Projektovanje ASP Modela

Projektovanje i implementacija ASP modela Doc.
dr eljko Marievi
__________________________________________________________________
Projektovanje i implementacija
ASP modela
Projektovanje i implementacija ASP modela Doc. dr eljko Marievi

__________________________________________________________________
Osnova za ASP tehnologiju programiranja

Softverski zahtevi za generisanje aplikacije za objavljivanje Web
lokacije i za pokretanje Web aplikacije na Serveru
Za pravljenje Web lokacija i dinamikih Web stranica za Internet koristi se
tehnologija ASP. Active Server Pages datoteke mogu se praviti u bilo kom programu
za obradu teksta Notepad ili WordPad, poto se one sastoje od obinog teksta, a
mogu da se koriste i sledee specijalizovane alatke:
Microsoft Front Page

Microsoft Visual InterDev editor sa
poveanom podrkom "ASP"
Macromedia Dreamweaver
Allaire HomeSite
Helios Softvare's TextPad
Programski paket Microsoft Visual

Studio sadri programe: Visual InterDev,
Visual J++ Tools, Visual SourceSafe, Visual
Studio Enterprise Tools, Visual Studio Tools,
Visual Basic, Visual C++, Visual FoxPro,
Visual J++.
Visual InterDev je alat sa editorom i
osnovom u koju se pie sors u VBScriptu ili
JScriptu za kreiranje Web dokumenta u ASP
tehnolofiji rada.
Osim toga neprestano se pojavljuju nove alatke za pravljenje ASP datoteka. U
nekima od njih je ugraena "pamet" koja im omoguava da automatski piu ASP
kod umesto nas.
ASP je serverska tehnologija. To znai da korisnikov ita Weba (npr. browser
Internet Explorer) ne uestvuje u obradi ASP koda. Ne postoji komponenta ili alatka
koja bi mogla da obrauje ASP kd bez Web servera. Da bi se obraivao ASP kd tj.
ASP Web stranice, neophodan je Web server. Ali postoji vie mogunosti za
izvravanje ASP aplikacija.

__________________________________________________________________
ASP kd se obrauje na serveru. Nijedan blok kda koji se nalazi na strani

servera ne alje se korisnikovom itau. Korisnik (u naem sluaju korisnik) vidi
samo HTML tekst i eventualno skript koji treba da se izvri na klijentskoj strani,
ukoliko je ugraen u ovu stranicu.
Redosled obrade ASP datoteka:

-
Korisnik putem svog itaa Weba zahteva odreenu ASP stranicu

Web server prima zahtev i uitava odgovarajuu ASP datoteku
Server obrauje sav ASP kod koji se nalazi u datoteci. Svi izlazni podaci iz
skripta su u formatu HTML. Izlazne podatke iz skripta obraivae
korisnikov ita
Ostali HTML sadraj datoteke, bez izmena, server alje korisnikovom itau
Weba
Pri programiranju ASP aplikacija moe se koristiti vie jezika, meu kojima su:
-
VBScript
JavaScript (JScript na Microsoftovim platformama)
Perl i dr.

__________________________________________________________________
U pojmovima koji se odnose na Web lokacije, objavljivanje znai kopiranje svih

datoteka od kojih je sastavljena Web lokacija na Web server. Kada se lokacija
objavi, smatra se ivom; drugim reima ciljna privatna grupa ljudi (u sluaju
intraneta) ili itava javnost (u sluaju Interneta) moe pogledati Web lokaciju u
svojim Web pretraivaima.
Web lokacija se moe objaviti na tri naina:
-
Moe se koristiti protokol za prenos hiper teksta, HTTP

Moe se koristiti protokol za prenos datoteka, FTP
Web lokacija se moe iskopirati u neku omotnicu sopstvenog raunara.
Pronalaenje odgovarajueg provajdera za Web lokaciju

Web lokacije se smetaju u dve razliite kategorije:
-
Web lokacije smetene na disku i

Web lokacije smetene na serveru.
Line Web lokacije se esto smetaju na serverima dobavljaa Internet usluga

(ISP).
U sluaju velikog broja poseta na Web lokacijama, kao to je sluaj sa
lokacijama velikog univerziteta, Web serveri se obino nalaze u profesionalnim
provajderima za iznajmljivanje web lokacija.
Postoji veliki broj provajdera za iznajmljivanje Web lokacija, i sve se razlikuju
po cenama i nivoima podrke. Kao to je sluaj i sa ostalim dobavljaima usluga,
moe biti teko da se preraunaju sve mogunosti i odredi ona koja e najbolje
zadovoljiti nae potrebe.
Nekoliko klasinih i onlajn asopisa bavi se ispitivanjem i izvetavanjem o
dogaajima koji se odnose na iznajmljivanje Web lokacija, kao to su na primer
Web Hosting Magazine koji se (u Americi) moe kupiti na kioscima i knjiarama i
The Web Host Industry Review koji se na Internetu nalazi na adresi
www.thewhir.com. Oba asopisa su puna novosti, informacija i reklama.
Najbolji nain da se pone traenje provajdera za iznajmljivanje Web lokacija
je da korienjem rei Web hosting preraimo World Wide Web. Pronai e se
veliki broj Web lokacija koje predstavljaju pojedinane provajdere za iznajmljivanje
Web lokacija. Neki provajderi za iznajmljivanje Web lokacija nude besplatnu ili
veoma jeftinu uslugu iznalmljivanja. Pouzdani, veoma brzi serveri i pouzdano
veoma brzo osoblje nisu ni besplatni ni jeftini. Geografska lokacija ne bi trebala da
utie na izbor provajdera za iznajmljivanje Web lokacija (jedino bi bilo dobro da se
provajder nalazi u dravi, kako bi se izbegli potencijali problemi u sluaju da postoji
neslaganje oko plaanja. Veina profesinalnih dobavljaa Internet usluga nudi
veoma iscrpne informacije na svojim Web lokacijama, tako da bi i to moglo da
pomogne prilikom donoenja odluke.
Poto smo razvili Web lokaciju koje su zasnovane na FrontPage-u, mogunost
izbora je ve ograniena, jer u sluaju gde smo koristili neku od posebnih
4

__________________________________________________________________
FrontPage-ovih funkcionalnosti, ISP mora podrati FrontPage Server Extensions.

Provajderi za iznajmljivanje Web lokacija koji podravaju FrontPage Server
Extensions reklamirae ovu injenicu na svojim Web lokacijama.
Microsoft takoe odrava listu registrovanih dobavljaa na Webu dobavljaa
Internet usluga koji su se obavezali da potpuno podravaju FrontPage Server
Extensons. Lista dobavljaa prisustva na Webu irom sveta nalazi se na adresi
www.microsofttwpp.com/wppsearch.
FrontPage Server Extensions su skup aplikacija za serversku stranu (engl.
Server-side applications) - programa koji se izvravaju na Web serveru, a ne na
raunaru Web posetioca - koje omoguavaju sledee:
-
da se preko Interneta objavi sadraj direkno na Web server,

da se unesu obrasci tj. formulari, da se vodi diskusija preko Weba i da se
unes broja poseta.
da se obezbedi mogunost za pretraivanje (search) teksta na lokaciji.
Poto se programi izvravaju na serveru, Web dizajneri ne moraju da piu kod

i skriptive koji bi bili neophodni da se funkcionalnost
koju nude ove vrste
elemenata ugradi u same Web stranice. Umesto toga, kod se poziva iz stranice i
izvrava na serveru.
FrontPage Server Extansions nisu potrebne da bi se smestila Web lokacija

zasnovana na FrontPage-u, meutim ekstenzije proiruju funkcionalnost Web
lokacije. Kompletnu listu funkcija koje zahtevaju FrontPage Server Extensions se
mogu pronai na Microsoft Web lokaciji www.microsoft.com/FrontPage/.

__________________________________________________________________
Biranje i registrovanje imena domena Web lokacije

Pre nego to se Web lokacija lansira na Internet, morae se izabrati i
registrovati ime domena. Ime domena je osnova alfanumerike adrese, koja se
zove uniformni lokator resura (URL), na kojoj uenici na World Wide Webu mogu da
pronau Web lokaciju.
Prilikom biranja imena domena bilo bi mudro da se odredi ime koje se lako
pamti i izgovara.
Imena domena ne zavise od veliine slova. Mala i velika slova se u pisanim
materijalima mogu koristiti za odvajanje i razlikovanje rei.
Deo izbora imena domena je i oznaka tipa. U zavisnosti od Web lokacije koju
registrujemo, moe da se izabere oznake tipa .com, .org, .net, .edu, ili neku od
novih oznaka tipa, koje su nedavno postale dostupne s ciljem da se manipulie sve
veim brojem registracija Web lokacija. Svaka od ovih oznaka tipa ima svoje
znaenje: .com je za preduzea, .org je za neprofitabilne organizacije, .net je za
mree i .edu je za obrazovane ustanove. Shodno tome mi se opredeljujemo za tip
edu.
Oigledno je da URL-ovi moraju biti jedinstveni da bi uopte radili. Da bi se
izbeglo dupliranje, sva imena domena se moraju registrovati. Ime domena se moe
registrovati preko mnogih preduzea za iznajmljivanje Web lokacija. Network
Solutions (mrena reenja), na adresi www.networksolutions.com je dobro mesto
za pronalaenje i registrovanje kombinacije imena domena i oznake tipa. Takoe
moe se otii direktno na www.internic.com, Web lokaciju odeljenja za trgovinu

__________________________________________________________________
Sjedinjenih Amerikih Drava za registrovanje domena, i tamo pronai vie

informacija.
Konfigurisanje raunara da radi kao Web server

Da bi se omoguio razvoj i generisanje softvera potrebni su sledei softverski
preduslovi i instalacije. Za editor FrontPage 2002, Microsoft preporuuje sledeu
konfiguraciju Web servera LocalHost-a (IIS-Internet Information Services 5.1):
Windows XP Professional
Windows XP Professional sadri na CD-u instalaciju (IIS) Internet Information
Services 5.1, koji formira LocalHost - Web Server za izvravanje ASP sorsova (apleta, rutina i naredba pisanih u VB Script-u i JScript-u)
Internet Explorer 6.0
IIS sadri FrontPage Server Extensions
2000. To su proirenja tj. dopuna za
LocalHost Web Server za podrku
interfejsa Bazama podataka npr. za
rad Search (pretrage Web lokacije,
generisanje formulara tj. obrazaca u
funkciji prikupljanja podataka u Bazu
podataka, za broja poseta sajtu i dr.)
FrontPage Server Extension 2002 se
moe download (preuzeti) sa Interneta
na
Microsoft-ovim
adresama
http://WWW.Microsoft.com/FrontPages
http://MSDN.Microsoft.com/library
ili
http://SUPPORT.Microsoft.com
Office XP sadri instalaciju:
Front Page XP editor
SharePoint Team Services proirenje
za timski rad i dopunu za rad sa
Bazama podataka
Access objektnu bazu podataka za
kreiranje .mdb baza za Internet, mada
se mogu koristiti i druge baze (My SQL
ili Oracle)
Office 2003 sadri unapreenu verziju
koja donosi nove programe i instalacije:
SharePoint Portal Server 2003
Real-Time
Communications
Server
2003

__________________________________________________________________
Ako raunar ne zadovoljava ove potrebe, ili ako na raunaru ne elite da

izvravate kompletan Web server, moe se korienjem sledee konfiguracije,
raunar sa Windows 98 podesiti kao lini Web server:
Windows 98
Windows 98 sadri na CD-u instalaciju (PWS) Microsoft Personal Web Server
4.0, koji formira LocalHost - Web Server za izvravanje ASP sors-ova (apleta,
rutina i naredba pisanih u VB Script-u i JScript-u)
FrontPage 2000 Server Extensions
IIS - Internet Information

Server ili
Personal Web Server
FrontPage Server Extensions 2002 ne podravaju operativne sisteme Windows

9x. Kao zamenu, korisnici Windows 98 mogu sa Microsoft-ove Web lokacije
instalirati FrontPage 2000 Server Extensions.
Korienjem linog Web servera moe se lokalno, odnosno na sopstvenom
raunaru, razvijati i izvravati Web lokacije smetene na serveru. Jo uvek mora se
lokacija objaviti na serveru koji je dostupan na ciljnom auditorijumu, ali e se
znaajno smanjiti rizik da u javnosti pokaemo svoje greke, ako prethodno na
linom Web serveru dobro istestiramo svoju lokaciju.
Nedostatak konfigurisanja sopstvenog raunara tako da radi kao Web server je
kao to, u zavisnosti od raunarske konfiguracije, moe doi do pada brzine i
performansi.
Postupak da raunar sa Windows XP konfiguruemo da postane lini Web
server, instalirati (IIS) Internet Information Services 5.1 kao i FrontPage 2002
Server Extensions i SharePoint Team Services . (IIS se isporuuje na instalacionom
CD-ROM-u za Windows XP, meutim, on se automatski u celosti ne instalira zajedno
sa operativnim sistemom.
SharePoint Team Services se isporuuje na
instalacionom CD-ROM-u za Office XP). Bie potreban Windows XP CD-ROM i veza
sa Internet-om.
Postupak za instaliranje Internet Information Services (IIS 5.1) za Windows XP
je dat u sledeem poglavlju ove autorske studije.

__________________________________________________________________
Instaliranje Internet Information Services (IIS 5.1) na Windows XP.

Instalacija IIS podrava:
-
simulaciju Interneta u lokalnom okruenju

ASP server-host
itanje ASP Web dokumenata koji se izvravaju iskljuivo na serveru a ne
na korisnikovom klijentu, korisnik vidi samo deo Weba u HTML-u
Ako prilikom instaliranja operativnog sistema prihvatimo ponuene vrednosti

opcija, IIS se ne instalira automatski zajedno sa Windowsom 2000
Professional/Server ili Windowsom XP.
Ako se prilikom instaliranja Windowsa 2000 Professional/Server ili Windows XP
izmene parametri instalacije, mogu se dodati i Web usluge. IIS moe da se
instalira i naknadno, posle instaliranja Windowsa 2000 Professional/Server ili
Windowsa XP. Bez obzira na metodu za koju se opredelite, radiete sa istom
grupom okvira za dijalog koji e se prikazati.
Ukoliko se IIS instalira po zavretku instaliranja Windowsa XP, prei e se u:
Control Panel
Add/Remove Progams
opcija Add/Remove Windows
Components
Pojavie se okvir za dijalog
Postoji vei broj komponenata Internet Information Servera za koje se

moemo opredeliti pri instalaciji.
Ako se u ovom okviru za dijalog

pritisne stavka Internet Information
Server i zatim opcija Details, pojavie se
okvir za dijalog sa spiskom raspoloivih
komponenata. Okvir za dijalog je
prikazan na slici

__________________________________________________________________
Spisak komponenata dat je u tabeli.
Komponente Internet Information Servera za Windows 2000

Professional/Server, Windows XP
Ime komponente
Opis
Common Files
Datoteke koje su neophodne za rad servera.

Dokumentacija sadri primere Web lokacija, kao i
dokumentaciju za sam Web server u HTML obliku.
Ovom uslugom korisnicima se prua mogunost
slanja i preuzimanja datoteka sa servera.
Ova komponenta omoguava da se Web lokacije
postave direktno iz FrontPagea.
Ova komponenta omoguava da se upravlja Web
serverom iz MMC-a (Microsoft Management
Console).
Pojednostavljena verzija IIS dodatka za MMC.
Ova usluga omoguava da se alju poruke
elektronskom potom sa svog servera.
Podrka za Visual InterDev koja omoguava
daljinsko postavljanja Web lokacija
Ova uluga se osnova za sve druge Web usluge
Documentation
FTP Service
FrontPage 2000 Server Extensions
IIS Snap-In
Personal Web Manager
SMTP Service
Visual InterDev RAD Support
Word Wide Web Server
ASP komponenta je deo Web servera, a ne zasebna komponenta koju bi

trebalo instalirati.
Ako imamo relativno malo memorije, ovo je minimum koji bi trebalo da se
instalira:
-
Common Files
IIS Snap-In ili Personal Web Manager
World Wide Web Server
10

__________________________________________________________________
Povezivanje Web lokacija sa bazama podataka

Programeri Web lokacija esto za opisivanje sadraja koji se prikazuje na Web
stanici koriste termine statike stranice i dinamike stranice. Statike stranice
koriste fiksno kodirane informacije; drugim reima, informacije su ugraene u HTML
kod koji ini stranicu. Dinamike stranice su ljuske u kojima se nalaze informacije
koje se menjaju; drugim reima, informacije dolaze iz spoljanjeg izvora. Kada je
spoljanji izvor baza podataka, za Web lokaciju se kae da je upravljana bazom
podataka (engl. database driven).
Web lokaciju koja je zasnovana na Microsoft FrontPage-u moe se povezati sa

bazama podataka koje su napravljene korienjem razliitih formata, ukljuujui
Microsoft Access, Microsoft Excel i Microsoft SQL Server. Baza podataka se moe
nalaziti na Web serveru, posebnom serveru datoteka ili na posebnom serveru baza
podataka. Zbog ove fleksibilnosti je veoma jednostavno da se podaci pomeraju sa
jedne lokacije na drugu, a da posetioci Web lokacije uopte ne budu svesni da je
dolo do bilo kakvih izmena.
FrontPage pomou arobnjaka Database Interface Wizard koristi se za

pravljenje obrazaca upravljanih bazom podataka i olakava veinu poslova koji se
na Web lokaciji odnose na baze podataka. Iako podaci iz baza podataka dolaze iz
spoljanjeg izvora, podaci se koji se prikazuju u ovim obrascima mogu se formirati
s ciljem da se odri izgled i oseaj vae Web lokacije.
11

