VOLTER M.

MILER

KANTIKULUM ZA LAJBOVICA

EDICIJA ZOROASTER

Naslov originala:
Walter M. Miller Jr.: A canticle for Leibowitz Copyright 1959 by Walter M. Miller Jr.

Copyright za srpskohrvatsko izdanje by Branislav Brki

Grafika oprema: Nikola Bakali
Tehniki urednik: Zoran Novakovi
Urednik: Branislav Brki
Adresa urednitva: Branislav Brki, 11070 Novi Beograd, Potanski fah 22
tampa: Kosmos, Beograd Tira: 1500 kom.
Recenzent: Boban Kneevi
Ilustracija na koricama: Dobrosav ivkovi - Bob
Samostalno autorsko prevodilako izdanje: Branislava Brkia, Aleksandra B. Nedeljkovia,
Dragice ari i Milene Kukin

I izdanje
Beograd, 1985.godine

Preveli:
Aleksandar B. Nedeljkovi i Branislav Brki

Fiat homo
1

Brat Frensis Derard od Jutaha moda nikad ne bi otkrio blagoslovene dokumente, da nije bilo
hodoasnika sa opasanim bedrima koji se pojavio dok je taj mladi iskuenik u pustinji izdravao svoj
Veliki post.
Nikad ranije nije Brat Frensis imao prilike da vidi hodoasnika sa opasanim bedrima; svejedno,
sad je osetio potpunu sigurnost da je primerak pred njim autentian, im se oporavio od jeze koja ga
je obuzela kad se hodoasnik pojavio na dalekom horizontu kao migoljea jota crnila uhvaena u
treperavu izmaglicu vreline. Bez nogu, ali sa majunom glavom, ta jota se materijalizovala iz
ogledalske glazure na razvaljenom drumu i onda poela da zalazi u vidno polje vie gmizanjem,
inilo se, nego hodanjem, zbog ega je Brat Frensis stisnuo akom raspee koje je nosio oko vrata na
brojanicama i promrmljao Ave Marija dva-tri puta.
inilo se da bi ta jota mogla biti majuno privienje nastalo kao porod toplotnih demona koji
mue zemlju u podne, kad svako stvorenje sposobno da se kree preko pustinje (izuzimajui leinare
i ponekog monakog pustinjaka kao to je Frensis) lei nepomino u svojoj jazbini ili ispod stene
trai zaklon od Suneve estine. Samo neto monstruozno, ili neto natprirodno, ili neki stvor
pomuenog uma, moe u sred podneva ovako da grabi pustinjskom stazom.
Brat Frensis dodade jednu urnu molitvu Svetom Raulu Kiklopejcu, patronu onih koji su roeni sa
deformitetima, radi zatite od nesretnih tienika toga sveca. (Jer, ko nije znao, tada, da su to dani kad
na svetu ima monstruma? to god se rodilo ivo bilo je, po zakonu Crkve i po zakonu Prirode,
ostavljano u ivotu i ako je mogue potpomognuto da odraste, od strane onih koji su ga zaeli. Taj
zakon se nije uvek potovao, ali se potovao dovoljno esto da odri jednu rasutu populaciju odraslih
monstruma, koji su za svoja lutanja esto odabirali najzabitije delove naputenih teritorija, i tamo se
nou unjali oko vatri prerijskih putnika.) Ali jota se konano uzdigla, svojim crvljim nainom, iz
uzlaznih vrelina u ist vazduh, gde se vidno pretvorila u dalekog hodoasnika; Brat Frensis je uz
jedno malo amin pustio raspee.
Taj hodoasnik bejae matori dugajlija, mrav, sa tapom, pletenim eirom nalik na korpu,
bradom nalik na etku, i meinom vode prebaenom preko jednog ramena. vakao je i pljuvao sa
previe uivanja a da bi mogao biti privienje; izgledao je suvie loman i sakat da bi se uspeno
bavio prodiranjem ljudi ili drumskim razbojnitvom. Svejedno, Frensis se tiho izvukao hodoasniku
sa vidika i unuo iza jedne gomile ruevinskog kamena odakle je mogao gledati a ne biti vien.
Susreti izmeu neznanaca u pustinji bili su retki, ispunjeni uzajamnom sumnjiavou i obeleeni
obostranim poetnim pripremama za dogaaj koji bi mogao biti ili srdaan ili se izroditi u borbu.
Retko se deavalo da vie od tri puta u toku jedne godine starim putem koji je prolazio pokraj
manastira naie svetovno lice ili ma kakav neznanac, iako je tu postojala oaza koja je manastiru
omoguila egzistenciju i koja bi od njega nainila prirodno svratite za putnike, da to nije bio drum
niotkud, usmeren nikud, bar kad se gleda sa stanovita tadanjih naina putovanja. Moda je u ranijim
epohama taj put bio deo najkraeg prolaza izmeu Velikog stanog jezera i Starog El Pasa; juno od
manastira ukrtao se sa slinom trakom polomljenog kamena koja se protezala ka istoku i ka zapadu.
Novije doba videlo je kako tu raskrsnicu nagriza zub vremena, ali ne haba noga oveka.
Hodoasnik je dospeo u radijus dovikivanja, ali iskuenik ostade iza svoje gomile razvalina.
Hodoasnikova bedra uistinu su bila opasana komadom prljave sargije, i to mu je bila jedina odea,
ne raunajui eir i sandale. Gazio je uporno i tupo napred uz mehaniko hramanje, a svoju sakatu
nogu je pomagao oslanjajui se na teak tap. Njegov ritmini hod bio je hod oveka iza koga su
ostali dugi putevi i koji jo ima duga putovanja pred sobom. Ali, kad je zaao u oblast prastarih
ruevina, prekinuo je taj ritam i zastao radi osmatranja.
Frensis se zgurio.
Nije bilo nikakve senke meu hrpama kamenja na mestu gde su nekada stajale drevne graevine,
ali neki krupniji komadi kamena mogli su, ipak, da prue osveenje izvesnim odabranim delovima
anatomije bar onih putnika koji su bili obdareni mudrou pustinje u onolikoj meri koliko je to bio,
pokazalo se uskoro, ovaj hodoasnik. Nekoliko trenutaka traio je stenu odgovarajuih proporcija.
Brat Frensis je sa odobravanjem zapazio da hodoasnik ne grabi stenu brzopleto, da je odmah
povue, nego umesto toga zauzima poloaj na bezbednoj udaljenosti pa, koristei tap kao polugu i
jedan manji kamen kao oslonac poluge, podguruje stenu ispod koje je uskoro ispuzilo neizbeno
zujee stvorenje. Bez strasti, putnik je tapom ubio zmiju i onda ustranu odbacio mrcinu koja se jo
uvijala. Poto je tako likvidirao stanovnika prohladne pukotine ispod stene, hodoasnik je iskoristio
svod te prohladne pukotine primenjujui uobiajeni metod: prevrnuo je stenu. Onda je zadigao zadnju
stranu krpe oko svojih bedara, seo svojom sasuenom stranjicom na relativno ledenu donju stranu
stene, zbacio sandale s nogu i utisnuo svoja stopala u povrinu koja je do maloas bila peskoviti pod
prohladne pukotine. Tako osveen, migoljio je nonim prstima, nasmeio se bezubo i poeo da mumla
neku melodiju. Uskoro je poeo da peva nekim monotono ponavljanim mumlanjem na dijalektu koji je
iskueniku bio nepoznat. Umoran od uanja, Brat Frensis se nemirno premetao.
Pevajui, hodoasnik je odmotao pare dvopeka i pare sira. Onda je pevanje zastalo; ustao je na
trenutak da bi tiho uzviknuo jezikom ovog kraja: Blagosloven bio Adonoi Elohim, Kralj Svih, koji
ini da hleb iz zemlje ishodi, nekom vrstom nazalnog blejanja. im je zavrio blejanje, seo je i
poeo da jede.
Ovaj lutalica je stvarno dugo putovao, razmiljao je Brat Frensis, kome nije bila poznata nijedna
susedna kraljevina iji bi monarh imao tako udno ime i udne pretenzije. Starac je krenuo na
kazneno hodoae, odvaio se Brat Frensis da nagaa; moda do svetilita u manastiru, mada to
svetilite jo nije zvanino postalo sveti I ite, niti je njegov svetac postao zvanino svetac. Brat
Frensis nije mogao da smisli nikakvo alternativno objanjenje za prisustvo jednog starog lutalice na
ovom drumu koji nikud ne vodi.
Hodoasnik sa svojim hlebom i sirom nije nimalo urio, a iskuenik ija se zabrinutost
smanjivala, postepeno je postajao sve nemirniji. Pravilo da se tokom Velikog posta uti nije mu
dozvoljavalo da svojom voljom povede razgovor sa starcem, ali ako bi napustio svoje skrovite iza
gomile ruevina pre nego to bi starac otiao, hodoasnik bi ga sigurno video ili uo, jer je Frensisu
bilo zabranjeno da se udalji od svog pustinjakog boravita pre svretka posta.
Jo uvek sa izvesnim oklevanjem, Brat Frensis je glasno proistio grlo, a onda se uspravio da bi
bio vien.
Uop!
Hleb i sir hodoasnikov poletee kroz vazduh. Starac je zgrabio svoj tap i skoio na noge.
A ti bi da mi se priunja, a!
Izmahivao je tapom na pretei nain prema figuri sa kapuljaom koja se uzdigla iza gomile
kamenja. Brat Frensis je zapazio da je deblji kraj motke snabdeven klinom. Iskuenik se utivo
poklonio, triput, ali hodoasnik je tu ljubaznost prevideo.
 Ostani tamo gde si! zakreketao je. Da se nisi primakao, nenormalni. Nemam nita to bi ti
trebalo - sem ako hoe sir, a to moe uzeti. Ako hoe meso, ja sam sama hrskavica, ali boriu se
da svoju hrskavicu sauvam. Odbij, more! Odbij! ekaj Iskuenik je zastao. Milosre, ili ak
obina utivost, mogli su dobiti prvenstvo u odnosu na pravilo o utanju u vreme posta, ukoliko bi
okolnosti zahtevale da se progovori; ipak, posle svake takve odluke da progovori, Frensis je oseao
blagu nervozu.
Nisam ja nenormalac, dobri neznalico, nastavio je, koristei utivu formu obraanja. Zabacio
je svoju kapuljau unazad da bi pokazao da je oian na kaluerski nain; onda je podigao nanizano
zrnevlje svoje brojanice. Razume li ovo?
Nekoliko sekundi starac je ostajao napet kao maor spreman za bitku, a za to vreme prouavao je
iskuenikovo Suncem opeeno, mladalako lice. Greka koju je hodoasnik nainio bila je sasvim
razumljiva. Groteskne kreature koje su se unjale okrajcima pustinje esto su nosile kapuljae,
maske, ili prostrane ogrtae, radi sakrivanja deformiteta. Meu njima je bilo i takvih iji deformiteti
nisu bili samo fiziki, takvih koji su ponekad smatrali putnike pouzdanim izvorom mesa za jelo.
Posle kratkog osmatranja, hodoasnik se uspravio.
A - jedan od njih. Naslonio se na svoj tap i iskrivio lice u tmurnu grimasu. Je ii ono manastir
Lajbovica tamo dole? upita on, pokazujui ka grupici zgrada, daleko na jugu.
Brat Frensis se utivo naklonio i klimnuo glavom ka tlu.
A ta ti radi ovde u ruevinama?
Iskuenik uze jedno pare kamena slino kredi. Statistiki gledano, nije bilo verovatno da bi ovaj
putnik mogao biti pismen, ali Brat Frensis je odluio da pokua. Poto vulgarni narodni govori nisu
imali ni azbuku ni pravopis, ispisao je latinske rei koje su znaile Ispatanje, Samoa, i utanje
na velikom ravnom kamenu, a onda je ispod toga napisao te tri rei ponovo, ali na drevnom
engleskom jeziku, nadajui se, iako je u njemu bujala nepriznata enja da sa nekim popria, da e
starac razumeti i ostaviti ga da posti u samoi.
Gledajui napisano, hodoasnik se krivo osmehnuo. Njegov smeh, inilo se, bio je manje smeh a
vie fatalistiko blejanje. Hmmm-hnnn! I dalje piu stvari naopako, ree on; ali ako je razumeo
napisano, nije se udostojio da prizna da je razumeo. Odloio je svoj tap, opet seo na stenu, izvadio
svoj hleb i sir iz peska i poeo da ih isti. Frensis je gladno ovlaio usne, ali je usmerio pogled na
drugu stranu. Jo od Pepeljaste srede nije jeo nita sem kaktusovog voa i jedne ake sasuenog
kukuruza; pravila posta i uzdravanja bila su prilino stroga za one koji hoe da se zauvek posvete
manastirskom ivotu.
Primeujui Frensisovu muku, hodoasnik je razlomio svoj hleb i sir; ponudio je jedan deo
Frensisu. lako je bio sav dehidriran, zbog krtog snabdevanja vodom, iskuenikova usta se sad nalie
pljuvakom.
Njegove oi su odbile da se pomaknu sa ake koja je nudila hranu.
Nastupila je kontrakcija univerzuma: tano u geometrijskom centru njegovome plovila je peskom
posuta poslastica sainjena od tamnog hleba i bledog sira. Neki demon je zapovedio miiima
Frensisove leve noge da pomaknu levo stopalo pola metra napred. Onda je taj demon zaposeo desnu
nogu prinuujui je da izgura desno stopalo ispred levog; zatim je prisilio Frensisove desne
pektoralne miie i desni biceps da izazovu zamahivanje ruke na takav nain da je Frensisova aka
dotakla hodoasnikovu. Prsti njegovi opipae hranu; inilo se da su i okusili hranu.
Telo polumrtvo od gladi nehotino se streslo. Zaklopio je oi i video Igumana Gospodara svoga
kako se izbuljio na njega i kako zamahuje korbaem. Kad god je ovaj iskuenik pokuao da
vizualizuje Sveto Trojstvo, lik Boga Oca nekako se meao sa likom igumanovim, a za taj poslednji
bilo je normalno, inilo se Frensisu, da pokazuje veliku ljutnju.
Iza igumana plamtela je lomaa, a iz sredine plamenova oi Blagoslovenog Muenika Lajbovica
zurile su u agoniji na tienika njegovog koji je postio i koji je uhvaen kako posee za sirom.
Iskuenik se opet stresao. Apage Satanas! zaitao je, odskakutao unatrake i ispustio hranu.
Bez upozorenja, poprskao je starca svetom vodicom iz fiole, majune flae, koju je neopazice
izvukao iz rukava. Hodoasnik je postao isto to i Arhi-neprijatelj, za trenutak, u Suncem poprilino
oamuenom umu iskuenika.
Ovaj iznenadni napad na Sile Mraka i Iskuenja nije doveo ni do kakvih natprirodnih rezultata, ali
prirodni rezultati pojavili su se, inilo se, ex opere operato. Hodoasnik-Belzebub nije eksplodirao i
pretvorio se u sumporni dim, ali jeste ispustio iz grla zvuke kao da se davi, oblio se u licu blistavom
nijansom crvenog, i pojurio ka Frensisu dernjajui se jezivo.
Beei od razmahivanja hodoasnikovog tapa sa klinom, iskuenik se neprestano saplitao o
svoju tuniku; spasao se rupa od eksera samo zahvaljujui tome to je hodoasnik zaboravio svoje
sandale. Starev hromi juri pretvorio se u cupkanje i skakutanje. Odjednom je shvatio da pod svojim
bosim tabanima ima pree-vrele stene. Zastao je, preokupiran time. Kad je Brat Frensis bacio
pogled preko ramena, stekaoje jasan utisak da hodoasnik svoje povlaenje do sveijeg mesta
ostvaruje tako to skakue na vrhu jednog nonog palca.
Postien zbog toga to mu se na vrhovima prstiju zadrao miris sira, i obuzet kajanjem to je tako
nerazumno isterivao avola, iskuenik se pokunjeno vratio svome samonametnutom trudu meu starim
ruevinama, a hodoasnik je hladio stopala i zadovoljavao svoj gnev tako to je bacao po koji kamen
na iskuenika kad god bi se ovaj pojavio na vidiku meu hrpama ruevina. Kad mu se najzad umorila
ruka, poeo je da baca vie varki a manje kamenica, a potom je samo gunao preko svog hleba i sira,
kad je Frensis prestao da bei.
Iskuenik je lutao uzdu i popreko predela sa ruevinama; povremeno je teturavo kretao ka nekom
fokusu svog rada, nosei u grevitom i bolnom zagrljaju kameninu veliku koliko itava njegova prsa.
Hodoasnik ga je gledao kako odabira kamen, procenjuje mu dimenzije merei ga pedljevima,
odbacuje ga, zatim paljivo odabira drugi koji potom upa iz hrpe zbijenog ruevinskog kamenja,
die i nosi spotiui se. Jedan kamen je posle samo nekoliko koraka ispustio, pa je iznenada seo,
stavljajui glavu meu kolena, valjda u pokuaju da izbegne onesveivanje. Poto je neko vreme
dahtao, opet se digao i zavrio tako to je kotrljao taj kamen prema odreditu. Nastavio je sa tom
aktivnou, a hodoasnik je prestao da seva oima i poeo da blene.
Sunce je isplamsavalo svoje podnevne kletve prema sprenoj zemlji, sputajui svoju anatemu na
sve to sadri vlagu. Frensis je nastavljao mukotrpni posao uprkos jari.
Kad je sprao niz grlo poslednje ostatke hleba i sira pomou nekoliko mlazeva trcnutih iz meine
sa vodom, hodoasnik je glatko uvukao stopala u sandale, ustao uz kratko stenjanje, i zahramao kroz
ruevine prema mestu iskuenikovog truda. Primetivi starevo pribliavanje, Brat Frensis je hitro
pobegao na bezbednu udaljenost.
Hodoasnik je ka njemu podrugljivo zamahnuo motkom sa klinom, ali inilo se da ga vie
ispunjava radoznalost u pogledu mladieve graevine nego elja za osvetom. Stao je da osmotri
iskuenikovu jazbinu.
Tu, blizu istone granice ruevina, Brat Frensis je iskopao plitki jarak, koristei jedan tap kao
motiku i ake kao lopate. Prvog dana posta napravio je tom jarku krov od gomile bunja; to mu je
nou bilo sklonite od pustinjskih vukova. Ali kako su dani njegovog posta odmicali, svojim
prisustvom je pojaavao svoje tragove i mirise u toj oblasti, koja je poela neobino da privlai te
none unjae; vuci su dolazili meu ruevine i ak grebali oko njegove gomile bunja kad bi se vatra
ugasila.
Frensis je u prvi mah pokuao da ih natera da odustanu od svog nonog kopanja tako to je
poveao debljinu gomile bunja nad svojim jarkom, i tako to je oko jarka napravio brazdu i u nju
vrsto uglavio jedan red kamenja. Ali prethodne noi neto je skoilo na vrh njegove gomile bunja i
zavijalo dok je Frensis drhtei leao pod bunjem; zato je odluio da svoju jazbinu ojaa, pa je
poeo da gradi zid, koristei taj prvi obru kamenova kao temelj. Zid je rastao i naginjao se ka
unutra; ali poto je obuhvaeni prostor bio priblino ovalnog oblika, kamenje u svakom novom sloju
zbijalo se meusobno na nain koji je spreavao ruenje ka unutra.
Brat Frensis se sada nadao da paljivim odabiranjem kamenja i odreenom merom ongliranja,
nabijanja zemlje u pukotine, i uvlaenja oblutaka kao klinova, moe da kompletira kupolu. I kao
simbol te njegove ambicije, jedan usamljeni luk od kamenja bez potpore, suprotstavljajui se nekako
gravitaciji, stajao je nad jazbinom. Brat Frensis je lanuo kao kuence kad je hodoasnik radoznalo
zveknuo svojim tapom po tom luku.
Zabrinut za svoje boravite, iskuenik se primakao dok je hodoasnik prouavao graevinu. Na
Frensisov uzvik uzvratio je zamahom tapa i krvoednim urlikom. Brat Frensis je istog asa zapeo o
rub svoje tunike i seo. Stari se zakikotao.
Hmmm-hnnn! Trebae ti kamen udnovatog oblika da popuni ovu prazninu, ree i zalupeta
tapom napred-nazad kroz prazno mesto u najviem sloju kamenja.
Mladi je klimnuo glavom i otklonio pogled. Ostao je sedei na pesku; nadao se da e svojim
utanjem i oborenim pogledom saoptiti starcu da nema slobodu razgovora niti slobodu da
dobrovoljno prihvati prisustvo druge osobe na mestu svog usamljenikog posta. Jednom suvom
granicom iskuenik poe da pie po pesku: Et ne nos inducas in
Nisam ponudio da ti pretvorim to kamenje u hleb, a? ree stari putnik zlovoljno.
Brat Frensis hitro die pogled. Tako, dakle! Stari moe da ita, i to da ita Sveto pismo. tavie,
njegova primedba je implicirala da je shvatio i iskuenikovu impulsivnu upotrebu svete vodice, i
iskuenikov razlog za boravak ovde. Svestan, sada, da ga ovaj hodoasnik zadirkuje, Brat Frensis je
opet oborio pogled i ekao.
Hmmm-hnnn! Znai tebe treba ostaviti samog, je I? E pa dobro, onda bolje da ja poem. Reci
mi, da li e tvoja braa u manastiru dozvoliti jednom starcu da se malo odmori u njihovom hladu?
Brat Frensis je klimnuo glavom. I dae ti hrane i vode, dodao je tiho, iz milosra.
Hodoasnik se opet zakikotao. Za ovo, nai u ti, pre nego to odem, kamen da popuni tu rupu.
Bog s tobom. Ali nema potrebe da ti Taj protest ostade neizgovoren. Brat Frensis je gledao kako
hodoasnik odlazi hramljui, sporo. Hodoasnik je zalazio meu hrpe ruevina, lutao oko njih.
Ponekad je zastajao da osmotri neki kamen ili oko njega proeprka svojim tapom. Traganje e mu
sigurno biti uzaludno, mislio je iskuenik, jer je bilo samo ponavljanje potrage kojom se mladi
bavio jo od prepodneva. Bio je konano doneo odluku da e biti lake ukloniti i prezidati jedan deo
tog gornjeg sloja nego nai spojni kamen priblino u obliku peanog asovnika, to bi odgovaralo
obliku praznine u tom sloju. Ali, nema sumnje da e hodoasnik uskoro iscrpsti svoje strpljenje i
odlutati, mislio je.
 Dotle se Brat Frensis odmarao. Molio se za ponovno uspostavljanje ovog unutranjeg odricanja
za kojim je morao da traga zato to je to bila svrha njegovog posta: da duh bude sasuen do takve
istoe da na njemu mogu biti.ispisane rei koje e ga u samoi njegovoj pozvati ako ona druga
Neizmerna Usamljenost koja je Bog isprui ruku Svoju da dotakne njegovu siunu ljudsku
usamljenost i na njoj ostavi oznaku ivotnog opredeljenja. Mala knjiga, koju mu je Nastojnik Ceroki
ostavio prethodne nedelje, sluila je kao vodi njegovoj meditaciji. Bila je vekovima stara, a zvali su
je Libellus Leibowitz, iako je samo nepouzdana tradicija pripisivala tu knjigu Blaenome kao autoru.
Parum equidem te diligebam, Domine, juventute mea; quare doleo nimis Premalo, o Gospode,
voleh Tebe u doba mladosti moje; zato se kajem silno, u doba moje starosti. Zalud beah od Tebe u
danima onim Hoj! Ovamo! zauo se povik iza hrpa ruevina.
Brat Frensis je za trenutak podigao pogled, ali hodoasnik nije bio na vidiku. Njegov pogled opet
se spustio na stranicu.
Repugnans tibi, ausus sum quaerere quidquid doctius mihi fide, certius spe, aut dulcius caritate
visum esset. Quis itaque stultior me Ej, deko, doe novi povik. Naao sam ti kamen,
verovatno e odgovarati.
Ovog puta kad je Brat Frensis podigao pogled, uspeo je da nazre hodoasnikov tap kako mu
mae, daje znake, iza vrha jedne gomile ruevina. Uzdahnuo je i vratio se svome itanju.
O inscrutabilis Scrutator animarum, cui patet omne cor, si me vocaveras, olim a te fugeram. Si
autem nunc v elis vocare me indignum A iza gomile ruevina, iritirajui glas: E dobro, kako ti
volja.
Obeleiu taj kamen i pobou jedan tap pored njega. Moe da ga oproba ili da ga ne oproba,
kako ti se svidi. Hvala ti, uzdahnuo je iskuenik, ali nije smatrao da ga je starac uo. Mukotrpno je
nastavio itanje istog teksta: libera me, Domine, ab vitiis meis, ut solius tuae voluntatis mihi cupidus
sim, et vocationis
Evo dakle! dernjao se hodoasnik. Oznaeno tapom i obeleeno. Hajd, pa da nae svoj glas
uskoro, deko. Olla allay!
Nedugo poto je poslednji povik izbledeo i zamro, Brat Frensis je nazro hodoasnika kako gazi
stazom prema manastiru. Iskuenik je proaputao brzi blagoslov za njim, i molitvu za bezbedno
putovanje.
Poto je njegova izdvojenost opet uspostavljena. Brat Frensis je vratio knjigu u svoju jazbinu i
nastavio sa nasuminim kamenozidarskim trudom, ne pokuavajui jo da ispita ta je to hodoasnik
naao. Dok je njegovo izgladnelo telo potezalo, napinjalo se, posrtalo pod teinom stena, njegov je
um kao maina ponavljao molitvu za pouzdanost opredeljenja: Iibere me, Domine, ab vitiis meis
Oslobodi me, Gospode, poroka mojih, da u srcu svome samo Tvoju volju elim, i da budem svestan
poziva Tvoga ako doe ut solius tuae voluntatis mihi cupidus sim, et vocationis tuae conscius si
digneris me vocare. Amen. Oslobodi me, Gospode, poroka mojih, da u srcu svome Jedno
nebesko krdo oblaka kumulusa koje je krenulo da izrui vlane blagoslove na planine, poto je prvo
surovo prevarilo sasuenu pustinju, poe da zaklanja Sunce i vue tamne oblike senki preko sprene
zemlje ispod sebe, nudei nepostojane ali dobrodole predahe od Sunevog plamsanja. Kad bi
hitajua senka oblaka doletela do ruevina, iskuenik je poinjao da radi brzo i istrajavao sve dok
senka ne bi nestala, a zatim se odmarao sve dok sledei zaveljaj runa ne bi zaklonio Sunce.
Pukim sluajem konano je Brat Frensis otkrio hodoasnikov kamen. Vrzmajui se unaokolo,
sapleo se o tap koga je starac zabio u zemlju da slui kao marker. Naao se na akama i kolenima;
zurio je u dve oznake svee napisane, kao kredom, na drevnom kamenu .
Oznake su bile tako paljivo nacrtane da je Brat Frensis odmah pretpostavio da su to simboli, ali
i posle vieminutnog razmiljanja o njima ostao je zbunjen. Moda vetije oznake? Ali ne, starac je
doviknuo Bog s tobom, to vetac ne bi. Iskuenik je iupao taj kamen iz hrpe i prevrnuo ga. Kad
je to uinio, gomila kamenja je tiho zatropotala u svojoj unutranjosti; jedan mali kamen se
zakotrljao niz nagib. Frensis je odskoio da bi izbegao moguu lavinu, ali poremeaj je trajao kratko.
Tamo gde je do maloas bio uglavljen hodoasnikov kamen, meutim, pojavila se sad mala crna
rupa.
Rupe su esto bile nastanjene.
Ali inilo se da je ova rupa bila hodoasnikovim kamenom tako vrsto zapuena da se ni buva
nije mogla provui sve dok Frensis nije taj kamen izvukao. Svejedno, naao je jedan tap i obazrivo
ga gurnuo u otvor. tap nije naiao ni na kakav otpor. Kad ga je ispustio, tap je skliznuo u otvor i
nestao, kao u neku veu podzemnu upljinu. ekao je nervozno. Nita nije ispuzalo.
Opet se spustio na kolena i oprezno onjuio rupu. Poto nije primetio ni ivotinjski miris ni ma
kakav nagovetaj sumpora, skotrljao je jedan oblutak u rupu i prignuo se blie da oslune. ljunak je
jednom odskoio, nekoliko stopa ispod otvora, a onda je zveketao itavim putem nanie, udario u
neto metalno u prolazu, i najzad se smirio negde daleko, u dubini. Odjeci su nagovetavali podzemni
otvor veliki kao soba.
Brat Frensis se nesigurno uzdigao na noge i pogledao oko sebe.
inilo se da je sam, kao i obino, izuzimajui njegovog pratioca, leinara, koji je letei visoko u
poslednje vreme sa tolikim interesovanjem osmatrao Frensisa da su drugi leinari ponekad naputali
svoje teritorije blizu horizonta i dolazili da vide o emu se radi.
Iskuenik je obiao oko te gomile ruevina, ali nije naao nikakav znak postojanja drugog otvora.
Popeo se na jednu oblinju hrpu i mirkavo pogledao niz stazu. Hodoasnik je davno nestao. Nita se
nije kretalo starim drumom, ali je Frensis za tren ugledao Brata Alfreda kako prelazi preko jednog
niskog breuljka oko milju istono, traei drva za vatru u okolini svog isposnikog sklonita. Brat
Alfred bio je gluv kao stub.
Nikog drugog nije bilo na vidiku. Frensis nije predviao da e imati ikakvu potrebu da doziva
upomo, ali proceniti unapred verovatne rezultate jednog takvog vritanja, za kojim bi se moda
mogla ukazati potreba, bilo je, inilo mu se, razumno. Posle paljivog osmatranja terena, siao je sa
gomile. Dah potreban za dozivanje bio bi bolje upotrebljen za beanje.
Pomislio je da vrati hodoasnikov kamen na mesto da bi zaepio rupu, da bude kakva je bila, ali
okolno kamenje se malo pomaklo tako da hodoasnikov kamen vie nije odgovarao svome mestu u
slagalici. Sem toga, praznina u gornjem sloju njegovog zatitnog zida ostala je nepopunjena, a
hodoasnik je bio u pravu: oblik i veliina tog kamena nagovetavali su da e odgovarati. Posle
kratke nedoumice, podigao je taj kamen i oteturao se do svoje jazbine.
Kamen je glatko kliznuo u leite. Frensis je udarcem noge oprobao novi spoj; zid se na tom
mestu odrao, mada je potres izazvao jedno manje ruenje nekoliko stopa dalje. Hodoasnikove
oznake, iako zabrljane dok je Frensis proputao kamen kroz ruke, i sad su bile dovoljno jasne da se
kopiraju. Brat Frensis ih je paljivo iznova nacrtao na drugom kamenu, koristei ugljenisan tap kao
pisaljku. Kad Nastojnik eroki krene u svoj subotnji obilazak monakih sklonita, moda e moi da
kae imaju li ti znaci neki smisao, bilo kao amajlija ili kao kletva. Bilo je zabranjeno plaiti se
paganskih kabala, ali je iskuenik bio radoznao da bar sazna kakav e znak visiti nad njegovom
jamom za spavanje, s obzirom na teinu kamenja na kome je znak bio napisan.
Njegov trud nije prestajao itavo vrelo popodne. Jedan ugao njegovog uma neprestano ga je
podseao na rupu - interesantnu, a ipak zastraujuu malenu rupu - i na nain kako je oblutak stvorio
slabe odjeke negde pod zemljom. Znao je da su ruevine svuda oko njega veoma stare. Znao je
takoe, iz predanja, da su te ruevine bile postepeno nagrizane i pretvarane u ovakve hrpe kamenja
dejstvom generacija kaluera i neznanaca koji su povremeno nailazili, dejstvom ljudi kojima je bio
potreban tovar kamena i ljudi koji su tragali za pariima zaralog elika koji su mogli dobaviti
razbijanjem veih komada stubova i ploa i izvlaenjem drevnih traka tog metala, misteriozno unetih
u stenu od strane ljudi iz jedne epohe koju je svet gotovo zaboravio. Ta ljudska erozija je gotovo
uklonila svaku slinost sa graevinama, slinost koja je, prema predanjima, u nekoj ranijoj epohi
postojala; ipak, sadanji manastirski majstor-zidar se jo uvek ponosio svojom sposobnou da oseti
i pokae ostatke horizontalne graevinske strukture tu i tamo. A metal se i danas mogao nai, ako bi
iko bio voljan da razbije dovoljno stena da ga nae.
I sam je manastir od takvog kamenja sazidan. Frensisu se inilo neverovatnim, fantastinim, da je
nekoliko generacija kamenozidara ostavilo ita zanimljivo to bi se u ruevinama sad moglo nai. A
ipak, nikad nije uo da iko spominje zgrade sa podrumima ili podzemnim sobama. Setio se najzad:
majstor-zidar je veoma konkretno rekao da su zgrade na ovom podruju imale obeleja zidanja na
brzinu, da nisu imale duboke temelje, i da su se uglavnom oslanjale na ravne ploe na povrini tla.
Poto se njegovo sklonite bliilo dovretku, Brat Frensis se zaputio nazad do one rupe, stao i
gledao dole na nju; nije mogao odagnati uverenje stanovnika pustinje da gde god postoji mesto
zgodno za skrivanje od Sunca, postoji i neto to se ve tu skriva. ak i ako je rupa sad nenastanjena,
neto e svakako upuziti u nju pre sutranje zore. S
druge strane, ako neto ve ivi u toj rupi, bezbednije je otkriti ga danju nego nou, razmiljao je
Frensis. inilo se da u blizini nema nikakvih tragova sem njegovih, hodoasnikovih i vujih.
Donevi brzu odluku, poeo je da sklanja ruevine i pesak sa rupe.
Posle pola sata takvog rada, rupa nije postala nita vea, ali se njegovo uverenje da ona vodi u
neku podzemnu jamu pretvorilo u izvesnost. Dve omanje stene, upola zatrpane, leale su uz sam
otvor; videlo se da ih je masa nalegla na otvor stisla jednu uz drugu, i da je tu usko grlo. Kad je
potezao jednu stenu desno, njen sused se prevaljivao levo sve do take kad nikakvo dalje pomicanje
nije bilo mogue. Ponavljanje tog efekta dogaalo se kad je teglio na suprotnu stranu, ali on je ipak
nastavio da cima te zaglavljene stene.
Poluga mu je sama iskoila iz aka, postrance ga udarila po slepoonici, i nestala u iznenadnom
obruavanju. Udarac je bio otar i Frensis poe da se udaljava srljajui. Jedan kamen je izleteo iz
lavine i grunuo ga u lea; pao je hvatajui vazduh, ne znajui da li zapravo pada u jamu ili ne sve dok
nije stomakom pao na tlo i oberuke zagrlio zemlju.
Urlik lavine bio je zagluujui ali kratkotrajan.
Zaslepljen prainom, leae Frensis grabei dah i pitajui se da li sme da se pokrene, tako je
otar bio bol u njegovim leima. Poto je malo doao do daha, uspeo je da uvue jednu ruku pod
mantiju i da opipa mesto izmeu plea gde bi sad moglo biti nekoliko smrvljenih kostiju. To mesto
bilo je neravno i bolelo je kao da tu neto ubada. Prsti postadoe mokri, crveni. Pomakao se ali je
jeknuo i ostao da opet mirno lei.
Meko su lepetala krila. Brat Frensis je podigao pogled na vreme da vidi onog leinara kako se
priprema da sleti na gomilu ruevina nekoliko metara odatle. Ptica je odmah ponovo uzletela, ali
Fransisu se priinilo da ga je prvo osmotrila sa nekom vrstom materinske zabrinutosti, kao brina
kokoka. Brzo se prevaljao na lea. itava crna nebeska vojska bila se sakupila; kruili su neobino
nisko. Praktino su doticali gomile razvalina.
Kad se pomakao, odmah su uhvatili veu visinu. Odjednom ignoriui mogunost da mu je okrznut
neki kimeni prljen ili smrvljeno rebro, iskuenik se drhtavo podigao na noge. Razoarana, crna
nebeska horda odjahala je natrag u visine na svojim nevidljivim liftovima od vrueg vazduha, a onda
se rasturila i razila prema svojim udaljenijim vazdunim osmatranicama. Te ptice bejahu mrana
alternativa uteitelju Prakletu iji je dolazak Frensis iekivao, i ponekad se inilo da su eljne da
slete umesto Goluba; njihovo sporadino interesovanje u poslednje vreme ga je nerviralo, pa je brzo
zakljuio, posle kratkotrajnog eksperimentalnog sleganja ramenima, da ga je onaj otri kamen samo
ogrebao i ugruvao.
Stub praine koji se uzdigao sa mesta obruavanja polako se razilazio u povetarcu. Frensis se
nadao da e neko sa manastirskih osmatranica primetiti taj stub i doi da ispita stvar. Pred njegovim
nogama, na mestu gde se jedan bok gomile sruio u podzemnu jamu, zjapio je kvadratni otvor u
zemlji. Stepenite je vodilo nadole, ali je, sem prvih stepenika, bilo zatrpano lavinom koja je u sred
padanja zastala i est vekova tako ostala ekajui asistenciju Brata Frensisa da bi dovrila svoje
urlajue sputanje.
Na jednom zidu stepenita znak je ostao, poluzatrpan ali jo itljiv.
Sabirajui svoje skromno znanje pred-Potopnog engleskog jezika, poeo je sa zastajkivanjem da
apue re po re: FALLOUT SURVIVAL SHELTER
Maximum Occupancy: 15
Provision limitations, single occupant: 180 days
SKLONITE OD RADIOAKTIVNIH PADAVINA
Maksimalan broj osoba: 15
Trajanje zaliha, ako je unutra samo jedna osoba: 180 dana.
Podelite stvarnim brojem osoba. Po ulasku u sklonite proverite da je prvi kapak pouzdano
zakljuan i zatisnut, da su titovi protiv uljeza elektrizirani da bi odbili pokuaj kontaminiranih osoba
da uu u sklonite, da su upozoravajua svetla izvan branjenog prostora upaljena
Ostatak je bio zatrpan, ali i prve rei su Frensisu bile dovoljne.
Nikad nije video Radioaktiva i nadao se da ga nikad nee ni videti.
Nijedan konzistentan opis tog monstruma nije sauvan, ali je Frensis uo legende. Prekrstio se i
uzmakao od rupe. Po predanjima, Blagosloveni Lajbovic se lino suoio sa Radioaktivom, i ovaj ga
je poseo i mnogo meseci drao, sve dok postupak isterivanja avola skopan sa Lajbovicovim
krtenjem nije odagnao tog demona.
Brat Frensis je Radioaktiva sebi doaravao kao meavinu koja se sastoji pola od salamandera a
pola od inkubusa; od salamandera zato to je po predanju salamander dadevnjak posebne vrste koji
moe u ognju iveti a da mu nita ne bude, to se slae sa legendom da je Radioaktiv roen u Potopu
plamena; a od inkubusa, zlog duha koji opti sa nevinim devojkama dok spavaju, zato to se
monstrumi sveta i do dana dananjeg nazivaju decom Radioaktiva. injenica da taj demon moe
zadati sve jade koji su se na Jova spustili bila je poznata i zabeleena, mada jo nije ula u sastav
verskog uenja.
Iskuenik je smeteno zurio u znake. Njihov smisao bio je dovoljno jasan. Frensis je nehotice
provalio u boravite (naputeno boravite, molio se on) ne samo jednog, nego petnaest tih uasnih
stvorova! Njegovi prsti potraie fiolu svete vodice.
2

A spiritu fornicationis,
Domine, libera nos.
Od munje i od oluje,
O Gospode, izbavi nas.
Od strahote zemljotresa,
O Gospode, izbavi nas
Od kuge, gladi i rata,
O Gospode, izbavi nas.
Od nulte take na zemljitu,
O Gospode, izbavi nas.
Od kie kobalta,
O Gospode, izbavi nas.
Od kie stroncijuma,
O Gospode, izbavi nas.
Od padanja cezijuma,
O Gospode, izbavi nas.
Od prokletstva Radioaktiva,
O Gospode, izbavi nas.
Od zainjanja monstruma,
O Gospode, izbavi nas.
Od prokletstva Zloroenih,
O Gospode, izbavi nas.
A morte perpetua,
Domine, libera nos.
Peccatores,
te rogamus, audi nos.
Da nas potedi,
molimo te, uj nas.
Da nam oprotaj da,
molimo te, uj nas.
Da nas privede pokajanju pravome,
te rogamus, audi nos.

Odlomci takvih stihova iz Litanije Svetaca dopirali su, proaputani, sa svakim mukotrpnim
dahom, dok se Brat Frensis obazrivo sputao niz stepenite drevnog sklonita protiv radioaktivnih
padavina, naoruan samo svetom vodicom i buktinjom improvizovanom od zagaenog ugljevlja vatre
od prole noi. ekao je due od jednog sata da neko iz manastira doe da ispita poreklo stuba
praine. Nije doao niko.
Napustiti svoje pustinjako mesto makar i na kratko, sem u sluaju ozbiljne bolesti ili ako stigne
nareenje za povratak u manastir, bilo bi shvaeno ipso facto kao odustajanje od namere da se
istinski posveti ivotu kaluera Albertinskog reda Lajbovica. Brat Frensis bi radije umro.
Bio je, dakle, suoen sa izborom: ili da istrai stranu jamu pre zalaska Sunca, ili da provede no
u svojoj jazbini ne znajui ta se u sklonitu moda skriva i eka no da se probudi i da pone da se
unja kroz tamu.
Kao nona opasnost dovoljna su rnu nevolja bili i vuci, a vuci su samo obina stvorenja od mesa
i krvi. Ona druga, manje materijalna stvorenja Frensis bi radije susreo na svetlosti dana; dodue,
malo je te svetlosti sada padalo u jamu sklonita, jer je Sunce ve bilo nisko na zapadu.
Kr koji se sruio u sklonite formirao je breuljak sa vrhom blizu stepeninog svoda, tako da je
izmeu kamenja i svoda ostao uzan prolaz, dobar samo za provlaenje. Frensis je tu zaao nogama
napred i naao se prinuen da tako i nastavi zbog strme nizbrdice. Njegovo suoavanje sa
Nepoznatim bilo je, dakle, licem-u-lea. Traio je podnona uporita u rastresitoj gomili
polomljenog kamena i malo po malo se sputao.
Povremeno, kad bi plamen njegove buktinje posustao, Frensis se zaustavljao da je okrene
zapaljenim delom nadole, da bi vatra zahvatila vie drveta; tokom takvih pauza, nastojao je da
proceni opasnost oko sebe i ispod sebe. Nije se imalo mnogo videti. Bio je u podzemnoj sobi, ali bar
jedna treina njene zapremine bila je ispunjena hrpom kra koji se sruio niz stepenite. Kaskada
kamenja pokrila je itav pod, zgnjeila nekoliko komada nametaja dostupnih Frensisovom pogledu, i
moda potpuno zatrpala druge komade. Video je olupane metalne ormane sa pregradama za
zakljuavanje; stajali su iskoeno, do sredine zatrpani. Na udaljenom kraju sobe bila su metalna vrata
nazglobljena tako da su se mogla otvoriti samo ka Frensisu, ali vrsto pritisnuta lavinom. Na vratima
bejahu slova napisana bojom koja se ve ljutila, ali ipak itljiva:

UNUTRANJI KAPAK
ZAPTIVENA IVOTNA SREDINA

Evidentno, soba u koju se sputao bila je samo predsoblje. Ali ma ta da je lealo iza Unutranjeg
kapka bilo je tamo zaptiveno tonama stena naslonjenih na vrata. Ta ivotna sredina unutra bila je
istinski Zaptivena, sem ako nije postojao drugi izlaz.
Poto je stigao do podnoja nagiba i uverio se da predsoblje ne sadri nikakvu primetnu opasnost,
iskuenik se oprezno primakao metalnim vratima da ih izbliza pregleda pri svetlosti buktinje. Ispod
krupnih slova o Unutranjem kapku bila su ispisana sitnija slova, zabrljana trakama re:
UPOZORENJE: ovaj kapak sme biti zaptiven tek kad je sav personal primljen u sklonite, i kad
su uinjeni svi koraci bezbednosnih procedura propisani Tehnikim prirunikom DC-Bu-83A. Kad
kapak bude zaptiven, pritisak vazduha u sklonitu bie povean za priblino jednu desetinu u odnosu
na okolni barometarski pritisak da bi se minimalizovala difuzija ka unutra. Jednom zaptiven, kapak e
se automatski otkljuati pomou servomonitorskog sistema kad nastupe sledee okolnosti: (1) kad
merenje pokae da je jaina spoljanje radijacije opala ispod opasnog nivoa, (2) kad sistem za
preiavanje vode i vazduha otkae, (3) kad se istroi zaliha hrane, (4) kad unutranje snabdevanje
energijom otkae.
Dalje instrukcije videti u CD-Bu-83A.
Brat Frensis je bio malice zbunjen ovim Upozorenjem, ali je reio da ga potuje na taj nain to
vrata nee uopte ni dodirnuti. Da se u udesne naprave drevnih ne sme olako dirati posvedoili su
svojim poslednjim umiruim dahom mnogi mrtvi kopai prolosti.
 Brat Frensis je primetio da ovaj kr koji je u predsoblju leao vekovima ima tamniju boju i
grublju teksturu nego kr koji je sve do dananjeg zaruavanja bio izloen pustinjskom Suncu i
peskovitim vetrovima. Ve prvim pogledom na stene moglo se videti da je Unutranji Kapak bio
blokiran ne ovom dananjom lavinom, nego lavinom starijom i od manastira samog. Ako je Zaptivena
ivotna Sredina Sklonita sadravala u sebi Radioaktiva, onda taj demon oigledno nije otvorio
Unutranji Kapak jo od epohe Potopa plamena, pre Brisanja znanja. Pa, ako je bio toliko vekova
zaptiven iza tih metalnih vrata, onda malo ima razloga, ree Frensis sebi, za bojazan da bi mogao
provaliti Kapak i izleteti pre Svete subote.
Buktinja mu je sad slabo gorela. Naavi jednu rascepljenu nogu od stolice, potpalio ju je
posustajuim plamenom, a onda poeo da sakuplja parie skrenog nametaja od kojih bi mogao
nainiti pouzdanu vatru; za to vreme premiljao je o znaenju onog drevnog znaka: SKLONITE OD
RADIOAKTIVNIH PADAVINA.
Kao to je Brat Frensis spremno priznavao, njegovo vladanje pred-Potopnim engleskim bilo je
jo daleko od odlinog. Jedna od Frensisovih slabih taaka u tom pogledu bio je, oduvek, onaj
postupak pomou koga jedna imenica u tom jeziku moe da modifikuje drugu imenicu. U latinskom,
kao i u veini prostih dijalekata ovog regiona, konstrukcija kao to je na primer servus puer znai
otprilike isto to i puer servus, a ak i na engleskom slave boy znai boy slave, deak-rob, rob-deak.
Ali tu se slinost zavravala. Frensis je konano nauio da house cat, kuna maka, ne znai isto to i
cat house, kua za mace tj. javna kua, i da dativ svrhe ili pripadanja, kao u mihi amicus, moe biti
nekako saopten u izrazima dog food, pas-hrana, psea hrana, ili sentry-box, straar-kuica,
straarska kuica, ak i bez ikakve infleksije. Ali ta predstavlja trostruki apozitiv kao fallout
survival shelter? Brat Frensis odmahnu glavom. Upozorenje na Unutranjem Kapku spominjalo je
hranu, vodu i vazduh; a opet, te tri stvari nisu nikako mogle biti potrebne demonima iz Pakla. Ponekad
se iskueniku inilo da je pred-Potopni engleski vie zbunjujui nego Angelologija srednjeg stupnja
ili Teoloki kalkulus Svetog Leslija.
Svoju vatru je naloio na kosini gomile kamenja, da bi mogla da osvetli mranije uglove
predsoblja. Onda je krenuo da istrai sve to lavinom nije bilo zatrpano. Ruevine iznad tla bile su
radom generacija skupljaa otpadaka svedene na arheoloku nejasnou, ali ovu podzemnu ruevinu
nije dotakla nijedna ruka sem ruke bezline katastrofe. inilo se da ovu prostoriju pohode duhovi,
prisustva druge epohe. Jedna lobanja, koja je leala meu stenama u jednom od mranijih uglova, i
sad je u svome cerenju zadravala zlatni zub - jasan dokaz da lutalice nikad nisu prodrle ovamo.
Zlatni sekuti je sevao kad god su plamenovi poletali jae uvis.
Na jednom je u pustinji Brat Frensis naiao, pokraj nekog sasuenog aroja, izdubljenog korita
negdanjeg potoka, na poneku gomilicu ljudskih kostiju, savreno oienu od mesa, preputenu da je
Sunce izbeljuje. Nije bio osobito bojaljiv; ovek je morao na takve stvari biti spreman. Stoga nije
bio prepadnut kad je po prvi put primetio lobanju u uglu predsoblja, ali treptaj zlata u cerenju lobanje
neprestano mu je zapadao za oko dok je pokuavao da izglavi vratanca (zakljuana ili zaglavljena)
zaralih pregrada i potezao fioke (takoe zaglavljene) olupanog metalnog radnog stola. Moglo bi se
ispostaviti da je taj sto nalaz neprocenjive vrednosti, ako sadri dokumente ili neku knjiicu koja je
preivela gnevne lomae epohe Brisanja znanja. Dok je nastavljao sa pokuajima da otvori fioke,
vatra je popustila; priinjavalo mu se da lobanja poinje da iri neko svoje blago svetlucanje. Takva
pojava ne bi bila osobito udna, ali u ovoj sumornoj kripti Brata Frensisa je iz nekog razloga silno
uznemiravala. Prikupio je jo drveta za vatru, vratio se da cima i tegli sto, i pokuao da ignorie
trepetavo cerenje lobanje. lako je i sad pomalo zazirao od mogunosti da Radioaktivi vrebaju u
blizini, Frensis se od onog prvog straha oporavio dovoljno da shvati da ovo sklonite, a naroito
ormani i radni sto, moe sadrati izobilje bogatih ostataka jedne epohe koju je svet, pretenim delom,
hotimice odabrao da zaboravi.
Provienje je ovde dalo svoj blagoslov. U ovim vremenima, trebalo je imati izuzetnu sreu pa
nai deli prolosti koji je izmakao i lomaama i pljakanju od strane skupljaa otpadaka. Meutim,
to je uvek donosilo i odreeni rizik. Znalo se da je bilo sluajeva da kaluer-kopa, pomno tragajui
za drevnim blagom, izae iz neke rupe u tlu, trijumfalno nosei neku udnovatu cilindrinu napravu, a
onda - istei je ili pokuavajui da joj utvrdi svrhu - pritisne pogreno dugme ili okrene pogrean
prekida, te da okona itavu stvar na takav nain da posle ni svetenik nije imao radi ega da dolazi.
Pre samo osamdeset godina Preasni Boedulus je sa oitim oduevljenjem pisao svome Igumanu
Gospodaru da je sa svojom malenom ekspedicijom otkrio ostatke, po njegovim reima, leita jedne
interkontinentalne lansirne rampe, zajedno sa nekoliko fascinantnih podzemnih rezervoara. Niko u
manastiru nikad nije saznao ta je Preasni Boedulus mislio reima interkontinentalna lansirna
rampa, ali iguman koji je tada vladao proglasio je strogo da monaki antikvari moraju, pod pretnjom
ekskomunikacije, izbegavati takve rampe ubudue.
Jer, to pismo igumanu bejae poslednje to se ikada ulo od Preasnog Boedulusa, njegove
ekspedicije, njegovog leita lansirne rampe i malenog sela koje je bilo izniklo nad tim leitem;
jedno interesantno jezero sad je krasilo pejza na mestu gde je selo nekada bilo, zahvaljujui nekim
pastirima koji su skrenuli tok jednog potoka usmeravajui ga da tee u krater da bi tako sauvali vodu
za svoja stada u vremenima sue.
Jedan putnik koji je pre desetak godina doao iz tog pravca izvestio je da se u tom jezeru moe
odlino pecati, ali da pastiri iz okoline smatraju da su te ribe due preminulih seljaka i kopaa;
odbijali su da tu pecaju zbog Bodolosa, ogromnog soma koji ami u dubini.
niti e se ikakvo drugo iskopavanje zapoinjati koje nema za primarnu svrhu svoju uveanje
Memorabilija, bilo je dodato u dekretu igumanovom - to je znailo da Brat Frensis treba u ovom
sklonitu samo da traga za knjigama i hartijama, a ne da petlja oko interesantnih mehanizama.
Zub sa zlatnom navlakom je namigivao i svetlucao na periferiji vidnog polja Frensisovog dok se
ovaj napinjao i istezao oko fioka radnog stola. Fioke ni da maknu. Najzad je uputio tom stolu jedan
zavrni udarac nogom i okrenuo se da se izbulji nestrpljivo prema lobanji: A to se ti malo ne ceri
na neto drugo, za promenu?
Cerenje ostade. Posmrtni ostaci sa zlatnim zubom leali su tako da je glava bila na jastuku
sainjenom s jedne strane od stene a s druge strane od neke zarale metalne kutije. Naputajui radni
sto, iskuenik je najzad krenuo birajui sebi put kroz kr da bi posmrtne ostatke osmotrio iz blizine.
Jasno se videlo da je ta osoba ostala na mestu mrtva, smlavljena i napola zatrpana bujicom stena.
Nezatrpani su ostali samo lobanja i kosti jedne noge. Butna kost bejae slomljena, a lobanja na
potiljku razbijena.
Tiha kao dah bila je molitva Brata Frensisa za preminulog. Podigao je lobanju veoma neno sa
mesta gde je leala i obrnuo je tako da se ceri prema zidu. Onda njegov pogled pade na zaralu
kutiju.
Kutija je imala oblik torbe i oigledno je sluila da se neto u njoj nosi.
Mogla je sluiti za mnogo ta. Letee kamenje ju je gadno olupalo.
Obazrivo je izvukao kutiju iz kra i preneo je blie vatri. inilo se da je brava odvaljena, ali se
poklopac zbog re nije mogao otvoriti. U kutiji je neto zazvealo kad ju je prodrmao. Jasna stvar,
nije to bilo pravo mesto za pronalaenje knjiga ili hartija, ali - podjednako jasno - bila je to kutija
nainjena da se otvara i zatvara; u njoj bi se mogla nai neka mrvica informacija za Memorabilije.
Svejedno, pamtei sudbinu Brata Boedulusa i drugih, prvo je poprskao kutiju svetom vodicom, a tek
onda pokuao da je silom otvori, a i tad je prema drevnom predmetu postupao sa najveim moguim
potovanjem dok je treskao kamenom po zaralim arkama.
Najzad je odvalio arke, i poklopac otpade. Nekakvi metalni delii iskoie iz pregrada i rasue
se po kamenju, a neki od njih padoe nepovratno u pukotine. Ali na dnu kutije, u prostoru izmeu
pregrada, on ugleda -hartije! Posle kratke molitve zahvalnice, prikupio je sve metalne parie koje je
mogao nai, zatim opet namestio poklopac ali ne vrsto, i poeo da se penje po brdu razvalina prema
stepeninom svodu i tankoj traci neba, vrsto stiskajui kutiju uz sebe jednom rukom.
Posle tame sklonita Sunce je bilo zaslepljujue. Nije obratio mnogo panje na injenicu da je
ve bilo opasno nisko nad zapadnim horizontom, nego je odmah poeo da traga za ploom po kojoj bi
mogao rairiti sadraj kutije, bez opasnosti da se ita izgubi u pesku.
Nekoliko minuta kasnije, sedei na jednoj napukloj ploi temeljnici, poeo je da uklanja parie
metala i stakla koji su ispunjavali pregrade.
Veinom su to bile male cevaste stvari; iz oba kraja svake cevice virilo je po jedno parence
ice nalik na maji brk. Viao je takve predmetie i ranije. Maleni manastirski muzej imao ih je
nekoliko, razliitih veliina, oblika i boja. Svojevremeno je video jednog amana, vraa brdskih
pagana, koji je oko vrata nosio mnotvo takvih cevica nanizanih na kanap, kao ceremonijalnu
ogrlicu. Brani su smatrali da su to delovi bojeg tela, i to delovi tela onog njihovog boga koga su
smatrali najmudrijim i nazivali, na osnovu legendi, Machina Analytica. Govorili su da aman moe
stei Nepogreivost ako proguta jedan takav deli.
Svakako je tim nainom sticao Neosporivost, meu svojim narodom - ako ne bi progutao jednu od
onih otrovnih cevica. Slini delii u muzeju bili su takoe povezani, ali ne u ogrlicu nego u
kompleksan i prilino neuredan lavirint na dnu jedne male metalne kutije izloene uz natpis: Radio
asija: upotreba nepoznata.
Jedna je cedulja bila zalepljena za unutranju stranu poklopca kutije; lepak se pretvorio u prah,
mastilo je izbledelo, a hartija je toliko zatamnjena trakama re da se ni paljiv rukopis ne bi mogao
lako proitati, a kamoli nervozno krabanje kojim je ova poruka bila ispisana.
Praznei pregrade, na mahove je pokuavao da proui poruku. inilo se da je to neka vrsta
engleskog, ali tek posle pola sata uspeo je da deifruje glavninu poruke:
Karl, moram da uhvatim avion za (nemogue deifrovati) kroz dvadeset minuta. Za ime boje,
zadravaj Em tamo dok ne vidimo da I
smo u ratu. Molim te! pokuaj da je ubaci na alternativnu listu za sklonite. Ne mogu da joj
obezbedim mesto u mom avionu. Ne reci joj zato sam je poslao tamo sa ovom kutijom starudija,
nego pokuaj da je zadri dok ne saznamo (nemogue deifrovati) u najgorem, neko od alternativnih
ne doe.
P.S. Stavio sam peat na bravu i napisao NAJSTROE POVERLJIVO na poklopcu samo da Em
ne zaviri unutra. Prva kutija za alat koju sam zgrabio. Strpaj je u moj orman ili ve neto.
Bratu Frensisu se inilo da je ova beleka urno pisana kojetarija.
U tom momentu bio je suvie uzbuen da bi se koncentrisao na neku pojedinanu stavku. Poto je
uputio jedan zavrni podsmeh autoru te na brzinu vrijane beleke, posvetio se zadatku uklanjanja
sanduastih pregrada, sa ciljem da se domogne hartija na dnu. Te pregrade bile su spojene
pokretljivim vezama na takav nain da je oigledno trebalo da se razmaknu u stranu i zauzmu poloaj
kao stepenice, ali je ra potpuno blokirala osovinice tako da je morao silom da ih izglavljuje pomou
kratke eline alatke iz jedne od pregrada.
Kad je uklonio i poslednju sanduastu pregradu. Brat Frensis je sa silnim uvaavanjem dotakao
papire: bila je to sarfio aica presavijenih dokumenata, a ipak, itavo bogatstvo; jer oni su izmakli
gnevnim plamenovima Brisanja znanja, kad su se ak i sveti spisi poduvijali, crneli i venuli u dim se
pretvarajui dok su rulje neznalica urlale i pozdravljale to kao trijumf. Rukovao je tim hartijama kao
svetinjama, titei ih svojom mantijom od vetra, jer su krhke bile, od starosti ispucale. Bio je tu jedan
sveanj grubih skica i dijagrama, zatim rukom vrijane beleke, dve velike presavijene hartije, i
knjiice sa naslovom Memo.
Prvo je pregledao vrijane beleke. Bile su nakrabane onom istom rukom koja je pisala poruku
zalepljenu za poklopac, a rukopis nije bio nita manje grozan. Pola kile pastramija, pisalo je na
jednoj beleki, kis.kupusa konzervu, est bagela - doneti kui za Emu. Druga je podseala: Seti se da
uzme formular 1040, Ujkina poreza. Jedna se sastojala samo od stupca cifara iji je zbir bio
zaokruen, drugi iznos oduzet, pa od toga najzad izdvojen odreeni procenat, posle ega je bila
napisana re prokleto! Brat Frensis je proverio cifre; nije mogao nai groznome rukopiscu nikakvu
greku, bar ne raunsku, iako nije mogao nita zakljuiti o tome koje su stvari tim vrednostima
predstavljene.
Posebno paljivo je rukovao knjiicom Memo zato to je to nalikovalo rei Memorabilia. Pre
nego to e je otvoriti, prekrstio se i promrmljao Blagoslov za Tekstove. Ali knjiica je razoarala.
On je oekivao da je tampana, ali u njoj je naao samo rukom pisanu listu imena, mesta, brojeva i
datuma. Datumi su sezali od poslednjih godina pete do prvih godina este decenije dvadeset prvog
veka. Opet se potvrdilo! - sadraj ovog sklonita poticao je iz sutonskog perioda Epohe
prosveenosti. Zaista, vano otkrie.
Jedna od dve vee presavijene hartije bila je i uvijena vrsto u valjak, i poela je da se raspada
im je pokuao da je odmota; uspeo je da razazna rei TIKET ZA TRKE i nita vie. Vratio je tu
hartiju u kutiju radi kasnijeg restauriranja i pozabavio se drugim presavijenim dokumentom; prevoji
na njemu bili su tako krti da se usudio da pregleda samo mali deo, razdvajajui listove malo i
zavirujui izmeu njih.
Neki dijagram, inilo se, ali - dijagram belih linija na tamnoj hartiji!
Opet je osetio ustreptalost otkrivanja. Bio je to nesumnjivo inenjerski plan! - a u manastiru vie
nije postojao ni jedan originalni inenjerski plan, nego samo mastilom nacrtane reprodukcije nekoliko
takvih planova. Originali su odavno izbledeli zbog predugog izlaganja svetlosti. Nikad ranije nije
Frensis video original, ali je video dovoljno rukom pravljenih reprodukcija, da u ovom sadanjem
dokumentu prepozna inenjerski plan koji je, iako zabrljan i izbledeo, ostao itljiv posle toliko
vekova zahvaljui totalnom mraku i niskoj vlanosti u sklonitu.
Preokrenuo je taj dokument - i osetio kratkotrajni gnev. Koji je idiot oskrnavio ovu hartiju
neprocenjive vrednosti? Neko je na zadnjoj strani rasejano navrljao geometrijske figure i karikirana
detinjasta lica. Koji praznoglavi vandal
Gnev se stiao posle jednog trenutka razmiljanja. U vreme kad je to uinjeno, inenjerski planovi
su verovatno bili najnormalnija stvar, bilo ih je kao korova, a vlasnik kutije je verovatni poinilac.
Frensis je sopstvenom senkom zaklonio plan od Sunca dok je pokuavao da ga potpunije rasklopi. U
donjem desnom uglu nalazio se tampani pravougaonik unutar koga su jednostavnim verzalom bili
ispisani razni naslovi, datumi, patentni brojevi, referentni brojevi, i imena. Njegov pogled je
putovao nadole niz listu sve dok nije naiao na rei: KONSTRUKCIJA ELEKTRINOG KOLA:
Leibovitz, I.E. vrsto je zatvorio oi i odmahivao glavom dok mu se nije uinilo da u njoj poinje
neto da zvei. Onda je ponovo pogledao. Pisalo je sasvim jasno:
KONSTRUKCIJA ELEKTRINOG KOLA: Leibovitz, I.E.
Hitro je jo jednom prevrnuo hartiju. Meu geometrijskim figurama i detinjastim skicama nalazio
se i jedan oblik nalik na peat jasno utisnut purpurnim mastilom:
Ime je bilo ispisano jasnim enskim rukopisom, a ne urnim rkanjem kao ostale beleke. Opet
je pogledao inicijale kojima je bila potpisana beleka na unutranjoj strani poklopca: I.E.L. - pa opet
na ono KONSTRUKCIJA ELEKTRINOG KOLA Isti inicijali pojavljivali su se i na drugim
mestima u belekama.
Bilo je rasprava, uvek u velikoj meri hipotetinih, o tome da li bi blagoslovenog zasnivaa ovog
Reda, ako bude kanonizovan, trebalo nazivati imenom Sveti lsak ili Sveti Edvard. Neki su ak tvrdili
da bi mu se trebalo obraati imenom Sveti Lajbovic, zato to je u svim vremenima do sada
Blagosloveni nazivan prezimenom.
Beate Leibowitz, ora pro me! proaputao je Brat Frensis. Ruke su mu drhtale tako silovito da
su mogle unititi krte dokumente.
Otkrio je ostatke Sveca.
Naravno, Novi Rim jo nije proglasio Lajbovica za sveca, ali Brat Frensis je bio toliko siguran u
proglaenje da se odvaio da doda: Sancte Leibowitz, ora pro me!
Bez ikakvog zaludnog filozofiranja Brat Frensis je izvukao svoj neposredni zakljuak: samo Nebo
upravo mu je poslalo znak ivotnog opredeljenja, vokaciju. Naao je ono to je traio, radi ega je i
poslat u pustinju; tako je to Brat Frensis video. Primio je poziv da bude zauvek kaluer ovog Reda.
Zaboravljajui strogo upozorenje svoga igumana da ne oekuje da e vokacija stii u ma kojoj
spektakularnoj ili udesnoj formi, iskuenik je klekao u pesak da molitvom iskae svoju zahvalnost i
da ponudi nekoliko desetina oenaa uz brojanice za namere starog hodoasnika koji je ukazao na
kamen ijim pomicanjem je otkriveno sklonite. Da nae svoj Glas uskoro, deko, rekao je taj
lutalica. Sve do sad iskuenik nije slutio da je hodoasnik mislio na Glas sa velikim slovom G.
Ut solius tuae voluntatis mihi cupidus sim, et vocationis tuae conscius, si digneris me voare
Bie preputeno tek igumanu da pomisli da je taj Frensisov glas progovorio jezikom sluajnih
okolnosti a ne jezikom uzroka i posledica.
Bie preputeno tek Promotor Fideiu da pomisli da ime Iajbovic moda nije bilo tako retko pre
Potopa plamena, i da bi I.E. moglo isto tako oznaavati nekog Ihaboda Ebenezera kao i Isaka
Edvarda. Za Frensisa je Lajbovic bio samo jedan.
Sa dalekoga manastira odzvonie preko pustinje tri note zvona, a onda posle pauze jo devet
takvih zvukova.
Angelus Domini nuntiavit Mariae, uzvratio je iskuenik posluno; iznenaeno je digao pogled i
video da je Sunce postalo debela skerletna elipsa koja je ve doticala zapadni horizont. Kamena
barijera oko njegove jazbine jo nije bila dovrena.
im je izgovorio itav tekst Angelusa, urno je vratio hartije u zaralu staru kutiju. Uz poziv
Neba ne moraju obavezno stii karizme za umirivanje divljih zveri ili za prijateljevanje sa gladnim
vucima.
 Suton je zgasnuo, zvezde su se pojavile, i tek tada je njegovo improvizovano sklonite bilo
gotovo; utvrdio ga je najjae to je mogao.
Da li je bezbedno od vukova pokazae tek proba, na koju nee morati dugo da se eka. Ve je uo
nekoliko vujih urlika sa zapada. Pojaao je vatru, ali izvan kruga oko nje svetlosti nije bilo dovoljno
da bi Frensis mogao da nakupi svoju dnevnu zbirku purpurnog kaktusovog voa - svoje jedine hrane,
izuzimajui onih nekoliko aka sasuenog kukuruza koje su mu iz manastira slali nedeljom, kad je
jedan svetenik sa Svetim Sakramentom obilazio isposnike. Veliki post ivotnog opredeljenja u
praksi je sprovoen stroije nego to je to propisom bilo predvieno. Pretvoren je, u praksi, u strano
izgladnjavanje.
Noas je, meutim, Brata Frensisa manje muila glad svojim podgrizanjem, a vie njegova
sopstvena nestrpljiva elja da odjuri nazad u manastir i saopti novosti o svom otkriu. Uiniti to
znailo bi odrei se svoje tek naene vokacije; on je ovde morao provesti itav Post, sa vokacijom
ili bez nje, morao je nastaviti svoje bdenje kao da se nita neobino nije desilo.
Smeten blizu vatre, sanjivo je zurio u tamu, prema ostacima Sklonita od Radioaktivnih
Padavina i pokuavao da sebi doara silno visoku baziliku kako se sa tog mesta uzdie. Prijatna
fantazija to bejae, no bilo je teko zamisliti da bi iko izabrao ovaj zabiti komad pustinje za fokus
neke budue dioceze. Ako ne bazilika, onda moda neka manja crkva - Crkva Svetog Lajbovica iz
Divljine - okruena batom i zidom; u njoj oltar Sveca, a sa severa pristiu reke hodoasnika sa
opasanim bedrima, oltarom privuene.
Otac Frensis od Jutaha vodi hodoasnike na obilazak ruevina, ak i kroz Unutranji Kapak u
velianstvene prizore Zaptivene ivotne Sredine, u katakombe Potopa plamena, gde gde
dobro, a posle bi ponudio misu za njih pred oltarskim kamenom unutar koga bi bio neki ostatak,
relikvija sveca imenodavatelja te crkve - moda parence grubog platna? vlakna iz delatove ome?
odresci noktiju skupljeni sa dna zarale kutije? - ili moda TIKET ZA TRKE. Ali ova fantazija je
svenula. anse da Brat Frensis postane svetenik bile su minimalne - poto nisu bili misionarski Red,
Braa Lajbovica nisu imala potrebu za velikim brojem svetenika, bilo im je dovoljno nekoliko za
sam manastir i za nekoliko drugih grupa kaluera na drugim mestima. Sem toga, taj Svetac je
slubeno i sad bio samo Blagosloveni, i nije bilo mogunosti da ikad bude formalno proglaen za
sveca sem ako ne bi izveo jo nekoliko dobrih, solidnih uda kojima bi podcrtao svoju
blagoslovenost; proklamacija o njegovoj blagoslovenosti bila je ve data, ali nije nosila, kao
eventualna budua kanonizacija, nepogreivost, mada je doputala kaluerima Reda Lajbovica da
formalno oboavaju svoga osnivaa i zatitnika, izvan Mise i Slube. Proporcije izmatane crkve
smanjie se na svetilite pokraj druma; reka hodoasnika smanjila se na mlazi, curak. Novi Rim je
zauzet drugim stvarima, na primer peticijom koja je traila da se formalno rei pitanje natprirodnih
sposobnosti Svete Device, zato to su Dominikanci tvrdili da Bezgreno Zaee implicira ne samo
unutranju prisutnost boanskog milosra, nego takoe i obdarenost Blagoslovene Majke
natprirodnim moima koje je Eva imala pre Pada; neki teolozi iz drugih Redova priznavali su toj
hipotezi pobonost, ali su tvrdili da ipak ne mora biti tana, istiui da jedno stvorenje moe biti
poreklom nevino a da ipak nije obdareno natprirodnim sposobnostima. Dominikanci su se ovome
klanjali, ali su zastupali gledite da je ono za ta se oni zalau oduvek bilo implicitno u drugim
elementima dogme - na primer, u Asumpciji (natprirodnoj besmrtnosti) i Ouvanju od Greha
Stvarnoga (to implicira natprirodni integritet) a i u drugim primerima. Trudei se da razrei ovaj
spor, Novi Rim je, inilo se, pustio da pitanje kanonizacije Lajbovica skuplja prainu na polici.
 Zadovoljavajui se samo malenim svetilitem Blagoslovenome i isprekidanim urkom
hodoasnika. Brat Frensis je dremao. Kad se probudio, vatra je bila svedena na aree ugljevlje.
inilo se da neto nije u redu. Da li je sasvim sam? Zamirkao je unaokolo, u tamu koja ga je
okruivala.
Iza ognjita crvenkastog ara, tamni vuk mu je uzvratio mirkanjem.
Iskuenik se sa uzvikom Jaip! glavake bacio u zaklon.
O tom uzviku je razmiljao dok je leao drhtei u svojoj jazbini od kamena i bunja, i zakljuio
da je to bilo samo nehotino krenje propisa o utanju. Leei, grlio je metalnu kutiju i molio se da
dani Posta prou brzo; za to vreme noge sa jastuiima su grebale oko njegovog sklonita.
3

..i tada. Oe, zamalo da uzmem hleb i sir. Ali nisi uzeo?
Nisam.
Onda nije izvren .greh
Ali tako sam silno poeleo, mogao sam i ukus da osetim. Namerno? Da li si hotimice uivao u
toj fantaziji? Nisam.
Pokuao si da je se oslobodi. Jesam.
Znai nema ni krivice za prodrljive misli. Zato ovo ispoveda? Zato to sam onda izgubio
smirenost i poprskao ga svetom vodicom.
ta si? Zato?
Obuen u dugu odedu zvanu epitrahilj, Otac eroki je zurio u pokajnika koji je pred njim kleao
profilom okrenut, pod preim sunanim bljeskom u otvorenoj pustinji; svetenik se neprestano pitao
kako je mogue da ovakav mladi (ne osobito inteligentan, bar koliko je ovaj svetenik mogao
utvrditi) pronalazi prilike ili zamalo-prilike za greh dok je kompletno izolovan u goloj pustinji,
daleko od ma ega to bi mu skretalo panju i od ma kakvog zamislivog izvora iskuenja. Trebalo bi
da bude zaista vrlo malo nevolja u koje taj deko moe zalutati ovde, naoruan samo rozarijumom,
kremenom, perorezom i knjigom molitava. Tako se bar inilo Ocu erokiju, Ali ova ispovest je
oduzela ve mnogo vremena; poeleo je da deko malo ubrza stvar. Artritis ga je ponovo muio, ali
zbog prisustva Svetog Sakramenta na prenosivom stoiu koji je sa sobom nosio u obilaske, svetenik
je radije stajao ili ostajao na kolenima kao i pokajnik. Pokraj zlatne kutijice sa hostijom zapalio je
sveu, ali se njen plamen zbog sunanog bljetanja uopte nije mogao videti, a povetarac ga je moda
i ugasio.
Ali u ovim vremenima dozvoljeno je isterivati avola i bez nekog posebnog odobrenja odozgo.
Koji greh priznaje - da si bio ljut? I to.
Na koga si se naljutio? Na tog starca - ili na sebe to zamalo nisi uzeo hranu?
Ja nisam siguran.
Pa, odlui se, ree Otac eroki nestrpljivo. Ili sebe optui, ili nemoj.
Optuujem sebe.
Za ta? uzdahnu eroki.
Za zloupotrebu svetinje u nastupu besa. Zloupotrebu? Nisi imao racionalnog razloga da
podozreva dijabolini uticaj? Samo si se naljutio i trcnuo to na njega? Kao da si ga prsnuo
mastilom u oko?
Iskuenik se uvijao, oklevao je, oseajui svetenikov sarkazam.
Ispovedanje je Bratu Frensisu uvek ilo teko. Nikad nije umeo za svoja zlodela da nae pravu
re, a kad je pokuavao da se priseti sopstvenih motiva beznadeno se zbunjivao. A ni ovaj svetenik
nije ba pomagao tim svojim stavom ili jesi uinio ili nisi uinio - mada, oigledno, Frensis neto
ili jeste uinio ili nije.
Mislim da sam na momenat izgubio razum, ree on konano.
eroki je otvorio usta, oito nameravajui da prosledi ovo pitanje, ali se predomislio. Vidim.
Dakle, ta je sledee? Prodrljive misli, ree Frensis posle jednog trenutka.
Svetenik je uzdahnuo. Mislio sam da smo s time zavrili. Ili je to bilo u drugoj prilici?
 Jue. Pojavio se taj guter, Oe, Imao je plave i ute pruge, i takve velianstvene batake - debele
kao va palac, debeljune, pa sam stalno pomiljao da bi imali ukus kao piletina, ispreni -onako da
potamne i da su krti spolja, a
U redu, prekide ga svetenik. Samo nagovetaj gaenja prelete preko njegovog ostarelog lica.
Na kraju, ovaj momi provodi mnogo vremena na Suncu. Nalazio si zadovoljstvo u tim mislima?
Nisi pokuao da se oslobodi iskuenja?
Frensis je pocrveneo. Ja pokuao sam da ga uhvatim. Pobegao je.
Znai, ne samo pomisao, nego i delo. Samo taj jedan put? Pa - da, samo tad.
U redu, i milju i delom voljno si teio da za vreme Velikog posta jede meso. Molim te budi
posle ovoga to odreeniji. Mislio sam da si svoju savest ispitao kako treba. Postoji li jo neto?
Ima prilino.
Svetenik se trgao. Imao je da obie nekoliko pustinjakih boravita; to je bilo dugo jahanje po
vruini, a kolena su ga bolela. Molim te nastavi s time to bre moe, uzdahnu on.
Neistoa, jednom.
U mislima, reima ili delu? Pa, pojavio se taj sakubus. Ona je Sakubus? A - noni.
Spavao si? Da, ali
Onda zato se o tome ispoveda? Zbog posle.
ta posle? Kad si se probudio? Da. Nastavio sam da mislim o njoj. I da to zamiljam sve iz
poet-ka. U redu, pohotljive misli, hotimice upranjavane. ta je sledee? Sve su to bile
uobiajene stvari koje je ovek morao sluati iznova i iznova, bezbroj puta, od sve novih i novih
kandidata, novih i novih iskuenika, pa se Ocu erokiju inilo da bi Brat Frensis bar mogao svoja
samooptuivanja da izlaje jedan, dva, tri, na uredan, sreen nain, bez sveg ovog podsticanja i
pospeivanja. Frensisu kao da je bilo teko da formulie ono sledee, ma ta to bilo; svetenik je
ekao.
Mislim da mi je vokacija dola, Oe, ali Frensis je ovlaio svoje ispucale usne i zagledao se
u jednu bubu na steni.
A je li dola? eroki ree ravno.
Mislim da jeste - ali, da li bi bio greh. Oe, ako sam u prvi mah, kad sam je dobio, o rukopisu
razmiljao prilino podrugljivo? Mislim? eroki je mirnuo. Rukopis? Vokacija? Kakvo je
pitanje
Prouavao je nekoliko sekundi iskuenikov ozbiljan izraz lica, a onda se namrtio.
Jeste li ti i Brat Alfred jedan drugome dodavali cedulje? zapitao je zloslutnim glasom.
O, ne. Oe!
Onda o ijem rukopisu to pria? BIagoslovenoga Lajbovica.
eroki je zastao da razmisli. Da li je u manastiru postojala, ili nije postojala, u kolekciji
pradavnih dokumenata, ma i najmanja koliina rukopisa pisanih ba rukom samoga osnivaa Reda -
ijedan original?
Ubrzo je doao do pozitivnog zakljuka; da, postojali su neki malobrojni, minimalni ostaci,
paljivo uvani pod kljuem.
Govori li o neemu to se desilo u manastiru, ranije? Pre nego to si ovamo doao?
Ne, oe. Desilo se ba ovde Odmahnuo je glavom levo. Tri hrpe dalje, kod visokog
kaktusa. U vezi sa vokacijom, kae? D-da, ali
Naravno, ree eroki otro, ti NI U KOM SLUAJU ne pokuava da kae da - da si primio
- od Blagoslovenog Lajbovica, koji je sada mrtav, ta, ve est stotina godina - rukom pisani poziv da
poloi sveanu zakletvu? I da si, ovaj, alio zbog njegovog rukopisa? - Oprosti mi, ali takav utisak
sam maloas stekao. Pa, neto otprilike tako. Oe. eroki poe da se zagrcnjava. Ispunjen
rastuim strahom, Brat Frensis je izvukao iz rukava pare hartije i dodao ga sveteniku. Hartija
bejae krta od starosti i zamrljana, mastilo izbledelo.
Pola kile pastramija, izgovorio je Otac eroki, zamuujui neke od slabo poznatih rei. Kis.
kupusa konzervu, est bagela - doneti kui za Emu. Nekoliko sekundi je ukoeno zurio u Brata
Frensisa. Ovo je napisao ko?
Frensis mu ree.
eroki je o tome porazmislio. Nisi u mogunosti da se dobro ispoVedi dok si u ovom stanju. A
to se mene tie ne bi bilo u redu da ti dam oprotaj grehova kad nisi pri zdravoj svesti. Videi kako
se Frensis trgao, svetenik ga je na smirujui nain dotakao po ramunu. Ne brini, sinko, o ovome
emo popriati kad ti bude bolje. Sasluau tvoju ispovest tada. A sada Nervozno je bacio pogled
na posudu sa eukaristijom. elim da prikupi svoje stvari i smesta se vrati u manastir. Ali, Oe,
ja
Nareujem ti, ree svetenik ravno, da se vrati u manastir smesta.
D-da, Oe.
E, oprotaj ti neu dati, ali mogao bi da uini dobro pokajanje i u znak istoga ponudi dve
desetine molitava uz brojanice. Da li bi eleo moj blagoslov?
Iskuenik je klimnuo glavom, borei se da suzbije suze. Svetenik ga je blagoslovio, ustao,
kleknuo pred Sakramentom, uzeo zlatnu posudu i opet je privrstio za lanac koji je imao oko vrata.
Strpavi sveu u dep, savivi sto i privezavi ga iza sedla, uputio je Frensisu poslednje sveano
klimanje glavom, popeo se na svoju kobilu i odjahao da dovri svoj obilazak ljudi na Velikom postu.
Frensis je seo na vreli pesak i plakao.
Sve bi bilo jednostavno da je mogao povesti svetenika do kripte i pokazati mu drevnu sobu, ili
da je mogao pokazati kutiju i sav njen sadraj. i oznaku koju je hodoasnik nainio na onom kamenu.
Ali ovaj svetenik je nosio eukaristiju, pa ga niko ne bi mogao navesti da se na akama i kolenima
sputa u stenama ispunjeni hodnik niti da pretura po sadraju jedne stare kutije i otpoinje arheoloke
diskusije; Frensis je znao da ne vredi to ni zatraiti. erokijeva poseta je morala biti sveana, dokle
god je u zakljuanoj posudi nosio ma i jednu hostiju; a kad posuda bude prazna, svetenik bi moda
mogao biti voljan da neto neformalno saslua. Nije mogao zameriti Ocu erokiju na prebrzo
izvedenom zakljuku da je Frensis poludeo. Stvarno je bio pomalo oamuen Suncem, a i zamuckivao
je prilino. Ne jedan iskuenik vratio se sa Velikog posta sa pomuenim umom.
Nije se imalo ta uiniti sem posluati komandu i vratiti se.
Otpeaio je do sklonita i jo jednom zavirio u njega, da se uveri da je ono zaista tamo; onda je
poao po kutiju. Dok je on stigao da ponovo zapakuje kutiju i da se pripremi za polazak, na
jugoistoku se pojavila perjanica praine koja je oznaavala pristizanje manastirskog donosioca
snabdevanja, koji je nosio vodu i kukuruz. Brat Frensis je odluio da saeka i dobije svoj deo, pa tek
onda da krene na dugo peaenje kui.
U vidno polje uoe laganim hodom tri magarca i jedan kaluer; perjanica praine poinjala je od
njih. Vodei magarac gazio je mukotrpno, pritisnut teinom Brata Fingoa. lako je Fingo imao
kapuljau, Frensis je prepoznao tog kuvarevog pomonika po zgrbljenim ramenima i po dugim
dlakavim cevanicama koje su visile sa obe strane magarca tako da su se sandale Brata Fingoa skoro
vukle po zemlji. ivotinje koje su sledile bile su natovarene malim vreama kukuruza i meinama sa
vodom.
Giiiiici-gici-gic, prasii! Giii-ci gic! dozivao je Fingo, pravei akama trubu oko usta i irei
poziv za hranjenje prasia preko ruevina kao da nije video da ga Frensis eka pokraj staze. Gici-
gici-gic! - A, tu si ti, Francisko! Mislio sam od tebe da je neka gomila kostiju. Dakle, moramo da te
ugojimo za vukove. Evo izvoli, poslui se pomijama od nedelje. Kako ide zanat pustinjaki? Hoe li
to biti dobra karijera? Samo jednu meinu vode, pazi, i jednu vreu kukuruza. I pazi se Malicijinih
zadnjih nogu; vreme joj je za parenje pa je neto vesela - utnula je Alfreda onamo, maloas, kra!
pravo u kolensku aicu. Oprezno sa njom! Brat Fingo je zabacio kapuljau i smejao se rui kroz
nos dok su se iskuenik i Malicija nadmetali ko e zauzeti bolji poloaj. Fingo je nesumnjivo bio
najruniji ivi ovek, a kad se smejao, ogromni prostor ruiastih desni i grdno velikih zuba razliitih
boja nije ga inio mnogo armantnijim; bio je nenormalac, ali takve vrste da se ne bi mogao nazvati
monstrumom. Takav nasledni obrazac bio je prilino est u zemlji Minesoti odakle je Fingo doao;
dovodio je do elavosti i vrlo neujednaenog rasporeda melanina, tako da je koa tog visokog
mravog Kaluera bila pravo arenilo mrlja crvenih kao govea digerica i mrlja u boji okolade na
albino pozadini. Meutim, njegovo veito dobro raspoloenje u toj meri je nadoknaivalo nedostatke
u njegovom izgledu da je ovek posle nekoliko minuta prestajao da ih primeuje; a posle dugog
poznanstva, are Brata Fingoa poinjale su da izgledaju normalne kao are raznobojnog ponija. Ono
to je moglo izgledati uasno da je Fingo bio neki natmuren tip, postajalo je dekorativno maltene kao
klovnovska minka kad je bilo praeno preobilnim veseljem. Fingo je bio rasporeen u kuhinju, ali to
je bilo kazneno rasporeenje, verovatno privremeno. Po zanatu, bio je majstor za duborez u drvetu,
pa je normalno radio u stolarskoj radionici. Ali jedan incident u kome je ispoljio suvie
individualizma, neto u vezi sa statuom Blagoslovenog Lajbovica za koju mu je bila data dozvola da
je pravi od drveta, naveo je igumana da ga premesti u kuhinju da tamo radi sve dok ne ispolji znake
upranjavanja poniznosti. Dotle je figura Beatusa ekala u drvodeljskoj radionici, napola dovrena.
Fingovo cerenje poelo je da bledi dok je prouavao Frensisovo lice, dok je ovaj skidao svoj
kukuruz i vodu sa razigrane magarice.
Izgleda kao bolesna ovca, deko, ree on pokajniku. U emu je nevolja? Je I Otac eroki
opet zapao u jedan od onih svojih sporih besova?
Brat Frensis je odmahnuo glavom. Koliko sam ja mogao da vidim, nije.
Onda ta nije u redu? Jesi li stvarno bolestan? Naredio mi je da se vratim u manastir. ta-a-
a? Fingo je nainio razmah dlakavom cevanicom preko magarca i spustio se nekoliko santimetara do
zemlje. Nadnosei se nad Brata Frensisa, silovito mu je spustio mesnatu ruetinu na rame i zapiljio se
dole u Frensisovo lice. ta je, utica? Ne. On misli da sam Frensis se kucnuo prstom po
slepoonici i slegnuo ramenima.
Fingo se nasmeja. Pa, istina je da jesi, ali mi smo to svi znali.
Zato te alje nazad?
Frensis je bacio pogled dole, ka kutiji koja je leala kraj njegovih nogu. Naao sam neke stvari
koje su pripadale Blagoslovenom Lajbovicu. Poeo sam da mu to priam, ali mi nije verovao. Nije
me pustio da mu objasnim. On
Naao si ta? Fingo je osmehom pokazao svoju nevericu, a onda pao na kolena i otvorio kutiju,
to je iskuenik nervozno posmatrao.
Kaluer je prstom promeao one brkate cilindre u pregradama i zazvidao tiho. Amajlije brdskih
pagana, a? Ovo je staro, Francisko, ovo je istinski staro. Bacio je pogled na beleku na unutranjoj
strani poklopca. Kakvo je ovo blebetanje? upita, mirkajui nagore ka neraspoloenom iskueniku.
Predpotopni engleski.
Nikad ga nisam prouavao, sem onoga to u horu pevamo. Ovo je napisao Beatus lino.
Ovo! Brat Fingo je zurio u beleku, pa u Frensisa, pa opet u beleku. Iznenada je odmahnuo
glavom, zaklopio kutiju i ustao. Sad je njegovo cerenje bilo izvetaeno. Moda je Otac u pravu. Bi
e bolje da skokne nazad da ti Brat Farmaceut skuva jednu orbu-specijalku od peuraka. Groznica
ti je to. Brate. Frensis je slegnuo ramenima. Moda. Gde si ovo naao?
Iskuenik je pokazao prstom. Nekoliko gomila daleko, u onom pravcu. Pomerio sam neke stene.
Dogodilo se obruavanje, pa sam naao jedan podrum. Idi, vidi sam. Fingo je odmahnuo glavom.
eka me dugo jahanje. Frensis je uzeo kutiju i krenuo ka manastiru, a Fingo se vratio svom
magarcu, ali posle nekoliko koraka iskuenik je stao i opet pozvao.
Brate areni - moe li odvojiti dva minuta? Moda, odgovori Fingo. Za ta? Samo
odetaj do tamo i zaviri u rupu. Zato?
Da bi mogao da kae Ocu erokiju da li ona stvarno postoji. Fingo je zastao sa jednom nogom
napola prebaenom preko magarevih lea. Ha! Povukao je nogu nazad. U redu. Ako ne postoji,
rei u tebi.
Frensis je jedan trenutak posmatrao kako visoki Fingo snanim koracima zamie meu gomile
ruevina i nestaje sa vidika; zatim se okrenuo i poao vukui noge niz dugi, pranjavi put ka
manastiru, naizmenino vaui kukuruz i otpijajui iz meine. Povremeno se osvrtao. Fingo je bio
odsutan mnogo due od dva minuta. Brat Frensis je ve prestao da motri na Fingovo eventualno
pojavljivanje, kad se iz ruevina, daleko iza njega, zauo udaljeni povik. Okrenuo se. Razaznao je
udaljenu figuru duboresca koji je stajao na jednoj od gomila. Fingo je mahao rukama i glavom
silovito klimao na potvrdni nain. Frensis je uzvratio tako to je mahnuo rukom, a onda je krenuo
umorno svojim putem.
Dve nedelje, tokom kojih zamalo nije umro od gladi, imale su i cenu koja se morala platiti. Posle
tri-etiri kilometra poeo se teturati. Kad mu je do manastira preostalo jo oko kilometar i po,
onesvestio se pokraj puta. Tek u kasno popodne ga je eroki, koji se jaui vraao sa svoga obilaska,
primetio kako tamo lei, sjahao brzo i umivao mladia sve dok se ovaj nije postupno vratio svesti.
Tokom svoga povratka eroki se susreo sa magarcima za snabdevanje, zastao, i uo Fingov izvetaj
koji je potvrivao otkrie Brata Frensisa. lako nije bio spreman da poveruje da je Frensis otkrio ita
stvarno vano, svetenik je alio zbog toga to je ranije prema ovom mladiu ispoljio nestrpljenje.
Primetivi kutiju koja je leala nadomak njih, i iji je sadraj bio napola prosut po drumu, potom
bacivi pogled na cedulju u poklopcu, dok je Frensis sedeo oamuen i zbunjen na ivici staze, eroki
je zakljuio da deakove ranije kojetarije ipak moe smatrati posledicom romantine imaginacije a
ne ludila niti delirijuma.
Kriptu nije obiao niti je paljivo ispitao sadrinu kutije, ali bilo je oigledno bar to da je deko
pogreno interpretirao stvarne dogaaje a ne opisivao halucinacije pri ispovedanju.
Moe da dovri svoju ispovest im se vratimo, rekao je Iskueniku blago, pomaui mu da se
popne na lea kobile, iza sedla.
Mislim da ti mogu dati oprotaj ako ne insistira na linim porukama od svetaca. A?
Brat Frensis je u tom momentu bio suvie slab da insistira na bilo emu.
4

Dobro si postupio, humnuo je iguman konano. Ve je nekih pet minuta polako koraao po
svojoj radnoj sobi, pokazujui na svome irokom seljakom licu debelo nabrano miiavo mrtenje,
dok je Otac eroki nervozno sedeo na ivici svoje stolice. Ni jedan od te dvojice svetenika nije
progovorio jo od trenutka kad je eroki uao u ovu prostoriju odazivajui se pozivu svoga
gospodara; sad, kad je Iguman Arkos konano progunao te rei, eroki je malo poskoio.
Dobro si postupio, ponovi iguman, zastajui u centru sobe i mirkajui ka svome zameniku, koji
je najzad poeo da se oputa. Bila je skoro pono i Arkos se spremao da se povue i da odspava sat-
dva pre jutarnje slube. Jo vlaan i razbaruen od malopreanjeg uskakanja u bure sa vodom za
kupanje, podseao je erokija na oveka koji se preobrazio u medveda a zatim se nepotpuno vratio u
ljudsku formu. Na sebi je imao odedu od kojotove koe, a jedini nagovetaj njegovog slubenog
poloaja bio je grudni krst smeten u crno krzno na njegovim prsima koji je odsevao svetlou svee
kad god bi se iguman okrenuo ka radnom stolu. Nad elo mu se nadnosila mokra kosa, pa je u tom
momentu, sa svojom kratkom isturenom bradom i tim kojotskim koama, manje liio na svetenika a
vie na vojnog zapovednika punog suzbijenog bojnog gneva zbog nedavnog napada. Otac eroki,
poreklom od jedne porodice barona iz Denvera, imao je sklonost da formalno reaguje na slubenu
funkciju ljudi sa kojima je dolazio u dodir, naime da utivo govori oznakama slubenog poloaja a pri
tome da sebi ne doputa da vidi oveka koji nosi te oznake, i u tom pogledu ponaao se u skladu sa
obiajima na dvorovima mnogih epoha. Tako je Otac eroki uvek odravao i formalno srdane
odnose sa prstenom i grudnim krstom, sa slubenim poloajem svoga igumana, doputajui sebi da
vidi Arkosa oveka samo u najmanjoj moguoj meri. To je bilo prilino teko izvesti pod sadanjim
okolnostima, kad se Veleasni Otac Iguman tek vratio sa kupanja tako da je po svojoj radnoj sobi
tapkao bosim stopalima. Videlo se da je upravo rezao uljeve i zasekao suvie duboko: jedan noni
palac bio mu je krvav. eroki je nastojao da to ne primeuje, ali se oseao vrlo nelagodno.
Ti zna o emu govorim? zareao je iguman nestrpljivo.
eroki je oklevao. Da li biste mogli, Oe Igumane, biti konkretni moda mislite na neto to sam
uo samo tokom ispovesti? A? O! Pa, avo me je sigurno opseo! Ti si uo njegovu ispovest, to sam
isto zaboravio. Pa, zatrai da ti ispria ponovo, da bi mogao da razgovara mada Nebo zna da se
o tome i onako ve pria po elom manastiru. Ne, nemoj sad da ide kod njega. Ja u ti rei, a na ono
to je ve zapeaeno, ne odgovaraj. Video si ono tamo? Iguman Arkos je odmahnuo rukom prema
svom stolu po kome je sadrina kutije Brata Frensisa bila rasprostrta radi pregleda.
eroki je polako klimnuo glavom. Kad je pao, to mu je ispalo pokraj puta. Pomogao sam da se
to skupi, ali nisam paljivo zagledao. Pa, zna li ta on tvrdi da je to? Otac eroki je skrenuo
pogled. inilo se da to pitanje nije uo.
U redu, u redu, reao je iguman, nije vano ta on tvrdi da te stvari predstavljaju. Prosto idi i
sam paljivo pogledaj pa odlui ta ti misli da predstavljaju.
eroki je otiao, nagnuo se nad sto i pregledao hartije paljivo, jednu po jednu, dok je iguman
hodao i priao dalje, navodno sveteniku, a ustvari napola sebi.
Nemogue! Dobro si postupio to si ga poslao nazad pre nego to je uspeo da otkrije jo. Ali
naravno to nije najgori deo. Najgori deo je taj starac o kome on trua. Tu je stvar postala pregusta.
Ne znam nita to bi naoj stvari moglo naneti toliko tete kao poplava neubedljivih uda.
 Nekoliko stvarnih dogaaja, to svakako! Mora biti dokazano da je svojim dejstvom Beatus
izazvao udesne pojave - da bi do kanonizacije moglo doi. Ali moe se i preterati! Vidi
Blagoslovenog anga - postao beatus pre dva stolea, nikad nije kanonizovan za sveca - bar ne
dosad. A zato?
Njegov red je ispoljio previe ivu elju, eto zato. Kad god je neko preboleo kaalj, to je bilo
udesno izleenje od strane blagoslovenoga.
Vizije u podrumu, evokacije na zvoniku; zvualo je to vie kao kolekcija pria o duhovima, nego
kao spisak udesnih dogaaja. Moda su dva ili tri dogaaja imala istinsku vrednost, ali tamo gde je
toliko pleve dakle? Otac eroki die pogled. Zglavkovi njegovih aka pobeleli su na ivici stola, a
na licu mu se itala napetost. Izgledalo je da nije sluao.
Izvinite, Oe Igumane?
Pa, isto bi se moglo dogoditi i ovde, eto ta, ree iguman nastavljajui svoje lagano tapkanje
tamo-amo. Prole godine u pitanju je bio Brat Nojon i njegova udesna delatska oma. Ha! A
godinu dana pre toga Brat Smirnov udesno se izleio od kostobolje - kako? - tako to je dotakao
neto to je verovatno relikt naeg Blagoslovenog Lajbovica, kau mladi zvekani. A sad ovaj Frensis,
sreo on hodoasnika - koji je obuen u ta? - u kilt od upravo one sargije koju su navukli
Blagoslovenom Lajbovicu preko glave pre nego to su ga obesili. A za opasa koristi ta? Konopac.
Koji konopac? Ahaa, upravo onaj kojim Zastao je i pogledao u erokija. Po tom tvom praznom
pogledu jasno mi je da ovo jo nisi uo? Nisi? U redu, onda ne moe rei. Ne, ne, Frensis nije rekao
to. Sve to je rekao bilo je Iguman Arkos pokua da unese neto visine i istanjenosti u svoj inae
grubi glas. Sve to je Brat Frensis rekao bilo je - Sreo sam jednog sitnog starca, i mislio sam da je
hodoasnik na putu ka manastiru zato to je u tom pravcu iao, i taj je nosio jedan stari dak od
sargije vezan oko pojasa komadom konopca. I na kamenu je napravio znak, i taj znak je izgledao
ovako.
Iz depa svoje krznene odede Arkos je izvukao list pergamenta i podigao ga u svetlost svee, ka
erokijevom licu. Pritom je i dalje pokuavao, sa minimalnim uspehom, da imitira Brata Frensisa;
I ja nisam mogao shvatiti ta ti znaci znae. Moete li vi?
eroki je zurio u simbole
i potom odmahnuo glavom.
Nisam pitao tebe, ree Arkos svojim normalnim, grubim glasom.
Frensis je to rekao. Nisam ni ja znao. Sad znate?
Sad znam. Neko je potraio po knjigama. Ovo je lamedh, a ovo je sadhe. Hebrejska slova.
Sadhe lamedh?
Ne. S desna na levo. Lamedh sadhe. Slovo el. a onda zvuk ts.
Kad bi imalo znake za samoglasnike, moglo bi biti luts, lots, lets, lac, lic, bilo ta tako1.
Kad bi se izvesna slova unela izmeu ta dva znaka, moglo bi to zvuati kao LIH - pogodi ko.
Iajbo O, ne!
O, da! Brat Frensis na to nije pomislio. Neko drugi jeste pomislio.
Brat Frensis nije razmiljao o sargiji navuenoj preko glave i o konopcu za veanje; jedan od
njegovih drugara je porazmislio. I ta se dogaa? Ve noas, itav iskueniki deo zuji od slatke
priice da je Frensis tamo napolju sreo samoga Blagoslovenog i da je Blagosloveni otpratio deka
do mesta gde je to bilo i saoptio mu da e nai svoju vokaciju. Zbunjeno mrtenje preletelo je
preko erokijevog lica. Da li je Brat Frensis to rekao?
 NIJEEE! grmnu Arkos. Zar nisi sluao? Frensis takve stvari nije govorio. eleo bih da jeste,
tako mi smole; tada bih SREDIO tog nevaljalca! Ali on to pria slatko-i-prosto, prilino priglupo,
zapravo, i doputa da drugi uitaju znaenja. Ja jo nisam s njim lino popriao.
Poslao sam Upravnika Memorabilija da izvue njegovu priu. Bie bolje da ja porazgovaram
sa Bratom Frensisom, promrmlja eroki.
Uini to! Kad si uao, jo sam se dvoumio da li da te ivog ispeem ili ne. Mislim, zato to si ga
poslao u manastir. Da si ga pustio da ostane tamo u pustinji, ne bi nam sad kruila ova fantastina
lupetanja.

