Naslov originala: A. S. Neill: SUMMERHILL — A Radical Approach ‘to Child Rearing © Hart Publishing Co., 1960. itanski pedagog Aleksandar Saterlend Nil (ro- aca 1883) ence fe 1921. godine u jednoj en- gleskoj ‘Prasplg colu Samerhil, u kojoj su nastava i je dece 2 Postavijent a pot jove. jednim od najznatajniji 03 fin oe inh decenija‘Nilov rad i njegove ideje bili su predmet Zestoke ‘erik, all su dobill i velika priznania, eminent. sihologa i antropologa. Predgovor 2 bv Eng aapisao je Brin From, r PREDGOVOR ERIHA FROMA I Napredni mislioci proklamovali su tokom XVIII veka ideje o slobodi, demokratiji i samoopredeljenju, i te su ideje u prvoj polovini XX veka urodile plodom u oblasti obrazovanja. Zamenjivanje autoriteta slobo- dom bilo je osnovni princip tog samoopredeljenja. Nje- gov smisao potivao je u poduéavanju deteta bez upo- trebe prinude i to podsticanjem detinje radoznalosti i spontanih potreba, kako bi se pobudilo interesovanje deteta za svet koji ga okruzuje. Ovakav stav oznatio je povetak progresivnog obrazovanja i predstavljao vazan korak u razvoju litnosti. Ipak, rezultati novog metoda behu éesto ispod o&ekivanja. U poslednje vreme ima sve vise nepovoljnih reagovanja na progresivno obrazovanje. Danas mnogi veruju da je sama ta teorija pogresna i da bi je tre- balo baciti u zapecak. Jaga pokret u praveu poostra- vanja discipline, a takode i kampanja da se nastavni- cima javnih 8kola dozvoli fizitko kainjavanje uéenika. Mo?da je najvainiji Zinilac u ovakvom reagovanju veliki uspeh koji je u nastavi postignut u Sovjetskom Savezu. U toj zemlji se u punoj meri primenjuju sta-6 Aleksandar S. Nil rinski autoritarni metodi, a izgleda da njihovi rezultati, bar Sto se tiée samog znanja, ukazuju na to da bismo i mi bolje uéinili ako bismo se vratili starim disciplin- skim merama i prenebregli slobodu deteta. Da li je ideja o obrazovanju bez upotrebe prinude pogre’na? Pa éak i ako sama ideja nije pogrena, kako mozemo objasniti njen relativan neuspeh? Verujem: da ideja o slobodi dece nije bila pogres- na, ali da je ona gotovo uvek bila izvitoperavana. Da bismo tom pitanju pristupili na jasan natin, najpre moramo razumeti prirodu slobode, a da bismo to u¢i- nili moramo napraviti razliku izmedu javnog autoriteta i anonimnog autoriteta.* Javni autoritet se primenjuje neposredno i izri¢ito. Osoba od autoriteta otvoreno saopstava onoj koja joj je podredena: »Mora’ to da uéini8. U protivnom, pro- tiv tebe ée biti primenjene izvesne sankcije.« Anonimni autoritet teZi da prikrije upotrebu prinude. On se pre- tvara da autoritet ne postoji, da se sve Gini uz saglas- nost pojedinca. Dok je nastavnik u prodlosti govorio Dzoniju: »Mora§ to da uéini8,inaée éu te kazniti«, savre- meni nastavnik kaze: »Siguran sam da ée ti se dopasti da to uéinig«. U potonjem slugaju, sankcija za nepo- slugnost ne sastoji se u telesnom kainjavanju, vec se ogleda u oZaloséenom licu roditelja ili, Sto je joS gore, u komuniciranju osecanja »neprilagodenosti«, oseéanja da se ne postupa onako kako postupaju ostali. Javni autoritet koristio je fiziéku prinudu, dok anonimni autoritet primenjuje psihiéko manipulisanje. Prelaz sa javnog autoriteta devetnaestog na ano- nimni autoritet dvadesetog veka bio je uslovijen orga- nizacionim potrebama naSeg savremenog industrijskog * Podrobnija analiza problema autoriteta mote se nadi u: E. From — »Bekstvo od slobode«, »Nolit«, Beo- grad, 1964. (prim. prev.) Slobodna deca Samerhila 1 drustva. Koncentracija kapitala dovela je do stvaranja gigantskih preduze¢a kojima je upravijala hijerarhijski organizovana birokratija. Veliki konglomerati radnika i sludbenika rade zajedno, pri éemu je svaki pojedinac deo ogromnog mehanizma organizovane proizvodnje, koji, da bi uopSte funkcionisao, mora da funkcionige glatko i bez zastoja. Pojedini radnik postaje samo zup- éanik u mehanizmu. U takvoj organizaciji proizvodnje, pojedincem se upravlja i manipulie. Pojedincem se takode upravlja i manipulige i u oblasti potrosnje u kojoj on, navodno, ispoljava slo- bodu izbora. Bilo da se radi o konzumiranju hrane, odese, pita, cigareta, filmova ili televizijskih programa, prvo, da stalno povetava apetit pojedinca za novim po- tro’nim dobrima; i drugo, da usmerava taj apetit u praveu koji je najrentabilniji za industriju. Covek se pretvara u potrofata, vetito sisante, tija je jedina Zelja da trodi vie i »boljex. NaS ekonomski sistem mora da stvara Ijude koji ée odgovarati njegovim potrebama, Ijude koji spremno saraduju, Ijude koji Zele da sve vise i vie tro’e. NaS sistem mora da stvara Ijude @ji su ukusi standardizo- vani, Ijude koji su izrazito podlozni uticaju, Ijude éije se potrebe mogu predvideti. NaSem sistemu su potrebni Ijudi koji se oseéaju slobodnim i nezavisnim, ali su uprkos tome spremni da dine ono &to se od njih ote- kuje, Ijudi koji ée se bez trvenja uklopiti u dru8tveni mehanizam, oni koji mogu da budu usmeravani bez prinude i voda, i bez ikakvog drugog cilja izuzev onog da »dobro produ.* Stvar, dakle, nije u tome sto je * Za podrobniju analizu uticaja ameritkog industrij- skog sistema na karakterolosku strukturu pojedinca videti: E rom — sZdravo drustvor, *Rade, Beograd, 1963. (prim. prev,8 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 9 autoritet nestao, pa éak ni u tome &to je oslabio, veé u tome Sto se iz javnog autoriteta prinude pretvorio u anonimni autoritet ubedivanja i sugestije. Drugim retima, da bi bio prilagodljiv, savremeni éovek je pri- nuden da gaji iluzije kako se sve dogada uz njegovu saglasnost, iako se ta saglasnost od njega mode iznu- diti pomocu suptilnog manipulisanja. Njegova saglas- nost se, prema tome, stiée iza njegovih leda, ili iza njegove svesti. Isti izumi primenjuju se i u progresivnom obrazo- vanju. Dete je prinudeno da proguta pilulu, ali ona je presvuéena slojem ecera. Roditelji i nastavnici po- brkali su istinsko neautoritarno obrazovanje sa obra- zovanjemt putem ubedivanja i skrivene prinude. Na taj nagin je progresivno obrazovanje degradirano. Nije uspelo da postane ono &to je trebalo da bude i nikad se nije razvilo onako kako je trebalo. II Sistem A. S. Nila predstavlja radikalan pristup odgoju deteta. Po mom miljenju, njegova knjiga je vrlo znaéajna zato Sto zastupa pravi princip obrazo- vanja bez straha. U Skoli Samerhil autoritet nije maska za sistem manipulisanja. Samerhil ne razvija teoriju, veé prenosi stvarno, go- tovo éetrdesetogodisnje iskustvo. Autor se zadovoljava konstatacijom da »sloboda funkcioni8ee. Principi koji cine osnovu Nilovog sistema izlozeni su u ovoj knjizi na jednostavan i nedvosmislen naéin. Oni se mogu ovako rezimirati: 1. Nil évrsto veruje u »detinju dobrotu«. On veruje da se prosetno dete ne rada kao bogalj, kukavica ili bez- du8ni automat, veé raspolate punim potencijalom da voli Zivot i bude zainteresovano za njega. 2. Cilj obrazovanja — u stvari cilj Zivota — jeste da se radosno radi i da se nade sreéa. Prema Nilu, biti sre¢an i , kako bih to sam predotio, reagovati na Zivot ne samo mozgom nego ¢i- tavom litno3éu. 3. Intelektualni razvoj nije dovoljan za obrazovanje. Obrazovanje mora da bude i intelektualno i emocio- nalno. U savremeom druStvu nailazimo na sve vecu Podvojenost izmedu intelekta i ose¢anja. Iskustva da- nafnjeg Soveka uglavnom su misaona, a manje pred- stavljaju trenutno poimanje onoga Sto srce ose¢a, oko vidi i uho @uje. U stvari, podvajanje intelekta i ose- éanja dovelo je savremenog Soveka do gotovo Sizoidnog mentalnog stanja, u kome je on postao skoro nespo- soban da iskusi bilo Sta, izuzev uz pomo¢ mi8ljenja. 4. Obrazovanje mora da bude prilagodeno psihitkim po- trebama i mogu¢nostima deteta. Dete nije altruist. Ono jo8 uvek ne voli u smislu zrele ljubavi odraslog foveka. Pogre&no je o%ekivati od deteta neSto Sto ono moie da ispolji samo na hipokritski natin. Altruizam se razvija poste detinjstva. 5. Dogmatski nametnuti, disciplina i kaZnjavanje stva- Taju strah, a strah stvara neprijateljstvo. To neprija- teljstvo ne mora da bude svesno i otvoreno, ali ono, uprkos tome, paralise preduzimljivost i autentitnost ose¢anja. Opsedne disciplinske mere prema deci su Stet- ne i ometaju normalan psihitki razvoj. 6. Sloboda ne znaéi odsustvo pravila. Ovaj vrlo vatan princip koji naglaSava Nil sastoji se u tome da poSto vanje lignosti mora da bude uzajamno. Nastavnik ne upotrebljava prinudu protiv deteta, ali ni dete nema pravo da upotrebi prinudu protiv nastavnika. Dete ne mote da uznemirava odraslog samo zato Sto je dete,10 Aleksandar S. Nil niti sme da koristi pritisak na jedan od mnogih natina na koje ono to inaée ume. 7. Tesno povezana sa ovim principom je potreba za stvarnom iskrenog¢u od strane nastavnika. Autor kaze da, tokom 40 godina rada u Samerhilu, nikad nije sla- gao neko dete. Ko god bude ¢itao ovu knjigu, bi¢e uveren da je ta izjava, koja moze da zvuti kao hvali- sanje, jednostavno istinita. 8. Zdrav razvoj litnosti nalaze da dete konaéno raskrsti primarne veze sa ocem i majkom, ili sa kasnijim sub- stitutima u druStvu, i da postane doista nezavisno. Ono mora da nauéi da se sa svetom suotava kao pojedinac. Mora da navikne da ne trazi sigurnost u nekoj simbiot- skoj vezanosti, veé u sopstvenoj mo¢i da poima svet intelektualno, emocionalno i estetski. Dete mora da upo- trebi sve svoje moc¢i da bi bilo u slozi sa svetom, a ne da tra%i sigurnost pomocu podredenosti i dominacije. 9. Funkcija ose¢anja krivice je da, u prvom redu, veZe dete za autoritet. Oseéanje krivice je prepreka za sti- canje nezavisnosti. Ono zapoéinje ciklus koji stalno os- cilira izmedu pobune, kajanja, podredenosti i nove po- bune. Krivica, onakva kakvom je ose¢a ve¢ina ljudi u naSem dru8tvu, nije prevashodno reagovanje na glas savesti, ve¢ je u suStini svest o nepoStovanju autoriteta i strah od odmazde. Pri tom nije vaino da li je kazna fizitke prirode, ili se radi o uskra¢ivanju ljubavi, ili je €ovek jednostavno prinuden da se oseéa kao autsajder. Svako ose¢anje krivice stvara strah, a strah rada nepri- jateljstvo i pretvaranje. 10. U Skoli Samerhil nema veronauke. Medutim, to ne znaéi da se u Samerhilu ne vodi ra¢una o onome sto bi se, uop8teno, moglo nazvati humanitarnim vrednosti- ma. Nil to jezgrovito kaze: »Bitka se ne vodi izmedu onih koji veruju i onih koji ne veruju u teologiju, veé izmedu pobornika slobode éoveka i pobornika guéenja Slobodna deca Samerhila ve slobode ovekas. Autor nastavija: »Jednog dana, nova generacija neée prihvatiti prevazidenu religiju i mitove danainjice. Kad bude dosla nova religija, ona ée odba- citi ideju 0 govekovom radanju u grehu. Nova religija slaviée boga ineci Ijude sreénim.« Nil je krititar sadaSnjeg drustva. On naglaSava da je vrsta lignosti kakvu mi razvijamo — tovek mase. »Zivimo u bolesnom drugtvue i »vecina nagih verskih obiaja je obiéno pretvaranjes. Sasvim logi¢no, autor je internacionalist i zauzima évrst i beskompromisan stav da je spremnost na rat varvarski atavizam ljud- ske rase. Doista, Nil ne pokufava da pouti decu kako da se uklope u postoje¢i poredak, vet nastoji ja decu Koja ce postati srecna Ijudska bica, muskarei i tene dije se vrednosti ne sastoje u tome da mnogo imaju, u tome da mnogo troge, veé u tome da mnogo budu. Nil je realist. On uvida da deca koju vaspitava ne¢e neminovno posti¢i izuzetan uspeh u Zivotu, u svetskom smislu reti, ali Ge zato raspolagati smislom za prave vrednosti koji ¢e ih efikasno sprediti da postanu pro- mageni Ijudi ili izgladneli prosjaci. Autor se opredelio izmedu punog razvoja litnosti i potpunog tréisnog us- peha, i on je bezrezervno posten u naginu na koji sledi put do odabranog cilja. In Citajudi ovu knjigu, osetio sam veliki podstrek i ohrabrenje. Nadam se da ¢e tako biti i sa mnogim drugim ¢itaocima. To ne znati da se slatem sa svakim stavom autora. Svakako, ve¢ina ¢italaca ne¢e ¢itati ovu knjigu kao neko jevandelje, a siguran sam da bi pisac Pponajmanje Zeleo da se to dogodi.12 Aleksandar S. Nil Mogao bih na ovome mestu da ukagem na svoje dve glavne rezerve. Imam utisak da Nil unekoliko pot- cenjuje vaznost, zadovoljstvo i autentiénost intelektual- nog, u korist estetskog i emocionalnog videnja sveta. Dalje, autor je ogrezao u Frojdove pretpostavke. Po mom mi8ljenju, on donekle precenjuje znaéaj seksa, Sto je svojstvo frojdovaca. Pa ipak, ostajem pri utisku da je pisac dovek toliko realan i tako istinskog poima- nja onoga &to se zbiva u detetu, da se ove krititke opa- ske vise odnose na neke njegove formulacije nego na njegov stvarni pristup detetu. NaglaSavam reé »realane zato Sto mi u pistevom pristupu najvise pada u oi njegova sposobnost uoda- vanja, razlucivanja éinjenica od fikcije i uzdréavanja od racionalizacija i iluzija sa kojima Zivi ve¢ina ljudi i zabvaljujuci kojima je autentiénost njihovog doiiv- ljavanja blokirana. Nil je éovek koji raspolaze onom danas toliko ret- kom vrstom hrabrosti—hrabroSéu da se veruje u ono Sto se vidi i da se realizam kombinuje sa nepomu¢enim poverenjem u razum i ljubav. On uspeva da otuva bes- kompromisnu veru u Zivot i po8tovanje prema pojedin- cu. On eksperimentige i posmatra, i nije dogmati¢ar koji radi iz egoizma. On mega obrazovanje sa terapi- Jom, ali za njega terapija nije nesto odvojeno Sto treba da resi nekakve posebne »probleme« veé, jednostavno, proces demonstriranja detetu da Zivot postoji zato da bi bio shvacen, a ne zato da bi se od njega bezalo. jasno da je ogled o kome izveStava ova knjiga, neizbeZno, ogled koji se u naSem dana’njem drustvu ne moze vise puta