Avdo Suéeska © NASTANKU CIFLUKA U NASIM ZEMLSAt Jedno od najslozenijih pitanja istorije natih #émalja pod Tur ‘cima je pitanje kako su konkretno nastajall éifluci j éifluéki odnosi pojedinim nasim zemljama. Premda se u literatuxi navode izvjesne ‘Scobenosti nastanka ¢ifluka, gotovo da preoviaduje misljenje da se to odvijalo u znaku najgrublje sile 1 prostog otimanja seoskih posjeds rajinske zemlje (baitina i éifluka) od raznih pripadnika gornjih slo jeva osmanskog druStva, Takay pristup ovom problemu onemogu cuje uotavanle oruedsaibgalauomiernosti utasgadaniublasiinos smanskog feudaliana } otkrivanje StvaFiify Fazloga uspestave - Fineenroatese Srtttnam ase 1 u procesu.cilugenja thogu uotit odredene zakonomjernosti, koje, po mome misljenju, nisu bile uslov ene prostim uvlatenjem seoskih posjeda Gfluka)-u eko rnomski promet, kako 5eT0 obteno Misi. U literatur! je uobidajeno da se_proces diflutenja povezuje ss pit "i oljedu Kojem je kao nepromostiva brana u agrarnim odnosima stajao ns putu osmanski oblik zemljigne svojine — erazi mirjja. Napredak eko- Romile je navodo-Vii6 PANGHE ne-miobllisanje zemljiéne svofine. fio je ostvarivano gaobilazhim pute — yaustani poms ai sk i ditlucima). Taéno je de je promet Palin iit zemljom u XVI stolfeeu Blo U porastu, all se on, po mi Aljenju, ne mode dovoditi u tijesnu vezu s procesom Ei omatava proces prelaska rajinske zemT} Klasé, Zuzev samo utolko Je mogucnost prometa tim dob: ‘ma predstavijala pravni osnov mijenjanja njihovih posjednila, Proces tiflutenja je bio podstalnut dubljim razlozima i on se ingleda javlja mnogo ranije nego Sto se to obiéno misli, narotito u centralnim provincijama Osmanskog Carstva, u Anadoliji'1 Carigradu blizim krajevima evropskog dijela Carstva.’ U tim provineljama je ranije bio uspostavijen timarski sistem, pa je izgleda poteo da se38 ranije raspada pod uticajeri razlititih faktora, medu Kojima je vainu uulogu igrao proces difluéenja kao sredstvo putem kojeg je spahijska ‘klasa pokuSavala da osigurava svoju stalno nesigurnu ‘materijainu ‘egzistenciju. U tim provineljama je timarski sistem imao i evoju na} potpuniju primjenu, a raja bila do maksimuma opterecena dazbi- nama u korist spahija i dazbinama j teretima u Korist drdave, poseb- no teretima ‘aviriz-i divaniye ve tekalif-i Grfiye!), To je vrlo rano izazvalo zaoSrtavanje odnosa izmedu proizvodatke 1 neprolzvodaéke Elase, vodilo osiromafavanju ove prve i njenom postepenom izvla- séivaniu, Proces Giflutenja u Anadoliji je u snanom zamahu izgleda vet u drugoj polovini XVI staljeéa,kod nas u Makedoniji narotito inten- ivan o grag polo Si silted se Sci Basa | Her ceguviniiretag nea saan. Ko. su sve vaso delovall ne ta proces ‘515 Je-zasaea sasvim precizno odgoverit. Cini se ipak da Suu tome prvorazrednu ulogu odigrale dvije vedne Ginjenioe — po- ‘trebe spahija i drugih neproizvodatkih slojeva osmanskog dmustva 2a 1 ; erecivante Save nameting “avicis DEAE ReRaMET tative. Neg}s ou ober tva Takiota aca trite aeevall donne Tieacye Testu dirt domninirajucl, @ drugi blo sporadiéan, ll sasvim nemmatnog djejstva, Narodito snaino djefstvo obaju faktora bilo je lzgleda wu Anadoli, zbog tega se jos u XVI. stoljecu polozaj tamosnje raje silno pogor- Save, raja Je padaia u dugove, celagala svoje pasjede 1 u nemogue nosti da otplatuje dugove ostajala bez posjeds, IH ne mogavsi da Udovolji sting rastudim absvesama prema spshijama t drdavi, a ne~ majuél uslova da se vide zaduauje, jednoctavno napuBtala svoje po- sjede { selila se na druge. Napustene posjede pretvarali su pofedini predstavnici gomjih slajeva osmanskog drustva u_provincijama,.vrlo & im Soa fine rente fenju sa rentom Klasiénog Fao 1 rastuée obaveze seljaka prema dréavi uticale su na pojevu svojevrsnog seljatkog lumpenproletarijata u Anadoliji koji se za jeftine pare stavljeo u sluzbu ramih sandZakbega i begler~ bbega kao njihova oruzana pratnja (hall), ili u ljenéarenju, dokoliei i razbojnistvima svake viste pokuSavao da nade idlaz iz svog tetkog stanja (lovend, bokéritk, haramilik, na Balkanu hojduéij®). t 70 dim teretima vidjet: 0. L. Barkan, Avériz. Islam Ansikiopedil, 1, 13; Akdal’ Mustafa, Turkiyenin iktisadt ve dtimat