Don Spid

Plesaica
IZ HRAMA

DRAGULJI DEKANA

2
Naziv originala:
John Speed
THE TEMPLE DANCER

Sa engleskog preveo:
Vladan Stojanovi

3
 Za Din, koja je inspirisala:
Vie evnuha i sultaniju bez velova.

4
5
6
 NAJVANIJI LIKOVI

DASANE:

Lusinda Dasana - Mlada Portugalka odrasla u Goi; budua naslednica

imetka porodice Dasana

Karlos Dasana - Lusindin ujak, upravnik trgovake ispostave porodice

Dasana u Goi

Heraldo Silveira - Raskalani roak i daleki naslednik porodinog

imetaka

Viktorio Soza - Lusindin ujak sa majine strane, upravnik trgovake

ispostave porodice Dasana u Bidapuru

U KARAVANU:

Jebta da Gama - Portugalski pregovara, poznat i pod imenom Deoga

Kurid Patan - Bidapurski burak, nekima znan i kao Muna

Papui - Evnuh

7
Maja - Mlada haremska plesaica (devadasi) odskora robinja, devojka za
zabavu

U GOI:

Elena - Lusindina sluavka

Karvaljo - Sekretar Dasanovih Adolfo-Komornik Karlosa Dasane

U VALPOI:

Fernando Anala - Hrianski trgovac. Brat Fernando Silvija Anala-

Njegova supruga

U BELGAUMU:

Gospoa itra - Gospodarica jezerske palate, biva konkubina sultana

od Bidapura

Lakmi - itrina drubenica, devojica

U BIDAPURU:

Sadi - Glavnokomandujui bidapurske armije

Tihi - Stari evnuh. Kraljevski kasvajar (upravitelj kraljevskog

domainstva)

Vali Kan - Veliki vezir, prvi ministar

8
Mi - Evnuh u slubi Viktorija Soze

Sultanija - Udovica biveg sultana Ibrahim

Adil - Naslednik bidapurskog trona, deak

OSTALI:

Gungama - Majin guru, za koju se verovalo da se udavila. Pohodi je u

snovima

Banditi - Pripadnici klanova Tri take i Naga Majstor za izradu

biuterije- U Bidapuru

ehan - Patanova kuepaziteljica i sobarica

9
 BELEKA AUTORA

Umetniki dodaci su umetnuti sa namerom da inae suvu i neubedljivu

priu obogate neophodnim detaljima.

- VILIJAM ENK GILBERT, MIKADO

U Indiji sva putovanja menjaju putnika.

Roman pripoveda o putovanju izmeu Goe i Bidapura, kakvo sam i
sam preduzeo pre nekoliko godina. Pastiri jo prolaze starim putevima
kroz Sansagarski prolaz. Zlatno zvono i dalje zvoni sa svete Katarine.
Valjai sukna i dalje ire arenu svilu kraj jezerske obale u Belgaumu.
Ispod ogromne kupole Gol Gombaza kolska deca se igraju u galeriji
apata.
Tokom poslednja tri veka mnogo toga je izgubljeno. Da bi izgradili
brodovlje, Portugalci, Holanani i Englezi posekli su gigantske tikove
ume koje su dominirale Dekanskom visoravni. To je uticalo na klimu:
ne uje se vie rika vodopada Gokak. Stepenice starih hramova oko
Belgaumskog jezera zavravaju se na suvom tlu umesto u vodi. Od starih
palata ostale su samo gomile kamenja.
Ova pria deo je veeg epa ije je pisanje potrajalo due od dvadeset
godina - istorije poslednjih godina Mogulskog carstva i uspona Maratija
pod vostvom drumskog razbojnika ivadija. Prvi tom tog epa ispunio
je 2.400 stranica rukopisa. Moj agent Din Nagar i veta Morin Baron,
pomogli su mi da delo svedem na 800 strana.
To mi je, meutim, slomilo srce! Da Gama, Lusinda, Patan, Papui i
Mi zazivali su moje ime sa odbaenih strana. Sreom, Din mi je

10
predloila okvir prie, ohrabrivi me da napiem odvojenu knjigu, a
izuzetno odvana urednica iz St. Martin Press, Linda Makfel, podrala je
njeno objavljivanje kao uvod u veliki ep.
Pisanju romana prethodila su izuzetno zahtevna istraivanja. Postoji
obilje dokumenata o Mogulima i Maratijima - pisanje istorije omiljena je
zanimacija pobednika. Gubitnici ute - Bidapur je pao a portugalska
Indija je smrvljena. Niko nije pisao o njihovim porazima.
Sliku Bidapura zasnovao sam na oigledno pristrasnim Mogulskim
zapisima. U nedostatku izvornih zapisa o drutvu Goe, pomagao sam se,
briljivo uvanim dokumentima, koji su mi pruili dragoceni uvid u nain
ivota iz 1658. Predmeti i arhitektura iz tog doba s kojima sam dolazio u
susret veoma su uticali na nain na koji sam opisao portugalsku i
bidapursku kulturu.
Lusindinu odeu zasnovao sam na modi koja je vladala u
lisabonskom drutvu od 1648. do 1650. U to vreme modi je trebalo
nekoliko godina da iz metropole stigne do Goe. Odea i dranje ostalih
likova inspirisano je slikama iz tog vremena i izvornim opisima
portugalskih trgovaca na Mogulskom dvoru.
Upotreba kozmetikog arsenika kao sredstva za ubijanje inspirisano
je serijom ubistava u engleskoj koloniji Dejmstaun koja su se desila
nekoliko godina pre ove prie. Letea palata inspirisana je drvorezom
vienim 1712. na izlobi u berlinskoj galeriji Dalem.
Prilike iz Bibernih ratova opisani su u izuzetnoj monografiji Alfonsa
van der Krana: Vatreno krtenje: Van Gojenova misija na Cejlonu i u
Indiji, 1653-54. itaocima preporuujem uivanje u fascinantnom delu
Sufiji Bidapura, 1300-1700: drutvena uloga Sufija u srednjovekovnoj
Indiji Riarda Maksvela.
Opis Majine igre verovatno se ne poklapa sa sadanjom verzijom
Baratnatajane ali je ta kola plesa skoranjeg porekla - Britanci su
iskorenili indijski ples, a njegova sadanja klasina forma samo je
rekonstrukcija zasnovana na skulpturama i pisanoj rei. Razumno je
pretpostaviti da je ples iz 1658. bio mnogo ivopisniji od dananjih
rekonstrukcija.

11
 U priu sam ubacio nekoliko stvarnih istorijskih linosti: sultaniju,
Vali kana, i adija. Ostali likovi su izmiljeni.
Ovakav roman ne moe biti napisan bez pomoi. Moj instruktor za
pisanje Majki Vulf, najbolji slualac koga poznajem, pomogao mi je da
razumem teme koje pokreu priu. Zahtevne kritike prijatelja pisaca iz
spisateljske radionice inspirisale su me da dam sve od sebe. Moj voza,
vodi i prijatelj, Kurid Patan, pokazao mi je svoju Indiju, magino i
teko mesto koje veina zapadnjaka nikada nije upoznala, otvorivi mi
vratnice mistinog islama; nadam se da e mi oprostiti to sam jednog od
likova nazvao njegovim imenom. Svima koji su pomogli upuujem
veoma neodgovarajuu zahvalnost.
Supruga Barbara dala mi je najvei od svih darova. Mnogo joj
dugujem na nepokolebljivom poverenju i promiljenim komentarima.
Najzahvalniji sam joj zbog toga to je u ovom uskovitlanom svetu
stvorila lep i miran dom - inspiraciju za jezersku palatu pokraj Belgauma.
Bez nje, ova knjiga sigurno ne bi bila napisana.

12
 PRVI DEO

Kuica na slonovskim leima

13
 PORTUGALSKA NASEOBINA

Goa, Indija 1657.