ponoviti. I to ne samo zato Sto on zavisi od toga da li ga izvodi neka izuzetna lid nost poput Nila, veé i zato Sto je malo hrabrih i neza- visnih roditelja kojima je vise stalo do srece njihove Slobodna deca Samerhila 13 dece nego do njihovog »uspehas. No, ta dinjenica ni u kom pogledu ne umanjuje znataj ove knjige. Tako u Sjedinjenim Ameritkim Dréavama danas ne postoji nijedna skola poput Samerhila, ova knjiga mote da koristi svakom roditelju. Njena Potaviia é navesti da preispita sopstveni pristup detetu, pa eakljuciti da se Nilov nagin postupanja sa decom pot- puno razlikuje od onoga Sto vetina ljudi s prezrenjema odbacuje kao »popustljivoste. Nilovo insistiranje na izvesnoj ravnotezi u odnosu dete—roditelj — sloboda ne znagi odsustvo pravila — predstavlja natin mi8ljenja Koji mote radikalno da izmeni doma¢e manire. ; Razboriti roditelj ée biti zapanjen kad ustanovi 97 ritiska i mo¢i koje nehotice primenjuje prema detetu, Ova Enjiga bi trebalo da prudi nova matenja retima ljubav, odobravanje, sloboda. . Nil ispoljava beskompromisno poftovanje prema Zivotu i slobodi i radikalno negiranje prinude. Deca odgajena takvim metodama razvi¢e unutar sebe kvali- tete kao Sto su razum, ljubav, integritet i hrabrost, koji Gine cilj humanistitke tradicije Zapada. ; Ako to veé moie jednom da se dogodi u Samerhilu, onda se moze dogoditi svugde — kad judi jednom budu spremni za to. Zaista, kako veli pisac, ne postoje problematitna deca, veé samo »problematicni roditelji« i »problematino éoveganstvos. Verujem da je Nilov rad seme koje ¢e proklijati. Njegove ideje ce vremenom postati opSteprihvaéene u novom drustvu u kojem sam Sovek i njegovo otvaranje predstavijaju vrhunski cilj svih dru8tvenih nastojanja.SLOBODNA DECA SAMERHILAVasa deca nisu vaSa deca, Ona su sinovi i kéeri Zivota koji ¢ezne za sobom. Ona dolaze kroz vas, ali ne od vas, I mada su vama, ona vam ipak ne pripadaju. Motete im dati svoju ljubav, ali ne i svoje misli, Jer ona imaju viastite mish. Motete udomiti njihova tela, ali ne i njihove duse, Jer njihove duse obitavaju u domu sutra3njice koji vt ne molete posetiti, cak ni u snovima. Moiete stremiti da budete poput njih, ali ne nastojte da ih udinite sli¢nima sebi, Jer tivot ne ide natraske, niti se zadrtava na juderainjici. Vi ste Iukovi iz kojih se vaSa deca kao tive strele odapinju. Neka stezanje u ‘s vatoj Saci stretea bude na radost. Kalil Gibran Znaée deca u buduée dane, Ove gorke éitajuéi strane, Da je bila, u doba Sto minu, Slatka Ijubav jednaka zloginu. Vilijem BlejkUVOD U psihologiji nijedan ovek ne zna suvige. Unu- tarnje sile ljudskog Zivota jo$ uvek su preteino skri- vene od nas. Od kada ju je Frojdov genije otiveo, psihologija je daleko dospela, ali ona je jos uvek nova nauka koja obale nepoznatog kontinenta tek ucrtava u kartu. Za pedeset godina, psiholozi ée se verovatno smeSkati zbog nageg dananjeg neznanja. ‘Od kada sam napustio obrazovanje i podeo da se bavim dedijom psihologijom, morao sam da se poza- bavim svakojakom decom — palikuéama, lopovima, lazo- vima, decom koja mokre u krevetu i decom loSe na- ravi. Godine intenzivnog rada na vaspitanju dece uve- rile su me da srazmerno malo poznajem sile koje motivigu Zivot. Ubeden sam, medutim, da roditelji koji su morali da se pozabave samo sopstvenom decom znaju mnogo manje nego ja. Po8to verujem da te8ko dete gotovo uvek postaje te&ko zbog pogre3nog postupanja kod kuée, usudujem se da se obratim roditeljima. Sta je oblast psihologije? Predlazem red ledenje. Ali, koja vrsta letenja? Ja, recimo, ne Zelim da budem izleten od svoje navike da biram narandZastu i crnu20 Aleksandar S, Nil boju, niti Zelim da budem izleten od puSenja, ni od uzivanja u boci piva. Nijedan nastavnik nema pravo da le&i dete od buénog lupanja u doboS. Jedino letenje koje treba primenjivati jeste letenje od nesreée. Te&ko dete jeste dete koje je nesreéno. Ono je u stanju rata sa samim sobom, pa je otuda i u ratu sa svetom. TeZak Sovek je u istoj vreci. Nijedan sre¢an ovek nikad ne pravi nered na nekom skupu, niti zago- vara rat, niti lintuje crnca. Nijedna sreéna Zena nikad ne zanoveta muzu ili deci. Nijedan sre¢an tovek ne ubija i ne krade. Nijedan sre¢an poslodavac ne zastra- Suje svoje nameStenike. Svi zlotini, sve mrinje i svi ratovi mogu da se svedu na nesre¢u. Ova knjiga je pokuSaj da se prikaze kako nastaje nesre¢a, kako ona uniStava ljudski Zivot i kako deca mogu da se odgaje tako da do nesreée uopste ne dode. Jo§ vise, ova je knjiga prita o jednom mestu, Sa- merhilu, u kome se leti detija nesreéa i, Sto je vainije, u kome se deca odgajaju u sreéi. I SKOLA SAMERHIL KONCEPCIJA SAMERHILA Ovo je prita o jednoj savremenoj Skoli — Sa- merhilu. Samerhil je osnovan 1921. godine. Skola se nalazi u ataru sela Leistona u Safoku, u Engleskoj, a udaljena je oko 150 kilometara od Londona. Reé-ive o uéenicima Samerhila. Ima dece koja do- laze u Samerhil sa pet godina, dok druga stizu u poz- nijem uzrastu, kao petnaestogodiinjaci. Deca uglavnom ostaju u Skoli do svoje Sesnaeste godine. Obiéno imamo oko 25 detaka i 20 devojtica. Deca su rasporedena u tri starosne grupe: grupa najmladih obuhvata decu izmedu pet i sedam godina; srednja, decu od osam do deset; i grupa najstarijih, decu od jedanaest do petnaest godina. _Imamo prilitno veliki priliv dece iz stranih ze- malja. U ovom trenutku (1960), medu nama je petoro dece iz Skandinavije, jedno iz Holandije, jedno iz Ne- matke i jedno iz Amerike.22 Aleksandar S. Nit Deca stanuju po starosnim grupama, a u okviru svake grupe nalazi se po jedna domoupraviteljka. Gru- pa srednjeg uzrasta stanuje u zidanoj zgradi, dok naj- stariji stanuju u montafnim kuéama. Samo nekoliko starijih uéenika ima zasebne sobe. Sobe se ne pregle- daju, niti ih iko posprema umesto udenika. Deca se brinu sama o sebi. Niko im ne odreduje ni natin ode- vanja: ona se u svim prilikama oblate kako im padne na pamet. Novine ovo nazivaju »idimidodimi« Skolom i tako daju na znanje da se radi o leglu primitivaca koji se ne obaziru ni na kakva pravila i ni na kakav natin ponaganja. Cini mi se stoga da je nuéno da napiSem pritu o Samerhilu, najpo8tenije Sto mogu. Da je moje pisanje pristrasno, sasvim je razumljivo, no ipak éu pokuSati da u istoj meri prikazem i dobre i slabe strane Samer- hila. Njegovim dobrim stranama treba pripisati zdra- vu, slobodnu decu &iji Zivot nije zatrovan strahom i mrinjom. Oéigledno je da je Skola u kojoj su Zivahna deca nagurana po klupama da u njima uée vecinom nekori- sne predmete — lo’a Skola. Ona moée biti dobra samo za one koji veruju u takvu vrstu Skole, to jest za one nekreativne gradane koji Zele posluSnu, nekreativnu de- cu, koja ée se uklopiti u civilizaciju u kojoj je novac merilo uspeha. Samerhil je poteo kao eksperimentalna Skola. On to vise nije. Danas je to demonstraciona Skola, jer ona demonstrira da je sloboda moguéa. éasu kada smo osnivali Skolu, moja prva su- pruga i ja imali smo jednu ideju vodilju: stvoriti Skolu koja odgovara detetu, a ne dete koje odgovara skoli. Predavao sam mnogo godina u uobigajenom tipu &kole. Princip tih Skola upoznao sam do tan¢ina. Dobro Slobodna deca Samerhila 23 sam znao da je sve to pogre8no, a bilo je pogregno jer se zasnivalo na koncepciji odraslih o tome Sta deca treba da budu i kako treba da ute. Takva koncepcija Poticala je iz doba u kome je psihologija bila jos ne- poznata nauka. I tako, odvazismo se da napravimo Skolu u kojoj bi deci bila data sloboda da budu ono &to jesu. Da bismo to postigli, morali smo da se odreknemo svake discipline, svakog upravijanja, nametanja, moralnog va- spitanja, veronauke... Smatrali su nas odvainim, no to zaista nije zahtevalo hrabrost sa nage strane. Sve Sto je to iziskivalo bilo je upravo ono Sto smo posedovali: bezgraniéno poverenje u dete kao dobro, a ne zlo bice. Ta vera u dobrotu deteta nije nas, veé gotovo éetrdeset godina, nikad napuitala, naprotiv, pretvorila se u évrsto uverenje. Mislim da je dete po prirodi mudro i realno. Ako mu se omoguci da bude samostalno, ako mu odrasli ne sede na glavi sa svojim savetima, ono ¢e se razviti najvise &to moze da se razvije. Razumljivo, Samerhil je mesto u kome ¢e oni koji poseduju urodenu sposob- nost i Zelju da budu skolci — postati Skolci, dok ¢e drugi, ¢ija je jedina sposobnost da Ciste ulice — Cistiti ulice, No, do sada iz nae Skole niti je iza3ao neko ko je postao gistaé ulica, niti ja ovo pritam sa neke sno- bovske tatke glediSta, buduci da bi mi bilo draze da Skola oformljuje sreéne gistate nego neurotitne ucte- ne Ijude. Kako izgleda Samerhil? E pa, jedno je sigurno, a to je da Gasovi nisu obavezni. Deci je data puna slo- boda da ih pohadaju, ili da se drie podalje od njih — — godinama, ako tako Zele. Raspored %asova postoji, ali — samo za nastavnike. Deca obiéno prate predavanja u skladu sa svojim uzrastom, ali ponekad i shodno svojim interesovanjima.24 Aleksandar S. Nil Kod nas nema nikakvih novih nastavnih metoda, jer smatramo da nastava, kao takva, nema mnogo znaéaja. Da li u nekoj 8koli postoji specijalan metod utenja slozenog deljenja ili ne, uopste nije bitno, osim za one koji hode da ga nauée. A dete koje hoce da nauti slo- Zeno deljenje uspece u tome ma kakav mu natin na- stave pruzili. Deca koja u Samerhil dolaze u zabavignom uzra- stu poseéuju éasove od samog poéetka boravka kod nas. Medutim, uéenici koji stiZu iz drugih 8kola zakli- nju se da vise nikad, ni u kom sluéaju, nece krotiti nina kakav grozan éas. Oni se igraju, voze bicikl, sme- taju ostalima, ali od éasova nema ni govora. DeSava se da to traje mesecima. Vreme dolazenja k sebi zavisi od to- ga koliko je mrinje u njih usadila prethodna 8kola. Re- kord drdi jedna devojéica koja je do8la iz manastira. Besposli¢ila je pune tri godine. Prosetno vreme ozdrav- Ijenja od averzije prema éasovima je inae tri meseca. Oni kojima je ovakvo videnje slobode strano zapi- taée se kakva je to luda kuéa u kojoj je deci dozvolje- no da se igraju po vasceli dan ako to Zele. Mnogi odrasli Kazu: »Da su mene poslali u takvu Skolu, ni- kada ni8ta ne bih postigao.« Drugi izjavijuju: »Takva deca bi¢e duboko unesrecena kada budu morala da se odmeravaju sa decom koja su naudila da ude. Seéam se Dzeka koji nas je napustio u sedamnaes- toj godini da bi se zaposlio u jednoj fabrici. Jednoga dana pozvao ga je direktor fabrike. »Vi ste momak iz Samerhilac, rekao je. »Zanima me kako vam ta vrsta obrazovenja izgleda sada, kada radite sa momcima iz tradicionalnih skola? Kada biste, recimo, ponovo birali, da li biste oti8li u Iton ili Sa- merhil?« »U Samerhil, naravnoe, odgovori Déek. Slobodna deca Samerhila 25 »Ali, Sta to Samerhil pruza Sto ne pruzaju ostale Skole?« Diek se poteSa po glavi. »Nemam pojmae, reée razmi8ljajuci. »Mislim da vam daje ose¢anje potpune vere u sebe.« »Dac, reée suvo direktor. »Primetio sam to éim ste usli« »Pobogul«, nasmeja se Diek. »Zaista mi je Zao ako sam na vas ostavio takav utisak.« »Meni se to dopadac, reve direktor. »Ve¢ina onih koje pozovem u svoju kancelariju uzvrpolji se, oseéa se nelagodno. Vi ste u8li kao da ste mi ravni. A, uzgred, Sta ste ono rekli, u koje odeljenje biste Zeleli da pre- dete?« Ova priga potvrduje da je uéenje, samo po sebi, manje vaino od lignosti i karaktera. Diek nije polozio prijemni na univerzitetu jer je mrzco utenje iz knjiga. No, nepoznavanje Lembovih eseja i francuskog jezika nije ga unazadilo u Zivotu. On je danas uspesan indenjer. Pa ipak, u Samerhilu se mnogo uéi. Mo#da se nai dvanaestogisnjaci ne mogu meriti u lepom pisanju, iz- govoru ili deljenju sa razredom istog uzrasta iz neke drukéije Skole, ali e u zadatku koji zahteva kreativ- nost na’i uéenici ubedljivo nadjatati druge. U naioj Skoli ne postoje razredni ispiti, no ja, s vremena na vreme i Sale radi, vrsim neku vrstu pro- pitivanja. Pitanja, naravno, nisu sroéena tako da budu ozbiljna, pa se deca istinski zabavijaju odgovarajuci na njih. PridoSlice obiéno ne doseZu nivo odgovora uée- nika koji su se veé odomacili kod nas. Daleko od toga da su njihove intelektualne sposobnosti manje, pre je u pitanju to Sto su ova deca bila do te mere naviknuta na red u kolotetini ozbiljnosti, da ih zbunjuje i naj- manja ledernost u pristupu.26 Aleksandar S. Nil To bi bila zabavna strana na’eg nastavnog sistema. U svim razredima se mnogo radi. Ako iz nekog razloga nastavnik ne moze da odrii éas u zakazano vreme, to je obiéno propraéeno vidnim razoéarenjem uéenika. Dejvida, starog devet godina, morali smo da izo- lujemo zbog velikog ka8lja. Plakao je na sav glas i bunio se: »Propusticu Rodéerov éas geografije.