1 Prve tri pretpostavljene rei imale bi na engleskom odreena znaenja: Joots, lots, lets -
plen, mnogo, hajdemo. (Prim.prev.)

Ali, s druge strane, da je ostao tamo, ko zna ta je jo mogao iskopati iz tog podruma. Mislim da
si dobro postupio to si ga uputio ovamo. eroki, koji tu odluku nije bio doneo iz takvih razloga, sad
je zakljuio da je utanje najbolja politika.
Razgovaraj s njim, zareao je iguman. Onda ga poalji meni. Negde oko devet sati ujutro tog
blistavog ponedeljka. Brat Frensis je bojaljivo zakucao na vrata igumanove radne sobe. Jedna no
dobrog sna na tvrdom slamnom leaju u njegovoj dobro znanoj staroj eliji, i nekoliko zalogaja
nesviknutog doruka, moda nisu uinili nikakva uda za njegova izgladnela tkiva, niti potpuno
uklonili vrelu oamuenost iz njegovog mozga, ali taj relativan luksuz ipak mu je vratio jasnou uma
dovoljnu da uoi da ima razloga za strah. Bio je, zapravo, prestravljen, tako da njegovo prvo kucanje
na igumanova vrata niko nije uo. Ni sam Frensis ga nije mogao uti. Posle nekoliko minuta skupio je
hrabrost da opet zakuca.
Benedicamus Domino.
Deo? gratias? upita Frensis.
Ui, deae moj, ui! doviknuo mu je jedan prijatni glas koji je, posle nekoliko sekundi
uenja, Frensis sa zaprepaenjem prepoznao kao glas njegovoga suverenog igumana.
Okrene malu jabuku na vratima, sine moj, rekao je taj isti prijateljski glas poto je Brat
Frensis nekoliko sekundi ostao pred vratima, drei prste jo uvek sa zglavcima u poloaju za
kucanje.
D-d-da Frensis je jedva dodirnuo jabuku na vratima, ali kleta vrata su se, ipak otvorila; on
se bio nadao da e biti vrsto zaglavljena.
Gospodar Iguman je pp-poslao po - mene? zacijukao je iskuenik.
Iguman Arkosje nabrao usne i polako klimnuo glavom. Mmmmmda, Gospodar Iguman je
poslao po - tebe. Pa, ui i zatvori vrata. Brat Frensis je uspeo da zatvori vrata, posle ega je ostao
drhtei u sredini sobe. Iguman se poigravao nekima od onih iano-brkatih stvarica iz stare kutije za
alat.
Ili bi moda vie odgovaralo, ree Iguman Arkos, da si ti pozvao Veleasnog Oca Igumana.
Sad kad ti je Provienje ukazalo toliku milost i kad si postao toliko slavan, e? Nasmeio se
uspokojavajuim nainom.
He-he? nasmeja se Brat Frensis upitno. O, n-n-ne, moj Gospodaru.
Ne porie da si stekao slavu preko noi? Da te je Provienje odabralo da otkrije OVU
irokim razmahom ruke pokazao je relikvije na stolu ovu kutiju STARUDIJA, kako ju je njen
raniji vlasnik, nesumnjivo opravdano, nazvao?
Iskuenik je bespomono zamucao, i nekako uspeo da to okona irokim osmehom.
Ima sedamnaest godina i jasno je da si idiot, zar ne? To je nesumnjivo istina, moj Gospodaru
Igumane. Koje opravdanje misli da ponudi za to to smatra da si pozvan Religiji?
Nikakvo opravdanje, Magister meus. Aha? Tako? Znai osea da nisi pozvan da stupi u ovaj
red? O, jesam! jeknu iskuenik.
Ali opravdanje ne nudi?
Nikakvo.
Kretenu mali, pitam te za razlog. Poto nikakav razlog ne navodi, pretpostavljam da si spreman
da porekne da si ikoga sreo u pustinji prekjue, da kae da si se spotakao o ovu - ovu kutiju
STARUDIJA bez iije pomoi, i da je ono to sam od drugih sluao samo - buncanje u groznici?
O, ne, Dom Arkose!
O, ne, ta?
Ne mogu poricati ono to sam sopstvenim oima video, Veleasni Oe.
Znai, ipak jesi sreo nekog anela - ili je to bio neki svetac? - ili moda jo ne svetac? - i on ti
je pokazao gde da trai? Nikad nisam rekao da je bio
I ovo je tvoje opravdanje za uverenje da ima instinsku vokaciju, zar ne? Tvrdnja da ti je taj, taj,
hoemo li ga zvati stvor? - govorio o nalaenju glasa, i oznaio kamen svojim inicijalima, i rekao ti
da je to ono za im traga, i kad si zavirio ispod - OVO je bilo tamo. A? Da, Dom Arkos.
Kakvo je tvoje miljenje o tvojoj gnusobnoj tatini? Moja gnusobna tatina je uistinu
neoprostiva, moj Gospodaru i Uitelju.
Zamiljati da si dovoljno vaan da su tvoja dela neoprostiva, to je jo ogromnija tatina,
zagrme suvereni vladalac manastira.
Moj Gosdaru, ja sam uistinu crv. Vrlo dobro, potrebno je da samo porekne ono o
hodoasniku.
Niko drugi nije takvu osobu video, zna. Koliko razumem on je navodno bio krenuo u ovom
pravcu? ak je rekao da bi mogao zastati ovde? I raspitivao se o manastiru? Da? A kud je onda
nestao, ako je ikad postojao? Niko takav nije ovuda proao. Brat koji je u to vreme bio na dunosti u
kuli osmatranici nije ga video. E? Jesi li sad spreman da prizna da si ga samo zamiljao?
Kad ne bi stvarno postojale dve oznake na tom kamenu gde je on onda bih moda mogao
Iguman je sklopio oi i uzdahnuo umorno. Oznake su tamo - ali jedva vidljive, priznao je.
Mogao si i ti sam da ih naini. Ne moj Gosdaru.
Hoe li priznati da si izmislio tog starog stvora? Ne, moj Gosdaru.
Vrlo dobro, zna li ta e ti se sad dogoditi?, Da, Veleasni Oe.
Onda se pripremi da to primi.
Drhtei, iskuenik je prikupio mantiju sebi oko struka i nagnuo se preko stola. Iguman je izgukao
jedan stameni lenjir od hikori drveta iz fioke, oprobao ga na svom dlanu, a onda estoko raspalio
Frensisa po stranjici.
Deo gratias!, uzvratio je iskuenik posluno, jeknuvi samo malo.
Raspoloen si da se predomisli, deae moj? Veleasni Oe, ne mogu poricati
PLJAS!
Deo gratias!
PLJAS!
 Deo gratias!
Deset puta je ova jednostavna ali bolna litanija ponovljena; Srat Frensis je, kao to se od njega i
oekivalo, izlajavao svoju zahvalnost Nebu za svaku areu pouku o poniznosti. Posle desetog udarca
iguman je zastao. Brat Frensis je bio na vrhovima prstiju i malice je poskakivao.
Suze su mu curile iz uglova stisnutih oiju.
Dragi moj Brate Frensise, ree Iguman Arkos, jesi li sasvim siguran da si video tog starca?
Siguran cijuknu on, eliei se da dobije jo. .
Iguman Afkos je klinikim pogledom osmotrio mladia, onda obiao oko svog stola i seo
humnuvi. Neko vreme je besno zurio u list pergamenta sa slovima.
ta misli, ko je to mogao biti? promrmlja Iguman Arkos rasejano.
Brat Frensis je otvorio oi, to je dovelo do kratkotrajnog prosipanja vode.
A, ubedio si me, deae, i utoliko gore po tebe. Frensis nita nije rekao, ali se u sebi molio da
se potreba da svoga suverena uverava u svoju istinoljubivost ne pojavi esto. Posluao je nervozni
gest svoga igumana i spustio tuniku.
Moe da sedne, ree iguman, ije je ponaanje postalo, ako ne srdano, onda bar nemarno.
Frensis je poao do naznaene stolice, napola se spustio u nju, ali je onda mirnuo bolno i opet
ustao, Ako je Veleasnom Ocu Igumanu svejedno
U redu, onda stoj. I onako te neu dugo zadrati. Ii e napolje i dovrie svoj Post. Zastao
je, primetivi da se iskuenikovo lice malo razvedrilo. A ne, nee! odrezao je. Nee se vratiti
na isto mesto.
Trampie pustinjaka mesta sa Bratom Alfredom; vie ne sme da ide blizu onih ruevina.
Dalje, zapovedam ti da o ovoj stvari vie ni sa kim ne razgovara, sem sa svojim ispovednikom i sa
mnom, iako je. Nebo zna, teta ve uinjena. Zna li ta si izazvao? Brat Frensis je odmahnuo
glavom. Poto je jue bila nedelja. Ve leasni Oe, od nas se nije trailo da utimo, pa sam prilikom
rekreacije samo odgovarao na pitanja drugova. Mislio sam Pa, tvoji drugovi su skuvali vrlo
slatko objanjenje, sine moj. Da li si znao da si tamo sreo lino Blagoslovenog Lajbovica?
Frensisovo lice jedan momenat bejae prazno; onda on opet odmahnu glavom. O, ne, moj Gosdaru
Igumane. Siguran sam da to nije mogao biti on. Blagosloveni Muenik ne bi uradio onako neto. Ne
bi uradio onako ta?
Ne bi gonio oveka i pokuavao da ga udari tapom na ijem je jednom kraju ekser.
Iguman je obrisao usta da bi sakrio nehotini osmeh. Uspeo je da ve sledeeg momenta poprimi
misaon izraz. A, sad, to nisam znao.
Tebe je gonio, zar ne? Da, to sam i mislio. Rekao sisvojim kolegama iskuenicima i taj deo?
Jesi, a? E pa vidi, oni nisu smatrali da to iskljuuje mogunost da je on Beatus. E sad ja sumnjam da
ima vrlo mnogo ljudi koje bi Beatus jurio motkom, ali Prekinuo je, jer videi izraz na
iskuenikovom licu nije mogao a da se ne nasmeje. Dobro, sine - ali ta misli, ko je to mogao biti?
Mislio sam da je to moda hodoasnik koji se zaputio da poseti nae svetilite. Veleasni Oe.
To jo nije svetilite i ne sme ga tako nazivati. A u svakom sluaju nije bio to, ili bar nije to
uinio. A nije ni proao pored naih kapija, sem ako osmatra nije spavao. A iskuenik koji je bio na
osmatranici porie da je spavao, mada priznaje da je tog dana bio pospan. ta, dakle, ti
pretpostavlja?
Ako e mi Veleasni Otac Iguman oprostiti, bio sam i ja nekoliko puta na strai.
I?
 Pa, kad je sunan dan i ne kree se nita sem leinara, posle nekoliko asova ovek pone prosto
da gleda gore, ka leinarima. A to ti pone, je li? Kad treba da pazi na stazu! I ako suvie dugo
zurite u nebo, onda vam se um nekako isprazni - ne da stvarno zaspite, nego ste, onako, preokupirani.
Znai to ti radi kad si na strai, je li? zarea iguman.
Ne obavezno. Mislim, ne, Veleasni Oe, ne bih ja ni znao da mi se to desilo, valjda. Brat De -
mislim - jedan brat koga sam jednom odmenio bio je takav. ak nije ni znao da je dolo vreme da se
osmatra menja. Prosto je tako sedeo u kuli i otvorenih usta zurio u nebo.
Oamuen.
Jeste, a prvi put kad se ti bude tako skamenio, naii e paganska ratna horda iz zemlje Jutah,
poubijae nekoliko batovana, poruie nam sistem za irigaciju, upropastiti useve, i nabacati stene u
bunar, pre nego to uzmognemo da ponemo sa odbranom. Zato izgleda tako - a, zaboravio sam - ti
si bio roen u Jutahu pa si pobegao, zar ne? Ali nije bitno, moglo bi se desiti, moda, da si u pravu za
straara - kako je mogao da mu promakne prolazak tog starca, mislim. Siguran si da je to bio samo
jedan obian starac - nita vie? Nije bio aneo? Niti blagosloveni? Iskuenikov pogled je, zanet u
misli, otplovio ka plafonu, zatim se hitro spustio na lice njegovog gospodara. Da li aneli i sveci
bacaju senku?
Da - mislim, ne. Mislim - otkud ja znam! Senku je bacao, zar ne? Pa bila je to tako mala
senka da se jedva mogla videti. ta?
Zato to je bilo blizu podneva.
Imbecilu! Ne pitam ja tebe da mi kae ta je on bio. Znam ja vrlo dobro ta je on bio, ako si ga
uopte video. Iguman Arkos je pesnicom vie puta lupio po stolu radi naglaavanja rei. elim da
znam da li si ti Ti! -apsolutno siguran da je to bio samo jedan obian starac! Ovaj pravac ispitivanja
delovao je na Brata Frensisa zbunjujue. U
njegovom umu, granica izmeu stvari prirodnih i stvari natprirodnih nije bila oznaena nekom
istom pravom linijom, nego pre jednom prelaznom zonom sumraka. Neke stvari bile su oigledno
prirodne, a neke druge oigledno natprirodne, ali izmeu tih ekstrema postojao je region konfuzije
(njegove sopstvene) - zona vanprirodnog, gde su stvari nainjene od obine zemlje, vazduha, vatre i
vode ispoljavale uznemirujuu tendenciju da se ponaaju kao Stvari. Za Brata Frensisa, u taj region
spadalo je sve to je on mogao videti ali ne i razumeti. Sem toga. Brat Frensis nikad nije bio
apsolutno siguran, kako je od njega iguman zatraio da bude, da ita razume ba dobro. Tako je, ve
samim postavljanjem pitanja apsolutne sigurnosti, Iguman Arkos nehotice bacio iskuenika u zonu
sumraka, u onu istu perspektivu iz koje je stareva prva pojava izgledala poput beznoge crne crtice
koja migolji usred jezera toplotnih iluzija na stazi, u istu perspektivu koja se za trenutak pojavila kad
se iskuenikov svet suzio tako da je u njemu ostala samo aka koja nudi esticu hrane. Ako je neko
nadljudsko stvorenje odabralo da se maskira u ljudsko bie, kako bi on mogao da prozre tu masku, ili
da nasluti da maska postoji? Ako takvo bie ne bi elelo da ga iko prozre, zar se ne bi setilo da baci
senku, ostavi otiske stopala, jede hleb i sir? Zar ne bi moglo i da vae zainski list, pljune na
gutera, seti se da imitira reakcije smrtnika koji je zaboravio da obue sandale pre stupanja na vrelo
tlo? Frensis nije bio spreman da ocenjuje inteligenciju ili dosetljivost paklenih ili rajskih bia, ili da
nagaa o obimu njihovih glumakih sposobnosti, iako je pretpostavljao da su takva stvorenja ili
pakleno pametna ili rajski pametna. Samim postavljanjem pitanja iguman je odredio prirodu
Frensisovog odgovora, koja je bila: baviti se tim pitanjem kojim se ranije nije bavio.
Dakle, deko?
 Moj Gosdaru Igumane, vi ne pretpostavljate da je on mogao biti Ja od tebe traim da ne
pretpostavlja. Traim da bude ravno siguran. Da li je bio ili nije bio obina osoba od krvi i mesa?
Bilo je to zastraujue pitanje. To to je pitanje silazei sa usana osobe tako uzviene kao to je
njegov suvereni iguman dobilo uveano dostojanstvo, inilo ga je jo vie zastraujuim, iako je
mogao jasno videti da mu njegov vladalac to pitanje postavlja samo zato to eli jedan odreeni
odgovor. Taj odgovor je iguman prieljkivao prilino estoko. Ako ga je tako estoko prieljkivao,
znai da pitanje mora biti vano. Ako je pitanje jednom igumanu vano, onda je vie nego vano za
Brata Frensisa koji ne sme pogreiti.
Ja - ja mislim da je bio od mesa i krvi, Veleasni Oe, ali ne ba obian. U ponekom pogledu
bio je prilino neobian. U kom pogledu? upita Iguman Arkos otro.
Na primer - kako je pravo mogao da pljune. A mislim da je mogao i da ita.
Iguman je sklopio oi i protrljao slepoonice, oito ogoren. Kako je maloas lako mogao prosto
rei deaku da je taj njegov hodoasnik bio nekakva skitnica, a onda mu zapovediti da misli tako a ne
drukije. Ali dopustivi deaku da uvidi da se tu moe postaviti pitanje, uinio je takvu komandu
neefektnom jo pre nego to ju je izgovorio. Ako se ljudskoj misli uopte moe zapovedati, moe joj
se jedino narediti da ide putevima koji su i inae u skladu sa razumom; ako naredi suprotno, misao
nee posluati. Kao i svi mudri vladaoci, Iguman Arkos nije izdavao zapovesti uzalud, kad je bilo
mogue ne posluati a nemogue nametnuti sprovoenje nareenja. Bolje je gledati na drugu stranu
nego izdavati zapovesti uzaludno. Postavio je pitanje na koje ni sam ne bi mogao razumno odgovoriti,
poto tog starca nikad nije video, pa je prema tome izgubio pravo da propie kako odgovor mora
glasiti.
Izlazi napolje, ree on najzad, ne otvarajui oi.
5

Donekle zbunjen komeanjem u manastiru, tog istog dana vratio se Brat Frensis u pustinju da
dovri svoj Veliki post u prilino tunoj samoi. On je oekivao da e ostaci izazvati neko uzbuenje,
ali iznenadilo ga je preterano interesovanje koje su svi pokazali za starog lutalicu. Frensis je o tom
starcu govorio prosto zbog uloge koju je starac odigrao, sluajno ili voljom Provienja, u
kaluerovom nehotinom otkrivanju kripte i ostataka u njoj. Hodoasnik je bio, sa Frensisovog
stanovita, samo sporedni element u jednoj emi nalik na mandalu2 u ijem centru su leale relikvije
jednog sveca. Ali njegovi kolege iskuenici kao da su se vie zanimali za hodoasnika nego za
relikvije, a ak i iguman ga je pozvao da ga ispituje ne o kutiji nego o tom starcu. U vezi sa starcem
postavili su mu stotinu pitanja na koja je mogao odgovoriti samo: Nisam primetio, ili Nisam ba u
tom trenutku gledao, ili Ako je to rekao, ne pamtim, a neka od tih pitanja bila su malo uvrnuta.
Zato se on pitao: Da ii je trebalo da primetim? Da li sam bio toliko glup da ne gledam ta radi? Zar
nisam dovoljno pazio na njegove rei? Jesam li propustio neto vano zato to sam bio oamuen?
O tome je sumorno razmiljao u tami dok su vuci lunjali oko njegovog novog logorita i
ispunjavali no svojim zavijanjem. Uhvatio je sebe kako
O tome razmilja i tokom onih perioda dana koji su bili odreeni za molitve za duhovna vebanja
u vezi sa Velikim postom opredeljivanja, pa je to i priznao pri ispovedanju Nastojniku erokiju kad
je ovaj dojahao u obilazak sledee nedelje. Ne treba da dopusti da te romantine matarije drugih
uznemiravaju; ima dovoljno nevolja i sa sopstvenima, rekao mu je svetenik kad ga je prvo izgrdio
zbog zanemarivanja vebi i molitava. Oni pitanja ne smiljaju na bazi onoga to bi moglo biti
istinito, takva pitanja oni izmukavaju na bazi onoga to bi moglo biti senzacionalno kad bi kojim
sluajem bilo istinito. Smeno je to! Mogu ti rei da je Veleasni Otac Iguman naredio itavom
iskuenikom delu manastira da obustavi razgovore o toj stvari.
Samo trenutak kasnije eroki je, na nesreu, dodao: Stvarno nije bilo na tom starcu nita to bi
nagovestilo natprirodnost - a? Nije bilo? sa samo najblaim tragom nade u glasu kojim je to pitao.
To pitanje je sebi i Brat Frensis postavljao. Ako je ikakvih nagovetaja natprirodnosti i bilo, on
ih nije primetio. Ali, opet, sudei po broju pitanja na koja nije mogao odgovoriti, on ba i nije mnogo
primetio.

2 Mandala, istonjaki vizuelni simbol nalik na krug iz ijeg centra se ire simetrine are.
Mandala simbolizuje centar svesti ili centar sveta. (Prim.prev.)

To izobilje pitanja stvorilo je u njemu utisak da je njegovo neuspeno posmatranje bilo, na neki
nain, krivica. Svojevremeno, kad je otkrio sklonite, osetio je zahvalnost prema tom hodoasniku.
Ali dogaaje ipak nije interpretirao samo sa stanovita svojih interesa, svoje elje da nae makar i
mrvicu dokaza da je itav svoj ivot posvetio manastirskom trudu ne toliko svojom voljom koliko
milou bojom, koja je njegovoj volji dala mo, ali ne i prinudu, da se valjano opredeli. Moda su
ovi dogaaji imali mnogo vei znaaj koji je on, totalno obuzet svojim interesovanjima, prevideo.
Kakvo je tvoje miljenje o tvojoj gnusobnoj tatini?
Moja gnusobna tatina je, moj Gosdanj, kao tatina one make iz prie koja je studirala
ornitologiju.
 Njegova elja da poloi svoju konanu, venu zakletvu - nije li ona bila srodna motivima maora
koji je postao ornitolog? - samo da bi u slavnom svetlu prikazao svoju ornitofagiju, da bi ezoterino
prodirao Penthestes atricapillus a nikad mieve. Jer, ba kao to je taj maor bio od Prirode pozvan
da bude pticoder, tako je i Frensis bio svojom prirodom pozvan da gladno prodire svako znanje
koje se tada predavalo; poto nije bilo drugih kola sem monakih, obukao je prvo mantiju
kandidatsku, zatim iskueniku. Ali gajiti slutnje da ga je i Bog, a ne samo Priroda, pozvao da
postane zakleti kaluer ovog reda?
ta je drugo mogao? Nije se mogao vratiti u svoju domovinu, Jutah. Kao malo dete prodat je
jednom amanu, koji je nameravao da ga obui za svog slugu i pomagaa. Poto je pobegao, nije se
mogao vratiti, sem da se suoi sa jezivom plemenskom pravdom. Ukrao je amanovu imovinu
(naime, sebe samog); u Jutahu je lopovska profesija bila ugledna, ali biti uhvaen - to je
predstavljalo smrtni zloin u sluaju kad je rtva krae bio plemenski arobnjak. Sem toga, Frensis
se ne bi rado opet spustio u relativno primitivan ivot nepismenog pastirskog naroda, posle
kolovanja steenog u manastiru.
ta je preostajalo? Kontinent bejae retko naseljen. Pomislio je na zidnu mapu u manastirskoj
biblioteci i na krto prisustvo rafiranih zona na njoj, koje su oznaavale regione - ako ne
civilizacije, ono bar graanskog reda, gde je preovladavala neka forma zakonitog suvereniteta jaa
od plemenske. Ostatak kontinenta bio je naseljen, veoma razreeno, narodom uma i ravnica; ti ljudi
veinom su bili ne divljaci nego prost narod povezan u klanove i organizovan u malene zajednice tu i
tamo, a iveli su od lova, skupljatva, i primitivne poljoprivrede; njihova stopa nataliteta bila je
jedva dovoljna (ostavljajui po strani raanje monstruma i nenormalaca) da odri istu brojnost
populacije. Glavne ekonomske aktivnosti na kontinentu, izuzimajui neke primorske regione, sastojale
su se od lova, obraivanja zemlje, ratovanja i arobnjatva - a ovo poslednje bilo je
najperspektivnija industrija za svakog mladia koji je imao mogunost da bira zanimanje i koji je
na umu kao primarne ciljeve imao maksimalno bogatstvo i maksimalni presti.
kolovanje koje je Frensis u manastiru dobio nije ga pripremilo ni za ta to bi moglo biti od
praktine koristi u jednom mranom, neznalakom svetu mukotrpnog svakodnevnog rada, gde
pismenost nije ni postojala i gde, shodno tome, pismeni mladi nije bio od koristi zajednici sem ako
je mogao takoe i da obrauje zemlju, ratuje, lovi ili ako je imao specijalni talenat za meu-
plemenske krae ili za otkrivanje vode i upotrebljivog metala. ak i u tim meusobno jako udaljenim
kraljevinama gde je postojala neka vrsta dravnog poretka, injenica da je pismen ne bi Frensisu
nimalo pomogla ako bi morao iveti odvojeno od Crkve. Dodue, sitni baroni su ponekad
zapoljavali po jednog ili dvojicu pisara, ali takvi sluajevi bili su retki do zanemarljivosti, a i kad
bi se takvo mesto pojavilo popunio bi ga neki kaluer, isto toliko verovatno kao i neki svetovnjak
odkolovan u manastiru.
Jedina potranja za pisarima i sekretarima postojala je unutar same Crkve, ija je tanuna
hijerarhijska mrea bila razapeta preko kontinenta (a ponekad i do vrlo dalekih obala, mada su
poglavari inostranih dioceza bili praktino autonomni vladaoci, podvrgnuti Svetoj Stolici u teoriji ali
retko u praksi, odseeni od Novog Rima ne toliko izmom koliko retko prelaenim okeanima) tako da
se mogla odrati samo putem komunikacijske mree. Crkva je postala, istom koincidencijom i bez
ikakve svoje namere da to bude, jedini kanal prenoenja vesti od mesta do mesta irom kontinenta.
Ako bi na severoistoku izbila kuga, jugozapad je ubrzo saznavao za to, kroz uzgredne prie i
prepriavanja crkvenih glasnika koji su ili ka Novom Rimu ili se iz njega vraali.
 Ako bi na dalekom severozapadu nekoj hrianskoj diocezi zapretila infiltracija nomada, lako bi
se moglo desiti da uskoro sa predikaonica daleko na jugu i istoku pone itanje enciklike, papskog
pisma svim vernicima, u kome bi moglo biti dato upozorenje na tu opasnost i zatim pruen apostolski
blagoslov Ijudima svakog drutvenog poloaja, ako su samo vini oruju, koji, imajui sredstva
potrebna za preduzimanje ovog putovanja, mogu biti pobono naklonjeni da ga i preduzmu, sa ciljem
da se zakunu na vernost Naem voljenom sinu, N-u, zakonitom vladaru tog mesta, za onoliki period
vremena koliko moe izgledati potrebno da bi se tamo odravale stojee armije radi odbrane
Hriana od sve vee horde pagana ije je bezobzirno divljatvo mnogima poznato i koji su, na Nau
najveu alost, muili, ubili i pojeli one svetenike boje koje smo im Mi Sami poslali sa Reju,da bi
mogli kao jagnjad da uu u tor sa Jagnjetom ijeg stada na Zemlji smo Pastir Mi; jer, iako Mi nikad
nismo pali u oajanje niti prestali moliti se da ta nomadska deca tame budu uvedena u Svetlost i da u
Nae kraljevine uu u miru (jer ne treba pomisao gajiti da bi miroljubive strance trebalo odbijati od
zemlje tako ogromne i prazne; ne, treba dobrodolicom pozdraviti one koji dou u miru, pa ak i ako
su neupoznati sa vidljivom Crkvom i njenim Boanskim osnivaem, dokle god sluaju onaj Zakon
Prirodni koji je upisan u srca svih ljudi i koji ih sa Hristom vee u duhu, makar i da ne znaju za Ime
Njegovo), svejedno je prikladno i valjano i predostrono da se narod hrianski, molei se za mir i
za oduhovljenje pagana, pripremi za odbranu na severozapadu, gde se horde sakupljaju i gde su
pojave paganskog divljatva u poslednje vreme uestale, i svakome pojedinome od vas, voljeni
sinovi, koji moete oruje poneti i koji ete putovati na severozapad da sjedinite snage sa onima koji
se pravedno pripremaju da brane svoje zemlje, domove i crkve, Mi dajemo i ovim pruamo, kao znak
Nae specijalne naklonosti, Apostolski Blagoslov. Frensis je jedno krae vreme razmiljao o
mogunosti da i sam poe na severozapad ako ne uspe u ovom Redu da nae svoju vokaciju.
Meutim, on je, iako snaan i dovoljno vest sa maem i lukom, bio prilino niskog rasta i ne
osobito masivno graen, dok su - prema glasinama pagani bili visoki po devet stopa. Nije mogao
posvedoiti da li su te glasine istinite, ali nije video razloga da ih smatra neistinitim.
Sem pogibije u borbi, malo ta drugo je mogao smisliti kao svrhu svog ivota - malo ta to bi se
inilo vrednim truda - ako ne bi mogao taj ivot posvetiti ovom Redu.
Njegovo vrsto uverenje da je dobio svoju vokaciju nije bilo slomljeno, nego samo malice
savijeno, igumanovim ibanjem i sopstvenim razmiljanjem o maoru koji je postao ornitolog iako ga
je Priroda pozvala samo da bude ornitofag. Ta misao ga je oalostila u tolikoj meri da je podlegao
jednom iskuenju, i zato je na dan Palmine nedelje, kad je do kraja Velikog posta ostalo jo samo est
dana, Nastojnik eroki uo od Frensisa (ili od sasuenog, Suncem sprenog ostatka Frensisa, u kome
se nekako odrala uaurena dua) nekoliko kratkih promuklih kreketa koji zajedno dadoe najsaetiju
ispovest koju je Frensis ikad izgovorio ili eroki ikad uo:
Blagoslovite me, Oe; pojeo sam gutera.
Otac eroki je otkrio, poto je mnogo godina kao ispovednik sluao pokajanja isposnika, da mu
je uhodanost dala, kao onom grobaru iz prie, osobinu da mu lako ide, pa je odgovorio savreno
ravnoduno, i ne trepnuvi: Da li je to bio dan uzdravanja, i da li je delo bilo sa namerom
pripremano?
Pustinjaci su ve bili onostran marenja, naime, u toliko loem stanju da vie nizata nisu marili;
da nije bilo tako, mogli su primetiti da im je usamljenitvo tokom Svete Nedelje lake nego tokom
svih ranijih nedelja Velikog posta; jer, jedan deo Liturgija Pasije prenet je izvan manastirskih zidina,
da dotakne pokajnike u isposnikim sklonitima njihovim; dvaput je Eukaristija izlazila, a u Veliki
etvrtak sam iguman je krenuo u obilazak, sa erokijem i trinaest kaluera, da kod svakog
pustinjakog sklonita obavi Mandatum. Igumanovu odeu sakrivahu kapuljaa i ogrta; lav je uspeo
da izgleda ponizan maltene kao mae dok je kleao, prao i ljubio noge svojim podinjenim
isposnicima uz maksimalnu ekonominost pokreta i minimum spektakla i teatralnosti, a za to vreme su
ostali napevali antifone. Mandatum novum do vobis: ut diligatis invicem Na Veliki Petak,
Procesija Krsta iznela je raspee prekriveno velom, pa je zastajala kod svakog pustinjakog sklonita
da pred pokajnikom postepeno die veo, santimetar po santimetar, radi Divljenja, dok su kalueri
napevali Prekore:
Narode moj, ta sam ti uinio? U emu sam ti jad zadao?
Odgovori Uzdigao sam te silom vrline; a ti me vea o krst A onda, Sveta Subota.
Unee ih kalueri jednog po jednog, a oni su, pregladneli, buncali.
Frensis je bio petnaest kilograma laki i nekoliko stupnjeva slabiji nego na Pepeljavu Sredu. Kad
ga, u njegovoj eliji, postavie na noge, zatetura se, i pade ne stigavi do leaja. Braa ga podigoe
na leaj, okupae ga, obrijae, namazae melemom njegovu opeenu kou; za to vreme je Frensis, u
delirijumu, brbljao o neemu to je obueno u komad sargije opasan oko bedara, nazivao to neto
ponekad anelom a ponekad svecem, esto prizivao ime Lajbovic i pokuavao da se izvini.
Njegovoj brai iguman je zabranio da o toj temi priaju, pa su samo izmenjivali znaajne poglede
ili izmeu sebe misteriozno klimali glavama.
Izvetaji procurie do igumana.
Dovedite ga ovamo, promumlao je pisaru, im je uo da Frensis moe da hoda. Ton njegovog
glasa bio je takav da pisar ode sitnim trkom.
Porie li da si ove stvari govorio? reao je iguman.
Ne seam se da sam ih govorio, moj Gosdaru Igumane, ree iskuenik, bacajui poglede ka
igumanovom lenjiru. Moda sam govorio u bunilu.
Pod pretpostavkom da si tada buncao - da li bi sada rekao isto? O tome da je onaj hodoasnik
bio Beatus? O, ne, Magister meus! Onda kai suprotno.
Ja mislim da taj hodoasnik nije bio Beatus.
Zato ne jednostavno: nije bio?
Pa, poto nikad nisam video Blagoslovenog Lajbovica lino, ne bih
Dosta! naredi iguman. I previel Od sad pa za dugo, dugo vreme neu vie ni da te ujem ni da
te vidim! Napolje! Ali, samo jo neto - NE
OEKUJ da poloi zakletvu sa ostalima ove godine. Nee ti biti dozvoljeno.
Frensis je to primio kao udarac balvanom u stomak.
6

Kao tema za konverzaciju, onaj hodoasnik je ostao, u manastiru, pod zabranom; ali u pogledu
relikvija i sklonita od radioaktivnih padavina ta zabrana je morala biti postepeno ublaena, to je
obuhvatilo svakog sem otkrivaoca tih stvari; jedino je on i dalje bio pod zapoveu da o njima ne
razgovara, i da, po mogunosti, to manje o njima misli. Ipak, nije mogao izbei da ponekad poneto
uje, pa je znao da u jednoj od manastirskih radionica kalueri obrauju te dokumente, ne samo
Frensisove nego i druge koji su naeni u prastarom radnom stolu pre nego to je iguman zapovedio da
sklonite bude zatvoreno.
Zatvoreno! Ta vest je uzdrmala Brata Frensisa. Sklonite bejae jedva dotaknuto. Posle
Frensisove avanture nije nainjen nikakav dalji pokuaj da se prodre u tajne sklonita, sem to je
otvoren taj radni sto koji je Frensis uzaludno pokuavao da otvori pre nego to je primetio kutiju.
Zatvoreno! Bez ikakvog pokuaja da se otkrije ta bi moglo leati iza unutranjih vrata obeleenih
natpisom Unutranji Kapak i ta sadri Zaptivena ivotna Sredina. ak ni kosti nisu sklonjene, ni
kamenje.
Zatvoreno! Istraivanje odjednom ugueno, bez vidljivog razloga.
Onda je poelo govorkanje.
Emili je imala zlatan zub. Emili je imala zlatan zub. Emili je imala zlatan zub. Bilo je to,
zapravo, sasvim istinito. Radilo se o jednoj od onih istorijskih trivijalnosti koje nekako uspevaju da
nadive znaajne fakte koji su zasluili da se neko potrudi i zapamti ih ali koji su ostajali nezapisani
tako dugo da je na kraju nekimonaki istoriar morao pisati: Ni iz sadraja Memorabilija ni iz ma
kog od dosad otkrivenih arheolokih izvora ne moe se doznati ime vladara koji je drao Belu kuu
tokom srednjih i poznih ezdesetih godina, mada je Br. Barkus tvrdio, ne bez izvesnih dokaza, da bi
njegovo ime moglo biti
A ipak je u Memorabilijama bilo jasno zabeleeno da je Emili imala jedan zlatan zub.
Nije se trebalo uditi to je Gospodar Iguman naredio da se kripta smesta zapeati. Seajui se
kako je podigao onu drevnu lobanju i obrnuo je licem ka zidu, Brat Frensis se iznenada uplaio gneva
Neba. Na poetku Potopa plamena Emili Lajbovic je nestala sa lica Zemlje, a njen udovac je tek
posle mnogo godina priznao da je mrtva.
Prialo se da je Bog, u elji da iskua oveanstvo koje se uzgordilo kao u Nojevo vreme,
zapovedio mudracima te epohe, a meu njima i Blagoslovenom Lajbovicu, da naprave velike ratne
maine kakve na Zemlji jo ne bejahu bile viene, oruja tako mona da je unutar njih leao plamen
samog Pakla, i da je dozvolio da ti arobnjaci predaju oruja vladarima, i svakom vladaru ponaosob
kau: Ovo smo za tebe napravili samo zato to neprijatelji takvu stvar imaju, tako da sad saznaju da
i ti to ima, pa da se ne usude da udare. Potrudi se, moj Gosdaru, da se pai njih koliko i oni tebe,
tako da niko ne upotrebi ovu uasnu stvar koju smo nainili.
Ali vladari nisu nimalo marili za rei svojih mudraca, nego je svaki za sebe mislio: Ako samo
mogu dovoljno brzo udariti, i tajno, unitiu one druge na, spavanju,; pa nee imati ko da uzvrati;
Zemlja e moja biti.
Takva bejae ludost vladara, pa je Potop plamena usledio.
Kroz nekoliko nedelja - a neki kau kroz nekoliko dana - od prvog putanja paklene vatre. Potop
plamena je okonan. Gradovi su postali jezerca stakla okruena beskrajnim prostranstvima
polomljenog kamena.
Narodi sa Zemlje nestaoe, a tlo bejae pokriveno telima ljudi i stoke, a i svakojakih zveri, i
ptica iz vazduha, i svega to je letelo, i svega to je plivalo u rekama, puzilo po travi ili rovarilo u
rupama; sve je to obolelo i umrlo i zemlju pokrilo, a ipak tamo gde su demoni Radioaktiva pokrili
predeo, tela neko vreme nisu poinjala da triinu, sem u dodiru sa plodnom zemljom. Veliki oblaci
gneva obuhvatili su ume i polja, drvee je od njih venulo i usevi umirali. Velike pustinje nastale su
tamo gde je nekad ivot bio, a na onim mestima na Zemlji gde su ljudi i dalje iveli, svi obolee od
zatrovanog vazduha; pa iako su neki izbegli smrt, niko ne ostade nedotaknut; mnogi su umrli ak i u
onim zemljama gde oruja nisu udarila, od zatrovanog vazduha.
U svim delovima sveta ljudi su beali sa mesta na mesto, pa je nastala zbrka jezika. Silan se gnev
razbuktao protiv vladara i slugu vladarskih i protiv arobnjaka koji su oruja izmislili. Godine su
prole, a ipak Zemlja nije bila oiena. To je u Memorabilijama jasno zapisano.
Iz zbrke jezika, iz meanja ostataka mnogih nacija, iz straha, rodila se mrnja. I mrnja ree:
Kamenujmo i rasporimo i spalimo one koji su ovo uinili. Neka holokost bude, ali u njemu da izgore
poinioci ovog zloina, zajedno sa svojim plaenicima i svojim mudracima; u vatri neka nestanu i
oni, i dela njihova, imena njihova, ak i uspomene na njih. Unitimo sve to, i uimo decu svoju da je
svet nov, tako da nita ne saznaju o deiima ranije poinjenim. Neka bude veliko brisanje znanja, a
onda e svet poeti ponovo.
I tako se dogodilo da, posle Potopa, posle Radioaktiva, posle kuge, ludila, zbrke jezika, i posle
gneva, pone krvoprolie Brisanja znanja, kad su ostaci oveanstva druge ostatke rastrzali ud po ud,
ubijajui vladare, naunike, voe, tehniare, uitelje, pa i svakog drugog za koga su predvodnici
razbesnelih rulja rekli da je zasluio smrt zato to je doprineo da Zemlja postane to to je postala. U
oima tih rulja nita tako omraeno ne bejae kao uen ovek, u poetku zato to su ueni sluili
vladarima, a kasnije zato to su ueni odbijali da se pridrue krvoproliu i rulje nazivali
krvoednim neznalicama.
Sa radou su gomile prihvatile to ime, prihvatile povik: Neznalice!
Da, da! Ja sam neznalica! Jesi li ti neznalica? Grad emo podii, nazvaemo ga Neznanj, zato to
e do tad sva ova pametna kopilad koja su ovo napravila biti mrtva! Neznalice, krenimo! Ovo e im
pokazati! Ima li ovde ikog ko nije neznalica? Ako ima, zgrabite kopilana!
Da bi izbegli gnevu opora neznalica, preiveli ueni ljudi beali su u svako sklonite koje su
mogli nai. Kad ih je Sveta Crkva primila, ogrnula ih je monakim mantijama i pokuala da ih sakrije
u one manastire koji su preiveli i koji su mogli opet nastanjeni biti, jer rulje su manje prezirale
religiozne, izuzev onih koji su im se otvoreno suprotstavljali i mueniku smrt prihvatili. Takva
sklonita ponekad su bila uspena, ali ee nisu. Manastiri su zaposedani, dokumenti i svete knjige
spaljivani, izbeglice hvatane i odmah veane ili spaljivane. Brisanje znanja je ubrzo posle svog
poetka izgubilo plan i svrhu i pretvorilo se u luaku freneziju masovnog ubijanja i unitavanja kako
se moe dogoditi samo kad poslednji tragovi socijalnog poretka nestanu. To ludilo preneto je i na
decu, kojoj su govorili ne samo da treba zaboraviti, nego i da treba mrzeti, tako da su se pojedinani
sluajevi besnila rulje pojavljivali ak i u etvrtoj generaciji posle Potopa. Tada bes ve nije bio
uperen protiv uenih, jer takvih nije bilo, nego protiv onih koji su uopte pismeni.
Isak Edvard Lajbovic je posle svog uzaludnog traganja za svojom suprugom pobegao pod okrive
Cistercinaca gde je ostao, krijui se, tokom ranih post-Potopnih godina. Sest godina kasnije krenuo je
da jo jednom traga za Emilijom ili njenim grobom, daleko na jugozapadu. Tamo se najzad uverio da
ona mora biti mrtva, jer je u toj oblasti smrt odnela bezuslovnu pobedu. Tamo, u pustinji, tiho je
izrekao jednu zakletvu. Onda se vratio meu Cistercince, uzeo mantiju njihovu, i posle izvesnog broja
godina postao svetenik. Okupio je nekoliko pratilaca i tiho im izneo neke predloge. Posle jo
nekoliko godina, ti predloi su procureli do Rima koji vie nije bio u Rimu (koji vie nije bio grad)
nego se premestio, pa opet premestio, i opet - za manje od dve decenije, poto je prethodno dva
milenijuma bio na istom mestu. Dvanaest godina posle prvog iskazivanja tih predloga, Otac Isak
Lajbovic je dobio odobrenje Svete Stolice da osnuje novu zajednicu pobonih, zajednicu koja e
dobiti ime po Albertu Magnusu, uitelju Svetog Tome, zatitniku ljudi od nauke. Zadatak te zajednice
u prvi mah nije bio objavljen, kasnije je samo neodreeno definisan, a sastojao se u tome da ljudska
istorija bude sauvana za pra-pra-pra-praunuke onih neznalica koji su eleli i sto riju da unite. Prva
mantija ove zajednice sastojala se samo od krpa od sargije i uvezanog ebeta - to je bila i uniforma
rulje neznalica. lanovi ove zajednice delili su se na knjigovercere i zapamivae, prema
zadacima koji su im bili dati. Prvi su krijumarili knjige do jugozapadne pustinje i tamo ih stavljali u
burad i zakopavali. Zapamivai su u svojoj memoriji uvali, od rei do rei, cele knjige istorije,
svetih spisa, knjievnosti i nauke, za sluaj da neki nesreni krijumar knjiga bude uhvaen, stavljen
na muke i prinuen da otkrije lokaciju buradi. U meuvremenu drugi lanovi novog Reda otkrili su
izvor vode na oko tri dana putovanja od skrivnice knjiga i zapoeli zidanje manastira. Tako je
otpoeo projekat za spasavanje ostatka ljudske kulture od ostatka oveanstva koji ga je eleo
unititi.
Lajbovic je uhvaen dok je vercovao knjige; gomila neznalica ga je uhvatila zato to je jedan
tehniar, kome je Lajbovic odmah oprostio, izdao Lajbovica i javio rulji da je to ne samo ovek od
nauke, nego, tavie, specijalista za naoruanje. Njegovo muenitvo odmah je usledilo: Lajbovicu su
nabacili preko glave sargiju i obesili ga omom koja nije bila podeena da slomi vrat, a istovremeno
su ga pekli ivog reavajui na taj nain nesuglasicu koja se u rulji pojavila po pitanju metoda
egzekucije.
Zapamivaa bejae malo, a njihove memorije bile su ograniene.
Izvestan broj buradi sa knjigama je pronaen i spaljen, zajedno sa nekolicinom drugih krijumara
knjiga. Na sam manastir tri puta je vren napad, a onda je ludilo popustilo.
Posle okonanja ludila, u posedu ovog Reda ostalo je, od sveg ogromnog bogatstva ljudskog
znanja, samo nekoliko buradi sa originalnim knjigama i jedna alosna kolekcija tekstova pisanih
rukom, po pamenju.
Sada, posle est vekova tame, kalueri su te Memorabilije i dalje uvali, prouavali, prepisivali
i pre-prepisivali, i strpljivo ekali. U poetku, u vreme Lajbovica, nadali su se, ak su smatrali
verovatnim, da e ve etvrta ili peta generacija poeti da eli povratak svoga naslea. Ali kalueri
tih najranijih dana nisu raunali na ljudsku sposobnost stvaranja novog kulturnog naslea ako je staro
totalno uniteno, i to stvaranja dejstvom zakonodavaca i proroka, genija i manijaka; neki Mojsije ili
neki Hitler, ili neki deda neznalica a tiranin, mogu stvoriti kulturno naslee od zore do mraka jednoga
dana, i mnoga kulturna naslea tako su stvorena.
No ta nova kultura bila je naslee mraka, u njoj je re neznalica znaila isto to i graanin
i ujedno isto to i rob. Kalueri su ekali. Njima uopte nije bilo vano to to je znanje koje uvaju
beskorisno, to veliki njegov deo vie i nije bio stvarno znanje jer ga vie ni kalueri nisu mogli
rastumaiti nita bolje nego neki nepismeni divlji deak iz bregova; znanje njihovo bilo je lieno
sadrine, jer su odavno nestale stvari na koje se to znanje odnosilo. Ipak je to znanje imalo svoju
specifinu strukturu sainjenu od simbola, pa se bar meudejstvo tih simbola moglo posmatrati.
Uoiti kako je jedan sistem znanja prepleten u celinu znai stei bar minimum znanja-o-znanju; jednog
dana, jednog stolea, doi e Ujedinitelj, pa e sve opet biti sklopljeno. Prema tome, vreme uopte
nije bilo od znaaja. Memorabilije su postojale, kaluerima je bila data dunost da ih uvaju, i oni su
bili reeni da ih uvaju makar mrak u svetu potrajao jo deset vekova ili ak deset hiljada godina, jer
oni su, iako roeni u toj najmranijoj od svih epoha, i sad bili oni isti krijumari knjiga i zapamivai
Beatusa Lajbovica; kad su polazili iz manastira u svet, svako od njih, Redu posveenih, talski
momak podjednako kao Gospodar Iguman, nosio je kao dopunu mantiji i knjigu, u poslednje vreme
obino molitvenik, u tom ispresavijanom i uvezanom ebetu.
Posle zatvaranja sklonita, dokumenti i ostaci koji su iz njega izvaeni tiho su prikupljeni: uzimao
ih je iguman, malo po malo, neupadljivo. Vie ih niko nije mogao dobiti da ih pregleda, pa se
pretpostavljalo da su zakljuani u igumanovoj radnoj sobi. Sa praktine take gledita, nestali su.
Nije bilo bezbedno javno raspravljati o ma emu to je iezlo na nivou igumanove radne sobe. O
tome se moglo aputati u tihim hodnicima. Takva aputanja Brat Frensis je retko uo. Ona su konano
i prestala, a oivela su kad je glasnik iz Novog Rima jedne noi za trpezarijskim stolom o neemu
mrmljao sa igumanom. Pokoja re iz tog njihovog mrmljanja stizala je do susednih stolova. aputanja
su trajala nekoliko nedelja po odlasku glasnika, a onda opet prestala.
Brat Frensis Derard od Jutaha vratio se sledee godine u pustinju i opet usamljen gladovao. Jo
jednom je doao, gladan i smrao, u manastir, i uskoro je bio pozvan kod igumana Arkosa, koji je
zapitao da li Frensis tvrdi da je imao ikakve dalje razgovore sa lanovima Nebeskog Jata.
O, ne, moj Gosdaru Igumane. Nita po ceo dan, sem leinara. A nou? upita Arkos
podozrivo.
Samo vuci, ree Fensis, dodajui obazrivo: ini mi se. Arkos nije odabrao da o toj
obazrivo dodatoj primedbi dalje govori, nego se samo namrtio. Brat Frensis je vremenom uoio da
igumanovo mrtenje dovodi do irenja neke zraee energije koja putuje kroz prostor nekom
konanom brzinom i o kojoj se zasad malo zna, sem u pogledu njenog sparuujueg dejstva na svaku
stvar koja bi tu energiju apsorbovala, a obino su je apsorbovaii kandidati i iskuenici. Sad je
Frensis apsorbovao petsekundni talas tog zraenja, a onda mu je postavljeno sledee pitanje.
A da ujem sad o proloj godini? Iskuenik je zastao da proguta knedlu. Onaj starac?
Onaj starac.
Da, Dom Arkose.
Trudei se da tonom svoga glasa ni u najmanjoj meri ne nagovesti znak pitanja, Arkos monotono
ree: Samo jedan starac. Nita vie. U to smo sada sigurni.
I ja mislim da je to bio samo starac. Umornim pokretom Otac Arkos je dohvatio lenjir od
hikorija.
PLJAS!
Deo gratias!
PLJAS!
Deo
Dok se Frensis vraao u svoju eliju, iguman je za njim doviknuo kroz hodnik: Uzgred reeno,
nameravao sam da spomenem Da, Veleasni Oe?
Nema zakletve ove godine, ree on odsutno, i ieze u svoju radnu sobu.
7

Sedam godina je proveo Brat Frensis u iskuenikom delu manastira, sedam Velikih postova
izdrao u pustinji, i stekao izuzetnu vetinu u imitiranju vujih doziva. Zabavljao je svoju brau tako
to je posle mraka svojim zavijanjem sa zidina privlaio vuji opor u blizinu manastira. Danju je
sluio u kuhinji, ribao kamene podove i nastavljao svoje uioniko prouavanje antikviteta.
Onda je jednog dana stigao glasnik iz bogoslovije u Novom Rimu; na magarcu je dojahao u
manastir. Posle dugog razgovora sa igumanom, potraio je Brata Frensisa. inilo se da je iznenaen
to vidi tog mladog, sada potpuno odraslog oveka kako obuen u mantiju iskuenika riba kuhinjski
pod.
Ve nekoliko godina prouavamo dokumente koje si ti otkrio, ree on iskueniku. Prilian broj
nas smatra da su autentini. Frensis je oborio glavu. Meni nije dozvoljeno da spominjem tu temu,
Oe, ree on.
A, to. Glasnik se nasmeio i dodao mu pare hartije sa igumanovim peatom, na kome je
igumanovom rukom bilo napisano: Ecce lnquisitor Curiae. Auscuita et obsequere. Arkos, AOL,
Abbas.
U redu je, dodade urno, primeujui iskuenikovu iznenadnu napetost. Ne obraam ti se
slubeno. Neko drugi sa dvora e kasnije uzeti izjavu od tebe. Zna, zar ne, da su tvoje hartije ve
neko vreme u novom Rimu? Upravo sam doneo neke od njih nazad, ovamo. Brat Frensis je
odmahnuo glavom. O tome kako se na visokom nivou reagovalo na otkrie tih ostataka on je, moda,
znao manje nego iko drugi. Zapazio je da glasnik nosi belu mantiju Dominikanaca, pa se poeo sa
izvesnom nelagodnou pitati kakva je priroda tog dvora ili suda
koga je Crni Brat upravo spomenuo.3 Na Pacifikoj obali je postojala inkvizicija koja je gonila
Katarizam, ali Frensis nije mogao zamisliti kako bi taj sud mogao da se bavi relikvijama
Blagoslovenoga. Ecce lnquisitor Curiae, pisalo je na cedulji. Verovatno je iguman hteo da kae
istraitelj.
Ovaj Dominikanac je odavao utisak prilino blagog oveka; nikakve vidljive sprave za muenje
nije nosio.
Oekujemo da e se pitanje kanonizacije vaeg osnivaa uskoro opet otvoriti, objasnio mu je
glasnik. Va iguman Arkos je veoma mudar i predostroan ovek. Zakikotao se. Predajui
relikvije drugom Redu na ispitivanje, i zatvarajui sklonite pre nego to je u celosti ispitano pa, ti
to shvata, zar ne?

3 Na engleskom re court, ovde upotrebljena, znai i dvor i sud to potie iz starih

vremena kad je vladar preduivao u sporovima. (Prim.prev.)

Ne, Oe. Ja sam pretpostavio da je on mislio da je itava stvar suvie trivijalna da bi se na nju
troilo vreme.
Crni Brat se nasmejao. Trivijalna? Ne bih rekao. Ali ako va Red iznese dokaze, ostatke, uda,
sud e morati da uzme u obzir poreklo.
Svaka religiozna zajednica arko eli da njen osniva bude kanonizovan.
Zato je vama va iguman mudro rekao: Ruke dalje od sklonita. Siguran sam da ste se svi zbog
toga oseali prikraenim, ali - za stvar vaeg osnivaa je bolje da pustimo da istraivanju sklonita
prisustvuju drugi svedoci.
Otvoriete ga ponovo? upita Frensis ivo.
Ne, neu ja. Ali kad sud bude spreman, poslae posmatrae.
Tada e sve to u sklonitu bude naeno a to bi moglo uticati na ovaj sluaj biti bezbedno u
sluaju da opozicija postavi pitanje autentinosti.
Naravno, jedini razlog da pretpostavimo da bi sadraj sklonita mogao uticati na ovaj sluaj su
pa, stvari koje si ti naao. Mogu li zapitati kako to. Oe?
Pa, jedna od neprijatnih stvari u vreme davanja blagoslova odnosila se na raniji ivot
Blagoslovenog Lajbovica - pre nego to je postao kaluer i svetenik. Zastupnik protivne strane
trudio se da baci sumnju na rani period, pred-Potopni. Pokuavao je da dokae da Lajbovic nije
nikad sproveo paljivo traganje, da je njegova ena moda jo bila iva ak i u vreme njegovog
proglaenja za svetenika. U redu, to ne bi bio prvi takav sluaj, naravno; ponekad su dozvole
davane ali to nije sad bitno. Tada je advocatus diaboli jednostavno pokuavao da baci sumnju na
karakter vaeg osnivaa. Pokuavao je da sugerie da je Lajbovic prihvatio Sveta Pravila i poloio
zakletvu pre nego to je bio siguran da je njegova porodina odgovornost okonana. Opozicija nije
uspela, ali moe pokuati ponovo. I ako su oni ljudski ostaci koje si naao stvarno Slegnuo je
ramenima i nasmeio se.
Frensis je klimnuo glavom. To bi precizno odredilo datum njene smrti.
Postavljajui ga na sam poetak rata koji zamalo da sve okona.
A po mom linom miljenju - pa, taj rukopis u kutiji, to ili je rukopis Beatusa, ili veoma vet
falsifikat.
Frensis je pocrveneo.
Ne sugeriem da si ti bio imean u ma kakvo falsifikovanje, dodao je Dominikanac urno, im
je primetio crvenilo.
Iskuenik se, meutim, samo bio prisetio svog miljenja o navr-Ijanoj beleci.
Reci mi, kako se to desilo? - kako si pronaao to nalazite, mislim.
Trebae mi cela pria o tome.
Pa poelo je zbog vukova.
Dominikanac poe da hvata beleke.
Nekoliko dana posle glasnikovog odlaska iz manastira, Iguman Arkos je poslao po Brata
Frensisa. Ima li jo uvek oseanje da je tvoja voka cija da bude sa nama? upitao je Arkos
prijatno.
Ako e moj Gosdar Igurnan oprostiti moju gnusobnu tatinu Ma, zaboravimo za trenutak
tvoju gnusobnu tatinu. Ima li ili nema?
Imam, Magister meus.
Iguman je sav sijao. E, onda, sine moj. Mislim da smo i mi u to uvereni. Ako si spreman da se
vee za sva vremena, misiim da je sazreo as da poloi svoju sveanu zakletvu. Zastao je na as,
gledao iskuenikovo lice, i inilo se da je razoaran to ne otkriva nikakvu piomenu izraza. ta je
to? Nije ti drago da to uje? Nisi? Hol ta je? Frensisovo lice ostalo je maska utive panje, ali
maska je postepeno izgubila boju. Kolena mu iznenada popustie.
Frensis je pao u nesvest.
Dve nedelje kasnije iskuenik Frensis, koji je moda postavio rekord izdrljivosti u pustinji pod
uslovima posta, napustio je iskuenike redove i, zaklinjui se na veito siromatvo, ednost,
poslunost, polaui uz to i specijalne zakletve koje su samo za ovu zajednicu vaile, primio u
manastiru blagoslove i smotano uvezano ebe, te postao zauvek zakleti kaluer Albertinskog Reda
Lajbovica, vezan lancima koje je sam iskovao za podnoje Krsta i za vladavinu Reda. Tri puta je u
ritualu pitan: Ako te Bog pozove da bude njegov Knjigovercer, hoe li radije smrt pretrpeti nego
da svoju brau izda? I tri puta je Frensis odgovorio: Gospode, hou.
Onda ustanite Brao Knjigovercevi i Brao Zapamivai i primite poljubac bratstva. Ecce
quam bonum, et quam jucundum Brat Frensis je premeton iz kuhinje na intelektualniji posao.
Postao je egrt prepisiva i dodeljen starom kalueru po imenu Horner, pa je mogao, ako stvari
krenu dobro po njega, razumno oekivati da e provesti ivot u kopirnici, gde e ostatak svojih dana
posvetiti zadacima kao to su runo prepisivanje udbenika algebre i iluminiranje njihovih stranica
maslinovim listovima i veselim aneliima oko logaritamskih tablica.
Brat Horner bejae blag starac, i Bratu Frensisu se dopao od poetka. Mi skoro svi bolje radimo
ono to nam je zadato, ree mu Horner, ako imamo i svoj lini projekat uz to. Veina prepisivaa se
zainteresuje za neko odreeno delo iz Memorabilija i rado mu posveuje po malo vremena onako
dodatno. Na primer, eno Brata Sarla tamo preko radio je sporo i pravio greke. Zato smo ga pustili
da provodi jedan sat dnevno na projektu koji je sam za sebe izabrao. Kad se od rada toliko zamori da
pone da pravi greke u prepisivanju, moe da ga ostavi i neko vreme da se bavi sopstvenim
projektom. To isto dozvoljavam svakome.
Ako zavri zadati posao pre kraja dana, a nema svoj projekat, morae taj viak vremena da
provodi sa naim evergrinima. Evergrinima?
Da, veno su traene, od strane itavog svetenstva, izvesne knjige - misali, skripture,
breviarijumi, Summa, enciklopedije i slino. Njih u prilinim koliinama prodajemo. I zato, kad
nema svoj omiljeni projekat a zavri rano, dajemo ti da radi evergrine. Imae vremena u izobilju
da se odlui.
Kakav je projekat izabrao Brat Sari?
Ostareli nadzornik zastade. Pa, sumnjam da bi ti to ikad razumeo.
Ja ga ne razumem. On je izgleda otkrio metod za rekonstruisanje nedostajuih rei i fraza u nekim
fregmentima originalnih tekstova u Memorabilijama. Moda je leva strana neke nagorele knjige
itljiva, a desna strana spaljena, tako da na kraju svakog reda teksta nedostaje po nekoliko rei. On je
razradio matematiki metod za pronalaenje nedostajuih rei. Metod nije potpuno pouzdan, ali daje
izvesne rezultate.
Uspeo je, od kad je poeo sa time, da restaurira etiri cele stranice. Frensis je bacio pogled na
Brata Sarla koji je bio osamdesetogodinjak, skoro slep. Koliko mu je vremena za to trebalo? upita
egrt.
Oko etrdeset godina, ree Brat Horner. Naravno, on je na tome radio samo oko pet asova
nedeljno, a stvar zaista zahteva mnogo raunanja.
Frensis je zamiljeno klimnuo glavom. Ako se moe restaurirati po jedna strana svake decenije,
onda moda za nekoliko vekova I za manje, zakreketao je Brat Sari ne diui pogled sa svog
rada.
to vie popuni to bre ostatak ide. Uradiu sledeu stranu za par godina. Posle toga, ako Bog
da, moda Njegov glas je oslabio i preao u mumlanje. Frensis je vie puta primetio da Brat Sari
pria sam sa sobom dok radi.
 Postupi kako voli, ree Brat Horner. Uvek moemo iskoristiti dodatnu pomo oko evergrina,
ali kad zaeli svoj sopstveni projekat, moe ga imati.
Ideja se Bratu Frensisu javila iznenada, bljeskom. Mogu li da upotrebim to vreme, izbrblja on,
da nainim kopiju Lajbovicovog inenjerskog plana kojeg sam naao?
Brat Horner kao da se u prvi mah trgao. Pa ne znam, sine. Na Iguman Gospodar je, ovaj
malice osetljiv kad se o tome radi. A taj plan moda i ne spada u Memorabilije. Sad se nalazi u
grupi dokumenata koji se ispituju.
Ali vi znate da ti planovi blede, Brate. A taj plan je puno korien na svetlosti. Dominikanci su
ga u Novom Rimu drali toliko dugo Pa pretpostavljam da bi to bio prilino kratkotrajan
projekat. Ako se Otac Arkos ne protivi, ali Zaklimao je glavom levo-desno, pokazujui da
sumnja.
Moda bih mogao da ga ukljuim da bude u grupi sa nekoliko drugih, urno je predloio
Frensis. Imamo samo nekoliko prekopiranih planova, ali toliko su stari da su krti. Ako napravim
nekoliko duplikata nekih drugih planova -
Horner se ukrivo nasmeio. Ono to ti predlae jeste da ukljuujui Lajbovicov plan u grupu
planova izbegne da bude otkriven. Frensis je pocrveneo.
Otac Arkos moda nee ni primetiti, a? - ako sluajno naie ovamo.
Frensis se uvijao.
U redu, ree Horner ije su oi pomalo svetlucale. Moe upotrebiti svoje slobodno vreme da
pravi duplikate svih kopiranih planova koji su u loem stanju. Ako se u tu grupu umea i neto drugo,
nastojau da ne primetim.
Brat Frensis je nekoliko meseci koristio svoje slobodno vreme za kopiranje nekih starijih
planova iz svenjeva Memorabilija pre nego to se odvaio da dotakne Lajbovicov plan. Ako su ti
stari crtei uopte zasluivali da budu spaseni, onda ih je svakako trebalo iznova kopirati svakih vek-
dva. Nisu samo originali bledeli; esto su kopije posle nekog vremena postajale skoro neitljive,
zbog nepostojanosti upotrebljenih vrsta mastila. Frensis nije imao ni najmanju slutnju o tome zato su
ljudi iz davnina koristili bele linije i bela slova na tamnoj pozadini, umesto obrnutog. Kad je
ugljenom grubo skicirao plan, preobraajui tako boju pozadine, ta gruba skica je izgledala
realistinije nego belo-na-tamnom, ali preci su bili neizmerno mudriji od Frensisa; ako su se oni
pomuili da stave mastilo tamo gde bi normalno bila ista hartija, a da ostave samo proreze belog
tamo gde bi se na obinom crteu pojavila mastilom pisana linija, onda su za to sigurno imali razloga.
Frensis je kopirao dokumente trudei se da u najveoj moguoj meri nalikuju originalima, iako je
zadatak irenja plavog mastila oko majunih belih slova bio izuzetno mukotrpan i rasipan u pogledu
koliine upotrebljenog mastila, zbog ega je Brat Horner gunao.
Prekopirao je jedan stari arhitektonski plan, zatim crte nekog mainskog dela ija je geometrija
bila jasna ali svrha nejasna. Crtao je onda iz poetka jednu apstrakciju slinu mandali, koja je imala
naslov STATOR NAMTJ. MOD 73-A 3-PH 6-P 1800 obr/min 5 kW CL-A VEVERIJI KAVEZ,
koja se pokazala savreno nerazumljivom i nesposobnom da u sebi zadri zarobljenu vevericu. Preci
iz davnina pokazivali su esto prefinjenost; moda se samo uz pomo specijalnog kompleta ogledala
mogla videti veverica. Svejedno, on je mukotrpno iznova nacrtao tu apstrakciju.
Tek kad je iguman, koji je ponekad prolazio kroz kopirnicu, bar tri puta video Frensisa kako radi
na drugim planovima (dva puta je Arkos zastao da baci pogled na Frensisov posao) mladi je skupio
hrabrost da poe do svenjeva Memorabilija da bi dobio Lajbovicov plan, skoro godinu dana posle
otpoinjanja svog projekta u slobodnom vremenu.
Original tog dokumenta ve je bio u izvesnoj meri restauriran.
Izuzimajui injenicu da je nosio ime Beatusovo, u svemu drugom bio je razoaravajue slian
drugim planovima koje je kopirao.
Lajbovicov plan, jo jedna apstrakcija, nije se mogao dopasti ni na koji nain, a najmanje se
mogao dopasti razumu. Prouavao ga je sve dok nije mogao i zatvorenih oiju da sagleda celu tu
zapanjujuu kompleksnost, ali nije tada znao nita vie nego ranije. inilo se da je to samo jedna
mrea linija koje spajaju arenilo prikrpljenih krivuljica sa ploicama i sa onim stvaricama. Linije
veinom bejahu ili horizontalne ili vertikalne, a tamo gde su se ukrtale bila je ili taka ili mali znak
preskakanja; linije su zaokretale pod pravim uglom da bi izbegle naletanje na krivuljice, ali se nikad
nisu okonavale u praznom prostoru nego su uvek ulazile u neki lavirint, u ploicu ili u krui. Tako
malo razuma je u tome bilo, da je dugo zurenje u plan dovodilo do svojevrsne umrtvljenosti.
Ipak, poeo je da ga kopira pazei na svaki detalj, kopirajui ak i jednu mrlju u sredini koja je
po njegovom miljenju mogla biti krv Blagoslovenog Muenika, a po miljenju Brata Derisa samo
trag istrunulog ogriska od jabuke.
Brat Deris, koji je kao egrt doao u kopirnicu priblino u isto vreme kad i Brat Frensis, kao da
je uivao da ga zadirkuje po pitanju tog projekta. A ta, molim te, zapitao je mirkajui preko
Frensisovog ramena, znai to Tranzistorizovani kontrolni sistem za jedinicu 6-b, ueni Brate?
Pa oigledno, to je naslov dokumenta, ree Frensis pomalo neraspoloeno.
Oigledno. Ali ta to znai?
To je ime ovog dijagrama koji lei pred tvojim oima, Brate Neznalico. ta znai Deris?
Vrlo malo, siguran sam, ree Brat Deris lanom poniznou.
Oprosti mi to sam glup, molim te. Uspeno si definisao ime upirui prstom u imenovano bie, a
to zaista i jeste smisao imena. E, ali ovo bie-dijagram reprezentuje neto, zar ne? ta je
predstavljeno ovim dijagramom?
Pa tranzistorizovani kontrolni sistem za jedinicu 6-b, oigledno. Deris se nasmejao. Sasvim
jasno! Elokventno! Ako je ime bie, onda je bie ime. Jednake vrednosti mogu jedna drugu
zamenjivati, ili, Strane u jednoj jednaini mogu se promeniti, ali moemo li prei na sledei
aksiom? Ako Razne koliine jednake nekoj odreenoj koliini mogu stajati jedna umesto druge, ako
je to tano, onda zar ne postoji neka odreena koliina koju i to ime i taj dijagram doaravaju? Ili je
u pitanju zatvoren sistem?
Frensis je pocrveneo. Ja bih pretpostavio, ree on polako, poto je prvo malo priekao da
ugui svoju zlovolju, da taj dijagram reprezentuje neku apstraktnu koncepciju, a ne konkretnu stvar.
Moda su drevni imali neki sistematski metod za slikovno doaravanje istih misli.
Oito je da ovo nije prepoznatljiva slika nekog objekta. Da, da, ona je oito neprepoznatljiva!
saglasio se Brat Deris sa kikotom.
S druge strane, moda ovo ipak doarava neki objekat, ali samo na veoma formalan, stilizovan
nain - tako da bi ovek morao imati specijalnu obuku ili
Specijalan vid?
Po
mom
miljenju, ovo
je
 visoka apstrakcija,
moda
transcendentalne vrednosti, i izraava jednu misao Beatusa Lajbovica. Bravo! E sad, o emu je
to razmiljao? to - pa o Reenju elektrinog kola , ree Frensis, odabirajui taj izraz iz bloka
teksta u donjem desnom uglu.
Hmmm, a na koju se disciplinu odnosi ta umetnost. Brate? Koji je rod u pitanju, koja vrsta,
osobine i diferencija? Ili je u pitanju samo sluajnost?
Deris sa ovim sarkazmima postaje ve prepotentan, razmiljao je Frensis; odluio je da uzvrati
blago. Pa, osmotri ovu kolonu cifara, i njen naslov: Brojevi elektronskih delova. Nekad je stvarno
postojala neka umetnost ili nauka zvana Elektronika, koja je moda pripadala i Umetnosti i Nauci.
A -ha! Tako smo odredili rod i vrstu. A sad da vidimo diferenciju, ako mogu nastaviti ovim
pravcem. Na ta se odnosila Elektronika? I to je zapisano, ree Frensis koji je pretraio
Memorabilije s kraja na kraj u pokuaju da nae tragove koji bi posluili da se taj plan malo bolje
shvati - ali nije postigao skoro nita. Elektronika se odnosi na elektron, objasni on.
To je uistinu zapisano. A ta je, molim te, bio elektron? Pa, postoji jedan fragmentarni izvor
koji nagovetava da je elektron Negativno Zauvrnue Niega. ta! Kako su negirali nitavilo? Zar
tako ne bi dobili neto? Moda se to negiranje odnosi na uvrtanje. A! Onda bismo imali jedno
Odvrnuto Nita, je l? Jesi li otkrio kako da odvre nitavilo?
Jo ne, priznade Frensis.
Pa, ne posustaj, Brate! Kako su pametni morali biti ti drevni - znali su kako da odvrnu nita. Ti
se trudi dalje, pa e moda nauiti kako. Onda bi se meu nama pojavio jedan elektron, zar ne? ta
bismo s njim radili? Stavili ga na oltar u kapelu? U redu, uzdahnu Frensis, ne znam. Ali vrsto
verujem da je nekada postojao elektron, mada ne znam kako je pravljen niti emu je sluio.
Kako je to dirljivo! nasmeio se ikonoborac i vratio se svom poslu.
Sporadino zadirkivanje Brata Zerisa alostilo je Frensisa, ali nije nimalo umanjivalo njegovu
odanost tom projektu.
Pokazalo se da je nemogue tano prekopirati svaku oznaku, svaku razmrljanost i zaprljanost, ali
tanost njegovog faksimila bila je dovoljna da prevari oko na rastojanju od dva koraka, dakle
dovoljna za svrhe pokazivanja, tako da se original mogao zapeatiti i skloniti. Dovrivi faksimil.
Brat Frensis je otkrio da je razoaran. Crte je bio suvie ogoljen.
Nije u njemu bilo nieg to bi ve pri prvom pogledu ukazivalo da je to moda sveta relikvija.
Stil je bio suv, nepretenciozan, to je moda odgovaralo samom Beatusu, ali
Nije bilo dovoljno samo napraviti kopiju relikvije. Sveci su ponizni ljudi koji ne slave sebe nego
Boga, pa je zato drugima ostavljeno da unutranju slavu svetosti doaraju spoljanjim, vidljivim
znacima. Nije dovoljna gola kopija: ona je hladno nematovita, ne podsea ni na koji vidljiv nain na
svetake vrline Beatusove.
Glorificemus, pomisli Frensis radei evergrine. U tom asu je prepisivao stranice Psalmi koje e
se kasnije povezati. Zastao je da nae mesto u tekstu i da uoi znaenje rei - jer, posle vieasovnog
prepisivanja, prestao je uopte da ita i samo je putao da njegova ruka ponavlja slova na koja su
njegove oi naizlazile. Primetio je da je prepisivao Davidovu molitvu za oprotaj, peti pokajniki
psalm, Miserere mei, Deus jer znam nepravednost svoju, a greh moj uvek je preda mnom.
Ponizna je to molitva bila, ali stranica pred njegovim oima nije bila ispisana podjednako poniznim
stilom. Slovo M u Miserere bilo je ukraeno zlatnim listom. Rascvetana arabeska isprepletanih
zlatnih i ljubiastih vlakana ispunjavala je margine i razrastala se u gnezdo oko krasnog poetnog
slova svakog stiha. Koliko god molitva bila po sebi pokorna, stranica je bila velianstvena. Brat
Frensis je na novi pergament prepisivao samo glavninu teksta, ostavljajui prostor za prelepa velika
slova i margine iroke koliko i tekst sam. To to je on jednostavno pisao mastilom, drugi majstori e
okruiti preobiljem boja, a nainie i slikana veiika poetna slova. Uio je vetinu iluminacije, ali
jo nije bio dovoljno vet da mu se poveri pravljenje zlatnih sliica u evergrinima.
Glorificemus. Opet je razmiljao o inenjerskom planu.
Ne spominjui tu ideju nikome, Brat Frensis poe da kuje plan.
Naao je najfiniju jagnjeu kou koja se mogla nai i nekoliko nedelja svog slobodnog vremena
posvetio njenom suenju, rastezanju i obraivanju kamenom tako da je stekla savrenu povrinu, koju
je on najzad izbelio do snene beline i kou paljivo sklonio. Mesecima posle toga troio je svaki
raspoloivi minut svog slobodnog vremena na pregledanje Memorabilija, da bi naao klju za smisao
Lajbovicovog plana. Nije naao nita to bi podsealo na krivuljice u planu, niti ita to bi mu
pomoglo da interpretira smisao plana, ali se posle silnog vremena spotakao o fragment neke knjige
gde je postojala j jedna delimino unitena strana koja se odnosila na pravljenje planova. inilo se
da je to deo neke enciklopedije.
Referenca je bila veoma kratka, deo lanka je nedostajao, ali, proitavi tekst nekoliko puta,
poeo je da nasluuje da je - kao i mnogi raniji kopirci - straio mnogo vremena i mastila. inilo se
da taj efekat belog-nadamnom nije bio neto naroito poeljno, nego da je proisticao iz neobinosti
jednog jeftinog procesa reprodukovanja. Originalni crte po kome se posle pravila kopija raen je
crnim na belom. Frensis se morao odupreti iznenadnom impulsu da pone da udara glavom o kameni
pod.
Toliko mastila i truda, samo da bi se kopirala jedna sluajnost! Pa, moda Bratu Horneru ne treba
to rei. Nita mu ne kazati bilo bi milosrdno delo, zbog slabog srca Brata Hornera.
Saznanje da je raspored boja bio samo sluajna odlika tih starih nacrta dalo je novi zamah
njegovom planu. Ulepana kopija Lajbovicovog nacrta moe se napraviti bez ukljuivanja te sluajne
osobine. Ako se raspored boja preokrene, u prvi mah niko nee prepoznati crte. Neke druge
karakteristike oigledno treba modifikovati. Nije se usuivao da izmeni nita od onog to mu je bilo
nerazumljivo, ali svakako, smatrao je, tablice delova i informacije pisane verzalom moe da postavi
na svitke i titove i rasporedi simetrino oko samog dijagrama. Poto je znaenje dijagrama bilo
nejasno, nije smeo ni za dlaku da mu menja oblik ili raspored; ali poto raspored boja nije vaan,
dijagram moe bar biti lep.
Razmotrio je mogunost da krivuljice i ploice budu zlatni, ali je znao da su lavirinti suvie
komplikovani za ispisivanje zlatom, dok bi zlatni vakuljci izgledali razmetljivo. Krivuljike je
prosto morao uraditi potpuno crnom bojom, ali to je znailo da linije moraju biti neke druge boje a ne
crne, da bi se krivuljici istakli, lako je nesimetrinost plana morala ostati nepromenjena, Frensis
nije video nikakav razlog da njegovo znaenje bude promenjeno ako se plan upotrebi kao reetka za
puzavicu koja se uspinje i ije bi grane (s tim da paljivo izbegnu sve krivuljice) mogle stvoriti
utisak simetrije ili uiniti da nesimetrinost izgleda prirodno. Kad Brat Horner iluminira veliko M,
preobrati ga u divnu dunglu lia, bobica, grana, moda doda i podlu zmiju, ali ono ipak ostane
itljivo kao M. Brat Frensis nije video zato se to ne bi odnosilo i na dijagram.
Sveukupni oblik, zajedno sa svitkovima uokolo, mogao bi se lepo dati kao tit, za razliku od
ogoljenog pravougaonika koji je na inenjerskom planu okruivao crte. Nainio je desetine
preliminarnih skica. Na samom vrhu pergamenta bie prikaz Trojedinstvenog Boga, a na samom dnu -
grb Albertinskog Reda i odmah iznad toga slika Beatusa.
Ali, koliko je Frensisu bilo poznato, nigde nije bila sauvana tana slika Beatusa. Postojalo je
nekoliko matovitih portreta, ali ni jedan iz doba Brisanja znanja. Nije postojala ak ni
konvencionalna slika, mada je tradicija govorila da je Lajbovic bio prilino visok i neto poguren.
Ali moda kad sklonite bude otvoreno
Rad Brata Frensisa na preliminarnom skiciranju bio je jednog popodneva prekinut iznenadnom
sveu da je iza njega stao, nad njega se nadneo, senku bacio preko stola niko drugi do Ne!
Molim! Beate Laibowitz, audi me! Milost, Gospode! Neka bude bilo ko sem
A ta to ovde imamo? iz basa je zabrundao iguman, bacajui pogled po njegovim crteima.
Crte, moj Igumane Gosdare. To primeujem. Ali ta je to? Iajbovicov plan.
Onaj koji si naao? ta? Pa ne lii mnogo. Zato promene? Bie to
Glasnije govori!
ILUMINIRANA KOPIJA! Brat Frensis nehotino vrisnu.
Aha.
Iguman Arkos je slegnuo ramenima i odlutao.
Nekoliko sekundi kasnije Brat Horner je, vrzmajui se blizu egrtovog stola, sa iznenaenjem
primetio da je Brat Frensis pao u nesvest.
8

Na zaprepaenje Brata Frensisa, Iguman Arkos se vie nije protivio da se kalueri interesuju za
ostatke. Od kad su Dominikanci pristali da ispitaju stvar, iguman se opustio; a poto je pitanje
kanonizacije poelo u Novom Rimu opet u nekoj meri da napreduje, na mahove se inilo da je
potpuno zaboravio da se ita specijalno desilo tokom Velikog posta nekog tamo Frensisa Derarada,
pripadnika AOL4, nekada iz Jutaha, sada iz skriptorijuma i kopirnice. Jednaest godina je od tog
incidenta prolo. Odavno su zamrla ona nerazumna aputanja u iskuenikom delu manastira o
identitetu onog hodoasnika. Iskueniki deo danas nije bio onaj iskueniki deo iz vremena Brata
Frensisa.
Najnoviji iz nove generacije mladia nisu za itavu stvar ni uli.
Ta je stvar, meutim, kotala Brata Frensisa sedam Velikih postova meu vucima, tako da on
nikad nije stekao puno poverenje u bezopasnost te teme. Kad god bi tu temu spomenuo, te noi bi
sanjao vukove i Arkosa; u snu, Arkos je neprestano dobacivao meso vucima, a to meso bio je
Frensis.
Otkrio je, ipak, da ga niko nee uznemiravati ako nastavi sa svojim projektom, izuzev Brata
Derisa koji ga je i dalje zadirkivao. Frensis poe rad na samoj jagnjeoj koi. Komplikovanost
iscrtavanja svitaka i mukotrpna osetljivost rada sa zlatnom bojom znaili su da e Frensis, poto je
slobodno vreme koje je mogao projektu posveivati bilo kratko, morati da radi mnogo godina; ali u
mranom moru vekova gde se inilo da nita ne tee, jedan ljudski vek bio je samo kratkotrajni
vrtlog, ak i za oveka koji ga je iveo. Prvo dosadna monotonija ponovljenih dana i ponovljenih
godinjih doba; onda bolovi i jadi; najzad Poslednje Miropomazanje, i momenat tame na kraju -
zapravo, na poetku. Jer tada se malena uzdrhtala dua koja je izdrala monotoniju, istrpela kukaviki
ili junaki, nae u mestu svetlosti, oseti kako je apsorbuje plameni pogled beskonano samilosnih
oiju dok stoji pred Pravednim. I tad e Kralj rei Doi ili e rei Odlazi, i samo radi tog jednog
momenta egzistirala je mukotrpna monotonija godina. Bilo bi teko verovati drugaije u epohi koju je
Frensis znao.
Brat Sari je dovrio petu stranu svoje matematike rekonstrukcije, pao preko svog stola, i umro
nekoliko sati kasnije. Nije vano. Njegove su beleke netaknute. Vek ili dva kasnije naii e neko, za
njih e se zainteresovati, i moda dovriti Sarlov posao. U meuvremenu, put neba krenue molitve
za duu Sarlovu.