__________________________________________________________________
Faze se oslanjaju jedna na drugu. Zbog ovog razloga vano je da se faze radite
u nizu, a ne bilo kojim redom.
Faza I kreiranje baze podataka
Baza podataka je organizacija podataka u vidu integrisanih (potpunih,
ispravnih, zatienih) podataka i predstavlja osnovu za dobijanje informacija. Baza
podataka je vei skup meusobno povezanih datoteka. Postoje etiri logike
strukture baze podataka: hijerarhijska, mrena, relaciona i objektna. Prilikom
generisanja baza u virtuelnoj Internet uionici, koristila se objektna baza MS Access
XP.
a) Na primer za kreiranje nove baze podataka u folderu sa nazivom Primer sa
nazivom baze Baza i sa tabelom koja se zove Tabela. Koraci za kreiranje baze i
tabele su:
-
File\New\Blank Database
File name\Ime_fajla.mdb\Create
Tables\New\Design View\Ok
Filed Name (uneti atribute)
Data
Type
(odabrati
Text,
AutoNamber...)
Field Size (duina sloga npr. 20
karaktera)
Save\Table Name (uneti ime
tabele)\Ok
Yes (na pitanje Do you want to
create a primary key now?)
Save\zatvoriti
prozor\otvoriti
tabelu\uneti podatke\Save
b) Na primer za kreiranje nove baze podataka Imenik sa tabelom Imenik

koristi se arobnjak (Wizard):
-
Prvo se kreira baza podataka, a

zatim se bira nain na koji e
tabela biti kreirana.
U prozoru Database treba kliknuti
na opciju Tables, a zatim birati
Create table by using wizard
U prozoru Database moe se
kliknuti i na opciju New, ime se
otvara prozor New Table, koji
takoe
slui
za
izbor
nainastvaranja tabele (odabrati
Table Wizard i aktivirati opciju
Ok).
12

__________________________________________________________________
Slika prikazuje prvi dijalog arobnjaka za tabele. Ova opcija nudi vei broj
primera gotovih struktura tabela (poslovnih ili linih) u kojima se nalaze raznovrsna
gotova polja. Strukture novih tabela grade se preuzimanjem gotovih polja iz
gotovih tabela.
Primeri gorovih polja su potanski brojevi, datumi, brojevi telefona, novani
iznosi i druga polja. Pri stvaranju tabele moe se jedno polje preuzeti iz jedne a
drugo iz druge gotove tabele.
-
Iz liste primeri tabela (Sample Tables) treba odabrati tabelu koja je

najslinija tabeli koja se kreira. Polja se biraju obeleavanjem u listi primeri
polja (Sample Fields) i prebacivanjem u listu polja u mojoj novoj tabeli
(Fields in my new table) pomou dugmeta >. Kada je zavreno prebacivanje
svih potrebnih polja dugmetom Next prelazi se u sledei dijalog (pomou
dijaloga koji slede imenuje se tabela, bira primarni klju, odreuju ID brojevi
koji se upisuju pri dodavanju novih slogova, uspostavljaju relacije ili menja
struktura tabele) ili se klikom na dugme Finish zavrava kreiranje strukture
tabele.
Faza II uspostavljanje veze sa bazom podataka
Postoji Web lokacija, a i baza podataka kreirana u Fazi I. Sada elimo da ih

poveemo, tako da poto Web lokaciju objavimo na Web serveru podaci iz baze
podataka budu dostupni preko Interneta.
Ako bazu podataka nameravamo da smestimo na Web server, moe se i
datoteka baze podataka smestiti u omotnicu Web lokacije. Tada e prilikom
objavljivanja Web lokacije na Web serveru, zajedno sa ostalim datotekama biti
objavljena i baza podataka i Web posetioci e putem servera moi da pristupe i bazi
podataka. Gde god da se nalazi baza podataka, morae da se povee sa Web
lokacijom, tako da joj se moe pristupiti iz jedne ili vie stranica Web lokacije.
Jednom kada baza podataka postane dostupna, moe se napraviti jedna ili vie
stranica koje ili prikazuju podatke iz povezane baze podataka ili od korisnika
zahtevaju podatke koji se kasnije mogu smestiti u povezanu bazu podataka.
Oigledno je da je za ispravno funkcionisanje ovog postupka potrebno da se
paljivo osmisli struktura i sigurnost baze podataka kako niko ne bi mogao da
sluajno ili namerno pristupi podacima koje ne bi trebalo da vidi.
Koraci za uspostavljanje veze sa bazom podataka su:
-
Aktiviranje FrontPage-a XP
Iz menija Tools izabere se Web
Settings da bi se otvorio okvir za
dijalog Web Settings.
U okviru za dijalg WebSettings
pritisne se karticu Database koja
je trenutno prazna to znai da
nijedna baza podataka nije
povezana sa otvorenom Web
lokacijom.
Pritisne se Add da bi se otvorio
okvir za dijalog New Database
13

__________________________________________________________________
Connection.
U polju Name upie se Veza. Moe se koristiti bilo koje ime koje e
jedinstveno odreivati vau bazu podataka.
U podruju Type of connectin izaberie se File or folder in current Web, a
zatim pritiskom na Browse otvorite okvir za dijalog Database Files in Current
Web.
Faza III objavljivanje Web lokacije koja se koristi sa bazom podataka
Objavljivanje Web lokacije koja je povezana sa bazom podataka ne razlikuje

se od objavljivanja ostalih Web lokacija. Uzee se u obzir da se:
-
Faze (od I do VI) ne mogu zavriti ako nemamo pristup do

Web lokacije smetene na Web serveru (LocalHost tj. IIS ili Internet Server).
Web lokacija smetena na discu (ona koja je smetena na raunaru a na
kome nije instaliran LocalHost) ne moe da se koristi za ovu svrhu.
Da bi se Web lokacija mogla da objavi na serveru, potrebno je da imaom

uspostavljenu vezu do raunara oznaenog kao Web server (ovo moe biti server
koji odrava neko preduzee za dobavljanje Internet usluga) ili pomou lokalne
mree ili veze sa Internetom. U svakom sluaju, da bi se prikazali podaci iz baze
podataka, potrebno je da Web server podrava:
-
Aktivne serverske stranice (ASP) ili

ActiveX objekte podataka (ADO).
Server mora da ima proirenje Front Page Server Extensions 2002 ili
Shape Point Team Services (koji sadri Front Page Server Extension u sebi i
instalira se sa CD Office XP, preko foldera SharePt)
Procedura za objavljivanje Web lokacije na LocalHost-u i udaljenom Web

Serveru data je na 430 strani, ove autorske studije.
Ukratko koraci su sledei:
14

__________________________________________________________________
Otvoriti web lokaciju na lokalnom raunaru u lokalnom folderu

Iz menija File izabere se opcija Publish Web
Aktivira se Change
U polju Enter publish destination ukuca se HTTP://Localhost a zatim OK
Pritisne se Publish (otvara se okvir za dijalog Publish FrontPage Components
koji daje obavetenje o komponentama koje moda nee moi da rade
korienjem trenutne verzije Microsoft FrontPage Server Extensions. Primera
radi moda se moraju instalirati nove Extensions)
Pritisne se Continue
Izabrati pogled na Publish Log (primetie se da je prilikom perbacivanja
datoteka Index.htm preimenovana u default.htm)
Zatvara se pretraiva
Pritisne se opcija Done
Osnovni zadatak je da se Web lokacija smetena na disku objavi na Web

serveru, da bi mogla da se koristi sa bazom podataka.
- Dva puta se pritise omotnica
C:\Proba da bi se otvorila.
- Izabere se Baza.mdb a zatim
pritisnite OK da biste se vratili u
okvir za dijalog New Database
Connection.
- Pritisnite OK da biste se vratili u
okvir za dijalog Web Settings.
- Pritisnite Verify.
- Pritiskom OK zatvorite okvir za
dijalog Web Settings.
- Zatvorite Web lokaciju.
Faza IV dodavanje mogunosti za pretraivanje baze podataka

Jedanod osnovnih razloga da baza podataka bude javno dostupna preko Weba
je da uenici mogu da trae specifine informacije.
Web stranica upravljana bazom podataka idealna je za prikazivanje kataloga
informacija koji ve postoji u bazi podataka. Svaki put kad se promene detalji
tema, poiljalac, datum, tekst, podaci se auriraju po bazi podataka tako da budu
dostupni e-uenicima, a istovremeno, na odgovarajuoj stranici, aurirane
informacije postaju dostupne i posetiocima Web lokacije.
Ova vrsta informacija se moe uiniti dostupnim za posetioce korienjem
arobnjaka Database Interface Wizard, koji pravi aktivnu serversku stranicu ( ASP).
Ove stranice su smetene na serveru i generiu razliite prikaze podataka, u
zavisnosti od izvora koji posetioci naprave na Web stranici. Stranice se mogu
pregeldati bilo kojim modernim pretraivaem, ali server na koje su stranice
smetene mora izvravati Microsoft Windows XP.
15

__________________________________________________________________
Zadatak je da se korienjem arobnjaka Database Interface Wizard u Web

lokaciji koja je objavljena na Web serveru napravi baza podataka za obeleja koja
se mogu pretraivati. To e korisnicima omoguiti da pronalaze proizvode na
osnovu kategorije.
Uraditi sledee:
-
Otvoriti okno poslova Mew Page or Web tako to ete u meniju File pokazati
na New, a zatim izabrati Page or Web.
U podruju New from Template izaberite Web Site Templates. Otvara se
okvir za dijalog Web Site Templates.
U okviru za dijalog Web Site Templates pritisnite ikonu Database Interface
Wizard.
U podruju Options potvrdite polje Add tu current Web da biste oznaili da
otvorenoj
Web lokaciji elite dodati stranicu za Interface prema bazi
podataka (C:\Primer).
Mesto tekue Web lokacije automatski se unosi u polje za vezu sa bazom
podataka, ali je sivo (ne moe se menjati).
Otvara
se
Pritisnite
OK.
arobnjak Database Interface
Wizard
Baza podataka Northwind koja

se
spominje
na
prvoj
stranici
arobnjaka
Database Interface
Wizard je uzrok baze podataka koja
se isporuuje uz Microsoft Office XP i
dostupna
je
svim
aplikacijama
paketa. Ako ne postoji ni jedna baza
podataka koja je povezana sa ovom
Web lokacijom druga opcija e biti
zamagljena ili nedostupna.
-
Izaberite Use an existing database connection, proverite da li je u padaujoj

listi izabrana Veza, a zatim pritisnite Next da biste prikazali sledeu stranicu
arobnjaka.
Da biste korienjem podataka
iz tabele
Tabela
napravili
katalog, pritisnite Tabela, a
zatim pritisnite Next da biste
prikazali
sledeu
stranicu
arobnjaka.
Prikazana
su
dostupna polja baze podataka,
zahedno sa vrstom kolone i
vrstom polja iz obrasca. Ako
elite da izmenite vrstu ulaznih
polja iz obrasca,
pritisnite
Modify.
Poto nisu potrebne nikakve izmene, pritisnite dugme Next.

16

__________________________________________________________________
Opbriite sve opcije izuzev

Results Page, a zatim pritisnite
Otvara se poslednja
Next.
stranica arobnjaka, u kojoj
vam se saoptava mesto na
kojem
e
stranica
biti
napravljena.
arobnjak Databse Interface

Wizard pravi novu omotnicu ije ime
formira od imena veze sa bazom
podataka iza kojeg slede znak
podvlaenja i re Interface.
- Pritiskom na Finish napravite
stranicu
sa
rezultatima.
Omotnicu Primer_ Connect_
interface
napravio
je
Wizard. Ovoj omotnici ime je
dato na osnovu imena veze sa
bazom
podataka
i
sadri
omotnicu Tabela kojoj je ime
dato na osnovu tabele koju ste
odredili
u
arobnjaku
Databnase Interface Wizard.
arobnjak je u ovu stranicu
smestio i stranicu za rezultate
koja se zove results_page.
asp.
Za razliku od ostalih vrsta novih stranica koje se naprave u FrontPage-u , ASP
stranica za rezultate automatski se snima kao deo vae postojee Web lokacije. Vi
ne morate nita da radite da biste snimili stranicu.
-
Na
paleti
alatki
Standard
pritisnite dugme Save da biste
snimili
datoteku
results_page.asp.
Na paleti Views pritisnite ikonu
Navigation da biste preli u
prikaz Navigation. U lisiti folder
list omotnica Veza_interface
automatski
se
proiruje
i
moete
odmah
da
vidite
trenutno
aktivnu
datoteku
results_page.asp.
Zatvorite Web lokaciju.
17

__________________________________________________________________
Faza V testiranje i usavravanje stranice sa interfejsom za baze podataka

Kada za pravljenje ASP stranice koja e na nekoj Web stranici prikazivati
rezultate (Search) pretraivanja podataka koriste arobnjaka Database Interface
Wizard, dobijena ASP stranica e biti funkcionalna, ali moda nee zadovoljavati
potrebe ili standarde u pogledu dizajna.
Nekoliko izmena moe uzrokovati
poboljanje izgleda stranice, a zbog toga i utisak koji ostavlja na posetioce.
Definisae se Web lokaciju koja je smetena na serveru i usavrava ASP
stranicu koja vraa podatke iz baze podatakla, tako da dobijeni rezultati budu
korisniji.
Pritisnite desnim tasterom mia

bilo gde u podruju Database
Results koje je ogranieno sa
dva uta reda i i iz pomonofg
menija
izaberite
Database
Results Properties.
Otvara se
prva
stranica
arobnjaka
Database Results Wizard.
Pritiskom na Next prihvatite parametre koji su trenutno aktivni i otvorite

sledeu stranicu.
Poto i dalje elite da podatke
izvlaite iz tabele Products
pritisnite
Next,
da
biste
prikazali sledeu stranicu.
Pritisnite dugme Edit List da
biste otvorili okvir za dijalog
Displayed Flelds.
18

__________________________________________________________________
U listi Displayed fields dva puta

pritisnite svako od sledeih
imena polja: Tema, Poiljalac,
Datum (to je nova tabela
selektovano za Search)
Kada ih dva puta pritisnete,
imena se pomeraju u listu
Available fields.
Pritisnite OK da biste zatvorili
okvir za dijalog i vratili se u
arobnjaka.
Pritisnite More Options i u
okviru za dijalog More Options
izaberite Criteria. Otvara se
okvir za dijalog Criteria u
kojem trnutno nije izabran
nijedan kriterijum.
U okviru za dijalog Criteria pritisnite Add da biste otvorili okvir za dijalog Add
Criteria.
U padajuoj listi Field Name

izaberite Tekst da biste oznaili da
Web
posetiocima
elite
da
omoguite
da
informacije
o
proizvodima mogu filtrirati
na
osnovu Teksta u forumu. Ne
menjajte ostale
parametre
i
pritisnite OK da biste zatvorili
okvir za dijalog Add Criteria.
(Pretraga Search se vri na
osnovu atributa Tekst)
Prizisnite OK da biste zatvorili okvir za dijalog Criteria.
U okviru za dijalog More Options

pritisnite Ordering da biste
otvorili okvir za dijalog Ordering.
U listi Available fields dva puta
pritisnite Datum da biste ga
pomerili u listu Sort order.
Strelica usmerena
na gore
oznaava da e se podaci prikazivati u
rastuem abecednom poretku na
osnovu datuma foruma. Ako redosled
elite da obrnete, dva puta pritisnite
strelicu usmerenu nadole (koja se time
pretvara u strelicu usmerenu nadole).
Pritisnite OK da biste zatvorili okvir za dijalog Ordering.

19

__________________________________________________________________
U okviru za dijalog More Options pritisnite Defaults da biste otvorili okvir za

dijalog Defaults.
Dok je u listi Input Parameters

izabrano CategorylD, pritisnite
Edit, u polju Value udiite 1 i
pritisnite OK da biste poetni
prikaz kataloga podesili tako
da prikazuje sve slogove koji
imaju broj kategorije 1.
Pritisnite OK da biste zatvorili
okvir za dijalog Defaults.
U okviru za dijalog More
Options obriite polje Limit
number of returned records to
da biste oznaili da elite da se
kao rezultat vrate svi slogovi
koji zadovoljavaju kriterijum.
Pritisnite OK da biste zatvorili okvir za dijalog More Options, a zatim pritisnite

Next
Pritisnite Next da biste prihvatili

trenutno aktivne parametre i
otvorili starnicu. Zbog vaih
prethodnih izbora, u okviru za
dijalog Criteria izabrano je polje
za potvrdu Add search form.
Da niste izabrali nijedan od
kriterijuma za filtriranje, ova
opcija bi bila zamagljena i
nedostupna.
Izaberite Display all records

together, a zatim pritisnite
Finish.
Ako
vas
FrontPage bude pitao da li elite
da obnovite podruje Database
Results, izaberite Yes. Uzrok
baze podataka je obnovljen i
sada se na vrhu stranice
prikazuje filtrirani upit koji
prikazuje samo izabrana polja.
- Pritisnite Save da biste snimili
datoteku results_pege.asp
- Zatvorite Web lokaciju.
-
20

__________________________________________________________________
Faza VI dodavanje funkcije za prikupljanje podataka

Da bi se prikupili podaci od svjih tele-uenika, potrebno je da se arobnjak
Database Interfase Wizard ikoristi za pravljenje ASP stranice koja e delovati
kao obrasac za podnoenje podataka. Obrazac prima podatke od e-uenika i
kanalie ih u odgovrajuu bazu podataka.
Napravi e se registracioni obrazac za diskusionu listu (engl. Mailing list) u
Web lokaciji upravljanoj pomou baze podataka. Na taj nain e se podaci o
dodavati u tabelu sa nazivom Tabela baze podataka.
Uradite sledee:
-
Pritisnite strelicu New Page i iz padajue liste izaberite Web da biste otvorili
okvir za Web Site Templates.
Izaberite ikonu Database Interface Wizard.
U podruju Options potvrdite polje Add to current Web i pritisnite OK. Otvara
se arobnjak Database Interface Wizard.
Izaberite
Use an excisting database connection, proverite da li je u
padajuoj listi izabrana veza Veza, a zatim pritisnite Next.
Na sledeoj stranici prihvatite sve ponuene parameter i pritisnite Next.
Poto je ovo baza podataka u kojoj e se skupljati elektronske adrese,
potvrdite samo polje za potvrdu Submission Form (ili obriite ostla polja), a
zatim pritisnite Next.
Pritisnite Finish da biste
u
svojoj Web lokaciji napravili
obrazac
za
podnoenje.
Wizard u postojeoj omotnici
Veza_interface pravi omotnicu
Tabela, kojoj je ime dato na
osnovu tabele iz baze podataka
kojoj se pristupa. arobnjak
zatim u ovojomotnici pravi i
snima
datoteku
submission_form.asp.
Snimite
datoteku
submission_form.asp.
Zatvorite pretraivaa i vratite se u FrontPage.