« Dejvid je kod nas bio praktiéno od rodenja i stekao jasne i odredene predstave o potrebi pohadanja nastave. On sada predaje matematiku na Londonskom univerzitetu. Pre nekoliko godina, na optem skolskom sastanku (na kome svi koji pripadaju skoli izglasavaju skolska pravila, pri emu svaki uéenik i svaki Glan nastavnog osoblja ima pravo na jedan glas), bilo je predlozeno da se neki krivac kazni na taj natin Sto ée mu se celih nedelju dana zabraniti pristup na éasove. Deca su se usprotivila, tvrdeci da je kazna prestroga. Moje kolege i ja ose¢amo pravu averziju prema svim vrstama ispita. U na8im ogima, prijemni ispiti za univerzitet su prava anatema. Medutim, mi ne mozemo da odbijemo da poduéavamo decu iz predmeta koji se od njih traze. Jasno je da su ispiti, dok budu postojali kao takvi, jaéi od nas. Zato je nastavno osoblje Samer- hila uvek kvalifikovano da predaje po utvrdenim nor- mama. Nije stvar u tome Sto velik broj dece Zeli da po- laze standardne ispite — to dine samo oni koji ho¢e da se upiSu na univerzitet. Izgleda da ni ta deca nemaju preteranih te8ko¢a sa ispitima. Ona obiéno podinju oz- biljno da se pripremaju za prijemni ispit na univerzi- tetu sa 14 godina i za to im je potrebno otprilike tri godine. Razume se, to im ne polazi svima za rukom prilikom prvog polaganja. No, vaino je to Sto ponovo pokugavaju. Slobodna deca Samerhila 27 Samerhil je verovatno najsreénija Skola na svetu. Kod nas nema zabuanata, a slutajevi nostalgije za kuéom su malobrojni. Tuge su retkost, ali prepirke nisu. Gotovo da nisam imao priliku.da ikada vidim tuéu sa pesnitanjem, Sega je bilo kod nas kad smo bili deca, Retko éujem detinji plat jer deca, ako su slo- bodna, imaju daleko manje povoda da izraze mrinju nego deca koja su ugnjetena. Mrinja rada mrénju — — ljubav rada ljubav. Voleti znadi stati na stranu de- teta, Sto je osnovno za svaku vrstu Skole. Ne moiete biti na strani dece ako ih kagnjavate i na njima iska- Tjujete svoj bes. Samerhil je Skola u kojoj dete zna da je prihvaéeno. Da vam pravo kazem, ni mi u Samerhilu nismo bez Ijudskih mana. Jednog proleéa sam utrosio neko- liko sedmica sade¢i krompir, a kad sam u junu primetio da je nekoliko sadnica i&upano, napravio sam déum- bus. Pa ipak, razlika izmedu moje srdibe i srdzbe kak- vog pobornika bezuslovne poslugnosti je jasna: ja sam se razjario zbog krompira, dok bi se Ijutnja ovog dru- gog svela na pitanje morala, na pitanje dobra i zla. Ja nisam rekao da je ukrasti moje krompire bilo ne8to rdavo i nisam stvar postavio na nivo dobra i zla, nego na nivo svojih krompira, Radilo se 0 mojim krompirima i niko nije imao pravo da ih dira. Nadam se da sam jasno podvukao razliku. Dozvolite mi da se izrazim i na drugi naéin. Ja za decu ne predstavljam autoritet pred kojim bi ona tre- balo da drhte. Ravnopravan sam s njima, a buka koju sam nadigao zbog svojih krompira za njih znaéi isto Sto i buka koju bi diglo bilo koje dete ako bi mu, recimo, probuili gumu na biciklu. Sasvim je bezbedno izgrditi dete ako ste sa njim na ravnoj nozi. Ima, pak, onih koji ée reti: »Prigam ti prigu! nopravnosti ne moie biti! Nil je gazda, on-je sta28 Aleksandar S. Nil pametniji« I to je doista tatno. Ja sam gazda, i ako bi u zgradi izbio po%ar, deca bi k meni dotréala za pomoé. Ona znaju da sam ja vedi i da vise znam, to nema nikakvog znataja kad sam sa njima na njihovom sopstvenom terenu, to jest u krompiri8tu, da se tako izrazim. Kada mi je petogodi8nji Bili nalotio da napustim njegovu rodendansku zabavu jer me na nju nije pozvao, otiSao sam smesta i bez okoliSenja, baS kao Sto Bili na- puta moju sobu kada meni nije do njegovog druitva. Te&ko je opisati ovu vrstu odnosa izmedu nastavnika i deteta, ali svaki posetilac Samerhila zna na Sta mislim kad kazem da je taj odnos idealan. To je uodljivo iu odnosu prema nastavnicima uopite. Rada, toveka koji predaje hemiju, svi zovu Derek. Ostali élanovi osoblja Ppoznati su kao Hari, Ula i Pam. Ja sam Nil, a kuvarica je Ester. U Samerhilu svi imaju ista prava. Niko ne sme da hoda po mom velikom klaviru, a ja ne smem da kori- stim bicikl nekog detaka bez njegove dozvole. Na op- Stem Skolskom sastanku glas petogodignjeg deteta vredi koliko i moj. Ali, re¢i ¢e znalac, u praksi su, naravno, presudni glasovi odraslih. Zar Sestogodinje dete ne sa¢eka naj- pre da vidi kako vi glasate, pa tek onda dize ruku? Ja lino bih voleo da ono to katkad uradi, jer vecina mojih predloga ne biva prihvacena, Na slobodnu decu nije lako uticati, a u ovoj pojavi je bitan elemenat od- sustvo straha. Zaista, odsustvo straha je neSto najlepse 8to mode da se dogodi detetu. Na&a deca se ne boje nastavnog osoblja. Jedno od Skolskih pravila glasi da se posle deset uveée na gor- njem spratu poStuju red i mir. Jedne veteri, oko jeda- naest, u hodniku na gornjem spratu bio se boj jastu- cima, tako da sam na kraju bio primoran da napu- Slobodna deca Samerhila 29 stim radni sto i odem da se bunim. Kada sam stigao gore, zatuo sam jo$ samo uurbano tapkanje bosih nogu, a zatim je u praznom hodniku zavladao muk. Od- jednom, zatuh razotarani glas: »0, to je samo Nille, posle éega je bez zastoja nastavijen provod. Posto sam im objasnio da na donjem spratu pokuSavam da napi- Sem knjigu, pokazali su razumevanje i odmah se slozili da prestanu da galame. Prethodno se behu razbezali jer su pomislili da im je na tragu nocni deZurni (i sam jihovih godina). . Tino Fcimn onataj odsustva straha pred odraslima. Devetogodignje dete dogi ée samo da mi kaze da je loptom razbilo prozor. Ono mi to saopStava jer se ne boji da ée biti izlozeno srd%bi i moralnoj indignaciji. Ono ée eventualno morati da plati prozor, ali nikada neée morati da strahuje od pridikovanja i kaZnjavanja. Pre nekoliko godina se desilo da je Skolska uprava dala ostavku, a niko nije bio voljan da se kandiduje na izborima. Iskoristio sam priliku da istaknem slede¢i proglas: »Ja, dole potpisani, u nedostatku uprave, pro- glaSavam sebe za diktatora — Hajl* Nill« Ubrzo je doslo do komeSanja. Jo8 istog popodneva do8ao mi je Vivjen, star 8 godina, i izjavio: »Nile, razbio sam pro- zor fiskulturne sale!« . . Pokazah mu vrata: »Nemoj da me gnjaviS takvim sitnicamae, rekoh, i on ode. NeSto kasnije, vratio se i rekao da je razbio dva prozora. Ovoga puta stvar me je zaintrigirala, pa zatrazih da mi objasni u cemu je vic. »Ne volim diktatores, rege, »a ne dopada mi se ni da 2ivim bez klope.« (Kasnije sam saznao da je otpor prema diktaturi poku8ao da se iskali na kuvaru, koji je jednostavno zakijuéao kuhinju i otigao kuéi). * Na nematkom: »iiveo!« (svojevremeno deo nacistié- kog pozdrava). (prim. prev.)30. Aleksandar S. Nil »Dobro, pa Sta namerava’ da preduzmes?«, upitah. waa »Da i dalje razbijam prozoree, odgovori on od- lucno. »Samo nastavil«, rekoh, 8to on i uéini. ___Kada se slede¢i put pojavio, izjavio je da je poraz- bijao 17 prozora. »Ali, pazie, rege ozbiljno, »ja éu pla- titi Stetu« »Kako?« »Od dézeparca, Koliko mi vremena za to treba?« Napravih brzu ratunicu, »Oko deset godinae, rekoh. Za trenutak se smradio, a zatim videh kako mu se lice razgaljuje. mm »Urals, uzviknu, »Pa ja ne moram nita da pla- timl« ____,2A 8ta éemo sa pravilom o postovanju litne svo- jine?«, upitah. »Prozori su moja lina svojinae. ____ »Znam, ali sada vise ne vazi pravilo o liénoj svo- Jini. Nema uprave, a uprava stvara pravila.« Mora biti da ga je izraz mog lica podstakao da doda: »Ali, nema veze, platicu prozore!« Medutim, nije mu bilo sudeno da plati prozore. Na predavanju, koje sam neposredno posle toga odr#ao u Londonu, ispritao sam ovaj dogadaj. Posle izlaganja, prigao mi je jedan mlad éovek i pruzio novéanicu od Jedne funte kao »nadoknadu za prozore koje je mali antihrist razbio«, Dve godine kasnije, Vivjen je jo8 uvek pritao o Prozorima i éoveku koji je platio tetu. »Mora da je bio opasno zveknut, jer me nikad u Zivotu nije videos, objagnjavao je. _ Ako u deci nije prisutan strah, ona lakSe ostva- ruju kontakte sa nepoznatim Ijudima. Engleska rezer- visanost u osnovi nije nista drugo do strah, i upravo zato su najrezervisaniji oni koji su najimuéniji. Cinje Slobodna deca Samerhila 31 nica da se deca u Samerhilu ophode izuzetno prijatelj- ski prema posetiocima i nepoznatim osobama ispunjava moje kolege i mene ponosom. Istini za volju, medutim, mnogi na8i posetioci su zanimljivi deci. Najomrazenija vrsta posetioca je na- stavnik, narotito zagriZen nastavnik, koji trazi da vidi detije crteZe i pismene radove. Najomiljeniji posetilac je onaj koji ima da ispriéa neku uzbudljiva priéu — 0 avanturama, putovanjima ili, Sto je vrhunska poslastica, iz avijacije. Boksera ili tenisera deca ne¢e napustiti ni za tren, dok ée neko ko se razmahuje teorijama bez ustezanja biti ostavijen sam. oe Najées¢e zapazanje koje iznose posetioci jeste to da im je te8ko da razaznaju ko je uéenik a ko nastavnik. To je tatno: atmosfera harmonije je do te mere pri- sutna kada deca ose¢aju podr8ku odraslih. Nastavnik, samo zato Sto je nastavnik, ne uziva nikakva posebna prava. Osoblje i uéenici jedu istu hranu i pridréavaju se istih pravila zajedni¢kog zivota. Deca bi se osetila povredenom ako bi nastavnici imali posebne povlastice. U vreme dok sam jednom nedeljno driao nastav- nom osoblju predavanja iz psihologije, deca su potela da prigovaraju da to nije pravo. Promenio sam plan i dozvolio pristup predavanjima za sve iznad 12 godina. Utorkom uvege, moja soba je bila puna mladeti Zeljne znanja, koja ne samo Sto je slu’ala, veé je bez uste- zanja izraavala svoje mi8ljenje. Medu temama koje su deca trazila da obradujem bile su i sledeée: kompleks nige vrednosti, psihologija krade, psihologija gangstera, psihologija humora, za8to je éovek postao moralist, ma- sturbacija, psihologija gomile. Otigledno je da ée ova deca uéi u Zivot sa kristalno jasnim predstavama o sebi i drugima. Najéesée pitanje koje posetioci Samerhila postav- Ijaju je sledese: »Neée li se deca na¢i u vrzinom kolu32 Aleksandar S. Nil i okriviti 8kolu Sto ih nije naterala da nauée aritme- tiku ili muziku2« Odgovor glasi: mladog Fredija Beto- vena ili mladog Tomija Ajnétajna ni8ta na svetu nece spretiti da se bave onim Sto dele. Funkcija deteta je da Zivi svoj Zivot — ne Zivot kojim njegovi anksiozni roditelji smatraju da bi tre- balo da Zivi, i ne Zivot u smislu koji je odredio strué- njak za obrazovanje, smatrajuéi da zna sta je najbolje. Svako uplitanje i usmeravanje od strane odraslih do- vodi do stvaranja generacije robota. Decu ne moete naterati da uée muziku ili nesto drugo, a da ih, do izvesne mere, ne pretvorite u odra- sle beski¢menjake. Vi ih oblikujete u buduée Ijude koji ée prihvatiti status quo. To je dobro za dru8tvo kome su potrebna poslusna bica prikovana za kancelarijske stolice, ili prodavei — hodajuée lutke po radnjama, ili automatizovana stvorenja koja svakog jutra u osam i po hvataju voz iz predgrada, retju — to je dobro za druStvo koje preplageni mali Zovek, na smrt_ prepad- nuti konformist, nosi na svojoj izlizanoj grbaéi. POGLED NA SAMERHIL Dozvolite mi da opigem tipiéan dan u Samerhilu. Doruéak je od osam i petnaest do devet. Nastavno oso- blje i uéenici sami donose doruéak iz kuhinje u trpezari- ju. Kreveti bi trebalo da budu name&teni do pola deset, kada potinje nastava. Na potetku svakog tromesedja izlaze se raspored &asova. Tako, recimo, Derek, nastavnik hemije, radi sa I razredom ponedeljkom, a sa II razredom utorkom, itd. Ja imam sliéan raspored za engleski i matematiku, a Moris za geografiju i istoriju. Manja deca (od sedam do devet godina) obiéno provode celo pre podne sa Slobodna deca Samerhila 33 svojim uiteljem, ali i ona dolaze u pirrodnjacki ka- binet i kabinet za likovno obrazovanje. Nijedan uéenik nije primoran da pohada éasove. Ali, ako Dzimi dode na engleski u ponedeljak, pa se vise ne pojavi sve do petka iduée sedmice, ostali se s punim pravom bune Sto koi rad i mode se dogoditi da ga jednostavno izbace sa éasa. Casovi traju do jedan sat, s tim Sto deca iz zaba- vita, kao i najmladi uéenici, ruéaju u pola jedan. Posto moramo da obedujemo u dve smene, nastavno osoblje i najstariji uéenici sedaju za sto u pola dva. Popodne je potpuno slobodno. Ja zaista ne znam 3ta svi rade tokom popodneva. Ja se bavim ba8tovan- stvom i retko vidam mladariju u blizini. Primecujem da se mladi igraju gangstera. Stariji organizuju igre kad je lepo vreme. Medu starijima, neki su zaokupljeni motorima, radio-aparatima, crtanjem i slikanjem. Ima ih koji majstorisu u radionici — popravijaju bicikle ili prave éamee i revolvere. Caj se pije u éetiri sata. U pet potinju razne ak- tivnosti. Mladi vole da im se dita. Deca srednjeg uz- rasta vole da rade u kabinetu za likovno obrazovanje — — bojadigu, rezu linoleum, obraduju kozu i prave kota- rice. I u keramiékoj radionici se obitno moze na¢i neka grupa zaneta radom. Uopite, izgleda da je kera- mika radionica najposecenija, i ujutru i uvete. Najsta- rija grupa radi od pet pa nadalje. Radionica za obradu drveta i metala puna je svake veteri. Ponedeljkom uveée uéenici idu u mesni bioskop, sa novcem koji im Salju roditelji. Ako se u utorak pro- meni program, oni koji imaju novca mogu da idu ponovo. Utorkom uveée, nastavno osoblje i stariji utenici slu’aju moje predavanje iz psihologije. Istovremeno, mladi drie razne Citalatke éasove. Sredom uvete jeery Aleksandar S. Nil MoS igranka. Ploge sa muzikom za igru biraju se iz bogate diskoteke, Sva deca lepo igraju, pa neki posetioci iz- javijuju da im nisu dorasli u okretnim igrama. Cetvrt- Kom uveve nije predvideno nista posebno. Stariji idu u bioskop, u Leiston ili Oldburg. Petak uvete je rezer- visan za specijalne aktivnosti, kao recimo za probe pozoriSnog komada. Subotnje vete je najznatajnije, buduci da se tada odriava opéti skolski sastanak. Posle njega je obiéno igranka. U zimskim mesecima nedeljno vete je poz0- rigno veée. Za rugni rad ne postoji raspored %asova. Nema utvrdenih éasova iz drvodeljstva. Deca prave ono Sto dele. A ona gotovo uvek Zele da prave igratke: revolver, pusku, éamac, zmaja... Nisu preterano zainteresovana za izradu slozenih drvenih sastavaka. Cak ni stariji de- %aci ne mare za komplikovanu stolariju. Gotovo niko nije zainteresovan za moj hobi — kujunddiluk — jer se u obradu obitne metalne Ginije ne moze uneti mno- go maste. ‘Ako je dan lep, onda mozda ne¢ete moti da vidite male gangstere iz Samerhila. Oni su negde po skrovitim kutovima, zaokupljeni dokazivanjem svoje