Dr Vilijem Dejvis

Recite zbogom penici

OslobodiMO se penice,
oslobodiMO se KILOGRAMA i
naiMO put povratka ka zdravlju!

Prevela
Dubravka Srekovi Divkovi

Naslov originala
William Davis
Wheat Belly

Copyright 2011 by William Davis, MD

Originally published in the United States under the title
Wheat Belly: Lose the Wheat, Lose the Weight, and Find
Your Path Back to Health by Rodale, New York, New York.
Translation Copyright 2014 za srpsko izdanje, LAGUNA

Dragana Mati Radosavljevi

Kupovinom knjige sa FSC oznakom

pomaete razvoj projekta odgovornog
korienja umskih resursa irom sveta.
SW-COC-001767
1996 Forest Stewardship Council A.C.

Posveeno Don, Bilu, Loren i Dejkobu,

mojim saputnicima na ovom putovanju bez penice

SADRAJ

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9
PRVI DEO ITO: NEZDRAVO CELO ZRNO
Glava 1
Kakav stomak? . . . . . . . . . . . . . . . . 17
Glava 2 Nisu to bakini mafini: stvaranje
dananje penice . . . . . . . . . . . . . . 27
Glava 3
Razloena penica . . . . . . . . . . . . . . 50
DRUGI DEO KAKO NAM ITO RAZARA ZDRAVLJE
OD GLAVE DO PETE
Glava 4 Alo, sine, o kupi malo egzorfina?
Adiktivna svojstva penice . . . . . . . . . 65
Glava 5 Raste nam penini stomak:
veza itodebljina . . . . . . . . . . . . . . 79
Glava 6 Zdravo, crevca. To sam ja, penica.
Penica i celijakija . . . . . . . . . . . . . 102

Recite zbogom penici

Glava 7 Dijabetiarska nacija: penica i

insulinska rezistencija . . . . . . . . . .
Glava 8 Na esidu: penica kao veliki
remetilac pH vrednosti . . . . . . . . . .
Glava 9 Katarakta, bore i kifoza: penica i
proces starenja . . . . . . . . . . . . . . .
Glava 10 Moje estice su vee od tvojih:
penica i srana oboljenja . . . . . . . .
Glava 11
Sve je u glavi: penica i mozak . . . . . .
Glava 12 evrek-lice: razorno dejstvo
penice na kou . . . . . . . . . . . . . .

128
154
172
193
218
230

TREI DEO RECITE ZBOGOM PENICI

Glava 13 Zbogom, penice: stvorimo sebi
zdrav, ukusan ivot bez penice . . . . . 247
Epilog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Dodatak A Traenje penice na pogrenim
mestima . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Dodatak B Zdravi recepti za topljenje
peninog stomaka . . . . . . . . . . . .
Re zahvalnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Reference . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
O autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

291
297
307
341
345
375

Uvod

Prelistajte porodine albume vaih baba i deda,

i verovatno e vam pasti u oi koliko svi na slikama izgledaju
mravo. ene su verovatno nosile konfekcijski broj trideset
est, a mukarci se diili obimom struka od osamdeset centimetara. Gojaznost se merila vikom ne veim od nekoliko
kilograma, debljina je bila retkost. Gojazna deca? Gotovo da
nisu ni postojala. Obim struka od sto pet centimetara? Takvih
nije bilo. Pubertetlija od sto kila? Ni da ga sveom trai!
Zato su te nezaposlene, za kuu vezane domaice iz pedesetih i ezdesetih, kao i svi ostali iz te ere, toliko mravije od
dananjih ljudi koje viamo po plaama, trnim centrima ili
u vlastitim ogledalima? Dok su ene tada proseno imale 50
ili 55 kilograma, a mukarci 70 ili 75 kilograma, danas nosimo
na sebi po dvadeset, trideset, pa i po devedeset kila vika.
ene tog sveta uopte nisu mnogo vebale. (Uostalom, to
se smatralo neprilinim koliko i prljave misli u crkvi.) Koliko
ste puta videli svoju majku da obuva patike kako bi izala na
doging od etiri i po kilometra? Za moju majku vebanje je