tarthi, 1 242145 Ankara 1982, 17,01, 166, 354, 886, 42%, 492, 439; Sudeska Avdo, Promjene w Sistemu izeenrednog oporecieunge u Tursko) u XVII oijeku 1 pojava nameia {eka Sade, Prieat orijentaina filologiu (= POP), X-X1, Saralevo 1060— s, 7112 Dragociehi podaci o tome nalaze seu djelu: Akdag Mustafo, Celli ‘syanlari (19901603), Ankara 1963, 1289. '§ obzirom na tinjenieu da timarskog sistema u Makedoniji, 39 1 je stanje spahijske organizacije i Sdnosno u rumelijskom pasaluku, nahoe Site eae sasnovorn ae mode pretposiavil da wd Bie ene a ae ea gral zona ulogu u pogoravanis polo! a raje 1 stvaranju uslova 2a proces difluéenja. Ipak se &ini da ae eral. podstaknut prevezno povecanim 9poreZive Je 12) Bits yori driave | njonih funkcionera w provincljama na- metima ‘avariz-1 divaniye ve t alif-i Srfiye i nametima tekalif-i Hilde U. Makedoniji se to sndino manifestuje u drugoj polovini SEvIt stoljega, a naroéito u vrijeme kandijskog rata (1615—89). Od {ada je U Makedoniji primjetno ‘ubiranje svi pojedinaénih nameta i eee cete ae Ste ab a Hal Sa a ene gins Vigesteuko poveéanih dazbina feudalaca i dréavi, seljaci x isu mogli Ya proizvode toliko dobara Kolike su bile njihove poreske obaveze. Posto su obaveze morali da pod imiryju u noveu, Koji najéesée nisu oe ui gu moral da ge zaduuju raznim scoskim i gradskim 22le- imal on ate valuta). Uzimajudi zajmave najéesée pod nepo- votrin sow (woke banat fea (how, ngsode oe Fo eats Sajmovay), seach su padali u mreze zelenaia, Pry ospiett pteata poreza f geamvih zelenasi, Koji su seljacima ket vst at eee | unistavellostall metal’), celjach sa morali da tae Pa rapudtaju svoje posjede, da idu u hajduke™), ft da se mac 3) © nametima tilt sikka 0109, ‘) U grup tlh nameta spadali enki vie. Guten A. op. of #70 2: ae pe aia. ‘ofmntenju Uh termina opatrae vid. / assije bedel hgusith iedals- mab 2S rere (eea SY alt au; dev, geymen shi attan babs, ene Goce AE adel de fe garave tars Fac a badel-i, gerbet Tc align nitdaveaKces!, Sea leek pollen | ar. (vid. Suceska A, op. ct, 00-300 | ‘fame Goet nit stock. Godiinjak Prevnog {aKuttess oe i ie siete podstaka © foie malar se u sidziime bitelskod toga aba, re imeraradh navodimo: Drlawnl ariv Sociaistke rep eto ean eadUh be, ts 1a, 48 be Heme Ms Br. TB bike Me 0; Be resco “io, br Td, str. 90; Br. 15, st. 24, 20; br. 24, str. 25. ') Zaymnori x4 obiéno. dospijevall oko Durdevdana, dable, u prolieg, Ho Je bilo web nepovolino za seljake, Jer su oni tada u nnjveée} nemeeucnort HSpinjavaiu obavera. Vierovatno $8 to 2 Takge dosil u posled zalogenih steari, Jmodavel narsjerno Gini da bi tako ‘lo Sesto 2emlie. ‘) Primjera radi navodimo: DAM, sidzili: br. 8 str. 100; br. 10 st. 28: Bf 1, str. 72; br. 15, ste. 3; br 17, st 205 $9; bre 21 st, 28; br. 26, ste 33. Mas br. 13, str, 10; Br. 18, str. 40; be. 20, ystanjuju na posjede drugih feudalaca, da postaju njihove diftije i da sa njima »ugovarajus rentu, Ui tekvim okolnetima gu goon posiedl. (bastine i eiflucd) u ne- kim dijelovima evropske , Kod nas narotito u Makedoniji, ostajali prazpi (pusti) i tako podesnl za prewvaranje u Siflaee seen ne gornif dolore cama wineljama (pala, a. piltare, ulema, trgovacs, zanatlija, vojnosupravaih. funkesonera ary, Pre iin odin : vale su dalje ublranje ing, jer se bro} poreskih kuca (avariskth kuéat) kao poreskih jedinica,'staino emanjivao, Stoge us takevim okolnostima nameti svalfivani sa oni Koj! a sabieg Girihte) na one koji su preostall ili su se nanovo naselllS RS Ge onilo raju da se bjekstvom na imanja drugih feudalaca spi savae i da ni Je raja neprekicno napustala fnley uling Hspog ht gis, fea pede ow Kom XVII slojeca blo 2002 avarihe kutel), dole ase, {ira goa abaya ate ay pate 8 fora Gloves pope pags oA, Prema oe boa ne ie acm panla are eto ne at f= einen ilo eae oes Zbl dan re iSaltcine ramelce staerane iia 3 aml | w tin Pai ea Stan ai TS fm Soma Jor au ot econ ect, pln saa rs me a Ty aan ad cae ats eee oe nos na ans done $8 atoms fo mi mogute ere eats dave, o, union. ne tb ara ne ic ee te sons eer du bdo ica cit uae rent Re fencer lov urea now Fn ain ene ef ado Bano ec irra reds eg all vanjo spn of eae ane es ea) eal ate SET ena re aks abe