neustrasivo- sti. Ali devojéice dete videti. One su u kuéi ili oko nje, ali nikada daleko od odraslih. U kabinetu za likovno obrazovanje moiete zateci puno devojéica koje slikaju i prave Korisne stvari od tkanine. Ipak mi se éini da su detaci mahom kreativ- niji, odnosno nikada ne éujem da se neki deéak Zali da mu je dosadno zato Sto ne zna Sta da radi, dok devojéice to ponekad Kazu. Moguée je da mi se detaci dine kreativnijim jer Skolska oprema vise odgovara njihovim potrebama nego potrebama devojéica. Devojéice od deset godina pa na- vige malo koriste radionicu za obradu metala i drveta. Slobodna deca Samerhila 35 One nemaju Zelju da se bakéu sa maginama, niti ih za- nimaju radio-aparati i struja. One imaju svoje umet- nitke aktivnosti koje obuhvataju rad na keramici, re- zanje linoleuma i bojadisanje, kao i Sivenje, ali nekima to nije dovoljno. Degaci se interesuju za Kuvanje isto koliko i devojéice. I jedni i drugi sami pi8u i izvode pozoriine komade, prave kostime i dekor. Uéenici veci- nom pokazuju istanéan smisao za glumu, jer je njihova igra iskrena, a ne izveStatena. __ Izgleda da devojtice poseéuju hemiijsku laborato- riju isto koliko i detaci. Radionica je gotovo jedino mesto koje ne priviati devojéice iznad deset godina. Na Skolskim sastancima devojtice su manje aktiv- ne od detaka, a ja za sada ne umem da objasnim ova pojavu. Sve do pre nekoliko godina devojtice su mahom dolazile priliéno kasno u Samerhil. Doziveli smo mnoge neuspehe sa devojticama iz manastira i Zenskih skola. Doduse, nikada nisam ni smatrao da ovakva deca mogu da predstavijaju pravi primer slobodnog obrazovanja. Devojeice koje su dolazile kasno obiéno behu deca rodi- telja koji nisu postovail slobodu, jer da jesu, njihove devojéice ne bi bile problematitne. Uz to, tim bi devoj- ica ovde u Samerhilu doSla malo k sebi od problema koji ju je ti8tio, roditelji bi je zbrzali u neku od »finih Skola w kojima ée steci obrazovanje. No, poslednjih godina dobijali smo devojéice iz porodica u kojima se veruje u Samerhil. One su divna druzina, puna duha, originalnosti i preduzimljivosti. DeSavalo se“ da iz finansijskih razloga ostanemo bez nekih devojtica, ponekad zato Sto su njihova braéa odlazila u skupe privatne Skole. Tradicija, po kojoj se od sina pravi biser porodice, sporo odumire. Zbog lju- bomorne posesivnosti roditelja, upla’enih da bi dete36 Aleksandar S. Nil moglo da prenese privrienost rodnom domu na skolu, ostajali smo i bez detaka i bez devojéica. Samerhil je stalno vodio neku vrstu bitke za op- stanak. Malo je roditelja koji imaju dovoljno strpljenja i poverenja da poSalju decu u Skolu u kojoj mladez mote da bira izmedu igre i uéenja. Roditelji drhte od straha na pomisao da njihovo éedo na dan punoletstva neée biti sposobno da samo zaraduje za Zivot. Danas se u Samerhilu vecinom nalaze deca ¢i; ditelji Zele da ona odrastu bez discipline koja sputava. To je veoma sreéna okolnost, jer sam u prodlosti obié- no dobijao sinove okorelih konzervativaca koji su mi svoju decu slali iz ofajanja. Takvi roditelji nisu davali ni pet para na slobodu dece, a u sebi su nas sigurno smatrali gomilom Sa’avih ¢udaka. Tim zadrtim konzer- vativcima je bilo vrlo teSko objasniti neke stvari. Secam se jednog uvazenog vojnog lica koje se dalo u razmi&- Ijanje da li da svog devetogodisnjeg sina upise u nasu Skolu. »Izgleda da mesto odgovarae, rekao je. »Ali po- stoji neSto Sto me brine. Moj detak bi ovde mogao da nauéi da masturbira.« Upitah ga za8to se toga boji. »To bi mu mnogo naékodilo«, objasni on. 2Ali, ni vama ni meni to nije mnogo naSkodilo, zar ne?«, primetih Ijubazno. Oti8ao je ne éasedi ni éasa i odveo sina. Dolazila je i jedna bogata mama koja se, po8to me je ditav sat dobro ispitivala, okrenu prema svom muiu i rege: »Prosto ne mogu da se odluéim da li da ovde upigem Mardiori ili nec... »Nemojte se ni mutitie, uzvratih, »Ja sam odlutio umesto vas — ne¢u je primi Morao sam da joj objasnim o Semu se radi: »Vi u su8tini ne verujete u slobodu. Kad bi Mardiori dosla Slobodna deca Samerhila 37 ovamo, morao bih da utro8im pola Zivota obja&njava- juéi vam &ta se ovde zbiva, i na kraju vas ipak ne bih ubedio. Posledice bi bile pogubne po Mardiori, jer bi je neprestano razdirala sumnja ko je u pravu, skola ili kuéa«. Idealni roditelji su oni koji jednostavno dodu i kazu: »Samerhil je pravo mesto za nagu decu — nijedna druga 3kola nam se ne dopada.« Te8koée su bile narotito velike kada smo otvorili 8kolu. Mogli smo da primimo jedino decu iz viSe ili srednje klase, zato Sto smo morali da sastavijamo kraj s krajem. Nismo imali nikakvog bogata8a iza sebe. U prvim danima, jedan darodavac, koji je Zeleo da ostane anoniman, pomogao nam je da prebrodimo dva- -tri te3ka trenutka; kasnije nam je jedan roditelj na- pravio carske poklone: novu kuhinju, novo krilo zgrade, Tadio, novu radionicu... To je bio darodavac kakav se samo pojeleti moze — nije postavijao uslove i nista nije tratio zauzvrat. »Samerhil je mom D4imiju pru- zio obrazovanje kakvo sam %eleo za njega«, rekao je jednostavno. Diejms Sena je istinski verovao u sio- bodu dece. ____ Minikada nismo mogli da primimo decu iz sasvim siromainih kuéa, Sto je velika Seta, jer smo tako bili prinudeni da celokupno istrazivanje usmerimo ka deci srednje klase, a ponekad je te$ko dosegnuti detinju duSu kada je skrivena pod mno8tvom novea i skupog odela. Kada devojka zna da ée na dan punoletstva zapli- vati u vodama novéanog izobilja, onda u njoj nije lako prouéavati detinju prirodu. Sreéom, medutim, vecinu sadaSnjih i biv8ih uéenika Samerhila novac nije raz- mazio, Svi oni znaju da, kada zavrée Skolu, moraju da pirvreduju.38 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 39 U Samerhilu celog dana rade sprematice iz varodi koje stanuju kod svojih kuéa. To su mlade devojke koje rade mnogo i predano. U atmosferi slobode, u kojoj niko pred njima ne izigrava gazdu, one rade bolje i postiu vise nego kada bi radile pod stegom autori- teta. To su u svakom pogledu divne devojke. Uvek sam osecao stid pred Ginjenicom da te mlade devojke mo- raju toliko da rade samo zato 3to su rodene siromasne, dok su se kod mene nalazile razmazene devojtice iz imuénih porodica koje nisu imale energije ni da name- ste svoj krevet. DoduSe, moram da priznam da i sam mrzim da name8tam krevet. Moje neubedljivo izvi- njenje da obavljam suvise drugih poslova nije impresio- niralo maligane. Rugali su se mojoj odbrani da se od jed- nog generala ne moze otekivati da skuplja smece. Veé vi8e puta sam naglasio da odrasle osobe u Samerhilu nisu neki obrazac vrline. Mi smo ljudska bica kao i svi drugi i nage Ijudske slabosti se Gesto sukobljavaju sa nagim teorijama. U prosetnoj porodici, ako dete razbije tanjir, otac ili majka dizu galamu, pri demu tanjir postaje vazniji od deteta. U Samerhilu, ako dete ili sprematica razbiju ditavu gomilu tanjira, ja i moja Zena ne ka%emo ni reg. Sto je bilo — bilo je. No, ako dete pozajmi neku knjigu, pa je ostavi napoiju da ‘kisne, moja Zena se naljuti, jer joj knjige mnogo znaée. Ja u tom sluéaju ostajem po strani, jer mi Knjige ne znaée mnogo. S druge strane, moja Zena izgleda iznenadena kada ja nadam dreku zbog slomlje- nog dleta, jer ja pridajem znagaj alatkama, dok one malo znage za moju Zenu. Na Zivot u Samerhilu je neprestano davanje. Po- setioci nas iscrpljuju vise od dece, jer i oni trate da im se daje. Davati je zacelo uzvigenije nego primati, ali je bez sumnje i zamornije. Opsti Skolski sastanci subotom uvete, na Zalost, pokazuju da izmedu odraslih i dece ima nesuglasica. To je sasvim prirodno. U zajednici razliGitih godi8ta, sve podrediti maloj deci znagilo bi potpuno ih razmaziti. Odrasli se bune kad ih, dok su svi ostali veé u krevetu, grupa starijih uéenika uznemirava galamom i smehom. Henri se Zali da je proveo ditav sat blanjajuci panel za ulazna vrata, da je zatim oti§ao na rutak i da je, kada se vratio, zatekao policu koju je Bili napravio od nje- govog panela. Ja se tuzim na momke koji su pozajmili moj alat za lemljenje i nisu ga vratili. Moja Zena pravi diumbus zato Sto su tri manja deteta posle vetere izjavila da su jo$ gladna, pa su dobila hleb i déem, a sutradan ujutru su na podu u predvorju nadeni ko- madi hleba. Piter tuno prijavijuje da se jedna grupa gadala u keramitkoj radionici njegovom dragocenom glinom. I tako se nastavija sukob izmedu gledigta odra- slih i mladalatkog nedostatka odgovornosti. Sukob se, medutim, nikad ne prenosi na liéni plan i nema ose- ¢anja goréine u odnosu na pojedinca. Ova sukobljava- nja doprinose velikoj Zivosti u Samerhilu. Uvek se neSto dogada, pa u celoj godini nema nijednog jedinog dosadnog dana. Sreéom, nastavno osoblje nije preterano posesiv- no, mada mi, da vam pravo ka%em, nije osobito drago kada vidim da je kutiju specijalne boje, koju sam ku- pio po ceni od tri funte za galon, uzela neka devojéica da bi obojila ram sa nekog starog kreveta. Ja sam posesivan u odnosu na moja kola, pisacu maginu i alatke, ali u odnosu na ljude ne oseam posesivnost. Ako imate posesivna ose¢anja prema ljudima, onda ne treba da budete upravitelj skole. Habanje materijalnih stvari u Samerhilu predstav- lja prirodan proces koji bi mogao da se uspori jedino zastra8ivanjem. Habanje psihitkih snag uop8te se ne40 Aleksandar S, Nil mote izbedi, jer deca trae i mora im se dati, Vrata moje dnevne sobe otvaraju se pedeset puta na dan i neko dete postavija pitanje: »Da li veéeras idem u bioskop?«, »Za8to ja nemam i.. (individualni %as)?«, aJesi li video Pam?«, »Gde je Ina?« Sve ovo spada u dnevni posao i ja to u trenutku ne oseéam kao teret, mada mi i nemamo pravog privatnog Zivota, delimiéno stoga Sto, s tatke gledi8ta odraslih, zgrada nije pode- sna za 8kolu, pa nam deca uvek sede na glavi. Krajem tromesetja, moja Zena i ja smo zaista umorni. Vredno je pomenuti da ¢lanovi nastavnog osoblja retko izlaze iz takta Sto, samo po sebi, govori isto to- liko o deci koliko o nastavnicima. Pravo je zadovoljstvo tiveti sa tako divnom decom, pa ima malo razloga da éovek izade iz takta. Ako je detetu data sloboda da se potvrdi, ono se obiéno ne¢e ponasati odbojno i neée naéi niéeg zabavnog u tome da nervira odraslu osobu. Imali smo jednu nastavnicu koja je bila preoset- Ijiva na kritike i devojtice su je zadirkivale. Nisu mogle da zadirkuju nikog drugog medu nastavnim osobljem, jer niko drugi ne bi ni reagovao. Motete zadirkivati samo one koji mnogo drée do svog dostojanstva. Da li deca Samerhila ispoljavaju agresivnost uobi- éajenu kod druge dece? Pa, svako dete mora u sebi da nosi neSto agresivnosti da bi prokréilo put kroz Zivot. Preterano izrazena agresivnost koju uofavamo kod ne- slobodne dece predstavija bunt protiv mrinje koju su drugi ispoljili prema njima. U Samerhilu, gde nijedno dete ne oseca mrénju odraslih, agresivnost nije po- trebna. Kod nas su agresivna deca bez izuzetka ona koja u svojim porodicama ne dobijaju ljubav i razu- mevanje. Kad sam ja bio uéenik seoske Skole, razbijeni no- sevi behu uobigajena stvar bar dvaput nedeljno. Agre- sivnost u obliku tuée je mrmzja — mladez nabijena Slobodna deca Samerhila 4a mrinjom oseéa potrebu da se tuée. Ako se deca nalaze u sredini iz koje je mrinja uklonjena, ona je onda i ne ispoljavaju. Mislim da je frojdovsko stavijanje tezi8ta na agre- sivnost prouzrokovano prouéavanjem porodica i Skola onakvih kakve one jesu. Ipak, vi ne mozete proutavati psihologiju pasa posmatrajuéi lovatkog psa na lancu. Isto tako se ne mo%ete dréati dogmatskih teorija o psi- hologiji Soveka, kada je Ijudska rasa zauzdana pot velo évrstog lanca — lanca koji su iskovale generacije onih Sto su mrzeli Zivot. Mislim da se u slobodi Samer- hila agresivnost ni iz daleka ne ispoljava na onako dra- stiéan natin kao u striktnim Skolama. U Samerhilu, medutim, sloboda ne znaéi odstupa- nje od principa zdravog razuma. Mi preduzimamo sve mere predostroinosti za bezbednost nasih utenika. Deca smeju da se kupaju samo ako je na svakih Sestoro dece obezbeden po jedan spasilac; deca ispod jedanaest go- dina nemaju pravo da sama voze bicikl na ulici. Ova pravila, koja su predlodili sami uéenici, izglasana su na opStem sastanku. ‘Za pentranje po drvecu ne postoje pravila. Verati se po drvecu predstavlja natin sticanja Zivotnog isku- stva. Ako bi se detetu zabranio svaki opasniji poduhvat, ‘ono bi, neizbeino, postalo kukavica. Mi zabranjujemo penjanje na krov, vazdu8ne pi8toljei svako drugo oruzje kojim se mogu naneti povrede. Uvek se zabrinem kada pone manija bojeva drvenim maéevima. Jako zahtevam da se vrhovi mateva zastite gumom ili krpom, uvek odahnem kada sve to prode. Zaista, nije lako raspoznati granicu izmedu opravdane brige i anksioznosti. Nikada nisam imao miljenike u Skoli. Naravno, uvek su mi se neka deca dopadala vie od drugih, ali sam se dobro éuvao da to ne ispoljim. Moguée je da uspeh Samerhila delimiéno lezi u ose¢anju dece da se42 Aleksandar S, Nil prema svima njima postupa podjednako i sa poStova- njem. Zabrinjava me sentimentalan odnos prema uée- nicimi u bilo kojoj Skoli: tako je lako u svojim gus- kama videti labudove, ili videti Pikasa u detetu koje samo ume da brija bojama. U veéini skola u kojima sam predavao zbornica je bila pravi mali pakao spletki, mrinje i zavisti. Naga zbornica je prijatno mesto. Zlobe, toliko rasprostranje- ne na drugim mestima, kod nas nema. U slobodi, odra- sh, ba’ kao i deca, postaju sreéni i dobronamerni. S vre- mena na vreme, tek pristigli nastavnik gotovo isto rea- guje na slobodu kao i dete: mozda se neée brijati, pro- Vodice veci deo prepodneva u krevetu, ak ¢e se oglu- Sivati o 3kolske propise. Srecom, kod odraslih iivljava- nje kompleksa traje znatno kra¢e nego kod dece. Mladoj deci svake druge subote pritam priée o njihovim sopstvenim dozivijajima. Radim to veé godi- nama. Vodio sam ih u najernju Afriku, ispod mora i iznad oblaka. Jednom sam udesio da u pri¢i umrem. Samerhil je preuzeo strogi éovek po imenu Magins. Za svaku sitnicu dobijalo se dvadeset pet po turu. Opisao sam kako deca krotko slugaju njegove naredbe. Oni izmedu tree i osme godine razbesneli su se na mene: »Taman posla! Svi smo pobegli! Ubili smo ga éekicem! Sta ti misli8, da bismo mi trpeli takvog tipa?!