ZDRAVA ORALNA SLUZOKOA

Anatomska podela:

1.
2.
3.
4.
5.

Prelazna sluzokoa usana

Sluzokoa predvorja usne duplje i obraza
Sluzokou tvrdog i mekog nepca
Sluzokou jezika i poda usne duplje
Sluzokou gingive

Tipovi oralne sluzokoe:

1. Funkcionalna/mastikatorna - otpornija, vra, deblja, manje elastina (tvrdo nepce i

gingiva), ploasto lsojeviti epitel sa oroavanjem; zarasta za sedam dana.
2. Zastorna sluzokoa - meka,elastina, tanka, podloga su miii, sluzokoa usana,
predvorja usne duplje, mekog nepca i poda usne duplje; ploasto slojeviti epitel bez
oroavanja, zarasta za tri nedelje.
3. Specijalizovana sluzokoa - gornja povrina jezika, papile
-

Sluzokoa se sastoji od epitela, krzna (papilarni i retikularni dermis) i podsluzokoe.

USNE
- Rumeni deo usne prekriva ploasto slojeviti epitel sa oroavanjem
- Unutranja strana usne je prekrivena ploasto slojevitim epitelom bez oroavanja
- Jedva naznaene poprene brazde
OBRAZI
- Sluzokoa glatka, sjajna, vlana i svetloruiasta, ploasto slojeviti epitel bez oroavanja
JEZIK
- Filiformne papile mu daju barunasti izgled, a one same su svetloruiaste i vlane
- Papile:
1.
2.
3.
4.

Opanene
Konaste - najbrojnije su i nisu vaskularizovane
Peurkaste - nalaze se na vrhu i bonim stranama jezika i dobro su vaskularizovane
Listaste

MEKO NEPCE
- Dobro vaskularizovano i prekriva ga ploasto slojevit epitel bez oroavanja.
GINGIVA
- Boja pripojne gingive je svetloruiasta (boja nebruenog korala)
- Boja gingive zavisi od njene debljine, aktivnosti melanocita, vaskularizacije itd.

KLASIFIKACIJA OBOLJENJA
- Oboljenja se dele prema:
1. Etiologiji
2. Morfolokim promenama - eflorescence
3. Lokalizaciji
- Etiologija upuuje na uzrok koji moe biti endogenog ili egzogenog porekla i sistemske ili
lokalne prirode (jatrogene,iritacije...)
- Lokalizacija: usne, jezik, nepce, obrazna sluzokoa, pod usne duplje i gingiva.

CHEILITIS
CHEILITIS EXFOLIATIVA
-Etiologija: klimatsko meteoroloki uslovi (vetar), loe navike (grickanje i vlaenje usana),
profesije (duvai stakla, muziari, radnici u fabrici cementa, tekstila i graevinski radnici),
puenje i nedostatak vitamina A.
-Klinika slika: donja usna je najee zahvaena

Akutna forma - roasti deo epitela je zadebljao i ljuti se u vidu krpica (eksfolijacija) ili
postoji erozija. Subjektivno imamo smanjenu pokretljivost, zategnutost i suvou usana.
Moe da traje danima, mesecima, godinama i razliitog je intenziteta.
* tri nedelje deli akutnu formu od hronine

Hronina forma - otok, erozija, fisure, ragade, kruste i podlonost sekundarnoj infekciji
(Candida i bakterije

-Th: kauzalna (otkloniti etioloke faktore, indiferentna mast, Borogal, vazelin) ; u hroninoj
formi lokalno kortikosteroidi.

CHEILITIS ACTINICA
-Moe prei u maligno oboljenje
-Etiologija: dugotrajna izloenost suncu
-Klinika slika:

Akutna forma - edem, crvenilo, bolna osetljivost i deskvamacija

Hronina forma - najee zahvata donju usnu, dolazi do atrofije epitela i keratinizacije

-INDURACIJA (zadebljanje) se otkriva palpacijom i predstavlja rani znak maligne alteracije,

javlja se u 10% sluajeva
-Dg: anamneza, klinika slika, biopsija

-Ukoliko maligno alterie manifestuje se ulceracijom ili erozijom,a javljaju se i perzistirajue

ljutenje i kruste
-Crvene i bele mrlje na granici izmeu koe i rumenog dela usana (?)
-Th: zatita od sunevih zraka (poveska, krema sa faktorom preko 25), 5-fluorouracil 2x dnevno
14 dana

CHEILITIS ANGULARIS
-Etiologija: mehaniki faktori, stomatoloke intervencije, gubitak vertikalne dimenzije okluzije
(gubitak bonih zuba), gljivice, stafilokok, nedostatak vitamina B12, nedostatak folata, gvoa,
dijabetes melitus, hipersalivacija (stalno vlaenje usana), hiposalivacija (Candida)
-Klinika slika: eritem uglova usana koji se iri prema koi, radijalno, obostrano. U teim
sluajevima su prisutne fisure i ragade - hemorafine kruste. Subjektivno - peckanje i lepljenje
-Th: kauzalno
CHEILITIS GLANDULARIS
-Retko hronino zapaljenje mukoznih lezda u donjoj usni, ee se javlja kod mukaraca
-Etiologija: nepoznata (mehanika oteenja - grickanje usne)
-Klinika slika: otok, takasti i crveni otvor izvodnog kanala pljuvane lezde iz kog izlazi
eksudat, kruste, erozije i apscesi

CHEILITIS APOSTEMATOSA
-Etiologija: bakterijska infekcija; nastaje kod komplikacija glandularnog cheilitis-a
-Klinika slika: na najmanji pritisak iz labijalne pljuvane lezde se cedi purulentni eksudat i
prisutne su kruste
-Th: antibiotici prema antibiogramu

CHEILITIS GRANULOMATOSA - MISCHEROV CHEILITIS

-Etiologija: granulomatozna infiltracija nepoznatog uzroka
-Klinika slika: duboki cheilitis, hronino uveanje usana zbog granulomatoznog infiltrata koji
moe da zahvati jednu ili obe usne. Uveanje je bezbolno i difuzno
-Remisija - egzacerbacija - remisija... trajno uveanje usana
-Th: simptomatska, kortikosteroidi per os i intralezijska aplikacija kortikosteroida i heiloplastika

MELKERSON-ROSENTHALOV SYNDROM
-Mladje osobe oba pola
-Etiologija: nepoznata (prema novijim saznanjima predstavlja oralnu manifestaciju Cronove
bolesti)
-Klinika slika: uveanje gornje usne, obraza, lica, vrata, nepca i gingive

Otok - mek, elastian ili tvrd i asimetrian; recidivira, a posle je trajan

Lingua plicata - jezik je zadebljan i uvean

Pareza/paraliza n.facialis-a - jednostrana, dovodi do asimetrije lica

-Th: kortikosteroidi intralezijski, plastika usne, dekompresija n. facialis-a u ranoj fazi

SYNDROM ASCHER
-Etiologija: naslee, reumatsko oboljenje
-U poetku recidivira, a kasnije ostaje trajno uveanje jedne ili obe usne, otok onih kapaka,
titne lezde
-Klinika slika: u mladosti se javlja otok gornje usne koji je mek, kratko traje, gubi se, recidivira
i na kraju je trajan, kasnije se javlja dupla usna.
-Nema bola!!!
-Usna je hiperemina, elastina i meka.
-titna lezda je uveana sa funkcionalnim ispadima i imamo bezbolne otoke na onim kapcima.
-Dg: pH nalaz i klinika slika

JEZIK
RAZVOJNE ANOMALIJE JEZIKA
1)Microglossia - retka anomalija, jezik je izrazito smanjen; (aglossia,adactylia,sclerodermia)
-Th: hirurka
2)Macroglossia

Generalizovana:kongenitalno,Downov syndrom, angiom, inflamacija - edem, angioedem,

acromegalia, amyloidosis

Lokalizovana (kongenitalna) - lymphangioma, haemangioma, tireoidno tkivo u jeziku

Lokalizovana(steena) - inflamacija, trauma, ciste, neoplazme (papilom,fibrom,Kapoi)

3)Aglossia - retka anomalija, uvek su prisutni rudimentalni delovi jezika

4)Lingua bifida - nepotpuno srastanje dve polovine u prednjem delu jezika
5)Ankyloglossia - vrsto fiksiran jezini frenulum za pod usne duplje (sapet); ogranieni pokreti
i funkcionalne smetnje
-Th: hirurka - frenulektomija odmah po roenju
6)Lingua plicata - oboljevaju uglavnom stariji; dorzalna strana jezika je izdeljena brazdama;
medijalna brazda je najee najvie produbljena; sa godinama ivota brazde se produbljujutegobe
-Dg: kliniki pregled, isplazi i opusti jezik
-Th: simptomatska, etkanje jezika
7)Glossitis rhombica mediana - ranije se smatralo da je anomalija, a danas se smatra da se ne
javlja kod dece; gljivina infekcija - Candida!!!
-Javlja se ispred opanenih papila na sredini jezika se javlja promena romboidnog oblika, bez
papila na tom delu; moe biti i levo i desno i ne mora biti striktno romboidnog oblika (nema
papilarnog pokrivaa
-lobularna graa - nekoliko povrina koje su meusobno razdvojene brazdama

SAMOSTALNA OBOLJENJA JEZIKA

1)Lingua vilosa/Lingua nigra
-Etiologija: dugotrajna primena antibiotika irokog spektra, primena hlorheksidina, puenje, loa
oralna higijena, Leptotrichia buccalis, Candida, stres ( smanjena otpornost organizma), oboljenja
GIT, dijabetes melitus
-Klinika slika: braon ili crna promena u centralnom delu zadnje ili srednje treine dorzalne
strane jezika; filiformne papile su uveane preko 3mm i prebojene (zavisi od vrste hrane)

-Subjektivno: gaenje i nagon za povraanje, oteano gutanje (kada su papile due od 1cm)
-Th: kauzlna (pronaemo uzrok i eliminiemo ga), a uveane papile se hirurki uklanjaju pravom
i to veom kiretom, a one due od 1cm- makaze
2)Lingua geographica - migratorni glositis; javlja se kod svih uzrasta, ene ee oboljevaju
-Etiologija: genetska predispozicija, nespecifina reakcija jezika kod psorijaze, anemije,
nutritivni deficit, hormonski disbalans, psihika trauma, infekcija Candidom, lokalne iritacije
(destruisani zubi, neprikladne proteze - stare ili neravne)
-Klinika slika: na dorzalnoj strani jezika crvena polja bez papila ograniena ukasto beliastom
granicom izdignuta (normalnog jezinog pokrivaa); crvena polja menjaju oblik i veliinu i
migriraju po dorzumu jezika
-Th: simptomatska i etioloka
3)Papilitis
-Etiologija:

Lokalne iritacije - destruisani zubi, neprikladne proteze-preekstendiran rub donje proteze

Inflamacija u orofarinksu

Traumatizacija jezika - plaenje kod psiholabilnih osoba

-Klinika slika: obostrano, ree jednostrano, bradaviasti, glatki, crveni vorii; erozije,
ulceracije na voriu- BOL koji zrai u uvo, bazu jezika ili grlo; ireverzibilno uveanje listastih
papila
-Dif.dg: planocelularni karcinom jezika, jer se najee javlja na zadnjoj i srednjoj strani bone
strane jezika :D
-Th: etioloka, otkriti i ukloniti uzrok; hirurka na zahtev pacijenta!

PROMENE POKRIVAA JEZIKA

1)Atrofija jezinog pokrivaa
-SAMO filiformne i fungiformne papile
-Etiologija:nedostatak gvonja, folne kiseline, B12, Candida, lokalne iritacije (destruisani zubi,
neprikladne proteze), lekovi, alkoholizam, dijabetes melitus, poremeaj funkcije titne lezde
-Klinika slika: prvo se gube filiformne papile, pa fungiformne, na delu ili celoj dorzalnoj strani
jezika; Oporavak ide u obrnutom pravcu. Jasno se vidi granica ka zdravoj sluzokoi. Jezik
OSETLJIV!
2) Hipertrofija jezinog pokrivaa

-Etiologija: febrilno stanje (dehidracija), loa oralna higijena, bezubi pacijent (zbog meke hrane),
meka i kaasta hrana, dijabetes melitus, oboljenja git-a, disanje na usta (nema pljuvake), prvi
meseci trudnoe.
-Subjektivni simptomi: kserostomija;
-Klinika slika: naslage na jeziku- deskvamirane epitelne elije, hrana, mikrobni debris.
Detekcija naslaga: prevlaenje staklenog dela ogledalca po jeziku, ako ostane +.
Hipertrofija filiformnih papila, due su od 1mm.
Th: etioloka, pronai i ukloniti uzrok.

DEFINISANE BELE LEZIJE

PROMENE U STRUKTURI I IZGLEDU ZDRAVE ORALNE SLUZOKOE
1)Linea alba - bela linija na obraznoj sluzokoi u visini okluzalne linije, subjektivno bez tegoba,
sluzokoa normalna (bledo ruiast, glatka,sjajna, vlana).
2)Status Fordyces - ukasto bele makule, veliine iodine glave, pojedinane ili grupisane u
bukete, sluzokoa normalne grae i izgleda, najee obostrano na obraznoj sluzokoi. Imaju
tendenciju da se vremenom poveavaju. U nivou oralne sluzokoe, a izgleda kao da je iznad. To
su ektopine lojne lezde, koje nemaju izvodni kanal, to je inae folikul dlake.
3)Leukoedem - sluzokoa normalnih osobina, sivkastobela opalescentna, neznatno talasasta,
utisak da sluzokou prekriva difuzan edematozni film, baruansti veo na sluzokoi obraza i
usana, dovodi se u vezu sa puenjem, histoloki deblji epitel u elijama povrnog sloja stratum
spinosum-vakuole glikogena. Ne postoji dokaz da prelazi u keratozu.
DEFINISANE BELE LEZIJE
1) Morsicatio (grickanje) - mehanika trauma oralnog epitela grickanjem, neravna, macerirana
povrina(omekana) sa krpicama epitela bele boje, izmeu erozije(ispod epitela), javlja se na
sluzokoi obraza i usana(ee donja usna). Ne boli.
2) Stomatitis nicotinica - specifina lezija na tvrdom nepcu. Na poetku nastaje crvenilo,
postepeno prelazi u sivobeliastu boju kao posledica zadebljanja sluzokoe, koja postaje tvrda,
hrapava i bela. Beliasti nodusi sa crvenom takom u centru (uveane pljuvane lezde sa
inflamiranim i obliteriranim izvodnim kanalom), promena je reverzibilna, biopsija samo na
zahtev pacijenta, ali kod eritema na mekom nepcu biopsija je obavezna, pogotovo ako se ne gubi
nakon prestanka puenja.
3) Traumatska keratoza - zadebljanje oralnog epitela usled mehanike traume, izolovana
zadebljana bela povrina u predelu uzronika(neravna ivica proteze, kukica, destruiran zub,
bukalno nagnut umnjak), praenje 2 nedelje nakon odstranjivanja uzroka, promena je
reverzibilna. Ako perzistira radi se biopsija. Bipsija se radi odmah kod predispozicije za nastanak
karcinoma, ranije displastine oralne lezije, multipli tumori. Lokalizacija je na podu usne duplje i
jeziku.

4) Sekundarni sifilis - papule - ravne, lako izdignute, bezbolne, ovalne ili okrugle, veliine 310mm, brojne, slivaju se u vee beliaste povrine-mukozni plak(plaque muques), papule
ulceriu i veoma su infektivne.
5) Candidiasis chronica hyperplastica (Candidial leucoplakia) - beli glatki plak ili u vidu
nodusa, na sluzokoi obraza, usana i jezika. Dijagnoza samo na osnovu ph nalaza-invazija
gljivicama dubljih delova epitela. Promena je reverzibilna.
6)Snuff lesion - novi nain upotreba duvana (lokalna aplikacija mlevenog duvana u vestibulum).
Sluzokoa je naborana, beliasta ili ukasto-braonkaste boje. Ako nastane leukoplakija retko
maligno alterira.
7) vakanje duvana (QUID duvan) - esto u Indiji, jugoistonoj Aziji i Novoj Gvineji. To je
kombinacija istog duvana, ulja, Ca(OH) 2 iz krenjaka ili koljki, zaina i jezgra betelovog
oraha. Postoji rizik za nastanak verukoznog karcinoma.
8) Puenje okrenutom cigaretom (reverse smoking CHUTTA) - esto u Indiji, na Karibima, u
Junoj Americi. ee se javlja kod ena, 1-2 cigarete, vie puta u toku dana. Promene se javljaju
na tvrdom nepcu, t 58C (denaturacija belanevina na +50). Uestalost karcinoma je velika.
Ostale promene:
-zadebljanje oralnog epitela- pojaana keratinizacija delova oralne sluzokoe koje normalno
keratiniziraju
-opekotine i keratotina polja na usnama- zbog stalnog stavljanja cigarete na isto mesto, javljaju
se pigmentacije koje ostaju, postoji izraena parodontopatija i prebojenost zuba

LEUKOPLAKIJA
-je potencijalno maligno oboljenje(PMO)!!! Predstavlja morfoloki izmenjeno tkivo u kome je
nastanak karcinoma verovatniji nego u okolnom zdravom tkivu.
-Definicija SZO: Leukoplakija je dominantno bela lezija oralne sluznice koja se ne moe
okarakterisati kao bilo koja druga definisana bela lezija
-neke leukoplakije su prekanceroze, pojam prekancerozne promene je zastareo!!!(ta god ena je
poela da pizdi,mrak na oi :D ispitaj malo bolje)
-prevalencija 0,7 - 4,7% (podaci sa nae klinike 2,2%); kod mukaraca se javlja posle etrdesete ,
a kod ena posle pedesete godine, ee se javlja kod mukaraca
-Etiologija: puenje (duina puakog staa, sadraj katrana, nain upotrebe, broj popuenih
cigareta na dan), alkohol (leukoplakija je ea kod kombijacije cigarete+alkohol,nego samo
cigarete), galvanske struje u usnoj duplji (2 razliita materijala, amalgam...javlja se hiperkeratoza
na mestu kontakta sa metalom, a na metalu su prisutni znaci korozije, galvanska struja vea od
50mV moe da dovede do leukoplakije; mogua je maligna alteracija- 1/3sluajeva i zbog toga je
moramo pratiti), lokalne mehanike i hemijske iritacije(neadekvatni protetski radovi i ispuni,
destruirani zubi, kaustina hemijska sredstva-antiseptici,jako kisela ili jako ljuta hrana),Candida
a.(60% nehomogene i 3% homogene; Candida albicans je najzastupljenija i neophodna je
mikoloka identifikacija i patohistoloka jer prodire u epitel; uloga kandide je vea u malignoj

alteraciji jer stvara hiperplastinu reakciju..........fali......), herpes simplex tip 1(dokaz: pacijenti sa
oralnim karcinomom imaju smanjenje elijskog imuniteta; kod leukoplakije sa atipijom epitela je
prisutno poveanje broja elija imuniteta- kod infekcije herpes simplex virusom, titar antitela
protiv strukturnog antigena HSV je vei kod osoba sa leukoplakijom, nego kod osoba sa
malignim tumorom gde je ak i smanjen), ostali faktori(glosiitis syphilitica-III stadijum, deficit
vitamina B12 i folne kiseline, sideropenijska anemija, atrofine promene na jeziku i oralnoj
sluznici, xerostomia- bez obzira na uzrok)
-Klinika slika: prvo se javlja crvenilo opalescencijabeliastamleno bela ploa
Kliniki razlikujemo 2 oblika leukoplakije:
1.Homogena-preteno bela lezija, jednolika(homogena), tanka i ravna ili nabrana(fisure) ili
valovite povrine
2.Nehomogena- preteno bela ili bela i crvena, neravna nodularna ili egzofitina povrina(kao
karfiol)
-Nodularna lezija je neznatno izdignuta, zaobljena i ima crvene i/ili bele izrataje
-Egzofitina lezija- postoje izrataji koji predstavljaju nepravilne tupe ili otre projekcije
-Broj: jedna lokalizovana promena, difuzne promene ili multiple promene
-Klasifikacija:
L1- veliina pojedinane ili multiple LKP<2 cm
L2- veliina pojedinane ili multiple LKP 2-4 cm
L3- veliina pojedinane ili multiple LKP>4 cm
Lx- veliina pojedinane ili multiple LKP nije odreena
-ako nije mogua biopsija: homogena C1 i nehomogena C2
-sistemska klasifikacija ne koristi kliniki pregled nego biopsiju
-STADIJUMI:
I L1 C1
II L2 C1
III L3 C1 ili L1 L2 C2
IV L3 C2
-Lokalizacija: visoko rizini deo usne duplje(pod usne duplje, ventralna strana ivice jezika),
nisko rizini delovi(svi ostali delovi-ma nemoj :D)
-najnoviji trendovi ne koristimo podelu prema lokalizaciji nego patohistoloki nalaz:

P0-nema epitelne displazije

P1-jasno vidljiva displazija
Px- odsustvo ili prisustvo epitelne displazije nije navedeno u patohistolokom nalazu
-NAJNOVIJA!!!:
I L1 P0
II L2 P0
III L3 P0 ili L1 L2 P1
IV L3 P1
-Prognoza: 2-30% maligno alterira, rizik za malignu alteraciju postoji kod: idiopatske
leukoplakije(ene), nehomogene leukoplakije i ukoliko je lokalizovana u visoko rizinom delu
usne duplje
-Dijagnoza:
1.Provizorna- klinika dijagnoza- kada se na osnovu izgleda promene ne moe definitivno
dijagnostikovati lezija
2.Definitivna- identifikacija i ako je mogue uklanjanje etiolokih faktora i nakon toga 4 nedelje
opservacije ako se ne oporavi biopsija
-Homogena leukoplakija: biopsija je standardno pravilo, lezije do 1cm- eksciziona biopsija, vee
promene 2-3cm- inciziona biopsija sa razliitih delova iste promene
-Nehomogena leukoplakija: indikovano je nekoliko incizionih biopsija
-Terapija: eksciziona biopsija+eliminacija uzroka; ako bude recidiva onda inciziona biopsija+
praenje
Preparati salicilne kiseline, retinoidi

VIRUSNE INFEKCIJE
-Herpes simplex tip 1,2 HSV
-Virus varicella zoster VZV-Eptejn Bar virus
-Citomegalovirus
-humani herpes 6, 7 i 8

VIRUS HERPES SIMPLEKS

-Tip 1 najee usna duplja, tip 2- 5% oralnih lezija
Stomatitis herpetica
-Primarna infekcija: kod dece od 3-5 godina (asimptomatski kod odraslih)
-Inkubacija: 5-7 dana
-Prodromalni simptomi: guobolja, malaksalost, glavobolja, temperature iznad 38
Trijas simptoma:
1.inflamacija gingive: kataralna, hiperplastina, kod imunokompromitovanih ulceronekrozna,
kod odraslih pogoranje parodontopatije;
2.vezikule- po celoj oralnoj sluzokoi-erozije;
3.uveanje jezinog pokrivaa: - sa pojavom naslaga,
- hiperplazija filiformnih papila sa Candidom.
Regionalne limfne elzde su uveane i bolne.
-Dg: anamneza i klinika slika.
-Th: antipiretici, antiseptici, antimikotici i vitamin C. Aciklovir kod imunokompromitovanih.
- Kod odraslih blaa klinika slika.Inflamacija gingive najdue perzistira. Posle primarne
infekcije virus ostaje u ganglijama-latentan oblik.
-Aktivacija: febrilna stanja, stres, sunanje, razne infekcije, preteran fiziki napor,
imunosupresija i fizioloka stanja(menstruacija, trudnoa).
Rekurentna herpesna infekcija
-Prodromalni simptomi: lokalizovano peenje, arenje, eritem, vezikule(buket od 50 do 100
vezikula)-erozije, a ekstraoralno krusta.
-Predilekciona mesta: rumeni deo usana, koa oko usana, tvrdo nepce, gingiva, ventalna strana
jezika.
-Posle erozije nastaje krusta i javlja se hiperpigmentacija koja vremenom nestaje. Sadraj
vezikule infektivan!!!
-Komplikacije: prenoenje prstima na oko i prenoenje na druge osobe.
-Dg: anamneza i klinika slika.
-Th: lokalni antiseptici. Aciklovir krem ekstraoralno u fazi eritema.

