BESEDE

Predgovor

Izdavai su smatrali za shodno da daju kratak prikaz istorije Beseda zajedno sa

komentarima o tome zato je, u ovo dananje vreme, bilo poeljno objaviti njihovo
revidirano sedmo izdanje.
Izdavaka istorija Beseda
Seda

S vremena na vreme, u odreenim vremenskim razmacima, Meher Baba je, raznim

osobama i grupama, diktirao na Njegovoj alfabetskoj tabli svoja kazivanja i poruke.
Kada se mesenik Meher Baba urnal (Meher Baba Journal) prvi put pojavio u
novembru 1938. godine, odlueno je da se u svakom novom izdanju pojavi i po jedno
kazivanje ili poruka Meher Babe. Dr akradhar D. Demuk (Dr Chakradhar D. Deshmukh), lan Meherovog izdavakog vea, rukovodio je grupom ljudi na pripremanju i
izdavanju diktiranog materijala. Krajem svake godine od Babinih kazivanja bi se
sastavljala zbirka, a od tih zbirki je zatim sainjena prva knjiga Beseda u etiri toma.
Nakon to se, u oktobru 1942. godine, urnal ugasio, grupa je naknadno izdala jo
jedan tom, dovrivi tako prvo izdanje Beseda u pet tomova. Besede su tampane u
Indiji izmeu 1939. i 1943. godine iskljuivo za internu upotrebu.
Nakon to bi se neki od tomova rasprodao, tampalo bi se novo izdanje sa manjim
ispravkama. Tako su nastala izdanja Beseda od drugog do petog, koja su objavljena u
Indiji od 1941. do 1954.
itaoci su tokom godina postavljali mnoga pitanja u vezi razliitih tema zastupljenih u
Besedama i traili razjanjenja od Meher Babe i Njegovih bliih uenika. Pitanje
mogueg pogrenog tumaenja i potrebe za revizijom teksta pokrenula je Mani
(Manija S. Irani), Meher Babina sestra, u pismu koje se pojavilo u Buditelju
(Awakener) tom 3., broj 1., 1955. godine:
Ima ljudi koji veruju da je doslovce svaka re u prvobitnim Besedama-Babina, i
odbijaju da prihvate svaku revidiranu verziju. No, premda mu je Baba satima diktirao
na tabli, profesor Demuk je upotpunjavao i ulepavao izvesne delove knjige. Iako je
Demuk bez sumnje na mnogim mestima briljantno uobliio delo, mi oseamo da
postoje odreena mesta gde bi uproavanje reenine strukture ili korekcija u
pravopisu jo vie doprineli lepoti i jednostavnosti-to i jeste sr Babinih uenja....
Smatramo da postoje odreena mesta u prvobitnim Besedama gde je Demuk
oigledno krivo interpretirao sutinu, i kao posledica toga, javilo se nekoliko ozbiljnih
greaka.... Ovaj citat je ovde naveden ne da bi omalovaio dr Demuka, niti da bi se
na bilo koji nain umanjio znaaj njegovog monumentalnog dela i napora koje su u
njega ulagali njegovi saradnici, ve da bi ukazao na injenicu da prvobitno izdanje
Beseda doista sadri stilske nejasnoe, pa je neke delove potrebno preraditi.
1948. godine Meher Baba je ovlastio Carlsa B. Pardoma (Charles B. Purdom) da za
zapadnu publiku same i izda Besede u jednom tomu. Za ovaj tom, naslov koji je
glasio Bog oveku i ovek Bogu: Besede Meher Babe, odabrao je lino Meher Baba.
Prvi put je knjiga tampana u Engleskoj 1955. godine.
Izdavanjem Meher Babine knjige Boggovori 1955. godine, odreena pitanja i termini
su raieni i ponovo definisani. 1967. godine esto izdanje Beseda, u tri toma, izdali
su Preobraeni Sufizam (Sufism Reoriented), u San Francisku, Kalifornija. Sa Meher
Babinim odobrenjem, izdavai Ajvi Aneita Djus (Ivy Oneita Duce) i Don. E. Stivens
(Don E. Stevens) su uinili neke prepravke oslanjajui se na knjigu Bog govori i
kasnija objanjenja koja je Baba dao. Oni su u ovom trotomnom izdanju pojednostavili
neke od reeninih struktura i napravili nov, loginiji raspored poglavlja. esto izdanje
je, uz manje korekcije, izalo u tri reprinta. Sedmo izdanje.
Nakon estog izdanja, Avatar Meher Baba Perpetual Public Charitable Trust odluila
je da ponovo publikuje Besede. Isprva je bilo planirano da to jednostavno bude reprint
estog izdanja, pa je naglasak stavljen na upotpunjavanje materijala iz priloga: uvoda,
glosara i indeksa. Ali, ubrzo je postalo jasno da e biti nuno izvriti neke izmene i u
samom tekstu. Od izdanja iz 1967. godine, rezultati dodatnih istraivanja teksta otvorili
su neka nova pitanja.

Postojanje, Ljubav, rtvovanje, Odricanje, Znanje, Obuzdavanje i Predavanje

m

Ne pridajem znaaj veroispovestima, dogmama, staleima, vrenju religijskih

ceremonija i rituala, ve jedino razumevanju sledeih sedam Stvarnosti:
1. Jedino Stvarno Postojanje je postojanje jednog i jedinog Boga, koji je Sopstvo u
svakom ogranienom sopstvu.
2. Jedina Stvarna Ljubav je Ljubav prema Beskonanom (Bogu), koja pobuuje
intenzivnu enju da se vidi, spozna i postane jedno sa Istinom (Bogom).
realnosti

Uvod u 7. izdanje

Mervan eriar Irani (Menvan Sheriar Irani) je roen u gradu Puni (Poona) u Indiji 25.
februara 1894. godine. Njegovi roditelji, eriar (Sheriar) i irin (Shirin), bili su
zoroastrijanci persijskog porekla. Njegov otac eriar je bio iskreni traga za Bogom.
Mervan je, dok je pohaao srednju kolu Sveti Vin-sent, bio ivahan i bezbrian
deki koji se isticao u uenju i u sportu i nije bio preterano zainteresovan za duhovne
stvari. Meutim, jednom prilikom, jedan kolski drug mu je poklonio knjigu o ivotu
Bude, a godinama kasnije, On se priseao tog dogaaja: Otvorio sam knjigu ba na
mestu gde se govorilo o drugom dolasku Bude kao Maitreje, Gospoda Milosra. I, u
magnovanju sam shvatio: To sam ja. Oseao sam to duboko u sebi. Potom sam sasvim
zaboravio na ovaj dogaaj i prole su mnoge godine dok ga se nisam ponovo setio.
Jednog dana u maju 1913. godine, u vreme studiranja na koledu Dekan (Deccan) u
Puni, proao je na biciklu kraj potovane muslimanke Hazrat Babaan (Hazrat
Babajan), jednog od pet Savrenih Uitelja tog doba. Ona ga je pozvala k sebi i
poljubila u elo, otkrivi mu Njegov istinski status Avatara, apsolutne manifestacije
Boga u ljudskoj formi.
Na poetku je Mervan bio oamuen; ali postepeno, u razdoblju od nekoliko meseci,
svest o Njegovom okruenju se povratila toliko da je mogao da stupi u kontakt sa
Savrenim Uiteljem Sai Babom iz Sirdija (Shirdi)-koji ga je odmah zatim uputio do
jo jednog od Savrenih Uitelja, Upasni Maharaa (Upasni Maharaj), Hindusa iz
Sakorija. Sai Baba nije prenosio svoje uenje drugima. Dva preostala Savrena Uitelja
tog vremena bili su musliman Tadudin Baba (Tajuddin Baba) i Hindus Narajan
Mahara (Narayan Maharaj). Sedam godina je Upasni Mahara integrisao Mervanovu
Boansku svest sa sveu grubog sveta, pripremajui ga za ulogu Avatara Doba.
Njegova avatarska misija poela je da se manifestuje u spoljanjem svetu 1921. godine
kada su se oko njega okupili Njegovi prvi uenici, nadenuvi mu ime Meher Baba,
Milosrdni Otac.
Posle vie meseci intenzivnog rada sa svojim uenicima i putovanja po Iranu i Indiji
(ukljuujui i dananji Pakistan), Meher Baba i njegovi sledbenici nastanili su se u
praznom vojnom logoru iz prvog svetskog rata u blizini Ahmednagara u Indiji. Ovo
mesto je postalo poznato kao Meherabad. Na tom mestu je podigao brojne objekte, kao
to su besplatna bolnica i dispanzer, prihvatilite za duevno poremeene i siromane,
kao i besplatnu kolu za deake svih religija sa naglaskom na spiritualnom treningu. U
koli se nije vodilo rauna o kastin-skoj pripadnosti; vie i nie kaste su se meale,
sjedinjene u bratstvu koje je podsticala Njegova ljubav. Meher Baba je sve njih
redovno uio moralnoj disciplini, duhovnom razumevanju, nesebinom sluenju i,
iznad svega, ljubavi prema Bogu.
Sve ove aktivnosti odvijale su se punom parom uprkos Babinom utanju, koje je
usledilo kratko nakon najave istog, 10. jula 1925. godine. Kada je, pre no to e
zapoeti utanje, bio upitan kako e nastaviti sa besedama i poduavanjem, On je
odgovorio, Ja nisam doao da poduavam nego da vas probudim. I kasnije, za vreme
Njegovih poseta Zapadu, Njegovi komentari bili su jednako duboki i intrigirajui:
Stvari koje su istinite ue se i poduavaju u tiini; i jo Ako ne moete da ujete
moju tiinu od kakve su onda koristi reci? Postoje 1927. godine prestao da pie (osim
kada se potpisivao), On je nastavio da komunicira pokazujui slova na alfabetskoj
tabli, ali je i taj nain napustio 1954. godine. Posle toga je komunicirao posredstvom
Njegovog jedinstvenog sistema gestikulacije rukama. No, knjige Besede i Bog govori
u to vreme su ve bile izdiktirane.
Tridesetih godina ovog stolea Meher Baba je krenuo da putuje po Evropi, i ubrzo
zatim se obreo i u Americi. Budui da je kontaktirao sa stotinama ljudi na oba
kontinenta, Njegovo Ime ubrzo se rairilo medu duhovnim tragaima. Samo nekima od
njih je kasnije bilo doputeno da ga, u malim grupama, poseuju u Indiji. Njihove
posete trajale su uglavnom od nekoliko nedelja do nekoliko godina. Svi, sem
nekolicine odabranih, bili su zamoljeni da se vrate na Zapad negde pred poetak
Drugog svetskog rata.
Meher Baba je ponovo posetio Zapad 1952., 1956., i 1958. godine. Imao je i dve

Postojanje, Ljubav, rtvovanje, Odricanje, Znanje, Obuzdavanje i Predavanje

Ne pridajem znaaj veroispovestima, dogmama, staleima, vrenju religijskih
ceremonija i rituala, ve jedino razumevanju sledeih sedam Stvarnosti:
1. Jedino Stvarno Postojanje je postojanje jednog i jedinog Boga, koji je Sopstvo u
svakom ogranienom sopstvu.
2. Jedina Stvarna Ljubav je Ljubav prema Beskonanom (Bogu), koja pobuuje
intenzivnu enju da se vidi, spozna i postane jedno sa Istinom (Bogom).
Sedam realnosti

Boanski plan

Kao u svim izuzetno kriznim periodima ljudske istorije, oveanstvo i danas prolazi
kroz poroajne muke duhovnog preporoda. Mone ruilake sile su se pokrenule i
naizgled ovladale sadanjim trenutkom, ali u isti mah konstruktivne i stvaralake snage
koje e spasiti svet takoe bivaju osloboene kroz brojne kanale. Mada ove snage
svetlosti dejstvuju u tiini, one e u krajnjem ishodu dovesti do promena kojima e se
obezbediti vii, sigurniji i postojaniji duhovni napredak oveanstva. Sve to predstavlja
deo boanskog plana kako bi se izgladnelom i posustalom svetu pruila sveza objava
vene i jedine Istine.
Rat kao simptom iji uzrok ima dublje korene
Gorui problem sa kojim se sada oveanstvo suoava jeste iznalaenje puteva i naina
da se otklone: suparnitvo, sukobljavanje i nadmetanje, u svim suptilnim i grubim
oblicima u kojima se ispoljavaju u razliitim sferama ivota. Oruani ratovi su,
naravno, najoigledniji izvori nereda i razaranja. Meutim, sami ratovi ne predstavljaju
sutinski problem oveanstva, nego pre spoljanji simptom neeg mnogo ozbiljnijeg
to se nalazi u samom njihovom korenu. Ratovi i patnja koju izazivaju ne mogu se u
potpunosti odstraniti samo uz pomo antiratne propagande. Pa, ako ve treba da budu
izbrisani iz ljudske istorije, bie neophodno uhvatiti se u kotac sa njihovim
uzronicima u samome korenu. Jer, ak i onda kada se ne vode oruani ratovi,
pojedinci i grupe pojedinaca neprekidno uestvuju u ekonomskom ili nekom drugom
suptilnom obliku voenja rata. Oruani ratovi, sa svom prateom surovou, izbijaju
tek onda kada su ovi osnovni uzroci zaotreni do vrhunca.
Egoizam i samoljublje
Uzrok neredu koji dovodi do ratova lei u injenici da je veina ljudi obuzeta
egoizmom i sebinim ciljevima, preputajui se svom egoizmu i sebinosti kako
individualno tako i kolektivno. To je ivot varljivih vrednosti u iju zamku ovek
upada. Suoiti se sa istinom znai spoznali jedinstvo ivota u svim i kroz sve njegove
raznovrsne manifestacije. Posedovati ovo razumevanje znai zaboraviti na
ograniavajue, ja i spoznati jedinstvo ivota.
Nepotrebnost i nerazumnost ratova
Sa svitanjem istinskog razumevanja, problem ratova ubrzo e nestati. Kada ratovi budu
jasno vieni kao suvini i nerazumni, tada osnovni zadatak vie nee biti spreavanje
ratova, nego voenje duhovne bitke sa ciljem da se prevaziu oni stavovi koji su doveli
do tako surovog i bolnog stanja stvari. U svetlosti istine o jedinstvu svekolikog ivota,
zajedniko i usklaeno delovanje se namee kao prirodno i neminovno. Stoga, osnovni
zadatak onih koji istinski brinu o obnovi oveanstva, jeste da svim snagama prionu na
otklanjanje duhovnog neznanja koje obavija oveanstvo.
Ja se mora odstraniti iz svih sfera ivljenja
Ratovi ne poinju samo da bi se obezbedila ponovna preraspodela materijalnih dobara.
Oni su esto proizvod nekritikog poistoveivanja sa uskim interesima, koje ljudi,
preko svojih istomiljenika, prenose na onaj deo sveta koji smatraju svojim.
Uspostavljanje nove materijalne ravnotee je samo deo ireg problema vaspostavljanja
duhovne ravnotee. Duhovna ravnotea zahteva uklanjanje ja ne samo iz materijalnih
vidova ivota, ve takoe i iz onih sfera koje se tiu intelektualnog, emotivnog i
kulturnog ivota oveka.
Materijalna ravnotea iziskuje duhovno razumevanje
Posmatrati problem oveanstva kao puki problem nasunih potreba, znai svesti
oveka na nivo ivotinja. Ali ak i onda kada se ovek usredsredi na ogranieni
zadatak ouvanja isto materijalne ravnotee, on e u tome uspeti jedino ako poseduje
duhovno razumevanje. Ekonomsku ravnoteu je nemogue ostvariti ukoliko ljudi ne
shvate daje planska i zajednika akcija u ekonomskim stvarima neizvodljiva sve dotle
dok lini interes ne ustupi mesto nesebinoj ljubavi. U suprotnom, ak i uz najbolju