Zatvorite Web lokaciju.
Ako ne elite da nastavite sa sledeim poglavljem, napustite FrontPage.
Potrebno je napraviti hipertekstove izmeu Report Form i Submission Form,

kako bi postojala veza imeu formulara za unos podataka (Submission Form) i
izvetaja (Results Form).
Mi emo
se u ovom delu pozabaviti postupkom instaliranja dopuna tj.
dodataka za LocalHost:
21

__________________________________________________________________
FrontPage 2002 Server Extensions i

SharePoint Team Services
za podrku IIS - LocalHost Web servera u operativnom sistemu Windows XP

kao i za podrku Windows Servera 2003 iz paketa Office 2003.
Instalacija FrontPage 2002 Server Extensions sa Office XP-ovog CD-a, kao

deo SharePoint Team Services instalacije:
Ubaciti CD kompakt disk Office-a XP u CD-ROM drive
Pronai SharePt folder na CD-u
Dvostrukim klikom aktivirati egzekutabilni fajl Setupse.exe
Pratiti korake Microsoft Office Setup Wizard (arobnjaka) u procesu
instaliranja SharePoint Team Services
5. Koristiti HTML Administrativnu stranu sajt koji daje komandnu liniju za
proirenje Servera i pravljenje virtuelnog servera pomou FrontPage Server
Extensions
1.
2.
3.
4.
SQL Server 2000 je glavni sistem za upravljanje relacionim bazama

podataka. Graen je na znatnim unapreenjima koja su obeleila SQL Server 7.0.
Poboljanja se nastavljaju kroz mnoge novosti kao to su kaskadni deklarativni
referencijalni integritet, nova XML integracija, veliku skalabilnost kroz mehanizam
distribuiranih particionisanih pogleda, podrka za 4-node klastere. Radi i na NT
Serveru 4.0 i na Win2K serverima. Pojavio se i u Windows CE varijanti a, po
najavama, bie prvi koji e ponuditi 64-bitnu podrku. To ga ini najskalabilnijim
proizvodom u poreenju sa konkurentskim serverima sline namene. Prodaje se u
pet verzija: Developer, Personal, Standard, Enterprise (bazirani na istom kodu) i
SQL Server for Windows CE (koji koristi drugi kd koji mu omoguava da bude
kompaktniji). Takoe postoji Microsoft SQL Server Desktop Engine (MSDE) koji je
optimizovan za jednokorisnike implementacije. Microsoft je objavio i SP1 za SQL
Server 2000 mada se i bez njega pokazao kao sigurno i stabilno reenje.
22

__________________________________________________________________
Windows XP alatke i dodatne komponente koje se mogu koristiti za izradu

Web lokacija na Internetu
-
(IIS) Internet Information Services 5.1 je samo jedna od

koje pomau prilikom rada sa Internetom.
Windows alatki
Druge dve se odnose na FrontPage:

-
Microsoft FrontPage Express je jednostavan program za ureivanje HTML

stranica
Web Publishing Wizard sadri servise koji omoguavaju da se Web lokacija
lako prevaci na udaljeni Web server.
ostale obezbeuju raznovrsne mogunosti koje se odnose na Internet:
Microsoft Virtual Reality Modeling language (VRML) 2.0 Viever slui za

pregledanje VRML objekata - trodimenzionalni raznojbojni objekti sa
specijalnim teksturama, animacijama i svetlosnim efektima.
Microsoft Wallet obezbeuje sigurno mesto za smetanje privatnih podataka,
kao to su podaci o kreditnim karticama koji se koriste prilikom kupovine
preko Interneta.
Real Audio Player prikazuje (ivi ili na zahtev) audio, video i animacije.
Web-Based Enterprise Management komponente obezbeuju adminitratorima
sistem i osoblju za podrku mogunosti za udaljeno praenje problema i
administriranje sistema.
Komponente (dopunski alati) za programiranje ASP aplikacija u virtuelnoj

Internet uionici:
-
ASPEMail je komponenta za rad sa elektronskom potom firme Persist

Software. Ova komponenta prua vie mogunosti i bolje performanse nego
ugraena komponenta New Mail. Moe se preuzeti sa www.aspemail.com
HomeSite 4.5 je program za ureivanje HTML/ASP koda firme ALLaire
Corporation. Ovaj program moe pomoi pri pisanju koda ali ga ne pie
umesto nas, www.allaire.com
TextPad 4.31 program za ureivanje teksta firme Halios Software. Ovaj
program pomae pri pisanju koda, www.textpad.com
ASPUpload komponenta koja prihvata datoteke koje alju itai korisnika,
www.aspupload.com
ASPnGo je alatka za pravljenje interfejsa prema bazama podataka,
www.livewizard.com
BrowserHawk 4.0 je komponenta koja otkriva mogunosti korisnikovog
itaa,
kao
to
su
prihvatanje
kolaia,
izvravanje
skriptova
idr.,www.cyscape.com
VSEMail je komponenta za rad sa elektronskom potom, www.vsoft-tech.au
Sitegalaxsy ASPUpload komponenta koja omoguava prenoenje datoteka na
Web server, www.geocities.com/sitegalaxy
Pie Chart Server omoguuje posetiocima da dinamiki prave dijagrame,
www.dundas.com
DynuEncrypt komponenta koja omoguuje da se podaci na Web stranicama
ifruju i deifruju, kao to su korisnika imena, brojevi kreditnih kartica,
www.dynu.com
23

__________________________________________________________________
NewsSucker je komponenta koja ita poruke diskusionih grupa,

www.4netsoftware.com
Dundas Mailer omoguuje da se alju poruke NNTP diskusionim grupama,
poruke e-pote u HTML formatu, www.dundas.com
Objavljivanje Web lokacije u lokalnom folderu

Publikovanje tj. objavljivanje (kopiranje) Web lokacije se moe obaviti na
mestima:
-
U lokalnom folderu (omotnici) sopstvenog PC-a

Na linom Web Serveru (IIS)
Iznajmljena Web lokacija fakulteta (intranet)
Dobavlja Internet usluga (provajder)
Sa udaljenog Web servera na lokalni raunar
Ako se na lokalnom raunaru generisala Web lokacija zasnovana na FrontPageu i elimo da se datoteke Web lokacije pomere na neko drugo mesti ili da se
napravi jo jedna kopija Web lokacije, bilo bi realno da se na novom mestu objavi
nova Web lokacija, a ne da se jednostavno u Windows Exploreru iskopiraju
datoteke. Ovim se garantuje neophodno auriranje odgovarajue strukture lokacije,
ime se odrava integritet veza.
Procedura objavljivanja Web lokacije se zove Publish i ima svoj tok:
-
Otvoriti FrontPage.
Iz menija File izabere se opcija Open
Web.
U okviru za dijalog Open Web dolazi
se do foldera u kome se gelerisao
softver
Iz menija File izabere se opcija
Publish Web. Otvara se okvir za
dijalog Publish Destination.
Pritisne se dugme Browse da bi se
otvoio okvir za dijalog New Publish
Location i dolo do foldera C:/Rad.
Pritisne se dugme
Create New
Folder koje se nalazi na paleti alatki
okvira za dijalog da bi se otvorio
okvir za dijalog New Folder.
24

__________________________________________________________________
polju Name upie se neko ime, a

zatim se pritisne OK da bi se se
vratili u okvir za dijalog New Publish
Location, u kojem je sada izabrana
upravo napravljena omotnica.
Pritisne se Open da bi se vratili u
okvir za dijalog Publish Destination.
FrontPage je zadato ime i putanju
umetnuo u polje Enter publish
destination.
Pritisne se OK. Otvara se sledea
poruka.
Pritisne se OK da bi se na zadatom
mestu napravila nova Web lokacija.
Otvara se okvir za dijalog Publish
Web, u kojem su prikazane sve
datoteke koje e biti objavljene.
Pritisne se dugme Options
U okviru za dijalog Options se
ispituju parametri sa kojima se
moe raditi, a zatim se pritise
Cansel da bi se zadrali ponuen
parametri.
Pritisne se Publish da bi se na
lokalnom
disku
objavila
Web
lokacija.
Pritisne
se
Continue.
FrontPage
prilikom
objavljivanja
datoteka prikazuje liniju napretka, a
kada se postupak objavljivanja
zavri, otvara se sledea poruka.
Izabere se opciju Click here to vew
your publish long file. Poto je
Publish Log HTML datoteka otvorie
se u pretraivau. Ona sadri datum
i vreme svih transakcija koje su se
odigrale
tokom
postupka
objavljivanja.
Pomera se sadraj datoteke i
ispituje postupak objavljivanja koji
se upravo zavrio. FrontPage prvo
stvara potrebnu strukturu omotnica,
kopira svaku pojedinu datoteku, a
zatim kopira strukturu za kretanje.
itav postupak traje oko jedan min.
Zatvara se pretraiva da bi se vratili u Front Page XP.
Izabere se opcija Click here to view your published web site, kreemo se po
lokaciji i testira njena funkcionalnost.
Zatvara se pretraiva i aktivira se opcija Done.
Zatvara se Web lokacija
25

__________________________________________________________________
Objavljivanje Web lokacije na LocalHost-u i udaljenom Web serveru

Razvoj Web lokacije je postupak koji se ponavlja. Generie se softver, a zatim
ga objavljujemo da bi se proverilo da li radi kako se nameravalo. Zatim se prave
ispravke i ponovo se vri objavljivanje. Kada se razvijao softver, objavljujemo ga
prvo na serveru za razvoj (development server), a ne odmah na serveru koji je
dostupan spoljanjem svetu. Server za razvoj moe biti:
-
lini Web server (IIS)

neki drugi raunar (na intranetu)
Konana verzija se objavljuje na serveru kod dobavljaa Internet usluga

(provajder). front Page XP omoguava da se objave samo eljene datoteke, a ne
itava web lokacija. Moe se objaviti samo jedna stranica, tako to se u listi Folder
list ili u prikazu Folders aktivira desni taster mia i iz pomonog menija izabere
Publish selected Files. Potrebno je da se na lokalnom Web serveru nalaze instalirane
FrontPage 2000 ili 2002 server extensions. Takoe je potrebno da se poseduje
pristup Web serveru koji se nalazi na nekom drugom raunaru. Postupak je sledei:
-
Otvoriti web lokaciju na lokalnom raunaru u lokalnom folderu

Aktivira se Change
U polju Enter publish destination ukuca se HTTP://Localhost a zatim OK
Pritisne se Publish (otvara se okvir za dijalog Publish FrontPage Components
koji daje obavetenje o komponentama koje moda nee moi da rade
korienjem trenutne verzije Microsoft FrontPage Server Extensions. Primera
radi moda se moraju instalirati nove Extensions)
Pritisne se Continue
Izabrati pogled na Publish Log (primetie se da je prilikom perbacivanja
datoteka Index.htm preimenovana u default.htm)
Sada Web lokaciju smetenu na linom Web serveru objavljujemo na

udaljenom Web serveru (nekom drugom raunaru):
-

Aktivira se Change
U polju Enter publish destination ukuca se HTTP://Server/PublishServer
gde je Server ime Web servera kod provajdera a zatim OK
Pritisne se Publish
Testirati Web lokaciju pomou pretraivaa (Internet Explorer)
Navedeni postupak dat na donjoj slici se eksploatie u sluajevima Web

Hostinga kada udaljeni FTP server ne poseduje FrontPage Server Extensions.
26

__________________________________________________________________
Konekcija na Internet
U Internet Exploreru otkucati ime
FTP servera (Web Hosting) npr.
FTP://Hosting.Hemo.net
Uneti User Name:
Uneti Password:
Pokrenuti Windows Explorer i
preneti (copy) datoteke na FTP
Server
U Internet Exploreru uneti URL,
npr. www.virtuelna-ucionica.edu
Front Page XP omoguava da se bilo koja Web lokacija kojoj se moe pristupiti,
objavi na bilo kojem mestu. Postupak objavljivanja kree se u oba smera. pored
objavljivanja sa lokalnog raunara na udaljeni server, moe se objaviti i obrnut
postupak: objaviti Web lokaciju sa Interneta na sopstveni lokalni raunar. Da bi se
objavio Web na sopstveni, svoj raunar potrebno je da:
-
Udaljeni server ima instalirane komponente FrontPage Server Extensions

Da se posedujevaljano korisniko ime i password za udaljeni raunar
posedovanje ispravne veze sa Internetom
Koraci su sledei:
Uspostaviti vezu sa Internetom

Iz menija File izabrati Open Web i u polju Web name uneti URL (npr.
http://www.microsoft.com), a zatim opciju Open
Ako su za pristup udaljenom serveru potrebni korisniko ime i password
(lozinka) uneti ih, a potom OK (udaljena Web lokacija se otvara u Front
Page-u)
Iz menija File izabrati Publish Web. U polju Publish Destination uneti mesto
objavljivanja Web lokacije na PC-ju, npr. C:\rad
U okviru za dijalog Publish Web izabrati Publish.
Pokretanje softvera na LocalHost-u
Pokrenuti lokalni (IIS) Internet Information Services

(Localhost)
Otvoriti folder Web Sites
Otvoriti sub grupu Default Web Site
Oznaiti virtuelni folder IIS-a koji se zove Rad
markirati u desnom prozoru fajl Default.htm
Iz menija opcija Action
Potvrditi podopciju Browse
tj. Web server
Otvara se pretraiva Internet Explorer, i na mestu Address tj. URL pie:

http://localhost/rad/default.htm
Lokalni (IIS) Internet Information Services 5.1. Server podran sa
proirenjima za server FrontPage 2002 Server Extensions i SharePoint Team
Services, podrava softver virtuelne Internet uionice.
27

__________________________________________________________________
Svi ASP sorsovi se izvravaju na LocalHost serveru, dok se krajnjim

korisnicima na mrei isporuuju samo podaci u vidu html sajtova.
Server podrava auriranje podataka on-line baze podataka, interakciju sa
softverom, telekomunikaciju, kolaboraciju i dr.
ASP je ekstenzija i termin tehnologije za korienje nekog od objektno
orijentisanih jezika poput VBScript (Visual Basic) ili JavaScript u kojima su
generisane hipermedijalne intelektualne sutine. Editor tj. osnova za kreiranje
tekstualnih naredba je alat Front Page XP i InterDev. ASP moe da sadri samo
naredbeu vidu teksta a moe da ima i sloj koji se vidi kao obian tekst podaci.
Korisnik vidi samo tekst tj. sajt sa HTML ekstenzijom, dokse rutine ASP ekstenzije
odvijaju na serveru ili se simulira na kompjuteru kao personalni server LocalHost.
Ako se pokree ASP fajl i ako se u Web itau (Internet Explorer ili NetScape) nalazi
C,D ili neka druga particija, a ne ime Web servera nee se osetiti efekti programa u
ASP-u. Znai mora se pokrenuti softver sa: HTTP://LocalHost/ime/default.htm.
Automatsko auriranje informacija u formulare sa funkcijom prikupljanja

podataka
FrontPage sadri skup Web komponenti koje se zovu komponente za ukljueni
sadraj i koje se mogu koristiti za pravljenje veza do teksta i grafike koje se ele da
prikau na Web stranici ( bez potrebe da ih umeemo direktno u stranicu ). Zato bi
ste eleli da ovo radite? Predpostavimo da virtuelna Internet uionica esto aurira
dokument u kojem odrava raspored odravanja kurseva i ostalih dogaaja. Ako bi
na Web lokaciji prikazivali i podatke o rasporedu, moralo bi da aurira ne samo
dokument ve i Web stranica. Prikazivanjem dokumenta sa rasporedom kao
ukljuenog sadraja, virtuelnoj Internet uionici je u moguenoi da raspored
odrava na smo jednom mestu i sasvim je sigurno da se na Web stranici prikazuje
potpuno auriran sadraj. Poto se ukljueni sadraj automatski aurira svaki put
kada se auriraju sam dokument
koji je ukljuen ili grafika, administrator
dokumenta ili slikar grafike moe da izmeni sadraj Web lokacije bez ikakvog
otvaranja ili menjanja Web stranica. Ukljueni sadraj takoe pojednostavljuje
postupak ponovne upotrebe sadraja u vie stranica ili lokacija.
FrontPage nudi pet vrsta ukljuenog sadraja:
-
Komponenta Substitution (za zamenu) spaja imena, koja se zovu

promenljive, i tekst. U okviru za dijalog Web Settings moe se promenljiva
spojiti sa blokom teksta, a zatim u Web stranicu, umesto teksta, umetnuti
promenljivu. Na primer, mogli bi ste promenljivu sa imenom licenca spojiti sa
blokom teksta od 200 rei koje sadri legalna licenaca prava, a zatim
promenljivu komponente za zamenu umetnuti na svaku stranicu Web likacije.
Ako je potrebno da se izmeni tekst licencnih prava, moe se promeniti u
okviru za dijalog Web Settings, i on e se trenutno izmeniti na svim Web
stranicama.
Komponenta Page, gde god se umetne, prikazuje sadraj datoteke.
Komponenta Page Based On Schedule (stranica zasnovana na rasporedu)
prikazuje sadraj datoteke ogranien vremenski period. Mogu da se utvrde
28

__________________________________________________________________
uslovi za poetne i krajnje datume ili vreme perioda tokom kojeg bi trebalo
da se datoteka prikazuje. Takoe moe se odrediti i alternativni sadraj koji
bi se prikazivao izvan izabranog vremenskog perioda.
Komponenta Picture based On Schedule (slika zasnovana na rasporedu) ima
istu funkciju kao i komponenta Page Based On Schedule, izuzev to koristi
grafike datoteke.
Komponenta Page Banner koristi se za pravljenje naslova stranice koji se
sastoji ili od teksta ili od slika, a koji se prikazuje na svim stranicama u koje
se komponenta umetne. Ovo je ekvivalentno umetanju reklamnog natpisa iz
menija Insert.
Ukljuie se u postojeu Web lokaciju stranica i slika zasnovanu na rasporedu.
Aktiviran FrontPage
Otvoriti lokaciju Rad koja se nalazi
na radnoj omotnici.
U prozoru za menjanje prikaza
stranice Page otvoriti datoteku
specials.htm. Stranica je trenutno
prazna
Iz menija Insert izabere se Web
Component da bi se otvorio okvir za
dijalig koji je prikazan na slici:
Iz liste Component Type izabere se Included Content.