« Shvatio sam na kraju da ih mogu odobrovolj jedino ako se vratim u Zivot i Sutnem gospodina Ma- ginsa napolje. Bili su to uglavnom maligani koji nikada nisu boravili u striktnim skolama, i njihova besna reak- cija bila je spontana i prirodna. Zgranuila ih je i sama pomisao na svet u kome upravitelj Skole nije na njiho- voj strani — ne samo zbog iskustva sa Samerhilom, veé i zbog iskustva iz roditeljskih domova u kojima su mama i tata takode bili uz njih. Slobodna deca Samerhila 43 Jedan ameritki posetilac, profesor psihologije, kri- tikovao je nagu Skolu pozivajuci se na to da je ona kao neko ostrvo, da se ne uklapa u zajednicu i da nije deo Sire dru&tvene celine. Evo mog odgovora. Ako bih osni- -vao Skolu u nekom gradi¢u s namerom da se ona uklopi w zajednicu, 3ta bi se dogodilo? Od sto roditelja, ko- liki bi se procenat slozio sa dobrovoljnim pohadanjem nastave? Koliko njih bi priznalo detetu pravo da mas- turbira? Bio bih primoran da od samog poéetka pra- vim kompromise u odnosu na ono 8to smatram istinom. Samerhil jeste ostrvo. On to mora da bude posto detiji roditelji ive po kilometrima udaljenim gradovi- ma, éak i u stranim zemljama. Po8to nije moguéno sa- kupiti sve roditelje u gradi¢u Leistonu, u Safoku, Sa- merhil ne moze da bude deo njegovog kulturnog, eko- nomskog i druStvenog Zivota. No, odmah da dodam, 8kola nije ostrvo u odnosu na gradi¢ Leiston. Mi se testo vidamo sa stanovnicima Leistona i odnosi su obostrano prijateljski. Pa ipak, u osnovi, mi nismo deo njihove zajednice. Ne bi mi nikada palo na um da, recimo, tratim od urednika mesnog lista da piSe o uspesima mojih biv8ih uéenika. ‘Mi organizujemo igre sa decom iz grada, ali su naga obrazovna stremljenja vrlo razligita. Posto nismo verski opredeljeni, ne meSamo se ni sa verskim forma- cijama u gradu. Kada bi Samerhil bio deo gradske za- jednice, morali bismo da uvedemo veronauku za uée- nike. . Cvrsto sam uveren da moj ameritki prijatelj nije bio svestan pravog znagenja svoje kritike. Ja je ovak razumem: Nil je samo pobunjenik protiv dru8tva; nje- gov sistem ne doprinosi ujedinjavanju druStva u sklad- nu celinu niti premo8¢ivanju jaza izmedu detije psi- hologije i dru8tvenog nepoznavanja te psihologije, jaza izmedu Zivota i anti-tivota, skole i kuée. Na ovo mogu“ Aleksandar S, Nil da odgovorim da ja nisam aktivist u borbi za promé druftva; ja jedino mogu da ubedujem drustvo da. je neophodno da se samo ratosilja mrénje, kainjavanja i misticizma. Mada piéem i govorim Sta mistim o dre om kada bih to isto druStvo pokugao da preobratim organizovanu akcijt i i ror ongan jju, ono bi me satrlo kao javnu ‘Ako bih, recimo, poku8ao da zasnujem zajedni u kojoj bi adolescent slobodno diveli svoj priroten ihr bavni Zivot, bio bih onemoguéen, ako ne i uhapSen, kao amoralni zavodnik mladezi. ako duboko prezirem kom. promis u ovome mu moram pribeci, jer shvatam da moja osnovna duznost nije da preobraéam drustvo, vet da nekolicinu dece uputim ka sreci. ’ OBRAZOVANJE U SAMERHILU U PORED! SA STANDARDNIM OBRAZOVANJEM Drdim da je cilj Zivota pronaéi sreéu, sto znati ono Sto vas zanima. Obrazovanje bi trebalo da bude pri- prema za Zivot. Naga kultura u tome nije imala mnogo uspeha. Nae obrazovanje, politika i ekonomija vode kka ratu, Na’a medicina nije iza8la na kraj sa bolescu. Naa religija nije uspela da iskoreni pljatku i iskori8éa. vanje. Na& samohvalisavi humanizam jo’ uvek dopusta javnom mnenju da odobrava jedan varvarski sport — — lov. Kolo vremena donosi napredak samo u oblast tehnike — radija i televzije,elektronike i mlaznih avi . Prete novi svetski i, je j gna, Prete novi svet i ratovi, jer je dru8tvena svest ‘Ako se jo8 oseéamo sposobnim za preispitivanj postavimo nekoliko skakHjivih pitanja, Zasto fovel, bo svemu sudeti, vise boluje od raznih bolesti nego zivo- tinje? Za8to éovek oseéa mrEnju i ubija u ratu, dok to Slobodna deca Samerhila 45 Hivotinje ne dine? Za8to je broj obolelih od raka sve ‘yeti? Zasto ima toliko samoubistava i toliko patoloskih seksualnih zlo%ina? Za8to postoji oblik mrZnje koji se zove antisemitizam? Za8to su crnci predmet mrinje i lingovanja? Cemu Klevetanje i pakost? Za8to je seks skaredna, nedolitna Sala? Za8to je dete rodeno izvan braka dru&tveno anatemisano? ZaSto religije u kojima veé odavno ne postoje ljubav, nada i milosrde, i dalje opstaju? Za8to, zaSto — hiljadu za8to upuéenih na ra- éun nage civilizovane uzviSenosti! Postavijam ova pitanja jer sam po profesiji nastav- nik, dakle neko ko se bavi mladim ljudima. Postavljam ih jer su pitanja koja nastavnici obitno postavijaju bez ikakvog znataja i odnose se na Skolske predmete. Pitam se kakva ovozemaljska dobrobit moze da proi- zade iz rasprava o francuskom jeziku, ili istoriji starog veka, ili emu bilo, buduci da ti predmeti ne vrede ui jote u poredenju sa neuporedivo krupnijim problemom prirodnog ispunjenja Zivota — sa unutarnjom srecom Coveka. Koliko je naSe obrazovanje istinsko stvaralaStvo, istinsko izraZavanje sebe? Rutni rad se najée3ce svodi na pravijenje jastutiéa za tiode pod budnim okom struénjaka. Cak ni sistem Montesorijeve, poznat kao sis- tem u kome se usmeravanje ostvaruje putem igre, nije nigta drugo do ve8tatki natin poduéavanja dece kroz praktigan rad. U njemu nema niteg kreativnog. Detetu kod kuée neko stalno dr#i lekcije. Gotovo da nema kuée u kojoj se ne bi naSao bar jedan nedo- rasli odrasli lan porodice koji hita da objasni Tomiju kako radi njegov novi motor. Uvek se nade neko da podigne bebu na stolicu baS kad ona Zeli da ispita neke stvaréice na podu. Svaki put kada Tomiju objasnimo kako radi njegov novi motor, mi tom detetu krademo Zivotnu radost — radost otkrivanja, savladivanja pre- Montesori (1870—1954), italijanski pedagog.46 Aleksandar S. Nit preka. Jo8 vise, mi nagonimo to dete da poveruje da je inferiorno i da mora da se osloni na pomoé drugih. Roditelji veoma sporo dolaze do samanja do koje mere je nevazno ono 8to se uti po 8kolama. Deca, kao i odrasli, nauée ono Sto ele da nauée. Sve te silne do- dele nagrada, zatim ocene i ispiti, ometaju pravilan razvoj litnosti. Samo pedanti tvrde da je uenje iz knji- ga — obrazovanje. Knjige su najnevainije pomagalo u &koli. Detetu su potrebna tri Rt, a sve ostalo bi trebalo da se sastoji od alatki, gline, sporta, pozori8ta, boje i slobode. Veéina onoga Sto adolescenti rade u Skoli disto je tracenje vremena, energije i strpljenja. To je otimanje prava mladima da se igraju, igraju i igraju, to je ka- lemljenje izandalih glava na mlada plea. Kada dréim predavanja na pedagoSkim Skolama i univerzitetima, éesto sam zapanjen nedoraslo&u tih mladi¢a i devojaka nakljukanih nepotrebnim zanjem. Oni mnogo zaju, u dijalektici nemaju premca, umeju da citiraju klasike, no o stavu prema ivotu su mnogi od njih na nivou novorodenéeta. Oni su bili obuéeni da znaju stvari, ali im nije bilo dopu8teno da osecaju. Ti studenti su Ijubazni, prijatni i revnosni, ali tu nesto nedostaje: emocionalni Ginilac, moé podredivanja misli oseéanjima. Prigam im o svetu koji im je bio i ostao uskraéen. Udibenici iz kojih uée nemaju veze sa ljud- skim karakterom, Ijubavlju i samoopredeljenjem. I ta- ko, sistem tera dalje po svome, nastoje¢i da se samo ispune nastavne norme savladivanja gradiva iz udibe- nika, tera dalje i razdvaja glavu od srea. Do8lo je vreme da se suprotstavimo Skolskoj pred- stavi o tome kako treba da se radi. Uzima se zdravo * Tri R = Gitanje, pisanje i ratun (tri revi koje u en- gleskom jezilu poéinju glasom »re), (prim. prev.) Slobodna deca Samerhila AT za gotovo da svako dete treba da nauti matematiku, oie geografiju, malo prirodnih nauka i malo umet- nosti i, svakako, knjizevnost. Vreme je da shvatimo da prosefno dete ne mari mnogo ni za jedan od ovih redmeta. erespokaz da je to tako nalazim u svakom novom ute- niku Samerhila. Kada tuje da je 8kola slobodna, svako tek pristiglo dete usklikne: »Ura! Neéete me gnjaviti aritmetikom i ostalim glupostimal« a Ja ne omalovazavam uéenje, ali uéenje bi trebalo da usledi igri. Ugenje ne bi gebalo, smifijeno zasladi- vati igrom da bismo ga utinili svarijivim. Udenje jeste vaino, ali ne za svakog. Njizinski* nije bio u stanju da polodi Skolske ispite u Petro- gradu, a bez njih nije mogao da bude primljen u Driavni balet. On jednostavno nije bio kadar da nauti skolske predmete zato 8to su mu misli lutale. Za njega je bio udegen narotit ispit, sa unapred dotu- renim odgovorima — tako bar piSe u jednoj njegovoj biografiji. Kakav bi to gubitak bio za svet da je Nji- Zinski ipak morao da polaze prave ispite! Kreativne litnosti uée ono Sto Zele da ute da bi se snabdele orudem koje zahtevaju njihova original- nost i genije. Ne mo%emo ni slutiti koliko kreativnosti biva ugugeno po udionicama u kojima se samo insi- stira na uéenju. - Imao sam priliku da upoznam devojku koja je da- nonoéno plakala jer je morala da uéi geometriju. Njena majka je Zelela da je po8alje na univerzitet, iako je &itavo devojéino bi¢e bilo umetniéki orijentisano, Odu- * Vaslav Niidinski (1890-1950), ruski_balet-majstor. Pridrutio se 1909, »Ruskom baletue ‘Djagiljeva u Pariza i stekao svetsku slavu. Umro u jednom Svajcarskom sanato- rijumu od teske duevne bolesti. (prim. prev.)48 Aleksandar S. Nil Sevilo me je kada sam saznao da je po sedmi put pala na prijemnom ispitu za koledz. Mozda ¢e je mama sada pustiti da se bavi glumom, za ¢im je oduvek éeznula. Pre izvesnog vremena sreo sam se u Kopenhagenu sa devojkom koja je provela tri godine u Samerhilu i izvrsno govorila engleski. »Verovatno si u razredu medu najboljima iz engleskog«, rekoh. >Ne, nisame, uzvrati ona skrugeno. »Medu najgo- rima sam, jer ne znam englesku gramatiku.« Cini mi se da bolji komentar o tome Sta odrasli smatraju ob- razovanjem nije potreban. Ravnoduini Skolci, koji se pod pritiskom disci- pline provuku kroz koledz ili univerzitet i postanu ne- Mma8toviti nastavnici, osrednji lekari ili nesposobni p1 nici, zacelo bi bili dobri mehaniéari, odlitni zidari prvorazredni policajci. Uoéili smo da detak koji ne moze ili ne¢e da nauti da Gita do, recimo, petnaeste godine, uvek poka- zuje izrazit smisao za mehaniku i kasnije postaje dobar tehniéar ili elektritar. Ne bih se usudio da uop’tavam sluéajeve devojtica koje nikad ne pohadaju éasove, po- sebno matematike i fizike. Pa ipak, takve devojéice obigno provode priliéno vremena u vezu i ponekad, kas- nije u Zivotu, postaju krojatice ili modni kreatori. Na- stavni program, po kome buduéa krojacica uéi kvadrat- ne jednaéine ili Bojlov zakon, zaista je apsurdan. Koldvel Kuk je napisao knjigu »Pomoéu igre«, u kojoj je izneo svoj natin predavanja engleskog jezika. Bila je to fascinantna knjiga, puna pozitivnih ‘stvari, ali mislim da je ipak samo na nov naéin podriavala teoriju da je ugenje od presudnog znataja. Kuk je bio stanoviSta da je ugenje do te mere vaino da goréinu pilule valja ublaziti igrom. Takvo shvatanje, po kojem dete traci vreme ako ne uti, pravo je prokletstvo koje zaslepljuje hiljade nastavnika i veinu Skolskih inspek- Slobodna deca Samerhila 49 tora. Pre pedeset godina parola je bila: »Uéiti kroz praksu!« Danas je parola: »Uéiti kroz igrul« Igra se u ‘ovom sluéaju Koristi kao sredstvo za postizanje nekog cilja, ali ja zaista ne znam da li taj cilj sluzi netem dobrom. Ako nastavnik vidi da su se deca zaigrala u blatu, a on tom trenutku zabave doprinosi na taj natin Sto raspreda © eroziji reéne obale, kakav cilj on moze da ima u glavi? Koje dete zanima erozija reéne obale? Mnogi pedagozi smatraju da nije vaino Sta dete uti, vaino je da neSto nauci. No, u 3kolama, ovakvim kakve su, to jest fabrike za masovnu proizvodnju, Sta drugo moe nastavnik do da nesto predaje i dode do zakljué- ka da je ugenje samo po sebi najbitnije? Kada nekoj grupi nastavnika drtim predavanje, obiéno potnem tako Sto dam na znanje da necu govo- Titi o $kolskim predmetima, disciplini i Zasovima. Moji sluSaoci jedan sat prate predavanje u mukloj ti8ini; za- tim, posle iskrenog aplauza, predsedavajuéi saopStava da sam spreman da odgovaram na pitanja — 4 bar tri éetvrtine pitanja odnose se na 8kolske predmete i na- stavu... Ne govorim ovo s nekog superiornog stanovita. Govorim pun tuge, da bih ukazao na to Koliko zidovi uéionica i zgrade sli¢ne zatvorskim iskrivljuju vidokrug nastavnika i onemogu¢avaju mu da sagleda su8tinu ob- razovanja. Rad nastavnika usredsreden je na deo de- tinjeg tela iznad potiljka, dok emocionalni, vitalni deo deteta ostaje za njega nepoznata zemlja. Voleo bih da medu nagim mladim nastavnicima vidim vise buntov- nika. Visoko obrazovanje i univerzitetske titule ni za dlaku ne doprinose suprotstavijanju dru’tvenom. lv. Obrazovani neuroti¢ar nije nigta bolji od neobrazova- nog neurotiéara.50 Aleksandar S. Nil U svim zemljama — kapitalistitkim, socijalisti¢- kim ili komunisti¢kim — stvorene su Skole u kojima se obrazuju mladi. Medutim, sve te prekrasne laboratorije i radionice uop8te ne pomaiu DZonu, Piteru ili Ivanu da prevazidu emocionalno optereéenje i drustveno zlo stvoreno pod uticajem pritiska koji na njih vr8e ro telji i nastavnici i pod uticajem prinudnih svojstava nase civilizacije. STA BIVA SA SVRSENIM UCENICIMA SAMERHILA Bojazan roditelja za buducnost nagoveStava losu prognozu u pogledu detinjeg zdravlja. Ta bojazan, ma kako to cudno izgiedalo, izbija na videlo kroz Zelju ro- ditelja da njegova deca nauée vise nego Sto je on sam naucio. Ova vrsta roditelja ne moze da se zadovolji time da ostavi Vilija da na miru nauéi da Cita kada to bude sam hteo, veé se pribojava da ée Vili postati niko i ni8ta ako ga neko ne pogura. Takvi roditelji ne mogu da saéekaju da dete uspostavi sopstveni ritam, pa se pitaju: »Ako moj sin nije u stanju da u dvanaestoj go- dini gita, kakvi su mu izgledi da uspe u Zivotu? Ako sa osamnaest godina ne uspeva da polozi prijemni ispit na fakultetu, Sta mu drugo preostaje osim nekvalifiko- vanog rada?