Page 1 of 39

"Slubeni list SFRJ", br. 53/88, 54/88, 28/95

Na osnovu lana 30. st. 1, 4. i 5. Zakona o standardizaciji ("Slubeni list SFRJ", br.
38/77 i 11/80), u saglasnosti sa predsednikom Saveznog komiteta za energetiku i
industriju, predsednikom Saveznog komiteta za rad, zdravstvo i socijalnu zatitu i
saveznim sekretarom za unutranje poslove,
direktor Saveznog zavoda za standardizaciju propisuje

PRAVILNIK
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ELEKTRINE
INSTALACIJE NISKOG NAPONA
I. OSNOVNE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se:
1) svojstva i karakteristike ureaja i opreme za izvoenje elektrinih instalacija;
2) uslovi i zahtevi koji moraju biti ispunjeni pri izvoenju i korienju elektrinih
instalacija;
3) oznaavanje i obeleavanje ureaja, opreme i elektrinih instalacija koji utiu na
bezbednost i zatitu ivota i zdravlja pri korienju elektrinih instalacija;
4) tehnike mere zatite pri korienju elektrinih instalacija;
5) postupak i nain kontrolisanja i verifikacije propisanih svojstava, karakteristika i
kvaliteta elektrinih instalacija.

lan 2.
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na elektrine instalacije za: rudnike,
prostorije ugroene od eksplozija, elektrinu vuu, brodove, drumska vozila, osim
kamp-prikolica, gromobrane, rasvetu ulica i drugih javnih povrina, proizvodnu
opremu u industriji i opremu za medicinske svrhe.
Nazivni napon elektrinih instalacija iz stava 1. ovog lana je do 1 000 V efektivne
vrednosti za naizmeninu struju, ili do 1 500 V za jednosmernu struju.

lan 3.
Termini upotrebljeni u ovom pravilniku utvreni su u jugoslovenskim standardima
JUS N.A0.441 i JUS N.A0.826, a tipovi razvodnih sistema, sistemi napajanja i
klasifikacija spoljanjih uticaja utvreni su u jugoslovenskom standardu JUS
N.B2.730.

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4083

16. 09. 14

Page 2 of 39

II. UREAJI I OPREMA ZA IZVOENJE ELEKTRINIH

INSTALACIJA

1. Opti uslovi
lan 4.
Tehniki uslovi za odreivanje i postavljanje elektrine opreme, zavisno od
spoljanjih uticaja, utvreni su u jugoslovenskim standardima JUS N.B2.751 i JUS
N.B2.752.

lan 5.
Ureaji i oprema za elektrine instalacije (u daljem tekstu: elektrina oprema)
moraju biti podesni za rad pri nazivnom naponu elektrine instalacije, odnosno pri
efektivnoj vrednosti napona za naizmeninu struju.
Ako se u IT sistemu vodi neutralni provodnik, elektrina oprema koja se prikljuuje
izmeu faznog i neutralnog provodnika mora biti izolovana za meufazni napon.

lan 6.
Elektrina oprema mora odgovarati projektovanoj struji, odnosno efektivnoj vrednosti
struje za naizmeninu struju, koja e proticati tokom normalnog rada.
Elektrina oprema mora da podnese struje koje protiu u vanrednim uslovima, u toku
vremenskih perioda koje doputaju karakteristike ureaja za zatitu.

lan 7.
Ako frekvencija utie na karakteristike elektrine opreme, nazivna frekvencija te
opreme mora odgovarati frekvenciji odgovarajueg napojnog strujnog kola.

lan 8.
Elektrina oprema odreena prema karakteristikama snage elektrine opreme koja se
ugrauje mora biti podesna za normalan rad, uzimajui u obzir faktore optereenja i
intermitencije.

lan 9.
Elektrina oprema, prilikom normalnog rada i pri ukljuivanju i iskljuivanju, ne sme
tetno da deluje na drugu opremu.
Elektrina oprema, ukljuujui provodnike i kablove, mora se postaviti tako da se
moe lako proveravati, odravati i prilaziti njenim prikljucima i da se njome moe
lako rukovati.

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4083

16. 09. 14

Page 3 of 39

Zahtevi iz stava 2. ovog lana moraju biti ispunjeni i pri postavljanju elektrine
opreme u kuita.

lan 10.
Natpisne ploice i druga sredstva koja slue za raspoznavanje moraju se postaviti na
rasklopne aparate radi oznaavanja njihove namene.
Upravljaki elementi i elementi signalizacije (tasteri, signalne svetiljke i dr.) moraju
se postavljati na lako pristupana i vidljiva mesta.
Tehniki uslovi, smerovi kretanja i boje upravljakih i signalnih elemenata utvreni su
u jugoslovenskim standardima JUS N.A9.003, JUS N.A9.004, JUS N.K5.051, JUS
N.K5.052 i JUS N.K5.056.

lan 11.
Provodnici i kablovi moraju se postaviti, odnosno oznaiti tako da se lako mogu
raspoznati pri polaganju, popravljanju ili zamenjivanju.
Radi raspoznavanja koriste se provodnici odgovarajuih boja izolovanog omotaa, ili
se vri bojenje, namotavanje traka ili postavljanje prstenova odreenih boja ili
oznaka.
Kombinacija zelene i ute boje (bilo kao izolovanog omotaa provodnika ili ile kabla,
ili trake za omotavanje, ili bojenjem) koristi se iskljuivo za raspoznavanje zatitnog
provodnika, provodnika za izjednaenje potencijala i zatitno neutralnog provodnika
(PEN-provodnika).
Svetloplava boja (bilo kao izolovanog omotaa provodnika, ili ile kabla, ili trake za
omotavanje, ili bojenjem) koristi se za raspoznavanje neutralnog provodnika. U
strujnom kolu u kome se nalazi neutralni provodnik, taj provodnik se mora oznaiti
svetloplavom bojom. U vieilnim kablovima sa vie od pet provodnika, ije se ile
oznaavaju brojevima, za neutralni provodnik mora se izabrati onaj koji je oznaen
brojem 1.
U strujnom kolu u kome nema neutralnog provodnika moe se koristiti provodnik
vieilnog kabla oznaen svetloplavom bojom za drugu svrhu, ali ne u svrhu zatitnog
provodnika. Ako se u tom strujnom kolu za razvod koriste izolovani provodnici,
provodnik sa izolacijom svetloplave boje ne sme se koristiti.
Izuzetno od st. 3, 4. i 5. ovog lana, zatitno neutralni provodnik (PEN-provodnik)
oznaava se celom svojom duinom kombinacijom zelene i ute boje, a na krajevima
kod prikljuka svetloplavom bojom, ili celom svojom duinom svetloplavom bojom, a
na krajevima kod prikljuka kombinacijom zelene i ute boje.
Provodnici koji nisu oznaeni kombinacijom zelene i ute boje ili svetloplavom bojom
mogu se upotrebiti za sve druge svrhe osim za svrhu zatitnog provodnika, odnosno
neutralnog provodnika. Kod vieilnih kablova sa vie od pet ila, koji su oznaeni
brojevima, provodnici oznaeni brojevima veim od jedan mogu se upotrebiti za sve
druge svrhe osim za zatitni provodnik, odnosno neutralni provodnik.
Ako se neizolovani provodnici oznaavaju bojenjem, ne moraju se bojiti celom
duinom (npr. bojenje na irini 15 mm do 100 mm u svakom odeljku ili na svakom
pristupanom delu smatra se zadovoljavajuim).
Kod kratkih razvoda jednoilnim kablovima, gde su veze nedvosmisleno uoljive nije
potrebno da se postavljaju oznake za raspoznavanje.

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4083

16. 09. 14

Page 4 of 39

lan 12.
Ureaj za zatitu mora se postaviti i oznaiti tako da se lako raspozna njegovo
pripadajue strujno kolo.
Ureaj za zatitu mora se postaviti u rasklopni blok (razvodni orman, razvodna tabla,
komandni pult i dr.).

lan 13.
eme, dijagrami ili tabele elektrinih instalacija niskog napona moraju se postaviti na
mesta na kojima ima vie strujnih kola, tako da oznaavaju prirodu (tip) i sastav
strujnih kola (take napajanja i broj i presek izolovanih provodnika i kablova) i
karakteristike za raspoznavanje ureaja za zatitu, ukljuivanje i iskljuivanje, kao i
njihovo mesto postavljanja i izolacije.

lan 14.
U rasklopnom bloku (razvodna tabla, razvodni orman, komandni pult ili razvodna
kutija) mora se postaviti i grupisati elektrina oprema iste vrste struje i/ili napona i
razdvojiti od elektrine opreme druge vrste struje i/ili napona tako da ne moe doi
do meusobno tetnih uticaja.

2. Elektrini razvod
lan 15.
Tipovi elektrinog razvoda, trajno dozvoljene struje provodnika i spoljanji uticaj na
elektrini razvod utvreni su prema jugoslovenskom standardu JUS N.B2.752.

lan 16.
Izolovani provodnici i kablovi moraju se zatititi od mehanikih, termikih i hemijskih
oteenja odgovarajuim tipom elektrinog razvoda, nainom postavljanja, poloajem
ili oblogom.
Elektrini razvod ima dovoljnu mehaniku vrstou ako su provodnici u instalacionim
cevima ili u instalacionim kanalima, kablovi sa ispunom ili platom u malteru ili ispod
maltera, a nezatieni kablovi u prolazima i instalacionim prolazima.
Na naroito ugroenim mestima (npr. pri voenju izolovanih provodnika i kablova u
podu) moraju se obezbediti dodatne zatitne mere, kao to je postavljanje u cevi,
kanale i sl., uz primenu odgovarajueg stepena zatite zatitnim kuitem.
Tip elektrinog razvoda odreuje se prema uslovima rada elektrine instalacije.

lan 17.