4 AOL - Albertinski red Lajbovica (Albertian Order of Leibowitz) Prim.prev.

Onda, Brat Fingo i njegova statua od drveta. Pre godinu ili dve vratie ga u drvodeljsku radionicu
i dozvolie mu da ponekad strue ili dletom dubi svoju upola dovrenu sliku Muenika. Kao i
Frensis, Fingo je samo ponekad dobijao po sat vremena za svoj odabrani zadatak; dubljenje drveta
odmicalo je tako sporo da se promena mogla primetiti samo ako se statua osmotri po jedanput u
nekoliko meseci, Frensis ju ja viao suvie esto da bi primetio napredak. Primetio je da mu se svia
bujno veselje Brata Finga iako je shvatao da je Fingo te prijatne manire usvojio da bi kompenzirao
svoju runou, pa je rado provodio dokone minute, kad god ih je mogao nai, posmatrajui Finga
kako radi.
 Drvodeljska radionica bejae puna mirisa amovine,- kedra, uki nastalih struganjem, i ljudskog
znoja. U manastiru nije bilo lako dobaviti drvo. Sa izuzetkom smokvinih stabala i dve-tri topole u
neposrednoj blizini rupe sa vodom, predeo je bio bez drvea. Tri dana se moralo jahati do najblieg
gustia bunja koje je smatrano drvnom graom, a esto su skupljai drveta i po nedelju dana bili
izvan manastira i tek tad se vraali sa nekoliko magareih bremena granja od koga su se mogli praviti
klinovi, paoci i ponekad noga za neku stolicu. Ponekad bi dovukli balvan ili dva radi zamenjivanja
neke istrunule grede. Ali uz tako ogranieno snabdevanje drvetom, stolari su morali ujedno biti i
duboresci i skulptori.
Ponekad bi, gledajui Fingoa kako ree, Frensis sedeo na klupi u uglu radionice i skicirao,
pokuavajui da doara one detalje statue koji su zasad bili samo grubo izrezani u drvetu. Nejasni
obrisi lica su ve postojali, ali su jo uvek bili maskirani cepkama i tragovima dleta. Svojim skicama
Brat Frensis je pokuavao da anticipira crte koje jo nisu izronile iz drveta. Fingo je bacao pogled na
njegove skice i smejao se. Ali kako je rad odmicao, Frensis se sve manje mogao oteti oseanju da se
lice statue smei osmehom nejasno poznatim. Tako ga je i skicirao, pa se oseanje poznatosti
pojaalo. Ipak, nije se mogao setiti ije je to lice, ko se to tako uvrnuto smekao.
Stvarno nije loe. Stvarno nije loe, rekao je Fingo o njegovim skicama.
Kopirac je slegnuo ramenima. Ne mogu se otrgnuti oseanju da sam ga ranije video.
Ne u ovom kraju. Brate. Ne u mom vremenu. Frensis se razboleo u vreme Adventa5, i tek
nekoliko meseci kasnije opet posetio drvodeljsku radionicu.
Lice je skoro zavreno, Francisko, ree drvodelja. Kako ti se sada svia?

5 Advent, kod katolika skoro itav decembar, naime etiri uzastopne nedelje od kojih je
poslednja boina. (Prim.prev.)

Poznajem ga! jeknuo je Frensis zurei u vedre-ali-tune oi okruene borama, nagovetaj

uvrnutog osmeha u uglovima usana - lice nekako isuvie poznato.
Poznaje ga? Onda ko je to? udio se Fingo.
To je - pa, nisam siguran. Mislim da ga poznajem. Ali Fingo Se nasmejao. Ponudio je
objanjenje: Ti to samo prepoznaje sopstvene skice. Frensis u to nije bio tako siguran. Ipak, nije
mogao sasvim da odredi poreklo tog lica.
Hmm-hnnn! kao da je govorio krivi osmeh.
Igumanu je, meutim, taj osmeh zasmetao. Dopustio je da se posao zavri, ali je objavio da nikad
nee dopustiti da ta statua bude upotrebljena onako kako je prvobitno planirano - kao lik koji bi bio
smeten u crkvu ako se kanonizacija Beatusa ikad ostvari. Mnogo godina kasnije, kad je dovrena
cela figura, Arkos je naredio da bude smetena u hodnik konaita, ali kad je okirala jednog
posetioca iz Novog Rima, premestio ju je u svoju radnu sobu.
Polako i bolno preobraao je Brat Frensis tu jagnjeu kou u delo blistave lepote. O njegovom
projektu prialo se i izvan kopirnice, pa su se kalueri esto skupljali oko njegovog stola da
posmatraju rad i mrmljajui izraavaju svoje divljenje. Inspiracija, proaputao je neko. Eto
dovoljnog dokaza. Taj koga je on tamo sreo mogao je biti Beatus Ne vidim zato ne troite svoje
vreme na neto korisno, gunao je Brat Deris, ije su sarkastine duhovitosti bile iscrpljene
viegodinjim strpljivim odgovorima Brata Frensisa. Skeptik je koristio svoje sopstveno vreme za
slobodne projekte tako to je pravio i dekorisao abaure od nauljene koe za lampe u crkvi, ime je
privukao panju igumana koji mu je uskoro poverio upravljanje evergrinima. Knjige prihoda uskoro
su pokazale da je ta promocija Brata Derisa bila opravdana.
Razboleo se Brat Horner, stari majstor kopirac. Kroz samo nekoliko nedelja postalo je oigledno
da je taj omiljeni kaluer dospeo u samrtnu postelju. Poetkom Adventa otpevae misu pogrebnu.
Zemni ostaci starog majstora kopirca koji je svetaki iveo bejahu vraeni u zemlju iz koje su i doli.
Dok je zajednica molitvom izraavala svoju tugu, Arkos je tiho naimenovao Brata Derisa za
gospodara kopirnice.
Sledeeg dana posle svog naimenovanja Brat Deris je obavestio Brata Frensisa da je po
njegovom miljenju prikladno da Frensis ostavi detinjarije i pone da radi posao ozbiljnog oveka.
Kaluer je posluno zamotao svoj dragoceni projekat u pergament, zatitio ga debelim daskama,
ostavio na policu, i poeo u svom slobodnom vremenu da pravi abaure od nauljene koe. Nijedan
protest nije promrmljao, nego se zadovoljio sagledavanjem da e jednog dana dua dragog Brata
Derisa otii istim putem kao dua Brata Hornera i otpoeti onaj ivot kome je ovaj svet samo
pripremni teren - otpoeti ga, moda, prilino rano, sudei po tome koliko se nervirao, besneo i
forsirao; i da e posle toga, ako Bog da, Frensisu moda biti doputeno da dovri svoj voljeni
dokument.
Provienje se, meutim, ranije umealo u ovu stvar, i to bez prizivanja due Brata Derisa
njenome Tvorcu. Tokom leta koje je sledilo Derisovom postavljenju za gospodara kopirnice,
protonotarni apostolski izaslanik6 je sa svojom svitom slubenika stigao, na koloni magaraca, iz
Novog Rima u manastir; predstavio se kao Monsinjor Malfredo Aguera, postulator7 za Beatusa
Lajbovica u proceduri kanonizacije. Nekoliko Dominikanaca bejae uz njega. Doao je da posmatra
ponovno otvaranje sklonita i ispitivanje Zaptivene ivotne Sredine. Takoe, da ispita sve dokaze
koje manastir moe dati a koji bi mogli na ovaj sluaj uticati, ukljuujui - na alost igumanovu - i
izvetaje o navodnom privienju Beatusovom koje se, putnici su priali, pojavilo pred nekim
Frensisom Derardom iz Jutaha, AOL-om.
Kalueri su toplo pozdravili sveevog zastupnika, smestili ga u odaje rezervisane za
velikodostojnike kad dou u posetu, i gostili ga obilato uz pomo est mladih iskuenika koji su imali
instrukciju da ispunjavaju svaku njegovu ud, iako je, kako se pokazalo, Monsinjor Aguera bio ovek
bez mnogo udi, to je njegove nesuene snabdevae razoaralo. Najbolja vina otvorie; Aguera je
utivo popio po koji gutljaj, ali se opredelio za mleko. Brat Lovac je zamkama uhvatio debeljune
jarebice i divlje petlie za trpezu toga gosta; ali raspitavi se prvo o prehrambenim navikama divljih
petiia (Kukuruzom se hrane, Brate? Ne, hrane se zmijama, gospodine), Monsinjor Aguera je
ispoljio naklonost ka drugoj hrani, naime ka kai koju kalueri u svojoj trpezariji jedu. Da se samo
raspitao o poreklu anonimnih komadia mesa u orbama, moda bi radije jeo istinski sone divlje
petlie. Malfredo Aguera je insistirao da ivot u manastiru treba da se nastavi kao i obino. Ipak su
toga zastupnika svako vee uz jelo zabavljali gudai i trupa klovnova tako da je najzad poeo da
veruje da je ivot kao i obino u ovom manastiru udnovato dinamian u poreenju sa uobiajenim
nainom ivota u monakim zajednicama.
Treeg dana Aguerine posete iguman je pozvao Brata Frensisa.
Odnos izmeu tog monaha i njegovog vladaoca bio je, iako ne blizak, bar formalno prijateljski,
jo od vremena kad je iguman dozvolio da Frensis poloi zakletvu, pa zato Brat Frensis nije ak ni
drhtao kad je zakucao na vrata igumanove radne sobe i upitao: Poslali ste po mene, Veleasni Oe?
 6 Papski vii sekretar (Prim.prev.)

7 Postulator, onaj koji se zalae za neto, a naroito, kod katolika, za proglaenje nekog za
sveca. (Prim.prev.)

Jesam, ree Arkos, a onda upita ravnim tonom: Reci mi, jesi li ikad razmiljao o smrti?
esto, moj Gosdaru Igumane. Moli se Svetom Josipu da tvoja smrt ne bude nesrena?
Pa esto. Veleasni Oe.
Pretpostavljam, onda, da ne bi eleo da bude iznenada oboren?
Da neko od tvojih creva napravi uu za violinu? Da bude baen svinjama kao hrana? Da tvoje
kosti budu sahranjene u neosveeno zemljite? A?
Nnnn-nee, Magister meus.
I mislio sam da ne bi, zato dobro pazi ta e rei Monsinjoru Agueri.
Ja?
Ti. Arkos je protrljao vrh svoje vilice. inilo se da je utonuo u tuna razmiljanja. Mogu to i
odve jasno sagledati. Predmet Lajbovicov baen u arhivu. Jadni Brat umire, pala mu cigla na glavu.
Lei on tako, jei, moli za oprotaj grehova. Lei tu meu nama, imaj to u vidu. A mi stojimo,
gledamo sa aljenjem dole na njega - i mi svetenici - gledamo ga kako grake svoje poslednje rei, a
niko momku ni poslednji blagoslov ne daje. U pakao upuen. Bez blagoslova umro. Bez ispovesti.
Ispred naeg nosa. teta, a?
Gosdaru? cijuknu Frensis.
A, nemoj mene kriviti za to. Ja u biti prezauzet, trudiu se da suzbijem elju tvoje brae da te
udaraju nogama dok ne umre. Kada?
Pa, nikada, nadamo se. Jer ti e dobro paziti, zar ne? - ta e rei monsinjoru. Inae bih mogao
da ih pustim da te ritaju do smrti. Da, ali
Postulator eli odmah da te vidi. Molim te, obuzdaj svoju matu i budi siguran u ono to kae.
Molim te, pokuaj da ne misli. Pa, mislim da u moi.
Izlazi, sine, izlazi.
Kad je zakucao na Aguerina vrata Frensis je u prvi mah osetio strah, ali je ubrzo uvideo da je taj
strah neosnovan. Protonotarni izaslanik je bio postariji ovek utivog i diplomatskog ponaanja koji
je, inilo se, bio ivo zainteresovan za ivot maloga monaha.
Posle nekoliko minuta preliminarnih ljubaznosti, pristupio je klizavoj temi: E, a to se tie tvog
susreta sa osobom koja je mogla biti Blagosloveni Osniva
Ma, ja nikad nisam rekao da je to bio na Blagosloveni Lajbo Naravno da nisi, sine moj.
Naravno da nisi. E, sad, ja ovde imam jedan izvetaj o tom dogaaju - nastao iskljuivo na osnovu
raznih prepriavanja, naravno - pa bih voleo da ti taj izvetaj proita, a onda ili da ga potvrdi ili da
ga ispravi. Zastao je da izvue iz svog sanduia jedan svitak; dodao ga je Bratu Frensisu. Ova
verzija je bazirana na priama putnika, ree on. Jedino ti moe ispriati ta se desilo - kao
oevidac - pa zato elim da ispravljanje obavi najpaljivije. Svakako, gospodine. Ali ono to se
dogodilo bilo je zaista veoma jednostavno
itaj, itaj! Onda emo o tome popriati, a? Debljina svitka je pokazivala da taj izvetaj nastao
iz prepriavanja nije zaista veoma jednostavan. Brat Frensis je itao sa sve veim strahom. Taj
strah je uskoro dostigao razmere uasa.
 Pobeleo si, sine, ree postulator. Neto te mui? Messer, ovo - nije bilo uopte ovako!
Nije? Ali ti si morao biti, bar indirektno, autor ovoga. Kako bi drukije moglo biti? Zar nisi bio
jedini svedok? Brat Frensis je zamurio i protrljao elo. Bio je rekao svojim kolegama iskuenicima
prostu istinu. Kolege iskuenici su aputali izmeu sebe. Iskuenici su preneli priu putnicima.
Putnici su je priali drugim putnicima.
I na kraju - ovo!. Nikakvo udo to je Iguman Arkos zabranio diskusiju. Kamo sree da Frensis
tog hodoasnika nikad nije ni spomenuo!
Kazao mi je samo nekoliko rei. Video sam ga samo tada i nikad vie. Jurio me je tapom, pitao
me za put do manastira, i napravio oznake na kamenu gde sam naao put do kripte. Posle ga vie
nikad nisam video.
Nije bilo oreola?
Ne, Messer.
Nije pevao nebeski hor?
Nije!
A ilim rua koji je izrastao tamo gde je on prolazio? Ne, ne! Nita slino, gospodine, jeknu
kaluer.
Nije napisao svoje ime na steni? Bog mi je sudija, gospodine: nainio je samo te dve oznake.
Nisam znao ta znae.
Pa, dobro, uzdahnu postulator. Prie putnika su uvek preterane.
Ali pitam se kako je sve to zapoelo. E, sad, recimo da mi ti ispria kako je stvarno bilo.
Brat Frensis mu je ispriao, sasvim kratko. Aguera kao da je bio oaloen. Poto je utei
razmislio, uzeo je debeli svitak, potapao ga za rastanak i ubacio ga u ko za otpatke. Ode udo broj
sedam, proguna on.
Frensis je pohitao da se izvini.
Zastupnik je odbacio izvinjenja. Nemoj vie ni asa razmiljati.
Imamo zapravo dovoljno dokaza. Bilo je nekoliko spontanih izleenja nekoliko sluajeva
trenutnog oporavljanja od bolesti, intervencijom Beatusa. Jednostavni su, ispriani jednostavnim
injenicama, dobro dokumentovani. Kanonizacije se na takvim stvarima i grade. Naravno, nedostaje
im poetinost ove prie, ali maltene mi je drago to je neosnovana - drago mi je zbog tebe. avolji
zastupnik bi te na krst razapeo, zna.
Nikad nisam rekao nita ni nalik Razumem, razumem! Sve je to poelo zbog sklonita.
Uzgred reeno, otvorismo ga danas.
Frensis je sinuo. Da li - da li ste nali jo neto od Svetog Lajbovica?
Blagoslovenog Lajbovica, molim! ispravio ga je monsinjor. Ne, jo nismo. Otvorili smo
unutranju prostoriju. Vraki smo se namuili da bismo je otpeatili. Petnaest skeleta unutra, i mnogo
fascinantnih rukotvorina. Oigledno je da su tu enu - a bila je ena, uzgred reeno ije si ostatke ti
naao, pustili u spoljanju prostoriju, ali je unutranja bila ve puna. Moda im je unutranja mogla
pruiti izvesnu zatitu da nije dolo do zatrpavanja zbog padanja jednog zida. Te jadne due unutra
nale su se u zamci jer su stene blokirale izlaz. Nebo zna zato vrata nisu bila konstruisana tako da se
otvaraju ka unutra. Ta ena u presoblju, da li je to bila Emili Lajbovic? Aguera se nasmeio.
Moemo li to dokazati? Ne znam jo.
Verujem da jeste, stvarno verujem - ali moda doputam da prieljkivanje bude jae od razumnog
razmiljanja. Videemo ta jo moemo da otkrijemo; videemo. Ona druga strana je poslala svedoka
koji prisustvuje radu. Ne mogu da skaem na zakljuke. lako razoaran Frensisovim izvetajem o
susretu sa hodoasnikom, Aguera je zadrao prijateljsko dranje. Na arheolokom nalazitu je proveo
deset dana, a onda se vratio u Novi Rim, ostavljajui dvojicu svojih asistenata da nadgledaju dalje
iskopavanje. Na dan svog odlaska posetio je Brata Frensisa u skriptorijumu.
Kau mi da radi na dokumentu u slavu ostataka koje si naao, ree postulator. Sudei po
opisima koje sam uo, mislim da bih veoma voleo da ga vidim.
Kaluer je protestovao da dokument zapravo nita ne vredi, ali je smesta poao da ga donese, i to
sa tako ivom eljom da su mu ruke drhtale dok je vadio jagnjeu kou iz zatitnog omotaa. Sa
radou je primetio da se Brat Deris nervozno mrti videi ta se deava.
Monsinjor je mnogo sekundi zurio. Predivno! prasnuo je konano.
Kakve velianstvene boje! Izvrsno, izvrsno. Zavri ovo. Brate - zavri ovo!
Brat Frensis je digao pogled ka Bratu Derisu i upitno se nasmeio.
Gospodar kopirnice se hitro okrenuo na suprotnu stranu. Zadnja strana njegovog vrata je
pocrvenela. Sledeeg dana je Frensis raspakovao svoja pera, boje i zlatni listi, i nastavio sa svojim
radom na iluminiranom dijagramu.
9

Nekoliko meseci posle odlaska Monsinjora Aguere, dola je druga kolona magaraca - sa
kompletnim odredom inovnika i straara naoruanih radi odbrane od drumskih razbojnika,
mutantskih manijaka i zmajeva o kojima se govorkalo - iz Novog Rima u manastir. Ovog puta na elu
ekspedicije bio je jedan monsinjor sa malim rogovima i otrim onjacima, koji je saoptio da mu je
data dunost da oponira kanonizaciji Blagoslovenog Lajbovica i da ispita injenice - a moda i utvrdi
odgovornost, nagovestio je - u vezi sa izvesnim neverovatnim i histerinim glasinama koje su iz ovog
manastira procurile i na alost stigle ak do kapija Novog Rima. Jasno je stavio do znanja da nee
trpeti nikakve romantine gluposti, za razliku od izvesnog ranijeg posetioca koji ih je moda trpeo.
Iguman ga je pozdravio utivo i ponudio mu gvozdeni leaj u eliji okrenutoj ka jugu, izvinivi se
prethodno zbog injenice da su prostorije za goste nedavno bile izloene velikim boginjama.
Monsinjora je sluilo njegovo sopstveno osoblje; jeo je kau i trave zajedno sa kaluerima u
trpezariji - jer su lovci javili da su te godine jarebice i divlji petlii neobjanjivo retki.
Ovoga puta iguman nije naao za shodno da upozori Frensisa da se ne koristi svojom matom
suvie slobodno. Neka pokua ako sme.
Mala je bila opasnost da e advocatus diaboli odmah poverovati ak i u istinu, a da je prvo ne
izmaklja temeljito i ne zabode prste u njene rane.
Koliko shvatam ti si sklon onesveivanju, ree Monsinjor Flot kad je imao pred sobom Brata
Frensisa samog i kad se zapiljio u njega pogledom koji je, po Frensisovom miljenju, bio zloban.
Reci mi, da li je u tvojoj porodici bilo epilepsije? Ludila? Mutantskih nervnih puteva? Nieg,
Ekselencijo.
Nisam ja Ekselencija odreza svetenik. Dakle, sad emo izvui istinu iz tebe. Jednostavan
direktan hirurki zahvat bi trebalo da bude adekvatan, kao da je implicirao njegov ton, potrebna je
samo manja amputacija.
Jesi li ti svestan da se dokumenti mogu vetakim putem uiniti starijim? pitao je.
Brat Frensis nije bio toga svestan.
Shvata li da se ime Emili ne pojavljuje u hartijama koje si naao?
A, ali se Zastao je, odjednom gubei sigurnost.
Ime koje se pojavilo glasilo je Em, zar ne? - to bi mogao biti deminutiv od Emili?
Ja verujem da je tako, Messer. Ali bi takoe moglo biti i deminutiv od Ema, zar ne? A ime
Ema se pojavljuje u kutiji!
Frensis je utao.
Dakle?
Koje je bilo pitanje, Messer?
Nije vano! Samo sam mislio da ti kaem da dokazi nagovetavaju da je to Em stajalo za Emu
a Ema nije deminutiv od Emili. ta kae na
Dosad nisam imao miljenja o toj temi, Messer, ali Ali ta?
Zar nisu mu i ena esto nepaljivi u pogledu toga kako e jedno drugo zvati?
DA LI SE TI TO ALI SA MNOM?
Ne, Messer.
A sad reci istinu! Kako se dogodilo da otkrije to sklonite, i kakvo je to fantastino blebetanje o
nekom privienju? Brat Frensis je pokuao da objasni. Advocatus diaboli ga je prekidao
povremenim frktanjem kroz nos i sarkastinim pitanjima, a kad je zavrio, grabuljao je kroz njegovu
priu semantikim noktima i zubima sve dok se nije i sam Frensis poeo pitati da li je stvarno video
starca ili je taj dogaaj samo zamislio.
Bilo je to bezobzirno unakrsno ispitivanje, ali je Frensisa manje plailo nego razgovor sa
igumanom. avolji advokat je mogao samo da ga kida na komade ovaj jedan put, pa je saznanje da e
operacija uskoro biti zavrena pomagalo rtvi da podnosi bol amputacija. Kad se suoavao sa
igumanom, meutim, Frensis je uvek bio svestan da bi greka mogla biti kanjavana iznova i iznova,
zato to je Arkos vladar doivotno, i veiti inkvizitor njegove due.
A Monsinjor Flot je izgleda smatrao, poto je video Frensisovu reakciju na prvi napad, da je
kaluerova pria suvie plitkoumna da bi na nju vredelo preduzimati napad iole veih razmera.
Dobro, Brate, ako je to tvoja pria i ako je se ti dri, mislim da se sa tobom neu uopte
gnjaviti. ak i ako je istinita - to ja ne priznajem trivijalna je toliko da je smena. Shvata li ti to?
To sam i ja oduvek mislio, gospodine, uzdahnu Brat Frensis, koji se ve godinama trudio da umanji
znaaj koji su drugi hodoasniku pridavali.
Pa odavno je trebalo to da kae! odreza Flot.
Oduvek sam govorio da mislim da je to verovatno samo jedan starac.
Monsinjor Flot je pokrio akom oi i teko uzdahnuo. Njegovo iskustvo sa nepouzdanim
svedocima navelo ga je da ne kae nita vie.
Pre naputanja manastira, advocatus diaboli je, kao i sveev advokat pre njega, zastao u
skriptorijumu i zatraio da vidi iluminiranu komemoraciju
Lajbovicovog
inenjerskog
plana
(te
uasne
nerazumljivosti kako ga je Flot nazivao). Ovog puta kaluerove ruke su drhtale ne od radosti
nego od straha, jer bi se moglo desiti da jo jednom bude prinuen da napusti taj projekat. Monsinjor
Flot je utke zurio u jagnjeu kou. Triput je progutao knedlu. Najzdad je prinudio sebe da klimne
glavom.
ivopisne slike ume da doara, priznade on, ali to smo svi znali, zar ne? Zastao je. Na
ovome si radio ve koliko dugo? est godina, Messer - sa prekidima. Da, e, ini se da e bar
jo toliko morati da nastavi. Rogovi Monsinjora Flota odmah se skratie za in, a onjaci nestadoe
sasvim. Iste veeri on ode za Novi Rim. i Godine glatko proticahu, dodajui licima mladih bore, a
njihovim slepoonicama sede vlasi. Veiti trud manastirski nastavljao se, uz svakodnevno jurianje
na nebo veno ponavljanom himnom Slube boje, uz svakodnevno snabdevanje sveta sporim urkom
kopiranih rukopisa, i uz povremeno iznajmljivanje inovnika i pisara episkopatu, eklezijastikim
tribunalima i malobrojnim svetovnim monicima spremnim da ih unajme. Brat Deris je ispoljio
ambicije da konstruie tampau mainu, ali je Arkos to zabranio im je za to uo. Nije se moglo
nabaviti dovoljno hartije niti dobre boje, a ni potranja za jeftinim knjigama nije postojala u svetu
koji je bio savreno zadovoljan svojom nepismenou. Kopirnica je nastavila mastionicom i guijim
perom.
Tokom proslave Pet Svetih Budala, stie vatikanski glasnik sa prijatnim vestima za Red.
Monsinjor Flot je povukao sve primedbe i sad se bavio iskazivanjem pokajanja pred jednom ikonom
Beatusa Lajbovica.
Ono to je zastupao Monsinjor Aguera, dokazano je; Papa je dao uputstvo da se donese dekret
koji preporuuje kanonizaciju. Datum za formalnu proklamaciju je odreen: bie to tokom dolazee
Svete Godine i podudarie se sa sazivanjem Generalnog Saveta Crkve, koji ima zadatak da paljivo
iznova formulie doktrinu u vezi sa ogranienjem magisteriuma na pitanje vere i morala; mnogo puta
u istoriji to pitanje je bilo reeno, ali inilo se da se u svakom veku opet uzdie u novim oblicima, a
naroito u onim mranim vekovima kad je ovekovo znanje o vetru, zvezdama i kii uistinu sasvim
slabo. Dok se to savetovanje bude odravalo, osniva Albertinskog Reda bie upisan u Kalendar
Svetaca.
Posle ovog saoptenja usledio je period radosti u manastiru. Dom Arkos, sada sasuen od starosti
i blizak senilnosti, pozva Brata Frensisa kod sebe i zahripa:
Njegova Svetost nas poziva u Novi Rim na kanonizaciju. Pripremi se da poe.
,Ja, Gosdaru?
Samo ti. Brat Farmaceut mi zabranjuje da putujem, a ne bi bilo dobro da Brat Nastojnik ode dok
sam ja bolestan. E nemoj opet da mi pada u nesvest, dodade Dom Arkos svaalaki. Verovatno
ti je pripisano vie zasluga nego to ih ima za to to je sud prihvatio da je datum smrti Emili
Lajbovic konano dokazan. Ali Njegova Svetost te je u svakom sluaju pozvala. Preporuujem da
zahvali Bogu i ne pripisuje sebi nikakve zasluge. Brat Frensis se zateturao. Njegova Svetost?
Da. Dakle, original Lajbovicovog inenjerskog plana aljemo u Vatikan. ta misli o tome da
ponese i tvoju iluminiranu komemoraciju kao tvoj lini poklon Svetom Ocu? A, ree Frensis.
Iguman mu je pomogao da se osvesti, blagoslovio ga, nazvao ga dobrim neznalicom, i poslao ga
da uvrti i zavee svoje ebe.
10

Put do Novog Rima morao je da potraje bar tri meseca, a moda i due; to je u izvesnoj meri
zavisilo od razdaljine koju je Frensis mogao prevaliti pre nego to ga neizbena banda pljakaa
rastavi od njegovog magarca. Imao je da putuje sam i nenaoruan, nosei, pored relikvije i njene
iluminirane replike, jo samo svoje ebe i prosjaku zdelicu. Molio se da pljakai, koji su
neznalice, ne nau nikakvu svrhu za ono prvo; uistinu, meu drumskim banditima je ponekad bilo
plemenitih lopova koji su uzimali samo ono to im je korisno, doputajui rtvi da sauva svoj ivot,
svoje telo i line stvari. Drugi su imali manje obzira.
Kao meru predostronosti Brat Frensis je poneo crni zavoj preko desnog oka. Seljaci su bili
sujeverna gomila i esto ih je bilo mogue potui samo nagovetajem da neko ima zlo oko. Tako
naoruan i opremljen, krenuo je da se odazove pozivu Sacerdos Magnus a.
Najsvetijeg Gospodara i Vladara, Lea Pappas XXI.
Skoro dva meseca posle naputanja manastira kaluer je sreo svog pljakaa na planinskoj stazi
kroz gustu umu, daleko od ma kakvog ljudskog naselja, izuzimajui Dolinu Zloroenih koja je leala
nekoliko milja onostran planinskog vrhunca zapadno odatle i gde su genetski monstrumi iveli, kao
gubavci, izdvojeno od sveta. Neke takve kolonije nadgledali su bolniari Svete Crkve, ali Dolina
Zloroenih nije spadala meu takve. Pre nekoliko vekova tu su se sakupili nenormalci koji su izbegli
smrt od ruke umskih plemena. Njihovi redovi su esto ojaavani unakaenim, puzavim stvarima koje
su traile utoite od sveta, ali neki meu njima bili su i plodni, te su raali decu. esto su takva deca
nasleivala monstruoznost svojih roditelja. esto se deavalo da se rode mrtva ili da nikad ne doive
zrelost. Ali ponekad je ona monstruozna crta bila recesivna, pa se iz veze dvoje nenormalaca raalo
dete normalnog izgleda. Ponekad je, opet, spolja normalno potomstvo bilo opustoeno nekim
nevidljivim deformitetom srca i uma, ostajui bez sutine ljudskosti ali zadravajui izgled oveka.
ak i unutar Crkve neki su se usuivali da zastupaju gledite da su takve kreature istinski liene Dei
imagoa jo od zaea, da su njihove due samo ivotinske due, te da mogu po Prirodnom Zakonu biti
nekanjivo unitavane kao zveri a ne ljudi, te da je Bog ljudskom rodu dao ivotinjski porod kao
kaznu za grehe koji su zamalo unitili ljudsku vrstu, lako nisu izgubili svoju veru u Pakao, teolozi
takoe nisu oklevali da svom Bogu pripiu da je sposoban za bilo kakvu vremensku kaznu; meutim,
dozvoliti ljudima da po svojoj pameti presuuju da li jedno stvorenje od ene roeno ima ili nema u
sebi boansku sliku znailo bi uzurpirati jednu privilegiju Neba. ak i idiota za koga se ini da je
manje nadaren nego pas, ili svinja, ili koza, treba, ako ga je ena rodila, nazivati besmrtnom duom,
grmeo je magisterium, grmeo isto iznova i iznova. Posle nekoliko takvih proglasa usmerenih ka
umanjenju infanticida, saoptenih u Novom Rimu, nesretne zloroene neki poee da nazivaju
Papinim neacima ili Papinom decom.
Dopustimo da ivi ono to je ljudskim roditeljima ivo roeno, rekao je prethodni Leo, u
skladu i sa Prirodnim Zakonom i sa Boanskim Zakonom Ljubavi; neka se voli kao dete i odgaja, ma
kakvog da je oblika i ponaanja, jer injenica je, dostupna i prirodnom razumu bez pomoi
Boanskog Otkrovenja, da meu Prirodnim Pravima oveka pravo da se pomae detetu da preivi
jeste ispred svakog drugog prava, te ga Drutvo i Drava ne mogu zakonito menjati sem u okvirima
koji su Vladaocima dati da to pravo sprovode. ak ni zveri Zemlje ne postupaju drugaije. Pljaka
koji je napao Brata Frensisa nije ni na koji vidljivi nain pripadao deformisanima, ali da je doao iz
Doline Zloroenih postalo je oigledno kad se dve figure sa kapuljaama uzdigoe iza gustia na
strmini koja se nadnosila nad stazu i poee iz svoje zasede podrugljivo da huu na kaluera,
nianei u njega zategnutim lukovima. Sa te distance Frensis nije mogao proveriti da li je taan
njegov prvi utisak da je jedna ruka drala luk pomou est prstiju ili pet prstiju i jednog prekobrojnog
palca; ali nije bilo nikakve sumnje da jedna od te dve zakukuljene figure ima ogrta sa dve kapuljae,
iako nije mogao da razazna lica niti da odredi da li ta druga kapuljaa sadri ili ne sadri
prekobrojnu glavu.
Sam pljaka je stao na stazu pred Frensisa. Bio je to ivek niskog rasta ali masivan kao bik, sa
okruglom sjajnom elom i vilicom nalik na blok granita. Stajao je na stazi iroko rairenih nogu,
prekrstivi na prsima svoje masivne ruke, i posmatrao primicanje malene figure na magarcu.
Koliko je Frensis mogao videti, pljaka je bio naoruan samo svojom snagom i jednim noem za
koji se nije ni potrudio da ga izvue iz kanije na opasau. Prstom je pozvao Frensisa da prie blie.
Kad je Frensis stao pedeset metara daleko, jedno Papino dete odape strelu; taj projektil je oinuo po
stazi tik iza magarca, i ivotinja pojuri napred.
Silazi, naredi pljaka.
Magarac se na stazi zaustavio. Brat Frensis je zabacio svoju kapuljau unazad i tako otkrio crni
zavoj na oku; digao je drhtavi prst i dotakao zavoj. Poeo je polako da odie zavoj sa oka.
Razbojnik je zabacio glavu i nasmejao se smehom koji je mogao dopreti, pomislio je Frensis, iz
grla Satane; kaluer je promrmljao jedan egzorcizam8 ali razbojniku nita nije bilo.

8 Egzorcizam - isterivanje avola, molitva za isterivanje avola ili zlog duha, praznoverica
koja postoji kod mnogih naroda i religija irom sveta. (Prim.prev.)

Vi crnovreani ste provalili tu foru pre mnogo godina, ree on.

Sad sii.
Brat Frensis se nasmeio, slegnuo ramenima, i siao ne bunei se vie. Razbojnik je pregledao
magarca, potapao ga po slabinama, pogledao mu zube i kopita.
Jede? Jede? povika jedna od zakukuljenih figura na obronku.
Ovog puta ne, izlaja pljaka. Suvie je mrav. Brat Frensis nije bio ba sasvim siguran da
govore o magarcu.
Dobar vam dan, gospodine, ree kaluer prijatno. Moete uzeti magarca. Hodanje e, mislim,
biti zdravo za mene. Opet se nasmeivi, poe da se udaljava.
Strela ibnu po drumu pred njegovim nogama.
Prestani s tim! prodernjao se razbojnik, a onda rekao Frensisu: Sad se skidaj. I da vidimo ta
je u tom zamotaju i u paketu. Brat Frensis je dotakao svoju prosjaku zdelicu i nainio gest
bespomonosti, to je donelo samo novi podrugljivi smeh razbojnikov.
I taj trik sa kantom za milostinju sam ve video, ree on.
Poslednji ovek sa time imao je pola hekloa zlata skriveno u izmi.
Hajdskidaj se.
Brat Frensis koji nije imao izme pokaza, pun nade, svoje sandale, ali razbojnik naini nestrpljivi
gest. Kaluer odveza svoje umotano ebe i rairi njegov sadraj radi pregleda, a onda poe da se
svlai. Pljaka je pretraio njegovu odeu, nita nije naao, pa je dobacio odeu nazad vlasniku,
koji proaputa svoju zahvalnost; oekivao je da e biti ostavljen na stazi go.
 A sad da zavirimo u taj drugi zaveljaj. Sadri samo dokumente, gospodine, bunio se kaluer.
Nemaju vrednost ni za koga sem za vlasnika. Otvori.
utke je Brat Frensis odvezao paket i odmotao originalni inenjerski plan i njegovu iluminiranu
kopiju. U sunanom sjaju koji se probijao kroz lie ume bljesnue briljantno razliite boje, zlatna
meu njima. Kamenita vilica razbojnikova pade jedan in. Tiho je zazvidao.
Al je lepo! Ma nije li to ba ono to ena voli na zidu svoje kolibe! Frensis oseti da mu
pripada muka.
Zlato! povika pljaka svojim zakukuljenim sauesnicima na bregu.
Jede? Jede? stie klokotavi, pobedonosno nasmejani odgovor.
Jeemo, nemaj brige! doviknuo im je razbojnik, a onda konverzaciono objasnio Frensisu: Oni
ogladne kad par dana samo sede tu. Biznis je lo. Slab saobraaj u poslednje vreme. Frensis je
klimnuo glavom. Razbojnik je nastavio da se divi iluminiranoj kopiji.
Gospode, ako si ga poslao da me stavi na probu, onda mi pomozi da umrem kao ovek, da bi on
ovo mogao uzeti samo preko mrtvog tela Tvog sluge. Sveti Lajbovice, vidi ovo delo i za mene se
moli
ta je ovo? upita pljaka. Amajlija? Neko vreme je prouavao oba dokumenta zajedno.
Aha! Jedno je duh drugoga. Koja je to maija? Zurio je u Brata Frensisa sumnjiavim sivim
oima. Kako se zove? Ovaj - Tranzistorizovani Kontrolni Sistem za Jedinicu 6-B, promuca
kaluer.
Pljaka je dodue gledao dokumente naopake, ali je ipak mogao da vidi da kod jednog
dokumenta postoji izmena crtea i pozadine u odnosu na drugi dokument - a taj efekat ga je, inilo se,
zainteresovao koliko i zlatni sloj boje. Kratkim prljavim kaiprstom on je pratio slinosti crtea,
ostavljajui bledu mrlju na iluminiranoj jagnjeoj koi. Frensis je suzdravao suze.
Molim vas! jeknuo je kaluer. To zlato je tako tanko, i nema neku vrednost koja bi zasluivala
da se pomene. Odmerite teinu u ruci. Celina ne tei nita vie nego materijal na kome je slikana.
Vama to nije ni od kakve koristi. Molim vas, gospodine, uzmite moju odeu umesto toga.
Uzmite magarca, uzmite mi ebe. Uzmite ta god hoete, ali mi ta dva ostavite. Oni vama nita ne
znae. Razbojnikov sivi pogled bejae zamiljen. Posmatrao je kaluerovo uzbuenje i trljao svoju
vilicu. Ostaviu ti magarca i odeu sve sem ovoga, ponudio je. Uzeu, dakle, samo amajlije. Za
ljubav Boga, gospodine, onda ubijte i mene! zakuka Brat Frensis.
Razbojnik se cerekao. To emo videti. Reci mi zata slue. Nizata. Jedan dokument je
uspomena na oveka davno mrtvog.
Jednog od drevnih. Drugi je samo kopija. Od kakve su koristi oni tebi?
Frensis je za tren zatvorio oi pokuavajui da smisli nain da objasni. Znate umska plemena?
Kako oboavaju svoje pretke? Sive oi razbojnikove sevnue gnevom, ali samo za kratko. Mi
preziremo svoje pretke, izlanu on. Prokleti bili oni koji nas rodie! Prokleti, prokleti, ponovio
je kao eho jedan od zaogrnutih strelaca na bregu.
Zna ko smo? Odakle smo?
Frensis je klimnuo glavom. Nisam hteo da uvredim. Drevni, iji je ovo ostatak - taj nije na
predak. On je na uitelj iz davnih vremena.
Oboavamo uspomenu na njega. Ovo je samo kao uspomena, nita vie. A kopija?
Iino sam je pravio. Molim vas, gospodine, petnaest godina mi je trebalo. Vama to nita nije.
Molim vas - ne biste oveku uzeli petnaest godina ivota - bez razloga?
 Petnaest godina? Razbojnik je zabacio glavu; urlao je od smeha.
Proveo si petnaest godina pravei ovo? Ali Frensis iznenada uuta. Njegov pogled se
prikova za razbojnikov zdepasti kaiprst. Taj je kaiprst kuckao po originalu.
Ovo ti je oduzelo petnaest godina? A u odnosu na ono drugo izgleda skoro runo. Pljeskao se
po stomaini i cerekao se, pa pokazivao ka relikviji. Ha! Petnaest godina! Znai to vi tamo radite!
Zato? Kakva je korist od tamne slike-duha? Petnaest godina pravio to! Ho ho! Koji enski posao!
Brat Frensis ga je gledao utei, oamuen. injenica da je razbojnik pomeao relikviju i kopiju
okirala ga je toliko da nije mogao da odgovori.
Smejui se i dalje, razbojnik uze oba dokumenta, spremajui se da ih pocepa preko sredine.
Isus, Marija, Josip! vrisnu kaluer padajui na kolena na stazi.
Za ljubav Boga, gospodine!
Razbojnik je odbacio dokumente na zemlju. Rvau se s tobom za njih, predloio je alei se.
Te stvari za moj no. Vai, ree Frensis impulsivno, mislei da e borba bar dati Nebu priliku da
se neupadljivo umea. O Gospode, ti koji ojaa Jakova tako da on anela na steni savlada
Pripremie se. Brat Frensis se prekrstio. Razbojnik je izvukao no iz kanije i bacio ga za
dokumentima. Poee da se obilaze.
Tri sekunde kasnije kaluer je leao jeei na leima, pritisnut oniom planinom miia. Jedan
otar kamen kao da mu je presecao kimu.
He-he, ree razbojnik i ustade da uzme svoj no i da svije dokumente.
Sklapajui ruke kao za molitvu, Brat Frensis je na kolenima puzio za njim, moljakajui-iz sveg
glasa. Molim vas, onda uzmite samo jedan, ne oba! Molim vas!
E sad mora da ih otkupi, smejuljio se razbojnik. Poteno sam ih osvojio.
Nemam nita, ja sam siromaan! Ma u redu je to, ako ih toliko eli, nabavie zlato. Dva
hekla zlata, to je otkupnina. Donesi je ovamo u ma koje vreme. Skloniu tvoje stvari u moju udericu.
Hoe da ti budu vraene, samo donesi zlato. ujte, drugim ljudima su vani, ne meni. Nosio sam
ih Papi.
Moda e vam oni platiti za onaj vaan dokument. Ali dopustite mi da zadrim onaj drugi samo da
im pokaem. Nikakvog znaaja on nema. Razbojnik se smejao preko ramena. Verujem da bi ti za to
poljubio izmu.
Brat Frensis ga je sustigao i arko poljubio izmu pljakaevu.
Pokazalo se da je to suvie ak i za takvog oveka kao to je taj razbojnik bio. Odgurnuo je
kaluera nogom, razdvojio dva dokumenta, i sa kletvom bacio jedan Frensisu u lice. Popeo se na
kaluerovog magarca i pojahao uz obronak ka zasedi. Brat Frensis je zgrabio dragoceni dokument i
krenuo naporedo sa razbojnikom, zahvaljujui mu se izobilno i blagosiljajui ga stalno, dok je
razbojnik usmeravao magarca ka zakukuljenim strelcima.
Petnaest godina! frknuo je razbojnik, i opet odgurnuo Frensisa nogom. Odlazi! Mahnuo je
iluminiranom lepotom kroz vazduh. Zapamti dva hekla zlata e otkupiti tvoju uspomenu. I reci svom
Papi da sam je osvojio poteno.
Frensis prestade da se penje. Uputio je jedan blistavi krst blagoslova za banditom koji se
udaljavao i tiho zahvalio Bogu to ima tako nesebinih pljakaa koji su u svom neznanju sposobni da
tako pogree.
Sa ljubavlju je pomilovao original inenjerskog plana i nastavio peice stazom. Na bre-gu je
pljaka ponosito pokazivao divni dokument svojim kompanjonima mutantima.
 Jede! Jede! ree jedan od njih, tapui magarca.
Jae, jae, ispravio ga je razbojnik. Jede posle. Ali kad ih je Brat Frensis ostavio daleko iza
sebe, velika ga je tuga postepeno obuzela. Onaj podsmevaki glas mu je jo odzvanjao u uima.
Petnaest godina! Znai to vi tamo radite! Petnaest godina! Koji enski posao! Ho ho ho ho
Razbojnik je pogreio. Ali petnaest godina je u svakom sluaju nestalo, i sa njima sva ljubav i
muka uneta u kopiju.
Zatvoren u manastir, Frensis je zaboravio obiaje spoljanjeg sveta, njegove grube navike i preke
stavove. Razbojnikov podsmeh je duboko uznemirio njegovo srce. Pomislio je na blai podsmeh
Brata Derisa tokom ranijih godina. Moda je Brat Deris bio u pravu.
U svojoj kapuljai glavu je duboko pognuo, i tako nastavio sporo putovanje.
Sauvao je bar original relikvije. Bar to.
11

as je doao. Nikad se Brat Frensis, u svojoj jednostavnoj kaluerskoj mantiji, nije oseao tako
beznaajnim kao u tom momentu, dok je kleao u velianstvenoj bazilici pre poetka ceremonije.
Dostojanstvene kretnje, razmasi ivopisnih boja, zvuci koji su pratili ceremonijalne pripreme za
ceremoniju, ve su svojim duhom nalikovali na liturgiju, tako da je bilo teko drati na umu injenicu
da se jo nije deavalo nita vano. Biskupi, monsinjori, kardinali, svetenici, i razni svetovni
funkcioneri u elegantnim starinskim odedama kretali su se tamo-amo kroz veliku crkvu, ali njihovi
dolasci i odlasci bili su kao graciozni satni mehanizam koji nikad ne zastaje, nikad se ne spotakne,
nikad se ne predomisli i ne poe u suprotnom pravcu. Jedan sampetrius je uao u baziliku; tako je
velianstveno bio obuen da je Frensis u prvi mah za tog katedralskog radnika pomislio da je neki
velikodostojnik. Sampetrius je nosio stoliicu za oslanjanje nogu. Nosio ju je takvom naviknutom
pompeznou da bi kaluer, da nije ve kleao, moda sad klekao da pozdravi lebdei prolazak tog
objekta. Pred visokim oltarom sampetrius je klekao na jedno koleno, onda preao do papskog trona
gde je stavio novu podnonu stoliicu umesto stare na kojoj je, inilo se, jedna noga bila rasklimana;
tad je otiao istim putem kojim je i doao. Brat Frensis se divio prostudiranoj eleganciji pokreta koja
je pratila ak i trivijalne poslove. Niko nije urio. Niko se nije prenemagao niti spetijavao. Nije se
dogaao nijedan pokret koji nije tiho doprinosio dostojanstvu i neodoljivoj lepoti ovog drevnog
mesta, a svoj doprinos su davale i nepomine statue i slike.
inilo se da i apat ovejeg daha izaziva slabe odjeke sa dalekih apsida.
Terribiiis est iocus iste: hic domus Dei est, et porta caeli; strano mesto zaista, Dom Boga, Kapija
Neba!
Neke od tih statua su ive, primetio je kasnije. Nekoliko jardi levo od njega jedan oklop je stajao
uza zid. Njegova oklopna pesnica drala je dralju blistave bojne sekire. ak se ni perjanica na
njegovom lemu nije pomakla otkad je Brat Frensis tu klekao. Desetak identinih oklopa stajalo je na
podjednakim razmacima du zidova. Tek kad je video da jedna konjska muva puzi kroz vizir statue
levo od njega, posumnjao je da se u toj ratnoj grdosiji neko nalazi. Njegove oi nisu mogle otkriti
nikakav pokret, ali se iz oklopa, dok je u njemu bila konjska muva, nekoliko puta zaulo metalno
kriputanje. To, dakle, moraju biti papski gardisti, tako proslavljeni u vitekim borbama; mala
privatna armija Bojeg Prvog Zastupnika.
Jedan kapetan garde je dostojanstveno obilazio svoje ljude. Po prvi put statua se pomae. Podigla
je svoj vizir u znak pozdrava. Kapetan je zamiljeno zastao i upotrebio svoju maramu da obrie muvu
sa ela bezizraajnog lica unutar lema, a onda je krenuo dalje. Statua je spustila vizir i opet se
ukoila.
Dostojanstveni dekor bazilike na kratko je naruen ulaskom gomila hodoasnika. Gomile su bile
dobro organizovane i efikasno voene, ali se videlo da ovo mesto ne poznaju. inilo se da veina
hodoasnika do svojih mesta stie na vrhovima prstiju, pazei da ne stvori nikakav zvuk i da kretanje
svede na minimum, za razliku od sampetria i novorimskog klera koji je zvuku i pokretu davao
izraajnost. Tu i tamo meu hodoasnicima poneko je priguivao kaalj ili se spoticao.
Iznenada je u bazilici nastala ratnika atmosfera, jer je garda pojaana. Nova grupa oklopnih
statua ula je tekim koracima u samo sveti I ite, spustila se na jedno koleno i nagnula svoja koplja,
pozdravljajui tako oltar, potom zauzimajui svoja mesta. Dvojica stadoe uz strane papskog trona.
Trei pade na kolena uz desno doruje trona; ostao je da klei drei na podignutim dlanovima Petrov
ma. Slika opet postade nepokretna, izuzimajui povremeno poigravanje plamena meu oltarskim
sveama.
U sveanu tiinu iznenada je provalio zvuk truba.
Intenzitet tog zvuka se pojaavao sve dok pulsirajue Ta-ra Ta-ra-raa nije poelo da vri pritisak
na lice posmatraa, i da izaziva bol u uima. Glas tih truba nije bio muziki nego najavljivaki. Prve
note su poele negde u sredini skale, onda su se polako uspinjale i visinom i intenzitetom i brzinom,
sve dok kalueru koa na lobanji nije poela da migolji, dok mu se nije uinilo da u bazilici nema
nieg sem eksplozije truba.
Onda, mrtva tiina - kroz koju se razlegao tenor: PRVI KANTOR: Appropinquat agnis pastor et
ovibis pascendis. DRUGI KANTOR: Genua rtunc flecantur omnia.
PRVI KANTOR: Jussit olim Jesus Petrum pascere gregem Domini.
DRUGI KANTOR: Ecce Petrus Pontifex Maximus. PRVI KANTOR: Gaudeat igitur populus
Christi, et gratias agat Domino.
DRUGI KANTOR: Nam docebimur a piritu sancto. HOR: Aileiuia, alieluia
Gomila je ustala, zatim se opet sputala na kolena, sporim talasom koji je pratio kretanje stolice
sa krhkim starcem u belom koji je pokretima upuivao svoje blagoslove narodu dok ga je procesija u
zlatnom, crnom, purpurnom i crvenom polako nosila ka tronu. Dah je zastajao u grlu malog kaluera
iz dalekog manastira u dalekoj pustinji. Bilo je nemogue videti sve to se dogaalo, tako je silovita
bila plima muzike i pokreta koja je potapala ula i nosila um hteo-ne-hteo prema onome to se uskoro
imalo desiti.
Ceremonija bejae kratkotrajna. Da je trajala due, njen bi intenzitet postao neizdriv. Jedan
monsinjor - i to Malfredo Aguera, zastupnik Sveca, opazio je Brat Frensis - prie tronu i klee. Posle
kraeg utanja, saoptio je ravnim napevanjem svoju molbu.
Sancte pater, ab Sapientia summa petimus ut iiie Beatus Leibowitz cujus miracula mirati sunt
muiti Taj zahtev je bio upuen Leu. Trailo se da Leo prosvetli svoj narod sveanom definicijom
u vezi sa pobonim verovanjem da je Beatus Lajbovic zaista svetac, dostojan da dobije dulie Crkve i
da ga vernici oboavaju.
Gratissima Nobis causa, fiii, odazvao se napevanjem glas starca u belom, objanjavajui da je
elja njegovog srca bila da sveanom proklamacijom oglasi da je Blagosloveni Muenik meu
svecima, ali, meutim, da jedino boanskim vodstvom, sub ducatu sancti Spiritus, moe da ispuni
Aguerin zahtev. Zatraio je da se svi mole za to vodstvo.
Opet je grmljavina hora ispunila baziliku Litanijom Svetaca: Oe Neba, Boe, smiluj nam se.
Sine, Otkupioe Sveta, Boe, smiluj nam se.
Najsvetiji Due, Boe, smiluj nam se. O Sveto Trojstvo, Boe Jedan-i-Jedini, miserere nobisl
Sveta Marijo, moli se za nas. Sancta Dei Genitrix, ora pro nobis. Sancta Virgo Virginum, ora pro
nobis Grmljavina litanije se nastavljala. Frensis je digao pogled ka nedavno otkrivenoj slici
Blagoslovenog
Lajbovica. Bila je to freska herojskih proporcija. Prikazivala je kako rulja sudi Beatusu, ali
njegovo lice se nije onako ukrivo smeilo kao na Fingovoj statui. Bilo je, meutim, velianstveno,
razmiljao je Frensis, i slagalo se sa ostatkom bazilike.
Omnes sancti Martyres, orate pro nobis Kad je litanija svrena, opet je Monsinjor Malfredo
Aguera iskazao Papi svoju molbu, traei da se ime lsak Edvard Lajbovic formalno unese u Kalendar
Svetaca. Opet je prizvan Duh da ih vodi, dok je Papa pevao Veni, Creator Spiritus.
I po trei put je Malfredo Aguera zamolio za proklamaciju.
Surgat ergo Petrus ipse
Najzad je dolo. Dvadeset prvi Leo je intonirao odluku Crkve, donetu pod vodstvom Svetog
Duha, kojom je proklamovana ve gotova injenica da je jedan drevni, prilino opskurni tehniar po
imenu Lajbovic istinski svetac na Nebu i da ga ljudi mogu i trebaju s potovanjem moliti da ih
svojom monom intervencijom titi. Za Misu u njegovu ast odreen je jedan mrsni dan.
Sveti Lajbovice, zaloi se za nas, proaputao je Brat Frensis sa ostalima.
Posle kratke molitve grunuo je hor sa Te Deum. Zatim, Misa u ast novog sveca, i time je bilo sve
zavreno.
U pratnji dvojice skerletno livrejisanih sedaria spoljanje palate, mala grupa hodoasnika je
prola kroz prividno beskonani niz hodnika i predsoblja, zastajui povremeno pred ukraenim
stolom nekog novog zvaninika koji im je pregledao isprave i guijim perom dodavao svoj potpis na
licet adire da bi sedarius potom predao taj dokument sledeem zvaniniku ija titula je postepeno
postajala sve dua i tee izgovoriva to je dalje grupa odmicala. Brat Frensis je drhtao. Meu
hodoasnicima oko njega, dvojica su bili biskupi, jedan je bio zaogrnut lasiinim krznom i zlatom, a
jedan je bio poglavica nekog umskog plemena, preobraen u hrianstvo ali i sad obuen u odeu od
stavljene koe sa tunikom od panterove koe; taj poslednji je preko glave nosio totem svog plemena,
panterovu glavu razjapljenih eljusti; dok je na ruci tog neznalice stajao sivi soko sa kapuljaom
preko oiju - evidentno kao poklon Svetom Ocu a oko njega ilo nekoliko ena koje su sve, inilo se,
bile njegove supruge ili konkubine (tako je Frensis zakljuivao na osnovu njihovog dranja) ili moda
bive konkubine ukinute zakonom posle preobraenja ali i zadrane zbog plemenskih obiaja.
Poto su se popeli uz scala caelestis, hodoasnici su sasluali dobrodolicu sumorno obuenog
cameraiis gestora, a onda su uvedeni u malo predsoblje ogromne konzistorijalne dvorane.9
Sveti Otac e ih primiti ovde, lakej visokog ranga tiho ree sedarius-u koji je nosio isprave.
Preao je preko hodoasnika pogledom koji je, Frensisu se inilo, izraavao prilino neodobravanje.
Neto je kratko proaputao sedarius-u. Sedarius je pocrveneo i apnuo neto plemenskom poglavici.
Taj je besno zurio, ali je skinuo sa glave svoj kandama i onjacima naoruani totem, putajui ga da
mu visi preko ramena. Usledio je kratki dogovor o razmetaju; Njegova Vrhovna Usrdnost, glavni
lakej, rasporeivao je u posetu pristigle ahovske figure tamo-amo po sobi u skladu sa nekim
tajanstvenim protokolom koji je, izgleda, jedino sedarii-ma bio jasan.
Na Papin dolazak nije se dugo ekalo. Maleni ovek u beloj mantiji, okru en svojom pratnjom,
ue ivim korakom u sobu za audijencije. Brata Frensisa iznenada poe da hvata vrtoglavica. Setio se
da je Dom Arkos zapretio da e ga ivog odrati ako se tokom audijencije onesvesti, pa se oeliio da
to ne dopusti.

9 Dvorana za odravanje skuptine kardinala. (Prim.prev.)

Klee red hodoasnika. Starac u belom blago ih je pozvao da ustanu. Brat Frensis je konano
naao hrabrost da fokusira svoj pogled. U
bazilici je Papa bio samo zrana mrlja beline u moru boja. Ovde u sobi za audijencije Brat
Frensis je, gledajui izbliza, postepeno uviao da Papa nije visok devet stopa kao nomadi iz pria.
Na kaluerovo iznenaenje, taj krhki starac, Otac Vladara i Kraljeva, Mostograditelj Sveta,
Namesnik Hristov na Zemlji, izgledao je daleko manje estok nego Dom Arkos, Ahbas.
Papa se polako kretao du reda hodoasnika, pozdravljajui svakog, zagrlivi jednog od biskupa,
razgovarajui sa svakim gostom ili na njegovom dijalektu ili uz pomo prevodioca, smejui se izrazu
lica monsinjora kome je prepustio dunost noenja sivog sokola, obraajui se plemenskom voi
umskog naroda neobinim pokretom ruke i promumlanom reju umskog dijalekta, to je dovelo do
toga da u krzno obueni poglavica sav zasija osmehom oduevljenja. Papa je primetio da panterova
glava visi, pa je zastao i stavio ju je opet na glavu poglavice.
Prsa poglaviina rairie se od ponosa; bacao je estoke poglede po sobi, verovatno u elji da
uhvati pogled Njegove Vrhovne Usrdnosti, glavnog lakeja, ali taj slubenik je, inilo se, iezao u
neku,pukotinu.
Papa se pribliavao Bratu Frensisu.
Ecce Petrus Pontifex Evo Petra, visokog svetenika. Leo XXI, lino: Koga je, samo njega,
Bog postavio za vladara nad svim zemljama i kraljevinama, da upa iz korena, obara, unitava,
zasauje i zida, da bi veran narod ouvao A ipak je u Leovom licu kaluer video blagu
popustljivost koja je nagovetavala da je zasluio i onu titulu uzvieniju od svih vladarskih i
kraljevskih koja ga je opisivala kao roba robova bojih.
Frensis je brzo klekao da poljubi Ribarev Prsten. Dok je ustajao, primetio je da relikviju Sveca
grevito dri iza sebe, kao da se stidi da je pokae. Svetenikove ilibarske oi su ga blago
primoravale. Leo je govorio blago, nainom kurijskim, papskim: inilo se da mu ta izvetaenost
smeta, ali da je praktikuje obiaja radi, kad razgovara sa posetiocima manje divljim od poglavice
panterskog naroda.
Nae srce je bilo duboko oaloeno kad smo uli za nesreu koja te je zadesila, dragi sine.
Izvetaj o tvom putovanju stigao je do naih uiju. Po zahtevu naem sopstvenom ovamo si
doputovao, ali dok si bio na putu, napali su te razbojnici. Zar nije tako? Da, Sveti Oe. Ali to zaista
nije vano. Mislim - bilo je vano sem Frensis je zamucao.
Beli starac se blago nasmeio. Znamo da si nam nosio poklon, i da ti je on ukraden usput. Neka
te to ne uznemiri. Tvoje prisustvo nam je dovoljan poklon. Odavno smo gajili nadu da emo lino
pozdraviti otkrivaa ostataka Emili Lajbovic. Poznat nam je, takoe, tvoj trud u manastiru. Prema
Brai Svetog Lajbovica oduvek smo imali ivu naklonost. Bez vaeg rada, amnezija sveta lako bi
mogla biti totalna.
Poto je Crkva, Mysticum Christi Corpus, jedno Telo, va Red je sluio kao jedan organ tog Tela.
Mnogo dugujemo vaem svetom Zatitniku i Osnivau. Budue epohe moda e mu dugovati jo i
vie. Moemo li uti vie o tvom putovanju, dragi sine? Brat Frensis je pokazao inenjerski plan.
Drumski razbojnik je bio toliko ljubazan da mi ovo ostavi. Sveti Oe. On on je pogreio i
pomislio da je to kopija one iluminirane slike koju sam vam nosio kao poklon. Njegovu greku nisi
ispravio?
Brat Frensis je pocrveneo. Sramota me je da priznam, Sveti Oe
Ovo je, dakle, original relikvije koju si u kripti naao? Da
Papin osmeh postade iskrivljen. Znai, tako - bandit je mislio da je tvoje delo ono pravo blago?
A, ak i pljaka moe imati otro oko za umetnost, zar ne? Monsinjor Aguera nam je priao o lepoti
tvoje komemoracije. teta je velika to je ukradena. Nije to nita bilo. Sveti Oe. Samo alim to
sam straio petnaest godina.
Straio? Kako straio? Da nije bio zaveden lepotom tvoje komemoracije, mogao je uzeti ovo,
zar ne? Brat Frensis je priznao tu mogunost.
Dvadeset prvi Leo je uzeo drevni inenjerski plan u svoje smeurane ruke i paljivo ga odvio.
Neko vreme je utke prouavao dijagram, a onda rekao-. Kai nam, razume li simbole koje je
Lajbovic koristio? Kakvo je znaenje, hm, prikazane stvari? Ne, Sveti Oe, moje neznanje je
potpuno. Papa se nagnuo prema njemu i proaputao: Kao i nae. Zakikotao se, pritisnuo svoje usne
na relikviju kao da ljubi oltarski kamen, onda ponovo savio plan u svitak i dodao ga jednom
posluitelju.
Zahvaljujemo ti iz dubine naeg srca za tih petnaest godina, voljeni sine, ree Bratu Frensisu.
Te su godine utroene da se sauva original. Nikad nemoj o njima pomiljati da su straene. Ponudi
ih Bogu. Jednog dana znaenje originala moe biti otkriveno, i moe se pokazati vanim. Starac je
mirnuo - ili je to bilo namigivanje? Frensis je bio blizu utiska da mu je Papa namignuo. Za to emo
moi da zahvalimo tebi. To namigivanje, ili mirkanje, kao da je dovelo do izotravanja fokusa
kaluerovog pogleda, i on sagleda sobu jasnije. Po prvi put je primetio rupu koju su moljci napravili
u Papinoj mantiji. Sama mantija bila je maltene otrcana. U sobi za audijencije ilim je bio na vie
mesta probuen od duge upotrebe. Sa tavanice je na pojedinim mestima otpao malter. Ali
dostojanstvo je zasenilo bedu. Samo koji momenat posle mirkanja Brat Frensis je uopte zapaao
bedu; njegova sposobnost da je uoi potrajala je vrlo kratko.
Preko tebe elimo da poaljemo najtoplije pozdrave svim lanovima tvoje zajednice i tvom
igumanu, govorio je Leo. Njima, kao i tebi, pruamo svoj apostolski blagoslov. Daemo ti pismo
njima upueno, u kome se blagoslov saoptava. Zastao je, onda opet mirnuo, ili namignuo. Uzgred
reeno, pismo e biti zatieno. Pridodaemo mu Nole molestare sa ekskomunikacijom za svakoga ko
na putu napadne nosioca. Brat Frensis je promrmljao svoju zahvalnost za takvo obezbeenje protiv
drumskog razbojnitva; nije mu se inilo podobnim da doda da pljaka nee umeti da proita
upozorenje niti da shvati u emu se kazna sastoji. Uiniu najbolje to mogu da ga isporuim. Sveti
Oe. Opet se Leo nagnuo blie i aputao. A tebi emo dati specijalan znak nae naklonosti. Pre
nego to poe, razgovaraj sa Monsinjorom Aguerom. Radije bismo ti to dali sopstvenom rukom, ali
ovo nije pravi momenat. Monsinjor e ti to uruiti umesto nas. Sa time uini ta god hoe.
Zaista vam mnogo hvala. Sveti Oe. A sad zbogom, voljeni sine.
Svetenik je produio, razgovarajui sa svakim hodoasnikom u redu, a kad je zavrio: sveani
blagoslov. Audijencija je okonana.
Monsinjor Aguera je dotakao miicu Brata Frensisa dok je grupa hodoasnika izlazila kroz
portale. Toplo je zagrlio kaluera. Postulator Sveeve stvari ostario je tako mnogo da ga je Frensis iz
blizine jedva prepoznavao. Ali je i Frensis ve imao sede vlasi na slepoonicama, a od mirkanja
nad stolom za prepisivanje stekao je bore oko oiju. Monsinjor mu je uruio jedan paketi i jedno
pismo dok su silazili niz skala Caelestis.
Frensis je bacio pogled na adresu na pismu i klimnuo glavom. Na paketiu koji je bio zapeaen
diplomatskim peatom stajalo je njegovo ime. Za mene, Messer?
Da, lini znak panje od Svetog Oca. Bolje ne otvaraj ovde. A sad, mogu li uiniti ita za tebe
pre nego to napusti Novi Rim? Bie mi drago da ti pokaem ma ta to si propustio. Brat Frensis
je brzo porazmislio. Obilazak je ve bio detaljan.
Rado bih jo jednom video baziliku, samo jo jednom, Messer, ree on najzad.
Pa, naravno. Ali zar je to sve?
Brat Frensis opet zastade. Drugi hodoasnici ve su odmicali.
 Rado bih se ispovedio, dodade tiho.
Nita lake od toga, ree Aguera i dodade uz smeak: U pravom si gradu za to, zna. Ovde
moe dobiti oprotaj za sve to te brine. Da li je to neto tako smrtonosno da zahteva panju Pape?
Frensis je pocrveneo i odmahnuo glavom.
A ta misli o Velikom Pokajatelju, onda? Taj ne samo to e dati oprotaj ako se kaje, nego e
te jo o istom troku lupiti tapom po glavi. Mislio sam - pitao sam vas, Messer, zamucao je
kaluer.
..Menel Zato mene? Nikome se ja ne dopadam mnogo. Nalazi se u gradu koji je itav pun
crvenih eira, i hoe da se ispoveda Malfredu Agueri.
Zato - zato to ste vi bili zastupnik naeg Zatitnika, objasnio je kaluer.
A, vidim. Pa, dabome da u sasluati tvoju ispovest. Ali ne mogu ti dati oprotaj u ime tvog
Zatitnika, zna. Morae da bude u ime Svetog Trojstva kao i obino. Hoe li to posluiti? Malo je
Frensis imao da prizna, ali je u srcu dugo nosio uznemirenost - podstaknutu dejstvom Dom Arkosa -
zbog straha da bi otkrivanjem sklonita stvar Sveca mogla biti unazaena. Lajbovicov postulator ga
je sasluao, posavetovao, i oprostio mu grehe, u bazilici, a zatim ga proveo kroz tu prastaru crkvu.
Tokom ceremonije kanonizacije i Mise koja je usledila.
Brat Frensis je primetio samo velianstvenu rasko te zgrade.
Sada mu je ostareli monsinjor ukazao na posustale zidove, mesta gde je bila potrebna popravka, i
sramno loe stanje nekih starijih fresaka. Opet je Frensis na tren ugledao siromatvo iza velova
dostojanstva. U ovoj eposi Crkva nije bila bogata.
Najzad je Frensisu bilo doputeno da otvori paketi. U paketiu se nalazila kesa za novac, a u
kesi dva hekla zlata. Bacio je pogled ka Malfredu Agueri. Monsinjor se nasmeio.
Ti jesi rekao da je razbojnik osvojio komemoraciju u rvanju sa tobom, zar ne? upita Aguera.
Da, Messer.
Pa onda, ak i ako si na to bio prinuen, sam si odabrao da se sa njim rve, zar ne? Prihvatio si
njegov izazov? Kaluer je klimnuo glavom.
Onda mislim da nee potpomagati nita nepravino, ako tu iluminaciju otkupi od njega.
Potapao je kaluera po ramenu i blagoslovio ga. Tad je bilo vreme za polazak.
Mali uvar plamena znanja krenuo je peice na put ka svom manastiru. Dane i nedelje je proveo
na stazi, ali njegovo srce je pevalo dok se pribliavao mestu razbojnikove zasede. Sa time uini ta
god hoe, rekao je Papa Leo o zlatu. I ne samo to; kaluer je sad, pored kese, imao i odgovor na
razbojnikovo podrugljivo pitanje. Razmiljao je o knjigama koje u sobi za audijencije ekaju
buenje.
Razbojnik, meutim, nije ekao na svom mestu kako se Frensis nadao. Na stazi su na tom mestu
postojali svei otisci stopala, ali su vodili popreko, a od razbojnika ni traga. Sunce se cedilo kroz
drvee i pokrivalo tlo lisnatim prugama. Suma nije bila gusta, ali je davala senku. Seo je pokraj staze
da eka.
Oko podne huknu jedna sova, iz relativnog mraka u dubini nekog dalekog aroja. Iznad vrhova
drvea, u komadu plavetnila, kruili su leinari. inilo se da je u umi mirno tog dana. Dok je
dremljivo oslukivao kako vrapci lepraju u oblinjem bunju, uvideo je da ga ne zanima mnogo da li
e razbojnik doi danas ili sutra. Tako mu je dug put bio da bi rado uivao u jednom danu odmora,
dok eka. Sedei, gledao je leinare.
Ponekad je bacao pogled niz stazu koja je vodila ka njegovom dalekom domu u pustinji.
Razbojnik je za svoje gnezdo izabrao odlino mesto.
Odavde je ovek mogao gledati niz stazu vie od milje u oba pravca, a ostati sakriven u umskom
gustiu.
Neto se pomaklo na stazi u daljini.
Brat Frensis je zaklonio oi i osmotrio daleki pokret. Tamo gde je staza vodila ka jugozapadu
postojalo je jedno osunano mesto, jer je tamo poar unitio nekoliko hektara ume oko staze. Tu gde
je tuklo sunce, staza je treperila ispod ogledala vreline. Zbog sjaktavih refleksija nije mogao jasno da
vidi, ali usred vreline neto se micalo. Migoljila je neka crna jota. Na mahove se inilo da ima glavu.
U drugim trenucima jota je potpuno tonula pod ogledalsku glazuru, ali on je ipak mogao utvrditi da se
postepeno primicala. Jednom, kad je krajiak nekog oblaka okrznuo Sunce, vrelinsko treperenje je
tokom nekoliko sekundi popustilo; tada njepove umorne, kratkovide oi utvrdie da je ta migoljea
jota ovek, ali suvise udaljen da bi se mogao prepoznati. Zadrhtao je. Neto u vezi sa tom jotom bilo
mu je isuvie dobro poznato.
Ali ne, to nikako ne bi mogao biti isti.
Kaluer se prekrstio i poeo da pomie zrna svoje brojanice, ne skidajui pogled sa daleke stvari
u toplotnom treperenju.
Dok je on tu ekao razbojnika, jedna debata se odvijala na obronku iznad tog mesta. Debata je
voena aputanjem jednoslonih rei i trajala je skoro itav sat. Sad je okonana. Onaj sa dve
kapuljae prihvatio je miljenje onoga sa jednom kapuljaom. Zajedno, kradomice, tiho. Papina deca
se izvukoe iza svog bunovitog zaklona i pooe nizbrdo.
Primakli su se Frensisu na deset koraka, i tek tad je jedan oblutak zveknuo. Kaluer je upravo
mrmljao treu Ave etvrte Slavne Misterije; skoro sluajno je bacio pogled u tom pravcu.
Strela ga je pogodila tano meu oi.
Jede! Jede! Jede! povikae Papina deca.
Na stazi ka jugoistoku stari lutalica je seo na brvno i zaklopio oi da ih odmori od Sunca. Hladio
se, kao lepezom, odrpanim pletenim eirom-, i vakao zainske listove nalik na duvan. Ve dugo je
lutao.
inilo se da je traganje beskrajno, ali uvek je postojalo obeanje da e ono to trai nai iza
sledeeg brda ili onostran krivine na stazi. Kad mu je hlaenja bilo dosta, nabio je eir opet sebi na
glavu i poeao svoju bunovitu bradu, mirkajui prema okolnom pejzau. Ba pred njim je na
obronku bilo jedno podruje nesagorele ume. Nudilo je dobrodolu senku, ali lutalica ipak ostade
sedei na suncu i osmatrajui radoznale leinare. Sakupili su se i zaletali se prilino nisko preko te
umovite zone.
Jedna ptica je skupila hrabrost da se spusti meu drvee, ali se brzo opet pojavila na vidiku,
lepetajui krilima; letela je snagom miia sve dok nije nala uzlazni stub vazduha, a onda je jedrila
uvis. Mrano leinarsko jato kao da je troilo vie energije nego obino na mahanje krilima. Obino
oni jedre kroz visine, uvajui snagu. Sada su makljali vazduh iznad obronka kao da su nestrpljivi da
slete.
Dokle god su leinari ostajali zainteresovani ali neodluni, i lutalica je ostajao takav. Kuguari su
iveli u tim bregovima. Iza planinskog vrha ivele su stvari gore ak i od kuguara, stvari koje su
ponekad izlazile daleko i vrebale.
Lutalica je ekao. Najzad su se leinari spustili meu drvee. Jo pet minuta je lutalica ekao.
Najzad je ustao i krenuo, hramljui, napred, ka poumljenom terenu, naslanjajui se tap da bi se na
sakatu nogu oslanjao manjom teinom.
Posle nekog vremena uao je u poumljenu oblast. Leinari su imali posla oko ostataka nekog
oveka. Lutalica je svojom motkom rasterao ptice i osmotrio ljudske ostatke. Nedostajali su znaajni
delovi.
Lobanja je bila probijena strelom koja je virila iz potiljka. Starac se nervozno osvrtao ka bunju.
Nije bilo nikog na vidiku, ali je u blizini staze bilo otisaka stopala. Nije bilo bezbedno zadravati se.
Bezbedno ili ne, posao se morao obaviti. Stari lutalica je naao mesto gde je zemlja bila tako
meka da se mogla kopati rukama i tapom.
Dok je kopao, besni leinari su kruili nisko nad vrhovima drvea.
Ponekad su se zaletali ka zemlji, onda opet lepeta I i ka nebu. Sat, zatim dva sata, provedoe
brino, mlatarajui krilima iznad umovitog obronka.
Jedna je ptica najzad sletela. Indignirano i kruto etala se oko humke svee zemlje sa kamenom
oznakom na jednom kraju. Razoarano je opet poletela. Mrano jato je napustilo to mesto i uzdiglo
se, na uzlaznim strujama, u visine, osmatrajui zemlju gladno.
Iza Doline Zloroenih leao je mrtav vepar. Leinari ga sa radou primetie i sletee na gozbu.
Kasnije, u dalekom planinskom prolazu, jedna kuguarka je olizala svoje eljusti i napustila ostatke
svog plena.
inilo se da su leinari zahvalni to im se pruila prilika da njen obrok dokraje.
U odreeno doba godine leinari su polagali svoja jaja i sa Jjubav-Iju hranili mladune: mrtva
zmija, delii divljeg psa.
Podmladak je ojaao, vinuo se daleko i visoko na crnim krilima, ekajui da plodna Zemlja prui
svoje izobilne leeve. Ponekad se ruak sastojao samo od jedne abe krastae. Jednom su za ruak
imali kurira iz Novog Rima.
Njihov ih je let nosio preko ravnica Srednjeg zapada. Bili su oduevljeni izobiljem dobrih stvari
koje su ostajale razasute po zemlji iza nomada koji su, jaui, nadirali ka jugu.
U odreeno doba godine polagali su leinari jaja i sa ljubavlju hranili mladune. Zemlja ih je
vekovima izobilno hranila. Hranie ih jo vekovima
Jedno vreme su ba imali dobar izbor hrane u regionu Crvene reke; ali onda se iz pokolja uzdigao
grad-drava. Leinarima se nisu dopadali gradovi-drave u usponu, ali im se sviao njihov konani
pad.
Izbegavali su Teksarkanu10 i odletali daleko preko ravnica prema zapadu.
Kao i sva druga iva bia, mnogo puta su Zemlji davali svoj porod.
Najzad doe leto gospodnje 3274.
Prialo se da e biti rata.

