optini
slubeni jezik. Iako se radilo o pitanju u kojem je vreme bilo od sutinskog znaaja, pa je
razumljiva potreba da se na prevod ne gubi previe vremena, Optinsku izbornu komisiju
ine uglavnom lica bugarske nacionalnosti, koji bi, teoretski, mogli da odluuju i dostavljaju
odluke na bugarskom, a da se zbog brzine prevodi naknadno, radi eventualnog sudskog
postupka.39 Drugi, jo oigledniji primer, koji svedoi da je slubena upotreba bugarskog
jezika i dalje skopana sa velikim problemima je dopis Ministarstva unutranjih poslova,
Policijske uprave Vranje i policijske stanice Bosilegrad, politikoj partiji Demokratski savez
Bugara, od 19. novembra 2010. godine, kojom se odbija razmatranje prijave javnog skupa
jer je dostavljena na bugarskom. Potpisan od strane lica, verovatno, bugarske nacionalnosti,
LANG/PR (2010) 7, Savet Evrope, Beograd, 2010. godina, str. 71.
36Dravna revizorska institucija, Izvetaj o reviziji godinjeg finansijskog izvetaja ministarstva za ljudska i manjinska prava, dravnu upravu i lokalnu
samoupravu za 2011. god., str. 4, http://www.dri.rs/images/pdf/revizija2012/1_mduls2011.pdf, (preuzeto 26. maja 2013. godine)
37Sl. glasnik RS, br. 45/91, 53/93, 67/93, 48/94, 101/2005 - dr. zakon i 30/2010.
39 Npr. Reenje Optinske izborne komisije u Bosilegradu, br.013-33/2012, od 23. aprila 2012. godine.
- 34 -
ovako neosporan primer krenja prava na korienje bugarskog u Bosilegradu teko moe
biti sluajan ili povezan sa nepoznavanjem propisa.40
Neki od sagovornika istraivakog tima su naveli da su ovi problemi u sutini izolovani
sluajevi i da je veoma lako dobiti maltene sva dokumenta i na manjinskom bugarskom
jeziku. Svi sagovornici se, meutim, slau da postoji problem sa automatskim dobijanjem
izvoda iz matine knjige na obrascima na bugarskom jeziku i uverenja o nekanjavanju.
Pitanje postojanja ova dva obrasca na bugarskom jeziku veoma je vano, zbog olakavanja
prijavljivanja za bugarsko dravljanstvo za pripadnike bugarske manjine na lokalu.
Jo uvek u praksi postoje problemi sa primenom propisa koji reguliu upotrebu linog imena
i polnog odreenja ov u mukom rodu i ova u enskom rodu, naroito u javnim slubama
(npr. zdravstvenim centrima), koje nisu deo vlasti, pa je sistem kontrole manji. Upotreba
bugarskog jezika u oznaavanju toponima i javnih ustanova uglavnom je prisutna, mada su
pripadnici bugarske nacionalne manjine prijavili promenu odreenog broja naziva crkava i
toponima u Bosilegradu.
Verske zajednice
Bugari bogosluenje obavljaju u okviru Srpske pravoslavne crkve (SPC). Oni su pravoslavci
u najveem broju, mada jednu veliku enklavu u banatskom mestu Ivanovo i Belo Blato ine
rimokatolici. Sloeni i sporni pravoslavni kanoni, ne dozvoljavaju da jedna pravoslavna
crkva obavlja bogosluenje na teritoriji druge bez dozvole. Ovakvu dozvolu imaju Ruska
pravoslavna crkva u Srbiji i rumunska u Banatu (ne i u Negotinskoj krajini), pa je mogue
zamisliti situaciju u kojoj bi i Bugarskoj pravoslavnoj crkvi bilo doputeno bogosluenje u
Dimitrovgradu i Bosilegradu. Prilikom nedavnog prisustva patrijarha srpskog Irineja sahrani
pokojnog bugarskog patrijarha Maksima, na pitanje novinara imaju li etniki Bugari u Srbiji
slubu na bugarskom, patrijarh Irinej je odgovorio da je sluba na crkvenoslovenskom jeziku,
te da se pripadnici dva naroda dobro razumeju.41 Versku nastavu u osnovnim i srednjim
kolama za uenike pripadnike bugarske, vlake i romske nacionalne manjine, izvodi Srpska
pravoslavna crkva.
Srpska pravoslavna crkva izrazito je negativno nastrojena prema pitanju uvoenja
bogosluenja na bugarskom jeziku. Ona je esto generator nesuglasica izmeu lidera
bugarske nacionalne manjine i vlasti u Srbiji, posebno u svom pokuaju da uvede
nepostojei nacionalni identitet op za Bugare u Srbiji. SPC je izrazito negativno reagovala
na Platformu kojom je traeno da prestane praksa nepravilne promene imena religijskim
objektima, koji su kulturno-istorijsko naslee bugarske nacionalne manjine u Republici
Srbiji, i dozvoli veroispovedanje na bugarskom jeziku u saglasnosti sa kanonima Bugarske
pravoslavne crkve, budui da to postoji u praksi i drugih pravoslavnih crkava koje deluju na
teritoriji Republike Srbije.
40Navedeno prema Biltenu Kulturno informativnog centra Bosilegrad, br. 68 -69, od marta 2012. godine. Navodno, po sporazumu sa tuilatvom lice
koje je donelo reenje slubenik MUP-a je platio 40.000 RSD tete KIC Bosilegrad.
41Dok je vladika Jovan u zatvoru, nema razgovora, RTS,
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1208876/Dok+je+vladika+Jovan+u+zatvoru,+nema+razgovora.html, (preuzeto 10. maja
2013. godine)
- 35 -
Odgovor Eparhije Vranjske Srpske pravoslavne crkve na Platformu bio je vie nego polemian.
Odbivi razgovore o crkvama, svetenstvu i jeziku slube, saoptenje je utemeljeno na
rigoroznom tumaenju crkveno-kanonskih pravila, i sugerie da su potpisnici platforme
voeni sopstvenom sujetom u pokretanju pitanja prava Bugara, te se iz njega ne moe
videti prostor za kompromis.42
Integracija i poverenje Bugara prema Srbiji i uee u vlasti