« Medutim, ja sam naucio da éekam i da posmatram kako dete ini mali ili nikakav napredak. Nikad ne sumnjam da ¢e ono, osim ako nije maltreti- rano, na kraju uspeti u Zivotu. Naravno, malogradanin na to moze da kaze: »Hm, vi dakle smatrate da voziti kamion predstavlja uspeh u Zivotu!« Moj sopstveni kriterijum uspeha jeste spo- sobnost da se radosno radi i pozitivno tivi. Po toj defi- niciji, vecina uéenika Samerhila postize uspeh u Zivotu. Slobodna deca Samerhila 51 Tom je dogao u Samerhil kada je imao pet godina Otigao je sa sedamnaest, a da za sve to vreme nije pri- sustvovao ni jednom jedinom asu. Provodio je mnogo vremena prave¢i razne predmete u radionici. Njegovi otac i majka drhtali su od strepnje pred njegovom bu- duénoséu. Nikada nije ispoljio ni najmanju Zelju da nauéi da éita. Medutim, jedne veéeri, kada je imao devet godina, zatekoh ga u krevetu kako dita »Davida Koperfildac. »Zdravos, rekoh. »Ko te je naugio da ¢itas?« »$4m sam nauéioe, uzvrati on. Nekoliko godina kasnije do’ao je da me pita: »Kako se sabira jedna polovina i dve petine?« Objasnib mu i upitah ga da li ima jo8 ne8to 8to bi Zeleo da naudi. »Ne, hvala«, reée on. Kasnije je dobio posao kao pomoénik snimatelja u jednom filmskom studiju. Dok je jo8 ucio posao, slu- éajno sam na nekoj veéeri sreo njegovog sefa i upitao ga kako se Tom snalazi. »To je najbolji momak koga smo ikad imalil«, reve poslodavac. »On ne hoda veé leti, a tokom vikenda je prava napast — subotom i nedeljom ga ne motete isterati iz studija.« Imali smo i Dzeka, detaka koji nikako nije mogao da nauéi da gita. Niko nije bio u stanju da ga nauéi. Cak i kada bi sam zatratio da prisustvuje éasovima Gitanja, neki skriveni razlozi spreéavali su ga da razli- kuje 6 i p, ili 1 i k. Oti8ao je iz Skole u sedamnaestoj godini, a da nije umeo da Cita. Diek je danas struénjak za izradu alatki. Voli da priga o obradi metala. Sada ume da Gita i, koliko mi je poznato, uglavnom éita élanke o mehanici i, ponekad, radove iz psihologije. Sumnjam da je ikad u Zivotu proditao roman, pa ipak, on se izratava na gramati¢ki savrSeno pravilnom engleskom jeziku i njegova opéta52 Aleksandar S. Nit kultura je na zavidnom nivou. Jedan ameritki posetilac, koji niSta nije znao o njemu, rekao je: »Kako je Dzek pametan momak!« Dijana je bila mila devojtica koja je bez mnogo Yara pohadaia éasove. Njena pamet prosto nije bila akademska. Cesto sam se pitao 3ta ée biti sa njom. Kada je sa 16 godina oti8la, svaki Skolski inspektor bi je proglasio za neznalicu. Dijana danas demonstrira Kulinarske novitete u Londonu. Veoma je struéna na poslu i, &to je vainije, voli posao koji radi. Vinifred, nova uéenica, stara 13 godina, ispritala mi je da mrzi sve Skolske predmete, a kada sam joj rekao da moze da postupa kako deli, uskliknula je od radosti. »AKo ne Zeli8, uopSte ne moraS da dolazis u 8kolue, rekoh. Bacila se u provod i bilo joj je divno — — nekoliko nedelja. Zatim sam primetio da se dosaduje. »Nauéi me netemuc, reve jednog dana. »Umirem od dosade.« »Pa dobrox, rekoh vedro, »a Sta bi ti Zelela da naudi8?e« »Ne zname, reve. »E pa, ne znam ni jax, uzvratih i odoh. Prolazili su meseci. Vinifred ponovo dode k meni. »Polagacu prijemni na koleddue, rege. »Zelim da mi da- jeS Easove.e ; Svakog jutra radila je sa mnom i sa drugim na- stavnicima i radila je predano. Priznala je da je sami predmeti ne zanimaju, ali da je zanima’cilj. Vinifred je pronagla sebe jer joj je bilo omoguéeno da bude ono Sto jeste. | Zanimljivo je da slobodna deca vole matematiku. Ona udivaju u geografiji i istoriji. Meu predmetima koji im se predloze, slobodna deca biraju samo one koji ih zanimaju. Najvi8e vremena provode rade¢i druge stvari koje ih zanimaju — obraduju¢i drvo i metal, sli- Slobodna deca Samerhila 53 kajuéi, éitajuéi beletristiku, glumeéi, igrajui se zami8- Ijenih situacija, sluajudi diez... Osmogodignji Tom je stalno otvarao vrata moje sobe i zapitkivao: »Molim te, Sta éu ja sada da radim?« Niko mu nije govorio Sta da radi. Sest meseci kasnije, ako ste Zeleli da pronadete Toma, morali ste da odete do njegove sobe. Tamo ste, u moru tabaka hartije, uvek mogli da ga nadete. Provodio je sate i sate pravedi geo- grafske karte. Jednoga dana Samerhil je posetio neki profesor Betkog univerziteta. Sreo je Toma i postavio mu vi8e pitanja. Kasnije, kada je doSao k meni, rekao mi je: »Zeleo sam da propitam tog detaka geografiju, a on mi je pri¢ao o mestima za koja nikad nisam ¢uo.« Duzan sam, medutim, da pomenem i naSe neuspe- he. Barbel, petnaestogodi’nja Svedanka, provela je sa nama oko godinu dana. Za sve to vreme nije pronasla posao koji bi je zainteresovao. Stigla je u Samerhil suviSe kasno. Tokom deset godina njenog Zivota nastav- nici su odludivali umesto nje. Kada je dogla u Samer- hil, veé je bila izgubila svaku pokreta¢ku snagu u sebi. Dosadivala se. Bila je srecom bogata, pa je pred njom bio Zivot velike dame. Imao sam i dve sestre, Jugoslovenke, stare 11 i 14 godina. NaSa Skola nije uspela da ih zainteresuje. Veéinu vremena provodile su praveci na hrvatskom jeziku grube opaske na moj ratun. Jedan prijatelj mi je to prevodio... Uspeh bi u ovom slutaju bio pravo éudo, buduéi da su jedini nagini komuniciranja izmedu nas bile umetnost i muzika. Odahnuo sam kada je nji- hova majka do8la da ih odvede. Tokom godina imali smo priliku da se uverimo da mladiéi skloni tehnici ne hitaju sa polaganjem prijem- nih ispita na visokim 8kolama. Oni idu pravo u centre za praktiénu obuku. Osim toga, skloni su tome da pro- krstare svetom pre nego Sto se usredsrede na univer-54 Aleksandar S. Nil zitetske studije, Tako je jedan mladié obiSao svet kao brodski stjuard. Dvojica su se dala na proizvodnju kafe u Keniji, Jedan je oti§ao u Australiju, a drugi éak u daleku Britansku Gvineju. Ima, medutim, bivsih uéenika Samerhila koji nisu ispoljili takvu preduzimljivost. Iz razumljivih razloga, © njima ne mogu da govorim. NaS uspeh je vezan za decu u ¢ijim je domovima viadala povoljna atmosfera. Njihovi roditelji su imali veliko poverenje u Skolu, tako da detake nije razdirala sumnja ko je u pravu, kuéa ili 8kola. Da li su se u Samerhilu izrodili neki geniji? Ne, za sada nigu. Moda nekoliko kreativnih Ijudi koji jo’ nisu slavni; nekoliko pametnih umetnika; nekoliko ta lentovanih muzigara; nijedan poznati knjizevnik, koliko znam; jedan odliéan dizajner nameétaja; nekoliko glu- maca i glumica; nekoliko nauénika i matematitara koji ée se, mozda, tek istaci svojim originalnim radovima. Cini mi se da je u odnosu na brojnost ugenika — ka- pacitet skole je oko 45 daka — znatan broj njih poSao putem kreativne i originalne delatnosti. Gesto sam isticao da jedna generacija slobodne dece ne dokazuje bogzna Sta. Cak se i u Samerhilu do- gada da neku decu obuzme oseéanje krivice zato 8to ne uée dovoljno lekcija. I ne moze biti drukéije u svetu u kome ispiti otvaraju vrata nekih profesija. Uz to, obiéno se nade neka tetka Meri koja kaze: »Sta, sa 11 godina ne zna8 da éita8 kako valja!« Dete predo- seéa da je celokupna spoljna sredina protiv igre i za rad. Uopsteno govoredi, metod slobode gotovo uvek uspeva kod dece ispod 12 godina, dok je deci iznad 12 godina potrebno mnogo vremena da se povrate od obrazovanja kojim su kljukana. Slobodna deca Samerhila 55 INDIVIDUALNI CASOVI U SAMERHILU U proglosti, moje glavno zanimanje nije bila na- stava, ve¢ davanje »individualnih Gasova«. Vecini dece bila je potrebna psiholoska nega, no uvek je bilo ma- li8ana tek pristiglih iz drugih Skola, pa su individualni éasovi (u daljem tekstu it.) imali za cilj da ubrzaju njihovo prilagodavanje slobodi. Ako je dete sve zgréeno iznutra, ono ne moje da se prilagodi Zivotu u slobodi. ____Lé, su u stvari bili neformalni razgovori kraj upa- ljenog kamina. Ja bih uzeo lulu, a i dete je smelo da pusi ako mu se pusilo. Cigareta je éesto bila prvi korak u probijanju leda. Pozvao sam jednom éetrnaestogodi’njeg detaka da popriéa sa mnom. Bio je upravo stigao iz tipiéne pri vatne skole. Primetih da su mu prsti Zuti od nikotina, pa izvadih paklo cigareta i ponudih ga. »Ne, hvala«, pro- muca on. »Ne pusim, gospodine.« ce »Ma uzmi jednu, prokleti lazove!«, rekoh osmehu- Juci se, i on uze cigaretu. Tako sam ubio dve muve jednim udarcem. Preda mnom je bio deéak u Gijim su ogima upravitelji skole bili kruti moralisti i pobornici &vrste discipline koje obavezno treba obmanjivati. Po- nudivéi ga cigaretom, pokazao sam mu da odobravam njegovo puSenje. Nazivajuci ga »prokletim laZovom«, naao sam se sa njim na ravnoj nozi. Istovremeno, za- dao sam udarac i njegovom kompleksu autoriteta, jer sam mu pokazao da i upravitelj $kole moze bez ska- njeranja i veselo da psuje. Zao mi je 8to nisam mogao da fotografigem izraz njegovog lica tokom tog prvog razgovora. Iz prethodne skole je bio izbaten zbog krade. _ »Cujem da si ti pomalo prevarante, rekoh. »Na koju foru bi najbolje pokrao Zeleznicu«56 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 57 »Nikada nisam poku8ao da potkradam Zeleznicu, gospodine.« »E, to ti ne valjale, rekoh ja. »Mora’ da proba’. Ja zam sijaset potrebnih 8tosova.« Ispriéah mu neko- liko. Zinuo je od éuda. Mora biti da je dospeo u neku ludu kuéu! “Upravitelj Skole ga uci kako da postane bolji lopov! Mnogo godina kasnije priznao mi je da je ovaj razgovor bio najveci Sok u njegovom Zivotu. Kojoj deci su potrebni i.&.? Najbolji odgovor dace nekoliko primera. Lusi, uéiteljica u zabavistu, prijavila mi je da Pegi izgleda utuéena i da se ne ponaga druStveno. »Na stvarl«, rekoh. »Pozovi je da dode na ié« I tako Pegi dode u moju dnevnu sobu. »Necu ig, reve. »To je bez veze« »U pravu sic, slozih se, »Cisto traéenje vremena. Bataliéemo i.é.« Malo se zamislila. »Pa«, reve tiho, nemam niSta protiv jednog maleckog i&« No, do tada se veé bila smestila na mom kolenu. Pitao sam je o mami i tati, a narotito o njenom bratiéu. Rekla je da je on straino bezobrazan mali dupeglavac. »Mora biti da jestec, slozih se ja. »Da li ti se gini da mama vige voli njega nego tebe?« »Voli nas podjednakos, rege ona spremmo, ali do- dade: »Bar tako kaze. Do gréa nezadovoljstva ponekad dolazi zbog svade sa nekim drugim detetom. Nevolju ipak &e8¢e prouzro- kuje pismo od kuée, u kome mo‘da stoji da su brat ili sestra dobili nov bicikl ili lutku. Cilj ig. je da Pegi ode razveseljena. Sa pridoglicama nije i8lo tako lako. Kada bismo dobili jedanaestogodignje dete kome je napritano da bebe donose lekari, predstojao nam je teak posao da ga oslobodimo ladi i straha. Jer, prirodno, takvo dete ima oseéanje krivice u odnosu na masturbaciju, pa se to osecanje krivice mora razbiti da bi dete moglo da bude sreéno. Veéini male dece nisu potrebni it. Najopravdaniji razlog za odréavanje redovnih sastanaka jeste kada dete samo trati i&. 1 poneko od starije dece tradi iz; desi se, ali retko, da ih zatrazi i malo dete. Sesnaestogodisnji Carli oseéao se veoma inferiornim wodnosu na vrénjake. Zatraz prilict se ose¢a najinferior dogada kad se svi zajedno kupaju, jer je njegov penis najmanji. Objasnio sam mu poreklo njegovog uznemi- renja. Bio je najmlade dete u porodici sa Sest kéerki koje su sve bile znatno starije od njega. Razlika izmedu njega i najmlade sestre bila je deset godina. Celo do- maéinstvo je bilo Zensko. Otac je bio umro i glavnu reé su vodile najstarije sestre. Otuda se Carli, da bi dosegao moé, poistovetio sa Zenstvenoséu. Posle desetak i.., Carli je prestao da me posecuje. Upitao sam ga za razlog. »I.é. mi sada nisu potrebnic, rege veselo. »Moja stvartica je isto tako velika kao Bertova.« ‘Sa njim je ipak bilo jo8 posla tokom kratke tera- pije. Carliju su napunili uSi da ce, ako masturbira, po- stati impotentan kad odraste, i taj strah od impoten- cije fiziéki je uticao na njega. Njegovo ozdravljenje po- Givalo je na eliminisanju kompleksa krivice i besmisle- ne ladi o impotenciji, Carli je otifao iz Samerhila go- dinu ili dve kasnije. Danas je to divan, zdrav, sreéan Sovek koji ce na¢i svoje mesto u Zivotu. Silvija je imala strogog oca koji je nikada nije hvalio, Naprotiv, kritikovao ju je i po ceo dan joj zano- vetao. Devojéica je éeznula da zadobije njegovu ljubav. Gorko je plakala dok je u svojoj sobi prifala o tome. U njenom sluéaju bilo je te’ko pomo¢i. Analizom kéer-58 Aleksandar S. Nil ke, otac se ni za dlaku nije mogao promeniti nije bilo spasa dok ne odraste i ne napusti kucu. Upo- zorio sam je da joj se moze dogoditi da se uda za pogrenog coveka samo da bi se oslobodila oca. »Kakvog pogre8nog Coveka?