arate slik prem ie mele & tee non enti ou Se, een MB oOUPCI GS mae ne ae AS so easy gy ee 8 vow de pit Sun aun ea avec a meee ec itd ‘rfiye. On se nije poduearag a Jods iatinstvom, veé Je vise rajetinskih jomadinstav iow jednu domasinsivom, veE Je vise rajetinkihkuea (a va) spadalo u Jed sy ‘min zagenju odredene poreske jedinice prema Kojo) te ¥eio cere gOS | meta cavdste alvtnge ve tekal On nie iB p Tinh MOH poate 9 tae sare se deteinn oa seca evih nae Si abijlon! a slaaling Soueece ial ‘Gruge polovine XVII stoljeéa. ee Dake eat bei ee. 01. ie 4 DAM: HB Br, SE 2 Anadolu id. Gagnlay BM. thugy, op au i feudalne rente stajeo pod ensinim djelo- Ste name, ‘Sopa se fgudaie rasa ne toga. po- relma da krece od nih ka visim obllcima, Naproty, eitav proces Kretanja osmanskog drustva u XVII i XVIII stoljeéu djelovao jena Konzerviranje ili regresivno kretanje rente, Konkretmo, wgfluckim tavija se pitanje 22 na stanje feudalne rente u XVII i XVIII stoljeéu presudan uticaj ae sel unas Se : EPO a a og ing ne ee Sepa ees Se eee ee SS iS cele ce cent ae we ee a ere Sr lca ce Ooh Serra de ae ec iteer on aera etic faeces Chine ore cml Nec eee ee ee 1 is 9 tens Sener etn Sree ues eateg eae Soe een ieee ares ee a ee een ee i ee cae veer ise net WS rE cp ero ce eee ce peter nee ea eect mia etaa un ue strija, pa ukoliko je i bilo ranijih pojava Gifluéenja, ono Je tada mo- ralo biti potpuno prekinuto, Zbog toga se tifluéenje u Srbiji mog] [eB ti a at nh etd wpa eect rs arcs at ua i cee ee Sosa eet : : iin, ie Per Gn, owe ov oft ete ms eth rs Se woke. talosti Osmanskog Carstva, \ U2 ee eieads oes au i ene et den pln Vt co Sie tee pci acre Siang anager to ae ae spate ae esl jvln sania i bogeadaog | susie vale loge procea Ina je sve pases farataratte pel” ii se U tore Ho au seaplane a sini spam selacima ko} el na vo} se kof see 9] ‘eri nal woe ce, gepodarske ngrade soa, Dae ent og og ta Jets prc a oni Set he esa eee aes da palatine namecu raznovrsna davanj: atl uzimali devetak samo od njiva i livada i ponegdje vall setjake il eva sare od evn peg nate sake sljedic oI ae "jem Taji Eoja je sjedila Biju na svojim posjedima, ta uzurpactja nije nl Be 3 seers pee ija nije nikada bila priznata od stra~ oo m1 Rezultatl zavetenog proces diludenja. u Bosni i i yi oatonjen Saferakom saredbun), poate dao on ono" ha Maedah-4narosto a Sanara aa Sri bio vo spices Gin og pune rue I spelt w savin} et og ‘ pojedinim krajevina same Boone, Te speeftnat Zm_ mia le bs elven speticnartinn ae ne ‘urcima™), pri emu je u masovnoj avi cifluekin eda savin) tt natn logu ecgrala Seiad jet nekim krajevima Bosne doslo do snaénih mi movnlstva neki Msjovina Hose desio do sadnth-migracsanovniie & Keo Sto je pozneto, turk ; stoped? 9.38 rmnato,turskoonvalnge Beane blo j prateno po- sigponom laizacom Tsansiog stanneitra, slik | Tous amizacia je naroit bila intensivaa u XVI stcljeéu 2 bo cern tog stljte prvodena je Kraju. Njenrozultat je bo ts dae adi Ienije'u SVM staljedy mushinasko stanovistve predetars Halo ogromurvetinu ‘To ae ijepo vidi la nekolise ivjaaeis nates Pa ee fg 2 a ee ea ay Tote ye $39- zee. Beograd 1949. g str. 316—223. oe sit eee ea Se tog ieutavuns ine olasn u nasi zemijama’ ome far re PN cette ea got at It ies att aesoh i ara telat gts | anes eran "Sih espn rs oe, at a 43° pisace Koji su putovali po Bosni krajem XVI u prvo} polovint XVII eljeca frontman Zlatan, Pet Mazarcklg, Asnasta Graldaieay ASE Te Mane Maravite oes ‘Tomka attra : TU izyjedtaju koji je podnio austrijskom nadvojvodi Ferdinand: ‘i setesdota Je Honestovan de ven stanovaitiva Bosnia: PO eT nee eM soli gains”) Mee ame Sie Seal Da ery gue al eal y oti 3 sneilitno je da je Mazarekl pazio da vecinu_muslimanskog stgnovnlsiva ¢in (oka -dvije tredine)*). Sa neznatnim razh Kamau brojkama slikaji strukturu stanovnistva i Atanasije Grei- Sevié, Koji je putovao po Bosni odmah poslije Mazarckija, kao i Tomko Mmavié u svom opisu Bosne iz 1627. godine™), te fra Ma- rijan Maravié u svom izvjeStaju iz 1655. godine™ i seliaka,. vremenom _se et danje toga broje prmjetno je koncem XVI Se er ncevane ROOT. aE Paine Sbaveze Kojo) vee od VIL stojces highs seh juaslimant BSP obeIa HE afnovu