10 Teksarkana (Texarcana), grad na samoj granici izmeu Teksasa i Arkanzasa, otud i takvo
ime. (Prim.prev.)

Fiat lux
12

Markus Apolo je sa sigurnou zakljuio da do rata mora uskoro doi im je uo kako

Haneganova trea ena govori jednoj sluavki da se njen omiljeni kurir vratio itave koe iz posete
atorima klana Pobesnelog Medveda. injenica da se iv vratio iz nomadskog logora znaila je da se
sprema rat. Misija tog izaslanika bila je, navodno, da saopti ravniarskim plemenima da su
civilizovane drave sklopile Pakt Svetog Bia zbog spornih teritorija, te da e odsad osveta biti
okrutna ukoliko nomadski narodi i banditske grupe preduzmu bilo kakve dalje napade. Ali niko nije
mogao odneti takvu poruku Pobesnelom Medvedu i vratiti se iv. Prema tome, zakljuio je Apolo,
ultimatum nije saopten, nego je Haneganov emisar poao u ravnice sa drugom, zadnjom namerom. A
ta je namera bila i suvie jasna.
Apolo je utivo pronaao sebi put kroz omanju gomilu gostiju, traei svojim otrim oima Brata
Klareta i pokuavajui da privue njegov pogled. Apolova visoka figura u strogoj crnoj mantiji sa
malim bljeskom boje oko struka, radi oznaavanja njegovog slubenog poloaja, bila je u otrom
kontrastu sa kaleidoskopskim komeanjem boja na drugima u sali za gozbu; nije mu dugo trebalo da
privue pogled svog slubenika i naklonom glave ga pozove ka stolu sa uinom koji je ve bio sveden
na ubrite ogrizina, masnih vreva i nekoliko peenih golubova koji su izgledali prekuvani. Apolo je
kutlaom zagrabio po dnu inije za pun, primetio mrtvu bubavabu kako plovi meu komadiima
zaina, i, zanet u misli, prvi vr dodao Bratu Klaretu koji se pribliio.
Hvala, Messer, ree Klaret ne primeujui bubavabu. eleli ste da me vidite?
im se prijem zavri. U mojoj sobi. Sarkal se vratio iv. O-ho.
Nikad nisam uo zloslutnije O-ho. Pretpostavljam da razume interesantne implikacije?
Svakako, Monsinjor. To znai da je Pakt bio, to se Hanegana tie, podvala, i da on namerava da
ga iskoristi protiv . Kasnije. Apolove oi su signalizirale da se pribliava slualac, pa se
slubenik okrenuo da iz inije za pun dospe jo u svoj vr. Njegova panja ostade tamo iznenada
prikovana, tako da nije gledao vitku figuru u talasastoj svili koja je, dolazei sa ulaza, vrstim
koracima stigla do njih. Apolo se formalno nasmeio i naklonio tom oveku.
Rukovali su se kratko i sa primetnom hladnoom.
Dakle, Ton Tadeo, ree svetenik, vae me prisustvo iznenauje. Mislio sam da izbegavate
ovakve svetkovinske skupove. ime se to ovaj skup toliko odlikuje, da ugledni naunik na njega
doe? Uzvio je obrve u glumljenoj zbunjenosti.
Vi ste ta privlana sila, naravno, ree pridolica, uzvraajui podjednakim sarkazmom, i moj
jedini razlog za dolazak. Ja? Glumio je iznenaenje, ali to to je uo verovatno je bilo istinito.
Prijem povodom venanja polusestre nije spadao meu stvari koje bi mogle prisiliti Tona Tadea da
se sveano obue i napusti monake dvorane kolegijuma.
Zapravo, ceo dan vas traim. Rekli su mi da ste ovde. Inae Bacio je pogled po gozbenoj
dvorani i nervozno frknuo.
To frktanje je prekinulo onu nit fascinacije - ma kakva ona bila -koja je vezivala ukoeni pogled
Brata Klareta za iniju za pun, te se on okrenuo da se pokloni Tonu. elite li pun, Ton Tadeo?
ree on, nudei pun vr.
Ueni ovek je, uz klimanje glavom, prihvatio vr i ispio ga. Hteo sam da vam postavim jo
neka pitanja o lajbovicijanskim dokumentima, o kojima smo razgovarali, ree on Markusu Apolu.
Dobio sam pismo od nekog drugara po imenu Kornhoer, iz tog manastira. On me uverava da imaju
spise koji datiraju iz poslednjih godina evropsko-amerike civilizacije.
Ako ga je injenica da je ovog naunika ubeivao u to isto jo pre nekoliko meseci sad nervirala
Apolo svojim izrazom lica nije dao nikakav nagovetaj toga. Da, ree on. Sasvim su autentini,
koliko sam uo. Ako je tako, ini mi se da je prava misterija kako niko nije uo ali to nije vano.
Kornhoer je nabrojao izvestan broj dokumenata i tekstova koje oni tvrde da imaju i opisao ih. Ako
oni uopte postoje, ja ih moram videti.
Zar?
Da. Ako je to prevara, treba da bude razotkrivena, a ako nije, informacije mogu biti od
neprocenjive vrednosti. Monsinjor se namrtio. Uveravam vas da prevara nije, ree kruto.
U pismu je bio i poziv da posetim manastir i prouim dokumente.
Evidentno je da su uli za mene. Ne mora biti, ree Apolo, koji ovoj prilici nije mogao
odoleti. Oni nisu mnogo izbirljivi u pogledu toga ko e itati njihove knjige, pod uslovom da pere
ruke i da ne kvari njihovu imovinu. Naunik je besno zurio. Sugestija da bi mogle postojati pismene
osobe koje nikad nisu ule njegovo ime nije mu bila prijatna.
Ali u svakom sluaju! produi Apolo prijateljski. Nemate tu problem. Prihvatite njihov poziv,
idite u manastir, prouite njihove relikvije.
Biete im dobrodoli.
uvi taj predlog naunik je nervozno huknuo. I da putujem kroz ravnice u vreme kad je klan
Pobesnelog Medveda Ton Tadeo naglo zastade.
Molim, molim? podsticao ga je Apolo ije lice nije pokazalo nikakvu specijalnu napetost, iako
je jedna vena na njegovoj slepoonici poela da pulsira dok je sa oekivanjem zurio u Ton Tadea.
Samo kaem da je to dug i opasan put i da ne mogu est meseci da odsustvujem iz kolegijuma.
eleo sam da razgovaram o mogunosti da se jedna dobro naoruana grupa Gradonaelnikove garde
uputi da donese te dokumente ovamo, radi prouavanja. Apolo se zagrcnuo. Osetio je detinjasti
impuls da ritne naunika u cevanicu. Bojim se, ree on utivo, da bi to bilo sasvim nemogue. Ali
u svakom sluaju, to ne spada u moj domen, pa se bojim da vam ne mogu nimalo pomoi.
Zato ne? zapitao je Ton Tadeo. Zar vi niste vatikanski nuncio pri Haneganovom dvoru?
Upravo to. Zastupam Novi Rim, ne monake Redove. Vladavina jednim manastirom je u rukama
igumana tog manastira. Ali uz malo pritiska iz Novog Rima Impuls da ga ritne u cevanicu naglo
ojaa. Bilo bi bolje da o tome diskutujemo kasnije, ree Monsinjor Apolo osorno. Veeras u
mojim odajama, ako vam se to svia. Poluokrenuo se i dobacio natrag jedan upitni pogled kao da
kae Dakle?
Biu tamo, ree naunik otro, i ode brzim koracima.
Zato mu niste rekli jednostavno ne, na licu mesta? besneo je Klaret kad su bili sami u
ambasadorskom stanu, sat kasnije.
Transportovati neprocenjive relikvije kroz banditsku teritoriju u ova vremena? Nezamislivo,
Messer.
Dabome.
Onda zato
Dva razloga, Prvo, Ton Tadeo je Haneganov roak, i to uticajan.
Moramo prema Cezaru i njegovoj rodbini biti ljubazni sviao nam se on ili ne. Drugo, poeo je
da pria neto o klanu Pobesnelog Medveda, pa prekinuo. Mislim da zna ta e se dogoditi. Neu se
baviti pijunaom, ali ako on sam prui neke informacije, nita nas ne spreava da ih ukljuimo u
izvetaj koji e ti lino odneti u Novi Rim. ,Ja! inilo se da je slubenik okiran. U Novi Rim?
Ali ta Ne tako glasno, ree nuncio, bacajui pogled ka vratima. ,porau svoju procenu ove
situacije da poaljem Njegovoj Svetosti, i to brzo. Ali to su stvari takve vrste da ih ovek ne sme
staviti na hartiju. Kad bi Haneganovi ljudi uhvatili takvu poruku, ti i ja bismo verovatno bili naeni
kako plovimo licem nadole po Crvenoj reci. Ako bi je se doepali Haneganovi protivnici, on bi
verovatno smatrao da ima prava da nas javno obesi kao pijune. Lepo je to postati muenik za veru,
ali mi prvo moramo da obavimo svoj posao.
I ja treba usmeno da predam izvetaj u Vatikanu? progunao je Brat Klaret, oito nimalo
oduevljen izgledima da putuje kroz neprijateljsku teritoriju.
Mora tako biti. Ton Tadeo bi mogao, moda mogao, da nam obezbedi izgovor za tvoj nagli
polazak ka manastiru Svetog Lajbovica, ili ka Novom Rimu, ili ka oba. Za sluaj da se na Dvoru
pojave ikakve sumnje. Pokuau da to namestim. A sadrina izvetaja koji u preneti, Messer?
Da Haneganova ambicija da ujedini kontinent pod jednom dinastijom nije tako ludi san kako smo
verovali. Da je Pakt Svetog Bia verovatno Haneganova podvala pomou koje on namerava da uvue
i Denversku imperiju i Laredansku naciju u konflikt sa nomadima iz Ravnice. Ako laredanske snage
budu vezane borbama u pokretu protiv Pobesnelog Medveda, uz samo malo podsticanja Drava
ihuahua e napasti Laredo sa juga. Na kraju krajeva, tu postoji jedno staro neprijateljstvo. Hanegan,
naravno, onda moe pobedonosno da marira sve do Rio Lareda. Kad mu je Laredo pod palcem,
moe da oekuje da napadne i Denver i Republiku Misisipi bez straha da e mu neko sa juga zabiti
no u lea.
Mislite li da Hanegan moe to izvesti, Messer? Markus Apolo zausti da odgovori, onda polako
zatvori usta.
Odetao je do prozora i zurio napolje na Suncem obasjani grad, neuredan prostrani grad sazidan
uglavnom od razvalina iz jedne ranije epohe. Grad bez sreenog rasporeda ulica. Izrastao je polako
preko drevnih ruevina, ba kao to e moda jednog dana neki drugi grad izrasti na ruevinama
ovoga,
Ne znam, odgovorio je tiho. U ovim vremenima, teko je osuditi ma kog oveka zbog elje da
ujedini ovaj iskasapljeni kontinent. ak i takvim sredstvima kao ali ne, to ne mislim. Uzdahnuo je
teko. U
svakom sluaju, nai interesi nisu interesi politike. Moramo upozoriti Novi Rim na ono to moe
doi, jer ta god da se desi, uticae na Crkvu.
Upozoreni na vreme, moda emo biti u stanju da ostanemo izvan svae. Vi to stvarno mislite?
Naravno da ne I ree svetenik blago.
Ton Tadeo Pfardentrot je stigao u radnu sobu Markusa Apola najranije to je mogao a da to bude
nazvano dolaskom uvee; njegovo dranje se znatno razlikovalo od onog na prijemu. Uspeo je da
se osmehne srdano, a u njegovom nainu govora osealo se nervozno prieljkivanje. Ovaj drugar,
mislio je Markus, juri za neim to prilino jako prieljkuje, pa je ak spreman da bude utiv da bi to
dobio. Moda je lista drevnih spisa koju su poslali kalueri lajbovicijanskog manastira
impresionirala Tona vie nego to je bio spreman da prizna. Nuncio se bio pripremio za verbalni
okraj, ali naunik je, vidno uzbuen, bio suvie laka rtva, pa je Apolo ublaio svoju pripravnost za
duel.
Danas popodne bio je sastanak kolegijuma fakulteta, ree Ton Tadeo im su seli. Razgovarali
smo o pismu Brata Kornhoera i o spisku dokumenata. Zastao je kao da nije siguran kako da pristupi
temi. Sivo predveernje svetio, iz velikog zasvoenog prozora levo od njega, davalo je njegovom
licu izbeljen i intenzivan izgled, a njegove iroke sive oi su pregledale svetenika kao da ga mere i
procenjuju.
Pretpostavljam da je bilo skeptinih? Sivi pogled se za tren spustio, brzo opet digao. Da lj da
budem utiv?
Ne traite snagu na to, nasmeio se Apolo.
Bilo je skeptinosti. Neverica je priblinija re. Moje sopstveno oseanje je da su te hartije,
ako uopte postoje, verovatno falsifikati stari nekoliko vekova. Ne verujem da sadanji kalueri u
tom manastiru pokuavaju da podvale. Prirodno je to oni veruju da su dokumenti autentini.
Ijubazno od vas to ih oslobaate greha, ree Apolo kiselo.
Ponudio sam da budem utiv. Treba li? Ne, nastavite.-
Ton je skliznuo sa svoje stolice i otiao da sedi u prozoru. Zurio je u nestajue ute krpe oblaka
na zapadu i blago lupkao po prozorskom okviru dok je govorio. Hartije. Ma ta mi o njima mislili,
ideja da takvi dokumenti mogu jo egzistirati netaknuti - da postoji ma i najmanja ansa da oni
egzistiraju - tako je, ovaj, uzbuujua da ih mi moramo ispitati, odmah.
Vrlo dobro, ree Apolo koga je ovo pomalo zabavljalo. Oni su vas pozvali. Ali recite mi: ta
vas to u vezi sa tim dokumentima tako uzbuuje?
Naunik mu je dobacio brzi pogled. Jeste li upoznati sa mojim radom?
Monsinjor je oklevao. Bio je upoznat, ali ako bi to priznao morao bi moda i da prizna da je
svestan da se ime Tona Tadea spominje istovremeno sa imenima filozofa prirode koji su mrtvi ve
hiljadu godina ili due, dok je ovaj Ton jedva zakoraio u svoje tridesete. Svetenik nije eleo da
prizna da je svestan da ovaj mladi naunik obeava da postane jedan od onih retkih vrhunaca ljudske
genijalnosti koji se pojavljuju samo jednom ili dvaput u svakom stoleu i tad revolucioniu itavo
jedno polje nauke jednim ogromnim zamahom. Zakaljao se na nain kao da se izvinjava.
Moram priznati da nisam itao mnogo Nije vano. Pfardentrot je odmahivanjem ruke
prekinuo izvinjavanje. Ti su radovi veinom veoma apstraktni i laiku dosadni.
Teorije o elektrinoj esenciji. Planetarna kretanja. Privlaenje tela. Stvari te vrste. E,
Kornhoerova lista pominje imena kao to su Laplas, Maksvel, i Ajntajn - da li vam ta imena ita
znae? Ne mnogo. Istorija ih spominje kao filozofe prirode, zar ne? Iz vremena pre sloma
prethodne civilizacije? A mislim da se spominju i u jednoj od paganskih hagiologija, zar ne?
Naunik je klimnuo glavom. I to je sve to iko zna o njima, i o njihovom delu. Fiziari, ako je
verovati naim ne-ba-pouzdanim istoriarima, doveli su do naglog uspona evropsko-amerike
kulture, kau.
Istoriari navode samo trivijalne podatke. Ja sam ih maltene zaboravio. Ali Komhoerovi opisi
starih dokumenata za koje tvrdi da ih imaju jesu opisi tekstova koji bi lako mogli poticati iz nekakvih
prirunika za fiziku nauku.
To je prosto nemogue!
Ali vi se morate uveriti?
Mi se moramo uveriti. Sad kad se ovo pojavilo, pomiljam da bi bilo bolje da za to nikad nisam
uo. Zato?
Ton Tadeo je upravo zurio u neto dole na ulici. Rukom je pozvao svetenika da prie. Doite
askom. Pokazau vam zato. Apolo se glatko izvukao iz svog radnog stola i pogledao dole na
blatnjavu izrovanu ulicu iza zida koji je opasivao palatu, garnizon i zgrade kolegijuma da bi
gradonaelniko sklonite bilo razdvojeno od gusto naseljenog plebejskog grada. Naunik je
pokazivao tamnu figuru jednog seljaka koji je kroz sumrak vodio svog magarca kui. Stopala tog
oveka bila su omotana tkaninom od neke vree, na koju se nalepilo blato i stvrdnulo tako da je jedva
uspevao da pokrene noge. Ipak je gacao napred pravei teke korake jedan za drugim, odmarajui se
po pola sekunde pre svakog. inilo se da je previe umoran da bi sastrugao blato.
Ne jae tog magarca, ree Ton Tadeo, zato to je magarac jutros bio natovaren kukuruzom. Ne
pada mu na pamet da su vree sada prazne. Ono to je dovoljno dobro ujutru, dovoljno je dobro i
uvee. Znate ga?
Prolazi taj i ispod mog prozora. Svako jutro i vee. Zar ga niste primetili?
Ima hiljadu takvih.
Pogledajte. Moete li prinuditi sebe da poverujete da je ta ivotinja direktni potomak ljudi koji
su navodno izmislili letee maine, ljudi koji su putovali na Mesec, ovladali silama Prirode,
napravili maine koje su mogle da govore i valjda i da misle? Moete li verovati da su takvi ljudi
postojali? Apolo je utao.
Pogledajte ga! insistirao je naunik. Ne, ali sad je suvie mrano.
Ne moete videti sifilistine rane na njegovom vratu, niti kako mu je nos izjeden. Pareza. Ali
nesumnjivo je kao prvo bio moron. Nepismen, praznoveran, sklon ubistvu. Zarauje svoju decu. Za
nekoliko novia bi ih poubijao. U svakom sluaju e ih prodati im odrastu dovoljno da se mogu
upotrebiti. Pogledajte ga i recite mi vidite li potomka jedne nekad mone civilizacije? ta vidite?
Sliku Hrista., ree promuklo monsinjor, iznenaen sopstvenim naglim besom. ta ste oekivali
da u videti? Naunik je nestrpljivo huknuo. Nepodudarnost. Ljudi kakve moete videti kroz svaki
prozor, i ljudi kakvi su, prema onome u ta nas istoriari ubeuju, nekad postojali. Ne mogu to da
prihvatim. Kako je mogla jedi na velika i mudra civilizacija tako potpuno da se uniti? Moda
tako, ree Apolo, to je bila materijalno velika i materijalno mudra, i nita vie. Otiao je da
zapali lampu sa masnoom, jer sumrak je brzo bledeo pretapajui se u no. Kresao je elikom o
kremen sve dok jedna varnica nije zahvatila trud, a onda je blago duvao u trud.
Moda, ree Ton Tadeo, ali sumnjam. Vi dakle odbacujete svu istoriju kao mit? iz varnice
poe da se iri plamiak.
Ne, ne odbacujem. Ali ona se mora staviti pod znak pitanja. Ko vam je pisao istorije?
Monaki Redovi, naravno. Tokom najmranijih vekova, nije postojao niko drugi ko bi beleio
istoriju. Preneo je plamen do fitilja.
Eto! Vidite. A u doba anti-papa, koliko je otcepljenih Redova izmiljalo neke svoje verzije
stvari i proturalo ih kao rad predaka? Ne moete znati, ne moete stvarno znati. Da je na ovom
kontinentu postojala civilizacija naprednija od ove koju sada imamo - to se ne moe poricati. Moete
da pogledate ruevine i satrunuli metal i uverite se da je tako. Kopate malo ispod trake nanetog
peska, naete njihov ispucali drum. Ali gde su dokazi o mainama koje su po tvrdnjama istoriara oni
tada imali? Gde su ostaci samohodnih kola, leteih maina? Prekovani u plugove i motike. ,Ako su
postojali.
Ako sumnjate u to, zato se muite da prouavate lajbovicijanske dokumente?
Zato to sumnja nije poricanje. Sumnja je mono orue, koje treba primeniti na istoriju.
Nuncio se osmehnuo stisnutim usnama. I ta elite da ja uinim u tom pogledu, ueni Tone?
Naunik se nagnuo napred, odiui iskrenou. Piite igumanu tog mesta. Ubedite ga da e se sa
dokumentima postupati najpaljivije i da emo ih vratiti im potpuno ispitamo njihovu autentinost i
prouimo njihovu sadrinu.
ija uveravanja elite da mu dam - vaa ili moja? Haneganova, vaa i moja.
Mogu mu dati samo vaa i Haneganova. Ja ne raspolaem nikakvom vojskom.
Naunik je pocrveneo.
Recite mi, dodade nuncio urno, zato - ostavljajui po strani bandite - insistirate da ih morate
videti ovde, umesto da odete u manastir?
Najbolji razlog koji moete dati igumanu je taj da ako su dokumenti autentini, pa ako moramo
da ih pregledamo u manastiru, naa potvrda nee mnogo znaiti drugim svetovnim naunicima.
Mislite, vae kolege bi mogli pomisliti da su vas kalueri na neki nain obmanuli?
Mmmmm, to bi se moglo zakljuiti. Ali takoe je znaajno to to dokumenti, ako budu doneti
ovamo, mogu biti pregledani od strane svakog lana kolegijuma koji je kvalifikovan da daje svoje
miljenje.
Tonovi iz drugih kneevina koji dolaze u posete mogu ih takoe pogledati.
Ali ne moemo premestiti ceo kolegijum na est meseci u jugozapadnu pustinju.
Uviam vau poentu.
Hoete li poslati taj zahtev manastiru? Hou.
Ton Tadeo je izgledao iznenaen.
Ali to e biti va zahtev, ne moj. I bilo bi poteno da vam kaem da ne verujem da e Dom
Paulo, iguman, pristati. inilo se, meutim, da je Ton zadovoljan. Kad je otiao, nuncio je pozvao
svog slubenika.
Polazi za Novi Rim sutra, ree mu.
Preko Lajbovicovog manastira? Vrati se preko njega. Izvetaj Novom Rimu je hitan. Da,
Messer.
U manastiru, reci Dom Paulu da Saba oekuje da e Solomon doi njoj. Sa poklonima. Onda
bolje stavi ake na ui. Kad se njegovo eksplodiranje okona, pouri nazad tako da mogu da kaem
Tonu Tadeu ne.
13

U pustinji vreme curi polako, a njegovo proticanje se ne obeleava nekim velikim promenama.
Ve su dva godinja doba prola od kako je Dom Paulo odbio zahtev koji je stigao s one strane
Ravnice, ali tek pre nekoliko nedelja je stvar sreena. Zapravo, da li je uopte sreena?
Teksarkana oito nije bila zadovoljna rezultatima.
Iguman je u vreme zalaska Sunca koraao du grudobrana odbrambenih zidova manastira,
isturajui napred svoju vilicu kao kakav stari greben, zulufima okien, protiv olujnih talasa koji bi
mogli naii iz mora dogaaja. Beli barjaii njegove ve proreene kose leprali su na pustinjskom
vetru koji je omotavao njegovu mantiju vrsto kao zavoj oko njegovog pogurenog tela, tako da je
izgledao kao kakav izmraveli Jezekilj sa udno zaokrugljenim trbuiem. Zabio je svoje vornovate
ake u rukave i povremeno bacao ljutite poglede preko pustinje prema dalekome selu Senlaj Bovic.
Crveno Sunce je bacalo njegovu brzo odmiuu senku preko dvorita, a kalueri koji su prelazei
dvorite nailazili na tu senku dizali su zauene poglede ka starcu. U poslednje vreme je njihov
vladar zapadao u loa raspoloenja i preputao se zlim predoseanjima.
Saputalo se da e uskoro doi vreme da se postavi novi iguman koji e vladati nad Braom
Svetog Lajbovica. aputalo se da se starac ne osea dobro, nimalo dobro. aputalo se da bi, ako ih
iguman uje, aptai najbolje uinili da se brzo uspentraju preko zida. Iguman je uo, ali mu je inilo
zadovoljstvo da, bar ovaj put, ne obrati panju. Dobro je znao da su aptanja istinita.
Proitaj mi to opet, ree iznebuha kalueru koji je nepomino stajao u blizini.
Kaluerova kapuljaa je malo klimnula prema igumanu. Koji da proitam, Dome? upita.
Zna ti koji. y,Da, Gosdaru. Kaluer je neto petljao po unutranjosti jednog rukava. inilo
se da je rukav oteao od vie kilograma dokumenata i dopisa, ali on je zaas naao onaj pravi. Na
svitak je bila privrena etiketa: SUB IMMUNITATE APOSTOLICA HOC SUPPOSITUM EST.
QUISQUIS NUNTIUM MOLESTARE AUDEAT, IPSO FACTO EXCOMMUNICETUR.
DET: Rdissimo Domno Paulo de Pecos, AOL, Abbati (Manastir Brae Lajbovicijanske, blizu
sela Senlaj Bovic, Jugozapadna pustinja, Denverska imperija)
CUI SALUTEM DICIT: Marcus Apollo
Papatiae Apocrisarius Texarcanae
Dobro, taj je. Znai, itaj, ree iguman nestrpljivo .
,Accedite ad eum Kaluer se prekrstio i promrmljao uobiajeni Blagoslov za Tekstove, koji
se izgovarao pre itanja ili pisanja sa skoro istom redovnou kao blagoslov pre jela. Jer, ouvanje
pismenosti i uenosti tokom jednog mranog milenijuma bilo je zadatak Brae Lajbovicove, a takvi
mali rituali su im pomagali da svoj zadatak imaju jasno pred oima.
Kad je dovrio blagoslov, podigao je svitak visoko naspram zalaska Sunca, inei ga na taj nain
providnim, lterum oportet apponere tibi crncem ferendam, amice
itao je glasom pomalo pevueim, dok je pogledom upao rei iz ume suvinih ukrasa iscrtanih
perom. Iguman se naslonio na grudobran da bi sluao; istovremeno je gledao leinare kako krue oko
mese11
Poslednjeg utoita.
Opet je potrebno da stavim pred tebe krst koji treba nositi, stari prijatelju i pastiru kratkovidih
knjikih crva , monotono je nastavljao itaoev glas, ali moda e noenje tog krsta doneti
oseanje trijumfa.
ini se da Saba posle svega dolazi Solomonu, iako verovatno sa eljom da ga oglasi arlatanom.
Ovim te obavetavam da je Ton Tadeo Pfardentrot, Doktor Nauka Prirodnih, Mudrac Mudraca,
Naunik Naunika, Svetlokosi Sin-izvan-Braka izvesnog Vladara, i Boji Dar jednoj Generaciji
koja se budi, konano odluio da ti doe u posetu, poto je izgubio svaku nadu da e tvoje
Memorabilije preneti u svoju lepu kraljevinu. Stii e priblino u vreme Gozbe Voznesenja, ako uspe
da izbegne grupe bandita du puta.
Donee svoje zamerke i dovee mali odred oruane konjice, dobijen Ijubaznou Hanegana II,
ija se korpulentna linost nadnosi nad mene evo ba sad dok ovo piem, guna, namrteno gleda ove
redove, koje mi je Njegova Visost naredila da napiem, i u kojima Njegova Visost oekuje da hvalim
njegovog roaka, Tona, u nadi da e mu ti pruiti odgovarajue poasti. Ali poto je sekretara
Njegove Visosti kostobolja oborila u krevet, biu ovde skroz iskren:
Zato mi prvo dopusti da te upozorim u pogledu te osobe. Ton Tadea. Postupaj prema njemu sa
tvojim uobiajenim milosrem, ali mu nemoj verovati. On je briljantan naunik, ali svetovni naunik,
i politiki potinjen Dravi. Ovde je Hanegan Drava. Dalje, Ton je prilino anti-klerikalno
raspoloen, ini mi se - ili moda samo anti-kaluerski. Posle njegovog roenja koje je izazvalo
skandal, strpali su ga u jedan Benediktinski manastir, i - ali ne, o tome pitaj kurira

11 Mesa - prirodna formacija esta u nekim delovima junih SAD: usamljena visoravan, esto
malena, jako izdignuta iznad pustinje koja se prostire uokolo. (Prim.prev.)

Kaluer je digao pogled sa teksta koji je itao. Iguman je i dalje posmatrao Jeinare iznad
Poslednje utoita.
uo si o njegovom detinjstvu. Brate? upita Dom Paulo.
Kaluer je klimnuo glavom.
itaj dalje.
itanje se nastavilo, ali iguman vie nije sluao. Znao je to pismo skoro napamet, ali je i sad
imao oseanje da je tu postojalo neto to je Markus Apolo pokuao da kae izmeu redova a to on,
Dom Paulo, jo nije uspeo da razume. Markus je pokuavao da ga upozori - ali na ta?
Ton pisma bio je blago aljiv, ali uz puno zloslutnih nepodudarnosti koje su moda mogle biti tu
zato da bi zajedno dale jednu veliku mranu nepodudarnost, ako bi ih on uspeo da sabere kako treba.
Na koji nain moe biti opasno pustiti svetovnog naunika da se u manastiru bavi prouavanjima?
Po tvrdnji kurira koji je doneo pismo, Ton Tadeo se kolovao u Benediktinskom manastiru u koji
je kao dete odveden da bi se ouvao ugled supruge njegovog oca. Tonov otac je bio Haneganov ujak,
ali Tonova majka je bila slukinja. Vojvotkinja, zakonita ena vojvode, nikad se nije bunila zbog
vojvodinog enskarenja, sve dok mu ta prosta slukinja nije rodila sina koga je uvek eleo; onda je
nadigla galamu. Rodila mu je samo keri, pa se razbesnela videi da je jedna obina graanka
postigla vie. Dete je poslala van, slukinju izbievala i otpustila, zatim vre stegla vojvodu.
Reila je da izvue iz njega i muko dete da bi povratila svoju ast; rodila mu je jo tri keri.
Vojvoda je strpljivo ekao petnaest godina; kad je ona umrla prilikom neuspelog poroaja (dete je i
tad bilo ensko), odmah je otiao kod Benediktinaca da vrati deaka sebi i uini ga svojim
naslednikom.
Ali mladi Tadeo od Hanegana i Pfardentrota postao je ogoreno dete. Od kolevke do
adolescencije rastao je u manastiru iz koga je mogao videti grad i palatu gde se njegov najblii roak
pripremao da sedne na presto; da ga je njegova porodica bar potpuno ignorisala, mogao je odrasti
bez oseanja bunta to je izgnan. Ali i njegov otac i slukinja iz ije je materice izaao na svet
dolazili su mu u posete sa uestanou dovoljnom da ga neprestano podsea da je potomak ljudskog
mesa a ne kamenja i da mu tako uliva mutnu svest da mu je uskraena ljubav na koju ima pravo. Sem
toga, princ Hanegan je doao u taj isti manastir da se koluje godinu dana, zapovedao je svome
roaku kopilanu, i nadmaio ga u svemu sem u otrini uma. Mladi Tadeo je tad mrzeo princa tihim
besom, i navalio da ga prevazie koliko god je mogue bar u uenju. Pokazalo se, meutim, da je to
lana trka: princ je idue godine napustio manastirsku kolu nepismen kao to je i doao, i vie se
nije ni pomiljalo na nekakvo njegovo dalje obrazovanje. U meuvremenu njegov izgnani roak je
trku nastavio sam i stekao visoka priznanja; ali pobeda mu je bila uplja jer Hanegan nije mario. Ton
Tadeo je poeo da prezire itav Dvor Teksarkane, ali, sa mladalakom nedoslednou, vratio se
dobrovoljno u taj dvor da bude konano legitimizovan kao sin svoga oca, i inilo se da je oprostio
svima sem mrtvoj vojvotkinji koja ga je prognala i kaluerima koji su se u progonstvu starali o
njemu.
Moda on misli da je na manastir mesto gadnih muka, mislio je iguman. Sigurno ima gorke
uspomene, neke stvarne, neke upola stvarne, a neke sasvim imaginarne.
seme nesuglasica u leitu Nove Pismenosti , nastavio je ita. Zato budi upozoren, i
motri na simptome.
Ali, s druge strane, ne samo Njegova Visost, nego i zahtevi milosra i pravinosti, trae da ti ga
preporuim kao dobronamernog oveka, ili bar kao dete koje nije maliciozno, za razliku od ovih
otmenih i obrazovanih pagana (a oni e od sebe nainiti pagane, uprkos svemu).
Ponaae se dobro ako bude vrst, ali budi paljiv, moj prijatelju. Njegov je um kao nabijena
musketa, moe opaliti u ma kom pravcu. Uzdam se, meutim, da e moi da se nosi sa njim neko
vreme i da to nee biti preteak problem za tvoju dosetljivost i gostoljubivost.
Quidam mihi calix nuper expletur, Paule. Precamini ergo Deum facere me fortiorem. Metuo ut hic
pereat. Spero te et fratres saepius oraturos esse pro tremescente Marco Apolline. Valete in Christo,
amici.
Texarcanae datum est Octava Ss Petri et Pauli, Anno Domini termillesimo
Da vidimo opet taj peat, ree iguman.
Kaluer mu dodade svitak. Dom Paulo ga prinese licu da bi osmotrio zamrljana slova utisnuta u
dno pergamenta slabo namastiljenim drvenim peatom:
ODOBRIO SVOJIM O-KEJ HANEGAN II, MlLOU BOJOM
GRADONAELNIK, VLADAR TEKSARKANE, BRANITELJ VERE, VRHOVNI VAKERO
RAVNICA.
NJEGOV ZNAK: X
Pitam se nije li Njegova Visost posle dala nekome da mu proita pismo? ree iguman zabrinuto.
Da je to bilo, Gosdaru, zar bi pismo bilo poslato? Valjda ne bi. Ali neozbiljnost pod
Haneganovim nosem samo da bi se podsmehivaio Gradonaelnikovoj nepismenosti, to ne lii na
Markusa Apola, sem ako je pokuavao neto da MI saopti izmeu redova - ali nije mogao da smisli
bezbedan nain da to kae. Taj poslednji deo - o izvesnom vru koji je po njegovom miljenju veit, i
koga kae da se boji.
Jasno je da je zabrinut zbog neeg, ali zbog ega? Ne lii ovo na Markusa; ne lii uopte.
 Ve je nekoliko nedelja prolo od kad je to pismo stiglo; tokom tih nedelja Dom Paulo je loe
spavao, doiveo je da mu se povrate stare stomane tegobe, sa previe sumornosti je razmiljao o
prolosti, kao da trai neto to je moglo biti uinjeno drugaije da bi se izbegla budunost.
Koja budunost? pitao se. inilo se da nema nikakvog loginog razloga da se oekuju nevolje.
Nesuglasice izmeu kaludera i seljaka su skoro sasvim zamrle. Nikakvi znaci previranja nisu stizali
od stoarskih plemena na severu i istoku. Imperijalni Devner nije vie pokuavao da nametne porez
kaluerskim zajednicama. Nikakve vojske nije bilo u blizini. Oaza je jo uvek davala vodu. Nije se
primeivalo da preti neka ljudska ili ivotinjska kuga. Na navodnjenim poljima kukuruz je ove godine
dobro napredovao. U svetu su se primeivali znaci progresa, a selo Senlaj Bovic je dostiglo
fantastian stupanj pismenosti, osam procenata - za ta su seljani mogli zahvaliti, ali nisu, kaluerima
Reda Lajbovica.
A ipak je oseao zle slutnje. Neka bezimena pretnja je odmah iza ugla sveta ekala da Sunce opet
izae. To ga je oseanje grizlo, smetalo mu je kao to smeta oblai gladnih insekata koji zuje oko
oveijeg lica pod Suncem pustinje. Imao je oseanje neeg neposredno predstojeeg, neeg to je
iieno grie savesti, neeg bezumnog; uvilo se u namotaj kao zvearka poludela od vruine, spremna
da se baci i na travu koturaljku.
Sa nekim avolom se on to pokuava da porve, zakljuio je iguman, ali taj avo je izmicao.
Igumanov avo je bio, s obzirom kakvi su obino avoli, prilino sitan: tek njemu do kolena; ali imao
je snagu pet stotina volova. Nije ga gonila malicioznost, bar je tako Dom Paulo zamiljao, nego pre
frenetina prinuenost, slina prinuenosti besnog psa. Taj avo je grizao kroz meso i kosti i eksere
prosto zato to je samoga sebe ukleo, a prokletstvo dovodi do prokletniki nezasitog apetita.
Zao je prosto zato to je porekao Dobro, pa je to poricanje postalo deo njegove esencije, ili rupa
u njoj. Negde, mislio je Dom Paulo, on gaca kroz more ljudi i ostavlja brazdu osakaenih: Koje su
ovo gluposti, stare! prekorio je sebe. Kad se umori od ivota, ini ti se da je i sama promena neto
zlo, zar ne? jer promena, ma kakva bila, remeti smrti slian mir umornih od ivota. Ma postoji i avo,
u redu, ali nemojmo mu pripisivati vie nego to njegov ukleti udeo stvarno iznosi. Jesi li toliko
umoran od ivota, fosilu matori?
Ipak je zla slutnja ostajala.
ta mislite, jesu li leinari ve pojeli starog Eleazara? ree jedan tihi glas iza njega.
Trgnuvi se, Dom Paulo se osvrnuo u sutonu. To bejae glas Oca Golta, njegovog nastojnika i
verovatnog naslednika. Golt je stajao premeui po prstima jednu ruu; inilo se da mu je neprijatno
to je naruio starevu usamljenost.
Eleazara? Misli Bendamina? Sto, zar si uo neto o njemu u poslednje vreme?
Pa, nisam, Oe Igumane. Nasmejao se nelagodno. Ali izgledalo je da posmatrate mesu, pa sam
mislio da se pitate o Starom Jevrejinu. Bacio je pogled prema planini oblika nakovnja, ija se
silueta ocrtavala naspram sive krpe neba na zapadu. Tamo se vidi prameni dima, pa
pretpostavljam da je jo iv.
Ne bi trebalo da pretpostavljamo, ree Dom Paulo naglo. Odjahau tamo preko, njemu u
posetu. To zvui kao da polazite veeras, ree Golt sa smekom.
Kroz dan-dva.
Bolje je da pripazite. Kau da baca kamenje na penjae. Pet godina ga nisam video, priznade
iguman. I stidim se to nisam. On je usamljen. Ii u.
Ako je usamljen, zato tako uporno vodi pustinjaki ivot? Da bi izbegao da bude usamljen - u
mladom svetu. Mladi svetenik se nasmejao. To se moda njemu ini razumnim, Dome, ali ja ba ne
vidim da je razumno. Videe kad bude imao godina koliko ja ili on. Ne oekujem da doivim
toliku starost. On tvrdi da je star nekoliko hiljada godina.
Iguman se nasmeio priseajui se. A zna, ne mogu mu ja to ni osporiti. Sreo sam ga kad sam
bio tek iskuenik, pre pedeset i neto godina, i kunem se da je tad izgledao podjednako star kao i sad.
Sigurno ima vie od stotinu.
Tri hiljade dvesta devet, tvrdi on. Nekad kae i vie. Mislim da on u to i veruje. Interesantna
vrsta ludila. Nisam siguran da je lud, Oe. Samo koristi svoj zdrav razum na uvrnut nain. Zbog
ega si eleo da me vidi? Tri sitnice. Prvo, kako da izbacimo Poetu iz kraljevskih gostinskih soba
- pre nego to stigne Ton Tadeo? On dolazi za koji dan, a Poeta pustio koren.
Ja u srediti Poetu, ta jo?
Veernja sluba. Hoete li biti u crkvi? Ne pre zavrne molitve. Ti preuzmi. ta jo?
Kontroverzija u podrumu - oko eksperimenta Brata Kornhoera. Ko i kako?
Pa, ini se da glupa poenta lei u tome to je Brat Armbruster zauzeo stav vespero mundi
expectando, dok je za Brata Kornhoera u pitanju jutro novog milenijuma. Kornhoer neto premesti da
bi oslobodio mesto za neki komad opreme. Armbruster povie Upropaivanje! Brat Kornhoer
povie Progres! i ve je poela njihova nova svaa. Onda dou kod mene, besni, da ja to sredim. Ja
ih izgrdim to su izgubili prisebnost.
Postanu snishodIjivi i ulaguju se jedan drugome deset minuta. est sati kasnije, pod se trese,
toliko glasno Brat Armbruster urla Upropaivanje!
dole u biblioteci. Mogu da smirim ispade, ali ini se da postoji Bazino Pitanje,
Bazino krenje pravila ponaanja, rekao bih ja. ta eli da ja tu uradim? Iskljuim ih iz
trpezarije? Jo ne, ali biste ih mogli upozoriti. U redu. Proslediu to. To je sve? To je sve,
Dome. Krenuo je da se udalji, ali je zastao. A, uzgred mislite li da e naprava Brata Kornhoera
raditi? Nadam se da nee! frknuo je iguman.
Oca Golta ovo kao da je iznenadilo. Ali onda zato ga putati Zato to sam u prvi mah bio
radoznao. Meutim taj posao je sad ve izazvao toliko guve da alim to sam ga pustio da pone.
Onda zato ga ne zaustaviti?
Zato to se nadam da e samoga sebe svesti na apsurd bez ikakve moje pomoi. Ako stvar
propadne, propae upravo kad stigne Ton Tadeo. To bi bilo ono pravo ponienje za Kornhoera - ba
ono to je potrebno da bi se on prisetio ta mu je vokacija, pre nego to pomisli da je pozvan Religiji
uglavnom zato da bi u podrumu manastira sagradio generator elektrinih esencija.
Ali, Oe Igumane, morate da priznate da bi u sluaju uspeha to bilo ba krupno dostignue.
Ne moram da priznam, ree mu Dom Paulo osorno.
Kad je Golt otiao, iguman je, posle kratke rasprave sa samim sobom, odluio da se pozabavi
prvo problemom Poete pa tek onda problemom upropaenja-ili-progresa. Najprostije reenje za
problem Poete bilo bi da Poeta nestane iz kraljevskih gostinskih odaja, i ako je mogue iz manastira,
iz blizine manastira, iz vida, sluha i uma. Ali niko ne moe oekivati da se otrese Poete-beara
pomou najprostijeg reenja.
Iguman je siao sa zida i preko dvorita se zaputio ka konaku.
Orijentisao se dodirom, jer zgrade su sad bile monoliti senki pod zvezdama, a samo u nekoliko
prozora videla se svetlost svea. Prozori odaja za boravak kralja bejahu mrani; ali Poeta je dolazio
i odlazio u udna vremena, pa bi lako mogao biti u odajama.
 Kad je uao u zgradu konaka, pipanjem je traio prava vrata, naao ih, i zakucao. Nije dobio
nikakav neposredni odgovor, ali je uo neki slabi zvuk nalik na blejanje koji je moda dopro iz tih
odaja, a moda i ne.
Zakucao je opet, pokuao da otvori vrata. Otvorila su se.
Slabano crveno svetio iz gorionika sa umurom ublaavalo je tamu; u odajama je zaudaralo na
ustajalu hranu.
Poeto?
Opet slabo blejanje, ali blie. Otiao je do gorionika, daranjem pronaao jedan gorui komad
ara, i zapalio jednu cepku drveta za potpalu. Bacio je pogled unaokolo i stresao se videi koliki je
nered. U
sobi nije bilo nikog. Preneo je plamen na jednu uljnu lampu i krenuo da istrai preostale odaje.
Ovo e se morati temeljito oribati i dimom proistiti (moda i egzorcizmom) pre nego to se Ton
Tadeo useli. Nadao se da e naterati Pesnika da riba, ali je znao da su izgledi za to minimalni.
U drugoj sobi iznenada ga je obuzelo oseanje da ga neko gleda.
Zastao je i polako se osvrnuo.
Iz jedne staklene vaze pune vode zurila je u njega jedna jedina ona jabuica. Iguman je u tom
pravcu klimnuo glavom kao ovek dobro upoznat sa tom pojavom, i nastavio.
U treoj sobi je naiao na kozu. Bio je to njihov prvi susret.
Koza je stajala na jednom visokom ormanu i vakala lie repe.
Liila je na sitnu planinsku rasu koza, ali je imala elavu glavu koja se pri svetlosti
lampe
inila
blistavo-plavom.
Nesumnjivo,
uroena
nenormalnost.
Poeto? zapita iguman tiho, gledajui pravo u kozu i dotiui krst na svojim grudima.
Ja sam ovde, dopro je pospani glas iz etvrte sobe.
Dom Paulo je odahnuo sa olakanjem. Koza je nastavljala da vae lie. E dakle to je bila jeziva
misao, uistinu.
Poeta je leao na krevetu opruen elom duinom, a pod rukom mu je bila flaa vina koju je lako
mogao dohvatati; svojim jedinim pravim okom nervozno je mirkao prema svetlosti. Spavao sam,
poalio se popravljajui crni zavoj koji mu je prekrivao drugo oko i poseui za flaom.
Onda se budi. Iseljava se odavde smesta. Noas. Izbaci svoje stvari u hol da bi se apartman
provetrio. Ako mora da spava, spavaj u eliji talskog momka, dole. Onda se vrati ujutro da ovo
sve oriba. Poeta je jedan momenat izgledao kao povreena nena biljica, a sledeeg trenutka je
izmahnuo da zgrabi neto ispod ebadi. Izvukao je ruku stisnutu u pesnicu i zamiljeno zurio u nju.
Ko je poslednji koristio ove odaje? upita.
Monsinjor Longi. Zato?
Pitao sam se ko je doneo stenice. Poeta je otvorio pesnicu, pomou dva prsta utinuo neto sa
dlana, noktima zgnjeio i onda odbacio. Neka ih Ton Tadeo uzme. Ja ih ne elim. ivog me prodiru
od dana kad sam se uselio. Nameravao sam da odem, ali sad kad ste mi ponudili da opet zauzmem
moju staru eliju, biu srean da Nisam hteo da kaem
 prihvatim vae ljubazno gostoprimstvo i ostanem jo malo.
Samo dok ne zavrim svoju knjigu, naravno. Koju knjigu? Ali nije vano. Samo ti izbaci svoje
stvari odavde. Sad?
Sad.
Dobro. Ne verujem da bih mogao jo jednu no da istrpim ove stenice. Poeta se izvaljao iz
kreveta, ali je zastao da otpije vina.
Daj vino, naredi iguman.
Svakako. Popijte i vi. Prijatno godite. Hvala, poto si ga ukrao iz naih podruma. To je inae
vino za sakramentalne svrhe. Da li ti je to palo na pamet? Jo nije posveeno.
Iznenauje me da si na to pomislio. Dom Paulo mu uze flau.
U svakom sluaju nisam ga ukrao. Ja Nije bitno vino. Gde si ukrao kozu? Nisam je
ukrao, bunio se Poeta.
Sama se - materijalizovala?
Poklonjena mi je, Reverendissime. Ko ti je poklonio?
Jedan dragi prijatelj, Domnissime. iji dragi prijatelj?
Moj, gospodine.
Eto paradoksa. Pa gde si ti
Bendamin, gospodine.
Treptaj iznenaenja preao je preko lica Dom PaulaUkrao si je od Bendamina?
Poeta se trzao na tu reMolim vas,ne ukrao. Nego ta?
Bendamin je insistirao da je uzmem kao poklon poto sam sastavio sonet u njegovu ast.
Istinu!
Poeta je pokunjeno progutao knedlu. Osvojio sam je igrajui bacanja sa njim.12
A, tako.
Istina je! Taj stari nesretnik me je skoro sasvim oistio, a onda mi nije dozvolio da igram na
kredit. Morao sam da zaloim svoje stakleno oko naspram njegove koze. Ali sve sam osvojio natrag.
Napolje iz manastira sa tom kozom. Ali to je udesna vrsta koze.-Mleko ima nezemaljski miris i
sadri esencije. Ono je zapravo izvor dugovenosti Starog Jevrejina. Kog dela njegove
dugovenosti?
Svih 5508 godina.
A ja mislio tri hiljade dvesta Dom Paulo prezrivo prekide. ta si radio na Poslednjem
utoitu?
Igrao bacanja sa Bendaminom.
Mislim Iguman se oeliio. Nije bitno. Samo poizbacuj ovo tvoje. A sutra vrati kozu
Bendaminu. Ali poteno sam je osvojio.
Neemo se oko toga raspravljati. Onda je vodi u talu. Ja u mu je lino vratiti.
Zato?
Nama koza nije potrebna. A ni tebi. Ho, ho, ree Poeta nadmeno.
Je li, molim te, a ta ti je to znailo? Ton Tadeo dolazi. Zatrebae koza pre nego to to bude
gotovo. U
to moete biti sigurni. Kikotao se zadovoljno sam za sebe.
Iguman se razdraeno okrenuo. Samo izlazi napolje, dodao je nepotrebno, a onda poao da se
rve sa sukobom u podrumu, gde su se sada nalazile Memorabilije.
 12 Bacanja, engl. mumbly-peg, deja igra gde se na ravnom mekom tlu ucrta krug, i u njega
bacanjem zabijaju perorezi (ili noevi) i tako prisvaja deo po deo. (Prim.prev.)
14

Podrum sa svodovima iskopan je tokom vekova nomadske infiltracije sa severa, kad je

Bejringova horda pregazila skoro itavu Ravnicu u pustinju, pljakajui i zlostavljajui sva sela koja
su se nala hordi na putu. Svoje Memorabilije, tu manastirsku malenu oevinu znanja iz prolosti,
zazidae ispod zemlje da bi neprocenjivo vredne spise zatitili i od nomada i od soi-disant krstaa
izmatikih Redova osnovanih radi borbe protiv hordi koji su se prepustili nasuminom pljakanju i
sektakim sukobima. Ni nomadi ni Vojni Red Svetog Pankraca ne bi cenili manastirske knjige, ali
nomadi bi ih unitavali zbog radosti unitavanja, dok bi ih borbeni kalueri-vitezovi veim delom
spalili kao jeretike po teologiji Visariona, njihovog Anti-pape.
inilo se da Mrano Doba sad prolazi. Dvanaest vekova je plamiak znanja tinjao, uvan u
manastirima; tek sad su njihovi umovi bili pripremljeni da se potpale. Nekad davno, tokom
prethodnog doba razuma, neki ponositi mislioci su tvrdili da je istinsko znanje neunitivo - da su
ideje besmrtne, istinski vene. Ali to je samo u najprefinjenijem smislu istina, mislio1 je iguman, a u
povrnom smislu sasvim netano. Svet svakako sadri izvesni objektivni smisao, logos, koji nije
moralne prirode ili Tvorev plan; ali to je Boji smisao, ne ovekov, sve dok ne nae neku
nesavrenu inkarnaciju, tamnu refleksiju, u umu i govoru i kulturi datog ljudskog drutva, koje onda
moe tom smislu da pripie vrednosti tako da on postane u ljudskom shvatanju validan u jednoj
kulturi. Jer ovek je nosilac ne samo due, nego i kulture, ali njegove kulture nisu besmrtne, mogu
izumreti sa nekom rasom ili odumreti sa nekom epohom, pri emu se ljudske refleksije smisla i
ljudski prikazi istine povlae a znaenje i istina ostaju, nevieni, samo u objektivnom logosu Prirode
i neiskazivom Logosu Boga. Istinu je mogue razapeti na krst; ali ubrzo moe doi do vaskrsnua.
Memorabilije bejahu pune drevnih rei, drevnih formula, drevnih odsjaja znaenja, odvojenih od
onih umova koji su umrli davno, jo kad je u zaborav otilo jedno drutvo druge vrste. Malo ta je
sad ostalo razumevanju dostupno. Izvesne hartije su se inile podjednako nerazumljivim kao to je
Molitvenik nerazumljiv amanu nekog nomadskog plemena. Druge su zadravale izvesnu
ornamentalnu lepotu ili sreenost koja nagovetava da je prisutan smisao, ba kao to brojanice mogu
nekom nomadu izgledati nalik na ogrlicu. Prva Braa Lajbovica pokuala su da pritisnu neku vrstu
Veronikinog Vela na lice raspete civilizacije; veo se odlepio obeleen slikom lica drevne
velianstvenosti, ali je slika bila bledo otisnuta, nepotpuna, i teko shvatljiva. Kalueri su sliku
sauvali, tako da je sad jo postojala, te je svet mogao da je proui i pokua da je protumai, ako ima
volje da to uini. Memorabilije nisu mogle same po sebi doneti renesansu drevnog znanja i visoko
razvijene civilizacije, jer ljudska plemena, a ne buave knjiurine, stvaraju kulturu; ali knjige bi
mogle pomoi, nadao se Dom Paulo - mogle bi ukazati na pravce i ponuditi nagovetaje nauci koja je
iznova evoluirala. To se jednom, ranije, ve desilo, tvrdio je Oboavani Boedulus u svojoj knjizi De
Vestigiis Antecessarum Civitatum.
A ovoga puta, mislio je Dom Paulo, neprestano emo ih podseati ko je odravao iku dok je
svet spavao. Zastao je da se osvrne; za tren mu se uinilo da je uo uplaeno meketanje Poetine koze.
Galama iz podruma ubrzo je preplavila njegov sluh; sputao se podzemnim stepenitem prema
izvoru komeanja. Neko je maljem zabijao eline klinove u kamen. Meali su se mirisi znoja i starih
knjiga.
Grozniava vreva nesholastine aktivnosti ispunjavala je biblioteku.
 Iskuenici su urno promicali nosei alatke. Grupe iskuenika su prouavale tlocrtne planove.
Iskuenici su pomicali radne klupe i stolove i teglili improvizovanu maineriju, ljuljajui pojedine
delove dok ne legnu na svoje mesto. Konfuzija uz svetlost lampi. Brat Armbruster, bibliotekar i
Rektor Memorabilija, stoji u udaljenom alkovu meu policama, gleda ih odatle; ruke su mu vrsto
prekrtene, lice ogoreno. Dom Paulo je izbegavao njegov optuujui pogled.
Brat Korhoer je sa blagim osmehom entuzijazma pristupio svom vladaocu. Pa, Oe Igumane,
uskoro emo imati svetio kakvo nijedan sada ivui ovek nikad nije video.
To nije lieno izvesne tatine. Brate, odvratio je Paulo.
Tatina, Dome? Dobro upotrebiti ono to smo nauili?
Imao sam u vidu nau urbu da to upotrebimo na vreme da bismo impresionirali izvesnog
naunika koji dolazi u posetu. Ali nije vano. Da vidimo to inenjersko arobnjatvo.
Prili su improvizovanoj maini. Ona nije podseala igumana ni na ta korisno, sem ako ovek ne
smatra da su sprave za muenje zatvorenika korisne. Postojala je jedna osovina povezana ekrcima i
kaievima sa obrtnim krstom postavljenim horizontalno u visini pojasa. Na osovinu su bila
privrena, na po nekoliko palaca udaljenja, etiri kolska toka. Njihove debele gvozdene periferije
bile su izbrazdane urezima, a urezi su podravali bezbrojna ptija gnezda od bakarne ice, dobijene
istezanjem novia u lokalnoj kovanici u Senlaj Bovicu. Izgled tih tokova sugerisao je da su
postavljeni sa ciljem da se samo vrte u vazduhu, slobodno i bez doticanja iega svojom povrinom,
zapazio je Dom Paulo.
Meutim, nepomini blokovi gvoa suoavali su se sa periferijama tokova, otprilike kao
konice, ali ne dotiui ih nigde sasvim. I oko tih blokova bili su uvijeni bezbrojni namotaji ice -
kalemovi polja kako ih je Kornhoer nazivao. Dom Paulo je sveano odmahnuo glavom.
Bie to najvee fiziko poboljanje u manastiru otkad smo dobili tamparsku presu pre sto
godina, odvaio se Kornhoer da kae ponosito.
Hoe li ovo raditi? pitao se Dom Paulo.
Zaloiu mesec dana prekovremenog tekog rada da hoe, Gosdaru.
Zalae ti i mnogo vie od toga, svetenik je pomislio, ali ne i izgovorio. A odakle izlazi
svetlost? upitao je zurei opet u udnu spravu.
Kaluer se nasmejao. A, za to imamo Specijalnu lampu. Ovo to ovde vidite je samo dinamo.
On proizvodi elektrinu esenciju koja e u lampi sagorevati.
Dom Paulo je alosno razmiljao o silnom prostoru koji je bio tim dinamom zapremljen. Ta
esencija, promrmlja on, moe li se Ona izdvojiti iz ovijeg sala, moda?
Ne, ne - elektrina esencija je, ovaj elite li da objasnim? Bolje nemoj. Nemam sklonost ka
prirodnim naukama. To preputam vama, mlaim glavama. Brzo se izmakao unazad da mu ne bi
prosula mozak jedna greda koju su nosila dvojica uurbanih drvodelja.
Kai mi, ree on, ako prouavanjem spisa iz Lajbovicovog doba moe da naui kako se ova
stvar konstruie, zato, po tvom miljenju, niko od naih prethodnika nije naao za shodno da je
konstruie? Kaluer je jedan trenutak utao. To nije lako objasniti, ree.
Zapravo, u spisima koji su ouvani nema direktnih informacija o konstruisanju dinama. Pre bi se
moglo rei da su te informacije implicirane itavom jednom zbirkom pisanih fragmenata. Delimino
implicirane. Stvar se mora izvlaiti dedukcijom. Ali da bi je ovek izvukao, mora raspolagati i
nekom teorijom, da bi od nje polazio - mora imati teorijske informacije koje nai prethodnici nisu
imali.
 A mi imamo?
Pa, da - sad, kad je bilo nekoliko ljudi kao to je zastao je i tonom dubokog potovanja
izgovorio ime Ton Tadeo Je li to bila kompletna reenica? zapita iguman prilino kiselo.
Pa, do nedavno se malo koji filozof bavio novim teorijama iz fizike.
Zapravo, potrebne aksiome za rad nali smo u delu Ton Tadea opet tonom potovanja, zapazio
je Dom Paulo, i to u njegovom delu Pokretljivost Elektrinih Esencija na primer, pa u njegovoj
Teoremi Ouvanja
Onda bi trebalo da bude zadovoljan kad vidi primenu njegovih radova. Ali gde je sama lampa,
ako mogu pitati? Nadam se da nije vea od dinama.
Evo je, Dome, ree kaluer uzimajui sa stola maleni predmet.
Bila je to samo jedna hvataljka koja je drala dva crna tapia i jedan zavrtanj za podeavanje
meusobne udaljenosti tapia. Ovo su ugljeni tapii, objasnio je Kornhoer. Drevni bi ovo
nazivali lunom lampom.
Postojala je jo jedna vrsta, ali nemamo materijal da je napravimo. Zapanjujue. Odakle dolazi
svetlost? Odavde. Kaluer je prstom pokazao prazninu izmeu ugljenih tapia.
To mora biti neki siuan plamiak, ree iguman.
O, ali blistav! Blistaviji, oekujem, nego stotinu svea. Ne!
Nalazite da je to impresivno?
Nalazim da je silna glupost primeujui iznenadni povreeni izraz lica Brata Kornhoera,
iguman urno dodade, to smo se onoliko muili sa pelinjim voskom i ovijim lojem. Pitao
sam se, poverio se kaluer stidljivo, nisu li drevni upotrebljavali na svojim oltarima ovakve lampe
umesto svea. Nisu, ree iguman. Sasvim sigurno nisu. To ti mogu rei. Molim te odbaci tu ideju
to bre, i nemoj vie nikad imati ni misao o tome. Da, Oe Igumane.
Dakle, gde e okaiti tu stvar?
Pa Kornhoer je zastao i spekulativno zurio po sumornom podrumu. O tome uopte nisam
razmiljao. Pretpostavljam da bi morala doi iznad stola gde e. Ton Tadeo (Zato tako zastaje
kad god to izgovara, pitao se Dom Paulo razdraeno.) raditi. Bolje e biti da o tome pitamo
Brata Armbrustera, odlui iguman, ali primeujui kaluerovu iznenadnu nelagodnost ree, ta je?
Jeste li se ti i Brat Armbruster
Kornhoerovo lice se izvilo u izraz izvinjenja. Uistinu, Oe Igumane, nijednom nisam sa njim
izgubio strpljenje. Ma, imali smo rasprave, ali Slegnuo je ramenima. On ne eli da se ita
premeta. Stalno mumla o vetijim poslovima i slinom. Nije lako razlono razgovarati s njim. Ve
je napola oslepeo od itanja pri mutnoj svetlosti - ali ipak kae da nam je ovo avolji posao. Ne
znam ta da kaem. Dom Paulo se malo namrtio dok su prelazili preko prostorije ka alkovu gde je
Brat Armbruster jo uvek stajao bacajui zlovoljne poglede na sve to se deavalo.
Pa, postigao si svoje, ree bibliotekar Kornhoeru dok su se primicali. Kad e ugraditi i
mehanikog bibliotekara, Brate? Nalazimo nagovetaje, Brate, da u takve stvari jednom
postojale, zareao je pronalaza. Tamo gde se opisuje Machina analytica, nai e reference o
Dosta, dosta, umeao se iguman; onda bibliotekaru: Tonu Ta deu e biti potrebno mesto za rad.
ta ti sugerie? Armbruster je trgnuo jednim palcem ka alkovu za Prirodne Nauke.
Neka ita tamo, uz naslon za itanje, kao i svako drugi. Kako bi bilo da mu napravimo jednu
radnu sobicu ovde na otvorenom, Oe Igumane? urno je izneo Kornhoer svoj protivpredlog.
Trebae mu ne samo radni sto, nego i raunaljka, zidna tabla i crtaa tabla. Mogli bismo tu
sobicu odvojiti privremenim zastorima. Mislio sam da e mu trebati nae lajbovicijanske reference
i najstariji spisi? ree bibliotekar sumnjiavo.
I hoe.
Onda e morati mnogo da se eta tamo-amo ako ga stavite u sredinu, Retke knjige su privrene
lancima, a lanci ne doseu tako daleko.
Nije to problem, ree pronalaza. Skinite lance. Ionako izgledaju smeno. Svi izmatiki
kultovi su ili odumrli ili postali regionalni. Ve sto godina niko nije uo za Pankracijanski Vojni
Red. Armbruster je pocrveneo od besa. A ne, nee, odreza on. Ianci ostaju.
Ali zato?
Sad ne zbog spaljivaa knjiga. Moramo brinuti zbog seljaka. Lanci ostaju.
Kornhoer se okrenuo igumanu i rairio ruke. Vidite, Gosdaru? On je u pravu, ree Dom
Paulo. Suvie je uznemirenja u selu.
Gradsko vee je eksproprisalo nau kolu, ne zaboravi. Sad imaju seosku biblioteku, i hteli bi da
mi popunimo njene police. Najvie bi voleli retke knjige, dabome. Ne samo to, imali smo prole
godine problema sa lopovima. Brat Armbruster je u pravu. Retke knjige ostaju zalanene. U redu,
uzdahnuo je Kornhoer. Znai morae da radi u jednom od alkova.
I gde da okaimo tvoju udesnu lampu? Kalueri bacie pogled prema elijici. etrnaest takvih
identinih elija, svaka posveena jednoj oblasti prouavanja, bilo je otvoreno ka centralnom delu
prostorije. U svaki alkov ulazilo se kroz svod, a iz kljunog kamena 13 u svakom svodu virila je po
jedna gvozdena kuka; o svaku takvu kuku bilo je okaeno po jedno teko raspee.
Pa, ako e raditi u alkovu, ree Kornhoer, onda emo prosto morati da skinemo to raspee i
privremeno okaimo lampu na to mesto.
Nema drugog

13 U polukrunom luku od kamenih blokova kljuni kamen je onaj centralni, najvii, na koga
se obe strane podjednako oslanjaju. (Prim.prev.)

Neznaboac! zaitao je bibliotekar. Pagan! Oskrvnitelj! Armbruster podie uzdrhtale ake ka

nebu. Boe, pomozi mi, da ga ovim akama ne rastrgnem na komade! Gde e se zaustaviti? Odvedite
ga, odvedite! Okrenuo im je lea, drei ij dalje uzdrhtale ruke visoko.
I sam Dom Paulo se malo trgnuo na taj pronalazaev predlog, ali sad se otro namrtio ka leima
mantije Brata Armbrustera. Nikad nije oekivao od tog kaluera da glumi neku blagost koja je
Armbrusterovoj prirodi bila strana, ali svaalaki temperament ostarelog Armbrustera u poslednje
vreme se jasno pogorao.
Brate Armbruster, okreni se, molim te. Bibliotekar se okrenuo.
A sad spusti ruke, i govori smirenije kad Ali, Oe Igumane, uli ste ta je
Brate Armbruster, hoe li, molim te, uzeti bibliotekarske merdevine i ukloniti to raspee.
Bibliotekarevo lice izgubilo je boju. Zanemelo je zurio u Dom Paula.
Ovo nije crkva, ree iguman. Razmetaj slikovnih elemenata je po volji. Hoe li molim zasad
skinuti to raspee. ini se da je to jedino pogodno mesto za lampu. Moemo ga kasnije promeniti.
Dakle, shvatam da je sve ovo uznemirilo tvoju biblioteku, a moda i tvoje varenje, ali nadamo se da
je ovo u interesu progresa. Ako nije, onda Vi biste i Naeg Gospoda pomakli ustranu da bi bilo
mesta za progres!
 Brate Armbruster!
Zato jednostavno ne okaite to vetije svetio oko Njegovog vrata?
Igumanovo lice se sledilo. Ja ne prisiljavam na poslunost, Brate, Doi u moju radnu sobu na
razgovor posle veernje molitve. Bibliotekar je klonuo kao sparuen list. Doneu merdevine, Oe
Igumane, proaputa on i ode vukui stopala nesigurno.
Dom Paulo podie pogled ka Hristu na krstu na svodu. Zamera li?
upitao se.
U stomaku je oseao vor. Znao je da e za taj vor plaati kasnije. Napustio je podrum pre nego
to je iko mogao primetiti njegove muke. Ne bi bilo dobro da dopusti da zajednica vidi kako takva
trivijalna neprijatnost moe da ga savlada u poslednje vreme.
Instaliranje je sledeeg dana zavreno, ali za vreme isprobavanja Dom Paulo je ostao u svojoj
radnoj sobi. Dva puta je morao da opominje Brata Armbrustera nasamo, a zatim da ga ukori javno
tokom kapituluma.14

14 Kapitulum, zbor svih kaluera u jednom manastiru (katolikom). (Prim. prev.)

A ipak je vie saoseao sa bibliotekarevom pozicijom nego sa Kornhoerovom. Sedeo je za

svojim radnim stolom sav klonuo i ekao vesti iz podruma, bez mnogo zabrinutosti u pogledu uspeha
ili neuspeha probe.
Jednu je aku drao zavuenu pod prednji deo svoje mantije. Tapkao je svoj eludac kao da
pokuava da umiri histerino dete.
Opet unutranji grevi. inilo se da nastupaju kad god zapreti neka neprijatnost, i da ponekad
nestaju im neprijatnost izleti na otvoreno tako da se on sa njom moe dohvatiti. Ali sad nisu
nestajali.
To mu je bilo upozorenje, i znao je da je tako. Upozorenje mu je govorilo, bez obzira da li je
stiglo od nekog anela, ili demona, ili od njegove sopstvene savesti, da treba da se uva samog sebe i
neke realnosti sa kojom se jo nije suoio.
ta sad? pitao se, doputajui sebi jedno neujno podrigivanje i neujno pardon upueno statui
Svetog Lajbovica koja je stajala u nii nalik na svetilite, u jednom uglu njegove radne sobe.
Jedna je muva puzila du nosa Svetog Lajbovica. inilo se da sveeve oi zrikavo gledaju u
muvu, zahtevajui od igumana da je otera.
Iguman je postepeno stekao naklonost prema tom drvorezu iz dvadeset sedmog veka; statua je na
licu nosila udnovati osmeh, neuobiajen za sakramentalnu sliku. Jedan ugao tog osmeha bio je
okrenut nadole; obrve su bile sputene u izraz blago podozrivog mrtenja, ali su u uglovima oiju bile
bore od osmeha. Zbog delatovog konopca za veanje prebaenog preko jednog ramena, sveev izraz
je esto delovao zbunjujue. Moda je taj izraz proistekao iz nekih malih nepravilnosti u sastavu
drveta koje su prinudile drvodeIjinu ruku da skrene za njima dok je pokuavala da izvede detalje
finije od onih koji se sa takvim drvetom mogu izvesti. Dom Paulo nije bio siguran da li je ova statua
nastala uz primenu postupka usmerenog odgajanja drveta pre rezanja; ponekad su strpljivi majstori-
duboresci poinjali, u tim vremenima, od hrastove ili kedrove mladice; provodili su godine
mukotrpno potkresujui, gulei koru, uvijajui i vezujui ive grane u eljene poloaje - muili su
uporno to drvo dok je raslo i prinuivali ga da stekne impresivni oblik drijade sa rukama prekrtenim
ili uzdignutim, i najzad su odraslo drvo odsecali radi suenja i rezanja. Tako nastala statua je bila
neobiajeno otporna na lomljenje i rascepljivanje, zato to su konture statue veim delom bile
podudarne sa prirodnom strukturom drveta.
Dom Paulo se esto udio injenici da je drveni Lajbovic preiveo i njegove prethodnike tokom
nekoliko proteklih vekova - udio se ba zbog tog sveevog udnog osmeha. Ta mala grimasa e te
upropastiti jednog dana, upozorio je statuu Nema sumnje da se sveci na Nebu smeju; Psalmist kae
da e se i sam Bog smejati, ali Iguman Malmedi sigurno nije ovo odobravao - Bog dao pokoj
njegovoj dui. Taj dostojanstveni magarac. Kako si uspeo pored njega da se provue, pitam se? Neki
smatraju da nisi dovoljno poboan. Taj osmeh - koga ja ono poznajem ko se tako osmehuje? Svia mi
se, ali Jednog dana, neki drugi sumorni pas e sedeti u ovoj stolici. Cave canem. On e te zameniti
gipsanim Lajbovicom. Dugotrajnijim. Takvim koji ne gleda muve zrikavo. Onda e te pojesti termiti
dole u magacinu. Da bi preiveo sporo prosejavanje umetnosti koje Crkva vri, mora imati povrinu
koja moe da zadovolji estitog neznalicu, ali ispod toga ipak mora imati i dubinu koja e
zadovoljiti pronicljivog mudraca. Prosejavanje ide sporo, ali se ruica maine za prosejavanje ipak s
vremena na vreme okrene po jedanput kad neki novi prelat pregleda svoje episkopske odaje i
promrmlja Jedan deo ovog smea mora napolje. Sito je najee bilo puno slatke kaice.
Kad stara kaa ode, dodaju novu. Ali ono to se na situ zadri je zlato, i to traje. Ako jedna crkva
uspe da izdri pet vekova svetenikog loeg ukusa, dobar ukus koji e se povremeno pojavljivati
uspee za to vreme da izbaci glavninu prolaznog, glavninu kia, tako da e ostati velianstvenost
sposobna da utera strah samozvanim ulepivaima.
Iguman je mahao lepezom od leinarskih pera, ali to strujanje vazduha nije stvarno hladilo.
Vazduh koji je dopirao kroz prozor iz sprene pustinje bio je vreo kao iz usijane pei, i pogoravao je
nelagodnost koju je avo ili bezobzirni aneo izazvao petljajui po njegovom elucu. Bila je to ona
vrsta vreline koja nagovetava da vreba opasnost od zmija zvearki poludelih od Sunca, od
grmljavinskih oluja koje se spremaju nad planinama, ili od besnih pasa i od svaalakih raspoloenja
izotrenih vruinom. Grevi su od takve vreline postajali gori.
Molim? promrmlja on glasno svecu, dodajui neizreenu, miljenu molitvu za sveije vreme,
bistriji um i jasniji uvid u mutno oseanje da neto nije u redu. Moda je taj sir kriv za ovo, pomisli
on. Sav je nekako gumast ove godine, i zelen. Ba bih mogao da ga se liim - i da odaberem neku
svarljiviju hranu.
Ali ne, evo nas na poetku. Suoi se sa time, Paulo: nije kriva hrana za eludac; radi se o hrani za
mozak. Tamo gore postoji neto to se ne da svariti.
Ali ta?
Drveni svetac mu nije dao nikakav neposredni odgovor. Kaica.
Prosejavamo trinu. Ponekad njegov um radi u trzajima, na mahove. Bolje je pustiti ga da tako radi
kad grevi dou i kad svet teko pritisne njegova plea. Koliko je teak svet? Teak je, ali nije
izmeren. Ponekad su terazije nepoteno nametene. ivot i trud na jednom tasu, srebro i zlato na
drugom. To se nikad nee uravnoteiti. Ali svet, brz i bezobziran, vaga i dalje. Dosta se ivota na taj
nain prospe, a ponekad i pomalo zlata. I dolazi preko pustinje kralj vezanih oiju na konju, ima
nepoteno nametene terazije i dve kockice punjene olovom sa jedne strane. A na zastavama blistaju
slova - Vexiiia regis
Ne othuknu iguman, suzbijajui tu viziju.
AH naravno! sveev drveni osmeh kao da je insistirao.
Dom Paulo se malo stresao i sklonio svoj pogled sa statue.
 Ponekad ga je obuzimalo oseanje da se svetac smeje njemu. Da li se oni na Nebu nama smeju?
pitao se. Sveta Mejzi od Jorka - nju pamti, stare umrla je od napada smeha. Drugo je to. Umrla je
smejui se sebi. Ne, pa nije to ba toliko drugaije. Ahp! Opet to neujno podrigivanje. U utorak je
mrsni dan Svete Mejzi, jasno. Tad se hor sa potovanjem smeje dok peva Aleluja uz njenu Misu.
Aleluja ha ha! Aleluja ho ho! Sancta Maisie, interride pro me.
I doe kralj da odmeri knjige u podrumu svojim nepotenim terazijama. Kako nepotenim,
Paulo? I ta te navodi na pomisao da u Memorabilijama nema kaice? ak je i talentovani Veleasni
Boedulus jednom podrugljivo primetio da polovinu Memorabilija treba oznaiti nazivom
Inskrutabilije 15. Tu su zaista postojali visoko cenjeni fragmenti jedne mrtve civilizacije - ali
koliko je njih svedeno na besmislice ukraene maslinovim listovima i aneliima od strane etrdeset
generacija nas kaluerskih neznalica, dece mranih vekova, dece kojoj su odrasli poverili
neshvatljivu poruku sa zadatkom da je pamte i predaju drugim odraslima.
Zbog Memorabilija on putuje ak iz Teksarkane kroz opasnu teritoriju, razmiljao je Paulo. Sad
se ja prosto brinem nee li ono to imamo ispasti beskorisno za njega, eto, to je sve.
Ali ne, nije to sve. Opet je bacio-pogled na nasmeenog sveca. I opet: Vexilla regis interni
prodeunt. Napred zastave Kralja Pakla idu, aputala je uspomena na taj pervezni stih iz neke
drevne commediae.
Dodijavalo mu je to kao neeljena melodija koja se ubacuje u misli.
Pesnica se vre stisnula. Ispustio je lepezu, disao kroz zube.
Izbegavao je dalje gledanje ka svecu. Bezobzirni aneo ovog puta je iz zasede vrelim rafalom
pogodio njegovo telesno jezgro. Nagnuo se preko sto|a. Ovo je dalo oseaj kao da se vrela ica
iskidala. Njegovo teko disanje raistilo je od pustinjske praine jedan deli povrine radnog stola.
Guio ga je taj miris praine. Soba postade rumena, zaklonjena jatima crnih komaraca. Ne smem da
podrignem, neto bi se moglo rasklimati - ali Sveti Zatitnie, moram. Boli ergo sum. Gospode Hriste
Boe primi znak ovaj.
Podrignuo je, osetio slani ukus, pustio da mu glava padne na sto.
Mora li vr biti ba sad ovog asa Gospode ili mogu malo saekati? Ali raspee je uvek sada.
Sada, ak jo i od pre Avrama uvek je sada. ak i pre Pfardentrota uvek je sada. Uvek je za svakoga
prikucavanje na krst, onda visi o njemu a ako spadne umakljaju te lopatom, zato uini to sa
dostojanstvom, stare. Ako moe da podrigne dostojanstveno, moda e moi na Nebo ako osea
dovoljno aljenja to si zaprljao ilim Ispunilo ga je silno oseanje izvinjavanja.

15 Inscrutabilia, nerazumljive stvari. (Prim.prev.)

Dugo je ekao. Neki od komaraca pomree i soba prestade da se rumeni ali postade mutna i siva.
Pa dobro, Paulo, hoemo li iskrvariti sada, ili emo se samo glupirati i izbegavati stvar?
Sondirao je izmaglicu i opet naao lice sveca. Tako mala grimasa alosna, proeta razumevanjem,
i, jo neto. Smeje se delatu? Ne, smeje se za delata. Smeje se Stultus Maximus-u, samom Satani.
Sad po prvi put ovo jasno sagledava. Kad se ispija poslednji vr, moe se pritom i kikotati
trijumfalno. Haec commixtio
Odjednom ga obuze silna pospanost; sveevo lice se prekri sivilom, ali iguman mu je i dalje
uzvraao slabim osmehom.
Nastojnik Golt ga je naao kako lei klonuo preko stola, neto pre Nona.16 Meu zubima mu se
videla krv. Mladi svetenik mu je brzo potraio puls. Istog asa se Dom Paulo razbudio, u svojoj
stolici ispravio i, kao da jo sanja, proklamovao zapovedniki: Kaem vam, sve je to krajnje
smeno! Apsolutno idiotski! Nita ne bi moglo biti apsurdnije! ta je apsurdno, Gosdaru?
Iguman je odmahnuo glavom, mirnuo nekoliko puta. Sta? Smesta u pozvati Brata Endrua.
A? To je apsurdno. Vraaj se ovamo. ta si hteo? Nita, Oe Igumane. Vratiu se im naem
Brata Ma, zavrni tog doktora! Nisi bez potrebe dolazio ovamo. Moja su vrata bila zatvorena.
Zatvori ih opet, sedi, kai ta si hteo. Test je uspeo. Lampa Brata Kornhoera, mislim. U redu, da
ujemo o tome. Sedi, priaj, reci mi sveeee o tome. Ispravio je svoju mantiju i obrisao usta
paretom platna. Vrtoglavicu je jo uvek oseao, ali se ona pesnica u njegovom elucu opustila. Ni
najmanjega nije zanimao nastojnikov izvetaj o probi, ali se trudio najbolje to je mogao da izgleda
zainteresovano. Moram ovde da ga zadravam dok se ne razbudim dovoljno da ponem da
razmiljam. Ne smem ga pustiti da ode po doktora - jo ne; proirila bi se vest: Stari je gotov.
Moram da odluim da li je sada bezbedan trenutak da se bude gotov, ili nije.

16 None, trea etvrtina dana, od 3 do 6 popodne. (Prim.prev.)

15

Hongan Os je bio u sutini pravedan i blag ovek. Kad je video kako se grupa njegovih ratnika
zabavlja sa zarobljenim Laredancima, zastao je da to posmatra; ali kad su vezali trojicu Laredanaca
za po dva konja, i to za none zglavkove, pa bievanjem naterali konje u silovito bekstvo, Hongan Os
je odluio da se umea. Naredio je da ti ratnici budu bievani na licu mesta, jer Hongan Os -
Pobesneli Medved - je poznat po svom milosru. Nikad ne zlostavlja konje.
Ubijanje zarobljenika je enski posao, reao je prezrivo na bievane krivce. Oistite sebe da
ne bude znak skvo17 na vama, i povucite se iz logora do Novog Meseca, jer prognani ste na dvanaest
dana. U odgovor na njihovo jeanje kojim su izraavali svoj protest: Pretpostavimo da su konji
povukli jednoga od ovih kroz logor? U goste su nam dole poglaviice travojeda, a zna se da njih krv
lako uplai. Naroito krv njihove sorte. Pazite dobro. Ali ovi su travojedi sa juga, bunio se jedan
ratnik ukazujui gestom na osakaene zarobljenike. Nai gosti su travojedi sa istoka. Zar ne postoji
pakt izmeu nas, pravih ljudi, i istoka da ratujemo protiv juga? Ako o tome opet progovori, bie ti
odseen jezik i baen psima! upozorio ga je Pobesneli Medved. Zaboravi da si uo takve stvari.
Hoe li travojedi biti meu nama mnogo dana, o Sine Monih? Ko moe znati ta planiraju seoski
stvorovi? upita Pobesneli Medved zlovoljno. Njihova misao nije kao naa misao. Kau da e neki
od njih produiti dalje preko Suve Zemlje, do mesta travojednih svetenika, gde ive oni u crnom.
Drugi e ostati ovde da razgovaraju - ali to nije za vae ui. Sad idite, i budite postieni dvanaest
dana. Okrenuo im je lea da bi mogli da se izvuku ne oseajui kako se njegov pogled sruuje na
njih. Disciplina je malo popustila u poslednje vreme. Klanovi su se uznemirili. Narod Ravnica je
saznao da je on, Hongan Os, iznad vatre ugovora stisnuo ruku glasnika iz Teksarkane, i da je jedan
aman obojici uzeo odreske noktiju i kose da napravi lutku dobre vere da bi se spreilo izdajstvo
bilo jedne bilo druge strane. Znalo se da je nainjen sporazum, a plemena su smatrala da je ma kakav
sporazum izmeu ljudi i travojeda sramota. Pobesneli Medved je osetio prikriveni podsmeh mlaih
ratnika, ali njima se nije moglo objanjavati dok ne nastupi pravi as.
Sam Pobesneli Medved bio je voljan da uje dobre misli, pa makar one dolazile i od psa. Misli
travojeda retko su ita vredele, ali impresionirale su ga poruke travojednog kralja sa istoka koji je
objanjavao vrednost tajnosti i protivio se zaludnom hvalisanju. Kad bi Laredanci saznali da
Hanegan naoruava plemena, plan bi sigurno propao. Pobesneli Medved se dugo zadrao na ovoj
misli: odbijala ga je, jer nesumnjivo je mukije, i vie zadovoljenja daje, ako neprijatelju kae ta
namerava da mu uradi, pre nego to mu to uradi; a ipak, to je vie razmiljao, sve vie je uviao
mudrost u njoj. Ili je travojedni kralj bedna kukavica, ili je mudar maltene koliko i ovek; Pobesneli
Medved nije odluio ta od ta dva da prihvati kao tano - ali samu misao je ocenio mudrom. Tajnost
je bitna, iako e privremeno izgledati kao enski postupak. Kad bi ljudi samog Pobesnelog Medveda
znali da je oruje koje im stie poklon od Hanegana a ne stvarno plen iz pograninih pljaki, pojavila
bi se mogunost da Laredo sazna za plan od zarobljenika uhvaenih tokom pljaki. Bilo je, stoga,
potrebno pustiti da plemena gunaju o sramoti mirovnog pregovaranja sa farmerima istoka.

17 Skvo (squaw) - indijanska re za enu. (Prim.prev.)

Ali pregovori nisu bili o miru. Bili su dobri, nagovetavali su plen.

 Pre nekoliko nedelja Pobesneli Medved je lino predvodio ratni pohod na istok i vratio se sa
stotinu konja, etiri tuceta dugih puaka, nekoliko buria crnog praka, obiljem olovnih kugli, i
jednim zarobljenikom.
Ali ak ni ratnici koji su ga pratili nisu znali da su mu Haneganovi ljudi namestili tu zalihu oruja,
niti da je taj zarobljenik uistinu oficir teksarkanske konjice, koji e u budunosti davati Pobesnelom
Medvedu savete o verovatnoj laredanskoj taktici tokom bitaka do kojih e doi. Sve misli travojeda
bile su bestidne, ali misli tog oficira mogle su proniknuti u misli junih travojeda. Nisu mogle
proniknuti u misao Hongana Osa.
Pobesneli Medved se sa razlogom ponosio svojom pregovarakom vetinom. Nije se obavezao ni
na ta sem na uzdravanje od ratovanja protiv Teksarkane i od krae stoke sa istonih granica, to je
imalo da traje samo dok ga Hanegan snabdeva orujem i zalihama. Sporazum da ratuje protiv Lareda
bio je neizreen, samo nagoveten preko vatre, ali odgovarao je prirodnim sklonostima Pobesnelog
Medveda, tako da nije bilo potrebe za formalnim paktom. Savez sa jednim od neprijatelja omoguie
mu da ostale sreuje jednog po jednog, tako da e na kraju moda moi da povrati panjake koje su
farmerine otele i naselile prolog stolea.
Kad je pala no, poglavice klanova ujahae u logor. Ravnicama se ve proirila nona hladnoa.
Gosti sa istoka su sedeli zgureni, umotani u s,voju ebad, oko vatre za savetovanje, i uz njih trojica
starih; prema njima je blenuo uobiajeni obru radoznale dece koja su stajala u okolnim senkama ili
ispod skuta atora virila ka strancima. Stranaca je bilo ukupno dvanaest; bili su podeljeni u dve jasno
izdvojene grupe koje su putovale zajedno ali bez mnogo sklonosti da se drue. Voa jedne od tih
grupa bio je evidentno luak. Pobesneli Medved nije imao nita protiv ludila (uistinu, njegovi amani
su ludilo cenili kao najjai oblik natprirodne posednutosti), ali nije znao da i farmeri cene ludilo i to
kao osobinu voe. Ovaj luak je provodio polovinu svog vremena kopajui po zemlji dole kod suvog
renog korita, a drugu polovinu krabajui tajanstveno po nekoj knjiici. Vetac, jasna stvar; po svoj
prilici mu ne treba pokloniti nikakvo poverenje.
Pobesneli Medved se zadrao samo da obue svoju ceremonijalnu vuju odeu i da mu aman
nacrta znak totema na elu, a onda se pridruio grupi pored vatre.
Bojte se! zakukao je jedan stariji ratnik ceremonijalno dok je poglavica klanova stupao u
svetlost vatre. Bojte se, jer Moni hoda meu svojom decom. Puzite, o klanovi, jer njegovo ime je
Pobesneli Medved ime dobro zaslueno, jer kao mladi on je bez oruja savladao pobesnelu
medvedicu, golim rukama ju je zadavio, uistinu u Severnoj zemlji Hongan Os je ignorisao ovo
pohvalno slovo; dohvatio je vr krvi iz ruku starice koja je posluivala oko vatre za savetovanje. Krv
je bila svee natoena iz zaklanog jelena, jo topla. Ispio je vr, a onda se okrenuo da klimne glavom
Istonjacima koji su ovo kratkotrajno ispijanje posmatrali sa vidnim nemirom.
Aaaah! rekoe poglavice klanova.
Aaaah! ponovie troje starih, a sa njima i jedan travojed koji se usudio da prikljui svoj glas.
Ljudi su ga jedan momenat gledali sa gaenjem.
Onaj ludi je pokuao da izgladi greku svoga drugara. Recite mi, upita kad je poglavica seo,
kako to da vai ljudi ne piju vodu? Da li se vai bogovi tome protive?
Ko zna ta bogovi piju? potmulo ree Pobesneli Medved. Kae se da je voda za stoku i
farmere, mleko za decu, a krv za ljude. Zar bi trebalo da bude drugaije?
Ludi se nije uvredio. Jedan tren je prouavao poglavicu pronicljivim sivim oima, zatim klimnuo
glavom jednome od svojih drugara. Ono o vodi za stoku objanjava stvar, ree. Vena sua
ovde. Narod stoara e raspoloivu vodu uvati za ivotinje. Pitao sam se da li je to podrano i
religijskim tabuom.
Njegov drug je nainio grimasu i progovorio teksarkanskim jezikom. Voda! Bogovi, zato mi ne
moemo piti vodu, Ton Tadeo? Sa prilagoavanjem se moe i preterati! Pljunuo je suvo. Krv! Blaa!
Zapinje u grlu. Zato ne moemo dobiti samo gutljaj Ne dok ne odemo odavde!
Ali, Ton
Ne, odreza naunik; onda, primeujui da ih lanovi klanova gledaju besno, progovori opet
Pobesnelom Medvedu, jezikom Ravnice.
Ovaj moj drug je govorio o muevnosti i zdravlju vaeg naroda, ree on.
Moda je to zahvaljujui vaoj ishrani. Ha! lanu poglavica, a onda pozva staricu, gotovo
veselim glasom: Daj tom strancu vr crvenog.
Ton Tadeov drug se stresao, ali ni re protesta nije rekao.
Imam, o Poglavice, neto da zatraim od tvoje visosti, ree naunik. Sutra emo nastaviti na
put na zapad. Ako bi neki od tvojih ratnika pratili nau grupu, bila bi nam to ast. Zato?
Ton Tadeo je zastao. Pa - kao vodii Prekinuo je, iznenada se nasmeio. Ne, biu sasvim
iskren. Neki od tvojih ljudi ne odobravaju nae prisustvo ovde. Tvoje gostoprimstvo je bilo
Hongan Os je zabacio glavu gromko se nasmejao. Ovi se boje manjih klanova, ree on starima.
Boje se da e uleteti u zasedu im napuste moje atore. Jedu travu i boje se borbe. Naunik je malo
pocrveneo.
Ne boj se nieg, strane, frknuo je poglavica klanova. Pravi ljudi e vas pratiti.
Ton Tadeo je naklonio glavu glumei zahvalnost.
Reci nam, ree Pobesneli Medved, ta e to traiti u zapadnoj Suvoj zemlji? Nova mesta za
saenje, za njive? Mogu ti rei da ih nema.
Nita tamo ne raste to bi i stoka jela, sem u blizini nekoliko rupa sa vodom.
Ne traimo novu zemlju, odgovori posetilac. Nismo mi svi farmeri, znate. Idemo da
traimo Zastao je. Na jeziku nomada nikako se nije mogla objasniti svrha putovanja do manastira
Svetog Lajbovica.
vetine starog arobnjatva.
Jedan od starih, aman, kao da je nauljio ui ujui to. Staro arobnjatvo na zapadu? Ne znam
nijednog maga tamo. Sem ako ne misli na one u crnoj odei?
Upravo na njih.
Ha! Kakvu to magiju oni imaju koju bi vredelo traiti? Njihove glasnike je mogue hvatati tako
lako da to i nije prava zabava - mada dobro podnose muenje. Kakvu aroliju moe nauiti od
njih? Pa, to se mene tie, slaem se s tobom, ree Ton Tadeo. Ali govori se da su u jednom
njihovom prebivalitu nagomilani spisi za, ovaj, prizivanja velike moi. Ako je to tano, onda
oigledno crno-obueni ne znaju kako da ih upotrebe, ali mi se nadamo da tim prizivanjima ovladamo
za svoju korist.
Da li e vam crno-obueni dopustiti da vidite njihove tajne? Ton Tadeo se nasmeio. Mislim
da hoe. Ne usuuju se da ih vie kriju. Mogli bismo ih uzeti, ako bismo morali. Hrabar govor,
rugao se Pobesneli Medved. Oigledno su farmeri hrabri meu svojima - iako su i te kako krotki
meu pravim ljudima. Naunik, koji se ve dovoljno nagutao uvreda od strane ovoga nomada,
odlui da se na spavanje povue rano.
Vojnici ostadoe oko savetske vatre da raspravljaju sa Honganom Osom o ratu koji e sigurno
izbiti; ali rat se, na kraju krajeva, nije nimalo ticao Ton Tadea. Politike aspiracije njegovog neukog
roaka bile su daleko od njegove oblasti interesovanja, obnove uenosti u jednom mranom svetu,
sem u sluajevima kad mu je patronat tog monarha bio koristan, to se ve nekoliko puta desilo.
16