U Srbiji postoje tri stranke bugarske nacionalne manjine: (1) Demokratska partija Bugara
(a ) sa seditem u Dimitrovgradu, koju vodi Angel
Josifov, (2) Partija Bugara Srbije ( ) koju vodi Dragolub
Notev i (3) Demokratski savez Bugara ( ) sa seditem u
Bosilegradu koju vodi Dragolub Ivanov.
Dok su prve dve osnovane 2007. godine, Demokratski savez Bugara postoji od 1990.
godine. Prostom internet pretragom na bugarskom jeziku dolazi se do podataka o brojnim
aktivnostima Demokratskog saveza Bugara u poreenju sa dve mlae partije po pitanju
prava bugarske nacionalne manjine u Srbiji. Ova politika partija protestovala je 2010. godine
zbog izjave predsednika bugarskog parlamenta Cecka Caeva da Bugarska bezuslovno
podrava integraciju Srbije u EU, smatrajui da bi takva podrka trebalo da bude uslovlena
potovanjem prava etnikih Bugara u Srbiji i spreavanjem politike nasilne asimilacije
Bugara u Srbiji, posebno u pogledu prava na obrazovanje i informisanje.43 Koristei esto
izraz Zapadne pokrajine za teritorije optina Dimitrovgrad i Bosilegrad, a koji oznaava
njihovu pripadnost Bugarskoj, ova politika stranka vai za najglasniji i najradikalniji politiki
pokret Bugara u Srbiji. Ne zalaui se otvoreno za secesiju Zapadnih pokrajina, ova partija
iznosi niz pravno-politikih argumenata u prilog revizije Nejskog ugovora iz 1919. godine.
Demokratski savez Bugara, meutim, nije zastuplen u Skuptini optine Bosilegrad, i po
rezultatima poslednjih nekoliko izbornih ciklusa uiva veoma malu podrku u Bosilegradu i
gotovo nikakvu u Dimitrovgradu.
Dimitrovgradske Demokratska partija Bugara i Partija Bugara Srbije imaju dalekomeki stav
od bosilegradskog Demokratskog saveza Bugara. Oni uestvuju u vlasti u Dimitrovgradu
i pored zalaganja za potovanje ludskih i manjinskih prava Bugara, teko je nai njihove
kontroverzne izjave u medijima.
Izborni procesi u poslednjih nekoliko godina

Bugari su jedna od najbole integrisanih nacionalnih manjina u Srbiji. Osim to ih ima u
vrhovima politikih stranaka, birai u dominantno bugarskim sredinama vie poverenja
iskazuju veinskim centralnim partijama, nego bugarskim nacionalnim tj. manjinskim
strankama. U sazivu Narodne skuptine u periodu 2008-2012. godine jedan poslanik je
bio Bugarin, ali nije pripadao nijednoj od tri stranke bugarske nacionalne manjine (Zoran
Petrov).
42Saoptenje za javnost Crkvenooptinskog upravnog odbora Crkvene optine Bosilegrad sa sednice odrane 25. jula 2013. godine u Bosilegradu, povodom
potpisivanja Platforme o zatiti prava bugarske nacionalne manjine u Srbiji koja je potpisana u prostorijama lista Bratstvo,
http://www.eparhijavranjska.org/Newsview.asp?ID=989, (preuzeto 30. jula 2013. godine)
43Bugari Bosilegrada protestuju zbog podrke Srbiji [ ],
http://podkrepa.net/novini/179-bosilegrad-protest, (preuzeto 23. aprila 2013. godine)
- 36 -
Na izborima odranim 6. maja 2012. godine44 u Dimitrovgradu je glasalo 76,58%, a u

Bosilegradu 64,13% biraa (bez znaajnog broja nevaeih listia), to je znaajno vie od
izlaznog proseka u Srbiji. Bugarska nacionalna manjina, koja je u tim optinama apsolutna
veina, podrkuje dala veinskim, centralnim partijama. Sa vie od 96% vaecih listia na
izborima u obe optine, oigledno je da kampanja belih listia koju su vodili pojedini
beogradski intelektualci nije dala nikakvih rezultata.
Etniki Bugari u Srbiji su poverenje dali veinskim partijama, a nijedna manjinska stranka
u Srbiji, koja bi logino bila saveznik bugarskih manjinskih stranaka, nije uspela da dobije
poverenje bugarske nacionalne manjine u ovim optinama (Savez vojvoanskih Maara je
dobio 11 glasova u Dimitrovgradu, 6 u Bosilegradu, a bonjaka Stranka demokratske akcije
dr Sulejman Uglanin, 14 odnosno 6 glasova).
Izbori za narodne poslanike 6. maj 2012.godine:
Stranka
Dimitrovgrad
Bosilegrad
Broj glasova
Broj glasova
DS
2710
38,77
1026
19,01
SRS
224
3,2
153
2,83
URS
325
4,65
251
4,65
Preokret
658
9,41
293
5,43
SNS
1411
20,19
582
10,78
DSS
308
4,41
1961
36,33
SPS
763
10,92
878
16,27
Dveri
113
1,62
12
0,22
SVM
11
0,16
0,11
SDA
14
0,2
0,11
Drugi
187
5,3
71
1,31
Ukupno
6724
5239
Izbori za predsednika Republike, prvi krug 6. maj 2012.godine:

Kandidat
Dimitrovgrad
Bosilegrad
Broj glasova
Broj glasova
Tomislav Nikoli
1452
20,78
573
10,62
Boris Tadi
2538
36,31
1043
36,31
Vojislav Kotunica
325
4,65
1982
36,75
Ivica Daci
785
11,23
904
16,76
edomir Jovanovi
559
178
3,3
44 U Srbiji su 6. maja 2012. godine odrani izbori na kojima je bivi nacionalistiki politiar Tomislav Nikoli (Srpska napredna stranka) pobedio proevropskog Borisa Tadia, ija je Demokratska stranka otila u opoziciju
- 37 -
Izbori za Predsednika Srbije, drugi krug, 20. maj 2012.godine:

Kandidat
Dimitrovgrad
Bosilegrad
Broj glasova
Broj glasova
Tomislav Nikoli
3274
55,14%
1527
36,53%
Boris Tadi
2469
41,58%
2567
61,41%
Jo je, meutim, interesantnija slika na lokalnim izborima. Naime, lokalne bugarske

nacionalne stranke, kao to su Demokratska partija Bugara i Partija Bugara u Srbiji su u
Dimitrovgradu u koalicijama i na lokalnom nivou sa centralnim partijama (LDP-Preokret i
Ujedinjeni regioni Srbije). Graani ove optine su u velikoj veini poverenje dali Demokratskoj
stranci biveg predsednika Srbije Borisa Tadia. Koalicije veinskih centralnih stranaka, SPS i
SDPS, PUPS, SNS i DSS i SRS dobili su zajedno 1.772, odnosno etvrtinu glasova, to je vie od
prve sledee nacionalne bugarske partije, Demokratske partije Bugara, koja je bila u koaliciji
sa Ujedinjenim regionima Srbije, a tri puta vie od koalicije LDP, Partije Bugara u Srbiji i SPO.
Pod pretpostavkom da su svi Srbi iz Dimitrovgrada glasali za ove centralne veinske stranke,
jasno je da je veliki broj etnikih Bugara poverenje dao veinskim partijama.
RB
Izborna lista
Br. glasova
% glasova
Demokratska stranka - Boris Tadi
2713
40,53
Srpska radikalna stranka - Aleksandar Martinovi
145
2,17
Grupa graana "Pravda i solidarnost" - Zoran urov
425
6,35
edomir Jovanovi - Preokret - LDP, Partija Bugara u Srbiji, SPO
461
6,89
Pokrenimo Dimitrovgrad - Tomislav Nikoli - SNS, DSS - Vojislav

Kotunica
849
12,68
PUPS - Nikola Stojanov
239
3,57
Ivica Dai - Socijalistika partija Srbije (SPS) - Socijaldemokratska

partija (SDP)
539
8,05
Neboja Ivanov - Demokratska partija Bugara - Ujedinjeni regioni