Iz liste Choose a type of content izabere se Page i pritisnite Finish. Otvara se
okvir za dijalog Include Page Properties.
Pritisne se dugme Browse.
Za razliku od veine dugmadi Browse, ovo dugme nas ograniava da
pretraujemo samo tekuu Web lokaciju. Meutim, u polje URL moe se
upisati putanju do datoteke ili neki URL.
Izabere se monthly_specials.htm (gost strana), pa se pritise OK da bi se
vratili u okvir za dijalog Include Page Properties. FrontPage umee ime
datoteke u polje Page to include.
Pritisne se OK da bi se zatvorio okvir za dijalog Include Page Properties i
umetne ukljuenu komponentu. Sadraj stranice Monthly Specials (stranica
gost) umee se u stranici Specials (stranica domain)
Ukljueni sadraj je izabran kao jedan blok i ne moe se menjati iz stranice
Specials (stranica domain).
Na paleti sa alatkama Standard pritisne se dugme Save da bi se sauvala
izmene napravljene u stranici Specials.
Formatiranje stranice domaina primenjuje se na sadraj datoteke kada se
on u njoj prikae.
Ako se izabere August i zameni sa Septemar.
Na paleti alatki Standard pritisne se dugme Web Component da bi se otvori o
okvir za dijalog Insert Web Component.
Iz liste Component type izabere se Included Content.
29

__________________________________________________________________
Iz liste Choose a type of content

izabere se Picture Based On Schedule
i pritisne se Finish. Otvara se okvir za
dijalog Scheduled Picture properties:
Pritisne se dugme Browse koje se
nalazi desno od polja During the
scheduled time.
U
polje
URL
upie
se
C:\Rad\AutoUpdate\September.bmp i
pritise OK. Putanja koja se upisala u
polje URL izmenjena je u relativnu
putanju.
Ovu datoteku elimo da prikazujemo tokom svih meseci izuzev septembra.

Da bi se podesile datoteke september.bmp prikazuju tokom itavog meseca
septembra, potrebno je da u poljima Starting datum i vreme postavi na Sep
01 i 12:00:00 AM, a u poljima Ending na Sep 30 i 11:59:59 PM.
Prtisne se OK da bi se umetnula komponenta. Ako je sistematski datum
raunara postavljen na neki daum iz septembra, prikazae se slika sa
naslovom September Savings. U suprotnom e se prikazati slika sa naslovom
We love Great Prices.
Unoenje podataka od strane korisnika - Knjiga utisaka
On-line knjiga utisaka tj. knjiga gostiju, je on-line sinhroni oblik funkcije za
prikupljanje podataka studenata u knjigu utisaka studenata o virtuelnoj Internet
uionici.
U ovu svrhu kreiran je formular obrazac za unos podataka (Submission
Form) miljenje studenata o virtuelnoj uionici. Ona ima funkciju prihvata
podataka od strane e-studenata i slanje podataka u Bazu podataka.
Vrednost informacija koje primamo od studenata u velikom delu zavisi od
naina na koji je prezentiran zahtev. Studenti popunjavaju ankete i daju podataka
koji se vide pre ubacivanja u Bazu podatak virtuelne Internet uionice preko
konfirmacionoe strane sajta (Confirmation) tj. stranica za potvrdu, podataka i
prikaz podataka pre unosa u Bazu podataka.
Opcijom OK podaci se alju u Bazu podataka, dok opcija Reset opoziva
popunjen formular sa podacima.
Da bismo ih naveli da odvoje vreme i preuzmu rizik davanja informacija,
moramo da na najbolji mogui nain da privuemo studentsku panju. Bie
raspoloeniji da Vam pomognu da prikupite informacije ako su takoe
zainteresovani za posao kojim se bave (studiranje) i ako im virtuelna Internet
uionica ponudi neke korisne informacije iz domena studiranja.
Moe se odrediti nain na koji e se studentima prezentirati zahtev za
informacijama i moe se osigurati nain na koji e se posetiocima prezentirati
zahtev za informacijama i osigurati da virtuelna Internet uionica zauzvrat vrati
mnotvo korisnih informacija. Informacije se vraaju iz Baze podataka u ureenom
30

__________________________________________________________________
stanju pomou obrasca za povratnu spregu (Feeback Form) ili (Report Form)
izvetaj iz baze podataka, koji ima naziv Utisci studenata.
Ali i FrontPage moe pomoi, jer sadri ve gotove ablone tj. obrazac
formulare za:
prikupljanje podataka
(Submission Form),
stranicu za potvrdu (Confirmation
Form),
za povratnu spregu (Feedback
Form) i
izvetaj iz Baze podataka (Report
Form).
Oni se
potrebama.
mogu
koristiti neizmenjeni
ili
se
mogu
prilagoditi sopstvenim
Komponenta za globalno pretraivanje Interneta Search, Vremenska

prognoza i Web galerija slika
Dodavanje komponente za globalnu pretragu svih Internet adresa (URL),
korienjem MSN pretraivaa Microsoftovog portala, ini osnovnu komponentu u
strukturi Web lokacije.
Gotove Web komponente mogu biti:

Dynamic Effect (senzorsko dugme, Marki, Reklamni natpios)
Web Search (trenutno aktivni Web)
Spreadsheets and Charts (Office-ova tabela, dijagram, izvedena tabela)
Hit Counter (broja poseta)
Photo galery (horizontalni i drugi planovi)
Included Content (zamena, stranica zasnovana na rasporedu)
Link Bars (paleta sa namenskim vezama)
- Table of Contents (kategorija stranice)
Top 10 List (poseene stranice)
List View (dostupno samo za lokacije SharePoin tima)
Document Library View+ (dostupno samo za lokacije SharePoin tima)
BCentral Web Components (bCentral plaa za vezu lokacije na Revenue
Avenue revenue.bcentral.com)
Expedia Components (veza sa mapom)
MSN Components (pretraivanje Web-a korienjem MSN-a)
MSNBC Components (vremenska prognoza, poslovi novosti, sport, tehnika)
Additional Components (paleta za kretanje Visual InterDeva)
Advanced Controls (HTML, Java, ActiveX itd.)
31

__________________________________________________________________
Dodavanje komponente za globalno pretraivanje Web-a, Interneta,

korienjem Microsoftovih portala (maine za pretraivanje). Link pretraga daje
aspekte:
-
MSN Components
MSNBC Components
Photo galery
Procedura realizacije MSN Components (pretraivanje Web-a korienjem

MSN-a) je:
-
Insert,
Web Component
U polju Component type izabrae se MSN Components, a u polju Choose a
MSN component izabrae se Search the Web eith MNS, a potom Finish
- FrontPage umee MSN komponentu za pretraivanje.
- U polju Search for upisae se carnivorous, i aktivira se Start Search da bi
otpoelo pretraivanje.
- Poto lokacija jo uvek nije objavljena na serveru, dobie se rezultat koji ne
obezbeuje pretragu.
- U polju MSN Search upisati (Microsoft ili carnivorous) i pritiskom na Search
otpoinje pretraga.
- Ako je veza sa Internetom aktivna, vai preusmerenje na stranicu MSN-a, na
kojoj e biti prikazani rezultati pretraivanja.
Procedura realizacije MSNBC Components (vremenska prognoza) je:
-
Na paleti alatki Standarad aktivira se dugme Web Component

Iz liste Component type izabere se MSNBC Components, da bi se u polju
Choose a MSNBC Component izabralo Weather forecast from MSNBC, a zatim
Finish
Konekcija na Internet
U polju Search for a city by name or U.S.ZIP code okvira za dijalog Weather
forecast from MSNBC Properties unese se Seattle, a potom Next. Seattle WA
se pojavljuje ispod okvira kao izabrana opcija
Aktivira se Finish da bi se zatvorio okvir za dijalog i umetnula komponenta za
vreme.
na sajtu se pojavljuje uvar mesta
Aktiviranjem LocalHost-a istestira se komponenta za vreme. Pri otvorenoj
vezi sa Internetom, komponenta za vreme uspostavlja vezu sa Web
lokacijom MSNBC, vratie trenutne vremenske uslove i sutranju prognozu.
Procedura Photo Galery, obezbeuje definisanje galerije slika. Fotografije

koje se koriste u ovom segmentu sajta su iz baze slika. Aktiviranjem linka preko
odgovarajue slike za distantno obrazovanje, slike se uveavaju.
Galerija moe imati:
-
horizontalni raspored
slajd-ou raspored
kolani raspored
vertikalni rapored
32

__________________________________________________________________
Komponenta FAQ (esto postavljena pitanja i odgovori)

U ovoj opciji FAQ napravila se lebdea stranica Frequently Asked Questions
korienjem FrontPageovih ablona za stranice. Eksperimentisalo se tako to se u
oknima Normal i HTML tekst ablona zamenio linim tekstom, a takoe se zamenila
jedna postojea datoteka unutar sistema za kretanje kroz Web lokaciju zasnovana
na FrontPage-a.
Uraditi sledee korake:
-
U podruju New from template izabere se Page Templates da bi ste otvorili

okvir za dijalog Page templates.
- Izabere se Frequently Asked Questions, a zatim pritisnite OK da biste
generisala nova stranica.
- Iz menija File izaberite Save As.
- U polju File Name okvira za dijalog Save As upiite faq.htm
- Izabere se Change title i promeni se naslov stranice u Common Questions.
- Pritisne se OK da bi se zatvorio okvir za dijalog, a zatim Save da bi se primenile
sve izmene.
- Prelazi se u prikaz Navigation.
- Ovo je jedan od nekoliko sluajeva kada se FrontPage-u mora da ide iza
scene i radi sa HTML kodom. Za ovo postoje dva razloga:
o
Prvo, pitanja i odgovori su povezani korienjem obeleivaa, a gotovo

je nemogue da se obeleeni tekst u oknu Normal zameni bez gubitka
koda.
Drugo, stranica ablona se generie sa serijom imenovanih obeleivaa
koji vie nee odgovarati vaim novim pitanjima .
Pritiskom na dugme HTML koje se nalazi na dnu prozora za menjanje prikaza

stranice Page pree se u okno HTML.
Pomera se sadraj za jednu treinu dokumenta tako da moe da se vidi
pitanje i odgovor. Svako pitanje je sa svojim odgovorom povezano sa
korienjem oznake sidra (<a href>) koja skae do umetnute oznake
obeleivaa (<a name>). Pitanja koja su upravo zamenjena isprogramirana
su da znak za broj (#) oznaava da je oznaka sidra povezana sa
obeleivaem, a ne datotekom. Tekst koji sledi iza znaka za broj je
obeleiva pomou kojeg se identifikuje odgovarajui odgovor. Obeleivai
koje generie FrontPage odslikavaju pitanje uvara mesta. Kada se aurira
pitanje, obeleivai vie ne odslikavaju tekst pitanja, iako jo uvek pitanja
povezuju sa odgovorima.
Obeleivai se mogu ostaviti neizmenjenim, aurirati tako da odslikaju nova

pitanja ili koristiti neki drugi nain imenovanja, kao to su brojevi datumi, kljune
rei, ifre odelenja, inicijali autora, ili bilo koju drugu kombinaciju znakova (bez
razmaka). Neki Web dizajneri se oseaju neugodno kada koriste obeleivae sa
brojevima, jer smatraju da su ogranieni ako moraju da pitanja prikazuju u
poretku. Meutim, pitanja i odgovori ne moraju da se pojavljuju u istom poretku;
svako pitanje je povezano sa svojim odgovarajuim odgovorom sve dok su
obelelivai upareni.
33

__________________________________________________________________
(Mailing List-a)
Studenti e ubrzo elektronskom potom (E-mail) dobiti odgovor. Polja
formulara su:
-
Ime
Prezime
Proj indeksa
E-mail
Poruka
Opcijom OK studenti svoje poruke alju u Bazu podataka koja se nalazi na

Serveru. Opcijom Reset mogu opozvati unete podatke, koji jo uvek nisu prosleeni
do Servera (Baze podataka).
Hipertekstom Povratak na Informacionu tablu dobija se sledei ekran Report
(Potvreno):
U formi ID (identifikacija br. pitanja studenta, kada se unese, npr. 1),
aktiviranjem opcije Submit Query, dobili smo izvetaj pretrage (Search) iz baze
poruka o poslanoj poruci:
Ako se u formi ID (identifikacija br. pitanja studenta, kada se unese, npr. 2),
aktiviranjem opcije Submit Query, dobili smo izvetaj pretrage (Search) iz baze
poruka o poslanoj poruci:
Da bi se pojednostavio postupak pronalaenja informacija na Web lokaciji,
posebno na velikim lokacijama koje se sastoje od nekoliko stranica ili nivoa
stranica, potrebno je da se obezbedi stranica za pretraivanje pomou koje se estudentima omoguava pronalaenje potrebnih informacija.
FrontPage sadri dva naina za umetanje mogunosti za pretraivanje u Web
lokaciju:
-
komponentu Current Web Search (pretraivanje trenutno aktivnog Weba) i

ablon Search Page (pretraivanje stranice).
Virtuelni konsultant
Jedan od osnovnih problema koji se javlja pri postavljanju sistema za transfer

znanja na Internet, jeste mera prisutnosti sihronih podsistema u odnosu na
asinhrone. Sinhroni (on-line) pristup podrazumeva interaktivnost, direktnu Internet
vezu, kao i istovremenu prisutnost na Internetu studenata i profesora. Asinhroni
(off-line) je smetnja za interaktivnost student-profesor, ali dozvoljava slobodu
neistovremenog prisustva na Internetu. I jedan i drugi pristup imaju prednosti i
mane koje se odmah nasluuju, a u iju se detaljniju analizu ovde neemo uputati.
Pomenuta dilema sinhrono-asinhrono, u virtuelnoj Internet uionici je reena
postavljanjem meu-pristupa, koji po naem miljenu, na valjan nain miri
prednosti i mane jednog, odnosno drugog.
34

__________________________________________________________________
Taj pristup smo razvili i nazvali Virtuelni profesor-konsultant, a implementirali

pod skraenim nazivom Virtuelni konsultant. Osnovna ideja koja stoji iza Virtuelnog
konsultanta-a je simulacija konsultativnog uenja.
Pravljenje Web lokacije za podrku korporativnog-timskog rada

Danas su veoma retki oni koji poslove obavljajlu sasvim sami. Sposobnost da
se radi u timovima (skupno, zdrueno, udrueno, zajedno) i da se timovima uenika
upravlja na takav nain da se svi poslovi obave na vreme i u skladu sa virtuelnim
sistemom veoma je cenjena vetina. Da bi se olakala saradnja tima uenika,
FrontPage sadri nekoliko ablona koji slue za pravljenje Web lokacija koje
lanovima tima virtuelne Internet uionice omoguavaju da budu pravilno
informisani, da meusobno dele informacije i koji obezbeuju centralno skladite
svih podataka koji su uenicima potrebni za uspeno kolaborativno i korporativno
uenje.
Sve lokacije o kojima se govori u ovom poglavlju smetene su na serveru. Da
bi bile dostupne timu uenika, potrebno je da budu smetene na Web serveru (IIS
tj. LocalHost-u) koji se izvrava na Windows-u NT ili Windowsu XP, kao i da
poseduje:
-
FrontPage Server Extensions ili

SharePoint Team Services.
U ovom delu autorske studije govori se o tome kako da se napravi:
Web lokacija za projekte

Timski (korporativni rad) rad uenika i instruktora,
Web lokacija za voenje diskusije i generisanje diskusionog foruma
Virtuelna laboratorija
Modul sa zadacima
SharePoint-ova timska Web lokacija
Nudi se uvid u nain na koji virtuelna Internet uionica moe koristiti kao
podrka za:
-
kolaborativno uenje
kooperativno (interaktivno)
aktivno saraiovako uenje
korporativno (timsko, skupno, zdrueno) uenje
U onim situacijama kada je teite tima na pravljenju Web lokacije, pokazae se

kako da se FrontPage-ova funkcija za kontrolu izvornog koda iskoristi za
spreavanje mogunosti da na istoj datoteci istovremeno radi vie od jednog
uenika.
35

__________________________________________________________________
Korienje Web lokacija za praenje projekta i timskog rada

Jedna od najteih stvari prilikom upravljanja nekim projektom je da u svakom
trenutku svi znaju ciljeve, planove i status projekta. Takoe je veoma vano da svi
budu upoznati sa poznatim problemima i njihovim reenjima.
FrontPage-ov ablon Web lokacije za projekte moe da pomogne, jer
omoguava da napravi Web lokacija za voenje rauna o projektu. Kada se Web
lokacija postavi na Intranet, stvara se centralna lokacija za upravljanje projektom i
svima se omoguava da na brzinu pregledaju gde se projekat trenutno nalazi.
Pored matine stranice, u kojoj su opisani itav projekat, nedavne izmene i
kljuni dogaaji, FrontPage-ova Web lokacija za projekte sadri est stranica
drugog nivoa:
-
Na stranici Members nalaze se podaci o svim lanovima tima koji su ukljueni

u realizaciju projekta. Imena lanova povezana su sa podrujem za opis, u
kojem se nalaze njihove fotografije, radna mesta i podaci za uspostavljanje
veze.
Stranica Schedule prikazuje vreme deavanja kljunih dogaaja u projektu i
sadri prostor za opisivanje dolazeih poslova.
Stranica Archive sadri veze do arhiviranih dokumenata koji su potrebni
lanovima tima ili drugim zainteresovanim strankama. Trenutno veze nisu
povezane sa sadrajem oznake <a href> su samo uvari mesta.
Stranica Search sadri osnovnu funkcionalnost za pretraivanje lokacije;
napravljena je korienjem jedne od FrontPage-ovih ve gotovih komponenti.
Stranica Discussions sadri veze do svih javnih diskusija o projektu koje bi
mogle biti dostuupne timu za projekat. Ove diskusije su smetene u posebno
napravljenim Web lokacijama za voenje diskusije i napravljene su
korienjem FrontPage-ovih ablona.
Stranica Contact Information sadri kontakt podatke za projekat.
1. Aktivira se FrontPage ve nije

pokrenut,
2. Ako okno poslova New Page or
web nije otvoreno, u meniju File
pokae se na New i zatim se
izabere Page or web,
3. U podruju New from template
izabere se Web Site Templates da
bi se otvorio okvir za dijalog koji
je prikazan na slici:
4. Izabere se ikona Project Web.
36