Sebinost

Analiza sebinosti
Sebinost se javlja kao posledica nastojanja elja da se ispune kroz delovanje i
iskustvo. Ona potie iz osnovnog nepoznavanja ovekove prave prirode. Ljudska svest
je zamuena zbog nagomilavanja razliitih vrsta impresija koje su se taloile u dugom
periodu njene evolucije. Ove impresije se ispoljavaju u vidu elja koje strogo
ograniavaju opseg delovanja svesti Sanskare, ili impresije, ograuju polje svesti.
Obru sanskara odreuje opseg tog ogranienog podruja, jedinog podruja gde se
pojedinana svest moe usmeriti.
Dok je u nekim eljama akcija samo pritajena, dotle se neke elje pretau u njima
odgovarajuu akciju. Da li e se elja ispoljiti u vidu akcije zavisi od intenziteta i broja
sanskara vezanih za nju. Geometrijskom metaforom reeno, kada se elja ispoljava kao
akcija, ona prelazi razdaljinu jednaku radijusu kruga koji opisuje granicu sanskara
povezanih sa njom. Kada elja postane dovoljno snana, ona se ispolji kao akcija da bi
se ispunila.
eljenje vodi u nezadovoljstvo
ovek je onoliko sebian koliko je u njemu prisutno raznoraznih elja. Zbog uplitanja
raznovrsnih elja dua ne moe da pronae pun i nesputan izraz svoje prave sutine, pa
njen ivot postaje krut i samoljubiv. itav ivot pojedinanog ega neprekidno je
zasunjen raznim htenjima, to jest, nastojanjima da se elje ispune kroz nestalne i
prolazne stvari. Meutim, nema pravog ispunjenja u prolaznim stvarima. Zadovoljstvo
koje proistie iz prolaznih okolnosti ivota je privremeno, pa ovekova htenja ostaju
neostvarena. Iz toga proistie opti oseaj nezadovoljstva praen svim vrstama briga.
Pouda, pohlepa i ljutnja
Osnovni vidovi ispoljavanja frustriranog ega su pouda, pohlepa i ljutnja. Pouda je po
mnogo emu slina pohlepi; od nje se razlikuje po nainu na koji se ispoljava, a koji je
direktno vezan za grubu sferu. Pouda se izraava posredstvom fizikog tela i tie se
tela. Ona je oblik vezanosti za grubu sferu.* Pohlepa je stanje uznemirenosti srca, a
sastoji se uglavnom od udnje za moi i za posedovanjem. ovek tei moi i
posedovanju da bi ispunio svoje elje. On je, meutim, nastojei da ispuni svoje elje
uvek samo delimino zadovoljen, a ta deliminost jo vie raspiruje i uveava plamen
udnje umesto da ga utuli. Tako pohlepa, u svom beskonanom osvajakom pohodu,
ostavlja pojedinca veito nezadovoljnim. Osnovni oblici ispoljavanja pohlepe su u vezi
sa ovekovom emotivnom stranom. U pitanju je jedan vid vezanosti za suptilnu sferu.
* Vidi Glosar pod grubo, suptilno i mentalno
Ljutnja je buka razdraenog uma. Ona je uzrokovana spreenou da se eljeno ispuni.
Ta nemogunost ispunjenja dalje pothranjuje ogranieni ego i slui dominaciji i
agresiji. Cilj ljutnje je uklanjanje prepreka koje stoje na putu ispunjenju elja. Pomama
besa hrani egoizam i tatinu, te je tako najblii saveznik ogranienog ega. Um je
kolevka ljutnje, te se tako ljutnja uglavnom izraava kroz aktivnosti uma. Ljutnja je
oblik vezanosti za mentalnu sferu. Pouda, pohlepa i ljutnja se naizmenino izraavaju
kroz telo, srce i um.
Opasan krug
ovek doivljava razoaranja zahvaljujui poudi, pohlepi i ljutnji; a njegov povreeni
ego zauzvrat trai zadovoljenje kroz poudu, pohlepu i ljutnju. Svest tako biva
uhvaena u opasni krug nedoglednih razoarenja. Razoarenje se javlja kada su
pouda, pohlepa ili ljutnja spreeni u svom izraavanju. Prema tome, ono je opta
reakcija na grube, suptilne i mentalne vezanosti. Potitenost prouzrokovana
neispunjenjem poude, pohlepe i ljutnje verna je pratilja sebinosti. Sebinost kao
zajednika osnova ova tri poroka predstavlja najdublji uzrok razoaranja i briga. Ona
samu sebe poraava. Traei ispunjenje kroz elje, uspeva samo da postigne trajno
nezadovoljstvo.

Bog i jedinka

Bog je jedina Stvarnost

Bog je beskonaan. On je iznad suprotnosti dobra i zla, ispravnog i pogrenog, vrline i
poroka, raanja i smrti, zadovoljstva i bola. Ti dvojni aspekti nisu aspekti Boga. Ako
uzme da je Bog zasebna celina, onda e On za tebe predstavljati samo jedan od
pojmova relativnog postojanja. Ba kao to je dobro opreka zlu, i Bog tako postaje
opreka ne-Bogu; a Beskonano opreka konanom. Kada govori o Beskonanom i
konanom, podrazumeva da se radi o dvoje; i tako Beskonanost svodi na jednu od
oprenosti. Meutim, Beskonano pripada bezoprenom poretku stvari. Ako se
Beskonano shvati kao opreka konanom, ono prestaje da biva beskonano i postaje
jedna podvrsta konanog; a budui da se nalazi s one strane konanog kao njegova
suprotnost, postaje i ogranieno. Obzirom da Beskonano ne moe da bude druga
strana konanog, vidljivo postojanje konanog takoe je varka. Jedino Beskonano
postoji. Bog se ne moe podvesti u domen dualnosti. Postoji samo jedan bitak u
stvarnosti a to je univerzalna Dua. Postojanje konanog ili ogranienog je privid.
Ti si beskonaan. Ti si doista svuda, premda misli da si telo i stoga smatra da si
ogranien. Ako misli da si telo koje sedi, onda ne poznaje svoju istinsku prirodu.
Kada bi se zagledao unutra, u sebe, i doiveo svoju duu u njenoj istinskoj prirod
shvatio bi da si beskonaan, iznad celokupne kreacije.
Meutim, poistoveuje se sa telom. Uzrok pogrenom poistoveivanju lei u neznanju
koje posreduje um. Prosena osoba misli da je fiziko telo. Duhovno uznapredovala
osoba smatra da je suptilno telo. Svetac zamilja da je um. Ali dua nijednog od njih
nema direktnu spoznaju Sebe. Ni u jednom od navedenih sluajeva nema jasnog
razumevanja bez primesa uobrazilje.
Prividnost ogranienog postojanja
Dua kao Dua je beskonana - nezavisna od uma ili tela mada zahvaljujui neznanju,
pada pod uticaj uma i postaje mislilac, poistoveujui se ponekad s telom, a ponekad
s umom. Sa ogranienog stanovita osobe koja nije iskoraila iz podruja Maje, postoje
bezbrojne jedinke. Naizgled ima onoliko jedinki koliko umova i tela. Iako postoji samo
jedna univerzalna Dua, jedinka je ta koja misli da je razliita od ostalih jedinki. Jedna
te ista Dua, sakrivena iza umova prividno razliitih jedinki proivljava kroz njih
raznovrsna iskustva sveta oprenosti. Tako Jedna - u - mnogima, doivljava sebe kao
jednu - od - mnogih. Ovo se zbiva zahvaljujui uobrazilji, odnosno pogrenom
miljenju.
Uzrok nepouzdanog razmiljanja
Pogreno miljenje nastaje zbog uplitanja sanskara koje su se nagomilale u procesu
evolucije svesti. Funkcija svesti se vremenom izopaila usled delovanja sanskara
manifestovanih u vidu elja. Kroz mnoge ivote svest je sve vie pritiskalo breme
posledica neprekidnog nizanja raznih iskustava. Te posledice su ograniile opaanje
due. Miljenje due se nije moglo probiti kroz ogradu koju su podigle sanskare, pa je
svest postala bespomonim zatoenikom uobrazilja koje je projektovalo njeno
pogreno miljenje. Krivotvorenje misli prisutno je ne samo tamo gde je svest
delimino razvijena, ve i kod oveka, kod koga je svest potpuno razvijena.
Domet pune svesti
Progresivna evolucija svesti zapoeta na nivou kamena svoj vrhunac doivljava u
oveku. Istorija evolucije je istorija postupne evolucije svesti. Konani plod evolucije
je puna svest koja odlikuje oveka. Ali, ak i ovakva potpuno razvijena svest nalik je
na ogledalo pokriveno prainom. Zahvaljujui delovanju sanskara, ona ne odraava
jasno i pravo znanje o prirodi due. Iako u potpunosti razvijena, sve dok je njeno
slobodno delovanje zakoeno delovanjem sanskare, ona ne odslikava istinu ve
izmiljenu konstrukciju. tavie, ne moe da se prui izvan reetaka svojih elja i zbog
toga joj je domet ogranien.

Poetak i kraj kreacije

Odakle i kuda?
Sve dok ljudski um ne pone direktno da doivljava konanu Stvarnost onakvu kakva
ona jeste, on e, pri svakom pokuaju da objasni izvor i smisao kreacije, ostajati
pometen. inie mu se da je drevna prolost obavijena velom neobjanjive misterije, a
budunost nalik na vrsto zapeaenu knjigu. Budui zarobljen u aroliji Maje,
ovekov um u najboljem sluaju moe da iznosi briljantne pretpostavke o prolosti ili
budunosti univerzuma. On niti moe da postigne konano znanje o svim stvarima, niti
ga moe zadovoljiti sopstveno neznanje. Odakle? i Kuda? su dva veito prisutna
bolna pitanja koja ljudskom umu donose boanski nemir.
Poetak i kraj
ovekov um se u svom traganju za uzrokom nastanka sveta ne moe pomiriti ni sa
beskonanim vraanjem na isto, ni sa neprestanom promenom bez smisla i cilja.
Evolucija je besmislena ako nema uzroka i liena je svakog znaenja i smisla ukoliko
ne vodi nekom ishoditu. U osnovi pitanja Odakle? i Kuda? lei pretpostavka da
evolutivna kreacija ima poetak i kraj. Poetak evolucije je poetak vremena a kraj
evolucije je kraj vremena. Evolucija ima svoj poetak i kraj kao to i vreme ima svoj
poetak i kraj.
Mahapralaja
Izmeu poetka i kraja ovog sveta podlonog promenama, odvijaju se mnogi ciklusi;
ali istovremeno je prisutan, u ciklusima i kroz njih, kontinuitet kosmike evolucije.
Stvarni svretak evolutivnog procesa naziva se Mahapralaja (Mahapralaya), ili veliko
ponitenje sveta, koje nastupa onda kada svet postane ono sto je na poetku bio, naime
Nita. Mahapralaja sveta moe se uporediti sa snom. Kao to za usnulu osobu
raznovrsni svet iskustava prestaje da postoji, tako se i po nastupanju Mahapralaje itav
objektivni univerzum koji je bio tvorevina Maje gubi u nitavilu. Kao da nikada nije ni
postojao.
Stvarnost je bezvremena i apsolutna
ak i za vreme trajanja evolutivnog procesa, univerzum po sebi nije nita drugo do
uobrazilja. Uistinu postoji samo jedna nedeljiva i vena Stvarnost, bez poetka i bez
kraja. Ona je izvan vremena. S take gledita bezvremene Stvarnosti, itav proces
odvijanja vremena je puki privid. I bilioni godina koji su protekli i bilioni godina koji
tek treba da nastupe ne znae nita. Kao da ih nikada nije ni bilo.
Tako se za mnogostruki evoluirajui univerzum ne moe rei da je stvarni ishod jedine
Stvarnosti. Jer da je ishod jedine Stvarnosti, Stvarnost bi u tom sluaju bila ili nestalna
u trajanju ili sastavljena iz razliitih inilaca, to ona nije. Jedina Stvarnost je
apsolutna.
Stvarnost i Nita
Jedina Stvarnost obuhvata sve to postoji. Ona je Sve, ali je njena senka Nita. Sutina
ideje o sveobuhvatnom postojanju je postojanje bez ostatka. Kada analizirate
postojanje, vaa se analiza neminovno zavrava idejom o nepostojanju. Ideja o
nepostojanju ili o Nita, pomae vam da jasno definiete svoju predstavu o postojanju.
Tako Nepostojanje ili Nita i Postojanje postaju komplementarni inioci. Nita ne
moe postojati zasebno i nezavisno. Ono je, po sebi, nita. Nita samo po sebi ne moe
biti uzrok bilo emu. Mnogostruki evoluirajui univerzum ne moe biti ishod Niega, a
takoe, videli smo, ne moe predstavljati ni ishod jedine Stvarnosti. Iz ega je onda
proizaao ovaj mnogostruki i evoluirajui univerzum?
Stvarnost i univerzum
Mnogostruki evoluirajui univerzum je proistekao iz meavine jedine Stvarnosti i
Nita. On je izronio iz Nita koje je odraz jedine Stvarnosti. Ali, ne sme se shvatiti da

Obrazovanje sanskara i njihova funkcija

Analiza ljudskog iskustva

Postoje dva aspekta ljudskog iskustva - subjektivni i objektivni. S jedne strane imamo
misaone procese kao sutinske sastojke ljudskog iskustva, a sa druge, stvari i objekte
na koje se oni odnose. Misaoni procesi delom zavise od neposredno date objektivne
situacije, a delom od delovanja nataloenih sanskara, odnosno impresija. Tako se
ljudski um nalazi u rascepu izmeu mora sanskara iz prolosti s jedne, i itavog
prostranstva objektivnog sveta s druge strane.
Sanskare vode poreklo iz iskustva
Sve ovekove akcije se zasnivaju na delovanju prolih impresija uskladitenih u umu.
Svaka misao, emocija ili delo vodi poreklo od grupe impresija koje su, na ovaj ili onaj
nain, modifikovale um. Impresije, taloi preanjih iskustava, vremenom postaju
najvaniji faktori u odreivanju toka sadanjih i buduih iskustava. Prikupljajui nova
iskustva, um neprekidno stvara i prikuplja nove impresije.
Kada je zaokupljen fizikim objektima ovog sveta (kao to su telo, priroda i drugo) um
je okrenut ka vani i on tada proizvodi grube impresije. A u trenucima zaokupljenosti
sopstvenim subjektivnim misaonim procesima, koji su odraz ve postojeih sanskara,
on proizvodi suptilne i mentalne impresije. Pitanje ta je prvo nastalo, sanskare ili
iskustvo, lii na pitanje da li je prvo nastala koko ili jaje. Oni su meusobno zavisni i
razvijaju se paralelno. Prema tome, problem razumevanja ljudskog iskustva svodi se na
problem razumevanja procesa obrazovanja i delovanja sanskara.
Prirodne i neprirodne sanskare
Prema nainu postanka razlikujemo dva tipa sanskara - prirodne i neprirodne. Sanskare
koje dua gomila u toku organske evolucije su prirodne. Ove sanskare nastaju u
procesu u kome dua postupno preuzima i odbacuje razne podljudske forme, prolazei
kroz prividno neive stupnjeve (kao to su kamen ili metal) i dospevajui do stupnja
oveka, gde svest dostie pun razvoj. Sve sanskare koje dua razvije pre nego to
poprimi ljudsko oblije su produkti prirodne evolucije i nazivamo ih prirodnim
sanskarama. Njih moramo paljivo razluiti od sanskara koje dua razvije nakon to
poprimi ljudsko oblije.
Sanskare koje se vezuju za duu na ljudskom stupnju razvijaju se uz punu moralnu
slobodu svesti, koju prati odgovornost izbora izmeu dobra i zla, vrline i poroka. Njih
zovemo neprirodnim sanskarama. Mada ove post-ljudske sanskare direktno zavise od
prirodnih, one se obrazuju u sutinski drukijim uslovima ivota i po poreklu su, u
odnosu na prirodne sanskare, znatno mlae. Razlika u duini perioda u kom se
obrazuju, kao i razlika u uslovima pod kojima se prirodne i neprirodne sanskare
obrazuju, uslovijava stepen postojanosti njihove vezanosti za duu. Neprirodne
sanskare nije toliko teko iskoreniti kao prirodne, ije je naslede mnogo starije a koren
mnogo vri. Brisanje prirodnih sanskara je za iskuenika praktino nemogue osim
posredstvom Sadgurua, ili Savrenog Uitelja.
Pojavni ivot se javio kao posledica poriva Apsoluta da postane svestan sebe
Neprirodne sanskare se nadovezuju na prirodne, a prirodne sanskare su rezultat
evolucije. Sledee pitanje na koje bi bilo vano dati odgovor glasi: Zato bi se
manifestovani ivot na razliitim stupnjevima evolucije uopte pojavljivao izvan
apsolutne Stvarnosti koja je beskonana? Manifestovani ivot se javlja kao posledica
poriva Apsoluta da postane svestan sebe. Evolutivna progresivna manifestacija ivota
vodi poreklo od volje-da-se-bude-svestan, koja je neotuivi deo Beskonanog. Da bi se
kreacija mogla razumeti, treba uoiti postojanje volje da se bude svestan u Apsolutu,
kao jednog latentnog stanja pre samog ina stvaranja.
Lahar unutar Apsoluta slian je talasu usred okeana
Mada se u svrhu jednog intelektualnog tumaenja postanka kreacije, poriv Apsoluta da