Srbije
1323
19,76
UKUPNO
6694
100
Nevaei listii
250
Vaei listii
6694
Broj upisanih u biraki spisak
9128
Izvor: CeSID
1
2
Oito je da je poverenje graana Dimitrovgrada u centralne partije vee nego poverenje u

bugarske manjinske nacionalne partije. Razlog za ovakvu situaciju verovatno je u injenici
da centralne partije u Dimitrovgradu imaju istaknute pojedince Bugare, koji zastupaju
kako centralnu partijsku liniju, tako i bugarsku manjinsku liniju. Na primer, Skuptina optine
Dimitrovgrad uputila je zahtev za vraanje starog imena Caribrod jo u julu 2008. godine,45
to je ela velike veine njenih graana. Nacionalni savet bugarske nacionalne manjine
45Dimitrovgrad ponovo Caribrod?, RTS,
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/3982/Dimitrovgrad+ponovo+Caribrod%3F.html?email=yes
- 38 -
podrao je ovaj zahtev koji jo nije reen. Kao nezvanian razlog, navodi se stvaranje
presedana za nazive ostalih gradova koji su posle Drugog svetskog rata bili preimenovani
(npr. Petrovgrad (pre Prvog svetskog rata Veliki Bekerek) u Zrenjanin i sl.). Takoe, nedavno
usvojenu Platformu za zatitu prava Bugara u Srbiji podrali su lokalni lideri iz Dimitrovgrada,
bez ozbira na to to im je politika baza u veinskim partijama. Kao to je to sluaj i kod
nekih drugih predstavnika manjinskih zajednica, prisutna je percepcija da bez uporita u
velikim nacionalnim strankama, lokalne sredine ne mogu da na dovoljno dobar nain budu
predstavljene. Dok u nekim manjinskim sredinama vladajue stranke na dravnom nivou
bivaju pozivane da uestvuju u lokalnoj vlasti koje vode manjinske stranke (npr. Novi Pazar),
u drugim sredinama sami lokalni lideri se opredeljuju za lanstvo u velikim partijama.
U Bosilegradu, i pored toga to gotovo svi odbornici nose bugarska prezimena, na vlasti
su iskluivo centralne partije, sa neprekinutom dominacijom Demokratske stranke Srbije,
partije koja se zvanino deklarie kao naklonjena sve radikalnijem evroskepticizmu iji
harizmatini lokalni lider, Vladimir Zaharijev uiva natpolovino poverenje biraa.
RB
Izborna lista
Br. glasova
Br. mandata
Demokratska stranka Srbije Vladimir Zaharijev
2808
18
52%
Demokratska stranka
745
14%
Ivica Dai Socijalistika partija Srbije (SPS)
600
11%
Ujedinjeni regioni Srbije - PUPS Nevenka Kostadinova
433
8%
Socijaldemokratskapartija Srbije Rasim Ljaji
303
6%
UKUPNO
4889
31
91%
Izvor: Informator optine Bosilegrad46
Ovaj podatak je posebno interesantan, budui da su Bugari u Srbiji izrazito proevropski

orijentisani i da njihovi ekonomski i nacionalni interesi lee u integraciji Srbije u EU, koja
e da izbrie granice sa njihovom maticom. ini se da je podrka DSS-u uslovljena linim
kvalitetima gradonaelnika Bosilegrada i da nema veze s orijentacijom njegove stranke , ali
je jasno i da birai ne razlikuju mnogo lokalne od republikih izbora, budui da su glasove
i na republikim izborima 2012. godine dali DSS-u. Lokalna vlast je po svoj prilici usvojila
jedan krajnje pragmatian i praktian pristup, te je na zgradi optine istakla zastavu EU i
spremno sarauje sa svim meunarodnim agencijama aktivnim u regionu, dok sa druge
strane, proaktivno pristupa saradnji i sa dravnim institucijama Republike Srbije i Republike
Bugarske.
Zastupljenost Bugara u sudskoj vlasti je takoe proporcionalna njihovoj brojnosti. Od
stupanja na sudijsku funkciju 1. januara 2010. godine u Srbiji je bilo 6 sudija Albanaca, 34
Bonjaka, 8 Bugara, 5 Bunjevaca, 3 Vlaha, 2 Goranaca, 42 Maara, 5 Muslimana, jedan Rom,
10 Rumuna, 5 Rusina, 8 Slovaka, 6 Hrvata, 15 Crnogoraca. Istovremeno, imenovano je i est
sudija porotnika Bugara.47
46 Informator Optine Bosilegrad, http://www.bosilegrad.org/sr/Informator_o_radu_opstine_Bosilegrad.pdf, (preuzeto 29. maja 2013. godine)

- 39 -
Bugarskim nacionalnim organizacijama, izvan Nacionalnog saveta, Republika Srbija nije

odobravala posebna sredstva. AP Vojvodina je odobrila banatskim Bugarima u periodu
2007-2011. godina oko 3.068.726, i to po godinama:48
Bugari
2007.
2008.
2009.
2010.
2011.
310000
343726
240000
135000
2040000
Nacionalni savet bugarske nacionalne manjine

Sa seditem u Dimitrovgradu, Nacionalni savet bugarske nacionalne manjine postoji od
2009. godine. Predsednik je Zoran Petrov, bivi poslanik DS u Narodnoj skuptini Republike
Srbije i trenutni potpredsednik Skuptine optine Dimitrovgrad. Na prvoj sednici Saveta
Republike Srbije za nacionalne manjine, 30. oktobra 2009. godine, ovom nacionalnom
savetu su potvreni predloeni simboli (grb i zastava) i nacionalni praznici.49
Vano je napomenuti da je, finansijski gledano, pozicija Bugarskog nacionalnog saveta
slina poziciji drugih nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Ovo potvruje da se u praksi
sprovodi raspodela sredstava prema postojeem kljuu raspodele, utvrenom Uredbom o
postupku raspodele sredstava iz budeta Republike Srbije za finansiranje rada Nacionalnih
saveta nacionalnih manjina (Sl. glasnik RS, br. 95/2010 i 33/2013).
Uloga Nacionalnog saveta bugarske nacionalne manjine u borbi za prava Bugara u Srbiji je
meu samim Bugarima sporna, mada je saradnja saveta sa centralnim institucijama dobra.
Nacionalni savet bugarske nacionalne manjine uestovao je u radu sistema nacionalnih

saveta u Srbiji, davao je milenja o kandidatu za pozicije u obrazovnim ustanovama,50
predlog optih osnova predkolskog programa i nastavnih planova osnovnog i srednjeg
50Dve godine nacionalnih saveta - Istraivanje pokrajinskog ombudsmana,
http://www.ombudsmanapv.org/ombjo/attachments/article/741/Dve%20godine%20nac.saveta%20II%20deo_2012_.pdf.pdf, (preuzeto 16. maja 2013).
- 40 -
obrazovanja i vaspitanja za sadraje koji izraavaju posebnost nacionalne manjine. Takoe,