VARICELLA ZOSTER VIRUS

Varicellae
-Primarna infekcija: inkubacija 11-21 dana.
-Nespecifini simptomi: temperatura, glavobolja, povraanje.
-Oralne lezije: vezikuleerozije.
Predilekciona mesta: meko nepce, gingiva, obrazna sluzokoa, gladak jezik.
-Koa: vezikule-kruste-svrab.
-Dg: anamneza, klinika slika, imunofluorescencija iz vezikule, seroloki: IgM antitela 2-5 dana
nakon osipa, ostaju 5-6 nedelja; IgA antitela 1-2 meseca i IgG antitela perzistiraju.
-Th: aciklovir 10mg/kg svakih 8h. *VZV manje osetljiv od HSV
Herpes zoster
Reaktivacija latentnog VZV koji je bio latentan u :
-ganglijama dorzalnih korenova nerava
-ganglije ekstramedularnih kranijalnih nerava
-torakalna, cervikalna, trigeminalna, lumbo-sakralna regija.
-Klinika slika: temperatura, malaksalost, glavobolja, BOL, nakon
makulepapulevezikuleerozijekruste (10-20 dana), uveane limfne lezde.

2-4

dana

-Oralne promene: najee su zahvaene 2. i 3. grana n.trigeminusa- jak pulpitian bol, na

eritemu vezikule UNILATERALNO- erozije sa crvenim haloom, zarastaju bez oiljka za 2-3
nedelje.
-Dg: klinika, seroloka (IgM antitela posle 10 dana od osipa, IgG i IgA posle 4 dana).
-Th: aciklovir, dupla dnevna doza, analgetici, niske doze kortikosteroida.

PAPILOMA VIRUSI
HPV oko 60 tipova poznato.
-U usnoj duplji bradavice- Verucae vulgaris.
HPV tip 1,2,4,7,60
-Infekcija: direktnim kontaktom sa kontaminiranom povrinom-koa, oralno, genitalno.
-Klinika slika: solitarne ili multiple nodule, boje oralne sluzokoe ili bele hiperkeratotine.

-Predilekciona mesta: usne, nepce, jezik, ree na drugim delovima oralne sluzokoe. Bez
subjektivnih simptoma.
-Dg: biopsija, hibridizacija, imunohistohemija, genski materijal PCR metodom.
-Dif.dg: papilomi, verukozni karcinom, kondilomi.
-Th: hiruka.

RNA VIRUSI
Coxackie virusi, rod: Enterovirus
Herpangina
Coxackie virus grupe A tip 1,6,8,10,22
-Klinika slika: visoka temperatura (38-40), glavobolja, disfagija, malaksalost. Difuzni eritemvezikule na zadnjem delu usne duplje(meko nepce, uvula, orofarinks). Nikada ne zahvata: usne,
gingivu i sublingvalnu sluzokou!!!!
-Dg: kliniki nalaz, potvruje se laboratorijskim ispitivanjem.
-Virus prisutan 2-3 dana pre i 1-2 nedelje posle nestanka simptoma.
-Izolacija virusa u kulturi, biopsija, in situ hibridizacija, seroloki IgG, IgM akutna infekcija, IgG
perzistira godinama, IgM 2-3 meseca.
-Th: simptomatska, antiseptici, anestetici.
Hand, foot and mouth disease
Coxackie virus A tip 5, 9,10,16, B 2
-Inkubacija: 2-3 dana.
-Virus ima sklonost za kou i sluzokou.
-Klinika slika: poviena temperatura, malaksalost, bol u ustima, limfadenopatija, 5-10
vezikulaerozija.
-Predilekciona mesta: prednji deo usne duplje (sluzokoa usana, jezika, obraza). Posle oralnih
promene na tabanima i akama- multiple makulo-papularne promene-erozije-kruste.
-Th: kao herpangina
-Spontana regresija za 1-2 nedelje, ne izaziva dodatne komplikacije.
Virus epideminog stomatitisa
Rod: Aphtovirus, Stomatitis epidemica epizotica
-Bolest ivotinja-slinavka, ap
-Prenoenje na oveka-direktni kontakt, mleko, mleni proizvodi.

-Inkubacija 2-6 dana.

-Klinika slika: poinje povienom temperaturom i malaksalou, na eritematoznoj sluzokoi:
vezikuleerozije-zarasta za 15 dana.
-Predilekciona mesta: ivica jezika, gingiva, jezik uvean, upala zahvata miie.
-Hipersalivacija, upala zahvata parotidne pljuvane lezde.
-Dg: specifina klinika slika(izolacija virusa iz pljuvake), seroloki nakon infekcije-povien
titar IgM, IgG antitela-perzistiraju.
-Th: simptomatska, antipiretici, antispetici, analgetici, antivirusna th ne postoji. Dobra prognoza.
Virus je termolabilan, inaktivira se na 60 stepeni Celzijusa, inaktiviraju ga alkohol, glutaraldehid,
fenol.

INFEKCIJA HIV-OM
RNA virus; oteuje T-helper limfocite.
Prenoenje: seksualnim kontaktom, putem krvi i krvnih produkata.
I faza: inkubacija nekoliko meseci ili godina(5 godina), nema simptoma ili moe nastati viremija,
otok limfnih lezda.
II faza: gubitak telesne teine, povienje temperature bez poznatog uzroka, znojenje, brzo
zamaranje, proliv, promene na koi, hepatosplenomegalija i uveanje limfnih lezda.
III faza: kompletna klinika slika sa dominacijom diseminovane gljivine infekcije, upala plua,
infekcija CNS-a, infekcija CMV, HSV, brojni maligni procesi, limfom, Kapoi sarkom.
-Bolest se zavrava encefalopatijom- posle razmnoavanja HIV-a u elijama CNS-a.
-Oralna manifestacija nije specifina i via se kod imunokompromitovanih osoba.
Podela prema SZO:
1.promene striktno vezane za HIV,
2.promene koje su manje uestale kada je u pitanju HIV I
3.promene koje mogu biti udruene sa HIV infekcijom.
1.Promene koje su striktno vezane za HIV
Kandidijaza
Kod 60% obolelih, rana manifestacija, oportunistika infekcija.
-Pseudomembranozna- beliaste naslage (kolonije).
-Stomatitis angularis

-Eritematozna na jeziku i tvrdom nepcu

Hairy leukoplakia
-Ukazuje na lou prognozu jer se esto razvija limfom.
-Bilataralno-na bonim ivicama jezika-bela promena, VRSTE konzistencije, ravna ili naborana.
-Uzronik: EBV
-Dg: histoloki, verifikacija DNK EBV in situ hibridizacija
Kapoi sarkom
50% obolelih ima oralnu manifestaciju
-Crvene, plave, purpurne makule, papule, nodusi ili ulkusi na nepcu ili gingivi.
-Poinju nejasno ogranienim, ovalnim, eritematoznim makulama na nekeratinizovanoj
sluzokoi ili ruiastim papulama 0,5cm nepravilnog oblika na keratinizovanoj sluzokoi(tvrdo
nepce, gingiva, dorzum jezika).
-Na makulama su prisutne brojne teleangiektazije
-Na papulama-zrnasta povrina
-Poveanje broja promenaplakovi, nodusi, spongiozni tumori prenika 2cm ili vie ili
vegetativne promene.
-Bezbolne promene, ali sa pojavom ulceracija nastaje BOL.
-Taloenjem hemosiderina stare promene dobijaju tamno crvenu do braon boju.
Ulceronekrozni procesi
-destrukcija parodoncijuma, dramatina klinika slika-proces zahvata sve delove gingive i
alveolarne kosti,
-HIV parodontopatija-brza destrukcija parodoncijuma gde kliniki nema razloga.
Ulkusi
-nespecifini ulkusi aftoznog tipa-major forma
-uzrokovani su: HSV, VZV, CMV, EBV, bakterije i gljivice (mycobacteriae, Syphilis, duboke
mikoze).
Linearni eritem gingive
-arko crvena boja marginalne gingive, zrnaste povrine, Candida albicans(najee), Candida
dubliniensis.
Druga orofacijalna oboljenja
-uveanje regionalnih limfnih lezda
-parotitis i kserostomija

-non Hodgkin
-petehije
-kranijalne neuropatije
-virusne infekcije HPV
-Dg: seroloke potvrde-najsigurnija dg metoda; Postavljanje dijagnoze je jednostavno ako su
prisutne tipine promene i ako je mogue svrstati pacijenta u grupu rizinih.

BAKTERIJSKE INFEKCIJE
Gingivitis ulceronecroticans
-akutno stanje
-Etiologija: bacilus fusiformis-deo normalne flore, treponema macrodentium, bacteroides
melaninogenicus
-Lokalni favorizujui faktor:
Loa oralna higijena
Karijes zuba
Malponirani zubigenetski
Puenje
-Sistemski favorizujui faktori:
Promena flore usne dupljezbog primene AB
Smanjen imuni odgovor
Sistemske bolesti: malignitet, GIT-ULCEROZNI KOLITIS, anemija, leukemija,
bubrena insuficijencija, AIDS, psihosomatski faktori(stres, depresija, psihiki
poremeaji)
-Klinika slika: ulceronekrozne promene zahvataju vrh interdentalne papile odakle se proces
posle iri na marginalnu gingivu. Ima karakteristian izgled: sivkaste membrane na eritematoznoj
zoni.
-Subjektivni simptomi: bol, zadah(zbog nekroze), metalni ukus, pojaana salivacija
-Th: viestruka-ovo je akutno stanje, svaki stomatolog mora znati terapiju
1. Eliminacija bakterija: penicilin-amoksicilin 2g dnevno; metronidazol. 1 ili 1,5g dnevno
jer deluje na anaerobe
2. Eliminacija lokalnih i optih favorizujuih faktora
3. Sanacija posledica bolesti: posle 2-3 dana gingivoplastika
Stomatitis simplex
-nespecifini stomatitis koji izazivaju najee G- bakterije(beta hemolitiki streptokok iz grupe
A)

-Klinika slika: prisutno je difuzno crvenilo oralne mukoze, poviena telesna temperatura
-Subjektivno: arenje, peenje, suvoa
-Bolest najee prati faringitis, laringitis, traheitis, bronhitis, pneumonija
-Dg: izolacija uzronika, KKS( je broj leukocita), radi se antibiogram
-Th: antibiotici i lokalna primena antiseptika- posle jela
Stomatitis ulceronecroticans
-akutno stanje, nastaje ukoliko se ne lei gingivitis ulceronecroticans
-Dolazi do izumiranja ogranienog dela tkiva ili elija unutar organizma- NEKROZA
- Poinje serohemoraginom eksudacijom, a zatim dolazi do nekrotinog raspadanja mekih tkiva,
ulceracije su prekrivene pseudomembranom koja se lako skida
-Etiologija:
- anaerobne bakterije iz oralne flore, bacilus fusiformis, borelia sp, treponema
macrodentium, bacteroides melaninogenicus
- ulceronekrozne promene na gingivi
- oteano nicanje umnjaka
- destruisani zubi
- neadekvatni stomatoloki radovi
- pad otpornosti organizma- HIV
- lokalni i sistemski favorizujui faktori UNG
- ee se javlja kod mukog pola, mlaeg ivotnog doba
-Klinika slika:
o bol
o poviena telesna temperatura
o otok regionalnih limfnih lezda
o ulceracije nepravilnog oblika koje su prekrivene sivim naslagama koje se lako skidaju, a
na dnu se nalaze nekrotine naslage
o postoji mogunost irenja infekcije u udaljene organe-srce, bubrege
-Subjektivno: bol, foetor ex ore, metalni ukus
-Dif.Dg: agranulocitoza, leukoza, difterija
-Th: antibiotici, penicilin i metronidazol; eritromicin i klindamicin kod alerginih. Lokalno se
primenjuju antiseptici jer ne moe da se odrava normalno oralna higijena, tek kad se simptomi
zapaljenja smire moe se pristupiti uklanjanju lokalnih faktora
Stomatitis gangraenosa- NOMA
-retko i ozbiljno oboljenje koje se esto zavrava letalnim ishodom
-javlja se najee kod dece u Africi, Aziji i Junoj Americi

-Etiologija: bacilus fusiformis, borelia sp., treponema, bacteroides

-javlja se kod tekih proteinskih malnutricija, parazitarnih oboljenja, eerne bolesti, leukoze.
-Klinika slika: na obraznoj sluzokoi oko ugla usana javlja se mehuri mutnog sadraja,
sivkasto-zelene boje koji prska, infiltrat se nalazi u celoj dubini obraza. Nekoliko dana nakon
pojave infiltrata dolazi do raspadanja tkiva cele strane lica, zahvaeni su usne, kapci i nos.
Vilina kost razmekava i otpada u vidu sekvestra - javljaju se veliki defekti. Zubi na oboleloj
strani su razlabavljeni i ispadaju. NEMA BOLA!
-Dg: na osnovu slinike slike i laboratorijskih ispitivanja
-Dif.Dg: maligni tumori, agranulocitoza, leukoza
-Th: visoke doze antibiotika prema antibiogramu
-Hirurko odstranjenje izumrlog tkiva, zahvat ne sme biri radikalan, rekonstruktivni zahvati.
Aktinomikoza
-Uzronik: actinomyces israeli- oralni saprofit, G- bacil
-u anaerobnim uslovima patogena forma sa bakterijama staphylococcus aureus, streptococcus
viridans i bacteroides
-ali to nije dosta mora biti jo neto
-trauma kosti, kroz alveolu nakon vaenja zuba, fraktura kostiju
-Klinika slika: ee zahvata donju vilicu, zbog loije cirkulacije. Manifestuje se nespecifinom
infekcijom akutno. Infiltrat je ogranien i iri se prema koi. Sluzokoa je crveno-plava, multipli
submukozni apscesi koji se spontano otvaraju. Ako se bolest ne lei- fistule sa zelenim sadrajem
-Subjektivno: bol kod akutne forme, a kod subakutne i hronine forme nema bola
-Dg: izolacija uzronika, KKS, SE, CRP, Rtg snimak vilica
-Th: hirurka- otvaranje infiltrata, daju se AB prema antibiogramu- najee metronidazol i
penicilin

SPECIFINE BAKTERIJSKE INFEKCIJE

TUBERKULOZA
-Uzronik: Mycobacterium tuberculosis
-Primarna TBC usne duplje se retko via, najee TBC nastaje kao posledica diseminacije
plune TBC u zadnjim delovima usne duplje. Javlja se ULCUS koji je bolan, mekan i prekriven
prljavosivom membranom, infektivan je. Prolazi nakon 2 nedelje bez leenja!
-Sekundarna TBC nastaje diseminacijom TBC iz plua krvnim putem

Tuberculosis ulcerosa
-ulkus je nepravilan, moe biti od nekoliko mm do 5cm, mekan je i podminiranih ivica, a na dnu
se nalaze granulacije prekrivene prljavosivim eksudatom, okolina je indurirana
-Lokalizacija: dorzum jezika, nepce, usna
-Oko centralnog ulkusa se nalaze manji ulkusi satelitskog rasporeda
-Dg: tuberkulinski test, kultura u sputumu, biopsija tkiva, grafija plua
-Th: domen pulmologa
Lupus vulgaris - sekundarna manifestacija na koi
-rea forma, javlja se na koi, moe da se prenese u usta, hematogeno ili limfogeno
-skup malih crvenih nodusa koji nekrotiu i prave iroke lezije i zarastaju oiljkom
-Lokalizacija: meko nepce, jezik, bukalna sluzokoa
Tuberkulozni limfadenitis
-nekad esta forma kod dece, ali se danas retko sree zbog vakcinacije
-zahvaene su submandibularne i submentalne limfne lezde, na vratu du
sternokleidomastoideusa. lezde su uveane, tvrde, srastaju izmeu sebe pa i sa koom koja
postaje tamnije boje, a onda nastaju fistule iz kojih se cedi uto-zeleni eksudat.
Osteomyelitis tuberculosa
-nastaje hematogenom diseminacijom, ee zahvata mandibulu i to angulus
-poinje bolnim otokom, sluzokoa je lividne boje. Formiraju se sekvestri u kosti.
-Dg: Rtg analizaa
-Dif.Dg: aktinomikoza i dentogeni apsces.

SIFILIS
-Primarni sifilis se javlja u 10% sluajeva u usnoj duplji
-Inkubacija 10-90 dana (21)
-na mestu inokulacije (usna, jezik) nastaje papula ulkus (5mm do 3cm), ulkus je bezbolan,
glatke povrine, izdignutih ivica, induriran ovo je znaajno za diferencijalnu dijagnozu, neleen
traje 3-8 nedelja i zarasta diskretnim oiljkom
-limfne lezde vrata su uveane, mobilne, tvrde, bezbolne

-6 nedelja traje generalizovan LIMFADENITIS

-primarni afekt = ULCUS DURUM
-primarni kompleks= ULKUS + OTOK REGIONALNIH LIMFNIH LEZDA
-Sekundarni sifilis -6-8 nedelja od pojave ulcus duruma
-MAKULA- boni deo trupa, simetrine, bezbolne, traju nekoliko nedelja pa se gube
-PAPULE- na prelazu koe u sluzokou EROZIJE KRUSTE (jer je na prelazu koe)
-egzofitine izrasline- CONDYLOMA LATA
-usna duplja: MAKULE se slivaju, plameno crvene (meko nepce, uvula, nepani lukovi, tonzile)
jasno su ogranieni od tvrdog nepca- SIFILITINA ANGINA; makule mogu nastati na jeziku,
obraznoj sluzokoi
-PAPULE- ravne, malo izdignute, bezbolne, ovalne, okrugle, 3 do 10 mm, brojne, slivaju se u
vee povrine- MUKOZNI PLAK- plaque muques, one zahvataju jezik, nepce, tonzile, komisure
usana, gingiva, promene tee da budu SIMETRINE; papule ulceriu i veoma su infektivne
-diseminacija po celom organizmu
-Tercijalni sifilis- posle 4-7 godina od infekcije i traje do kraja ivota, javlja se kod neleenih i
loe leenih pacijenata javljaju se promene na koi i sluzokoi
-fatalne promene na aorti, kostima, mozgu i kimenoj modini
-u usnoj duplji: ATROFINI GLOSSITIS- atrofija papila jezika i LEUKOPLAKIJA,koja ima
mogunost maligne alteracije
-GUMA- elastini vor, 1-2 cm u preniku koji ulcerie i cedi se gumasti eksudat, ona najee
se javlja na sredini tvrdog nepca, na sredini jezika
-intersticijalni glositis je posledica guma ili itubera, resorbovani ili ulcerisani u dubini jezikaasimetrino brazdanje jezika koje lii na lingua plicata, brazde podseaju na kou krokodila, jako
su duboke brazde, teka pokretljivost jezika i oteane su sve funkcija jezika
-Kongenitalni sifilis: rane manifestacije lie na sekundarni sifilis
-kasne manifestacije: trajne- gornji sekutii i molari; sekutii su kratki, bavasti, seivna ivica je
polumeseasta- stalni zubi su zahvaeni, molari lie na plod duda, visoko nepce, sedlast nos
-slepilo+gluvoa+promene na zubima= HUTCHINSONOV TRIJAS

GLjIVINA OBOLjENjA
Candidiasis
-Candida albicans- 50% zdrave populacije ima Candidu a. kao deo mikroflore usne duplje
-BLASTOSPORE- inaktivni oblik
-zadnji deo gornje povrine jezika
-ee se javlja kod ena, O krvna grupa, ishrana bogata ugljenim hidratima, kserostomija,
upotreba antibiotika, zubne proteze, imunokompromitovane osobe, hospitalizovani pacijenti
-predisponirajui faktori: promena mikrobioloke flore(antibiotici, kortikosteroidi, kserostomija,
zubne proteze), imunoloki poremeaji, dijabetes melitus, maligna i hronina oboljenja, teke
krvne diskrazije, zraenje glave i vrata, citotoksina temoterapija, hospitalizacija, puenje,
malnutricija i faktori ishrane, starost
-podela: AKUTNA:
1.Pseudomembranozni
2.Eritematozni
HRONINA:
1.Atrofina
2.Hiperplastina
3.Mukokutana
4. Lezije udruene sa kandidom : stomatitis protetica, stomatitis angularis, glossitis rhombica
mediana

1.Akutna pseudomembranozna kandidijaza

-javlja se kod dece, malignih oboljenja, imunodeficijencije,HIV infekcija
-Klinika slika: multiple bele naslage- PSEUDOMEMBRANE- giljiva, micelijum, fibrin,
deskvamovane epitelne elije, ostaci hrane, nakon uklanjanja brisom-eritematozna sluzokoa sa
petehijalnim krvarenjem, najee je zahvvaena bukalna sluzokoa,pa jezik,pa nepce
-Dg: na osnovu klinike slike, mikoloka- kulturom materijala- bris
-Th: lokalna Th primarno:
Nistatin: kapi 3 puta 20 kapi ili draeje 4-5 puta po 1- posisati!
Mikonazol- gel nekoliko puta na dan
Sistemska Th: Flukonazol, Ketokonazol; sistemska terapija ima neeljene pojave i zato forsiramo
lokalnu terapiji

2.Akutna eritematozna- atrofina kandidijaza

-antibiotski gladak jezik,nakon upotrebe antibiotika
-Klinika slika: Subjektivno: peenje, arenje, gubitak oseaja ukusa
Objektivno: crvenilo oralne sluzokoe, atrofija papila
-Dg: mikoloka
-Th: lokalna antimikoloka
1.Hronina atrofina kandidijaza- stomatitis protetica
-nastaje kao posledica noenja neadekvatne proteze i noenje proteze nou
-Klinika slika: ispod gornje proteze- peenje, arenje
Objektivno: difuzni enantem oblika proteze, blag edem
-Dg: na osnovu klinike slike i mikoloke identifikacije
-Th: lokalno antimikotici
2. Hronina hiperplastina kandidijaza
-Klinika slika: hiperkeratotine ploe- beli plak, vre konzistencije na atrofino-edematoznoj
sluzokoi- ne moe se ukloniti brisom
-postoji mogunost maligne alteracije- nitroamini indukuju proliferaciju epitela!!!
-lokalizacija: bukalna sluzokoa, ugao usana, rotromolarno, dorzalna strana jezika
-Dg: na osnovu biopsije
-Th: lokalno antimikotici
3.Hronina mukokutana kandidijaza
-heterogena klinika simtomatologija- hronine promene na koi, sluzokoi, noktima
-postoji genetski imunoloki defekt T limfocita; u detinjstvu-imunoloki poremeaj elijskog
imuniteta
-Klinika slika: Oralne lezije: slika pseudomembranozne forme, kasnije hronine hiperplastine
-Predilekciona mesta- komisura usana, bukalna sluzokoa, jezik, nepce sa tendencijom irenja u
orofarinks i ezofagus
-Dg: mikoloka, biopsija
-Th: sistemski antimikotici(Ketokonazol,Flukonazol,Intrakonazol,Amfotericin B)

Aspergilosis
-rasprostranjena i u zemlji;infekcija nastaje inhalacijom spora
-Klinika slika: granulomatozna upala oralne sluzokoe koja egzulcerira, nastaje ulkus ute boje
na crvenoj sluzokoi nepca, bol, peenje, tekoa pri gutanju
-Dg: mikolokom analizom
-Th: Amfotericin B, dugotrajno. Prognoza: loa ako se ne lei
Blastomycosis
-Blastomyces dermatidis: endemina u S.Americi,Srednjem Istoku, Indiji
-inokulacija,a zatim i diseminacija iz plua
-Klinika slika: granulomatozna upala oralne sluzokoe na gingivi i ostalim delovima oralne
sluzokoe, zatim se javlja nespecifian i bezbolan verukozni ulkus sa induriranim ivicama
-Dg: mikoloka analiza, RTG plua
-Th: sistemski Ketokonazol,Intrakonazol 6 meseci
Geotrichosis
-Geotrichium candidum,imamo ga kao komenzala u ustima i drelu zdravih osoba
-nakon dugotrajne antibiotske Th, kod imunodeficitarnih stanja
-Klinika slika: difuzna upala sa pojavom pseudomembrana slina kandidijazi
-Dg: mikoloka analiza
-Th:Flukonazol, Ketokonazol, Amfotericin B
-Prognoza: dobra
Histoplasmosis
-Histoplasma capsulosum-udisanjem praine kontaminirane izmetom zaraenih ptica i imia
-najea gljivina infekcija u SAD, endemino podruje dolina reke Misisipi i Ohajo; kod 7580% populacije imamo antitela
-iz plua se iri u jetru, pankreas, nadbubrenu lezdu, mozak
-kod diseminovanih oblika- moe se razviti anemija i leukopenija zbog zahvaenosti kotane sri
-imunosupresivna i mijelosupresivna Th- vea verovatnoa da e se pojaviti ova infekcija
-Klinika slika: papula, nodus, ulkus, vegetacije; najee su zahvaeni nepce,jezik,ostali delovi
-limfne lezde su uveane i tvrde
-Dg: mikoloka naliza, RTG plua

-Th: Ketokonazol,Intrakonazol 6-12 meseci; Amfotericin B- 10 nedelja I.V.