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4083

16. 09. 14

Page 5 of 39

Presek i tip provodnika i kablova odreuju se prema uslovima za polaganje

provodnika i kablova i prema trajno podnosivoj struji, uzimajui u obzir i
ograniavajue faktore zatitnih mera, karakteristike ureaja za zatitu od kratkog
spoja i preoptereenja, temperature spojeva i dozvoljeni pad napona.
Struja provodnika pri normalnom radu elektrine instalacije mora biti manja od
nazivne struje osiguraa ili nazivne vrednosti struje delovanja ureaja za zatitu od
preoptereenja strujnog kola provodnika, a ta vrednost mora biti manja od trajno
dozvoljene struje provodnika.

lan 18.
Presek neutralnog provodnika mora biti jednak preseku faznog provodnika u
jednofaznom strujnom kolu ili u viefaznom strujnom kolu u kome su preseci faznih
2
provodnika od bakra manji od 16 mm , a preseci faznih provodnika od aluminijuma
2
manji od 25 mm .
U viefaznim strujnim kolima u kojima je presek faznog provodnika od bakra vei od
2
2
16 mm , a presek faznog provodnika od aluminijuma vei od 25 mm , neutralni
provodnik moe imati manji presek pod sledeim uslovima:
1) da oekivana najvea struja kroz ovaj provodnik, ukljuujui i eventualnu pojavu
harmonika, tokom normalnog rada nije vea od trajno dozvoljene struje za taj
presek;
2) da je neutralni provodnik zatien od preoptereenja;
2
3) da je presek neutralnog provodnika od bakra jednak najmanje 16 mm , a presek
2
neutralnog provodnika od aluminijuma jednak najmanje 25 mm .
Presek zatitnog provodnika utvren je prema jugoslovenskom standardu JUS
N.B2.754.

lan 19.
Presek izolovanih provodnika postavljenih i mehaniki zatienih u trajnim elektrinim
2
instalacijama ne sme biti manji od 1,5 mm za provodnike od bakra, ni manji od 2,5
2
mm za provodnike od aluminijuma.
Zahtev iz stava 1. ovog lana ne odnosi se na presek izolovanih provodnika u
rasklopnim blokovima, rasvetnim telima, elektrinim aparatima za domainstvo i
drugim elektrinim aparatima koji se prikljuuju na elektrinu instalaciju.

lan 20.
Dozvoljeni pad napona izmeu take napajanja elektrine instalacije i bilo koje druge
take ne sme biti vei od sledeih vrednosti prema nazivnom naponu elektrine
instalacije, i to:
1) za strujno kolo osvetljenja 3%, a za strujna kola ostalih potroaa 5%, ako se
elektrina instalacija napaja iz niskonaponske mree;

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4083

16. 09. 14

Page 6 of 39

2) za strujno kolo osvetljenja 5%, a za strujna kola ostalih potroaa 8%, ako se
elektrina instalacija napaja neposredno iz trafostanice koja je prikljuena na
visoki napon.
Za elektrine instalacije ija je duina vea od 100 m dozvoljeni pad napona
poveava se za 0,005% po dunom metru preko 100 m, ali ne vie od 0,5%.

lan 21.
Spoj provodnika i druge elektrine opreme (u daljem tekstu: spoj) mora biti izveden
tako da bude siguran i postavljen tako da dozvoljava mogunost stalne provere.
Spoj mora biti osiguran sredstvima koja odgovaraju materijalu provodnika i
njegovom preseku.
Spoj mora biti pristupaan posle skidanja poklopca ili pregrade alatom, a pristup
mora imati stepen zatite najmanje IP 2X prema jugoslovenskom standardu JUS
N.A5.070.

lan 22.
Izolovani provodnici i kablovi ne smeju se nastavljati u instalacionim cevima i
instalacionim kanalima.
Izolovani provodnici i kablovi mogu se spajati samo u instalacionim kutijama,
kablovskim spojnicama ili rasklopnim blokovima, a mesta spajanja moraju se
izolovati stepenom izolacije koji odgovara tipu elektrinog razvoda.
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog lana, u zidovima koji se montiraju od elemenata
izlivenih od betona spajanje se moe vriti i u kutijama zidnih prikljunica, i to ispod
prikljunica, pod uslovom da dubina tih kutija doputa smetaj spojeva istog strujnog
kola.

lan 23.
Meusobni spoj elektrine instalacije ili spoj elektrinog razvoda sa elektrinom
opremom mora biti izveden tako da elektrini razvod ne bude izloen silama
izvlaenja ili uvijanja.
Ako se dejstvo sila iz stava 1. ovog lana ne moe izbei, mora se predvideti sistem
za rastereenje.

lan 24.
Spoj u elektrinim instalacijama mora biti dimenzionisan tako da moe trajno
podnositi dozvoljenu struju provodnika.
Ako je spoj elektrine instalacije izloen toploti, mehanikim ili hemijskim uticajima ili
vibracijama, moraju se preduzeti odgovarajue dodatne mere zatite.

lan 25.
Spoj mora biti izveden tako da ne doe do smanjenja preseka ili oteenja
provodnika i izolacije.

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4083

16. 09. 14

Page 7 of 39

lan 26.
Na krajevima elektrinog razvoda, a posebno na izlazima, ulazima i na mestima
prodiranja elektrinog razvoda kroz zidove i elektrinu opremu, mora se izvriti trajno
zaptivanje (npr. uvodnicama).

lan 27.
Na mestima prolaza elektrinog razvoda kroz zidove, osim tipa koji se izvodi u
instalacionim cevima i kanalima, mora se obezbediti odgovarajua dodatna
mehanika zatita (npr. pomou aure, cevi, kutije i sl.).
Ako elektrini razvod prolazi kroz metalnu konstrukciju, otvor mora biti zaobljenih
ivica.

lan 28.
Elektrini razvod koji je izloen vibracijama mora biti izveden sa savitljivim
provodnicima ili kablovima.

lan 29.
Ako se u blizini elektrinog razvoda nalaze druge neelektrine instalacije, mora se
izmeu njih obezbediti takav razmak da odravanje jedne instalacije ne ugroava
druge instalacije.
Najmanji dozvoljeni razmak izmeu elektrinog razvoda i drugih instalacija je 30 mm.

lan 30.
Ako se u blizini elektrinog razvoda nalaze instalacije grejanja, cevi sa toplim
vazduhom ili dimnjak, elektrini razvod mora se izolovati toplotnom izolacijom ili
ekranima ili se mora postaviti van toplotnih uticaja.

lan 31.
Elektrini razvod ne sme se postaviti ispod neelektrinih instalacija na kojima je
mogua kondenzacija vode ili drugih tenosti.
Elektrini razvod, po pravilu, ne sme se postavljati u isti instalacioni kanal, cev i sl. sa
drugim neelektrinim instalacijama, a ako se to ne moe izbei, mora se osigurati
zatita od indirektnog dodira automatskim iskljuenjem napajanja ili primenom
izolacije za opremu klase II i mora se postaviti odgovarajua zatita od opasnih
uticaja drugih instalacija.

lan 32.
Metalni delovi elektrinog razvoda (npr. spojnica i sl.) koji su izloeni vodi ili
kondenzaciji moraju biti zatieni od korozije spolja i iznutra i moraju imati
obezbeen odvod kondenzovane tenosti.

lan 33.

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4083

16. 09. 14

Page 8 of 39

Ako se elektrini razvod postavlja po zidovima, najmanji dozvoljeni razmak izmeu

elemenata elektrinog razvoda i zida je 5 mm.

lan 34.
Elektrini razvod nieg napona ne sme se postavljati u isti omota ili cev, niti blizu
elektrinog razvoda iji je napon vii, osim ako izmeu ta dva razvoda postoji
izolaciona pregrada koja izdrava ispitni napon elektrinog razvoda vieg napona.

lan 35.
U istu instalacionu cev ili instalacioni kanal mogu se postavljati provodnici samo
jednog strujnog kola, osim provodnika upravljakih i pomonih strujnih kola.

lan 36.
Kroz isti vieilni kabl ne sme se voditi vie strujnih kola, osim provodnika
upravljakih i pomonih strujnih kola.

lan 37.
Elektrini razvod mora biti postavljen tako da u sluaju kvara ne ugroava okolinu.
Razvodne kutije za kablove ili provodnike (u instalacionim cevima) koji se polau pod
malter moraju biti od izolacionog materijala ili od metala sa izolacionom postavom i
uvodnicama od izolacionog materijala.
Za privrivanje elektrinog razvoda mogu se upotrebiti sredstva i primeniti postupci
koji ne izazivaju deformacije ili oteenje izolacije, kao to su: gipsovanje, obujmice
od izolacionog materijala prilagoene obliku kabla, lepljenje ili zakivanje ekserima sa
podlonim ploicama od izolacionog materijala i dr.

lan 38.
Kablovi poloeni neposredno u malter i u zid moraju po celoj duini biti pokriveni
malterom debljine najmanje 4 mm.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, kablovi ne moraju biti pokriveni malterom
ako su poloeni u upljinama tavanica i zidova od betona ili slinog materijala koji ne
gori niti potpomae gorenje.

lan 39.
Kablovi i instalacioni provodnici poloeni u instalacione cevi u zidu ili kablovi poloeni
neposredno u malter i ispod maltera moraju se voditi vertikalno i/ili horizontalno tako
da budu paralelni ivicama prostorije.
Pri horizontalnom polaganju kablovi i instalacioni provodnici (u instalacionim cevima)
vode se na rastojanju od 30 cm do 110 cm od poda i 200 cm od poda do tavanice.
Pri vertikalnom polaganju kablova i instalacionih provodnika (u instalacionim cevima)
rastojanje od ivica prozora i vrata mora biti najmanje 15 cm.

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4083

16. 09. 14

Page 9 of 39

Trase kablova koji napajaju uvrene zagrevae vode moraju se poklapati sa osom
postavljanja zagrevaa vode.
Koso polaganje kablova i instalacionih provodnika (u instalacionim cevima)
dozvoljeno je u tavanicama, ali ne i u zidovima.

lan 40.
Uslovi za polaganje kablova u prostorijama u kojima se nalaze kada ili tu utvreni su
u jugoslovenskom standardu JUS N.B2.771.

lan 41.
Polaganje kablova na zid dozvoljeno je ako kabl ima izolaciju od termoplastinih
materijala sa ispunom i platom, ako se polae na obujmice na zidu i ako je od poda
do visine od 2 m dodatno zatien od mahanikih oteenja.
Razvodne kutije i drugi pribor koji se postavlja na zid uz polaganje kablova iz stava 1.
ovog lana moraju imati zaptivne uvodnice i stepen zatite najmanje IP 5X utvren
za vlane prostorije, odnosno odgovarajui stepen zatite utvren za druge
prostorije.

lan 42.
Kablovi bez ispune, kao to su kablovi tipa PP/R, smeju se polagati samo u suvim
prostorijama, i to ispod maltera, a u upljine tavanica i zidova od betona i slinog
negorivog materijala i bez pokrivanja malterom.
Kablovi iz stava 1. ovog lana ne smeju se voditi u snopu, postavljati u instalacione
kanale niti ispod gips-kartonskih ploa, bez obzira na nain na koji se privruju, i
ne smeju se polagati na zapaljive materijale ni kad se pokrivaju malterom.

lan 43.
Za prikljuak prenosivih aparata i neprenosivih aparata koji se pomeraju radi
prikljuivanja ili su tokom normalnog rada izloeni ogranienom pokretanju, kao i za
elemente elektrinog razvoda u dvostrukom podu moraju se koristiti savitljivi kablovi.
Kablovi iz stava 1. ovog lana prikljuuju se utikaem i prikljunicom ili kutijom za
stalni prikljuak.
Na mestima na kojima je potrebna zatita od mehanikih oteenja, savitljivi kablovi
mogu se zatititi postavljanjem u savitljiva instalaciona ili metalna creva sa
unutranjom izolacionom oblogom.

lan 44.
Pri postavljanju izolovanih provodnika u instalacione cevi u zidu od nezapaljivog
materijala ili betona, instalaciona cev mora imati takve unutranje mere da se
provodnici mogu lako vaditi i postavljati posle postavljanja pribora. Metalna
instalaciona cev mora imati unutranji izolacioni omot i odgovarajui stepen zatite
ostvaren kuitem.
Instalaciona cev, ako nije metalna, mora biti izraena od materijala koji ne gori niti
potpomae gorenje.