Z adovoljna savrenim izgledom lica, Lusinda Tereza Emilija Dasana je

zamoila pero iz fazanovog repa u kristalnu boicu nakapavi neto
beladone u oi. Aja rekla je, skupljajui suze kako ne bi naruila
paljivo napuderisane obraze, ne mogu nai arsenik
Na suprotnoj strani sobe, slukinja je slagala Lusindin kuni ogrta.
Nestao je, moja bebe. Mislila sam da ti kaem.
Lusinda se, i dalje mirkajui zbog atropina koji joj je mutio pogled,
razoarano ujela za usnu. Strpljivo se osmehnula slukinji, ne znajui da
na jednom od prednjih zuba ima mrlju od olovnog oksida. Aja, kutijica
je bila ovde, gde si je sakrila?
Elena je odmahnula glavom i nastavila sa pakovanjem odee ne
znajui da je gospodarica ne vidi. Ne treba ti ta uasna pomada,
malecka. Izuzetno je tetna. I bolje to je nema.
Nisam vie tvoja malecka, ve ena. Gospoa. A ti vie nisi moja
dadilja ve sluavka. Molim te, donesi mi arsenik, naredila je Lusinda.
Elena, koja se pre pokrtavanja zvala Ambalika, progunala je neto
na hinduskom. Nisam kuja u teranju, besno je proaptala Lusinda.
Rekla sam ti da emo priati samo portugalski. Donesi mi je.
Elena je u trenutku ostarila. Lusinda je, zbog pogleda zamagljenog
beladonom, ovo previdela, ali nije preula Elenin zabrinuti uzdah. Iako je

14
ovo duboko pogodilo, nije reagovala, morala je da vodi rauna o svom
mestu u drutvu. Slukinja je izvukla srebrnu kutijicu ispod madraca
ispunjenog perjem. Uzmi samo malo, molim te, obratila joj se na
portugalskom.
Uzeu koliko mi se svia, odvratila je Lusinda. Zagrebla je prstom
po unutranjosti kutijice. Elena je zastenjala od muke kada je videla
koliko crvene paste je uzela. Lusinda je samo ovlano dodirnula jezik
crvenim prstom, uivajui u postignutom efektu. Eto ti.
Izbegavaj taj otrov. Da je tvoja majka ovde! Od te crvene pomade
e se samo razboleti.
I bez nje si izuzetno lepa.
Govori mi to samo zato to me voli. Potrebna mi je - smeta mi
tamni ten.
ta fali tamnom tenu?
Lusinda je oborila oi, zaalila je zbog svojih rei. Elena je bila
tamna kao nona senka. ao mi je, draga moja, rekla je Lusinda na
hinduskom, izmamivi Elenin osmeh. Zna da je moj roak upravo
prispeo iz Makaoa. Nisam ga videla godinama nastavila je na
portugalskom. Moram se potruditi oko svog izgleda. Bledilo je u modi.
Sve lisabonske dame koriste arsenik.
Elena je zafrktala. Dobro, blede su. Ali nisu lepe, ne kao moja bebe.
emu to uzbuenje zbog roakovog dolaska? ta bi rekla tvoja pokojna
majka, bog da joj duu prosti? Zaruena si! Da ti je otac iv...
Devojka je prestala da slua. Kroz prozor sa pogledom na more, slani
povetarac donosio je zvuke Goe: povike ulinih prodavaa na hinduskom
i portugalskom, muziku gongova i bubnjeva iz oblinjeg ivinog hrama, i
povrh svega, zvonjavu zlatnog zvona sa svete Katarine koje je udaralo
tano vreme.
Povetarac je aputao kroz Lusindinu podignutu kosu. Prebacila je
teki svileni al preko ramena. Kako izgledam?
Suvie mlado, pomislila je Elena. Suvie mlado da bi nosila toliko
stegnuti korset ili tako kratak prsluk. Boe, ta e ljudi pomisliti? Zenice
su joj blistale proirene beladonom: imala je tamne i izazovne oi, par

15
tajanstvenih zdenaca osvetljenih meseinom. Rekla bih da izgleda
dobro, konano je progovorila Elena.
Lusinda nije oklevala. Ve je bila na hodniku grabei stepenicama ka
ujakovoj kancelariji. Pre godinu dana, dok je otac bio iv, hodnici su
blistali, okupani svetlou brojnih lampi. Dolazak ujka Karlosa je sve
promenio. Mrzeo je svaki troak; tutnjao je hodnicima gasei svee
vrhovima prstiju. tednja! vikao je tako da su ga svi mogli uti.
Ekonomija! Dobro se snalazila u polumraku, ipak se u napredovanju
pomagala pipajui po zidovima obloenim drvetom. Na to ju je naterala
laka vrtoglavica izazvana delovanjem arsenika.

***
Karlos Dasana je preko radnog stola streljao pogledom neaka pretei
mu punakim prstom. Zar ne shvata u kakvoj si nevolji?
Heraldo Silveira se nelagodno mekoljio na tvrdoj, drvenoj stolici -
pokuavao je da namesti kaput zbunjeno krijui pogled. Dugim prstima
se igrao ipkastim krajevima koulje.
Izvinjavam se, ujka Karlose...
Ne vreaj me izvinjenjima! Ubio si oveka, Aldo! Ne moe se
izvinjavati zbog ubistva! Borio si se u dvoboju na ulici, usred bela dana!
Zbog toga ljudi vise na vealima! Karlos je tako snano udario o teku
drvenu plou stola da je hrpa papira poletela u vazduh. Mu koga si
ubio bio ti je roak!
To sam tek kasnije saznao, ujae. Izvinja...
Za ime boje, ukroti jezik! Da sam se ja pitao, sedeo bi u tamnici,
muitelji bi ti pekli tabane. Sledovao bi ti put u Lisabon i doivotni
boravak na galijama. To si zasluio. Sada si moj dunik!
Karlos je dobovao prstima po stolu paljivo posmatrajui neaka. I
suvie si privlaan. Iskvaren si. Sve majke razmaze svoju decu, ali je
moja sestra, bog da joj duu prosti, stvarno preterala. A tvoj nesposobni
otac...
Bio je dobar ovek, ujae. Heraldove oi su sevale, ali je
kontrolisao glas. Ne moe ga kriviti.

16
 Jesam li te pitao za miljenje? Kriviu koga mi je drago! Bio je
kockar i budala. Kao i ti, bio je previe zgodan za svoje dobro. Ui se na
njegovim grekama, Aldo. Prestao je da bulji u neaka i zasukao
brkove. Krivim i sebe. Suvie sam ti povlaivao. Trebalo je da...
Karlos Dasana je zastao usred rei, protrljao elo zdepastim prstima i
uzdahnuo. Ne moe da ivi kao ovek bez budunosti, Aldo! Dri tu
stvaricu u pantalonama. Ne moe da spava sa svakom koju sretne
kad god ti se efne. Naroito sa udatim enama, za ljubav device!
Takvima ne prilazi! Inae neko mora izgubiti glavu!
Uz malo sree stradaju samo muevi, ujkice.
Karlos Dasana je izbuljio oi, a na elu su mu iskoile vene. Heraldo
se nagnuo napred, plaei se da starog nije spopao napad, ali je Dasana
prsnuo u grohotan smeh. Samo muevi, le l' da? Pokuavao je da se
namrti. Zato ne poseuje prostitutke, za ljubav device? Jeftinije su i
bolje od svih supruga, zar ne?
Heraldo se zavalio dublje u stolicu i pogledao starca ravno u oi.
Gde je tu uzbuenje, ujae? Polagano je razvukao lice u podmukli
osmeh.
Mladi je zaista pravi Dasana, pomislio je ujak. Sluaj me, Aldo.
Zaloio sam se u tvoju korist. Od sada si pod mojim nadzorom. Zavrio
si u Goi umesto na galijama.
Heraldo je oborio glavu. Ujka Karlose, elim da ti zahvalim...
Karlos se naroguio. Nemoj. Uskoro bi mogao zaaliti za galijama!
Iskreno reeno, u Gou nisi mogao stii u nezgodnije vreme. Zavalio se u
stolici. Biberni ratovi su posle dvadeset godina tekih borbi okonani,
Aldo, pobedom prokletih Holanana.
Niste u pravu. Portugalska flota e sigurno...
Starac je prezrivo otpljunuo. Flota? Da li si pogledao luku? Da li si
igde spazio flotu? Otili su! Odjedrili za Brazil! itavu Aziju smo predali
Holananima. Sada inimo sve da bismo sauvali dragoceni Brazil! Suoi
se s istinom, Aldo! Lisabon nas je napustio. Samo nekoliko brodova se
usuuje da probije blokadu.
Karlos Dasana je odmahnuo glavom. Nai zemljaci bee kao pacovi.

17
Bee kao kukavice sa svim to mogu poneti. U Goi je ostalo samo
nekoliko stotina Portugalaca. Otiao je i najvei broj prokletih
svetenika.
Dasana je oklevao, kao da su rei koje slede suvie bolne da bi ih
izgovorio. Heraldo je to osetio. Nagnuo se preko stola. Hajde, ujae. Ja
nisam dete s kojim se moete igrati, niste me ovde doveli zbog porodine
solidarnosti. Zbog ega sam vam potreban?
Karlos je zatreptao ugrizavi se za usnu. U pravu si. Potreban mi je
neko kome mogu verovati. Neko moje krvi. Biberni ratovi su nas
istrebili, Dasane su gotovo unitene.
Heraldo neko vreme nije mogao da odgovori. Ne verujem ti!
Moj brat, bog da mu duu prosti, uprskao je stvar. Nisam siguran u
to da mogu popraviti tetu. Ostali smo bez gotovine. Bog mi je svedok da
imamo robe! Skladita su puna. Ali Holanani nas dre u aci. Ne
moemo trgovati, Aldo, a bez trgovine umiremo. Dasana se nagnuo ka
neaku, glas mu se pretvorio u reski apat. ta zna o Bidapuru?
O tim muslimanskim avolima? Samo da su ve stotinu godina nai
neprijatelji. Ti nevernici su nam prvo predali Gou, da bi nas odmah
potom napali! Pobili su koloniste i poklali ene...
Dasana je odmahnuo rukama. To je bilo davno. Oprosti i zaboravi.
Ujae Karlos!
Neprijatelji su luksuz koji sebi mogu priutiti samo bogati, Aldo.
Bankrotirali smo.
Potrebni su nam svi prijatelji koje moemo kupiti. Sluaj me sad,
Aldo, dobro me sluaj. Imamo jednu ansu da preokrenemo situaciju u
svoju korist. Karlos se osvrnuo po sobi kao da strepi od nepostojeih
uhoda. Pre godinu dana je umro sultan od Bidapura. Prestolonaslednik
ima samo devet godina. U Bidapuru stvari izmiu kontroli. Sultanija,
kraljeva udovica, napustila je harem pokuavajui da vlada. Zemlja je u
rasulu... kakvo se ne pamti. Sultanija se sloila da imenuje regenta, i u
tome lei naa nada. Starac je potraio udobniji poloaj. Zbog toga sam
te doveo, Aldo, imam zadatak za tebe.
Heraldo se uspravio u stolici. Oprezno je posmatrao starca kroz