Uklanjanje sanskara

Odeljak I Prekid stvaranja, slabljenje i odmotavanje sanskara

Sanskare spreavaju prosvetljenje Sopstva
Ljudska bia ne doivljavaju prosvetljenje Sopstva jer im je svest zastrta sanskarama,
ili utiscima nagomilanim kroz ranija iskustava. Volja-da-se-bude-svestan, kojom je
evolucija zapoela, uspela je, u formi oveka, da stvori punu svest. Svest, meutim, ne
dospeva do spoznaje Nad-due jer ona pojedinanoj dui slui za iivljavanje sanskara,
umesto da joj poslui da doivi sopstvenu istinsku prirodu, Nad-duu. Proivljavanje
sanskara dri oveka u iluziji da je smrtno telo koje pokuava da se prilagodi svetu
stvari i ljudi.
Problem pouzdanog oslobaanja od sanskara
Individualne due su poput kapljica u okeanu. I kao to je svaka kap u osnovi isto to i
okean, dua-upojedinjena zahvaljujui Bhasu ili iluziji-uvek je Nad-dua i nikada se
istinski ne odvaja od Nad-due. Meutim, sanskare kojima je svest obavijena
spreavaju kap-duu da doivi prosvetljenje Sopstva, zadravajui je u podruju
dualnosti. Da bi dua svesno ostvarila svoju istovetnost sa Nad-duom, neophodno je
da se, uz punu svest, do kraja uklone sve sanskare. Sanskare koje su doprinele evoluciji
svesti postaju same po sebi prepreka uspenom osvetljavanju prirode Nad-due. Zbog
toga osnovni problem sa kojim se suoava volja-da-se-bude-svestan nije daljnji razvoj
svesti, ve oslobaanje svesti od sanskara.
Pet naina sigurnog oslobaanja od sanskara
Oslobaanje od sanskara se odvija na sledeih pet naina:
1. Prestanak staranja novih sanskara.
Sastoji se u prekidu aktivnosti stvaranja novih sanskara. Ako se formiranje sanskara
poredi sa namotavanjem ice oko tapa, ovaj korak podrazumeva prestanak daljnjeg
namotavanja ice.
2. Slabljenje starih sanskara
Spreavanje da se sanskare ispolje u akcijama i iskustvima vodi do njihovog
postepenog slabljenja. U primeru sa icom ovaj proces se moe uporediti sa
istanjivanjem ice na odreenom mestu.
3. Odmotavanje prolih sanskara
Postupak se ogleda u ponitavanju prolih sanskara ponovnim umnim proivljavanjem
procesa koji je doveo do njihovog formiranja. Nastavljajui sa naim primerom, to je
kao da se ica odvija.
4. Rasprivanje i iscrpljivanje odreenih sanskara
Ako se energija uma koja je vezana za sanskare sublimira i uputi u druge kanale,
sanskare se iscrpljuju, raspruju i lagano tee iezavanju.
5. Brisanje sanskara
Sastoji se u potpunom unitenju sanskara. Moe se uporediti sa presecanjem ice uz
pomo makaza. Konano unitenje sanskara se moe postii jedino milou Savrenog
Uitelja.
Treba zapaziti da mnogi od konkretnih metoda uklanjanja sanskara imaju viestruke
efekte, pa se na osnovu pet gore pomenutih naina ne moe izvriti njihova stroga
klasifikacija. Oni, pre svega, odslikavaju principe koji su karakteristini za duhovne

Uklanjanje sanskara II

Rasprivanje i pranjenje sanskara

Odbacivanje sanskara postie se putem kontrole
Na kraju prvog odeljka objanjeni su metodi uklanjanja sanskara koji se prvenstveno
oslanjaju na princip odbacivanja pozitivnih sanskara, jer ove zaklanjaju Istinu od svesti
i spreavaju prosvetljenje Sopstva - zbog ega je itava kreacija i nastala. Svi metodi
odbacivanja pozitivnih sanskara se uglavnom zasnivaju na kontroli tela i uma.
Kontrola uobiajnih sklonosti uma je mnogo sloenija od kontrole fizikih akcija.
Prolazne i nejasne misli i elje mogu se ukrotiti samo ogromnim strpljenjem i
istrajnom vebom. Obuzdavanje misaonih procesa i reakcija je vano zarad kontrole
formiranja novih sanskara i pranjenja ili odmotavanja starih sanskara koje su njihova
posledica. Mada e na poetku biti srazmerno teko postii kontrolu, ulaganjem
iskrenih napora obuzdavanje e vremenom postati prirodno i lako.
Uspostavljanje kontrole zahteva napor sve dotle dok um pokuava da se resi svoje
uslovljenosti sanskarama. Kada se otklanjanjem sanskara um oslobodi, kontrola se
odvija spontano i um tada funkcionie slobodno i s razumevanjem.
Takva kontrola je roena iz snanog karaktera i zdravog rasuivanja, te neizbeno
oslobaa od straha donosei savren mir i spokojstvo. Um koji je u divljem i
neobuzdanom stanju posve nepredvidiv, pod kontrolom postaje izvoritem ogromne
snage. Kontrola je od najvee vanosti za ouvanje umne energije i za ekonominu
upotrebu misaone snage u kreativne svrhe.
Istinska kontrola kao kreativno preusmerenje u svetlu pravih vrednosti
Meutim, isto mehanika kontrola koja se sprovodi bez pravog cilja potkopava
sopstvenu svrhu, a to je da se umu omogui slobodno i neogranieno delovanje.
Duhovno vredna kontrola nije nasilno potiskivanje misli i elja, ve prirodno
obuzdavanje nastalo kao rezultat opaanja pozitivnih vrednosti u procesu sticanja
iskustva. Prema tome, istinska kontrola se ne zasniva samo na negiranju. Jer, kada neke
pozitivne vrednosti dospeju u iu svesti, javlja se potreba da se one ispolje u ivotu, a
kao rezultat toga dolazi do mentalne reakcije koja spreava svako naknadno ometanje
njihovog slobodnog i punog izraavanja. Tako, usvajajui nain ivota u kome glavnu
ulogu igraju istota, velikodunost i dobrota, uklanjaju se poudne, pohlepne i ljutite
sklonosti.
Umu, sviknutom na ustaljene puteve razmiljanja i reagovanja, i uspavanom tromou
impresija vezanih za stare navike, nije lako da se prilagodi novim zahtevima
sopstvenih zapaanja. Ono to nazivamo kontrolom uma je zapravo proces
preoblikovanja uma u svetlosti pravih vrednosti. U takvoj kontroli nema mesta
mehanikom ili prisilnom preobraanju uma. Ona predstavlja napor uma da prevazie
sopstvenu inerciju. Njena svrha je u osnovi stvaralaka, ne negatorska; kroz nju um
ini pokuaj da, uspostavljajui unutranju ravnoteu, izrazi prave ivotne vrednosti.
Rasprivanje i iscrpljivanje sanskara
Kreativnu kontrolu uma je mogue ostvariti jer se izvor svetlosti nalazi u svakom
oveku; i mada veo sanskara spreava prosvetljenje Sopstva, ljudska svest nije u
potpunosti obavljena tamom. Zraak svetlosti, ovekov oseaj za prave vrednosti,
osvetljava put na kome je, u zavisnosti od gustine vela satkanog od sanskara, stepen
vidljivosti manji ili vei. Proces odbacivanja sanskara je istovremeno praen procesom
razumevanja pravih vrednosti. Duhovni razvoj ima, prema tome, dva vida: odbacivanje
lanih sanskarikih vrednosti u korist vrednosti istinskog razumevanja. Zamena niih
vrednosti viim vrednostima predstavlja postupak oplemenjivanja, koji se sastoji u
oslobaanju psihike energije vezane u starim sanskarama u pravcu kreativnih i
duhovnih ciljeva. Kada se energija vezana za sanskare usmeri na ovaj nain, sanskare
se raspruju i troe.
Postupak oplemenjivanja je privlaan

Uklanjanje sanskara III

Potiranje sanskara
Impresije potekle od Sadgurua preobraavaju ivot
Ljubav prema Sadguruu ili Savrenom Uitelju je naroito vana jer priziva kontakt s
njim. Kroz taj odnos uenik od Uitelja prima impresije koje imaju posebnu mo
ponitavanja dejstva impresija iz prolosti, to e u potpunosti izmeniti tok njegovog
ivota. Onaj koji primi ovakve impresije moe u potpunosti odbaciti ustaljeni nain
ivota i razmiljanja. Ovakav tip odnosa podie duhovni nivo i preobraava ak i
najizopaeniji nain ivota. Mogue da je neka osoba vodila nehatan i razvratan ivot
ne razmiljajui o niemu drugom do o zadovoljavanju svojih svetovnih elja. Moda
je bila i zaslepljena udnjom za moi i posedovanjem, bez ijednog drugog cilja sem
novaca i uitaka.
Meutim, ak e i jedna takva osoba, koja nije bila u stanju ni da zamisli oslobaanje
od zemaljskih okova, uvideti da su sanskare koje je primila kroz odnos sa Sadguruom
bile dovoljno snane da sa njenih oiju zauvek uklone zastor koji je izatkao njen
ustaljeni nain razmiljanja i ivljenja, otvarajui joj potpuno nove vidike ka
slobodnijem i uzvienijem ivotu. Impresije primljene od Uitelja mogu biti
podjednako delotvorne i u sluaju intelektualno i kulturno razvijene osobe, ije su
vizije ipak omeene, ija imaginacija u najboljem sluaju moe pojmiti lepotu
umetnosti i lepe reci, a ije se ovekoljublje ne moe proiriti izvan okvira njene
neposredne okoline niti prekoraiti granice otadbine. Po primitku impresija od
Uitelja i ona e biti uzdignuta i doiveti ari uzvienijeg ivota.
Potiranje sanskara intervencijom Sadgurua
Sadguru poseduje mo da uzdigne uenika sa obinog intelektualnog nivoa svesti na
nivo svesti gde glavnu ulogu igraju inspiracija i intuicija, a odatle na nivo spoznaje i
prosvetljenja iji je vrhunac uranjanje u Beskonano. To se podudara sa uenikovim
uzdizanjem iz zemaljske sfere u suptilnu sferu, iz suptilne u mentalnu sferu i, najzad, iz
mentalne sfere u stanje Osloboenosti. Ovaj poslednji korak oznaava potpuno
poliranje svih sanskara - kako prirodnih tako i neprirodnih, kako pozitivnih tako i
negativnih. U ve navedenom primeru ice obavijene oko tapa, proces poliranja
sanskara predstavljao bi postupak presecanja ice makazama. Brisanje svih sanskara,
praeno krajnjim osloboenjem svesti od celokupne iluzije i svih okova, se ne moe
postii ni na koji drugi nain osim milou Sadgurua,
Neophodnost potpune samopredaje
Da bi intervencija Sadgurua bila delotvorna potrebno je da uenik sa Uiteljem
uspostavi odnos potpune predanosti i otvorenosti. Potpuna samopredaja podrazumeva
pokoravanje svim Uiteljevim nalozima. Ako sva vaa dela i elje usmerava Uitelj, a
vi ga pokorno sledite, onda e on preuzeti odgovornost za vas. Prema tome, u sluaju
potpune predanosti, odgovornost za vae osloboenje od sanskara se prenosi na
Uitelja; a u tako stvorenim uslovima, Uitelj moe u trenu da poniti sve vae
sanskare.
Dobro i zlo

Procenjivanje iskustva putem oprenosti

Ljudski um ne samo da prolazi kroz iskustva, on ujedno neprestano vri njihovu
procenu. Neka iskustva smatra prihvatljivim, a neka neprihvatljivim; neka iskustva mu
donose sreu, a neka patnju; neka doivljava kao prijatna, a neka kao neprijatna. Za
neka iskustva veruje da ga ograniavaju, a za druga da ga ispunjavaju i oslobaaju. Za
neka iskustva misli da su dobra, za druga da su loa. Ove oprenosti je stvorila ljudska
imaginacija u trenutku kada je spoznala ivot sa line take gledita.
Prihvatljivo i neprihvatljivo
ovekova koncepcija o tome staje prihvatljivo a ta neprihvatljivo evoluira i menja se
u skladu sa prirodom elja koje dominiraju u datom trenutku. Sve dotle dok i poslednja
elja istrajava u njegovom umu, ovek je prinuen da meri svoje iskustvo prema njoj,
razvrstavajui ga dvojako: na ono to pomae ispunjenju elje, te je stoga prihvatljivo,
i na ono koje osujeuje njeno ispunjenje, te je stoga neprihvatljivo. Umesto da se suoi
sa ivotom bez iekivanja, vezivanja ili odbijanja, um uspostavlja standarde, delei
ivot na suprotnosti - na ono to smatra prihvatljivim i na ono to smatra
neprihvatljivim.
ak i dobro proishodi iz elje
Od svih suprotnosti koje je ljudski um stvorio, suprotnost izmeu dobra i zla je u
duhovnom smislu najznaajnija. Ona se zasniva na ovekovoj tenji da oslobodi um od
svih okova koje mu nameu elje. Loa su ona iskustva i dela koja ga jo vre steu
u okove elja, a dobra su ona koja ga oslobaaju iz njih. Meutim, obzirom da i dobra
iskustva i dobra dela proishode iz elja, ona oveka vezuju jednako kao i loa iskustva
i loa dela. Svaka vezanost potpuno nestaje tek nakon prestanka svake elje. Prema
tome, istinska sloboda dolazi tek kada se dobro i zlo uravnotee i tako srastu jedno u
drugo da vie ne pruaju mogunost izbora ogranienom ja satkanom od elja.
ovek kree sa ivotinjskim sanskarama
Premda je u ljudskim biima svest u potpunosti razvijena, u njoj preovladavaju ravi
elementi, jer je svest na podljudskim stupnjevima evolucije uglavnom delovala pod
uticajem ograniavajuih tenji kao to su pouda, pohlepa i ljutnja. Dela i iskustva
zaeta i podrana takvim egocentrinim tenjama, ostavljali su utiske u umu koji se
razvijao, a on ih je pamtio isto kao to filmska traka belei kretanje glumaca. Zato je
oveku lako da bude rav, a teko da bude dobar. ivotinjski svet, iz koga je izronila
ljudska svest, uglavnom je ogranien ivotinjskim strastima, ivotinjskom pohlepom i
ivotinjskom jarou - iako neke ivotinje umeju da razviju i neke dobre osobine kao
to su portvovanost, ljubav i strpljenje. Jer kad bi sve nataloene ivotinjske sanskare
bile rave, bez ijedne dobre, pojava dobrih svojstava u ljudskoj svesti ne bi bila
mogua.
Neophodnost negovanja dobrih sanskara
Mada su neke ivotinjske sanskare dobre, veina ih je loa, pa se tako na samom
zaetku ljudska svest nalazi pod uplivom nagonske sile koja je prevashodno negativna.
Od samog poetka evolucije oveka, zadatak oslobaanja sastoji se u negovanju i
razvijanju dobrih sanskara, tako da one mogu poklopiti i ponititi dejstvo nataloenih
loih sanskara. Razvoj dobrih sanskara biva podstaknut prelaenjem kroz ona iskustva
i vrenjem onih dela koja su u suprotnosti sa onima koja preteu u ivotinjskom svetu.
Naspram poude je ljubav, naspram pohlepe je velikodunost, a naspram ljutnje tolerancija ili strpljenje. Usmeravajui panju na ljubav, velikodunost i toleranciju,
ovek moe iskoreniti poudne, pohlepne i ljutite tenje.
Zato se glavnom postupku oslobaanja od sanskara mora pridruiti dodatni postupak
odricanja od zla u korist dobra. Ali bilo da je osoba dobra ili zla, ona e uvek zavisiti
od delovanja njenih sanskara. Sa tog stanovita su i svetac i grenik ono to jesu u
skladu sa zakonima koji deluju u univerzumu. Ijedan i drugi isto poinju i isto