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4083

16. 09. 14

Page 10 of 39

lan 45.
Ako se izolovani provodnici polau u instalacione kanale koji se postavljaju na zid ili
tavanicu, moraju ispunjavati tehnike uslove za instalacione kanale. Instalacioni
kanali se ne smeju postavljati ispod maltera ni ulivati u beton.
Ako se izolovani provodnici polau u instalacione kanale koji se postavljaju u podu, ti
instalacioni kanali moraju odgovarati nainu odravanja poda (suvi ili mokri
postupak) i tehnikim uslovima za instalacione kanale u podu.

lan 46.
Neizolovani provodnici moraju biti postavljeni, odnosno zatieni tako da nije mogu
dodir delova pod naponom i moraju biti privreni na odgovarajue izolatore.
Najmanji dozvoljeni meusobni razmaci neizolovanih provodnika odreeni su u tabeli
br. 1.
Tabela br. 1
Raspon

Horizontalni
razmak

Vertikalni razmak

5 cm

10 cm

iznad 2 do 4 m

10 cm

15 cm

iznad 4 do 6 m

15 cm

20 cm

iznad 6 m

20 cm

25 cm

do 2 m

Razmaci izmeu neizolovanih provodnika i delova zgrada, elinih konstrukcija i sl.

moraju odgovarati meusobnim horizontalnim razmacima neizolovanih provodnika
odreenih u tabeli br. 1.
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog lana, razmaci manji od razmaka odreenih u
tabeli br. 1 dozvoljavaju se za neizolovane provodnike velikih preseka, pod uslovom
da su na svakom metru duine privreni na odgovarajua izolaciona tela i da su
provereni na dinamika naprezanja usled struje kratkog spoja.
Razmak izmeu neizolovanih provodnika iz stava 4. ovog lana i delova zgrada,
elinih konstrukcija i sl. iznosi najmanje 1 cm, a u vlanim prostorijama i na
slobodnom prostoru - najmanje 2 cm.

lan 47.
Razmak izmeu izolovanih provodnika privrenih na odgovarajue izolatore mora u
svim prostorijama iznositi najmanje 2 cm, a u vlanim prostorijama i na slobodnom
prostoru - najmanje 5 cm.

lan 48.
Kablovi se mogu ukopati u zemlju ako imaju odgovarajui omota koji ih titi od
mehanikih i drugih uticaja.

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4083

16. 09. 14

Page 11 of 39

Pri polaganju kablova u zemlju dubina ukopavanja ne sme biti manja od 0,6 m od
gornje povrine zemlje, odnosno ne sme biti manja od 0,8 m ispod povrine puta.
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog lana moe se odstupiti ako se kablovi polau u
kamenito tlo.

lan 49.
U blokove sa otvorima (kablovice) smeju se polagati kablovi koji su namenjeni
polaganju u zemlju, teki gumeni kablovi i provodna uad.
U podzemne zatitne izolacione instalacione cevi smeju se polagati kablovi sa platom
ili sa olovnim omotaem, pod uslovom da ostaju pristupani i zamenljivi i da je cev
mehaniki vrsta, zatiena od prodora tenosti i provetrena.

lan 50.
Kablovi se mogu postaviti u vazduhu slobodno zategnuti ili privreni noseim
kukama, obujmicama ili slinim sredstvima za privrivanje ili poloiti na police
(regale), reetke (lestvice) ili sline nosae.
Slobodno zategnuti kablovi moraju se postaviti i zategnuti tako da ugib ili pomeranje
ne dovede do oteenja kablova.
Sredstva za privrivanje, odnosno nosai moraju se izabrati tako da mogu podneti
teinu kablova koje nose bez oteenja od spoljanjih uticaja.
Pri vertikalnom polaganju, kablovi se moraju rasteretiti sopstvene teine. Zatezno
2
naprezanje ne sme da bude vee od 60 N/mm ukupnog preseka provodnika za
2
bakar, odnosno 30 N/mm ukupnog preseka za aluminijum.

3. Rasklopni ureaji
lan 51.
Konstrukcija viepolnih rasklopnih ureaja mora biti takva da se kontakti svih faza
mehaniki spajaju istovremeno pri zatvaranju, odnosno razdvajaju istovremeno pri
otvaranju, a kontakti za neutralni provodnik mogu se spajati ranije pri zatvaranju, a
otvarati kasnije pri otvaranju rasklopnog ureaja.

lan 52.
Jednopolni rasklopni ureaj u viefaznom strujnom kolu ne sme biti postavljen u
neutralni provodnik, osim za rastavljanje strujnog kola u skladu sa lanom 71. ovog
pravilnika.
Rasklopni ureaj u jednofaznom strujnom kolu ne sme se postaviti u neutralni
provodnik, osim ako je zatitni ureaj diferencijalne struje postavljen na stranu
napajanja i u sluaju kvara automatski iskljuuje napajanje.
Rasklopni ureaj koji ima vie funkcija mora zadovoljiti zahteve za svaku funkciju.

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4083

16. 09. 14

Page 12 of 39

lan 53.
U TN sistemu napajanja, zatitni ureaj od prekomerne struje, koji slui i kao zatita
od indirektnog dodira automatskim iskljuivanjem napajanja, mora se postaviti na
poetku svakog strujnog kola, kao i na svim mestima na kojima se smanjuje presek
provodnika, osim ako ureaj za zatitu od kratkog spoja postavljen ispred tog mesta
ne obezbeuje zahtevanu zatitu.
Ureaj iz stava 1. ovog lana mora zadovoljiti zahteve za automatsko iskljuivanje
napajanja.
Odredbe ovog pravilnika za premetanje ili izostavljanje ureaja za zatitu od kratkog
spoja primenjuju se i na ureaj za zatitu od preoptereenja.

lan 54.
Odredbe lana 53. ovog pravilnika primenjuju se i na ureaj za zatitu od
preoptereenja kad su izloeni delovi meusobno povezani pri pojavi druge greke u
IT sistemu.

lan 55.
Zatitni ureaj diferencijalne struje, kad se upotrebljava za zatitu od indirektnog
dodira, mora obezbeivati iskljuivanje svih provodnika pod naponom strujnog kola.
U TNS sistemu, neutralni provodnik se ne mora prekidati.

lan 56.
Kroz magnetno kolo zatitnog ureaja diferencijalne struje ne sme se voditi zatitni
provodnik.

lan 57.
Zatitni ureaj diferencijalne struje za zatitu od indirektnog dodira mora se tako
odabrati, a strujna kola razdvojiti da struja odvoda prema zemlji koja se javlja tokom
normalnog rada prikljuenih optereenja ne sme izazvati nepotrebno delovanje ovog
ureaja.

lan 58.
Zatitni ureaj diferencijalne struje u strujnom kolu bez zatitnog provodnika ne
smatra se dovoljnom zatitom od indirektnog dodira i kad nazivna vrednost
diferencijalne struje delovanja ne prelazi 30 mA.

lan 59.
Ako se u TT sistemu primenjuje zatita jednim zatitnim ureajem diferencijalne
struje, taj ureaj se mora postaviti u taki napajanja elektrine instalacije.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, zatitni ureaj se moe postaviti i na drugo
mesto, pod uslovom

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4083

16. 09. 14

Page 13 of 39

da svi delovi izmeu take napajanja elektrine instalacije i zatitnog ureaja

diferencijalne struje imaju propisanu zatitu od elektrinog udara primenom izolacije
za aparate klase II ili odgovarajue izolacije.
Ako elektrina instalacija ima vie taaka napajanja, zatitni ureaj diferencijalne
struje mora se postaviti u svaku taku napajanja elektrine instalacije.

lan 60.
Osnove topljivih osiguraa tipa D u zatitnim ureajima od prekomerne struje moraju
biti povezane tako da centralni kontakt bude spojen sa stranom napajanja.
Osnove topljivih osiguraa za uticanje topljivih umetaka tipa V moraju se postaviti
tako da se iskljui mogunost da nosa topljivog umetka napravi spoj izmeu
provodnih delova dve susedne osnove topljivih osiguraa.

lan 61.
Topljivi osigura ili kombinacija jedinica "topljivi osigura" i "topljivi umetak" kojim
rukuju nestruna lica mora se postaviti tako da nije mogu dodir delova pod
naponom pri vaenju ili menjanju topljivog umetka.

lan 62.
Prekida kojim rukuje nestruno lice mora biti konstruisan i postavljen tako da
podeenost prekostrujnog okidaa nije mogue izmeniti bez upotrebe alata.
Na prekidau mora postojati vidljiva oznaka podeenosti prekostrujnog okidaa.

lan 63.
Vrednost nazivne struje In ili podeena vrednost ureaja za zatitu kablova i
izolovanih provodnika od preoptereenja mora se odrediti prema uslovima za
koordinaciju provodnika i zatitnih ureaja za prekomernu struju.
Za odreivanje zatitnog ureaja uzimaju se temene vrednosti struja ciklikih
optereenja.
U sluaju ciklikih optereenja, vrednosti nazivne struje ureaja za zatitu (In) i
struje koja obezbeuje delovanje ureaja za zatitu (I2), moraju se odrediti na
osnovu vrednosti struje za koju je strujno kolo projektovano (IB) i vrednosti trajno
dozvoljene struje provodnika (Iz) za konstantno optereenje koje odgovara ciklikim
optereenjima.

lan 64.
Vreme za automatsko iskljuenje napajanja u trajanju od 5 s, pri odreivanju ureaja
za zatitu elektrinog razvoda od kratkog spoja, mora obuhvatiti granine uslove
kratkog spoja strujnog kola.

lan 65.

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4083

16. 09. 14

Page 14 of 39

Ako je zatitni ureaj diferencijalne struje ugraen u zatitni ureaj od prekomerne

struje ili je u kombinaciji sa tim ureajem, karakteristike takvog sklopa zatitnih
ureaja u pogledu moi prekidanja i radne karakteristike u zavisnosti od nazivne
struje moraju zadovoljavati uslove za preoptereenje, uslove kratkog spoja, kao i
uslove iz l. 63. i 64. ovog pravilnika.

lan 66.
Ako zatitni ureaj diferencijalne struje nije ugraen u zatitni ureaj od prekomerne
struje niti je sa tim u kombinaciji, zatita od prekomerne struje mora se obezbediti
drugim odgovarajuim ureajem, a zatitni ureaj diferencijalne struje mora se
odrediti tako da bez oteenja izdri termika i mehanika naprezanja ako se pojavi
kratak spoj na strani optereenja.
Zatitni ureaj diferencijalne struje ne sme se otetiti ak ni pri pojavama
neuravnoteenih struja ili struja odvoda prema zemlji, kad ovaj ureaj tei da se
otvori.

lan 67.
Ureaji za rastavljanje moraju rastaviti sve provodnike pod naponom posmatranog
strujnog kola napajanja.

lan 68.
Rastavni razmak izmeu otvorenih kontakata ureaja za rastavljanje ili drugog
sredstva za rastavljanje odreen je u tabeli br. 2.
Tabela br. 2
Nazivni napon elektrine
instalacije naizmenine struje V

Najmanji rastavni
razmak mm

U < 250

2,5
3,5
4,5
6,5
9

400
400 < U 500
500 < U 750
750 < U 1 000
250 < U

Rastavni razmak izmeu otvorenih kontakata ureaja za rastavljanje mora biti vidljiv
ili jasno i pouzdano oznaen oznakom "O", koja mora postati vidljiva kad se postigne
rastavni razmak izmeu otvorenih kontakata na svakom polu ureaja.

lan 69.
Ureaji za rastavljanje moraju biti konstruisani i postavljeni tako da spree sva
nenamerna zatvaranja (npr. izazvana udarima, vibracijama i dr.)
Poluprovodniki ureaji ne smeju se upotrebiti kao ureaji za rastavljanje.

lan 70.