Mucormycosis
-razliiti tipovi gljivica( Mucor, Rhizopus, Absidia) koji normalno ive u zemlji, plesan na hrani
-nisu patogene za zdrave osobe- mogu biti deo normalne flore nosa,grla, usne duplje, ali usled
smanjene otpornosti kod slabo kontrolisanog dijabetes melitusa, bolesti krvi, hemioterapija,
imunosupresivi se javlja infekcija
-infekcija plua, GIT, rinocerebralna infekcija
-rinomaksilarni oblik bolesti- forma rinocerebralne infekcije- osetljiva osoba je udahnula
uzronikinvazija arterijatrombozaishemijanekroza nepcaulkusogoljenje kosti,
gingive, usne, alveolarnog grebena
- poetak bolesti- zubobolja, bakterijski maksilarni sinuzitis
-Dg: treba u ranoj fazi bolesti
-negativan mikoloki nalaz-ne iskljuuje!!!
-biopsija
-Th: hirurka obrada inficiranog dela
-Amfotericin B- 3 meseca(toksian i neophodna je kontorla funkcije bubrega- urea, kreatinin u
serumu)

ORALNE ALERGIJSKE REAKCIJE

ALERGIJA-neuspeo odbrambeni odgovor organizma
IMUNITET-uspean odbrambeni odgovor organizma
Antigen dovodi do stvaranja antitela-prirodni imunitet.
Vetaki antigen-sintetski polipeptidi, konjugovani antigeni(kompleksi haptena i prirodnih
antigena)
Opti oblici imunolokih reakcija
-TIP 1:posredovan IgE antitelima;anafilaktiki ok, bronhijalna astma, urtikarija, konjuktivitis,
rinitis
-TIP 2: citotoksina reakcija posredovana IgG i IgM antitelima;hemolitika bolest
novoroeneta; purpure- lekovi, transfuzije neadekvatne krvne grupe
-TIP 3:Artusova reakcija; posredovana IgM,IgG antitelima, imuni kompleksi; serumska bolest,
lupus eritematodes, neki oblici glomerulonefritisa

-TIP 4: kasna preosetljivost;posredovana T limfocitima; kontaktni dermatitis, odbacivanje

transplantata,autoimune reakcije, granulomatozne reakcije
STOMATITIS ALERGICA
-u usnoj duplji se javljaju svi tipovi alergijskih reakcija i postoji polimorfizam promena(enantem,
edem, vezikule, bule, nekroza);stepen senzibilizacije utie na vrstu promene koja e se pojaviti;
nekroza se javlja u sluaju potpune anergije organizma
-subjektivno: peenje, arenje, bol, otok jezika(promena oblika i veliine),pojaano luenje
pljuvake i imamo funkcionalni poremeaj usne duplje(govor, vakanje...)
-Th: prestanak uzimanja leka (utvrdimo na osnovu anamneze)
-higijensko dijetetski reim
-antihistaminici per os
-antimikotici- zbog kisele sredine u usnoj duplji
ENANTHEMA FIXUM
-predstavlja poseban oblik enantema i izazivaju ga:hrana- konzervans(salicilati),lekovi- sulfa
preparat (BACTRIM=sulfametoksazol+trimetoprim)i, antibiotici, aspirin, fenobarbiton,
sulfonamidi, plivadon, baralgin, hloramfenikol; najee se javlja na tvrdom nepcu i dorzalnoj
strani jezika. Enantem je pravilnog oblika, jasno ogranien, vezikule, bule erozije
(intraepitelne lokalizacije)
-nekroza je najtea
-makroglosija
-najee je jednostrana kod sulfopreparata
CHEILITIS ALERGICA
-to je kontaktni heilitis- 4.tip reakcije
-izazivaju ga ru za usne, paste za zube(one koje sadre pirofosfatne komponente), materijali za
privremene krunice( Epimin), masa za otisak(eugenol, pepermint), delovi duvakih instrumenata
-Klinika slika: edem, vezikule, bule i kruste(na vermilionu)
-Dg: na osnovu anamneze, klinike slike i patohistoloke analize
-Th: eliminacija antigena i loklana primena kortikosteroida
ALERGIJSKI ANGIOEDEM
-tip 1 reakcije preosetljivosti
-izazivaju ga orasi, okolada, antibiotici
-Klinika slika: akutni edem lica- edem usana;otok je mekan, bezbolan, difuzan, urticaria
-Dg: prick test

-Th: blaga klinika slika- antihistaminici

NEALERGIJSKI ANGIOEDEM
-on je izazvan lekovima- inhibitorima angiotenzin konvertujueg enzima( ACE
inhibitori);povienim nivoom bradikinina i/ili poremeaja nivoa i funkcije inhibitora C1 esteraze
-Klinika slika: angioedem na usnama,ukoliko zahvata jezik moe biti fatalan
OEDEMA ANGIONEUROTICUM
Hereditarni angioneurotski edem (HANE)
-nasleuje se autozomno dominantno i nastaje zbog nedostatka inhibitora C1 esteraze- nastaje
aktivacija komplemenata posle traume
-Predisponirajui faktori: stomatoloke intervencije(anestezija, vaenje zuba, stres)
-Klinika slika: akutni edem usana, jezika, lica, vrata, ekstremiteta i GIT; edem moe perzistirati
nekoliko sati do 4 dana, imamo oteano disanje
-mortalitet 30% u nekim porodicama
-Dg: na osnovu porodine anamneze, klinike slike i analize krvi gde uoavamo snien C4,
normalne vrednosti C3 i odsustvo inhibitora C1 esteraze
-u 85% sluajeva nivo C1 esteraze je snien -tip 1 HANE
-u 15% sluajeva nivo C1 je normalan ali disfunkcionalan- tip 2 HANE
-Th: supstituciona, svea plazma, inhibitor plazminogena

UVEANJE GINGIVE
Lokalizovano uveanje gingive
EPULIS TRUDNOCE nije neoplazma nego inflamatorni odgovor tkiva na lokalne
iritacije(hiperplazija). Javlja se posle 3.meseca trudnoe, u poetku diskretno, vremenom se
uveava. On je peurkast ili spljoten, moe biti peteljkom vezan za marginalnu gingivu
(interdentalna papila najee); tamnocrvene boje, sjajne povrine, esto sa brojnim crvenim
takastim mrljama, konzistencija je meka do polutvrda i bezbolna je. Formiranjem ulceracije ili
uveanjem do okluzalne povrine zuba epulisi postaju bolni.
-Th: najee se povlae posle poroaja. U sluaju znatnog uveanja hirurka terapija.
FIBROZNI EPULIS pojam epulis predstavja lokalizovano uveanje gingive. Podsea na
fibroepitelijalni polip, ali obino ima i inflamatornu komponentu.
-Etiologija: hronina iritacija
-Klinika slika: crvene je boje, sjajne povrine, meke konzistencije ili blede boje, neravne
povrine i vrste konzistencije. Okruglog oblika, peteljkom vezan za marginalnu gingivu ili
interdentalnu papilu, najee se javlja u blizini iritacije(uglavnom karijes).

-retko zahvata pripojnu gingivu i retko dostie veliinu 2cm u preniku.

-Dg: klinika, histoloka
-Th: hirurka
PIOGENI GRANULOM predstavlja izrazitu reakciju tkiva gingive na traumu ili infekciju.
-Klinika slika: uveanje gingive do 1cm ili vie. Izgled podsea na kapilarni hemangiom.
Crvena boja sa tankim ili ulcerisanim epitelom, sklono krvarenju.
-Th: hirurka, mogu recidiv ako se ne ukloni u potpunosti. Nema veze sa piogenim gnojnim i
bakterijskim zapaljenjima.
GIGANTOCELULARNI EPULIS se javlja na mestu resorpcije mlenih zuba i remodelacije
alveole u meovitoj denticiji osteoklasti od kojih nastaje ovaj epulis.
-zbog hronine iritacije kao reakciona hiperplazija. Mukoperiostan i intenzivno stvaranje
granulacionog tkiva.
-Klinika slika: interdentalno uveanje gingive, tamnocrvene boje, starije promene mogu biti
blee.
-Th: hirurka, eksciziona biopsija
-Dif.dg: iskljuiti hiperparatireoidizam, proveriti u krvi nivo kalcijuma, fosfata, ALT I napraviti
RTG snimak vilice.
WEGENEROVA GRANULOMATOZApredstavlja retko oboljenje nepoznate etiologije.
Postoje diseminovane granulomatozne promene, najee se javlja kod odraslih, etiologija
nepoznata, ali je mogue Staphylococcus aureus.
-Klinika slika: najpre zahvata respiratorni trakt, a zatim nastaje arteritis malih sudova i
oteenje bubrega.
-bezbolno progresivno uveanje gingive koje podsea na jagodu.
Dg: na osnovu klinike slike i histoloki.
Th: hirurka

Generalizovano uveanje gingive

GINGIVALNA FIBROMATOZA- Nasledna je, A D-gen. retka forma uveanja gingive.
-Klinika slika: generalizovano uveanje gingive koje poinje u periodu smene denticije.
Zahvaeni su svi delovi gingive i vestibularno i oralno. Uveanje moe da prekriva krunicu zuba,
boja gingive je normalna, vrste konzistencije, glatke povrine u poetku, a zatim je loptasta.
-Dg: na osnovu klinike slike
-Th: hirurka
LEUKEMIA- Karakterie se generalizovanom hiperplazijom gingive tendenca prerastanja
krunice zuba, naroito u predelu mehanikih iritacija. Gingiva je crveno plaviaste boje, meke
konzistencije i esto su prisutne ulceracije.

MEDIKAMENTOZNO UVECANJE GINGIVE

*Hidantoinski preparati(fenitoin antikonvulzivni lek, za leenje GRAND MAL epilepsije)
-Klinika slika: uveanje interdentalne papile, kasnije marginalne i pripojne gingive, najee su
zahvaena bukalna i labijana strana. Retko nastaje kod bezubog alveolarnog grebena. Na poetku
gingiva je meka i crvena, a kasnije ona postaje vrsta, bleda i sa voriima
lokalni faktori(dentalni plak) utiu na kliniku sliku, dovode do inflamacije
-histoloki: zadebljanje epitela i pojacana mitotska aktivnost fibroblasta, bez uveanja broja
elija
*Ciklosporin imunosupresiv, za supresiju elijskog imunog odgovora posle transplantacije
organa. ee kod dece, zahvata interentalne papile
*Blokatori kalcijumovih kanala antihipertenzivni lek nifedipin dovodi do uveanja gingive,
pre svega interdentalne papile, koja je crvna i uveana, hoe da krvari. Histoloki povean broj
fibroblasta i u citoplazmi fibroblasta su prisutne brojne sekretorne granule kiseli
mukopolisaharidi.
SKORBUT-ne dovodi do uveanja gingive.
-Pojava hemoragine degeneracije kolagenih vlakana i edema vezivnog tkiva. Ove promene
utiu na reakciju gingive. Kombinacija ova dva mehanizma dovodi do uveanja gingive, u
poetku je zahvaena marginalna gingiva koja je intenzivno crvena, glatka, sjajna i sklona
krvarenju.
SARKOIDOZA- predstavlja hroninu bolest nepoznate etiologije. Javljaju se granulomi u
pluima, limfnim vorovima(hilus), pljuvanim lezdama i u usnoj duplji.
-Oralne manifestacije: bezbolni otok gingive, usne, nepca, bukalne sluznice, ee zahvaena
pripojna gingiva. Histoloki prisutne viejedarne dinovske elije okruene mnotvom limfocita.
-Dg: na osnovu biopsije gingive ili malih pljuvanih lezda.
KRONOVA BOLEST- nepoznate etiologije, ileocekalni deo GIT-a je zadebljan i ima ulceracije,
javljaju se abdominalni bol, konstipacija ili dijareja.
-Oralne promene: difuzni meki i napeti otok usana, bolni ulkusi linarnog oblika ili kao afte, meka
nodularna hiperplazija bukalne sluzokoe, gingiva je hiperplastina i eritematozna.
-Histoloki imamo male granulome sa nekoliko viejedarnih dinovskih elija duboko u
koriumu. Na obrazima kao kaldrma.
GINGIVIT PLAZMA ELIJA - retko oboljenje, nepoznate etiologije (alergijska).
-Intenzivno crvenilo, otok marginalne, interdentalne i pripojne gingive
-Dg: histoloki
-Dif.Dg: multipli mijelom, plazmocitom

POVREDE ORALNE SLUZOKOE

*MEHANIKA OTEENJA*
-Povrede zubnom etkicom:
ogrebotine - najee, crvenilo sluzokoe, osetljivost na toplo, zaine, dodir, zarastanje za
nekoliko dana
plikovi - ako je gingiva ve inflamirana-bula-erozija pokrivena uto sivim fibrinskim
eksudatom, osetljivost pri jelu
pocepan epitel gingive - nova otra etkica-erozije-krpice pocepanog epitela-bol pri jelubrza epitelizacija
ubod i posekotine gingive - takaste erozije, linearne erozije
akutni apces gingive
recesija gingive - snana masaa eticom - malo krzna gingive, nema kosti
-Povreda valjcima od celuloze: nepaljivo uklanjanje vaterolne, cepanje epitela veliine
vaterolne - osetljivost-brza epitelizacija, zona dobre vaskularizacije
-Grickanje (MORSICATIO):neravna, macerirana povrina sa krpicama epitela beliaste
boje,izmeu erozije. Zahvaena je sluzokoa obraza i usana
-Ujed u toku epileptinog napada: ulkus 1 na bonim stranama jezika, razliite veliine, dubine,
nepravilnog oblika, pokriven fibrinskim eksudatom. Zarastanje je mogue -oiljak (zavisi od
dubine)
-Dekubitalni ulkus: destruirani zubi, zubi van niza, gornji umnjaci, nepravilno postavljene
krunice, mostovi, krilo proteze.
Akutni dekubitalni ulkus- dno je ravno, crveno ili ukasto bele boje, ravnih ivica, na
periferiji ogranien eritematoznom zonom (prstenom)
-Promene ispod proteze:
eritematozne mrlje-razliite veliine, nekoliko milimetara, jasne, multiple, esto spojene,
ne blede na pritisak, ispod proteze
takaste erozije- dan,dva posle predaje nove proteze, na mestu veeg pritiska, nekoliko
mm, jako bolne-mala povrina,a jako veliki pritisak, okolna sluzokoa je crvena i
edematozna
stomatitis protetica- difuzno crvenilo sluzokoe ispod proteze, jasno ogranieno od
okolne sluzokoe, esto udrueno sa candidom albicans.
hronina iritacija-produktivno zapaljenje. Nepce,hiperplastino tkivo -irokom bazom ili
peteljkom fiksirano za podlogu. Oblik i veliina zavise od duine trajanja nadraaja. U
frontalnoj regiji hiperplastini nabori, u naboru najee hronini ulkus-podrivene ivice,a
na dnu je granulaciono tkivo, bezbolan. Potencijalno je maligan.
*TERMIKA OTEENJA*
-Niske temperature:
*akcidentalne u toku Dg i Th metoda(hloretil,krioterapija)
*hiperemija-retko, vizikule,erozije
-Visoke temperature:
*topla hrana,napici
*topli instrumenti, otisci vruim voskom
-Duina delovanja ,intenzitet temperature ima znaaj na vrstu promene.

1. Opekotine I stepena-crvenilo, edem sluzokoe prednjeg dela nepca, pod jezikom se

osea neravnina (izdignue) oralne sluzokoe, osetljivo na dodir
2. Opekotine II stepena-eksudacija-vezikule-bule-erozije-ukaste kruste na usnama
3. Opekotine III stepena- nekroza-ulceracije-oiljci
*OTEENJA ELEKTRINOM ENERGIJOM*
-elektrokauterizacija, ispitivanje vitaliteta
-stepen oteenja zavisi od intenziteta struje, trajanja dejstva
-hiperemija,edem,vezikule,bule,erozije,nekroza, ulceracije
-galvanska struja-razliiti metali; jaina galvanske struje:potencijal metala, poloaj zuba, pH
pljuvake
-peenje, arenje,metalni ukus,znaci korozije na metalu
-dugotrajno delovanje-hiperkeratoza,sluzokoa je bela,suva,tvrda
*HEMIJSKA OTEENJA*
-akcidentalna,profesionalna,medikamentozna,namerna
-vrsta promena zavisi od vrste,koncentracije, koliine i duine dejstva
-KISELINE,ALKOHOL,aspirin,akrilat,paraformaldehid,natrijum hipohlorid,PESTICIDI
-promene na sluzokoi-enantem,erozije,ulceracije (nekrotino tkivo)
Stomatitis nicotinica- na tvrdom nepcu
crvenilo- postepeno prelazi u sivo-beliastu boju, sluzokoa je zadebljala, tvrda i hrapava
beliasti nodusi da crvenom takom u centru (uveane pljuvane lezde sa inflamiranim i
obliteriranim izvpdnim kanalom)
-promena je reverzubilna, biopsija se radi samo na zahtev pacijenta,ali kod eritema na mekom
nepcu biopsija je obavezna, posebno ako se eritem ne gubi posle prestanka puenja.
-promene na vermilionu, na mestu gde dri cigaru, lokalizovana,jasno ograniena,bela, neravna
suva promena-hiperkeratoza.
OTEENJA DROGOM
1. Direktno-toksino na oralnu sluzokou
2. Indirektno-odraz optih poremeaja
-sluzokoa je hiperemina, dolazi do gubitka jezinog pokrivaa, javlja se suvoa usne duplje.
*TOKSINE MATERIJE*
-Moe biti akcidentalno i profesionalno. Toksine materije mogu da deluju direktno ili
hematogenom diseminacijom, pljuvaka.
-teina promena zavisi od: optih i lokalnih faktora.
-Opti faktori: opte zdravstveno stanje, starost, ishrana, sanitarna kultura.
-Faktori koji olaksavaju prodor toksinih materija u organizam su: duina ekspozicije, oblik
materije i veliina estica.
-Lokalni faktori: stanje parodoncijuma inflamacija pogoduje.
Toksine materije:

1 Trovanje olovom kod slovoslagaa, radnika u fabrici akumulatora, boja i tu se javlja

Stomatitis saturnine postoji sivoplaviasti rub na marginalnoj gingigvi(olovo sufid), gornji
sekutii su zelenkasti, kestenjasti. Jezik je crven i edematozan. Oralna sluznica je inflamirana.
Postoji i otok parotidne pljuvane lezde.
-Dg: koproporfirin u mokrai(0,18mikromola/l), prisustvo bazofilno punktiranih eritrocita-vie
od 1000 na1 000 000 eritrocita)
-Th: deponovanje olova u kosti, a zatim njegova mobilizacija
2 - Trovanje ivom: najee amalgam. Prisutno urastanje amalgama u meka tkiva. Na sluznici
se javlja macula koja moze biti plavocrna, braonkasta ili tamno siva. Ograniena je na gingivu u
vidu linije ili ostrvca. Prisutna je mrka prebojenost zuba marginalne gingive i izrazita inflamacija
gingive. iva dospeva u organizam preko povrede gingivepovreda ispod epitela.
*Kussmaulovo zdrelo = meko nepce i drelo crvenkasto bakarne boje.
3 Trovanje bizmutom nekada se koristio za terapiju sifilisa, a sad se koristi za terapiju
reumatoidnog artritisa. Na marginalnoj gingivi su prisutne crne linije i sitne takice.
*OTEENJA ZRAENJEM*
Teina oteenja zavisi od vrste, prirode, koliine zraenja, naina ekspozicije, povrine koja se
zrai, osetljivosti oralnih tkiva i opte inividualne osetljivosti. Jonizujuci zraci deluju direktno na
gene i enzimske sisteme, a indirektno preko biohemijskih poremeaja slobodnih radikala,
toksinih produkata koji produbljuju oteenja.
-Oralne promene: sekundarno zraenje.
MUCOSITIS
1) lokalni eritem bez bola
2) generalizovani eritem bez bola ili lokalizovani eritem sa ulceracijama i bolom (slab bol)
3) generalizovani eritem sa multiplim ulceracijama i bolom pri uzimanju vrste hrane
4) generalizovani eritem sa brojnim ulceracijama i jakim bolom pri uzimanju tene hrane,
poinje 3 dana od poetka zrane terapije, a maksimum dostie posle 12 do 14 dana
zrane/hemioterapije
Radijaciona terapija orofacijalne regije:
1) RANE PROMENE enantem i edem u toku druge nedelje javljaju se erozije i
ulceracije prekrivene sivo utim fibrinskim eksudatom. Subjektivno su prisutni
malaksalost, kserostomija, bolovi u toku ishrane i govora. Zarastanje posle zrane terapije
2) KASNE PROMENE javljaju se nekoliko meseci posle zavrene zrane terapije.
Suvoa, atrofija oralne sluznice, fluoridni karijes.
OSTEORADIONEKROZA-Nastaje kao posledica visoke doze zraenja kosti, posebno
mandibule. Rizik je vei ukoliko se vadi zub u polju zraenja.
CANDIDIASIS ORIS-zbog inflamacije postoji kiseo pH i ovo pogoduje razvoju infekcije.

-Th: analgetici, antibiotici, fungicidi, vitamin B, pilokarpini, hidrohloridi 2% I to 3x 4 kapi,

vetaka pljuvaka.