10

Recite zbogom penici

bilo kad usisava stepenice. A sada izaem ma kog lepog dana

i vidim desetine ena kako dogiraju, voze bicikle, energino
hodaju to pre etrdeset-pedeset godina takorei nikada
nismo viali. A opet smo iz godine u godinu sve deblji.
Moja ena je takmiar i trener triatlona, pa tako svake
godine odgledam nekoliko takvih takmienja koja zahtevaju
ekstreman napor. Triatlonci intenzivno treniraju mesecima
pa i godinama pre no to e moi da preplivaju 16004000
metara, preu biciklom 90180 kilometara i finiiraju trkom
na stazi od 20 do 42 kilometra. Podvig je ve i samo izdrati
takmienje do kraja, jer taj poduhvat troi i po nekoliko hiljada kalorija i zahteva neuvenu izdrljivost. Veina triatlonaca
pridrava se prilino zdravih navika u ishrani.
Dakle, zato onda treina tih posveenika sporta pati od
vika teine? Njima se ak vie divim, zato to moraju da vuku
sa sobom tih dodatnih petnaest, dvadeset ili trideset kilograma.
Ali s obzirom na ekstremni nivo redovne aktivnosti i zahtevan
raspored treninga, kako i dalje uspevaju da budu gojazni?
Ako se vodimo ustaljenom logikom, gojazni triatlonci
moraju da vebaju vie ili da jedu manje kako bi smrali.
Uveren sam da je to neosporno smean stav. Namera mi je
da pokaem da kod veine Amerikanaca problem ishrane i
zdravlja ne poiva u masnoama, eeru, razvoju interneta
i odbacivanju zemljoradnikog ivota. Kriva je penica ili
makar ono to nam prodaju pod nazivom penica.
Videete da to to jedemo, mudro prerueno u mafine s
mekinjama ili abatu s belim lukom, uopte i nije ito, ve transformisani proizvod genetikih istraivanja u drugoj polovini
dvadesetog veka. Savremena penica slina je pravoj penici
koliko i impanzo ljudskom biu. Budui da nai kosmati roaci
primati poseduju 99% zajednikih gena s ovekom, a znamo da
imaju due ruke, dlake po itavom telu i manju sposobnost da

Uvod

11

dobiju na dekpotu u kvizu Opasnost, ubeen sam da spremno

umete da procenite koliku razliku ini taj jedan procenat. U
poreenju sa svojom pramajkom od pre samo etrdeset godina,
savremena penica nije izvornoj penici ak ni za toliko bliska.
Verujem da upravo poveana konzumacija itarica ili
tanije, poveana konzumacija tog genetski izmenjenog uda
koje nazivamo savremenom penicom objanjava pomenuti
kontrast izmeu vitkog a slabo pokretnog naroda pedesetih
i gojaznih ljudi dvadeset prvog veka, ukljuujui i triatlonce.
Jasno mi je da proglaavanje penice za zloudnu namirnicu lii na izjavu da je Ronald Regan bio komunista. Moe
delovati apsurdno, ak nerodoljubivo to srozavam jednu
preosvetanu hranu do statusa sveopte opasnosti po zdravlje. Ali uspeu da odbranim tvrdnju da je ta najpopularnija
svetska itarica upravo najrazorniji sastojak ishrane na svetu.
Meu dokumentovanim specifinim dejstvima penice na
ljude tu su i podsticanje apetita, izlaganje organizma modanoaktivnim egzorfinima (parnjacima endorfina, proizvoda
samog tela), upadljivi skokovi eera u krvi koji su okida za
cikluse naizmenine sitosti i pojaane gladi, proces glikacije
koji stoji iza raznih bolesti i procesa starenja, upalni i pH
efekti koji izjedaju hrskavicu i oteuju kosti, te aktivacija
poremeenih reakcija imunosistema. Iz konzumacije penice
proistie jedna iroka lepeza bolesti, od celijakije razornog
oboljenja koje se razvija usled izlaganja probavnog trakta peninom glutenu pa do raznoraznih neurolokih poremeaja,
dijabetesa, sranih oboljenja, artritisa, udnovatih osipa i
paraliuih opsena izofrenije.
Ako ovo to nazivamo penicom predstavlja toliki problem, onda bi njeno uklanjanje moralo da iznedri izuzetno
velike i neoekivane koristi. I uistinu, upravo tako i jeste.
Kao kardiolog koji je pregledao i leio hiljade pacijenata pod