__________________________________________________________________
5. Prelazi se u prikaz Folders da bi se

videla velika listu datoteka koju
FrontPage pravi za ovu vrstu Web
lokacije. Kolona title pokazuje da
su
mnoge
datoteke
samo
zaglavlja stranica i podbeleke, a
ne prave Web stranice.
6. Da bi se bolje videla puna veliina
Web lokacije, potrebno je da se
pree u prikaz Navigation.
7. Hiperlinkovi u organizacionoj
strukturi Web lokacije virtuelne
Internet uionice, prikazae se na
prvom nivou veza.
Komponente navigacije. Jedan vaan strukturalni aspekt pored
mikrosvetova, medija i metafora je tzv. Browsing ili navigacija, klasino oznaena
kao "voenje korisnika".
Hipertekst sistemi povezuju tekstove koji se nalaze na razliitim stranama
knjige ili karte jednog sistema banke podataka. S obzirom na mnotvo moguih
veza, koje korisnik moe da sledi, navigacija, predstavlja posebno teak zadatak za
dizajnera aplikacija.
Nedostatak navigacije dovodi do dezorijentacije. Sredstvo za pomo u
navigaciji su karte (mape, dijagrami) za spisak sadraja, koje reprezentuju logiku
strukturu argumentacije ili ilustruju strukturu povezivanja tekstualnih jedinica. Ona
predstavljaju geografske informacije ili povezuju grafiki, hronoloke podatke.
Karte su kopije realnosti. One sadre grafike simbole i verbalne notacije i
fizike ili logike relacije meu objektima. One ilustruju relacije meu objektima
jedne multimedijalne okoline, daju semantiki odnos prema realnoj okolini
preslikanog sistema. Postoje jednodimenzionalne karte (tekst i dugmad) i
dvodimenzionalne karte, a oekuje se uvoenje viedimenzionalnih karata. Kod
malih sistema se koriste grafike karte a kod velikih se koristi Browser.
Vrste navigacija:
-
kognitivna navigacija
semantika navigacija
geomantika navigacija
hronomatska navigacija
kognitivna navigacija
Hipertekst se opisuje kao nelinearni ili nesekvencijalni tekst. itanje

hiperteksta lii na stalno menjanje teksta u knjizi, fusnota i renika.
Hipertekst sistemi se sastoje iz tekstova, iji su pojedinani elementi povezani
sa drugim tekstovima. Tekstovi se mogu povezati sa tekstom i podacima banke
podataka, sa slikama, filmovima, tonom i muzikom. Zato mnogi umesto izraza
hipertekst, koriste izraz hipermedija, da bi naglasili multimedijalne osobine sistema.
37

__________________________________________________________________
Hipertekst sistem se sastoji iz blokova tekstova kao objekata. Ovi tekst blokovi
predstavljaju vorove u jednom tkivu ili mrei. Pomou raunarskih programiranih
povezivanja, linkova, upravlja se navigacijom od vora do vora, a to je slino
Browser-u. Za sastav mree je odluujua veliina tekstualnih blokova koji su
postavljeni kao vorovi.
Korisnici hiperteksta mogu, recimo, sa svog mesta daljinski da upravljaju
kamerama. Gledaoci televizije mogu ukljuenjem u ivo da unesu beleke u
hipertekst. Na taj nain nastaju prostori koji obuhvataju svet i koji prevazilaze
namenu i mogu prema interesovanju korisnika da ukljue i druge sadraje.
Prema stepenu u kome se koriste hipertekst strukture, postoje:
1. Hipertekst sistemi, odnosno, hipertekst baze sa jenostavnim jedinicama i
asocijativnim povezevanjima (voritima)
2. Hipertekst sistemi, odnosno, hipertekst baze sa strukturiranim jedinicama i
tipiziranim povezivanjima. Navigacije u hipertekst bazi se uglavnom
zasnivaju na principu direktne manipulacije
3. Hipertekst sistemi, odnosno, hipertekst baze sa strukturiranim jedinicama i
tipiziranim povezivanjima. Navigacija u hipertekst bazi moe da se zasniva
na direktnoj manipulaciji, ali moe da se zasniva i na stazama koje su
postavili autori.
4. Hipertekst sistemi na osnovu jedinica koje su strukturirane pomou tehnika
baziranih na znanju i tipiziranih povezivanja. Navigacija u bazi je
organizovana na dijalokim kooperativnim principima.
Postoji pet klasa hiperteksta na osnovu vanosti koju imaju vorovi i
povezivanja. To su:
- Knjievni linkovi su vaniji od vorova
- Strukturalni vorovi su vaniji od linkova
- Prikazivaki vorovi su vaniji od linkova ali uz to su okolina autora i
okolina korisnika razdvojeni
- Saraivaki linkovi i vorovi su podjednako vani
- Istraivaki osobine kao kod prethodne klase ali uz to postoje prostorni
metafer za korisnikovo mesto preseka.
Mogunosti primene hiperteksta u nastavi na visokim kolama:
1. Hipertekst kao sredstvo za orijentaciju u ponudi studija i za samoprikazivanje
obrazovne ustanove (deo marketinga visoke kole)
2. Hipertekst kao didaktika potpora u prezentaciji znanja od strane nastavnika
3. Hipertekst u proirenju osnova kompjuterskog obrazovanja
4. Hipertekst kao sredstvo uenja kroz modelovanje
Postoje tri nivoa hipertekst sistema: nivo prezentacije (mesto korisnika),
apstraktna hipertekst maina i nivo banke podataka. Osnovna jedinica za
prezentaciju kod hiperteksta moe biti tekst, kartica, okvir, stranica dokumenta ili
ceo dokument. Postoje sistemi sa jednim nivoom i sa vie nivoa. Postoje i sistemi
sa statinim okvirima i sa pokretljivim prozorima.
38

__________________________________________________________________
Hipertekst sistemi se sastoje iz sidra (ankera), nodova (vorova) i linkova.

Relacije ili u programu vrsto povezana vorita se nazivaju staze. Ukupna slika
koja se sastoji iz ankera, vorova, povezivanja i staza se obeleava kao Web mrea.
Pojam Web je postao popularan zahvaljujui WWW i Internetu. Mrea veza kao
takva, po pravilu, nije vidljiva u hipertekstovima. Korisnik vidi samo aktuelan vor.
Hipertekst veza povezuje dva vora, od kojih je jedan polazni tj. anker vor
a drugi je ciljni vor. vorovi mogu da budu primeri, beleke, literatura, drugi
naslovi, slike, ton ili filmovi. Veze izmeu vorova, linkova, mogu da imaju razliita
znaenja, koja zavise od dotinog konteksta.
Ankeri i linkovi se po pravilu signaliziraju kao dugmad ili istaknut tekst. Veina
linkova je implicitna, to znai da unapred stvoreni linkovi koji, ak iako imaju
odreenu osobinu, tzv. tipski linkovi, ne pokazuju korisniku svoju osobinu.
Meutim, postoji mogunost da se odnosni tip linka snabde etiketom, da bi ga
korisnik mogao prepoznati.
Povezivanja u hipertekstovima mogu da budu logika ili uzrona, statistika ili
odnosi verovatnoe. Navigacioni odnosi su move to links, zoom links, pan links,
view links, index links. Zatim postoje sledei tipovi: postojanje, prikazivanje,
ukljuivanje, korienje, uzrokovanje i slinosti.
Mogui su razliiti modeli za mreu vorova: induktivni, deduktivni, kohezivni,
modularni, hijerarhijski, multitematski. Oslanjajui se na teoriju grafova, postoje
etiri strukture navigacije: staze, prstenovi, trake i skladita. Staze su putevi koje
ni jedan vor ne prelazi dva puta. Prstenovi dovode korisnika tano nazad na
polaznu taku. Trake su prstenovi koji ne smeju u sebi da sakre druge prstenove.
Skladita su staze koje idu nazad istim putem kojim su i dole.
Veina linkova je automatska, u tom smislu, da se kod klikova poziva jedan
vor (deo teksta ili slike) i preko predviene veze dolazi do odreenog ciljnog vora.
Drugi princip je da se veze kalkuliu u toku vremena odvijanja. Usled toga,
dodavanje i brisanje vorova ne moe da oteti hipertekst.
Odluke o strukturi linkova zavise od perspektive (autora, itaoca), ali i od
strukture predmeta i teme. vorovi i linkovi imaju unutranju metriku.
Korienje komponente za kooperativni timski rad

Korporatrivno uenje instruktor-uenik. Ovaj oblik uenja polazi od
temeljne injenice da uenici poseduju znaajna prethodna znanja i umenja u
domenu u kome se uvodi novo znanje sa takvom pre-tpostavkom uenje vie nije
proces prenoenja onoga ko zna (instruktor) onome ko ne zna (e-uenik), nego je
dobrim delom prava pedagoka interakcija nastavnika i uenika. Kao to smo rekli,
ta interakcija je tipino asimetrina, jer nastavnik je kognitivno zrelija osoba, osoba
sa veim ivotnim iskustvom, sa znaajno veim znanjima iz oblasti koju predaje.
Ali, i uenik je aktivan partner u izgradnji znanja, poseduje opta ivotna iskustva i
znanja i znanja iz same oblasti koju ui.
39

__________________________________________________________________
Modul korporativni timski rad, gde tele-uenik alje pojam i tekst o pojmu u
Bazu znanja koja se razvija.
Obeleja formulara za slanje pojmova u bazu znanja su:
-
Pojam
Student (e-uenik, koji alje termin)
Tekst (pojanjenje pojma)
Opcijom OK, podaci iz formulara koji se nalazi na PC kod studenta, odlaze u

On-line bazu podataka (baza znanja), koja se nalazi na Serveru. Opcijom Reset estudent vri opoziv unetih podataka u masku formulara.
Ukoliko tele-studenti koriste hiperlink, Odgovor profesora On-line, koji se
nalazi na dnu ekrana, prelazi u pretragu baze znanja tj. u Search formu ekrana
(adaptivni virtuelni profesorkonsultant). Na taj nain se obezbeuje konsultativno
uenje od strane virtuelnog profesora, koji je kreiran i dizajniran da obezbedi online sinhronu komunikaciju uenika sa inteligentnom bazom znanja. Time se
kvalitativno nadgrauje inteligentna baza znanja, koja se stalno razvija. Ovim
nainom se dopunjuje praznina izmeu nn-line sinhrone dvosmerne komunikacije i
on-line asinhrone komunikacije.
Postoje sledei oblici komunikacija:
1. On-line sinhrona dvosmerna komunikacija (Diskusioni forum, Chat,
Elektronska tabla, Web konferencija, Audiografika konferencija, E-mail u
sluajevima kada su u realnom vremenu prisutni i tele-uenici i instruktor)
2. On-line sinhrona jednosmerna komunikacija (Adaptivni virtuelni profesor
konsultant nadometa neprisustvo realnog profesora, pa e-uenik komunicira
jednosmerno on-line sa virtuelnim sistemom - interigentnim sistemom,
bazom znanja koja se razvija i moe je ispitivati na osnovu pretrage B.P.)
3. On-line asinhrona komunikacija (e-mail, kada je tele-uenik prisutan u enastavi a realni profesor - instruktor nije prisutan)
Korienje komponente za diskusiju o nekoj temi

(Diskusioni forum)
Jedna od prednosti World Wide Weba je injenica da ljudima, koji inae nikada
ne bi mogli da razgovaraju, omoguava da formiraju zajednicu koja se bavi
zajednikim temama. Bez obzira da li je tema dovoljno opta da bude zanimljiva za
javnost, ili je specifina za odreeni projekat ili odreeni tim, Front Page moe
pomoi prilikom pravljenja foruma koji olakava komunikaciju.
Korienjem Front Page-ovog ablona za voenje diskusije na Webu, moe se
napraviti Web lokacija u kojoj uenici komuniciraju podnoenjem, ili slanjem
poruka, ili lanaka. Web lokacije za voenje diskusije sadre sledea svojstva:
-
Obrazac Submission je obavezan obrazac pomou kojeg posetilac alje

lanak koji se sastoji iz reda za naslov, red za autora i komentare.
Stranica Table of Contents prikazuje sve lanke koji su podneseni do danas.
40

__________________________________________________________________
Obrazac Search je standardni obrazac za pretraivanje lokacija koji

pretrauje lanke podnesene tekui diskusiju.
Stranica Threaded Replies prikazuje sve lanke po predmetima diskusije.
Stranica Confirmation se otvara poto posetilac podnese lanak, i od njega
trai da osvei glavnu stranicu kako bi video svoj lanak koji je podneo.
Zahteva se da postoji pristup Web serveru na kojem se izvravaju servisi

SharePoint Team Services.
Virtuelna Internet uionica ima On-line diskusioni forum namenjen studentima
i profesorima. Forum podrava diskusiono uenje.
Obeleja foruma su:
-
Tema foruma
Poiljalac
Datum (realni datum)
Tekst foruma
Aktiviranjem opcije OK komentari diskusionog foruma se prosleuju sa

studentovog PC terminala u Bazu podataka virtuelne Internet uionice koja se
nalazi na Internet Serveru (ili LocalHost-u).
Opcijom Izvetaj diskusije studenata, moe se dobiti listing podataka iz baze
podataka sa Servera.
Diskusioni forum raspolae sledeim funkcijama:
-
itanje diskusije
unoenje sopstvenog teksta koji se odmah automatski pojavljuje u forumu
na Internetu
pretraivanje postojeih diskusija u nastojanju da se pronae eljena
diskusiona tema
41

__________________________________________________________________
Poveanje produktivnosti korienjem

SharePoint-ove timske Web lokacije
Nova izvaredna mogunost je SharePoint timska Web lokacija, to su u stvari
potpune lokacije za saradnju timova koje se sastoje od sledeih stranica:
-
Stranica Home sadri saoptenja

(engl. Announcements) i dogaaje
(engl. events), veze do omiljenih
lokacija, veze quick Launch do
ostalih elemenata timske Web
lokacije, kao i kompomentu za
pretraivanje
lokacija.
Korienjem
jednostavnih
dugmadi ovoj stranici se mogu
dodavati obavetenja. Dogaaji i
veze.
Stranica
Document
Libraries
obezbeuje veze do postojeih
biblioteka deljenih dokumenata.
Pritiskom na dugmad moete
biblioteke dokumenata i deljene
dokumente uiniti dostupnim za
lanove tima.
Stranica
Discussion
Boards
obezbeuje veze do postojeih
diskusija, kao i lak nain da se
timskoj Web lokaciji dodaju nove
"panel diskusije" (ili okrugli sto, tj.
Diskusija na zadatu temu).
42

__________________________________________________________________
Stranica Lists sadri veze do pet

ve gotovih lista: Announcements,
Contacts, Events, Links i Tasks.
lanovi tima mogu slati poruke
svakoj od ovih stranica. Liste se
mogu nalaziti na matinoj stranici,
a podaci koje sadre mogu se
sortirati na mnogo naina, ime se
olakava pronalaenje potrebnih
podataka.
Stranica Create Page olakava

pravljenje novih elementa timske
Web
lokacije,
kao
to
su
namenske
liste,
biblioteke
dokumenata,
ankete,
panel
diskusije, liste sa vezama, liste sa
objanjenjima, liste sa kontakt
podacima, liste sa dogaajima i
liste sa poslovima. Takoe se
mogu napraviti nove liste koje su
zasnovane na podacima koji se
uvoze iz postojeih tabela.
Stranica Site Settings je mesto na

kojem administrator Web lokacije
podeava ime i opis lokacije,
menja dozvole koje kontroliu
pristup lokaciji, menja i pregleda
korisnike
podatke,
podeava
saraj lokacije ili pravi novi
sadraj.
Help pomo SharePoint Team

Services. FrontPageova onlajn pomo
sadri iscrpne informacije o nainu
stvaranja i korienja SharePointovih
timskih Web lokacija.
SharePointove timske Web lokacije
se mogu napraviti kao lokacije smetene
na serveru na kojem se izvravaju
servisi
SharePoint
Team
Services.
Korienjem ovog skupa monih funkcija
za saradnju tima mogu se otvoriti nove
43

__________________________________________________________________
mogunosti za saradnju:
-
Mogu se menjati sadraji SharePointove timske Web lokacije, uitati

dokumenti i direktno iz Internet pretraivaa uestvovati u diskusionim
nitima. Vie korisnika moe doprinositi timskoj Web lokaciji, i delovati na nju
i primati automatska obavetenja kada se sranice ili diskusije izmene.
Korienjem FrontPage XP moe se podeavati SharePointove timske Web
lokacije; napraviti i primeniti namenske teme; umetnuti grafika, palete sa
vezama i automatski ivi sadraj; u Web lokaciju moe se umetati liste kao
to su Announcements, Contacts, Events i Links, tako da ih mogu pregledati
svi lanovi tima.
Takoe u timsku Web lokaciju moe se dodati biblioteke dokumenata, u koju
se dokumenti centralno skladite za opti ili ogranieni pristup.
Zahteva se da postoji pristup Web serveru na kojem se izvravaju servisi