dao je miljenje i u postupcima donoenja akata o mrei predkolskih ustanova i osnovnih
kola u jedinicama lokalne samouprave u kojima je u slubenoj upotrebi bugarski jezik, i
milenje u postupku davanja saglasnosti za otvaranje odelenja na bugarskom jeziku
za manje od 15 uenika. Naposletku, dao je i predloge za raspodelu sredstava iz budeta
Republike Srbije, AP Vojvodine i jedinice lokalne samouprave, a koja se dodeluju putem
javnog konkursa za manifestacije, ustanove i udruenja nacionalne manjine u oblasti
kulture.51
Ovaj nacionalni savet doneo je i odluku o utvrivanju tradicionalnih naziva jedinica lokalne
samouprave, naselenih mesta i drugih geografskih naziva, kao i ustanova za koje je
utvreno da su od posebnog znaaja za nacionalnu manjinu na jeziku nacionalne manjine,
u jedinicama lokalne samouprave ili naselenim mestima i predloio nadlenom organu
isticanje naziva jedinice lokalne samouprave, naselenih mesta i drugih geografskih naziva
na jeziku nacionalne manjine.52
Nacionalni savet je podneo Skuptini optine Dimitrovgrad zahtev za vraanje starih naziva
koji su ranije korieni na podruju ove optine, ali zahtev jo nije reen.
Ombudsman Republike Srbije nikada nije napravio poseban izvetaj koji se odnosi na
pitanja bugarske nacionalne manjine, niti je apostrofirao bilo koji problem u svojim
redovnim godinjim izvetajima u vezi sa Bugarima od 2007. godine do danas. Radi se o
instituciji u Srbiji koja ima A kategoriju Vrhovnog komesara za ljudska prava Ujedinjenih
nacija i koja prima pritube od strane predstavnika nacionalnih manjina. Ombudsman je
esto izlazio u javnost u zatitu prava na upotrebu i obrazovanje na jezicima nacionalnih
manjina, konkretno, Bonjaka.53
51Dve godine nacionalnih saveta nacionalnih manjina, Istraivanje pokrajinskog ombudsmana AP Vojvodine, paragrafi 18, 24, 42, 54,
http://www.ombudsmanapv.org/ombjo/attachments/article/741/Dve%20godine%20nac.saveta%20II%20deo_2012_.pdf.pdf, (preuzeto 25. aprila 2013)
52Dve godine nacionalnih saveta nacionalnih manjina, Istraivanje pokrajinskog ombudsmana AP Vojvodine, paragraf 53,
http://www.ombudsmanapv.org/ombjo/attachments/article/741/Dve%20godine%20nac.saveta%20II%20deo_2012_.pdf.pdf, (preuzeto 25. aprila 2013)
53Zatitnik graana, Godinji izvetaj za 2012. godinu, http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr/izvestaji/godisnji-izvestaji, (preuzeto 25. juna 2013)
- 41 -
Bugarska politika scena i pitanje bugarske

manjine u Srbiji
Odnosi Bugarske i Srbije
a. Politiki odnosi
Srbija i Bugarska su od pada Gvozdene zavese imale suprotne razvojne puteve. Dok
je Srbija tokom poslednje decenije 20. veka utonula u spiralu ratova, sa nikad potpuno
jasno definisanim ciljem stvaranja nacionalne drave u etnikim granicama, Bugarska
se posle poetnog oklevanja nesigurno zaputila putem evropskih i evroatlantskih
integracija. Nacionalno pitanje, toliko dominantno u Srbiji u to vreme, u Bugarskoj nije
postalo dominantno, u odnosu na socijalne teme i pitanja modernizacije i hvatanja
prikljuka sa Zapadom. Nacionalno pitanje, kada je i isplivavalo na povrinu, uglavno
je bilo skoncentrisano na Makedoniju i nikad jasno artikulisan pristup prema ovoj naciji i
dravi. Budui da je pratila odluke meunarodne zajednice, Bugarska se zvanino pridruila
sankcijama Ujedinjenih nacija prema SR Jugoslaviji. Ipak, srpsko-bugarska granica je bila
meu najporoznijim, i glavni deo ilegalne trgovine se odvijao upravo preko ove, ili preko
srpsko-makedonske granice. Formiranjem vlade Ivana Kostova 1997. godine, Bugarska je
zauzela jasan prozapadni kurs, i obnarodovala aspiracije ka lanstvu u NATO i EU, ija je
lanica i postala 2004. odnosno 2007. godine.
Uslovi za vee pribliavanje stekli su se sa promenom vlasti u Srbiji. Srbija i Bugarska potpisuju
niz bilateralnih dokumenata koji pribliavaju dve zemlje na politikom, ekonomskom i
bezbednosnom planu. Takoe, Srbiji su sada vrata otvorena i za pristupanje nizu regionalnih
inicijativa uglavnom inspirisanih direktno ili posredno od EU, a u kojima uestvuje Bugarska:
Centralno-evropska inicijativa - CEI (1989), Inicijativa za saradnju u jugoistonoj Evropi
SECI (1996), Proces saradnje u jugoistonoj Evropi (1996), Proces saradnje na Dunavu (2001),
Udruenje efova policija Jugoistone Evrope SEPCA (2002), Regionalni savet za saradnju
(2008), Centar za sprovoenje zakona u Jugoistonoj Evropi SELEC (2009),54 Dunavska
strategija (2011).
Ulaskom u Evropsku uniju, Bugarska je bila primorana da uvede stroiji vizni reim za Srbiju,
koji je posebno natetio stanovnitvu u pograninim regionima, dakle i veini pripadnika
bugarske nacionalne manjine u Srbiji. Reim je ukinut stavljanjem Srbije na tzv. Belu
engensku listu.
Od 2007. godine krenula je prekogranina saradnja Srbije i Bugarske u okviru dve
komponente Instrumenta za predpristupnu pomo IPA, za budetski period EU 2007-2013.
U saradnji uestvuje est srpskih i est bugarskih okruga (ulazi i Sofijski okrug), a ukupna
vrednost programa iznosi oko 11,5 miliona evra.
Uzlet u odnosima uzdrmalo je bugarsko priznavanje nezavisnosti Kosova 2008. godine, da
bi se odnosi postepeno popravljali sledeih godina. Usledile su meusobne posete bivih
premijera i predsednika ove dve zemlje od 2009. do 2012. U ovim posetama manjinsko
pitanje u Srbiji nije se postavljalo kao problematino, sve do veih izgleda Srbije za dobijanje
54 Nastao transformacijom SECI Regionalnog centra za borbu protiv prekograninog kriminala, osnovanog 1999. godine.
- 42 -
statusa kandidata za EU, odnosno nedavnih izjava potpredsednice Bugarske i premijera u