Stari je pustinjak stajao na ivici mese i posmatrao primicanje jedne mrljice praine preko
pustinje. vakao je, mrmljao rei i neujno kikotao u vetar. Njegovu sasuenu kou Sunce je speklo
toliko da je dobila boju stare tavljene koe, a etkasta brada bila mu je oko vrha vilice obojena uto.
Na glavi je imao pleteni eir, oko bedara pare grubog runo izraenog platna nalik na sargiju - i to
mu je bila sva odea, ne raunajui sandale i meinu od jaree koe ispunjenu vodom.
Gledao je mrljicu praine sve dok nije prola kroz selo Senlaj Bovjic i iz njega izala putem koji
je prolazio pokraj mese.
A! frknu pustinjak koga su oi poinjaleda peku. ,.Njegovo carstvo e se uveati, i njegovom
miru kraja nee biti; on e sedeti na svom kraljevstvu.
Iznenada je krenuo niz arojo kao maka sa tri noge, koristei tap, skaui s kamena na kamen,
klizajui se veim delom puta. Praina od njegovog naglog silaska digla se kao perjanica u vazduh i
otplovila.
U podnoju mese nestao je u gustiu meskita i seo da eka.
Uskoro je uo jahaa koji se primicao lenjim kasom, pa je poeo da se unja ka putu da bi
provirio kroz bunje. Iza okuke se pojavio poni omotan tankim ogrtaem praine. Pustinjak je jurnuo
na stazu i digao obe ruke.
Olla allay! povika; pa kad jaha zastade, pojuri napred da zgrabi uzde i uperi brian, namrten
pogled gore, ka oveku u sedlu.
Jedan as su mu oi blistale. Jer Dete nam je roeno, i Sin nam je dat Ali onda se zabrinuto
mrtenje pretopilo u tugu. Nije On! gunao je razdraljivo ka nebu.
Jaha je zabacio svoju kapuljau i poeo da se smeje. Pustinjak ga je jedan momenat gledao
mirkajui Ijutito. Najzad je osvanulo prepoznavanje.
O, zaguna on. Ti! Mislio sam da si do sad morao ve umreti.
ta radi ovde?
Vratio sam ti tvoju lutalicu, Bendamine, ree Dom Paulo.
Povukao je uzicu i plavoglava koza iskasa iza ponija. Videi pustinjaka, zablejala je i poela da
tegli uzicu. I pomislio sam da te posetim. Ta ivotinja je Poetina, promrmlja pustinjak.
Osvojio ju je poteno u igri na sreu - mada je bedno varao. Vrati mu je, i dozvoli da te posavetujem
da se ne mea u svetske prevare koje te se ne tiu. Do vienja. Okrenuo se ka aroju.
ekaj, Bendamine. Uzmi svoju kozu, ili u je dati nekom seljaku.
Ne doputam da luta po manastiru i bleji u crkvu. Nije to koza, ree pustinjak mrgodno. To je
zver koju je tvoj prorok video, nainjena da bi je pojahala ena. Predlaem da je prokune i otera u
pustinju. Primeuje, meutim, da kopita razdvaja i duvan vae. Opet poe da se udaljava.
Igumanov osmeh nestade. Bendamine, zar e se stvarno vratiti na taj breg a da ne kae ak ni
zdravo starom prijatelju? Zdravo, dobaci mu Stari Jevrejin preko ramena, marirajui
indignirano dalje. Posle nekoliko koraka stao je i pogledao preko ramena.
Nema razloga da izgleda tako povreeno, ree. Ve pet godina se nisi potrudio da svrati
ovamo, stari prijatelju. Ha! Znai to je! proguna iguman. Sjahavi, pohita za Starim
Jevrejinom. Bendamine, Bendamine, hteo sam da dolazim - nisam bio slobodan.
Pustinjak stade. Pa, Paulo, poto si tu Iznenada su se nasmejali i zagrlili.
 Dobro je, ti gunalo matoro, ree pustinjak.
,Ja gunalo?
Pa, i ja postajem pomalo dangrizav, valjda. Ovo poslednje stolee mi je bilo naporno.
ujem da baca kamenje na iskuenike koji dou da ovde negde provedu svoj Veliki post
opredeljenja u pustinji. Moe li to biti istina? Zagledao se u pustinjaka, aljivo glumei prekor.
Samo kamike.
Mizerna stara pereco!
Polako, polako, Paulo. Jedan od njih je jednom pogreio i pomislio da sam ja jedan moj daleki
roak - po imenu Lajbovic. Mislio je da sam poslat da mu dam poruku - ili su tako pomislili neki
drugi vai zakrljali propaliteti. Neu da se to ponovo dogodi, zato ponekad bacam ljunak na njih.
Ha! Nee opet pomisliti od mene da je taj moj roak, jer on mi odavno nije nikakav rod.
Svetenik je izgledao zbunjeno. Mislio je da si ko? Sveti Lajbovic?
Ma, Bendamine! Preteruje.
Bendamin je ponovo pevuei podsmeljivo: Pomislili su da je bio jedan moj daleki roak -
zvani Lajbovic, pa zato bacam ljunak na njih.
Dom Paulo je izgledao temeljito zbunjen. Sveti Lajbovic je mrtav ve dvanaestak vekova. Kako
bi mogao Zastao je i zapiljio se oprezno u starog pustinjaka. Ama, Bendamine, nemojmo opet
putati tu priicu da mae repom. Nisi iveo dvanaest ve Gluposti! prekide ga Stari Jevrejin.
Nisam kazao da se to desilo pre dvanaest vekova. Desilo se pre samo est vekova. Dugo posle smrti
vaeg Sveca; zato je toliko nerazumno. Naravno, iskuenici su vam tad bili odaniji i lakoverniji.
Mislim da se taj zvao Frensis. Jadnik. Kasnije sam ga sahranio. Rekao sam onim u Novom Rimu gde
da kopaju da bi ga nali. Zato ste mogli da vratite njegov le sebi. Iguman je zurio u starca dok su
hodali kroz meskit ka rupi sa vodom, vodei konja i kozu. Frensis? pitao se. Frensis. Da li bi to
moda mogao biti Veleasni Frensis Derard od Jutaha? - kome je hodoasnik jednom otkrio lokaciju
sklonita u selu, tako je pria glasila - ali to je bilo pre nego to je selo nastalo. I to pre oko est
vekova, da - a sad ovaj ia tvrdi da je on bio taj hodoasnik? Ponekad se pitao gde je Bendamin
sakupio toliko znanja o istoriji manastira da sad moe da izmilja takve prie. Od Poete, moda.
Bilo je to za vreme moje ranije karijere, naravno, nastavi Stari Jevrejin, pa je moda takva
greka bila razumljiva. Ranije karijere?
Iutalica.
Kako oekuje da poverujem u takve gluposti? Hmm-hnnn! Poeta mi veruje.
Nesumnjivo! Poeta svakako nikad ne bi poverovao da je Veleasni Frensis sreo sveca. To bi
bila praznoverica. Poeta e radije poverovati da je Frensis sreo tebe - pre est vekova. isto
prirodno objanjenje, a?
Bendamin se kikotao uvrnuto. Paulo ga je gledao kako u izvor uranja vr od kore drveta koji je
proputao vodu, sipa pomou njega vodu u meinu, ponovo ga zamae u izvor. Voda je bila mutna i
puna puzeih ivih neizvesnosti ba kao i tok memorije Starog Jevrejina. Ali, da ii je ta memorija
bila nepouzdana? Poigrava se sa svima nama? pitao se svetenik. Kad se izuzmu te iluzije da je stariji
od Metuzalema, inilo se da je stari Bendamin Eleazar mentalno sasvim zdrav, na svoj sopstveni
uvrnuti nain.
Pije? ponudi ga pustinjak pruajui vr.
Iguman je suzbio stresanje, ali je vr prihvatio da ne uvredi; u jednom gutljaju je ispio mutnu
tenost.
 Ne bira mnogo, a? ree Bendamin osmatrajui ga kritikim pogledom. Ja to ne bih ni
pipnuo. Potapao je meinu. Za ivotinje. Iguman se blago zagrcnuo.
Promenio si se, ree Bendamin ne prestajui da ga gleda. Sad si beo kao sir, i silno mrav.
Bio sam bolestan.
Izgleda bolestan. Doi gore u moju kolibu, ako te penjanje nee zamoriti.
Nita mi nee faliti. Imao sam problemi pre par dana, pa mi je na lekar kazao da se odmaram.
Pah! Ne bih na to obraao panju da nam ne dolazi vaan gost. Ali on dolazi, zato se ja odmaram. To
me ba zamara.
Bendamin se osvrnuo, dok su se uspinjali uz arojo, i dobacio mu iscereni osmeh. Zaklimao je
svojom surom glavom levo-desno. Deset milja jahanja preko pustinje je odmaranje? Za mene je to
odmaranje. Sem toga, eleo sam da te vidim, Bendamine. Sta e rei seljaci? upita Stari Jevrejin
podsmeljivo. Mislie da smo se pomirili, a to e pokvariti i moju reputaciju, i tvoju. Na tritu
nae reputacije nikad nisu mnogo vredele, zar ne? Istina je, priznade Bendamin, ali dodade
kriptino: Zasad. Jo eka, Stari Jevrejine?
Svakako! odseno ree pustinjak.
Iguman je uvideo da ga penjanje zamara. Dvaput su se zaustavili da se odmaraju. Dok su dospeli
do platoa na vrhu, igumana je ve uhvatila vrtoglavica, pa se naslanjao na mravog pustinjaka da ne
bi pao.
Neka tupa vatra mu je plamtela u prsima, upozoravajui ga da se dalje ne napree, ali nije bilo
onog besnog stezanja koje ga je muilo ranije.
Krdo mutantskih plavoglavih koza pobee na sve strane u ilavi meskit videi da nailazi stranac.
inilo se da je mesa nekim udom zelenija od okolne pustinje, iako nije bilo nikakvog vidljivog
izvora vlage.
Ovamo, Paulo. U moju vilu.
Pokazalo se da je izba Starog Jevrejina bila sainjena od samo jedne jedine sobice, bez prozora,
kamenih zidova, od kamenja koje je bilo labavo naslagano kao u kakvoj ogradi, sa irokim
pukotinama kroz koje je vetar mogao duvati. Krov je bio riejak, skrpljen od kojekakvih motki,
veinom krivih, pokrivenih hrpom bunja, slame i kozjih koa. Pokraj vrata je bio niski stub, na
njemu veliki ravni kamen, a na kamenu naslikan tekst na hebrejskom jeziku:
Veliina tog znaka i njegova nametljivost kojom kao da je trebalo reklamirati neto navedoe
Igumana Paula da se naceri i zapita: ta pie ovde, Bendamine? Donosi li dobru trgovinu ovde
gore? Tha - ta bi moglo da pie? Pie: Ovde opravljamo atore. Svetenik je frktanjem izrazio
svoju nevericu.
U redu, sumnjaj u mene. Ali ako ne veruje ta je napisano ovde, ne moe se oekivati da e
verovati u ono to je napisano sa druge strane.
Prema zidu?
Oigledno prema zidu.
Stub je bio blizu praga, tako da je izmeu ravnog kamena i zida kolibice bilo samo desetak
santimetara slobodnog prostora. Paulo se sagnuo i mirkavo zagledao u taj uzani prostor. Trebalo mu
je neko vreme da razazna slova, ali ona su tu, na zadnjoj ravnoj povrini, jasno stajala, dodue
sitnija:
Okree li ikad stenu?
Da je okrenem? Misli li ti da sam ja lud? U ovakvim vremenima? ta pie tamo pozadi?
 Hmmm-hnnnn! otpevuio je pustinjak, odbijajui da odgovori. Ali navali na to, ti koji ne
moe da proita ono sa suprotne strane. Ima tu jedan zid koji blago smeta. Oduvek je tako bilo,
zar ne?
Svetenik je uzdahnuo. U redu, Bendamine, znam ta ti je zapoveeno da napie na ulazu i na
vratima svoje kue. Ali samo bi tebi palo na pamet da to okrene nadole. Ka unutra, ispravio ga
je pustinjak. Dokle god u Izraelu ima atora kojima je potrebna popravka - ali ne poinjimo da se
zadirkujemo dok se ne odmori. Doneu ti mleko, a ti mi priaj o tom posetiocu koji te brine.
U mojoj vrei ima vina, ako ti se pije, ree iguman, padajui sa olakanjem na veliku gomilu
koa. Ali radije bih da ne priam o Ton Tadeu.
O? Taj.
uo si za Ton Tadea? Reci mi, kako to ti uvek uspeva da zna sve i svakoga ne miui se sa
ovog brega? ovek uje, ovek vidi, ree pustinjak kriptino.
Reci mi, ta misli o njemu?
Nisam ga video. Ali pretpostavljam da e on biti bol. Moda poroajni bol, ali bol.
Poroajni bol? Ti stvarno veruje da emo imati novu Renesansu, kao to neki kau?
Hmmm-tom.
Prestani da mirka misteriozno. Stari Jevrejine, i kai mi kakvo je tvoje miljenje. Sigurno ima
neko miljenje. Uvek ima. Zato je tako teko zadobiti tvoje poverenje? Zar nismo prijatelji? Na
nekim terenima, na nekim terenima. Ali postoje izmeu nas i neka neslaganja, izmeu mene i tebe.
Kakve veze imaju naa neslaganja sa Ton Tadeom i sa Renesansom koju bismo obojica rado videli?
Ton Tadeo je svetovni naunik, i prilino je udaljen od naih neslaganja. Bendamin je izraajno
slegnuo ramenima. Neslaganje, svetovni naunici, ree kao eho, odbacujui rei kao ogriske od
jabuka. Mene su u raznim prilikama nazivali svetovnim naunikom neki ljudi, i ponekad su me
zbog toga nabijali na kolac, kamenovali i spaljivali. ta, tebe nikad Svetenik zastade mrtei
se jako. Opet ono ludilo. Bendamin je sumnjiavo zurio ka njemu, pokazujui osmeh koji se ohladio.
Evo sad, pomisli iguman, sad me gleda kao da sam jedan od Njih - kakvi god bili ti bezoblini Oni
koji su ga naterali da se usami ovde. Kolac, kamenovanje, spaljivanje? Ili je mislio da kae ja u
smislu mi kao kad se kae ja, narod?
Bendamine - ja sam Paulo. Torkvemada je mrtav. Roen sam pre sedamdeset i neto godina, i
umreu prilino brzo. Voleo sam te, stare, pa kad me pogleda, elim da vidi Paula od Pekosa i
nikog drugog.
Bendamin se za momenat uskolebao. Oi mu se ovlaie.
Ponekad - zaboravim
A ponekad zaboravi da je Bendamin samo Bendamin, a ne ceo
Izrael.
Nikad! odreza pustinjak ije su oi opet plamtele. Ve trideset i tri veka ja Prekinuo je i
vrsto stisnuo usta.
Zato? proaputa svetenik maltene sa strahopotovanjem.
Zato preuzima teret jednog naroda i njegove prolosti samo na sebe samoga?
Pustinjakove oi planue kratkotrajnim upozorenjem, ali on proguta grleni glas i spusti lice u
svoje ake. Peca po mranim vodama
Oprosti mi.
Taj teret - drugi su mi ga nametanuli. Polako je podigao pogled.
 Da li je trebalo da odbijem da ga nosim? Svetenik je umno udahnuo. Neko vreme u kolibi se
nije ulo nita sem vetra. U ovom ludilu postoji doticaj boanskog! pomislio je Dom Paulo. Jevrejska
zajednica je u ovim vremenima malobrojna i razbacana.
Bendamin je moda nadiveo svoju decu, ili nekako postao izgnanik.
Takav stari Izraelac mogao bi lutati godinama a da ne sretne nijednog sunarodnika. Moda je u
svojoj usamljenosti stekao tiho ubeenje da je poslednji, jedan, jedini. Pa poto je poslednji nije vie
Bendamin nego je postao Izrael. I na njegovo srce se sleglo pet hiljada godina istorije koja vie nije
daleka nego se pretvorila u njegovu linu biografiju. Njegovo ja je postalo obrnuta varijanta
kraljevskog mi.
Ali i ja sam lan jedne celine, pomisli Dom Paulo, deo jedne kongregacije, kontinuiteta. I moji su
bivali izloeni preziru sveta. Ipak, menije razlika izmeu sopstvene linosti i nacije jasna. Tebi je,
stari prijatelju, ona nekako postala nejasna. Drugi su ti nametnuli neki teret? I ti si ga prihvatio?
Koliko teak mora biti? Koliko bi u mom sluaju bio teak?
Podmetnuo je plea i pokuao da odigne teret, oprobavajui koliki je: ja sam hrianski kaluer i
svetenik, i zato sam odgovoran pred Bogom za postupke i dela svakog kaluera i svetenika koji je
disao i hodao Zemljom jo od Hrista, a i za svoja dela.
Stresao se i umesto toga poeo da odmahuje glavom.
Ne, ne. To mrvi kimu, taj teret. Preteak je da bi ga poneo ma ko sem Hrista samog. Ako te
proklinju to pripada jednoj veri, to je ve dovoljan teret. Proklinjanja se mogu podneti, ali -
prihvatiti neloginost koja iza njih stoji, neloginost koja trai da ovek odgovara ne samo za sebe
nego i za svakog pripadnika svoje rase ili vere, za postupke svih njih kao i za sopstvene? I to
prihvatiti? - kao to Bendamin pokuava?
Ne, ne.
A ipak. Dom Paulova sopstvena Vera govorila je da je teret tu, da je bio tu jo od Adamovog
vremena - i to teret koji je avo nametnuo dovikujui oveku podrugljivo ovee!, pozivajui tim
ovee! svakoga da odgovara za dela svih jo od postanja; taj teret je bio nametnut svakoj
generaciji jo pre otvaranja materice, teret krivice za prvobitni greh. Neka se budala trudi da to
ospori. Ta ista budala sa velikim oduevljenjem prihvata ono drugo naslee - naslee slave predaka,
vrline, trijumfa, i dostojanstva koje ga ini hrabrim i uzvienim po uroenom pravu, i ne buni se da
nije nita lino uinio da zaslui to naslee sem to se rodio kao potomak rase oveka. Buni se samo
protiv nasleenog tereta koji ga ini krivim i izgnanim po roenju i protiv te presude pokuava da
zapui ui. Teret je to, uistinu, teak. Sopstvena Vera je Dom Paulu takoe govorila da je taj teret sa
njega digao Onaj iji lik visi o krstu nad oltarima, iako se otisak tereta jo vidi. Taj otisak je laki
jaram, u poreenju sa punom teinom prvobitnog prokletstva. Nije mogao sebe naterati da to kae
starcu, zato to je starac ve znao da on u to veruje. Bendamin trai Drugog. I sedi poslednji stari
Jevrej sam na planini i okajava Izrael i eka Mesiju, i eka, i eka, i
Bog neka te blagoslovi kao hrabru budalu. ak i kao mudru budalu.
Hmmm-hnnn! Mudru budalu! imitirao ga je pustinjak. Ali ti si se oduvek specijalizovao za
paradoks i misteriju, zar ne, Paulo? Ako neto ne moe biti samo sebi protivreno, onda te i ne
zanima, zar ne? Mora ti da nae Trojstvo u Jedinstvu, ivot u smrti, mudrost u gluposti. Inae bi
stvari mogle sadrati suvie zdravog razuma. Osetiti odgovornost, to je mudrost, Bendamine.
Pomisliti da moe sam da je ponese, to je ludost. Ne ludilo?
Pomalo, moda. Ali hrabro ludilo. Onda u ti rei jednu malu tajnu. Oduvek sam znao da ne
mogu tu odgovornost nositi, jo od kad me je On ponovo pozvao da stupim napred.
Nego, priamo li mi o istoj stvari? Svetenik je slegnuo ramenima. Ti bi to nazvao teretom
izabranosti. Ja bih to nazvao teretom Prvobitnog Greha. U oba sluaja implicirana odgovornost je
ista, iako bismo mogli ispriati njene razliite verzije, i estoko se na reima svaati po pitanju ta
tim reima mislimo o neemu to uopte i ne treba da bude u reima - jer to je neto to se misli u
mrtvoj tiini srca.
Bendamin se nasmeja. E pa drago mi je da si to konano priznao, iako kae samo to da nikad
nisi stvarno rekao nita. Prestani da se cereka, ti veni prokletnie. Ali uvek si se tako reito
sluio reima da bi lukavo branio svoje Trojstvo, iako On nikad nije imao potrebu za takvom
odbranom dok nisi od mene izvukao da je On Jedinstvo. A? Svetenik je pocrveneo ali nita nije
rekao.
Eto! dreknu Bendamin, poskakujui ivo. Naterao sam te b ar jednom da poeli da se
svaa! Ha! Ali nije vano. I ja poprilino priam, ali nikad nisam sasvim siguran da On i ja mislimo
isto. Valjda tebe ne treba grditi; sigurno vie zbunjuje kad ima posla sa Tri nego sa Jednim.
Svetogrdni stari kaktuse! Ustvari sam hteo tvoje miljenje o Ton Tadeu i o svemu to se moda
kuva. Zato pitati jednog sirotog starog usamljenika za miljenje? Zato, Bendamine Eleazare bar
Jouo, to su te sve ove godine ekanja na Onog-Koji-Nee-Doi uinile, ako ne mudrim, a ono bar
lukavim.
Stari Jevrejin je sklopio oi, okrenuo lice ka tavanici i lukavo se nasmeio. Vreaj me, ree
podrugljivo, urlaj na mene, provociraj me, proganjaj me - ali zna li ta u ja rei? Rei e,
Hmmm-hnnn.
Ne! Rei u da je On ve ovde. Jednom sam ga na asak ugledao.
ta? O kome pria? O Ton Tadeu? Ne! Dalje, nisam voljan da dajem proroanstva ako mi ne
kae ta te stvarno mui, Paulo.
Pa, sve je poelo sa lampom Brata Kornhoera. Lampom? A, da, Pesnik ju je pomenuo. On je
predskazao da lampa nee raditi.
Poeta je pogreio, kao i obino. Tako mi bar kau. Nisam gledao probu.
Znai uspelo je? Sjajno. I time je poelo ta? Poeo sam da se pitam: Koliko smo se primakli
rubu neega? Ili koliko smo blizu obale? Elektrine esencije u podrumu. Shvata li ti koliko su se
stvari promenile u poslednja dva veka? Uskoro je svetenik poeo opirno da pria o svojim
strahovanjima, a pustinjak, popravlja atora, sluao ga je strpljivo sve dok Sunce nije poelo da curi
kroz praznine u zapadnom zidu i boji blistave mlazeve u pranom vazduhu.
Od smrti poslednje civilizacije Memorabilije su bile naa oblast specijalizacije, Bendamine.
uvali smo ih. Ali sada? Nasluujem nevolju cipelara koji pokuava da prodaje cipele u cipelarskom
selu. Pustinjak se nasmeio. Moglo bi se i to, ako proizvodi cipele posebnog, superiornog tipa.
Bojim se da svetovni naunici ve poinju da tvrde da oni raspolau takvim metodom.
Onda napusti cipelarski biznis pre nego to propadne. To je jedna mogunost, priznade
iguman. Meutim, nije prijatno razmiljati o njoj. Dvanaest vekova smo bili jedino ostrvce u veoma
mranom okeanu. uvanje Memorabilija bilo je nezahvalan posao, ali uzvien, mislimo mi. To nam je
samo svetovni zadatak, ali oduvek smo knjigo-verceri i memorizatori, pa je teko poverovati da e
taj posao uskoro biti okonan - da e uskoro postati nepotreban. Nekako ne mogu u to da poverujem.
Zato pokuavate da nadmaite druge cipelare pravei udne klepetanje u svom podrumu?
Moram priznati, stvar izgleda tako ta ete sledee uiniti da biste izmicali svetovnjacima?
 Sagradiete leteu mainu? Ili oiveti Machina analytica? Ili moda koraknuti preko njihovih
glava i pribei metafizici? Postiuje me. Stari Jevrejine. Zna da smo pre svega Hristovi kalueri,
i da takve stvari treba da rade drugi. Nisam te postiivao. Ne vidim nita neskladno u ideji da
Hristovi kalueri naprave leteu mainu, mada bi im vie nalikovalo da naprave molitvenu mainu.
Nesretnie! inim tetu svome Redu to poverljivo razgovaram sa tobom!
Bendamin je mirkao. Nemam saoseanja za tebe. Knjige koje ste sklonili moda su posivele
od starosti, ali napisala su ih deca sveta, pa e vam ih i oduzeti deca sveta, a nije vam, pre svega, ni
bio posao da se oko njih petljate.
A, sad ima volje da prorie! Nimalo. Uskoro e Sunce zai - da li je to proroanstvo? Ne,
to je samo potvrivanje da verujemo u postojanost dogaaja. I deca sveta su istrajna - zato kaem da
e usisati sve to moete da ponudite, uzeti posao iz vaih ruku, i onda oglasiti da ste bedna olupina.
Na kraju e vas potpuno ignorisati. Sami ste krivi. Trebalo je da vam bude dovoljna Knjiga koju sam
vam ja dao. Sad ete jednostavno morati da pretrpite posledice svog petljanja.
Govorio je olako, ali njegova predvianja bila su neugodno bliska strahovanjima Dom Paula.
Svetenikovim licem razli se tuga.
Ne obraaj panju na mene, ree pustinjak. Neu se upustiti u proricanje dok ne vidim tu vau
klepetariju i dok ne pogledam tog Ton Tadea - koji, uzgred reeno, poinje da me interesuje. Saekaj
da detaljnije ispitam utrobu nove ere, ako oekuje savete od mene. Pa, lampu nee videti zato to
nikad ne dolazi u manastir. Ne podnosim vae oajno kuvanje. A Ton Tadea nee videti zato to
dolazi iz drugog pravca. Ako bude ekao da se jedna era rodi, pa da joj onda pregleda utrobu, bie
prekasno da prorekne njeno roenje. Glupost. akanje po utrobi budunosti je ravo za dete.
ekau a onda u predskazati da jeste roena i da nije ono to sam ekao. Koja vedra perspektiva!
Znai ta zapravo eka? ekam nekoga ko je jednom povikao na mene. Povikao?
Istupi napred!
Kakva kojetar i ja!
Hmmm -hnnn! Iskreno da ti kaem, ne oekujem ba jako da e On doi, ali reeno mi je da
ekam, i slegnuo je ramenima ja ekam. Sledeeg asa njegove svetlucave oi se suzie u
proreze i on se iznenadnom ivou nae napred. Paulo, provedi tog Ton Tadea pokraj podnoja r
.ose.
Iguman se tre glumei na aljiv nain uas. Napadau na hodoasnike! Zlostavljau iskuenika!
Poslau ja tebi Poetu beara! - i neka se spusti na tebe i ostane zauvek. Da provedem Tona pokraj
tvog legla! Koji uas.
Bendamin opet slee ramenima. Vrlo dobro. Zaboravi da sam to zatraio. Ali nadajmo se da e
taj Ton biti na naoj strani, ovog puta, a ne na njihovoj.
Njihovoj, Bendamine?
Na Menese mislim, Kirove, Nabukodonosore, faraone, cezare, Hanegana Drugog - treba li da
nastavljam? Semjuel nas je upozorio protiv takvih a onda nam jednog takvog dao. Kad imaju pokraj
sebe nekoliko mudrih ljudi u lancima da im daju savete, tad su najopasniji. To je sav savet koji e
od mene dobiti.
Pa, Bendamine, sad mi te je dosta bar za sledeih pet godina, pa zato
Vreaj me, urlaj na mene, provociraj me Prestani. Odlazim, starce. Kasno je. Tako? A
kako je eklezijastiki eludac pripremljen za jahanje? Moj stomak? Dom Paulo je zastao da
stekne uvid, i zakljuio da se osea prijatnije nego bilo kad u toku poslednjih nekoliko nedelja. U
 haosu je, dabome, poalio se. Kako bi mogao drukiji biti, posle sluanja tebe?
Uistinu - El adai je milostiv, ali On je takoe i pravedan. Bog ti pomogao, stare. Kad Brat
Kornhoer ponovo pronae leteu mainu, poslau nekoliko iskuenika da bacaju stene na tebe.
Zagrlie se sa naklonou. Stari Jevrejin ga odvede do ivice mese.
Ostade Bendamin da stoji, umotan u molitveni al, ija je fina tkanina bila u udnom kontrastu sa
grubom sargijom oko njegovih bedara, a iguman sie do staze i odjaha natrag prema manastiru. Dom
Paulo je i tad mogao da ga vidi kako stoji naspram zalaska Sunca, mrav, ocrtan kao silueta na
pozadini veernjeg neba, i kako se klanja pomalo i vae neku molitvu preko pustinje.
Memento, Domine, omnium famulorum tuorum, promrmlja iguman uzvraajui, i dodade: I
neka ovaj konano osvoji Poetino oko na bacanjima. Amin.
17

Mogu vam kategorino rei: rata e biti, ree glasnik iz Novog Rima. Sve snage Lareda su
angaovane u Ravnicama. Pobesneli Medved je pokrenuo svoj logor. Konjika bitka u pokretu,
nomadskim stilom, besni irom Ravnica. Ali Drava ihuahua preti Laredu sa juga.
Zato se Hanegan sprema da poalje teksarkanske snage na Rio Grande da pomogne u odbrani
granice. Sa punim odobrenjem Lareda, dakako. Kralj Goraldi je senilna budala! ree Dom Paulo.
Zar nije bio upozoren na Haneganovo izdajnitvo?
Glasnik se nasmeio. Diplomatska sluba Vatikana uvek potuje dravne tajne ako ih kojim
sluajem sazna. Da ne bismo bili optueni za pijunau, mi uvek pazimo
Da li je bio upozoreni insistirao je iguman.
Naravno. Goraldi je rekao da ga papski legat lae; optuio je Crkvu za pokuaj stvaranja razdora
meu saveznicima Svetog Bia u cilju pojaavanja Papine svetovne vlasti. Taj idiot je ak rekao
Haneganu da ga je legat upozorio.
Dom Paulo se trgnuo i zazvidao. I Hanegan je uinio ta? Glasnik je oklevao. Pretpostavljam
da vam mogu rei: Monsinjor Apolo je uhapen. Njegovi diplomatski dokumenti su po Haneganovom
nareenju konfiskovani. U Novom Rimu se govori o stavljanju itave kraljevine Teksarkane pod
interdikt. Naravno, Hanegan je ve navukao na sebe ipso facto ekskomunikaciju, ali to kao da nije
zabrinulo naroito veliki broj Teksarkanaca. Kao to sigurno znate, stanovnitvo je tamo i onako oko
osamdeset posto kultistiko, a katolicizam vladajue klase oduvek je bio samo tanka povrinska
odlika.
Znai, sada Markus, promrmlja iguman tuno. A ta sa Ton Tadeom? Nije mi ba jasno kako
oekuje da pree Ravnice ba sad, a da usput ne dobije po gde-koju rupu od kugle iz muskete. Jasno
je zato nije eleo da preduzme to putovanje. Ali ja o njegovom napredovanju ne znam nita, Oe
Igumane.
Dom Paulovo mrtenje bilo je bolno. Ako nae odbijanje da poaljemo materijal njegovom
univerzitetu dovede do toga da on bude ubijen
Neka to ne optereuje vau savest, Oe Igumane. Hanegan se brine za svoje. Ne znam kako e
Ton stii ovamo, ali sam siguran da e stii.
Koliko ujem, ako bi svet ostao bez njega bio bi to veliki gubitak.
Pa ali reci mi, zato su te poslali da nama javi o Haneganovim planovima? Mi smo u
Denverskoj imperiji, i ne vidim na koji nain je ovaj region umean.
A, rekao sam vam samo poetak. Hanegan se nada da jednog dana ujedini kontinent. Kad bude
vrsto uvezao Laredo, time e probiti okruenje koje ga je suzbijalo. Sledei potez bie protiv
Denvera. Ali zar to ne bi podrazumevalo linije snabdevanja preko nomadske teritorije? ini se da
je to nemogue. To je izuzetno teko, i zato je sledei potez siguran. Ravnice formiraju prirodnu
geografsku barijeru. Kad bi one bile bez stanovnitva, Hanegan bi mogao smatrati svoju sadanju
zapadnu granicu bezbednom.
Ali nomadi su prinudili sve drave koje imaju izlaz na Ravnice da rasporede stajau vojsku
naspram njih da bi spreavala njihove prodore.
Jedini nain da se pokore Ravnice jeste da se uspostavi kontrola nad oba plodna pojasa, i nad
istonim i nad zapadnim. Ali i tako, udio se iguman, nomadi Haneganov plan za njih je
avolski. Ratnici Pobesnelog Medveda mogu lako da izau na kraj sa konjicom Lareda, ali ne mogu
da izau na kraj sa stonom kugom. Ravniarska plemena jo ne znaju za ovo: kad je Laredo krenuo
da kazni nomade zbog pograninih pljaki, Laredanci su poterali ispred sebe nekoliko stotina grla
zaraene stoke sa ciljem da se pomea sa stadima nomada. Bila je to Haneganova ideja. Kao
posledica nastupie masovna glad, a onda e biti lako nahukati plemena jedno protiv drugog. Ne
znamo, naravno, sve detalje, ali cilj je da se formira nomadska legija pod marionetskim poglavicom,
naoruana od strane Teksarkane, lojalna Haneganu, spremna da jurne na zapad sve do planina. Ako se
to dogodi, prvi olujni talasi zahvatie ovu oblast. Ali zato? Hanegan valjda ne oekuje da varvari
budu pouzdani vojnici, ili da budu sposobni da uvaju imperiju koju tek to su prestali da kasape!
Ne, Gosdaru. Ali e nomadska plemena biti poremeena, Denver smrvljen. Onda Hanegan
moe da pokupi komade. I ta sa njim da radi? To nee moi da bude osobito bogata imperija.
Ne, ali bezbedna na svim bokovima. Onda bi on mogao biti u boljoj poziciji da udari ka istoku
ili severoistoku. Naravno, pre nego to doe do toga, njegovi planovi mogu propasti. Ali i ako
propadnu, ovaj region moe biti u opasnosti da bude pregaen invazijom u ne-tako-dalekoj
budunosti. Treba preduzeti korake da se manastir tokom sledeih nekoliko meseci osigura. Imam
instrukcije da sa vama diskutujem o problemu bezbednog uvanja Memorabilija. Dom Paulo je
osetio kako tama poinje da se zgunjava. Posle dvanaest vekova, u svetu se pojavio traak nade - a
onda je doao nepismeni vladar reen da uz pomo varvarskih hordi pregazi svet i
Njegova je pesnica eksplodirala o povrinu stola, Hiljadu godina smo ih zadrali izvan naih
zidina, zareao je, pa ih moemo zadrati jo hiljadu. Ovaj je manastir bio opsaivan tri puta tokom
Bejringovih invazija, a onda jo jednom u vreme Visarionistike izme. uvaemo knjige dobro.
Tako smo ih i uvali ve poprilino dugo. Ali sad postoji jedna dodatna opasnost, Gos,daru.
A ta bi to moglo biti?
Obilate zalihe baruta i olovnih kugli. Proslava Asumpcije je dola i prola, ali o grupi putnika
iz Teksarkane nita se nije ulo. Svetenici u manastiru poee diskretno da itaju molitve za dobro
hodoasnika i putnika. Dom Paulo vie nije uzimao ni najlaki doruak; aputalo se da okajava svoju
odluku da uopte pozove naunika, s obzirom na sadanju opasnost na Ravnicama.
Osmatrai su uvek bili u svojim kulama. I sam iguman se esto peo na zidine da bi zurio ka istoku.
Neto pre veernje molitve na mrsni dan Svetog Bernarda, jedan iskuenik je javio da je video
tanki, daleki trag praine, ali sputala se tama, i taj trag niko drugi nije bio u stanju da uoi. Uskoro
otpevae Komplin i Salve Regina, ali na kapijama se ne pojavi niko.
Moda je to bio njihov istureni izvia, sugerisao je Nastojnik Golt.
Moda je bila imaginacija Brata Osmatraa, uzvrati Dom Paulo.
Ali ako su se ulogorili samo desetak milja niz put Onda bismo sa kule videli njihovu vatru.
Jasna je no. Ipak, Gosdaru, kad izae Mesec, mogli bismo uputiti jednog jahaa
A, ne. To je dobar nain da oveka ubiju grekom. Ako su to stvarno oni, onda su verovatno
drali prste na obaraima tokom itavog putovanja, a naroito nou. Ovo moe da eka do zore.
Pozno sledeeg jutra oekivana grupa konjanika se pojavila sa istoka. Dom Paulo je sa grudobrana
mirkao i kiljio preko vrelog, suvog terena, pokuavajui da svoje kratkovide oi fokusira za
gledanje u daljinu. Praina dignuta konjskim kopitima plovila je polako ka severu.
Grupa je zastala radi meusobnog dogovora.
Ja kao da vidim njih dvadeset ili trideset, alio se iguman trljajui oi koje su mu zadavale
muku. Ima li ih stvarno toliko? Priblino, ree Golt.
 Pa kako emo zbrinuti sve njih?
Ne verujem da emo zbrinjavati one sa vujim koama, Gosdaru Igumane, ree mlai
svetenik kruto.
Vujim koama?
Nomade, Gosdaru.
Na zidine! Zatvaraj kapije! Sputaj tit! Izvlai ekajte, nisu oni svi nomadi. Dome. Je
l? Dom Paulo se okrenuo da opet zuri.
Dogovor je priveden kraju. Ljudi su mahali rukama; grupa se rascepila na dva dela. Vei deo ode
galopom natrag, ka istoku. Preostali konjanici su krae vreme gledali za njima, zatim povukli uzde,
okrenuli konje i kasom poli ka manastiru.
Ima ih estorica ili sedmorica neki su u uniformi, promrmljao je iguman dok su se primicali.
Ton i njegova grupa, siguran sam.
Ali sa nomadima? Dobro je to te nisam pustio da poalje jahaa prole noi. ta su traili sa
nomadima? Stekao se utisak da su im nomadi bili vodii ree Otac Golt mrano.
Ba je to dobrosusedski, kad lav legne da spava sa jagnjetom! Jahai prioe kapiji. Dom
Paulo proguta suvou. Pa, bilo bi dobro da poemo da ih pozdravimo, Oe, uzdahnuo je.
Dok su svetenici stigli da siu sa zidina, putnici su zauzdali svoje konje pred samim ulazom u
dvorite. Jedan se izdvojio, poterao konja kasom napred, siao i predao svoje papire.
Dom Paulo od Pekosa, iguman?
Iguman se poklonio. Tibi adsum. Dobrodoao u ime Svetog Lajbovica, Ton Tadeo. Dobrodolicu
ti elim u ime njegovog manastira, u ime etrdeset generacija koje su ekale da doe. Budi kao kod
svoje kue. Mi ti sluimo. Rekao je to od srca; mnogo je godina spremao te rei, ekajui ovaj
momenat. Cujui kao odgovor promrmljanu jednoslonu re, Dom Paulo je polako digao pogled.
Jedan as njegov i naunikov pogled bejahu spojeni. Osetio je kako toplina brzo nestaje. Te
ledene oi - hladne, ispitivaki sive boje.
Skeptine, gladne, i gorde. Prouavale su ga kao to bi ovek prouavao neku neivu interesantnu
stvar.
Paulo se svojevremeno bio vatreno molio da ovaj momenat poslui kao most preko provalije od
dvanaest vekova - molio se takoe da kroz njega poslednji naunik one ranije epohe, muenikom
smru umoren, stisne ruku sutranjici. Provalija je zaista zjapila; toliko je bilo oigledno.
Iguman je iznenada stekao oseanje da ne pripada ovoj eposi uopte, da je ostao nasukan negde
na sprudu u reci Vremena, i da most nikad nije postojao.
Hodi, ree blago. Brat Viskler e se pobrinuti za vae konje. Kad se uverio da su se gosti
smestili u svoje sobe i kad se vratio u izdvojenost svoje radne sobe, osmeh na licu drvenog sveca
neobjanjivo ga je podsetio na nain kako je stari Bendamin Eleazar mirkao dok je govorio: I
deca sveta su istrajna.
18

I sada kao i u vreme Jova, poe Brat ita sa predikaonice u trpezariji:

Kad dooe sinovi Boji da pred Gospoda stanu, Satana takoe meu njima stajae.
I ree mu Gospod: Odakle ti dolazi, Satano?
I Satana u odgovor ree, kao u vremena stara: Oko Zemlje sam iao, i po svetu proao.
I Gospod mu ree: Jesi li uoio onog jednostavnog i potenog vladara, mog slugu Imena, koji
mrzi zlo i voli mir?
I Satana u odgovor ree: Zar se Ime zalud boji Boga? Jer nisi li Ti blagoslovio ruku njegovu
velikim bogatstvom, i uinio da on bude moan meu narodima? Ali isprui malo ruku Tvoju i
umanji mu to to ima, a pusti da neprijatelji njegovi ojaaju; onda e videti nee li Te on
svetogrdno u lice psovati.
I ree Gospod Satani: Idi vidi ta on ima, pa mu to umanji. Pobrini se ti za to.
I poe Satana iz Bojeg prisustva i u svet se vrati.
A vladar Ime ne bejae kao Poboni Jov, nego kad vide da njegovom zemljom nevolja hara i da
mu je narod manje bogat nego pre, i da neprijatelji njegovi jaaju, on se strahom ispuni i poe da
sumnja u Boga, mislei: Moram udariti pre nego to me neprijatelj savlada i bez uzimanja maa u
ruke.
I tako se desilo da u vremena ta, nastavljao je Brat ita: vladari Zemlje oeliie srca svoja
protiv Bojeg zakona, i gordosti njihovoj kraja ne bejae. I svaki od njih je u sebi mislio da je bolje
da budu uniteni svi nego da volja drugih vladara preovlada nad voljom njegovom.
Jer monici Zemlje borahu se meusobno za vrhovnu vlast nad svima; prevarom, izdajstvom i
podvalom za vlast se otimahu, a rata se bojahu silno i drhtahu; jer Gospod Bog dopusti mudracima
vremena tog da saznaju za sredstva kojima se sam svet unititi moe, te u ruke njihove bi predat ma
Arhanelov pomou koga je Lucifer oboren bio, da bi se ljudi i vladari Boga bojali i ponizni bili
pred Najviim. Ali oni ponizni ne postadoe.
I Satana progovori jednome vladaru, pa ree: Ne plai se da ma taj upotrebi, jer mudri ljudi su
te varali kad su ti rekli da e tako biti uniten svet. Ne sluaj savete slabia, jer oni te se silno boje, a
tvojim neprijateljima slue zadravajui tvoju ruku da ih ne udari. Ti udri, i znaj da e biti kralj nad
svima.
I taj vladar prihvati rei Satanine, i pozva na okup sve mudre ljude te kraljevine i zatrai od njih
da ga posavetuju kako bi neprijatelje unititi mogao a da se gnev ne srui na njegovo kraljevstvo. Ali
veina mudraca ree: Gospodaru, to nije mogue, jer i tvoji neprijatelji takoe imaju ma koji smo
tebi dali, a on bukti kao poar Pakla i kao sunana zvezda kojom se potpaljuje.
Onda ete vi meni napraviti jo jedan ma koji e biti sedam puta vreliji nego Pakao sam,
zapovedi njima vladar, ija nadmenost je faraonsku nadmaila.
I mnogi od njih rekoe: Ne, Gospodaru, ne trai to od nas; jer bi ak i dim takve vatre, ako bismo
ti je mi potpalili, usmrtio mnoge. Sad je vladara gnev obuzeo zbog odgovora njihovog, i podozrevao
je da su ga izdali, i poslao svoje pijune meu njih da ih iskuenjima oprobavaju i izazivaju; tad se
mudri ljudi uplaie. Neki od njih svoj odgovor promenie, da ne bi gnev na njih pao. Tri puta je
pitao, i tri puta su odgovorili: Ne, Gospodaru, ak i tvoj narod e pomreti ako stvar tu uradi. Ali
jedan od magova bejae kao Juda Iskariot, svedoio je lukavo, izdao brau svoju, lagao ljudima
svim, savetovao ih da se ne boje demona Radioaktiva.
Vladar je posluao tog lanog mudraca, koji se zvao Crnokov, i podstakao pijune da pred
narodom optue mnoge magove. Prestraeni, manje mudri meu njima poee da savetuju vladara
onako kako je njemu bilo prijatno, pa govorahu: Oruja se smeju Upotrebiti, samo nemoj prekoraiti
taj-i-taj limit, inae svi propadosmo.
I vladar udari po gradovima neprijatelja svojih novom vatrom, i tri dana i tri noi bacahu njegovi
veliki katapulti i metalne ptice gnev gusto kao kiu na njih. Iznad svakog grada sunce se pojavi,
blistavije bejae nego Sunce nebesko, i odmah taj grad poe da vene i topi se kao vosak pod
buktinjom, i ljudi tog grada stadoe po ulicama i koa im se poe dimiti i onda postadoe kao crvi
kad su na ar baeni. A kad bes tog sunca izblede, ostade grad u plamenu; i grmljavina velika sa neba
sie, kao veliki ovan-razbija PIK-A-DON, da grad smrvi sasvim. Otrovne pare po zemlji popadoe,
i zemlja poe da svetluca nou od zaostale vatre i od prokletstva zaostalog koje je izazivalo krofule
na koi i ispadanje kose i umiranje krvi u ilama.
I veliki smrad se podie sa Zemlje ak do Neba. Nalik na Sodomu i Gomoru bejahu Zemlja i
ruevine njene, ak i zemlja tog vladara, jer njegovi neprijatelji se od osvete nisu uzdrali, nego su za
uzvrat poslali vatru da njegove gradove podjednako potopi. Smrad pokolja silno zasmeta Gospodu,
koji ree, govorei vladaru Imenu: KOJE SI MI TO RTVENE PONUDE IZNEO I ZAPALIO? KOJI
SE TO MIRIS DIE SA MESTA HOLOKOSTA? JESI LI ZA MENE OVCE ILI KOZE SPALIO, ILI
SI JUNE BOGU PONUDIO?
Ali vladar mu taj ne odgovori, i Bog ree: TI SI TO MOJE SINOVE SPALIO U HOLOKOSTU.
I ubi Gospod i njega i Crnokova izdajnika, i kuga poe Zemljom, i ludilo Ijudskim rodom, koji
poe da kamenuje mudre i mone, one preostale.
Ali postojao je u to vreme jedan ovek imenom Lajbovic, koji je u mladosti svojoj, kao nebeski
Avgustin, vie voleo mudrost sveta nego mudrost Boga. Ali sada videi da to veliko znanje, iako
dobro, nije spasio svet, on se pokajniki Bogu okrete, govorei plano: Iguman je otro zakucao po
stolu i kaluer koji je dotle itao drevnu pripovest smeta zauta. ,
I to vam je jedini izvetaj o tome? ree Ton Tadeo smeei se stisnutim usnama ka igumanu
preko prostorije.
A, postoji nekoliko verzija. Razlikuju se u sporednim detaljima.
Niko ne zna sigurno koja nacija je napala prva - niti to vie ima ikakvog znaaja. Tekst koji je
Brat ita upravo itao napisan je nekoliko decenija posle smrti Svetog Lajbovica - verovatno jedan
od prvih izvetaja - im je opet bilo bezbedno baviti se pisanjem. Autor je bio mladi kaluer koji
nije lino video unitenje; njegovo je znanje iz druge ruke, dobijeno od sledbenika Svetog Lajbovica,
onih prvih memorizatora i knjigovercera; imao je naklonost ka biblijskom stilu pisanja. Sumnjam da
igde postoji ijedan potpuno taan izvetaj o Potopu Plamena. Kad je poeo, bio je, izgleda, suvie
ogroman da bi ma koji pojedinac mogao da sagleda celu sliku.
U kojoj zemlji su bili taj vladar zvani Ime i taj ovek Crnokov? Iguman Paulo odmahnu glavom.
To ak ni autor ovog testa nije pouzdano znao. Od kad je to napisano, prikupili smo fragmente koji
nam ukazuju da su ak i neki manji vladari tog vremena uspeli da se doepaju takvog oruja pre nego
to se holokost dogodio. Stanje koje on opisuje postojalo je u nekoliko nacija. Postojala je valjda
itava legija raznih Imena i Crnokova.
Naravno, i ja sam uo sline legende. Oigledno je da se neto prilino stravino dogodilo,
izjavi Ton, a onda naglo dodade: Ali kad mogu poeti da pregledam - kako ih zovete?
Memorabilije.
Naravno. Uzdahnuo je i nasmeio se rasejano ka sveevom liku u uglu. Da li je prerano
sutra?
Moe poeti odmah, ako eli, ree iguman. Oseaj se slobodnim da dolazi i odlazi kako ti
se svia. Nejasna svetlost svea irila se pod svodovima, a u pregradama se vrzmao tek po koji u
crno zakukuljeni naunik-kaluer. Brat Armbruster je sumorno zurio u svoje zabeleke pod baricom
svetlosti tampe, u svom sklonitu u podnoju kamenog stepenita. Jedna je lampa gorela i u pregradi
za Moralnu Teologiju gde je jedna zakukuljena figura zgureno sedela nad drevnim spisima. Bilo je to
posle jutarnje molitve, u vreme kad glavnina pripadnika zajednice obavlja svoje dunosti u
manastiru, u kuhinji, uionici, tali, kancelariji, ostavljajui biblioteku skoro praznom do poznog
popodneva i lectio devina. Ovoga jutra, meutim, pod svodovima je bilo, komparativno govorei,
mnogo ljudi.
Trojica kaluera stajahu dokono u senkama iza nove maine. Ruke su drali zavuene u rukave;
posmatrali su etrvrtog kaluera koji je stajao u podnoju stepenica. Taj etvrti je strpljivo zurio
prema petom koji je stajao na odmoritu i osmatrao ulaz u stepenite.
Brat Kornhoer je nad svojim aparatom bdio kao brini roditelj, ali kad vie nije mogao nai ice
za pomicanje niti detalje za podeavanje i ponovno podeavanje, povukao se u pregradu za Prirodnu
Teologiju da tamo ita i eka. Ne bi bilo nedopustivo da se sad obrati svojoj ekipi kratkim rezimeom
poslednjih instrukcija, ali on se opredelio za ouvanje tiine; ako se, dok je ekao, u njegovom umu
pojavila ijedna misao o ovom momentu kao linom vrhuncu, nikakav nagovetaj toga nije se mogao
videti na licu ovog monakog pronalazaa. Jo od dana kad je iguman pokazao da ne eli da se
potrudi da posmatra demonstraciju maine, Brat Kornhoer je prestao da odaje simptome da oekuje
ma sa koje strane aplauze, pa je ak savladao i svoju sklonost da baca prekorne pogleda ka Dom
Paulu.
Tiho itanje sa stepenita opet je dalo uzbunu podrumu, iako je ve bilo nekoliko lanih uzbuna.
Oito, niko nije obavestio asnog Tona da u podrumu treba da razgleda udesni pronalazak. Oito,
ako mu je postojanje tog pronalaska uopte spomenuto, njegov znaaj je pri tom minimaliziran. Jasna
stvar. Otac Iguman se trudio da se svi oni malo ohlade. To su bila znaenja razmenjena bez rei,
pogledima, izmeu njih, dok su ekali.
Ovog puta upozorenje nije bilo uzaludno. Kaluer koji je posmatrao sa vrha stepenita okrenuo se
sveano i poklonio prema petome, na odmoritu.
In principio Deus, ree tiho.
Taj peti se okrenuo i poklonio prema onom etvrtom, koji je stajao u podnoju stepenita.
Caelum et terram creavit, promrmljao je.
etvrti se okrenuo onoj trojici koji su dokoliili iza maine. Vacuus autem erat mundus,
saoptio je.
Cum tenebtis irt superficie profundorum , ree ta grupa horski.
Ortus est Dei Spiritus supra aquas, odazva se Brat Kornhoer vraajui, uz zveket lanaca, knjigu
na policu.
Gratias Creatori Spiritui, odazva se cela njegova ekipa.
Dixitque
Deus: FIAT
LUX
 ,
ree
pronalaza tonom
komandovanja.
Osmatrai sa stepenita sioe da zauzmu svoja mesta. etvorica stadoe kod okretaljke koju e
gurati kao da je to kakav runi mlin. Peti je
bdeo nad dinamom. esti se popeo na bibliotekarske merdevine, seo na najviu preagu, i pritom
lupio glavom o vrh svoda. Navukao je preko lica masku od nauljenog nagaravljenog pergamenta da bi
zatitio oi, onda pipanjem potraio okaenu lampu i njen regulacioni zavrtanj slian zavrtnju za
stiskanje palca.18 Brat Kornhoer ga je nervozno posmatrao odozdo.
Et lux ergo facta est, ree kaluer im pronae zavrtanj.
Iucem esse bonam Deus vidit, dobaci pronalaza petom kalueru.
Peti se sa sveom nagnuo nad dinamo da jo jednom, poslednji put, pogleda etkice za kontakt.
Et secrevit lucem a tenebris, ree najzad, nastavljajui sa lekcijom.
Iucem appellavit diem, ree u horu ekipa za guranje okretaljke, et tenebras noctes. I onda
prionue pleima na grede svoje okretaijke.
Osovine su zakripale i zastenjale. Dinamo od kolskih tokova poe da se vrti; kalueri su se
napinjali i huktali gurajui, i uskoro je potmulo zujanje dinama prelo u jeanje, a zatim u visoki ton.
uvar dinama je brino posmatrao kako se paoci od brzine mute i postaju film.
Vespere occaso, poe on, a onda zastade da lizne dva prsta i njima dotakne kontakte. Pue
varnica.
Lucifer! jauknu on odskaui unatrag, a onda bogaljasto domrmlja: ortus est et primo die.
KONTAKT! ree Brat Kornhoer u asu kad su se Dom Paulo, Tod Tadeo i Tadeov slubenik
ve sputali niz stepenice.
Kaluer na merdevinama izazva luk. Zaulo se otro sssst! - i svodove je potopila zasenjujua
svetlost, donosei briljantnost koja nije bila viena ve dvanaest vekova.
Grupa zastade na stepenicama. Ton Tadeo jeknu neku psovku na svom maternjem jeziku. Uzmae
jedan korak. Iguman, koji nije prisustvovao testiranju aparata niti verovao u ekstravagantne tvrdnje,
poblede i zauta u pola reenice. Slubenik za tren zastade, sleen od panike, a onda odjednom
nagrnu u bekstvo, ciei Poar! Iguman naini znak krsta, Nisam znao! proaputa on.
Naunik, poto je preiveo prvi ok bljeska, poe pogledom da ispituje podrum, zapaajui
okretaljku i kaluere koji su je gurali u krug.
Njegove su oi putovale du umotanih ica, primetile kaluera na merdevinama, odmerile smisao
dinama od kolskih tokova i prisustva kaluera koji je ekao stojei oborenog pogleda u podnoju
stepenita.

18 Jedno od uvenih sredstava za muenje kojima se sluio katoliki sud za idejnu istotu -
Inkvizicija. (Prim.prev.)

Neverovatno! proaputa.
Kaluer u podnoju stepenita se poklonio u znak potvrde i skromnosti. Plavo-beli bljesak je
bacao po sobi senke otre kao no, a plamenovi svea pretvorili su se u mutne pramenle u plimi
svetlosti.
 Blistavo kao hiljadu buktinja, aputao je naunik kao bez daha.
Mora biti drevno - ali ne! Nezamislivo! Siao je niz stepenice kao u transu. Stao je pokraj
Brata Kornhoera i jedan trenutak radoznalo zurio u njega, onda stupio na pod podruma. Ne dotiui
nita, ne pitajui nita, zavirujui svuda, lutao je oko mainerije, pregledao dinamo, ice, samu
lampu.
To jednostavno ne izgleda mogue, ali Iguman se pribrao i siao niz stepenice. Osloboen
si utanja! apnuo je Bratu Kornhoeru. Priaj sa njim. Ja sam - malo oamuen. Kaluer se
razvedrio. Dopada vam se, Gosdaru Igumane? Uasno je, zaita Dom Paulo.
Pronalazaeve crte lica se opustie.
Kakav okantan nain da se postupi prema gostu! Tonov pomonik od straha samo to nije siao
s uma. Uasnut sam! Pa, jeste prilino jako zasvetlelo. Pakleno! Idi razgovaraj s njim dok ja
smislim nain da se izvinim. Ali naunik je oito iz svog posmatranja izvukao zakljuak, jer sad im
je priao hitrim koracima. Na licu mu se itala napetost, drao se otro.
Lampa elektriciteta, ree. Kako ste uspeli da je krijete toliko vekova! Ja ve toliko godina
pokuavam da stvorim teoriju Zagrcnuo se malo, inilo se da se bori za samokontrolu, kao da je
upravo bio rtva ogromne praktine ale. Zato ste ovo sakrivali? Ima li nekog religijskog smisla
i ta Zaustavio se u totalnoj konfuziji. Odmahnuo je glavom i osvrnuo se kao da trai kuda e
pobei.
Pogreno shvata, ree iguman slabim glasom, grabei Brata Kornhoera za miicu. Za ljubav
Boju, Brate, objasni! Ali nije bilo melema koji bi ublaio povredu profesionalnog ponosa - ni tada,
ni u bilo kom drugom dobu.
19

Posle tog nesretnog dogaaja u podrumu, iguman je pokuavao svim zamislivim sredstvima da
popravi tetu uinjenu u tom trenutku. Ton Tadeo nije davao nikakav znak ljutnje, ak se svojim
domainima izvinio za onu prvu, spontano datu ocenu, im mu je pronalaza detaljno objasnio na koji
nain je, i kako nedavno, aparat planiran i proizveden. Ali Tonovo izvinjenje je samo jo vre
uverilo igumana da je greka ozbiljna. Ona je dovela Tona u poziciju planinara koji se ispentrao na
neosvojeni vrh samo da bi naao inicijale svog rivala urezane u stenu na vrhu - a rival mu to nije
unapred rekao. Mora biti da ga je to smrvilo, mislio je Dom Paulo, zbog naina kako je stvar
izvedena.
Da Ton nije insistirao (vrstinom koja je moda proistekla iz postienosti) da je to svetlost
superiornog kvaliteta, dovoljno blistava da se uz nju detaljno pregledaju krti dokumenti istroeni od
starosti koji su pri svetlosti svee esto neitljivi. Dom Paulo bi lampu smesta uklonio iz podruma.
Ali Ton Tadeo je insistirao da mu se ona svia - samo da bi otkrio, tek onda, da to znai da e bar
etvorica iskuenika ili kandidata morati neprekidno da rade na okretanju dinama i podeavanju
duine luka; onda je zamolio da lampa bude uklonjena - ali tad je bio red na Dom Paula da zadre da
lampa svakako ostane gde je.
I tako se desilo da je naunik otpoeo svoj istraivaki rad u manastiru neprekidno svestan trojice
iskuenika koji su mukotrpno gurali okretaljku i etvrtog koji je rizikovao da oslepi od bljeska jer je
sedeo na vrhu lestvica i stalno podeavao lampu da bi dobro plamtela - a ta je situacija navela Poetu
da nemilosrdno versifikuje o demonu Postienosti i ispadima koje taj demon ini u ime pokajanja ili
smirivanja.
Nekoliko dana su Ton i njegov asistent prouavali samu biblioteku, njene spise, manastirske
zapise koji nisu bili deo Memorabilija - kao da su utvrivanjem autentinosti biserne koljke hteli da
dokau da je biser mogu. Brat Kornhoer je jednom naiao na Tonovog asistenta ba kad je ovaj
kleao pred ulazom u trpezariju i ve je pomislio da taj drugar na neki poseban nain oboava sliku
Marije iznad vrata; tu iluziju okonao je zveket alata. Asistent je poloio zidarski lenjir preko ulaza i
merio konkavno udubljenje koje su monake sandale tokom vekova napravile u podnim kamenim
blokovima.
Traimo naine za odreivanje datuma, rekao je Kornhoeru, kad mu je ovaj postavio pitanje.
inilo nam se da je ovo dobro mesto da utvrdimo standardnu brzinu habanja, jer je promet lako
izraunati. Tri obroka po oveku dnevno od dana kad su blokovi poloeni. Hteo-ne hteo, Kornhoer
je morao biti impresioniran njihovom temeljitou; ali ova aktivnost mu je bila neshvatljiva.
Graevinski dokumenti ovog manastira su kompletni, ree on. Oni ti mogu tano rei kada je koja
zgrada dodata, kad koje krilo. Zato ne tedi vreme? Onaj die ka njemu pogled nedunoga. Moj
gospodar ima izreku: Najol je nem i zato nikad ne lae.
Najol?
Jedan od bogova Prirode, kod naroda Crvene reke. To on misli figurativno, dabome. Objektivni
dokazi su konaan autoritet. Izvetai mogu lagati, ali Priroda to nije u stanju da ini. Primeujui
izraz na kaluerovom licu urno je dodao: Ne kaem da iko ovde iri lai.
Jednostavno, Tonova je doktrina da sve mora biti kros-referencama vezano za objektivnu
realnost.
 Fascinantna ideja, promrmlja Kornhoer saginjui se da osmotri asistentovu skicu poprenog
preseka podnog udubljenja. Gle, pa ovo ima oblik tano kao ono to Brat Mejdek naziva krivom
normalne distribucije.
Ba udno.
Nije udno. Verovatnoa da nagaz neijeg stopala odstupi od centralne linije bi trebalo da sledi
normalnu funkciju greke. Kornhoer je bio zadivljen. Zvau Brata Mejdeka, ree on.
Igumanovo interesovanje za nain kako gosti pregledaju graevine bilo je manje akademsko.
Zato, zapita on Golta, oni prave detaljne nacrte naih fortifikacija?
Nastojnik pokaza iznenaenje. Nisam za to uo. Mislite, Ton Tadeo
Ne. Oficiri koji su sa njim doli. Veoma sistematino to rade. Kako ste saznali?
Rekao mi je Poeta.
Poeta! Ha!
Na alost, ovog puta je govorio istinu. Ukrao im je jedan od tih crtea.
Imate ga?
Ne, naterao sam ga da vrati. Ali mi se to ne svia. Zloslutno je. Pretpostavljam da je Poeta za
tu informaciju traio i da mu se na neki nain plati?
Zaudo, ne. Od prvog asa antipatie Tona. Od kako su doli, vrzma se unaokolo munajui
neto za sebe. Oduvek je Poeta gunao.
Ali ne ozbiljno.
Zato po vaem miljenju prave te crtee? Paulova usta se iskrivie u izraz gorine. Ako ne
naemo dokaze da je drugaije, pretpostaviemo da je njihovo interesovanje odraz dubokog
profesionalizma. Kao citadela ovaj manastir se dobro pokazao.
Nikad nije bio zauzet opsadom niti juriem, pa to, moda, izaziva njihovo profesionalno
divljenje.
Otac Golt je razmiljajui zurio preko pustinje, ka istoku. Kad ve o tome razmiljamo, ako bi
neka armija elela da udari zapadno preko ravnica, verovatno bi morala da uspostavi garnizon negde
u ovoj oblasti pre nastupanja ka Denveru. Razmiljao je nekoliko trenutaka i poprimio uznemireni
izgled. A ovde bi imali gotovu tvravu! Bojim se da su se toga setili.
Mislite da su nam poslati kao pijuni? Ne, ne! Sumnjam da je Hanegan ikad uo za nas. Ali
ovde su, oficiri su, i ne mogu izbei da gledaju oko sebe i dolaze na razne pomisli.
A sada e Hanegan vrlo verovatno uti za nas. Sta nameravate da uinite?
To jo ne znam.
Zato ne popriati sa Ton Tadeom o tome? Ovi oficiri nisu njegove sluge. Oni su samo poslati
kao pratnja, da ga zatite. ta on moe uiniti?
On je Haneganov roak, uticajan je.
Iguman je klimnuo glavom. Pokuau da smislim neki nain da mu se obratim po tom pitanju.
Meutim, prvo emo neko vreme posmatrati ta se deava.
U danima koji su usledili, Ton Tadeo je dovrio svoje prouavanje koljke i onda, oito uveren
da je stvarno biserna a ne neka bezvredna, fokusirao svoju panju na biser. Zadatak nije bio
jednostavan.
Pregledae veliku koliinu prepisa. Odzvanjali su i zveketali lanci dok su dragocenije knjige
sputane sa polica. U sluajevima kad su originali bili oteeni ili u loem stanju zbog starosti, inilo
se da nije mudro pouzdati se u prepisivaevu interpretaciju i otrinu vida. Tada izvukoe originale
rukopisa iz lajbovicijanskih vremena koji su bili zapeaeni u zaptivenu burad i zakljuani .u
specijalne magacinske svodove radi uvanja na neogranieno dugo vreme.
Tonov asistent je imao ve kilograme beleaka. Posle petog dana takvog rada. Ton Tadeo je
krenuo brim tempom, a njegovo dranje je podsealo na gladnog lovakog psa koji je nanjuio
ukusan plen.
Velianstveno! Oscilirao je izmeu oduevljenja i vedre neverice.
Odlomci teksta nekog fiziara iz dvadesetog veka! Jednaine su ak konzistentne.
Kornhoer je provirio preko Tonovog ramena. Video sam to, ree bez daha. Nikad nisam
mogao da uhvatim ni glavu ni rep. Da li se odnosi na neto vano?
Jo nisam siguran. Matematiki je divno, divno! Pogledaj ovde - ovaj izraz - zapazi ekstremno
saetu formu. Ova stvar pod znakom radikala - izgleda kao produkt dva derivativa, ali ustvari
predstavlja itavu grupu, set derivativa. Kako?
Indeksi permutuju u proireni izraz; inae ovo nikako ne bi moglo reprezentovati linijski
integral, to autor tvrdi. Divno je. A pogledaj ovde ovaj izraz koji izgleda jednostavno. Ta
jednostavnost vara. Ovo oigledno ne reprezentuje samo jednu, nego itav sistem jednaina, u veoma
kontrahovanoj formi. Trebalo mi je par dana da shvatim da autor ne misli samo na odnose jednih
veliina prema drugima nego itavih sistema prema drugim sistemima. Nisu mi jo poznate sve
fizike veliine koje su u ovo ukljuene, ali usavrenost matematike je prosto - prosto tiho
izvanredna! Ako je ovo podvala, u njoj ima inspiracije! Ako je autentino, moda imamo neverovatno
mnogo sree. U oba sluaja, velianstveno je.
Moram videti najstariji mogui primerak ovoga. Brat Bibliotekar je zastenjao dok su iz
magacina iskotrljavali jo jedno olovom zaptiveno bure. Armbrustera nije impresionirala injenica
da je ovaj svetovni naunik za dva dana reio jednu od zagonetaka koje su tu leale, kao totalna
enigma, dvanaest vekova. uvaru Memorabilija svako otpeaenje znailo je jo jedno smanjivanje
verovatnog veka trajanja sadrine bureta, i on se nije ni trudio da sakrije svoje neodobravanje itave
te proceduru. Za Brata Bibliotekara, iji je zadatak u ivotu bio da ouva knjige, glavni razlog za
postojanje knjiga sastojao se u tome da one budu veito uvane. Korienje je tu bilo sekundarno i
trebalo ga je izbei ako preti dugovenosti.
Ton Tadeov entuzijazam za ovaj posao rastao je sa svakim prolazeim danom, i iguman poe
lake da die posmatrajui kako se Tonov raniji skepticizam topi sa svakim novim itanjem nekog
pred-Potopnog naunog teksta. Naunik nije jasno kazao kog obima e njegova istraivanja biti;
moda je u poetku njegov cilj bio nejasan, ali je sada radio otrom preciznou oveka koji sledi
neki plan. Oseajui da svie zora neega, Dom Paulo je odluio da ponudi petlu preagu sa koje e
moi da kukurie, za sluaj da ta ptica osea potrebu da nagovesti pribliavanje svitanja.
Zajednica je sa radoznalou pratila tvoj rad, ree on nauniku.
eleli bismo da ujemo o njemu, ako nema nita protiv diskusije o tome.
Naravno, svi smo mi uli za tvoj teorijski rad u vaem kolegijumu, ali to je suvie struan rad da
bismo ga mi, bar veina, mogli razumeti. Da li bi bilo mogue da nam neto kae izrazima - pa,
generalnim, tako da ih mogu razumeti ljudi koji nisu specijalisti? lanovi zajednice gunaju protiv
mene zato to te nisam pozvao da odri predavanje; ali mislio sam da e vie voleti da prvo stekne
utisak o ovom mestu. Naravno, ako ti ne bi Tonov postojani pogled kao da je nabacio na
igumanovu lobanju mera obima i izmerio je iz est pravaca. Nasmeio se sa sumniom na licu.
eleli biste da objasnim na rad na najprostiji mogui nain? Tako neto, ako je to mogue.
 Upravo u tome je stvar. Nasmejao se. Nepripremljen ovek proita tekst iz prirodnih nauka i
misli: Ma zato ovaj nije mogao ovo rei jednostavnim jezikom. On ne shvata da je to to je
pokuao da proita zapravo bio najprostiji mogui jezik - za tu tematsku oblast. Zapravo, veliki deo
filozofije prirode je prosto proces lingvistikog uproavanja - napor da se pronau jezici pomou
kojih se sa pola stranice jednaina moe izraziti ideja koju ne bismo mogli izraziti bez hiljadu
stranica takozvanog jednostavnog govora. Da li sam jasan? Mislim da jesi. Poto to jasno iznosi,
moda bi mogao da nam pria upravo o tom aspektu. Sem ako ovaj predlog nije preuranjen imajui u
vidu tvoj rad sa Memorabilijama. Pa, nije. Sad imamo prilino jasnu predstavu kuda idemo i sa
ime ovde radimo. Trebae naravno jo dosta vremena da zavrimo. Komadie treba sloiti tako da
se uklope, a oni i ne pripadaju svi istoj slagalici. Ne moemo jo predvideti ta emo moi ovde da
napabirimo, ali smo prilino sigurni ta neemo moi. Srean sam to mogu da kaem da su izgledi
dobri. Nemam nita protiv da objasnim opte okvire, ali Jo jednom je sa sumnjom slegnuo
ramenima.
ta te mui?
Tonu kao da je bilo malice neprijatno. Samo jedna neizvesnost u pogledu publike. Ne bih eleo
da uvredim ma ija religijska oseanja. Ali kako bi mogao? Zar ovo nije stvar filozofije prirode?
Fizike nauke?
Naravno. Ali ideje mnogih ljudi o ovom svetu obojene su religijskim pa, hou rei
Ali ako je tema o kojoj govori fiziki svet, kako bi mogao ikog uvrediti? Posebno ovu
zajednicu. Dugo smo ekali da vidimo kako svet ponovo poinje da se interesuje za sebe. Rizikovau
da ispadnem hvalisav i ukazau da ovde, u manastiru, imamo nekoliko prilino bistrih amatera koji se
bave prirodnim naukama. Tu je Brat Mejdek, pa Brat Kornhoer
Kornhoer! Ton je oprezno digao pogled ka lunoj svetiljci i onda ga mirkavo uklonio. To ne
mogu da razumem! Lampu? Ali sigurno ti
Ne, ne, ne lampu. Lampa je ba jednostavna, samo kad ovek preboli ok to ju je video kako
stvarno radi. Ona treba da radi. Radila bi na hartiji, ako pretpostavimo neke neodredljive stvari i
nagaamo o nekim nenabavljenim podacima. Ali taj ist spontani skok od mutne hipoteze do
operativnog modela Ton se nervozno iskaljao. Samog Kornhoera ne razumem. Ta sprava -
zaklimao je kaiprstom prema dinamu -
predstavlja skok iz mesta preko priblino dvadeset godina preliminarnog eksperimentisanja, a i to
je moralo zapoeti poznavanjem principa.
Kornhoer je jednostavno izostavio sve preliminarnosti. Verujete u udesne intervencije? Ja ne
verujem, ali ovde imate stvarni sluaj toga. Kolski tokovi! Nasmejao se. ta bi taj tek uradio kad
bi raspolagao mainskom radionicom? Nije mi jasno ta takav ovek trai ovde, zato ami u
manastiru.
Moda bi to trebalo da vam objasni Brat Kornhoer, ree Dom Paulo, pokuavajui da obuzda
nagovetaj otrine u svom tonu.
Da, pa Ton Tadeov vizuelni mera obima opet poe da kontrolie obim glave starog
svetenika. Ako stvarno smatrate da se niko nee uvrediti ako uje netradicionalne ideje, bie mi
drago da razgovaram o naem poslu. Ali poneto od toga moe se sukobiti sa ukorenjenim predras
ovaj - sa ukorenjenim uverenjima. Dobro! Onda bi to trebalo da bude fascinantno. Dogovorie se
o terminu, i Dom Paulo oseti olakanje. Ezoterina provalija izmeu hrianskog kaluera i
svetovnog istraivaa prirode sigurno e biti suena slobodnom razmenom ideja, smatrao je on.
 Kornhoer je tu provaliju ve malice suzio, zar ne? Vie komunikacije, a ne manje, bie
verovatno najbolja terapija za poputanje ma koje napetosti. Oblani veo sumnje i nepoverljivog
oklevanja bie razgrnut, zar ne? im Ton uvidi da njegovi domaini nisu ba takvi nerazumni
intelektualni reakcionari kao to je on, po svemu sudei, podozrevao.
Paulo je osetio neku meru stida zbog svojih ranijih zamerki. Strpljenja, Gospode, sa
dobronamernom budalom, molio se.
Ali ne moete ignorisati oficire i njihove skicen-blokove, podsetio ga je Golt.
20

Sa predikaonice u trpezariji ita je intonirao saoptenja. Svetlost svea je izbeljivala lica

zakukuljenih legija koje su nepomino stajale iza svojih stoliica i ekale poetak veere. itaev
glas uplje je odzvanjao u visokoj zasvoenoj trpezariji iji je plafon bio izgubljen u mutnim
senkama nad barama mutne svetlosti koje su bile tu i tamo razlivene po drvenim stolovima.
Veleasni Otac Iguman mi je zapovedio da soptim, ree ita, da se pravilo o apstinenciji
danas opoziva, za ovu veeru. Imaemo goste, kao to ste moda uli. Svi religiozni mogu uestvovati
u veeranjem banketu u ast Ton Tadea i njegove grupe; moete jesti meso. Konverzacija e vam biti
dozvoljena za vreme obroka - ako ostane tiha.
Neki suzbijeni glasovi nalik na pridavljeno klicanje dopree iz redova iskuenika. Postavie
stolove. Hrana se jo nije pojavila, ali su veliki posluavnici zamenili uobiajene inije za kau,
palei apetite nagovetajima gozbe. Dobro znani lonii za mleko ostadoe veeras u kuhinji, jer su
njihova mesta zauzeli najbolji vinski vrevi. Du stolova razbacae rue.
Iguman je zastao u hodniku da saeka da ita dovri itanje.
Bacio je pogled na sto postavljen za njega. Oca Golta, uglednog gosta i grupu koja je gosta
pratila. Opet loe raunanje u kuhinji, pomislio je.
Spremili su osam mesta. Tri oficira. Ton i asistent, i dvojica svetenika zbir je iznosio sedam,
sem ako je Otac Golt zatraio od Brata Kornhoera da sedne sa njima, to nije bilo verovatno. ita je
dovrio saoptenja, i Dom Paulo ue u dvoranu.
Flectamus genua, intonirao je ita.
Zakukuljene legije poklonie se vojnikom preciznou dok je iguman blagoslovio svoje stado.
Ievate.
Legije se uspravie. Dom Paulo zauze svoje mesto za specijalnim stolom i osvrnu se ka ulazu.
Trebalo bi da Golt ve dovede ostale. Ranije su im obroci posluivani u konaitu a ne u trpezariji da
gosti ne bi bili izloeni krtosti kaluerske oskudne ishrane.
Kad gosti naioe, osvrtao se da vidi Brata Kornhoera, ali taj kaluer nije bio sa gostima.
Zbog ega je postavljeno osmo mesto? promrmljao je Ocu Goltu kad gosti zauzee mesta.
Golt ga je pogledao i slegnuo ramenima.
Naunik je zauzeo mesto desno od igumana, a potom svi ostali dalje desno du stola, tako da je na
kraju mesto levo od igumana ostalo prazno. Okrenuo se da prstom pozove Kornhoera da im se
pridrui, ali ita poe da intonira uvod u molitvu pre nego to je iguman uspeo da uhvati Kornhoerov
pogled.
Oremus, odazva se iguman, i legije se poklonie.
Za vreme blagoslova neko je tiho skliznuo u sedite levo od igumana. Ovaj se namrtio ali nije za
vreme molitve dizao pogled da identifikuje krivca.
et Spiritus Sancti, Amen.
Sedite, oglasi se ita, i redovi poee da sedaju.
. Iguman otro pogleda onoga levo od sebe.
Poeto!
Nena biljica se ekstravagantno poklonila, zatim osmehnula.
Dobro vee, gospodo, ueni Tone, uvaeni domaini, zapoeo je oratorski. ta emo imati
veeras? Prenu ribu i saa meda u ast svetovnog uskrsnua koje nam se primie? Ili ste, Gosdaru
Igumane, konano skuvali gusana iz zbirke gradonaelnika sela? Rado bih skuvao
Ha! ree Poeta i prijateljski se okrete nauniku. U kakvim se kulinarskim dometima ovde moe
uivati. Ton Tadeo! Trebalo bi ee da nam se pridruujete. Pretpostavljam da vas u konaku hrane
samo peenim fazanima i nematovitom govedinom. Sramota! Stvarno se nadam da je Brat ef
kuhinje veeras ispoljio svoj uobiajeni entuzijazam, svoj unutranji plamen, svoj arobni dodir.
Ah Pesnik je protrljao ake i gladno mirnuo. Moda emo dobiti njegovu inspirisanu Kobajagi
svinjetinu sa Kukuruzom a la Brat Don, a? Zvui interesantno, ree naunik. A ta je to?
Masni armadilo i sasueni kukuruz kuvan u magareem mleku.
Redovni nedeljni specijalitet. Poeto! kresnu iguman; onda Tonu: Izvinjavam se zbog njegovog
prisustva. Nije bio pozvan.
Naunik je osmotrio pesnika pogledom hladnog zabavljanja. I moj Gosdar Hanegan dri
nekoliko dvorskih budala, ree on Paulu. Poznata mi je ta sorta. Nije potrebno da se izvinjavate za
njega. Poeta je skoio sa svoje stoliice Tduboko se poklonio Tonu.
Dozvolite mi da se umesto toga ja izvinim za igumana, gospodine! uzviknu on strasno.
Jedan trenutak je ostao tako sagnut. ekali su da dovri svoje glupiranje. Umesto toga on je
iznenada slegnuo ramenima, seo i zario viljuku kao koplje u peenu pticu koja se puila na
posluavniku koga je pred njih upravo stavio jedan kandidat. Otkide jedan batak i zagrize ga sa
apetitom. Zbunjeno su ga gledali.
Pretpostavljam da ste u pravu to ne prihvatate moje izvinjenje za njega, ree najzad Tonu.
Naunik malo pocrvene.
Pre nego to te izbacim napolje, crve, ree Golt, zaviriemo malo u dubinu ove krivice.
Poeta je odmahnuo glavom tamo-amo, vaui zamiljeno. Nema ta, prilino je duboka,
priznade on.
Jednog dana e se ovaj Golt zadaviti tim svojim stopalom19, pomisli Dom Paulo.
Ali je mlai svetenik, kome je bilo vidno neprijatno, nastojao da produi ovaj incident ad
absurdum da bi naao osnovu da pobedi budalu.
Izvini se opirno za svog domaina, Poeto, zapovedio je. I pritom objanjavaj ta misli.
Ostavi to. Oe, ostavi to, ree Paulo urno.
Poeta se graciozno nasmeio igumanu. Ma u redu je to, Gosdaru, ree. Ni najmanje mi ne
smeta da se izvinjavam za vas. Vi se izvinjavate za mene, ja za vas, nije li to prikladna veba
milosra i dobre volje? Nije potrebno da se iko izvinjava za samoga sebe - to uvek toliko poniava.
Upotrebom mog sistema, meutim, svako bude izvinjen ali niko ne mora da obavlja svoje sopstveno
izvinjavanje. Poetine primedbe kao da su jedino oficiri smatrali zabavnim. Po svoj prilici,
iekivanje humora bilo je dovoljno da stvori iluziju humora, tako da je komiar morao izmamiti
smeh gestovima i izrazima, bez obzira ta je priao. Na licu Ton Tadea primeivao se suvi, nategnuti
osmeh, ali njegov pogled bio je kao pogled oveka koji posmatra nespretnu predstavu trenirane
ivotinje.
I tako, nastavljao je Poeta, ako biste mi samo dozvolili da sluim kao va ponizni pomaga,
Gosdaru, nikad ne biste morali da progutate svoje sopstveno kukurikanje. Kao va Zastupnik
Apologetiar, na primer, ako me delegirate, mogao bih se izvinjavati vanim gostima zbog postojanja
stenica. A stenicama zbog nagle promene jelovnika. Iguman je besno buljio; suzbijao je svoj impuls
da petom sandale zgazi Poetin goli noni palac. Ritnuo ga je u zglob stopala, ali budala je istrajala.
 Primio bih na sebe svu vau krivicu, naravno, ree, buno vaui belo mesto. Fini je to
sistem, mislio sam da ga stavim na raspolaganje i vama, Najeminentniji naunie. Siguran sam da
vam je mogao zgodno posluiti. Govorili su mi da je za napredak nauke neophodno da se prvo
usavre logiki i metodoloki sistemi. A moj sistem prenosive pregovarake apologetike bio bi vam
posebno koristan. Ton Tadeo.

19 Na engleskom, kad se hoe rei da je neko izrekao teku glupost i sam od sebe nainio
budalu, ponekad se upotrebi fraza uletelo mu je sopstveno stopalo u usta. (Prim.prev.)

Bio bi?
Da. teta. Neko mi je ukrao plavoglavu kozu. Plavoglavu kozu?
Jarac je to bio, elav kao Hanegan, Vaa Briljantnosti, a ela mu je bila plava kao vrh nosa
Brata Armbrustera. Mislio sam da vam poklonim tu ivotinju, ali ju je neki pokvarenjak maznuo pre
nego to ste doli. Iguman stisnu zube i nadnese petu nad Poetin noni palac. Ton Tadeo se malice
mrtio, ali inilo se da je reen da razmrsi opskurno pletivo Poetinih misli.
Treba li nama plavoglava koza? upita svoga slubenika.
Ne vidim neku jaku hitnost u tome, gospodine, odvrati slubenik.
Ali potreba je oigledna! ree Poeta. Kau da piete jednaine koje e jednog dana preurediti
svet. Kau da svie nova svetlost. Ako nastupi svetlost, onda e biti potrebno da neko bude okrivljen
za mrak koji je dotle vladao.
Aha, zato jarac. Ton Tadeo baci pogled na igumana. Slabana ala. Zar je to najbolje to on
moe? Primetiete da je nezaposlen. Ali razgovarajmo o neemu razum
Ne, ne, ne, ne! usprotivio se Poeta. Pogreno ste me shvatili.
Vaa Briljantnosti. Jarca treba obasuti poastima i staviti u svetilite, a ne okrivljavati! Kruniite
ga krunom koju vam je Sveti Lajbovic poslao i zahvalite mu za svetlost koja svie. Onda okrivite
Lajbovica, njega oterajte u pustinju. Na taj nain neete morati vi da ponesete drugu krunu. Onu sa
trnjem. Poznata je pod nazivom odgovornost. Poetino neprijateljstvo je time izbilo na videlo, i on se
vie nije trudio da ostavi utisak da se ali. Ton je ledeno zurio u njega. Igumanova peta opet se
kolebala nad pesnikovim palcem i opet se, neodluno, opredelila za milost prema njemu.
A kad armija vaeg gazde doe da osvoji ovaj manastir, ree Poeta, jarca moemo staviti u
dvorite i nauiti da bleji Nikog ovde nije bilo sem mene, nikog sem mene kad god naie neko
strano lice. Jedan od oficira odskoi sa svdje stoliice urliknuvi besno i refleksno se mai rukom
za sablju. Odvojio je balak od kanije, tako da je petnaestak santimetara elika zasvetiucalo
upozorenjem prema Poeti.
Ton ga je zgrabio za runi zglob i pokuao da vrati otricu silom u kaniju, ali bilo je to kao da
potee ruku mermerne statue.
Aha! I maevalac, a ne samo crta! izazivao je Poeta, koji se oigledno nije plaio smrti. Vae
skice odbrambenih zidina manastira pokazuju takav umetniki
Graknuvi neku psovku oficir potee sablju sasvim iz kanije.
Njegovi drugovi ga, meutim, zgrabie pre nego to je mogao da zamahne. Zapanjeni amor se
die iz kongregacije; iznenaeni kalueri poskakae na noge. Poeta se i dalje spokojno smekao.
umetniki napredak, nastavi on, da ja proriem da e jednog dana vai crtei tunela ispod
zidina biti izloeni u muzeju lepih Potmulo dum! je doprlo ispod stola. Poeta zastade u pola
zalogaja, spusti kost jadac koju je ba imao u ustima, i polako pobele. vakao je jo, progutao, i
nastavio da gubi boju. Podigao je zaneti pogled uvis.
Pa smrvie mi ga sasvim, promrmlja postrance, jednom stranom usta.
Priu si zavrio? upita iguman mrvei i dalje.
Mislim da mi je zapala kost u grlo, priznade Poeta.
eli da se udalji?
Bojim se da u morati.
teta. Nedostajae nam. Paulo je jo jednom temeljito nagazio palac, za dobru meru. Onda,
moe ii. Poeta je silovito odahnuo, potapkao usta krpom i ustao. Ispio je svoj vr sa vinom i
stavio ga naopake u centar posluavnika. Neto u njegovom ponaanju ih je prinuivalo da ga
posmatraju. Jednim palcem je povukao,nadole svoj oni kapak, nagnuo glavu nad skupljeni dlan i
pritisnuo. Ispade mu celo oko pravo u dlan, izazivajui zvuke zagrcnua meu Teksarkancima koji
oito nisu znali da je jedno njegovo oko vetako.
Motri paljivo na njega, ree Poeta staklenom oku, a onda ga poloi na izvrnuto podnoje svog
vinskog vra, odakle je zlobno zurilo u Ton Tadea. Iaku no, gospodo, ree on vedro okupljenima i
odmarira.
Ljutiti oficir je promrmljao psovku i poeo da se napree da bi se oslobodio zahvata svojih
drugara.
Vodite ga u njegove prostorije i sedite na njemu dok se ne ohladi, ree im Ton. I bilo bi vam
dobro da pripazite da ne dobije priliku za napad na tog luaka.
Strahovito mi je neprijatno, ree on igumanu kad odvukoe pomodrelog gardistu. Ovi nisu
moje sluge i ja im ne mogu davati nareenja. Ali mogu vam obeati da e on puziti zbog ovoga. A ako
odbije da se izvini i odmah ode, morae da oproba taj urni ma protiv mog maa pre sutranjeg
podneva.
Bez prolivanja krvi! molio je svetenik. Nita se nije desilo.
Zaboravimo svi to. Ruke su mu drhtale, lice mu je bilo sivo.
On e se izviniti i otii, insistirao je Ton Tadeo, ili u ja predloiti borbu da bih ga ubio. Ne
bojte se, on se nee usuditi da se bori jer kad bi pobedio, Hanegan bi dao da ga nabiju na kolac
javno, a njegovu enu bi prinudili da za to vreme ali ostavimo to. Puie i otii e. Ipak, duboko
sam postien da se tako neto moglo desiti. Trebalo je da naredim da se Poeta izbaci napolje im
se pojavio.
On je isprovocirao itavu stvar, a ja sam propustio da to zaustavim.
Provokacija je bila jasna.
Provokacija? Matovita la jedne lutajue budale? Dosard je reagovao kao da su Poetine
optube istinite. Onda ti ne zna da oni zaista pripremaju detaljan izvetaj o vojnoj vrednosti naeg
manastira kao tvrave? Naunikova vilica pade. Sa nevericom je zurio sad u jednog, sad u drugog
svetenika.
Moe li to biti istina? upita posle dugog utanja.
Iguman je klimnuo glavom.
I vi ste nam dozvolili da ostanemo. Mi nemamo tajni. Vai pratioci su dobrodoli da obavljaju
takva prouavanja ako ele. Ne elim da uzmem sebi slobodu da ih pitam zato ele te informacije.
Poetina pretpostavka bila je, naravno, najistija fantazija.
Naravno, ree Ton slabim glasom, ne gledajui u svog domaina.
 Sigurno je da va vladar nema agresivnih ambicija u ovom regionu, to je Poeta nagovestio.
Sigurno nema.
A ak i kad bi imao, siguran sam da bi imao dovoljno mudrosti -ili bar mudre savetnike koji bi
ga vodili - da shvati da je vrednost naeg manastira kao riznice drevnog znanja mnogo puta vea nego
njegova vrednost kao citadele.
Ton je uhvatio notu molbe, podstruju tranje pomoi, u svetenikovom glasu, pa je poeo da
razmilja o tome, uzimajui samo malice hrane i dugo utei.
Razgovaraemo opet o ovome pre nego to se vratim u kolegijum, obeao je tiho.
Na banket se spustila tamna koprena, ali tokom grupnog pevanja u dvoritu posle jela poela je
da se die, a zatim je potpuno nestala kad je dolo vreme za naunikovo predavanje u Velikoj
dvorani. inilo se da je neprijatnostima kraj, pa je povrna srdanost opet uspostavljena u toj grupi.
Dom Paulo je poveo Tona do predikaonice; za njima su ili Golt i Tonov slubenik, koji su im se
pridruili na platformi. Kad je iguman predstavio Tona, usledio je srdaan aplauz; zatim je nastala
tiina, kao u sudnici kada se oekuje presuda. Ovaj naunik nije imao oratorskog talenta, ali se
presuda dopala monakoj gomili.
Zapanjen sam ovim to smo ovde nali, ree im on. Do pre nekoliko nedelja ne bih verovao,
nisam verovao, da dokumenti, kao to su ovi vai u Memorabilijama, mogu jo postojati posle pada
poslednje mone civilizacije. I sad je teko u to poverovati, ali nas dokazi prisiljavaju da prihvatimo
hipotezu da su dokumenti autentini. Dovoljno je neverovatno ve i to to su se ovde odrali; meni se,
meutim, ini fantastinijim fakt da su tokom ovog veka ostali neprimeeni, sve do sad.
U poslednje vreme bilo je ljudi koji su mogli da shvate potencijalnu vrednost ovih dokumenata -
nisam ja jedini. ta je sve Ton Kaler mogao uiniti sa njima dok je bio iv! - ak i pre sedamdeset
godina. More kaluerskih lica bilo je ozareno osmesima kad su uli da neko tako talentovan kao to
je ovaj Ton tako povoljno reaguje na Memorabilije. Paulo se samo udio zato oni ne uoavaju blagu
podstruju nezadovoljstva
- ili sumnje? - u govornikovom glasu. Da su mi ovi izvori bili poznati pre deset godina,
nastavljao je Ton, veliki deo mog rada u oblasti optike ne bi bio potreban. Aha! pomisli iguman,
znai to je to. Ili bar deo toga. On poinje da uvia da su neka od njegovih otkria samo ponovljena
otkria. i to mu donosi gorinu. Ali on svakako mora biti svestan da nikada u svom ivotu nee moi
da bude vie nego otkriva izgubljenih rezultata; ma koliko briljantan bio, moe samo da postigne
stvari koje su drugi pre njega postigli. To e neizbeno tako biti sve dok svet ne postigne isti nivo
razvoja kao pre Potopa plamena.
U svakom sluaju, bilo je vidljivo da je Ton Tadeo impresioniran.
Moje vreme ovde je ogranieno, nastavio je. Na osnovu ovoga to sam video, pretpostavljam
da e biti potrebno da dvadeset specijalista radi nekoliko decenija da bi izmuzli iz Memorabilija sve
shvatljive informacije. Fizika nauka normalno napreduje induktivnim razmiljanjem koje se
proverava eksperimentom; ali ovde imamo deduktivni zadatak. Na osnovu nekoliko izlomljenih
delia generalnih principa moramo pokuati da shvatimo detalje. Moe se pokazati da je to u nekim
sluajevima nemogue. Na primer Zastao je za trenutak da bi izvukao sveanj beleaka i brzo ga
prelistao palcem. Evo jednog citata koga sam naao sahranjenog dole. Potie iz etvorostraninog
fragmenta jedne knjige koja je mogla biti neki vii kurs fizike. Moda ga je nekolicina vas videla.
pa ako prostorni termini preovlauju u izrazu za interval izmeu dogaajnih taaka, kae se da je
to interval prostornog tipa, jer je tada mogue odabrati koordinatni sistem (takav koji pripada
posmatrau ija je brzina prihvatljiva) u kome se ini da su dogaaji simultani i shodno tome
razdvojeni samo prostorno. Ako je, meutim, interval vremenskog tipa, dogaaji ne mogu biti
simultani ni u jednom koordinatnom sistemu, ali postoji koordinatni sistem u kome e prostorni
termini potpuno ieznuti, tako da e razdvojenost dogaaja biti isto temporalna, id est, oni e se
dogaati na istom mestu ali u razliito vreme. Ispitujui ekstreme realnog intervala
Digao je pogled smeei se ironino. Da li je iko ovde u poslednje vreme razmatrao ovaj
izvor?
More lica ostade prazno.
Da li se iko sea da ga je ikad video? Kornhoer i jo dvojica obazrivo digoe ruke.
Da li iko zna ta ovo znai? Ruke se hitro spustie.
Ton se nasmeio. Posle ovoga sledi stranica i po matematike, koju neu pokuati da itam, ali
koja postupa sa nekima od naih fundamentalnih koncepata kao da uopte nisu bazini, kao da su
samo nestalni prividi koji se manjaju u skladu sa posmatraevom takom gledita. Na kraju je re
Stoga ali je ostatak stranice, i sa njim zakljuak, izgoreo. Rezonovanje je, meutim, besprekorno, a
matematika veoma elegantna, tako da i sam mogu da napiem zakljuak. On zvui kao zakljuak
luaka. Poinje, ak, postavkama koje izgledaju podjednako lude. Da li je to praktina ala? Ako
nije, kakvo je mesto ovoga u ukupnom sistemu nauka drevnih? ta ovome prethodi kao neophodna
priprema za razumevanje? ta je sledee, i kako to testirati? Na ta pitanja ne mogu odgovoriti. Ovo je
samo jedan primer; ima jo mnogo takvih enigmi u hartijama koje ste vi tako dugo uvali.
Razmiljanje koje nigde ne dotie eksperimentalnu realnost je posao za angelologe i teologe, a ne za
fiziare. A ipak ovakvi tekstovi opisuju sisteme koji nigde ne dotiu nae iskustvo. Da li su takvi
sistemi bili u dohvatu drevnih eksperimentalista?
Izvesne reference kao da ukazuju na to. Jedan tekst govori o transmutaciji elemenata - a mi ba
nedavno dokazali da ona ni teorijski nije mogua - i onda kae eksperiment dokazuje. Ali kako~!
Moda e biti potrebne generacije da se neke od tih stvari razumeju i procene. alosno je to moraju
ostati ovde u ovom nepristupanom mestu, jer bie potreban koncentrisani napor mnogobrojnih
naunika da bi bile shvaene. Nadam se da shvatate da je ovaj va smetaj neadekvatan - da i ne
pominjem nepristupaan - u odnosu na dananje potrebe sveta.
Iguman, koji je sedeo na platformi iza govornika, poe da gleda smrknuto, oekujui najgore. Ton
Tadeo, meutim, nije odabrao da ma ta predlae. Ali njegove su primedbe i dalje ukazivale sasvim
jasno na njegovo oseanje da takvi istorijski ostaci treba da se nau u rukama kompetentnijim nego
to su ruke kaluera Albertinskog Reda Svetog Lajbovica i da je sadanja situacija apsurdna. Moda
oseajui rastuu nelagodnost u dvorani, uskoro se okrenuo drugoj temi, svojim neposrednim
prouavanjima, koja su ukljuivala istraivanje prirode svetlosti temeljitije od prethodnih. Pokazalo
se da mu je nekoliko dragocenosti iz ovog manastira znatno pomoglo, pa se nadao da e uskoro
konstruisati eksperimentalna sredstva za testiranje svojih teorija.
Poto je rekao izvinjavajuim nainom: Nadam se da nita od ovoga ne vrea niija religijska
uverenja, i upitno pogledao unaokolo. Videi da su njihova lica ostala radoznala i smirena, govorio
je jo neko vreme, a zatim pozvao kongregaciju da mu postavlja pitanja.
Moe li jedno pitanje sa platforme? upita iguman.
Zato da ne, ree naunik, ije je lice nagovetavalo izvesnu sumnju, kao da misli et tu, Brute.
Pitao sam se ta bi to u vezi sa refrakcionim osobinama svetlosti moglo, po vaem miljenju, biti
uvredljivo po religiju? Pa Ton nelagodno zastade. O tom pitanju se prilino estoko
izjanjavao Monsinjor Apolo, koga znate. On je rekao da svetlost nikako nije mogla biti refraktivna
pre Potopa, zato to se smatra da duga koja nastaje posle kie
Salom se prolomio gromki smeh, potapajui ostatak te reenice.
Do trenutka kad ih je iguman pokretom ruke uutkao, Ton Tadeo je postao crven kao cvekla; i
samom Dom Paulu nije bilo ba lako da odri ozbiljnost izraza lica.
Monsinjor Apolo je dobar ovek, dobar svetenik, ali svim ljudima se ponekad moe desiti da
od sebe naprave neverovatne magarce, naroito izvan svog domena. ao mi je to sam postavio to
pitanje. Odgovor mi donosi olakanje, ree naunik. Ne traim svau. Daljih pitanja nije bilo, i
Ton je preao na svoju drugu temu: rast i sadanje aktivnosti njegovog kolegijuma. Slika je, kako ju je
on doarao, izgledala
ohrabrujue.
Kolegijum
je
bio
potopljen
molbama
zainteresovanih koji su eleli da studiraju na institutu. Kolegijum je pored istraivake poeo da
preuzima i obrazovnu funkciju. Meu pismenim svetovnjacima interesovanje za prirodnu filozofiju i
prirodnu nauku bilo je u porastu. Institut je dobio obilatu materijalnu pomo. Simptomi oivljavanja i
renesanse svima su vidljivi.
Mogao bih spomenuti nekoliko istraivanja i prouavanja koja su sada u toku i koja sprovode
nai ljudi, nastavi on. Posle Bretovog rada u oblasti ponaanja gasova, Ton Vajhi Mortoin ispituje
mogunosti vetake proizvodnje leda. Ton Friider Halb traga za praktinim nainima da se poruke
alju putem elektrinih varijacija du ice Lista je bila duga, inilo se da su monasi
impresionirani. Preduzeta su prouavanja u mnogjm oblastima - u medicini, astronomiji, geologiji,
matematici, mehanici. inilo se da su neka od njih nepraktina i slabo promiljena, ali da veina
obeava bogatu etvu znanja i praktine primener Aktivnosti kolegijuma su, od Dedejnijevog
traganja za Univerzalnim Nostrumom pa sve do Bodalkovog bezobzirnog napada na ortodoksne
geometrije, ispoljavale zdravu elju da se provali u tajne spise Prirode, zakljuane jo otkad je
oveanstvo spalilo svoju institucionalnu memoriju i osudilo sebe na kulturnu amneziju pre vie od
milenijuma.
Pored ovih studija, postoji i projekat kojim rukovodi Ton Maho Mah i kojim se traga za
dodatnim informacijama o poreklu ljudske vrste. Poto je to primarno arheoloki posao, on me je
zamolio da u vaoj biblioteci potraim materijale koji bi neto sugerisali o toj temi, kad zavrim
svoja sopstvena prouavanja ovde. Meutim, moda je bolje da se na tome ne zadravam due, jer to
esto dovodi do sukoba sa teolozima. Ali ako ima pitanja
Jedan mladi kaluer koji je studirao za sveteniki poziv ustade i dobi re od Tona.
Gospodine, pitao sam se da li su vam poznate sugestije Svetog Avgustina o toj temi?
Nisu.
Biskup i filozof iz etvrtog veka. On je sugerisao da je u poetku Bog stvorio sve stvari u
njihovim klicama, uzrocima, ukljuujui i fiziologiju oveka, i da te uzrone klice, da se tako izrazim,
oplouju bezoblinu materiju - koja je potom postepeno evoluirala u kompleksnije oblike i najzad u
oveka. Da li je ta hipoteza razmatrana? Ton se nadmono smekao, ali ipak nije otvoreno igosao
tu ideju kao detinjastu. Bojim se da nije, ali potraiu podatke o tome, ree nainom koji je
indicirao da nee potraiti.
Hvala, ree kaluer i pokorno sede.
Moda je od svih istraivanja najhrabrije, meutim, nastavi mudrac, ono koje vodi moj
prijatelj, Ton Eser on. Ono predstavlja pokuaj da se sintetizuje iva materija. Ton Eser se nada da
e stvoriti ivuu protoplazmu, polazei od samo est bazinih sastojaka. Taj rad mogao bi dovesti
do da? Ima pitanje? Ustao je jedan kaluer u treem redu i poklonio se govorniku.
Iguman se sagnuo blie da bi se zapiljio ka njemu; na svoj uas, prepoznao je Brata Armbrustera,
bibliotekara.
Ako biste bili ljubazni prema jednom starcu, zagrakta kaluer, oteui rei tupo, monotono.
Taj Ton Eser on - koji se ograniava na samo est bazinih sastojaka - je vrlo interesantan. Pitao
sam se - da li mu doputaju da koristi obe ruke? Zato, pa ja Ton zastade mrtei se.
A mogu Ii takoe upitati, vukao se dalje Armbrusterov suvi glas, da li e taj panje vredni
poduhvat biti izveden iz sedee, stojee ili leee pozicije? Ili moda na konju, jaui i duvajui u
dve trube? Iskuenici se ujno zakikotae. Iguman je hitro ustao.
Brate Armbrustere, bio si upozoren. Ekskomuniciran si od zajednikog stola dok ne postupi na
zadovoljavajui nain. Moe da eka u Kapeli Device.
Bibliotekar se opet poklonio i tiho iskrao iz dvorane; njegovo dranje bilo je ponizno, ali pogled
trijumfalan. Iguman je promrmljao neko izvinjenje, ali Tonov pogled je iznenada postao leden.
U zakljuku, ree on, evo saete skice onoga to svet, po mom miljenju, moe oekivati od
intelektualne revolucije koja upravo poinje. Pogledao je uokolo po njima plamteim pogledom, a
njegov glas pree sa obinog na strasni ritam. Neznanje je bilo na kralj. Od smrti imperije on sedi
neugroen na tronu oveka. Dinastija mu je vekovna. Njegovo pravo da vlada sad se smatra
legitimnim. Mudraci prolosti su ga potvrivali.
Nita nisu inili da ga zbace.
Sutra e vladati novi vladar. Ljudi razumevanja, ljudi nauke e stajati iza njegovog trona, i
univerzum e doznati za njegovu mo. Ime njegovo je Istina. Njegova e imperija obuhvatiti celu
Zemlju. Obnovie se gospodarstvo Coveka nad Zemljom. Kroz jedan vek, ljudi e u mehanikim
pticama leteti nebom. Metalne koije e juriti du drumova od kamena stvorenog ljudskim rukama.
Postojae zgrade od trideset spratova, brodovi koji zalaze pod more, maine za svaki posao.
A kako e se sve ovo dogoditi? Zastao je i spustio glas. Na isti nain, bojim se, kako nastupaju
i sve druge promene. I ao mi je to je tako. Dogodie se putem nasilja i potresa, kroz plamen i kroz
gnev, jer se svetom nijedna pramena ne moe rairiti mirno. Osvrnuo se, ujui tiho mrmljanje
zajednice.
Tako e biti. Ne zbog neke nae elje da tako bude. A zato?
Neznanje je kralj. Abdikacija tog kralja mnogima needoneti dobitak. Mnogi se bogate kroz
njegovu mranu vladavinu. Oni su njegov Dvor, u ime njegovo podvaljuju i vladaju, bogate se i
produuju svoju vlast.
ak se i pismenosti boje, jer je pisana re jo jedan kanal komunikacije koji bi mogao omoguiti
njihovim neprijateljima da se ujedine. Njihova oruja su dobro naotrena, oni ih koriste veto. Kad
njihovi interesi budu ugroeni, oni e svetu nametnuti bitku, pa e uslediti nasilje koje e trajati sve
dok sada postojea struktura drutva ne bude sruena do temelja i dok ne izroni novo drutvo. ao mi
je. Ali stvari tako stoje. Ove su rei spustile novu koprenu preko dvorane. Dom Paulove nade
potonue, jer je ovo proroanstvo nagovetavalo i verovatne opte crte naunikovog pogleda na
sadanjost. Ton Tadeu su bile poznate vojne ambicije njegovog monarha. Imao je izbor: da ih
posmatra sa odobravanjem ili sa neodobravanjem, ili kao bezline fenomene koje on ne moe
kontrolisati, nalik na poplavu, masovnu glad, ili tornado.
Evidentno, prihvatao ih je kao neizbene - da ne bi mora da donese moralni sud. Krv neka bude,
gvoe i pla
Kako moe takav ovek tako da izbegava glas sopstvene savesti i odrekne se sopstvene
odgovornosti - i to sa takvom lakoom! - besno se iguman pitao u sebi.
Ali onda mu se vratie one rei. Jer Gospod Bog dopusti mudracima vremena tog da saznaju za
sredstva kojima se sam svet unititi moe
Takoe im je dopustio da znaju kako bi se svet mogao spasti, i, kao i uvek, dao im je da sami
izaberu. I oni su moda izabrali kao Ton Tadeo. Pred gomilom su oprali ruke. Za to su se ba
pobrinuli. Da ne bi oni bili raspeti na krst.
Ali su ipak raspeti. Bez dostojanstva. Uvek je za svakoga prikucavanje na krst, onda visi o
njemu a ako spadne umakljaju te , Iznenada je zavladala tiina. Naunik je prestao da govori.
Iguman je mirkavo pogledao po dvorani. Pola zajednice je zurilo ka ulazu. U prvi mah njegove
oi nisu mogle razaznati nita.
ta je to? proaputa on Goltu.
Neki starac sa bradom i alom, zaita Golt. Lii na ne, ne bi on
Dom Paulo ustade i poe do prednjeg dela podijuma da bi odatle zurio ka mutno ocrtanoj figuri u
senkama. Onda joj se tiho obratio.
. Bendamine?
Figura se pomakla. Zategla je al vre oko svojih mravih ramena i ishramala sporo na svetlost.
Opet je zastala, mumlajui neto za sebe i osvrui se po dvorani; onda oi tog starca naoe
naunika za govornicom.
Oslanjajui se o krivi tap, staro privienje je polako hramalo ka govornici, ne skidajui pogled
sa oveka koji je za njom stajao. Ton Tadeo je u prvi mah izgledao humorno zbunjen, ali kad se niko
nije ni pomakao, niko progovorio, on kao da poe da bledi dok mu se oronula vizija primicala. Na
drevnom bradatom licu plamtela je silovita nada i neka prinuujua strast, jaa od ivotne sile koja je
odavno trebalo da ode.
Doao je do govornice, stao. Njegove su oi mirkavo prelazile preko prepadnutog govornika.
Usta su mu drhtala. Nasmeio se. Ispruio je jednu uzdrhtalu ruku ka nauniku. Ton uzmae frknuvi
gadljivo.
Pustinjak je bio agilan. Skoio je na platformu, obiao predikaonicu i zgrabio naunika za miicu.
Kakvo je ludilo
Bendamin je mesio njegovu miicu zurei mu sa puno nade u oi.
Lice mu se smrailo. Sjaj je zgasnuo. Pustio je naunikovu miicu.
Veliki pitei uzdah izaao je iz suvih starih plua dok je nada nestajala.
Na to lice se vratilo veno mudro mirkanje Starog Jevrejina sa Planine.
Okrenuo se zajednici, rairio ruke, slegnuo ramenima izraajno.
Ni sad to nije On, ree im kiselo, a zatim ode hramajui.
Posle toga nije bilo mnogo formalnosti.
21