12

Recite zbogom penici

rizikom od sranih oboljenja, dijabetesa i ostalih bezbrojnih

pogubnih posledica gojaznosti, lino sam imao prilike da pratim kako istureno, oklembeeno salo na stomaku nestaje im
pacijent iz ishrane eliminie penicu: tipian gubitak teine
dosezao je desetak, petnaest ili ak preko dvadeset kilograma
ve za prvih nekoliko meseci. Za tim naglim i nenapornim
mravljenjem obino su sledila poboljanja zdravlja koja me
i dan-danas zadivljuju, iako sam dosad ve hiljadama puta
posmatrao svojim oima taj fenomen.
Gledao sam drastine preokrete zdravstvenog stanja, kao
to je bio sluaj jedne tridesetosmogodinje ene sa ulcerativnim kolitisom kojoj je pretilo uklanjanje debelog creva,
a izleila se nakon izbacivanja penice iz ishrane i ostala
iva i zdrava, s netaknutim debelim crevom. Ili pak kao to
je sluaj dvadesetestogodinjeg mukarca kog su bolovi u
zglobovima onesposobili do te mere da je jedva hodao, a koji
je doiveo potpuno olakanje te ponovo prohodao i poeo
da tri nakon proterivanja penice iz jelovnika.
Koliko god ti rezultati zvuali nesvakidanje, postoji obilje
naunih istraivanja koja ukazuju na to da je penica glavni
uzronik takvih stanja i nagovetavaju da izbacivanje penice iz ishrane moe delimino ili potpuno ukloniti simptome.
Uveriete se da smo nesvesno rtvovali zdravlje dostupnosti,
obilnom rodu i niskoj ceni te biljke, a dokaz su nai penini
stomaci, vreaste butine i podvoljci. Mnoge tvrdnje koje u
zastupati u narednim poglavljima dokazane su naunim
ispitivanjima iji su rezultati objavljeni i stoje svima na uvid.
Neverovatno, tota od onog to sam znao pokazano je klinikim istraivanjima jo pre vie decenija, ali zbog neega
nikada nije prodrlo na samu povrinu medicinske ili javne
svesti. Ja sam samo sabrao dva i dva i izvukao neke zakljuke
koji e vs moda i zapanjiti.

Uvod

13

NISTE VI KRIVI
U filmu Dobri Vil Hanting, glumac Met Dejmon, u ulozi
mladia koji poseduje neuobiajenu genijalnost ali nosi u
sebi zloduhe nekadanjeg zlostavljanja, poinje da plae dok
mu psiholog on Magvajer (Robin Vilijams) do u beskraj
ponavlja: Nisi ti kriv.
Slino njemu, i mi preesto, kada nam naraste taj ne ba
lep penini stomak, krivimo sebe: previe kalorija, premalo
vebanja, premalo samoobuzdavanja. Ali tanije bi bilo rei da
su nas saveti da jedemo vie zdravih integralnih itarica liili
kontrole nad glau i porivima, te nas ugojili i oduzeli nam
zdravlje uprkos naem najveem trudu i lepim namerama.
Nairoko prihvaeni savet da jedemo zdrave integralne
itarice rado poredim sa situacijom kad bismo alkoholiaru
rekli: ako ti ne smeta da popije jednu-dve, jo e ti bolje
biti da popije devet ili deset. Prihvatanje takvog saveta ima
pogubne posledice po zdravlje.
Niste vi krivi.
Ukoliko etate neprijatni penini stomak koji se preliva;
ukoliko bezuspeno pokuavate da se udenete u prologodinje farmerke; ukoliko uveravate svog doktora da ne jedete,
ne, nikako ne jedete nezdravu hranu, a i dalje imate viak
kila i dijagnozu predijabetskog stanja, uz visok pritisak i
holesterol; ukoliko ste muko i oajniki pokuavate da prikrijete poniavajue enske grudi razmotrite reenje da se
zauvek oprostite od penice.
Eliminiite penicu, eliminisali ste problem.
ta moete izgubiti sem peninog stomaka, enskastih
grudi ili pozadine nalik testu?