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4083

16. 09. 14

Page 15 of 39

Ureaj za rastavljanje koji ne moe prekinuti struju optereenja mora se obezbediti

od nepaljivog i neovlaenog otvaranja (npr. postavljanjem u posebnu prostoriju
koja se zakljuava, ili smetajem u zatvoreno kuite).

lan 71.
Sredstva za rastavljanje, po pravilu, moraju biti opremljena viepolnim ureajem koji
iskljuuje sve polove sa napajanja. Jednopolni ureaji mogu se upotrebiti pod
uslovom da se postave jedan do drugog.

lan 72.
Upotrebljena sredstva za rastavljanje moraju se oznaiti tako da bude uoljivo koje
strujno kolo rastavljaju.

4. Ureaji za iskljuivanje elektrine instalacije radi

mehanikog odravanja
lan 73.
Ureaji za iskljuivanje elektrine instalacije radi mehanikog odravanja moraju se
postaviti u glavno napojno strujno kolo. Ako to iskljuivanje vri sklopka, ona mora
biti sposobna da prekine struju punog optereenja odgovarajueg dela elektrine
instalacije.
Iskljuivanje upravljakog strujnog kola motornog pogona dozvoljeno je samo ako se
primeni dodatna zatita pomou mehanikog ograniavaa ili ako se primene zahtevi
za ureaj za upravljanje iz jugoslovenskih standarda, pod uslovom da je u oba
sluaja obezbeen isti uslov kao pri direktnom prekidanju glavnog napajanja.

lan 74.
Upravljanje ureajem za iskljuivanje radi mehanikog odravanja ili sklopkom za
ovaj ureaj mora biti runo, a razmak izmeu otvorenih kontakata ovog ureaja
mora biti vidljiv ili jasno oznaen oznakom "O".

lan 75.
Ureaj za iskljuivanje radi mehanikog odravanja mora biti:
1) konstruisan ili postavljen tako da sprei nenamerno zatvaranje usled udara,
vibracija i dr.;
2) postavljen i oznaen tako da oznake budu itljive, da se raspoznaju i odgovaraju
svojoj nameni.

lan 76.

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4083

16. 09. 14

Page 16 of 39

Ureaj za iskljuivanje u sluaju hitnosti mora biti takav da moe da prekine struju
punog optereenja odgovarajueg dela elektrine instalacije, uzimajui u obzir i
eventualne struje ukoenih motora.

lan 77.
Ureaj za iskljuivanje u sluaju hitnosti moe se sastojati od jednog rasklopnog
ureaja koji moe direktno prekinuti pripadajue napajanje ili od kombinacije opreme
koja se aktivira samo jednim delovanjem radi prekidanja pripadajueg napajanja.
Radi koenja pokretnih delova ili iz drugih razloga, hitno zaustavljanje moe zadrati
napajanje u odgovarajuem trajanju.

lan 78.
Iskljuivanje u sluaju hitnosti vri se sklopkom u glavnom strujnom kolu ili
upravljakom sklopkom (npr. pritisnim tasterom u upravljakom ili pomonom
strujnom kolu).
Rasklopni ureaj za direktno rastavljanje glavnog strujnog kola na koji se deluje
runo mora biti postavljen na pristupano mesto sa koga se opasnost moe uoiti.
Prekida, kontaktor ili drugi ureaj na koji se deluje mora se otvarati prekidom
napajanja namotaja ili na drugi jednako bezbedan nain.

lan 79.
Elementi (ruica, pritisno dugme i dr.) koji slue za iskljuivanje u sluaju hitnosti
moraju biti crvene boje na utoj eonoj ploi i moraju ispunjavati sledee uslove:
1) da budu lako pristupani;
2) da se zabravljuju ili da oznaka "O", odnosno "STOP" bude vidljiva, osim ako su
elementi za iskljuivanje i za ponovno ukljuivanje pod nadzorom istog lica.
Oslobaanje elementa za iskljuivanje u sluaju hitnosti ne sme reaktivirati
odgovarajui deo elektrine instalacije.

lan 80.
Ureaj za iskljuivanje u sluaju hitnosti (ukljuujui hitno zaustavljanje) mora se
postaviti i oznaiti tako da se lako raspoznaje i mora biti prilagoen predvienoj
upotrebi.

lan 81.
Ureaj za funkcionalno upravljanje mora biti prilagoen najteim uslovima sredine (u
kojima mora izvriti zahtevanu funkciju).
Funkcionalno upravljanje moe se ostvariti sklopkom, poluprovodnikim ureajem,
prekidaem, kontaktorom, relejem, utikaem i prikljunicom do 16 A.
Rastavlja, osigura i mostna spojnica (prespoj) ne smeju se koristiti za funkcionalno
upravljanje.

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4083

16. 09. 14

Page 17 of 39

5. Transformatori
lan 82.
Strujno kolo koje se napaja sa sekundarnog namotaja transformatora mora se izvesti
prema zahtevima za najvii napon ovog strujnog kola.

lan 83.
Strujno kolo autotransformatora koji je prikljuen na napon iz opsega II mora se
izvesti prema najviem naponu koji se moe javiti izmeu provodnika ili izmeu
provodnika i zemlje.
Napon sekundarnog strujnog kola autotransformatora izmeu provodnika ili izmeu
provodnika i zemlje ne sme prei gornje vrednosti granice opsega II napona.

6. Rotacione maine
lan 84.
Generatori se moraju postavljati u posebne prostorije i zatititi odgovarajuim
preprekama, a ako to nije mogue, sredstva za upravljanje smeju biti pristupana
samo strunim licima.

lan 85.
Nazivne karakteristike motora moraju odgovarati karakteristikama pogona.

lan 86.
Struja motora pri pokretanju mora se ograniiti na vrednost koja nije tetna za
instalaciju iz koje se napaja i ne utie tetno na druge aparate vezane za isti izvor.
Direktno napajanje motora naizmenine struje sa kratkospojenim rotorom iz
distributivne mree napona 0,4 kV, dozvoljava se ako su ispunjeni sledei uslovi:
1) pad napona pri pokretanju ne sme premaiti vrednost pri kojoj dolazi do
smanjenja momenta motora tako da ugroava pouzdan zalet motora i radne
maine ili utie na stabilan rad ostalih potroaa vezanih na istu mreu;
2) zatita pri pokretanju motora ne sme delovati ni na viem naponskom nivou.

lan 87.
Motori moraju biti snabdeveni odgovarajuim ureajima za pokretanje i, po potrebi,
ureajima za regulaciju.

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4083

16. 09. 14

Page 18 of 39

Ureaji za pokretanje motora mogu se kombinovati sa ureajima za zatitu motora,

pri emu ureaji za pokretanje moraju zadovoljiti zahteve za ureaje za zatitu
motora.

7. Pretvarai
lan 88.
Pretvarai se moraju napajati preko transformatora sa elektriki odvojenim
namotajima.
Ako se koristi pretvara naizmenine struje, strujno kolo iza tog pretvaraa mora biti
posebno zatieno, a naroito u pogledu selektivnosti, s obzirom na funkcionalne
karakteristike pretvaraa.

8. Akumulatori
lan 89.
Prenosivi ili pokretni akumulatori moraju se puniti u prostorijama u kojima isticanje i
isparavanje elektrolita nee izazvati tete i opasnost.
Provetravanjem prostorija iz stava 1. ovog lana mora se obezbediti da prostorija ne
postane opasna u pogledu eksplozije. Takoe se mora obezbediti da u blizini ne sme
biti otvorene vatre.

lan 90.
Stacionarni akumulatori moraju biti u posebnoj prostoriji, koja mora biti zatvorena i u
koju je dozvoljen pristup samo licima koja su duna da ih nadgledaju - odravaju.
Ako nazivni napon akumulatorske baterije prelazi 150 V, prostorija u kojoj su
smeteni stacionarni akumulatori mora imati pod koji ne sme da bude klizav, koji
mora da bude izolovan od tla i koji mora imati dovoljnu povrinu za kretanje radnika
da ne bi dolo do istovremenog doticanja tla ili provodnog elementa vezanog za
zemlju i nekog od elemenata akumulatora pod naponom.

9. Rasklopni blokovi
lan 91.
Rasklopni blokovi moraju biti izraeni prema jugoslovenskom standardu JUS
N.K5.503, a instalirani prema odredbama ovog pravilnika, shodno odreenom tipu
elektrinog razvoda.

lan 92.

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4083

16. 09. 14

Page 19 of 39

BRISAN - sa 28/95

lan 93.
BRISAN - sa 28/95

lan 94.
BRISAN - sa 28/95
lan 95.
BRISAN - sa 28/95
lan 96.
BRISAN - sa 28/95

lan 97.
BRISAN - sa 28/95

10. Elektrina oprema i ureaji koji troe elektrinu

energiju
lan 98.
Elektrina oprema i ureaji koji troe elektrinu energiju prikljuuju se direktno na
elektrinu instalaciju ili preko produnog savitljivog kabla.
Odredbe ovog pravilnika koje se odnose na zatitu od razaranja spojeva odnose se i
na elektrinu opremu i ureaje koji troe elektrinu energiju i prikljuuju se direktno
na elektrinu instalaciju.
Ako se prikljuak elektrine opreme i ureaja koji troe elektrinu energiju izvodi
produnim savitljivim kablom, taj kabl mora imati isti broj provodnika kao i elektrina
instalacija i zatitni provodnik, ako je neophodan, sa potrebnom elektrinom i
mehanikom vrstoom.

lan 99.
Ako produni savitljivi kabl ima zatitni provodnik, taj provodnik mora biti oznaen
zelenoutom bojom, a ako nema zatitni provodnik, ni jedan drugi provodnik ne
moe biti oznaen tom bojom.
Ako produni savitljivi kabl ima neutralni provodnik i ako sredstvo za spajanje
odreuje njegovo mesto, neutralni provodnik mora biti oznaen svetloplavom bojom.

lan 100.