Tokom desete nedelje Ton Tadeove posete glasnik je doneo crne vesti. Poglavar vladajue
dinastije Lareda zatraio je da iz te kraljevine teksarkanske trupe budu smesta povuene. Iste je noi
Kralj umro, a izmeu Lareda i Teksarkane proglaen rat. Taj rat nije mogao dugo trajati.
Moglo se sa pouzdanjem pretpostaviti da se zavrio ve sledeeg dana i da Hanegan sad
kontrolie sve teritorije i ljude od Crvene reke do Rio Grande.
To se i oekivalo, ali pratee vesti niko nije oekivao.
Hanegan II, Milou Bojom Gradonaelnik, Vicekralj Teksarkane, Branilac Vere, Vrhovni
Vakero Ravnica, naao je da je Monsinjor Markus Apolo kriv za izdaju i pijunau, pa je dao da
tog papskog nuncija obese.
ali onda dok je jo iv da odseku konopce, razapnu ga, raeree i oderu, kao primer svakom
drugom ko bi mogao pokuati da potkopa gradonaelnikovu dravu. Svetenikovo telo je u komadima
baeno psima.
Jedva da je i bilo potrebno da glasnik doda da je Teksarkana papskim dekretom stavljena pod
apsolutni interdikt uz izvesne mutne ali zloslutne aluzije na Regnans in Excelsis, papsku bulu iz
esnaestog veka kojom se naredilo da jedan monarh bude svrgnut. Zasad nije bilo vesti o
Haneganovim protivmerama.
Na ravnicama, laredanske snage su sad morale da se borbom probijaju kroz nomadska plemena
do svoje domovine, samo da bi na sopstvenim granicama poloile oruje, jer taoci su bili njihov
narod i njihovi srodnici i porodice.
Tragedija! ree Ton Tadeo, sa vidljivom merom iskrenosti. Zbog svog dravljanstva, nudim da
smesta odem. Zato? upita Dom Paulo. Ne odobrava Haneganove postupke, je li tako?
Naunik je oklevao, zatim odmahnuo glavom. Osvrnuo se da se uveri da ih niko ne prislukuje.
Iino, ja ih osuujem. Ali javno Slegnuo je ramenima. Mora se misliti na kolegijum. Kad bi se
radilo samo o mom vratu, onda bih
Razumem.
Mogu li u poverenju izraziti jedno miljenje? Svakako.
Onda bi trebalo da neko upozori Novi Rim da ne preti uprazno.
Hanegan bi lako mogao da raspne nekoliko desetina Markusa Apola. Onda e novi muenici
dostii Nebo; Novi Rim ne preti uprazno. Ton je uzdahnuo. Pretpostavio sam da ete na to gledati
tako, ali obnavljam svoju ponudu da odem.
Nonsens. Koje god da si nacionalnosti, tvoja opta ljudskost ini da si dobrodoao.
Ali pukotina se pojavila. Naunik se posle toga drao svog drutva, retko razgovarajui sa
kaluerima. Njegov odnos prema Bratu Kornhoeru postade primetno formalan, iako je taj pronalaza
provodio svakog dana po sat ili dva servisirajui i pregledajui dinamo i lampu i informiui se o
napretku Tonovog posla, koji je sad obavljan neuobiajeno urno. Oficiri su se retko uputali u
kretanje izvan konaka.
U regionu se osetie nagovetaji egzodusa. Uznemiravajue glasine su stizale iz Ravnica. U selu
Senlaj Bovic, ljudi poee da pronalaze razloge za iznenadan polazak u hodoaa ili u posete
drugim zemljama. ak su i prosjaci i lutalice naputali grad. Kao i uvek, trgovci i zanatlije su se nali
pred neprijatnim izborom da ili prepuste svoju imovinu provalnicima i pljakaima, ili ostanu uz nju i
posmatraju kako je neko otima.
Komitet graana na elu sa gradonaelnikom sela posetio je manastir i zatraio sklonite za
graane u sluaju invazije. Moja poslednja ponuda, ree iguman posle nekoliko sati raspravljanja,
jeste sledea: primiemo sve ene, decu, invalide, i starce, bez izuzetka. Ali to se tie mukaraca
sposobnih da nose oruje, razmotriemo svakog pojedinano, a neke emo moda odbiti. ,Zato?
navaljivao je gradonaelnik.
To bi trebalo da bude oigledno, ak i tebi! ree Dom Paulo otro.
Moemo i mi biti napadnuti, ali ako ne budemo napadnuti direktno, neemo se meati. Neu
dozvoliti da iko upotrebi ovo mesto kao garnizon iz koga bi pokretao protivnapade, ako jedini napad
bude na samo selo.
Zato emo kad se radi o mukarcima sposobnim da nose oruje morati da insistiramo da poloe
zakletvu - da e pod naom komandom braniti manastir. A mi emo od sluaja do sluaja odluivati
da li se u zakletvu moemo pouzdati ili ne.
To nije fer! zavijao je jedan lan komiteta. Vi ete diskriminisati
Samo protiv onih kojima ne moemo verovati. ta je? Da li ste se nadali da ete ovde
stacionirati rezervne snage? E, to nee biti doputeno. Neete imati bazu ni za koji deo gradske
milicije ovde. To je konano.
Pod tim okolnostima, komitet nije mogao odbiti ma kakvu ponuenu pomo. Dalje rasprave nije
bilo. Dom Paulo je nameravao da primi sve i svakoga, kad nastupi as, ali da zasad suzbije one
planove sela koji bi upleli manastir u vojne stvari. Kasnije e doi oficiri iz Denvera sa slinim
zahtevima; oni e biti manje zainteresovani za spasavanje ljudskih ivota, a vie za spasavanje svog
politikog reima. Nameravao je i njima da da slian odgovor. Manastir je podignut kao tvrava vere
i znanja, i on je reio da ga takvim i sauva.
Pustinjom povrvee lutalice sa istoka. Trgovci, traperi, gonii stoke, kreui se ka zapadu
donosili su vesti iz Ravnica. Stona kuga je masovno kosila krda nomada; inilo se da neposredno
predstoji glad.
Posle pada laredanske dinastije, laredanska vojna sila je pocepana pobunom. Neki su se vraali u
svoju domovinu kao to im je nareeno, ali drugi su se sumorno zakleli da e marirati na Teksarkanu
i da nee stati dok ne skinu glavu Haneganu Drugom ili ne poginu to pokuavajui. Tako oslabljeni
rascepom, Laredanci su sve vie stradali od kratkotrajnih napada ratnika Pobesnelog Medveda koji
su bili eljni da se osvete onima koji su doneli stonu kugu. ukalo se da je Hanegan velikoduno
ponudio da prihvati narod Pobesnelog Medveda kao svoje zavisne tienike, pod uslovom da se
zakunu na vernost civilizovanom zakonu, prime u svoje savete njegove slubenike, i prime
hrianstvo. Podvrgni se ili umri od gladi bila je dilema koju su Hanegan i sudbina nametnuli
stoarskim plemenima. Mnogi e se opredeliti za smrt, radije nego da se svrstaju uz jednu
poljoprivredno-trgovaku dravu. Prialo se da Hongan Os urlie svoj prkos prema jugu, prema
istoku i prema nebu; ovo poslednje je ostvarivao tako to je spaljivao po jednog amana dnevno da bi
kaznio plemenske bogove to su ga izdali. Pretio je da e postati hrianin ukoliko e mu hrianski
bogovi pomoi da pokolje svoje neprijatelje.
Tokom jedne kratkotrajne posete grupe pastira, Poeta je nestao iz manastira. Ton Tadeo je prvi
primetio da pesnika nema u konaku, i prvi koji je pitao gde je taj lutajui versifikator.
Dom Paulovo lice se zboralo od iznenaenja. Jesi li siguran da je otiao? upita. On esto
provede po koji dan u selu, ili se popne na mesu da se raspravlja sa Bendaminom.
 Njegove stvari nisu tu, ree Ton. U njegovoj sobi nema nieg. Iguman je iskrivio usta. Rav
je to znak kad Poeta ode. Uzgred reeno, ako je stvarno nestao, ja bih ti savetovao da odmah naini
inventar tvoje imovine.
Ton se zamislio. Znai moje izme su Nesumnjivo.
Stavio sam ih napolje da budu izglancane. Nisu mi vraene. Tog istog dana pokuao je da mi
razvali vrata. Da razvali - ko, Poeta?
Ton Tadeo se kikotao. Bojim se da smo se sa njim malo alili. Kod mene je njegovo stakleno
oko. Pamtite onu no kad ga je ostavio na stolu u trpezariji?
Da.
Ja sam ga uzeo.
Ton je otvorio svoju kesu, jedan trenutak pipao po njoj, a onda poloio Poetino oko na igumanov
radni sto. Znao je da je kod mene, ali ja sam to stalno poricao. Ali smo se jo od tad zabavljali s
njim, ak smo pusti li glasine da je to ustvari ono davno izgubljeno oko Bejringovog idola i da treba
da bude vraeno muzeju. Posle nekog vremena sasvim se izbezumio. Naravno da sam nameravao da
ga vratim pre nego to poemo kui. Smatrate li da e se on posle naeg odlaska vratiti?
Sumnjam, ree iguman, bacajui pogled ka oku i stresajui se malo. Ali uvau ga za njega, ako ti
se tako svia, lako je podjednako verovatno da e se pojaviti u Teksarkani i tamo ga traiti. On tvrdi
da je to oko moan talisman.
Na koji nain moan?
Dom Paulo se nasmeio. Kae da mnogo bolje vidi kad ga nosi.
Kakva glupost! Ton zastade; oigledno uvek spreman da ma kojoj pomisli, pa i najudnijoj,
pokloni bar jedan trenutak razmatranja, dodao je: Nije li to glupost - osim ako popunjavanje prazne
one duplje na neki nain utie na miie obe one duplje? Da li to tvrdi? Samo se kune da bez
njega ne vidi podjednako dobro. Tvrdi da mu je ono potrebno radi percipiranja pravih znaenja -
iako mu ono, kad ga nosi, izaziva zaslepljujuu glavobolju. Ali ovek nikad ne zna da li Poeta kazuje
fakte, fantazije, ili alegorije. Ako je fantazija dovoljno pametna, sumnjam da bi Poeta priznao razliku
izmeu fantazije i fakta. Ton se tajanstveno nasmeio. Pre neki dan je ispred mojih vrata vikao da
je ono meni potrebnije nego njemu. To kao da nagovetava da je po njegovom miljenju to oko moan
feti - koristan svakome. Pitam se zato.
Rekao je da je oko tebi potrebno? O-ho! Sta vas razveseljuje?
Izvinjavam se. Verovatno je time hteo da uvredi. Bolje da ne pokuavam da objasnim Poetine
uvrede, jer moglo bi izgledati da sauestvujem u njima.
Nita to ne mari. Radoznao sam.
Iguman je bacio pogled na lik Svetog Lajbovica u uglu sobe.
Poeta je koristio to oko kao veitu alu, objasnio je. Kad je eleo da donese neku odluku, ili
da o neemu razmisli, ili da vodi debatu o neemu, stavljao je stakleno oko u duplju. Opet bi ga
izvadio im bi video neto to mu se ne svia, ili kad se pretvarao da neto previa, ili kad je eleo
da se pravi glup. Kad ga je nosio, dranje mu se menjalo. Braa su ga poela nazivati Poetinom
saveu a on je tu alu prihvatio. Drao je mala predavanja i demonstrirao prednosti uklonive
savesti. Pretvarao bi se da ga je obuzela neka frenetina prinuda - obino neto trivijalno - na primer
prinuda usmerena na flau vina. Nosei to oko, on bi milovao flau vina, oblizivao se, stenjao i jeao,
onda trgao ruke sa nje. Konano bi ga prinuda opet obuzela. Zgrabio bi flau, nasuo u vr moda
jedan naprstak vrna, onda bi zurio u njega jedan sekund. Ali onda bi savest prela u protivnapad, i on
bi bacio vr na drugi kraj sobe. Uskoro bi opet dobacivao raskalane pogleda flai, poinjao da jei i
balavi, ali ipak se borei protiv prinude Iguman se kikotao. Uasno za gledanje. Konano,
kad bi se umorio, iupao bi to svoje stakleno oko. im bi oko bilo napolju, oputao bi se iznenadno.
Prinuda mu vie nije bila prinudna. Hladan i arogantan, tada, on bi uzeo flau, pogledao unaokolo i
nasmejao se. Ipak u to uiniti, rekao bi. I onda, dok bi svi oekivali da e piti vino, on bi nabacio
svetaki osmeh i sipao celu flau sebi na glavu. Prednosti uklonive savesti, vidi.
Znai on misli da mi je ona potrebnija nego njemu. Dom Paulo je slegnuo ramenima. On je
samo Poeta-bear! Naunik je huknuo razonoeno. ukao je prstom staklasti sferoid, kotrljao ga
palcem po stolu. Iznenada se nasmejao. To mi se prilino dopalo. Mislim da znam kome je ovo
potrebnije nego Poeti. Moda u ga ipak posle svega zadrati.
Uzeo je oko, bacio ga uvis, uhvatio, i neodluno pogledao igumana.
Paulo je samo ponovio sleganje ramenima.
Ton Tadeo je opet ubacio oko u svoju kesu za novac. Dobie ga ako ikad doe da ga zatrai. Ali,
uzgred reeno, hteo sam da vam kaem: moj je posao ovde skoro gotov. Odlazimo kroz nekoliko
dana. Zar te ne zabrinjavaju borbe u Ravnicama? Ton Tadeo j namrteno gledao u zid.
Ulogoriemo se na jednoj mesi, oko nedelju dana jahanja na istok odavde. Jedna grupa, ovaj
Naa pratnja e se tamo sastati sa nama. Iskreno se nadam, ree iguman, uivajui u utivom
iskazivanju estoke ironije, da vaa grupa pratilaca nije izvrila reverziju svog politikog
opredeljenja od kad ste sklopili va sporazum. U poslednje vreme sve je tee razlikovati saveznike
od neprijatelja. Ton je pocrveneo. Mislite, naroito ako stiu iz Teksarkane? Nisam to rekao.
Budimo otvoreni jedan s drugim, Oe. Ne mogu se boriti protiv vladara koji mi omoguuje rad -
bez obzira ta mislim o njegovim politikim principima i postupcima. Dajem utisak, povrinski, da ga
podravam, ili bar da ga ne primeujem - i to inim za dobro kolegijuma.
Ako on proiri svoje teritorije, kolegijum moe od toga i nehotice imati koristi. Ako kolegijum
prosperira, oveanstvo e od naeg rada imati koristi.
Imae, moda, oni koji preive.
Tano - ali to je uvek u svakom sluaju tano. Nije, nije - pre dvanaest vekova ak ni oni koji
su preiveli nisu imali koristi. Moramo li opet tim putem? Ton Tadeo je slegnuo ramenima. ta ja tu
mogu? upita zlovoljno.
Hanegan je vladar, ne ja.
Ali ti obeava da e poeti ponovno uspostavljanje vlasti oveka nad Prirodom. A ko e
kontrolisati upotrebu te vlasti? Ko e tu vlast upotrebiti? Kako e tog nekog zauzdati? Jo uvek je
mogue donositi odluke te vrste. Samo, ako ih tj i tvoja grupa ne donesete sada, neko drugi e ih
uskoro doneti umesto vas. oveanstvo e imati koristi, kae. Ko e dopustiti da tako bude? Vladar
koji se potpisuje slovom iks?
Ili stvarno veruje da e va kolegijum moi da se odri iznad njegovih ambicija, kad on bude
poeo da uvia da ste mu korisni? Dom Paulo nije oekivao da ga ubedi. Ipak, sa tugom je primetio
da ga Ton slua sa tromim strpljenjem oveka koji se dosauje jer slua argumente koje je odavno, na
nain po svom miljenju zadovoljavajui, opovrgao.
Ono to vi zapravo predlaete, ree naunik, jeste da jo malo priekamo. Da raspustimo
kolegijum, ili ga preselimo u pustinju, i da nekako - bez svog sopstvenog zlata i srebra - oivimo
jednu eksperimentalnu i teorijsku nauku nekim sporim, tekim nainom, i nikome to ne kaemo. Da
sauvamo sve to za dan kad ovek bude dobar i ist i svetaki raspoloen i mudar.
 Nisam mislio to da
Niste mislili to da kaete, ali je to ono to vae kazivanje znai.
Sauvajmo nauku u manastiru, nemojmo pokuati da je primenimo, nemojmo pokuavati da ma ta
uinimo u tom pravcu dok ljudi ne budu kao sveci. To ne moe tako ii. Vi to u ovom manastiru radite
ve generacijama.
Nita nismo krili.
Niste krili; ali ste tako tiho sedeli na tome, da niko nije znao da ovde znanja ima, a sem toga
nita niste sa njim inili. Kratkotrajni gnev je planuo u oima starog svetenika. Mislim da je
vreme da se upozna sa naim osnivaem, zarea, pokazujui prstom ka drvenoj skulpturi u uglu.
Bio je naunik kao i ti, pre nego to je svet poludeo a on pobegao u sklonite. Zanovao je ovaj Red
da bi spasao ta se spasti moglo od zabeleaka prole civilizacije. Spasti od ega, i za koga?
Pogledaj na emu on stoji - vidi ta je potpala za lomau? Vidi knjige? Eto kako je malo svet eleo
tvoju nauku tada, i vekovima potom. I tako je on umro za nas. Kad su ga polivali gorivnim uljem, kau
da ih je zamolio za jednu au. Mislili su da on ne shvata i da misli da je to voda, pa su se smejali i
dali mu jednu au. On je tu au blagoslovio - neki kau da se tad gorivno ulje pretvorilo u vino - i
rekao: Hic est enim calix Sanguinis Mei, i popio, a onda su ga obesili i zapalili. Da ti proitam listu
naih muenika? Da ti imenujem sve bitke koje smo vodili da bi ove spise ouvali netaknutim? Sve
kaluere koji su u kopirnici oslepeli? Za tvoju korist! I ti kae da nita nismo uinili, da smo tiinom
sakrili znanje. Niste namerno, ree naunik, ali efekat je bio takav - a delovali ste iz istih onih
motiva za koje implicirate da bi trebalo da budu i moji. Ako pokuate da uvate znanje po strani sve
dok svet ne postane mudar, Oe, onda ga svet nikad nee dobiti.
Vidim da je nesporazum bazine prirode! ree iguman nabusito.
Sluiti prvo Bogu, ili sluiti prvo Haneganu - to je izbor pred tobom. Onda nemam mnogo
izbora, odgovori Ton. Da li biste hteli da radim za Crkvu? Podsmeh u njegovom glasu se oseao
nepogreivo.
22

Bio je etvrtak u Oktavi Svih Svetih. Pripremajui se za odlazak.

Ton i njegova druina su u podrumu sreivali svoje beleke i zapise. On je privukao malu
monaku publiku; prijateljsko raspoloenje je jaalo to se vie primicao as odlaska. Iznad glave je
luna svetiljka i dalje praskala i dreavo sijala, ispunjavajui drevnu biblioteku plavo-belom
otrinom, dok je ekipa iskuenika umorno gurala runu okretaljku dinama. Neiskustvo iskuenika koji
je sad sedeo na merdevinama i podeavao duinu luka dovodilo je do neeljenog treperenja i
menjanja svetla;taj je zamenio ranijeg operatora, onog vetog, koji je sada leao u bolesnikim
prostorijama sa mokrim zavojima preko oiju.
Na pitanja o svome radu Ton Tadeo je odgovarao sa manje suzdravanja nego obino, jer ga oito
vie nisu brinule kontroverzne teme poput refrakcijske osobine svetlosti ili ambicija Tona Esera
Sona.
E, dakle, ako ova hipoteza nije besmislena, govorio je, onda mora biti mogue na neki nain je
potvrditi opservacijom. Hipotezu sam postavio uz pomo nekih novih - ili, tanije, vrlo starih -
matematikih formi sugerisanih naim prouavanjem vaih Memorabilija. ini se da ova hipoteza
nudi jednostavnije objanjenje optikih fenomena, ali, iskreno, u prvi mah nisam mogao da smislim
kako bih je testirao. Tu je pomogao va Brat Kornhoer. Sa osmehom je klimnuo glavom prema
pronalazau i pokazao skicu predloenog test-aparata.
ta je to? upitao je neko posle kraeg intervala zbunjenosti.
Pa - ovo je naslaga staklenih ploa. Zrak sunane svetlosti koji u tu naslagu udara pod ovim
uglom bie delom reflektovan a delom proputen. Reflektovani deo e biti polarizovan. Sad
podesimo naslagu tako da reflektovani zrak prolazi kroz ovo, to je ideja Brata Kornhoera, i pustimo
da zrak padne na ovu, drugu naslagu staklenih ploa. Ta druga je nametena tano pod pravim uglom
tako da e reflektovati polarizovani zrak skoro sasvim, a skoro nita od njega nee propustiti.
Gledajui kroz staklo, jedva emo ikakvo svetio videti. Sve je ovo pokuano. Ali sada, ako je moja
hipoteza tana, zatvaranje ovog prekidaa na namotaju za stvaranje polja, delu - Brata Kornhoera,
trebalo bi da izazove iznenadno jaanje proputene svetlosti. Ako ne izazove slegnuo je
ramenima,
onda hipotezu bacamo napolje.
Mogli biste umesto toga da izbacite namotaj napolje, sugerisao je Brat Kornhoer skromno.
Nisam siguran da e proizvesti dovoljno jako , polje.
Ja jesam. Postoji kod tebe neki poseban instinkt za te stvari. Meni je mnogo lake da razvijem
neku apstraktnu teoriju nego da konstruiem neko praktino sredstvo, pomou koje bih je testirao. Ali
ti ima panje vredan talenat da sve sagleda u terminima zavrtanja, ica i soiva, dok ja jo
razmiljam u apstraktnim simbolima. Ali te apstrakcije meni, na poetku, nikad ne bi pale na pamet.
Ton Tadeo.
Bili bismo mi dobra ekipa, Brate. Kamo sree da nam se ti pridrui u kolegijumu, bar na neko
vreme. Misli li da bi ti iguman dopustio odsustvo?
Ne bih se usudio da nagaam, promrmlja pronalaza sa iznenadnom nelagodnou.
Ton Tadeo se okrete ostalima. uo sam da se spominju braa na odsustvu. Zar nije istina da su
neki lanovi vae zajednice privremeno zaposleni negde drugde?
 Samo vrlo mali broj njih. Ton Tadeo, ree jedan mladi svetenik.
Nekada je Red davao inovnike, pisare i sekretare svetovnoj administraciji, i dvorovima,
kraljevskim i crkvenim. Ali to je bilo u vremenima najveih nevolja i najveeg siromatva ovde u
manastiru. Bilo je dana kad su nas braa koja su radila na odsustvu spasla umiranja od gladi. Ali to
vie nije potrebno, i retko se ini. Naravno, imamo nekolicinu brae na studijama u Novom Rimu,
ali E to je to! ree Ton sa iznenadnim oduevljenjem. Stipendija na kolegijumu za tebe, Brate.
Razgovarao sam sa tvojim igumanom, i Da? upita mladi svetenik.
Pa, iako se o poneemu ne slaemo, mogu da shvatim njegovu taku gledita. Pomiljao sam da
bi jedna razmena studenata mogla da pobolja odnose. Bila bi uplaena stipendija, dabome, i siguran
sam da bi je va iguman mogao dobro upotrebiti. Brat Kornhoer nae glavu ustranu, ali ne ree nita.
Ma hajde sad! nasmeja se naunik. Tebi ovaj poziv izgleda nije po volji, Brate?
Polaskan sam, naravno. Ali o takvim stvarima ne treba da odluujem ja.
Pa, to shvatam, naravno. Ali ne bih ni sanjao da pitam tvog igumana ako se ta ideja tebi ne
svia. Brat Kornhoer je oklevao. Posvetio sam se Religiji, ree najzad, a to znai - ivot
posvetiti molitvi. Mi smatramo da je i na rad jedna vrsta molitve. A ovo Pokazao je ka svom
dinamu. meni doe vie kao igra. Meutim ako bi me Dom Paulo poslao Ti bi nerado
poao, dovri naunik kiselo. Siguran sam da bih mogao ubediti kolegijum da alje tvom igumanu
bar sto zlatnih hanegana godinje dok si sa nama. Ja Zastao je i pogledao uokolo, primeujui
izraze na njihovim licima. Pardon, jesam li rekao neto ravo? Na pola puta niz stepenite iguman
zastade da osmotri grupu u podrumu. Nekoliko praznih lica se okrenulo ka njemu. Posle nekoliko
sekundi Ton Tadeo je primetio igumanovo prisustvo i prijatno klimnuo glavom.
Upravo smo govorili o vama. Oe, ree on. Ako ste uli, moda bi trebalo da objasnim
Dom Paulo odmahnu glavom. Nije potrebno. Ali ja bih rado razgovarao o
Zar to ne moe da eka? Ba sad urim. Naravno, ree naunik.
Vratiu se brzo. Opet ode uz stepenice. U dvoritu ga je ekao Otac Golt.
Jesu li ve uli, Gosdaru? upita nastojnik sumorno.
Nisam pitao, ali sam siguran da nisu, odvrati Dom Paulo. Tamo dole se samo bave nekim
zaludnim priama. Neto o tome da Brat Kornhoer poe u Teksarkanu sa njima. Onda nisu uli, to
je sigurno. Da. Dakle, gde je on?
U konaku, Gosdaru. Lekar je sa njim. U delirijumu je. Koliko brae zna da je on ovde?
Priblino etvoro. Pevali smo None kad je uao u dvorite. Reci toj etvorici da ne govore
nikome. Onda se pridrui naim gostima u podrumu. Samo budi prijatan, i ne dopusti im da saznaju.
Ali zar im ne treba rei pre nego to pou, Gosdaru? Svakako. Ali neka se prvo spreme. Ti zna
da ih ovo nee spreiti da krenu kui. Zato, da bi neprijatnost bila to manja, ekaemo do poslednjeg
trenutka i onda im rei. Nego, ima li to kod sebe? Ne, ostavio sam ga sa njegovim hartijama u
konaku. Idem da ga vidim. A sad, upozori onu brau, pa se pridrui naim gostima.
Da, Dome.
Iguman ode ka konaku. Kad je ulazio, Brat Farmaceut je upravo naputao begunevu sobu.
Hoe li preiveti. Brate?
Ne mogu znati, Gosdaru. Zlostavljanje, izgladnjavanje, izlaganje silama prirode, groznica - pa,
ako je Boja volja Slegnuo je ramenima.
Mogu li da govorim sa njim?
Siguran sam da to nee nita izmeniti. Ali on ne pria razumno. Iguman je uao u sobu i tiho
zatvorio vrata za sobom.
Brate Klarete?
Ne opet, zavapi ovek na postelji. Za ljubav Boju, ne opet rekao sam vam sve to znam.
Izdao sam ga. A sad me prosto ostavite. Dom Paulo saaljivo pogleda dole, na sekretara pokojnog
Markusa Apola. Bacio je pogled na pisareve ake. Tamo gde su nekad bili nokti, ostale su sad samo
zagaene rane.
Iguman se stresao i okrenuo malom stolu blizu kreveta. U maloj hrpi hartija i linih stvari zaas je
naao grubo tampani dokument koji je begunac sa sobom doneo sa istoka: HANEGAN
GRADONAELNIK,
Milou
Bojom:
Suveren
Teksarkane, Imperator Lareda, Branitelj Vere, Doktor pravnih nauka.
Poglavica nomadskih Kanova, i Vrhovni Vakero Ravnica, SVIM BISKUPIMA, SVETENICIMA
I PRELATIMA Crkve irom Naeg Kraljevstva kojim opravdano vladamo. Pozdravi i PAZITE
DOBRO, jer ovo je ZAKON, kako videlicet pie: (1) Poto je izvesni strani vladar, neki Benedikt
XXII, Biskup Novog Rima, zamiljajui da uspostavi nad svetenstvom ove nacije vlast koja nije po
pravu njegova, usudio se da pokua, prvo, da stavi Teksarkansku Crkvu pod kaznu interdikta, i drugo,
kasnije da suspenduje tu kaznu, stvarajui tako veliku zabunu i duhovnu zanemarenost meu svim
vernima. Mi, jedini legitimni vladar nad Crkvom u ovoj kraljevini, delujui u saglasnosti sa koncilom
biskupa i svetenika, ovim proglaavamo Naem lojalnom narodu da je spomenuti vladar i biskup,
Benedikt XXII, jeretik, kupac titule, ubica, sodomit i ateista, nedostojan ma kakvog priznanja od
strane Svete
Crkve u zemljama Nae kraljevine, imperije ili protektorata. Ko slui njemu, nama ne slui.
(2) Neka bude znano, dakle, da su i dekret o interdiktu i dekret o njegovom suspendovanju ovim
PONITENI, ANULIRANI, PROGLAENI NEVAEIM I BESPREDMETNIM jer nikad i nisu
imali nikakvu vrednost
Dom Paulo je samo ukratko pogledao ostatak teksta. Nije bilo potrebe da ita dalje.
Gradonaelniko PAZITE DOBRO je zapovedilo da svi svetenici u Teksarkani imaju dozvolu za
rad; uinilo da upotreba Sakramenata od strane onih bez takve dozvole odsad bude zloin; i, odredilo
da e polaganje zakletve na vernost vrhovnoj vlasti gradonaelnikoj biti neophodan uslov za
priznavanje i dobijanje dozvole za rad. Bilo je potpisano ne samo Gradonaelnikovim krstom, nego i
imenima nekolicine biskupa ija su imena igumanu bila nepoznata.
Odbacio je dokument na sto i seo pokraj kreveta. Beguneve oi bile su otvorene, ali on je samo
zurio u plafon i dahtao.
Brate Klarete? ree iguman upitno i blago. Brate U podrumu naunikove oi zasvetlee
hvalisavim oduevljenjem specijaliste koji zadire u polje rada nekog drugog specijaliste reen da
ispravi ogromno podruje konfuzije. Zapravo jesam! ree, odgovarajui na pitanje jednog
iskuenika., Jesam pronaao ovde jedan izvor koji bi trebalo, ini mi se, da interesuje Ton Mahoa.
Naravno, istoriar nisam, ali
Ton Maho? Nije li to onaj koji, hm, pokuava da ispravi Genezis?20 upita Otac Golt ironino.
Da, to je Naunik zauta, bacajui uplaeni pogled ka Goitu. U
redu je ree svetenik sa smekom. Mnogi od nas imaju oseanje da je Genezis manje-vie
alegorijsko delo. ta ste otkrili? Nali smo jedan predpotopski fragment koji nagovetava, kako se
meni ini, jednu veoma revolucionarnu koncepciju. Ako ja taj fragment dobro interpretiram, ovek je
stvoren tek pred samo unitenje poslednje civilizacije.
ta-a-a? Onda odakle civilizacija? Nisu je razvili ljudi. Izgradila ju je prethodna rasa, koja je
izumrla u Diluvium lgnis-u.
Ali Sveto pismo je hiljadama godina starije od tog Diluvijuma! Ton Tadeo je znaajno utao.
Vi predlaete misao, ree Golt kome je odjednom bilo neprijatno, da mi nismo potomci
Adamovi? Nismo u rodu sa onim istorijskim oveanstvom?
ekaj! Nudim samo nagaanje da je ona rasa pre Potopa plamena, koja je sebe nazivala
ljudskom, uspela da stvori ivot.
Neposredno pre pada svoja civilizacije uspeli su da stvore pretke ovog dananjeg oveanstva -
po slici svojoj - kao rasu slugu. Ali ak i ako potpuno odbacite Otkrovenje, to vam je potpuno
nepotrebna komplikacija, prosto sa stanovita zdravog razuma!, bunio se Otac Golt.
Iguman je dotle bio tiho siao niz stepenice. Zastao je na donjem odmoritu i sluao ne verujui
svojim uima.
Moglo bi tako izgledati, ubeivao ga je Ton Tadeo, dok ne razmisli koliko bi stvari time bilo
objanjeno. Zna za legende o Brisanju znanja, Simplifikaciji. One sve imaju vie smisla, ini mi se,
ako ovek posmatra Simplifikaciju kao pobunu jedne stvorene rase slugu protiv rase koja ju je
stvorila, kao to ta fragmentarna referenca nagovetava. Time bismo takoe objasnili zato dananje
oveanstvo izgleda tako inferiorno u odnosu na drevno, zato su nai preci zapali u varvarstvo kad
su njihovi gospodari izumrli, zato

20 Genezis (Genesis) - knjiga o Postanju, o stvorenju sveta, religijski odgovor na

kosmogonijsko pitanje. (Prim.prev.)

Bog neka se smiluje ovoj kui! povika Dom Paulo, hitajui krupnim koracima ka tom svodu.
Potedi nas, Gospode - ne znamo ta smo uinili.
Trebalo je da znam, promrmlja naunik obraajui se svetu uopte.
Stari svetenik je nastupao ka svom gostu kao Nemeza.21 Znai mi smo samo stvorovi stvorova,
dakle. Gospodine Filozofe? Napravili nas bogovi manji od Boga, i zato je razumljivo da smo manje
savreni - iako to naravno nije naa krivica.
To je samo jedno nagaanje, ali njime bi se mnogo toga objasnilo, ree Ton kruto, nevoljan da
se povue.
I razreilo mnogo ega, zar ne? Onda je ovekova pobuna protiv njegovih tvoraca nesumnjivo
bila samo opravdani tiranicid22 protiv beskonano zlih sinova Adamovih. Nisam rekao pokai
mi. Gospodine Filozofe, tu zapanjujuu referencu!
Ton Tadeo je urno prelistao svoje beleke. Svetio je neprestano mirkalo zato to su se
iskuenici koji su gurali okretaljku trudili da uju.
Naunikova mala publika je bila u stanju oka sve dok igumanov burni ulazak nije razbio tupu
nelagodnost kod slualaca. Kalueri su aputali izmeu sebe; neko se usudio da se nasmeje.
Evo, objavi Ton Tadeo, dodajui nekoliko stranica beleaka Dom Paulu.
Iguman je jedan tren besno zurio u njega, zatim poeo da ita.
Tiina je bila neugodna. Ovo si naao, pretpostavljam, u odeljku Neklasifikovano? upita
posle nekoliko sekundi.
Da, ali
Iguman nastavi sa itanjem.
Pa, valjda bi trebalo da dovrim pakovanje, promrmlja naunik, nastavljajui sreivanje svojih
hartija. Kalueri su se nemirno pomicali tamoamo, kao da ele da se tiho odunjaju. Kornhoer je
stajao usamljen i sumorno razmiljao.
Posle nekoliko minuta itanja Dom Paulo, zadovoljivi se, naglo dodade beleke svom
nastojniku. Iege! zapovedio mu je nabusito.
Ali ta?

21 Nameza (Namesis) - boginja osvete, simbol unitenja. (Prim.prev.)

22 Tiranicid, ubistvo tiranina. Postojale su teorije da svako ima puno pravo da ubije tiranina,
tj. da je tiranicid opravdan. (Prim.prev.)

Fragment nekog komada ili dijaloga, ini se. Video sam ovo ranije.
Neto o nekim ljudima koji su stvorili sebi robove, vetake ljude. A robovi se pobunili protiv
svojih tvoraca. Da je Ton Tadeo proitao De Inanibus Veleasnog Boedulusa, naao bi da je ovo
klasifikovano kao verovatno basna ili alegorija. Ali bi moda Ton malo mario za ocenu Veleasnog
Boedulusa, jer ocene moe da izrie i sam. Ali kakva vrsta
Iege!
Golt je uzeo beleke i povukao se ustranu. Paulo se opet okrenuo nauniku i progovorio utivo,
informativno, naglaeno: Prema slici Boga stvorio ih je: muko i ensko je stvorio.
Moje primedbe su bile samo nagaanja, ree Ton Tadeo.
Sloboda da se nagaa potrebna je A Gospod Bog uze oveka i postavi ga u raj
zadovoljstava, da ga ukraava i uva. I
radi napretka nauke. Ako vi hoete da budemo sputani lepom vernou, nerazumnom
dogmom, onda znai da elite Bog mu zapovedi, govorei: sa svakog drveta u raju e jesti: ali
sa drveta znanja o dobru i zlu
da svet ostane u istoj crnoj neukosti i praznoverici protiv koje kaete da se va red
nee jesti. Jer ma kog dana ako sa tog drveta bude jeo, umree smru uasnom.
borio. Niti bismo ikad mogli savladati glad, zarazne bolesti, ili nakazna roenja, niti uiniti
svet iole boljim nego to je l zmija ree eni: Bog zna da onog dana kad sa njega budete jeli,
oi e vam se otvoriti, i biete kao Bogovi, znaete dobro i zlo.
ve dvanaest vekova, ako svaki smer razmiljanja bude zapreen i svaka nova misao
osuena Nikad nije bio nimalo bolji, nikad nee biti nimalo bolji. Bie samo bogatiji ili
siromaniji, tuniji ali ne mudriji, sve do samog poslednjeg dana.
Naunik je bespomono slegnuo ramenima. Vidite? Znao sam da ete se uvrediti, ali rekli ste
mi Ma, koja korist? Vi imate svoje sagledavanje toga.
To sagledavanje koje sam citirao, Gospodine Filozofe, nije bilo sagledavanje naina kako je
svet stvoren, nego naina kako je nastupilo iskuenje koje je dovelo do Pada. Da li ti je to promaklo?
I zmija ree eni
Da, da, ali sloboda miljenja je esencijalna
 Niko nije pokuao to da ti oduzme. Niti je iko uvreen. Ali zloupotrebiti intelekt iz razloga
gordosti, tatine, ili beanja od odgovornosti, to je voe sa istog tog drveta. Vi dovodite u pitanje
asnost mojih motiva? upita Ton smraujui se.
Ponekad dovodim u pitanje asnost svojih. Ni za ta te ne optuujem. Ali zapitaj se ovo: zato te
ispunjava oduevljenjem skok sa tako krhke odskone daske na tako fantastinu hipotezu? Zato eli
da diskredituje prolost, ak da dehumanizuje prolu civilizaciju? Tako da ne bude potrebno da
ui na njihovim grekama? Moe li se raditi o tome da ne moe podneti da si samo ponovo
otkriva nego mora stei oseanje da si takoe i stvaralac? Ton proita jednu kletvu. Ovi
dokumenti treba da dospeju u ruke kompetentnih ljudi, ree on besno. Kakva je ovo ironija!
Svetlost je zapucketala i ugasila se. Nije to bio kvar mehanizma.
Iskuenici za okretaljkom su obustavili rad.
Donesite svee, progovori iguman.
Donesoe svee.
Silazi, ree Dom Paulo iskueniku na merdevinama. I donesi tu stvar sa sobom. Brate
Kornhoer? Brate Kom Upravo je uao u magacin, Gosdaru. Pa, zovi ga. Dom Paulo se opet
okrenuo nauniku, dajui mu sada dokument naen meu linim stvarima Brata Klareta. itaj, ako
moe videti samo pri svetlosti svee. Gospodine Filozofe! Gradonaelniki edikt?
itaj i raduj se tvojoj dragoj slobodi. Brat Kornhoer se opet uunjao u prostoriju. Nosio je ono
teko raspee koje je svojevremeno sklonjeno sa vrha svoda da bi se oslobodilo mesto za novatorsku
lampu. Dodao je krst Dom Paulu.
Kako si znao da ovo hou?
Samo sam zakljuio da je otprilike vreme za to, Gosdaru. Slegnuo je ramenima.
Starac se popeo uz merdevine i vratio raspee na mesto, okainjui ga o gvozdenu kuku. U
svetlosti svea Hristovo telo je svetlucalo zlatom. Iguman se okrenuo i obratio se svojim kaluerima.
Ko bude odsad itao pod ovim svodom, neka ita ad Lumina Christi!
Siao je sa merdevina, a dotle je Ton Tadeo ve trpao svoje poslednje hartije u veliki sanduk radi
kasnijeg sortiranja. Svetenika je osmotrio jednim opreznim pogledom, ali nije nita rekao.
Proitao si edikt?
Naunik klimnu glavom.
Ako eli, mada to nije nimalo verovatno, politiki azil ovde Naunik odmahnu glavom.
Mogu li te onda zamoliti da objasni svoju primedbu o stavljanju naih dokumenata u
kompetentne ruke? Ton Tadeo obori pogled. Bilo je to reeno u estini trenutka, Oe.
Povlaim je.
Ali ne prestaje da misli tako. itavo vreme si mislio tako. Ton to nije porekao.
Onda bi bilo uzaludno ponavljati moju molbu da se zaloi za nas - kad tvoji oficiri kau tvome
roaku kakav bi se fini garnizon mogao nainiti od ovog manastira. Ali za njegovo sopstveno dobro,
reci mu da u prolosti, kad se pojavljivala pretnja naim oltarima i Memorabilijama, nai preci nisu
oklevali da se odupru maem. Zastade. Odlazi li danas ili sutra?
Mislim da bi bolje bilo danas, ree Ton Tadeo tiho.
Narediu da se spreme zalihe. Okrenuo se da ode, ali je zastao da blago doda: Ali kad stigne
nazad, isporui svojim kolegama jednu poruku.
Naravno. Da li ste je napisali? Nisam. Samo reci da e ovde biti dobrodoao svako ko bude
eleo da studira, iako je osvetljenje slabo. Naroito Ton Maho. Ili Ton Eser on sa svojih est
sastojaka. Moraju ljudi neko vreme petljati sa grekama da bi ih odvojili od istina, rekao bih - samo
je vano da ne zgrabe greku gladno zato to ima prijatniji ukus. Takoe im reci, sine moj, da kad
doe vreme, a doi e sigurno, da pribeite zatreba ne samo svetenicima nego i filozofima - reci im
da su ovde nai zidovi debeli. Onda je klimanjem glave otpustio iskuenike, i tekim hodom se
popeo uz stepenite da bi u svojoj radnoj sobi bio sam. Jer ona Furija je opet uvrtala njegovu utrobu;
znao je da se tortura blii.
Nunc dimittis servum tuum, Dom ine. Quia viderunt ocu li mei salu tare
Moda e ovog puta uvrnuti ba sasvim i osloboditi me, razmiljao je, obuzet gotovo nadom.
Poeleo je da pozove Oca Golta i ispovedi mu se, ali je zakljuio da je bolje sa time priekati dok
gosti ne odu. Opet se zagledao u edikt.
Uskoro je njegove muke prekinulo kucanje na vratima.
Moe li doi kasnije?
Bojim se da kasnije neu biti tu, odgovori jedan prigueni glas iz hodnika.
A, Ton Tadeo - pa, ui. Ispravio se Dom Paulo; vrsto je ovladao bolom, ne pokuavajui da ga
ukloni, nego samo da ga kontrolie kao kakvog neposlunog slugu.
Naunik je uao i stavio na igumanov sto jedan sveanj hartija.
Mislio sam da ispravno postupanje zahteva da vam ovo ostavim, ree.
A ta imamo ovde?
Skice vaih fortifikacija. One skice koje su oficiri pravili. Predlaem da ih odmah spalite.
Zato si ovo uinio? proaputa Dom Paulo. Posle nae svae dole
Nemojte me pogreno shvatiti, prekide ga Ton Tadeo. U svakom sluaju bih ih vratio - to je
pitanje asti, da ne dopustim da oni vae gostoprimstvo zloupotrebe za ali nije bitno. Da sam
vratio skice ranije, oficiri bi imali puno vremena i mogunosti da nacrtaju novi komplet. Iguman
polako ustade, pruajui nauniku ruku.
Ton Tadeo je oklevao. Ne obeavam da u se zalagati za vas Znam.
jer smatram da ono to ovde imate treba da bude svetu otvoreno.
Jeste, bilo je, i bie.
Rukovali su se izvetaeno; Dom Paulo je znao da to nije simbol ma kakvog primirja, nego samo
znak uzajamnog respekta izmeu neprijatelja. Moda nikad i nee biti bolje od toga.
Ali zato se drama mora odigrati ponovo?
Odgovor je bio blizu, na dohvatu ruke; i sad zmija apue: jer Bog zna da onog dana kad sa tog
drveta budete jeli, oi e vam se otvoriti, i biete kao bogovi. Stari Otac lai veto je koristio
poluistine: kako ete to znati dobro i zlo, ako ne probate po malo? Okusite i budite kao bogovi.
Ali ljudima ni beskonana mo, niti beskonana mudrost, ne mogu doneti boansku visinu. Za to
je potrebna i beskonana ljubav.
Dom Paulo je pozvao mlaeg svetenika. Bliilo se vreme da ode.
A uskoro e Nova godina.
To je bila godina kad su nezapamene kie obasule pustinju, tako da je semenje odavno suvo sad
naglo procvetalo.
To je bila godina kad su nagovetaji civilizacije stigli nomadima Ravnica, godina kad su ak i
stanovnici Lareda poeli da mrmljaju da se moda sve ipak okonalo na najbolji nain. Rim se nije
slagao.
Te je godine privremeni sporazum izmeu drava Teksarkane i Denvera ratifikovan i pogaen. To
je bila godina kad se Stari Jevrejin vratio svojim ranijim zanimanjima Lekara i Lutalice, godina kad
su kalueri Albertinskog Reda Svetog Lajbovica sahranili jednog igumana i poklonili se novome. U
budunost se gledalo sa blistavim nadama.
To je bila godina kad je sa istoka dojahao jedan kralj, da pokori i prisvoji zemlju. To je bila
godina oveka.
23

Bejae neprijatno vrelo pokraj sunane staze koja je vodila rubom poumljenih bregova; vruina
je pogorala Poetinu e. Posle dueg vremena oamueno je digao glavu sa zemlje i pokuao da
pogleda uokolo. Guva je bila okonana; uglavnom je sve mirovalo, sem konjikog oficira. Leinari
su, jedrei polako, upravo sletali.
Tu je lealo nekoliko mrtvih izbeglica, jedan mrtav konj, i pod njim, prignjeen, konjiki oficir u
agoniji. Taj se povremeno pribirao i tiho jaukao.
Jednom je jaukao dozivajui majku, drugi put dozivajui svetenika.
Ponekad je kroz jauke traio da mu se dovede njegov konj. Njegovo je jaukanje uznemiravalo
leinare i ljutilo Poetu koji je ionako bio zlovoljan.
Bio je to sada jedan veoma maloduan pesnik. Nikad nije oekivao da e svet postupati utivo,
kako dolikuje, ili uopte razumno, i svet je retko kad postupao tako; esto je Poetu hrabrila
izdrljivost prostatva i stupidnosti sveta. Ali nikad ranije nije svet pogodio Poetu kurumom iz
muskete u stomak. To ga nije ni najmanje ohrabrilo.
Jo gore, sad nije mogao okrivljavati stupidnost sveta, nego samo svoju sopstvenu. Sam Poeta je
uinio greku. Gledao je svoja posla i nikom nije smetao, a onda je primetio kako sa istoka prema
bregu galopom dolazi grupa izbeglica, a za njom, gonei je na malom rastojanju, konjiki odred. Da
bi izbegao guvu, sakrio se iza nekog bunja koje je raslo na ivici strmine nadnete nad stazu: pravi
vidikovac, mesto sa koga je mogao posmatrati itav spektakl a ostati neprimeen. Nije to bila Poetina
bitka. Nije ga ama ba nimalo zanimalo kakvi su politiki i religijski ukusi begunaca i konjanika koji
su ih gonili. Ako je bilo pisano da doe do pokolja, sudbina nije mogla nai svedoka manje
zainteresovanog od Poete. Otkud, onda, taj slepi impuls?
Taj impuls ga je naterao da skoi sa strmine na oficira u sedlu i zgrabi no koji je ovome bio o
pojasu, a onda tri puta zarije taj no u oficira. Onda su obojica pali na zemlju. Nije mogao da shvati
zato je to uinio. Nita nije postignuto. Vojnici toga oficira su iz puke pogodili Poetu, pre nego to
je stigao da skoi na noge. Pokolj izbeglica se nastavio. Onda svi konjanici odjahae da gone druge
begunce, a mrtve ostavie.
uo je kranje svog stomaka. Uzaludnost, avaj, pokuaja da se svari puana kugla. Najzad je
zakljuio da je ovo beskorisno delo uinio zbog onog to se zbilo sa tupom sabljom. Da je oficir tu
enu jednostavno posekao jednim istim udarcem iz sedla i odjahao, Poeta bi ignorisao taj in. Ali
onako zasecati, zasecati, pa iznova, iznova
Nije hteo ponovo da misli o tome. O vodi je mislio.
O Boe o Boe alio se oficir.
Idui put naotri svoj kuhinjski pribor, zaita Poeta.
Ali nee biti idueg puta.
Poeta se nije mogao setiti da se ikad plaio smrti, ali je podozrevao da Provienje kuje najgoru
zaveru protiv njega u pogledu naina kako e on umreti kad nastupi vreme da ode. Oekivao je da e
iv trunuti. Polako i uz ne ba prijatne mirise. Neka poetska intuicija ga je upozoravala da e umreti
kao mehurava leprozna grudva, ispunjen kukavikim pokajanjem ali suvie kriv da bi mu ita bilo
oproteno. Nikad nije oekivao neto tako sirovo i konano kao to je metak u stomak, i to jo bez
ikakve publike koja bi mogla sluati njegove samrtnike ale. Poslednje to su od njega uli kad su ga
pogodili bilo je: Uuuf! - njegov testament potomstvu. Uuuf! - eto, jedan memorabilijum za tebe,
Najvii Gosdaru.
Oe? Oe? jeao je oficir.
Posle nekog vremena Poeta je skupio snagu i opet pridigao glavu, mirkanjem uklonio prljavtinu
iz oka, i prouavao oficira nekoliko sekundi.
Bio je siguran da je to onaj isti na kog je skoio, mada je tip sad imao kredno zelenu boju lica. To
to je tako blejao dozivajui svetenika zasmetalo je Poeti. Meu beguncima je lealo bar troje
mrtvih svetenika, a ipak oficir sad nije toliko povlaio razliku izmeu razliitih religijskih
opredeljenja. Moda u ja posluiti, pomisli pesnik.
Poeo je polako da se vue ka konjaniku. Oficir je primetio njegovo pribliavanje i rukom
potraio pitolj. Poeta zastade; nije oekivao da e ga ovaj prepoznati. Bio je spreman da se kotrlja u
zakon. Pitolj se klatio u njegovom pravcu. Jedan trenutak ga je gledao kako vrlja tamo-amo, a onda
odluio da nastupa dalje. Oficir je povukao obara. Hitac je promaio, i to za nekoliko metara;
utoliko gore.
Oficir se upravo trudio da ponovo napuni pitolj, kad mu ga je Poeta oduzeo. inilo se da je
oficir u delirijumu; uporno je pokuavao da se prekrsti.
Samo napred, humnu Poeta nalazei no.
Blagoslovi me, Oe, jer zgreio sam
Ego te absolvo, sine, ree Poeta i zari mu no u grlo.
Posle je naao oficirovu uturicu i otpio malo. Voda je bila topla od Sunca, ali mu se inila
izvrsnom. Leao je; pod glavom mu je, umesto jastuka, bio oficirov konj; ekao je da senka brda
prepuzi preko staze.
Isuse, ala boli! Ovo poslednje nee biti lako objasniti, pomisli on; pogotovu sad kad nemam
svoje oko. Ako uopte ima ta da se objanjava.
Pogledao je mrtvog konjanika.
Vrue je kao u paklu tamo dole, a? proaputao je promuklo.
Konjanik nije bio ba sklon da daje informacije. Poeta je otpio jo malo iz uturice, pa jo malo.
Iznenada je nastupilo veoma bolno kretanje creva. Zbog toga je trenutak ili dva bio veoma nesrean.
Leinari su kruto koraali, doterivali perje, gloili se oko ruka; jo nije bio stajanjem razmekan
kako treba. Nekoliko dana su ekali dolazak vukova. Bilo je hrane u izobilju za sve. Konano
pojedoe Poetu.
Kao i uvek, divlji crni nebeski strvinari su polagali jaja u odreeno doba godine i sa ljubavlju
hranili svoje mladune. Leteli su visoko nad prerijama i planinama i ravnicama, tragajui za
ispunjenjem onog dela sudbine ivota koji je po planu Prirode bio njihov. Njihovi su filozofi
dokazivali samo primenom istog razuma da je vrhovni Cathartes aura regnans stvorio svet
specijalno za leinare. Oni su ga zdravim apetitom oboavali mnogo vekova.
A tada, posle generacija tame, nastupie generacije svetlosti. I nazvae tu godinu letom
gospodnjim 3881. - godinom Njegovog mira, molili su se.

Fiat voluntas tua

24

Opet su postojali svemirski brodovi u tom veku, a posadu su im sainjavale kosmate

neverovatnosti, dvonone, kojima su pramenovi dlaka rasli, na anatomski neoekivanim mestima.
Svaalaka je to sorta bila. Pripadali su rasi koja je bila sasvim sposobna da se sebi divi u ogledalu,
a podjednako sposobna i da sebi preree grlo pred oltarom nekog plemenskog boga, na primer boga
Dnevnog Brijanja. Bila je to vrsta koja je sebe esto smatrala kao, bazino, rasu boanski
inspirisanih tvoraca alatki; ma koje inteligentno bie sa Arkturusa bi u sekundi uvidelo da je to,
bazino, rasa strasnih dralaca govora posle ruka.
Neizbeno je bilo, manifestovana je sudbina bila, oseali su oni (i to ne po prvi put) da takva rasa
krene i pokori zvezde. Da ih osvoji i nekoliko puta, ako zatreba, i onda o tom osvojenju svakako da
dri govore. Bilo je takoe neizbeno da takva rasa na novim svetovima podlegne starim bolestima,
ba kao na Zemlji ranije, u litaniji ivota i specijalnoj liturgiji oveka: stihove da je Adam, uzvraa
onaj ko je raspet na krst.
Mi smo vekovi.
Mi smo razbijai vilica i drmotresci, i uskoro emo diskutovati o amputaciji tvoje glave.
Mi smo vai raspevani ubretari. Gospodine i Gospoo, i mi ukorak mariramo iza vas, pevajui
stihove koji se nekima ine udnim.
Jen dva tri etri!
Leva!
Leval
Dob-ru je e-nu i-ma-o, a-li je ni-je Leva!
Leva!
Leva!
Desna!
Leva!
Wir, kao to kau u staroj domovini, marschieren weiter wenn alles in Scherben falit.
Imamo vae eolite i vae mezolite i vae neolite. Imamo vae Vavilone i vae Pompeje, vae
Cezare i vae hromirane (ojaane vitalnim sastojcima) proizvode.
Imamo vae krvave sablje i vae Hiroime. Mariramo uprkos Paklu, jakako
Atrofija, entropija, i Proteus Vuigaris, provaljujemo bezobrazne fore o jednoj seoskoj devojci po
imenu Eva i trgovakom putniku zvanom Lucifer.
Sahranjujemo vae mrtve i njihove reputacije.
Sahranjujemo vas. Mi smo vekovi.
Rodi se, dakle, udahni vetar itavo, cii kad te hirurg pljesne, tragaj za mukou, okusi malice
bogovanja, oseti bol, rodi, bori se jo malo, podlegni:
(Kad umirete, molimo izaite tiho na zadnji izlaz.) Generacija, regeneracija, opet, i opet, kao u
nekom ritualu, sa okrvavljenom odeom i zderanim noktima, deca Merlina, jure za neim to je
zasvetlucalo. Deca, takoe, Evina, veno zidaju rajeve - i svaki put ih razritaju ludo gnevni jer,
nekako, nije isto. (AAA! AAA! AAA! - neki idiot izvriskuje svoju bezumnu muku meu ruevinama.
Ali brzo! neka to potopi crkveni hor, pevajui Aleluja na devedeset decibela.) ujmo dakle poslednji
kantikulum Brae Reda Lajbovica, onako kako je pevan u stoleu koje je progutalo ime Lajbovic:
Napev: Lucifer pade.
Hor: Kyrie eieison.
N: Lucifer pade.
H: Kyrie eieison.
N: Lucifer pade.
H: Kyrie eieison, eieison im as!
LUCIFER JE PAO; ifra je to bila, elektronski je sevnula preko kontinenta, aputana je u
konferencijskim salama, cirkulisala je u krtim
memorandumima na koje je bio udaren peat SUPREME SECRETISSIMO, i predostrono sakrivena
od tampe. Te su se tri rei nadigle kao pretea plima iza brane slubene tajnosti. Bilo je na brani
nekoliko rupa, ali su ih neustraivo zapuili birokratski Holandski deaci 23 iji su se kaiprsti silno
naduli dok su dotini deaci izbegavali verbalnu paljbu tampe.

23 Holandski deak - poto je deo Holandije nii od mora, potopio bi se kad bi se brane
provalile; jedan holandski deak je uao u legendu tako to je prstom zapuio prvu pukotinu na
brani i izdrao sve dok nije stigla pomo. (Prim.prev.)

PRVI REPORTER: Kako Vae Lordovstvo komentarie izjavu Ser Rii Ton Berkera da je nivo
radioaktivnosti na severozapadnoj obali udesetostruen?
MINISTAR ODBRANE: Nisam itao tu izjavu.
PRVI REPORTER: Ako pretpostavimo da je to tano, ta bi moglo biti uzrok takvom poveanju?
MINISTAR ODBRANE: To pitanje trai da nagaam. Moda je Ser Rii otkrio bogatu naslagu
uranijuma. Ne, briite to. Nemam komentara.
DRUGI REPORTER: Da li Vae Lordovstvo smatra da je Ser Rii kompetentan i odgovoran
naunik?
MINISTAR ODBRANE: Moje ministarstvo ga nikad nije zaposlilo.
DRUGI REPORTER: To nije sadrajan odgovor.
MINISTAR ODBRANE: Veoma je sadrajan. Poto ga moje ministarstvo nikad nije zaposlilo,
nemam naina da znam da li je kompetentan i odgovoran. Naunik nisam.
REPORTERKA: Da li je istina da se nedavno, negde sa one strane Pacifika, dogodila nuklearna
eksplozija?
MINISTAR ODBRANE: Kao to gospoa dobro zna, po vaeem internacionalnom zakonu
testiranje ma kakvih atomskih oruja je teak zloin i ratni in. Mi ne ratujemo. Da li to odgovara na
vae pitanje?
REPORTERKA: Ne, Vae Lordovstvo, ne odgovara. Nisam pitala da li je izveden neki test.
Pitala sam da li se dogodila eksplozija.
MINISTAR ODBRANE: Mi takvu eksploziju nismo izazvali. A ako su oni izazvali takvu
eksploziju, da li gospoa misli da bi oni o tome informisali ovu vladu?
(Utivi smeh)
REPORTERKA: Time nije odgovoreno na moje
PRVI REPORTER: Vae Lordovstvo, Delegat Derulian je optuio Azijsku koaliciju da sklapa
hidrogensko oruje u kosmosu; on takoe kae da nae Izvrno vee zna za to, ali nita ne preduzima.
Da li je to tano?
 MINISTAR ODBRANE: Verujem da je tano da je taj opozicionar izrekao neku takvu smenu
optubu; da.
PRVI REPORTER: Zato je ta optuba smena? Zato to oni ne proizvode projektile kosmos-
Zemlja u kosmosu? Ili zato to mi u vezi sa tim neto preduzimamo?
MINISTAR ODBRANE: U oba sluaja je smeno. Hteo bih, meutim, da istaknem da je
proizvodnja nuklearnog oruja ugovorom zabranjena jo od vremena kad je ono iznova pronaeno.
Zabranjena je svuda - bilo na Zemlji, bilo u svemiru.
DRUGI REPORTER: Ali ne postoji ugovor koji bi zabranjivao orbitiranje fisionih materijala, zar
ne?
MINISTAR ODBRANE: Naravno da ne postoji. Sva vozila tipa kosmos-kosmos imaju nuklearni
pogon. Njima se mora obezbediti gorivo.
DRUGI REPORTER: A nema ni ugovora koji bi zabranjivao stavljanje u orbitu drugih materijala
od kojih bi se nuklearno oruje moglo proizvesti?
MINISTAR
ODBRANE
(razdraeno):
Koliko je meni poznato,postojanje materije izvan nae atmosfere nije zabranjeno nijednim
ugovorom niti skuptinskim propisom. Ubeen sam da je vasiona puna stvari kao to su Mesec i
asteroidi, a te stvari nisu od zelenog sira.
REPORTERKA: Da li Vae Lordovstvo sugerie da bi se nuklearno oruje moglo proizvoditi bez
sirovina sa Zemlje?
MINISTAR ODBRANE: Nisam to sugerisao. Naravno da je to teorijski mogue. Hteo sam da
kaem da nikakav ugovor niti zakon ne zabranjuju orbitiranje ma kojih sirovina - nego samo
nuklearnog oruja.
REPORTERKA: Ako je nedavno na Orijentu izvreno probno ispaljivanje, ta je po vaem
miljenju verovatnije: podzemna eksplozija koja se probila do povrine, ili projektil kosmos-Zemlja
sa defektnom bojevom glavom?
MINISTAR ODBRANE: Gospoo vae pitanje sadri toliku koliinu nagaanja, da me vi
prinuujete da odgovorim: Nema komentara.
REPORTERKA: Samo sam ponavljala stavove Ser Riija i Delegata Deruliana.
MINISTAR ODBRANE: Oni su slobodni da iznose potpuno proizvoljna nagaanja. Ja nisam.
DRUGI REPORTER: Rizikujui da izgleda kao da se alim - ta misli Vae Lordovstvo o
vremenskim prilikama?
MINISTAR ODBRANE: Prilina je vruina u Teksarkani, zar ne?
ujem da na jugozapadu imaju neke popriline prane oluje. Moglo bi neto od toga doi i do
nas.
REPORTERKA: Jeste li pristalica pokreta Materinstva, Lorde Radeli?
MINISTAR ODBRANE: Otro mu se protivim, gospoo. On vri tetan uticaj na omladinu,
posebno na mlade regrute. Naa bi Armija imala bolje vojnike da nai mladi borci nisu iskvareni
delovanjem Materinstva.
REPORTERKA: Moemo vas tako citirati?
MINISTAR ODBRANE: Svakako, gospoo - ali samo kad mi budete pisali In Memoriam, ne
ranije.
 Kao i drugi igumani pre njega. Dom Detrah Zerki po svojoj prirodi nije bio ba sklon
kontemplaciji, iako je kao duhovni vladalac svoje zajednice bio datom zakletvom obavezan da
podstie razvoj izvesnih aspekata kontemplativnog ivota kod svog stada, i, kao kaluer, da se trudi
da kod sebe samoga izgrauje naklonost ka kontemplaciji. Ni u ispunjavanju ta dva zadatka Dom
Zerki se nije naroito dobro pokazao.
Njegova priroda ga je nagonila, ak i kad je razmiljao, na akciju; njegov um je odbijao da sedi
nepomino i meditira. U njemu je postojao neki nemir koji ga je doveo na vodeu poziciju u stadu;
zahvaljujui tom nemiru bio je odvaniji vladar, ponekad ak i uspeniji, nego neki od njegovih
prethodnika, ali isti taj nemir mogao bi lako postati mana, ili ak porok.
Zerki je najee bio mutno svestan svoje sklonosti da u suoenju sa zmajevima koje ne moe
posei postupa prenagljeno ili impulsivno. U
ovom trenutku, meutim, ta svest nije bila mutna, nego veoma izotrena.
Delovala je retroaktivno, zbog zle sree. Zmaj,je ve ugrizao Svetog ora.
Taj zmaj je bio Katastrofalni Kompozer, a njegova zloudna ogromnost, elektronska po svome
sastavu, zapremila je nekoliko kubnih jedinica izdubljenog prostora u zidu i treinu zapremine
igumanovog radnog stola. Kao i obino, ta skalamerija je bila u kvaru. Pogreno je stavljala veliko
slovo, pogreno koristila interpunkciju, i menjala je mesto recima. Pre nekoliko trenutaka poinila je
elektrini lese majeste protiv tela suverenog igumana, koji je, poto je pozvao majstora za opravku
kompjutera i onda ga ekao tri dana, odluio da svojeruno popravi tu odvratnu mainu. Pod njegove
radne sobe bio je posut otkucanim delovima probnih diktata. Meu tim listiima jedan, tipian, imao
je na sebi sledee informacije:
pRoba proBa probAA? PRoba proBA? prokleTsTvo? zato ova blesaVa velikA sLova+ ZaR sad^
zaglavi Da se i omeTe sve DoBre knji GOvercere? paCovluk; moe li to ovo Bolje na laTinskom++
saD
preVoDi; nECCesse Est epistULam sacri coLLegio mlttendAm esse statim dictem? ta nije u redu
sa IDIotskom STVari+
Sedeo je Zerki na podu okruen takvim otpadom i pokuavao masaom da otkloni nehotine
drhtaje iz svoje podlaktice koja je maloas elektrizirana dok je istraivala neke regione utrobe
kompozera. Grenje njegovih miia podsealo ga je na galvansko reagovanje odseene ablje noge.
Poto je predostrono iskljuio mainu iz struje pre nego to se upustio u petljanje po njoj, mogao je
samo pretpostaviti da je avo koji je izmislio ovu spravu ugradio u nju i sredstva za elektrino
unitavanje muterija ak i kad struje nema. Dok je tipkao i potezao, traei labavu icu, napao ga je
visokonaponski filter - kondenzator koji je iskoristio svoju ansu da se isprazni u tlo kroz telo
Veleasnog Oca Igumana kad je lakat Veleasnog Oca ovlano dotakao asiju. Ali Zerki nije mogao
znati da li je postao rtva zakona Prirode koji se odnosi na pune kondenzatore ili rtve lukavo
postavljene zamke smiljene da obeshrabri muterije sklone petljanju po maini. Tu pozu na podu
zauzeo je bez svoje volje. Jedino to bi on mogao spomenuti kao dokaz svoje kompetentnosti za
opravljanje polilingvistikih prevodnih maina bio je jedan uspeh kojim se on ponosio, a koji se
sastojao u tome to je svojevremeno izvadio jednog mrtvog mia iz elektronskih kola za smetaj
informacija i tako ispravio misterioznu tendenciju te maine da pie slogove dvaput (sloslogogoveve
dvadvaputput). Poto ovog puta nije naao nikakve mrtve mieve, mogao je samo pipanjem da trai
labave ice, i da se nada da mu je Nebo poslalo karizmu izleitelja elektronike. Ali Nebo mu to
oigledno nije poslalo.
 Brate Patrie! uzviknuo je u pravcu svoga sekretara, i digao se umorno na noge.
Hej, Brate Pate! povikao je opet.
Uskoro se vrata otvorie i njegov sekretar zagazi u prostoriju; osmotrivi otvorene zidne ormane
sa njihovim zbunjujuim lavirintima kompjuterskih kola, zatim zatrpani pod, i najzad, obazrivo, izraz
lica njegovog duhovnog vladaoca, taj ree: Da li da opet pozovem servis za popravku. Oe
Igumane?
Zato se maltretirati? zaguna Zerki. Tri puta si ih zvao. Tri obeanja su dali. ekasmo tri
dana. Treba mi stenograf. Sada! Ako je mogue, hrianin. Ta stvar - mahnuo je rukom nervozno
ka Katastrofalnom Kompozeru - je prokleti nevernik, ako ne i gore. Otarasi se ovoga. Hou da to
bude izbaeno napolje. Zar APLAK?
APLAK. Prodaj to nekom ateisti. Ne, bilo bi to nemilosrdno. Prodaj kao staro gvoe. Ja sam sa
time zavrio. Zato je, za ime Neba, Iguman Bumus - pokoj dui njegovoj - uopte kupio tu smenu
skalameriju? Pa, Dome, kau da je va prethodnik voleo mehanizme, a sem toga zgodno je moi
pisati pisma na jezicima koje ne znamo. Da li je? Misli, bilo bi zgodno. Ta sprava - uj, Brate,
tvrde da ona misli. U poetku nisam u to verovao. Misao implicira racionalnost a to implicira duu.
Moe li sutina mislee maine - stvorene ljudskim rukama - biti racionalna dua? Fuj! U prvi mah
mi se to inilo kao skroz paganska ideja. Ali zna ta? Oe?
Nita ne bi moglo biti toliko perverzno bez predumiljaja! Mora biti da ta stvar misli! Poznaje
dobro i zlo, kaem ti, i bira ovo drugo. Prestani da se smejulji, a? Nije smeno. Ta pomisao ak nije
paganska. ovek je tu spravu napravio, ali nije napravio njen princip. Govore da i vegetativni
princip znai duu, zar ne? Biljna dua? I ivotinjska dua? Najzad racionalna ljudska dua, i time oni
zavravaju svoju listu inkarnacionih principa oivljavanja, poto su aneli bestelesni. Ali kako
znamo da je ta lista sveobuhvatna? Biljno, ivotinjsko, racionalno - i ta jo? Eto ta jo, eto ga tamo.
Ta stvar. Koja je pala. Izbacuj to odavde - ali prvo moram da poaljem jedan radiogram u Rim. Da
donesem belenicu, Veleasni Oe? Govori aligenski?
Ne.
Ni ja, a Kardinal Hoftraf ne govori jugozapadnim. Onda zato ne latinski?
Koji latinski? Stari ili moderni? Nemam poverenja u svoj anglo-latinski, a i da imam, on
verovatno ne bi imao poverenja u svoj. Namrteno je osmotrio masivnog robot-stenografa.
Mrtio se i Brat Patrik, zatim je priao ormanima i poeo da zaviruje u lavirint subminijaturnih
elektronskih komponenti.
Nema mia, obavestio ga je iguman.
A ta su sva ova mala dugmad? N e diraj! jeknuo je iguman Zerki kad je njegov sekretar
poeo radoznalo da obre jedan od nekoliko desetina gradiranih prekidaa ispod asije. Te kontrole
bejahu uredno, pod pravim uglovima, rasporeene u unutranjosti kutije sa koje je iguman skinuo
poklopac sa neodoljivim natpisom: PODEAVATI SAMO U FABRICI.
Nisi to pomakao, a? ree, prilazei i stajui pokraj Patrika.
Pa moda sam ga malo mrdnuo, ali mislim da je sad u istom poloaju kao i pre.
Zerki mu pokaza upozorenje na poklopcu te kutije. A, ree Pat.
Onda su obojica zurili.
Uglavnom je to interpunkcija, zar ne. Veleasni Oe? Da, i zalutala velika slova, i nekoliko
ispremetanih rei. Potom su u tiini zbunjenosti osmatrali sloena elektronska kola.
Da li si ikad uo za Veleasnog Frensisa od Jutaha? zapita iguman najzad.
 Ne mogu se setiti tog imena Gosdaru. Zato? Samo sam se nadao da je on sad u mogunosti
da se moli za nas, mada ne verujem da je ikad kanonizovan. E, evo, da pokuamo da ovo ko-zna-ta
navrnemo malo jae. Brat Doua je bio inenjer za neto. Zaboravio sam za ta. Ali bio je u
kosmosu. Tamo mora mnogo da se zna o kompjuterima. Ve sam ga zvao. On se boji da ovo dira. E,
moda ovde treba Patrik poe da se izmie. Ako ete dopustiti, Gosdaru, morao bih da idem
Zerki podie pogled ka svom pisaru koji se trzao. O, vi koji ne verujete! ree, podeavajui jo
jedno SAMO U FABRICI.
Uinilo mi se da sam uo nekoga napolju. Pre nego to petao triput zakukurie - sem toga, ti si
prvo dugme dirao, je l tako?
Patrik je bio sav klonuo. Ali poklopac je bio uklonjen, i Hine igitur effuge. Napolje,
napolje, dok nisam doao do zakljuka da je krivica tvoja.
Opet sam, Zerki je utisnuo utika u zidnu utikaku kutiju, seo za svoj radni sto, i onda,
promrmljavi kratku molitvu Svetom Lajbovicu (koji je tokom poslednjih nekoliko vekova stekao iru
popularnost kao svetac zatitnik elektriara nego to je ikad imao kao osniva Albertinskog Reda
Svetog Lajbovica), okrenuo prekida. Oslukivao je oekujui praskanje i itanje, ali to je izostalo.
uo je samo tiho kljocanje releja za ekanje i dobro znano predenje motora koji su hvatali punu
brzinu. Onjuio je vazduh. Nije se moglo primetiti prisustvo dima niti ozona. Konano je otvorio oi.
ak su i indikatori na kontrolnom panelu svetleli normalno. Ma da, SAMO U FABRICI, kako da ne!
Neto samopouzdaniji, ukljuio je format RADIOGRAM, proces BELEENJE DIKTATA,
prevoenje ULAZ JUGOZAPADNI IZLAZ ALIGENSKI, uverio se da je prekida za transkripciju na
poloaju iskljueno, pritisnuo dugme mikrofona i poeo da diktira: Prioritet - hitno: Njegovoj
Najveleasnijoj Eminenciji, Ser Eriku Kardinalu Hoftrafu, Dezigniranom Apostolskom Vikaru,
Provizornom Namesniku Ekstraterestrijalnom, u Svetoj Propagandnoj Kongregaciji, Vatikan, Novi
Rim
Najeminentniji Gospodaru: imajui u vidu nedavno obnavljanje svetskih napetosti, nagovetaje
nove svetske krize, pa i izvetaje o tajnoj trci u nuklearnom naoruavanju, bili bismo veoma
poastvovani ako bi Vaa Eminencija smatrala da je predostrono da nas posavetuje u pogledu
sadanjeg statusa izvesnih planova o kojima konana odluka nije doneta. Imam referencu nateme
naznaene u tekstu Motu proprio Pape Celestina Osmog, koga sa sreom pamtimo, datom tokom
Gozbe Boanskog Nadnoenja nad Svetu Devicu, Anno Domini 3835, a koji poinje reima
Zastao je da pogleda hartije na svom stolu. Ab hac planeta nativitatis aliquos filios Ecclesiae
usque ad planetas solium alienorum iam abisse et numquam redituros esse intelligimus! Referenca mi
je takoe potvrdni dokument i zAnno Domini 3849, Quo peregrinatur grex, pastor secum, kojim je
odobrena kupovina jednog ostrva i, ovaj, izvesnih vozila. Poslednje reference su asu belli nunc
remoto, pokojnog Pape Pavla, Anno Domini 3856, i korespondencija koja je usledila izmeu Svetog
Oca i mog prethodnika, koja je kulminirala nareenjem da mi primimo zadatak da odravamo plan
Quo peregrinatur u stanju, ovaj
zimskog sna, ali samo dok Vaa Eminencija to odobrava. Nae stanje spremnosti u pogledu Quo
peregrinatur je odrano, pa ako bi postalo poeljno da se plan sprovede, trebalo bi nam moda oko
est nedeIja pripreme
Dok je iguman diktirao. Katastrofalni Kompozer je samo beleio njegov glas i pretvarao ga u
fonemski kod na traci. Iguman je, zavrivi izlaganje, prebacio selektor procesa na ANALIZIRATI i
pritisnuo dugme oznaeno reima PROCESOVANJE TEKSTA. Svetiljka koja je pokazivala
spremnost se ugasila. Maina poe da procesuje.
Zerki je koristio to vreme da prouava dokumente koji su bili pred njim.
Odjeknuo je jedan udar u zvono. Opet se, jednim mirkanjem upalila oznaka spremnost. Maina
je utala. Bacajui samo jedan nervozni pogled na kutiju PODEAVATI SAMO U FABRICI, iguman
zatvori oi i pritisnu dugme PISANJE.
Klaterti-at-kleter-speter-pip popiti-kap-lup-tup dinge, klepetao je automat za pisanje, dajui
tekst za koji se iguman nadao da e biti konani tekst radiograma. Sa puno nade je oslukivao ritam
udara slova.
Ono poetno klaterti-at-kleter-speter-pip je zvualo ba autoritativno.
Pokuao je u tom kucanju da uje ritmove aligenijskog jezika, pa je posle nekog vremena
zakljuio da zveketanje slova stvarno nekako vue na aligenijski. Otvorio je oi. Na suprotnom kraju
sobe robot-stenograf je energino radio svoj posao. Ustao je i otiao da gleda njegov rad.
Katastrofalni Kompozer je savreno uredno pisao aligenijski ekvivalent rei:
Hej, Brate Pate!
Zgaen, iskljuio je mainu. Sveti Lajbovice! Jesmo li se trudili radi ovoga? Nije stekao utisak
da je ovo bolje od paljivo zaotrenog guijeg pera i mastionice sa mastilom od duda.
Hej, Pate!
Iz spoljanje kancelarije odgovor nije stigao odmah, ali je posle nekoliko sekundi vrata otvorio
jedan crvenobradi kaluer; osmotrio je otvorene ormane, zasuti pod, i igumariov izraz lica, a onda
naao dovoljno drskosti da se nasmei.
U emu je stvar, Magister meus? Zar vam se ne svia naa moderna tehnologija?
Ne ba naroito! odreza Zerki. Hej, Pat! Izaao je, Gosdaru.
Brate Doua, moe li ti ovu stvar popraviti, istinski? ..Istinski ne mogu.
Moram da poaljem radiogram. Ba teta. Oe Igumane. Ni to ne mogu. Upravo su nam uzeli
kristal i udarili katanac na baraku. Ko?
Unutranja sluba zonske odbrane. Nareeno je da svi privatni odailjai obustave rad.
Zerki je odlutao do svoje stolice i utonuo u nju. Odbrambena uzbuna. Zato?
Doua je slegnuo ramenima. Pria se o nekom ultimatumu. To je sve to znam, izuzimajui ono
to ujem sa meraa radijacije. I dalje u porastu?
I dalje u porastu.
Zovi Spokejna.
Sredinom popodneva doe prani vetar. Preletao je mesu i varoicu Senlaj Bovic. Prelio se
preko okolnog pejzaa, buno se provukao kroz visoki kukuruz u navodnjenim poljima, otrgao
mlazeve leteeg peska sa sterilnih uzvisina. Jeao je oko kamenih zidina prastarog manastira i oko
alumunijumskih i staklenih zidova modernih dodataka manastiru. Prljavtinom zemlje zasuo je Sunce
koje se sve jae crvenelo, poslao je prasne avole koji su kovitlanjem hitali preko estotranog
autoputa koji je razdvajao prastari deo manastira od modernih dodataka.
Na pobonom putu koji je na jednom mestu iao naporedo sa autoputem i zatim od manastira
vodio kroz jedno stambeno predrgrae u samu varoicu, jedan stari prosjak odeven u sargiju zastade
da bi oslunuo vetar. Vetar je sa juga donosio eksplozivne zvuke raketnih vebi.
Presretake rakete tipa Zemlja-svemir su ispaljivane prema orbitalnim metama sa raketnog
poligona, daleko preko pustinje. Oslonjen na svoj tap, starac je zurio u mutni crveni disk Sunca i
mrmljao ili sebi ili Suncu: Predznaci, predznaci
 Jedna grupa dee se igrala u korovom obraslom dvoritu jedne straare, sa druge strane pobonog
puta; igra se odvijala pod utljivim ali svevideim nadzorom vornovate crnkinje koja je na tremu
puila lulu punu korova i ponekad upuivala re utehe ili prekora ovom ili onom rasplakanom igrau
koji je kao alilac dolazio pred bapski sud na tremu straare.
Ubrzo je jedno dete primetilo starog lutalicu koji je stajao s one strane druma, pa se zaas nadigla
graja: Vid ga, vid ga! Stari Lazar!
Tetka sluaj, to stari Lazar, onaj isti to g Bog Isus uzdigo! Vid ga! Lazar!
Lazar!
Deca se skupie u gomilu pokraj polomljene ograde. Stari lutalica ih je jedan momenat gledao
zlovoljno, onda odlutao dalje du druma.
Jedan oblutak je udario u tlo ispred njegovih nogu, odbio se i odskakutao dalje.
Ej, Lazare!
Teta gledaj, to Bog digo to i stoji! Vid ga! Eno! Jo trai Bogu koi ga uzdigo. Tetka vidi
Jo jedan kamiak zaskakuta za starcem, ali se on ne osvrte.
Stara ena je pospano klimala glavom. Prana oluja se zgusnula.
Na suprotnoj strani autoputa, na vrhu jedne od novih aluminijumsko-staklenih zgrada, jedan je
kaluer na krovu uzimao uzorak vazduha. Za tu svrhu je koristio jednu usisnu napravu koja je
prodirala pranjavi vazduh i predavala filtrirani vetar ulaznom otvoru vazdunog kompresora na
spratu nie. Nije taj kaluer vie bio mladi, ali jo nije postao ni sredovean. Njegova kratka crvena
brada kao da je imala neki elektrini naboj, jer za nju su prianjale trake i mreice praine; ponekad ju
je razdraeno eao, a jednom je uvukao vilicu u usisni otvor maine; posledice su bile takve da je
promrmljao neto na eksplozivan nain, a onda se prekrstio.
Motor kompresora se zakaljao, onda umro. Kaluer je iskljuio usisni aparat, otkaio crevo za
vazduh i odvukao mainu preko krova do lifta, zatim u kabinu lifta. Po uglovima kabine leali su
nanosi praine.
Zatvorio je vrata i pritisnuo dugme za silazak.
U laboratoriji, na najviem spratu, bacio je pogled na mera na kompresoru - koji je pokazivao
MAKS NORM - zatvorio vrata, skinuo mantiju, istresao prainu iz nje, okaio je o klin, i preao
preko nje usisnim aparatom. Onda je priao dubokom elinom umivaoniku na kraju laboratorijskog
radnog stola, otvorio slavinu za hladnu vodu i pustio da se voda uzdigne do oznake 200 kraga.
Gurnuvi glavu u vodu, sprao je blato sa svoje brade i kose. Dejstvo je bilo prijatno ledeno. Dok je
sa njega curilo i dok je pijuckao vodu, bacio je pogled ka vratima; inilo se da su izgledi mali da ba
sad neko naie. Skinuo je gae, popeo se u umivaonik i seo u njega sa drhtavim uzdahom.
Naglo se otvorie vrata. Ue Sestra Helena sa posluavnikom punim tek raspakovanih staklenih
posuda. Trgnuvi se, kaluer, u umivaoniku, skoi na noge.
Brate Doua! ciknu sestra. Rasprte se pet-est staklenih bokala po podu.
Kaluer sede sa takvim pljeskom da je voda poletela po sobi.
Sestra Helena je kokodakala, pijuckala, cijukala, tresnula posluavnik na radni sto i pobegla.
Doua iskoi iz sudopere i navue mantiju ne trudei se ni da se osui ni da obue gae. Dok je
stigao do vrata. Sestra Helena je ve pobegla i iz hodnika - verovatno je ve bila i izvan zgrade, i na
pola puta do sestrinske kapele do koje je trebalo ii bonom uliicom. Silno postien, pourio je da
dovri svoj posao.
Izvadio je iz usisnog aparata sadrinu i stavio uzorak praine u epruvetu. Odneo je epruvetu do
radnog stola, stavio na glavu par slualica, ukljuio ih, i stavio epruvetu na odreeno rastojanje od
detekcionog elementa brojaa radijacije; gledao je u svoj asovnik i sluao.
Na kompresoru je postojao ugraeni broja. Pritisnuo je dugme sa oznakom RESET. Zakovitlani
decimalni brojanik se vratio na nulu i opet poeo brojanje. Jedan minut kasnije zaustavio ga je i
zapisao na sopstvenoj nadlanici rezultat. Uglavnom je to bio obian vazduh, filtriran i komprimovan;
ali postojala je i primesa neeg drugog. , Zatvorio je, za to popodne, laboratoriju. Siao je sprat nie,
uao u kancelariju, zapisao rezultat na zidni grafikon, onda seo za svoj sto i ukljuio videofon. Broj je
birao samo oseajem prstiju; nije skidao pogled sa zidnog grafikona koji je mnogo govorio. Ekran je
bljesnuo, telefon zapitao, slika se lepravo fokusirala na naslon jedne prazne stolice za radnim
stolom. Posle nekoliko sekundi jedan ovek je skliznuo u stolicu i zapiljio se u svoj ekran. Iguman
Zerki ovde, proguna iguman. A, Brate Doua. Ba sam hteo da te zovem. Da li si se kupao?
Jesam, Gosdaru Igumane.
Mogao bi bar da pocrveni!
Pocrveneo sam.
Pa, na ekranu se to ne vidi. uj. Sa ove strane autoputa postoji ispred same nae kapije jedan
natpis. Primetio si ga, naravno? Kae, ene, uvajte se. Ne ulazite da ne bi i tako dalje. Primetio
si ga? Svakako, Gosdaru.
Kupaj se sa ove strane tog znaka. Svakako.
Kazni sebe to si uvredio stidljivost te Sestre. Svestan sam da stidljivost na tvojoj strani uopte
i ne postoji. uj, pretpostavljam da ak nisi u stanju da proe pokraj rezervoara ada ne uskoi, go
kao novoroene, radi kupanja.
Ko vam je to rekao, Gosdaru? Mislim - samo Sam bio malo ugazio
A jellll? Ma, nije bitno. Zato si me pozvao? eleli ste da pozovem Spokejna. Dabome. Jesi
li ga pozvao?
Jesam. Kaluer je grickao parence sasuene koe na uglu svojih usana ispucalih od vetra i
ekao obuzet nelagodnou.
Razgovarao sam sa Ocem Leoneom. I oni su to primetili. Poveanu radioaktivnost?
To nije sve. Opet je oklevao. Nije mu prijalo da to izgovori. Kad jednu injenicu saootava,
uvek ti se ini da joj time daje puniju egzistenciju.
Dakle?
Ta radijacija je povezana sa onim seizmikim potresom od pre nekoliko dana. Dolazi sa
visinskim vetrovima iz tog pravca. Kad se sve uzme u obzir, stvar izgleda kao da su u pitanju
radioaktivne padavine izazvane megatonskom eksplozijom na maloj visini. Hjuu! uzdahnu Zerki
pokrivajui oi akom. Iuciferum ruisse mihi dicis?
Da, Gosdaru, bojim se da je to bilo oruje. Nije mogao biti neki industrijski udes? Ne.
Ali da je rat u roku, znali bismo. Ilegalni test? Ali ne, ni to. Ako bi hteli jednu da isprobaju,
mogli bi to da uine na drugoj strani Meseca, ili na Marsu, i da ne budu uhvaeni. Doua je klimnuo
glavom.
Znai ta preostaje? nastavi iguman. Demonstracija? Pretnja?
Hitac upozorenja ispaljen preko pramca? Ja drugog objanjenja nemam. To onda objanjava
ovu odbrambenu uzbunu. Ipak, na vestima nema nieg osim glasina i odbijanja da se komentarie. A
iz Azije stie samo mrtva tiina.
Ali projektil je morao biti primeen sa nekog od osmatrakih satelita. Sem ako - ovo ne volim
da sugferiem, ali - sem ako neko nije pronaao nain da ispali projektil iz kosmosa i pogodi Zemlju
mimoilazei satelite, i to tako da projektil ostane neprimeen sve dok se ne nae na cilju.
Da li je to mogue?
Prialo se neto o tome, Oe Igumane. wOva vlada zna. Mora znati. Nekoliko vlada znaju. A
ipak nita ne ujemo. tite nas od histerije!
Zar to ne kau tako? Manijaci! Svet je ve pedeset godina naviknut na krizno stanje. Pedeset? ta
ja to priam? Naviknut je na krizu od poetka ali ve pola veka - kriza je gotovo nepodnoljiva. A
zato:, za ljubav Boju? ta je tu osnovni pokreta, gde je sutina napetosti? U politikim
filozofijama? Privredi? Pritisku populacije? Neusaglaenosti kultura i verovanja? Pitaj deset
eksperata i dobie deset odgovora. Sad opet Lucifer. Da li ovaj rod pati od uroenog ludila. Brate?
Ako se raamo ludi, gde je tu nada za Raj? U samoj Veri? Ili nade nema? Boe mi oprosti, ne mislim
tako. Sluaj, Doua
Gosdaru?
im zatvorr duan, doi na ovu stranu Onaj radiogram - morao sam da poaljem Brata Pata u
grad da se to prevede i poalje na obian nain, icom. Hou da bude ovde kad odgovor stigne. Zna
li na ta se odnosi?
Brat Doua je odmahnuo glavom.
Quo peregrinatur grex.
Kaluer je polako izgubio boju. Stupa na snagu, Gosdaru? Samo pokuavam da utvrdim status
tog plana. Nikom to ne spominji. Naravno, ti e biti zahvaen time. Doi kod mene im zavri.
Svakako.
Christecum.
Cum spirituo.
Elektrino kolo je prekinuto, ekran izbledeo. U sobi bejae toplo, ali Doua zahvati drhtavica.
Gledao je kroz prozor u prerani sumrak, mutan od praine. Nije mogao videti dalje od ograde protiv
oluje; ta ograda se protezala pokraj druma kojim je promicala procesija kamionskih farova koji su u
prainastoj zamuenosti stvarali putujue oreole. Posle nekog vremena postao je svestan da neko stoji
blizu kapije na mestu gde manastirski put izlazi na prilaz autoputu. Ta se figura mogla videti samo kao
mutna silueta, i to samo naspram oreola farova koji su promicali.
Doua opet zadrhta.
To je bila, nepogreivo, silueta gospoe Greilz. Niko drugi ne bi bio tako prepoznatljiv pri tako
slaboj vidljivosti; ono to je imala pod kapuljaom iznad levog ramena i nain kako je glavu
otklanjala u desnu stranu - to su bili elementi koji su njenu figuru inili jedinstvenom. Kaluer je
navukao zavese preko prozora i upalio svetio. Nije mu bio odvratan stariin deformitet; svet je ve
ravnoduno gledao takve genetske nezgode, takve obesne igre gena. Na Douinoj levoj ruci jo je
postojao majuni oiljak na mestu gde mu je, dok je bio beba, uklonjen esti prst.
Ali u ovom momentu je vie voleo da zaboravi naslee Diluvium lgnis-a, a gospoa Greilz je
spadala meu upadljivije naslednike ba tog potopa.
Opipao je globus na svome stolu. Zavrteo ga je tako da su Pacifik i Istona Azija proli pored
njega. Gde? Gde tano? Bre je zavrteo globus, pljeskajui ga lako ali ponovljeno tako da se svet
vrteo kao na toku za igru, sve bre i bre, dok se kontinenti i okeani ne pretvorie u ujednaenu
mrlju. Stavite svoje opklade. Gospodine i Gospoo: gde? Zakoio je globus naglo palcem. Banka:
plaa Indija. Molim uzmite dobitak.
 Gospoo. Slutnja je bila luda. Opet je zavrteo globus i to tako da su osovinska leita zveala;
dani su proletali kao najkrai trenuci - i to okretanjem unazad, primeti on odjednom. Kad bi Majka
Gea svoje piruete izvodila tako, Sunce i drugi prolazei delovi pejzaa dizali bi se na zapadu i
zalazili na istoku. I time obrnuli vreme? Ree imenjak mog imenjaka: Ne idi, o Sunce, prema
Gabaonu, niti ti, o Mesee, prema dolini - fini trik, u ova vremena i koristan, i te kako. Vraaj se
nazad, o Sunce, et tu. Luna, recedite in orbitas reversas Uporno je vrteo globus unazad, kao da se
nadao da u tom simulakrumu Zemlje lei Hronos sposoban da odvije vreme. Treina miliona obrtaja
mogla bi odmotati dovoljno dana da vrate Zemljuu Diluvium Ignis. Bolje uzmi motor i vrti ovo dok se
ne vrati na poetak oveka. Opet je zaustavio globus palcem, i opet je slutnja bila luda.
Ipak se zadravao u kancelariji, pribojavao se vraanja kui.
Njegov je dom bio blizu, s one strane autoputa, u avetinjski posednutim dvoranama tih drevnih
zgrada u ijim su zidovima jo postojali kamenovi dobijem od sruenog betona civilizacije koja je
umrla pre osamnaest vekova. Prelaenje tog autoputa radi povratka u stari manastir bilo je kao
prelaenje preko jednog eona. Ovde, u novim aluminijumskim i staklenim zgradama, on je tehniar za
radnim stolom gde su dogaaji samo fenomeni koje treba posmatrati mislei samo na njihovo kako,
ne dovodei u pitanje njihovo zato. Na ovoj strani autoputa pad Lucifera je samo zakljuak izveden
hladnom aritmetikom na osnovu kuckanja brojaa radijacije i na osnovu jednog iznenadnog
pomicanja pera seizmografa. Ali u starom manastiru on nije tehniar; tamo je Hristov kaluer,
knjigovercer i memorizator zajednice Lajbovica. Tamo bi pitanje glasilo: Zato, Gospode, zato?
Ali pitanje je ve postavljeno, a iguman je rekao Doi.
Doua dohvati svoje umotano i uvezano ebe i poe da se odazove pozivu svog vladaoca. Da bi
izbegao susret sa gospoom Greilz, krenuo je peakim podzemnim prolazom; nije sad bio trenutak za
prijatan razgovor sa dvoglavom starom prodavaicom paradajza.
25