18
sputene kapke. Karlos je primetio promenu u sagovornikovom
ponaanju i nastavio: Dasanima je ostao poslednji potez. Ako na ovek
postane regent, odobrie nam trgovinski monopol u Bidapuru u trajanju
od osam godina.
Na ovek? Ko je na ovek?
Vali kan, veliki vezir. Karlos se ujeo za usnu. On e postati regent.
Trebalo bi, ali to nee biti lako. Mora se izboriti sa sultanijom a nju nije
lako kontrolisati. Tu je i armija - armije su uvek problem - ali je ovaj jo
i vei poto je zapovednik Hindus, a oni su nepredvidivi. Najgori od svih
su evnusi. Kasvajar je evnuh. Pomau mu sva sabraa. Uprkos svemu,
Vali Kan e pobediti. Trebao bi. Mora pobediti.
Kako si ga ubedio u to? ta si uinio da bi ga pridobio za svoju
stvar, ujae Karlos?
Nije bilo nimalo lako. Upotrebio sam baki. Mito. Nije bilo drugog
naina.... Vali Kan je suvie moan, pa pretnje nisu dolazile u obzir.
Morao sam upotrebiti mito, i to veoma veliki. On je osoba rafiniranog
ukusa. Mito ga je morao inspirisati, morao sam paziti da ga ne uvredim.
Karlosu se oteo lagani osmeh. Uspeli smo da mu obezbedimo neto
dragoceno - jedinstveno. Neto za im udi. Neto to eli vie od ivota.
Platili smo ogroman iznos - pola laka huna to odgovara sumi od
etrdeset hiljada rijala. Heraldo je zaueno rairio oi.
Mito stie iz daleke Orise, Aldo, morali smo ii ak tamo. Ako vetar
bude povoljan, danas e stii u luku. Sledee nedelje kree za Bidapur.
elim da poe sa karavanom. Unajmili smo najboljeg pregovaraa u
Hindustanu - Da Gamu. Moda ga zna. On je na dalji roak. Heraldo
je odmahnuo glavom. Bilo kako bilo, on je najbolji: poten je, priglup,
bez mate i ambicija, ali je veoma opasan i vet borac.
Rekao bih da si nainio dobar izbor, ujae.
Do avola, Aldo - i na tebe se oslanjam! Mora biti stalno na
oprezu. Heraldo je oborio pogled krijui osmeh. Neu ga isputati iz
vida, ujae.
Karlos je nepoverljivo odmerio neaka, kao da je u nedoumici u
pogledu njegove ozbiljnosti. Uzdahnuo je. Moram zatvoriti ovu kuu.

19
Bar za neko vreme. To e, naravno, nakoditi naem ugledu, ali nemam
izbora.
Ide u Lisabon?
Ne u Lisabon. U Bidapur. eleli mi to ili ne, sudbinski smo vezani
sa starim neprijateljima. Karlos je pogledao roaka u oi sa
neoekivanom iskrenou. Ne znam kako da se obratim Lusindi.
Izgubila je majku, oca - sada e izgubiti i dom...
Ali, zar Lusinda nije zaruena?
Od tog nema nita! zareao je Karlos. Kopile je ulo za nae
poslovne probleme i... glas mu se iznenada slomio. Heraldo je pomislio
kako se gui. Volim tu draesnu devojku, promrmljao je. Izvukao je
crnu maramicu iz rukava, obrisao oi i dobro izduvao nos. Ne sme joj
nita rei, Aldo. Ni re o tome da je kopile raskinulo veridbu. Sam u joj
to saoptiti. Ni re o selidbi za Bidapur, takoe! Ni za ivu glavu ne bi
napustila Gou. Paljivo je odmerio maramicu pre no to je obrisao oi.
Izbegavaj razgovor s njom, jasno? Izuzetno je osetljiva. Smatram je
svojom kerkom.
Ponovo je izduvao nos, ali je ovaj put, na Heraldovo zadovoljstvo,
odluio da odustane od korienja maramice. To je posao. Tu vie nema
pomoi. U meuvremenu e otpratiti Vali Kanov mito. Zajedno sa
pregovaraem. Zbog toga sam te doveo ovamo. Nemoj me izneveriti.
Mora opravdati ukazano poverenje. Ako uspe, bie nagraen. Ako
propadne, poslau te u Lisabon na galije. Da li smo se razumeli?
Heraldo klimnu glavom.
Jako dobro, neu te vie gnjaviti. Ti si jedino dete moje sestre.
Kome da verujem ako ne tebi? Potreban nam je taj monopol... a mito je
klju itavog posla! Naa jedina nada je da ona stigne do Vali Kana.
Vredi itavo bogatstvo, otvori etvore oi! Reci Vali Kanu da e biti
njegova ako postane regent.
Heraldo se namrtio. Ona? Misli li na neku ogrlicu, ujae?
Ne radi se o ogrlici - otkud ti ta ideja? Mislim na mito! Ona je
prostitutka, deae... devojka za zabavu, najbolja kurva koja je ikad
postojala!

20
 ***
Vrata su se otvorila, Lusinda je snano uletela unutra kao talas koji se
obija o obalu, njena bela haljina unela je eksploziju svetla u tamni ujka
Karlosov ured. Klizila je u svilenim papuicama po tepihu irei oko
sebe miris jasmina i rua. Na vratima je smeteno stajao sekretar nemono
irei ruke, Karlos je odmahnuo glavom dajui mu do znanja da se gubi.
Lake bi zaustavio ciklon nego Lusindu.
Najdrai ujae! zacvrkutala je Lusinda, njiui se ka stolu. Starac je
ustao i poljubio neaku u ponueni obraz. A ovo mora biti Heraldo!
Da, upravo sam stigao iz Makaoa, rekao je Heraldo ustajui.
Ovo je tvoj roak, Lusinda Dasana, ukoeno je progovorio ujak.
Namrtio se videvi ih zajedno.
Heraldo se naklonio. Lusinda mu je uzvratila naklon, ne skidajui
pogled sa roakovog lica. Jo nije videla jasno zbog beladone, ali je ak i
u zamraenoj sobi videla kako je visok, irokih ramena i uskog struka,
tamnog lica i sjajnih oiju, nije joj promakao ni njegov besprekorni,
blistavi osmeh.
Bilo bi bolje da se nismo upoznali, rekao je Heraldo, lagano je
premeravajui pogledom. Imala si est godina prilikom naeg poslednjeg
susreta. Ako se dobro seam, podmetnuo sam ti abu pod haljinu.
Njegovo ljubazno obraanje i blistavi pogled naterali su je da pocrveni.
Sigurna sam u to da nisi, jer bih se seala toga i mrzela te. Ma ta da
se tada dogodilo, sada sam odrasla. Lusinda se okrenula doputajui
oskudnom svetlu sa usamljenog prozora da obasja njen nasmejani lik.
Ne zaboravi, ona je zaruena, znaajno je rekao Karlos. Nita ne
pokuavaj.
Ujae! povikala je Lusinda. Mi smo roaci.
inilo se da i Heraldo razmilja o istom problemu. Tehniki si u
pravu - roaci smo, ali jako, jako daleki. Mogli bismo stupiti u brak, ako
bismo to eleli. Svrdlao je Lusindu oima nastojei da prodre u njen um.
Ve sam rekao da je zaruena odluno mu se obratio Karlos. Ne
zaboravi to!
Ko je taj sretnik? pitao je Heraldo, drsko arajui oima po