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4083

16. 09. 14

Page 20 of 39

Svetiljka se mora postaviti na tavanicu prostorije tako da se ne moe okretati oko

svoje ose.
Svetiljka se ne sme veati o provodnik za napajanje.
Ako je svetiljka klase O ili klase II, mora se privrstiti preko izolacionog prikljuka
koji odvaja metalne delove od svog nosaa.

lan 101.
Navojni deo u sijalinom grlu, u koji se sijalica zavre, ne sme biti spojen sa faznim
provodnikom.
Grla u svetiljkama mogu se postavljati tako da budu pristupana bez upotrebe alata,
osim u svetiljkama koje se dre u ruci.
Sijalina grla sa sklopkom i tasterom dozvoljena su samo ako su izraena u
izolacionom kuitu.
Sijalina grla opremljena sklopkama sa polugama dozvoljena su samo pod uslovom
da je delovanje sklopke osigurano izolacionim gajtanom ili metalnim lancem koji je
povezan sa polugom preko umetnutog izolacionog dela, pri emu ne sme postojati
mogunost dodira ovog lanca sa delovima pod naponom sijalinog grla.

lan 102.
Za svetiljku sa pranjenjem koja ima napon sijalice koji prelazi napon opsega II
(odnosno 1 000 V) zahtevi su utvreni jugoslovenskim standardom JUS N.L5.210.

lan 103.
BRISAN - sa 28/95

lan 104.
BRISAN - sa 28/95
lan 105.
Aparati sa otvorenim usijanim grejnim elementima ne smeju se prikljuivati na
elektrinu instalaciju u prostorijama u kojima postoji opasnost od poara ili dodira
zapaljivih materijala sa delovima aparata koji nose uarene elemente.

lan 106.
Aparati za zagrevanje prostorija u kojima se izrauju, obrauju ili skladite zapaljivi
materijali, odnosno u kojima je prisutna zapaljiva praina moraju imati ureaj za
ograniavanje temperature ili ureaj za smanjivanje odavanja toplote, kojim se
spreava dostizanje opasne temperature, ili moraju biti tako konstruisani da
temperatura kuita i delova aparata bude ispod temperature koja moe izazvati
opasnost od poara.

lan 107.

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4083

16. 09. 14

Page 21 of 39

U instalacijama elektrinih aparata za grejanje toplim vazduhom ne sme postojati

mogunost da se grejna tela stave pod napon dok se ne pokrene odgovarajui
ventilator, a moraju se iskljuivati pre nego to se taj ventilator iskljui.
Grejna tela iz stava 1. ovog lana moraju imati ugraena dva nezavisna ograniavaa
temperature, koji ne doputaju pojavu visoke temperature.

lan 108.
Elektrini aparati za zagrevanje zapaljivih tenosti na temperaturu ispod temperature
plamita moraju imati ograniava temperature, koji iskljuuje ili smanjuje grejanje
pre nego to se postigne opasna temperatura, odnosno moraju biti konstruisani tako
da i pri nedozvoljenom poveanju temperature ne izazivaju opasnost za ljude i okolne
objekte.

11. Sigurnosni sistemi

lan 109.
Sigurnosni sistemi moraju funkcionisati pri izbijanju poara.
Izvor sigurnosnog sistema mora obezbediti napajanje u odreenom vremenu a
oprema sigurnosnog sistema mora biti izvedena ili postavljena tako da za
odgovarajue vreme bude otporna prema vatri.

lan 110.
U sigurnosnim sistemima mora se sprovesti zatita od indirektnog dodira bez
automatskog iskljuenja napajanja pri pojavi prve greke.
U IT sistemima moraju se predvideti ureaji za stalan nadzor izolacije koji pri pojavi
prve greke daju zvuni i svetlosni signal.

lan 111.
Oprema sigurnosnih sistema mora biti rasporeena tako da se lako mogu vriti
periodini pregledi, ispitivanja i odravanje.

lan 112.
Izvori sigurnosnih sistema moraju se postaviti i uvrstiti tako da se ne mogu otetiti
zbog greaka koje se mogu javiti u glavnim izvorima napajanja.
Izvori sigurnosnih sistema moraju se postaviti u prostorije koje su pristupane samo
strunom i priuenom osoblju (VA 4 i VA 5), osim opreme koja se posebno napaja iz
sopstvenih akumulatora.

lan 113.

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4083

16. 09. 14

Page 22 of 39

Mesto na kome su smeteni izvori sigurnosnih sistema (osim sopstvenih akumulatora

za posebno napajanje) mora biti isto i mora se provetravati, tako da gasovi, dim ili
para koje izvori isputaju ne mogu prodreti u prostorije u kojima se nalaze ljudi.

lan 114.
Odvojeni nezavisni izvori za sigurnosne sisteme koji se napajaju iz mree nisu
dozvoljeni, osim ako je obezbeeno da dva izvora ne mogu biti istovremeno u kvaru.

lan 115.
Ako postoji samo jedan izvor za napajanje sigurnosnog sistema, on se ne sme
koristiti za drugu svrhu.
Ako postoji vie izvora sigurnosnih sistema oni se mogu koristiti za napajanje sistema
stalne pripravnosti, pod uslovom da u sluaju kvara jednog od njih preostala snaga
bude dovoljna za obezbeenje pokretanja i rada svih sigurnosnih sistema.
Uslov iz stava 1. ovog lana zahteva automatsko rastereenje izvora napajanja od
opreme koja nije predviena sigurnosnim sistemima.
Odredbe st. 1. i 2. ovog lana ne odnose se na opremu koja se posebno napaja iz
sopstvenih akumulatora.

lan 116.
Strujna kola sigurnosnih sistema moraju biti odvojena od drugih strujnih kola tako da
elektrina greka ili bilo koja intervencija ili izmena u jednom sistemu ne utie na
ispravnost rada drugog sistema.
Zahtev iz stava 1. ovog lana postie se odvajanjem strujnih kola izolacionim
materijalima koji su otporni prema vatri, voenjem drugim putevima ili upotrebom
kuita.

lan 117.
Strujna kola sigurnosnog sistema, po pravilu, ne smeju prolaziti kroz mesta izloena
riziku od poara, kao to su prostorije u kojima se izrauju, obrauju ili skladite
zapaljive materije, odnosno u kojima je prisutna zapaljiva praina.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, ako se to ne moe izbei dozvoljeno je da
strujna kola sigurnosnog sistema prolaze i kroz ta mesta, s tim to se u tom sluaju
mora obezbediti njihova otpornost prema vatri.
Strujna kola sigurnosnog sistema ne smeju prolaziti kroz prostorije u kojima se
obrauje ili skladiti eksploziv.

lan 118.
Strujna kola sigurnosnih sistema ne moraju se zatititi od preoptereenja ve samo
od kratkog spoja, s tim to se ureaj za zatitu mora odabrati i postaviti tako da ne
izaziva nepravilan rad u drugim strujnim kolima sigurnosnog sistema.

lan 119.

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4083

16. 09. 14

Page 23 of 39

Rasklopni ureaji sigurnosnih sistema moraju se razlikovati i grupisati u prostoru koji

je pristupaan samo strunim licima.
Ureaji za svetlosnu i zvunu signalizaciju sigurnosnih sistema moraju jasno
pokazivati na koje se ureaje ili strujna kola sigurnosnog sistema odnose.

lan 120.
U sistemima u kojima se zahteva odreeni stalni nivo osvetljaja ili odreeno vreme
prekida osvetljaja, tip svetiljke sigurnosnih sistema mora biti takav da zadovolji
zahtevani nivo osvetljaja i pri prebacivanju na sigurnosni sistem.

lan 121.
U elektrinoj opremi sigurnosnih sistema koja se napaja sa dva razliita strujna kola
ne smeju se otetiti ureaji za zatitu od elektrinog udara usled greke u jednom od
strujnih kola ni izazvati pogreno delovanje u drugom strujnom kolu.
Oprema iz stava 1. ovog lana mora se povezati sa zajednikim zatitnim
provodnikom za oba strujna kola, ako je on predvien.

lan 122.
Paralelni rad dva izvora napajanja sigurnosnih sistema koji nisu sposobni za paralelni
rad mora se spreiti mehanikim zabravljenjem ili drugim pogodnim sredstvom.

lan 123.
Ako dva izvora napajanja sigurnosnih sistema nisu sposobna za paralelni rad, zatita
od kratkog spoja i od indirektnog dodira mora se osigurati za svaki izvor.

lan 124.
Ako razni izvori napajanja mogu raditi paralelno kao nezavisni izvori napajanja
sigurnosnih i drugih sistema, pojava reverzibilne energije mora se spreiti
postavljanjem zatitnih ureaja.

lan 125.
Kad se sigurnosni i drugi sistemi mogu napajati iz dva izvora koji mogu raditi
paralelno, zatita od kratkih spojeva i indirektnog dodira mora se obezbediti bez
obzira na to da li se elektrina instalacija napaja sa jednog ili sa oba izvora, pri emu
su neophodne mere za ograniavanje struje koja protie izmeu neutralnih taaka
izvora, a naroito pri pojavi treeg harmonika.

III. TEHNIKE MERE ZATITE

1. Tehnike mere zatite od elektrinog udara

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4083

16. 09. 14

Page 24 of 39

lan 126.
Na elektrinu opremu primenjuju se tehnike mere zatite od direktnih dodira prema
jugoslovenskom standardu JUS. N.B2.741.

lan 127.
Na elektrinu opremu primenjuju se tehnike mere zatite od indirektnih dodira
prema jugoslovenskom standardu JUS N.B2.741, s tim to se tehnika mera zatite
automatskim iskljuenjem napajanja ne primenjuje na delove elektrine instalacije
gde je neophodnost napajanja bitna i u sluajevima kad nije efikasna.
Zatita delova elektrine instalacije iz stava 1. ovog lana od indirektnog dodira, gde
je neprekidnost napajanja bitna ili zatita automatskim iskljuenjem napajanja nije
efikasna, ostvaruje se kad se elektrina oprema postavlja u neprovodne prostorije ili
lokalnim izjednaenjem potencijala bez povezivanja sa zemljom.
Tehnike mere zatite bezbednosno malim naponom, korienjem opreme klase II ili
primenom ekvivalentne izolacije, kao i elektrinim odvajanjem, mogu se primenjivati
na celu elektrinu instalaciju, njene delove ili opremu.
Tehnike mere zatite od indirektnog dodira iz st. 1, 2. i 3. ovog lana ne primenjuju
se pri izvoenju elektrine instalacije na: potporne izolatore i metalne delove spojene
sa njima, pribor za nadzemne vodove ako je van dohvata ruke, betonsko gvoe ako
nije pristupano, izloene provodne delove malih dimenzija (do 50 mm x 50 mm) ili
ako su van dohvata ruke, a mera zatite povezivanjem na zatitni provodnik je teko
izvodljiva (npr. vijci, zakovice, natpisne ploice, kablovske obujmice i sl.), metalne
cevi ili druga metalna kuita koja tite elektrinu opremu u skladu sa zahtevima za
klasu II ili ekvivalentne izolacije.

2. Tehnike mere zatite od poara

lan 128.
Postavljanje kablova i provodnika u prostorijama zgrada klase spoljanjih uticaja BD
2, BD 3 i BD 4 za koje je karakteristino oteano naputanje (kao to su: visoke
stambene i poslovne zgrade, robne kue, pozorita, bioskopi i dr.) treba izbegavati.
Ako se kablovi i provodnici postavljaju u prostorijama iz stava 1. ovog lana, moraju
se ispuniti sledei uslovi:
1) da u sluaju nastanka poara ne mogu preneti ni proiriti poar dva asa od
njegovog nastajanja;
2) da se sprei izazivanje visoke temperature koja bi mogla da izazove paljenje
okolnih materijala (npr. postavljanjem u kuita, omotae i sl.);
3) da se polau u pokrivene kanale ili van dohvata ruke.

lan 129.