tehnikom mandatu, o kojima e kasnije biti rei. Takoe je bitno istai da, poto srpska
manjina u Bugarskoj ne postoji u znaajnijem broju, postoji otpor na srpskoj strani da se
potpie takav bilateralni sporazum o zatiti manjina izmeu dve zemlje.
Na nivou gradova, saradnja se poboljava. Grad Panevo uspostavio je saradnju sa
primorskim gradom Burgasom u oblasti kulture, omladine, obrazovanja, nauke, sporta,
privrede, finansija, izrade evropskih projekata od zajednikog interesa, kao i u drugim
oblastima.55 Panevo i naseljeno mesto Ivanovo takoe su uspostavili saradnju sa optinom
Bela Slatina i selom Bardarski Geram iz Bugarske, u oblasti umetnosti, kulture, medija, nauke,
obrazovanja, sporta, ekologije, privatnog posla, poljoprivrede, industrijske proizvodnje,
graevinarstva, transporta, komunikacija, izrade i realizacije savremenih projekata.56
Naposletku, grad Novi Pazar u Srbiji i optina Novi Pazar iz Bugarske uspostavili su saradnju
na polju kulture, turizma, ekonomije, privrede i drutva, kao i na drugim poljima gde za to
postoje mogunosti i obostrani interesi.57
b. Ekonomski odnosi
Srbija i Bugarska su se potpisivanjem nekoliko bilateralnih sporazuma, pre svega
Sporazuma o uzajamnom podsticanju i zatiti ulaganja, Sporazuma o saradnji u oblasti
turizma, a posebno Sporazuma o ekonomskoj saradnji (potpisan 2007, a stupio na snagu
2010. godine) obavezale da e podsticati ekonomske odnose i saradnju posebno u oblasti
industrije, poljoprivrede, umarstva, energetike, istraivanja i razvoja, graevinske industrije
i unapreenja investicija saradnje malih i srednjih preduzea.58 Ugovorom je osnovana
i Zajednika srpsko-bugarska meuvladina komisija za ekonomsku saradnju koja se
sastaje najmanje jednom godinje, a sa ciljem opteg unapreenja meusobne saradnje.
Energetika, turizam i izgradnja infrastrukture su tri najznaajnije oblasti saradnje, a od
konkretnih projekata to su izgradnja gasovoda Juni tok, izgradnja regionalnog gasovoda
Ni-Dupnica i zavretak Koridora 10 prema Bugarskoj i od bugarske granice do Sofije.
Trgovina izmeu Bugarske i Srbije
Trgovinski odnosi Srbije i Bugarske belee konstantni rast do ekonomske krize 2008. godine,
a posebno od 2003. godine kada je potpisan bilateralni Ugovor o slobodnoj trgovini
izmeu Bugarske i Srbije i Crne Gore. Bugarska i Rumunija su bile dve zemlje koje su svojom
privremenom participacijom u novopotpisanom sporazumu CEFTA 2006 omoguile
tranziciju izmeu prethodnog ugovora o slobodnoj trgovini, koji je okupljao uglavnom
drave iz centralnoistone Evrope, i novog, kojeg ine zemlje Zapadnog Balkana zajedno
sa Moldavijom. Po podacima Privredne komore Srbije, u 2012. godini Bugarska je Srbiji u
izvozu bila na 11. mestu, dok joj je u uvozu na 8. mestu.59
55 Sl. list grada Paneva, br. 27/2009.

56 Sl. list grada Paneva, br. 12/2010.
57 Sl. list grada Novog Pazara, br. 2/2010.
58Zakon o potvrivanju sporazuma o ekonomskoj saradnji izmeu Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske,
http://www.podaci.net/_zakon/propis/Zakon_o_potvrdjivanju/Z-psesiv03v0942.html, (preuzeto 05. maja 2013. godine)
59 Privredna saradnja: Srbija i Bugarska, Privredna komora Srbije, http://www.pks.rs/MSaradnja.aspx?id=37&p=1&pp=0&, (preuzeto 20. maja 2013. godine)
- 43 -
Godina
Srpski podaci
Bugarski podaci
Izvoz u Bugarsku
Uvoz iz Bugarske
Izvoz u Srbiju
Uvoz iz Srbije
2004
60915300
223548600
344123250
52619400
2005
92998100
208847200
351110340
86918580
2006
154278200
434311400
580084200
209975400
2007
218024800
596715900
814428170
238464680
2008
251306100
930380500
974886880
268063840
2009
198653800
394645800
517840620
200555520
2010
241117500
579633200
729336280
267617720
2011
325326300
480109600
665844120
353309400
Ukupno
1542620100
3848192200
4977653860
1677524540
Investicije Bugarske u Srbiju i Srbije u Bugarskoj

Po navodima Privredne komore Srbije (PKS) i Ambasade Republike Srbije u Sofiji, najvea
ulaganja Bugarske u Srbiju bila su u 2006. godini - 62,5 miliona evra i u 2007. godini - 29
miliona evra, dok 2008. godine znatno opada nivo investicija u privatizaciji sa samo 377
hiljada evra ulaganja.60 Ukupan iznos investicija iz Bugarske do 2008. godine iznosio je oko
110 miliona evra. Investicije su uglavnom bile privatizacije bivih drutvenih preduzea u
Srbiji, kojih je u ovom periodu ukupno bilo 28. Meutim, vie od polovine privatizacija je
raskinuto zbog neispunjavanja obaveza privatizacionog ugovora. Najdrastiniji primeri su
firme Trajal iz Kruevca i Nevena iz Leskovca.
Od skoranjih investicija bila je ponovna prodaja Srpske fabrike stakla iz Paraina bugarskim
investitorima, ovoga puta konzorcijumu Glass industry u okviru kojeg je i bivi vlasnik ove
fabrike, kompanija Rubin iz Plevena.
Problem u daljem ulaganju bugarskih investitora je i veliki broj raskinutih bugarskih
privatizacija tokom 2009. i 2010. godine. Ovakav razvoj dogaaja usledio je zbog
neispunjavanja ugovornih obaveza od strane kupca.
to se tie srpskih investicija u Bugarskoj, najvea je preuzimanje 85% akcija trnog lanca
Pikadili od strane srpske kompanije Delta.
Interesantno je napomenuti da praktino nijedna investicija iz Bugarske nije bila usmerena
u dve optine u kojima etniki Bugari ine veinsko stanovnitvo. Tek posle serije incidenata
koji su se desili od 2010. godine, a o kojima e biti rei kasnije u tekstu, u decembru 2012.
godine, ministar spoljnih poslova Nikolaj Mladenov objavio je da e biti organizovan Biznis
forum za bugarske firme. Preko ovog Biznis foruma trebalo bi da se potpomognu investicije
u dve optine sa bugarskom veinom na jugu Srbije.61
60Ibid.
61 , News.bg,
http://news.ibox.bg/news/id_1495893541, (preuzeto 25. aprila 2013. godine)
- 44 -
c. Kluni akteri bugarskog pitanja u Srbiji na bugarskoj politikoj sceni