SharePoint Team Services. Korienjem arobnjaka moe se napraviti SharePoint
timska Web lokacija korienjem nekih od dostupnih opcija za podeavanje lokacije.
Uraditi sledee:
1. Na paleti alatki Standard pritise se strelica dugmeta Create a new normal
page da bi se proirila lista elemenata koja se moe napraviti.
2. Izabere se Web da bi se otvorio okvir za dijalog Web Site Templates.
3. Izabere se ikonica SharePoint based Team Web Site.
4. U polju Specify the location of the new web upis http://<server>/TeamSite,
gde je <server> ime Web servera. Zatim se pritise OK. FrontPage na
zadatom mestu pravi novu timsku Web lokaciju. Ovaj postupak traje znatno
due od pravljenja ostalih Web lokacija zasnovanih na FrontPage-u.
5. Kada se postupak pravljenja zavri, proirie se omotnice iz liste Folder List da
bi se videle sve datoteke.
6. Otvori
se
Web
pretraiva
i
u
polje
Address
se
upie
http://<server>/TeamSite, gde je <server> ime Web servera. Otvara se
SharePointova timska Web lokacija.
Virtuelna laboratorija u sistemu virtuelne Internet sredine

Vitruelna laboratorija prua mogunost za korienje e-simulacionog tutor za
TriSpectives.
TriSpectives je kompletan program za 3D dizajn. Proizvod je firme Eye, jedne
od pionira i sada glavnih provajdera softvera za 3D dizajn. Sa TriSpective moete
kreirati animacije, ilustracije i crtee. Kompatibilan je, to jest moe da razmenjuje
objekte sa skoro svim uobiajenim Office aplikacijama.
Postoje tri dimenzije interakcionog prostora i na tome se gradi klasifikacija
programa uenja. To su:
-
adaptivnost (prilagoavanje),
reaktivitet i
navigacija.
44

__________________________________________________________________
Interakcija nije samo determinisana tehnikom dimenzijom dizajna, nego i

dimenzijama sadraja i didaktikog tipa softvera, ali delimino i nezavisna od toga.
Interaktivitet prouzrokuje instrukcije.
navigacija
baze podataka
hipertekst
enciklopedije
knjige
dijagnoza
dril i
test
vebanje
igre
tutorijal
its
adaptivnost
simulacije
mikrosvet
programsko
okruenje
reaktivitet
Postoji veliki broj klasifikacija i rangiranja edukativnog softvera. Stalno se

razvijaju nove verzije i reenja, pa se ni jedna klasifikacija ne moe smatrati
konanom i jedinom. Svaka od njih treba da se odlikuje fleksibilnou i da
dozvoljava izmene i adaptacije iz razloga to svakim danom raste broj novih
autorskih alata sa sve veim mogunostima.
U bloku teksta o virtuelnoj laboratoriji daje se i klasifikacija obrazovnog
softvera iz 1994. godine:
-
interaktivni video disk

elektronske igre
hipermedija browser
multimedijalne prezentacije
multimedijalni autorski sistemi
multimedijalni mail sistemi
desktop video sistemi
desktop conferencing sistemi
multimedijalni servisi
multimedijalni operativni sistemi
multimedijalni produkcioni alati
Prema didaktikim konstrukcijama primena:
dril i vebanje
tutorijali
uee igre
simulacije
Prema interakcionim metodama u pomoi (uenje kroz upuivanje):

-
pasivni tutor (vodi) uenje kroz autoupravljanje (samouenje)

45

__________________________________________________________________
training uenje kroz vebu

aktivni tutor voeno uenje
simulacija uenje kroz pronalaenje, otkrivanje
igra zabavno uenje
reavanje problema uenje kroz rad
inteligentni dijalog sokratovsko uenje
Prema stepenu kontrole uenja koji doputaju programi:
dril i vebanje
tutorijali
parametre based simulations
micro discovery activities
ITS's microworlds
programming enviroments
application tools
Multimedijalne aplikacije se mogu klasifikovati ili prema didaktikim

konstruktivnim principima ili prema stepenu kontrole uenika. Prema programu
uenja:
-
dril i vebanje programi

couseware
prezentacije
kiosk sistemi
voene ture
elektronske knjige
hipertekst sistemi
simulacije
interaktivni programi.
Komponenta sa zadacima
Uspostavljanjem linka iz menija pomou opcije Zadaci dolazi se do strane sa
zadacima.
Vebe su prevashodno namenjene za uvebavanje gradiva u formi pitanja.
Potrebno je zadatke preuzeti sa Servera na Va lokalni disk pomou Download-a u
PDF, ZIP i PPS formatu.
Zastupljeno uenje izvravanjem zadataka.
Razlikujemo sledee vrste zadataka:
Zadaci alternativnog tipa. Studenti zaokruuju T iza tvrdnje ako smatraju da

je ona tana, odnosno N ako smatraju da je ona netana. Taan odgovor se
vrednuje 1 poenom.
Zadaci viestrukog izbora. E-studenti treba da zaokrue sve tane ponuene
alternative. Taan odgovor se vrednuje sa 2 poena.
46

__________________________________________________________________
Zadaci tipa dopunjavanja. Na liniji iza postavljenog zadatka tele-uenici treba

da dopiu odgovor. Taan odgovor se vrednuje sa 3 poena.
Web telekonferencijski sistem

Terminom telekonferencije oznaava se sastanak geografski udaljenih
pojedinaca i grupa pomou elektronskih veza. U praksu su uvedene zahvaljujui
napretku informatike tehnologije koja omoguava pojedincima iz razliitih
meusobno udaljenih mesta da odre skupnu raspravu ostajui fiziki tamo gde
jesu ime se tedi vreme i novac, a rad znatno ubrzava i ini efikasnijim. Prema
medijima koji se za tu svrhu koriste, svrstavamo ih u tri grupe:
-
Audio konferencija
Audiografika konferencija
Video konferencija.
Prema svrsi koje se koriste, postoji:
Poslovna televizija
Uenje na daljinu
Iako se tehnoloki i metodski mogu razlikovati, svim telekonferencijama je

zajedniko:
-
Korienje telekomunikacionog kanala

Povezivanje geografski udaljenih pojedinaca
Interaktivna dvosmerna komunikacija
Dinamiko uee korisnika
Prema vremenskom i prostornom parametru, telekonferencijski sistem spada u

sub modul sistema virtuelne Internet uionice, iz razloga to se prilikom
uspostavljanja telekonferencije mora zakazati vreme konferencije a mesto
dislociranih pojedinaca moe biti bilo koje. Virtuelna Internet uionica je
najsofisticiraniji oblik obrazovanja na mrei, i kod nje se prema parametru vreme i
mesto, obrazovni proces odvija po principu na bilo kom mestu u bilo koje vreme.
Nivo interakcije korienjem Web videokonferencijskog sistema NetMeeting je
veoma visok. Uspostavlja se on-line sinhrona komunikacija u realnom vremenu i
dvosmernom interakcijskom kanalu. Zastupljena je satelitska i raunarska
interakcija. Tehnologija omoguuje interaktivisanje sa svakim pojedincem u
informacionom deljenom kiber prostoru Interneta.
Pomou linka Konferencija u virtuelnoj Internet uionici tele-uenici mogu da:
-
Download-uju program Net Meeting za Web konferenciju

Download-uju uputstvo za podeavanje Net Meating-a
Download-uju uputstvo za prenos teksta, zvuka i slike preko Interneta
pomou Net Meating-a
Download-uju program Bridgit Data Conferencing Software
47

__________________________________________________________________
Kada e-studenti prebace programe za Web konferenciju i uputstva za rad na

svoj HDD, sa sajta virtuelne Internet uionice potrebno je da:
-
Instaliraju softver za Web kameru na svom kompjuteru (moraju kupiti neku

Web kameru)
Instalirati DirectX u Windows XP, koji se dobija uz instalacioni program Web
kamere
Izvri prikljuenje Full Duplex slualica na svoj kompjuter
Instaliraju NetMeeting Web konferencijski softver koji su preuzeli sa sajta
virtuelne Internet uionice (proue uputsto za rad)
Koriste konferencijski sistem
Instaliranje softvera za Web kameru na kompjuteru. Ukoliko uenik

poseduje Genius VideoCAM NB (kompjuterska Web kamera), mora instalirati
drajvere i konekciju VideoCAM za USB port. Postupak za instaliranje softvera za
Web kameru je sledei:
-
Konektovati VideoCAM interfejs

(kabal) na USB port kompjutera
Ubaciti VideoCAM NB softver na
CD-u u CD-ROM jedinicu
Nakon nekoliko sekundi autorun
(samostalni start) softvera e
prikazati na ekranu sliku sa
VideCAM NB.
Ako Setup ekran ne prikae sliku
VideoCAM NB, potrebno je runo
pokrenuti egzekutabilnu datoteku
D:\SETUP.EXE
Kliknuti na "Utility Driver" (usluni
pomoni
programi)
i
pratiti
instrukcije ekrana
Opcija
Acrobat
Reader,
omoguuje instariranje Internet
aplikacije koja ita ekstenzijom
.PDF (portable dinamic format)
Opcija
DirectX
omoguava
instaliranje dinamikog interfejsa.
Mogue je User's Manual tj. runo
instaliranje drajvera za Web
kameru Genius VideoCAM NB
48

__________________________________________________________________
Prikljuenje Full Duplex slualica na

kompjuterski sistem, se ostvaruje preko
standardnih (banana) prikljuaka na Sound
Blaster (muzika) karticu.
Slualice Genius HS-02N, sa Green Speaker
(Headphone ekvivalent zvunicima) i Pink Mic
(Microphone - mikrofon)
Podeavanje zvuka i jaine zvuka, u

Windowsu. Start\Programs\Accessories\
Entertainment\Volume Control\
deekirati Mute kod Microfon Volume
Meni kompjuterske Web kamere:

-
Play (putanje .AVI i kompresovanih .Mpeg-1 formata video klipova)

Preview (prikaz)
Shot (foto aparat za .bmp slike)
Capture (putanje kamere u Record za snimanje)
Property Page (podeavanja)
Mail (slanje formata e-mail-om)
Monitor (definisanje osetljivosti monitora putem Sensitivity)
Edit (kompresuje.AVI u .Mpeg-1, kompresijom od 1 do 5)
Genius VideoCAM Series se naputa opcijom Exit
Instaliranje NetMeeting Web konferencijskog softvera.
Na sajtu virtuelne Internet uionice

moe
se
preuzeti
Windows
NetMeeting
Installation
Program,
Copyright Microsoft Corporation 19961999, verzija NM30.EXE, kapaciteta
1.626MB.
Nakon to je korisnik prvi put
startovao Net Meeting, startuje se
Wizard koji ga vodi kroz proces
podeavanja svih potrebnih parametara:
Najpre se podeavaju:
49

__________________________________________________________________
parametri konekcije
potom
se
podeavaju
parametri i na kraju
periferijski ureaji
lini
Parametri konekcije. Definicija Net

Meeeting servera vri se kao na slici. Da
bi se korisnici nakon ulaska u program
automatski prikljuili na na ILS server,
otkucati adresu kao na slici i naravno
kliknuti na Next
U zavisnosti da li je korisnik
pristupio Internetu preko modema ili sa
mree u Internet Cafeu, treba izabrati
sledee opcije:
-
Local Area Network za sluaj da

pristupate iz Internet Cafe-a
28000 bps or faster modem za
sluaj da pristupate od kue
Parametri za korisnika. Korisniku je

data mogunost da izabere gde e biti
smeteni shortcutovi na NetMeeting,
izabrati opcije kao na slici.
Prikazana je forma u kojoj treba
popuniti podatke o korisniku:
Parametri
periferijskih
ureaja.
Slede podeavanja periferijskih ureaja
(mikrofon, eventualno kamera ako je
instalirana):
Jaina
zvuka
podeava
se
"potenciometrom" u rubrici Volume. A
mikrofon se testira u formi.
Klikom na Finish zavren je proces
instalacije, otvara se aplikacija.
50

__________________________________________________________________
Rad u programu. Iz menija ili sa desktopa kliknuti

na ikonicu NetMeeting i startovati program. Pojavljuje
se forma kao na slici.
NetMeeting je program koji omoguava nekoliko
vrsta interaktivne komunikacije, u zavisnosti od
hardverske konfiguracije i komunikacione opreme koju
posedujemo. Ovaj program omoguava:
- Video konferenciju sa sagovornikom ukoliko
imamo PC kamericu i dovoljno kvalitetnu vezu ka
Internetu
- Glasovni razgovor ukoliko posedujemo zvunu
karticu i slualice
NetMeeting obezbeuje sharing pojedinih
aplikacija (Chat, Whiteboard - program za
crtanje, Transfer files slanje datoteka), to je
pogodno za korporacijske potrebe grupnog rada
na pojedinim projektima.
Program funkcionie tako to se korisnici prikljuuju na poseban ILS server

(tzv. Internet Locator Server ILS). Ovakvih servera ima mnogo podignutih na
Internetu, a najpoznatiji su niz ILS servera na Microsoftu:
-
ils.microsoft.com, ils1.microsoft.com, ils2.microsoft.com, itd.
Na Hemo.Net-u je takoe podignut ILS server i to na adresi ils.hemo.net

Ovaj server e omoguiti da ljudi meusobno komuniciraju i sarauju.
Da bi smo videli ko je trenutno prijavljen na ils serveru, iz menija Call izabrati
opciju directory, nakon ega se otvara nova forma u kojoj vidimo korisnike koji su
na ils serveru. Sa spiska selektovati osobu koju elimo da zovemo i kliknuti na
dugme Call.
Iz menija
Tools izabrati opciju Chat, nakon ega se otvara forma i
komunikacija moe da pone.
Na kraju komunikacije zatvoriti formu, izabrati opciju Hung Up iz Call menija.
Komponenta evidencija studenata u virtuelnoj Internet sredini
Svi sistemi obrazovanja bili oni organizovani na tradicionalnim osnovama,
dopisni sistemi obrazovanja, sistemi udaljenih uionica, tako i virtuelni sistem
Internet uionice obezbeuje mogunost da se studenti, prijave, budu evidentirani,
i da se njihovim podacima moe manipulisati, aurirati, obraivati, distribuirati i
slino.
Formular koji obezbeuje evidenciju studenata u virtuelnoj Internet uionici
obuhvata sledee relevantne atribute:
51

__________________________________________________________________
Prezime studenta
Ime studenta
Adresa
Grad u kome ive
Region u kome se nalaze
Potanski broj
Zemlja iz koje potiu
Telefon
Nakon auriranja podataka oni se smetaju u bazu podataka koja se nalazi na

Serveru virtuelne Interet uionice. Ukoliko se aktivira opcija OK od strane teleuenika, javlja se privremeni konfirmacioni pregled podataka, i ako je student
siguran u njihovu ispravnost oni se pohranjuju u objektnu bazu podataka. U sluaju
da ne eli dalje prosleivanje podataka valjano je upotrebiti opciju Reset.
Podaci studenata su potredni radi postavljanja na oglasnu tablu, radi
evidencije o kreditima i stipendijama. Osnovna funkcija prihvata podataka je
evidencija prilikom studiranja.
Podaci iz baze se mogu pogledati u selektovanom i neselektovanom obliku.
Kvalitativan pomak u ovakvom slanju podataka studenata prema virtuelnom
sistemu se ogleda u racionalizaciji vremena, materijalnim trokovima putovanja,
korienjem distributivnih servisa i usluga pote, racinalizacija vremena brzina
slanja, mogunost korienja neradnih dana i slino.
Selektovanim filtriranjem mogu se formirati izvetaji kreiranjem automatskih
upita iz on-line baze podataka.
Virtuelna biblioteka
Opcije zastupljene u modulu virtuelne biblioteke su:
-
knjige
strane knjige
knjiare
asopisi
linkovi
Savremena informaciona tehnologija omoguuje svakom studentu da koristi

virtuelnu biblioteku. Virtuelna biblioteka ima mogunost da povee informacione
izvore ne samo u domenu virtuelne uionice nego i na svim kontinentima. iriva
veza preko informacionog kanala je velika a volumen informacionih prenosa je
velik. To znai da svaka komercijalna, informaciona arhiva povezana na Internet
moe biti dostupna tele-uenicima u virtuelnoj Internet uionici
Virtuelnu distributivnu biblikoteku mogu da koriste svi uenici koji su na mrei,
preko sveupravljene, satelitski zasnovane, beine transmisije. Postoji i
kombinovana kablovsko-beina mrea e spajati i podeljene internacinalne resurse
veoma bitne za studente.
52

__________________________________________________________________
Stalno, tano i rasprostranjeno, biblioteka je sublokacija internacionalnog

skladitenja ljudskog znanja. Za pristup virtuelnoj bibliotekoj informaciji, studenti
nee morati beskonano da prelistavaju tomove knjiga uzaludno tragajui za
eljenom informacijom u beskonanom informacionom prostoru.
Mentori slue svojim znanjem o studentovoj informaciji koja je osnov za
povratnu informaciju crpljenu iz kolekcije bibliotekih izvora. Ta informacija se
uklapa u organizovanu hipermedijsku strukturu i prikazuje se tele-studentu u
najpovoljnijem obliku.
Virtuelna Internet uionica ima skup hipermedijskih dokumenata koji
olakavaju brzu pretragu svih. Ova tehnologija je u najveoj moguoj suprotnosti
sa dvadesetvekovnim papirno zasnovanim nainom naunog komuniciranja koje je
prvenstveno bilo linearno. Studentiu virtuelnoj uionici imaju nelinearno
prezentovano znanje. Virtuelna Internet uionica formira "bespapirno drutvo" zbog
univerzalne sposobnosti da prati informaciju do svakog korisnika i problemski
reivog konteksta.
Digitalna skladita podataka i informacija skrauju vreme traganja, listanja,
itanja, memorisanja i usvajanja, zahvaljujui portalnim pretraivaima koji ine
osnovu virtuelne Internet biblioteke. Biblioteke pruaju animacije i hipermedijske
slikovite forme i brze skokove na strukturu podataka.
Uenici imaju mogunost skidanja dokumenata i njihovo pregledavanje u offline reimu rada (reimu kada su diskonektovani sa Interneta). Virtuelna biblioteka
daje prezentacione forme, dobrog kolorita, zvunih elemenata i animirajuih
sekvenci. Postoji jaka strukturna organizacija informativnih celina i svenjeva u
biblioteci. Struktura indeksa omoguuje ostvarivanje visokog kvaliteta i brzine
pretrage i merila informacijskog skladitenja. Registri omoguuju da se pristupi
informaciji du umnoenih dimenzija. dimenzije mogu biti:
-
vremenska
geografska
ekonomska
nauna
Mentori instruktori stalno pomau studntima i upuuju ih da pristupe

informacijama u digitalnim virtuelnim bibliotekama u svetu, koristei virtuelnu
biblioteku Internet uionice kao funkciju linkova.
Biblioteke se mogu povezati u gustu mreu to omoguava brz pristup svakom
zamiljenom tipu informacija, koje se mogu iporuiti u svim medijima. Mogunost
ienja i asimilovanja veoma je vana za hiperinformativno doba. vano je
definisati informacijske filtere koji odabiraju vanu bazu podataka. Vano je da
mentor instruktor slui kao primer jedinstva softvera, hardvera, obrazovanja i
zabavne industrije, jedinstva koje upravo sada poinje.
53

__________________________________________________________________
Komponenta za prijava ispita

Tele-studenti u sistemu virtuelne Internet uionice imajuju mogunost i
pogodnost da prijave ispit koristei link Prijava ispita.
Ispit se kasnije polae na tradicionalan nain "licem u lice" u fizikoj destinaciji
obrazovne institucije.
Obrazak koji se koristi za prihvat selektovanih informacija od strane estudenata sadri sledea obeleja:
-
Ime
Prezime
Adresa
Telefon
Datum prijave ispita
Smer koji pohaa
Ispit koji pohaa
Broj polaganja predmeta
Maska formulara je kreirana i dizajnirana da integrie sa on-line bazom

podataka. Polja formulara se mogu definisati kao:
-
Text Box (polje za unos podataka odreene duine npr. 50 karaktera)

Option Button (je jrui koji se moe aktivirati tj. ekirati ili deekirati)
Drop-Down Box (je varijanta listinga ponuenih mogunosti za izbor, prostim
selektovanjem)
Na principu Drop-Down Box-a uraeni su sledei atributu:
Smer (koji ima izbor):

o Razvoj
o Informatika
o Mainstvo
Ispit (ima izbor u listi):
o Matematika
o Elektronika
o Metodika
o Programiranje
o Informatike tehnologije
Broj polaganja (ima ponuen izbor):
o I put se polae ispit
o II put se polae ispit
o III put se polae ispit
Moe se pristupiti opciji za efektom pretrage vezane za prijavljivanje ispita.