PIGMENTNE LEZIJE ORALNE SLUZNICE

SMEE MELANINSKE LEZIJE
EFELIDE pege pojaana sinteza melanina u melanocitima bez poveanja broja melanocita.
Najee na donjoj usni. Moe biti razliite veliine, ak i vee od 1 cm. bez simptoma.
MELANINSKE MAKULE(intraoralne efelide) ovalne ili nepravilnog oblika, smee ili crne
boje. Najee se javljaju na gingivi, nepcu, obrazu i kada dostignu odreenu veliinu vie se ne
poveavaju. Dobroudne su i ne prelaze u melanom.
PLAVI MLADE ne razvija se iz melanocita bazalnog sloja nego iz dubljih delova(duboko u
vezivu). Najee se javlja na nepcu, gingivi, obrazu, usni i kada dostignu jednu odreenu
veliinu vie se ne poveavaju. Za potvrdu dijagnoze potrebna je biosija.
MELANOM 1 makularni ima nepravilne rubove. U horizontalnoj fazi rasta raste u irinu i
tada je prognoza povoljna.
2 nodularni postoji invazija melanocita tumorskih elija u dublje slojeve
veziva i to je vertikalna faza rasta.
-Melanomi sluznice su retki, najee se javljaju na prednjem delu vestibularne povrine gingive
i tvrdom nepcu. Ukoliko su nepravilnog oblika koji raste, tada je neophodna biopsija. Ovi
melanomi na kraju postaju difuzni, vorasti, sa aritima hipo i hiperpigmentacije.
MELANOZA LEKOVIMA ukoliko je lokalizovana onda je na tvrdom nepcu, a multifokalna
po celoj je sluznici u vidu pigmentacija. Lekovi koji izazivaju su: antimalarici, minociklin(iz
grupe tetraciklina), oralna kontraceptivna sredstva. Pigment ostaje dugo posle uzimanja lekova.
NEUROFIBROMATOZA tumor perifrnih i centralnih nerava - je autozomno dominantna
bolest. Postoje nodularni, peteljkasti neurofibromi na koi ili oralnoj sluznici (usne, jezik,
gingiva). Pigmentne makule(boje bele kafe), male ili velike, difuzne. Koa trupa, pazuha, usna
duplja retko.
MELANOZA PUAA: difuzne mrlje, najee na obrazu i nepcu. Smee su, pljosnate i
nepravilnog oblika.
PEUTZ-(Pojc se ita)-JEGHERSOV SY je autozomno dominantna bolest. Melaninske i
smee makule(pegice manje od 0,5 cm) koje se javljaju oko usana, a okolna koa je manje
zahvaena. Moe zahvatiti i prednji deo jezika, obraz, distalni deo prstiju ruku i polipoza debelog
creva.

SIVOCRNE PIGMENTACIJE
AMALGAMSKA TETOVAA prisutne su makule plavkasto sive ili crne boje, koje se
javljaju na nepcu i gingivi u blizini zuba sa velikim amalgamskim ispunom. Jatrogene lezije

povrede gingive i u nju uu estice amalgama ili nadogradnje. Ove sitne estice vidljive su na
RTG-u, one su bezazlene i nije potrebno njihovo uklanjanje.

ORALNE MANIFESTACIJE KONIH BOLESTI

1.Oralni lichen planus
2.Pemphigus
3.Pemphigoid mucosae oris
4.Epidermolisys bullosa
5.Erithema exudativum multiforme
6.Perioralni dermatits
7.Dermatitis herpetiformis Duhring
8.Linearni IgA dermatitis
9.Lupus eritematodes
10.Sklerodermija
ORALNI LICHEN PLANUS
-Ovo je relativno esto hronino autoimuno inflamatorno oboljenje nepoznate etiologije, koje
zahvata sluzokou (usnu duplju), kou, poglavinu, nokte i genitalije.
-15-28% pacijenata sa oralnim lichen planusom razvije i lezije na koi (1-2% u Srbiji)
-Oboljevaju osobe srednje ivotne dobi, od 40-70 godina; ene:mukarci = 1,4:1
-Deca retko oboljevaju
-Patogeneza ove bolesti je nejasna,ali veina dokaza ukazuje na imunu disregulaciju
posredovanu T limfocitima.
-Smatra se da CD8+ limfociti pokreu apoptozu antigen promenjenih bazalnih keratinocita i
razvoj klinike slike.
-Etiologija: STRES, dijabetes melitus i hipertenzija (sindrom Grinspan), autoimune bolesti,
malignitet i imunodeficijencija, GVHD (Graft Versus Host Disease), lekovi, stomatoloki
materijali, genetika, bakterije i virusi, hronina oboljenja jetre i hepatitis C.
*Stomatoloki materijali, lekovi i GVHD izazivaju oralni lichen planus.
Oralna lihenoidna reakcija (OLR, OLL, OLOD)
-Promene lihenoidnog tipa (kontaktna lihenoidna reakcija), lezije histoloki i kliniki lie na
oralni lichen planus, ali imaju prepoznatljivu etiologiju.
-OLR mogu biti unilateralne sa prisutnim erozijama ******* FALI NEKOLIKO REDOVA
-Od stomatolokih materijala oralni lichen planus izazivaju: akrilat, eugenol, berilijum, kobalt,
bakar, hrom, zlato, olovo, nikl, paladijum ,srebro, kalaj, kompoziti, GJC i porcelan.
-Od lekova oralni lichen planus izazivaju: antibiotici, antikonvulzivi, antidijabetici, antidijarojici,
antifungicidi, antihipertenzivi, antimalarici, antituberkulotici, antiretrovirotici, NSAIL,
psiholeptici.
-Klinika slika:
*Prema Andersonu postoji 6 tipova:
I - Retikularni
II - Papularni
Beli retikularni oblik
III - Plakozni
IV - Erozivni
V - Bulozni
Erozivni
VI - Atrofini (eritematozni)
Atrofino - erozivni oblik

-Javljaju se bilo gde u usnoj duplji,a najee na obrazu, jeziku, gingivi, nepcu, forniksu i
rumenom delu usana
-Lezije mogu biti bilaterallne i simetrine, mada se mogu javiti unilateralno.
-Razlikujemo fazu REMISIJE i fazu EGZACERBACIJE.
I - RETIKULARNI OLP
-Ovo je najea forma, karakteriu je bele karakteristine linije koje formiraju prstenove, trake i
razliite are - Wichamove strije na inflamiranoj sluznici
-Uglavnom je asimptomatska ili postoji peckanje, zatezanje i nelagodnost
II - PAPULARNI OLP
-Karakteriu je sitne bele papule nalik na iodinu glavu veliine 0,5-1mm
-esto postoji zajedno sa drugim formama pa ga previdimo
III - PLAKOZNI OLP
-Plakozne lezije, blago izdignute i najveim delom homogeno bele
-Lii na leukoplakiju
-Javlja se na dorzumu jezika i na obrazu
-ee se javlja kod puaa
*Retikularna, papularna i plakozna forma OLP-a je asimptomtomatska i ne zahteva terapiju
IV - EROZIVNI OLP
-Ovo je druga najea forma sa najizraenijom simptomatologijom - BOL!!!
-Postoje manje ili vee regije jasno ogranienih erozija ili ulceracija nepravilnog oblika koje su
prekrivene pseudomembranama.
-Postoji eritematozna zona sa retikularnim komponentama
-Moe da se javi bilo gde u ustima,ali se najee javlja na obrazu, dorzumu i bonim stranama
jezika i gingivi
-Karakterie ga jak bol i aree senzacije
V - BULOZNI OLP
-Karakteriu ga male bule i vezikule koje lako prskaju i ostavljaju bolno ulcerisanu povrinu
-Retko se javlja, a ako se javi javlja se na zadnjim delovima obrazne sluzokoe u predelu molara
VI - ATROFINI (ERITEMATOZNI) OLP
-Javlja se na gingivi u formi hroninog deskvamativnog gingivitisa
-Karakteriu ga difuzne crvene lezije okruene belim strijama
-Postoji osetljivost na zainjenu hranu i iritacija prilikom pranja zuba loa oralna higijena
parodontopatija
*Erozivna i atrofina forma najee podleu malignoj alteraciji
-Dg: postavlja se na osnovu klinike slike i histopatologije
-Th:
*eliminacija subjektivnih tegoba
*sanacija erozija i ulceracija
*cilj nam je uvesti bolest u fazu remisije
*redukcija rizika za malignu alteraciju
*lokalna i sistemska primena kortikosteroida
*imunosupresivi
*laserska i hirurka terapija

PEMPHIGUS
-Ovo je retka i potencijalno smrtonosna autoimuna bolest koju karakteriu BULE i EROZIJE na
koi i sluzokoi
-Javlja se kod osoba starije ivotne dobi, starosti 50-60 godina, ee oboljevaju ene

-Prevalencija 0,5-3,2 % na 100.000 (esto je kod Jevreja,Azijata i Mediteranaca)

-Oralne manifestacije se javljaju kod:
1) Pemphigus vulgaris chronicus
2) Pemphigus vulgaris paraneoplastica
3) Pemphigus vulgaris vegetans( Neumanov i Halopeanov (osnovni oblik je pustula, a ne
bula)) ovo samo nabrojati!
4) Pemphigus vulgaris foliaceus (uglavnom na kozi)
1)PEMPHIGUS VULGARIS CHRONICUS
-Ovo je najei oblik
-Etiopatogeneza: postoje IgG antitela protiv glikoproteina dezmozoma (Dezmoglein 1 i 3) na
povrini keratinocita postoji gubitak meuelijskih adhezijaAKANTOLIZA - intraepitelna
bula
-Klinika slika: 60% sluajeva poinje oralnim promenama, oko 90% sluajeva ima lezije oralne
sluznice u toku bolesti oko 4 meseca pre pojave promena na koi
-Javlja se klasina bulana neinflamiranoj podlozi koja brzo puca i ostavljane nepravilne erozije
irei se periferno nedeljama i zahvatajui velike povrine
-Lokalizacija (distalne partije, za razliku od erythema exudativum multiforme!) : obrazna
sluzokoa u kontaktu sa molarima, bone ivice jezika, meko nepce, gingiva (gingivitis
desquamativa)
-Subjektivni simptomi: intenzivan bol, oteana ishrana, govor, hipersalivacija sa primesama krvi
-Promene na koi (ovo je bitno!): periumbilikalno, poglavina, vrat (intertrihinozne zone)
-Dg: Nikolsky test, Tzankov test, biopsija sa ruba puknute bule, DIF (kliniki zdrava koa ili
sluzokoa), serologija (IgG, dezmoglein 1 i 3)
-Diferencijalna dijagnoza: virusi, RAS, pemfigoid, erythema exudativum multiforme, lichen
planus
-Th: sistemski kortikosteroidi u visokim dozama, citostatici, imunosupresivi, lokalni
kortikosteroidi, blagi antiseptici
-eliminacija lokalne iritacije uklanjanje mostova, kamenca, ostrih ivica - inicijalna
stomatoloska terapija(!)*
-Promene stalno nastaju i smenjuju se!*
SUBEPITELNE BULOZNE DERMATOZE!*
-Autoimuni poremeaj sa bulama u podruju bazalne membrane:
1)Pemphigoid bullosa
2)Pemphigoid mucosae membranae (cicatrical)
3)Linearna IgA bolest
4)Hronine bulozne dermatoze kod dece - samo prolazi
5)Lichen planus bullosa et erosiva
1)PEMPHIGOID BULLOSA
-Ovo je najei oblik, javlja se kod starijih od 60 godina, ima benigan tok (do 5 godina)
-Postoje IgG antitela u Lamini lucidi bazalne membrane
-10-50% sa oralnim manifestacijama
- Lezije sporije nastaju i manje su bolne od pemfigusa
-Gingivitis desquamativa je najea manifestacija
-Na koi se javljaju bule koje su na inflamiranoj podlozi

-Lokalizacija: poglavina, ruke, noge, pazuh, prepone (intertriginozne zone)

-Th: lokalno kortikosteroidi
-Razlika od lichen planus-a je to sto nema belih lezija
2)PEMPHIGOID MUCOSAE MEMBRANACEAE(cicatrical - oiljni)
uglavnom zahvata sluznice, a najee oralnu sluznicu
*kada zahvata sluznicu oka! SYMBLEPHARON= srastanje veznjae i konjuktive)
-Lokalizacija: genitalije(bol I disfunkcija), grkljan(bol, promulklost, oteano disanje),
jednjak(oteano gutanje i gubitak teine), koa u 20% sluajeva, nosna duplja
-Klinika slika: Usna duplja- najee su zahvaeni gingiva(gingivitis desquamativa) i tvrdo
nepce; prisutne su bule, vezikule(hemoragine) koje su intaktne nekoliko dana, nepravilne
ulceracije, ukaste fibrinske naslage, oiljci se retko javljaju na sluznici
-Dg: Nikolsky test, biopsija, DIF
-Th: lokalno kortikosteroidi, Dapson(kod teih sluajeva)
-Dif.Dg: lichen planus
3)LINEARNA IgA BOLEST
-Retko se javlja. Postoje linearni IgA depoziti u bazalnoj membrane. Idiopatskog je uzroka ili
uzrok mogu da budu lekovi.
-Klinika slika: je slina herpetiformnom dermatitis ili pemfigoidu
-Oralne promene: u 70% sluajeva su to vezikule ili erozije, gingivitis desquamativa
-Subjektivno se javlja pruritus
-Th: lokalno kortikosteroidi
4)DERMATITIS HERPETIFORMIS - DUHRING
-Retko pruritina kona ospa(ramena). Postoje igA antitela kod osoba osetljivih na glutenceliakin, ee kod mukaraca
-Oralne promene: 5-10% osoba se javljaju na nepcu, obrazu, gingivi vezikule i erozije. Retko
se javlja hipoplazija glei i to samo ako se bolest javi u detinjstvu jer ne unose dovoljnu koliinu
proteina.
-Th: simptomatska, dijeta bez gluten
5)EPYDERMOLYSIS BULLOSA (deca leptiri)
-Retko nasledno oboljenje, manifestuje se od najranijeg detinjstva
-postoji oteenje bazalne membrane i autoantitela protiv kolagena tip VII- prokolagen
-Klinika slika: postoje bule na koi i sluznici, atrofija jezika, ulceracije koje oiljno zarastaju
-Subjektivno: bolne ulceracije, oteana ishrana, govor, oralna higijena
-Dg: Nikolsky test +
*Postoji 3 tipa: 1.Epidermolitini-mukozne lezije + anodoncija
2.Pripojni-koji je najei, a karakterie se mukoznim lezijama i hipoplazijom
glei
3.Dermolitini(distrofini, koji podrazumeva pripojni + promene ekstraoralno)
-Th: poboljanje ishrane, oralne higijene i previjanje povreda, prevencija povreda
6)ERYTHEMA EXUDATIVUM MULTIFORME
Akutno rekurentno i inflamatorno oboljenje. Uglavnom se javlja kod dece, mladih i osoba
mukog pola.
-Etiologija: Imunoloka reakcija, humoralno, elijski posredovana reakcija na etioloke faktore.
Ti faktori mogu biti: lekovi(piroksikam, sulfonamide, penicillin, antikonvulzivi, allopurinol-za

leenje gihta), HSV(kod 80% recidiva), tumor, zagaenje, M.Chron, sarkoidoza. Najee su
uzronici: HSV, beta laktami i antikonvulzivi
-Klinika slika: intra/subepitelne lezije sa serohemoraginim vezikulama. Javljaju se 2x godinje
i traju 10-15 dana.
-U prodromalnom stadijumu javlja se opti infektivni sindrom(muka, gaenje, povraanje,
poviena TT, bolovi u grlu) poetak je eksplozivan, promene se javljaju u roku 24h.
-Promene na koi: crvena makulopapulozna ospa, 0,5-2cm target elije(meta, kokarda) sa
periferno tamnocrvenim prstenom-patognomonian znak!!!sa bulama i vezikulama na
dlanovima, tabanima, laktovima, kolenima i vratu
-Promene na sluznici: enantem, vezikule, pustule, bule, erozije i ulceracije.
-Lokalizacija u usnoj duplji: prednji deo usne duplje, retko gingiva.
Na usnama se javljaju kruste, edem, vezikule, bule, pustule, erozije i ulceracije. Promene
konfluiraju, oteavaju govor i ishranu
-D.Dg: HSV, stomatitis herpetica
-Forme: MINOR(simplex)-samo se javlja na koi ili sluznici)
MAJOR-sy Stivens Johnson, koa, oi , genitalije+ pneumonija, artitis, nefritis,
miokarditis i toksinom epidermalnom nekrolizom. Smrtnost je 30-40%. Takoe se javlja
gubitak vode i elektrolita
-Th: pronalaenje uzroka, kod lakih formi pomazu kortikosteroidi lokalno i antiseptici, a kod
teih se daju i lokalno i sistemski kortikosteroidi,
-imunosupresivi, aciklovir i dapson).
-Kruste samo vlaiti, ali ih ne skidati. Razlikovati od stomatitis herpetica jer tu ne smeju da se
daju lokalno kortikosteroidi.

LUPUS ERYTHEMATOSUS
-predstavlja prototip autoimune bolesti,postoje auto antitela protiv komponenti jedra
-Imunoloka reakcija pokrenuta je genetikom, virusima, hormonima, faktorima spoljasnje
sredine(suneva svetlost)-vaskulitis; 10x vise zastupljeno kod zena,20-40 godina.
-Etiologija:nepoznata
-Lupus erythematosus discoides DLE
-Diskoidni lupus zahvata kou i oralne sluznice. Na koi se javlja diskoidni i leptirast osip(nije
patognomonian znak, moze da se javi i kod jednog i kod drugog!), eritematozne ljuspaste lezije
koje se ireteleangiektazije i depigmentirani oiljci
-Oralne promene lie na one kod OLP/OLR.
-Lokalizacija: obraz, jezik, nepce, gingiva, rub vermiliona.
-Eritem ogranien radijalnim belim linijama ili papulama. Keratotini beli plakovi,
teleangiektazije i ulceracije su znak prelaska u SLE- znak aktivacije.
-Lupus erythematosus sistemicus SLE
- zahvaeni brojni organi(bubrezi, srce, krvni sudovi, promene u krvi-anemije i trombocitopenije,
miii i zglobovi, nervni sistem) i koa(leptirast tip osipa). Promene u usnoj duplji nespeificne

ulceracije, crvena atrofina podruja okruzena keratotinim trakama, keratotini plakovi javljaju
se retko, glossodynia, dysgeusia, dysphagia, xerostomia(Sjogerov sindrom).
-Dijagnoza: histopatologija, DIF, u serumu ANA(96-100%), KKS anemija
-Terapija: kortikosteroidi lokalno i sistemki.

SCLERODERMIA
-Predstavlja zamenu normalnog tkiva gustim kolagenim tkivom, retko se javlja, ee kod ena i
kod osoba crne rase, uzrast:25-50 godina.
Postoje dve vrste:
1.Sclerodermia circumscripta
2.Sclerodermia progressiva systemica
*Raynardov fenomen akrocijanoza prstiju ruku. Promene na koi: edem(ruku i nogu)
zamenjuje ovrsnula koa-istanjena koa,dolazi do skvravanja koje smanjuje pokretljivost
zahvaenih delova, slaba mimika(ptiji izgled, izgled maske,mumija), oteano otvaranje
usta(microstoma i kao njene posledice javlja se insuficijentna higijena, otezana ishrana i
stomatoloke intervencije se ne mogu izvesti!)
-Sistemske manifestacije: poliartralgije, motorna disfunkcija jednjaka, peri/myocarditis,
intersticijalna fibroza plua i promene na bubrezima. Genetska predispozicija.
-Oralna sluznica- istanjena, atrofina sa teleangiektazijama. Jezik u poetku edematozan, kasnije
atrofie microglossia, bled,suv- pilei jezik.
-Rtg- periodontalni proctor se iri, nema labavljenja zuba, resorpcija ugla mandibule.
-Dijagnoza: klinika slika, ANA(90% sluajeva), KKS.
-Th: D-aminopenicilin (antimalarik), nifedipin, fizikalna terapija.

OBOLJENJA PLJUVANIH LEZDA

1) bakterijska infekcija(nespecificna)
2) virusna infekcija
3) specifina(granulomatozna)oboljenja
4) degenerativna oboljenja
1)Bakterijske infekcije(nespecifine)
1.Akutni(ascendentni) sijaloadenitis-akutna
mikroorganiznima usne duplje

bakterijska

infekcija

pljuvanih

lezda

-Mikroorganizmi: Staphylococcus aureus, Streptococcus viridans, Streptococcus pneumoniae,

E.coli, Haemophilus influenzae
-Etiologija: posle zrane terapije glave i vrata, Sjogrenov sy, posle hirurke intervencije(hirurki
parotitis), starije osobe sa smanjenom oralnom higijenom+kserostomijom, kserostomija koju
izazivaju lekovi, retko kod zdravih osoba sa salivarnom anomalijom(kalkuloza, mukozni ep ili
striktura kanala)
-Klinika slika: najee parotidna lezda, iznenada se uveava jedna ili obe(20% sluajeva).
lezda je bolna, osetljiva na palpaciju, koa iznad je esto crvena. Ekspresijom iz kanala se
dobija gnojni sadraj, moe da bude prisutan i trizmus, limfadenopatija, dolazi i do formiranja
apscesa koji se teko otkriva klinikim pregledom.
-Dg: UZ, CT.
-Terapija:etioloka, visoke doze antibiotika prema antibiogramu, drenaa apscesa, analgezija
brufen, masaa lezde u pravcu izvodnog kanala vie puta u tolu dana, stimulacija
salivacije(sijalogog,limun), porast oralne higijene, hidratacija.
2.Hronini sijaloadentis-Sialoadenitis chronica- OVDE JE NASTAO HAOS JER TOGA NIJE
BILO NA PREDAVANJU KOMBINACIJOM MENE I JELENE I KNJIGE PREDLAEM
NEKOM DA IZ KNJIGE PREKUCA 182STR,LJUBIM GA! :*
2)Virusne infekcije pljuvanih lezda
1.Zauke (mumps)
2.Infekcija CMV
3.Infekcija udruena sa HIV-om(HIV-SGD)
4.Infekcija virusom hepatitisa C(porodica paramyxoviridae)
1.Zauke(mumps) akutna negnojna virusna infekcija pljuvane lezde
-Etiologija: paramyxovirus(virus mumpsa), prenosi se kapljinim putem
Imunizacija (MMR-Mumps,Morbile i Rubeola)od 12-18 meseci, revakcijancija 4-6.godine.
-Klinika slika: 2-3 nedelje je inkubacioni period, nema simptoma, a zatim iznenadno poinje
parotitis odjednom bolna pljuvana lezda, uglavnom bilateralno ili unilateralno(a kasnije opet
pree u bilateralno). Opti infektivni sindrom prisutan(poviena temperatura, slabost, glavobolja,
bolovi u miiima). U 10% slucajeva su zahvaene samo podviline pljuvane lezde, koa iznad
je neizmenjena ili edematozna(diferencijalna dijagnoza bakterijskih i virusnih). otok traje do 7
dana. Nema gnojnog sekreta, moze biti prisutan trizmus, regionalna limfadenopatija.
-Komplikacije: meningitis, encephalitis, oophoritis, epididymitis atrofija testisa neplodnost,
myocarditis, thyreoiditis.
-Terapija: simptomatska, prevencija vakcinacija.
2.Infekcija CMV

-Etiologija: CMV inficira samo oveka, ostaje latentan u pljuvanoj lezdi, aktivira se kod
imunokompromitovanih, seropozitivnih homoseksualaca, narkomana, prostitutki. Ako se inficira
trudnica moze da doe do smrti novoroeneta.
-Klinika slika: kod mladih osoba je prisutna mononukleoza uzrokovana CMV-om(ne Eptajn
Barova mononukleoza). Akutno febrilno stanje sa uveanjem pljuvane lezde.
-Dg: seroloka, patohistoloka. Prognoza dobra kod imunokompetentnih.
3)Specifina(granulomatozna)oboljenja pljuvanih lezda
1.Tuberkuloza
-retko hronino oboljenje pljuvanih lezda, udruena sa TBC plua, bakterijska infekcija
Mycobacterium tuberculosis iz pljuvake dospeva u parotidnu lezdu i stvara granulome ili ciste
u tkivu. Postoji kserostomija i unilateralan otok parotidne lezde bez subjektivnih tegoba, na koi
se otvaraju brojne fistule.
-Th: etioloska antituberkulotici ili hirurka
2.Sifilis
-retko oboljenje parotidne pljuvane lezde u toku sekundarnog ili tercijarnog stadijuma sifilisa
-Sekundarni sifilis-jednostrano uveanje lezde, inflamirana koa iznad lezde, trizmus, uveani
bezbolni preaurikularni limfni vorovi
-Tercijarni sifilis- formiranje GUMA(veliine jajeta) u parotidnoj lezdi, destrukcija lezdanog
tkiva, nastaju defekti sa oiljcima.
-Th: medikamentozna, simptomatska, hirurka.
3.Sarkoidoza
-hronino granulomatozno oboljenje nepoznate, ee zastupljeno kod ena i osoba crne rase
*Haerfordtov sindrom oblik sarkoidoze sa ili bez sistemske sarkoidoze.
Trijas simptoma: upala uvealnog trakta, otok parotidne pljuvane lezde- sijaloza, nije
inflamatornog porekla! i paraliza n.facijalisa
-Sarkoidoza pljuvanih lezda se javlja u 1 od 20 sluajeva i manifestuje se bezbolnim i tvrdim
uveanjem koje je najee obostrano, smanjena funkcija lezde
-Dg: histopatologija malih pljuvanih lezda
-Th: hlorofin(antimalarik), kortikosteroid, imunsupresivi, imunomodulatori.