Brana tajnosti se provalila. Pobesnela plima je odnela nekolicinu neustraivih holandskih deaka;
odnela ih je iz Teksarkane ak u njihove vile na njihovim imanjima, gde se od njih vie nije mogla
dobiti nikakva izjava. Drugi su ostali na svojim poloajima i silno se trudili da zapue nove rupe. Ali
pad izvesnih izotopa kroz vazduh stvorio je univerzalnu parolu koja se izgovarala na uglovima ulica i
izvikivala ogromnim naslovima: LUCIFER JE PAO.
Opet se ministar odbrane, u besprekornoj uniformi, sa nezabrljanom minkom, i neporemeenom
smirenou, suoio sa novinarskim bratstvom; ovog puta je konferencija za tampu televizijski
prenoena celoj Hrianskoj koaliciji.
REPORTERKA: Vae Lordovstvo izgleda prilino smireno, ako uzmemo u obzir okolnosti. Dva
krenja internacionalnog zakona, dogodila su se nedavno, oba takva da se po ugovoru definiu kao
ratni inovi. Zar Ministarstvo rata time nije ba ni najmanje zabrinuto?
MINISTAR ODBRANE: Gospoo, kao to vam je veoma dobro poznato, mi ovde nemamo
Ministarstvo rata; imamo Ministarstvo odbrane.
A koliko je meni poznato, samo se jedan prekraj dogodio. Da li biste hteli da me obavestite o
drugom?
REPORTERKA: Sa kojim niste upoznati - sa katastrofom kod Itu Vana, ili sa upozoravajuim
hicem preko udaljenog dela Junog Pacifika?
MINISTAR ODBRANE: (iznenada strog): Gospoda sigurno ne eli da kae nita buntovno, ali to
pitanje kao da pokazuje popustljivo razmatranje, ako ne i prihvatanje, totalno lanih azijskih optubi
da je takozvana katastrofa kod Itu Vana posledica naeg isprobavanja oruja a ne njihovog!
REPORTERKA: Ako sam buntovno govorila, pozivam vas da me bacite u zatvor. To je pitanje
bilo zasnovano na jednom bliskoistonom neutralistikom izvetaju koji kae da se katastrofa kod Itu
Vana dogodila zato to su Azijci ispod zemlje testirali oruje a eksplozija prodrla do povrine. Taj
isti izvetaj veli da je test kod Itu Vana odmah primeen sa naih satelita i da je na njega smesta
odgovoreno upozoravajuim hicem kosmosZemlja koji je udario jugoistono od Novog Zelanda.
Ali sad kad ste vi to sugerisali, da ti je katastrofa kod Itu Vana takoe posledica nae probe?
MINISTAR ODBRANE (prinuuje sebe da bude strpljiv): Prihvatam da novinarstvo zahteva
objektivnost. Ali nagovestiti da bi vlada Njegovog Visoanstva hotimice prekrila
REPORTERKA: Njegovo Visoanstvo je deak od jedanaest godina, pa prema tome nazivati ovo
njegovom vladom nije samo arhaizam nego i veoma neastan - ak jeftin! - pokuaj da se odgovornost
za totalno demantovanje pomakne sa vaeg sopstvenog
MODERATOR: Gospoo! Molim ostanite pri suzdranom
MINISTAR ODBRANE: Ignoriite to, ignoriite to! Gospoo, imate moj puni demanti, ako
morate na taj nain ukazati potovanje tim fantastinim optubama. Takozvana katastrofa kod Itu Vana
nije bila rezultat ma kakvog naeg testiranja oruja. Nije mi poznato da se ma kakva druga nuklearna
eksplozija dogodila u novije vreme.
REPORTERKA: Hvala.
MODERATOR: Verujem da je urednik lista Teksarkanska zvezda-posmatra pokuavao da
dobije re.
UREDNIK: Hvala. eleo bih. Vae Lordovstvo, da pitam: ta se stvarno dogodilo kod Itu Vana?
 MINISTAR ODBRANE: U toj oblasti nema naih graana; posmatrae tamo nemamo jo od kako
su diplomatski odnosi prekinuti tokom poslednje svetske krize. Mogu se, dakle, osloniti samo na
indirektne dokaze i na neutralistike izvetaje koji su donekle kontradiktorni.
UREDNIK: To se moe shvatiti.
MINISTAR ODBRANE: Vrlo dobro, dakle; ini mi se da je tamo izvedena nuklearna detonacija
megatonske snage, ispod tla, i da se izmakla kontroli. Prilino je oigledno da je to bio neki test. Da
li je bilo u pitanju oruje ili, kao to neki neutralci na obodu Azije tvrde, pokuaj da se skrene tok
neke podzemne reke, svejedno - stvar je oito ilegalna, pa se susedne zemlje pripremaju da podnesu
albu Svetskom sudu.
UREDNIK: Ima li opasnosti rata?
MINISTAR ODBRANE: Ne predviam je. Ali kao to znate, Svetski sud moe pozvati izvesne
jedinice naih oruanih snaga na akciju radi sprovoenja odluka tog suda, ako bude potrebno. Ne
predviam da e biti potrebno, ali ne mogu da govorim u ime tog suda.
PRVI REPORTER: Ali Azijska koalicija je zapretila da e smesta izvriti totalni napad na nae
svemirske instalacije ako sud ne preduzme akciju protiv nas. ta ako sud bude delovao sporo?
MINISTAR ODBRANE: Nije postavljen nikakav ultimatum. Ta je pretnja izreena za azijsku
domau potronju, rekao bih ja. Cilj je bio da se prikrije njihova greka kod Itu Vana.
REPORTERKA: Kako danas stoji vaa jaka vera u Materinstvo, Lorde Radeli?
MINISTAR ODBRANE: Nadam se da Materinstvo ima bar onoliko jake vere u mene koliko ja u
Materinstvo.
REPORTERKA: Zasluujete bar toliko, sigurna sam.
Ova konferencija za tampu, emitovana sa relejnih satelita trideset est hiljada kilometara daleko
od Zemlje, oblivala je skoro itavu Zapadnu hemisferu svojim treperavim VHF signalima24 koji su
predavali informacije paneloscentnim zidnim ekranima irokih masa. Jedan iz tih masa, Iguman Dom
Zerki, iskljuio je aparat.
Neko vreme je etkao tamo-amo, ekajui Douu i trudei se da ne misli. Ali pokazalo se da je
nemiljenje nemogue.
uj, zar smo bespomoni? Zar smo ukleti da ovo inimo opet i opet i opet? Zar nemamo drugog
izbora sem da igramo Feniksa u beskonanom nizu uspona i padova? Asirija, Vavilon, Egipat, Grka,
Kartagina, Rim, carevina Karla Velikog, Tursko carstvo. Smleveni u prah, solju zaorani. panija.
Francuska, Britanija, Amerika - spaljeni, baeni u zaborav vekova. I opet i opet i opet.
Jesmo li o,sueni na to, Gospode, lancima vezani za klatno naeg sopstvenog ludog satnog
mehanizma, nemoni da njegove zamahe zaustavimo?
Ovog puta e nas zamah odneti naisto u ieznue, pomislio je.
Oajanje se rasprilo kad mu je Brat Pat doneo drugi telegram.
Iguman je pocepao kovertu, jednim pogledom proitao tekst i nasmeio se. Je I stigao Brat
Doua, Brate? eka pred vratima, Veleasni Oe. Poalji ga unutra.
Hej, Brate, zatvori vrata i ukljui utiava. Onda proitaj ovo. Doua je bacio pogled na prvi
telegram. Odgovor iz Novog Rima?
To je stiglo jutros. Ali prvo ukljui taj utiava. Moramo o neemu diskutovati.
Doua je zatvorio vrata i pomakao prekida na zidu. Prikriveni zvunici su samo tren
protestovali. Kad je njihovo cianje utihnulo, akustine osobine sobe bile su izmenjene.
Dom Zerki mu je pokretom ruke pokazao da sedne. Doua je prvi telegram proitao utke.
 apsolutno nita ne treba da preduzimate u vezi sa Quo peregrinatur grex, proitao je glasno.
Morae da vie dok je ovo ukljueno, ree iguman pokazujui ka utiavau. ta si rekao?
Samo sam itao. Znai plan je poniten? Nemoj pokazivati toliko olakanje. To je stiglo
jutros. Ovo je stiglo popodne. Iguman mu dobaci drugi telegram.

24 VHF - vrlo visoka frekvencija (Veri High Frequency) ili, UKT - ultra-kratki talasi.
(Prim.prev.)

IGNORIITE RANIJU PORUKU SA OVIM DATUMOM. QUO PEREGRINATUR PO

NAREENJU SVETOG OCA SMESTA REAKTIVIRATI. PRIPREMITE KADROVE ZA POLAZAK
KROZ TRI DANA. EKAJTE POTVRDNI TELEGRAM PRE ODLASKA. PRIJAVITE AKO
IMATE IKAKVE ORGANIZACIONE PRAZNINE MEU KADROVIMA. OTPONITE USLOVNO
IZVRENJE PLANA.

ERIK KARDINAL HOFTRAF, APOSTOLSKI NAMESNIK EKSTRATERESTRIJALNE

PROVINCIJE.

Kaluerovo lice ostade bez boje. Vratio je telegram na sto i stisnutih usana se zavalio u svoju
stolicu.
Zna ta je Quo peregrinatur?
Znam ta je, Gosdaru, ali ne detaljno. Pa, to je poelo kao plan da se uz novu grupu kolonista
koji su krenuli na Alfa Centauri poalje i nekoliko svetenika. Ali to nije uspelo, jer samo biskupi
mogu da postavljaju svetenike, pa bi posle prve generacije bilo potrebno slati nove svetenike, i
tako dalje. Rasprava se svela na pitanje hoe li te kolonije dugo opstati, a ako hoe, da li treba
preduzeti mere da se na kolonizovanim planetarna uspostavi apostolski niz koji bi mogao
funkcionisati bez oslanjanja na Zemlju. Shvata ta bi to znailo? Da poaljemo bar tri biskupa,
pretpostavljam. Da, a inilo se da je to malo smeno. Sve grupe kolonista su bile prilino male. Ali
tokom poslednje svetske krize Quo peregrinatur se pretvorio u hitni plan da se Crkva produi na
kolonizovanim planetarna ako bi se na Zemlji dogodilo najgore. Imamo brod. Meuzvezdani
brod?
Nita manje. I posadu koja je u stanju da njime rukuje. Gde?
Posada je evo upravo ovde.
Ovde u manastiru? Ali ko? Doua zastade. Lice mu postade jo sivlje. Ali, Gosdaru, ja
sam u svemiru imao prakse samo u orbitalnim vozilima, ne u zvezdanim! Pre nego to je Nensi umrla
a ja se pridruio Cisterkan
Znam sve o tome. Ima drugih, koji imaju meuzvezdanu praksu.
Zna ko su. Ljudi ak priaju ale o broju bivih astronauta koji oseaju potrebu da se opredele
za na Red. To, dabome, nije sluajnost. Pamti, kad si bio kandidat, kako su te ispitivali o tvojim
iskustvima u kosmosu? Doua je klimnuo glavom.
Sigurno takoe pamti da su te pitali da li bi bio voljan opet da poe u svemir, ako bi Red to
zatraio od tebe. Pamtim.
Onda ti nije bilo sasvim nepoznato da si bio uslovno odreen za Quo peregrinatur ako se to ikad
sprovede? pa mislim da sam se toga plaio, Gosdaru.
 Plaio?
Tanije, podozrevao sam da je tako. Malo se i plaio, jer uvek sam se nadao da u ostatak svog
ivota provesti u Redu. Kao svetenik?
To ovaj, nisam jo odluio.
Quo peregrinatur te nee osloboditi zakletve niti e znaiti naputanje Reda.
Ide i Redi
Zerki se nasmeio. I nosi Memorabilije sa sobom. Sta, sve one silne - a, mislite na
mikrofilmu. Kuda? U koloniju Centaurus.
Koliko dugo emo biti odsutni, Dome? Ako odete, neete se nikad vratiti. Teko diui,
kaluer je zurio u drugi telegram, ali se inilo da ga ne vidi. Poeao se po bradi. Izgledao je
zbunjeno.
Tri pitanja, ree iguman. Nemoj sad odgovarati, ali poni da razmilja o njima, i razmisli
dobro. Prvo, jesi li voljan da krene? Drugo, da li je tvoja vokacija da bude svetenik? Tree, jesi li
voljan da predvodi grupu? A kad kaem voljan, to ne znai voljan iz razloga poslunosti; mislim na
oduevljenje, ili elju da se oduevljenje stekne.
Porazmisli o ovome; ima tri dana za razmiljanje - moda i manje. Modernizacija je ostvarila
samo minimalne prodore u zgrade i dvorita drevnog manastira. Da bi se stare zgrade zatitile od
navale jedne nestrpljivije arhitekture, dodaci su zidani izvan zidina, ak i sa druge strane autoputa -
ponekad na tetu praktinosti. Stara trpezarija je osuena zato to joj je krov popustio; da bi se stiglo
u novu trpezariju moralo se prelaziti na drugu stranu autoputa. Ta nezgoda je donekle ublaena
zasvoenim podzemnim prolazom kroz koji su braa svakodnevno peaila radi obroka.
Vekovima star, ali nedavno proiren, taj autoput bejae onaj isti kojim su se kretale paganske
armije, hodoasnici, seljaci, magarea kola, nomadi, divlji konjanici sa Istoka, artiljerija, tenkovi i
desetotonski kamioni.
Saobraaj je njime nekad kuljao, nekad curio ili samo kapao, zavisno od epohe i godinjeg doba.
Jednom, davno, postojalo je est traka sa robotizovanim vozilima. Onda je saobraaj stao, beton
ispucao, posle retkih kia krta trava je izrastala iz pukotina. Praina ga je pokrila.
Stanovnici pustinje su iskopavali njegov slomljeni beton da bi gradili izbe i barikade. Erozija ga
je pretvorila u pustinjsku stazu kroz divljinu. Ali sada je drum opet imao svojih est traka i
robotizovana vozila, kao i pre.
Slab je saobraaj veeras, ree iguman kad su izali kroz glavnu kapiju. Idemo odozgo. U tom
tunelu posle prane oluje moe biti zaguljivo. Ili moda nisi raspoloen da izvrdava izmeu
autobusa? Idemo, saglasio se Brat Doua.
Niskoleei kamioni sa slabim farovima (upotrebljivim samo za upozoravanje) jurili su bez uma
pokraj njih dvojice, zvidei gumama i jeei turbinama. Drum su osmatrali tanjirastim antenama, a
magnetskim pipcima su pratili eline trake za navoenje ugraene u drum koje su im davale
orijentaciju dok su hujali du ruiaste fluorescentne reke uljem zaprljanog betona. Bila su to
ekonomska krvna zrnca u jednoj od arterija oveka, udovita koja su nesvesno juriala pokraj
dvojice kaluera koji su izvrdavanjem prelazili traku po traku. Biti pregaen takvim kamionom
znailo je biti dalje gaen, iznova i iznova, sve dok ne naie bezbednosna krstarica koja e primetiti
pljosnatu sliku oveka na povrini druma i zastati da je oisti. Senzori autopilota su uspenije
otkrivali mase metala nego mase mesa i kostiju.
Ovo smo pogreili, ree Doua kad se domogoe ostrva na sredini i zastadoe da uhvate dah.
Vidite ko stoji tamo, preko puta. Iguman je jedan tren zurio, onda se pljesnuo po elu. Gospoa
Greilz! Naisto sam zaboravio; ovo je no kad me ona ulovi. Prodala je svoje paradajze sestrinskoj
trpezariji i sad je opet pola u poteru za mnom.
Za vama? Bila_ je tamo prole noi, a i pretprole. Mislio sam da eka da je neko poveze. ta
ona od vas hoe? Ma, zapravo nita. Isprelazila je sestre u pogledu cene paradajza, pa e sad
pokloniti viak profita meni, za pomo siromanima. To je jedan mali ritual. Meni on ne smeta. Smeta
ono to doe posle. Videe. Da se vratimo?
I povredimo njena oseanja? Nikako. Ve nas je videla. Idemo. Opet su se zagnjurili u
proreenu struju kamiona.
Dvoglava ena i njen estonogi pas ekali su sa praznom korpom za povre pokraj nove kapije;
ena je neto blago pevuila psu. etiri noge njegove bejahu zdrave; jedan suvini par je beskorisno
visio sa bokova. to se tie ene, jedna njena glava je bila isto toliko beskorisna kao i viak pseih
nogu. Bila je to malena glava, aneoskog izgleda, ali oi nikad nije otvarala. Ta glava niim nije
pokazivala da uestvuje u disanju ili shvatanju te ene. Klatila se beskorisno na jednom ramenu,
lepa, gluva, nema, iva samo u smislu vegetiranja. Moda nije imala mozak; nije pokazivala nikakve
znake nezavisne svesti ili linosti. Drugo lice je ostarilo, zboralo se, ali je suvina glava sauvala
crte lica malog deteta, iako ovrsle od peskovitog vetra i potamnele od pustinjskog Sunca.
Videi njihov dolazak starica se naklonila, a pas je uzmakao reei.
Barvee, Oe Zerki, ree ona otegnuto. Najbolje vee vama - i vama, Brate.
Pa, zdravo, gospoo Greilz
Pas je zalajao, nakostreio se, poeo besomuno da poigrava, pravei finte onjacima ogoljenim
za razdiranje ka igumanovim nonim lancima. Gospoa Greilz je odmah tresnula tu svoju ivotinju-
miljenicu korpom za povre. Pas je zubima zaparao korpu; okrenuo se protiv svoje gazdarice. G-a
Greilz je korpom odbijala napade; primivi nekoliko estokih udaraca, pas se povukao i reei seo u
kapiju.
Ba je Priscila fino raspoloena, primeti Zerki prijatno. Hoe li se oteniti?
Molm za oprtaj, gospodne asni, ree g-a Greilz, al nije ta kuka takva zbog matrinskog
stanja, av je grizo! neg zbog tog mog mua. Zaaro je jednu kuku, jeste - zato to voli da baca
vrake - i zat
se svi plau od nje. Molm vau asnost za oprtaj u smislu njenog nevljalstva.
U redu je. E, pa, laku no, gospoo Greilz. Ali pokazalo se da nije mogue pobei tako lako.
Uhvatila je igumana za rukav i nasmeila se svojim bezubo neodoljivim osmehom.
Minut, Oe, sam minut za staru pardadiku, ak ga imate vika. Ma, naravno! Bie mi
drago
Doua se postrance iscerio ka igumanu i otiao da sa kukom raspravi pitanje prava prolaza.
Priscila ga je gledala sa vidnim prezirom.
Evo, Oe, evo govorila je g-a Greilz. Uzmte neto malo za vu kutiju. Evo Zveali su
novii, a Zerki se bunio. Ne, uzmte ih, uzmte ih, insistirala je ona. Ma znam ja kako vi uvek
kate, av ga grizo! al
riesam ja tako siromna kako vi misite o meni. A vi inte dobra dela. Ako vi ne uzmte, uze
mi taj moj mu propalca, pa e avlja posla s tim inti.
Evo - prodla sam ja moje pardajze, i dobla moju cenu, zamalo, i kupla seb jelo za nedelju
dana i ak igrku za Rahelu. Ocu da uzmte ovo. Evo. To je vrlo ljubazno
 Grrr auf! zaulo se autoritativno lajanje sa kapije. Grrraff! Rav!
Rrravav! RrrrrrrrAVUFF! - posle ega je usledila brza serija Priscilinog skianja i cianja dok
se kuka punom brzinom povlaila.
Doua doluta polako do njih, drei ake u rukavima.
Jesi li ranjen, ovee?
Grrrauf! ree kaluer.
ta si joj za ime sveta uinio? Grrrauf! ponovi Brat Doua. Rav! Rravav! AVUFF! - onda
objasni: Priscila veruje u vukodlake. Ono skianie je bilo njeno. Sad moemo kroz kapiju.
Kuka je iezla; ali g-a Greilz opet dohvati igumanov rukav.
Sam jo minut od vas. Oe, i ne vas due zadravati. Zbog male Rahele sam vas htela vidti.
Treba misiti na krtenje, pa sam misila da vaz zamlim ako biste m uinli ast da Gospoo
Greilz, ubaci on blago. Idite na razgovor kod svetenika vae parohije. On treba da se bavi takvim
stvarima, ne ja. Ja parohiju nemam-samo manastir. Razgovarajte sa Ocem Sejlom u crkvi Svetog
Mihaila. Naa crkva ak nema ni krstionicu. enama nije dozvoljen pristup, sem tribu
Sestrinska kapela ima krstionicu, i ene smeju Za Oca Sejla je to, ne za mene. Mora biti u
vaoj parohiji zabeleeno. Samo u hitnom sluaju ja mogu Jest, jest, to ja znam, ali prila sam
sa Ocem Sejlom. Odvela sam Rahelu u njegovu crkvu a on budala nie teo ni da je pipne. Odbio je
da krsti Rahelu?
Odbio, budala jedna.
Vi to o sveteniku govorite, gospoo Greilz, i o oveku koji nije budala; znam ga dobro. Sigurno
ima svoje razloge za odbijanje. Ako se sa njegovim razlozima ne slaete, onda idite kod nekog
drugog - ali ne kod monakog svetenika. Razgovarajte, eventualno, sa pastorom u crkvi Svete
Mejzi.
Jest, i to sam uinla Otpoela je priu o svojim okrajima zbog nekrtene Rahele, priu koja
je obeavala da potraje dugo. Kalueri su u poetku strpljivo sluali, a onda je Doua, gledajui tu
enu, epao igumana za miicu; njegovi su se prsti postepeno utiskivali u igumanovu nadlakticu, sve
dok iguman nije mirnuo od bola i slobodnom rukom sklonio te prste.
ta radi to? proaputao je, a onda primetio kaluerov izraz lica.
Doua je svoj pogled prikovao za staricu kao da vidi udovite.
Pratei njegov pogled, Zerki nije video nita neuobiajeno; suvina glava je bila upola sakrivena
nekakvim velom, ali Doua je to nesumnjivo esto video.
ao mi je, gospoo Greilz, prekide je Zerki im joj je ponestao dah. Sad stvarno moram da
idem. Rei u vam: pozvau Oca Sejla zbog vas, ali to je sve to mogu da uinim. Videemo se opet,
siguran sam. Hvala vam mlogo, i molm vas za oprtaj to sam vas zadrla. Iaku no, gospoo
Greilz.
Proli su kroz kapiju i poti ka trpezariji. Doua se nekoliko puta lupnuo bridom ake po
slepoonici kao da hoe neto u glavi da udarom dovede na mesto.
Zato si onako zurio u nju? upita iguman. To mi je izgledalo nepristojno.
Zar niste primetili?
Primetio ta?
Onda znai niste. Pa pustimo to. Ali ko je ta Rahela? Zato niko nee da krsti to dete? Je li to
ker ove ene? Iguman se nasmeio bez veselja. Gospoa Greilz tvrdi da jeste.
Ali nije ba jasno da li je njoj Rahela erka, ili sestra - ili samo izraslina na ramenu.
 Rahela! - njena druga glava?
Ne vii toliko. Jo e te ona i uti. I ona hoe da je krsti?
Prilino je zapela, zar ti se ne ini? Reklo bi se da joj je to opsesija.
Doua je zamahao rukama. Kako sreuju takve stvari? Ne znam, i ne elim da znam. Zahvalan
sam Nebu to ne moram ja da naem reenje. Da je to prost sluaj sijamskih blizanaca, lako bi bilo.
Ali nije. Starci kau da Rahele nije bilo kad se gospoa Greilz rodila. Seljake prie!
Moda. Ali neki su spremni da je ponove pod zakletvom. Koliko dua ima jedna stara dama sa
jednom glavom vika - i to glavom koja je prosto izrasla? Takve stvari izazivaju ir u stomaku na
visokim mestima, sine moj. Nego, ta si to bio primetio? Zato si onako zurio u nju i pokuavao da mi
otkine ruku?
Kaluer nije urio sa odgovorom. To mi se nasmeilo, ree napo-sletku.
ta se nasmeilo?
Njena druga gla ovaj, Rahela. Nasmeila se. Mislio sam da e se probuditi.
Iguman ga je zaustavio u ulaznim vratima trpezarije i radoznalo se zagledao u njega.
Nasmeila se, ponovi kaluer sasvim ozbiljno.
Uinilo ti se.
Da, Gosdaru.
Onda izgledaj kao da ti se uinilo. Brat Doua je i to pokuao. Ne mogu, priznade. iguman je
ubacio stariine novie u kutiju za milostinju. Hajdemo unutra, ree.
Nova trpezarija je bila funkcionalna, hromirana, akustiki podeena, i baktericidno osvetljena.
Nestali su kameni blokovi crni od dima, svee lojanice, drvene inije i sirevi dozreli u podrumu. Sa
izuzetkom krstastog rasporeda mesta za sedenje i niza slika du jednog zida, ovo je mesto liilo na
industrijsku menzu. I atmosfera se tu promenila, kao i u itavom manastiru. Poto su se vekovima
borili da sauvaju ostatke kulture jedne davno izumrle civilizacije, kalueri su doli u priliku da
posmatraju uspon nove, monije civilizacije. Stari zadaci su obavljeni; naeni su novi. Prolost su
oboavali i izlagali u staklenim vitrinama, ali ona vie nije bila sadanjost. Red se saobrazio
vremenu, eposi uranijuma, elika i blistavih raketa, tutnjavi teke industrije i visokom tankom
zvidanju konvertora koji su davali meuzvezdani pogon. Tome se Red prilagodio - bar svojom
povrinom.
,Accedite ad eum, intonirao je ita.
Za vreme itanja zakukuljene legije su nemirno stajale na svojim mestima. Hrana se jo nije
pojavila. Na stolovima nigde nijednog tanjira.
Veera je kasnila. Ovaj organizam, zajednica ije su elije ljudi, iji je ivot tekao ve
sedamdeset generacija, veeras kao da je bio napet, kao da je oseao da jedna nota veeras pogreno
zvui, kao da je postao svestan, kroz bliske prirode svojih lanova, onoga to je saopteno samo
nekolicini.
Taj je organizam kao jedno telo iveo, kao jedno telo oboavao i radio, i ponekad, inilo se,
sticao neku mutnu svest, neki um koji je proimao lanove i aputao sebi i Drugome pomou lingua
prima, novoroenskog govora vrste. Moda je napetost bila poveana i jedva ujnim rzanjem i
reanjem raketa koje su ispaljivane radi vebe na dalekom poligonu, isto koliko i neoekivanim
odlaganjem obroka.
Iguman je zakucao za tiinu, onda gestom uputio svoga nastojnika, Oca Lihija, na predikaonicu.
Nastojnik je, u trenucima pre nego to je progovorio, izgledao kao da je na mukama.
 Svi mi alimo to je potrebno, ree najzad, ponekad poremetiti mir kontemplativnog ivota
vestima iz spoljanjeg sveta. Ali moramo takoe imati na umu da smo ovde da bismo se molili za taj
svet i njegovo spasenje, kao i nae sopstveno. Naroito sada, svetu je potrebno da se za njega neko
moli. Zastao je da baci pogled na Zerkija.
Iguman je klimnuo glavom.
Iucifer je pao, ree svetenik i zauta. Stajao je tamo, gledajui dole u predikaonicu kao da je
iznenada zanemeo.
Zerki ustade. Zakljuak je to Brata Doue, uzgred reeno, ubaci on. Regentski savet Atlantske
konfederacije nije rekao nita vredno pomena. Dinastija nije izdala nikakvo saoptenje. Jedva da
znamo ita vie nego jue, sem toga da je u toku hitni sastanak Svetskog suda i da se pripadnici
Unutranje odbrane brzo kreu. Na snazi je odbrambena uzbuna koja e zahvatiti i nas, ali nemojte se
uznemiriti. Oe? Hvala vam, Gosdaru, ree nastojnik koji kao da je opet naao , svoj glas im je
Zerki seo. Dakle, Veleasni Otac Iguman me je zamolio da saoptim sledee:
Prvo, sledea tri dana emo pevati pre jutrenja Malu slubu nae gospe i pri tome je moliti da se
zaloi za mir.
Drugo, opta uputstva za civilnu zatitu od eventualnog kosmikog ili projektilskog udara su na
raspolaganju na stolu pokraj ulaza. Svako neka uzme jedan primerak. Ako ste to ve itali, itajte
ponovo.
Tree, ako se uje upozorenje da je napad poeo, sledea Braa se moraju smesta javiti u
dvoritu Starog manastira radi dobijanja specijalnih instrukcija. Ako takve uzbune ne bude, ista
Braa se svejedno moraju pojaviti tamo prekosutra ujutru odmah posle jutrenja i Pohvala.
Imena - Braa Doua, Kristofer, Augustin, Dejms, Semjuel Kalueri su sluali sa tihom
napetou, ne odajui nikakve emocije. Bilo je ukupno 27 imena, ali meu njima ni jedno ime ma kog
iskuenika. Neki od prozvanih bejahu istaknuti naunici, jedan bejae ista, jedan kuvar. Pri prvom
sluanju ovek je mogao pomisliti da su ta imena izvuena iz kutije. Kad je Otac Lihi dovrio listu,
neki meu braom ve su izmenjivali udnovate poglede.
Ista ova grupa e se javiti u dispenzarijum radi kompletnog fizikog pregleda sutra posle
jutrenja, zavrio je nastojnik. Okrenuo se da bi upitno pogledao Dom Zerkija. Gosdaru? Da,
samo jedno, ree iguman prilazei predikaonici. Brao, nemojmo pretpostaviti da e rata biti.
Podsetimo se da je Lucifer sa nama - ovoga puta - skoro dva veka. I da je baen samo dvaput, u
jainama manjim od megatona. Svi mi znamo ta bi se moglo dogoditi ako rata bude. Genetsko
zagaenje nastalo kad je ovek poslednji put pokuao da uniti sebe jo uvek je sa nama. U ono doba,
u vreme Svetog Lajbovica, moda nisu znali ta e se desiti. Ili su moda znali, ali nisu mogli da
sasvim poveruju dok nisu mogli da sasvim poveruju dok nisu probali - kao dete koje zna ta bi
napunjen pitolj trebalo da moe, ali nikad ranije nije povuklo obara. Jo nisu bili videli milijardu
leeva. Nisu videli mrtvoroene, ni monstrume, ni slepe. Nisu jo videli ludilo, ubijanje i zatiranje
razuma. Onda su to uinili, pa su videli.
Sada - sada vladajui ljudi, predsednici, prezidijumi, znaju, smrtnom izvesnou znaju. Mogu
saznati po deci koju zainju a onda alju u azile za deformisane. Znaju, zato su ouvali mir. Ne
Hristov mir, dakako, ali mir - sve do nedavno - i za dva veka desila su se samo dva incidenta nalik na
rat. Sinovi moji, ne mogu oni to ponovo uiniti. Samo bi rasa luaka mogla ponovo to uiniti
Zautao je. Neko se osmehivao. Malen je to osmeh bio, ali usred mora uozbiljenih lica isticao se kao
mrtva muva u iniji sa kremom. Dom Zerki se namrtio. Starac se tamo i dalje iskrivljeno smeio.
Sedeo je za prosjakim stolom sa jo trojicom drugih lutalica; bio je to neki matorko sa etkastom
bradom uto obojenom oko vrha vilice. Na sebi je imao, umesto jakne, vreu od sargije sa rupama za
ruke. Neprekidno se osmehivao Zerkiju. Izgledao je star kao planinski greben izbrazdan kiom;
ujedno, kao pravi kandidat za obredno pranje nogu pustinjaku. Zerki se pitao da li e taj sad ustati i
svojim domainima neto saoptiti - ili poeti da duva u ovnujski rog, moda? - ali to je bila samo
iluzija stvorena osmehom. Brzo je odbio od sebe oseanje da je tog starca negde ranije video.
Zavrio je svoje primedbe.
Vraajui se do svog mesta, priekao je malo. Prosjak je svom domainu ljubazno klimao
glavom. Zerki mu prie.
Ko si ti, ako mogu pitati? Da li sam te negde ranije video? ta?
Iatzar shemi, ponovio je prosjak.
Nije mi ba
Onda me Lazarom zovi, ree stari smekajui se.
Dom Zerki je odmahnuo glavom i poao dalje. Lazar? U ovom kraju je postojala bapska pria
prema kojoj ali kakva je to traljava izmiljotina bila. Digao ga je Hrist, ali ga nije uinio
hrianinom, govorile su. A ipak, nije se mogao otrgnuti oseanju da je negde ranije video tog starca.
Neka se donese hleb za blagosiljanje, pozvao je, i odlaganju veere bio je kraj.
Posle molitava, opet je bacio pogled ka prosjakom stolu. Starac je samo hladio svoju supu, kao
lepezom, nekakvim pletenim eirom. Zerki je sve to odbacio jednim sleganjem ramenima. Jelo poe
u sveanoj tiini.
Komplin, nona molitva crkve, bejae, inilo se, posebno dubok te noi.
Ali Doua je posle komplina loe spavao. U snu je opet sreo gu Greilz. Bio je tu jedan hirurg
koji je otrio no, govorei: Ovaj deformitet mora biti uklonjen pre nego to se pretvori u maligni.
A Rahelino lice je otvorilo oi i pokualo da se obrati Doui, ali on ju je jedva uo, a razumeo je
nije uopte.
Tana sam ja izuzetak, ona kao da je govorila. U srazmeri sam varke. Sam.
Nita u tome nije shvatio, ali je pokuao da prui ruke da bi je spasao. Ispreio mu se nekakav
stakleni zid, mek kao guma. Zastao je i pokuao da ita sa njenih usana. Ja sam, ja sam
Ja sam Bezgreno Zaee, probio se apat u san.
Pokuao je da pokida gumenasti stakleni zid, da ga razdere da bi je spasao od noa, ali prekasno,
a posle je bilo mnogo krvi. Probudio se iz svetogrdnog komara stresajui se, onda se neko vreme
molio; ali im je zaspao, eto g-e Greilz ponovo. Nemirna je to no bila, no koja je pripala
Luciferu. Bila je to no u kojoj je Atlantski pakt izvrio napad na azijske kosmike instalacije.
Osveta je stigla brzo: jedan drevni grad je umro.
26

Ovo je vaa hitna mrea za upozoravanje, govorio je spiker kad je Doua uao u igumanovu
radnu sobu posle jutrenja sledeeg dana.
Donosimo vam najnoviji bilten o rasporedu radioaktivnih padavina posle neprijateljskog
raketnog napada na Teksarkanu Zvali ste me, Gosdaru?
Zerki mu je gestovima pokazao da uti i da sedne. Svetenikovo lice imalo je zategnut, beskrvni
izgled, bilo je elino-siva maska ledene samokontrole. Doui se inilo da se to lice smanjilo i od
prole veeri ostarilo. Sumorno su sluali glas koji je jaao i slabio u etvorosekundnim intervalima
jer su se emisione stanice ukljuivale i iskljuivale da bi ometale neprijateljsku opremu za nalaenje
pravaca.
Ali prvo, saoptenje upravo izdato od strane Vrhovne komande.
Kraljevska porodica je bezbedna. Ponavljam: poznato je da je kraljevska porodica bezbedna.
Saopteno je da se Regentski savet nalazio izvan grada kad je neprijatelj udario. Izvan zone nesree
nisu primeeni nikakvi graanski neredi, a nikakvi se i ne oekuju.
Nareenje da se vatra prekine izdato je od strane Svetskog suda nacija, uz uslovnu osudu, koja
nosi i smrtnu kaznu, odgovornim efovima obeju drava. Poto je osuda uslovna, smrtna kazna stupa
na snagu samo ako se nareenje prekri. Obe vlade su odmah telegrafskim putem javile Sudu da
prihvataju nareenje, pa je zato veoma verovatno da se okraj zavrio, nekoliko sati poto je poeo
kao preventivni napad na izvesne ilegalne svemirske instalacije. Iznenadnim napadom vasionske
snage Atlantske konfederacije su prole noi izvele udar protiv tri skrivene azijske projektilske baze
na suprotnoj strani Meseca i totalno unitile jednu neprijateljsku svemirsku stanicu za koju se znalo
da je ukljuena u sistem za navoenje projektila kosmos-Zemlja. Oekivalo se da e neprijatelj
uzvratiti napadom na nae kosmike snage, ali varvarski napad na na glavni grad, napad koji
predstavlja in oajanja, niko nije oekivao.
Specijalni bilten: naa vlada je upravo saoptila svoju nameru da potuje obustavu vatre deset
dana ako se neprijatelj saglasi da se na Guamu odmah sastanu ministri spoljnih poslova i vojni
komandanti.
Oekuje se da e neprijatelj ovo prihvatiti. Deset dana, jeknu iguman. To nam ne daje
dovoljno vremena. Azijski radio, meutim, jo uvek insistira da je nedavna termonuklearna
katastrofa kod Itu Vana u kojoj je poginulo oko osamdeset hiljada ljudi nastupila usled pada jednog
zalutalog atlantskog projektila, te da je prema tome unitenje Teksarkane uzvraanje ravnom
merom Iguman je iskljuio radio. Gde je istina? upita tiho. U ta verovati? I da li je to uopte
vano? Kad se na masovno ubistvo odgovara masovnim ubistvom, na silovanje silovanjem, na mrnju
mrnjom, nema vie mnogo smisla pitati ija je sekira krvavija. Zlo na zlu, nagomilano preko zla. Da
li je naa policijska akcija u svemiru bila na ma koji nain opravdana? Kako to mi moemo znati?
Svakako opravdanja nema za ono to su oni uinili - a moda i ima? Znamo samo ono to ova stvar
kae, ali ta stvar je zarobljenik. Azijski radio mora da kae ono to e izazvati najmanje
nezadovoljstvo tamonje vlade; na radio mora da kae ono to e izazvati najmanje nezadovoljstvo
nae fine zadrte patriotske rulje, a to je ujedno ba ono to vlada i eli da bude reeno, onda gde je
razlika?
Boe dragi, mora biti pola miliona mrtvih ako su pogodili Teksarkanu pravom stvari. Doe mi da
izgovorim rei koje nikad nisam uo. Izmet aba krastaa. Vetiji gnoj. Gangrena due. Besmrtno
truljenje mozga.
Razume li me, Brate? A Hrist je udisao isti telesni vazduh kao i mi; kako je pokorno bilo
Velianstvo naeg Svemonog Boga! Koje beskonano oseanje za humor - da On postane jedan od
nas! -Kralj Univerzuma, prikovan na krst kao jevrejski lemil, prikovan od strane ovakvih kao to
smo mi. Kau da je Lucifer baen u bezdan zato to je odbio da oboava inkarnirani svet; Zli sigurno
uopte nema smisao za humor! Bog Jakova, ak i Kaina! Zato ovo sve opet rade? Oprosti mi,
buncam, dodade, ne toliko Doui nego pre staroj drvenoj statui Svetog Lajbovica koja je stajala u
jednom uglu radne sobe.
U svom koraanju tamo-amo zastao je da digne pogled ka tom izvajanom licu.
Statua je bila stara, veoma stara. Neki raniji vladar manastira poslao je statuu dole, u podrumski
magacin, da stoji u mraku i praini, pa je suva trule napala drvo, izjela proleno tkivo i ostavila
letnje tkivo, tako da se inilo da je lice duboko izborano. Na sveevom licu lebdeo je pomalo
satirian osmeh. Zerki ga je spasao zaborava zbog tog osmeha.
Jesi li video onog starog prosjaka u trpezariji, prole noi? upita nepovezano, zurei i dalje u
osmeh statue.
Nisam ga primetio, Gosdaru. Zato? Nema veze, valjda mi se samo priinjava. Pipnuo je
prstima gomilu svenjeva za potpalu na kojoj je svetac stajao. Tu svi mi sada stojimo, pomislio je.
Na masnoj potpali prolih grehova. A neki od njih su moji. Moji, Adamovi, Herodovi, Judini,
Haneganovi, moji. Svaiji. Uvek nekako kao kulminacija doe kolos Drave, koji se zaogre
boanskim ogrtaem ali onda pada uniten gnevom Neba. Zato? Dovoljno smo glasno to vikali -
Boga treba da sluaju i narodi i pojedinci. Cezar treba da bude policajac Boga, a ne njegov svemoni
naslednik. Svim vekovima, svim narodima - Ko god uzdigne neku rasu ili Dravu ili neku odreenu
vrstu drave ili riznice vlasti ko god uzdigne te ideje iznad pravih vrednosti njihovih pa ih pretvori
u idole za oboavanje, taj iskrivljuje i izvre svetski red Bogom planiran i dat Odakle je to? Pije
Jedanaesti, pomislio je bez sigurnosti. Pre osamnaest vekova. Ali kad Cezar stekne sredstva za
unitenje sveta, zar nije ve divinizovan? Ali pristankom naroda - one iste rulje koja je vikala: Non
habemus regem nisi caesarem kad se suoila sa Njim - Bogom inkarniranim, ismejanim i
ispljuvanim. Ista rulja koja je ubila Lajbovica
Opet se pokazuje Cezarev boanski status. Gosdaru?
Nije bitno. Da li su braa ve u dvoritu? Kad sam proao tamo, oko polovina njih je bila na
okupu. Da idem da vidim?
Uini to. Onda se opet ovde vrati. Imam neto da ti kaem pre nego to im se pridruimo.
Pre nego to se Doua vratio, iguman je iz zidnog sefa izvadio hartije o Quo peregrinatur.
Proitaj rezime, ree on kalueru. Pogledaj emu organizacije, proitaj kako je zamiljena
procedura. Ostatak e morati detaljno da proui, ali kasnije.
Dok je Doua itao, komunikator je glasno zazujao.
Veleasnog Oca Detraha Zerkija, Igumana, molim, ree monotono glas robota telefoniste.
Na telefonu.
Hitno prioritetni telegram od Ser Erika Kardinala Hoftrafa, Novi Rim. U ovom trenutku kuriri
ne idu. Da proitam? Da, proitaj tekst tog telegrama. Poslau kasnije nekog dole da podigne jedan
primerak.
Tekst glasi: Grex peregrinus erit. Quam primum est factum suscipiendum vobis, jussu Sactae
Sedis, Suscipite ergo operis partem ordini vestro propriam
Moe li to proitati ponovo, ali prevedeno na jugozapadni? upita iguman.
Operator je posluao, ali poruka ni u prevodu nije sadravala nita neoekivano. Njome se plan
potvrivao i zahtevala brzina.
Prijem potvren, ree on najzad.
Hoe li biti odgovora?
Poalji sledei odgovor: Eminentissimo Domino Eric Cardinali Hoffstraff obsequitur Jethra
Zerchius A. Or L, Abbas. Ad has res disputandas iam coegi discessuros fratres ut hodie parati dimitti
Roman prima aerisnave possint. Kraj teksta. itam ponovo: Eminentissimo
U redu, to je sve. Iskljuujem. Doua je dovrio itanje rezimea. Zatvorio je fasciklu i polako
digao pogled.
Jesi li spreman da bude prikovan? upita Zerki.
N-nisam siguran da shvatam. Kaluerovo lice bilo je bledo.
Jue sam ti postavio tri pitanja. Odgovori su mi potrebni sada. Voljan sam da poem.
Ostaje da odgovori jo na dva. U pogledu svetenikog statusa nisam siguran, Gosdaru.
Vidi, morae da odlui. Ima sa zvezdanim brodovima manje iskustva nego iko od ostalih. Niko
od ostalih nije svetenik. Neko mora biti delimino osloboen tehnikih dunosti radi pastoralnih i
administrativnih dunosti. Rekao sam ti da ovo nee znaiti naputanje Reda. I nee, ali e tvoja
grupa postati nezavisna kua, naslednica Reda, sa neto izmenjenim pravilima. Stareina e biti biran
tajnim glasanjem onih koji su poloili zakletvu, naravno - a ti si najoigledniji kandidat, ako ti je
ujedno i vokacija da bude svetenik. Ima li tu vokaciju, ili nema To je tvoja inkvizicija, trenutak
je sada, a to je jedno kratko sada. Ali Veleasni Oe, nisam zavrio studije To nije vano.
Pored posade od 27 ljudi - svi su nai - idu i drugi: est sestara i dvadesetom dece iz kole Svetog
Josipa, dva-tri naunika, i tri biskupa, od kojih su dvojica tek naimenovani. Oni mogu da
proglaavaju svetenike, a poto je jedan od njih trojice delegat Svetog Oca, oni e ak imati mo da
imenuju biskupe. Tebe e proglasiti svetenikom kad bude spreman. U kosmosu ete provesti godine,
zna.
Ali elimo da znamo da li ima vokaciju, i to elimo da znamo sada. Brat Doua je zamucao,
onda odmahnuo glavom. Ne znam. eli li pola sata? eli li au vode? Ti tako posivi. Kaem
ti, sine, ako e ti voditi stado morae da bude u stanju da donosi odluke sada-i-ovde. Ovu treba
da donese sad. Dakle, moe li govoriti? Gosdaru, nisam - siguran
Moe bar da grake, a? Hoe li primiti jaram na sebe, sine? Ili jo nisi ukroen? Od tebe e
se traiti da bude magarac na kome On jae u Jerusalim, ali to je teak teret, i slomie ti lea, jer On
nosi grehe sveta.
Ne verujem da sam sposoban.
Graki i iti. Ali ti ume i da zarei, a to je dobro za predvodnika opora. uj, niko od nas
nije bio stvarno sposoban. Ali smo se trudili, i bili stavljani na probe. To je testiranje do unitenja,
ali zato si ovde. Ovaj Red je imao igumane od zlata, igumane od hladnog tvrdog elika, igumane od
korodiranog olova, i nijedan od njih nije bio sposoban, mada su neki bili sposobniji od ostalih, neki
ak sveci. Zlato je zadobilo udarce, elik je postao krt i slomio se, olovo je zgaeno i pretvoreno u
pepeo voljom Neba. A ja, ja sam imao dovoljno sree da budem iva; prospem se, ali se opet nekako
slijem u celinu. Oseam, meutim, da se blii novo prosipanje, Brate, ali da e ovo biti zauvek. Od
ega si ti, sine? ta e biti stavljeno na probu?
 Od repova malih pasa25 Ja sam meso, i bojim se, Veleasni Oe. elik vriti kad ga kuju, jei
kad ga kale. Pod teretom kripi. Mislim da se ak i elik plai, sine. Uzmi pola sata za razmiljanje.
au vode?
au vazduha? Oteturaj se na neko vreme. Ako ti pripadne muka, budi predostroan i povrati.
Ako se uplai, vriti. Ako uopte reaguj e, moli se.
Ali budi u crkvi pre Mise, i reci nam od ega je napravljen jedan kaluer.
Red u ovom trenutku doivljava fisiju: onaj otcepljeni deo koji odlazi u kosmos odlazi zauvek.
Jesi li pozvan da mu bude pastir, ili nisi? Idi i odlui.
ini mi se da izlaza nema.
Naravno da ima. Dovoljno je da samo kae Nisam pozvan da to budem. Onda e biti izabran
neko drugi, i to je sve. Ali idi, smiri se, a onda doi kod nas u crkvu sa da ili ne. Ja sad tamo idem.
Iguman je ustao i klimanjem glave otpustio kaluera.
Tama je u dvoritu bila skoro potpuna. Samo tanki reanj svetlosti je curio ispod vrata crkve.
Bleda zvezdana svetlost bila je zamuena prainastom prljavtinom u vazduhu. Na istoku se jo nije
pojavio ni nagovetaj zore. Brat Doua je neujno lutao. Konano je seo na ivinjak koji je
okruivao jednu Ieju sa bunjem rua. akama je podupro lice, nonim prstom je kotrljao jedan
kamiak. Zgrade manastira bejahu mrane, usnule senke. Mesec je kao mutno viena krika dinje
leao nisko na jugu.
Iz crkve dopirahu promrmljani napevi: Excita, Domine, potentiam tuam, et veni, ut salvos - uzbuni
svoju mo svakako, o Gospode, i doi da nas spase. Ta e se molitva aputati uporno i uporno,
dokle god za nju ima daha. ak i ako je braa budu smatrala uzaludnom
Ali oni nisu mogli znati da je uzaludna. Ili su ipak mogli? Ako Rim ima ikakvu nadu, zato slati
zvezdani brod? Zato, ako se veruje da e molitve za mir na Zemlji ikad biti usliene? Zar nije ovaj
zvezdani brod in oajanja? Retrahe me, Satanus, et discede! pomislio je. Taj zvezdani brod je in
nade. Nade za oveka negde drugde, mir negde drugde, ako ne ovde i sada, onda negde: moda na
planeti kod Alfe Centauri, Bete Hidri, ili na jednoj od onih boleljivih kolonija to jedva opstaju na
onoj kako-se-zvae planeti u Skorpiusu. Nada, a ne uzaludnost, alje taj brod, ti podli Zavodnie. To
je nada iscrpljena, umorna kao pas, moda, nada koja kae: otresite prainu sa svojih sandala i idite
da propovedate Sodomu Gomori. Ali je nada, inae uopte ne bi bilo reeno idite. Nije nada za
Zemlju, ali jeste nada za duu i telo oveka negde. Kad Lucifer visi nad glavom, ne poslati brod
znailo bi biti prepotentan u onom smislu kako si ti, najprljaviji, naeg Gospoda iskuavao: Ako si
sin Boga, baci se sa vrha planinskog. Aneli e te podii. Prevelike nade za Zemlju navele su ljude
da pokuaju da od nje naine raj, ali bilo bi bolje da od toga odustanu sve dok ne doe as da svet
nestane

25 Odlomak iz deje pesmice u kojoj se kae da su deaci napravljeni od aba, pueva, od

repova kuca a devojice od eera, zaina, i svega to je zgodno. (Prim.prev.)

Neko je otvorio vrata crkve. Kalueri su se tiho razilazili ka svojim elijama. Samo mutno
svetlucanje prelivalo se kroz vrata u dvorite.
Svetio je u crkvi bilo slabo. Doua je mogao videti samo nekoliko svea i mutno crveno oko
lampe sklonita. Jedva se moglo nazreti da unutra dvadeset estorica njegove brae klee, ekajui.
Neko je opet zatvorio vrata, ali ne sasvim, jer on je kroz pukotinu i sad mogao videti crvenu taku
sklonine lampe. Vatra zapaljena u oboavanju, vatra koja gori radi pohvale, gori blagim divljenjem
tu u svom crvenom okviru. Vatra, najdivniji od etiri elementa sveta, a ipak i element Pakla. Ona
oboavajue gori u jezgru Hrama, ali takoe je spalila sve ivo u jednom gradu, u ovoj noi, i
prosula svoj otrov preko zemlje Kako je to udno bilo od strane Boga da progovori iz zapaljenog
grma, a od strane oveka da simbol Neba pretvori u simbol Pakla.
Zapiljio se opet ka pranjavim zvezdama jutra. Pa dobro, kau da se tamo gore nee nai rajevi.
A ipak tamo sada ima ljudi, ljudi koji diu pogled ka udnim suncima u jo udnijim nebesima, udiu
udan vazduh, oru udnu zemlju. Na svetovima smrznute ekvatorijalne tundre, svetovima vrele
polarne dungle, svetovima koji moda pomalo nalikuju Zemlji, dovoljno da ovek nekako preivi,
onim istim znojem lica svoga. Bilo ih je samo nekoliko, tih nebeskih kolonija Homo ioquax
ncnnumquam sapiens, nekoliko namuenih ljudskih kolonija koje su dosad primale vrlo malu pomo
sa Zemlje; a odsad ne mogu oekivati nikakvu, tamo u njihovim novim ne-rajevima, koji Raju
nalikuju ak i manje nego to je Zemlja nalikovala. Sreom za njih, moda. to se vie ljudi primaknu
usavrenju nekog raja za sebe, to nestrpljiviji, ini se, postaju u njemu, i nestrpljiviji sami sa sobom.
Nainili su vrt zadovoljstava, i u njemu postepeno postajali sve nesreniji, dok je vrt postajao sve
bogatiji, moniji i lepi; jer tad im je, moda, bilo lake da uvide da u vrtu neto nedostaje, neko drvo
ili bun koji rasti ne moe. Kad je svet bio u mraku i jadu, mogao je verovati u savrenstvo i eznuti
za njim. Ali kad se svet osvetlio razumom i bogatstvima, poeo je da osea uzanost iglenih uiju26, a
to smeta jednom svetu koji vie nije voljan da veruje niti da ezne. Pa, unitie ga opet, zar ne -
unitie vrt Zemlju, civilizovan vrt, pun znanja, rastrgnue ga na komade da bi ovek opet mogao u
jadnoj tami da se nada.
A ipak e sa brodom poi i Memorabilije! Da li su one prokletstvo? Discede, Seductor
informis! Nije prokletstvo to znanje, sem ako ga ovek ne izvrne, kao to je izvrnuo vatru u ovoj
noi
Zato moram otii. Gospode? pitao se. Moram li ii? I kakvu to odluku pokuavam da donesem:
da idem, ili da odbijem da idem? Ali to je ve odlueno; poziv za to je stigao - odavno. Egrediamur
tellure, dakle, jer tako mi je zapoveeno zakletvom koju sam poloio. Zato idem. Ali da poloe ruku
na mene i nazovu me svetenikom, ak abbas-om, da me postave da nadzirem due moje brae? Mora
li Veleasni Otac insistirati na tome? Ali on ne insistira na tome; on samo insistira da sazna da li Bog
insistira na tome. Ali u takvoj je stranoj urbi. Da li je stvarno toliko siguran u mene? Ako na ovaj
nain to baca na mene, onda mora biti da ima vie poverenja u mene nego ja sam.
Progovori, sudbino, progovori! Uvek se ini da je sudbina decenijama daleko, ali odjednom nije
decenijama daleko; ona je ba sad.
A!i moda je sudbina uvek ba sad, ba ovde, ba ovog asa; moda.
Nije li dovoljno da je on siguran u mene? Ali ne, to nije ni priblino dovoljno. Moram nekako da
budem siguran u sebe. Kroz pola sata. Sad ve manje od pola sata. Audi me, Domine - molim te,
Gospode - to je samo jedna od tvojih otrovnica ove generacije, ona moli za neto, moli da sazna,
preklinje da dobije znak, znak, nagovetaj, trag. Nemam dovoljno vremena da odluim.
Nervozno se trgao. Neto se - klizavo unja?
uo je to kao tiho utanje suvog lia pod bunjem rua iza sebe.
Zastalo je, zautalo, opet ljigavo krenulo. Da li bi se znak sa neba unjao? Sudbinski znak bi
mogao. Mogao bi i Psalmistov negotium perambulans in tenebris. Mogla bi i zmija.
Cvrak, moda. Ma samo uka. Jednom je Brat Hegan ubio zmiju u dvoritu, ali Evo opet se
unja! - neto se polako vue kroz lie. Da li bi bio adekvatan znak, ako se to neto izunja iz lia i
ujede ga za zadnjicu?
Opet je iz crkve dopro zvuk molitve: Reminiscentur et convertentur ad Dominum universi fines
terrae. Et adorabunt in conspectu universae familiae gentium. Ctuoniam Domini est regnum; et ipse
dominabitur

26 Aluzija na biblijsku frazu da je Iake kamili da proe kroz iglene ui, nego bogatau da
ue u raj. (Prim.prev.)

udne rei veeras: svi krajevi Zemlje pamtie i Gospodu e okrenuti biti
Gmizanje je iznenada prestalo. Da li je ba iza njega? Stvarno, Gospode, znak nije ba bitan.
Stvarno, ja
Neto je gurnulo zglob njegove ake. Jipnuvi glasno, skoio je kao odapet i to daleko od rua.
Zgrabio je jedan labavo uglavljen kamen i bacio ga u bunje. Zaulo se krenje, glasnije nego to je
oekivao.
Poeao se po bradi, postien. ekao je. Nita nije izalo iz bunja. Nita nije gmizalo. Bacio je
kamiak. I kamiak je u mraku stvorio neprijatnu buku. ekao je, ali u bunju nita ni da makne.
Zatrai znak, a kad znak doe, kamenuj ga - de essentia hominum.
Ruiasti jezik zore je oblizivao nebo i uklanjao zvezde. Uskoro e morati da poe i kae
igumanu. Da mu kae ta?
Brat Doua je akom zbacio komarce sa svoje brade i krenuo ka crkvi, jer je neko upravo doao
do vrata i bacio pogled napolje - traei njega?
Unus panis, et unum corpus multi sumus, doprlo je mrmljanje iz crkve, omnes qui de uno Jedan
smo hleb i jedno telo, iako nas je mnogo, isti hleb smo jeli iz istog vra pili
Zastao je na vratima da jo jednom pogleda ka bunju rua.
Zamka je to bila, zar ne? pomislio je. Lii to na tebe, da ga poalje znajui da u ja na njega
bacati kamenje, a?
Sledeeg momenta je kliznuo unutra i otiao da klekne kraj ostalih.
Njegov se glas pridruio njihovim glasovima u molbama; neko vreme je prestao da misli, okruen
monakim kosmonautima koji su se tu okupili.
Annuntiabitur Domino generatio ventura I bie Gospodu oglaeno da generacija dolazi; i
pokazae Nebo njegovu pravdu. Ljudima koji e se roditi, ljudima koje je Gospod stvorio
Kad je opet bio svestan, video je da ga iguman pokretima zove.
Brat
Doua je otiao da klekne kraj njega.
Hoc oficium, FiH-tibine imponemus oneri? proaputao je.
Ako me oni ele, odgovori kaluer tiho, Aonorem accipiam. Iguman se nasmeio. Nisi me
dobro uo. Rekao sam teret a ne poast. Crucis autem onus si audisti ut honorem, nihiio errasti
auribus. Accipiam, ponovi kaluer.
Siguran si?
Ako me izaberu, biu siguran.
Tako je odlueno. Dok je Sunce izlazilo, izabran je pastir koji e voditi stado.
Posle je kao konventska Misa otpevana Misa za hodoasnike i putnike.
 Nije bilo lako iznajmiti arter-avion za let do Novog Rima. Jo je tee bio zadatak obezbeivanja
dozvole za let, posle iznajmljivanja aviona. Svi civilni avioni su dospeli pod jurisdikciju vojske dok
traje vanredno stanje, pa je zato bila potrebna vojna dozvola. Lokalni ZDI27 je tu dozvolu odbio da
da. Da Iguman Zerki nije bio svestan injenice da su izvesni maral vazduhoplovstva i jedan
arhiepiskop prijatelji, navodno hodoae dvadesetsedmorice knjigovercera sa uvezanom ebadi u
Novi Rim moglo je lako otpoeti auto-nogama jer bi upotreba brzog transportnog mlanjaka bila
zabranjena. Meutim, ve sredinom popodneva dozvola je data. Iguman Zerki se na kratko popeo u
avion pre poletanja - radi poslednjeg zbogom.
Vi ste nastavak Reda, rekao im je. Sa vama idu Memorabilije. Sa vama takoe ide apostolska
sukcesija, i, moda - Sedite Petrovo. Ne, ne, dodao je ujui iznenaeno mrmljanje kaluera.
Ne ide Njegova Svetost. Nisam vam ovo ranije rekao, ali ako se dogodi najgore na Zemlji, sastae
se Kolegijum kardinala - ili ono to od Kolegijuma ostane. Tada se moe desiti da kolonija na
Centaurusu bude proglaena zasebnim patrijarhatom, a puna jurisdikcija patrijarha da bude data
kardinalu koji sa vama ide. Ako propast zadesi nas ovde, onda e, dakle, Patrimonija Petra ii
njemu. Jer iako ivot na Zemlji moe biti uniten - ne dao Bog - dokle god ovek ivi negde drugde,
sluba Petrova ne moe biti unitena. Ima mnogo onih koji misle da ako prokletstvo padne na Zemlju i
ako ovde ne bude preivelih, na tog kardinala prelazi i papstvo, po principu Epikeia-e. Ali to nije
vaa neposredna briga, brao, sinovi, iako ete biti podvrgnuti vaem patrijarhu pod specijalnom
zakletvom kao oni koji spajaju jezuite sa Papom.
Godinama ete biti u kosmosu. Brod e vam biti manastir. Kad u koloniji na Centaurusu
uspostavite svoju dijecezu, tamo ete izgraditi matinu kuu Posetilake Brae Reda Svetog
Lajbovica od Tihoa. Ali brod e, kao i Memorabilije, ostati u vaim rukama. Ako se civilizacija, ili
neki njen ostatak, moe odrati na Centaurusu, slaete odatle misije do drugih kolonizovanih svetova,
i jednog dana moda na kolonije tih kolonija. Kud god ovek poe, vi i vai naslednici ete takoe
poi. A sa vama, zabeleke i uspomene etiri i vie hiljada godina. Neki od vas, ili neki od onih koji
dou posle vas, bie prosjaci i lutalice, priae hronike Zemlje i kantikulume Raspetog narodima i
kulturama koji mogu izrasti iz tih naseljenikih grupa.
Jer, neki mogu zaboraviti. Neki mogu biti privremeno izgubljeni za Veru. Pouavajte ih, i primajte
u Red one od njih koji budu pozvani.
Prenesite kontinuitet na njih. Budite za oveka pamenje o Zemlji i Poreklu. Pamtite ovu Zemlju.
Nikad je ne zaboravite, ali - nemojte se nikad vratiti. Zerkijev glas postade promukao i dubok. Ako
se ikad vratite, moglo bi se desiti da na istonom kraju Zemlje naete Arhanela koji njene prolaze
brani platnenim maem. Tako oseam. Kosmos je va dom od sada. To je pustinja samotnija od ove
nae. Bog vas blagoslovio; molite se za nas.