Nasilje i nenasilje

Iznad rei
ovek gaji sklonost da nekritiki usvaja stalne, konvencionalizovane rei i doputa da
mu one gotovo mehaniki usmeravaju dela, ne dovodei ih u vezu sa njihovom ivom
sutinom. Rei imaju svoje mesto i namenu u ivotu; ali za razlono i razborito
delanje, nuna je briljiva analiza i istraivanje izvornog, dubljeg znaenja rei. Medu
reima koje zahtevaju jedno takvo istraivanje malo je onih koje se po svom znaaju
mogu meriti sa recima kao to su nasilje i nenasilje, jer one vre direktan uticaj na
ideologije koje oblikuju ne samo pojedinana dela, ve i sveukupni tok ivota.
Duhovno razumevanje nadilazi formulacije
Duhovni ivot je stvar dubokog uvianja a ne mehaniko prilagoavanje nametnutim
pravilima, ak i ako ta pravila slove za visoko vredna. Za njega je potrebno
razumevanje koje nadilazi reci ili formulacije. Sve reci i formulacije ograniavaju
Istinu. Prema tome, oni koji bi da dopru do jezgra pojedinih formulacija, moraju se
upustiti u duboku istraivaku analizu formulisanih naela, uvek nadopunjujui ovakvu
analizu konkretnim primerima iz ivota. To naroito vai za kljune principe
formulisane kroz oprene pojmove nasilja i nenasilja.
Tipine situacije
Pojmovi nasilje i nenasilje se u svojoj uobiajenoj upotrebi mogu primeniti na
toliko raznovrsnih situacija u praktinom ivotu, da nijedno izlaganje u vezi s tim
predmetom ne moe biti celovito ukoliko se sve te raznovrsne situacije ne uzmu u
obzir. Meutim, za potrebe ovog izlaganja nije nuno pobrojati sve mogue situacije
koje ovi pojmovi pokrivaju. Dovoljno je razmotriti samo neke od tipinih. Sluajevi o
kojima emo govoriti izabrani su jer imaju mo da dubinski osvetle sutinu znaenja
pojmova nasilja i nenasilja.
Sluaj davljenika
Situacija broj 1. Pretpostavimo da je ovek koji ne zna da pliva upao u jezero i davi se,
a da se u blizini nalazi drugi ovek koji je izvrstan pliva i da hoe da ga spasi. ovek
koji se davi nastoji da oajniki epa onoga koji mu pritie u pomo; njegov zagrljaj
je tako grevit da ne samo da njegovo spasenje moe uiniti nemoguim, nego moe
prouzrokovati i utapanje spasioca. Zato e spasilac morati, pre nego to pristupi
spaavanju, da davljenika udarcem onesvesti. Onesveivanje davljenika se pod takvim
okolnostima ne moe smatrati ni nasiljem ni nenasiljem.
Sluaj hirurkog zahvata
Situacija broj 2. Pretpostavimo da osoba boluje od izvesne bolesti koja se moe izleiti
samo operacijom. Da bi se bolesnik izleio, te da bi se zatitili drugi koji bi takoe
mogli biti zaraeni, hirurg mora da ukloni zaraeni deo tela. Seenja tela noem se isto
lako ne moe smatrati ni nasiljem ni nenasiljem.
Sluaj agresivnog naroda
Situacija broj 3. Pretpostavimo da je jedan agresivan narod izvrio napad na slabiji
narod iz sebinih pobuda; a da se neki drugi narod, voen plemenitom eljom da spasi
taj nejaki narod, oruanom silom suprotstavio agresivnom napadu. Borbu u cilju
odbrane slabijeg naroda ne moemo smatrati ni nasiljem ni nenasiljem, ali je moemo
zvati nenasilnim nasiljem.
Sluaj besnog psa
Situacija broj 4. Pretpostavimo da besan pas tri unaokolo i da postoji mogunost da
ugrize nekog kolarca, a nastavnik odstreljuje besnog psa da bi zatitio decu. Ubijanje
besnog psa zaista sadri nasilje ali u njemu nema mrnje.

Nenasilje
I
isto i Jednostavno Nenasilje (zasnovano na boanskoj ljubavi)
Ovde ovek vidi sve kao svoje Sopstvo i iznad je i prijateljstva i neprijateljstva.
Nikada, ni pod kakvim okolnostima ni jedna primisao o nasilju ne pohodi njegov um.
II
Nenasilje Hrabrog (zasnovano na bezgranino istoj ljubavi)
Odnosi se na one koji, iako nisu doiveli sebe kao jedno sa svime kroz Realizaciju, ne
smatraju nikoga neprijateljem. Oni nastoje da napadaa pridobiju ljubavlju rizikujui
svoje ivote ne zbog straha, ve zbog ljubavi.
Nasilje
III
Nenasilno Nasilje (zasnovano na neogranienoj ljubavi)
Nasilje koje se vri iskljuivo u odbranu slabijeg, gde nije u pitanju samoodbrana ili
lini motiv, jeste nenasilno nasilje.
IV
Nasilje Bez Sebinosti (zasnovano na ogranienoj ljudskoj ljubavi)
Ovde je nasilje poinjeno u samoodbrani, u sluaju kada je neko podmuklo napadnut i
bez dodatnih sebinih motiva. Na primer, kada je ast neije majke dovedena u
opasnost zbog napada nekog pohotljivog mukarca, onda ovek brani svoju majku.
Takoe, kada je u pitanju ast nacije, kao u sluaju neprijateljskog napada, nesebini
napori naroda da se odbrani predstavljaju nasilje bez sebinosti.
Nasilje i nenasilje dalje objanjeni

Savrenstvo

Dva vida savrenstva

Da bi se stekla jasna predstava o tome ta se podrazumeva pod savrenstvom,
neophodno je klasifikovati ga u dve kategorije. Postoji duhovno Savrenstvo koje se
sastoji u unutarnjem Ostvarenju transcedentnog stanja svesti s one strane dualnosti.
Postoji takoe i ono savrenstvo koje se vidljivo ispoljava u podruju dualnosti.
Celokupno vidljivo postojanje, koje samo deli mnogostrukog manifestovanog sveta,
moe se stepenovati. Posmatrajui savrenstvo koje se ispoljava u pojavnom svetu,
ovek dolazi do zakljuka da se i savrenstvo, kao i sve ostalo to potpada pod zakone
dualnosti, isto tako se moe stepenovati. Loe i dobro, slabost i snaga, porok i vrlina,
sve su to suprotnosti u domenu dualnosti. A sve ove pojave zapravo su izraz jedne
jedinstvene Stvarnosti u razliitim stepenima.
Savrenost u dualnosti je relativna
Zlo nije samo zlo, ono je i dobrota u najmanjem stepenu; slabost nije samo nemo, to
je i snaga u najmanjem stepenu; a porok nije samo porok, on je i vrlina u najmanjem
stepenu. Drugim recima, zlo je minimum dobra, slabost je minimum snage, a porok
minimum vrline. Svi oblici dualnosti imaju minimum, maksimum i meustupnjeve;
savrenost tu ne predstavlja nikakav izuzetak. itavo oveanstvo se kree izmeu
ekstrema savrenosti i nesavrenosti; a savrenost, kao i nesavrenost, postoje samo u
kategorijama poreenja, kontrastiranja i relativnog postojanja. Savrenost u domenu
dualnosti je samo relativna savrenost. Moe se nazvati savrenost tek kada se poredi
sa neim nesavrenim.
Duhovno savrenstvo nije isto to i briljantnost odreene sposobnosti
U granicama dualnog sveta, savrenost podrazumeva briljantnost odreene sposobnosti
ili svojstva. A u tom kontekstu, briljantnost u jednom pogledu ne mora da znai
briljantnost u svakom pogledu. Na primer, neko ko je savren u nauci moda nije
savren u pevanju, ili ako je savren u pevanju, moda nije savren u nauci.
Briljantnost se u izvesnom smislu ispoljava ak i u kriminalnim delima. Kada je neko
ubistvo izvreno tako da ne ostavlja za sobom nikakav trag po kome bi se moglo
zakljuiti ko je ubica, onda je posredi savren zloin. ak i u grehu i zloinu u
izvesnom smislu postoji savrenost. Ovakav oblik savrenosti, koji predstavlja
briljantnost neke odreene osobine ili svojstva, treba paljivo razluiti od duhovne
Savrenosti, koja nije u domenu dualnosti.
Svi raznovrsni vidovi briljantnosti svojstveni dualnosti su u oblasti uma. Zato se ova
briljantnost moe lako zamisliti kao uveliana predstava neke dobre osobine iz domena
ogranienog iskustva svakodnevnog ivota. Savrenost duhovno ostvarenih dua ne
spada u podruje dualnosti i kao takva je sasvim van domaaja uma. Ona se ne moe
uporediti ni sa im iz podruja dualnosti. Kada neka osoba postane duhovno savrena,
ona zna da osim Boga ne postoji nita, te da je sve to naizgled postoji u domenu
dualnosti i to je dokuivo intelektom, samo puka iluzija. Za duhovno savrenog Bog
je jedina Stvarnost. Nauka, umetnost, muzika, slabost, snaga, dobro i zlo za njega su
samo snovi. Njegova savrenost sastoji se u njegovom znanju o jednom nedeljivom
Postojanju.
Duhovna savrenost obuhvata sve vidove savrenosti
Kada duhovno savreno bie upotrebljava svoje znanje i moi, to je uvek samo u svrhu
duhovnog uzdizanja drugih dua. Njegovo znanje o drugima ne zasniva se na njihovim
verbalno izraenim mislima: misao dolazi prva, a njeno iskazivanje kroz rei sledi
kasnije. Poto direktno ita misli svih bia, on se ne oslanja na iskazivanje misli.
Njemu reci nisu neophodne. Ako poeli da sazna neto pre nego to se to ispolji, on e
to saznati; ali e biti voen iskljuivo duhovnim razlozima. Isto tako, ukoliko poeli da
iskae briljantnost u ma kojoj oblasti, on e je, bez ikakvih potekoa, iskazati. U
duhovnoj Savrenosti lei briljantnost u svim njenim vidovima.
Krina kao i ratar ne samo da je bio duhovno savren, ve je predstavljao olienje

Duhovni ivot

Istinska karma-yoga
U pravoj karma-jogi, ili ivotu savrenog delanja, postoji prava usklaenost izmeu
materijalnog i duhovnog aspekta ivota. U takvom ivotu svest nije sputana svetovnim
i materijalnim stvarima, ali istovremeno ne izbegava da ivi ivotom svakodnevnice.
Umu se ne doputa da uroni u materijalni ivot elja koje ga nagrizaju, niti da se
uljuljka u duhovnom blaenstvu. Koristimo ga da bi se suoili sa problemima ivota i
uhvatili se s njima u kotac sa duhovnog stanovita.
Materija kao instrument ispoljenja duha
Pravilna usklaenost izmeu materijalnih i duhovnih aspekata ivota ne moe se
ostvariti ako im se prida podjednaka vanost. Ne moe se uzeti mera materijalnog - i
mera duhovnog i onda izbalansirati. Duh mora da ima, i uvek e imati, nesumnjivu
prednost nad materijom; na delu, meutim, ta prednost se ne ispoljava tako to se
izbegava i odbacuje materijalno, ve tako to se materija koristi kao sredstvo za
ispoljenje duha. U dobroj ravnotei materija ne namee svoje pravo, nego igra ulogu
fleksibilnog instrumenta ispoljenja duha. Ba kao to je muziki instrument vredan
samo kada kroz njega odzvanja pesma muziara a postaje smetnja ako ne slui toj
svrsi, tako materija dobija na vrednosti samo kada kroz nju slobodno protie istinski
kreativni ivot, a gubi vrednost kada mu se suprotstavi.
Duhovnost iziskuje podreenost materije a ne njeno uklanjanje
Zahvaljujui raznovrsnim eljama uma, materija nastoji da prida sebi vanost koja joj
ne pripada. Za pijanicu vino je sve; za pohlepnog je gomilanje novca od najvee
vanosti; a za koketu je potraga za ulnim doivljajima najvii smisao ivota. Na ovim
primerima vidimo kako, kroz raznovrsne udnje uma, materija, postajui prekomerno
nametljiva, spreava izraavanje duha. Da bi se duhu povratilo dostojanstvo nije
potrebno odbacivati materijalno, ve ga treba iskoristili za duhovne potrebe.
To je mogue ostvariti tek kada duh, osloboen od svih udnji, postane potpuno
svestan svog pravog poloaja. Tada ovek moe i dalje posedovati materijalna dobra,
ali e prestati da se vezuje za njih. Sluie se njima kao sredstvima za ostvarenje
duhovnog ivota, ali ga one vie nee ni oaravati niti mu donositi brige. On je doao
do saznanja da materijalna dobra sama po sebi ne sainjavaju sutinu ivota. Tako on
moe nastaviti da ivi u svojoj materijalnoj i drutvenoj sredini ne udei za njom i,
nevezan kakav jeste, bie sposoban je da podredi svojim duhovnim ciljevima.
Sloboda duha ispoljena putem vlasti nad materijom
Jednom kada je postignuta prava usklaenost materije i duha, vie nema te oblasti
ivota kroz koju se boansko ne moe izraziti. Prestaje potreba da se bei od
svakodnevnog ivota i njegovih zapleta. Sloboda duha koja se izraava kroz
izbegavanje dodira sa svetom i povlaenje u kakvu peinu je negativna sloboda.
Ukoliko je takvo povlaenje privremeno, sa svrhom da se rezimiraju svetovni
doivljaji i razvije nevezanost, onda ono ima svojih prednosti. Daje nam vremena da
predahnemo, da povratimo dah u ivotnoj trci. Ali ako se ovek povlai u strahu od
sveta ili zbog nedostatka poverenja u duhovnost, onda takvo povlaenje ne pomae
postizanju stvarne slobode. Stvarna sloboda je izvorno pozitivna i mora se izraziti kao
prirodna dominacija duha nad materijom. To je istinski duhovni ivot.
Duhovnost obuhvata ivot u celini
ivot duha je izraz Beskonanog, i kao takav ne priznaje vetaki postavljene mee.
Istinsku duhovnost ne treba brkati sa kratkotrajnom ponesenou nekom novom
modom. Na nju ne utiu nikakvi izmi. Ljude koji trae duhovnost izvan ivota, kao
da ona nema nikakve veze sa materijalnim svetom, potraga nee odvesti nikuda. Sve
veroispovesti i svi kultovi istiu vanost nekog fragmentarnog aspekta ivota, ne
uzimajui u obzir da je istinska duhovnost celovita. ovek nee pokazati duhovnost
tako to e se interesovati za neku imaginarnu, usku i posebnu oblast ivota, jer je bit

Nesebino sluenje

Karma yogin se kloni kako haotine aktivnosti tako i pasivnosti

Karma-jogin izbegava da se upusti kako u haotinu aktivnost proisteklu iz sebinih
elja, tako i u prividnu neaktivnost potpunog neeljenja. On vodi ivot nesebinog
sluenja u kome nema linih motiva, u kome se jedino vodi rauna o to potpunijem
oslobaanju boanskog u svim fazama ivota. Veoma je vano da sluenje, ak i onda
kada je potpuno nesebino, bude vodeno duhovnim razumevanjem; jer nerazborito
nesebino sluenje moe da prouzrokuje haos i pometnju. Mnogi dobri ljudi se uporno
trude da se izbore za drutvenu pravdu kroz dravne institucije. Ali u ta vodi njihova
aktivnost? Svaki tako reen problem praen je stotinama novih problema u vidu
nepredvidivih i nekontrolisanih sporednih rezultata. Svetovni ljudi misle da e stati na
put zlu suprotstavljajui mu se, ali postupajui tako, oni neretko postaju nesvesni
pokretai novih zala.
Nerazumno sluenje proizvodi haos i pometnju
Pretpostavimo da su se mravi razmileli po oveku i da ga je jedan ujeo. ovek e
instinktivno zamahnuti da kazni tog mrava; ali ako ga udari, najverovatnije e ubiti i
mnoge druge nedune mrave. Pokuavajui da izvri pravdu nad jednim mravom, on
neminovno biva ukljuen u aktivnost kroz koju se nanosi nepravda ostalim mravima. U
slinoj situaciji se nalazi osoba koja kroz jedan svoj impuls velikodunosti biva
uvuena u vrtlog drutvenog ivota, a da pritom nije savladala vetinu nesebinog
sluenja. Iako nesebine, njene akcije samo unose haos i pometnju, jer ona ne ume da
prui pravu, delotvornu uslugu bez nagomilavanja dodatnih problema. Da bi
predstavljala ist blagoslov univerzuma, akcija mora da proistie iz savrenog
razumevanja ivota. Oni koji stupe sa mnom u kontakt treba da razviju duboko
razumevanje ivota i da naue da slue bez stvaranja pometnje.
Nesebino sluenje se zasniva na razumevanju
Sluenje u duhu nesebinosti uvek blagotvorno deluje na karma-jogina, iako on ne
oekuje rezultat ili nagradu. ak i ako nerazborito prui kakvu nesebinu uslugu, on
sam e, bez sumnje, imati koristi od toga; ali postupajui na taj nain, nee izbei
nanoenje patnje drugima. Meutim, ako pristupi nesebinom sluenju sa duhovnim
razumevanjem, on ne samo da e i sam imati duhovne koristi od toga, ve e ujedno
doprineti materijalnom i duhovnom blagostanju svih koji su s njim u vezi. Da bi
predstavljalo najveu blagodat za sve ukljuene, nesebino sluenje mora da se zasniva
na razumevanju.
Prividno sluenje moe biti i tetno
Ono to obini ljudi smatraju dobrom uslugom, Savreni Uitelj moe da proglasi
ravom uslugom u duhovnom pogledu; jer on nepogreivo poznaje situaciju i njene
duhovne zahteve. Tako, mada se pod normalnim okolnostima davanje hrane
izgladnelom smatra dobroinstvom ija se ispravnost ne moe dovesti u pitanje, neke
posebne okolnosti zahtevaju da se gladnome ne da hrana, i to za njegovo dobro.
Sklonost ka prosjaenju stvara nepoeljne sanskare; a pruajui hranu oveku koji
dolazi kod vas sa takvom sklonou, vi uveavate breme njegovih sanskara. I tako,
mada mu naizgled inile dobro hranei ga, vi ga svojim dobroinstvom u stvari samo
dodatno optereujete. Iako va motiv nije bio da takvu osobu zaduite, vi inite upravo
to delei joj milostinju vie iz navike nego iz razumevanja.
Ovo to je reeno u primeru davanja hrane odnosi se i na poklanjanje mnogih drugih
stvari - opipljivih i neopipljivih. Dok se, s uske take gledita, to moe smatrati
pruanjem dobre usluge, ono se, sa vie take gledita, definitivno moe smatrati
ravom uslugom. Ba kao to ono to je hranljivo za zdravog oveka moe
predstavljati otrov za bolesnog, tako se ono to je dobro za ljude uopte, moe pokazati
loim u posebnom sluaju. Stoga razumno milosre trai duboko poniranje u duhovne
zahteve situacije.