21
devojci. Lusinda je ponovo skrenula pogled, rumena od stida.
Markiz Oliveira, bivi ministar u vladi njegovog velianstva,
odgovorio je Karlos umesto nje, sa notom upozorenja u glasu. Znaajna
osoba.
Nadam se da je privlaan, prokomentarisao je Heraldo. Takva
ena zasluuje veoma zgodnog mua.
Na portretima izgleda veoma privlano, zamuckivala je Lusinda.
Jo se nismo upoznali.
Karlos nije odobravao ovakav razgovor. On je nesumnjivo zgodan!
Pri tom je veoma bogat.
elim vam sve najbolje, rekao je Heraldo. Naklonio se streljajui je
pogledom. Devojka mu je, iako zamagljenih oiju, uzvratila. Podiui se
iz naklona, hitro ju je prihvatio za krhku gotovo ptiju ruku ovlano je
dodirnuvi usnama. Hajde da, nakon ponovnog susreta, budemo dobri
prijatelji, roako. Osetila je golicanje brkova po prstima. Krenuo sam
za Bidapur. Da li biste mi pravili drutvo?
Karlos je zareao naginjui se preko stola. ta to govori, Aldo? Ja
nikada...
Bilo je kasno, Lusinda je ve dovoljno ula. Okrenula se prema ujka
Karlosu. Njeno lice izbeljeno arsenikom krasio je moleiv izraz kojem ne
bi odoleo nijedan ujak na svetu, pa ni tvrdokorni Karlos Dasana. Molim
te, ujae, molim te. Obeao si posetu ujka Viktoriju!
Karlos je morao priznati da je to bila dobra ideja: bie mu lake da
zatvori kuu dok ona bude bila na putu za Bidapur. S negodovanjem je
primao tue ideje. Odmah je rekao ne. Isti odgovor je jo dvaput
ponovio.
Put nee biti lak, upozorio je Karlos. Bidapur nije Goa. Ujak
Viktorio, upravitelj trgovinske ispostave Dasana u Bidapuru, bio je star i
boleljiv. Upozorenja su samo ojaala Lusindinu reenost. Heraldo ih je
postojano pobijao, a Lusinda bi na svako upozorenje odgovarala novim,
sve usrdnijim, molbama.
Dobro, mala moja. Moe poi. Ali mora sluati ta ti se kae!
Mora napokon poeti da slua nareenja!

22
 U redu, ujka Karlose, odgovorila je Lusinda, diui se na prste da bi
ga poljubila u tamnoputi obraz.
Da li zbog arsenika, korseta ili uzbuenja, zavrtelo joj se u glavi.
Bledo lice je jo jae prebledelo, sklopila je oi i skliznula ujaku u
naruju.
Boe moj, pomislio je Karlos, bleda je kao smrt. Blagoslovena
device, razmiljao je gledajui uzdizanje i sputanje njenih grudi i
razasute crne uvojke, ona je odrasla ena. Prava si Dasana, draga roako,
pomislio je; ene iz naeg roda opasne su poput zlata.
Pogledao je neaka, pa Lusindu koja se trzala u njegovom naruju.
ta sam dozvolio? pomislio je.
Neka nas blaena devica sauva od roaka.

***
Brodi plitkog gaza klizio je sivom morskom povrinom, promiui tik
pokraj neravne kamenite obale. Kapetan je pomno posmatrao itav
krajolik, tamno i pretee nebo, vrtlone monsunske vetrove, kormilara
koji se borio sa nemirnim kormilom i trouglasto jedro koje je lepralo i
lepetalo dok su mornari podizali debljenjak. Najvie panje ukazivao je
bojnom brodu sa trideset topova koji je bdeo pokraj ulaza u luku dok se
nad njim vijorila trikolorna zastava jasno vidljiva na pozadini od tamnih
oblaka.
Da li e krenuti za nama? Da li e otvoriti vatru? Dok je brod zavijao
ka luci i talasi Arapskog mora pokuavali da ga bace na stene Arguina
prekrivene mahovinom, kapetan nije skretao pogled sa bojnog broda. Ako
se okrene i zapuca, nije mogao nita uiniti. Od itelja Goe nije oekivao
nikakvu pomo; nisu imali brodovlja.
Udaljava se, kapetane! povikao je kormilar.
Kapetan je jo dugo posmatrao brod, nespreman da prihvati
kormilarev zakljuak. Da, neka je slavljen Alah! Kreni pravo ka Goi
najbliim putem i odmakni brod dalje od prokletih stena. Kapetan nije
mogao skriti olakanje. Priao je najbliem otvoru koji je vodio u
potpalublje proderavi se u tamu. Senjor Da Gama! Uspeli smo! Proli

23
smo! Slobodno izaite. Svi moete izai!
Iz tamnih senki se pojavio par pronicljivih kestenjastih oiju, snani
portugalski soldado se uspeo na palubu. Kapetan ga je prihvatio ispod
ruke, ali ga je Da Gama odgurnuo. im se pojavio na suncu, zatitio je
glavu eirom irokog oboda. Gde su? pitao je. Kapetan je pokazao u
pravcu bojnog broda koji se udaljavao punim jedrima.
Kladio bih se da je krenuo za Malabar primetio je kapetan. Ne
mogu nas videti. U svakom sluaju, biemo u dometu goanskih topova
pre no to bi nas mogli stii. Sada smo na sigurnom.
Da Gama je pratio holandski bojni brod sa opreznim i uznemirenim
izrazom na ogrubelom licu. Kada se najzad uverio u tanost kapetanovog
zakljuivanja, zguvao je eir prelazei prstima kroz prosedu tamnu
kosu. U pravu ste, kapetane, rekao je uz naklon.
Nije trebalo da sumnjam u vas.
Kapetan je otpozdravio farangu klimanjem glave i sleganjem
ramenima. Holanani ne mare za staru brodicu, naroito ako ne vide
Portugalce na palubi. Rekao sam vam, Biberni ratovi su okonani,
senjor.
Moda, odgovorio je Da Gama sa svim potovanjem koje je mogao
sabrati. U sebi je mislio kako nita nije gotovo bez sporazuma o primirju.
Pourio je ka krmi buno koraajui po tikovim daskama. Klimnuo je
glavom u pravcu kormilara osmatrajui sivozelenu puinu Arabijskog
mora, iji su se talasi slamali o iskrzane stene na ulazu u luku.
Ispod tamnog neba i preteih oblaka njihale su se dreavozelene
kokosove palme ibane uskovitlanim monsunskim vetrovima. Svakog
trenutka na njih se mogao sruiti novi potop. Da Gama je skinuo eir
nagnuvi se u pravcu vetra. Brzo ga je vratio na glavu opazivi kako
kormilar die pogled ka jatu galebova iznad njih. Nije mu trebao galebov
izmet u kosi.
Konano je, kao da se radilo o velikoj odluci, okrenuo lea vetru,
posmatrajui cilj putovanja, svetle zidine Goe.
Prvi put u ivotu pogled na Gou ostavio ga je hladnim. Koliko godina
je proveo u Hindustanu - dvadeset pet? Dvadeset sedam? Otada nije

24
posetio Lisabon... ne, nikada se nije osvrnuo za sobom. Hindustan ga je
izmorio, ivot u njemu je iz dana u dan postajao sve tei.
Da Gama je znao da ovakav trenutak oputanja dugo nee imati - na
obali ga je ekao zamorni i zahtevni posao. Takav je ivot pregovaraa.
Bojao se da je prestar za predstojee nevolje. Brinulo ga je to to je
suvie siromaan za penziju.
Okrenuo se ka pramcu, ruka mu je pola ka kuburi. Umesto kapija
Goe, ugledao je jednookog galeba kako lebdi na nekoliko centimetara od
nosa. Stari kormilar se zacerekao. Hajde, upucajte ga, sinjor! Moda e
to oterati ostale. Dosta mi je njihovih govana! Krv je laka za pranje od
izmeta!
Da Gama je opsovao i vratio oruje za pojas zamahnuvi pesnicom
ka galebovom utom kljunu. Stara ptica je lenjo zalepetala krilima i
zalebdela tik van njegovog dometa, pridruivi se jatu od desetak
galebova. Lebdeli su jako blizu Da Gaminog nezatienog lica izbacivi
krvavocrvene jezike iz kljunova otrih kao brija.
Mrzeo je goanske galebove: njihov prodorni pogled, crne trbuhe
pokrivene slanim blatom, kretanje neprijatno kao rana koja odbija da
zaceli. Podseali su ga na prosjake bogalje koji su lutali lisabonskim
ulicama natopljenim urinom. Kao deak, bio je stalna meta njihovih
progona. Trao je, krio se, ali im nije mogao umai. Uvek bi se naao
opkoljen grozno iskrivljenim, gnevnim licima. Drhtei bi utiskivao
kruzadose u njihove ispruene ruke.
Ta vremena su davno prola, nalazio se daleko od Lisabona, i sam je
bio veoma opasan. Za irokim pojasom je imao est dvocevnih kubura.
Sluio se njima sa takvom brzinom i preciznou da je mogao skinuti s
neba tuce galebova pre no to bi prvi pao na palubu.
Ipak ih je mrzeo. Bili su tek prva od goanskih nevolja. Goa je bila
okruena nevoljama kao krugovima pakla.