Sve tekue informacije vezane za ispite se dobijaju sa oglasnih tabli, kao i svi
studenti, obzirom da su ispiti istovetni.
Ukoliko je katedra studentima stavila na uvid ispitna pitanja, studenti ih mogu
dobiti na oglasnoj tabli putem linka: Ispitna pitanja
54

__________________________________________________________________
Ispitna pitanja iz poslovne informatike se mogu preuzeti sa Servera na Va

lokalni disk. Faj je arhiviran u ZIP formatu.
Opte informacije se mogu proitati na sledeim oglasnim tablama, putem
linka Oglasne table.
Informacije vezane za tekui ispitni rok moe se pogledati na oglasnoj tabli.
Ispitni rokovi
Preporuka za korienje WirelessWiFi-WLAN beinog pristupa

Internetu pri eksploataciji virtuelne Internet uionice
Virtuelna Internet uionica je sofisticirana obrazovna tehnologija i spada u
domen najveih dostignua obrazovne tehnologije za distantno obrazovanje. Pun
uinak pri korienju ovog virtuelnog sistema se ostvaruje korienjem interaktivnih
dvosmernih komunikacionih kanala velike propusne moi, naroito kada je u pitanju
korienje Web telekonferencijskog sistema. Shodno tome smatramo da je vano
preporuiti telekomunikacinu tehnologiju koja moe izai u susret ovakvim
zahtevima. Zato preporuujemo upotrebu beinog pristupa Internetu putem
Wireless-WiFi tehnologije.
Wireless WiFi WLAN

Beini (wireless) Internet je sistem povezivanja raunara ili raunarske mree
sa Internetom bez potrebe za telefonskom linijom ili iznajmljenim vodom.
Komunikacija se obavlja beino, radio talasima. Ureaji rade po meunarodnom
standardu IEEE 802.11b i koriste frekvenciju od 2.4GHz, koja je u celom svetu
namenjena za civilne potrebe, odnosno za njenu upotrebu nije potrebna nikakva
dozvola.
Prednosti Wireless tehnologije

Beini LAN danas postaje sve popularniji u krugu poslovnih ljudi. Kroz godine
beini (wireless) LAN je proao standardizacije, poboljanja u brzini i postao
pristupaan ekonomskom cenom. Bez obzira koji se standard koristi, za beini LAN
nije potrebna iznajmljena linija (npr. ako na lokaciji nematehnikih mogunosti za
dobijanje iznajmljene linije, ova tehnologija je idealna da se taj problem rei). Bez
ikakvih prekida u radu korisnik se individualno spaja na mreu, bez kablova i
utinica. Korisnik moe biti za svojim stolom, ili se seli po kancelarijama,
skladitima, napolju ili unutra, uvek je spojen na mreu. Preseljenje opreme, ako
jednog dana firma promeni adresu, ureaj se moe premestiti na novu lokaciju i na
njoj dobiti Internet za jedan dan. Novi mreni korisnici se mogu dodati bilo kada,
bez ica. Beini LAN moe biti korien kao privremena mrea na mestima gde je
standardno umreavanje teko ili nemogue. Velika brzina pristupa do 2Mb/s.
Domet do 40Km uz upotrebu odgovarajuih antena. Za pristup beinih korisnika
bazi podataka na serveru ili tampau u preduzeu, sve to je potrebno je Access
Point pristupna taka. Taj ureaj omoguuje integraciju beinih korisnika sa
55

__________________________________________________________________
postojeim ianim Ethernet mreama. Znai prednosti su: mobilnost, fleksibilnost,

lako spajanje na klasinu mreu, lako proirenje.
Sigurnost beine (wireless) tehnologije

Pitanje sigurnosti je jedno od najee postavljenih kada su u pitanju beine
mree. Moda e to mnoge iznenaditi, ali brojni analitiari i eksperti za sigurnost
mrea smatraju beine mree sigurnijim od klasinih mrea. Za to postoje jaki
argumenti. Kada je u pitanju sigurnost, glavne razlike izmeu LAN (Local Area
Network lokalna raunarska mrea) i WLAN (Wireless Area Network beina
lokalna raunarska mrea) mrea potiu od razliitog fizikog nivoa. Beini ureaji
imaju ugraene opcije za kriptovanje (ifrovanje). Standard IEEE 802.11b,
standardno predvia sigurnosnu tehniku poznatu kao Wired Equivalent Privacy
(WEP) koja se bazira na korienju kljua i algoritma RC4 za ekkripciju
(deifriranje). Korisnici koji ne znaju klju ne mogu pristupiti WLAN-u. Enkripcija se
neuporedivo lake implementira kod WLAN-a, to je rezultovalo dosta nezavisnih
proizvoaa za WLAN Security software (zatitni softver). Da bi neko pristupio
WLAN mrei mora imati informacije o radio opsegu, korienom kanalu i podkanalu,
sigurnosnom kljuu i iframa za autentifikaciju i autorizaciju korisnika. To je mnogo
vie podataka nego kod klasinih ianih mrea i ini WLAN mree veoma sigurnim.
WLAN tehnologija
Beini ureaj za svoj rad koristi neki frekventni opseg ijom irinom nazivamo
broj frekvencija koje su nam na raspolaganju u tom opsegu.
Standardom 802.11b predviena su tri naina realizacije prenosa signala
(fiziki sloj OSI modela) u proirenom spektru:
-
Prvi je IR (Infra Red) i bazira se na prenosu u infra crvenom opsegu. Na

tritu praktino ne postoje WLAN ureaji koji koriste IR.
Drugi nain se zasniva na prenosu podataka u proirenom spektru upotrebom
tehnike frekvencijskih skokova, tzv. FHSS (Frequency Hopping Spread
Spectrum). Predajnik u toj varijanti emituje signal na uskim kanalima oko
centralne frekvencije "skaui" sa kanala na kanal po prethodno utvrenoj,
pseudosluajnoj sekvenci. U poslednje vreme je sve manje zastupljen na
tritu.
Trei, za nas najinteresantniji,
jeste metod prenosa kod koga se
spektralno irenje signala obavlja
upotrebom
direktne
sekvence
DSSS (Direct Sequence Spread
Spectrum). Ista tehnologija se
koristi
kod
GPS
satelitskog
sistema za navigaciju. Signal se
XOR funkcijom kombinuje sa
pseudosluajnom
numerikom
sekvencom koju, prema 802.11b
standardu, ini 11-bitni Barkerov
kod.
56

__________________________________________________________________
U literaturi se obino kod opisa ovog koda umesto bita koristi termin chip
kako bi se pokazalo da, sam za sebe, Barkerov kod ne nosi nikakvu binarnu
informaciju. Rezultat je 11 Mchips digitalni protok sekvence koji se sada
modulie korienjem digitalne fazne modulacije. Ako se koristi diferencijalna
binarna modulacija DBPSK (Differential Binary Phase Shift Keying), brzina
prenosa je 1 Mbps dok se 2 Mbps postie korienjem diferencijalne
kvarternarne modulacije DQPSK (Differential Quarternary Phase Shift
Keying).
WLAN aritektura
Arhitektura 802.11b mrea najbolje se moe opisati kao serija povezanih
elija. eliju ini jedan ili vie beinih klijenata koji komuniciraju sa AP-om (Access
Point pristupna taka) i naziva se BSS (Base Service Set). Ta komunikacija se
odvija unutar podruja koje je odreeno dometom AP-a i naziva se osnovna
servisna zona BSA. Kada se klijent nalazi unutar osnovne servisne zone, on moe
da komunicira sa drugim lanovima BSS-a. BSS se pojavljuje u dva oblika:
-
Ad-hoc mrea (nezavisni WLAN, Independent WLAN) i

Infrastrukturni WLAN (Infrastructure).
Ad-hoc
mrea
sastoji
se
iskljuivo od beinih klijenata koji su
konfigurisani
kao
ravnopravni
i
komuniciraju svaki sa svakim (peer-topeer). Prema 802.11b standardu oni
ine IBSS (Independent Basic Service
Set). Beini klijenti mogu biti prenosivi
ili fiksni raunari kao i drugi prenosivi
ureaji sa odgovarajuim hardverom
(beine mrene kartice i sl.) IBSS sa
dva klijenta predstavlja ujedno i
najmanju 802.11b mreu. U praksi,
IBSS je obino sastavljen od manjeg
broja klijenata koji su povezani zbog
nekog specifinog zahteva i na krai
vremenski period. Otuda i potie naziv
ad hoc mrea.
57

__________________________________________________________________
Infrastrukturni WLAN se javlja

kada je BSS posredstvom AP-a povezan
na oieni deo mree. Klijenti su
posredstvom AP-a povezani na oieni
deo mree koji se u 802.11b standardu
naziva distribucioni sistem (DS). Access
Point se ponaa kao bazna stanica u
sistemu mobilne telefonije i obavlja
funkciju beinog haba ili mosta prema
oienom delu mree. Da bi bio u stanju
da koristi mrene usluge, svaki klijent
mora biti pridruen AP-u (Access Pointu).
Vana karakteristika ove mree je to da se kompletna komunikacija odvija
preko AP-a. Infrastrukturni WLAN ipak ima mnogo prednosti u odnosu na ad hoc
mree. Na prvom mestu je mogunost realizacije mnogo kompleksnijih mrea
klijenti mogu da budu na znatno veem meusobnom rastojanju i izmeu njih nije
neophodna optika vidljivost. Korienjem dodatnog AP-a u repetitorskom modu to
rastojanje se moe znaajno poveati. AP nam stavlja na raspolaganje vei broj
mehanizama za zatitu i upravljanje mreom kojih kod ad hoc mrea nema.
Ureaji za beino umreavanje

Beine LAN mree poseduju sve osobine tradicionalnih oienih lokalnih
raunarskih mrea, ali bez potrebe da se obezbedi ina veza za svakog uesnika u
mrei. Da bi se realizovala jedna takva mrea potrebni su ureaji koji omoguavaju
prenos podataka radio talasima.
Na tritu se nudi veliki broj razliitih ureaja za beino umreavanje:
-
beine kartice,
ruteri,
print serveri,
kamere,
bar kod skeneri, i dr.
Svaka WLAN mrea realizovana je upotrebom dva osnovna tipa ureaja koje
nazivamo gradivnim elementima beine raunarske mree. To su:
AP (Access Point) tj.

pristupne take
Klijenti tj. beine
stanice
58

__________________________________________________________________
Ova izuzetno fleksibilna tehnologija omoguava povezivanje dislociranih

(udaljenh) jedinica preduzea brzinama koje omoguavaju izgradnju i razvoj
modernih informacionih sistema.
Ovi ureaji su zasnovani na korienju Orinoco beine tehnologije koju je
razvio najvei svetski proizvoa telekomunikacione opreme - Lucent Technologies
(sada u vlasnitvu firme Proxim), a pravo na korienje kupili su i Agere, Avaya i
HP, te se ovi ureaji mogu nai i sa njihovom nalepnicom, omoguavaju najbolje
performanse beine mree.
Druga vana komponenta svakog kompjuterskog sistema je softver. TurboCell
vrhunski softver izvlai maksimum performansi iz Orinoco ureaja i prua
maksimalnu bezbednost beinoj mrei.
KarlNet je kompanija koja kao OEM projektant stoji iza najveeg broja Wireless
outdoor reenja koja se mogu nai na tritu. Njihov TurboCell protokol za outdoor
wireless bazne stanice je trenutno najkvalitetnije i najzastupljenije reenje na
tritu outdoor wireless reenja. Neke od kompanija koje koriste njihova reenja u
svojim proizvodima su Lucent, Avaya, Dell, Compaq, Motorola, Speedcom, Buffallo,
Gateway, C-Spec, Pinnacle Communications, i mnogi drugi...
Bazna stanica je ureaj koji je centar svake
beine mree. Najee se povezuje na "omni" antenu,
odnosno antenu koja emituje signal u radijusu od 360
stepeni. Vrlo kvalitetan softver omoguava autorizaciju
svakog korisnika, 128 bitnu enkripciju saobraaja,
automatsku regulaciju brzine veza, rutiranje saobraaja i
sve ostalo neophodno za stabilno i kvalitetno
funkcionisanje mree.
AP (Access Point). Pristupno mesto je ureaj ijim posredstvom beini
klijenti pristupaju mrei. Pristupna taka je ureaj koji meusobno povezuje
beine i iane korisnike mree. Pojednostavljeno zamisliemo ga kao jedan
mreni HUB.
Access Point moe da komunicira sa beinim
klijentima, sa oienom mreom ili sa drugim APom. Na sebi ima integrisan najmanje jedan LAN
port, po pravilu Ethernet prikljuak za povezivanje
na oienu mreu i najmanje jedan WLAN port,
konektor za antenu za komunikaciju sa drugim
beinim ureajima. Multifunkcionalnost koju
poseduje daje mu mogunost da igra razliite
uloge u raunarskim mreama. Zavisno od toga
kako se konfigurie menja se i njegova namena.
59

__________________________________________________________________
Orinoco AP (Access Point) je neto

naprednija i skuplja varijanta povezivanja na
beinu mreu. On poseduje ethernet port koji mu
omoguava prikljuivanje direktno na HUB lokalne
LAN mree. Specijalni software omoguava svim
raunarima pristup beinoj mrei bez potrebe da
jedan raunar bude posveen tome kao to je
sluaj sa PCMCIA klijent-om. Jo jedna prednost
ovog reenja je da je pristup beinoj mrei
mogu sa svakog operativnog sistema pa i sa
Macintosh raunara.
Na raspolaganju su sledei naini konfigurisanja:
-
Obian AP (root mod)

Repetitor
Most (bridge) izmeu dva ili vie LAN-ova, za povezivanje dve fiziki
razdvojene mree
AP klijent (opciono Access Point moe se koristiti i kao beina mrezna
kartica za umreavanje pojedinanog raunara klijent)
Obian AP mod koristi se kada je AP povezan na kimu oiene mree preko

Ethernet porta. Beini klijenti koriste AP da bi pristupili oienoj mrei ali i
meusobnu komunikaciju obavljaju preko AP-a. Vrlo esto postoji potreba da se
povea domet AP-a ili da se obezbedi povezivanje klijenata sa kojima ne posoji
optika vidljivost. To se reava korienjem dodatnog AP-a koji se konfigurie tako
da radi kao repetitor. On se, kao neka vrsta klijenta povezuje na centralni AP i pri
tome omoguava da se drugi klijenti, koji zbog konfiguracije terena ne vide
centralni AP, preko njega poveu na mreu. Mada je u nekim situacijama to jedini
spas, upotrebu repetitora treba izbegavati postoje problemi preklapanja, a
propusna mo posredne veze je dosta niska. Na klijentskoj strani se to registruje
kao spor pristup mrei i povremeni zastoji. Mali broj AP ureaja na tritu podrava
rad u repetitorskom modu.
U Bridge (most) modu AP se koristi za meusobno povezivanje udaljenih
LAN-ova. Ovako podeen AP moe da komunicira samo sa AP-om koji je
konfigurisan na isti nain i pridruivanje beinih klijenata nije mogue. Postoje dve
pod varijante podeavanja zavisno od konfiguracije mree. Treba napomenuti da
nije neophodno da centralni AP bude povezan na LAN mreu. To moe da bude
nezavisan AP koji se nalazi na lokaciji izabranoj tako da ga svi drugi AP-ovi vide. Na
taj nain moe da se rei povezivanje LAN-ova izmeu kojih ne postoji direktna
optika vidljivost.
Ureaj podeen kao AP klijent ponaa se kao "obian" klijent pomou koga se
raunar povezuje na AP u root modu. Veza ka raunaru je Ethernet kabl ija duina
moe da bude 100m, a sa raunarom se povezuje posredstvom Ethernet kartice.
Ovaj nain povezivanja klijenata ima smisla samo kada je neophodno korienje
antene
koja se montira negde napolju (krov, terasa). Najznajnija prednost
ovakvog reenja je to skrauje rastojanje izmeu antene. Beina mrena kartica
je u principu klasina mrena kartica jedino to kao medij koristi vazduh, a ne kabl.
60

__________________________________________________________________
U raunaru se takva kartica posle inicijalnog podeavanja i bez dodatnog softvera

ponaa kao klasina mrena kartica.
Orinoco PCMCIA klijent je najjeftinije reenje na tritu
za povezivanje korisnika na beinu mreu. Instalira se
unutar raunara pomou PCI ili ISA adaptera za samo par
minuta. U sluaju da je raunar koji se prikljuuje na beinu
mreu deo postojee LAN mree, da bi ostali raunari mogli
da koriste beinu konekciju potrebno je da raunar na koji
se instalira PCMCIA klijent ima instaliran i podeen softver za
rutiranje. Ova kartica je idealno reenje i za notebook
raunare.
Antene. Antene konvertuju visoko frekventni signal predajnika u radio-talase i

emituju ih u odreeni prostor, da bi se na prijemnoj strani deavao obrnut proces.
Veina WLAN ureaja dolazi sa ugraenim antenama koje su obino sasvim
dovoljne ako je re o nekoj in door instalaciji. Najei domet ureaja u zatvorenom
je od 50 do 70 m, a na otvorenom od 200 do 300 m.
Kod svake radio-veze se tei da se sa to manjom snagom emitovanj ostvari
to jai signal na prijemnoj strani. Za postizanje ovog cilja koriste se razliite vrste
antenna sa razliitim karakteristikama zraenja. Pokazalo se da sve antene imaju
osobinu da u odreenim pravcima zrae intenzivnije nego u drugim. Zavisno od
vrste antene zraenje se moe vie ili manje usmeriti. Imajui na umu ovu
karakteristiku, antene se mogu podeliti u tri osnovne kategorije:
-
omni direkcione antene,

poluusmerene antene i
usmerene antene.
Izbor antene ima veliki uticaj na rang i upotrebljivost kompletnog sistema.