PRVI DEO

ito:
nezdravo
celo zrno

Glava 1

Kakav stomak?
Lekar naunik pozdravlja uspostavljanje standardnog hleba
napravljenog na osnovu najnaprednijih naunih dokaza. []
Takav proizvod moe uestvovati podjednako u ishrani bolesnih
i ishrani zdravih, jer jasno razumemo kakvo dejstvo on moe
imati na varenje i razvoj.
Dr Moris Fibajn,
urednik, asopis Amerikog medicinskog udruenja, 1932.

U NEKIM MINULIM VEKOVIMA, veliki stomak je pripadao carstvu povlaenih, bio je obeleje bogatih i uspenih,
simbol oveka koji ne mora sam da isti staju i ore njivu. U
ovom veku ne moramo da oremo njivu. Danas je gojaznost
demokratizovana: svako moe da ima stomainu. Vai oevi
su svoj rudimentarni zaetak dananjeg stomaka sredinom
dvadesetog veka nazivali pivskim stomakom. Ali otkuda
onda pivski stomak preoptereenim mamama, deci i polovini vaih prijatelja i komija kad ne piju pivo?

18

Recite zbogom penici

Ja taj stomak nazivam peninim, iako sam dotinu pojavu

jednako mogao nazvati i perec-mozgom, evrek-crevima
ili keks-licem, budui da nema tog sistema organa na koji
penica ne utie. Meutim, najvidljivija i najprepoznatljivija
odlika penice jeste njen uticaj na nau liniju, kao spoljanje
preslikavanje grotesknih izoblienja koja snalaze ljude kada
konzumiraju ovu itaricu.
Penini stomak oznaava akumulaciju sala kao ishod
dugogodinjeg konzumiranja namirnica koje podstiu insulin,
hormon deponovanja masnoa. Neki ljudi gomilaju salo na
zadnjici i butinama, ali veina nakuplja neprivlano salo oko
pojasa. To centralno ili visceralno salo je jedinstveno: za
razliku od sala u drugim delovima tela, ono provocira upalne pojave, izvitoperuje insulinske reakcije i uzrokuje slanje
abnormalnih metabolikih signala u ostale delove tela. Kod
mukarca s peninim stomakom a da on to i ne zna visceralno salo proizvodi i estrogen, te mu stvara enske grudi.
Posledice konzumacije penice, meutim, ne manifestuju
se samo na povrini tela; penica ume da posegne i duboko,
praktino u svaki organ naeg tela, od creva, jetre, srca i titaste lezde pa sve do mozga. U stvari, takorei i nema organa
na koji penica nee uticati na neki potencijalno tetan nain.

BREKTANJE I ZNOJENJE U SRCOGRADU

Radim privatno u Milvokiju kao lekar preventivne kardiologije. Poput mnogih drugih gradova Srednjeg zapada, Milvoki
je lepo mesto za ivot i zasnivanje porodice. Gradske slube
prilino dobro funkcioniu, biblioteke su prvoklasne, deca mi
pohaaju odline dravne kole, a naroda ima taman toliko