***
Brodi se pribliio dokovima. Cvileo je poput starice u ekstazi dok ga je
kormilar upravljao nasuprot vetru nastojei da uspori. Bila je to samo

25
skupina tikovih dasaka svezanih konopljanim uadima.
Da Gama se oslonio na ogradu, posmatrajui zapovednika koji je
izvikivao nareenja. S vremena na vreme bi planuo i pucnuo konim
oputom. Mornari su jurcali u svrhovitom meteu. Nedugo zatim brod je
zastrugao po istroenom kamenom pristanitu. Ptice su se razoarano
udaljile.
Baki! Baki! povikali su deaci, pruajui ruke. Hriani smo!
povikali su kada su na palubi opazili faranga. Pokazivali su drvene
krstae koje su im visili o vratu. esto su se susretali sa faranzima.
Naite mi tri nosiljke! povikao je Da Gama. I to dobre! Bacio je
tangu u pravcu bune gomile. Svi su potrali za deakom koji je
dohvatio novi. Znao je da e se uskoro vratiti; na doku e ga ekati
tuce nosiljki, deaci i nosai e ispruenih ruku traiti baki. Nije morao
da gleda u kormilara, i on je ekao baki.
Proklet da je taj baki, pomislio je Da Gama. U Hindustanu su svi
pruali ruke. U prvi mah su se time bavili samo Hindusi, ali se ta bolest
prenela i na neke farange. Tome nije bilo kraja, nikada! Dajte straaru
tangu zato to vam je otvorio vrata i on e ponovo ispruiti ruku nakon
to ih zatvori. Ova praksa nigde nije bila tako neprijatna kao u Goi. U
Goi, vie nisu molili za baki, ve su ga, na pomalo pretei nain,
zahtevali. Sedeli bi u restoranu mislei: da li u ponovo doi? Da li elim
da sledei put pronaem kelnerovu pljuvaku u vru?
Vratnice iznad tovarnog prostora bile su otvorene. Maleni, do pojasa
nagi Indusi nosili su velike dakove koinskog bibera. Kapetan ih je
nadgledao i neprestano psovao. Posle svakog udarca dakova o dok
dizao se oblak skupocenog zaina. Kijanje neiskusnog lana posade
izazvalo je smeh starijih mornara.
Da Gama se pomerio do zadnjeg otvora i povikao: Senjor Papuiu,
izaite, pristali smo! Jedini odgovor bio je alobni uzdah, visokog
tonskog registra. Da Gama se zacerekao. Bie vam bolje kad jednom
dodirnete vrsto tlo, gospodine!
Da Gama je osmotrio dokove. Slonovi su lenjim i ujednaenim
korakom prolazili kroz gradske kapije. Mahuti, gonii slonova, nisu

26
obraali panju na negodovanje vozaa volovskih zaprega zaglavljenih
iza njih.
Da Gama se jednim skokom prebacio na dok, ne ekajui dasku za
iskrcavanje. Mornar na doku ga je odmerio nezadovoljnim pogledom - to
je sigurno bio nosa platforme koji je shvatio da ga je Da Gama
odvanim skokom liio bakia. Mislio je da neu uspeti, zadovoljno je
pomislio Da Gama.
Okruila ga je gomila deaka. Mlatili su krstaama obeenim o
vratove. Zdravo, brate! Zdravo, hrianine! urlali su na portugalskom.
Pokazivali su na nosiljke sa pohlepnim nosaima. Palki do grada za
samo tri rijala! Hrianine!
Dajem samo dve rupije! povikao je Da Gama na hinduskom. Neki
deaci su se iznenaeno povukli, dok su drugi, drskiji, prili blie sa
podignutim raspeima. Da Gama ih je streljao pogledom gurajui se
izmeu njih. urio je pokraj gomila sjajno zelenih kokosovih oraha
naslaganih poput topovskih uladi, pored galebova koji su se otimali sa
mravim kravama oko oskudnih ostataka hrane. Mravi, tamnoputi ljudi
srditih, odlunih pogleda promicali su kraj njega, pognuti pod teretom
ogromnih dakova cimeta dvostruko teih od njih.
Da Gama se najednom naao opkoljen deacima s dokova, nosili su
ga kao talas ka palkijima i nosaima koji su ga pozivali povicima i
kretnjama.
Da Gama je opazio visokog muslimana u turbanu koji je na nekoliko
koraka odatle s blagim interesovanjem posmatrao itavu scenu. Patane!
povikao je Da Gama, oduevljeno irei ruke.
Da Gama je, praen povorkom deaka i nosiljki, krenuo ka Patanu
stegnuvi ga u medvei zagrljaj. Musliman je bio visok, pa ga je Da
Gamin eir irokog oboda udarao po licu, to mu je pomoglo da sakrije
zadovoljstvo. Selam alejkum, proaptao je Patan.
ta treba da kaem? Alejkum selam? nasmejao se Da Gama.
Naravno da je znao odgovor.
Vika okupljenih deaka i nosaa postala je nepodnoljiva. Patan je
paljivo odmerio gomilu. Pogledom je zauzdao itav mete. Deaci i

27
nosai su u tiini odstupili.
Kako to izvodi? Nikako ih ne mogu oterati! rekao je Da Gama.
Ne smatraju vas opasnim, gospodine, odgovorio je Patan. Da vas
poznaju kao ja, ne biste imali problema.
Da Gama je slegnuo ramenima. To sve objanjava. U vaim
godinama sam moda i bio opasan. Sada sam starac. Prozreli su me
skroz... dok vas i dalje u punoj meri potuju. Patan je odgovorio
ljubaznim naklonom. Vidim da si tako lepo vaspitan da se vie i ne
smeje mojim alama. Reci mi, prijatelju, ta te dovodi u ovo
bezboniko mesto?
Patanovo lice je malo toga otkrivalo. Dovodi me isto to to je
dovelo i vas, odgovorio je.
Da Gama se namrtio. Ovde sam da bih pruio pregovarake usluge
Dasanima.
I ja sam na istom poslu, tiho je rekao Patan, tupo zurei u
namrtenog Da Gamu.
Zbog posla u Bidapuru? Ti si burak?
Tako je. alje me veliki vezir, odgovorio je Patan. Da Gama je
klimnuo glavom. Na istom smo poslu. Musliman je posmatrao Da
Gamine reakcije.
To me brine.
I ja sam zabrinut. Iako mi nedostaje tvoje iskustvo, raspolaem
izvesnim ugledom. Nisam oekivao da te ovde zateknem. Pognuo je
glavu pokrivenu turbanom. Nadam se da e putovanje biti zanimljivo.
Moda u dobiti ansu da ti vratim dug.
Da Gama je zafrktao. Ponovo ta pria? Koliko e mi jo dosaivati
svojom zahvalnou? Rekao sam ti da to nije nita. Obina sitnica. Svako
bi uinio isto na mom mestu. Patan je podigao glavu. Reci mi ta zna
o poslu?
Veoma malo. Moje je da se pobrinem za to da vezirova roba stigne
netaknuta. To je sve to mi je rekao. Strahovao je od uhoda.
Da Gama je ispustio slab zviduk. Ah, prijatelju, prijatelju,
prijatelju. Vetar pun nevolja duva u tvom pravcu. Glavom je pokazao ka

28
brodiu. Evo nae nevolje.
Niski, zdepasti ovek posrtao je preko daske za iskrcavanje. Iako je
pruao ruku traei pomo, nije mu priao niko od mornara.
ta, zar on? pitao je Patan.
Ne. Da Gama je posmatrao palubu. Ona.

***
Iako se inila malenom, sevanje suneve svetlosti sa srebrnog ala
obasjavalo ju je kraljevskim sjajem. Okrenula se, nalet morskog
povetarca pripio je svilenu odeu uz njeno telo na tren otkrivajui sve
zamamne obline. Mornari na palubi su redom ustajali dok je prolazila
kraj njih. Kada je stigla do daske za iskrcavanje, pola tuceta ruku se
ponudilo za pomo, ali ona nijednu nije prihvatila. Smekom se zahvalila
na ponudi graciozno istupajui sa brodia. Nosai cimeta zbacili su
dakove s lea i zinuli; krave su podigle krupne crne oi osmatrajui;
galebovi su lepetali krilima lebdei iznad nje kao nebeska pratnja.
Samo je Da Gama odolevao ovoj aroliji. Pohitao je ka nosiljkama -
sada ga niko nije primeivao - nasumice odabrao jednu od njih i buno
udario po njenom krovu pozivajui: Hej! ija je ovo nosiljka? Hej!
Pola tuceta nosaa se, kao u snu, zaputilo ka njemu, ni za trenutak ne
skidajui pogled sa ene u srebrnoj odedi. Pratio ju je debeljko iji se
turban razvezao kada je stigao nadomak nosiljki. Zastao je, nastojei da
ga sloi, pa je ena nastavila sama.
Ljuljala je zaobljenim, izazovnim bokovima koji su, ispod haljine,
nalikovali blistavoj sadrini jedrog mangovog ploda koja preti da izbije
ispod tanke kore. Dokovima je zavladao muk, ulo se samo zveckanje
zvonia na njenim glenjevima. Oholo i izazivaki je pogledala u oi
svakog mukarca pored kojeg je prola. Oi opkoljene dugim
trepavicama, cimetnobraon boje poprskane zlatom, obeavale su i
zaikivale.
Stigla je do Da Game, pogledavi ga kao da je jedini ovek na svetu.
Povetarac je nosio trag njenog parfema. Da li je ovo moja
palki,gospodine? Uprkos mladolikom licu, imala je glas odrasle ene:

29
taman, sugestivan i snaan poput vitka vinove loze. Svaki mukarac u
blizini je zamiljao ovlani dodir njenih usana po uima, usana koje apu
njegovo ime.
Da Gama ju je prihvatio za ruku. U dodiru sa devojinim majunim
delikatnim akama, njegove su delovale zdepasto i ogromno. Kliznula je
u nosiljku kao da nema kostiju u telu i navukla zavesice. Dok su nosai
urili sa teretom po omorini, Patan je priao Da Gami. Ona?
Da li je to ona, gospodine?
O, da, odgovorio je Da Gama. To je na problem.