stalesKO pripadhst, pod ets SH TES STUVIR, Fosebno U ta vellkom ratu_(168)—1690) fratoviraa lista nestejalo fe fajuredatyag mutteog usl~ tanaogsaperst@) os coer BON ste, TD Fito rare oie pe Tarebljvale ou eeste Kage, glad {ostale neda- SY? Poargia po Buen! cesto w-XVITT stolecuP), a jedna od eek Sidra fe Hoe stoljeta: Ona je aa ES roy THUSTIpNGTOR SeamOVMIE A, Rarocito w Sstoe- oj Bosni"). Za tu kugu 2na i Jukié, Koji je, medu ostalim, zapisao: =Turke (tj. Muslimane, primjedba moja) najvise satrala je pos]jednja Kuga godine 1813—1817)« %) Karlo Horvat, Monumenfo nova. Glasnilc zomaljskog muzeja u Sara- jevu (= GZM), XX, Sarajevo 1909, 60 =) Starine 38, Zagreb, sit. 140. 8) Soloviev, op. cit. 62. 4%) Toto, st. @8. 28) 0 teskom stradanju bosanskog musi vetikog vata saguvall su se potresni Dodaci tursklm dokumentima ix toga sees cic se ebjavio: turskt fatoriSar.Inalelk Halil (naleik Hall, Osmantt Tari makin bir kayak, Ankara Cniversites! Dl ve tarih-Gogratya’ Fakiltest Bergisn Bitinel Yi, Cit: I-Sayi: 2, Ankara 1945, 8996; Ist pisac, Saray Bosna periye’ sicilerine gore Viyena.bozgunundan sonraki ‘hard yillarinda, Bosna, AGhin’ vesthalarl, Sayi: 9, Cite 1h, 172-107, | Sayic 11, Cit: 11, 312398), ah Vid. Handé Adem, Bosanski nomjesnik Hekim-oglu Ali-paia, POF, ‘¥, Sarajevo, 1955, 144—149. Vite o tome vid. Fiipovié Milenko, Glasinac (Antropoloiko-etnolotka rasprave), Naselja # poreklo sanovnittea, knjiga 22, Beograd 1890, 279—201 8) O tome su se saguvall anteresantni poxlael u sidiilu (eapieniiw) Gazi Husrevbegova biblioteks u Sarajevy Jevskog Hadije iz 1816-—17. godine. (Senibo), sided br. 56, st. 829. . © "my Sukie Iwan Frano, Putopisi ¢ istorijsko-etnografskt radoc Sarajevo 3059, 342. imanskog stanovnitva za vrijeme“ aca oPusticle zemlje preastale-bosanske:spahije maseljavale su _-Resvgslaina stanaynlsjvo, mahor is istoéne Hercogovine | Cone Gos fe, Migracis toga starovristvau fake Krajeve Bone, arobit ete rene SaaS ln teée tokom stoljeca™), @ narotito je intenzivna i Polvin I stolen posi ald fj sponte kage Narovcy ee ee ey eee svn krajevina Beane, Ona Jo nel glare Bosanski), a tamoinje pravoslavno standUniStvo poslije naséljavanja nije Mgleda uel mle rein Hag agin, dua to sein dijlovina Beane, Harotto stone. Sue to pokasije da je taxon Stanoynika. patnom inom ca ine_vesiuueslanovaisiva-u Boon Prom@Tulecer a Best | Hescoge, vini -(zajedno sa novopatardl com) fie teary clneraiG SP ~~" Pravoslavno stan favoslavno stanovnistvo Je naseljavano na opustjele zemlje bosanskih spahija na Kojima suse ranije u velikors bros ralaaht lien ae). Postini 5e plane kako}e Pp Ra Gleretctees Pearauea cae eee vima Bosne, da li silom i lovin: Hig oats tg llom 4 ped uslovima prvobitnog rajnskog statusa vec san ls praca $0 Cogs : of eens 004 cozrnestnn Bosna selraee angen ois pamatt dru ‘sluéajevi nasilnog na~ Hin Sducier goweed 9 sega Soon Tete fe ce nes cadena tae een eat sak pal, ata XVIII stoljeéa. Iz jednog popisa ikem kadligea i inte gaa Pie Stee rol take toy pn Ries ipated ree are ot (ie preinen| ak hee pete 1a ore oa upc ag oa mae roles ree cana See) ida rei da se jedan bro} prvobitnih redova e seaigr ease oe pre oe sey I SO PS tla gr te an dre tau ne eg pe ceed 3 Release eben ee a See ccay 73 ee tn sera tad 196 gation (CH, oi eee oO ™) Fillpovié, op. cit. 977422. aye . at a \ Voy yy a vy eto owt 6 granao i da su tako nastala nova prezimena. Ukoliko se to i deSavalo,_ £ nije mogla biti masovna pojava, jer se ona ne zapaza ni kod musli- manskog stanovnistva. Danasnja prezimena Muslimana na tom pod: Tueju u najvecem broju sluéajeva podudaraju se sa prezimenima koja se nalaze u spomenutom popisu®’). Ova} podatak za Glasinac odnost be na éitav rogatieki kadiluk, pa mislim da se moze mutatis mutandis Upotrijebit! 