ito: nezdravo celo zrno

19

da uivamo u kulturi velikog grada i tekovinama kao to su

izvanredan simfonijski orkestar i muzej umetnosti. Ljudi koji
ovde ive zaista su srdana ekipa. Ali oni su debeli.
Ne mislim na to da su debeljukasti. Hou da kaem da
su zaista, zaista debeli. Hou da kaem da breku i preznoje
se nakon jednog sprata stepenica. Hou da kaem da su to
osamnaestogodinjakinje od sto deset kila, da se tu ogromni
automobili nakreu na stranu gde je voza, da se koriste
invalidska kolica dvostruke irine, da bolnika oprema ne
moe da opslui pacijente tee od sto ezdeset kilograma.
(Ne samo to ne mogu da stanu u skener i druge ureaje za
snimanje ve se nita ne bi moglo ni videti ak i kad bi stali.
To vam je kao kad biste u mutnom okeanu pokuavali da
utvrdite da li vidite iverka ili ajkulu.)
Nekada davno, pojedinac sa sto petnaest kila bio je retkost;
danas je to uobiajen prizor meu mukarcima i enama koji
etaju trnim centrom, meusobno jednaki kao Gepove farmerke. Penzioneri su podgojeni ili debeli, isto tako i sredoveni
ljudi, mlai zreli ljudi, omladina, pa ak i deca. Kancelarijski
slubenici su debeli, debeli su i fizikalci. Debeli su oni koji
obavljaju sedei posao, ali isto tako i oni koji se bave sportom.
Debeli su belci, debeli su crnci, debeli su Latinoamerikanci,
debeli su Azijci. Debeli su mesoderi, debeli su vegetarijanci. Amerikanci su se zarazili debljinom u razmerama kakve
nikada u ljudskoj istoriji nisu viene. Krizi gojenja nije uspela
da umakne nijedna demografska grupacija.
Upitajte USDA (Ameriko ministarstvo poljoprivrede) ili
Kancelariju general-hirurga*, i rei e vam kako su A
merikanci
* U SAD general-hirurg je operativni stareina Oficirskog korpusa

slube zdravlja, ujedno i zvanini vladin zastupnik za zdravstvena

pitanja. (Prim. prev.)

20

Recite zbogom penici

debeli zato to se previe nalivaju bezalkoholnim piima,

krkaju ips, preteruju s pivom, a ne vebaju dovoljno. I to
uistinu i moe biti tano. Ali teka posla da je to itava pria.
Mnogi debeli ljudi, tavie, veoma su zdravstveno osveeni. Pitajte bilo koga ko ima vie od sto petnaest kila: ta
misli, kako se dogodilo da nagura tu neverovatnu kilau?
Moda ete se iznenaditi kad shvatite koliko njih nee rei:
Nalivam se gaziranim piima, jedem slatkie, gledam televiziju po itav dan. Veina e rei otprilike ovo: Ni ja pojma
nemam. Vebam pet puta nedeljno. Izbacio sam masno, a
jedem vie zdravih integralnih itarica. Ali i dalje nikako da
prestanem da se gojim!

KAKO SMO DOTLE DOGURALI?

Optenarodni trend da se smanjuje unos masnoa i holesterola a poveavaju kalorije iz ugljenih hidrata stvorio je jednu
posebnu situaciju gde proizvodi od penice nisu samo postali
prisutniji u ishrani; oni su poeli da vladaju naom ishranom.
Kod veine Amerikanaca, svaki-svakcijati obrok i uina obuhvataju hranu napravljenu s peninim branom. Moda e to
biti glavno jelo, moda prilog, moda i desert a verovatno sve.
Penica je postala nacionalno olienje zdravlja: Jedite
vie zdravih integralnih itarica, govore nam, a industrija
hrane tu uskae sva srena i presrena, te smilja zdrave za
srce verzije svih naih omiljenih peninih proizvoda, sad
nakrcane celim zrnom.
Tuna istina glasi da to preobilje peninih proizvoda u
amerikoj ishrani povlai naporedo sa sobom i poveanje
naeg obima struka. Preporuke da se smanji unos masnoa