***
Nikako Bidapur! Rekla si da idemo u Lisabon, bebe. Bidapur! Zato
bi neko hteo da ide u Bidapur? Isti je kao Goa, samo runiji!
Idemo i gotovo, odgovorila je Lusinda. Ti se za to ne pita, Elena.
Kako mi se obraa! Ja sam te podigla!
Sada sam odrasla ena, Aja. Mora pokazati vie uvaavanja.
Lusindin glas nije bio strog, zato to je, uprkos Eleninom bogoradanju,
ula dosta toga o Bidapuru - za top na njegovim vratima, vei od kue;
za najveu kupolu na svetu, Gol Gombaz. Lusinda je ove podatke
nehajno spomenula u razgovoru sa ujakom Karlosom i roakom
Heraldom.
Zna poprilino iako nikada nisi bila van Goe, apatom je primetio
Heraldo. Neto u nainu na koji je to izrekao, u sjaju svetlih crnih oiju i
usnama iskrivljenim u poluosmeh izmamilo joj je drhtavicu. Izgledalo je
kao da govori o sasvim drugoj vrsti znanja. esto bi, razgovarajui s
njim, pocrvenela.
Imala je tri dana da se pripremi za put, to joj nije ostavljalo mnogo
vremena za druenje. Naloila je slugama da iznesu pranjave putne
sanduke iz ostave. Odneli su ih stepenicama do njene spavae sobe.
Moe poneti samo dva, draga roako, saoptio joj je Heraldo. Protesti
i molbe nisu urodile plodom, zadrala je samo dva najvea, ostale je
morala vratiti u ostavu.
U ovaj bi stala cela moja kua alila se Elena, a u drugi moj brat s

30
itavom porodicom Lusinda se ipak brinula kako e poneti sve bez ega
se nije moglo na put.
Podsuknje, korseti, tkanine svih vrsta - Elena ih je redom vadila iz
ormana. Trzajem bi rairila svaki odevni predmet, promrmljala bi neto
na hinduskom, pa bi ga ponovo sloila i spakovala. etkala je haljine i
zamotavala ih u muslin titei ih od praine. Zatim su dole na red arape
i podvezice, pa cipele svih vrsta. Krevetska posteljina, pekiri, dragoceni
lisabonski sapuni. Sam bog zna ta te eka u tom nevernikom gradu,
bebe, rekla je Elena. Bidapur je bio muslimansko kraljevstvo. Lusinda
je odgovorila blagim hmmm, to je trebalo da znai da je suvie
sofisticirana da bi brinula.
Uistinu, dotad je retko viala muslimane, i to izdaleka. Bili su to
uglavnom hodoasnici koji su se ukrcavali na brodove za Meku. Samo su
trojica redovno dolazila kod njenog ujaka. Svaki put bi zurili u nju. Jedan
- samo jedan - bi se ukoeno naklonio kada bi se mimoili na hodniku.
Oseala se ugroeno u njihovom prisustvu, ba kao kad bi, gledajui
krotitelje zmija pred kuom, brinula da jedna od kobri ne pobegne.
Lusinda bi ekala pokraj prozora u sobi, gledajui na ulicu dok ne bi
otili. Jahali su konje - snane ivotinje irokih nozdrva i svetlih,
neukrotivih oiju ukraenih prekrivkama koje su blistale kao da su
upravo dobili trku.

***
Jednog dana je, iznervirana Eleninom neverovatnom sporou u
pakovanju, banula u ujakov ured. Neu biti spremna na vreme, ujae!
zaplakala je, uspevajui da iscedi pokoju lanu suzu.
Onda nemoj da ide! Jo bolje! odgovorio je Karlos. Rekao je ovo
iskrenim mada pomalo ukoenim glasom. Sto mu je bio uredan, koulja
utirkana, i sedeo je uspravno. Lusinda se osvrnula oko sebe, iznenada
svesna gostiju.
Jedan od njih bio je portugalski soldado - sredovean, zdepast,
nemarne spoljanosti i odsutnog dranja, oputeno zavaljen u jedno od
Karlosovih velikih stolica, sa aom tamnog vina na izrezbarenoj lavljoj

31
glavi naslona. Iskrivio se kako bi bolje osmotrio Lusindu. Malo se
podigao uz laki naklon i srdaan osmeh, kao da je to najljubazniji
pozdrav koji je mogao uputiti. Iz irokog konog pojasa virilo je pola
tuceta kubura duge cevi.
Drugi gost je ve bio na nogama: visok, vitak, sa licem u obliku
badema i koom boje uglaane tikovine. Nosio je usko svezani turban.
Njegove bistre oi i dugo usko lice podsealo je na pticu za lov.
Pokuala je da sakrije iznenaenje. ovek je bio musliman.
Lusinda, molim te, pozdravi moje goste. Ovo je kapetan Patan,
zvaninik sa bidapurskog dvora. Musliman je podigao sklopljene ruke
do brade. Lusindu je pomalo ljutio njegov samouvereni izraz. Obratila
mu se na najformalniji nain, ali se inilo da nije shvatio skrivenu uvredu.
Ako i jeste, bio je suvie ohol da bi o tome brinuo.
Sa ovom drugom bitangom si se ve srela iako je to bilo tako davno
da se verovatno ne sea.
Poznavao sam vaeg oca, Lusi, promrmljao je vojnik, konano
sputajui iznoene izme na pod, izvodei gest nalik dentlmenskom
naklonu. Bila si beba. Bio je dobar, veliki ovek. Vidim da si izrasla u
lepoticu, ba kakva je bila i tvoja majka. Njegove, isprva snene, oi bile
su pronicljive i pune ivota. Lice mu je bilo tako otvoreno da je
zatreptala i umalo zaboravila da mu ljubazno odgovori.
Pazi se, neako, on je armer stare kole, nasmejao se ujak. Ali,
ujae, nisi mi rekao njegovo ime, rekla je Lusinda. Jebta Albukerki Da
Gama vama na usluzi, Lusi, rekao je podiui glavu. Ili bi trebalo da
kaem sinjorita Dasana? Uhvatio ju je za ruku prinevi je usnama i
poljubio je sa neoekivanom nenou.
Bie mi drago ako me i dalje budete zvali Lusi, odgovorila je na
sopstveno iznenaenje.
Dobro, dobro, rekao je njen ujak, nestrpljiv da pree na posao.
Poto smo se upoznali, usuujem se rei da ete se do kraja putovanja
poznavati jo bolje. ta si mi htela rei - da nee moi da se spremi na
vreme? Zar nisi zato dola?
Ja? Ne, ujka Karlose! Biu spremna, naravno! U stvari, moram da

32
pourim. Bilo mi je zadovoljstvo to sam vas upoznala! Da Gama joj je
poslao poljubac prstima, mahnuvi joj pri odlasku. Musliman, kapetan
Patan, samo ju je posmatrao sa usnama skupljenim kao da je upravo
probao neto veoma kiselo.