Putevi duhovnog razumevanja

Duh je nepojmljiv umu

Razliiti putevi koji vode duhovnom razumevanja najbolje se mogu shvatiti ako se ve
na samom poetku postavi jasna granica izmeu duha i materije. Da bismo razumeli
materiju koristimo materijalna, a da bismo razumeli duh koristimo duhovna sredstva.
Materiju moemo pojmiti urnom ili intelektom na osnovu podataka dobijenih od
razliitih ula, a duh se moe pojmiti jedino kroz sam duh. Najvii oblik razumevanja,
u kome duh spoznaje Sebe bez ikakvih pomonih sredstava ili posrednika, retko se
sree i najtee ga je postii. Duhu je bolje pristupiti srcem nego umom.
Materijalistiki koncepti nisu od koristi u duhovnim istraivanjima
Um je navikao da se bavi materijalnim stvarima, a energija koja pokree intelektualno
razumevanje u sferi materijalnih stvari izvire iz poude i elje. Kada se okrene
duhovnim problemima, um nastavlja da se kree utabanim stazama, to znai da
nastavlja da se oslanja na koncepte kojima se ranije koristio u intelektualnom poimanju
materijalnih stvari. Meutim, ovakav pristup unapred je osuen na neuspeh, jer
koncepti koje je intelekt razvio u cilju razumevanja materijalnih stvari, ne mogu mu
biti od pomoi za poimanje duha. To bi liilo na pokuaj da se vidi uima i uje oima.
Um, u svom pokuaju da razume duh nezavisno od srca slui se poreenjima iz
materijalnog sveta, koji ga neizbeno navode na pogrean utisak daje duh jedan
objekat uma, sto on ni u kom sluaju nije.
Konflikt uma i srca
Pored metoda uma - koji se temelji na ulnom opaanju i na izvoenju dokaza sve do
zakljuka - postoji neposredniji metod, metod srca. Srce intuitivno prihvata vrednosti
koje pojedinac progresivno ostvaruje prolazei kroz raznolika iskustva pojavnog sveta,
panje usmerene na postizanje duhovnog razumevanja. Kod veine ljudi um i srce su u
zavadi i upravo taj njihov meusobni razdor stvara pometnju.
Srce, koje na sebi svojstven nain osea jedinstvo ivota, eli da bude ispunjeno kroz
ljubav, portvovanost i sluenje. Ono je eljno davanja a ne uzimanja. Srce crpi vitalnu
snagu iz najdubljih duhovnih poriva, izraavajui se kroz neposrednu intuiciju
unutarnjeg ivota. Srce ne interesuju dokazi ili intelektualne potvrde koje um trai
bavei se materijalnim stvarima. U konkretnom bavljenju materijalnim svetom, um je
prezasien doivljajima mnogostrukosti i razdvojenosti, i stoga potpiruje egocentrine
sklonosti koje razjedinjuju oveanstvo, inei ga sebinim i posesivnim. Ali srce,
oseajui u svojim unutranjim doivljajima treperenje ljubavi, na trenutke ima
iskustva duhovnog jedinstva i stoga pokazuje sklonost ka davanju, ime se
oveanstvo ujedinjuje i postaje nesebino i dareljivo. Zato izmeu unutranjeg glasa
srca i produkata uma, koji pokrivaju prividne i povrne aspekte ivota, neminovno
dolazi do sukoba.
Um trai potvrde i dokaze
Um stupa u kraljevstvo srca tako to zahteva dokaze i uveravanja pre nego to se
prepusti ljubavi. Ali ljubav nije ljubav ako se ne javi sama od sebe. Ljubav se ne moe
rasplamsati na osnovu zakljuivanja. Ona ne moe nastati kao rezultat pogodbe. Ako
hoete da budete sigurni u objekat svoje ljubavi pre nego to pruite ljubav, onda je to
samo jedan vid proraunate sebinosti. Na primer, mnogi ljudi bi prvo da se uvere u
moju boanstvenost da bi mogli da me zavole. To jest, zahtevaju od mene da im,
izvoenjem uda, pruim vidljive dokaze o mom duhovnom poloaju. Ubeivanje
takve vrste je ee prepreka nego pomo ostvarenju najvie ljubavi - kojoj je potpuno
nevano ta dobija od objekta ljubavi.
Intelektualna ubeenja koe spontanu ljubav
Kada um trai potvrde i dokaze (u smislu konkretnih dokaza i uda kao ispomo
duhovnom razumevanju), on stupa u oblast za koju je merodavno srce. Potvrde i
dokazi postaju vani onda kada su oveku potrebne garancije da bi postigao sigurne i

Pitanje seksa

Osnov polnosti
Seks je svakako jedno od vanih pitanja sa kojim se um suoava u sferi dualnosti. To je
jedna od datosti u arenilu ljudske prirode koja se ne moe mimoii. Kao i sve ostalo u
ljudskom ivotu, o seksu se sudi na bazi suprotnosti koje pripadaju ogranienom umu.
Kao to stalno pokuava da sabije ivot u jednostranu emu alternativa - kao to su
radost ili patnja, dobro ili loe, usamljenost ili drutvo, privlaenje ili odbijanje - tako
je i u pogledu seksa um sklon da razmilja o preputanju ili obuzdavanju kao o jedinim
alternativama.
Um je naizgled primoran da prihvati ili jedno ili drugo reenje. Pa ipak ne moe
svesrdno da prihvati nijedno od ta dva. Kada proba obuzdavanje, brzo se razoara
svojim izborom i onda eznutljivo poinje da razmilja o preputanju, a kada se
prepusti uivanjima, postaje svestan svoje vezanosti za ula i poinje da udi za
slobodom, pribegavajui veslakom obuzdavanju. Um ostaje nezadovoljan obema
krajnostima i tako nastaje jedan od najsloenijih, najvitalnijih problema ljudskog
ivota.
Preputanje i obuzdavanje kao krajnosti
Da bi resio pitanje seksa, um mora prvo da shvati da su oba reenja podjednako
produkti imaginacije koja deluje pod obmanjujuim uticajem poude. Pouda je
jednako prisutna kako u potiskivanju tako i u zadovoljavanju polnog nagona. I u
jednom i u drugom sluaju rezultat je pomraenje svesti zbog strasti ili elje za ulnim
uzbuenjima. Prema tome, um je neizbeno uznemiren u oba sluaja. Kada je vreme
oblano, mrano je i turobno bez obzira padala kia ili ne; isto tako, kada je ljudski um
zamraen poudom, ivotnog elana i istinske sree nema, bez obzira da li je pouda
zadovoljena ili ne.
udnjom uznemiren um tka iluzornu sliku sree koja e se javiti nakon zadovoljenja, a
posle toga, znajui da e dua ostati svejednako neispunjena, nastoji da se vrati
veslakom obuzdavanju. Tako, tragajui as za sreom, as za osloboenjem, um biva
uhvaen u kolo preputanja i obuzdavanja, iako zna da e oba reenja dati podjednako
razoaravajue rezultate. Umesto da ini pokuaje da ih prevazie, on luta od jedne do
druge oprenosti, i, samim tim, od jednog do drugog razoarenja.
Varljivo obeanje sree
Tako pouda, zloupotrebljavajui imaginaciju, potura umu preputanje ili obuzdavanje
kao jedina dva reenja. Meutim, uprkos stalnom smenjivanju zadovoljstava i
razoarenja, obuzdavanja i preputanja, um se ne odrie uzroka i sutine
nezadovoljstva, to jest same poude. Kada ga razoara obuzdavanje, um podlee
lanim obeanjima sree i ovek se preputa zadovoljstvima. Kada ga razoaraju
zadovoljstva, um, privuen suprotnim varljivim obeanjima, tera oveka na prisilno
obuzdavanje.
Odbacivanje udnje nakon buenja
Ovo je poput kretanja u kavezu. Put duhovnosti i spontanog unutranjeg dbacivanja
poude ostaje zatvoren za one koji nemaju tu izuzetnu sreu da budu probueni od
strane Savrenog Uitelja. Istinsko buenje je stupanje na put mudrosti, to e
vremenom pouzdano odvesti u slobodu i trajnu sreu venog ivota. Spontano
unutranje odbacivanje udnje se razlikuje kako od prisilnog obuzdavanja tako i od
preputanja. Um posee za prisilnim obuzdavanjem zbog razoaranosti, a pravom
unutranjem spontanom odbacivanju udnje se vraa tek kada se izbavio iz iluzije ili
probudio.
Razumeti udnju
Potreba za preputanjem ili prisilnim obuzdavanjem javlja se samo ako je priroda
poude nedovoljno dobro shvaena. Kada tragaocima postane potpuno jasno da pouda

Svetost branog ivota

Brani ivot - duhovni poduhvat

Veina ljudi stupa u brak pre ili kasnije, ali e u zavisnosti od njihovog pristupa brani
ivot predstavljati pomo ili prepreku duhovnom ivotu. Nema sumnje da brani ivot
sadri ogroman potencijal za duhovni razvoj, koji e se ispoljiti samo ukoliko se prema
njemu zauzme ispravan stav. S duhovne take gledita je uspean brak u potpunosti
proet vizijom Istine. Brak ne moe pruiti mnogo ako je zasnovan samo na
ogranienim seksualnim motivima ili na interesima uobiajenim za poslovne odnose.
Braku valja pristupiti kao pravom duhovnom poduhvatu iji je cilj otkrivanje najviih
ivotnih mogunosti. Kada se partneri upuste u duhovnu avanturu istraivanja viih
mogunosti duha, oni taj svoj eksperiment ne smeju podrivati sitnom raunicom oko
pojedinane dobiti.
Brani ivot se sutinski razlikuje od promiskuitetnog
ivot u braku trai meusobno prilagoavanje i razumevanje, jer on donosi mnoge
probleme na koje se na poetku nije raunalo. Mada isto vai i za ivot uopte, to je
izrazito naglaeno u branom ivotu. U branom ivotu se dve due povezuju na
mnoge naine i to ih primorava da se prihvate reavanja celokupnog kompleksnog
problema linosti, a ne samo pojedinanih problema koji se javljaju kao posledica neke
izolovane elje. Upravo je to razlog zbog ega je ivot u braku iz osnova razliit od
promiskuitetnih seksualnih odnosa. Promiskuitet preuveliava znaaj seksa u odnosu
na druge potrebe razvoja linosti, i podrazumeva da se problem seksa reava izolovano
od drugih problema. Mada se na ovaj nain problem seksa naizgled lako reava, na
kraju ispada da reenje ne samo da je bilo veoma povrno, ve je imalo jo i tu dodatnu
manu to je skrenulo tragaoca sa pravog puta.
ivot u branoj zajednici omoguava sublimaciju nieg u vie
Relativne vrednosti raznih strana jedne ograniene linosti mogu se najbolje uoiti
kada se one, tako isprepletane, posmatraju iz razliitih perspektiva mnotva ivotnih
okolnosti. Razlika medu njima je teko uoljiva kada se posmatraju pojedinano i u
nepovezanim serijama. irok prostor za razliita iskustva kakav prua brani ivot,
omoguava da se oko oblikovane eme branog ivota ponu organizovano sabirali
razne pritajene sklonosti uma. Kada se razne sklonosti uma ovako organizovano
saberu, to ne samo da ojaava sposobnost razlikovanja izmeu viih i niih vrednosti,
ve medu njima stvara napon koji je potreban za njihovu delotvornu i inteligentnu
sublimaciju.
Brani ivot izaziva promene u unutranjem ivotu
Moe se rei da brani ivot na izvestan nain intenzivira osnovne ljudske robleme. I
kao takav postaje arena u kojoj se zamee bitka izmeu sputavajuih i oslobaajuih
sila; inilaca tame i inilaca svetlosti. Poto ivot prosenih ljudi prate pomeani
motivi i stavovi, to neizbeno dolazi do raspetosti izmeu vieg i nieg ja. Njihov
sukob je potreban radi slabljenja nieg ja i svitanja istinskog, boanskog Sopstva.
U ivotu u branoj zajednici dve due razviju toliko mnogo dodirnih taaka da
raskidanje veze praktino znai poremeaj i rasulo celokupnog toka ivota. Pri pomisli
na teinu mogueg rastanka dolazi do unutranjeg preispitivanja i promene stavova, to
je prava prilika za dve due da ustanove istinsko i trajno razumevanje, nakon ega
postaje mogue da se uhvate u kotac sa najsloenijim i najdelikatnijim problemima.
Brani ivot bi trebalo da bude u skladu sa boanskim planom
Duhovna vrednost branog ivota neposredno zavisi od prirode inilaca koji odreuju
njegov svakodnevni tok. Brak koji se zasniva na povrnim raunicama moe se
pogorati u pravcu sebinog partnerstva upravljenog protiv ostalog sveta. Iz braka
nadahnutog uzvienim idealizmom moe se razviti blizak odnos zasnovan na sve veoj
uzajamnoj posveenosti. Stavie, takav brak moe postati medij kroz koji e dve due
staviti svoju ujedinjenu ljubav u slubu celokupnoj ljudskoj porodici. Kada se smisao