PLJUVAKA
-Poreklo meovite nestimulisane pljuvake 65% od submandibularne, 23% parotidne, 4%
sublingvalne I 8% male mukozne lezde.

-Koliina: 0,5-1l dnevno ili 0,3-0,5ml/min

-Sastav: voda(99%), neorganske materije(hloridi, fosfati, kalcijum, magnezijum, jod, cink, fluor,
brom) i organske komponente(protein, UH, masti, hormoni, enzimi, vitamini)
-Uloge pljuvacke: zatitna(imuni i neimuni odgovor), ekskretorna, enzimska aktivnost i u
formiranju bolusa

POVEANO LUENJE PLJUVAKE

(HIPERSALIVACIJASIALORREAPTYALISMUS)
-Javlja se kod male dece tokom nicanja zuba fizioloki.
-Prolazna fizioloska stanja kao sto su trudnoa, proteze, kozumiranje vrste i suve hrane,
gledanje i miris hrane. Mehaniki, hemijski i zvuni nadraaj(zveckanje posua)
-Prisustvo lezija i stranih tela u usnoj duplji
-Lekovi: neostigmin, pilokarpin, digoksin, jodid, cerimelin
-Neuromuskularne bolesti: Parkinsonova bolest, cerebralna paraliza, pareza facijalisa i ALS(Ice
bucket challenge ;) )
-Idiopatska paroksizmalna sijaloreja
-Mentalna retardacija, besnilo, trovanje ivom i pareza facijalisa
-Klinika slika: pljuvaka ometa govor, curi sa uglova usana(angularni stomatitis),maceracija
uglova usana i okolne koe, moe da se javi muka i nagon za povraanje zbog vika pljuvake
moe nastati smanjena sposobnost gutanja (disfagija) i ovo je drutveno odbojna pojava i
naruava kvalitet ivota.
-Dg: anamneza, klinika slika i sijalometrija
-Th: etioloka, kod blaih oblika daju se antihistaminici i atropin
-Neuroloka stanja se lee botoksom(botulinum toksin)

SMANJENO LUENJE PLJUVAKE

HIPOSALIVACIJA ( poremeaj) XEROSTOMIA (simptom)
Pacijenti se esto ale(objektivno!)
Prolazan oseaj suvoe usta. Moe da se javi usled dehidratacije i nekih psiholoskih stanja.
-Etiologija:
1)oboljenja pljuvanih lezda(atrofija, Sjogren, Sarkoidoza)
2)lekovi 1500 lekova, najee antiholinergici, antihistaminici, antidepresivi, antipsihotici,
antihipertenzivi, diuretici
3)zraenje karcinoma glave i vrata serozni acinusi za 7 dana produkuju 50% manje pljuvake

4) psihijatrijska oboljenja
5) sistemske bolesti Plummer Vinson sy, DM, hiper/hipotireoidizam, AIDS
6) nespecifiini uzroci starost, disanje na usta, pothranjenost
-Klinika slika: gubitak sjaja i suvoa oralne sluznice, gubitak jezinog pokrivaa, jezik je crven
i gladak. Vermilion je istanjen, puca i ljuti se. angularni heilitis, disgeuzija, ageuzija, prisutan
otean govor, guranje, oteano konzumiranje vrste hrane i noenje proteza.
-Kod ovih pacijenata je poveana incidenca karijesa i erozija na zubima. Karijes se pojavljuje na
atipinim mestima.Kod ovih pacijenata moe biti prisutno i zapaljenje potpornog aparata(nije
dovoljno prouceno)
-Prisutna je kandidijaza-eritematozna.
-Uveane pljuvane lezde usled upale ili infekcija.
-Dg: na osnovu anamneze( kada???? Stanje ostalih sluznica??? ) i klinikog pregleda(palpacija i
ekspresija pljuvanih lezda). Testovi: vitroadhezija, sijalometrija(dve metode jedno pljucka,
drugo curka). Ukoliko je koliina pljuvake manja ili jednaka od 0,1ml/min. sijalografija, RTG,
scintigrafija pljuvanih lezda, biopsija, UZ, CT
-Th: etioloka, u spreavanju sekundarnih infekcija i spreavanje pojave karijesa (fluoridi).
Sijalogogna sredstva vakae gume, limunska kiselina, acidi borici. Sistemska stimulacija
luenja pljuvake: pilokarpin, neostigmin,(ali ovo nije zaivelo zbog neeljenih dejstava),
primena vestake pljuvake.

SJGRENOV SINDROM
-je neizleiva autoimuna bolest koju karakterie destrukcija pljuvanih i suznih lezda
-Etiologija: nepoznata, ali postoje favorizujuci faktori: genetski, imunoloki, endokrini,
infektivni( HRV 5, HTLV 1)
-Klinika slika: postoji primarni (SS1) i sekundarni oblik (SS2). Postoji limfocitima posredovana
destrukcija tkiva kod oba oblika.
-Primarni SS1 osnovni simptomi: suvoa usta(xerostomia), suvoa oka(xerophtalmia)=sicca
syndrom(Ovo nije isto kao i Mikulieva bolest!)
-Postoji otok parotidne i submandibularne lezde. Suv i neproduktivan kaalj, suvoa grla i
oteana konzumacija suve hrane, oteano noenje proteza, neprijatan ukus u ustima ili
poremeeno ulo ukusa.
-Objektivno: prisutni znaci hiposalivacije (manje od 0,1ml/min)
-Komplikacije: kandidijaza, karijes, sijaloadenitis suppurativa i pseudolimfom(uveanje limfne
zlezde)
-Sekundarni SS2 postoji osnovna sistemska bolest u sklopu koje se javljaju druge autoimune
bolesti (30% sluajeva reumatoidni artritis, 50% bilijarna ciroza, 10% SLE, 2% sclerodermia,
40% bubrena bolest, 65% artritis , 20% hipotireoidizam to znai moda da npr.20% ljudi sa
hipotireoidizmom ima i pridruen SS2(?) )

-Non Hodkinov limfom je 40x ei kod osoba koje ve imaju Sjogrenov sindrom.
-Dg: anamneza, klinika slika, odreivanje reumatoidnog faktora, ANA(SSA(Ro) ,SSB (La).
SSA i SSB su specijalna antitela), biopsija malih pljivanih lezda
-Postoji 6 dijagnostikih kriterijuma. Ukoliko su prisutna 3/6 verovatno je Sjogren, a ukoliko su
prisutna 4/6 onda je sigurno u pitanju Sjogrenov sindrom.

POREMEAJ UKUSA
-Sredite ula ukusa je jezik na kom se nalaze receptori ukusa: opanene, peurkaste i listaste
papile koje registruju slatko, gorko, kiselo, slano, bazno(neto izmedju metalnog i gorkog),
metalno.
-Na vrhu jezika oseamo sve kvalitete ukusa. Na bonim stranama slatko, gorko i kiselo. Na
korenu jezika gorko, a na dorzumu kiselo.
-Putevi ukusa se moraju znati!!!
AGEUSIA je potpuni nedostatak ukusa.
HYPOGEUSIA je smanjeni oseaj ukusa
-Etiologija: lezija mozga u oblasti gyri hippocampi, prekid tractusa solitariusa u ponsu, lezija
n.lingualis-a, chordae tympani, ganglion-a geniculi, n.intermedius-a(javlja se gubitak ukusa u
prednje 2/3 jezika), ottis media, herpes zoster, Bellova paraliza, tumori mozga, lekovi(citostatici,
linkomicin, penicilamin)
DISGEUSIA je promena oseaja ukusa, moe biti promenjen npr. da oseamo neprijatan ukus
ili stalan oseaj ukusa u odsustvu nadraaja ili poveana percepcija koncetracije slatkog i gorkog.
-Etiologija: lekovi(antialergici, antibitioticimetronidazol, antimikotici-nystatin, antikonvulzivi,
antidijabetici, antihipertenzivi, sedativi(promene nastaju posle nekoliko meseci upotrebe, a traju
2 godine posle uzimanja lekova), zraenje tumora glave i vrata, oboljenja pljuvanih lezda,
psihijatrijska oboljenja(depresija, bulimija, anoreksija, leeni alkoholiari, hipohondrija,
funkcionalne psihozeoseaj slatkog), pesticidi, trovanje olovom i bakrom, sistemske
bolesti(hiper/hipotireoidizam, DM, hipoparatireoidizam, GIT bolesti akutni hepatitis, hronine
bolesti jetre, opstruktivna utica zbog karcinoma izvodnih kanala, Kronova bolest i hronine
bubrene bolesti, respiratorne infekcije(ozena i hronini faringitis), malnutricija(nedostatak
vitamina B12 i B3), xerostomia, kandidijaza, lingua geographica, deskvamativni gingivitis,
noenje proteza, parodontitis, loa oralna higijena, oroantralna fistula, hrana i loe navike(duvan i
alkohol) i sindrom peenja usta(BMS-burning mouth sy.)
-Th: kauzalno otkriti uzrok i multivitaminska terapija helirani cink ( u knjizi pie 220mg, ali ne
nego od 10mg kod Hrvata ili od 50mg kod bodi bildera u prodavnici kupiti)
SINDROM PECENJA USTA(STOMATOPYROSIS/BMS
(BURNING MOUTH SYNDROM)
-Sindrom ne zato to ima vie simptoma, ve zato to je kompleksan i deo je neeg drugog (?).
To je skup simptoma peenja delova ili cele usne upljine, a kliniki nalaz je uredan. Simptomi,
tj.bol ne sledi anatomske puteve ivaca i ne postoje specifina laboratorijska odstupanja.

-Etiologija: nepoznata; sumnja se na hormone(menopauzu), alergije(nutritivni alergeni ili alergen

na stomatoloke materijale), hipofunkcija pljuvaih lezda(iskljuiti sijalometrijom)i hronina
trauma niskog stepena. BMS je u 60% sluajeva povezan sa disgeuzijom. Najee su u pitanju
psihiki poremeaji(anksiozna stanja, depresija i kancerofobija).
-Epidemiologija: 7x ea kod ena
-Klinika slika: subjektivno se javlja oseaj peenja koji moe biti prisutan povremeno ili stalno.
Moe da se javi olakanje uzimanjem odreene vrste hrane(suprotno neuralgiji)
-Lokalizacija: uglavnom jezik i tada je dijagnoza glossopyrosis(vrh jezikakao da smo liznuli
ljutu papriku), usne, prednji deo nepca i alveolarni greben.
-Dg: postavlja se iskljuivanjem optih i lokalnih faktora.Lokalni faktori: bolesti jezika, lokalni
iritativni faktori( karijes, kamenac). Opti faktori: anemija, DM, bolesti GIT-a, titne lezde,
zrana terapija glave i vrata. Neuroloki nalaz(kod jednostranog BMS-a)
***Greske stomatologa***(!): stomatolozi BMS smatraju LOKALNIM problemom i bolest lee
razliitim sredstvima za ispiranje usne duplje i vitaminima. To trae pacijenti koji ele olakanje
dugogodinjih tegoba.
-Neophodno je pacijenta uveriti u dobroudnu narav BMS-a(Umreti nee leka ti nema, budi
srean to nije tumor), eventualno se mogu predloiti triciklini antidepresivi(amitriptilin,
klonazepam, doksepin), mogu se primenjivati derivati alfa lipoine kiseline - tiogama(posebno
pomau kod DM-a). Mogu se primenjivati antihistaminici kao sirupi.

OROFACIJALNI BOL
BOL je neugodno subjektivno oseanje i emocionalno iskustvo povezano sa stvarnim ili
potencijalnim oteenjem tkiva.
-Bolesti povezane sa orofacijalnim bolom:
1) Facijalne neuralgije
2) Sloeni sindrom regionalnog bola
3) Atipini facijalni bol
4) Sindrom peenja usta BMS
5) Vaskularni bol
Karakteristike bola anamneza
1) Jaina: jak, slab, srednjeg intenziteta
2) Vrsta: tup, otar, kontinuiran, istrajan, dosadan
3) Mesto: najbolje je da pokau sami
4) Pojava: Kad? Kako?
5) Dogaaj koji prati bol: npr. Ba kad sam izvadio zub
6) Trajanje i vreme pojave
7) Tok simptoma od nastanka
8) Aktivnosti i iskustva koja pojaavaju/smanjuju bol
9) Pridrueni simptomi: otok, promena oseaja ukusa, dodira
10) Ranija leenja i njihov uinak
ATIPINI FACIJALNI BOL(ATIPINA ODONTALGIJA)

HRONIAN
OROFACIJALNI
BOLATIPIAN
FACIJALNI
BOLATIPINA
ODONTALGIJA
-je idiopatska nemiina ili zglobna bol bez pravog neurolokog uzroka ili facijalna bol koja ne
ispunjava ostale kriterijume.
ATIPINA ODONTALGIJA-je bol ogranien na zube i gingivu (alveolarni greben)
ATIPIAN FACIJALNI BOL ostali delovi lica
-Etiologija: deaferentacijska(fantomska bol) ili simptom psihogenog poremeaja
-Klinika slika: prisutan je neprekidan tup bol bez uzroka, u 80% sluajeva kod ena 40-50
godina, bol je na jednom podruju ili se seli; jednostran je ili prelazi medijalnu liniju

FACIJALNE NEURALGIJE
1)
2)
3)
4)
5)
6)

Trigeminalna
Glosofaringealna
Neuralgija intermedijarnog ivca
Okcipitalna
Postherpeticna
Posttraumatska

1)TRIGEMINALNA NEURALGIJA
Tic. douloureux ( bolni gr na licu) iliti idiopatska trigeminalna neuralgija. Javlja se kod ena,
starijih od 50 godina.
-U 10% sluajeva je tumor, aneurizma ili multipla skleroza.
-Klinika slika: napadi jakog probadajueg bola(kao ubod noem ili elektrook)koji traje
nekoliko sekundi a onda nestaje. Bol je jednostran, zahvata maksilarnu i mandibularnu zonu.
*TRIGGER ZONA bol izaziva lagani dodir koe ili sluznice, umivanje, brijanje.
-Terapija: medikamentna(antikonvulzivi karbamazepin) ili hirurka terapija:
1) blokade alkohol u ivac
2) neuroeksereza
3) dekompresija ivca

ORALNE MANIFESTACIJE ENDOKRINIH POREMEAJA

HIPOFIZA
*Hipofunkcija:
- hormon rasta- somatotropin
-Patuljast rast:
proporcionalno smanjenje rasta svih tvrdih i mekih tkiva.
usporeno nicanje zuba i anodoncija
promene na parodoncijumu ?
*Hiperfunkcija:
- Gigantizam nastaje ukoliko se hiperfunkcija javi u vreme rasta skeleta i manifestuje se
prekomernim rastom skeleta i mekih tkiva.
- Akromegalija nastaje ukoliko se hiperfunkcija javi nakon zavrenog rasta i manifestuje se
rastom distalnih delova tela(ruke, noge, nos, brada). Rast zigomatine kosti, supraorbitalnih
lukova, frontalnih sinusa, gornje i donje vilice(pojava dijastema i impakcije hrane, poremeaj

okluzije). Uveanje mekih tkiva(gingiva, usana, jezika-macroglossia, mekog nepca, uvula i

nepanih lukova). Smetnje pri govoru i gutanju(xerostomia).
TITNA LEZDA
*Hipotireoidizam:
- hormoni : TSH , a T3 i T4
-Kretenizam(deca):
zakasnelo nicanje zubaporemeaj okluzije
uveanje usne i jezika
inflamirana i uveana gingiva u predelu fronta
Miksedem(odrasli)- Hashimoto tireoiditis
uvean jezik
pseudoedematozni izgled tkiva
-Pregled tireoidee i baze jezika
*Hipertireoidizam:
-hormoni : TSH, T3 i T4
M. Basedow(tireotoksikoza)- egzoftalmus, tahikardija, palpitacije, hipertenzija, gubitak teine,
znojenje
rano nicanje mlenih i stalnih zuba(preran gubitak mlenih)
osteoporoza
tea forma parodontopatije
hiperemija gingive(lako krvari)
karijes
funkcionalno tireoidno tkivo u zadnjim partijama dorzuma jezika- struma lingualis- tuber
impar
PARATIREOIDNA LEZDA
*Hipofunkcija:
-Tetanija- kalcijum snien, utrnutost prstiju, usana, dispnea, stridor larinksa, cijanoza- vitalne
funkcije
kratki i zdepasti zubi sa hipoplazijom glei i dentina
poveana akumulacija plaka- inflamacija gingive
Rtg: lamina dura zadebljana
kandidijaza je kod ovih bolesnika esta
*Hiperfunkcija:
- Ostitis fibrosa cystica- kalcijum povien, generalizovana demineralizacija kosti(vilica)
cistine tvorevine dovode do spontanih fraktura
zubi se klate i ispadaju
Rtg: istanjena lamina dura
tumorozne lezije nalik gigantocelularnom epulisu na gingivi; (Epulis- je tumor na
gingivi)
NADBUBRENA LEZDA(kora)
*Hipofunkcija:

-M. Adison- slabost, malaksalost, gubitak teine, pad krvnog pritiska, razdraljivost i
emocionalna nestabilnost
po koi i sluznici pigmentne lezije
mrke makule na gingivi, obraznoj sluznici, nepcu, jeziku i usnama
melanogene pigmentacije u obliku mrlje, trake i takice(plavkasto-crvene ili tamno
smee)
koa ima bronzanu boju
oralne manifestacije su esto prvi znak bolesti
*Hiperfunkcija:
-Sy. Cushing-poremeaj metabolizma vode, proteina i ugljenih hidrata, bufalo tip grae, facies
lunata, gojaznost, smanjenje miine mase i opta slabost
usporena epitelizacija i zarastanje rane
osteoporoza vilinih kostiju(frakture)
promene na parodoncijumu(degeneracija kolagena)
oportunistike infekcije(kandidijaza)
otok sluzokoe obraza
-Primarna adrenalinske(ili adrenalne- kako ti misli da treba :D ) insuficijencija: pigmentovana
polja mrke boje na pokretnoj i fiksnoj oralnoj sluzokoi
-Sekundarna adrenalinska/adrenalna insuficijencija: usporeno zarastanje, poveana sklonost ka
infekciji

POLNE LEZDE
-Pubertet:
povean nivo polnih hormona, eksudacija
gingivitis catharralis et hyperplastica-vestibularno
inflamacija je proporcionalna koliini dentalnog plaka
-Menstrualni ciklus: prisutne su promene nivoa estrogena i progesterona
inflamacija i sklonost ka krvarenju- poveana produkcija estrogena
odontalgija- izaziva je hiperemija pulpe
snieno ili poveano luenje pljuvake
foetor ex ore
rekurentni herpes i aftozni stomatitis
-Trudnoa:
loa oralna higijena i hormonski disbalans
napredovanje parodontopatije
gingivitis trudnoe 10-70%-crvena i uveana marginalna gingiva, meka i glatke povrine,
krvari spontano ili na provokaciju
tumori trudnoe- NISU neoplazme ve odgovor na lokalnu iritaciju, crvene boje sa
takicama interdentalno, bezbolno
Ptyalismus gravidarum

-Menopauza i oralni kontraceptivi: nedostatak estrogena i avitaminoza A i B

deskvamacija oralnog epitela gingive
stomatodinije i stomatopiroze
Cheilitis climacterica
atrofija jezinog pokrivaa
-Oralni kontraceptivi kod njih najea kombinacija sintetskog estrogena i progesterona
inflamacija gingive kao u trudnoi
oralne pigmentacije
napredovanje parodontopatije
-Preti rizik od: tromboembolije, hipertenzije, DM, depresije, muke, smanjenja libida, retencije
tenosti, bolova u dojkama i intermenstrualnog krvarenja.
PANKREAS
-Dijabetes melitus: mikroangiopatija(nagomilavanje masnih kiselina na endotelu kapilara),
izmenjeni imuni odgovor, glikosijalija(poviena glukoza u pljuvaki)
razaranje potpornog aparata zuba(parodontopatija, apscesi)
xerostomia, poremeaj ukusa, gusta pljuvaka
usporeno zarastanje rana
infekcije-kandidijaza
oralne ulceracije
atrofija jezinog pokrivaa
arenje i peckanje u usnoj duplji

BOLESTI KRVI
Hematopoeza i hematopoetske elije
-nakon roenja slezina i jetra prestaju sa proizvodnjom krvnih elija i kotana sr postaje glavni
hematopoezni organ.
ANEMIA-malokrvnost
-Definicija:predstavlja smanjenu masu Erc(eritrocit-samo za Sanju :D )
-Praktina definicija: smanjen broj Erc, smanjena koncentracija Hb, smanjen volumen Erc u
hematokritu(odnos Erc i plazme)
-Klinika definicija: smanjenje koncentracije Hb
Klasifikacija anemija:
-Morfoloka:
veliina Erc(normo/mikro/makrocitna)
koliina Hb
Megaloblastna anemija(anemia perniciosa)