1 za Sire podrudje isto’ne Bosne, Ponovo istiem da ukoliko je nekada davno ranije evenutalno i dolazilo do nasilnog preseljavanja pravoslavnog stanovnistva, da je to u XVIM i XIX Btoljegu bilo tako reei nemoguée. Prvef zato sto u tom periodu osman- ska éréava nije imala snage da brani i Guva kako treba svoje gra- hice, a kamoli da organizuje uspjeine pohode radi preseljavanja sta- novaistva. Drugo, kada bi 1 bilo takvih pohoda j kada bi oni imali za Posljedicu nasiinu Kkolonizaciju, oni ne bi mogli za Kkolonizatore da Gaju zadovoljavajuée rezultate kada se ima u vidu Ginjenica da se hhriséani, narodito u Crnoj Gorl, veé tada uspjeSno i odluéno obraéu- navaju § Turcima, Tedko je uopite pretpostaviti da bi to stanovnistvo dozvolilo tada da bude nasilno privezano za tudu zemlju i da podnost terete, jer Je bilo u moguénosti da taj status raskine kad god hoe ida se bez vodih teSkoéa vrati u svoj st iéaj. Stoga je blize istini éinjenica da je rijet_o prirodno} kx iii), © jednom kretanfu, le, iz krajeva Koji Filgtacija, koje su dak i danas u toku. Da tu nije rije®’o nasilnoj kolo- Fizdetfl niti nasilnom posadivanju na zemlju, moze da posluzi i jedan Podatak Kod Jukiéa koji u svom Zemljopisu na jednom mjestu Vodi éak Konkurenciju medu kmetovima oko naseljavanja na é- fluke"), Prednji podaci pokazuju da je ogromna vetina pravoslavnog stanovnisiva postepeno naseljavana u pojedine krajeve Bosne tokom XVII i XIX stoljeca na opustjele zemlje Koje su se nalazile u po- ‘sjedu (kao Gifluci i spahiluci) bosanskih spahija ili kao difluci fzvjes~ nih slojeva gradskog stanovnistva, Postavija se pitanje pod kakvim Uslovima je to stanovnistv naseljavano, da li pod uslovima koji su vaiili 2 spahijsid sistem, ili pod uslovima Sifludkog sistema? Sma- team da u obrir dolazi samo druga varijanta, to jest, da je to stanov- niftvo naseljavano na posjede Koji su u meduvremens Vee u oarom tova). Zatte? Zato Sto se glavni dio Te je 1 u drugim provincijama Osmanskog punom toku u daleko nepovolinijim uslovima od onih u kojima je bilo moguée uspostavijanje éifluka u znatnom dijelu bosanskog pa Saluka, posebno u istofno} i srednjoj Bosni, kao i u dijelovima Herce- *) To te mote Ijepo uotitl kada se uporede podact spomenutog popisa 5% podseima 0 stanovnistvu Zepe Koll su nedavno objaviient Glasniku Zemali~ ‘cog muzeja w Sarajevu (GZM, nova serija, sveska XIX, Sarajevo, 1068, str a M) Ju op. et, 338 4 317, Dijedka 10,| 46 ovine. Dakle, u krajevima w Kojima je u tim vremenima migracija Bis jefe rave, ono zat Gace tak tear peje a _Zna se da je difluka u Bosni bilo ~lasti®). Istin & ual pojavu koja je morale imatl od sidail br 29, ss. 261 44; sidall be. 94, str 90. ARR be 2, att 2A 1 44; sil be. 94, ste 90 4 — Godiénjak Drusiva istorifara Bintot ‘onima koji traze, izvrsena je licitacija izmedu onih Koji traze. Kogod je dao vise, na njega je upisano. Uzete sy od njih tapijske pristojbe i predate carsko} blagajni, pa su zemlsi he dena, koji a rade ant bi ) Qf daly datine, (sur. salarsje,mni- harine i dasetine of fivada*¥) Skoro deslovno srecemo isti propis u Kanunnami za bosanski, hercegovatki i zvornitki sandzak iz 1539, ; ean menial Lkejearaee tran! propel na odredeni natin detajsu rane spomenotu ca praznjene), tinazaik (otimar erie) clredbu Sulefmanove kanunamme, jer govore 9 tame Ha (ee ), Sa oVakvih zemalja-om ee tose 1o- seal sa basza-comliom, Gh je A ae su. do- | "malja on Se moze povudl T ponows ih spjele tr pesjed Tice koja niga Bit ‘nphovi praviusivaoci, To 2nadi da renee pam, Time So th udiva, spans sad vane Pens ik Stan Re nee ae ST noe, To mn de = th ‘Ko “Bude Wanrednih -zemlji vet se daje instrukcija kako da se postupi u sluéaju kada je mide se x aathels (-avaris) PEE tg) spania base cae ane ‘stvlaa savarien s Restalo pravog posjetnika hassavzomlje. Kévakteitione ae re faleting fs Gn, ak OM Wave itpeae na ine Fence pees tom studi dgavlionamiogutnosl dase zemlja dade tome ho nual , ti toga, bude ubtosio mada taj sane nal aa fe MOgUT Walje di ini je pane oa teil Je spe mor son eons oneal Sate at su ce aera een aa ae ea dugo vremena i u siijed=- ‘Stoga se mote zakljuditi da su i bosanske spahije mogle ne somo da éem defteru bude zaverans an eee da do's obzivons marys abHles te ispalo iz grupe rajin~ opustjele ¢ifluke raje_na Svolim. spahilucima.pretyaraju_u_ svoje trage se kao shassast!) FE ie IS Od bavaake grape vais Se ee ah precerals sje basco. Stas, bo i SanBKe spahiy ata Rastojall-da-Mlom: povrate W vo] posje hhassa-zemiju Koja je lietacijom predata tresim licima, sto ukasaje ha njihovu upomost da po svaku