27 ZDI-Zone Defense Interior - Unutranja sluba zonske odbrane.(Prim.prev.)

Krenuo je polako prolazom izmeu sedita, zastajui kod svakog da ga blagoslovi i zagrli, a onda
je napustio avion. Letilica se iskotrljala na pistu i sa urlikom uzletela. Gledao ju je sve dok se na
veernjem nebu nije izgubila sa vidika. Posle je seo u automobil i odvezao se u manastir, ostatku
svog stada. Dok je bio u avionu, govorio je kao da je sudbina grupe Brata Doue jasna kao program
molitava za sutra; ali i on i oni su znali da je samo itao iz dlana jednog plana, da je opisivao nadu a
ne izvesnost. Jer, grupa Brata Doue je zapoela tek prvu, kratku etapu dugog i neizvesnog puta,
novog Egzodusa iz Egipta, pod nadzorom jednog Boga koji se po svoj prilici silno umorio od
ljudskog roda.
Onima koji su ostali pripala je laka uloga, Oni su samo imali da ekaju kraj i da se mole da kraj
ne nastupi.
27

Oblast zahvaena lokalnim radioaktivnim padavinama ostaje uglavnom nepromenjena, ree

spiker, pa je opasnost od njenog daljeg irenja putem vetra skoro iezla Pa, bar se nita gore
nije zasad desilo, primeti igumanov gost.
Zasad smo od toga ovde bezbedni. ini se da emo i ostati bezbedni, sem ako konferencija
propadne. Znai, bezbedni, a? proguna Zerki. Ali oslunite malo. Poslednja procena broja
poginulih, nastavio je spiker, danas, devetog dana posle unitenja prestonice, iznosi dva miliona i
osam stotina hiljada mrtvih. Vie od polovine ove cifre odnosi se na stanovnitvo samog grada.
Ostatak je procena bazirana na procentu stanovnitva u prigradskim zonama i zonama radioaktivnih
padavina koji je zahvaen kritinim dozama radijacije. Eksperti predviaju da e se ova procena
poveavati zato to e biti prijavljeno jo ozraenih.
Zakon obavezuje ovu stanicu da emituje sledee saoptenje dvaput dnevno dokle god traje
vanredno stanje: Odredbe Javnog zakona 10-WR-3E ni na koji nain ne daju pravo pojedincima da
vre eutanaziju nad rtvama radioaktivnosti. rtve koje su bile izloene, ili misle da su bile izloene,
radijaciji daleko iznad kritine doze, treba da se jave najblioj Stanici za olakanje, sa znakom
Zelene zvezde, gde postoji sudija ovlaen da izda dokument Mori Vult svakome za koga se valjano
utvrdi da je beznadean sluaj i da eli eutanaziju. Svaki nastradali od radijacije koji sebi oduzme
ivot na ma koji nain, sem na zakonom propisani, smatrae se samoubicom, te e ugroziti pravo
svojih lanova porodice i naslednika da zatrae isplatu osiguranja i druge zakonom odreene
radijacijske beneficije. Sem toga, ma koji graanin koji pomogne u izvrenju takvog samoubistva
izlae se opasnosti da mu bude sueno kao ubici. Zakon o radijacionim katastrofama dozvoljava
eutanaziju samo posle propisanog zakonskog postupka. Oni koji su ozbiljno oboleli zbog primljenog
zraenja moraju se javiti Stanici za olakanje sa Zelenom iznenada, i to tako snano da je otkinuo
dugme radio-aparata, Zerki ugasi radio. Naglo je ustao i priao prozoru; pogledao je dole, u dvorite,
gde se gomila izbeglica vrzmala oko nekoliko na brzinu sklepanih drvenih stolova.
I stari i novi deo manastira bili su sad preplavljeni ljudima svih godita i materijalnih stanja, iji
su domovi bili u oblastima zahvaenim katastrofom.
Iguman je privremeno otvorio zabranjene zone manastira i dozvolio pristup ovim izbeglicama
praktino u sve prostorije sem u kaluerske elije za spavanje. Natpis koji je dotad stajao pred
starom kapijom uklonjen je, jer je trebalo dati hranu, odeu i sklonite enama i deci.
Posmatrao je dvojicu iskuenika koji su upravo iznosili kotao vrele supe iz privremene kuhinje.
Podigli su kotao na jedan sto i poeli kutlaama da sipaju supu.
Igumanov posetilac je proistio grlo i nemirno se pokrenuo na svom seditu. Iguman se okrenuo.
Propisani postupak, kau oni, zareao je. Propisani proces masovnog samoubistva pod
nadzorom drave. Uz sve blagoslove drutva.
Pa, ree posetilac, to je sigurno bolje nego putati ih da umiru uasno, postepeno.
Da li je? Za koga je bolje? Za istae ulica? Bolje je da vai ivi leevi otpeae do centralne
stanice za njihovo unitavanje dok jo mogu da peae? Manje javnog spektakla? Manje e uasa
leati unaokolo?
Manje e biti nereda? Ako bi nekoliko miliona leeva lealo na sve strane, to bi moglo izazvati
pobunu protiv onih koji su odgovorni za ovo. To vi i vlada mislite kad kaete bolje, zar ne? to
se tie vlade, ne znam, ree posetilac, u ijem se glasu osetio samo trag krutosti. Ono to ja mislim
kad kaem bolje jeste milosrdnije. Nemam nameru da se sa vama raspravljam o moralnoj teologiji.
Ako mislite da imate duu koju e Bog poslati u Pakao ako odaberete da umrete bezbolno, umesto
uasno, onda samo napred, mislite i dalje tako. Ali u manjini ste, znate. Ja se sa vama ne slaem, ali
nema se o emu raspravljati.
Oprosti mi, ree Iguman Zerki. Nisam se spremio da sa vama vodim rasprave o moralnoj
teologiji. Samo sam govorio o ovom spektaklu masovne eutanazije u terminima ljudske motivacije.
Samo postojanje Zakona o radijacionim katastrofama i slinih zakona u drugim zemljama predstavlja
najoigledniji mogui dokaz da su vlade bile potpuno svesne posledica sledeeg rata, ali da se nisu
potrudile da taj zloin bude nemogu, nego su se umesto toga potrudile da unapred urede kako da se
postupa sa posledicama zloina. Implikacije tog ina vama nita ne znae, doktore?
Naravno da nije tako. Oe. Ja sam, lino, pacifist. Ali za sada moramo iveti u svetu takvom
kakav je. Pa ako se oni nisu mogli sporazumeti o nainu da ratni in postane nemogu, onda je bolje
imati nekakva obezbeena sredstva za postupanje sa posledicama, nego nikakva.
Da i ne. Da, ako se to radi u oekivanju da e neko drugi izvriti zloin. Ne, ako oekujemo da
ga izvrimo sami. A naroito ne ako su postupci za ublaavanje posledica i sami po sebi kriminalni.
Posetilac je slegnuo ramenima. Kao eutanazija? ao mi je. Oe, ali po mom oseanju zakoni jednog
drutva odreuju ta je zloin a ta nije zloin. Svestan sam da se vi sa time ne slaete. Mogu
postojati i ravi zakoni, loe smiljeni, zaista. Ali mislim da u ovom sluaju imamo dobar zakon. Kad
bih verovao da imam nekakvu duu i da na nebu postoji nekakav gnevni Bog, moda bih se sloio s
vama. Iguman Zerki se tanko nasmeio. Vi nemate duu, doktore. Vi jeste jedna dua. Ono to imate,
i to privremeno, to je telo. Posetilac se grevito nasmejao. Semantika zabuna. Uistinu. Ali ko je
od nas dvojice zbunjen? Znate li to sigurno? Nemojmo se svaati, Oe. Ja ne pripadam
Milosrdnom kadru.
Radim u ekipi za ocenu ozraenja. Mi ne ubijamo nikoga. Iguman Zerki ga je jedan momenat
gledao utke. Posetilac je bio ovek niskog rasta, miiav, sa prijatnim okruglim licem i temenom
koje je ve bilo proelavo, pocrnelo od sunca i pegavo. Na sebi je imao uniformu od zelenog sera, a
u krilu mu je leala kapa sa znakom Zelene zvezde.
Zaista, zato se svaati? Ovo je zdravstveni radnik, nije egzekutor.
Jedan deo delatnosti Zelene zvezde zasluivao je uistinu svaku pohvalu.
Ponekad je ta delatnost dostizala razmere heroizma. Ako je ta organizacija u nekim sluajevima
inila stvari koje su po Zerkijevom miljenju zlo, to nije razlog da se baca ljaga na sveukupnu njenu
aktivnost.
Glavnina drutva odobrava Zelenu zvezdu, a njeni zaposlenici se trude iskreno. Ovaj doktor je
pokuao da postupa prijateljski. inilo se da je njegov zahtev ba jednostavan. On nije navaljivao
niti se drao kao birokrata. Ipak, iguman je oklevao da kae da.
Posao koji ete ovde raditi - da li e trajati dugo? Doktor je odmahnuo glavom. Pa ja bih
rekao, najvie dva dana.
Imamo dve pokretne laboratorije. Moemo ih uvesti u vae dvorite, spojiti obe prikolice i
odmah prei na posao. Prvo emo uzeti oigledno ozraene i ranjene. Samo u najhitnijim sluajevima
ukazujemo pomo. Na posao je kliniko testiranje. Bolesni e dobiti lekarsku negu u privremenom
logoru. A najbolesniji e dobiti neto drugo u logoru milosra? Radnik se namrtio. Samo ako
ele da idu. Niko ih ne tera da idu. Ali vi piete dozvolu koja im daje mogunost da idu. Dao
sam i izvestan broj crvenih kartica, istina je. Moda u i ovog puta morati da ih dajem. Evo
Potraio je prstima po depu svoje bluze i izvukao crveni kartonski formular, koji je liio na tovarnu
etiketu sa ianom petljom koja omoguava privrivanje za rupicu od dugmeta ili za alku opasaa.
Bacio je karticu na sto. Prazan formular krit-doze. Eto ga. Proitajte. Kae oveku da je bolestan,
veoma bolestan. Evo - ovo je zelena kartica. Kae mu da je zdrav i da se nema zato brinuti. Paljivo
pogledajte crvenu! Procenjena ozraenost, u jedinicama radijacije. Krvna slika. Analiza urina,
Sa jedne strane se uopte ne razlikuje od zelene. Sa druge strane je zelena kartica prazna, ali
pogledajte nalije ove crvene.
Ova sitna slova - to je direktan citat iz Javnog zakona 10-WR-3E. Mora tu biti. Zakon to trai. To
se njemu mora proitati. Njegova prava mu moraju biti saoptena. ta e on u vezi s tim uiniti,
njegova je stvar. E, ako vi elite da pokretne laboratorije parkiramo neto dalje, pokraj druma, a ne
ovde, moemo
Samo mu to proitate, je li tako? Nita vie? Doktor zastade. Mora mu biti i objanjeno, ako
ne razume. Opet je stao, nervirajui se sve vie. Za ime blagog Boga, Oe, kad kaete oveku da je
beznadean sluaj, ta mu posle toga kaete? Proitate mu nekoliko paragrafa zakona, pokaete mu
gde su vrata, i kaete Sledei, molim? Vi ete umreti; e, dovienja. Naravno da ne ostajete na tome
da mu samo proitate tekst, ako iole ikakve ljudskosti imate! To razumem. Neto drugo hou da
znam. Da li vi, kao lekar, dajete beznadenim sluajevima savet da pou u logor milosra? Ja
Lekar je zastao, sklopio oi. Oslonio je elo na ruku. Malo se stresao. Dabome da dajem, ree
najzad. Da ste vi videti ono to sam ja video, davali biste i vi. Naravno da dajem. Ovde to neete
initi.
Onda emo Gnevno je poeo, ali se savladao. Ustao je, krenuo rukom da stavi kapu na glavu,
zastao. Bacio je kapu na stolicu i priao prozoru. Sumorno je zurio dole u dvorite, onda preko zidina
ka drumu.
Uperio je prst. Eno parka u blizini druma. Moemo tamo da otvorimo duan. Ali to je tri
kilometra daleko. Veina ovih e morati da peai. Bacio je pogled ka igumanu Zerkiju, onda opet
sumorno piljio u dvorite.
Vidite ih. Bolesni, povreeni, izlomljeni, prestravljeni. I deca. Umorni, sakati, jadni. Vi biste
dopustili da ih teraju kao krdo niz drum da bi tamo sedeli na suncu, u praini i Ja ne elim da to
bude tako, ree iguman. Vidite - upravo ste mi objanjavali da je jedan ljudski zakon vama
nametnuo obavezu da itate i objanjavate ovo ljudima sa kritinom dozom. Nisam se protivio samom
tom inu. Popustite Cezaru do te mere, poto zakon to od vas zahteva.
Zar ne moete onda razumeti da sam ja podvrgnut drugom zakonu, koji mi zabranjuje da dopustim
bilo vama, bilo ma kome drugom na ovom imanju, pod mojom vlau, da ma kome da savet da uini
neto to Crkva naziva zlim?
A, to sasvim dobro razumem.
Vrlo dobro. Treba da mi date samo jedno obeanje, pa e vam dvorite biti na raspolaganju.
Koje obeanje?
Jednostavno to da nikom neete savetovati da poe u logor milosra. Ograniite se na davanje
dijagnoze. Ako naete sluajeve beznadene ozraenosti, recite im ono to vas zakon prinuuje da im
kaete, ponudite im utehe koliko god hoete, ali nemojte im rei da idu i izvre samoubistvo.
Doktor je oklevao. Mislim da bi bilo u redu da dam takvo obeanje kad je re o pacijentima koji
pripadaju vaoj veri. Iguman Zerki je oborio pogled. ao mi je, ree najzad, ali to nije
dovoljno.
, Zato? Vai principi ne obavezuju druge. Ako neko ne pripada vaoj veri, zato ne biste
dozvolili Njegove rei se zaguie u gnevu.
Da li elite objanjenje?
Da.
Zato to ovek koji nije svestan injenice da je neto ravo, te u neznanju uini ravu stvar,
moe biti osloboen krivice, ako prirodni razum nije bio dovoljan da ovek shvati da grei, ali
poinjeno delo ni tad ne moemo smatrati dobrim, jer je ono ravo samo po sebi. Ako bih vam
dopustio da inite delo samo zato to ovek ne zna da inite neto ravo, bio bih kriv, jer ja znam da
je to ravo delo. Stvar je zaista tako bolno jednostavna.
ujte, Oe. Oni tamo sede, gledaju vas. Neki vrite. Neki plau.
Neki prosto sede-. Svi kau, Doktore, ta mogu da uinim? I ta ja treba da im odgovorim?
Nita? Da kaem Moete samo da umrete? ta biste im vi rekli?
Molite se.
Da, e ba to biste rekli, zaista. ujte, bol je jedino zlo za koje znam. Jedino protiv njega se mogu
boriti. Onda nek vam je Bog na pomoi. Antibiotici mi pomau vie.
Iguman Zerki je potraio neki otar odgovor, naao ga, ali ga je brzo progutao. Potraio je ist
komad hartije i olovku, naao ih i gurnuo preko stola. Samo napiite: Dok sam u ovom manastiru,
nijednom pacijentu neu preporuiti autanaziju i potpiite to. Onda moete upotrebiti dvorite.
A ako odbijem?
U tom sluaju pretpostavljam da e oni morati da se vuku tri kilometra niz drum.
Od svih nemilosrdnih
Naprotiv. Ponudio sam vam mogunost da radite svoj posao onako kako trai zakon koji vi
priznajete, a bez krenja zakona koji ja priznajem. Da li e oni ii niz drum ili nee, zavisi od vas.
Doktor je zurio u praznu stranicu. ta je tako magino u zapisivanju toga?
Ja bih radije tako.
utke se nagnuo nad sto i napisao. Osmotrio je ono to je napisao, onda reuim pokretima ispod
toga stavio svoj potpis i uspravio se. U
redu, evo vaeg obeanja. Smatrate li da vredi vie nego moja usmena re?
Ne. Zaista ne. Iguman je presavio zabeleku i stavio je u svoj kaput. Ali ono je ovde u mom
depu, i vi znate da je ovde u mom depu, a ja ga ponekad mogu pogledati, to je sve. Uzgred reeno,
doktore Korz, da li vi svoja obeanja odravate? Lekar je jedan tren zurio u njega. Odrau ga.
Humnuo je, onda se okrenuo na peti i kruto izaao.
Brate Pate! pozva iguman Zerki slabim glasom. Brate Pate, jesi li tu?
Njegov sekretar se pojavi na vratima. Da, Veleasni Oe? uo si?
Jedan deo sam uo. Vrata su bila otvorena, pa nisam mogao da ne ujem. Niste ukljuili utia
uo si kako je ono rekao? Bol je jedino zlo za koje znam. To si uo?
Kaluer sveano klimnu glavom.
I ono da jedino drutvo odreuje da li je jedan in rav ili nije? I to?
Najdrai Boe, kako su se te dve jeresi vratile u svet posle ovoliko vremena? Tamo dole u Paklu
imaju ogranienu matu. Zmija me prevarila, pa sam jeo. Brate Pate, bolje izlazi odavde, ili u
poeti da mahnitam.
Gosdaru, ja
 ta te zadrava? ta ti je to, neko pismo? Dobro, daj ga ovamo. Kaluer mu je dodao pismo i
izaao. Zerki ga ostavi neotvoreno i opet pogleda doktorovo obeanje. Bezvredno, moda. A ipak, taj
ovek je bio iskren. I posveen svom poslu. Mora biti posveen da bi radio za platu koju Zelena
zvezda daje. Svojim izgledom je odavao da suvie radi i nedor voljno spava. Verovatno ivi od
utipaka jo od hica kojim je ubijen grad. Svud je video jad koji mu je bio odvratan, i protiv koga je
iskreno hteo da se bori. Iskreno - to je bilo ono pakleno u ovoj stvari. Iz daljine se oveku ini da su
njegovi protivnici demoni, ali iz blizine uvidi da su iskreni koliko i ti. Moda je od svih najiskreniji
Satana.
Otvorio je i proitao pismo. Ono ga je informisalo da su Brat Doua i ostali krenuli iz Novog
Rima ka nekom nenaznaenom odreditu na zapadu. Pismo mu je takoe kazivalo da su informacije o
Quo peregrinatur procurile do ZDI, te da je ZDI poslao inspektore u Vatikan da tamo postavljaju
pitanja o glasinama da se sprema lansiranje nekog zvezdanog broda bez dozvole Oigledno, taj
brod jo nije bio u kosmosu.
Nee im trebati mnogo vremena da saznaju za Quo peregrinatur, ali uz pomo Neba saznae
prekasno. A ta onda? pitao se.
Zakonski, situacija je bila zapetljana. Zakon je zabranjivao polazak ma kog zvezdoplova bez
odobrenja komisije. Odobrenje se dobijalo teko i zakon. Zerki je bio siguran da e ZDI i komisija
smatrati da Crkva kri zakon. Ali ve vek i po postoji konkordat Crkve i Drave; u njemu jasno stoji
da je Crkva osloboena procedura oko dozvola, te da joj je garantovano pravo da alje misije na
sve svemirske instalacije i/ili planetarne baze koje nisu od strane spomenute komisije proglaene
ekoloki kritinim ili zatvorenim za slobodne poduhvate. U vreme konkordata, sve instalacije u
Sunevom sistemu bile su ekoloki kritine i zatvorene, ali je u konkordatu dalje stajalo da
Crkva ima pravo da poseduje svemirska vozila i bez ogranienja putuje do otvorenih instalacija i
baza. Konkordat je bio veoma star. Potpisan je u danima kad je Berkstrunov zvezdani pogon bio
samo san iz iroke mate nekih koji su mislili da e meuzvezdano putovanje otvoriti univerzum za
neogranieno odlivanje populacije.
Dogodilo se neto drugo. Kad je prvi zvezdani brod roen kao inenjerski nacrt, postalo je oito
da nijedna institucija sem vlade nema sposobnosti ni para da takve brodove proizvodi; takoe, da se
nikakav profit nee moi izvui iz transporta kolonija na planete van Sunevog sistema radi ma
kakvog meuzvezdanog merkantilizma. Ipak, vladari Azije su poslali prvi brod sa kolonistima.
Onda se na Zapadu zauo povik: Zar emo dopustiti da zvezde pripadnu u nasledstvo inferiornim
rasama? Nastala je kratkotrajna guva zvezdanih lansiranja: kolonije crnaca, smeih, belih,
utih, bacane su u nebo prema Kentauru, u ime rasizma. Kasnije, kad su genetiari sa uvrnutim
humorom demonstrirali da je svaka od tih rasnih grupa tako mala da e na kolonizovanim planetarna
zbog brakova srodnika doi do genetskih poremeaja, sem ako se potomci razliitih grupa ne budu
enili i udavali meusobno - rasisti su uvideli da je njihovim sopstvenim dejstvom upravo meanje
rasa postalo neophodno da bi kolonije opstale.
Crkva se za svemir interesovala samo utoliko to je elela da povede brigu o onim kolonistima
koji su bili sinovi Crkve i koji su se zbog meuzvezdanih daljina nali odseeni od stada. A ipak,
Crkva nije iskoristila onaj deo konkordata koji je doputao slanje misija. Postojale su izvesne
kontradikcije izmeu konkordata i onih dravnih zakona koji su davali vlast komisiji, bar utoliko to
je jedan od kasnijih zakona teoretski mogao da se odnosi na slanje misija. Te kontradikcije nikad nisu
sudskim putem razreene, zato to nikad nije iskrsao povod za suenje. Ali sada, ako ZDI presretne
grupu Brata Doue koja namerava da lansira zvezdani brod bez komisijske povelje i dozvole, povod
e postojati. Zerki se molio da grupa odleti ne ekajui na oprobavanje pred sudom, koje bi moglo
potrajati nedeljama ili mesecima. Naravno da e posle poletanja nastati skandal. Mnogi e optuivati
Crkvu da je pogazila ne samo propise Komisije, nego i naela milosra, zato to je poslala grupicu
crkvenih velikodostojnika i kojekakvih kaluera, umesto da upotrebi taj brod da pomogne jadnim
izbeglicama, gladnim zemlje. Sukob Marte i Marije uvek se ponavlja.
Iguman Zerki je iznenada shvatio da se ton njegovog razmiljanja tokom proteklih dan-dva
promenio. Pre nekoliko dana svi su ekali da se nebo rasprsne. Ali ve devet dana je prolo od kad
je Lucifer u kosmosu pobedio i sprio jedan grad. lako je bilo toliko mrtvih, osakaenih i umiruih,
devet dana je vladala tiina. Poto je gnev tako dugo ostao suzbijen, moda se ono najgore ipak moe
izbei. Primetio je da misli o stvarima koje bi se mogle desiti sledee nedelje ili sledeeg meseca,
kao da bi - posle svega - ipak mogle doi sledee nedelje, sledei meseci. A zato i ne bi?
Preispitujui svoju savest, utvrdio je da nije sasvim napustio vrlinu nade.
Jedan se kaluer vratio sa nekog posla u gradu tog popodneva i javio da je u toku postavljanje
logora za izbeglice u parku, tri kilometra niz drum. Mislim da je to pod pokroviteljstvom Zelene
zvezde, Gosdaru, dodao je.
Dobro je! ree iguman. Ovde smo prenakrcani, morao sam da odbijem tri puna kamiona
izbeglica. Izbeglice su u dvoritu stvarale galamu koja je uznemiravala prenapete nerve. Venu tiinu
starog manastira razbili su udnovati zvuci: hvalisavi smeh mukaraca koji prepriavaju ale, pla
deteta, tresak erpi i lonaca, histerino jecanje, dernjava lekara Zelene zvezde koji vie: Hej, Raf,
idi donesi jednu pumpu za klistir. Nekoliko puta je iguman suzbio u sebi elju da prie prozoru i da
ih pozove da budu tihi.
Trpeo je dok je mogao, a onda je uzeo dvogled, jednu staru knjigu i brojanice, i popeo se na jednu
od starih kula osmatranica, iji su debeli kameni zidovi suzbijali glavninu zvukova iz dvorita. To je
bila jedna tanka knjiga poezije, zapravo anonimne, mada je legenda pripisivala tu poeziju nekom
mitskom svecu ija se kanonizacija ostvarila samo u priama i folkloru Ravnica, a nikako odlukom
Svete Stolice. Niko zapravo nije naao ni najmanji dokaz da je ikad iveo neki Sveti Poeta
udotvornog Oka; pria je verovatno nastala iz podatka da je jedan od ranih Hanegana dobio jedno
stakleno oko od jednog briljantnog teorijskog fiziara, svoga proteea - Zerki se nije mogao setiti da
li se radilo o Eser onu ili o Pfardentrotu - koji je vladaru kazao da je to oko nekad pripadalo
jednom pesniku koji je umro za veru.
Fiziar nije precizirao za koju veru je pesnik umro - za Petrovu, ili za veru teksarkanskih
izmatika - ali je Hanegan to oko u svakom sluaju visoko cenio: dao je da se postavi u jednu malu
zlatnu ruku koju su vladari dinastije Hark-Hanegan i sad pri izvesnim dravnim sveanim nastupima
nosili. Oko je nazivano nekad imenom Orbis Judicans Conscientias a nekad imenom Oculus Poetae
Judicis, i meu ostacima teRsarkanske izme cenjeno je kao relikvija. Neko je pre nekoliko godina
predloio prilino smenu hipotezu da je Sveti Poeta bio onaj isti skaredni versifikator koji se na
jednom mestu spominje u Dnevnicima Veleasnog Igumana Deroma, ali jedini dokazi za tu ideju
bili su, da je Pfardentrot ili Eser on? - posetio manastir tokom vladavine Veleasnog Deroma
priblino u isto vreme kad je u Dnevnicima spomenut skaredni versifikator i da se darivanje oka
Haneganu dogodilo u nekom vremenu posle te posete manastiru. Zerki je podozrevao da je ta tanka
knjiga stihova delo nekog od svetovnih naunika koji su priblino u to vreme poseivali manastir da
bi prouavali Memorabilije, te da bi bilo mogue identifikovati nekog od njih kao skarednog
versifikatora i ujedno, moda, Svetog Poetu iz narodnih pria i bajki. Ti anonimni stihovi bili su
ipak preslobodni, mislio je Zerki, da bi ih napisao kaluer Reda.
Ta je knjiica bila satirini stihovani dijalog dvojice agnostika koji pokuavaju istim prirodnim
razumom da dokau da se postojanje Boga ne moe dokazati istim prirodnim razumom. Uspevaju
samo da demonstriraju da postoji matematiki limit beskonane serije sumnjanja u izvesnost sa
kojom znamo da je neto u ta sumnjamo nesaznatljivo ukoliko je to neto u ta sumnjamo jo uvek
neophodna prethodna tvrdnja onome u ta sumnjamo, zatim da limit tog procesa moe u
beskonanosti biti jednak samo apsolutnoj izvesnosti, iako mora biti formulisan kao beskonana
serija negacija izvesnosti. U tekstu su se primeivali tragovi teolokog rauna Svetog Leslija; iako je
tekst bio samo poetski dijalog izmeu agnostika identifikovanog samo kao Poeta i drugog agnostika
identifikovanog samo kao Ton, inilo se da sugerie dokaz egzistencije Boga epistemolokim
metodom, mada je stihotvorac bio sklon satiri; ni poeta ni taj Ton nisu odustali od svojih agnostikih
premisa ni posle stizanja do zakljuka o apsolutnoj izvesnosti, nego su zavrili milju: Non
cogitamus, ergo nihil sumus.
Iguman Zerki se uskoro umorio od pokuaja da zakljui da li ta knjiga predstavlja visoko
intelektualnu komediju ili epigramsku alu. Sa kule je mogao videti drum, grad, pa i mesu iza grada.
Fokusirao je dvogled ka mesi i neko vreme osmatrao radarsku instalaciju tamo, ali nije primetio nita
neoubiajeno. Malo je spustio dvogled i osmotrio novi logor Zelene zvezde u parku pokraj druma.
Park je ograen konopcem. Podizali su atore. Nekoliko ekipa je radilo na izvoenju prikljuaka na
gasovod i elektrinu mreu. Nekoliko ljudi je dizalo natpis na ulazu u park, ali poto su ga drali
postrance u odnosu na pravac njegovog gledanja, on ga nije mogao proitati. Sva ta uskipela
aktivnost nekako ga je podseala na dolazak nomadskog karnevala u grad. Bila je tu i nekakva
velika crvena maina. inilo se da ima loite i neto nalik na kotao, ali iguman u prvi mah nije
mogao pogoditi emu ona slui. Ljudi u uniformama Zelene zvezde su dizali neto to je liilo na mali
karusel. Na pobonom putu bilo je parkirano najmanje dvanaest kamiona. Neki su bili natovareni
drvnog graom, drugi atorima i montanim leajevima. Jedan kao da je bio pun vatrostalnih cigala, a
jedan je bio natovaren grnarijom i slamom.
Grnarijom?
Paljivo je prouio tovar poslednjeg kamiona. Na njegovom elu poee da se pojavljuju bore
mrtenja. Neke urne ili vaze su sainjavale taj teret; sve su bile sline, a pri pakovanju su izmeu njih
stavljene zatitne pregrti slame. Negde je takve urne video, ali se nije mogao setiti gde.
Jedan kamion je nosio samo jednu veliku kamenu statuu napravljenu verovatno od ojaane
plastike - i etvrtastu plou na koju je statuu oigledno trebalo postaviti. Statua je leala na leima,
podrana drvenim ramom i gnezdom od materijala za pakovanje. Mogao je videti samo noge statue i
jednu ispruenu ruku koja je strila uvis kroz slamu.
Statua je bila dua od tovarne kutije kamiona; bose noge virile su joj iz kamiona. Neko je za noni
palac statue vezao crvenu zastavicu. Zerkija je to zbunjivalo. Zato traiti kamion radi statue, kad je
verovatno potreban jo jedan kamion hrane?
Gledao je one koji su podizali natpis. Najzad je jedan od njih spustio svoj kraj daske i popeo se
na merdevine da neto popravi na leitu za dasku, visoko iznad staze. Sa jednim krajem na tlu, natpis
se nagnuo, pa je Zerki, naginjui glavu ustranu, uspeo da proita natpis: LOGOR MILOSRA BROJ
18 ZELENA ZVEZDA GRADI EKIPA ZA SLUAJ KATASTROFE
urno je opet pogledao kamione. Grnarija! Prepoznao ju je.
 Jednom je automobilom proao pored jednog krematorijuma, pa je video kako istovaruju ba
takve urne iz jednog kamiona koji je nosio iste oznake kompanije kao i ovaj. Opet je pomakao
dvogled, traei onaj kamion sa vatrostalnim ciglama. Taj se premestio. Najzad ga je naao: kamion
se zaustavio unutar gradilita. Cigle su istovarivali nedaleko od velike crvene maine. Opet ju je
osmotrio. Ono to je na prvi pogled izgledalo kao kotao, sad je pokazivalo vie slinosti sa
gorionikom ili loitem pei. Evenit diabolus! zareza iguman i pohita ka stepenitu.
Naao je doktora Korza u pokretnoj laboratoriji u dvoritu. Doktor je upravo privrivao uti
kartoni icom za rever sakoa nekog starca i objanjavao ii da treba da provede neko vreme u
logoru za odmor i da slua bolniarke, ali da e mu biti dobro ako se bude dobro uvao.
Zerki je stajao prekrtenih ruku, grickajui krajike svojih usana i gledajui lekara hladno. Kad je
stari otiao, Korz oprezno die pogled.
Da? Njegove oi naoe dvogled, onda opet pregledae Zerkijevo lice. proguna. E, ja sa tom
stranom stvari nemam nita, apsolutno nita.
Iguman je nekoliko sekundi zurio u njega, onda se okrenuo i izaao krutim koracima. Popeo se u
svoju kancelariju i naredio Bratu Patriku da pozove najvieg zvaninika Zelene zvezde
Traim da se to premesti, da ne bude blizu nas. Bojim se da je odgovor kategorino ne.
Brate Pate, zovi radionicu i reci Bratu Lufteru da doe ovamo. Nije ovde, Gosdaru. uradi.
Nekoliko minuta kasnije stigoe dvojica kaluera.
Hou da smesta bude napravljeno pet lakih natpisa ree im on.
Da imaju dobre, duge drke. Treba da budu tako veliki da se mogu itati ak iz drugog gradskog
bloka, ali i dovoljno laki da jedan ovek moe da nosi takav znak nekoliko asova a da se ne premori
kao pas. Moete li to uraditi?
Svakako, Gosdaru. ta elite da na njima pie? Iguman Zerki im je napisao tekst. Neka bude
krupno i blistavo napisano, ree im. Neka bude dreavo. To je sve. Kad su otili, opet je zvao
Brata Patrika. Brate Pate, idi i nai mi petoricu dobrih, zdravih, mladih iskuenika, po mogunosti
sa kompleksom muenitva. Reci im da mogu dobiti ono to je dobio Sveti Stefan.
A ja mogu dobiti i neto gore, pomisli on, kad Novi Rim uje za ovo.
28

Otpevae komplin, ali iguman ostade u crkvi, kleei sam u veernjem sumraku.
Domine, mundorum omnium Factor, parsurus esto imprimis eis fiiiis aviantibus ad sideria caeli
quorum victus dificiiior
Molio se za grupu Brata Doue - za ljude koji su otili da uzmu zvezdani brod i uspnu se u
nebesa, u neizvesnost veu od ma koje neizvesnosti sa kojom se suoava ovek na Zemlji. Njima e
biti potrebno mnogo molitve; niko nije u toj meri kao lutalice izloen svakovrsnom zlu koje deluje na
duh, mui veru i podgriza verovanje, uznemirava duh sumnjama. Kod kue, na Zemlji, savest ima
svoje nadzornike i spoljanje uvare, ali u dalekom svetu savest je sama, rastrzana izmeu Gospoda i
Neprijatelja. Neka budu neiskvarivi, molio se on, neka se istinski pridravaju pravila Reda.
Doktor Korz ga je u pono naao u crkvi i pokretima ga tiho pozvao napolje. Lekar je izgledao
unezveren, kao da je sasvim izgubio ivce.
Upravo sam prekrio svoje obeanje! saoptio je izazivaki.
Iguman je utao. Time se ponosite? ree najzad.
Ne osobito.
Krenue ka pokretnim laboratorijama i zastadoe okupani plaviastom svetlou koja se rasipala
iz ulaza u jednu laboratoriju.
Doktorov beli mantil bio je mokar od znoja; rukavom je brisao elo. Zerki ga je gledao sa onom
vrstom aljenja koju ovek moe oseati prema izgubljenima.
Smesta emo otii, naravno, ree Korz. Mislio sam da treba da vam javim. Okrenuo se da
ue u pokretnu laboratoriju.
ekajte malo, ree svetenik. Kazaete mi i ostatak. Hou li? Opet ton izazova. Zato? Da
biste mogli da pretite vatrom pakla? Ona je i bez toga dovoljno bolesna, a i dete isto tako. Nita vam
neu rei.
Ve ste rekli. Znam na koga mislite. Pretpostavljam - idete? Korz je oklevao. Ozraenje.
Opekotine od bljeska. eni je slomljen kuk. Otac je mrtav. ak su i plombe u zubima te ene
radioaktivne.
Dete praktino svetli u mraku. Povraali su ubrzo posle eksplozije.
Munina, anemija, truljenje folikula. Na jedno oko ne vidi. Dete zbog opekotina neprestano plae.
Teko je shvatiti kako su preiveli udarni talas. Nita za njih ne mogu uiniti sem da ih poaljem
Eukrem ekipi. Video sam ih.
Onda znate zato sam prekrio obeanje. Morau kasnije da ivim sa sobom, ovee! Ne elim
da ivim kao muitelj te ene i tog deteta. Prijatnije vam je da ivite kao njihov ubica? Vi ste s
druge strane razumnog raspravljanja. ta ste joj rekli?
Ako volite ovo. dete, potedite je agonije. Idite da milosrdno zaspite to je pre mogue. Samo
toliko. Odmah odlazimo. Zavrili smo sa ozraenima i sa najgorima od ostalih. Preostalima nita
nee smetati da prepeae kilometar-dva. Nema vie sluajeva ozraenja kritinom dozom.
Zerki poe da se udaljava, stade i okrete se. Dovrite, graknu.
Dovrite pa onda idite. A ako vas ponovo vidim - bojim se onoga to u uiniti.
Korz pijunu. Meni se nita vie nego vama ne svia da budem ovde. Hvala, ali sad idemo.
Naao je tu enu; leala je sa devojicom na jednom leaju u prenakrcanom konaku. Bile su
zgurene zajedno pod ebetom, i obe su plakale. Zgrada je mirisala na smrt i antiseptik. Digla je
pogled ka njegovoj silueti mutno ocrtanoj naspram svetlosti.
Oe? Glas joj je zvuao uplaeno.
Da.
Gotove smo. Vidite? Vidite ta su mi dali? Nije mogao nita da vidi, ali je uo kako njeni prsti
petljaju oko ivice kartona. Crvena kartica. Nije mogao nai glas kojim bi joj se obratio.
Priao je i stao nad leaj. Zavukao je ruku u dep i izvukao brojanice. ula je zveket zrna, pruila
ruku.
Znate ta je ovo?
Svakako, Oe.
Onda to zadrite i upotrebite.
Hvala.
Nosite ih i molite se.
Znam ta treba da inim.
Ne budite sauesnik. Za ljubav Boga, dete, ne Doktor je rekao
Zautala je. ekao je da ona dovri reenicu, ali uzalud.
Ne budite sauesnik.
I dalje je samo utala. Blagosiljao ih je i otiao to je bre mogao.
Ta ena je brojanice pomicala sviknutim prstima; nije postojalo nita to bi joj on mogao rei a
da to nije ve znala.
Konferencija ministara spoljnih poslova na Guamu upravo se zavrila. Nikakvo politiko
saoptenje nije zasad izdato; ministri se vraaju u svoje prestonice. Zbog vanosti ove konferencije i
zbog napetosti sa kojom svet oekuje rezultate, va komentator veruje da konferencija jo nije
okonana, nego da je samo privremeno prekinuta radi viednevnih konsultacija ministara sa svojim
vladama. Jedan raniji izvetaj po kome se konferencija raspadala u atmosferi ogorenog vreanja
demantovan je od strane ministarstava. Premijer Rekol je za tampu imao samo jednu izjavu: Vraam
se radi razgovora sa Regentskim savetom. Ali vreme je ovde bilo prijatno; moda u se kasnije
vratiti radi pecanja.
Desetodnevni period ekanja se danas zavrava, ali je iroko prihvaeno miljenje da e se
prekid vatre potovati i dalje. Jedina alternativa tome jeste uzajamno unitenje. Dva grada su umrla,
ali treba imati u vidu da nijedna strana nije uzvratila masovnim napadom. Azijski upravljai tvrde da
uzeto oko za oko. Naa vlada insistira da kod Itu Vana nije eksplodirao atlantski projektil. Ono to
preovladava u obe prestonice jeste udna, sumorna tiina. Nije bilo mnogo mahanja krvavom
kouljom niti mnogo poziva na totalnu osvetu. Prisutan je neki nemi gnev, jer je poinjeno ubistvo, jer
ludilo vlada i pretee, ali nijedna strana ne eli totalni rat. Odbrana ostaje u bojnoj gotovosti.
Generaltab je izdao saoptenje, gotovo apel, ija se sutina svodi na to da mi neemo upotrebiti ono
najgore ako se Azija uzdri od upotrebe tog najgoreg. Ali u tom saoptenju dalje stoji: Ako oni
upotrebe bombe sa prljavim padavinama28 uzvratiemo istom merom, i to tako silovito da u Aziji
sledeih hiljadu godina nee postojati ni jedno jedino ivo bie.
Zaudo, najsumorniji od svih tonova nije stigao sa Guama, nego iz Novog Rima, iz Vatikana.
Javljeno je da je posle zavretka Guamske konferencije Papa Gregor prestao da se moli za mir u
svetu. U bazilici su otpevane dve specijalne mise: Exsurge quare obdormis, misa protiv pagana, i
Remirtiscere, misa za ratna vremana; onda se, po tom izvetaju, Njegova Svetost povukla u planine
da meditira i moli se za pravdu.
A sada nekoliko rei od
Gasi to! jeknu Zerki.
Mladi svetenik koji je bio sa njim ugasio je radio i iroko otvorenih oiju se zagledao u
igumana. Ne mogu da verujem! U ta? U ovo o Papi? Ni ja nisam mogao u prvi mah da poverujem.
Ali uo sam tu vest i ranije, a Novi Rim je imao vremena za demanti. Ni re demantija nisu dali.
ta to znai?
Zar to. nije oigledno? Vatikanski diplomatski servis ini svoje.
Evidentno je da su poslali izvetaj o Guamskoj konferenciji. I da je taj izvetaj uasnuo Svetog
Oca.

28 Prljave padavine - to se odnosi na posledice eksplozije atomske bombe koja je konstruisana

sa namerom da izazove to trajniju kontaminaciju ivotne sredine tj. dugorono zagaenje
protivnike teritorije, za razliku od obinih, istih i neutronskih bombi. (Prim.prev.)

Kakvo upozorenje! Kakav gest!

To je i neto vie od gesta. Oe. Njegova Svetost ne peva Bojnu Misu radi dramskog efekta. Sem
toga, veina ljudi e misliti da se ono protiv pagana odnosi na drugu stranu okeana, a ono o pravdi
na nau stranu. A ako i znaju da nije to mislio, oni e svejedno tako misliti. Zario je lice u ake,
protrljao ga pokretima gore-dole. San? ta je san Oe Lihi?
Sea li se? Ve deset dana nisam video nijedno ljudsko lice bez tamnih krugova ispod oiju.
Prole noi jedva da sam uspevao da zadremam neko je stalno vritao u konaku.
Iucifer nije prazno strailo, zaista. Zato zuri napolje, kroz taj prozor? upita Zerki otro.
Eto, i to postoji. Svi gledaju u nebo, uvis, i pitaju se. Ako doe, nee nita videti sve do bljeska, a
tad je bolje da ne gleda. Prestani s tim. Nezdravo je to. Otac Lihi se okrete od prozora. Da,
Veleasni Oe. Meutim nisam zbog toga gledao. Leinare sam gledao. Ieinare?
Celog dana ih ima mnogo. Desetine leinara - samo krue. Gde?
Iznad logora Zelene zvezde, dole niz drum. To onda nije nikakav znak. To je samo zdrav
leinarski apetit. Fuj!
Idem da udahnem malo vazduha.
U dvoritu je naiao na gospou Greilz. Kad joj je priao, stavila je na tlo korpu paradajza koju
je dotle nosila.
Donla sam vam neto, Oe Zerki, ree mu ona. Vidla sam da ste spustli znak, i neku jadnu
curu u kapji, pa sam misila s neete Ijutti ako vas stara paradadika poseti. Donla sam vam malo
paradajza, vidte?
Flvala vam, gospoo Greilz. Natpis smo skinuli zbog izbeglica, ali u redu je. Meutim kad je
re o paradajzu, moraete da razgovarate sa Bratom Eltonom. On kupuje za nau kuhinju. A, ne za
kupovnu. Oe. He-he! Donla sam ih vami za dabe.
Mnogo tih jadniaka morate nahranti. Zato evo ovo dabe. Gde da ih stavim?
Privremena kuhinja je u ali ne, ostavite ih tu. Poslau nekog da ih odnese u konak.
Nosu i sama. I dovde sam ih nosla. Opet je podigla korpu.
Hvala vam, gospoo Greilz. Okrenuo se da poe.
Oe, ekte! pozvala ga je. Minut, Veleasni, sam minut vaeg vremena
 Iguman se suzdrao da ne zastenje. ao mi je, gospoo Greilz, ali kao to sam vam rekao
Zauta, zurei u Rahelino lice. U jednom asu mu se uinilo Da nije Brat Doua ipak dobro
video? Ali ne, naravno ne.
To je - to je stvar za vau parohiju i diocezu, a ja nita ne Ne, Oe, nije to! ree ona.
Net sasvim drugo sam misila da vas pitam. (Ma evo! Stvarno se osmehnula! Sad je siguran!) Da
I biste saslali moju ispvest, Oe? Molim za oprtaj to vas gnjavim, al ao mi zbog mojih
nevljalstava, pa b da mi ba vi oprstite. Zerki je oklevao. Zato ne Otac Sejlo? Istnu u vam
rei. Veleasni, zat to me on navodi na greh.
Poem i hou sve dobro s tim ovkom, al sam ga jednom u lice pogledam i zaborvim se. Bog
nek ga voli, al ja ne mogu. Ako vas je uvredio, moraete mu oprostiti. Da mu oprstim, to da. Al
sa dobre razdaljne. Navodi me na greh, kaem, jer izgubim ivce im ga vidim. Zerki se tiho
nasmeja. U redu, gospoo Greilz. Sasluau vau ispovest, ali pre toga moram neto da obavim.
ekajte me u kapeli Gospe kroz otprilike pola sata. Prva pregrada. Hoe li to odgovarati? Jest, i
blagoslovni bili. Oe! Mnogo puta je klimnula glavom.
Iguman Zerki se mogao zakleti da je i glava Rahela pomalo klimala, mada jedva vidno.
Odbacio je tu misao i zaputio se ka garai. Jedan kandidat je izvezao njegova kola. Zerki se
popeo u kola, otkucao odredite i utonuo umorno u meki naslon; automatika je prikaila menja i
polako povela kola napred, prema kapiji. Prolazei kroz kapiju, iguman vide onu mladu enu kako
stoji na ivici druma. Devojica je bila uz nju. Zerki zabode prst u dugme PONITITI. Kola stadoe.
ekam, rekoe robot-kontrole.
Bila je u gipsu koji je obuhvatao njene kukove i sputao se sve do levog kolena. Oslanjala se na
par taka; disala je teko, gledajui u zemlju. Nekako se izvukla iz konaka i kroz kapiju, ali oigledno
nije mogla dalje. Dete se pridravalo za jednu od njenih taka i zurilo u saobraaj na drumu.
Zerki je otvorio vrata automobila i polako izaao. Digla je pogled ka njemu, ali je odmah
okrenula glavu na drugu stranu.
ta radi izvan kreveta, dete? proaputa on. Ne treba da ustaje, ne sa takvim kukom. Gde
zamilja da si pola? Premestila je teinu na drugu nogu, i lice joj se zgrilo od bola. U
grad, ree. Moram. Hitno je.
Nije tako hitno da neko ne moe to da obavi umesto tebe. Poslau Brata
Ne, Oe, ne! Niko drugi to ne moe obaviti. Moram ja da poem u grad.
Lagala je. Bio je sasvim siguran da ona lae. Pa, u redu, ree.
Odveu vas do grada. I onako se vozim tamo. Ne! Hodau! Dob Koraknula je i jeknula.
Uhvatio ju je pre ne go to je pala.
Ne bi ti mogla peice do grada ak ni kad bi ti Sveti Kristofer pridravao take, dete. Ma hajde,
da mi tebe vratimo u krevet. Moram u grad, kaem vam! prodernjala se besno.
Uplaena gnevom svoje majke, devojica je poela monotono da plae. ena je pokuala da je
smiri, a zatim kao da je klonula.
U redu. Oe. Hoete li me odvesti do grada? Ne bi trebalo ni da polazite.
Kaem vam da moram!
Pa ako je tako, dobro. Onda da vas ubacimo u kola dete pa vi.
Dete je histerino vritalo dok ga je svetenik stavljao u kola pokraj majke. vrsto je zgrabilo
svoju majku i nastavilo da plae monotono. Zbog labavih mokrih zavoja i oprene kose bilo je teko
prvim pogledom utvrditi pol tog deteta, ali je Iguman Zerki bio manje-vie siguran da je to ipak
devojica.
Opet je otkucao odredite. Kola su saekala prazninu u saobraaju, onda skrenula na drum i ula u
traku za srednje brzine. Dva minuta kasnije, dok su se pribliavali logoru Zelene zvezde, otkucao je
nareenje da pou najsporijom trakom.
Petorica kaluera su paradirali ispred zone sa atorima, formirajui sveanu, zakukuljenu
demonstracionu liniju. Hodali su tamo-amo ispod samog natpisa da je to Logor milosra, ali su dobro
pazili da ostanu na ulici, na javnom prostoru. Njihovi tek naslikani transparenti su glasili:
NAPUSTITE SVAKU NADU VI
KOJI OVDE ULAZITE
Zerki je ranije imao nameru da se zaustavi i porazgovara sa njima, ali sad, imajui u kolima ovu
devojku, zadovoljio se time da ih samo posmatra dok su kola lagano klizila kraj njih. Kalueri su, sa
svojim mantijama i kapuljaama i sporom pogrebnom procesijom, zaista stvarali eljeni efekat. Slabi
su bili izgledi da e Zelenoj zvezdi biti neugodno u tolikoj meri da logor preseli dalje od manastira,
posebno imajui u vidu da se mala grupa bukaa, kao to je manastiru ve javljeno, pojavila ranije
toga dana da izvikuje uvrede i baca kamenie na transparente demonstranata. Dva policijska
automobila bejahu parkirana uz drum; nekoliko policajaca je stajalo unaokolo i bezizraajnih lica
gledalo scenu.
Poto se grupica bukaa pojavila sasvim iznenadno, a odmah za njima policijska kola, i to ba na
vreme da policajci primete kako jedan buka pokuava da otme transparent jednom kalueru, i poto
je odmah posle toga jedan slubenik Zelene zvezde odjurio da dobije sudski nalog, iguman je
podozrevao da je ometanje demonstracije isplanirano isto tako paljivo kao demonstracija sama, sa
ciljem da sudski nalog bude pribavljen. Sud e verovatno dati nalog, ali je Iguman Zerki nameravao
da ostavi kaluere na tom mestu sve dok nalog ne bude uruen.
Bacio je pogled na statuu koju su logorski radnici postavili blizu kapije. Trgnuo se. Prepoznao je
u njoj jednu od onih kompozitnih ljudskih fizionomija dobijenih masovnim psiho-testovima u kojima
su ispitanicima davane skice i fotografije nepoznatih ljudi i postavljana pitanja tipa Koga od ovih
biste najradije sreli? i Ko bi od ovih po vaem miljenju bio najbolji roditelj? ili Ko je po
vaem miljenju kriminalac? Na osnovu fotografija koje su se kroz odgovore dokazale kao naj,
stvorena je serija prosenih lica koja treba ve na prvi pogled da navedu posmatraa na neku
odreenu ocenu linosti. Konstruisao ih je kompjuter.
Zerki je sa nelagodnou uoio da ova statua veoma nalikuje nekim izrazito feminiziranim
likovima koje osrednji, ili gore nego osrednji, slikari ve po tradiciji upotrebljavaju da bi doarali,
naravno pogreno, linost Hrista. To sladunjavo-boleljivo lice, prazne oi, te cmizdrave usne, te
ruke rairene radi zagrljaja. Kukovi tog Hrista bili su iroki kao u ene, a prsa su nagovetavala
poetak dojki - sem ako to nisu bili samo nabori ogrtaa. Dragi Gospode sa Golgote, proaputa Zerki,
zar je to sve to rulja zamilja da Ti predstavlja? Lako je mogao da zamisli da ova statua kae
Neka mala deca dou k meni, ali je nikako nije mogao zamisliti da kae Beite od mene u veni
plamen, prokletnici, niti da korbaem potera razmenjivae novca iz Hrama. Koja li su pitanja,
razmiljao je, postavljali svojim ispitanicima da bi iz uma rulje izvukli ovo kompozitno lice? Ovo je
bio christus samo anonimno. Re na pijedestalu je glasila BLAENJE. Ali Zelena zvezda je sigurno
morala videti slinost sa tradicionalnim lepukastim christusom slabih umetnika. Ipak su ovaj lik
strpali u kamion sa crvenom zastavicom vezanom za noni palac blaenja; bilo bi teko dokazati da
su slinost postigli namerno.
 Devojka je drala jednu ruku na bravi vrata; pogledom je odmeravala kontrolne ureaje kola.
Zerki hitro otkuca BRZA TRAKA. Kola opet pojurie napred kao iz topa ispaljena. Sklonila je ruku
sa vrata.
Mnogo leinara danas, ree on tiho, bacajui pogled uvis, kroz vetrobran.
Sedela je bezizraajnog lica. Jedan tren je prouavao to lice. Mui te bol, keri?
Nije bitno.
Ponudi taj bol Nebu, dete.
Hladno ga je pogledala. Mislite da e biti Bogu drag? Ako ga ponudi, hoe.
Ne mogu razumeti Boga koji uiva to moje dete pati! Svetenikovim licem proe trzaj. Ne,
ne! Nije bol prijatan Bogu, dete. Izdrljivost due u veri, nadi i ljubavi uprkos telesnim jadima, to je
ono to je Nebu drago. Bol je kao neko negativno iskuenje. Bogu nisu draga iskuenja koja deluju na
meso; drago mu je kad se dua uzdigne iznad iskuenja i kae Odlazi, Satano. Slino je sa bolom,
koji esto donosi iskuenje da se padne u oajanje, gnev, gubitak vere tedite svoj dah. Oe. Ne
alim se ja. Beba se ali. Ali ne razume vau propoved. Meutim, bol moe da oseti. Ona moe da
oseti da je boli, ali ne moe da shvati.
ta mogu da kaem na ovo? pitao se svetenik oamueno. Da joj opet kaem da je oveku
jednom bila data natprirodna nepodlonost patnjama, ali da ju je on u Raju odbacio? Da je ovo dete
elija Adamova, te prema tome Tano je to, ali ona ima bolesno malo dete, bolesna je i sama, i
nee sluati.
Nemoj to uiniti, keri. Prosto nemoj to uiniti. Razmisliu o tome, ree ona hladno.
Imao sam jednom jednog maora, kad sam bio deak, promrmlja iguman polako. Bio je to
veliki, sivi maor sa pleima nalik na buldoga i odgovarajuom glavom i vratom, i sa jednom vrstom
trapavog bezobrazluka koji za neke od njih stvara utisak da im je sam avo gazda.
ist maor. Poznajete li make?
Pomalo.
Make ne poznaju oni koji ih mnogo vole. Ako poznaje make, ne moe voleti sve make; a
one koje moe voleti, ako ih poznaje, to su ba one koje se ljubiteljima maaka ak i ne sviaju. Zik
je bio takav maor.
Ovo ima i pouku, naravno? Motrila ga je sumnjiavo.
Samo utoliko to sam ga ubio.
Prestanite. ta god nameravate da kaete, prestanite. Udario ga kamion, smrvio mu zadnje
noge. Odvukao se pod kuu.
Povremeno je stvarao zvuke kao kad se make bore i tad se malo bacakao, ali inae je prosto
mirno leao i ekao. Uporno su mi govorili: Treba ga unititi. Posle nekoliko asova izvukao se
ispod kue. Cvilio je za pomo. Treba ga unititi, govorili su. Nisam hteo da im dopustim da to
uine. Rekli su da je surovo putati ga da ivi. Zato sam konano rekao da u to lino uiniti, ako se
mora uiniti. Uzeo sam puku i lopatu i odneo ga na ivicu ume. Opruio sam ga po zemlji, iskopao
rupu. Onda sam mu ispalio metak u glavu. Bila je to malokalibarska puka. Zik se bacakao, onda se
pridigao i poeo da se vue ka nekom bunju. Opet sam ispalio metak u njega. Sastavilo ga je to sa
zemljom, pa sam mislio da je mrtav i stavio ga u rupu. Kad je po njemu pala druga lopata zemlje, Zik
se pridigao, izvukao i opet krenuo ka bunju. Cvilio sam glasnije nego taj maor. Morao sam da ga
umlatim lopatom, i to tako to sam ga stavio u rupu i udarao otricom lopate kao sekirom, a dok sam
to inio Zik se i dalje bacakao. Kasnije su mi govorili da je to bio samo kimeni refleks, ali ja im
nisam verovao. Znao sam tog maora. eleo je da se domogne tog bunja i da tamo samo legne, da
eka. eleo sam do Boga da je bilo drukije, da sam ga pustio da stigne do tog bunja i da umre
onako kako bi maor umro kad ga niko ne bi dirao - dostojanstveno. Nikad nisam stekao uverenje da
sam dobro postupio. Zik je bio samo maor, ali Zavei! proaputa ona.
ali ak i drevni pagani su zapazili da Priroda oveku ne namee nita za ta ga nije
pripremila da moe da podnese. Ako to vai ak i za maku, onda nije li to jo savrenija istina kad
se radi o racionalnom, intelektualnom, voljnom stvorenju - bez obzira ta verujete o Nebu? Zavei,
proklet bio, zavei! zaitala je.
Ako sam pomalo brutalan, ree svetenik, onda sam takav prema vama, ne prema detetu. Dete,
kao to rekoste, ne moe da shvati.
A vi, kao to ste rekli, vi se ne alite. Prema tome Prema tome vi od mene traite da je
pustim da umire polako i Ne! Ne traim od vas. Kao svetenik Hrista ja vama zapovedam u ime
vlasti Svemonog Boga da ne stavite ruku na svoje dete, da ne ponudite ivot svoje keri na rtvu
lanom bogu hitrog milosra. Ja vam ne dajem savete, ja vas zaklinjem i zapovedam vam u ime
Hrista Kralja.
Je li to jasno?
Nikad ranije nije Dom Zerki govorio takvim glasom; lakoa sa kojom su takve rei dole na
njegove usne zaudila je i njega samog.
Zurio je u nju dok nije oborila pogled. Jedan tren se plaio da e mu se ta devojka nasmejati u
lice. Sveta Crkva je i sad povremeno nagovetavala da smatra svoju vlast viom i nadmonom u
odnosu na vlast svih nacija i drava, ali je to kod ljudi najee izazivalo podsmeh. A ipak, ova
ogorena devojka sa umiruim detetom osetila je autentinost komande.
Bilo je zaista brutalno pokuavati raspravljati sa njom, i on je zbog toga alio. Jednostavno
direktno nareenje je moglo postii ono to se nikakvim ubeivanjem nije moglo postii. Njoj je sad
bio potrebniji glas autoriteta nego ma kakvo ubeivanje. To je mogao videti po nainu kako je
klonula, iako je zapovest izgovorio blagim glasom, najblae to je mogao.
Odvezli su se u grad. Zerki je stao da poalje jedno pismo, zatim je stao kod crkve Svetog
Mihaila da bi nekoliko minuta razgovarao sa Ocem Sejlom o problemu izbeglica, i opet stao pred
kancelarijom ZDI da bi uzeo primerak najnovijih direktiva za civilnu zatitu. Vraajui se u kola
svaki put je napola oekivao da devojku tamo ne zatekne, ali ona je mirno sedela drei bebu i
odsutno zurila u pravcu beskonanosti.
Hoete li mi rei gde ste eleli da poete, dete? upita najzad.
Nigde. Predomislila sam se.
Osmehnuo se. Ali bilo vam je tako hitno da stignete u grad. Zaboravite to, Oe, Predomislila
sam se. Dobro. Onda idemo natrag, kui. Zato ne prepustite sestrama da se nekoliko dana brinu o
vaoj keri? Razmisliu o tome.
Kola pojurie drumom ka manastiru. Kada su se pribliili logoru Zelene zvezde, video je da neto
nije u redu. Njegovi demonstranti vie nisu marirali Svojom stazom. Okupili su se i neto govorili
policajcima i jo jednom oveku koga Zerki nije mogao da identifikuje, ili su moda sluali ta su ovi
govorili njima. Prebacio je kola na sporu traku. Jedan od iskuenika je video kola, prepoznao ih, i
poeo da mae svojim transparentom. Dom Zerki nije nameravao da stane dok mu je ta devojka u
kolima, ali jedan policajac je iskoraio u sporu traku tano ispred njih i okrenuo svoj saobraajni
tap ka detektorima prepreka koji su na automobilu postojali; autopilot je reagovao automatski i
zaustavio kola.
Policajac je pokretima zapovedio da kola siu s druma. Zerki nije mogao da to ne poslua.
Dvojica policajaca prioe, zastadoe da osmotre registarski broj i zatrae isprave. Jedan od njih je
radoznalo osmotrio devojku i dete, primetio crvene kartice. Drugi je mahnuo prema sada
zaustavljenim demonstrantima.
Znai, vi ste to boje udo iza svega ovoga, a? proguna on igumanu. E, onaj gospodin u
smeoj uniformi tamo ima malu vest za vas.
Mislim da bi bilo bolje da sasluate. Trgnuo je glavom prema zdepastom oveku sudskog
izgleda koji je pompezno krenuo ka njima.
Dete se opet rasplakalo. Majka se nemirno vrpoljila.
Ovoj devojci i toj bebi nije dobro. Prihvatiu proces, ali vas molim da nas sad pustite da se
odvezemo nazad u manastir. Onda u se vratiti sam.
Policijski oficir je opet pogledao devojku. Gospoo? Zurila je prema logoru, digla pogled ka
statui koja se nadnosila nad ulaz. Ja ovde izlazim, ree im ona ravnim glasom.
Tako vam je bolje, gospoo, ree policajac, osmatrajui opet crvene kartice.
Ne! Dom Zerki ju je zgrabio za ruku. Dete, zabranjujem ti Policajeva ruka je munjevito
zgrabila svetenikov runi zglob.
Putaj! odreza on, a onda blae, Gospoo, jeste li vi njegova tienica ili tako neto?
Nisam.
Sta vam to sad kao znai da zabranjujete ovoj dami da izae? upita oficir. Mi smo pomalo
nestrpljivi kad je o vama re, gospodine, pa bi bolje
Zerki ga je ignorisao i brzo progovorio devojci. Ona je odmahivala glavom.
Onda bar bebu. Dajte mi da odnesem bebu sestrama.
Insistiram
Gospoo, da li je ovo vae dete? upita policajac. Devojka je ve bila van kola, ali je Zerki
drao dete.
Klimnula je glavom. Moja erka.
Da li vas je ovaj drao u zarobljenitvu ili tako neto? Nije.
ta elite da uinite, gospoo?
Oklevala je.
Vrati se u kola, ree joj Zerki.
Dosta s takvim tonom govora, ovee! grmnu policajac.
Gospoo, ta s detetom?
Mi obe silazimo ovde, ree ona.
Zerki je zalupio vrata i pokuao da pokrene kola, ali je policajeva ruka sevnula kroz prozor,
pritisnula dugme PONITITI i uklonila klju.
Pokuaj kidnapovanja? proguna jedan policajac drugome.
Moda, ree drugi otvarajui vata. A sad putaj bebu ove ene! Da bi ovde bila ubijena?
upita iguman. Moraete da upotrebite silu.
Idi s druge strane kola, Fel.
Ne!
A sad malo pendrek ispod mike. Dobro je, vuci! U redu, gospoo - evo vaeg deteta. Ne, vidim
da ne moete, sa tim takama. Korz? Gde je Korz? Ej, doktore!
 Iguman Zerki na tren ugleda poznati lik kako se probija kroz gomilu.
Drite ovo kline dok mi drimo ovu budalu, hoete li? Doktor i svetenik izmenjae poglede
bez rei, a onda je beba dignuta iz kola. Policajci pustie igumanove zglobove. Okreui se, jedan od
njih vide da se ka njemu sa svih strana natiskuju iskuenici sa podignutim transparentima. On je
shvatio te transparente kao potencijalna oruja, i njegova ruka poe ka revolveru. Odbij! uzviknu.
Zbunjeni iskuenici ustuknue.
Izlazi.
Iguman izae iz automobila. Suoio se sa zdepastim sudskim inovnikom. Taj ga je kucnuo po
miici ruke presavijenim papirom.
Upravo ste dobili sudsko nareenje o ogranienju aktivnosti, a sud zahteva da vam ga proitam i
objasnim. Ovo je va primerak, evo. Ovi oficiri su svedoci da vam je predoen, tako da ne moete
odbiti da posluate
Ma, dajte to ovamo.
To je dobar stav. Dakle, sud vam nalae sledee: Poto je alilac tvrdio da je veliko ometanje
na javnom mestu nastalo Bacite znake u ono bure za pepeo tamo, ree Zerki iskuenicima, sem
ako se neko buni. Onda uite u kola i ekajte. Nije obraao panju na itanje nareenja, nego je
priao policajcima, a procesni posluitelj je tapkao za njim, itajui brzometno i monotono. Jesam li
uhapen? Razmiljamo o tome. i da se pojavi pred ovim sudom u naznaeno vreme da bi predoio
razloge zbog kojih reenje
Neka odreena optuba?
Mogli bismo mi da naemo pet-est dobrih optubi, ako vi to tako elite.
Kroz kapiju se vratio Korz. ena i detence su ve odvedeni u unutranjost logora. Doktorov izraz
lica bio je sumoran, moda i obojen krivicom.
ujte, Oe, ree on, znam kako se oseate zbog svega ovoga, ali
Pesnica Igumana Zerkija polete i tresnu doktora posred lica: bio je to desni direkt. Pogodio je
Korza u trenutku kad ovaj nije bio u ravnotei, i doktor teko sede na plonik. Izgledao je zbunjen.
mrknuo je nekoliko puta. Odjednom mu poe krv na nos. Policajci su zavrnuli sveteniku ruke iza
lea. to ne smete propustiti , klepetao je dalje procesni posluitelj, da ne bi dekret pro
confesso
Odvedi ga do kola, ree jedan od policajaca.
Ali nisu odveli igumana do njegovih kola, nego do policijske krstarice. Sudija e biti prilino
razoaran tobom, ree mu policajac kiselo. Sad da si tu stao, i da se makao nisi. Jedan pokret i
dobija lisice. Iguman i taj policajac su ekali pokraj krstarice, a procesni posluitelj, doktor i drugi
policajac su se dogovarali pred kapijom. Korz je pritiskao maramicu na nos.
Pet minuta su razgovarali. Temeljito postien, Zerki je naslonio elo na metal automobila i
pokuao da se moli. Nije mu u tom asu bilo mnogo vano ta bi oni mogli odluiti da uine. Mogao
je da misli samo o onoj devojci i njenom detetu. Bio je siguran da je bila spremna da se predomisli,
da joj je bila potrebna samo komanda Ja, svetenik Boga, tebi zapovedam i prilika da tu komandu
saslua - ali prinudili su ga da se zaustavi na mestu gde je mogla da vidi kako Bojeg svetenika
zaas savladava Cezarev saobraajni policajac. Nikad mu se Hristova kraljevska vlast nije inila
udaljenijom.
U redu, ovee. Ako si otkaen, zato ima i sree, toliko u rei. Zerki die pogled. ta?
Doktor Korz odbija da podnese prijavu. Kae da je ovo i zasluio.
 Zato si ga udario?
Pitajte njega.
Pitali smo. Ja samo pokuavam da odluim da li da te privedemo ili da ti samo uruimo poziv.
Sudski slubenik kae da si u ovom kraju dobro poznat. ime se bavi?
Zerki je pocrveneo. Zar vam ovo nita ne znai? Dodirnuo je krst na svojim grudima.
Ne ako tip koji to nosi drmne nekog po nosu. ime se bavi? Zerki proguta poslednji trag svog
ponosa. Iguman sam Brae Sve tog Lajbovica u manastiru koji vidite tamo niz drum. To ti daje
pravo da napada ljude? ao mi je. Ako doktor Korz hoe da me saslua, izviniu mu se.
Ako mi date poziv, obeavam da u se pojaviti. Fel?
Zatvor nam pun begunaca.
uj, ako mi prosto zaboravimo celu stvar, hoe li se drati podalje od ovog mesta i ograniiti
svoju druinu na ono mesto gde spadaju?
Hou.
U redu. Krei. Ali ako se samo proveze pored ovog mesta i pljune, to e biti to.
Hvala.
Dok su se udaljavali automobilom, negde u parku su svirale mehanike orgulje kaliope;
osvrui se, Zerki vide da se karusel okree.
Jedan policajac obrisa znoj sa lica, pljesnu procesnog posluitelja po leima, zatim svi odoe do
svojih kola i odvezoe se. ak i sa petoricom iskuenika u kolima, Zerki je sa svojom sramotom bio
sam.
29

Verujem da ste ve bili upozoravani na tu vau plahovitost? ree Otac Lihi obraajui se
pokajniku.
Jesam, Oe.
Shvatate da je namera bila u izvesnoj meri ubilaka? Nije postojala namera da se izvri
ubistvo. Pokuavate li da naete opravdanje sebi? upita ispovednik otro.
Ne, Oe. Namera je bila da se nanese povreda. Optuujem sebe da sam pogazio duh Pete
Zapovesti, mislima i inom, te da sam zgreio protiv milosra i pravde. I da sam navukao sramotu i
skandal na svoju slubu.
Shvatate da ste pogazili obeanje da se nikad neete posluiti nasiljem?
Da, Oe. Duboko alim zbog toga.
A jedina vam je olakavajua okolnost to to ste samo videli kako vam se sve crveni pred oima
i zamahnuli. Da li esto doputate sebi da na takav nain naputate razum?
Ispitivanje se nastavljalo; vladar manastira je bio na kolenima, a nastojnik je sedeo nad njim i
sudio svom gospodaru.
U redu, konano ree Otac Lihi, a sad obeajte da ete u svom pokajanju oitati
Zerki je u kapelu zakasnio sat i po, ali gospoa Greilz ga je i dalje ekala. Kleala je u jednoj
klupi blizu ispovedne kabine, i inilo se da je napola zaspala. Obuzet nelagodnou, iguman se nadao
da je nee zatei. Morao je prvo da okaje svoj greh, pa tek onda da slua njene grehe. Kleknuo je
blizu oltara i proveo dvadeset minuta dovravajui molitve koje mu je Otac Lihi odredio kao
pokajanje za taj dan, ali kad je opet krenuo ka ispovedaonicama, g-a Greilz je jo bila tu. Dvaput joj
se obratio pre nego to ga je ula, a kad je ustala, malo se spotakla. Zastala je da opipa Rahelino lice,
istraujui sasuenim prstima Raheline one kapke i usne.
Neto nije u redu, keri? upita on.
Digla je pogled ka visokim prozorima. Oi su joj lutale po zasvoenoj tavanici. Da, Oe,
proaputala je. Oseam Stranog u blizini, osam. Strani je blizu, vrlo blizu oko nas ovde. Osam
da mi treba oprtaj. Oe -i jo neto isto tako. Neto drugo, gospoo Greilz?
Nagnula se blie, proaputala iza sopstvene ake. Treba i Njemu da dam oprtaj, takoer.
Svetenik se malo tre. Kome? Ne razumem. Oprtaj - Njemu koji me je ovakvu stvorio,
zajeca ona. Onda se njenim ustima rairio spori osmeh. Ja mu nikad nisam oprstila za to.
Opratati Bogu? Kako moete? On je pravedan. On je Pravda, on je Ljubav. Kako moete
rei?
Njene su ga oi molile. Zar ne me jedna matora paradadika Njemu bar malo da oprsti za
Njegovu pravdu? Pre neg to ja zatraim oprtaj od njega?
Dom Zerki je progutao suvu prazninu. Bacio je pogled dole, ka dvoglavoj senki na podu. Taj
senoviti oblik kao da je nagovetavao neku stravinu Pravdu. Nije mogao prisiliti sebe da je ukori to
je odabrala ba re oprostiti. U njenom jednostavnom svetu moglo se pojmiti da neko oprata i
pravdu, ba kao i neopravdu, da ovek oprosti Bogu kao i Bog oveku. Neka tako bude, onda, i budi
strpljiv sa njom, Gospode, pomisli on, nametajui svoj epitrahilj.
Pre nego to su uli u ispovedaonicu poklonila se pred oltarom, i tad je svetenik primetio da je,
krstei se, doticala i Rahelino elo, a ne samo svoje. Pomakao je teku zavesu ustranu, uao u svoju
polovinu kabine, i proaputao kroz reetku. , ta trai, keri?
Blagoslove, Oe, jer zgreila sam Govorila je sa oklevanjem. Nije je mogao videti kroz veo
koji je pokrivao reetku. Do njega je dopiralo samo nisko, ritmino jecanje glasa Eve. Isto, isto,
veno isto; ak ni ena sa dve glave nije mogla pronai nove naine da se priblii zlu, mogla je samo
bezumno da imitira Original.
Jo uvek postien zbog svog ponaanja pred onom devojkom, policajcima i Korzom, naao je da
mu te teko da se koncentrie. Ipak su mu se ruke tresle dok je sluao. Ritmini govor je stizao tupo,
prigueno kroz reetku, kao da neko u daljini udara ekiem. Klinove zabijaju kroz dlanove, u grede.
Kao alter Christus oseao je teinu svakog greha po jedan momenat pre nego to bi je preneo dalje,
na Onoga koji nosi teinu svih greha. Bilo je tu neto o njenom muu. Bile su tu neke mutne, tajne
stvari, stvari koje se zamotaju u prljave novine i sahrane nou. Sve kao da je bilo jo uasnije zbog
toga to je uspevao samo poneto da razume.
Ako pokua da kae da si poinila abortus, proaputa on, moram ti rei da samo biskup
moe da oprosti, ja ne Zautao je. Urlalo je neto u daljinama, rzali su i reali projektili
ispaljivani sa poligona.
Strani! Strani! zajea starica.
Nakostreila mu se kosa na glavi: odjednom se sledio od nerazumnog strana. Brzo! in
pokajanja! promrmlja on. Deset Ave Marija i deset Pater Nostera da bi se pokajala, Morae
kasnije da ponovi ispovest, ali sada, in Pokajanja. uo je njeno mrmljanje sa druge strane
reetke. Brzo je proaputao oprotaj: Te absoivat Dominus Jesus Christus; ego autem eius auctoritate
te absoivo ab omni vincuio Denique, si absoivi potes, ex peccatis tuis ego te absoivo in Nomine
Patris Pre nego to je dovrio, svetlost bijesnu kroz debelu zavesu ispovedaonice. Svetlost je
postajala sve jaa i jaa, tako da je kabina najzad bila puna blistavog podneva. Zavesa poe da se
dimi.
ekaj, ekaj! zaitao je. ekaj dok zamre. ekaj ekaj ekaj dok zamre, uzvratio mu je
udni meki glas sa one strane reetke. To nije bio glas gospoe Greilz.
Gospoo Greilz? Gospoo Greilz?
Odgovorila mu je pospanim mrmljanjem, zapliui jezikom, Nikad nisam nameravala nikad
nameravala nikad ljubav ljubav Glas prestade. Nije to bio onaj glas od maloas.
A sad brzo ,bei!
Ne ekajui da vidi da li ga je posluala izjurio je iz ispovedaonice i pojurio niz prolaz izmeu
sedita, ka oltaru. Svetlost je popustila, ali je i sad prila kou sunanom estinom. Jo koliko
sekundi preostaje? Crkva je bila puna dima.
Uskoio je u sveti I ite, na prvom stepeniku se sapleo, nazvao to klanjanjem, priao oltaru.
Izbezumljenim rukama je zgrabio posudu punu Hrista iz koveia, opet se poklonio pred Prisustvom,
i drei Telo svog Boga navalio da bei.
Zgrada se sruila na njega.
Kad se probudio, svud je bila samo praina. Bio je kukovima pribijen za zemlju. Leei
potrbuke na zemlji, pokuao je d& se pokrene.
Jedna mu je ruka bila slobodna, ali. je druga bila pritisnuta teretom koji ga je i drao na tlu.
Slobodna ruka je jo stiskala putir, ali se posuda u padu otvorila, poklopac je odleteo, i nekoliko
malenih hostija se prosulo.
Zakljuio je da ga je eksplozija sasvim izbacila iz crkve. Leao je na pesku i video ostatke jednog
buna rua preko koga se sruilo kamenje. Na jednoj grani jo je visila jedna rua - jedna od salmon-
armenijanki, primetio je. Latice bejahu oprljene.
Silno su urlikale maine na nebu, a po pesku se irilo mirkanje plavih svetlosti. U prvi mah nije
oseao bol. Pokuao je da okrene glavu da bi pogledao ogromni blok koji ga je pritisnuo, ali onda
bol poe. Oi mu se zamaglie. Tiho jauknu. Nee vie pokuavati da se osvre. Pet tona stena ga je
pritisnulo. Pod tim blokovima je lealo sve ono to je preostajalo od njegovog tela ispod pojasa.
Poeo je da sakuplja malene hostije. Obazrivo je micao svojom slobodnom rukom. Oprezno je
vadio jednu po jednu hostiju iz peska. Vetar je pretio da poalje te krikice Hrista u lutanje. U
svakom sluaju, Gospode, bar sam pokuao, pomisli on. Treba li ikome poslednji ritual?
Poslednje priee? Ako im je potrebno, morae da se dovuku do mene.
Da li je iko preostao?
Kroz strahovito urlanje nije mogao da uje nijedan glas.
Mlazi krvi mu je uporno curio u oi. Obrisao ga je podlakticom da ne bi krvavim prstima
zaprljao krikice priea. Pogrena krv, Gospode, moja, ne Tvoja. Dealba me.
Vratio je u posudu glavninu prosute rtve, ali je nekoliko odbeglih krikica ostalo izvan njegovog
domaaja. Pruio se da ih dohvati, ali mu se sve opet smrailo.
IsusMarijaJosip! Upomo!
uo je neki tihi odgovor, dalek, jedva ujan pod razvikanim nebom.
Bio je to onaj meki, udni glas koji je uo u ispovedaonici, i opet je samo ponovio njegove rei:
isus marija josip upomo
ta? povika on.
Nekoliko puta je zvao, ali daljih odgovora nije bilo. Poee da promiu, padajui, grudvice
praine. Vratio je poklopac na putir da se ta praina ne bi pomeala sa prieem. Neko vreme je
leao mirno, oiju zatvorenih.
Kad se bavi svetenikim zanatom nevolja je u tome to na kraju mora sam da poslua savete
koje si drugima davao. Priroda ne namee nita za ta oveka nije pripremila da on to moe i podneti.
Eto ta sam dobio zbog toga to sam joj prvo rekao ta je Stoik rekao pa tek onda ta je Bog rekao,
pomisli on.
Nije mnogo bolelo, ali je iz pritisnutog dela njegovog tela poeo da dopire strahovit svrab.
Pokuao je da se poee; njegovi prsti naioe samo na goli kameni blok. Grebao ga je jedan tren,
stresao se, sklonio ruku. Taj svrab ga je izluivao. Iz smrvljenih nerava sevali su glupi zahtevi za
eanjem. Oseao se vrlo nedostojanstveno.
E, doktore Korz, otkud znate da svrab nije fundamentalnije zlo nego bol?
Toj ali se malo nasmejao. Od smeha mu se opet smrailo. Iz mraka je uspeo, grabei svom
silinom, opet da se popne do svesti, uz pratnju neijeg vritanja. Odjednom je svetenik shvatio da je
to vritanje njegovo sopstveno. Zerkija odjednom obuze strava. Svrab se preobratio u uasan bol, ali
to vritanje nije bilo izazvano bolom nego stravom. Sad je ak i disanje strahovito bolelo. Agonija je
trajala, ali on je to mogao trpeti.
Strava je nastala kad je poslednji put okusio mastiljavu crninu. Tama kao da se sumorno nadnela
nad njega, kao da ga je prieljkivala, gladno ga ekala - veliki crni apetit koji naroito rado prodire
due. Moe on trpeti bol, ali ne tu Uasnu Tamu. Ili u njoj postoji neto ega ne bi trebalo da bude, ili
ovde postoji neto to jo ostaje da se uradi. Kad se preda toj tami, vie nita nee moi da uini niti
da uinjeno popravi.
 Postien to se uplaio, pokuao je da se moli, ali te molitve su ispadale nekako nemolitveno -
kao izvinjenja, ne kao molbe - kao da je poslednja molitva ve izreena, poslednji kantikulum ve
otpevan. Strah je ostajao. Zato? Pokuao je razumno da raspravlja sa strahom. Video si kako ljudi
umiru, Det. Mnoge si gledao kako umiru. Izgleda lako. Postaju sve slabiji, onda mali gr, i gotovo.
Taj mastiljavi mrak - proavlija izmeu aham-a i Asti-ja -najcrnji Stiks, zjapea jama izmeu
Gospoda i oveka.
uj, Det, je I ti stvarno veruje da postoji Neto sa one strane, a? Onda, zato se toliko trese? i
U njegov um je doplovilo nekoliko stihova iz Dies Irae koji mu onda nisu dali mira:
Quid sum miser tune dicturus?
Quem patronum rogatu rus,
Cum vix justus sit securus?
ta ja, jadnik, onda da kaem? Koga da molim da mi zatitnik bude, kad je ak i pravedan ovek
jedva bezbedan? Vix securus? Zato jedva bezbedan? Pa On valjda ne bi prokleo pravedne?
Onda, zato se toliko trese?
Ma zapravo, doktore Korz, zlo o kome je trebalo da ak i vi govorite nije patnja, nego nerazuman
strah od patnje. Metus doloris.
Uzmite to zajedno sa pozitivnim ekvivalentom njegovim, naime sa enjom prema svetovnoj
sigurnosti, prema Raju, pa ete moda dobiti va koren zla, doktore Korz. Umanjiti patnju, a
poveati bezbednost, to su prirodni i dobri ciljevi drutva i Cezara. Ali onda oni nekako postanu
jedini ciljevi i jedina baza zakona - a to je izopaenje. Onda, jurei samo za tim ciljevima, neizbeno
stiemo do njihovih opozita: do maksimalne patnje i minimalne bezbednosti.
Ono to ne valja u svetu to sam ja. Isprobaj to na sebi, dragi moj Korz. Ti ja Adam ovek ja.
Nema svetskog zla izvan onog koje u svet uvodi ovek - ja ti Adam mi - uz malu pomo Oca Lai.
Na sve krivicu baci, ma i na Boga krivicu baci, ali o, ne baci je na mene. Doktore Korz?
Jedino zlo u svetu sad, doktore, je u tome to sveta vie nema. ta je bol uinio?
Opet se slabo nasmejao, to je opet dovelo do sputanja mastila.
Ja mi Adam, ali Hrist, ovek ja; Ja mi Adam, ali Hrist, ovek ja, ree on glasno. Zna ta.
Pate? - oni bi zajedno radije bili prikovani na krst, ali ne sami kad krvare ele drutvo.
Zato to Zato to zato je to. Zato to zato je to isto kao to Satana hoe oveka punog Pakla.
Mislim isto kao to Satana hoe Pakao pun oveka. Jer Adam A ipak Hrist Meutim ipak
ja uj, Pate Ovo puta mu je bilo potrebno due vreme da bi odagnao mastiljavo crnilo od sebe,
ali morao je da objasni Patu pre nego to sasvim ue u crnilo. uj, Pate, zato to zato je to da
sam joj rekao da beba mora
je zato to ja. Mislim. Mislim Isus nikad nije zatraio od oveka da uini nijednu prokletu stvar
koju nije i sam Isus uinio. Isto kao to i zato ja.
Zato ja ne mogu da popustim. Pate? Opet je nekoliko puta mirnuo. Nestade Pat. Svet se opet
zgusnuo a crnilo nestalo. Nekako je otkrio ega se to bio plaio. Jo je neto morao da ispuni pre
nego to se Mrak zauvek sklopi nad njim. Dragi Boe, pusti me da poivim dovoljno dugo da to
ispunim. Bojao se da e umreti pre nego to primi isto onoliko patnje koliko je pretrpelo ono dete
koje nije moglo razumeti, dete koje je on pokuao da spase radi dalje patnje - ne, ne radi patnje, nego
uprkos patnji. Zapovedao je majci u ime Hrista. Nije greio. Ali sada se plaio da u tu tamu sklizne
pre nego to pretrpi koliko god mu Bog moe pomoi da pretrpi.
Quem patronum rogatu rus,
 Cum vix justus sit securus?
Neka ovo bude, dakle, za tu devojicu i njenu majku. Ono to nameem, moram i prihvatiti. Fas
est.
Ta odluka kao da je umanjila bol. Neko vreme je leao mirno, onda, opet oprezno bacio pogled na
hrpu kamenih blokova. Vie od pet tona je u njima bilo. Osamnaest vekova je u njima bilo. Eksplozija
je razvalila kripte; primetio je meu blokovima nekoliko kostiju. Pipkao je slobodnom rukom, naiao
na neto glatko, i uspeo to neto da iskopa.
Bacio je to na pesak pokraj posude u kojoj je bilo priee. Vilina kost je nedostajala, ali je
lobanja bila netaknuta, sem to je na elu postojala rupa iz koje je virila cepka suvog, polutrulog
drveta. Liilo je to na ostatak strele. inilo se da je lobanja veoma stara.
Brate, promrmlja on, jer niko sem kaluera ovog Reda ne bi mogao biti sahranjen u tim
kriptama.
ta si ti, Kosti, uinila za njih? Nauila ih da itaju i piu? Pomogla im da ponovo izgrade, dala
im Hrista, pomogla da se vrati kultura? Da li si se setila da ih upozori da ovo nikad nee biti Rajski
vrt? Naravno da si se setila. Blagoslovena bila. Kosti, pomisli on i povue palcem krst preko ela
lobanje. Za sve tvoje muke platie ti strelom meu oi. Zato to tamo pozadi ima vie od pet tona i
osamnaest vekova. Pretpostavljam da oko dva miliona godina lei tamo pozadi - vreme od prvog
Homo inspiratus-a.
Opet je uo glas - onaj tihi glas-odjek koji mu je maloas uzvraao.
Ovog puta glas je pevuio kao dete: Ia la la, la-la-la lako se inilo da je to onaj isti glas koji
je zauo u ispovedaonici, to nikako ne bi mogao biti glas gospoe Greilz. Gospoa Greilz bi
oprostila Bogu i pojurila kui, ako bi na vreme pobegla iz kapele - i molim te oprosti na zameni.
Gospode. Ali vie nije bio ni siguran da je to zamena. uj, Stara Kosti, da li je trebalo to da kaem
Korzu? Sluaj, dragi moj Korz, zato ne oprosti Bogu to dozvoljava bol? Kad ga on ne bi
dozvoljavao, ljudska sranost, hrabrost, uzvienost, samortvovanje, sve bi to bile besmislice. Sem
toga i ti bi ostao bez posla, Korz.
Moda smo to propustili da spomenemo, Kosti. Bombe i nastupe gneva kad se svet ogori zato to
podbaci u pokuaju osvajanja poluzapajnenog Rajskog vrta. To ogorenje je sutinski upereno protiv
Boga. uj, ovee, mora se odrei tog ogorenja - dati oprtaj Bogu, kako bi ona rekla - pre
svega drugog; pre ljubavi.
Ali bombe i nastupi gneva. Oni ne oprataju.
Neko vreme je spavao. Bio je to prirodni san, a ne ono runo nitavilo Tame to prodire um.
Poela je kia, koja je spirala prainu iz vazduha. Kad se probudio, nije bio sam. Podigao je obraz iz
blata i zrikavo ih pogledao. Troje njih je sedelo na gomili ruevina i posmatralo ga pogrebnom
ozbiljnou. Pomakao se. Rairili su crna krila i nervozno zaitali. Hitnuo je komadi kamena ka
njima. Dva leinara se vinue u vazduh i poee da krue, ali trei ostade na tlu premetajui se sa
noge na nogu kao da igra i zurei ozbiljno u njega. Mrana, runa ptica, ali ne kao onaj Drugi Mrak.
Ovaj mrak eli samo telo.
Veera nije ba sasvim spremna, brate ptico, ree on leinaru razdraeno. Morae da eka.
Primetio je da ovaj leinar ne moe da oekuje jo mnogo obroka do trenutka kad e i sam postati
obrok za druge ptice. Perje mu je bilo osmueno bljeskom, a jedno oko nije otvarao. Bio je skroz
mokar od kie za koju je iguman pretpostavljao da je takoe puna smrti.
Ia la la, la-la-la, ekaj ekaj ekaj dok-zamre la Opet taj glas. Zerki se plaio da bi to mogla
biti halucinacija. Ali ula ga je i ptica. Zurila je u neto to se nalazilo izvan Zerkijevog vidnog
polja. Najzad je promuklo zaitala i poletela.
Upomo! povika on slabim glasom.
upomo, papagajski ga je imitirao neobini glas.
A onda je dvoglava ena dolutala pred njega, pojavljujui se iza gomile ruevina. Stala je i
spustila pogled ka Zerkiju.
Hvala Bogu! Gospoo Greilz! Vidite da li moete pronai Oca Lihija hvala bogu gospoo
greilz vidite da li moete pronai oca lihija mirkanjem je uklonio krv iz oiju i paljivije pogledao
u nju.
Rahela, proaputao je.
rahela, odgovori stvor.
Klekla je tu pred njega, zatim sela na pete. Gledala ga je hladnim zelenim oima i smeila se
nevino. To su bile budne oi, ispunjene divljenjem, radoznalou - i moda jo neim - ali izgledalo
je da ona nije u stanju da uvidi da on trpi bolove. Postojalo je u tim oima neto zbog ega nekoliko
sekundi nije zapaao nita sem njih. Ali onda je primetio da na drugom ramenu glava gospoe Greilz
tvrdo spava, dok se Rahela smei. Liilo je to na stidljiv mladi osmeh koji se nada prijateljstvu. Opet
je pokuao.
uj, da li je iko drugi iv? Nai Melodiozno i sveano je odgovorila: uj da li je iko drugi
iv Uivala je u reima. Izgovarala je svaku jasno. Smeila se nad njima. Kad je njen glas sa
njima svrio, njene su ih usne opet formirale. Zakljuio je da je to neto vie od refleksne imitacije.
Pokuavala je neto da saopti.
Ponavljanjem je pokuavala da kae: Ja sam na neki nain slina tebi.
, Ali ona se tek rodila.
Na neki nain si i razliita, primeti Zerki sa primesom strahopotovanja. Pamtio je da je gospoa
Greilz imala artritis u oba kolena, a telo koje je tad bilo njeno sad je kleklo a onda selo u gipki
mladalaki poloaj. tavie, stariina zborana koa sad se inila manje zboranom nego ranije, a
sticao se utisak i da pomalo sija, kao da u grubo staro tkivo ulazi novi ivot. Iznenada je zapazio
njenu ruku.
Povreena si!
povreena si
Zerki je uperio prst ka njenoj ruci. Umesto da pogleda tamo gde je pokazivao, ona je imitirala
njegov gest: gledala je u njegov prst i pruila svoj prst da bi ga dotakla - upotrebljavajui ranjenu
ruku. Krvi je bilo vrlo malo, ali je posekotina bilo bar deset, a jedna je izgledala duboka.
Povukao je njen prst da bi njenu ruku privukao blie. Izvadio je pet krhotina stakla. Ili je probila
prozor rukom, ili se, to je verovatnije, nala na putu nekog prozorskog okna koje je eksplodiralo kad
je udar naiao.
Samo jednom, kad joj je vadio stakleno koplje palac dugako, pojavio se trag krvi. Kad je vadio
druge komade stakla, ostavljali su samo majune plave tragove, bez ikakvog krvarenja. Ovo ga je
podsetilo na jednu demonstraciju hipnoze kojoj je jednom prisustvovao i koju je tad odbacio kao
podvalu. Kad je opet digao pogled do njenog lica, njegovo se strahopotovanje uvealo. I dalje mu se
osmehivala, kao da joj uklanjanje krhotina stakla nije ni najmanje zasmetalo.
Opet je bacio pogled na lice gospoe Greilz. Posivelo je, preko njega se navukla bezlina maska
kome. U tim usnama kao da vie nije bilo krvi. Odnekud je stekao pouzdano saznanje da ta glava
umire. Mogao ju je zamisliti kako se sui i najzad otpada kao krasta ili pupana vrpca. Ko je, onda,
bila Rahela? I ta?
Na kiom ovlaenim kamenim blokovima bilo je jo uvek neto vlage. Nakvasio je vrh jednog
prsta i pokretom ju je pozvao da se sagne blie. ta god da je, verovatno je primila suvie radijacije
da bi jo dugo poivela. Poeo je vlanim prstom da iscrtava krst na njenom elu.
Nisi baptizata es et nisi baptizari nonquis, te baptizo Dalje od toga nije stigao. Brzo mu se
izmakla. Njen se osmeh sledio, zatim je nestao. itavo njeno lice kao da je vikalo Ne! Okrenula se od
njega. Zbrisala je trag vlage sa svog ela, sklopila oi, pustila da joj ake mlitavo lee u krilu. Izraz
potpune pasivnosti proirio se njenim licem.
Sagnula je glavu; itavo njeno dranje je sugerisalo molitvu. Postepeno se iz pasivnosti opet
rodio osmeh. Jaao je. Kad je otvorila oi i pogledala ga, to je opet bilo , sa onom otvorenom
toplinom kao pre. Ali sad je gledala tamo-amo kao da neto trai.
Njen pogled pade na posudu za priee. Pre nego to ju je mogao zaustaviti, ona uze posudu.
Ne! zakaljao se promuklo, i pokuao da zgrabi posudu. Bila je prebrza za njega, a taj napor je
platio jo jednim zamraenjem. Kad je opet doao svesti i podigao glavu, mogao je da gleda samo
zamueno.
Jo uvek je kleala i gledala ga. Najzad je razaznao da ona dri zlatni vr u levoj ruci, a u desnoj,
delikatno, izmeu palca i kaiprsta, samo jednu krikicu hostije. Ona je nudila priee njemu, ili mu
se to samo inilo, kao to mu se maloas inilo da razgovara sa Bratom Patom?
ekao je da se zamuenje vida razie. Ali ovog puta ono se nije moglo razii, ne potpuno.
Domine, non sum dignus proaputao je, sed tantum dic verbo
Primio je priest iz njene ruke. Vratila je poklopac na posudu, koju je onda stavila na zatienije
mesto, pod istureni deo kamenog bloka. Nije upotrebila nijedan konvencionalni gest, ali potovanje
sa kojim je drala tu posudu uverilo ga je u jedno: osetila je Prisustvo ispod velova. Ona, koja jo
nije mogla da koristi rei niti da ih razume, postigla je sve ovo dosad kao da je primila direktne
instrukcije, a sve to odgovarajui na njegov pokuaj uslovnog krtenja.
Pokuao je opet da fokusira pogled na lice tog bia koje mu je samo gestovima reklo: nije mi
potreban tvoj prvi Sakrament, ovee, ali vredim dovoljno da ti dam ovaj Sakrament ivota. Sad je
znao ta je ona, pa je poeo tiho da jeca uviajui da vie ne moe da prisili svoje oi da se
fokusiraju na te hladne, zelene, neuznemirene oi stvora koji se rodio slobodan.
Magnificat anima mea Dominum, proaputao je. Velia dua moja Gospoda, a moj se duh
raduje Bogu mom Spasiocu; jer On je pogledao slukinju svoju beznaajnu eleo je da njegov
poslednji in bude to da nju naui tim reima, jer je bio siguran da ona ima neto zajedniko sa
Devicom koja ih je prva izgovorila.
Magnificat anima mea Dominum et exultavit spiritus meus in Deo, salutari meo, quia respexit
humilitatem Pre nego to je zavrio, ponestalo mu je daha. Zamaglilo mu se pred oima; nije vie
mogao da razazna njen oblik. Ali hladni prsti dotakoe njegovo elo, i on zau kako ona izgovara
samo jednu re: ivi.
Onda je otila. uo je njen glas kako se udaljava kroz nove ruevine. Ia la la, la-la-la
Slika tih hladnih zelenih oiju ostade u njemu koliko i ivot. Nije se pitao zato je Bog odluio da
iz ramena gospoe Greilz uzdigne stvorenje praiskonski nevino, niti zato je Bog tom biu dao
natprirodne darove Rajskog vrta - one iste darove koje je ovek pokuavao grubom silom da otrgne
od Neba jo od kad ih je izgubio. Video je u tim oima praiskonsku nevinost i obeanje ustajanja iz
mrtvih. I samo jedan momenat sagledavanja bio je ogromno bogatstvo, i on zaplaka od zahvalnosti.
Posle je leao sa licem u blatu i ekao.
Vie nita nije dolo - nita to bi on mogao videti, osetiti ili uti.
30

Pevali su dok su podizali decu u brod. Pevali su stare svemirske napeve i pomagali deci da se
popnu, jedno po jedno, uz lestvice, do ruku sestara. Pevali su od sveg srca, da odagnaju strah te
deurlije. Kad je horizont planuo erupcijama, pesma prestade. Prebacie i poslednje dete u brod.
Dok su se kalueri peli, horizont se osvetljavao bljeskovima. Zatim dobi tupo crvenu boju.
Daleki bedem oblaka se rodio tamo gde ni oblaka nije bilo. Kalueri koji su se zatekli na lestvicama
okrenue glave od tog sevanja. Kad je sevanje prestalo, opet pogledae.
Peurkasti lik Luciferov dizao se, uasan, povrh bedema oblaka, polako je uzlazio, kao neki titan
koji se die na noge posle vekovnog zarobljenitva pod zemljom.
Neko graknu nareenje. Poee opet da se penju. Uskoro su svi bili u brodu.
Poslednji kaluer je, uavi, zastao na ulaznom otvoru; kapak jo nije bio sputen. Stojei tako,
skinuo je sandale. Sic transit mundus, promrmljao je, gledajui opet onaj sjaj. Pljesnuo je svoje
sandale jednu o drugu, onom o on, da bi praina izletela iz njih. Sjaj je zahvatio ve treinu nebesa.
Poeao se po bradi, poslednji put pogledao okean, onda koraknuo unazad i spustio poklopac na
ulazni otvor.
Onda se svetlost zamutila, pa naglo pojaala; tanki parajui zvuk a onda se zvezdoplov odape
kroz nebesa.
Monotono su okeanski talasi naletali na obale, izbacujui trule komade drveta. Jedan je naputeni
hidroavion leao na vodi. Posle nekog vremena talasi su ga poduhvatili i bacili o obalu ba kao i
trulo granje.
Avion se nakrivio, krilo mu se slomilo. U talasima su raii sa silnim veseljem iveli svoje
ivote, bela riba se hranila raiima, a morski pas je vakao belu ribu nalazei da je izvrsna, u vedroj
brutalnosti mora.
Doe vetar preko okeana, donosei pokrov finog belog pepela.
Pepeo pade u more, u talase. Talasi sa granjem izbacie mrtve raie na obalu. Onda izbacie i
belu ribu. Morski pas je otplivao u svoje najdublje vode i tamo sumorno plovio kroz stare, iste
struje. Te sezone bio je veoma gladan.

Beleka o piscu

Ameriki pisac Volter M. Miler mlai (Walter Michael Miller junior) roen je 1922. godine.
Objavio je samo etrdesetak SF pria i jedan roman, i to uglavnom u periodu izmeu 1951. i 1957.
godine, ali je i opusom koliinski tako skromnim izvrio veoma veliki uticaj na naunu fantastiku.
Jedva desetak njegovih pria objavljeno je kod nas, ali neke od njih su nezaboravne, na primer pria
Raspet, tavie (Crucifixium Etiam, objavljeno u asopisu Sirius b. 4, oktobra 1976, pod
naslovom rtvovani) koja prikazuje sudbinu radnika koji misle da su poslati na Mars da ga nasele,
a kasnije, dok u marsovskim rudnicima gube zdravlje, uviaju da su samo prvi talas koji treba da
pripremi teren i rtvuje se da bi se kasnije drugi mogli naseljavati, i pria Povratak (objavljena u
Siriusu br. 79, januara 1983.) o isluenom astronautu koji se vraa u svoj rodni kraj na Zemlji i
prve noi, pijan, zaspi sa nogama u sveem betonu. U svetu je cenjena i njegova pria Darfsteler o
pozoritu sa glumcima koji su veinom androidi. Ali nema nikakve sumnje da je najslavnije Milerovo
delo roman Kantikulum za Lajbovica koji je izlazio u nastavcima od 1955. do 1957. godine, a
objavljen kao knjiga prvi put 1960. godine - da bi odmah dobio najira priznanja, nagradu Hugo i
nova izdanja.
Prolaenjem godina ovo delo - koje se, evo, najzad pojavljuje i na naem jeziku - ne samo da nije
zastarelo, nego je ak i dobilo na aktuelnosti.