-poremeena sinteza DNK zbog deficita vitamina B12 i/ili folne kiseline sa posledinim
morfolokim promenama u perifernoj krvi i kotanoj sri
*Perniciozna anemija- poremeena apsorpcija B12 zbog autoimunog atrofinog gastritisa.
opta slabost, umor, bol, munina, mravljenje i psihiki poremeaji
PRVI ZNAK BOLESTI-glossitis Hunteri
atrofija jezinog pokrivaa, jezik gladak, sjajan, crven, govei jezik- osetljiv, disgeuzija
ARNDTOV znak: valovite poprene, anemine trake kada se jezik isplazi
Anemia sideropenica(hipohromna)
-posledica nedostatka Fe, najea
-uzroci: najee zbog gubitka krvi, malapsorpcije, poveane potrebe za Fe
-Klinika slika: bledilo koe i oralne sluzokoe, oseaj umora, malaksalost, gubitak apetita, GIT
tegobe, poremeaj sna i gubitak koncentracije
-Oralne manifestacije:
atrofija oralne mukoze-generalizovana
hipotonija-mlitavost jezika
atrofini glositis-prvo atrofija filiformnih, pa fungiformnih papila, na ivicama, pa ceo
jezik- gladak i glaziran izgled;ova atrofija ide u 4 faze
pripojna gingiva je pepeljasta, a vrhovi i pola marginalne gingive su purpurno crveni
disgeuzija, ageuzija, glosopiroza- parestezija
angularni heilitis, deskvamacija(sklonost infekciji)
Plummer Vinsonov sy
*Plummer Vinsonov sy. : redak sindrom, oboljevaju najee ene srednjeg ivotnog doba,
prekanceroza
TRIJAS SIMPTOMA:
hipohromna anemija
atrofini glositis
ezofagealni prstenovi sa disfagijom/odinofagijom
-promene na noktima ruke
POLICITEMIJA
-porast koncentracije Erc u perifernoj krvi
-Relativna: nastaje zbog smanjenog volumena plazme(dehidratacija, proliv, povraanje, Th
diureticima)
-Apsolutna: stvarno poveanje ukupne mase Erc
Primarna- maligna bolest matinih elija koja zahvata elije eritroidne loze
Sekundarna- reaktivna, kod hronine hipoksije(planina)
-Oralne manifestacije:
mukozno krvarenje, petehije
meko nepce je purpurno crveno, a tvrdo nepce je bledo
tromboza krvnih sudova dovodi do nekroze- na jeziku i nepcu
NEUTROPENIJA I AGRANULOCITOZA
Neutropenija: smanjen apsolutni broj neutrofila u perifernoj krvi(cirkuliui neutrofili manji od
1500); imamo poveanu osetljivost na bakterijske infekcije. Oralne manifestacije su esto prvi
znak bolesti

Agranulocitoza: imamo odsustvo elija granulacione loze, imamo manje od 200 elija
*Leukopenija/ neutropenija/ agranulocitoza
-Inadekvatna produkcija: nastaje usled supresije matinih elija(npr. Aplastina anemija, lekovi,
hemioterapija, neki AB- hloramfenikol i baktrim, aminopireni, tiouracil, fenilbutazon, DNK
supresija u megaloblastnim i mijelodisplastinim stanjima)
-Poveana destrukcija:
je imunoloki posredovana(idiopatski ili SLE)
senzibilizacija lekovima
hipersplenizam
500-1000/mm3 je kritina vrednost!!!!
-Kliniki nalazi:
bakterijske infekcije: Staphylococcus aureus, G- bakterije; nastaje naglo- groznica,
poviena temperatura, teko opte stanje, bolovi u grlu, limfadenopatija
oralna sluzokoa je osetljiva, bolna i sklona povredama i infekcijama
petehije na nepanoj sluzokoi
ulceronekrotina inflamacija oralne, faringealne, nazalne i paranazalne sluzokoe
nekroza gingive- zubi se klate i ispadaju i prisutan je jak fetor
ako se ne lei moe letalno da se zavri
POREMEAJ KRVARENJA-hemoragijski sindrom
1. Vaskularni poremeaj- VASKULOPATIJE
2. Trombocitni poremeaj- TROMBOCITOPATIJE
3. Koagulacioni poremeaj- KOAGULOPATIJE
1.Vaskularni poremeaji
-Petehije- siuna krvarenja u koi ili sluznicama(1-2mm)
-Hematomi- lokalizovane kolekcije krvi u mekom tkivu
-Ekhimoze- hematom 1-2cm
-Epistaksa, melena, hematurija, menoragija
-Purpura(simptom)- prebojavanje sluzokoe ili koe koje nastaje kao posledica ekstravazacije
krvi iz kapilara(sivo, tamno smee)
-Gingivalne petehije i krvarenja se javljaju najee
2. Trombocitopenia
-smanjenje broja Trc u krvi
-Normalno: 200 000-400 000Trc/mm3
-Dg: manje od 100 000Trc/mm3, postoji produeno vreme krvarenja
-uzroci: smanjena produkcija, poveana destrukcija(imunoloke r.), poveana potronja(DIK),
sekvestracija(splenomegalija)
-Oralne manifestacije: petehije, krvarenja, parestezije, bledilo i ulceracije
3. Hemofilija
-recesivno nasledna koagulopatija vezana za X hromozom
-postoji poveana sklonost ka krvrenju zbog uroenog nedostatka VIII ili IX faktora koagulacije

-Oralne manifestacije: spontano krvarenje, krvarenje posle ekstrakcije zuba, krvarenje u

zglob(TM) i zbog toga je neophodna priprema pre intervencije i provera protrombinskog
vremena
HEMATOLOKE NEOPLAZME
LEUKEMIJE- tumorske elije se nalaze u kotanoj sri i cirkuliu u perifernoj krvi
LIMFOMI- nastaju u limfnim vorovima, ali mogu da zahvate ekstranodalna mesta
Leukemije
-maligne neoplazme kotane sri- neoplastina proliferacija matinih elija hematopoeznog
organa
-2,5% svih maligniteta, 3,5% smrti zbog malignih bolesti
*Klasifikacija
-prema toku:
1.AKUTNE-sr je ispunjena nezrelim prekursornim elijama-blastima i ima ih vie od 20%
-ALL-pik izmeu 4. i 14. godine
-AML(mijeloidna, monocitna, eritrocitna, melanocitna), pik je izmeu 15. i 39. godine
2.HRONINE
-limfocitna
-mijelocitna
-Oralne manifestacije u akutnoj leukemiji: kod 10% obolelih oralne lezija predstavljaju prvi znak
bolesti
gingiva je uveana-neoplastina infiltracija
gingivalna krvarenja
ekhimoze, petehije, purpure
ulceracije
Rtg: destrukcija kosti
parestezije i limfadenopatije
usled neeljenih dejstava lekova javlja se kandida i herpes infekcija
-Oralne manifestacije u hroninoj leukemiji:
generalizovano uveanje gingive koje prerasta krunicu zuba zbog mekih naslaga
gingivalna krvarenja i petehije
ulceracije
*************OVO BOLJE UI IZ KNJIGE*************

ORALNE MANIFESTACIJE OBOLJENJA GIT-a

-patoloke promene GIT-a sa oralnim manifestacijama se dele na:
1) bolesti jednjaka, eluca, dvanaestopalanog creva
2) bolesti tankog creva
3) bolesti debelog creva
4) bolesti hepatobilijarnog trakta
BOLESTI JEDNJAKA

-Plumer Vinsonov Sy - disfagija, glossitis, i sideropenijska anemija

-Kandidijalni orofaringoezofagitis - prati ga klinika slika svih oblika oralne kandidijaze
-Disfagija - nastaje zbog mehanike opstrukcije, poveanja paraezofagealnih limfnih vorova,
prisustva stranog tela u jednjaku...
-Poremeaj nervnog sistema - odgovornog za koordinaciju refleksne kontrakcije miia koji
uestvuju u aktu gutanja (poliomijelitis, mijastenija gravis, miotina distrofija, sklerodermija,
sarkoidoza, SLE, multipla skleroza)
-Gastroezofagealna refluksna bolest,GERB - regurgitacija eludanog soka u usnu duplju
zbog kog se javlja oseaj garavice, disgeuzije sa kiselim ukusom, palatopiroza, glosopiroza,
promene jezinog pokrivaa i erozija glei vratnog dela zuba
-Barretov jednjak - adenokarcinom
-Helicobacter pylori
BOLESTI ELUCA I DVANAESTOPALANOG CREVA
-Kod upale eluca i peptikog ulkusa najpre nastaje peenje i arenje jezika
-Prelaskom upale sa gornjeg dela GIT-a nastaje stomatitis catarrhalis
-Glossitis exfoliativa areata migrans - nastaje zbog poremeaja eludane sekrecije i
nemogunosti apsorpcije vitamina B kompleksa
-Lingua villosa nigra
-Aphtae recidivans
-Foetor ex ore - imamo truljenje hrane u divertikulumu jednjaka kod kardiospazma i pojaane
eludane sekrecije
-Maligni proces
BOLESTI TANKOG CREVA
-Infektivni kolitis (Collitis infectiosa) - imamo bledilo i atrofiju oralne sluzokoe, glosopirozu,
kserostomiju, sklonost ka ifekcijama i povredama oralne sluzokoe
-Celijakija - atrofija crevnih resica
detinjstvo - malnutricija i preosetljivost na gluten i itarice
simptomi: steatoreja, gubitak teine, zaostajanje u rastu i razvoju
oralno: aftozne ulceracije i hipoplazija glei kod dece
koa: ekcemi i pigmentacije
-M.Chron - to je hronina inflamatorna bolest (IBD), imamo granulomatozni proces sluzokoe
ileocekalne regije creva
javlja se kod ena 20-39 godina, kao familijarna dispozicija
imunoloki poremeaj u kom psihiki faktor ima znaajnu ulogu
sekrecija IgA se progresivno smanjuje jaanjem intenziteta bolesti
Ca, Fe, folna kiselina i B12 su snieni
-Dg: na osnovu kolonoskopije sa ciljanom biopsijom
-Oralne manifestacije: 6-20%
aftozne recidivirajue ulceracije
otok usana i lica - inflamatorna hiperplazija i pojava fisura (granulomatozne promene) kaldrmasti izgled sluzokoe
indurirani polipozni izrataji (vestibulum i retromolarno) sa moguom egzulceracijom pojava dubokih linearnih ulkusa sa hiperplastinim induriranim rubovima
superinfekcija kandidom albicans

promene mogu biti bolne i bezbolne

BOLESTI DEBELOG CREVA

-Collitis ulcerosa - inflamatorna bolest (IBD) nepoznate etiologije. Simptomi:

dijareja, rektalno krvarenje, slabost, malaksalost, dehidratacija
oralne promene: oko 8% rekurentne aftozne ulceracije major i minor forma
o piostomatitis vegetans (vegetacije ili proliferacije koje ulceriu,a zatim se
zagnoje), usne i obrazi su difuzno oteeni uz pojavu fisura
o hemoragine ulceracije
sluzokoa je bleda, atrofina,a jezik je obloen
halitoza i kserostomija
-Pseudomembranozni enterokolitis - Clostridium difficile, to je proliv izazvan AB, svi AB ga
mogu izazvati, a posebno Klindamicin, Ampicilin i cefalosporini. Moe se javiti posle samo
jedne doze ili nakon prestanka leenja. Pranjenje creva je na 15-20 minuta, temperatura je
poviena i dolazi do znaajnog gubotka vode, elektrolita i proteina. Th: Vankomicin 125-500mg
4x na dan ili Metronidazol 250-500mg 3x na dan
BOLESTI HEPATOBILIJARNOG TRAKTA
-Poremeaji metabolizma i probave, intoksikacijeRANI simptomi: oseaj bockanja,
peenja, arenja, ukasta oralna sluokoa
-Infektivni hepatitis- ukasta boja oralne sluzokoe, koe i beonjaa(HBV,HCV)
-Hemosideroza- taloenje Fe u jetri, oralna sluzokoa je bronzane boje, tamnocrvene lakirane
usne, gladak jezik, sklonost upalama i povredama o.s.
-Destruktivni procesi u jetri i pankreasu-jaka halitoza i kandidijaza
-Hipertonija zbog zastoja u venskom sistemu jetre- pojaan venski crte na ventralnoj strani
jezika(varices sublingualis)
-Insuficijencija jetre-poremeaj koagulacije krvi
-Bolesti une kese- oralna sluzokoa je bleda ili ukasta, naroito MEKO NEPCE-zbog
poremeaja metabolizma lipida
-Pankreatitis-hemoragije na oralnoj sluzokoi, dijareja, bol u gornjem delu abdomena, ascites
-Pacijenti rizika:
pacijenti sa aktivnim hepatitisom
pacijenti koji su bolovali od hepatitisa
pacijenti koji se svrstavaju u grupu visokog rizika za HCV i HBV infekciju
pacijenti nosioci hepatitisa
pacijenti sa znacima i simptomima hepatitisa
-VISOK RIZIK za HBV i HCV infekciju su: zdravstveni radnici, pacijenti na hemodijalizi,
mentalno oboleli pacijenti, osobe primaoci krvi i krvnih derivata, zatvorenici, osoblje zatvora,
porodice obolelih, homoseksualci, seksualni kontakt sa nosiocima HBV
-Najei put prenoenja HCV infekcije je transfuzija krvi i krvnih derivata(90%
posttransfuzionih hepatitisa)
-Prisustvo At za HCV prisutno je kod 60-90% narkomana
-Mogui put prenoenja virusa je tetovaa
-HCVLichen planus ?

-Ciroza jetre-(alkoholizam)
loa oralna higijena
glossitis, kandidijaza, angularni i labijalni heilitis, krvarenje gingive, ekhimoze, petehije,
ukasta boja oralne sluzokoe, usporeno zarastanje rana, zadah iz usta na raspadnutu krv.

ORALNE MANIFESTACIJE BOLESTI RESPIRATORNOG SISTEMA

-Promene na oralnoj sluzokoi nisu specifine i ne upuuju na odreene respiratorne bolesti
-Rinitis, sinusitis, nazofaringitis, tonzilofaringitis, laringitis- procesi mogu per continuitatem
prei na oralnu sluzokou
-Stomatitis simplex- blago crvenilo i edem, eksfolijacija usana
-Stomatitis catharralis- intenzivni eritem i edem, obloen jezik sa uveanjem filiformnih
papilla, xerostomia i lepljenje oralne sluzokoe zbog luenja guste pljuvake, regionalni
limfadenitis i poviena telesna temperatura.
BOLESTI GORNJEG DELA RESPIRATORNOG SISTEMA
-Virusne infekcije gornjih disajnih puteva- male, okrugle, eritematozne makule na mekom
nepcu
-Alergijski rhinitis - suvoa usta (antihistaminici), kandidijaza (kortikosteroidi)
-Uz piogeni (akutni) sinusitis - bol koji zahvata vie od jednog zuba u maksilarnom kvadrantu
-Hronini sinusitis - disanje na usta (suvoa i gingivitis)
-Dugotrajna upotreba AB - rezistencija (zamena AB u sluaju dentogene infekcije)
-Tokom febrilnog stanja u toku respiratore infekcije - herpes simplex recidavans
-Tonzilitis recurens - higijena etkice za zube i proteza
BOLESTI DONJEG DELA RESPIRATORNOG SISTEMA
-Bronhitis, pneumonija, emfizem, astma, TBC, tumori plua i bronha
-Pneumonia - oralna sluzokoa je bleda,a u daljem razvoju bolesti cijanotina i atrofina, oralna
piroza, kandidijaza, sekundarne upale oralne sluzokoe - piogene koke su uzronici pneumonije,
eksfolijativni heilitis, rekurentni herpes labialis
-Tumor bronha i plua - ve u ranoj fazi postoji bol u jeziku, bledilo, fetor ex ore, dispneja,
ciroza i kandidijaza
-Metastatski tumori na oralnoj sluzokoi se retko javljaju
-Astma i emfizem-promene na oralnoj sluzokoi su posledica neeljenog dejstva kortikosteroida
i bronholitika - kandidijaza, kserostomija, poveano stvaranje zubnog kamenca, karijesa,
gingivitis i parodontopatije. Streptococcus viridans egzacerbacija HOBP
-Cistina fibroza - hereditarna bolest, zahvata plua, pankreas i pljuvane lezde i dovodi do
kserostomije i kandidijaze

ORALNE MANIFESTACIJE BOLESTI KVS-a

-Srana dekompenzacija - sa poputanjem srane radnje usporenje krvotoka i nemogunost
da tkivo dobije potrebnu koliinu krvi u jedinici vremena da bi srani mii imao pravilnu
funkciju. Oralne promene su prvi simptomi - cijanotina boja usana, jezika, mekog nepca,
vidljive venule, na ventralnoj strani jezika -VARICES LINGUAE
-Bolesti sranih zalistaka:

Reumatska groznica i reumatska oboljenja - saznajemo na osnovu anamnestikih

podataka, pre stomatoloske intervencije ordinirati AB - prevencija infektivnog
endokarditisa. Nema specifinih promena na oralnoj sluzokoi, oralne promene su
posledica medikamantne terapije. Pre intervencije uraditi INR (2-3)
-Kongenitalne srane bolesti - oralne promene su posledica nastalih sistemskih poremeaja i
medikamentozne terapije. Imamo kasno nicanje zuba obe denticije, malokluzije i hiperplaziju
glei. Oralna sluzokoa je lividna (cijanoza), purpurna (policitemija), mikrohemoragije
(trombocitopenija) i infekcija (leukopenija).
-Translantacija srca - izmenjena oralna flora zbog imunosupresije, imamo uestale bakterijske,
gljivine i virusne infekcije oralne sluzokoe, hiperplazija gingive zbog ciklosporina, upasta
leukoplakija zbog imunosupresije, krvarenje zbog antikoagulantne terapije (heparin i kumarin),
pojava tumora zbog imunosupresije
-Angina pectoris - oralne promene nisu patognomonine, refleksni bol od srca zrai u donju
vilicu, ulceracije oralne sluzokoe nastaju zbog alergijskih i toksinih delovanja pojedinih
lekova, krvni podlivi i produeno krvarenje su posledice antikoagulantne terapije
-Infarkt miokarda - oralne promene su najee posledica primene lekova
-Srane aritmije - stres je udruen sa stomatolokom intervencijom i moe dovesti do smrti.
Oralne promene nastaju zbog primene lekova: ulceracije, kserostomija i petehijalno krvarenje;
zbog primene prokainamida imamo promene sline ulkusu
-Trajni elektrostimulator srca (pacemaker)
-Hipertenzija - stres i uznemirenost prilikom stomatoloke intervencije dalji rast pritiska
cerebrovaskularni insult ili infrakt miokarda. Oralna krvarenja se mogu javiti kod neregulisane
hipertenzije (pritisak vei od 180/110) nikakva rutinska stomatoloka intervencija!!!
Kserostomija, lihenoidne promene, parestezija, ulceracije - oralne manifestacije su posledica
primene diuretika i adrenergikih beta blokatora. A/disgeuzija, kaalj, dinija, piroza, lihenoidne
promene su posledica primene ACE inhibitora (kaptopril, enalapril). Hiperplazija gingive nastaje
zbog primene blokatora kalcijumovih kanala (nifedipin,amlodipin).

ORALNE MANIFESTACIJE BOLESTI BUBREGA

-ABI(reverzibilna):
Prerenalna - 50%,nastaje zbog smanjenja volumena cirkuliue tenosti, srane slabosti,
opekotina, sepse
Postrenalna- 5%, nastaje zbog hipertrofije prostate i raka grlia materice
Renalna- 45%, glomerulska, krvni sudovi, tubulointersticijalna bolest (nefritis i nekroza
tubula), 75%- limfomi, sarkoidoza, infekcije, lekovi
KONTRAINDIKOVANE SU SVE RUTINSKE STOMATOLKE INTERVENCIJE!!!
-HBI: imamo 4 stadijuma koje karakterie uremija(krv je zasiena azotnim materijama)
-Uzroci nastanka: dijabetina nefropatija, hipertenzivna nefroskleroza, glomerulonefritis,
nefrotski sindrom, pijelonefritis, policistina bolest bubrega, bolesti vezivnog tkiva i toksina
nefropatija.
-Th: konzervativna, dijaliza (hemo i peritonealna)
-Uticaj bubrene bolesti na zdravlje usne duplje:
malaksalost, umor, gubitak telesne teine, anoreksija, hemoragija, edemi zbog
proteinurije
prvi simptom: stomatodinija, glosopiroza - zbog intoksikacije i poremeaja metabolizma
bledilo oralne sluzokoe
sklonost ka krvarenju i anemiji - petehije, purpure, hematoma, krvarenja iz gingive

edem jezika i obrazne sluzokoe

ulcus decubitale
kandidijaza zbog AB i imunosupresiva
kserostomija- hipofunkcija pljuvane lezde, dehidratacija, intoksikacija, antihipertenzivi
disgeuzija - skeletirana proteza + kiseli pH
stomatitis protetica - jae izraena inflamacija
stomatitis uraemica - zahvata celu usnu duplju
pseudomembranozni - difuzno crvenilo sluzokoe prekriveno debelim eksudatom i
pseudomembranama
ulcerozni stomatitis - ulceracije, crvenilo i PULTACEOZNE (kaaste) naslage
foetor ex ore - zbog amonijaka pogotovo ujutru
uremino inje - beli plakovi na koi, retko sluzokoi - uglavnom putem znoja na koi, a
ree pljuane lezde izluuju nitritne kristale
bolesnici na hemodijalizi - javlja se oralna leukokeratoza
hiperplazija gingive - zbog ciklosporina i nifelata
upasta leukoplakija - posledica imunosupresije
hipoplazija glei - bele ili smee boje, javlja se kod dece
bubrena osteodistrofija - demineralizacija alveolarne kosti i gubitak lamine dure,
trabekula, kacifikati (osteoidi) i osteoporoza (ugao i donja ivica mandibule)

-Sekundarni hiperparatireoidizam - nema sinteze D vitamin, PTH

-Th: D3 i folna kiselina
SAETAK STOMATOLOKIH POSTUPAKA KO BUBRENIH BOLESNIKA
-NE ISTI DAN KAD I DIJALIZA!!! (heparin razreuje krv i iscrpljeni su)
-Pre leenja (intervencije):
zakazati dan nakon dijalize
proveriti laboratorijske analize, krvni pritisak - ne na ruci za pristup dijalizi
razmotriti primenu hemostatika, AB profilaksu (amoksicilin, klindamicin, klaritromicin,
vankomicin) i sedaciju kod hipertenzivnih bolesnika
jednom godinje kompletni Rtg (pratiti promene)
uraditi rutinske testove na At HBV, HCV i HIV
-Za vreme leenja:
detaljna anamneza i paljiv kliniki pregled
ukloniti mogue izvore infekcije - bakterijemija
upotreba hemostatika tokom intervencije
omoguiti pacijentu udoban poloaj u stolici
kod duih intervencija praviti pauze da proeta - zbog otoka
-Nakon leenja:
redovni kontrolni pregledi i odravanje oralne higijene
leenje kserostomije ukoliko je prisutna

ORALNE PROMENE KOD BOLESTI LOKOMOTORNOG SISTEMA

-Reumatoidni artritis - predstavlja zapaljensku bolest vezivnog tkiva i zahvata uglavnom male
periferne zglobove. Prvi simptom je jutarnja ukoenost zglobova aka.
-Bol pri rukovanju predstavlja Gaenslenov znak
-Prisutan je simetrian otok zglobova koji oteava odravanje oralne higijene
-Oralne promene: 20% sitni vorii na oralnoj sluzokoi, vasculitis zbog taloenja cirkuliuih
imunokompleksa na endotelu krvnih sudova + Sjogrenov sy. Postoje promene na
temporomandibularnim zglobovima.
-Oralne promene mogu biti posledica medikamentozne Th:
primena kortikosteroida, NSAIL dovodi do difuzne atrofije oralne sluzokoe
metotrexat - dovodi do oralnih ulceracija
imunosupresivi - dovode do bakterijske, virusne i gljivine infekcije
aspirin - dovodi do poveane sklonosti ka krvarenju
soli zlata, NSAIL - dovode do lihenoidnih promena
penicilamin - dovodi do gubitka ula ukusa, ulceracija i lihenoidnih promena
-Osteoartritis
-simptomi SOXSialoadenitis + Osteoartritis + Xerostomia
-TM zglob - bol, krepitacije pri otvaranju usta
-Patoloke promene oralne sluzokoe su posledica medikamentozne Th
-Aspirin, NSAIL - dovode do oteenja funkcije trombocita, produenog vremena krvarenja i
koagulacije
-SLE
-Medikamenti: antimalarici, kortikosteroidi i imunosupresivi
-leukopenija i produeno krvarenje