ito: nezdravo celo zrno

21

i holesterola, te da se kalorije iz njih zamene kalorijama iz

integralnog zrna, potekle od Dravnog instituta za srce, plua
i krv preko Nacionalnog programa edukacije o holesterolu 1985, tano se vremenski poklapaju s poetkom naglog
porasta telesne teine i kod mukaraca i kod ena. Igrom
ironije, ta 1985. isto tako je i godina kada su Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) zapoeli voenje statistike o
telesnoj teini, uredno dokumentujui eksploziju gojaznosti
i dijabetesa koja poinje upravo te godine.
Od svih itarica u ljudskoj ishrani, zato bismo se okomili
samo na penicu? Zato to je penica, neprikosnoveno, preteni izvor proteina glutena u ljudskoj ishrani. Ako izuzmemo Juela Gibonsa, veina ljudi i ne pretre se ba jedui ra,
jeam, krupnik, tritikale, bulgur*, horasansku penicu ili neke
druge manje uobiajene izvore glutena; konzumacija penice
nadmauje vie nego stostruko konzumaciju ostalih itarica
koje sadre gluten. Penica takoe ima neke jedinstvene odlike
koje druge itarice ne poseduju, a koje u obraditi u kasnijim
poglavljima. Ali na penicu sam se usredsredio zato to izloenost glutenu u amerikoj ishrani, u najveem broju sluajeva,
moe da se svede na izlaganje penici. Iz tog razloga esto se
sluim penicom da oznaim sve itarice koje sadre gluten.
Zdravstveni uticaj biljke Triticum aestivum, obine hlebne
penice, kao i njene genetske sabrae, see daleko i iroko i ima
razna udna dejstva na nas, od usta do analnog otvora, od mozga
do pankreasa, od apalake domaice do arbitraera u Volstritu.
* Izvorni bulgur (kakav se i danas jede na Bliskom istoku i Balkanu) sastoji se od lomljene penice; u savremenoj zapadnoj kulturi
ovim imenom se naziva meavina itarica u kojoj obino dominira
durum penica; ovde i dalje u tekstu naziv bulgur odnosi se na
pomenutu meavinu. (Prim. prev.)

22

Recite zbogom penici

Ako vam to zvui sumanuto, imajte jo malo strpljenja za

mene. Ove tvrdnje vam prenosim iste, bespenine savesti.

INTEGROZNE ITARICE
Poput veine dece moje generacije, roene sredinom dvadesetog veka i odrasle uz udesni hleb i devil dogs, i ja imam
dugotrajan i prisan lini odnos s penicom. Sestre i ja smo
bili osvedoeni poznavaoci raznih pahuljica, pa smo pravili
sopstvene meavine triksija, laki armsa i frut lupsa, i
eljno ispijali slatko mleko pastelnih boja koje ostane na dnu
inije. Naravno, veliki ameriki doivljaj preraene hrane nije
se zavravao s dorukom. Za kolsku uinu mama nam je
obino pakovala sendvie s kikiriki-buterom ili salamom, to
je bilo uvod u ho-ho i skuter pajs u celofanskim omotima.
Ponekad bi nam ubacila i poneki oreo ili beke tanglice.
Uvee smo oboavali veere uz televizor, spakovane u sopstvene tanjire od aluminijumske folije, tako da smo mogli
da jedemo pohovanu piletinu, kukuruzne mafine i jabuke u
slatkim prezlama dok gledamo seriju Detektiv Pametnjakovi.
Na prvoj godini koleda, naoruan karticom menze po
sistemu pojedi sve to moe, za doruak sam se guio galetama i palainkama, za ruak fetuinima Alfredo, za veeru
pagetima i italijanskim hlebom. Mafini s makom i beli patipanj s prelivom za desert? Zar sumnjate! Ne samo to sam
sa svojih devetnaest godina nabacio pojas za spasavanje ve
sam neprekidno bio i iznuren. Taj efekat sam suzbijao narednih dvadeset godina, ispijao litre kafe, borio se da oteram
od sebe sveproimajuu otupelost koja me je uporno drala
koliko god da sam sati nou odspavao.