eijenu uéviste vosjedvanje sane Be 4 svojim rukama, To zakljutujemo iz jedne odvedbe 0. hatsaccemi Bosanske kanunnamic iz UGgmegodine, Koja glasi: =U. spomenutom sandzaku u proslo vrijeme prodavane su po naredenju hassa-zemlje on (aassa olan yerlen), fe iako su njihovi posjednict davali timarnile, 3 Senate oh Gautier oar date ae, acs } odnosa jeter tosu'se sada uri oba tesarrufa, tesarrut r; aig i te ea “rfiye) na te zemlje, oduzimane su od njihovih posjednika bez ikak- ve podloge i dosudivane spahiji, Neka se ubuduée ne oduzimaju od a njihovih posjecnika«®’). Cim je zakonodavae bio prisiljen da o ovome avo govori i da zabranjuje jednu praksu znak je da je rijeé 0 vrlo rasi- Fenoj pojavi alae To“onsct Odredbe spomenutih kanunnama, na pevorn mjestu Sulejma- hove, predstavijaju upravo.ono uporiste koje je omoguéavalo spa- ir incerta ee ea ee ee et a te cng ps i el sos Oe innama o hassa-zemj, ules tveditl da su tak spahije u Makedoniji, koristeéi teSko stanje mako- Prvu odesdiu o hassazemii nolan dooaklN sella, Be ber oenove eneotT ie ES HE 12 1536. dS St al aero u Bess anunnami ade ne govorimne o bocensk'm Sfahijama ofan ere! Tike aiive,livade, vinoprad eek eee! levctteno prlrodni razlozi (nestajanje raje uslijed pomora od Iuge, glad retnih i novi, oes Pustofenja { dr) ill na ka shatna ke nope woe eee hasovima i ima upi Wt opustiem: Ameria upisan kao hasea, ostall taki oh ook osmanske dréave. Da je propali { opustjeli, jer nisu imali od irzao : fpisu nu dati sa’tapiiom, « neha peace Pose Fam sped spehitieima ‘le prestali biti hassa, Kako Je zapovijedona ge ae abs “2 Redline tama, Konername = Cane ERS FAB, etme ten aman. tnt (ct Bg Sencar ed Raita iret aca 3 Rh Tenia ng ; Son erence a i Seat a aee w dn eehaa Datla hts So ne de [iduumnnamo 40 her Coy, jouclat 4237-39Gitay aigrissoberanskih spabij iz 1711. godine, kot je objavio Vie- ieaietk $¢ W spomenuiom popisu ifisie seyeo sei Kontintisanom prostora tte potest Been aa daieat Hagatlt: Brankovica, Sokolovica, Babin, Tanorien Roseeict note peacainasenovica i ane Eig, 86, 84 velikom vjerovatnocom m aviti da su rahije Gini Jezgro njihovin nn ° foes 2 ve ie i, at ogame) eg RAS aniaci, Kavakerng fae zor sale 9 Yee Hive na avojim diflicima, po Sinn ds ae tee nemseae Kojima nastanjen Balj Je mamas £2 0 2a nasive fart slulajeva rijeéo istim nazivima kaj ene 1711. godinest), vima peor iom Ba Einjenicu da su u Bosni spahije u specifinim uslo- a pretvar; uke u sv ni i njihovi potomel Postaju najvecin dle aan postal alee ahibije i na tal-natin konkreine Pi st ei xa ay 0) nay 1 dijel (narotite sitne spa- ME Kaki jeu Bosn!najvge i bio) mao Cae liko nisu mogli da dodu d tude radne rae oneal a lo tude racine enaget), Feuo ito Eatnaat, ft fadna onsen pojariie ania feds mare g me lereegovine, Koje je naceljavano { sa kojima su ciftuk-eahibije uireateng : leiovatno se polasilo od prekue kame Pee reek, Sata 2a obras hassel Fab SERGI Jol od pee Shes = da ‘WHOW Faznovrsht momenti, singe het BA SAhIiko! hassagemli stern ethene, kao 1 na spahija, uw i aes ree pahija usa ment kann P 2 5000 om Dokeghe enero SPomenutl a ja Imag pea ozone no su tales zemlje ogee i “) Skarié Viadistay, xu, gy DAG Mladen, Pople Bosenskihspahlia te 1199, 711) ‘oodine, Gzxe ‘specitiénastia u razvoju spanii esha, Aland ipdeg es © PIG SOIske erganizacle w Bosnt vid, Su. Sea oP. oi 22-94 1 spomenuti popis citiuka, ©) Wid Figo Fa Renee om oe te aS serifalted Kolima in natin ro} Snmetle™ Bopsa od lupe eas erjoraite Mol in anata bea} tat ogeps unas / 2 eek insti obradufu’svoha zemisayo eee lithe Kilukom su se masovao Imai kmeiova’ MHOPR® te8E0| moa suit narocio one seh Ea “Vid. Vuk Stetanovie Karadtis, Rjetnik, 6. v, skmete fia to tad fami in ye"ty, Ch 28 Skt how Done AM 9 Te bee emoY/rovaio, Ol za alhora obradu ‘ange ebraduia Sfluka uz zemlju davao job obradivaga i tegleéu stoku 2a obradu zerale, osiguravao sjeme i rugo, ugovarana Je obavera da prone, a8 od prihoda daje polovinu, trecinu, eetvrtinue), Upada u off frapanina sliénost tih iznosa fente sa imosima rente-na eifucima w nekim irajevima Bosne (a istocno} | eenteaino} Bosni i Hereegovin), koja se bila ustalila jo prije Satoske mareabe