Ljubav

Ljubav proima univerzum

ivot i ljubav su nedeljivi jedno od drugog. Gde ima ivota ima i ljubavi. I
najprimitivnija svest nastoji da se izlije preko svojih brana i doivi jedinstvo sa drugim
oblicima. Mada je svaki oblik odeljen od drugih oblika, u stvarnosti svi ti oblici su
oblici jednog jedinstvenog ivota. Unutranji oseaj za tu skrivenu stvarnost indirektno
se ispoljava, ak i u svetu iluzije, kao uzajamno privlaenje medu oblicima.
Ljubav vlada i neivom prirodom
Zakon gravitacije, kome podleu sve planete i zvezde, je magloviti odraz ljubavi to
proima svaki deli univerzuma. ak je i odbojnost u osnovi izraz ljubavi, poto se
neto odbija od neeg drugog samo zato to ga neto tree mnogo snanije privlai.
Odbojnost je negativni rezultat privlaenja. Sile kohezije, i privlanosti to izviru iz
same strukture materije su oigledni primeri ljubavi. Oigledan primer ljubavi na lom
nivou predstavlja privlano dejstvo magneta na elik. Svi ovakvi oblici ljubavi
pripadaju najniem tipu, poto ih uslovljava rudimentarna svest u ijem se okviru
pojavljuju.
Ljubav u ivotinjskom svetu
U ivotinjskom svetu ljubav postaje izraenija, poprimajui oblik svesnih impulsa
usmerenih ka razliitim objektima iz okoline. Ova ljubav je instinktivna i sastoji se u
zadovoljavanju razliitih elja prisvajanjem njima odgovarajuih objekata. Tigar u lovu
na jelena je, u doslovnom smislu te rei, u ljubavi sa njim. Seksualno privlaenje je
drugi primer ljubavi na tom nivou. Svi raznovrsni primeri ljubavi na ovom stupnju
imaju zajedniku crtu, naime, da se preko objekta ljubavi zadovolji neki telesni poriv
ili elja.
Ljudska ljubav treba da je usklaena razumom
Ljudska ljubav je znatno uzvienija od navedenih niih oblika ljubavi jer ljudska bia
imaju u potpunosti razvijenu svest. Iako se nadovezuje na podljudske oblike ljubavi,
ljudska ljubav se u jednom pogledu razlikuje sa od njih. Kod oveka se njeno
delovanje odvija naporedo sa novim iniocem, razumom. Ponekad se ljudska ljubav
manifestuje nevezano s razumom, i tee mimo njega. Pokatkad se javlja kao sila koja
se, ispreivi se razumu, sukobljava s njim. Povremeno se ispoljava i kao nedeljiva,
skladna celina, u kojoj izmeu ljubavi i razuma postoji ravnotea i harmonino
jedinstvo.
Tri kombinacije ljubavi i razuma
Prema tome, ljudska ljubav moe ui u tri kombinacije sa razumom. U prvoj, sfera
misli i sfera ljubavi dre se koliko god je mogue odeljeno jedna od druge; to jest,
sfera ljubavi ostaje praktino nedostupna operacijama razuma, pa ljubav ima samo
neznatni pristup u sferu miljenja ili ga uopte nema. Potpuno razdvajanje ova dva
aspekta duha je, naravno, nemogue. Tamo gde se ljubav i razum pojavljuju
naizmenino (smenjujui se na poloaju vlasti), imamo ljubav neosvetljenu razumom
ili razum neoivotvoren ljubavlju.
U drugoj kombinaciji ljubav i razum dejstvuju istovremeno, ali ne i u meusobnoj
harmoniji. Mada e njihov sukob doneti pometnju, radi se o neophodnoj fazi u
evoluciji ka viim stupnjevima gde dolazi do prave sinteze ljubavi i razuma. U treem
tipu ljubavi dolazi do sinteze ljubavi i razuma - to ima za posledicu tako temeljan
preobraaj ljubavi i razuma da se pojavljuje nov, vii nivo svesti koji bi se, u poreenju
sa normalnom ljudskom sveu, mogao najpriblinije opisati kao nadsvest.
Kvalitativna raznolikost ljubavi
Ljudska ljubav ima za osnovu ego-svest koju pokreu bezbrojne elje. elje utiu na
ljubav na mnoge naine. Kao to nam kaleidoskop doarava bezbrojne varijacije oblika

Beskonanost Istine

Zbog ega nastaju greke u prosuivanju duhovnih vrednosti

Veina ljudi sa svoje svetovne take gledita smatra da sve to ima duhovni znaaj,
neminovno mora posedovati velike razmere. Da bi se neki in smatrao duhovnim, on
mora imati dalekosene posledice, odnosno mora izvriti dubok uticaj na neko ire
ivotno podruje. Ljudi mere vrednost svakog dela prema njegovim opipljivim
rezultatima. ovek je u toj meri srastao sa objektima grubog sveta da su se dimenzije,
znaaj i koliine svojstveni grubome svetu nesvesno uvukli u njegovo prosuivanje
duhovnih vrednosti i tako izvitoperili njegove sudove.
Pometnja je nastala zahvaljujui injenici to ovekovim procenama o duhovnoj
dimenziji stvari dominiraju matematike ideje. Meutim, ono to je veliko u
duhovnom smislu se razlikuje od onoga to je veliko u matematikom smislu.
Matematiki pojam beskonanosti
Matematiki pojam beskonanosti dobijen je na osnovu predstave skupa beskonanog
broja jedinica od kojih svaka ima utvrenu i podjednaku vrednost ili znaaj. Meutim,
matematika beskonanost je nedostina ak i u imaginaciji, poto od svakog broja
koji zamislimo, postoji vei. Ako uzmemo da svaka jedinica postoji odvojeno i sama
za sebe, vidimo da je itava zamisao lana. Tako dolazimo do toga da je matematika
ideja beskonanosti - produkt imaginacije zasnovan na vetakim pretpostavkama.
Duhovna beskonanost
Duhovna beskonanost ne proizilazi iz imaginarnog sabiranja lanog. Ona je Stvarnost
sama, pojmljiva jedino onda kada imaginacija prestane. Beskonanost Istine se ne
moe uveati dodavanjem niti umanjiti oduzimanjem. Zapravo, nita joj se ne moe
dodati i nita joj se ne moe oduzeti, jer je sveobuhvatna i ne ostavlja prostor ni za ta
drugo, ni za veliko ni za malo. Neizmerna je, nedeljiva i celovita.
Nikakve promene u univerzumu ne utiu na beskonanost Istine. Sve to se deava u
univerzumu spada u svet fenomena i kao takvo je, sa stanovita Istine, ravno nuli. Na
primer, zemljotres u svetovnom smislu predstavlja stranu i uasnu nesreu iji je
ishod neprocenjiva ljudska i materijalna teta. Meutim, ak ni ovakva nesrea ne
moe dodirnuti beskonanu Istinu kakva boravi u srcu Stvarnosti. Duhovna
beskonanost Istine se ne bi promenila ak ni kada bi itav univerzum bio uniten.
Stoga je besmisleno meriti je svetovnim standardima.
Istina nije daleki cilj u budunosti
Veini tragaa je teko napustiti predubeenje da je beskonana Istina neto to treba
postii u dalekoj budunosti i da itav ivot ne predstavlja nita drugo do sredstvo za
njeno postignue. Kada bi Istina obuhvatala samo budunost, a ne i na prolost ili
sadanjost, ona ne bi bila beskonana. Bila bi ograniena, poput svakog dogaaja koji
ima svoj poetak i kraj u vremenu. Kada se ivot shvati na taj nain, kao instrument
koji nas vodi u pravcu nekog dogaaja u dalekoj budunosti, onda je sve to on jeste i
sve to sa sobom nosi, lieno unutranjeg smisla. To je nedvosmisleno pogreno
stanovite.
Veno Sada
ivot nije predodreen da se obogati duhovnom sutinom u nekoj dalekoj budunosti,
jer on to moe biti u svakom trenutku pod uslovom da um nije optereen iluzijama.
Jedino kada je um ist i smiren, istinska priroda duhovne beskonanosti postaje
dostina - ne kao neto to treba da se dogodi, ve kao neto to je bilo, jeste, i uvek e
biti vena samoispunjenost. Kada je svaki trenutak ispunjen venim smislom, onda
nema vise prianjanja za mrtvu prolost niti eznutljivog iekivanja budunosti, nego
samo celovitog bivstvovanja u venom Sada. Jedino se kroz takvo bivstvovanje
duhovna beskonanost Istine moe ostvariti u ivotu.

U potrazi za Bogom

Razliiti stupnjevi vere u Boga

Veina ljudi ak i ne nasluuje postojanje Boga, pa shodno tome, ne pokazuje
preterano interesovanje za Njega. Zatim su tu oni koji pod uticajem tradicije nasleuju
pripadnost ovoj ili onoj veri, a veru u postojanje Boga preuzimaju od svoje sredine.
Njihova vera je samo toliko jaka da ih vee za rituale, ceremonije i verovanja; a retko
poseduje ivotnost u meri koja je potrebna da bi se izazvala korenita promena u
ovekovom stavu prema ivotu. Takoe, postoje i oni, filozofski nastrojeni ljudi, skloni
da u Boga poveruju bilo na osnovu sopstvenih spekulacija, bilo na osnovu tvrenja
drugih. Ali, Bog je za njih u najboljem sluaju samo jedna hipoteza ili intelektualna
postavka. Tako mlaka vera nikada ne moe dati dovoljno podstreka ozbiljnijoj potrazi
za Bogom, jer takvi nisu upoznali Boga linim iskustvom, pa Bog za njih ne
predstavlja cilj za kojim intenzivno eznu ili kom streme.
Pravi tragalac stremi ka direktnoj spoznaji duhovnih injenica
Iskrenom tragaocu nije dovoljno da o duhovnim injenicama stie predstavu na osnovu
onoga to je uo, niti je zadovoljan izvoenjem dokaza iz drugih, ve dokazanih
injenica. Za njega duhovne injenice ne mogu biti predmet praznih razmiljanja, jer je
prihvatanje ili odbacivanje ovih injenica od ogromnog znaaja za njegov unutarnji
ivot. Otuda njegovo prirodno nastojanje da ih spozna direktno. Ovo moemo
ilustrovati primerom iz ivota jednog velikog mudraca. Taj mudrac je jednom sa
svojim prijateljem, koji bese uznapredovao na stazi, raspravljao o duhovnim temama.
U jeku rasprave, panju im privue pogrebna povorka koja je nosila telo mrtvaca na
groblje. Ovo je kraj njegovog tela ali ne i njegove due, zapazio je prijatelj. ,,A da li
si ti video njegovu duu? upitao je mudrac. Ne, odgovorio je prijatelj. A mudrac je i
dalje ostao sumnjiav jer je insistirao na linom saznanju.
Otvorenost tragaoca
Iako se tragalac nee zadovoljiti znanjem iz druge ruke niti pukim nagaanjima, on e
ipak dopustiti mogunost postojanja duhovnih injenica koje nisu obuhvaene
njegovim dotadanjim iskustvima. Drugim recima, svestan ogranienosti svog
individualnog iskustva, uzdrae se od tvrdnje da su njime obuhvaene sve
mogunosti. Ostae otvoren na sve to se nalazi izvan kruga njegovog linog iskustva.
Zato, bez obzira to nee prihvatiti ono o emu je samo nauo, on isto tako nee uriti
da to odbaci. Ogranienost iskustva ograniava opseg razumevanja; tako osoba poinje
da veruje da, osim injenica koje su rezultat njenih proteklih iskustava, druge ne
postoje. Meutim, obino je neki nenadani dogaaji trgnu iz dogmatskog naina
razmiljanja i otvore joj vidike.
Ilustrativna priica
Takvu naglu promenu u nainu razmiljanja moemo ilustrovati priom iz ivota nama
ve poznatog mudraca koji je, uzgred budi reeno, bio i princ. Nekoliko dana posle
pomenutog dogaaja, njemu, dok je jahao na konju, put prepreci neugledni peak.
Princ mu se obrati oholim recima i zatrai da mu se ovaj skloni s puta. Peak to odbi, a
princ sjaha s konja i meu njima se rasplamsa rasprava: Ko si ti? upita peak. Ja sam
princ, odgovori mudrac. Ali ja ne znam da si ti princ, ree peak, i nastavi: Priznau
te za princa samo kada budem znao da si ti princ i nikako drugaije. Ovaj susret
rasvetli mudracu injenicu da Bog moe da postoji ak i ako Ga nije spoznao linim
iskustvom, ba kao to je on stvarno bio princ iako to peak nije znao iz sopstvenog
iskustva. I otvorivi se na mogunost da Bog stvarno postoji, on postavi sebi zadatak
da resi to pitanje jednom za svagda.
Prosena osoba ne haje za Boga
Bog ili postoji ili ne postoji. Ako postoji, traganje za Njim je potpuno opravdano. A
ako ne postoji, onda se traganjem za Njim nita ne gubi. Meutim, ovek se obino ne
uputa u potragu za Bogom poletno i voljno. Na takav potez ga nagoni razoaranje u
zemaljske stvari koje ga stalno zavode i od kojih ne moe odvratiti svoj um. Prosena

Stupnjevi na Stazi

Zatoenik ceni slobodu

O vi ljudi moraju da prou kroz period vezanosti i taj period se ne srne shvatiti kao
beznaajna epizoda u evoluciji ivota. Da bi neko umeo da ceni slobodu, taj mora
iskusiti zatoenitvo. Ako se tokom itavog razdoblja svog ivota riba nije ni jednom
nala izvan vode, ona ne moe ceniti vrednost vode. Od roenja do smrti ivela je
iskljuivo u vodi i nije sposobna da pojmi ta voda stvarno znai za njen ivot. Ali
naavi se na trenutak na sovom, ona bi kroz iskustvo enje za vodom bila kadra da
shvati svu njenu vanost. Isto tako, kada bi, umesto suanjstva, ivot bio neprestana
sloboda, ovek ne bi shvatao pravi smisao slobode. Prelaenje kroz duhovno ropstvo i
prepoznavanje intenzivne enje za osloboenjem, predstavlja pripremni stupanj za
potpuno uivanje u slobodi koja e da nastupi.
Stazi se pristupa onda kada se javi enja za dubljom stvarnou
Kao to riba koja je izvaena izvode udi da se u nju vrati, tako i tragalac koji je u
daljini opazio cilj, ezne da se sjedini sa Bogom. U stvari, enja za povratkom svome
izvoru prisutna je u svakom biu jo od trenutka kada ga je koprena neznanja odvojila
od njega, ali jedinka ostaje nesvesna te enje sve dok, u svojstvu tragaoca, ne kroi na
duhovnu stazu. ovek se u izvesnom smislu privikne na neznanje, ba kao to se
putnik u vozu privikne na pomrainu u trenucima dok voz prolazi kroz tunel. Ali i tada
osea nelagodnost i nejasnu i nedefinisanu uznemirenost u vidu slutnje da neto
nedostaje. A to neto je, sluti on od samog poetka, od ogromnog znaaja. U fazama
najveeg mraka, to neto nehotice poistoveuje s raznim stvarima pojavnog sveta.
A kada njegovo iskustvo sveta postane dovoljno zrelo, neprestana razoarenja u ivot
usmeravaju ga na pravi kolosek - da pronae ono to mu je oduvek nedostajalo. Od tog
trenutka nadalje, on e nastojati da otkrije stvarnost dublju od one koju mu doaravaju
nestalni oblici. Taj trenutak moemo prikladno nazvati prvim posveenjem tragaoca.
Poev od trenutka posveenja i stupanja na stazu, elja za sjedinjenjem sa izvorom
postaje jasna, izraena i intenzivna. Kao to osoba koja se nalazi u tunelu jo
intenzivnije udi za svetlou kada ugleda njen traak na kraju tunela, tako i osoba
koja je na tren ugledala blesak cilja, hita ka njemu punom brzinom.
Vieslojna koprena satkana od uobrazilje
Na duhovnoj stazi ima est stanica, dok sedma predstavlja poslednju stanicu, ili cilj.
Svaka od est stanica je, na svoj nain, vrsta unapred stvorene predstave o cilju.
Mnogoslojni veo koji oveka razdvaja od Boga satkala je lana imaginacija. Pre no to
stupi na Stazu, oveka posve obavija ta koprena sainjena od svakojakih pogrenih
predstava, pa on ne moe da prihvati nijednu drugu ideju sem da je zasebna, ograena i
konana jedinka. Iz mnogostruke lane imaginacije iskristalisala se ego-svest; a svest
koja se javila usled tenje za jedinstvom sa Bogom uzrokuje prvi potres u vrstoj
strukturi ega, izgraenog u periodu delovanja uobrazilje.
Kretanje duhovnom stazom sastoji se u ponitavanju posledica delovanja uobrazilje,
odnosno skidanju slojeva koprene koja kod oveka stvara oseaj nedodirljive
zasebnosti i beznadene otuenosti. Pre stupanja na stazu, osoba se vrsto dri ideje o
svom zasebnom postojanju, zatiena golemim zidinama najmranijeg neznanja, a
onda stupa u neku vrstu dodira sa Stvarnou. Sto je dodir sa Stvarnou dublji, to je
koprena neznanja tanja. Uporedo sa postepenim bleenjem oseaja odvojenosti i
egoizma, narasta oseaj ujedinjenosti sa Stvarnou.
Postepeno okretanje procesa delovanja lane imaginacije unazad
Oseaj otuenosti nastao je kao posledica uzleta imaginacije. Zato se obratnim
procesom ukida oseaj otuenosti i doivljava povratak prvobitnom jedinstvu sa
Stvarnou. in oslobaanja od uobrazilje moe se uporediti sa buenjem iz dubokog
sna. Razni stupnjevi u procesu izbavljenja iz obmanjujue imaginacije mogu se
uporediti sa snovima koji slue kao most izmeu stanja dubokog sna i stanja budnosti.
Proces ukidanja mnogostranog delovanja uobrazilje je postepen i ima sedam nivoa.