ito: nezdravo celo zrno

23

Ali nita od toga nisam ozbiljno primeivao sve dok mi

pod ruku nije pala fotografija koju je snimila moja ena kad
smo bili na letovanju s decom tada su imali jedno deset,
drugo osam, tree etiri godine na ostrvu Marko kod Floride. Godina je bila 1999.
Na toj slici ja vrsto spavam na pesku, mlitava stomaina
razliva mi se i levo i desno, a debeli podvoljak poiva na
prekrtenim mlitavim rukama.
Tek tad mi je stvarno puklo pred oima: nemam nekoliko
sitnih kila vika koje treba skinuti, ve dobrih petnaestak
kilograma sala koje mi se nagomilalo oko struka. ta li moji
pacijenti pomisle kada ih savetujem da dre dijetu? Nisam
nita bolji od onih doktora ezdesetih koji su dimili marlboro
dok su savetovali pacijente da ive zdravije.
Otkuda mi ti kilogrami vika pod opasaem? Uostalom,
dogiram svakoga dana na stazi od pet do osam kilometara,
hranim se razumno, izbalansirano, ne unosim prekomerne
koliine mesa i masnoa, izbegavam nezdravu hranu i grickalice, umesto svega toga usredsreen sam na unoenje to
veih koliina zdravih integralnih itarica. ta se tu zbiva?
Razume se, gajio sam neke svoje sumnje. Nisam mogao da
ne primetim da se u one dane kad dorukujem tost, galete ili
evreke izmuim sa nekoliko sati pospanosti i letargije. Ali
pojedem li omlet od tri jajeta sa sirom dobro je. Meutim,
dokrajili su me neki osnovni laboratorijski nalazi. Trigliceridi: 350 mg/dl; HDL (korisni) holesterol: 27 mg/dl. I bio
sam u zoni dijabetesa, sa eerom od 161 mg/dl na gladan
stomak. Dogiram svakoga dana, a imam viak kila i dijabetes? Neto je u mojoj ishrani moralo biti iz temelja pogreno.
Od svih promena koje sam u ime zdravlja uveo u ishranu,
najznaajnije je bilo poveanje koliina zdravih integralnih
itarica. Zar je mogue da me itarice zapravo goje?

24

Recite zbogom penici

Taj trenutak maglovitog prepoznavanja oznaio je poetak jednog putovanja unatrag, po tragu mrvica, od sadanje
pregojenosti i svih zdravstvenih problema koji su s njome
nastupili. No tek kada sam zapazio jo krupnije efekte, u
veim razmerama, koji su prevazilazili moje lino iskustvo,
postao sam ubeen da se tu uistinu zbiva neto zanimljivo.

POUKE IZ EKSPERIMENTA BEZ PENICE

Zanimljiva injenica: hleb od integralnog zrna (glikemiki
indeks 72) podie nivo jednako ili ak i vie nego beli eer
iliti saharoza (glikemiki indeks 59). (ista glukoza najbre
podie nivo eera u krvi i zato se uzima da je njen glikemiki indeks 100. Stepen do kojeg odreena namirnica podie
nivo eera u krvi u odnosu na glukozu odreuje glikemiki
indeks te namirnice.) Dakle, kada sam krenuo da razraujem strategiju koja e pomoi mojim gojaznim, dijabetesu
sklonim pacijentima da najefikasnije snize nivo eera u krvi,
delovalo mi je smisleno da eliminiem namirnice koje najjae
i utiu na porast eera u krvi: drugim reima, ne eer, ve
penicu. Pripremio sam im jednostavan vodi s podrobnim
objanjenjima kako e hranu baziranu na penici zameniti
drugim hranljivim namirnicama i sastaviti zdrave jelovnike.
Pacijentima sam zakazivao ponovni dolazak posle tri meseca radi daljih analiza krvi. Kao to sam i predviao, uz vrlo
malobrojne izuzetke, eer (glukoza) u krvi uistinu je esto
padao iz zone dijabetesa (126 mg/dl ili vie) na normalne vrednosti. Da, dijabetiari su postajali nedijabetiari. I to je tano:
u mnogim sluajevima dijabetes moe da se izlei ne samo
da se naprosto dri pod kontrolom izbacivanjem ugljenih