Kao to je ve ranije navedeno, bugarsko pitanje u Srbiji nije bilo dominantno na bugarskoj
politikoj sceni, i pojedini politiari glavnog toka su poeli da ga artikuliu tek odnedavno.
Po reima sagovornika istraivaa ISAC Fonda iz Sofije, pitanje bugarske manjine u Srbiji je
u senci mnogo veeg spoljnopolitikog problema sa susedima - makedonskog pitanja. S
druge strane, kako su neki od sagovornika naveli, upravo je sloenost makedonskog pitanja
dovela do toga da se prave sline refleksije i prema Srbiji. Bugarska manjina u drugim
zemljama je mnogo znaajnije zastupljena, te je sa neke strane i logino da se mediji bave
njima. S druge strane, odreena interesovanja u bugarskim politikim krugovima oigledno
da postoje, poto postoje indicije da je bugarska vlada, predvoena tadanjim premijerom
Ivanom Kostovim, poela od 1997. godine da finansira pojedine nevladine organizacije u
Dimitrovgradu i Bosilegradu.
U medijima glavnog toka, pitanje bugarske manjine u Srbiji pojavljuje se u okviru
optenacionalnog spoljnopolitikog konteksta, inspirisanog pre svega makedonskim
pitanjem u unutranjepolitikom bugarskom diskursu, a zatim i injenicom da je Srbija,
kao i Makedonija van Evropske unije. Glavni promoteri bugarskog pitanja u Srbiji su ve
godinama nacionalno orijentisane bugarske partije VMRO i Ataka, kao i televizije Skat i
Alfa. Ove partije i televizije promoviu nacionalistike teme u cilju odranja i unapreenja
sopstvenog rejtinga kod graana Bugarske. Upravo sa televizije Skat stiu glavne optube
na tretman Bugara u Srbiji, odnosno Zapadnih pokrajina.
Partije VMRO i Ataka, pitanje Zapadnih pokrajina tretiraju kao jedan od temeljnih
elemenata svog identiteta, te koriste ovo pitanje kao jedan od kljunih izvora politikog
kapitala. Stoga i ne treba da udi njihova spremnost da se angauju na obeleavanjima
godinjica potpisivanja Nejskog sporazuma ili smrti bugarskog nacionalnog heroja Vasila
Levskog u Bosilegradu.
Istraivaima je nekoliko nezavisnih, ali relevantnih izvora u Sofiji predstavilo tezu da je cilj
uestvovanja ekstremnih politikih partija na ovakvim skupovima, bez obzira na patriotska
shvatanja, samo privlaenje panje i sticanje politikih poena kod kue.62
Ipak, uee ovih bugarskih partija na godinjicama postalo je meudravno pitanje 2010.
godine, prilikom treeg po redu obeleavanja godinjice Nejskog sporazuma. Tada je po
prvi put spreen prelazak granice posetiocima iz Bugarske koje je predvodio Volen Siderov,
lider Atake. Siderov je alarmirao medije i Vladu Bugarske, a kasnije i organizovao javni
protest protiv podrke Srbiji za lanstvo u EU. Tadanji ambasador Srbije u Sofiji, Aleksandar
Crkvenjakov pozvan je u Ministarstvo spoljnih poslova Bugarske da d objanjenje za
postupke policije. Samo tri meseca kasnije ponovio se slian incident prilikom obeleavanja
smrti Vasila Levskog u Bosilegradu kada je aktivistima Atake i navijaima fudbalskog kluba
Levski ponovo zabranjen ulazak u Srbiju. Siderov je iskoristio i ovaj incident i zapretio
bugarskim vlastima da moraju da reaguju, ukoliko ne ele da Ataka blokira granicu. Ovi
incidenti su kasnije iskoriteni da se organizuju protesti u Bugarskoj, prilikom posete
premijera Srbije Mirka Cvetkovia Bugarskoj, i da se jo jednom zatrai da uslov pristupanja
Srbije Evropskoj uniji bude unapreenje poloaja bugarske manjine.
62Vie o Partiji Ataka i fenomenu ekstremnog nacionalizma u Bugarskoj vidi Igor Novakovi, The Rise of Political Extremism in Bulgaria Political Party
Ataka, University of Bologna, 2008. godina
- 45 -
Oigledno je da su srpske vlasti pokazale prilino neelastian pristup forsirajui zabrane

prelazaka granice, krei time direktno Okvirnu konvenciju za zatitu nacionalnih manjina i
njen lan 1763 i dajui time argumente i vetar u lea ovim bugarskim partijama. Argument iz
srpskih diplomatskih izvora, u prilog zabrani, bio je da je zabrana potez u pravcu izbegavanja
hapenja na teritoriji Srbije, to je bilo u izgledu, imajui u vidu iskustva prethodnih godina
kada je otvoreno dovoen u pitanje Nejski sporazum i spaljena zastava Srbije. To je razumno
objanjenje, imajui u vidu da je cilj Atake oevidno bio ili naslovna strana sa hapenjem u
Srbiji ili naslovna strana na kojoj im je zabranjen ulazak, u kom sluaju je potonji scenario za
Srbiju bio bolji.
U svakom sluaju, zabrana ulaska na teritoriju Srbije je momenat kada pitanje prava
bugarske nacionalne manjine ulazi i u diskurs glavnog toka politike i javne scene Republike
Bugarske. Ataka je u tom momentu uspela da ovo pitanje predstavi kao kljuno na svim
vanijim nacionalnim medijima. Od tada, pa do danas, neki od politiara glavnih politikih
partija uvode bugarsko pitanje u Srbiji kao sutinsko za srpsko-bugarske odnose.
Pravu buru u stranim i domaim medijima izazvala je izjava potpredsednice Bugarske
Margarite Popove u Bosilegradu, za vreme Deijeg uskrnjeg festivala u aprilu 2012. godine,
u kojoj je nagovestila lanstvo Srbije u EU, ali ne pre reavanja otvorenih pitanja u vezi sa
bugarskom manjinom, nagovetavajui time upotrebu veta. Iako su neki od sagovornika
istraivaa tvrdili da je potpredsednica Bugarske kasnije demantovala ovu izjavu, demanti
nije bio dostupan autorima, niti je javno dostupan.
Slina poruka je neto pre toga stigla i od predstavnika druge velike partije, poslanika u
Evropskom parlamentu Bugarske socijalistike partije, Evgenija Kirilova, koji se zaloio za
popravljanje situacije svih manjina u Srbiji, a pogotovo u Jugoistonoj Srbiji i Zapadnim
pokrajinama gde ive etniki Bugari.64 Ekstremistike partije su nastavile da pritiskaju
ministra inostranih poslova Nikolaja Mladenova, da otvoreno uslovi napredak Srbije ka EU sa
poboljanjem poloaja bugarske manjine u Bosilegradu i Dimitrovgradu. Ministar je s druge
strane nekoliko puta izjavljivao, pogotovo pred evropskim partnerima, da je lanstvo Srbije
u EU prioritet za Bugarsku. U decembru 2012. godine, prilikom susreta sa svojim srpskim
kolegom Ivanom Mrkiem, Mladenov je izjavio da Bugarska ne postavlja uslove Srbiji za
njen evropski put, ali da ona, kao i ostale drave koje ele da uu u EU, mora da ispuni uslove
koji su specifini za svaku od njih.65 Tom prilikom dogovoreno je i otvaranje pregovora za
bilateralni Sporazum o dobrosusedstvu, te da e kroz dvostrani dijalog traiti unapreenje
poloaja bugarske manjine u Srbiji koje e se traiti u okviru zakona.66
Meutim, ve u prvoj polovini sledee godine, pred talasom protesta, pala je Vlada Bojka
Borisova. Izabran je privremeni kabinet, do sledeih parlamentarnih izbora i nove veine,
kojim je rukovodio diplomata Marin Rajkov. Sredinom maja 2013, prilikom susreta sa
63Ugovornice se obavezuju da ne ometaju pravo pripadnika nacionalnih manjina da osnivaju i odravaju slobodne i miroljubive odnose preko granica sa
licima koja zakonito borave u drugim dravama, posebno onim s kojima imaju zajedniki etniki, kulturni, jeziki ili verski identitet ili zajediko kulturno
naslee.
64 ,
http://www.parliamentsmagazine.eu/news_review.php?n=362, (preuzeto 26. maja 2013. godine)
65 , Dariknews, http://dariknews.bg/view_article.php?article_id=1012962, (preuzeto 03. juna 2013. godine)
66 ,
http://www.dnevnik.bg/evropa/razshiriavane/2012/12/18/1972010_bulgariia_i_surbiia_zapochvat_pregovori_po_dogovor_za/?ref=rss, (preuzeto 05. juna
2013. godine)
- 46 -
predstavnicima bugarske nacionalne manjine u Srbiji,67 Rajkov je izjavio da su statut i prava