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4083

16. 09. 14

Page 25 of 39

U zgradama klase spoljanjih uticaja BD 3 i BD 4, za koje je karakteristino prisustvo

velikog broja ljudi (kao to su: pozorita, bioskopi, robne kue i dr.), rasklopne
aparature se postavljaju tako da budu pristupane samo strunim licima.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, rasklopni ureaji koji olakavaju
naputanje zgrade (npr. sklopke za protivpanino svetlo, ventilaciju i dr.) mogu se
postaviti tako da svima budu pristupani.
Ako se rasklopne aparature postavljaju u prostorijama iz lana 128. ovog pravilnika,
one moraju biti u kuitima od nezapaljivih materijala ili materijala koji ne
potpomau gorenje.

lan 130.
Elektrina oprema koja sadri zapaljive tenosti ne moe se postavljati u prostorijama
predvienim za naputanje zgrade klase spoljanjih uticaja BD 3 i BD 4, za koje je
karakteristino oteano naputanje (kao to su: visoke stambene i poslovne zgrade,
pozorita, bioskopi i dr.).
U prostorijama zgrada klase spoljanjih uticaja BE 2, u kojima postoji opasnost od
poara moe se postavljati samo neophodna elektrina oprema, a prolaz kablovima i
provodnicima dozvoljen je pod uslovom da se, u sluaju nastavljanja u ovim
prostorijama, spoj nalazi u nezapaljivom kuitu ili kuitu koje ne potpomae
gorenje, da su kablovi i provodnici zatieni od prekomerne struje i da zadovoljavaju
uslove ispitivanja na zapaljivost prema jugoslovenskom standardu JUS N.C0.075
vremenu od jednog minuta, plamenom duine 120 mm.
Ako se kablovi i provodnici polau na zapaljive materijale, ti materijali moraju
zadovoljiti uslove ispitivanja na zapaljivost iz stava 2. ovog lana.

lan 131.
U prostorijama zgrada klase spoljanjih uticaja BE 2 u kojima se oekuje taloenje
praine na kuita elektrine opreme u takvim koliinama da mogu izazvati poar,
moraju se preduzeti mere da kuita ne dostignu temperaturu paljenja praine.
Pod merama iz stava 1: ovog lana podrazumeva se da elektrina oprema za te
prostorije mora biti izraena prema jugoslovenskom standardu JUS N.S8.850 i da se
pri izvoenju mora razmestiti tako da je obezbeeno hlaenje kako tokom normalnog
rada tako i pri preoptereenjima.
Mere iz stava 1. ovog lana nisu potrebne ako je temperatura kuita tako niska da
ne moe izazvati paljenje praine ni okolnih materijala.

lan 132.
Ako su rasklopne aparature za zatitu, upravljanje ili rastavljanje postavljene u
kuite koje ima manji stepen zatite od IP 5H prema jugoslovenskom standardu JUS
N.A5.070, one se moraju postaviti van prostorija u kojima postoji opasnost od poara
u zgradama klase spoljanjih uticaja BE 2).

lan 133.
Ako se prostorije u kojima postoji opasnost od poara u zgradama klase spoljanjih
uticaja BE 2) greju sistemom prinudne cirkulacije vazduha, vazduh se mora usisavati
iz prostorije u kojoj ne postoji zapaljiva praina.

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4083

16. 09. 14

Page 26 of 39

Temperatura ulaznog vazduha za grejanje ne sme biti takva da moe izazvati poar.

lan 134.
Motori kojima se upravlja daljinski i koji rade bez nadzora, osim servomotora sa
kratkrotrajnim radom, smeteni u prostorijama u kojima postoji opasnost od poara
(u zgradama klase spoljanjih uticaja BE 2), moraju se pomou ureaja osetljivih na
temperaturu zatititi od temperatura koje su vie od temperature tinjanja praine.

lan 135.
Svetiljke u prostorijama u kojima postoji opasnost od poara (u zgradama klase
spoljanjih uticaja BE 2) moraju imati stepen zatite najmanje IP 5X, prema
jugoslovenskom standardu JUS N.A5.070.
Izvori svetla moraju biti zatieni od moguih mehanikih oteenja plastinim ili
staklenim poklopcima i reetkama ili drugim odgovarajuim zatitnim sredstvima.
Zatitna sredstva iz stava 2. ovog lana moraju biti sastavni deo svetiljke.

lan 136.
Radi smanjenja opasnosti, u prostorijama u kojima postoji opasnost od poara (u
zgradama klase spoljanjih uticaja BE 2) strujno kolo mora biti zatieno zatitnim
ureajem diferencijalne struje nazivne vrednosti struje delovanja od 0,5 A ili mora
biti postavljeno pod nadzor pomou ureaja za trajni nadzor izolacije (koji se koristi u
IT sistemima), sa zvunim signalom za sluaj greke na izolaciji.
Provodnik strujnog kola za nadzor izolacije moe biti dodatni provodnik vieilnog
kabla, plat kabla spojen sa zatitnim prevodnikom ili neizolovani provodnik voen sa
izolovanim provodnicima u plastinim instalacionim cevima.

lan 137.
Strujna kola koja napajaju opremu ili prolaze kroz prostorije u kojima postoji
opasnost od poara (u zgradama klase spoljanjih uticaja BE 2) moraju biti zatiena
od preoptereenja i kratkih spojeva zatitnim ureajima koji se moraju postaviti van
tih prostorija.

lan 138.
Delovi pod naponom u strujnim kolima bezbednosno malog napona u prostorijama u
kojima postoji opasnost od poara (u zgradama klase spoljanjih uticaja BE 2)
moraju biti zatieni kuitem najmanjeg stepena zatite IP 2X ili opremljeni
izolacijom koja moe da izdri ispitni napon od 500 V tokom 1 min.

lan 139.
U prostorijama u kojima postoji opasnost od poara (u zgradama klase spoljanjeg
uticaja BE 2) PEN provodnik moe biti samo pridruen strujnim kolima koja prolaze
kroz ovakve prostorije, pod uslovom da nema prekida.
lan 140.

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4083

16. 09. 14

Page 27 of 39

U prostorijama zgrada od drvene grae (klase spoljanjeg uticaja CA 2) moraju se

preduzeti mere da elektrina oprema ne izazove paljenje zidova, podova ili tavanica.

lan 141.
U prostorijama visokih zgrada u kojima je primenjena prinudna ventilacija (klase
spoljanjih uticaja CB 2), iji odnos veliina moe omoguiti irenje poara, moraju se
preduzeti mere za spreavanje dejstva dimnjaka na mestima gde se nalazi elektrina
oprema.

3. Tehnike mere zatite od prekomerne struje

lan 142.
Ureaj za zatitu od preoptereenja provodnika i kablova, osim u sluajevima iz lana
143. ovog pravilnika, mora se postaviti na poetak svakog strujnog kola, kao i na sva
mesta na kojima se smanjuje trajno dozvoljena struja provodnika, ako ureaj za
zatitu od preoptereenja postavljen ispred tog mesta ne obezbeuje odgovarajuu
zatitu.
Uzrok smanjenja trajno dozvoljene struje je smanjenje preseka provodnika, promena
prirode, naina postavljanja i promena izolacije ili broja ila.
Ureaj za zatitu od preoptereenja proizvoljno se sme pomerati du elektrinog
razvoda izmeu take gde se trajno dozvoljena struja smanjuje i ureaja za zatitu,
pod uslovom da je zatien od kratkog spoja i da nema grananja ni prikljunica.
Ureaj za zatitu od preoptereenja moe se pomerati najvie do 3 m izmeu take
gde se trajno dozvoljena struja smanjuje i zatitnog ureaja, pod uslovom da su
provodnici ispred ureaja poloeni sigurno na kratak spoj (npr. svaki provodnik u
odvojenoj izolovanoj cevi), da su udaljeni od zapaljivih materijala i da nema grananja
ni prikljunica.

lan 143.
Zatita od preoptereenja provodnika i kablova moe se izostaviti samo u
prostorijama u kojima ne postoji opasnost od poara i eksplozija, i to:
1) u strujnim kolima u kojima nema preoptereenja, grananja ni prikljunica;
2) u strujnim kolima telekomunikacija, upravljanja, signalizacije i sl.;
3) u provodnicima i kablovima za spajanje elektrinih maina, pokretaa,
transformatora, ispravljaa, akumulatora, rashladnih postrojenja i sl.

lan 144.
U IT sistemima ureaji za zatitu od preoptereenja mogu se premestiti du voda,
odnosno izostaviti samo ako je svako strujno kolo zatieno ureajem diferencijalne
struje ili ako je sva elektrina oprema, podrazumevajui provodnike i kablove,
izvedena kao oprema klase II ili zatiena ekvivalentnom izolacijom.

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4083

16. 09. 14

Page 28 of 39

lan 145.
Ureaj za zatitu od preoptereenja kablova i provodnika ne postavlja se u takva
strujna kola gde prekid napajanja moe predstavljati opasnost, kao to su pobudna
strujna kola obrtnih maina, strujna kola za napajanje elektromagnetskih dizalica,
strujna kola sekundara strujnih transformatora i sl.
U sluaju iz stava 1. ovog lana mora se predvideti alarmni ureaj koji deluje pri
pojavi preoptereenja.

lan 146.
Ureaji za zatitu od kratkog spoja moraju se postaviti na poetak svakog strujnog
kola, kao i na sva mesta na kojima se smanjuje struja kratkog spoja provodnika ako
ureaj za zatitu od kratkog spoja, postavljen ispred tog mesta, ne obezbeuje
odgovarajuu zatitu.

lan 147.
Ureaji za zatitu od kratkog spoja mogu se pomerati najvie do 3 m du tienog
kabla ili provodnika pod uslovom da su kablovi, odnosno provodnici ispred ureaja
poloeni sigurno u odnosu na kratak spoj i zemljospoj i da su udaljeni od zapaljivih
materijala.

lan 148.
Ureaj za zatitu od kratkog spoja moe se izostaviti:
1) ako provodnici ili kablovi spajaju generatore, transformatore, ispravljae,
akumulatorske baterije do pripadajuih razvodnih blokova i zatitne ureaje u
tim razvodnim blokovima;
2) u strujnim kolima ije iskljuenje moe izazvati opasnost, kao to su pobudna
strujna kola obrtnih maina, strujna kola napajanja elektromagnetskih dizalica i
strujna kola sekundara strujnih transformatora;
3) u mernim strujnim kolima.
U sluajevima iz stava 1. ovog lana elektrini razvod mora se izvesti tako da se rizik
od kratkog spoja svede na minimum (primenom pojaane izolacije protiv spoljanjih
uticaja), a provodnici i kablovi se ne smeju polagati na zapaljive materijale niti uz
njih.

lan 149.
Jedan isti ureaj za zatitu kablova i provodnika od kratkog spoja moe tititi vie
poloenih provodnika u paraleli, pod uslovom da su usklaene radne karakteristike
ureaja i nain paralelnog polaganja provodnika.

lan 150.
Ureaj za zatitu od prekomerne struje mora se postaviti u svaki fazni provodnik,
osim u sistemu TT bez voenog neutralnog provodnika, s tim da taj ureaj mora

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4083

16. 09. 14

Page 29 of 39

iskljuiti provodnik u kome je dolo do prekomerne struje, ali ne i bezuslovno

iskljuenje drugih provodnika pod naponom.
Ako pri napajanju (npr. trofaznih motora) prekid jedne faze predstavlja opasnost,
mora se predvideti iskljuivanje i ostalih provodnika pod naponom.