Koja Je u istom vidu ra neke sandzake u Boca! bls osakonjene Se ferskom naredbom"), Po Muvekitu, kt o tiflucima & Boss: gover Povodom pokusaja bosanskog vezira Tahir-paSe (1847—1850) da sredi fureme odnose™), u Bosnl su jo8 odranije'pastojale fetish rosie St, Iuka Jedna su vrata ont koje de eifukesahibie ot il pomodu najamnika, Drugu vistu-su Einill Uist Bote oy evan Enetavrur opivest davenfa Gilat saa petra ute Sinise hibija-davao zemlju, sfeme, Volove, Kutu i gospodarcke apace, tree vestu predstavijalt su eitludl gdje a iagcade pupocal aia: GR a rads a ae Ce fet, "Ns fe met van cet i dev Ho fe Zavlood beta sole Na eer Inka Bostayule st semtfeRoe eee satanic ekaploations u op stveng) reli ( OE a wi Beglac je obradivan KUO 3a log tfluka, “prt Zor su kenciovt bi dutni da-se-zomie iSalr dala See-sanitot aareden kolltinu prinoaa,T to petinu, Seslinu It devetinu Seevib- Sticke a vari fe deebo desea Fold fo uaimans Bog ine ea dega bi se procjenjivala polovina, trina, tetvrting: petine dae tina, Ciftuk-sahtbije su ill duini da utestvuju u plaéanju pores (vergija) u srazmjeri sa fenocom kmetovskih davanja: polosings tr Ginu, éetvrtinu itd.”). Cinjenica da se davanja kmetova na jednom dijelu éifluka u Bosni i Hercegovini podudaraju sa ranije uobicajenimn stanjer fore miranju rente na cilueima, hassa-zemiji { dr. pokaraju da fe nastac nak tih Gifluka (@fluel sa polovinom, trecinom | eturcindn) ameo rukdiju evoluciju od evolucijeu nastank eifluka u enim dijeovinia Bosne u Kojima je bilo na snarl davanje petine, a narotite devetine praéeno obavezom éitija da rade na begiuku svoga efluk-sahibije Jedan, odnosno dva dana u nedjlj Ove druge obevése bectorle ce Samo wu dijelovima Bosanske krajine, Posavine i Postini Smetramna da su samo prvi Eifel nestall eyolucjom koja je naprijed prikscars do su tifuel na kojima je postojala petina t Neveling, pracens nt garijom na begluku, imali drukéiju evoluciju, pri éemu je_potiflu- Eevanje seljaka u tim krajevima vrfeno 1 neoilaim puters, Feoaet-o nasilnom ukmedivanju seljaka (pravoslavnin 1 Katotke) d Besa! ko $9. L, Barkan, Cifluk (Cittik), Godisniak Istor- dr. BIH, 11, Sarajevo 1800, ste. 204, schon csaletben, Allman fenton, aeilénebanilation, ro. nigkor, novopazarskom’| znatnim dijelom hercegovatkom sant he ovié Vasil, op. eft. 16-200). %) © tim pokuSsjima vid. Popovié V. op. et. 6787; Jelenié tra Julijan, Kuteura ¢ bosansh franjeve, I, Sarajevo 191s, 267-262, 1") Muvekitova rekopisna’hronika ‘u Orijentsinom institutu w Sarajevu, tr 200,54 & ae * og sistema ig Rose da TUL sab ob da a om bezluu. Dalje, tu si kmisow werd ee njeni n&Svojit ir 5 tt i itn bivsin bas iucima gdje su i dalje zaasiet Sree ea Ooh sao ce ee \ vrtina i ponegdje petina w is 10j i centralnoj Be ia nti ang pee ane wo) cena Elion’ anny jr Se otaarmn hye bio ‘an. Da je bio nespor: pane ate Folch Tema dts gh ple Hoon has ile acetals tag. peng eee PE eo ES aguas oe ae Wet J ee eee ea SSR aL ee see 8 Ap is lear 2 dsrovaing bio slugay sarin ak CAmet) {delet rina sea eda as Satta | sitesi la tia Sa a 3 ete akan ae 1 Si a aaa nes Hara I gsin i Uh is ea! fn tr *) tat ") Vid. Popovié V. op. eit. 60—319, 55 ojo} su iznesene prituabe na raze zulume, jedan predstavnik fluk- sahibija iz gomje Bosne, prema Nedicu, stavio je primjedbu: ~Go- spodaru pra tvojih nogu osugjuje se kazati: to po svoj Bosni ne biva jednako, Iotina da po Posavini, Podrinju i Krajini bezl uzimaju smrt nnicu i éizme ed kmetova i gone th na begluéenje, ali posred Bosne toga nema« (pxivukao A. S). Na to vezir upita, Sia Imaju beg | aga po sredini Bosne, a velikai mu odgovori: ~Od vega zemijista priroda freéina i vise alsta.« Vezir upita: »A ta ima kmet?« Na to velikag opet odgovori, da kmet od bega i age ima okréenu zemlju troskom begovim i ogradu, pa jo8 i sje za usjeve i volove.