bugarske nacionalne manjine kljuna tema bugarsko-srpskih odnosa.68
Zatim je usledilo okupljanje veine predstavnika bugarske nacionalne manjine, i sredinom
jula 2013. godine izali su sa prethodno spomenutom Platformom koju je ambasador
Bugarske u Srbiji ocenio kao pozitivan i dobronameran evropski dokument, koji e biti
predstavljen i pregledan na najviem nivou u Sofiji, Beogradu i Briselu.69
Po formiranju nove Vlade, koju predvodi Bugarska socijalistika partija, prvi bugarski
zvaninik koji je posetio Srbiju bio je predsednik Skuptine Bugarske Mihail Mikov. On se nije
previe osvrtao na nedavno potpisanu Platformu za zatitu bugarske nacionalne manjine,
ali je potvrdio nameru da se u to skorije vreme potpie sporazum o dobrosusedskim
odnosima, uspostavi to bliskija saradnja dvaju parlamenata, te se zaloio za pragmatizam i
konkretnost u meusobnim odnosima.
Prilikom zvanine posete predsednika Srbije Tomislava Nikolia Bugarskoj 18. i 19. septembra
2013. godine, stie se utisak da je akcenat ipak stavljen na evropskim integracijama Srbije i
razvoju ekonomske i energetske saradnje izmeu dve zemlje, uz dunu panju manjinskom
pitanju. Prilikom te posete, predsednik Nikoli obeao je reenje problema udbenika na
bugarskom jeziku.70
67U okviru delegacije su izmeu ostalih bili predsednik optine Dimitrovgrad Neboja Ivanov, predstavnik KIC Bosilegrad, predsednik Saveta Bugarske
nacionalne manjine u Srbiji Zoran Petrov i Dragoljub Notev, predsednik Partije Bugara u Srbiji.
68 ,
http://www.dnevnik.bg/evropa/razshiriavane/2012/12/18/1972010_bulgariia_i_surbiia_zapochvat_pregovori_po_dogovor_za/?ref=rss, (preuzeto 05. juna
2013. godine)
69 , ,
http://www.focus-news.net/?id=n1806717, (preuzeto 17. jula 2013. godine)
70Nikoli u Bugarskoj: Ubrzati ekonomsku saradnju dve zemlje, Tanjug,
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:454740-Nikolic-u-Bugarskoj-Ubrzati-ekonomsku-saradnju-dve-zemlje, (preuzeto 19.
sept. 2013. godine)
- 47 -
Zakljuak
Diskriminacije Bugara u Srbiji nema. Etniki Bugari u Srbiji uestvuju u vlasti na gotovo svim
nivoima i njihov uticaj je u najmanju ruku srazmeran njihovom broju. Svoje predstavnike
biraju najee iz centralnih partija u kojima lokalni etniki Bugari imaju istaknutu ulogu,
a sve ee manjinske bugarske partije ulaze u koalicije sa centralnim strankama kako bi
obezbedile najbolju poziciju u podeli vlasti na lokalu. Mediji na bugarskom jeziku postoje,
kako tampani, tako i elektronski, i vano je odrati njihov lokalni karakter i finansiranje, kako
bi se ouvao njihov znaaj na odranje bugarske nacionalne manjine u Srbiji.
Iako vie nema onih etnikih tenzija i pritisaka koji su postojali kada je Gvozdena zavesa
prolazila kroz predeo naseljen Bugarima, ostaci izvesnog straha su u tragovima i dalje
prisutni, zbog ega je neophodno iriti svest o manjinskim pravima meu pripadnicima ove
manjine. Ovo je naroito vano u svetlu injenice da se broj Bugara u Srbiji od 1948. godine
smanjio tri puta i da ima tendenciju daljeg smanjivanja.
Bugari u Srbiji su most prema Bugarskoj, a imajui u vidu sva pozitivna istorijska iskustva
i mogunosti za saradnju, i generator smanjenja postojeih negativnih stereotipa kako u
Bugarskoj, tako i u Srbiji. Za ovo je potrebno potpuno potovanje prava Bugara u Srbiji,
pomo bugarske manjine u Srbiji da se iz Bugarske teritorijalni integritet Srbije ne dovodi u
pitanje, naroito u svetlu sveih rana uzrokovanih nezavisnou Kosova.
Ipak, ostvarivanje jasno zagarantovanih prava, naroito onih koja su u vezi sa izdvajanjem
novanih sredstava na centralnom ili lokalnom nivou povezano je sa sveoptom
ekonomskom krizom koja prazni resurse za manjine u Srbiij, pa i za Bugare. U julu 2013.
godine bugarska nacionalna manjina u Srbiji je usvajanjem Platforme jasno artikulisala
svoje zahteve u pogledu manjinskih prava koja trae, te je sada neophodno da organi
Republike Srbije preduzmu korake ka lakem ostvarivanju tih prava, a naroito na polju
obrazovanja (nastava na bugarskom i udbenici), kulture, upotrebe jezika i nazivanja
toponima po automatizmu, promenu imena Dimitrovgrada u Caribrod i finansiranje
manjinskih medija.
Veoma je dobro to niko od zvaninih organa Srbije ne podrava Srpsku pravoslavnu crkvu u
pokuaju stvaranja opskog identiteta (nacionalnosti i jezika), jer je to ne samo nemogue,
nego i direktno suprotno politici koju Srbija vodi u Crnoj Gori i Republici Srpskoj, a izvesno
je da bi takva politika dodatno otuila jednu od najbolje integrisanih nacionalnih manjina
u Srbiji.
Takoe, veoma bitna injenica je i ta da povremene izjave visokih bugarskih politiara
iz Sofije o vezi izmeu potovanja prava Bugara u Srbiji i puta Srbije u EU (jo uvek) nisu
podignute na zvanini nivo dravne politike. To je dobro, poto to omoguava participativni
proces unapreenja manjinskih prava, gde centralni i regionalni organi Srbije na tome rade
po svojoj unutranje-pravnoj obavezi, ali i prema obavezi iz Okvirne konvencije. Podizanje
manjinskih pitanja na evropski nivo, uz navode da Srbija ne ispunjava prvi kopenhaki
kriterijum bi moda dao bre rezultate, ali bi ti rezultati bili mnogo manje odrivi i ne bi bili u
potpunosti zasnovani na istinskom konsenzusu da ta prava treba da budu garantovana i da
ostanu garantovana ak i kada Srbija ue u Evropsku uniju.
- 48 -
Osnovni konsenzus, dakle, koji dravni organi Srbije, predstavnici bugarske nacionalne
manjine, ali i Republike Bugarske, treba da postignu je oko pitanja daljeg unapreenja
potovanja manjinskih prava Bugara. Nesporno je da je to pravna obaveza, normirana to
srpskim zakonodavstvom, to meunarodnim pravom koje Srbija mora da ispuni. Meutim,
ciljevi potovanja manjinskih prava trebalo bi da budu:
1) Odranje broja Bugara u Srbiji;
2) Stvaranje dobrosusedske atmosfere;
3) Stvaranje uslova za ekonomski prosperitet juga Srbije i zapada Bugarske.
Ovi ciljevi nikako ne bi trebalo da budu politiki kapital u unutranje politikim previranjima
ni Srbije, ni Bugarske. Dosledno tome, ime Dimitrovgrada bi trebalo promeniti u Caribrod,
u skladu sa eljama lokalnog stanovnitva, poto ne postoje negativne konotacije u vezi sa
starim imenom.
Unapreenje potovanja manjinskih prava etnikih Bugara u Srbiji bi na ovaj nain u
potpunosti preli u pravnu sferu, sa jasnim i za sve inioce legitimnim ciljem. Sa druge
strane, politika podrke putu Srbije u Evropsku uniju od strane Bugarske bila bi dodatan
zamajac integraciji Srbije i samim tim unapreenju poloaja svih njenih graana, pa i onih
koji pripadaju bugarskoj nacionalnoj manjini.
- 49 -
- 50 -