lan 151.
U strujnim kolima koja se napajaju izmeu faza u sistemu TT, gde nema voenog
neutralnog provodnika, otkrivanje prekomerne struje moe se predvideti samo u dve
faze, pod uslovom da u istom trofaznom strujnom kolu na strani napajanja postoji
ureaj za zatitu diferencijalne struje koji prekida sve fazne provodnike.

lan 152.
Ako je u TT i TN sistemima presek neutralnog provodnika jednak preseku faznih
provodnika, nije potreban ureaj za zatitu od prekomerne struje u neutralnom
provodniku ni ureaj za prekidanje ovog provodnika.
Ako je u sistemima iz stava 1. ovog lana presek neutralnog provodnika manji od
preseka faznog provodnika, potrebno je predvideti ureaj za zatitu od prekomerne
struje u neutralnom provodniku i taj ureaj mora izazvati iskljuenje faznih
provodnika strujnog kola, pri emu nije neophodno prekidanje neutralnog
provodnika.
Ureaj za zatitu od prekomerne struje neutralnog provodnika nije potreban ako je
neutralni provodnik zatien od kratkog spoja ureajem za zatitu faznih provodnika
strujnog kola i ako je najvea struja koja protie kroz neutralni provodnik tokom
normalnog rada znatno manja od vrednosti trajno dozvoljene struje tog provodnika.

lan 153.
Neutralni provodnik, po pravilu, ne vodi se u sistemu IT.
Ako je voenje neutralnog provodnika u sistemu IT neophodno, mora se predvideti
ureaj za zatitu od prekomerne struje neutralnog provodnika svakog strujnog kola
koji izaziva prekid faznih provodnika i neutralnog provodnika odgovarajueg strujnog
kola.
Ureaj za zatitu od preoptereenja neutralnog provodnika nije potreban ako je
neutralni provodnik zatien od kratkog spoja ureajem za zatitu na strani
napajanja (na poetku strujnog kola) koji odgovara zahtevima utvrenim
jugoslovenskim standardom JUS N.B2.743 za karakteristike zatitnog ureaja od
kratkog spoja ili ako se posebno strujno kolo titi ureajem diferencijalne struje ija
nazivna vrednost ne prelazi 0,15 puta vrednost trajno dozvoljene struje
odgovarajueg neutralnog provodnika, pod uslovom da ovaj ureaj prekida sve fazne
provodnike i neutralni provodnik odgovarajueg strujnog kola.

lan 154.
Prekidanje neutralnog provodnika mora kasniti za prekidanjem faznih provodnika, a
pri spajanju neutralni provodnik mora biti spojen istovremeno ili pre spajanja faznih
provodnika.

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4083

16. 09. 14

Page 30 of 39

4. Tehnike mere zatite od prenapona

lan 155.
Ureaj za ograniavanje prenapona mora se postaviti tako da ne predstavlja
opasnost za ljude i okolne objekte u trenutku delovanja.

lan 156.
U isti instalacioni kanal ne smeju se polagati kablovi i provodnici opsega napona I i II,
osim ako nisu preduzete mere da ne budu izloeni naponu viem od njihovog
ispitanog napona mrene frekvencije.

lan 157.
Na mestima na kojima atmosferski prenaponi mogu izazvati opasnost, moraju se
postaviti odvodnici prenapona.

lan 158.
Ako se elektrina instalacija napaja iz nadzemne mree i zatiena je odvodnicama
prenapona, odvodnici prenapona moraju se postaviti to blie kunom prikljuku.

lan 159.
Odvodnik prenapona uzemljuje se najkraim putem.

lan 160.
Elektrina otpornost uzemljivaa odvodnika prenapona ne sme biti vea od 5

lan 161.
Postojei uzemljivai, kao to su gromobranske instalacije, metalna vodovodna mrea
i sl., mogu se koristiti za uzemljenje odvodnika prenapona.

lan 162.
Odvodnike prenapona i razna iskrita nije dozvoljeno postavljati u prostorijama u
kojima postoji opasnost od poara i eksplozija (klase spoljanjih uticaja BE 2 i BE 3).

5. Tehnike mere zatite od pada i nestanka napona

lan 163.
Ako pad, nestanak ili ponovno uspostavljanje napona moe izazvati opasnost za ljude
i opremu, mora se ugraditi ureaj za zatitu od nestanka i Pada napona.

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4083

16. 09. 14

Page 31 of 39

lan 164.
Ureaj za zatitu od pada napona moe delovati sa zakanjenjem ako pri radu aparat
koji se titi bez opasnosti podnosi kratkotrajan prekid ili pad napona.

lan 165.
Ako se koriste kontaktori, kanjenje u njihovom otvaranju i ponovnom zatvaranju ne
sme spreiti trenutno iskljuivanje ureaja za upravljanje i zatitu.

lan 166.
Ureaji za zatitu od nestanka i pada napona moraju se predvideti u krajnjim
strujnim kolima napajanja motora, ije ponovno pokretanje, posle zaustavljanja do
koga je dolo zbog pada ili nestanka napona, moe biti opasno.

lan 167.
Ureaji za zatitu od nestanka ili pada napona neophodni su u elektrinim
instalacijama zgrada u kojima je predviena oprema za sigurnosno napajanje i
zamenu napajanja.
Ureaji iz stava 1. ovog lana moraju obezbediti ukljuivanje sigurnosnog izvora ili
zamenu napajanja opreme rezervnim izvorom ako je napon manji od granica
pravilnog funkcionisanja opreme.

6. Tehnike mere zatite rastavljanjem, iskljuivanjem i

funkcionalnim ukljuivanjem i iskljuivanjem strujnog kola
lan 168.
Tehnike mere zatite rastavljanjem i iskljuivanjem su mere za otklanjanje
opasnosti sa elektrine instalacije, opreme ili maine.
Mere iz stava 1. ovog lana postiu se neautomatskim, lokalnim ili daljinskim
rastavljanjem, iskljuivanjem i funkcionalnim ukljuivanjem i iskljuivanjem.

lan 169.
PE provodnik (zatitni provodnik) ne sme se rastavljati ni prekidati ni u jednom
sistemu.
U TN-C sistemima, PEN provodnik (zatitno-neutralni provodnik) ne sme se rastavljati
ni prekidati. U TN-S sistemima neutralni provodnik (N-provodnik) ne mora se
rastavljati ni prekidati.

7. Rastavljanje strujnog kola

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4083

16. 09. 14

Page 32 of 39

lan 170.
Svako strujno kolo, osim provodnika iz lana 169. ovog pravilnika, mora biti tako
izvedeno da se moe rastaviti od svih provodnika pod naponom.
Ako radni uslovi doputaju, vie strujnih kola moe se rastavljati zajednikim
sredstvom.

lan 171.
Posle rastavljanja, strujnog kola, nenamerno napajanje rastavljenog strujnog kola
mora se spreiti posebnim merama, i to: zakljuavanjem rastavljenog poloaja,
postavljanjem opomenskih tablica i postavljanjem ureaja za rastavljanje strujnog
kola u kuita ili u prostorije koje se zakljuavaju.
Pri rastavljanju strujnog kola, kao dodatna mera zatite, moe se primeniti kratko
spajanje i uzemljenje.

lan 172.
Na mestu na kome deo elektrine opreme ili kuite sadre delove pod naponom koji
se napajaju sa vie izvora, mora se postaviti tablica sa upozorenjem licu kome ovaj
deo postane pristupaan da mora taj deo rastaviti sa svih izvora napajanja, osim u
sluaju, kada se koristi ureaj za zabravljivanje koji obezbeuje da se sva napojna
strujna kola rastavljaju.

lan 173.
Na mestima na kojima se akumulira elektrina energija moraju biti predviena
sredstva za njeno pranjenje.

8. Iskljuivanje strujnog kola radi mehanikog odravanja

lan 174.
Sredstva za iskljuivanje moraju se predvideti na mestima na kojima pri mehanikom
odravanju moe doi do fizikih ozleda, a to su elektrine instalacije za kranove,
liftove, pokretna stepenita, konvejere, maine alatljike, pumpe i sl.

lan 175.
Na mestima na kojima se vri mehaniko odravanje moraju se predvideti sredstva
za spreavanje neeljenog ponovnog ukljuenja iskljuene elektrine opreme, osim
ako sredstva za iskljuivanje nisu pod stalnim nadzorom lica koja vre odravanje.
Pod sredstvima za spreavanje ponovnog ukljuivanja iskljuene elektrine opreme
podrazumeva se jedna ili vie sledeih mera: zakljuavanje iskljuenog poloaja,
postavljanje tablica sa upozorenjem i postavljanje opreme za iskljuivanje u kuita
ili prostorije koje se mogu zakljuavati.

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4083

16. 09. 14

Page 33 of 39

9. Iskljuivanje strujnog kola i zaustavljanje u sluaju

hitnosti
lan 176.
U delu elektrine instalacije koja treba da se iskljui da bi se otklonila neoekivana
opasnost, mora se predvideti sredstvo za iskljuivanje u sluaju hitnosti.
Elektrine instalacije iz stava 1. ovog lana su one instalacije koje napajaju: pumpe
zapaljivih tenosti, ventilacione sisteme, velike raunare, svetiljke sa pranjenjem
napajane visokim naponom, velike kuhinje i robne kue.

lan 177.
Ako se ureajem za iskljuivanje u sluaju hitnosti otklanja opasnost od elektrinog
udara, rasklopni ureaj mora prekinuti sve provodnike pod naponom, osim
provodnika iz lana 169. ovog pravilnika.

lan 178.
Sredstvo za iskljuivanje i zaustavljanje u sluaju hitnosti mora delovati to
neposrednije na odgovarajue napajanje.
Postavljanje sredstva za iskljuivanje i zaustavljanje u sluaju hitnosti iz stava 1.
ovog lana mora biti takvo da se samo jednim delovanjem iskljui odgovarajue
napajanje.

lan 179.
Sredstva za iskljuivanje u sluaju hitnosti moraju se postaviti tako da njihova
delovanja ne uzrokuju pojave drugih opasnosti niti ometaju postupak za otklanjanje
opasnosti.

lan 180.
U elektrinim instalacijama ureaja ije pokretanje moe izazvati opasnost, mora se
predvideti sredstvo za hitno zaustavljanje tih ureaja.
Elektrine instalacije iz stava 1. ovog lana su one instalacije koje napajaju: pokretna
stepenita, liftove, elevatore, konvejere, elektrina pokretna vrata, maine alatljike,
opremu za pranje kola i sl.

10. Funkcionalno ukljuivanje i iskljuivanje strujnog kola

lan 181.