Dolaenje do Samospoznaje

Postupno i neprimetno napredovanje ka Samospoznaji

Kada se ostvari zrelost, napredovanje osobe u pravcu Samospoznaje tee prirodno kao
to fiziko telo deteta prirodno izrasta u telo zrelog oveka. Rast fizikog tela odvija se
pod delovanjem prirodnih zakona, a napredovanje tragaoca ka Samospoznaji odvija se
pod delovanjem duhovnih zakona koji se odnose na preobraenje i oslobaanje svesti.
Fiziko telo deteta raste postepeno i gotovo neprimetno, to vai i za duhovni napredak
oveka koji je stupio na stazu. Dete ne shvata kako njegovo fiziko telo raste; tako i
tragalac esto nije svestan zakonitosti po kojima se kree ka cilju svog duhovnog
razvoja.
Domet i delovanje svesti
Tragalac je uglavnom svestan svojih reakcija na razliite situacije u ivotu, ali je retko
kada svestan naina na koji napreduje ka spoznaji Sopstva. Nemajui svesno znanje o
tome, tragalac unutranjim putem postepeno prilazi Samospoznanju, prolazei kroz
sreu i tugu, radost i patnju, uspehe i neuspehe, kroz trenutke napora i trenutke
poinka, kroz sklad jasnog opaanja i vrste volje, kao i kroz pometnje i sukobe. Sve
ovo su ispoljenja raznih sanskara koje je poneo sa sobom iz prolosti; tako tragalac
lagano kri put kroz ipraje sanskara poput putnika koji se probija kroz divlju i gustu
umu.
Ljudska svest moe se porediti sa reflektorom koji osvetljava postojanje i prirodu
stvari. Podruje koje je osvetljeno snopom svetlosti predstavlja sredinu u kojoj svest
deluje; na primer, osoba koja putuje brodom moe se kretati bilo gde po povrini vode,
ali ne moe brodom stii do onih mesta koja se nalaze na zemlji ili u vazduhu. Domet
snopa svesti uslovljen je prikupljenim sanskarama, upravo kao to je i tok reica koje
se slivaju niz planinu odreen prirodnim kanalima planinskog reljefa.
Prosena osoba svesna je samo grubog sveta
U sluaju prosenog oveka, sfera i stupanj na kome se odvija njegov ivot ogranieni
su na grubi svet, zato to snop svesti pada na fiziko telo i deluje preko njega. Budui
ogranien medijumom grubog tela, ovek je svestan svega unutar grubog sveta, ali nije
kadar da uspostavi kontakt sa suptilnom i mentalnom stvarnou. Podruje delovanja
prosenog pojedinca svodi se na grubu sferu, pa on sve svoje zamisli i aktivnosti
usmerava ka grubim objektima koji su mu pristupani. Sve dotle dok nije svestan
suptilne i mentalne sfere postojanja, snop svetlosti njegove svesti ne moe biti usmeren
na medijum suptilnog ili mentalnog tela.
Poistoveenje sa fizikim telom
Na ovom nivou dua je svesna grubog sveta ali ne zna nita o svojoj istinskoj prirodi.
Ona poistoveuje sebe sa grubim telom na koje pada snop svetlosti svesti, te ono
prirodno postaje osnova svih njenih aktivnosti u okviru grubog. Dua ne upoznaje sebe
direktno, kroz sebe samu, ve posredstvom fizikog tela. Poto se sva saznanja do
kojih moe doi putem grubog tela svode na grubo telo kao na centar svake aktivnosti,
ona prepoznaje sebe kao fiziko telo - mada je, zapravo, telo samo posrednik. Dua,
dakle, o sebi ima predstavu da je mlada ili stara, mukarac ili ena, i doivljava telesna
ogranienja i promene kao neto to joj pripada.
Poistoveenje sa suptilnim telom
Poto ovek proivi nekoliko ivotnih ciklusa u uslovima grubog sveta, posle dueg
vremena impresije vezane za grubi svet postepeno slabe i dotrajavaju kroz iskustva
oprenosti u vidu krajnje sree i krajnje patnje. Slabljenje impresija predstavlja poetak
duhovnog buenja, koje se sastoji u postepenom odvraanju snopa svetlosti svesti od
grubog sveta. Grube impresije postaju suptilne, pomerajui i podstiui premetanje
osnove svesnog fukcionisanja due sa grubog na suptilno telo.
Sada snop svetlosti svesti vie ne dejstvuje kroz grubo telo, nego pada na suptilno telo

Bogoostvarenje

Spoznati Sopstvo znai spoznati Boga

Doi do istinske Samospoznaje znai doi do Bogoostvarenja. Bogoostvarenje je
jedinstveno stanje svesti. Ono se razlikuje od svih ostalih stanja svesti, jer su sva ostala
stanja svesti doivljaji individualnog uma, dok stanje Bogoostvarenosti ni na koji nain
ne zavisi od individualnog uma niti od bilo kakvog posrednika. Posrednik je
neophodan da bi se spoznalo neto to je razliito od Sopstva. Za spoznaju Sopstva
nikakav posrednik nije potreban.
Udruivanje svesti s individualnim umom zapravo je prepreka, a ne pomo u
dostizanju Ostvarenja. Individualni um je uporite ega ili svesti o izolovanom
postojanju. Na njegovim osnovama nastaje individualnost koja ne samo da ograniava,
ve istovremeno pothranjuje i biva hranjena iluzijama o dualnosti, vremenu i promeni.
Prema tome, da bi svest spoznala Sopstvo onakvo kakvo ono jeste, ona se mora u
potpunosti osloboditi od ogranienja individualnog uma. Drugim recima, individualni
um mora da nestane, a svest da ostane.
Isprepletenost uma i svesti
Kroz itavu istoriju due, svest se razvijala naporedo s individualnim umom, i delovala
na pozornici individualnog uma. Svest se tako vrsto splela s individualnim umom da
je izgubila snagu da se ispetlja iz mree u koju se sama zaplela. Zato umirivanje uma
povlai za sobom gubljenje svesti. Individualni um i svest su tako gusto isprepleteni da
ovek, dok nastoji da zaustavi umne procese tokom meditacije, Iako tone u nesvesno.
Objanjenje fenomena spavanja
Svakodnevna pojava sna sutinski se ne razlikuje od pojave uspavanosti za vreme
meditacije, sem donekle po poreklu. U svom svakodnevnom suoavanju sa svetom
dualnosti, individualni um se uplie u neprestane sukobe; a kada se umori od te
bespotedne borbe, tei da izgubi svoj identitet kao pojedinani entitet, i vrati se u
Beskonano. Zato se povlai iz sveta i umiruje, emu sledi prekid svesnosti.
Naizmeninost budnosti i sna
Stiavanje mentalnih aktivnosti tokom spavanja povlai za sobom potpuno odsustvo
svesti; ali, to je samo privremeni prekid umne aktivnosti i svesnog funkcionisanja, jer
nakon izvesnog vremena prikupljene impresije ponovo podstiu njegovo obnavljanje.
Neposredno pre buenja, impresije poinju da uzburkavaju um i svest ponovo postaje
aktivna u odgovarajuem medijumu. Tako se, u skladu sa zakonom naizmenine
aktivnosti i odmaranja, na period spavanja nadovezuje period budnosti, a na period
budnosti period spavanja. Sve dok se latentne impresije u umu u potpunosti ne unite,
nema ni zavrnog ponitenja individualnog uma ni osloboenja svesti. Za vreme
spavanja um privremeno zaboravlja na svoj identitet, ali ne gubi svoje individualno
postojanje. Iz sna probuena osoba ponovo pada pod vlast ranijih ogranienja. Svest se
vraa, ali je i dalje zauzdana umom.
Prepreke ega
Ogranieni um je tle u kome se ego dobro uvrstio pustivi svoje korenje, a taj ego,
zbog mnogobrojnih obmana u koje se upleo, samo produbljava neznanje. Ego spreava
ostvarenje beskonanog znanja koje lei skriveno u dui; on je najmonija prepreka
postignuu Boga. Jedna persijska pesma kazuje da je Izuzetno teko prodreti kroz veo
neznanja, jer je na vatri kamen. Kao to plamen ne moe da se rasplamsa kada se
kamen poloi na vatru, tako i elja da se spozna sopstvena istinska priroda ne moe
dovesti do Istine sve dok breme ega pritiska svest.
Ego, koji istrajava kroz itavo putovanje due, onemoguava dui da pronae samu
Sebe. U starosti, zub koji boli moe doneti velike nevolje jer ga je, onako rasklimanog,
teko izvaditi zajedno s korenom. Tako je i ego, pored toga to je oslabljen ljubavlju ili
pokajanjem, i dalje vrlo teko iskoreniti. Ego istrajava do samog kraja. Iako biva sve

Duhovno kolovanje

Duhovno kolovanje kao osnovno obeleje tragaoevog ivota

Kada neki tragalac dobrovoljno stupi u blisku duhovnu vezu sa nekim Uiteljem, kae se daje
on postao njegovim uenikom. Ukoliko je to meutim samo formalna veza, onda se ne radi o
pravom duhovnom kolovanju. Odnos uenika i Uitelja posve se razlikuje od zakonskih
odnosa u kojima se prava i dunosti utvruju formalnim ugovorima ili verbalnim dogovorima.
Duhovno kolovanje je jedno od osnovnih obeleja ivota naprednog uenika i ono ne moe
biti plod nikakve izvetaene procedure. Ono prirodno izrasta iz temeljnih zakona duhovnog
ivota. Zbog toga je taj odnos po svemu mnogo znaajniji od svetovnih odnosa kakvi se
svakodnevno uspostavljaju u drutvu, a iji su rezultati povrna druenja ili povremeni susreti.
Veina tih svetovnih odnosa ne prodire dublje u duhovnu strukturu tragaoevog ivota, ve
samo povrno dotie njegovo bie.
Prema tome, u svetovnom smislu nije od velikog znaaja od kog prodavca ete kupiti robu
ukoliko platite cenu za nju; nevano je da li ste krenuli ovim ili onim brodom, bitno je da
stignete na odredite. No ak ni takvi odnosi, obzirom da su predodreeni sanskarikim
vezama i karmikim zakonitostima, nisu lieni duhovnog smisla. Meutim, vrednost
privremenih i povrnih odnosa ne moe se meriti sa vrednou duhovnog kolovanja, koja
ivotu tragaoca daje sutinske smernice i uliva najdublji smisao.
Ljubav je sr duhovnog kolovanja
Kakav e se odnos uspostaviti izmeu Savrenog Uitelja i uenika uvek zavisi od
unutranjeg stanja uenika. To je prvenstveno odnos izmeu ljubavnika i boanskog Voljenog.
Sa duhovnog stanovita, radi se o najvanijem odnosu u koji ovek moe da stupi. Ljubav
koja ini sr duhovnog kolovanja iz korena se razlikuje od raznih vrsta ljubavi koje se
javljaju u uobiajnim ljudskim odnosima. Svetovna ljubav je meudejstvo izmeu dva
Bogonesvesna centra; dok je ljubav koja se podrazumeva u duhovnom kolovanju, ljubav
Bogonesvesnog prema Bogosvesnom. Svako je Bog; ali su neki nesvesni svoje boanskosti,
neki su samo delimino svesni, a malo ko je potpuno Bogosvestan. Oni koji nisu svesni svoje
boanskosti nemaju nikakvu predstavu o stanju Boga. Oni su samo svesni svog telesnog
stanja. Da bi postigli stanje Boga, treba da vole, oboavaju i slede onog Uitelja koji
neprestano prebiva u stanju Boga.
Uiteljevi zahtevi pre svega
Ljubav uenika prema Uitelju je, zapravo, samo njegov probueni odgovor na mnogo veu
ljubav Uitelja prema njemu. Tu ljubav treba staviti na prvo mesto, iznad svih ostalih ljubavi.
Prirodno e ta ljubav vremenom prerasti u osnovnu pokretaku snagu uenikovog ivota, jer
uenik zna da Uitelj predstavlja otelotvorenje i prikazanje beskonanog Boga. Sve uenikove
misli i sva njegova nastojanja treba da se vrte oko linosti Uitelja. Obzirom da Uitelj tako
dobija prednost nad svim ostalim potrebama uenika, Uitelj u tom odnosu postaje centar
zraenja onih duhovnih sila koje rasteruju tamu, proiavaju srce od nakupljenih grehova i
posveuju uenika u ivot ispunjen slobodom i sveu o Istini.
Prava ljubav vodi ka Uitelju, kao u prii o Madnunu i Lajli
Osnovna vrlina kandidata za uenika trebalo bi da bude bezuslovna ljubav prema Uitelju.
Sve sporedne pritoke ljubavi se ionako na kraju ulivaju u velianstvenu reku ljubavi prema

Uitelju i gube se u njoj. O tome govori pria o Madnunu i Lajli. Manun je Lajlu tako
snano voleo da je svakog trenutka bio ispunjen mislima o njoj. Nije mogao da jede, pije, niti
da spava, svejednako je razmiljao o njoj. I jedino to je eleo bilo je da Lajla bude srena.
Rado bi je video udatu za drugog oveka samo kada bi znao daje to za njeno dobro. Bio bi u
stanju i da umre za njenog mua ako bi je to usreilo. Krajnje poricanje sebe i iskrenost
njegove ljubavi doveli su ga na kraju do susreta sa Uiteljem. Svaki trenutak ivota Manun
je posveivao voljenoj, pa je to uzvisilo njegovu ljubav sa fizikog ili intelektualnog na
duhovni nivo. A produhovljenje ljubavi dovelo ga je do boanskog Voljenog.
Proienje kroz ljubav i predavanje
Uitelj je taj boanski Voljeni, i kada uenik sretne svog Uitelja, on ne treba nita drugo da
ini osim da ga voli. Jer, ako uenik voli Uitelja punim srcem, on e se pouzdano na kraju i
sjediniti s njim. On ne treba da se brine za kvalitet njegove ljubavi. Treba da voli uprkos svim
svojim slabostima i ne srne da posustane sve dok ne sasvim proisti svoje srce. Uitelj je suti
izvor istote i kada mu uenik preda svoje srce, to je poetak njegovog samoproiavanja.
Volei Uitelja svim srcem, uenik se otvara za boansku ljubav koju mu Uitelj uliva. Sve
njegove slabosti e sagoreti u vatri boanske ljubavi koja mu se prua. Ako je uenik namerio
da se oslobodi svih slabosti i dostigne besprekornu i beskrajnu istotu, onda sav svoj ivot
mora bezrezervno posvetiti Uitelju. Mora mu predati svoje slabosti, snagu, poroke i vrline. I
u vezi s tim ne sme biti kolebanja. Njegova predaja mora biti u toj meri potpuna da u
njegovom umu ne preostane ni senke od kakve pritajene sebine elje.
Znaaj vere
Tek kada uenik pone da gaji nepokolebljivu veru u Uitelja, moe mu se predati u
bezuslovnoj ljubavi. Vera u Uitelja je neophodan inilac pravog duhovnog kolovanja.
Nakon to se stanje Boga ostvari, pitanje vere se uopte vie ne postavlja, isto kao to ovek
bez premiljanja zna da je ovek. Ali sve dok se ne postigne stanje Ostvarenosti, uenikova
vera u Uitelja je njegov najpouzdaniji vodi, neto kao kormilo na brodu. Netano je da je
vera lepa, ona vidi mnogo dalje od mranog neznanja; no ipak, vera e biti liena direktnog
iskustva sve dok tragalac ne ostvari sebe kao Boga.
Nije sluajno da je druga re za religiju - vera. Vera je jedna od bitnosti tragaoevog ivota.
Vera se moe iskazati na mnoge naine, mada se, sa psiholoke take gledita, uvek radi o
jednoj te istoj pojavi sa razliitim odlikama. Jedina razlika je razlika u jaini vere. Vera moe
biti vrsta i snana ili slaba i mlaka. Slaba i mlaka vera ne moe odvesti oveka dalje od
privrenosti ritualima i ceremonijama; ali, vrsta i snana vera zasigurno e povesti tragaoca
dalje od religijskih formi, pomoi mu da probije spoljanju ljusku i dospe do semena istinskog
duhovnog ivota. Vera dostie svoj prirodni vrhunac i cilj kada se utoite pronae u Uitelju.
Putevi Uitelja