Bugari U Srbiji I Srpsko-Bugarski Odnosi U Svetlu Evropskih Integracija Srbije

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Bugari U Srbiji I Srpsko-Bugarski Odnosi U Svetlu Evropskih Integracija Srbije

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

STUDIJA PRAKTINE POLITIKE

Beograd 2013. godine

pokrajinama1 bude donosila politike dividende tim politiarima u Bugarskoj. Istorijski

Optinama Dimitrovgrad i Bosilegrad

Liderima bugarske nacionalne manjine u Srbiji i bugarskim nacionalnim

Srpskoj pravoslavnoj crkvi

Nacionalnom savetu bugarske nacionalne manjine

Srbija, Bugarska i Bugari u Srbiji

Najupeatljiviji komentar je doao od potpredsednice Republike Bugarske, Margarite

Srpsko-bugarske istorijske veze

Koveg Krala Milutina, u crkvi Svete Nedelje u Sofiji

Poslednja velika srpsko-bugarska bitka u srednjem

Spomenik knezu Mihailu Obrenoviu u Junom Parku u Sofiji

Period prosveenosti i pokreti za osloboenje od Otomanske vlasti daju srpsko-bugarskim

otprilike, od Pirotskog okruga do dananje Sofije, i od Zajeara do tipa i koja je govorila

Pregled pritubi Bugara u Srbiji

Platforma za zatitu prava bugarske nacionalne manjine u

Stanovnitvo prema nacionalnoj pripadnosti

Stanovnitvo prema maternjem jeziku

Izvor podataka: Republiki zavod za statistiku Srbije

U analizi poloaja Bugara u optinama Dimitrovgrad i

U Srbiji ima pet hiljada ljudi

Zvanini podaci iz Dimitrovgrada bacaju senku na uvreeno milenje lokalnih autentinih

Tuna demografija juga Srbije

Izvor: Republiki zavod za statistiku.21

stanovnitvom? (Dimitrovgrad i Bosilegrad) imaju manje-vie slinu starosnu strukturu sa

Posrnula ekonomija na jugu Srbije

Optine Dimitrovgrad i Bosilegrad imaju veoma razliite ekonomske pozicije. Dimitrovgrad

odgovornou i javna preduzea, od 2005. godine od privrednih drutava koja su te godine

Odranje bugarske nacionalne manjine na jugu Srbije

Grafikon 7: Broj pripadnika nacionalne manjine po 1 radio dozvoli

Mediji na bugarskom jeziku: tampani mediji28

Osnivaka prava nad Novinsko-izdavakom ustanovom Bratstvo preneta su sa Skuptine

Ouvanje tradicije staroplaninskih

Jubilej NIU "Bratstvo"

Obrazovanje na bugarskom jeziku

Postoje 3 predkolske ustanove u Republici Srbiji (u Dimitrovgradu, Babunici i Bosilegradu)

Bugarski jezik sa elementima nacionalne kulture u osnovnim kolama

Od 2007. godine, odobreni su bukvar i udbenici bugarskog jezika za osnovnu kolu, sa

i jedne nacionalne manjine u Srbiji, te se ne moe zakljuiti da su Bugari diskriminisani. U

Idealistiki gledano, ovi konkursi za cilj imaju sufinansiranje projekata/programa koji

Slubena upotreba bugarskog jezika i bugarske irilice

Integracija i poverenje Bugara prema Srbiji i uee u vlasti

Izborni procesi u poslednjih nekoliko godina

Na izborima odranim 6. maja 2012. godine44 u Dimitrovgradu je glasalo 76,58%, a u

Izbori za predsednika Republike, prvi krug 6. maj 2012.godine:

Izbori za Predsednika Srbije, drugi krug, 20. maj 2012.godine:

Jo je, meutim, interesantnija slika na lokalnim izborima. Naime, lokalne bugarske

Demokratska stranka - Boris Tadi

Srpska radikalna stranka - Aleksandar Martinovi

Grupa graana "Pravda i solidarnost" - Zoran urov

edomir Jovanovi - Preokret - LDP, Partija Bugara u Srbiji, SPO

Pokrenimo Dimitrovgrad - Tomislav Nikoli - SNS, DSS - Vojislav

PUPS - Nikola Stojanov

Ivica Dai - Socijalistika partija Srbije (SPS) - Socijaldemokratska

Neboja Ivanov - Demokratska partija Bugara - Ujedinjeni regioni

Broj upisanih u biraki spisak

Oito je da je poverenje graana Dimitrovgrada u centralne partije vee nego poverenje u

Demokratska stranka Srbije Vladimir Zaharijev

Ivica Dai Socijalistika partija Srbije (SPS)

Ujedinjeni regioni Srbije - PUPS Nevenka Kostadinova

Socijaldemokratskapartija Srbije Rasim Ljaji

Izvor: Informator optine Bosilegrad46