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4083

16. 09. 14

Page 34 of 39

Svaki deo strujnog kola za koji se zahteva da se funkcionalno ukljuuje i iskljuuje (u

daljem tekstu: funkcionalno upravljanje) nezavisno od drugih delova elektrine
instalacije mora biti opremljen ureajem za funkcionalno upravljanje.
Ureaj za funkcionalno upravljanje iz stava 1. ovog lana ne mora prekidati sve
provodnike pod naponom, ali jednopolni rasklopni aparat se ne sme postaviti u
neutralni provodnik.

lan 182.
Jednim ureajem za funkcionalno upravljanje moe se upravljati sa vie elektrinih
aparata predvienih da rade istovremeno.

lan 183.
Uticanje i vaenje utikaa u prikljunicu, nazivne struje do 16 A moe, se vriti za
svrhu funkcionalnog upravljanja aparatima i opremom.

lan 184.
Ureaji za funkcionalno upravljanje kojima se obezbeuje izmena napajanja sa
zamenskim napajanjem moraju delovati na sve provodnike pod naponom i ne smeju
staviti izvore u paralelan spoj, osim u elektrinim instalacijama koje su specijalno
predviene za ovakve uslove. U tim sluajevima ne smeju se rastavljati PEN
provodnici (zatitno-neutralni provodnici) ili PE provodnici (zatitni provodnici).

lan 185.
Upravljaka i pomona strujna kola moraju se projektovati, postavljati i zatititi tako
da ogranie opasnosti izazvane oteenjem izolacije izmeu upravljakog strujnog
kola i drugih provodnih delova i da ne izazovu pogreno delovanje upravljanog
elektrinog aparata.

lan 186.
Upravljaka strujna kola motora moraju se projektovati i izvoditi tako da se motori ne
mogu nekontrolisano pokrenuti posle zaustavljanja zbog nestanka ili pada napona,
ako takvo pokretanje predstavlja opasnost.

lan 187.
U elektrinim instalacijama motora, gde se motor koi suprotnim strujama, moraju se
predvideti mere za spreavanje okretanja motora u suprotnom smeru na kraju
koenja, ako to suprotno okretanje izaziva opasnost.

lan 188.
Na mestima na kojima bezbednost zavisi od smera okretanja motora, moraju se
predvideti mere koje, po nestanku jedne faze ili izmene faza, spreavaju pokretanje
motora u pogrenom smeru.

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4083

16. 09. 14

Page 35 of 39

IV. POSTUPAK I NAIN KONTROLISANJA I VERIFIKACIJE

SVOJSTAVA, KARAKTERISTIKA I KVALITETA ELEKTRINIH
INSTALACIJA
lan 189.
Svaka elektrina instalacija mora tokom postavljanja i/ili kada je zavrena, ali pre
predaje korisniku, biti pregledana i ispitana u skladu sa odredbama ovog pravilnika.

lan 190.
Prilikom proveravanja i ispitivanja elektrinih instalacija moraju se preduzeti mere za
bezbednost lica i zatitu od oteenja elektrine i druge opreme.

lan 191.
Ako se elektrina instalacija menja, mora se proveriti i ispitati da li je izmenjena
elektrina instalacija u skladu sa odredbama ovog pravilnika.

1. Proveravanje pregledom
lan 192.
Pregled elektrine instalacije vri se kad je ona iskljuena, a sastoji se iz
proveravanja:
1) zatite od elektrinog udara, ukljuujui merenje razmaka kod zatite
preprekama ili kuitima, pregradama ili postavljanjem opreme van dohvata
ruke;
2) mera zatite od irenja vatre i od termikih uticaja provodnika prema trajno
dozvoljenim vrednostima struje i dozvoljenom padu napona (ako nije izvrena
revizija projekta);
3) izbora i podeenosti zatitnih ureaja i ureaja za nadzor;
4) ispravnosti postavljanja odgovarajuih rasklopnih ureaja u pogledu rastavnog
razmaka;
5) izbora opreme i mera zatite prema spoljanjim uticajima;
6) raspoznavanja neutralnog i zatitnog provodnika;
7) prisustva ema, tablica sa upozorenjima ili slinih informacija;
8) raspoznavanja strujnih kola, osiguraa, sklopki, stezaljki i druge opreme;
9) spajanja provodnika;
10) pristupanosti i raspoloivosti prostora za rad i odravanje.

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4083

16. 09. 14

Page 36 of 39

2. Ispitivanja
lan 193.
Opta ispitivanja izvode se prema sledeem redosledu:
1) neprekidnost zatitnog provodnika i glavnog i dodatnog provodnika za
izjednaenje potencijala;
2) otpornost izolacije elektrine instalacije;
3) zatita elektrinim odvajanjem elektrine instalacije;
4) otpornost poda i zidova;
5) automatsko iskljuenje napajanja;
6) dopunsko izjednaenje potencijala;
7) funkcionalnost.
Ako se pri ispitivanju iskae neusaglaenost sa odgovarajuim odredbama ovog
pravilnika, ispitivanja se moraju ponoviti posle ispravljanja greaka.

lan 194.
Neprekidnost zatitnog provodnika i provodnika za izjednaenje potencijala ispituje
se merenjem elektrine otpornosti, naponom od 4 do 24 V jednosmerne ili
naizmenine struje sa najmanjom strujom od 0,2 A.

lan 195.
Elektrina otpornost izolacije elektrine instalacije mora se meriti:
1) izmeu provodnika pod naponom, uzimajui dva po dva (merenje se vri tokom
postavljanja pre povezivanja opreme);
2) izmeu svakog provodnika pod naponom i zemlje (fazni provodnici i neutralni
provodnik se mogu spojiti zajedno).
U TN-C sistemu PEN provodnik se ne smatra provodnikom pod naponom.
Elektrina otpornost izolacije meri se naponima koji nisu manji od vrednosti napona
datih u tabeli br. 2 i zadovoljava ako svako strujno kolo, bez prikljuene opreme, ima
vrednost koja nije manja od vrednosti datih u tabeli br. 2.
Merenja se vre jednosmernom strujom.
Kad strujno kolo sadri elektronske ureaje, merenja se vre samo izmeu faznog i
neutralnog provodnika koji su spojeni zajedno sa zemljom. Bez spajanja provodnika
pod naponom moe se izazvati kvar na elektrinim ureajima.
Tabela br. 3
Najmanje vrednosti elektrine
otpornosti izolacije

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4083

16. 09. 14

Page 37 of 39

Nazivni napon strujnog kola

Ispitni napon
jednosmerne
struje V

Otpornost
izolacije
M

250

0,25

500

0,5

1 000

1,0

Bezbednosno mali napon

i mali radni napon kada se strujno
kolo (bezbednosno) napaja preko
bezbednosnog transformatora za
odvajanje, pod uslovom da
ispunjavaju uslove za ovu zatitu
prema jugoslovenskom standardu
JUS N. B2.741
Do 500 V, ukljuujui i 500 V sa
izuzetkom propisanih sluajeva
Iznad 500 V

lan 196.
Elektrino odvajanje delova pod naponom od drugih strujnih kola proverava se
ispitivanjem elektrine otpornosti izolacije, ali sa prikljuenim aparatima shodno
lanu 195. ovog pravilnika.

lan 197.
Ako je oprema postavljena u izolovane prostorije, mora se ispitati elektrina
otpornost zidova i podova metodom utvrenom u jugoslovenskom standardu JUS
N.B2.761. Najmanje tri merenja moraju se izvriti na istom mestu, s tim da se jedno
merenje vri na rastojanju 1m od bilo kog pristupanog stranog provodnog dela u
prostoriji, a druga dva merenja vre se na veim rastojanjima.
Merenja iz stava 1. ovog lana moraju se ponoviti za svaku odgovarajuu povrinu
prostorije.

lan 197a.
Provera uslova zatite automatskim iskljuenjem napajanja kao mere zatite od
indirektnog dodira vri se na sledei nain:
1) Za TM sistem:
- merenjem impedanse petlje kvara prema jugoslovenskom standardu JUS
N.B2.763 ili proraunom stvarno izvedenog stanja;
- pregledom karakteristika pripadajueg zatitnog ureaja, npr. podeene
vrednosti struje prekidaa ili nazivne vrednosti osiguraa;
- ako u strujnim kolima postoji zatitni ureaj diferencijalne struje - proverom
njegovog delovanja prema jugoslovenskom standardu JUS N.B2.764;
- ako se napajanje vri nadzemnim vodom - merenjem ukupne otpornosti
uzemljivaa (RB) prema jugoslovenskom standardu JUS N.B2.762.
2) Za TT sistem;

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4083

16. 09. 14

Page 38 of 39

- merenjem otpornosti uzemljivaa izloenih provodnih delova (RA), prema

jugoslovenskom standardu JUS N.B2.762;
- pregledom karakteristika pripadajueg zatitnog ureaja i ureaja za zatitu od
prekomerne struje;
- ako je pripadajui zatitni ureaj diferencijalne struje ispitivanjem delovanja
ovog ureaja prema jugoslovenskom standardu JUS N.B2.764.
3) Za TT sistem:
- pregledom prorauna struje prvog kvara, a ako postoji sumnja, ili su nepoznati
parametri za proraun, onda se vri merenje pri simuliranom kvaru;
- ako se N-provodnik vodi, vre se merenja kao pod 1), ako se N-provodnik ne
vodi, vre se merenja kao pod 2).

lan 197b.
Ako je primenjeno dopunsko izjednaenje potencijala prema jugoslovenskom
standardu JUS N.B2.741, meri se impendansa (odnosno otpornost) izmeu
istovremeno pristupanih izloenih i stranih provodnih delova.

lan 197v.
Na osnovu rezultata dobijenih prema l. 197a. i 197b. ovog pravilnika, zavisno od
sistema razvoda, proveravaju se posebni i dopunski uslovi zatite od elektrinog
udara prema standardu JUS N.B2.741.

lan 198.
Rasklopni blokovi (komandni ormani, komandne table, upravljaki pultovi i sl.),
motorni pogoni, komande i zabravljenja moraju se funkcionalno ispitati da bi se
proverilo da li zadovoljavaju uslove propisane ovim pravilnikom i jugoslovenskim
standardima iz ove oblasti.
Zatitni ureaji izlau se funkcionalnom ispitivanju samo kad je to mogue, da bi se
proverila njihova ispravnost, pravilnost postavljanja i podeenost.

V. ZAVRNE ODREDBE
lan 199.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da vae:
1) Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za izvoenje elektroenergetskih
instalacija u zgradama ("Slubeni list SFRJ", br. 43/66);
2) Pravilnik o tehnikim merama za elektroenergetska postrojenja niskog napona u
poljoprivredi ("Slubeni list SFRJ", br. 33/70);

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4083

16. 09. 14

Page 39 of 39

3) Pravilnik o tehnikim merama za elektroenergetske instalacije u industriji

("Slubeni list SFRJ", br. 2/73);
4) Pravilnik o tehnikim normativima za projektovanje i izvoenje elektrinih
prikljuaka i ormara u zgradama ("Slubeni list SFRJ", br. 35/74);
5) Pravilnik o tehnikim normativima za elektrine instalacije u zgradama koje se
izvode sistemom montae prefabrikovanih tipiziranih finalno obraenih
elemenata ("Slubeni list SFRJ", br. 19/85);
6) Pravilnik o tehnikim normativima za elektro-energetske instalacije u
prostorijama sa specifinim uslovima ("Slubeni list SFRJ, br. 68/85).

lan 200.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku est meseci od dana objavljivanja u
"Slubenom listu SFRJ".

Br. 07-5245/1
25. decembra 1986. godine
Beograd
Direktor
Saveznog zavoda za standardizaciju,
Vukain Dragojevi, s. r.

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4083

16. 09. 14