Ironino govorei, dizajn gotovo svake spoljanje 802.11b kartice postavlja antenu
u najgori mogui poloaj: bono i vrlo blizu raunaru. U tom poloaju dijagram
zraenja je esto iznad i ispod samog raunara. To dovodi do preklapanja signala sa
signalima raunara. Na sreu proizvoai raunara, naroito laptopova, su
odgovorili na nabolji mogui nain ugradili su antene u same okvire ekrana i
kuita.
Primetie se vrlo velike razlike u snazi signala ako se postavi mala
omnidirekciona spoljanja antena na klijentsku karticu i orijentiete je na
odgovarajui nain. Koji je nain odgovarajui, to zavisi od okruenja. Antena se
treba tako podesiti da signal bude najjai. Moe se postaviti iznad monitora, pored
kuita ili ak na kolenima, ako taj poloaj daje zadovoljavajui signal. Nemora se
beati od ustruavanja da se antena "proeta" po raspoloivom prostoru nebi li se
dobio najbolji signal.
Pre nego to se pone sa postavljanjem antene u mreu potrebno je pogledati
da li kartica moe da zakai spoljanju antenu. Naime, mnoge jeftine kartice ne
poseduju konektore za povezivanje. Zato je potrebno pogledati parove konektora
koje kabl mora da sadri. Tih kombinacija ima mnogo. Potrebno je kupiti najkrai
61

__________________________________________________________________
mogui kabl, jer postoji gubitak signala kroz kabl. Firme CISCO, Senao, Zcom
koriste MMCX konektore. PCMCIA kartice su vrlo tanke pa su i konektori mali i
lomljivi.
Kada se zakai antena na karticu potrebno je pronai nain da se na drugom
kraju vidi pristupna taka (Access Point). tada se kae da postoji linija na lokaciji ili
Line of Sign (LOS). LOS za male razdaljine nije kritina stavka, ali je za velike
daljine izuzetno kritina, naroito kod linkova point-to-point.
Idealna putanja za dve antene je izmeu vrhova visokih zgrada sa dolinom
izmeu, to se u praksi retko nalazi, ali treba nai najbolju moguu. Za spoljanju
upotrebu, drvee je najvei ometa signala (slede matal, beton i dr.). Zimi moe
sve biti u najboljem redu. Meutim, u prolee se mogu javiti smetnje olistale
kronje dtvee dovode do gubitka signala.
Karakteristike signala. Teoretski gledano, izotropske ili idealne antene bi imale
polje zraenja koje odgovara lopti. Kod omnidirekcionih antena to bi liilo na torus.
Ali u praksi nije tako.
Slino tome, dijagram zraenja usmerenih antena je poput ragbi lopte. Antene
ne daju jai signal (tome slue pojaivai). One fokusiraju raspoloivi signal u
odreenom pravcu. Fokusiranje kod antena daje jai signal na manjoj povrini. Sve
antene su mahom direkcione, a mera ove usmerenosti se naziva dobitkom. to je
vei dobitak bolji je opseg (u pravcu u kome antena najbolje zrai)
Omni direkcione antene. Obino se kae da ove antene zrae u svim pravcima
podjednako, to nije tano. Ako se posmatra horizontalna ravan, antenezaista
podjednako zrae na sve strane (360 stepeni) ali je u vertikalnoj ravni ugao pod
kojim zrae ove antene znatno manji od 180 stepeni.
To je dobro za pokrivanje velikih povrina, kada se nezna iz

kojih pravaca dolaze klijenti. Loa strana ovih antena je to
skupljau um sa svih strana, tako da nisu efikasne kao usmerene
antene. Omnidirekcione antene se primenjuju tamo gde je
potrebno iz jedne centralne take pokriti to vei prostor.
Ove antene lie na tanka koplja (od desetak santimetara do

par metara). Omni antene se se montiraju vertikalno uperene
prema nebu.
Poluusmerene antene. Kod ovih antenna je zraenje u jednom pravcu

neupotrebivo jae od zraenja u svim ostalim pravcima.
62

__________________________________________________________________
Postoji veliki broj konstrukcionih reenja za ove antene. Na tritu se obino

nude:
-
patch
panel
sektorske
yagi antene
Najee se koriste za LAN-to-LAN veze na kraim rastojanjima. Poto je ugao

pod kojim zrae prilino veliki (kod nekih antena preko 120 stepeni), mogu da se
koriste umesto omni-antena. Ako se pomou antenskoh splitera kombinuje nekoliko
antena dobija se antenski sistem koji mnogo kvalitetnije pokriva odreeni prostor
nego bilo koja omnidirekciona antenna.
Sektorske antene. Ako se nacrta omni antena sa ogledalima sa strane, dobie
se dijagrami zraenja sektorske antene. Sektori zrae najbolje u jednom pravcu,
pod uglom manjim od 180 stepeni. One su zgodne za point-to-multipoint aplikacije,
gde vie klijenata pristupa beinoj mrei iz istog pravca.
Sektorske antene se pojavljuju u obliku konstruktivnih reenja, od ravnih omni
(dugake, tanke ili pravougaone) do malih, etvrtastih kvadrata ili krugova. Neke
su samo prenika od 20-ak centimetara. Neke se montiraju na krovovima da bi
pokrile prostor sala za razgovor, uionica ili tandova na sajmovima.
Jagi (Yagi) antene lie na stare TV
antene. To je ravno pare metala sa
poprenim cevicama. Tipina irina snopa
varira od 15 do 60 stepeni, zavisno od tipa
antene. kao i kod omni antena, dodavanje
vie elemenata, znai vie dobitka, duu
antenu i vie cene.
-
Teina 3.5 Kg
Dimenzije 1000 x 89 mm
Polarizacija
horizontalno
15,
vetrikalno 15
Impedansa 50 (Oma)
Signal 18 dBi
Frekvencija 2.4GHz
Konekcija na D-link DWL-900AP+, ili
DI-614+, ili DI-714P+, ili DWL-900AP
Neke jagi antene lie na boine jelke; druge se montiraju u dugake cevi. One
obezbeuju vea pojaanja od sektorskih antena.
63

__________________________________________________________________
Dijagram zraenja jagi antene.
Veoma usmerene antene. Prostorni uga pod kojim zree ove antene je veoma
mali tako da ono to one emituju ini veoma uzak snop. Obino je re o uglovima
od 7 stepeni u vertikalnoj i 8 u horizontalnoj ravni.
Na neki nain tanjir je suprotan od omni antene. Tanjiri fokusiraju vrlo tanak
snop. Tanjiri imaju najvei dobitak i najveu usmerenost od svih antena. Oni su
idealni za linkove tipa point-to-point. Mogu da prenose signal na daljinu veu od 30
Km. U pogledu dobitka, tanjiri su najjeftiniji tipovi antena. Mnogi korisnici
satelitskih TV linkova koriste ovu opremu za pojaanje signala na 2.4 GHz. U
pogledu pojaanja nema bitnih razlika izmeu reetkastih i vrstih tanjira.
Tanjiri mogu da budu puni ili reetkasti. Konstukcija
podrazumeva metalni reflektor koji moe da bude realizovan kao:
-
puni tanjir ili

reetkasti tanjir tj. reflector grid (reflektor mrea) antena.
Antene sa punim tanjirskim reflektorom obino

imaju vee pojaanje. vrsti tanjiri primaju mnogo
vee optereenje usled snage vetra od reetkastih
tanjira.
Dok prednost reetkastih tanjir reflektora lei u

veoj otpornosti na vetar (vetar lake prolazi kroz
nju). Koriste se za point-to-point vezena najveim
rastojanjima. Instalacija usmerenih antena je
komplikovana poto je obino re o velikim
rastojanjima. Za usmeravanje antena mora da se
koristi specijalna oprema.
Za potrebe korienja sistema za beini
Internet, najee se koriste "15 dbi grid" antene
(na slici). One su male, a dovoljno snane da
omogue dobar prijem signala na razdaljini od par
kilometara. Za vea rastojanja koriste se vee 24
dbi antene. One se koriste i za "point-to-point"
linkove kada je mogue povezati take i na
64
ovih
antenna

__________________________________________________________________
razdaljini od 30 do 50 kilometara.
Ostala oprema za WLAN mree

Kada konano doe do realizacije WLAN mree i kada treba da se meusobno
poveu svi WLAN ureaji, pokazuje se da su neophodni razni:
-
kablovi,
konektori,
antenski spliteri i slino.
Sve te komponente moraju biti izabrane tako da slabljenje signala bude

minimalno i to je najvanije da svi spojevi budu korektno izvedeni i pouzdani.
Antenski kablovi. WLAN mree rade na veoma visokim uestanostima (2,4 GHz
ili 5 GHz) a karakteristike kablova nisu iste na svim uestanostima. Najvie nas
tangira slabljenje signala koje unosi antenski kabl. Kablovi koji se sasvim uspeno
koriste na uestanostima do 10 MHz obino su potpuno neupotrebljivi na 2 GHz.
Poslednja, ali svakako ne najmanja vana

stavka - kabl. Iako je re o kvalitetnom kablu sa
niskim gubicima, poto je re o visokim
frekvencijama (2.4GHz) pravilo "to krae, to
bolje" je u ovom sluaju zakon. U praksi do 15m
kabla je maksimum jer je i tada vei deo signala
"pojeden", a sve preko toga anulira efekat
antene i praktino onemoguava konekciju.
Konektori
za
antenske
kablove.
Za
konektore koji se koriste u WLAN mreama vae
slina pravila kao i za kablove. Postoji veoma
veliki broj vrsta ali se najee koriste SMA, N i
TNC.
Antenski spliteri. Spliteri se uglavnom koriste kada imamo poterebu da na

jedan AP poveemo vie antena. Obino su to usmerene antene (sektor) koje na
ovaj nain ine antenski sistem koji optimalno pokriva odeeni teren. Druga vana
primena splitera je u konfiguraciji sa AP-om u repetitorskom modu. To je obino
situacija kada treba povezati dve lokacije izmeu kojih ne postoji optika vidljivost.
65

__________________________________________________________________
Bezbednost beinih mrea

Jedan od glavnih nedostataka WLAN mrea je njihova naglaena ranjivost kada
je re o napadima spolja. Moe se rei da beine raunarske mree u samoj svojoj
osnovi nose problrm bezbednosti. Za razliku od tradicionalnih oienih mrea koje
je mogue fiziki obezbediti, kod beinih mrea je to neizvodljivo. Radio-talasi se
ire na sve strane pa je ak i kada je re o indoor instalaciji ogranienoj na jednu
poslovnu zgradu veoma teko obezbediti da se ti talasi ne prostiru i van zgrade.
Kada je re o nekoj outdoor (LAN-to-LAN) instalaciji problem je jo izraeniji. Bilo
ko sa notebook raunarom i usmerenom antenom moe sa dovoljno velikog
rastojanja ne samo da prima ono to emitujemi, nego ima mogunost da prodire u
nau mreu.
Prvi vid zatite predstavlja korienje SSID-a (Service Set Identifier) stringa
duine 2-32 karaktera koji predstavlja zajedniko mreno ime ureaja u beinomj
segmentu mree. Korienjem SSID-a omoguava se pristup bilo kog klijenta koji
nema isti SSID.
Drugi vid zatite predstavlja filtriranje MAC adresa. Ovaj vid zatite zasniva se
na njenici da svaki ureaj u Ethernet mrei ima jedinstvenu MAC adresu. U AP-u
se napravi lisa MAC adresa kojim je dozvoljen pristup tako dea sve druge, pri
pokuaju konektovanja, bivaju odbijene. Na prvi pogled to izgleda kao veoma dobra
zatita, ali je problem u tome to se MAC adrese na klijentima veoma lako menjaju.
Trei i najozbiljniji vid zatite predstavlja korienje WEP (Wired Equipment
Privacy) protokola. Protokol je napravljen tako da obezbedi bezbednost beinih
mrea koja bi bila, u najmanju ruku, jednaka onoj kod ianih mrea.
66

Projektovanje ASP Modela

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Projektovanje ASP Modela

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Projektovanje i implementacija ASP modela Doc.

Projektovanje i implementacija ASP modela Doc. dr eljko Marievi

Osnova za ASP tehnologiju programiranja

Microsoft Front Page

Programski paket Microsoft Visual

Projektovanje i implementacija ASP modela Doc. dr eljko Marievi

ASP kd se obrauje na serveru. Nijedan blok kda koji se nalazi na strani

Redosled obrade ASP datoteka:

Korisnik putem svog itaa Weba zahteva odreenu ASP stranicu

Projektovanje i implementacija ASP modela Doc. dr eljko Marievi

U pojmovima koji se odnose na Web lokacije, objavljivanje znai kopiranje svih

Moe se koristiti protokol za prenos hiper teksta, HTTP

Pronalaenje odgovarajueg provajdera za Web lokaciju

Web lokacije smetene na disku i

Line Web lokacije se esto smetaju na serverima dobavljaa Internet usluga

Projektovanje i implementacija ASP modela Doc. dr eljko Marievi

FrontPage-ovih funkcionalnosti, ISP mora podrati FrontPage Server Extensions.

da se preko Interneta objavi sadraj direkno na Web server,

Poto se programi izvravaju na serveru, Web dizajneri ne moraju da piu kod

FrontPage Server Extansions nisu potrebne da bi se smestila Web lokacija

Projektovanje i implementacija ASP modela Doc. dr eljko Marievi

Biranje i registrovanje imena domena Web lokacije

Projektovanje i implementacija ASP modela Doc. dr eljko Marievi

Sjedinjenih Amerikih Drava za registrovanje domena, i tamo pronai vie

Konfigurisanje raunara da radi kao Web server

Projektovanje i implementacija ASP modela Doc. dr eljko Marievi

Ako raunar ne zadovoljava ove potrebe, ili ako na raunaru ne elite da

IIS - Internet Information

FrontPage Server Extensions 2002 ne podravaju operativne sisteme Windows

Projektovanje i implementacija ASP modela Doc. dr eljko Marievi

Instaliranje Internet Information Services (IIS 5.1) na Windows XP.

simulaciju Interneta u lokalnom okruenju

Ako prilikom instaliranja operativnog sistema prihvatimo ponuene vrednosti

Pojavie se okvir za dijalog

Postoji vei broj komponenata Internet Information Servera za koje se

Ako se u ovom okviru za dijalog

Projektovanje i implementacija ASP modela Doc. dr eljko Marievi

Spisak komponenata dat je u tabeli.

Komponente Internet Information Servera za Windows 2000

Datoteke koje su neophodne za rad servera.

ASP komponenta je deo Web servera, a ne zasebna komponenta koju bi

Projektovanje i implementacija ASP modela Doc. dr eljko Marievi

Povezivanje Web lokacija sa bazama podataka

Web lokaciju koja je zasnovana na Microsoft FrontPage-u moe se povezati sa

FrontPage pomou arobnjaka Database Interface Wizard koristi se za

Projektovanje i implementacija ASP modela Doc. dr eljko Marievi

b) Na primer za kreiranje nove baze podataka Imenik sa tabelom Imenik

Prvo se kreira baza podataka, a

Projektovanje i implementacija ASP modela Doc. dr eljko Marievi

Iz liste primeri tabela (Sample Tables) treba odabrati tabelu koja je

Postoji Web lokacija, a i baza podataka kreirana u Fazi I. Sada elimo da ih

Projektovanje i implementacija ASP modela Doc. dr eljko Marievi

Faza III objavljivanje Web lokacije koja se koristi sa bazom podataka

Objavljivanje Web lokacije koja je povezana sa bazom podataka ne razlikuje

Faze (od I do VI) ne mogu zavriti ako nemamo pristup do

Da bi se Web lokacija mogla da objavi na serveru, potrebno je da imaom

Aktivne serverske stranice (ASP) ili

Procedura za objavljivanje Web lokacije na LocalHost-u i udaljenom Web

Projektovanje i implementacija ASP modela Doc. dr eljko Marievi

Otvoriti web lokaciju na lokalnom raunaru u lokalnom folderu

Osnovni zadatak je da se Web lokacija smetena na disku objavi na Web

Faza IV dodavanje mogunosti za pretraivanje baze podataka

Projektovanje i implementacija ASP modela Doc. dr eljko Marievi

Zadatak je da se korienjem arobnjaka Database Interface Wizard u Web