«, upitala je. »Coveka koji ligi na tvog oca, koji ée se, dakle, sadisti¢ki ponaSati prema tebi«, rekoh. Silvija je bila Zalostan slugaj. U Samerhilu je bila drustvena, prijateljski nastrojena devojka koja se ni- kome nije zamerala. Pritalo se da je kod kuée, medu- tim, prava napast. Analiza je, otigledno, bila potrebna ocu a ne kéerki. Vise ne sprovodim stalne terapije. Kada razjasnite pitanje radanja i masturbacije, kao i to kako je poro- diéna situacija dovela do mrinje i zavisti, s proseénim detetom vise nema Sta da se preduzima. Izleéenje neu- roze kod deteta pitanje je oslobadanja emocija koje neée biti nimalo uspeSnije ako se na dete saspu psihi- jatrijske teorije i ako mu se kaze da ima kompleks. Seam se jednog petnaestogodisnjaka kome sam pokuiao da pomognem. Nedeljama je za vreme i.é. Cutke sedeo i odgovarao samo jednosloznim retima. Odlutio sam da budem drastiéan, pa mu na sledeéem i.é. rekoh: »Danas éu ti baS re¢i sve Sto mislim o tebi, Ti si lenj, glupav, uobrazen i zloban zvekan.« »Je I’ da?l«, reée on crveneéi od besa. »A Sta mi- sli3, ko si mi pa ti?« Od tog éasa je govorio s lakogom i preciznoééu. Bio je tu, zatim, Diord2, jedanaestogodisnji detak. Njegov otac je drzao malu trgovinu u nekom selu u blizini Glazgova. Defaka mi je uputio njegov lekar. Diordz je ose¢ao patoloski strah. Hvatala bi ga panika im bi se udaljio od kuce, pa éak i kada bi oti8ao u seosku 8kolu. Urlao je od straha svaki put kada bi morao da ide od kuée. Uz mnogo napora, otac je uspeo Slobodna deca Samerhila 59 da ga dovede do Samerhila. Plakao je i pripajao se uz oca, tako da ovaj nije mogao da se vrati kuci. Predlozio sam mu da ostane nekoliko dana uz sina. Veé sam bio dobio istoriju slutaja od lekara Gija su Zapazanja, po mojoj oceni, bila taéna i izuzetno ko- risna. Problem nalazenja natina da se otac vrati ku¢i postao je hitan. PokuSao sam da razgovaram sa Dior- déom, ali on je samo gréevito jecao i mucao da hoe kuéi. »Ovo je pravi zatvor«, ridao je. Nastavio sam da govorim kao da wopste ne primecujem njegove suze. »Kada ti je bilo Zetiri godinee, rekoh, »tvog bra- tiga su odveli u bolnicu i vratili ga u mrtvatkom san- duku (jecanje je postalo jade). Bojis se da izade’ iz kuée jer misli$ da ¢e ti se desiti ista stvar — to jest da ée te vratiti u sanduku (jo jade jecanje). Ali, problem nije u tome, Déordie, detate moj: ti si ubio svoga bratale _ Zestoko se usprotivio i zapretio da ée me udariti. >Nisi ga sivarno ubio, Diordze, ali si mislio da ga majka vise voli nego tebe; s vremena na vreme pozeleo bi da on umre. Kada je stvarno umro, osetio si se stras- no krivim jer si mislio da su ga tvoje Zelje usmrtile da ¢e bog, ako samo izadeS iz kuée, za kaznu ubiti tebe. . Prestao je da rida, Sutradan, mada je napravio scenu na stanici, pustio je oca da otputuje. Diordz neko vreme nije mogao da se oslobodi no- stalgije za kuéom. Ishod svega bio je taj da je posle 18 meseci trazio da sam otputuje kuéi na Taspust; pre8ao je, od stanice do stanice, ceo London. Isto se ponovilo i pri povratku u Samerhil. Sve vise dolazim do zakljutka da terapija nije potrebna ako se deci omoguéi da slobotlno itive svoje komplekse.60 Aleksandar S. Nil Ranije sam davao i.é. kradljivcima i zaista doZiveo pozitivne rezultate; iako neki od njih nisu Zeleli da dolaze na iz., ipak su, posle tri godine Zivota u slobodi, i takvi detaci bivali izleéeni. U Samerhilu je ljubav ta koja ledi, a to su i odo- bravanje i sloboda da éovek bude ono Sto je. Od 45 dece, samo nekoliko dobija it. Sve vecu nadu polazem u terapeutski efekat kreativnog rada. Ja sam za to da deca imaju vise rutnog rada, glume i plesa. Dozvolite da podvuéem da sam i. davao isklju- éivo wu svrhu emocionalnog oslobadanja. Ako bi dete bilo nesreéno, davao bih mu i, ali ako nije moglo da nauéi da Cita ili je mrzelo matematiku, nisam pokuSa- vao da mu pomognem analititkim metodom. DeSavalo se da tokom i. postane jasno da su teSkoée sa Cita- njem potekle iz stalnog maminog zanovetanja da dete treba da bude sdobar, pametan detko, kao Sto je tvoj brate, ili da odvratnost prema aritmetici vuée koren iz antipatije prema prethodnom nastavniku. Naravno, za ovu decu ja simbolizujem oca, dok moja Zena simbolizuje majku. U dru’tvenom smislu, moja Zena izviaéi deblji kraj jer se na nju sruguje sva podsvesna mrinja koju devojéice oseéaju prema majci, dok ja dobijam njihovu ljubav. Deéaci prenose ljubav prema majci na moju Zenu, a mrénju prema ocu na mene. Detaci ne izrazavaju mrénju tako neposredno kao devojéice. To je zato Sto se oni daleko vise bave stvarima nego Ijudima. Detak koji je besan Sutne lop- tu, dok devojéica otrovnim regima sikée na simbol majke. No, ruku na sree, devojtice su razdrailjive i teske samo u jednom specifitnom periodu — periodu pre- adolescencije i prve godine adolescencije — a sve one ne prolaze kroz tu fazu. Mnogo zavisi od prethodne Slobodna deca Samerhila 61 Skole u kojoj su boravile, a joS vise od stava majke prema autoritetu. . Tokom i.¢., ukazivao sam na veze izmedu reakcije prema kui i one prema S8koli. Svaku kritiku na moj raéan tumatio sam kao kritiku namenjenu ocu. Dokazi- vao sam da je svaka optuzba na ratun moje Zene bila optuzba upuéena majci. Nastojao sam da u analizi sa- Euvam objektivnost, jer bi za¢i u subjektivne vode bilo neposteno prema deci. ; Naravno, bilo je situacija, kao recimo za Déejn, u kojima se subjektivni prilaz nametao kao nuzan. Diejn, stara 13 godina, kruzila je Skolom i saopStavala deci da ih Nil zove na razgovor. Imao sam masu pose- tilaca: »Diejn kaze da si me zvao«... Kasnije sam obja- snio Diejn da je to Sto je druge slala k meni u suStini znatilo da je sama Zelela da dode. a Kakva je bila tehnika i¢.? Nisam sprovodio nika- kav utvrden metod. De8avalo se da otpotnem pitanjem: »Kad se pogleda’ u ogledalo, da li ti se tvoje lice do- pada?« Odgovor je uvek bio — ne. . »Sta najvise mrzié na svom licu?« Odgovor je po pravilu bio — nos. , Odrasli daju isti odgovor. Lice predstavlja osobu, bar u ogima posmatrata. Razmisljajuci o ljudima, mi pomisljamo na njihova lica; razgovarajuéi sa njima, mi ih gledamo u lice. Lie tako posiaje so ee ee jeg bica. Kada dete izjavi da ne , to zag da ne voli sopstvenu litnost. Slede¢i korak koji sam preduzimao bio je da ostavim lice po strani i kre- a unutarnjem bid nem 8 Sta kod sebe najvise mrzi8?e, upitao bih. Odgo- vor se obigno odnosio na neku fizitku karakteristiku. »Imam velika stopala«; »Debeo same; »Mali same; »Svoju kozul«...Aleksandar S. Nut Nikada nisam izrazavao svoje miiljenje. Nikada se nisam slagao da je dete debelo ili mrgavo. Nisam ni ubrzavao stvari. Ako je detetu bilo zanimljivo telo, raz- govarali bismo 0 njemu sve dok ne bi vise nigta ostalo da se kaze. Posle toga smo prelazili na liénost. Cesto sam obavljao neku vrstu ispita. »Napisacu nekoliko stvari da bih te u njima ispitao«, rekao bih. »Ti CeS sam sebi davati ocene koje mislié da zaslu- zuje’. Na primer, pitacu te koliko bi poena, od sto mo- gucih, dao sebi, recimo, za igre, hrabrost itd« I tako bi ispit poceo. Evo jednog koji sam zadao detaku od 14 godina. Lep izgled: »0, ni’ta narodito — oko 45.« Pamet: »Hm, 60.« Hrabrost: »25.« Odanost: »Nikad ne izdajem drugare — 80.« Muzikalnost: »Nula.« Ruéni rad: (mrmljanje, odgovor nerazgovetan). Mrinja: »To je mnogo te8ko. Ne, ne umem da od- govorim.« Igre: »66.« Drustvenost: »90.« Idiotluk: »A, to! Preko 190 od sto!« Naravno, detinji odgovori pruzali su priliku za raz- vijanje diskusije. Smatrao sam da je najbolje poéeti sa egom, jer to pobuduje interesovanje. Kasnije, kada smo prelazili na porodicu, dete bi govorilo opusteno i sa interesovanjem. Sa malom decom tehnika je bila spontanija. Sledio sam inicijativu samog deteta. Evo tipitnog primera, Prvog i.€. sa Sestogodisnjom devojéicom Margaret. Do- Sla je u moju sobu i izjavila: »Ho¢u jedan ié« »Samo izvoli«, rekoh. Smestila se u fotelju i upi- tala me: aSta je to i€.2« Slobodna deca Samerhila 63 »To nije. nista za jelo«, uzvratih, vali ini mi se da se u mom dzepu krije jedna karamela. A, evo je!« Dadoh joj bombonu, pa zapitah: »ZaSto hoces da ima’ i..2« »Ako je Evelin mogla da ima ié., onda mogu i jal« »Naravno. Ti poéinje’. O éemu Zeli8 da prigamo?« »Dobila sam jednu lutkicu. (Pauza). Odakle ti ovo na kaminu? (dito joj nije stalo da saéeka odgovor). Ko je stanovao ovde pre tebe?« Njena pitanja otkrivala su Zelju za saznanjem ne- ke vitalne istine, tako da s pravom posumnjah da se stvar vrti oko tajne radanja. »0dakle dolaze bebe?«, upitah iznebuha. Margaret ustade i pode prema vratima. alg. su mi odvratnie, rege i ode. Ali, za nekoliko dana ponovo je zatrazila i<. — i tako krenusmo sa mrtve tatke. Mali Tom, star 6 godina, takode nije imao nista protiv i. pod uslovom da ne pominjem »gadne« stvari. On je bio jedna od Zrtava zabrane masturbacije. Mnoga deca nikada nisw imala iz. Nisu ih Zelela. To su bila deca odgajena pravilno, bez roditeljskih lazi i pridika. Teorija ne pomaze odmah. Izvesno vreme, obiéno godinu dana, osoba koja se leti ne oseéa poboljSanje. Otuda nikada nisam bio pesimist u pogledu starijih udenika koji su odlazili iz Skole u, kako bi se reklo, poloviénom psihi¢kom stanju. Toma su doveli kod nas jer je bio propao u Skoli Cele godine sam mu intenzivno davao i.t. bez vidnijeg rezultata. Kada je otiSao iz Samerhila, izgledao je kao, neko ko je osuden na neuspeh u Zivotu. Medutim, godinu dana kasnije, njegovi roditelji su mi pisali da je izne- nada odludio da postane lekar i da marljivo rai univerzitetu.64 Aleksandar S. Nil lov sluéaj izgledao je jo$ beznadeiniji. Lé. su sa njim trajali pune tri godine. OtiSao je iz Skole kao osamnaestogodignjak bez cilja pred sobom. Lutao je oko godinu dana od posla do posla, da bi najzad odlu- Gio da postane farmer. Vesti koje o njemu dobijam govore mi da je uspeo i da voli svoj posao. Individualni Gasovi su u su8tini reedukacija. Nji- hov cilj je da odstrane sve komplekse koji su proizaéli iz moralizatorstva i straha. Slobodna skola kakva je Samerhil mode da radi i bez ig. 1. samo ubraavaju proces reedukacije, na taj nagin Sto na samom potetku obave veliko proleéno spremanje pre leta slobode. SAMOUPRAVA Samerhil je samoupravna skola demokratskog ti- pa. O svemu Sto se tive socijalnog ili grupnog Zivota, ukljugujuéi i kaznjavanje socijainih prekr8aja, odlu éuje se glasanjem na op$tem skolskom sastanku subo- tom uvete. Svaki @lan nastavnog osoblja i svako dete, bez obzira na uzrast, ima pravo na jedan glas. Moj glas ima istu teZinu kao glas sedmogodisnjeg deteta. Neko ée se moda na ovo nasmejati i re¢i: »Da, ali tvoj glas u stvari vredi vise, zar ne?« Pa, da vidimo. Ustao sam na jednom sastanku i predlozio da se deci ispod 16 godina ne dozvoli pugenje. Ovako sam obrazlo- 3io svoj stav: duvan je otrovna droga i ne predstavlja istinsku potrebu dece vec, mahom, poku8aj da se iz- gleda stariji. Sa svih strana su pljustala suprotna mié- Ijenja. Presli smo na glasanje. Bio sam porazen ubedlji- vom vesinom. Ono 3to je usledilo vredno je pomena. Posle mog poraza, jedan detak je predlozio da se onima ispod Slobodna deca Samerhila 65 12 godina ne dozvoli pudenje. Predlog je bio izglasan. Medutim, na sledeéem sedmiénom sastanku javio se jedan dvanaestogodignjak sa predlogom da se ukine novo pravilo o pusenju, rekavSi: »Mi dreZdimo po nuini- cima i tajno pusimo kao deca u neko} striktnoj Skoli, a ja smatram da je to protivno ¢itavoj koncepciji Samer- hila.« Govor je bio toplo pozdravijen i skup je ukinuo pravilo. Nadam se da sam nedvosmisleno pokazao da moj glas nije uvek uticajniji od glasa nekog deteta. Jednom sam vrlo o8tro govorio o kréenju pravila © noénom redu. Posledica tog kr8enja behu buka i pospa- ne glave &to se Gitavog jutra teturaju unaokolo. Predlo- zio sam da se krivcima za svaki prekr&aj oduzme ceo dieparac. Jedan éetrnaestogodisnjak je, pak, predlozio da se svakom ko se zatekne izvan postelje u vreme spa- vanja naplati po jedan peni. Ja sam dobio nekoliko glasova, on veliku vecinu. U samoupravi Samerhila nema birokratskog apa- rata. Svaki sastanak vodi drugi predsedavajuci koga imenuje prethodni, a sekretarski posao obavlja se na dobrovoljnoj osnovi. Noéni dezurni retko ostaju na duznosti vise od nekoliko nedelja. Na’a demokratija rada zakone — i to dobre za- kone. Recimo, zabranjeno je kupanje u moru bez nad- zora spasilaca koji su obavezno élanovi nastavnog oso- blja. Penjanje na krovove je zabranjeno. Vreme odlaska na spavanje mora se poStovati, jer u protivnom auto- matski sledi globa. Da li ¢e se nastava odrzavati u éetvrtak i petak uoti nekog praznika zavisi od broja podignutih ruku na op8tem Skolskom sastanku. Uspeh sastanka umnogome zavisi od toga da li je predsedavajuci popustljiv ili évrst, budu¢i da nije lako izaci na kraj sa 45 zivahne dece. Predsedavajuci ima pravo da oglobi buéne gradane. Ako je predsedavajuci mlak, kazni ima znatno vise.66 Aleksandar S. Nil Razume se, nastavno osoblje uéestvuje u diskusi To éinim i ja, mada ima dosta situacija u kojima mo- ram da ostanem po strani, Na primer, video sam kako se jedan detak oslobodio optuzbe uz pomoé évrstog alibija, iako mi je prethodno ispriéao da je zaista na- pravio prekréaj. U sluéaju kao Sto je ovaj, uvek moram da budem na strani pojedinca. Ja, naravno, uéestvujem koliko i svi drugi: izja8- njavam se o svim pitanjima, iznosim sopstvene pred- loge. Evo jednog tipiénog primera. Na jednom sastanku sam prediozio da se razmotri pitanje igranja fudbala u predvorju. Objasnih da se predvorje nalazi ispod moje radne sobe i da mi galama od fudbala smeta pri radu. Predlozio sam da se fudbal unutar zgrade Podrialo me je nekoliko devojéica, nekoliko stai nica i vecina nastavnika. Predlog ipak nije progao, 3to je znatilo da se treba pomiriti sa tutnjavom nogu pod mojom radnom sobom. Konaéno, posle mnogo javnih rasprava na vige sastanaka, izdejstvovao sam, vecinom glasova, da se usvoji predlog o zabrani fudbala u pred- vorju. Manjina se obiéno tako bori za svoja prava u nasoj skolskoj demokratiji — ne odustaje od njih. To se isto toliko odnosi na malu decu koliko i na odrasle. 