Uitelji su uvek spremni da prue pomo

Priroda Uiteljeve pomoi
Pomo Savrenog Uitelja sastoji se u tome da ueniku omogui sigurno i bezbedno duhovno
napredovanje, kao i da skrati vreme koje bi inae bilo potrebno kada bi uenik taj put prelazio
sam. Uenik se na stazi dugo moe kretati sam, ali nee biti u stanju da prede esti nivo bez
pomoi Uitelja. Sve do estog nivoa involucije svesti, intervencija Uitelja je od ogromnog
znaaja, jer pomae ueniku da ne upadne u neku od zamki koje vrebaju na duhovnom putu.
Savreni Uitelj Kabir uporedio je tri stadijuma na stazi sa tri faze paljenja vatre. Kao to prvo
imamo samo dim bez vatre, zatim vatru obavljenu dimom, i na kraju vatru bez dima, tako i
poetke na stazi karakterie gust veo neznanja, na sredini puta mutno sagledavanje cilja, a na
kraju, ostvarenje Istine bez i najmanje primese obmane. Poto staza krivuda kroz mnoge
obmane, uenik bez vodstva Uitelja nikada nije bezbedan, jer samo Uitelj poznaje sve etape
na stazi i moe da ga provede kroz njih.
Prebivalite iluzija
Pre nego to doe do otvaranja unutranjeg oka, um zamilja cilj duhovne slaze kao
Beskonanost, i to u vidu simbolinih slika beskonanosti kao to su nebo ili okean, koje
asociraju na nepregledno prostranstvo. Premda takve simboline slike jasno i dobro opisuju
Beskonanost, njih ipak vremenom mora da zameni neposredno iskustvo Beskonanog.
Uenik e tek nakon otvaranja unutranjeg duhovnog oka imati neposredan doivljaj Sopstva.
A kada se to dogodi, um, zbunjen onim to vidi, vie nee posedovati raniju bistrinu. Budui
zbunjen vienjem Sopstva, um gubi sposobnost bistrog razmiljanja i pogreno zakljuuje da
je vienjem Sopstva ujedno i ostvario Sopstvo. Otuda dolazi do zablude da je kraj putovanju
mada je on jo daleko. U tradiciji sufizma ova etapa na stazi poznata je kao muqam-e-afsan,
ili prebivalite iluzija. Upravo u ovako tekoj etapi na stazi, Uitelj moe, vetom
intervencijom, pogurali uenika da nastavi put bez nepotrebnog zastajkivanja.
Doprinos Uitelja
Na svakom od est unutranjih nivoa uenika vrebaju opasnosti, jer je svaki nivo na sebi
svojstven nain prepun arolija koje bi da ga ulove u svoje zamke. Uitelj vodi uenika kroz
sve nivoe, ili mimo njih, bez zadravanja. Ali uenik svejedno mora da hoda sopstvenim
nogama. Uitelj mu pomae samo utoliko to potvruje i uverava ga u ispravnost njegovih
prethodno steenih uvida i zapaanja, podiui njegovu svest na nov stupanj - koji, mada mu
neizbeno predstoji kao sledei korak na stazi, jo uvek nije dostupan njegovim
mogunostima.
Unutranja vera
Da bi uenika izbavio iz Maje Uitelj se slui upravo Majom. Poto je Uitelj nadrastao dobro
i zlo, on esto zahteva stvari koje njegovim uenicima, sa njihovog uobiajenog
zdravorazumskog stanovita, izgledaju neprihvatljive, ak i okantne. Za uenika je najbolje
da prati Uiteljeve instrukcije s unutranjim poverenjem i da ih svojim ogranienim
sposobnostima rasuivanja ne dovodi u pitanje. Sledei uveni primeri ilustruju ovaj nauk.
U Kuranu postoji pria o Ibrahimu* (U Bibliji: Avram, prim. prev.) od koga je Bog zahtevao
da rtvuje svog voljenog sina Ismaila (U Bibliji Isaka, prim. prev.). Kada je Ibrahim, vrst u
svojoj veri i pokornosti, krenuo da ubije Ismaila, Bog gaje u poslednjem trenutku spreio i
prihvatio da mu ovaj, umesto sina, rtvuje jagnje.
* Vidi Glosar
Kada je ams-e-Tabriz (Shams-e-Tabriz) naredio svom ueniku Maulana alaludin Rumiju
(Maulana Jalaludin Rumi) da mu dobavi krag vina, ovaj se, da bi mu udovoljio i zasluio
njegovu milost, bez reci pokorio tom zahtevu. U to vreme Maulana je upravo kao veliki
teolog Islamskog sveta stekao mnotvo sledbenika medu muslimanima - a vino je
muslimanima verski zabranjeno (haram). Noenje kraga sa vinom na ramenu, i to u javnosti,
bio je stvarno teak ispit Maulanine vere, ali ga je on poloio.

Priroda ega i njegovo uklanjanje

Odeljak I Ego kao poprite konflikta

Poreklo ega
Na predljudskom stadijumu svest ima iskustva, ali veza izmeu iskustava i sredinjeg
ja jo nije jasno uspostavljena. Na primer, pas se moe razdraiti, ali svoju
razdraenost nee doiveti u smislu Ja sam razdraen. U ovom sluaju nalazimo da
pas ui na osnovu iskustava, ponaajui se na osnovu ranijih iskustava, ali su njegove
radnje, iako povezane, zapravo polumehanike, i nastaju kao posledica privlaenja
srodnih utisaka, ili sanskara. A to se bitno razlikuje od razumnog povezivanja iskustava
kakvog je omoguio razvoj Ja svesti. U poecima razvoja razumske kontrole nad
delovanjem pojedinanih impresija dolo je do njihovog povezivanja sa centrom svesti,
i tako se javio ogranieni ego. Konsolidaciju ego - svesti najbolje bismo mogli
objasniti polazei od poetaka razvoja ljudske svesti.
Formiranje ega
Ljudska svest ne bi bila nita drugo do skladite prikupljenih utisaka i iskustava da u
isto vreme ne sadri princip integracije u ego-sreditu, koji joj slui da sve te utiske i
doivljaje organizuje i shvati. Da bi se neko iskustvo shvatilo potrebna je prvo
sposobnost da se obuhvate svi njegovi delovi, a potom i sposobnost da se, otkrivanjem
njihovih uzajamnih veza, ti delovi procene. Integracija oprenih utisaka i iskustava je
uslov oslobaanja svesti od robovanja svakojakim prijatnim i neprijatnim stvarima
koje bi da njome ovladaju bez obzira to nemaju nikakvu vrednost. Poetni korak ka
integraciji je formiranje ega kao sredita i osnovice svesti.
Ego se pojavljuje da bi udovoljio eljama
Ego je neskriveno i neumitno prisutan u svim zbivanjima u duevnom ivotu, a
njegova uloga je zadovoljavanje odreenih potreba. Uloga koju ego igra u ljudskom
ivotu moe se uporediti sa ulogom tereta na brodu. Brodski teret osigurava brod
protiv prevelikog ljuljanja. Bez njega bi brod bio previe lagan i nestabilan, u opasnosti
da se prevrne usred raspomamljenih vetrova i talasa. Isto tako bi se i snaga uma, u
nedostatku privremenog jezgra, besciljno rasipala i troila u zapletima oprenih
iskustava. Uopteno reeno, ego igra ulogu procenjivaa ivotnih iskustava i
posrednika aktivnih tenji relativno nezavisnih i nepovezanih instikata nasleenih iz
perioda ivotinjske svesti. Tvorevina koju nazivamo ego slui da se uspostavi odreena
stabilnost svesnih procesa, a ujedno i da se obezbedi njihovo skladno i uravnoteeno
delovanje, to je osnov planskog i organizovanog ivota.
Nuno zlo
Bilo bi, dakle, pogreno misliti da je pojava ega nesvrsishodna. Mada se pojavljuje
samo da bi na kraju nestao, on privremeno zaista zadovoljava potrebu koja se, na
dugom putovanju due, ne moe zanemariti. Ego se ne srne shvatiti kao trajna
prepreka, jer se on moe prevazii i nadrasti naprezanjem svih duhovnih snaga. Fazu
formiranja ega treba shvatiti kao privremeno i nuno zlo.
Ego unosi razdor i stvara podvojenost
Ego je nezaobilazna stepenica u daljem napretku svesti. Meutim, poto ego prianja za
pogrenu zamisao da je ovek telo, on je izvor velike zablude, koja izobliava iskustvo.
Ego deluje tako to, uporeujui sebe sa ostalim oblicima ivota, sam sebe otuuje od
njih. I tako, mada iznutra pokuava da upotpuni i integrie lino iskustvo, ego, pri
samom pokuaju da oseli i zatiti sopstveno postojanje, unosi razdor izmeu
spoljanjeg i unutranjeg ivota. To cepanje celovitosti ivota nadvoje ne moe a da se
ne odrazi na unutranji ivot linosti kojom dominira ego.
Ego kao izvor Konflikata
Premda neprestano tei da ostvari jedinstvo i celovitost iskustva, ego nikada ne uspeva

Priroda ega i njegovo uklanjanje II

Odeljak II - Ego kao potvrda otuenosti

Ego kao prepreka duhovnoj emancipaciji
Ego je potvrda ovekove otuenosti. On poprima razne oblike. Moe se javiti u obliku
kontinuiranog sebe-svesnog pamenja kroz priseanja kao to su: Uinio sam ovo ili
ono; Oseao sam ovo ili ono; Razmiljao sam o ovome ili o onome. Moe
poprimiti oblik sebinih nadanja u vezi budunosti i planiranja: Uradiu ovo ili ono;
Oseau ovo ili ono; Razmisliu o ovome ili o onome. Ili pak, u sadanjem
vremenu, ego se, istiui svoju razliitost i odeljenost od svih ostalih centara svesti,
ispoljava kao snaan oseaj da je ovek zasebna jedinka. I mada privremeno igra
korisnu ulogu centra svesti, ego, kao potvrda otuenosti, predstavlja glavnu prepreku
duhovnom izbavljenju i prosvetljenju.
Ego se hrani na oseaju otuenosti
Svoju odeljenost ego potvruje kroz poudu, mrnju, ljutnju, strah ili ljubomoru.
Osoba koja udi za drutvom i prisustvom drugih ljudi, zapravo je bolno svesna svoje
otuenosti i snano doivljava svoje zasebno postojanje. Oseaj otuenosti najotriji je
u sluaju velike i neutaive poude. Izraen je i u mrnji i u ljutnji, gde druga osoba
biva odbaena i smatrana ne samo tuincem, ve i neprijateljem sopstvenog nabujalog
ega. Strah je takoe prikriveni oblik otuenosti i javlja se u vidu snanog oseaja
odvojenosti. Strah se sputa kao gusta koprena izmeu mene i tebe. Strah ne samo
to potpiruje i produbljuje nepoverenje u drugog, ve neizbeno vodi do suavanja i
povlaenja svesti, sve dok se drugo ljudsko bie u potpunosti ne istisne iz ivotnog
konteksta. Stoga treba voleti bez straha, i to ne samo druge due, ve i samog Boga.
Kroz strepnju od Boga ili Njegovih ispoljenja jaa oseaj otuenosti, dok kroz ljubav
prema Bogu i Njegovim ispoljenjima oseaj otuenosti postepeno nestaje.
Ljubomora jaa ego
Oseaj otuenosti najizrazitiji je u ljubomori. Najdublji imperativ due jeste da voli i
da bude istovetna sa drugim duama. Tu svoju potrebu dua ne moe da ispuni ako je
potresaju pouda ili mrnja, ljutnja ili strah. U ljubomori, pored toga to ova duboka i
imperativna potreba za poistoveivanjem sa drugim biem ostaje nezadovoljena, kod
osobe jaa i uverenje da se neka druga dua uspeno sjedinila sa osobom za kojom je
ova eznula. U njoj se zatim rada dubok i beskompromisan otpor prema te dve osobe i
prema njihovom odnosu koga je ljubomorna osoba nastojala da rezervie samo za sebe.
Sva iskljuiva oseanja kao to su pouda, mrnja, strah ili ljubomora ine ivot
skuenim i doprinose ograniavanju i suavanju svesti. Ona direktno postaju
instrumentom potvrivanja otuenosti ega.
Slabljenje ega putem ljubavi
Svaka misao, oseanje i delo poteklo iz zamisli o nekakvom ekskluzivnom i zasebnom
postojanju, sputava oveka. Sva iskustva, bilo znaajna ili beznaajna, i sva nastojanja,
bilo dobra ili loa, optereuju ga impresijama i produbljuju otuenost njegovog ja.
Jedino iskustvo koje egu oduzima mo je iskustvo ljubavi, i jedino htenje koje
ublaava oseaj otuenosti je htenje da se bude jedno sa Voljenim. Pouda, mrnja,
ljutnja, strah i ljubomora, sve su to oblici iskljuivosti koji produbljuju jaz izmeu
mene i ostatka ivota. Jedino sveobuhvatajua ljubav moe da premosti ovaj vetaki
stvoreni jaz i probije kroz barijeru varljive imaginacije. U istinskoj ljubavi ljubavnik
isto tako ezne, ali on ezne da se sjedini s Voljenim. U doivljaju jedinstva sa
Voljenim, odnosno kroz tenju da se ono postigne, slabi oseaj otuenosti ovekovog
ja. Volei, ja ne razmilja o tome da zatiti sebe, ba kao to se ni noni leptir ne
plai da sagori u plamenu svece. Ego je potvrda otuenosti od drugih, dok je ljubav
potvrda jedinstva sa drugima. Otuda se ego moe rastoiti samo istinskom ljubavlju.
Ego sainjen od elja

Priroda ega i njegovo uklanjanje III

Odeljak III Oblici ega i njihovo razaranje

Ego ivi kroz ideju ovo je moje
Ego opstaje zahvaljujui svetovnim posedima kao to su mo, slava, bogatstvo,
sposobnosti, postignua i priznanja. Da bi utvrdio ta je moje on proglaava i
uspostavlja granicu izmeu mojeg i tvojeg. Meutim, i pored svih svetovnih stvari
koje svojata, ego se svejednako osea ispraznim i nepotpunim. A da bi umirio svoj
duboki nespokoj, baca se gorljivo na dalja prikupljanja. On svom posedu meri veliinu
uporedujui ga sa posedom onih koji imaju manje, i zakljuuje da su ovi, makar po toj
jednoj stavci, manje kvalitetni od njega. Ego esto traci svoje bogatstvo u raskalanom
ivljenju i nepotrebnom razmetanju, najee na tuu tetu. Meutim, ostaje
nezadovoljan bez obzira na sve svoje svetovne uspehe; i umesto da neguje
neprijanjanje, zadovoljstvo nalazi u jo naglaenijem svojatanju, u jo veem isticanju
razlike izmeu sebe i drugih. Ego kao potvrda otuenosti ivi kroz ideju moje.
Oblici ega
Ego, u elji da se osea posebnim i jedinstvenim, sebe pronalazi ili u ulozi nekoga ko
je bolji od ostalih, ili u ulozi nekoga ko je gori od ostalih. Sve dok postoji ego, u
njegovoj pozadini je dvojnost; a sve dok postoji dvojnost, um ne prestaje da uporeuje
i uoava razlike. Prema tome, ak i kada je osoba uverena u svoju jednakost sa
drugima, to uverenje jo uvek ne stoji na pouzdanim osnovama. To uverenje pre
obeleava prelaz izmeu dva stanja ega nego uvod u trajno ponitenje granice izmeu
ja i ti.
Ideja jednakosti
Ovaj prividni oseaj jednakosti moe se formulisati na sledei nain: Ja nisam
inferiorniji ni superiorniji od ostalih. Moemo odmah uoiti da je ovo sluaj odrinog
potvrivanja ega. Krhku ravnoteu izmeu ja i ti neprestano naruava
preovladavanje kompleksa superiornosti ili kompleksa inferiorenosti. A ideja
jednakosti se javlja da bi se ponovo uspostavila naruena ravnotea. Odrino
potvrivanje ega kakvo se javlja u ideji o jednakosti je, meutim, posve razliito od
oseaja jedinstva kao glavne odlike duhovno slobodnog ivota. I premda je ideja o
jednakosti u osnovi mnogih drutvenih i politikih ideala, stvarni uslov za ravnopravan
zajedniki ivot je da se ta isprazna ideja o jednakosti nadomesti spoznajom o
jedinstvu svekolikog ivota.
Dva kompleksa
Oseanja superiornosti i inferiornosti su reakcije jednog na drugo, a vetaki stvoreno
uverenje o jednakosti nastaje kao reakcija na oba oseanja. U sva tri naina ego
nastavlja da potvruje, svoju otuenost. Kompleksi inferiornosti i superiornosti
najee se ne ispoljavaju istovremeno. Oni se, sluei se odgovarajuim objektima,
ispoljavaju zasebno i naizmenino, to moemo uoiti na primeru osobe koja se ponaa
nadmono prema podreenima, a udvoriki prema nadreenima. Ali izbor bilo koje od
dve mogunosti ispoljavanja kompleksa kroz opreno ponaanje samo jo vie
pojaava ove oprene komplekse umesto da ih rastvori do potpunog ieznua.
Kompleks superiornosti
Kompleks superiornosti javlja se u trenutku kada osoba sretne nekoga ko je u nekom
pogledu slabiji od nje u smislu svetovnog poseda. Meutim, i pored toga to poseduje
vie, ego te osobe je neprestano suoen sa prizorom unutranje praznine. Ona se tei
zabludom o svojoj vrednosti, razmeui se pred drugima veliinom svog imetka.
Isticanje razliitosti obino se ne zadrava na nivou teoretskog poreenja, ve se
Odeljak I Vrednost okultnog* iskustva
* U sledea tri Odeljka pojmovi okultno i okultizam upotrebljavaju se u najirem