***
Vee pre polaska, Karlos Dasana je upriliio gozbu. Lusinda je sedela na
mestu domaice, na kraju stola. Kao i u svim slinim prilikama, sa njene
desne, strane je sedeo sekretar Dasanovih Karvaljo u drutvu gojazne
supruge Marije, lica premazanog slojem ulja i olovnog oksida. Arsenik je
poboljavao ten, ali je u jednom trenutku olovo postajalo neophodno.
Nanosilo se u debelom sloju. Izbeljivalo je lice i popunjavalo pukotine i
bore, tragove poodmaklih godina. Tako se bar mislilo. Zato nije neto
uradila sa kosom, pomislila je Lusinda - mogla je bar potamneti sedine
olovnim eljem.
Sa njene leve strane sedeo je soldado koga je upoznala pre neki dan,
Da Gama, pustolov, navodni poznanik njenih roditelja. Okupao se i
izbrijao, nauljio i utegao perin, ali mu to nije mnogo pomoglo. Uprkos
pristojnoj odei i prijatnim manirima, bilo je oigledno da odudara od
porculana i kristala. Pripadao je krmi. Pehar od duvanog stakla drao je
kao metalnu kriglu, a malenog peenog goluba u skupocenom tanjiru
posmatrao je kao but divlje svinje.
Na drugom kraju stola sedeo je ujka Karlos sa Heraldom, uljudnim i
svee izbrijanim dentlmenom. S vremena na vreme bi pogledao u njenom
pravcu, izvijajui obrve ili vrtei glavom kao da eli rei - mi se dobro
razumemo. Kad god bi ovo uinio, Lusinda bi za trenutak zastala
nateravi sebe da skrene pogled. Oseala je kako pogledom prodire u
dubinu njenog srca.
Zabava bi bila savrena da nije bilo muslimanskog kapetana Patana
koji je sedeo preko puta Heralda. Nervozno se mekoljio na stolici,
drei glavu vie od ostalih. Kako je ohol, pomislila je Lusinda. Pio je
samo vodu, mrtei se nad velikim koliinama vina na stolu. Naroito
nervozno je reagovao kad god bi Lusinda prinela au usnama. ta me

33
briga ta on misli, rezonovala je. Uprkos tome, fascinirano je posmatrala
kako jede prstima, sa vie otmenosti i stila od onih koji su se borili s
viljukama.
Senjor Dasana kae da vas i dalje brinu neki detalji, obratio se
Karvaljo Da Gami, govorei preko Lusinde.
Bolje bih se oseao u pratnji portugalskih soldadosa.
Nisu vam potrebni. Ovo je Hindustan, Da Gama - baki je
delotvorniji od oruja. Ti bi to najbolje morao znati. Mito je mnogo bolji
od pitolja, naroito ovih dana. Sem toga, burak vodi etvoricu-petoricu
vojnika.
Oseao bih se bolje meu svojim ljudima. Preterano se oslanjamo na
muslimane mrtio se Da Gama.
Pa, ima Heralda. I, naravno, velikog Deogu. Zar to nije dovoljno?
Muki razgovor, sa uzdahom je pomislila Lusinda. Otpila je dobar
gutljaj vina i pogledala Patana, shvativi da itave veeri nije prozborio
ni re. Pogledao je u nju, kao da je osetio njeno interesovanje, mrtei se
zbog pia. Nasmeila se i podigla au traei jo vina. Shvatila je da
mukarci govore o Patanu.
Ne razumem zato si tako zabrinut, Da Gama, rekao je Karvaljo.
inilo se da podbada Da Gamu.
Zato to je on njihov najbolji burak. Ne bi ga poslali da ne oekuju
neke nevolje.
Karvaljo se spremao da progovori. Predomislio se i obrisao usne
ubrusom. Iz istih razloga smo mi vas unajmili, gospodine. Zar i vi niste,
navodno, najbolji?
Moda. Da Gama je odmahnuo glavom. Moda nisam najbolji, ve
samo poslednji.
Drugi su otili ili poginuli.
Kuda su otili? veselo se ubacila Lusinda. Razgovor je bio veoma
dosadan.
U Lisabon, Lusi, odgovorio je Da Gama. Neki su otili u Makao.
Upravo predajemo Hindustan Holananima.
Hindustan je tako zamoran. Pitam se kakav je Makao? Mukarci

34
su, naravno, pourili da joj odgovore, a ona je reagovala klimanjem glave,
smehom i nametanjem uvojaka kao da je bog zna kako zainteresovana.
Kada su Karvaljo i Da Gama poeli da apuu o Heraldu, panja joj se, u
trenu, povratila. Paljivo je sluala, pokuavajui da ostane diskretna.
Znai, Karlos je isplatio njegove dugove u Makaou? pitao je
soldado.
Karvaljo je kao savreni sekretar samo slegnuo ramenima. Zaudio
bi se kad bih ti rekao kolika suma je bila u pitanju. Za ovih nekoliko
dana u Goi, uspeo je da stekne svee dugove.
Da Gama je otpio dobar gutljaj vina. Seam se svoje mladosti,
rekao je, smeei se Lusindi, koja se pravila nezainteresovanom. ta je s
njegovom porodicom? pitao je Da Gama, ali je neto u njegovom
dranju nateralo Lusindu na to da pomisli kako ve zna odgovor.
To je, uglavnom, loa sorta. Ostavili su mu mrav imetak koji je
odavno proerdao.
Sigurno je da se ne isplati mnogo biti njegov roak, rekao je Da
Gama. Donosi nesreu. Ljudi oko njega umiru. U Lisabonu je troje
njegovih roaka umrlo za mesec dana. Karvaljo je podigao obrvu, a Da
Gama iskrivio glavu kao da eli da naglasi ono to je sledilo.
ovek koga je ubio u Makaou bio mu je deda po ujaku.
uo sam da je bio mlad.
Da Gama se opustio u stolici, otpio neto vina i slegao ramenima.
Daleki roak. To je komplikovano. Genealogija je moj hobi. To je
privuklo Lusindinu panju. Zbog ega, sinjor?
Da Gama se nasmeio i stidljivo odmahnuo glavom. Zbog mog
imena, Lusi.
Gajio sam izvesne nade. Sanjao sam da sam u srodstvu sa Vaskom da
Gamom.
Nadao sam se da u otkriti da sam izgubljeni naslednik neopisivog
bogatstva.
I?
I, nisam, odgovorio je Da Gama arajui pogledom. Imamo isto
ime, Lusi, ali potiemo iz potpuno razliitih porodica. Ja sam, u stvari, u

35
srodstvu sa Dasanama. Iako me ta sretna okolnost ini vaim roakom,
prinuen sam na to da zaraujem za ivot.
Gospodar Karlos planira da mladia uvede u posao, rekao je
Karvaljo posle krae pauze. Posmatrao je Da Gamu prouavajui
njegove reakcije. Ostae u Bidapuru i raditi sa gospodarem
Viktorijem.
Soldado se oneraspoloio. Reci mu da se dobro uva, posavetovao
ga je. Od koga da se uva? pitala se Lusinda. Ujka Karlos je podigao
pehar. Patan je sa neodobravanjem posmatrao napore slugu da svima
napune ae. Sutra polazite za Bidapur. Neka blaena devica
blagoslovi vae putovanje!
Dobro zdravlje i dug ivot, dragi ujka Karlose, odgovorio je
Heraldo, kucajui se s njim. Svi za stolom su podigli ae nazdravljajui
domainu. Svi sem Patana, on se i dalje mrtio nad aom vode.

***
Iste noi, ujka Karlosa je pogodio uasan napad. Pozvali su doktora,
kasnije i svetenika. Lusinda je ula mete i pourila u ujakovu sobu, gde
ju je Karvaljo uverio da nita ne moe uiniti. Videla je Heralda kako
zabrinuto sedi u uglu pored vrata. Bio je tako dobar prema jadnom
siroetu. ta u ako bude umro? govorio je. Poloila mu je ruku na
rame. Uhvatio ju je, stavio na obraz i poljubio. Iz tamnih oiju su mu
tekle suze.
Do jutra se uzbuna prenela na itavo domainstvo. Patan je u ranu
zoru doveo karavan do kunih vrata, kako je i dogovoreno. Razmirice su
poele jo u hodniku poto su sluge na svoju ruku zakljuile da gospodar
umire i da put mora biti odloen. Mora uiniti neto, bebe, govorila
joj je Elena dok se oblaila.
Lusinda je skidala kuni ogrta od arene tkanine gledajui kroz
prozor. Na ulici su stajali muslimanski vojnici, zajedno sa nekoliko
volovskih zaprega. Izgledali su majuno pored ogromnog slona svinutih
kljova, sa prekrivkom za glavu koja se sijala pod jutarnjim suncem.
Kuica na slonovim leima, havdah, sa zastrtim zavesama dopirala je

36
gotovo do njenog prozora. Liila je na minijaturnu kuu; svinuti zeleni
krov poivao je na izlakiranim i izrezbarenim crvenim stubovima
ukraenim zlatnim listiima, svilom prekrivena platforma imala je ogradu
od ispolirane bronze.
emu sva ta nervoza? rekla je silazei uskim stepenicama.
O, gospodarice Dasana, rekao je Karvaljo. Va hinduski je mnogo
bolji od mog. Objasnite ovom tvrdoglavku da zbog bolesti vaeg ujaka
polazak mora biti odloen.
Lusinda se oseala siuno prilazei buraku. Bio je besprekorno
odeven, sablja mu se blistala na suncu. Njegovo nedokuivo lice je
plamtelo od gneva. Udahnula je duboko i uspravila se koliko je mogla.
Kapetane Patan rekla je na hinduskom. Sinjor Karvaljo pokuava da
vam kae...
U potpunosti shvatam, madam odgovorio je Patan, mnogo nenije i
paljivije nego to je oekivala. Ali ta da radim, pitam vas lepo? Imam
svojih dunosti, zar vam to nije jasno? Ne marim za to da li u uspeti.
Naloeno mi je da danas krenem pa mi je dunost da to i pokuam.
Oprostite ako sam naruio mir vaeg doma.
ta kae? pitao je Karvaljo, ali ga je devojka ignorisala.
U tom sluaju vam je jasno, kapetane, da je moj ujak na samrti i da
moramo odloiti...
Raspolaem drugaijim vestima, madam. Moji ljudi su razgovarali s
poslugom. Reeno im je da se stanje vaeg ujaka dosta popravilo.
Oseala je Patanov uporni pogled na sebi. Ponovo se oseala
uvreeno njegovim drskim ponaanjem. Htela je da stupi u prepirku, ali
se umesto toga obratila Karvalju. Kako se ujka Karlos osea? pitala ga
je na portugalskom.
Karvaljo se naklonio. Mnogo bolje, senjorita.
Pa zbog ega odlaemo polazak?
Karvaljo je delovao iznenaeno. Nije dolino, senjorita...
Da li je neko zatraio miljenje vaeg ujaka, madam? tiho je pitao
Patan na hinduskom.
Sada je na nju doao red da se iznenadi. Ja u se za to pobrinuti,