ito: nezdravo celo zrno

25

hidrata, a naroito penice. Mnogi moji pacijenti istovremeno

su i smrali po deset, petnaest ak i dvadeset kilograma.
Ali mene je zgranulo neto to nisam oekivao.
Izvetavali su me da su im nestali simptomi gastroegzofagealnog refluksa, da ne pate vie od ciklinih greva u stomaku,
dijareje, sindroma nadraenih creva. Nisu vie imali osipe,
ak i oni kod kojih su osip i svrab bili prisutni godinama. Kod
obolelih od reumatoidnog artritisa bolovi su se smanjivali ili
nestajali, pa su sad mogli da redukuju ili ak ukinu neprijatne
lekove kojima su se dotad leili. Simptomi astme ublaavali su
se ili sasvim gubili, pa su mnogi mogli da bace svoje inhalatore.
Oni koji su se bavili sportom prijavljivali su kvalitetnije rezultate.
Vitkije telo. Vie energije. Bistrije razmiljanje. Bolje zdravlje creva, zglobova i plua. I stalno isto iznova. Svakako su
ve ti rezultati bili dovoljan razlog za raskidanje s penicom.
Dodatno su me ubedili sluajevi kada su ljudi izbacili penicu
iz ishrane, a onda dozvolili sebi da se malo poaste njome: dva-tri mala pereca, kanape na nekom koktelu. Za svega nekoliko
minuta, mnogima se javljala dijareja, oticali su im zglobovi, kijali
su. Bez penice, pa penica ta ista pojava ponavljala se ukrug.
Neto to je zapoelo kao jednostavan eksperiment sa sniavanjem nivoa eera u krvi eksplodiralo je u jedan uvid u brojna
zdravstvena stanja i mravljenje koji me i dan-danas oduevljava.

RADIKALNA PENICEKTOMIJA
Za mnoge je pomisao na izbacivanje penice iz jelovnika
jednako bolna, makar psihiki, kao i pomisao na ienje
zubnog kanala bez anestezije. Kod nekih taj proces uistinu
moe imati neprijatne propratne efekte sline onima kod

26

Recite zbogom penici

ostavljanja puenja ili alkohola. Ali taj se proces mora proi

kako bi pacijent mogao ozdraviti.
Recite zbogom penici istrauje postavku da zdravstveni
problemi Amerikanaca, od hroninog umora i artritisa pa do
gastrointestinalnih poremeaja i gojaznosti, vode poreklo iz onog
naizgled tako bezazlenog mafina s mekinjama ili slatkog evreka
s cimetom i suvim groem koji svakog jutra slistimo uz kafu.
Lepa vest: postoji lek za to stanje zvano penini stomak
ili ako vie volite, perec-mozak, evrek-creva ili keks-lice.
Glavni zakljuak: eliminisanjem te namirnice, koja je
sastavni deo ljudske kulture vie vekova nego to je Lari King
u etru, postaete vitkiji, pametniji, bri i sreniji. Naroito
mravljenje moe da krene brzinom kakvu niste ni smatrali
moguom. I uz to moete selektivno istopiti ono najvidljivije
salo koje prkosi insulinu, stvara dijabetes, izaziva upale i biva
uzrok stida: salo na stomaku. Taj postupak tee praktino bez
gladi i liavanja, a donosi irok dijapazon koristi po zdravlje.
Dakle, zato bismo radije eliminisali penicu, a ne, recimo,
eer ili sve itarice? Naredna glava objasnie zato je penica
meu savremenim itaricama jedinstvena po svojoj sposobnosti da se brzo konvertuje u eer u krvi. Uz to, ona poseduje
nedovoljno shvaenu i nedovoljno istraenu genetiku doradu i adiktivna svojstva koja nas tavie teraju da se jo vie
natrpavamo njome; pored onih oboljenja koja se povezuju s
debljinom, ona je u korelaciji doslovno sa desetinama drugih
boljki koje onesposobljuju oveka, a prodrla je gotovo u sve
aspekte nae ishrane. Naravno, smanjivanje koliina rafinisanog eera verovatno je pametna zamisao, jer on ima malu
ili nikakvu hranljivu vrednost, a ujedno i negativno utie na
nivo eera u krvi. Ali ako hoete da se leite za sve pare,
eliminisanje penice je najlaki i najdelotvorniji korak koji
moete preduzeti u cilju ouvanja zdravlja i stanjivanja struka.