« Na daljne pi- tanje velikas ispovijed: da w Posavini, Podrinju 1 Krajini bez 1 aga od kmeta prima devetinu od sve prirode, nui zato se beg i aga ne brinu ni za kesenje ni gradenje kuée ni za sjeme ni za volove niti 1 zaito drugo. Uz to su po Posavini i Podrinju beat | age zavell da im lkmetovi poora i pokosu vlastite zemlje oko konaka i nigta vile, Sa- slufay sve to Mehmed-Tahir-pasa posalje sve skupitinare svomc érhaji, da se tu zdogovore, kako bi seu Posavini, Podrinju i Krajini zavela nek preinaka i jednakost s ostalom Bosnom. Na skupstini Kod é2haje svi bezii age, uz koje se prisloni i mitropolit Ignjatije odrede, a se | po Posavini, Podrinju 1 Krajini zavede treéina, Protiv toga ustanu fra Martin Nedié te upozori na zle pofljedice, Koje ¢e odatle uslifediti. Uz njega se prisloni Sunjic fra Marijan i fra Luka Dro- puljié i vide nko. Videti Franjevel da su osamljeni i da ée njjhov protuprijediog propasti, predioze, da barem »bezi i age u Posavini ‘kao i u sredini Bosne daju kmetom volove, sjeme za usjeve: nek uda~ rraju tregi Glan ograde i nek plaéaju treéi groé poreza. Osim toga nek nnatinjene kmetske zgrade plate, a u napredak nek nove zarade kmetom natinjavaju { nadinjene popravijajux, Na sve to bezi i age pristanu, Kod éehaje stvorene zakljutke vesir Tahir Mehmed-paga bez oklijevanja i prouéavanja odobri, te zapovijedi da se svuda pro- slase gdje se tude Gitala mise f Iiturgija™), Zaktjuéak: Na osnovu naprijed_prikaznog stanja mote se 2ak- Ijutiti da Su postojala tri osnomma vida nastanka éifluka i éidludkih odnosa u nasim zemljama pod turskom viaséu, Prvi vid karakteri- stigan je za Makedoniju u kojoj je u nastajanju eifluka, uz ostale uzroke, prvorazrednu ulogu odigralo oporezivanje raje’nameti ‘aviriz-i divaniye ve tekalli-i rfiye i tekilif-l gakeka Drugi vid karakteristifan je za Srbiju. U Srbiji se difluéenje kao masovna pojava javija tek u drugoj polovini XVIII stoljeéa i kulminira nepesredno’ pred prvi srpski ustanak. Razvija se u znaku nnajgrubljeg otimanja posjeda srpskim seljacima od strane janjiéara Proces éifluéenja u Bosni i Hercegovini ima svoju dugu evolu- ciju koja se zavriava u prvoj polovini XIX stoljeéa. Glavnu snagu ‘flusenja u Bosni predstavijajul domaée 2 | vslovima istori-sk svoje spahil Belen, om it 250-1 Me glaa drs prduarenge: of? Sea7 vali lovnistvo stotne He rovit : ie : cut oats nic ocree ii ea ee vay sosfovine Coe Gore ee ee ee ia Je Karakteristitna poglaviis za tate oee iny ino dine neces TOs sae cong Bocavige taleve Bosne, stm sto au u djelovima Besenske brine Fosevine | Fodrnja Gl nstjll {degen rate Brae Ie Tienok dfieeen ae easnlfeu zatno} merit natinog petiflutarints, setae, “utenju w Srbiji, to je uticalo na pojave oipoe T ee ZUSAMMENFASSUNG UBER DIE ENTSTEHUNG DES CIFTLIKS IN DEN ey rn 'GOSLAWISCHEN Jing der schwlereten Fragen in der Geschichte der juga arin inte, den TUsken ist dle der Enfstheng rest apesamiocien ee'at euseeafctishen Jn dex Proven durch Chante ae" She a.,Wae ae in dee. Tmaren-oder_ Jeniitaensmrbtn ee ffeichen Konnten, “und zwar deshaliy agra lonen aged Eghades evitten “haben follen durch ‘cas! unteseromeesatonen, anaeblich fess hhaben.sollen durch "ass" unterbrochene ote se Im Gogensas zu dwar bestindgen secaSt RSS, em bind Act Deaths adh der Veter stechon‘Geslsehatchchice Cit sheten”Aufateges des osresioG ah deris, um unmittelbar vor dem erston serbischen Austand 1604 seinen Tes unki zu erreichen. 2s entivickelt sich im Zeichen bnitalsten Plliidems de Sethischer Bauern seltens der Janjitaren. Dor Prozess der Ciftlicpraxis hat in Bosnien und in der 2 fine lange Bvolution erlebt, dle in der erslen Halfve des XIX Jahrnendere Beendet ist, Die ersieMach{ des Ciiks repricentieren{n Bosnian dle einheimis: chen Spahis, die unter den speifischen Umetanden der histocischen Betwicklang Basniene unter den Tarkon ihre Spahisk (Timar, Zetsnel) grisslenicls a (Cif umgewandelt faben, um besonders spiter aut ihnen eine grosse ‘Anzahl corthodoxer Einwohnesschatt aus der Oellichen Herzagowins und Montencas> anzusiedeln. Diese Evolution ist vorwiogthd flr Ost-und Mittelbosnien we th Teile der Herzegowina charakleristsh, Sie kenazeichnet tellweise eich Hoch andere Gegenden Bosniens, da die Ciftik in den Tellen der Bosch Krajina, Posavina unt des Podrinje auch aut andere Weise entstandon ain, In diesen Gegenden war auch die gewaltfitige Tnteignung der chrotlchen Raja sehr verbreltet ahnlicher Art Wie in Serblen, worauf die Brechetnun, es Widerstandes nd der Autstinde der Rauern rarickeuftiren ist