ORALNE MANIFESTACIJE NEUROMUSKULARNIH BOLESTI

-log, multipla skleroza, miastenia gravis, Parkinsonova bolest, ALS, epilepsija, pareze i
neuralgije
-Nema specifinih oralnih promena!
-Neuralgija n. trigeminusa - javlja se povremeno jak, iradirajui, nepodnoljiv bol usana i lica
-Unilateralna paraliza n. trigeminusa - oteano je vakanje, lateralni pokreti mandibule samo
od zdrave prema bolesnoj strain(ograniena je funkcija m.pterygoideus-a zdrave strane)
-Potpuna paraliza n. trigeminusa - nisu mogui pokreti donje vilice
-Pareza n. facialisa - postoji oteano pokretanje obrazne sluzokoe i usana tokom vakanja.
Prisutan je Cheilitis angularis - ugao usana visi. Motilitet jezika je smanjenkandidijaza i lingua
villosa
-Facijalna anestezija - javlja se zbog oteenja ascendentnog senzornog puta, talamusa,
cerebralnog korteksa
-Etiologija: poremeaji cirkulacije, demijelinizacija nerava i tumori
-Ageusia, disgeusia - potpuni ili delimini gubitak oseaja ukusa
-Gubitak ukusa na prednje dve treine jezika - oteenje gangliona genikulatum ili n. lingualisa
distalno od njegovog spoja sa chordom tympani
-Unilateralni gubitak oseaja ukusa - paraliza facijalisa
-Ageusija na prednje dve treine jezika, smanjena salivacija, bez pareze - lezija chorde tympani
-Najee su promene na oralnoj sluznici posledica lose oralne higijene i medikamenata
-Hipersalivacija, kserostomija i piroze
-Parkinsonova bolest - tremor jezika, usana

-Epilepsija - traumatski ulkusi jezika, usana

-Hiperplazija gingive - hidantoinski lekovi, naroito mlae osobe

ORALNE PROMENE KOD PSIHOSOMATSKIH I PSIHIJATRIJSKIH

BOLESTI
-Oralnu sluzokoa predstavlja primarnu erogenu, izuzetno kompleksan i vunerabilan region koji
je jako podloan izvesnim psiholokim uticajima.
-Neurotina ili psihotina stanja - teskoba, napetost, manija
-Morsicatio mucosae buccae, labii et linguae
-Bruxismus - stiskanje i kripanje zubima, u snu, nesvesno
-Bruxomania - stiskanje i kripanje zubima u svesnom stanju
-Stres - kserostomija, rekurentne oralne ulceracije, recidivantni herpes, dinija, piroza, disfunkcija
TM zgloba
-Depresija - kserostomija, disfagija, otok, foetor ex ore, disgeuzija, atipini bol, arenje i peenje
oralne sluznice
-Anorexia i Bulimija - uveanje parotidne pljuvane lezde, stomatitis angularis, oteenje glei
sa palatinalne strane gornjih sekutia. Erozije i ulceracije mekog nepca zbog prstiju ili predmeta
kojima pacijent izaziva povraanje. Postoji simetrian otok na tvrdom nepcu - bezbolan je i meke
konzistencije.
-Psihijatrijske bolesti - gubitak interesa za odravanje oralne higijene - karijes zuba,
parodontopatija, ulceronekrozni gingivitis, sekundarne infekcije, promene koje prate neeljeno
dejstvo medikamenata
-Stres - oralni lihen planus

ORALNE MANIFESTACIJE DEFICITA VITAMINA

-vitamini su esencijalna(izuzev D3, K1 i delimino B2) organska jedinjenja
-postoje hidrosolubilni i liposolubilni(D,E,K,A) vitamin
-Antioksidansi su A, C i E
-Normalna ishrana znai adekvatno unoenje hrane uz apsorpciju, deponovanje i iskoriavanje
-Primarni nedostatak nastaje zbog neunoenja neophodnih namirnica
-Sekundarni nedostatak je poremeaj digestije, apsorpcije i nedovoljno iskoriavanje
-Promena crevne flore ili prisustvo parazita
-Poveani zahtevi ili gubitak hranljivih materija
-Poremeaj mastikacije
-Preventivno uzimanje vitamina uz oprez
Vitamin A(Axerophtol, Retinol)
-On je zatitnikepitela i zasluan je za sinteu rodopsina
-Provitamin A je beta karoten
-Resorpcija vitamin se odvija uz prisustvo unih kiselina - preko jetre
-Nedostatak - nono slepilo(hemerolopija), suvo oko(kseroftalmija)ulceracijeslepilo
-Promene na oralnoj sluznici: pojaana keratinizacija - beli plak
-Hipervitaminoza - velike Th doze - dovodi do anoreksije, razdraljivosti, opte deskvamacije,
angularnog heilitisa, deskvamacije usana.
-Na koi se javljaju ute pigmentacije koje pre svega zahvataju dlanove, nazolabijalne brazde.

Vitamini B kompleksa
-B1(aneurism, tiamin) - Zaduen je za metabolizam ugljenih hidrata, funkciju nervnog sistema, GIT-a i rad srca.
-Nedostatak izaziva trnjenje prstiju ruke i noge, gubitak povrnog i dubokog senzibiliteta,
polineuritis, degeneraciju perifernih nerava i sranu insuficijenciju- Beri-beri bolest.
-Promene na oralnoj sluznici: stomatopiroza, atrofija jezinog pokrivaa, osetljivost i bolne
ulceracije nastale zbog zuba, otoci koji zahvataju jezik i obraze.
-B2(riboflavin, laktoflavin) koenzim -Uestvuje u oksido-reduktivnim procesima i metabolizmu elije
-Hipovitaminoza izaziva promene na GIT-u - dijareja, povraanje
-Psihike smetnje - depresija, glavobolja
-Sy Plummer-Vinson
-Promene na oralnoj sluzokoi: cheilitis angularis, cheilitis exfoliativa, deskvamacija papila(jezik
je crven, bolan, oteen), purpura i petehije.
-B3(niacin, nikotinska kiselina, pp factor) -Uestvuju u stvaranju hemoglobin i u metabolizmu ugljenih hidrata
-Alkoholiari
-Nedostatak izaziva bolest PELAGRA koja se manifestuje nesanicom, snienjem telesne
temperature i apetita, umaranjem, Demencijom, Dijarejom i Dermatitisom (3 D)
-Oralne manifestacije: glossitis, atrofija jezinih papilla, ulceracije na ventralnoj strain jezika,
stomatitis, disgeusija, kserostomija, edem usana i eksfolijativni heilitis.
-B5(pantotenska kiselina) -Uestvuje u sintezi koenzima A
- Hipovitaminoza dovodi do glositisa, erozivnog stomatitisa i angularni heilitis
-B6(piridoksin) -Uestvuje kao koenzim u metabolikim procesima, posebno belanevina i transaminaza
-Hipovitaminoza dovodi do muke, povraanja, opte slabosti, vrtoglavice, nervne razdraljivosti
i anemije.
-Oralne promene: angularni heilitis, atrofija jezinog pokrivaa
-Postoji poveana sklonost ka infekcijama i iritacijama
-B9(folna kiselina)
-Moe da se laboratorijski odredi. Unosi se u neadekvatnom obliku u GIT i tamo se pod uticajem
vitamin B12 i C vitamina prelazi u aktivan oblik i tako uestvuje u sintezi DNK.
-Hipovitaminoza izaziva poremeaj sazrevanja eritrocita
-Oralne promene: ulcero-nekrozni procesi na nepcu i gingivi, gladak i crven jezik i angularni
heilit
-B12(cijanokobalamin)
-Uestvuje u stvaranju eritrocita, sintezi RNK
-Hipovitaminoza dovodi do perniciozne anemije
Vitamin C- askorbinska kiselina
-Nalazi se u veini namirnica

-Uestvuje u sintezi kolagena i intercelularne supstance, detoksikaciji organizma, resorpciji Fe,

sintezi antitela. Utie na propustljivost krvnih sudova
-Dugotrajni nedostatak dovodi do Skorbuta, a kod dece Moller- Barlovljeva bolest, izmeu 4.
meseca i 2. godine javlja se kod dece koja se hrane vetakom hranom(nema vitamin)
-Oralne promene: povrinski hemoragije na obraznoj sluzokoi, nepcu i jeziku zbog
traumeerozije i ulceracije
-Gingiva - edem, krvarenje, ulceracije, lani depovi usled hiperplazije(ulceronekrozni
gingivitis-pseudomembrane)
-Poveana je sklonost ka pojavi parodontopatijegubitak zuba
Vitamin K- filohinon
-Izvor: jetra i zeleno povre
-Za resorpciju su neophodne une kiseline
-Sintetiu ga bakterije crevne flore
-Uloge: sinteza protrombina i VII faktora koagulacije
-Nedostatak nastaje usled bilijarne opstrukcije ili dugotrajne antibiotske terapije
-Oralne promene: krvarenje sluzokoe izloene trauma(jezik i obraz)
Vitamin D- kalciferol
-je zaduen za metabolizam Ca i P, uestvuje u mineralizaciji kosti i zuba
-Hipovitaminoza kod dece izaziva RAHITIS, preventivno se daju kapi vitamina D - molari su
malinastog izgleda, kasno nicanje zuba, progenija zbog nerazvijene gornje vilice, otvoren
zagriaj. Ukoliko se kod odraslih javi nedostatak vitamina D - OSTEOMALACIJA, nema
promena na mekim tkivima.
-Potpomae kvalitetniju osteointegraciju implantata.

FOKALNA INFEKCIJA
ORALNA ARITA I KONSEKUTIVNA OBOLJENJA
-Onog momenta kada oralno arite izazove konsekutivno oboljenje nastaje fokalna infekcija.
-Ogranieni patoloki procesi u usnoj duplji mogu dovesti do oboljenja udaljenih organa ili
sistema- KONSEKUTIVNO OBOLjENjE.
-V.Hanter poetkom 20. Veka je smatrao da bi MO usne duplje mogli biti odgovorni za nastanak
relativno velikog broja sistemskih bolesti. On je predpostavljao da infektivni agensi odgovorni za
nastanak karijesa , nekroze pulpe, hroninog periapikalnog procesa, gingivitisa i parodontopatije,
mogu da izazovu oboljenje udaljenih organa ili sistema organa. Oboljenja izazvana takvim
ogranienim patolokim procesima hroninog toka nazvana su KONSEKUTIVNA
OBOLJENJA. Ogranieni patoloki procesi koji pod odreenim okolnostima prouzrokuju
konsekutivno oboljenje nazivaju se ARITA ili FOKUSI. Fokus moe biti lokalizovan u bilo
kom delu tela, infektivne je etiologije, sadri mali broj slabo virulentnih patogenih MO i obino
ne izaziva subjektivne tegobe niti klinike manifestacije. Stanje u okviru koga fokus izaziva
konsekutivno oboljenje naziva se FOKALNA INFEKCIJA. arita mogu biti smetena u
predelu glave(oralna arita) kao i u drugim delovima organizma(ekstraoralna arita). Da bi
patoloki process potencijalno delovao kao arite on mora da bude infektivnog porekla i
hroninog toka, strogo ogranien od okoline, slabo snabdeven krvlju, kriptogen i inficiran malim
brojem slabo virulentnih MO.
*U predelu glave iv rata kao potencijalni fokusi mogu da deluju hronini tonzilitisi, sinuzitisi,
kao i drugi hronini patoloki procesi u usnoj druplji(zubi sa gangrenoznom pulpom,

neadekvatno endodontski leeni zubi, periapikalni procesi, komplikovani i duboki parodontalni

depovi sa oteanom drenaom, poluimpaktirani i impaktirani zubi, zaostali korenovi ili drugi
delovi zuba u alveolarnoj kosti, kao i strana tela u alveolarnoj kosti- delovi instrumenata,
materijali koji se koriste u leenju obolelih zuba i zaostali rareficirajui ili sklerozirajui
osteitini procesi.
*Ekstraoralna arita se formiraju tokom hroninih patolokih procesa koji se razvijaju najee
u urogenitalnom traktu(prostate, jajnici, bubrezi) i GIT-u(apendicitis i holecista).
-Smatra se da veliki broj razliitih sistemskih bolesti u svojoj etiologiji moe da ima i focus, da
budu tzv. Fokalnog porekla. Bolesti koje mogu da nastanu kao posledica fokalne infekcije su
artritis, neuritis, mialgije, nefritis, osteomijelitis, endokarditis, apsces mozga, infekcija proteza
zglobova, apsces koe, pneumonija, astma, gastritis, pankreatitis, colitis, dijabetes, emfizem,
struma, tireoiditis, m. Hodkin, groznice nepoznatog porekla i razliite nervne bolesti.
-Ispitna pitanja:
1.Mikrobna teorija o nastanku fokalne infekcije
2.Alergijska teorija o nastanku fokalne infekcije
3.Vegetativna teorija o nastanku fokalne infekcije
4.Lokalizacija oralnih fokusa
5.Lokalizacija ekstraoralnih fokusa
6.Anamneza i simptomatologija kod fokalnih bolesnika
7.Hematogene promene i promene u mokrai kod fokalnih bolesnika
8.Rendgenogarafija u fokalnoj infekciji
9.Dijagnoza dentogenih fokusa
10.Konsekutivna oboljenja
11.Impletol test
12.Opta terapija fokalnih bolesnika
13.Lokalna terapija dentalnih fokusa
1.Mikrobna teorija o nastanku fokalne infekcije- zastupa tezu o hematogenoj ili limfogenoj
diseminaciji infektivnih agenasa iz arita. Ukoliko je u pitanju periapikalno arite koje je
hronino, kriptogeno i latentno, gde je ve stvoren granuloma, onda bi po mikrobnoj teoriji do
invazije MO moglo doi tek posle proboja mehanike tkivne barijere(npr. endodontsko leenje,
pri vakanju vrlo tvrde hrane ili pri izlaganju pacijenta toplotnim fizikalnim procedurama).
Glavni nedostatak ove teorije je to su broj i virulencija MO u takvom patolokom procesu
obino nedovoljni za izazivanje fokalne infekcije odnosno nastanak konsekutivnog oboljenja.
2.Alergijska teorija o nastanku fokalne infekcije- je zasnovana na tezi da je konsekutivno
oboljenje ustvari hiperalergijska reakcija prouzrokovana alergenima iz arita.
-Fokus sam moe nastati alergijski:
od same bakterije
od njenih raspadnih produkata-toksini, produkti
metabolizma, materije nastale pri bakteriolizi
od raspalih produkata tkiva domaina(disolvo alergeni)
*Disolvoalergeni su polipeptidi, hemijski prostije materije u odnosu na proteine. Poto antigeni
potencijal neke materije zavisi od hemijskog sastava, tj. veliine molekula, ovi disolvoalergeni
imaju neznatni antigeni potencijal. Oni su makromolekuli i lako naputaju arite i dospevaju u
cirkulaciju gde se spajaju sa proteinima seruma. Tu grade makromolekule koji imaju sve osobine
Ag, odnoso alergena.

3.Vegetativna teorija o nastanku fokalne infekcije- Neurovegetativna teorija podrazumeva da

na periferiji obolelog tkiva(npr. u periapikalnom granuloma) postoji mrea vegetativnih nervnih
vlakana, tzv. terminalni retikulum. Smatra se da dugotrajni blagi nadraaj(mehaniki, hemijski,
alergijski) na terminalni retikulum izazivaju nastanak patolokih impulsa u njemu. Ovi impulsi se
aferentnim vlaknima alju u centar vegetativne regulacije(siva masa poda 4. modane komore).
Centar vegetativne regulacije aferentnim prihvata vlaknima dospele patoloke impulse, obrauje
ih a potom se ti patoloki impulski kao autonomni, eferentnim vlaknima alju do krvnih sudova u
udaljenim organima ili sistemima organa. Na ovaj nain izazivaju disregulaciju u funkcionisanju
krvotoka(vazokonstrikcija kada je potrebna vazodilatacija i obrnuto) to izaziva neurovaskularnu
distrofiju. Na ovaj nain nastaju razliita oteenja u tkivima, opada bioloki potencijal tkiva i
takva tkiva tada postaju podlonija delovanju drugih tetnih noksi. Patolokih procesa koji po
osnovnim karakteristikama mogu biti potencijalno arite najee ima bezbroj u organizmu.
Ipak zbog specifinosti sredine takvi patoloki procesi su najee prisutni u usnoj duplji,
posebno u alveolarnoj kosti-ORALNA ARITA. Bez obzira na to gde se takav patoloki proces
nalazio(u usnoj duplji ili van nje) treba ga blagovremeno leiti i eliminisati jer on sve vreme
svojim patolokim mehanizmima deluje tetno na organizam. On nee izazvati oboljenja
udaljenog organa ili sistema organa(konsekutivno oboljenje) sve dok su imunobioloki
potencijali organizma visoki i dok su u prevazi nad patogenim noksama iz potencijalnog arita.
Takav patoloki proces je samo potencijalno arite. Ne smatra se aritem sve do trenutka kada
odreenim mehanizmima i pod odreenim uslovima ne izazove konsekutivno oboljenje a
sprovedenim dijagnostikim postupkom se ne utvrdi da je upravo taj patoloki proces izazvao
oboljenje udaljenog organa ili sistema organa(konsekutivno oboljenje). Aktivnost patolokog
procesa koji moe biti potencijalno arite u smislu emisije tetnih noksi nije trajan proces. Po
pravilu odvija se u ciklusima gde se periodi egzarcebacije smenjuju sa periodima remisije. To se
odnosi na prodor MO i antigenih supstanci iz obolelog tkiva u cirkulaciju. Verovatno je slina i
dinamika neurodistrofinih poremeaja.
Aktivnost patolokog procesa, praena prodorom MO i alergena u optu cirkulaciju moe da se
ostvari tek posle proboja celularne mehanike barijere i naruavanja imunoloke odbrane
domaina. To moe biti uslovljeno nizom egzogenih i endogenih faktora(hiperemija u tkivu oko
patolokog proces, opta alergizacija organizma alergenima koji nisu fokalnog porekla, pad
imunolokog potencijala, trauma i dr.). Kada su u pitanju patoloki procesi u aleveolarnoj
kosti(npr. periapikalni procesi), onda uzroci aktiviranja mogu da budu i mehaniko oteenje
opne granuloma(pri obradi kanala korena, osled okluzalne traume...), hemijsko oteenje opne
granuloma(pri endodontskom leenju) ili usled dejstva gasova u radikularnom kanalu zuba sa
gangrenozno raspadnutom pulpom.
-primarni vaskulitis tu dolazi u obzir
-ona kae da fokus ima svoju vaskularizaciju(svoju arteriju, venu i nerv)
4.Lokalizacija oralnih fokusa
-Histo-anatomski uslovi koji postoje u usnoj duplji uz stalno prisustvo veoma virulentnih MO
dentalnog plaka, ine da se arita tu najee i obrazuju. Oralna arita su infektivne etiologije i
prouzrokuju ih MO dentalnog plaka.
-Takva arita se formiraju najee u alveolarnoj kosti u apikalnom predelu zuba i poznata su
kao periapikalna arita.
-Na slian nain deluju i procesi u alveolarnoj kosti koji se odvijaju uz neko strano telo, zaostali
koren ili deo zuba, ili neki impaktiran zub.
-Osobine arita mogu imati i parodontalni depovi koji se stvaraju kod obolelih od
parodontopatije.
-U arita usne duplje svrstavaju se i ona koja se obrazuju u tonzilama i paranazalnim
upljinama.
Periapikalna arita

-To su arita koja se obrazuju u alveolarnoj kosti u periapikalnom delu zuba. Zbog toga se i
nazivaju periapikalna arita. Ova arita se pojavljuju uvek uz prisutan zub, pa se nazivaju i
dentalna arita.
-Periapikalna arita su infektivne etiologije i prouzrokuju ih MO poreklom iz dentalnog plaka.
Stvaranju periapikalnih arita prethodi destrukcija zuba karijesom ili pulpitis. Posle inficiranja
pulpe mikroorganizmima dentalnog plaka, nastaje infekcija i pulpe u kanalu korena tkiva, a
potom i periradikularnog odnosa periapikalnog tkiva i destrukcija alveolarne kosti. Tako nastaje
periapikalni process u alveolarnoj kosti koji ima sve osobine arita.
Strana tela u oralnim tkivima kao oralna arita
-Strana tela se mogu nai u oralnim tkivima, naje je to u alveolarnoj kosti. Strana tela mogu
biti delovi amalgama, cementa, gutaperke i drugih materijala koji se koriste u leenju i
plombiranju zuba. Ovi materijali dospevaju u alveolarnu kost obino nakon vaenja zuba. Neki
instrumenti ili delovi instrumenata mogu dospevati u alveolarnu kost ili druga oralna tkiva zbog
nepaljivog manipulisanja. To se dogaa i sa nekim iglama(Millerova ili Kerr igla), svrdlima ili
lentulama. Strana tela su inficirana i posle zadravanja u alveolarnoj kosti ili drugim oralnim
tkivima nastaje zapaljenski proces koji moe biti praen i oteenjem tkiva. Takvi procesi mogu
predstavljati arita i biti izvor fokalnog delovanja. Strana tela i procesi koji se odvijaju uz njih
po pravilu nisu praeni subjektivnim tegobama. Procesi koji se odvijaju uz strana tela obino su
izrazito hroninog toka i ne postoje ni objektivne promene. Samo izuzetno, ako je strano telo
vee ili blie povrini, onda mogu postojati i objektivne promene koje se javljaju u vidu crvenila
i otoka na alveolarnoj sluzokoi, izuzetno retko se moe nai i fistulozni otvor. Strana tela i
procesi oko njih se otkrivaju sluajno, prilikom Rtg snimanja. Uklanjaju se hirurkim putem uz
kiretau i odstranjenje patoloki izmenjenog tkiva koje se nalazi u njegovoj okolini.
Zaostali korenovi ili delovi zuba u alveolarnoj kosti kao arita
Prilikom vaenja zuba u vilici mogu da zaostanu delovi zuba, najee su to u pitanju korenovi,
mnogo ree su to delovi krunice zuba, ovo hoe da se desi u sluaju multiplih fraktura zuba
prilikom vaenja. Nakon zarastanja ekstrakcione rane, u fazi epitelizacije moe doi do potpunog
pokrivanja zaostalog korena. Ovako zaostao koren poto je inficiran moe izazvati destruktivne i
druge promene u alveolarnoj kosti koje imaju karakter arita. Ovako nastala arita nisu retka.
Zaostali korenovi ne daju nikakve manifestne objektivne promene, nisu izraene ni subjektivne
smetnje ili su one neznatne. Retko se na mestu zaostalog korena na sluzokoi alveolarnog
grebena moe videti crvenilo i otok, mogu se javiti fistulozni otvori iz kojih se cedi gnojni
eksudat.
Impaktirani zubi kao arita
esto se deava da se i u neposrednoj blizini impaktiranih zuba odvijaju patoloki procesi koji
dovode do rarefikacije alveolarne kosti i ovi procesi su infektivne etiologije i mogu biti izvor
fokalnog delovanja. Procesi koji se odvijaju u neposrednoj blizini impaktiranih zuba hroninog
su toka i prolaze esto bez manifestnih objektivnih promena i subjektivnih smetnji. Ree se u
predelu impaktiranih zuba pojavljuju otok i crvenilo sluzokoe. Najee se otkrivaju sluajno
prilikom snimanja susednih zuba.
Oboljenja parodoncijuma kao arita

Destruktivni procesi u alveolarnoj kosti koji se odvijaju u toku parodontopatija mogu takoe biti
izvor fokalnog delovanja. Ovo se naroito odnosi na duboke i uske serpiginozne depove. Meki
zid parodontalnog depa je pokriven ulceracijama i u permanentnom je zapaljenju. Ovi procesi
se odvijaju uz uee izrazito virulentnih MO iz dentalnog plaka. Svaki hronini parodontalni
apsces, predstavlja mogunost za nastanak konsekutivnih oboljenja.
Tonzilitisi kao arita
Zahvaljujui specifinoj grai tonzila koje imaju veliki broj kripti i recesusa u njima se lako
moe zadravati infektivni material, zbog ega se lako obrazuju tonzilarna arita.
Sinuzitisi kao arita
Ovo se najee dpgaa u maksilarnom sinusu koji je esto u kontaktu sa zubima, ponekad ih
odvaja samo periodoncijum i ovo omoguava laku propagaciju infekcije.
-ovo trebamo da izvuemo iz praktikuma, aji ukanovi knjige
-periapikalne lezije (4)
-ostitisi
-nekroze
5.Lokalizacija ekstraoralnih fokusa
-NE MEATI sa konsekutivnim oboljenjem
-traimo isto to arite, ekstraoralno arite
Urogenitalni organi

Organi za varenje

Disajni organi

Lokomotorni sistem

*hronini:
Endometrit
Salpingit
Pijelit
Cistitis
Uretrit
Zapaljenje
kesica

Apendicitis
Holecistitis
Gastritis
Enteritis
Kolitis

Bronhitis
Traheit
Pneumonija
Pleuralni empijem
Gangrena i apsces
plua

Monoartiritis
Poliartritis
Hronini spondylitis
Hronini osteomijelis

semenih

*ista ova oboljenja spadaju u grupu konsekutivnih oboljenja pa ih zato meamo!