'S druge strane, ima aspekata Skolskog Zivota koji ne potpadaju pod samoupravu. Moja Zena odluéuje o rasporedu po spavacim sobama, odreduje jelovnik i Salje i placa ratune. Ja biram nastavnike i odluéujem © njihovom odlasku iz Skole, ukoliko smatram da ne odgovaraju. Funkcija samouprave u Samerhilu nije samo dono- Senje pravila, veé i razmatranje drustvenih smernica nase zajednice. Na poéetku svakog tromesecja izglasa- vaju se pravila o noénom redu, Na spavanje se odlazi u zavisnosti od godina. Zatim se razmatraju pitanja ponaganja u Sirem smislu. Treba izabrati komisiju za Slobodna deca Samerhila 67 sportove, komisiju za igranke na kraju tromesegja, ko- misiju za pozoriste, zatim noéne dezurne i dezurne u gradu koji prijavijuju svaki vid nedolitnog ponaSanja izvan Skolskog atara. Najuzbudljivija tema diskusije uvek je hrana. Vise puta sam uspeo da uzdrmam duhove na nekom dosad- nom sastanku time Sto sam predlagao da se ukine »repetee. Vrlo Zuéno se raspravlja 0 najmanjem nago- veStaju protekcionastva u oblasti ishrane, ali kad osob- lje kuhinje pokrene pitanje rasipanja hrane, skup ne pokazuje previse interesovanja. Stav dece prema hrani uglavnom je li¢an i samoiiv. Na opStem skolskom sastanku izbegava se svaki oblik akademske diskusije. Deca su izrazito praktiéna biéa i teoretisanje im je dosadno. Istupio sam jednom sa predlogom da se psovanje zabrani pravilima i izneo razlog za to. Naime, dogodilo se da je, dok sam poka- zivao Skolu jednoj Zeni i njenom sinu — bududem uée- niku Samerhila, do nas doprla paprena psovka sa gor- njeg sprata. Zena je brzo pokupila sina i oti8la ne éaseci Casa. »Za8to bis, postavih pitanje na sastanku, »moj prihod trpeo jer je neki zvekan opsovao u pri sustvu roditelja buduéeg uéenika? Stvar uopSte moralne, ve¢ Cisto finansijske prirode. Vi ste psovali — — ja sam izgubio uéenika.« Odgovor na moje pitanje dao je jedan éetrnaesto- godignji moméié: »Nil prita gluposti«, rete on. »Jasno je kao dan da ta Zena, ako je bila Sokirana, ne veruje u Samerhil. Cak i da je upisala sina, prvom prilikom kad bi se vratio ku¢i i rekao 'prokletstvo’ ili ‘doda- vola’ — ona bi ga ispisala!« Skup se slozio sa njim i moj predlog je pao u vodu. Na opstem Skolskom sastanku esto se raspravlja o siledZijstvu, Na8a zajednica je vrlo oStra prema nasil- nicima. Napominjem da je na oglasnoj tabli istaknuto68 Aleksandar S. Nil pravilo kolske uprave o siledzijstvu: »Svaki vid sile- diijstva bie strogo kainjen.« U Samerhilu silediijstvo nije toliko raSireno kao u striktnim Skolama, a razloge za to nije tesko dokutiti. Prite’njeno disciplinom koju nameéu odrasli, dete postaje puno mrénje. Kako ne moze nekaznjeno da izrazi mrinju prema odraslima, dete je iskaljuje na manjima ili slabijima od sebe. To se retko dogada u Samerhilu. Optuzbe za siledZijstvo se, kada budu razmotrene, najéeSée svode na to kako je Dzeni rekla Pegi da je potpuno luda... Katkad se na op8ti Skolski sastanak iznese neki sluéaj krade. Za kradu se nikad ne izriée kazna, ali se uvek odreduje oditeta, Cesto de deca doci k meni i zon je ukrao malo novca od Dejvida. Da li je éaj za psihologiju, ili da ga mi pokrenemo?« Ako smatram da je sluéaj za psihologiju, ako zah- teva pojedinacnu paznju, kazem im da mi ga prepuste. Ako je, pak, Dzon srecan, normalan deéak koji je ukrao neSto nevazno, dopustam da se protiv njega podigne optuzba. Najgore Sto moze da mu se dogodi jeste da mu se oduzme dzeparac dok ne isplati dug. Kako se odvijaju opsti 8kolski sastanci? Na po. éetku svakog tromesetja bira se predsedavajuéi koji vodi samo jedan sastanak. Na kraju sastanka on odre: duje svog naslednika. Procedura je ista tokom celog tromese¢ja. Ko god ima Zalbu, optuzbu, sugestiju, ili predlog novog pravila — iznosi to javno. Evo tipitnog primera. D3im je uzeo pedal: Diekovog bicikla jer je njegov bicikl bio u kvaru je Zeleo da ode na vikend sa drugim deéacima. Posle Ppodrobnog razmatranja Ginjenica, na skupu je doneta odluka da DZim mora da vrati pedala i da mu se za- brani odlazak na put. Predsedavajuci je zatim postavio pitanje: »Ima li primedaba?« Slobodna deca Samerhila Daim je ustao i viknuo da ima onekihe primedaba, osim Sto je umesto reéi »neki« upotrebio jedan papren pridev. »To nije fer«, galamio je. »Pojma nisam imao da Diek jo§ uvek koristi tu olupinu od bicikla! Danima se vukla po grmlju... Nemam ni8ta protiv da mu vra- tim pedala, ali mislim da kazna nije pravedna, Sma- tram da ne bi trebalo da mi se zabrani da otputujem!« Usledila je Zutna diskusija. Tokom rasprave se obelodanilo da Daimu, koji inaée svake nedelje dobija dieparac od kuée, veé Sest nedelja nije ni8ta stiglo, te da je bez prebijene pare. Skup je izglasao da se kazna ponisti i tako je uéinjeno. Ali, kako pomoéi Dzimu? Na kraju je odlugeno da se osnuje fond solidarnosti za opravku Dzimovog bicikla. Njegovi drugari su dali prilog za kupovinu novih pedala i Dim je sav sre¢an odjezdio na put. Prekréilac najéeSée prihvata presudu koja se do- nese na opstem Skolskom sastanku, Medutim, ako je presuda neprihvatljiva, tulenik moze da se Zali i u tom sluéaju predsedavajuci ¢e se vratiti na isti pro- blem na samom kraju sastanka. Ako dode do ovakve Zalbe, predmet se pailjivije razmatra, pa se u vetini sluéajeva prvobitna presuda ublazava s obzirom na pri- medbe optuzenog. Deca veruju da, ukoliko sam optu- Zeni oseca da je nepravedno osuden, postoji prilitno velika verovatnoéa da je zaista tako. Niko od optuzenih u Samerhilu nikada ne poka- zuje znakove neposlusnosti ili mrnje prema autoritetu zajednice. Uvek sam iznenaden poslugnoSéu sa kojom na8i uéenici prihvataju kazne. Zadivljuje ta odanost uéenika Samerhila sopstve- noj demokratiji. U njoj nema straha ni prebacivanja, Cest je sluéaj da se tek osudeni uéenik bira za predse- davajuceg narednog sastanka.70 Aleksandar S. Nil Nikad ne prestajem da se divim deéijem ose¢anju za pravdu, Njihova administrativna umeSnost takode je velika. Samouprava doista ima ogromnu edukativnu vrednost. _Neke vrste prekr§aja potpadaju pod pravilo o globi na licu mesta, Ako bez odobrenja vozite tud bi- cikl, odmah plaéate 6 penija. Psovanje u varosi (jako na teritoriji same 8kole moiete da psujete do mile volje), nepristojno ponaSanje u bioskopu, pentranje po krovovima, gadanje hranom u trpezariji i sliéna krenja pravila povlaée za sobom globu na licu mesta. Kazne su gotovo uvek u vidu globe, kao sto je oduzimanje jedno- nedeljnog dzeparca, ili zabrana odiaska u bioskop. Cesto se éuje zamerka da su deca koja presuduju prestroga u kainjavanju. Nalazim da to nije tatno, na- protiv, ona su vrlo blaga. U Samerhilu ni u jednoj pri- lici nije izre’ena prestroga kazna. Bez izuzetka, kazna Je, na izvestan naéin, iste prirode kao zlocin. Tri male devojéice uznemiravale su nocu drugu decu, Kazna: nedelju dana moraju da idu na spavanje sat ranije od ostale dece. Dvojica detaka optu%eni su da su bacali grumenje zemlje na drugu decu. Kazna: moraju kolicima da prevlaée zemlju za ravnanje terena za hokej. ___ Cesto ée predsedavajuci saopstiti: »0 ovom shy éaju ne vredi ni raspravijati — toliko je smeSan«, i od- ludiée da se ne pokrece postupak. Na sastanku se nikada ne trazi savet odraslih. ‘Mogu da se setim samo jedne takve prilike. Tri devoj- €ice behu opljackale kuhinjsku ostavu. Skup je doneo odluku da se kazne oduzimanjem dzeparca. iste nodi devojéice su ponovo obrstile ostavu i skup ih je kaznio zabranom odlaska u bioskop. Medutim, one su jos jed- nom provalile u ostavu i skup se naao u nedoumici Sta da preduzme. Predsedavajuci je zatrazio savet od Slobodna deca Samerhila 1 mene. »Nagradite svaku sa dva penijac, predlozih. »Sta! Pobogu, éovete, ako to uradimo cela skola ¢e se dati na vriljanje po ostavil« »Neée«, rekoh. »Pokugajte.« Ton je pokuSao. Dve devojéice su odbile da prime novac, a sve tri su izjavile da viSe nikada ne¢e ni pri- viriti u ostavu. I nisu — oko dva meseca. Uobrazeno ponaganje na sastancima je retkost. Svaki nagoveStaj uobrazenosti nailazi na negodovanje zajednice. Jedan jedanaestogodisnjak, izrazit egzibicio- nist, imao je obiéaj da priviaéi paénju na sebe na taj natin Sto je uzimao re¢ i upustao se u beskrajne litne opaske koje su bile potpuno izvan toka diskusije. Tat- nije, on je to pokuSavao, ali bi ga skup odmah ucutkao. Mladi imaju odli¢an njuh za neiskrenost. Samerhil je, nadam se, dokazao da samouprava funkcionige, U ‘suatini, skolu u kojoj nije sprovedena samouprava ne bi ni trebalo nazivati progresivnom. U ta- kvoj Skoli vlada kompromis. Sloboda se ne moze ostva- riti dok deca ne osete da su potpuno nesputana u up- ravljanju sopstvenim drustvenim Zivotom. Tamo gde postoji gazda, nema prave slobode. To se éak vie od- nosi na dobrocudnog nego na strogog gazdu. Zivahno dete ume da se bori protiv grubog gazde, dok ga me- kuSni gazda uglavnom dini nemoéno blagim i nesigur- nim u odnosu na sopstvena oseéanja. Istinska samouprava u Skoli moze da se sprovede jedino ako postoji grupa starijih uéenika koji vole mi- ran Zivot i suprotstavljaju se nezainteresovanosti i ot- ru maligana u »gangsterskom« uzrastu. Ozbiljniji mla- éesto bivaju nadglasani, ali ipak su oni ti koji najvige veruju u samoupravu i najvi8e je Zele. S druge strane, deca ispod 12 godina nikada ne bi sama uspo- stavila samoupravu, jer tome nisu druStveno dorasla. Pa ipak, sedmogodisnjak u Samerhilu retko propusta opsti sastanak.72 Aleksandar S. Nil Mala deca se sasvim malo interesuju za upravija- nje. Kada bi bilo po njihovom, pitam se da li bi manja deca uopste oformila bilo kakvu upravu. Njihove vred- nosti nist naSe vrednosti, a njihovo pona’anje nije nase pona¥anje. Ako odrasla osoba Zeli mir i tiSinu, kruta disci- plina je najlak8i nagin da se to postigne. Svako moze da bude vojniéki strog. No, da li ima jo8 nekih savr8e- nih metoda da tovek stvori mir oko sebe — ja zaista ne znam. Naga lutanja i pokuSaji ovde, u Samerhilu, ni iz daleka nisu uspeli da obezbede mir odraslim oso- bama. S druge strane, odrasli ne prave mnogo buke. Moida je sreca ipak glavno merilo. Ako se ona usvoji kao kriterijum, Samerhil je u svojoj samoupravi pro- naSao odliéan kompromis. Pravilo o zabrani opasnog oruzja takode je kom- promis. Vazdusni pistolji su zabranjeni i nekolicina detaka koja bi Zelela da u Skoli ima vazduSne pistolje mrzi ovo pravilo, ali mu se uglavnom priklanja. Deca izgleda ne podnose tako teSko da budu u manjini kao odrasli. Postoji u Samerhilu jedan trajan problem koji se nikada nece moi regiti. Nazovimo ga problemom poje- dinca u odnosu na zajednicu. 1 osoblje i uéenici su ogoréeni kada banda malih devojéica, predvodenih jed- nom problematiénom devojkom, jedne uznemirava, dru- ge poliva vodom, krsi pravila 0 noénom miru i postaje Prava napast. Dzejn, predvodnica, bila je optuzena na opstem Skolskom sastanku. Pale su vrlo o&tre reéi osude na ratun toga sto je zloupotrebila slobodu. Jedna naga go8éa, psiholog, rekla mi je: »To je skroz pogreSno. Devojéici se na licu Gita nesre¢a, nika- da nije bila voljena, a tako otvoreno kritikovanje éini da se ona oseca manje voljenom nego ikad. Njoj je potrebna Ljubav, ne suprotstavljanje« Slobodna deca Samerhila wh »Draga mojae, odgovorio sam joj, »mi smo poku- Sali da je izmenimo pomocu ljubavi. Nedeljama smo je nagradivali kada je bila asocijalna. Ispoljili smo pre- ma njoj pagnju i trpeljivost, ali dna nije reagovala. Naprotiv, drzala nas je za naivéine, za suvige lake Zrtve svoje agresivnosti. Ne mozemo jednoj jedinki da podre- dimo celu zajednicu.« Nije mi poznat pravi odgovor na ovo pitanje. Znam da ée Dzejn kada bude imala 15 godina biti dru- Stvena devojka, a ne voda bande. Polazem svoju nadu u javno mnenje, jer nema deteta koje moze godinama da opstane neprihvaéeno i kritikovano. A Sto se tite osude na op8tem Skolskom sastanku, naprosto nije mo- guée Zrtvovati svu decu zbog jednog jedinog proble- mati¢nog deteta. Samo sam u retkim prilikama bio prinuden da neko dete odstranim iz 8kole zato Sto je zbog njega Zivot u Skoli postao pakao za ostalu decu. Kazem to sa oseéanjem Zaljenja i neuspeha, no drugog izlaza nije bilo. Da li sam tokom svih ovih godina morao da menjam sopstvena gledi’ta 0 samoupravi? Sve u svemu — ni- sam. Ne mogu ni da zamislim Samerhil bez samoup- rave. Ona je uvek nailazila na odobravanje. Ona je glavna atrakcija za nage goste. Medutim, i to ima svo- jih lo8ih strana kao, recimo, onda kada mi je éetrnae- Stogodignja devojtica doSapnula na opstem Skolskom sastanku: »Htela sam da iznesem da neke devojke imaju obitaj da bacaju higijeske ulo8ke u klozetske Solje koje se od toga zapuse, ali pogledaj sve te go- ste...« Savetovao sam joj da ne zarezuje goste i da prede na stvar, Sto je ona i utinila. Neprocenjiva je obrazovna korist praktitnog spro- vodenja gradanskih prava i duznosti. Deca Samerhila borila bi se na Zivot i smrt za pravo da sama uprav-