10. Konsekutivna oboljenja
-Koa: urtrikarija, ekcem, alopecija areata, lichen planus, erythema exudativum, akne vulgaris,
dermatitis herpetiformis, erythema nodosum
-Respiratorni sistem: astma, rhinitis allergica, oedema Quincque
-Oko: iris, iridocyclitis, episcleritis, konjuktivit, blefaritis, neuritis n.oftalmicus, retinit, keratitis,
horioidit
-Lokomotorni sistem: mono i poliartrit, spondylitis, spondiloze, mijalgije, lumbago, neuralgije
-KVS: miokarditis, endocarditis, funkcionalni poremeaji, arteritis obliterans, thrombophlebitis
-Bubreg: nefritis, glomerulonefritis, cistitis, pijelonefritis

-GIT: gastritis, enteritis, kolitis, apendicitis

6. Anamneza i simptomatologija kod fokalnih infekcija
-Nita se ne dobije u anamnezi sa konsekutivnim oboljenjem
-Da li ste endodontski leeni? Ili da li ste vadili zub ili imali neki hirurki zahvat?
-Opti kliniki simptomi se javljaju u prodromalnom stadijumu, a po pojavi konsekutivnih
oboljenja obino se gube. U oblasti digestivnog trakta se javlja gubitak apetita, dijareja,
opstipacija i meteorizam, a mogu se javiti i polidipsija, poliurija i polifagija. U oblasti KVS
javljaju se funkcionalni poremeaji kao to su ekstrasistole, srane aritmije i kratkotrajne
palpitatiae cordis. U oblasti nervnog Sistema javljaju se cefalgije tj. glavobolje koje su jake i
dugotrajne. Pacijenti su u ophoenju agresivni i somnolentni i nakon dobro prospavane noi ili
pak pate od nesanice. Subfebrilne veernje temperature se ne javljaju kontinuirana nego
povremeno.
7. Hematoloke promene i promene u mokrai kod fokalnih infekcija
-Promene u mokrai nisu specifine- ne treba nita znati
-Hematoloke promene nabrojati : dolazi do pada svih uoblienih elemenata krvi-pancitopenijeto zbog:
1.direktno troenje u krvi na samom mestu(alergijski)
2.toksino dejstvo fokusa na kotanu sr
-Moe nastupiti i pad vrednosti Hb, ubrzana sedimentacija(zbog infekcije, intoksikacije i alergije
tokom fokalnog delovanja) kao i promene u leukocitnoj formuli. Osim smanjenja ukupnog broja
Leu tokom aktivnosti fokusa mogu nastati i promene u procentualnim odnosima izmeu
pojedinih elijskih elemenata bele krvne loze, dolazi do:
broja tapiastih neutrofila, nezrelih- zbog nadraaja kotane sri
limfocitoze- zbog pokretanja specifine zatite organizma
neutropenije- zbog redukovanja nespecifine zatite
broja monocita- zbog redukovanja nespecifine zatite
bazopenija- zbog odvijanja alergijskih reakcija i kontakta Ag i At na opni bazofila
eozinofilija- zbog odvijanja alergijskih reakcija i pojave slobodnog histamina
-Promene krvne slike se u etiolokoj Dg koneskutivnih oboljenja koriste kao znaajan podatak
ali iskljuivo u sklopu prisutnih i ostalih simptoma, npr. veernje subfebrilne temperature.
9. Dijagnoza dentogenih fokusa
-Kliniki pregled - inspekcija, palpacija, perkusija, test vitaliteta
-ta je suspektno
-Koje su limfne lezde
-Na ta ukazuje otok
-Oralni fokusi se otkrivaju:
1. Anamnezom
2. Stomatolokim pregledom
3. Rendegenografijom
4. Testovima
Anamneza
-Iz anamneze se mogu dobiti podaci koji pomau u otkrivanju oralnih arita. Tako bolesnici
nekada uoavaju da su bol u predelu zuba ili leenju zuba prethodili klinikoj manifestaciji
konsekutivnog oboljenja. Znatno ee se dogaa da bolesnici negiraju bilo kakve tegobe koje bi

se odnosile na postojanje dentogenog arita, i nasuprot postojanju periapikalnih promena. Ovo

nastaje jer periapikalni procesi nisu praeni subjektivnim simptomima
Stomatoloki pregled
Inspekcija- u toku inspekcije obratiti panju na: zube sa velikim plombama, a i jako razorene
karijesom, zube sa promenjenom bojom, malponirane zube, zube pod navlakama, zube sa
fistuloznim otvorom, zube sa otokom u apikalnom predelu, bezube delove vilica, predeo
neizraslih zuba, zapaljenske procese tkiva usne duplje uz narueni integritet epitela.
Palpacija- promene otkrivene inspekcijom proveravaju se palpacijom s tim da mogu da se otkriju
i nove promene. Palpacijom se mogu otkriti: periapikalni procesi, zadebljanje periosta, ciste,
apscesi... Palpatorna osetljivost i otok odreenih regionalnih limfnih lezda mogu ukazati na
prisustvo i lokalizaciju patolokog procesa u predelu zuba. Tako otok submentalnih lezda
nastaje kada je patoloki proces prisutran na donjim sekutiima. Otok prve submandibularne
limfne lezde izaziva patoloki proces na gornjim sekutiima, onjacima i premolarima, kao i na
donjim onjacima i premolarima. Patoloki procesi na gornjim i donjim molarima dovode do
otoka druge submandibularne limfne lezde, a otok poslednje submandibularne limfne lezde
ukazuje na proces u predelu gornjih i donjih umnjaka.
Perkusija- pojava bola pri vertikalnoj perkusiji suspektnog zuba govori o lokalizaciji
periapikalnog procesa u alveolarnoj kosti. Ukoliko se javi na horizontalnu perkusiju javi bol, on
je posledica prisustva periradikularnog procesa.
Ispitivanje vitaliteta zuba- treba izvritit na svim zubima koji su inspekcijom, palpacijom i
perkusijom postali suspektni da mogu biti fokusi. Ovo je vana Dg metoda u otkrivanju arita,
tim pre to su najee lokalizovani u apikalnom delu avitalnih zuba.
8.Rendgenografija u fokalnoj infekciji
-Postoji 3 vrste snimaka:
OPT-kada ima puno suspektnih zuba, kada hoemo da vidimo kompletnu vilicu, kada
imamo velike bezube regione; ovo je obavezan snimak
Retroalveolarni- kada hoemo ciljani predeo posebno frontalni predeo zbog superpozicije
kimenog stuba, kada hoemo da vidimo endodontsko leenje
Retrokoronarni- retko se koristi, kada hoemo da snimimo vie zuba, sa manje
zraenja(amalgamske plombe, depovi)
-Rtgrareficirajui ostitis npr. Sa vebi iz praktikuma
-Rendgensko snimanje treba odrediti za sve sumnjive zube i bezube predele, jer se jedino tako
moe utvrditi prisustvo patolokog procesa u alveolarnoj kosti. U tu svrhu koriste se OPT i
retroalveolarni rentgenski snimci. Ortopantomografski snimak je indikovan, kada je potrebno
utvrditi prisustvo fokusa u bezubim regionima, a naroito bonim delovima vilica. Meutim,
ovaj snimak se ne moe koristiti za otkrivanje fokusa u frontalnom delu vilica, kao i za stanje
kotanih gredica, jer se zbog superpozicije vratnog dela kimenog stuba ne vide sve strukture
alveolarne kosti.
Proirenje apikalnog dela periodontalnog prostora u vidu polumeseastog rasvetljenja i ouvane
lamine dure predstavljaju prve znake periapikalne infekcije.
-irenjem infekcije u kotanu strukturu alveolarne kosti nastaje rareficirajui ostitis. Na Rtg
snimku ispoljava se u poetku razorenom laminom durom u predelu vrha korena, istanjenim
gredicama i proirenim kotanim upljinama. Kasnije nastaje potpuno razaranje gredica, a na
periferiji ovog defekta prisutne su istanjene gredice. Ovako razorena kost u apikalnom delu se
vidi kao rasvetljenje nepravilnog oblika i nejasnih granica.
-Na periferiji procesa moe doi do zadebljanja kotanih gredica, a samim tim nastaje smanjenje
upljina i tada je granica procesa pravilna i jasna. Na Rtg snimku se sklerotina spongioza, koja
u stvari predstavlja granicu, vidi kao zasenenje.

-Nasuprot opisanim promenama nepravilnog oblika na Rtg snimku se moe videti okruglo
rasvetljenje na samom vrhu korena ogranieno na periferiji zasenenjem u vidu linije-ova
promena predstavlja granulom.
-Rendgenografijom se u kotanoj strukturi alveolarne kosti mogu otkriti i druge promene
znaajne za fokalnu infekciju kao to su:
zaostali ostitini procesi
nekrotina ognjita
zaostali korenovi
strana tela
ciste
impaktirani zubi
prekobrojni zubi
hipercementoza
resorpcija korena
nedovoljno ispunjeni kanali
-Ostitini procesi u alveolarnoj kosti nastaju kada se posle ekstrakcije ne izvri kiretaa procesa
u apikalnom delu. Ovi ostitini procesi se mogu javiti kao rareficirajua i sklerozirajua forma.
-Rareficirajua forma se na Rtg snimku vidi kao rasvetljenje sa potpunim razaranjem kotane
strukture ili su prisutne istanjene kotane gredice i proirene kotane upljine.
-Nekrotini procesi se na Rtg snimku vide kao jae ili slabije zasenena ostrvca sekvestri
odvojena rasvetljenjem od ostalog dela normalne kosti.
-Na snimcima bezubih delova vilica mogu se otkriti i delovi korena u ijoj se blizini nekada
mogu videti promene karakteristine za rareficirajui, sklerozirajui ostitis pa i granuloma.
Ostim toga mogu se otkriti i delovi instrumenata za leenje(Kerr,Miller i Lentula igle), kao i
materijali(cementi, gutaperka, amalgam).
-Nalaz jasno ogranienog rasvetljenja pravilnog oblika ogranien zonom rasvetljenja,
karakteristian je za cistu, ali gap o veliini treba razlikovati od granuloma.
-Otkriveni impaktirani zub fokalno moe delovati samo ukoliko je dolo do proirenja ili
gubitka periodontalnog prostora, delimino ili potpunog razaranja lamine dure i razgraivanje
kosti.
-Destruktivni procesi u alveolarnoj kosti u toku parodontopatija mogu biti izvor fokalnog
delovanja kada su u pitanju infrakotani parodontalni depovi a naroito uski i duboki depovi sa
vijugavim oblikom- sepinginozni.
-Patoloka resorpcija korena ili rizaliza javlja se na avitalnim zubima i zahvata cement i dentin u
apikalnom kao i u lateralnom delu korena. Rizaliza se na Rtg snimku otkriva po skraenom
korenu zbog nedostatka vrha, a povrina preostalog dela korena je ravna. Opisane promene
podseaju na one koje nastaju posle resekcije vrha korena, a iskljuivo se anamnezom mogu
razlikovati.
-Nedovoljno ispunjen kanal korena moe biti izvor fokalne infekcije, pa ak iako ne postoji
vidljiva patoloka promena u alveolarnoj kosti. Na vrhu korena zuba sa nedovoljno ispunjenim
kanalom esto se moe otkriti samo proirenje periodontalnog prostora ili potpuna destrukcija
alveolarne kosti.
11. Impletol test-iz praktikuma
-Za otkrivanje dentogenih fokusa postoje bioloki i provokacioni testovi. Primena provokacionih
testova je ograniena jer oni aktiviraju focus i dovode do pogoranja konsekutivnog oboljenja.
Bioloki testovi se zasnivaju na principu da se dentogeni fokus moe blokirati. Ovi testovi
dovode do poboljanja u oblasti konsekutivnog oboljenja.

Hunekeov test- pre primene ovog testa potrebno je pomou stomatolokog pregleda i
Rtg snimka odrediti zub ili predeo vilice koji je suspektan da bi mogao biti fokus.
Testiranje se moe izvriti samo ako je konsekutivno oboljenje praeno subjektivnim tegobama
npr. bol(lokomotorni sistem) ili svrab(kona oboljenja). Pre testiranja lekar mora upozoriti
bolesnika da obrati panju na intenzitet i lokalizaciju bola ili svraba. Delovanje impletola nije
potpuno jasno, a pretpostavlja se da on prekida prenoenje patolokih impulse iz arita do
vegetativnih centara
Test se vri impletolom koji moe biti gotov fabriki preparat ili se moe napraviti od iste
koliine 2% prokaina i 2,5% kofeina. Za jedno testiranje je dovoljan 1ml impletola. U gornjoj
vilici impletol se daje submukozno u predeo apeksa suspektnog zuba i to dve treine
vestibularno, a treina palatinalno. U donjoj vilici se daje regionalno na strani suspektnog zuba.
Test je + ako doe do gubitka subjektivnih tegoba posle 5-8 minuta od aplikacije
impletoladentogeno arite je prouzrokovalo konsekutivno oboljenje. Bezbolna faza moe
trajati nekoliko sati, zatim se tegobe ponovo vraaju.
Test je - ako su subjektivne tegobe prisutne i posle 5-8 minuta od aplikacije impletola, kao i kada
se javi bol u predelu suspektnog zuba. Bol nastaje usled oteenja nervnih vlakana injekcionom
iglom ili usled odvajanja od periosta.
Ako pacijent ne moe jasno da odredi da li je dolo do potpunog gubitka subjektivnih tegoba
tada je test neodreen i moe se ponoviti za 10-15 dana.
*ograniavajui faktor je alergija na penicillin
*Nedostatak: na osnovu izjave pacijenta o prestanku subjektivnih smetnji.
Histaminski test- slui za dokazivanje postojanja alergijskih reakcija u organizmu.
Nespecifian je u odnosu na uzrok alergije(nije kao disolvoalergijski test), ali njime se moe
dokazati alergijska reakcija u organizmu(jedan od moguih mehanizama nastanka fokalne
infekcije). Ovim testom se definitivno ne dokazuje fokalna infekcija.
One se izvodi epikutanom aplikacijom 1 mikrokapi histamina u razblaenju 1:10000. Test se
izvodi tako to se na volarnoj strani podlaktice otrom iglom naprave 2 skarifikaciona polja
udaljenja jedan od drugog oko 5cm. Skarifikacija epiderma ne sme izazvati krvarenje, ni kap
krvi! Nakon toga se na jedno skarifikaciono polje(eksperimentalno) kapne 1 mikrokap histamina
u razblaenju 1:10000. Na drugo(kontrolno) polje se kapne 1 kap fiziolokog rastvora.
Test je + ako se na eksperimentalnom polju javi eritem i/ili urtrikarijalne papule u roku od 60
sekundi od momenta aplikacije histamina. Pri tom kontrolno skarifikaciono polje treba da bude
nepromenjeno.
U nekim slualevima in a kontrolnom skarifikacionom polju se moe javiti eritem uz pojavu
urtrikarijalnih papula, ovaj fenomen se zove DERMOGRAFIZAM. Izazvan je specifinom
osetljivou koe na trauma. Ukoliko se na oba skarifikaciona polja ispolji eritem istog
intenziteta bez ili uz pojavu istog broja urtrikarijalnih papula onda je histaminski test - jer su
promene na koi izazvane dermografizmom. Kada su promene na eksperimentalnom polju vee i
intenzivnije u odnosu na kontrolno polje onda je test + (rezultat udruene reakcije delovanja
histamina i dermografizma).
Ovaj test je + u sluaju onih alergijskih reakcija u kojima se oslobaa histamin. To znai da
bolesnik moe biti alergian na antigene arita, a da histaminski test bude - . Zbog svoje
nespecifinosti i nesigurnosti ovaj test ima ogranienu dijagnostiku vrednost.
Disolol test- disolvoalergijski test- izvodi se ubrizgavanjem 0,3 cm3 disolvoalergena
subkutano. Test se zasniva na pretpostavci da e nakon subkutane primene disolvoalergena
nastupiti pogoranje u oblasti arita i u oblasti konsekutivnog oboljenja. Poto ovakve reakcije
mogu da budu burne posebno u sluaju postojanja tekih sistemskih oboljenja, Kalaj je izvrio
modifikaciju ovog testa. Po njegovoj modifikaciji test se izvodi sa 0,01-0,03cm 3 pripremljenog
disolvoalergena koji se ubrizgava intrakutano u volarnu stranu nadlaktice.

Test je + ako se na mestu aplikacije javi eritem. Pogoranja u oblasti arita i konsekutivnog
oboljenja u ovom sluaju izostaju, jer se radi o maloj koliini alergena. Ovi testovi se ne rade
rutinski.
12. Opta terapija fokalnih bolesnika
-Neemo leiti konsekutivno oboljenje u akutnoj fazi, nego se tada primenjuje sistemska
medikacija da bi se bolest prevela u hroninu ili bar subakutnu fazu(koje lekove treba dati
pacijentu pre nego to pristupimo vaenju zuba). Tokom eliminacije arita posebno nekim od
hirurkih zahvata medikacija je neophodna jer dolazi do hematogene i limfogene diseminacije
fokalnog materijala iz obolelog arita(MO male virulencije nisu toliko znaajne koliko su Ag
materije iz arita na koje je organizam domaina ve senzibilisan. Bez prethodne pripreme
bolesnika za uklanjanje oralnog arita a kao posledica nastalih alergijskih reakcija nastupio bi
skok temperature i porast sedimentacije Erc i znaajno pogoranje u oblasti konsekutivnog
oboljenja. Preventivnim merama nastojimo da eliminiemo potencijalni negativni efekat
tranzitorne bakterijemije i alergijske reakcije pri kontaktu Ag iz arita i At domaina. Cilj
pripreme je podizanja imunobiolokog potencijala organizma ime e se spreiti tetno
sistemsko delovanje toksina iz arita.
Antibiotik- amoksicilin 500mg na 8 h ili u sluaju alergije tetraciklin, cefalosporin. AB
terapija treba da otpone 24h pre intervencije(najkasnije 8 h pre intervencije) i sa njom
trebamo nastaviti jo 5 dana.
Antihistaminik- da bi spreili negativne efekte osloboenog histamina i drugih medijatora
nastali nakon neizbene reakcije Ag iz arita i At domaina. Npr pressing 10mg. Sa Th
treba otpoeti sat vremena pre intervecije i nastaviti sa Th najmanje 24h nakon
intervencije. Uzimaju se 1 tableta na 24h
Detoksikant- C vitamin 500mg- 2 puta dnevno po 1 tableta svaki dan 5 dana pre i posle
intervencije
13. Lokalna terapija dentogenih fokusa
-Oralni fokusi se mogu eliminisati na 3 naina:
Ekstrakcijom zuba
Resekcijom vrha korena zuba
Leenjem kanala korena
-Izbor terapijske metode zavisi od vrste i teine konsekutivnog oboljenja, veliine patolokog
procesa i koji je zub u pitanju.
Uklanjanje oralnih arita ekstrakcijom zuba- je najsigurnija i najradikalnija
terapijska metoda za otklanjanje periapikalnih arita. Kod konsekutivnih oboljenja organa sa
vitalnim funkcijama ekstrakcija zuba je metoda izbora, bez obzira na znaaj zuba u mastikaciji,
estetici i protetskom reavanju. Prilikom ekstrakcije zuba je neophodno odstraniti granuloma,
ostitina arita i ciste. Ako ovo nije mogue kroz alveolu tada se mora pristupiti hirurkom
odstranjenju.
Uklanjanje oralnih arita resekcijom vrha korena zuba- ova metoda je indikovana u
sluaju da konsekutivnim oboljenjem nisu zahvaeni vitalni organi, da je konsekutivno oboljenje
lake prirode i hroninog toka, ukoliko je u pitanju jednokoreni zub i ukoliko se nakon resekcije
zub moe vratiti u normalnu funkciju(potporni apparat zuba nije uniten vie od jedne treine
duine korena.
U toku uklanjanja oralnih arita dolazi do pojaanog prosipanja infektivnog materijala, to
predstavlja opasnost za organizam. Pre saniranja arita stomatolog mora utvrditi da li je pacijent

bolovao ili boluje od reumatske groznice, da li boluje od reumatskog oboljenja srca, da li ima
vetake srane zalistke. Prema preporuci Amerikog udruenja za bolesti srca AHA - pre
uklanjanja oralnih arita neophodno je ordinirati AB kako bi se spreio nastanak infektivnog
endokardita.

Pacijenti koji mogu uzimati penicilin

Odrasli: amoksicilin 2g oralno 1h pre intervencije
Deca: amoksicilin 50mg/kg oralno 1h pre intervencije
Pacijenti koji ne mogu uzimati lek oralno
Odrasli: ampicilin 2g i.v. ili i.m. do 30 min pre intervencije
Deca: ampicilin 50mg/kg i.v. ili i.m. do 30 min pre intervencije
Pacijenti alergini na penicilin
Odrasli: klindamicin 600mg oralno 1h pre intervencije
Deca: klindamicin 20mg/kg oralno 1h pre intervencije ili
Odrasli: azitromicin ili klaritromicin 500mg oralno 1h pre
intervencije
Deca: azitromicin ili klaritromicin 15mg/kg oralno 1h pre
intervencije
Pacijenti alergini na penicilin i ne mogu uzimati lek oralno
Odrasli: klindamicin 600mg i.v. ili i.m. do 30 min pre intervencije
Deca: klindamicin 20mg/kg i.v. ili i.m. do 30 min pre intervencije

Amoksicilnin se moe dati 2 puta u toku 1 meseca, ali treu dozu treba ordinirati posle mesec
dana.
Izmeu 2 profilaktike doze klindamicina treba da proe 2 nedelje.
Stomatoloke intervencije kod kojih se preporuuje profilaksa bakterijskog endokardita:
Sve oralnohirurke intervencije
Uklanjanje dentalnih implantata
Intraperiodontalna lokalna anestezija
Parodontalna terapija- uklanjanje zubnog kamenca i konkremenata, obrada parodontalnog
depa
Parodontalne hirurke intervencije
Periapikalne endodontske intervencije
Subgingivalno bruenje zuba
Profilaktiko ienje zuba kada se oekuje krvarenje
Uklanjanje inflamirane hiperplastine papile
Uklanjanje oralnih arita leenjem kanala korena- se primenjuje samo u odreenim
indikacijama: kada je blago konsekutivno oboljenje(kono) i kada na zubima anatomski uslovi
dozvoljavaju izvoenje ove terapije.