37
odgovorila je. Pogledala je Karvalja, poruujui mu da kontrolie
situaciju, i prhnula niz stepenice.
Zatekla je Heralda kako spava na stolici kraj ujakovih vrata. Proveo
je tu itavu no, obavestio je komornik Adolfo na ulazu u ujakovu sobu.
Ui, roako rekao je Karlos. inilo se kako mu mahanje rukom
oduzima svu snagu. Iako je bio bled usled gubitka krvi, oi su mu sijale
od ljubavi.
Predoila mu je situaciju. Karavan mora odmah poi rekao je.
Stvari stoje loe, ne sme biti odlaganja.
U redu, ujae, odgovorila je Lusinda, hvatajui ga za ruku. Koa
mu je bila tanka, hladna i pomalo vlana. Oprali su ga i poeljali mu
kosu, ali uprkos tome, u vazduhu je ostao miris telesnih izluevina.
Krenuemo odmah ba kako vi elite.
ekaj, rekao je Karlos steui je za ruku. Na podlaktici je imao
zavoj na mestu gde mu je isputena krv. Prole noi su mislili da
umirem. Rekli su da sam otrovan. Kojeta. Starac je popio suvie vina, to
je sve. ta misli o emu sam razmiljao dok mi je svetenik davao
poslednju pomast?
Lusinda je skrila iznenaenje. Niko joj nije rekao za svetenika. O
emu, ujae?
Nisam mislio na sopstvene grehe ili blaenu devicu. Ne, mislio sam
na tebe. Suza mu je zablistala na obrazu. Tako si savrena, Lusi. Tako
ista. Porodica je sve. Sada to vidim jasnije no ikad. Ti si sve to imam,
draga moja.
A Heraldo, ujae?
ta? rekao je Karlos, trepui kao da se prenuo iz sna. Heraldo... i
on je lan porodice, zar ne? Ne zaboravi na Viktorija, tvog brata.
Dugo je posmatrao pre no to je progovorio. Mog zeta, tako je.
Pustio je njenu ruku.
Da. Samo sam mislio...
Uzdahnuo je i sklopio oi. Lusinda je u jednom zastraujuem
trenutku pomislila da je umro. Promrmljao je: Mislio sam da e
razumeti.

38
 Razumem, odgovorila je.
Karlos je mahnuo rukom. Idi sad. Prenesi moje pozdrave Viktoriju.
Uivaj u putovanju.
Hvala ti, ujka Karlose. Nagnula se napred i poljubila ga u elo.
Jo neto, zastenjao je za njom. Da Gama. Budi oprezna s njim.
Nemoj mu verovati.
Lusinda je posle ovih rei zastala. elela je da uje jo toga, ali joj je
bilo jasno da je ujak slab. Istini za volju, bila je nestrpljiva da krene u
pustolovinu. Svakako, ujae, veselo je odvratila. Ne brini za mene.
Prodrmala je Heralda. Ustani. Polazimo.
Da li e s njim biti sve u redu? zabrinuto je pitao.
Jedan napad nije dovoljan da ujka Karlosa poalje na onaj svet,
rekla je. Nije primetila olakanje na Heraldovom licu. Na njemu nije bilo
nieg sem zabrinutosti.

***
Kad neko iz Goe kae Polazimo u zoru niko to ne shvata ozbiljno. Zora
je davno prola kada su poeli sa opratanjem i otvaranjem putnih
kovega radi pakovanja zaboravljenih predmeta. Muslimanski konjanici
su odmotali molitvene prostirke u pravcu istonog zida. Konano su putni
kovezi bili natovareni i svezani za zaprena kola. Opet su ih skinuli i
raspakovali, pa ponovo natovarili. U meuvremenu se sunce ispelo
visoko a ivotinje oednele i unervozile se.
Lusinda, naviknuta na Gou i niz neoekivanih odlaganja, nije mogla
da razume narastajue nezadovoljstvo kapetana Patana. Kapetan je
naloio slugama da donesu vodu za ivotinje, ali su se oni, navikli na
sijestu, tako sporo kretali da je morao uposliti svoje ljude.
Zatim se slon olakao nasred ulice. Sluge doma Dasana su se mudro
posakrivale po senovitim zakucima pa nije bilo nikog ko bi to poistio.
Muslimanski straari su se ogluili o ljubazne kapetanove molbe. Nije
imao srca da im izda direktno nareenje nakon to ih je uvredio nateravi
ih da donesu vode. Odnekud su se pojavili nedodirljivi i odneli izmet u
velikim pletenim koarama kojima su balansirali na glavi, ali je zadah

39
ostao.
Da Gama je mogao da mu pomogne, ali je iz nekog razloga ostao u
senci, preputajui Patana sudbini. Do sad je imao vie sree od mene,
Lusi, objasnio joj je kada ga je poela zapitkivati. Izgledalo je kao da se
dobro zabavlja. Lusinda je sumnjala da je neto popio.
Heraldo je, posle noi bez sna, spavao u svojim odajama zastrtih
prozora. Naredio je da ga niko ne budi dok sve ne bude bilo spremno za
polazak.
Dolo je podne. Umesto da se ljulja na leima slona, Lusinda je
spremala ruak za putnike. U poslednji as je zaustavila sluinad koja je
odlazila sa posluavnicima punim mesa i vratila ih nazad u kuhinju
naredivi im da razdvoje unku i govedinu zato to hindu hriani uprkos
pokrtavanju nisu jeli kravlje meso, a muslimani svinjetinu. Portugalci su,
naravno, jeli sve.
Izgledalo je kao da su pripreme okonane kada je zlatno zvono sa
svete Katarine oglasilo dva po podne. Poslala je Elenu da proveri da li su
svi spremni za put i ugrabila trenutak za oprotaj s ujakom. Zaula je
povike u blizini njegove sobe.
Umalo nije naletela na Heralda koga je gurao besni ujka Karlosov
komornik. Njen roak, uprkos veliini i snazi, nije mogao da prui otpor
srditom, bezubom komorniku. Adolfo obratila mu se Lusinda. Objasni
svoje ponaanje!
Pokuavao je da se uvue u gospodarevu spavau sobu, senjorita,
rekao je Adolfo, besno udarajui Heralda po grudima.
Heraldo, na Lusindino uenje, nije delovao ljutito kao to bi se
oekivalo, ve okirano, kao krivac. Nameravao sam da se oprostim,
rekao je, bespomono pruajui ruke ka njoj. Ko zna kada u ponovo
videti ujka Karlosa.
Nije on smerao nita dobro, insistirao je komornik. Pogledajte ta
sam naao na podu, pokraj njegovih nogu! povikao je Adolfo, otvarajui
pesnicu tik pred Heraldovim nosom. Pokazivao joj je srebrnu kutijicu.
Moj arsenik! rekla je Lusinda.
Otrov! povikao je Adolfo, maui kutijicom. Zlikove!

40
 Znai, sada optuujete senjoritu Dasana? rekao je Heraldo,
otimajui kutijicu iz komornikovih ruku. Tvrdite da je moja roaka
otrovala ujaka?
Adolfove usne napravile su iroko, bezubo O. Nisam to mislio!
Poi sa mnom, Lusi, rekao je Heraldo. vrsto ju je stegao za ruku i
poveo niz hodnik. Preko ramena je dobacio: Poslau ujaku veoma
ozbiljno pismo o uvredi nanesenoj njegovoj neaki.
Vrati se, jecao je Adolfo, maui praznom pesnicom.
Koliko ta budala ima godina? pitao je Heraldo dok su mu oi
gorele tamnim sjajem.
Ima sigurno ezdeset, moda sedamdeset.
Pa, rekao je Heraldo, uz uzdah, nastojei da se pribere. Moda to
sve objanjava.
Oduvek je bio uz ujka Karlosa. Ne budi previe grub prema njemu.
U pravu si, kao i obino, Lusi. Sve e se zavriti na ovome.
Nasmejao se. Zubi su mu zablistali na sunevoj svetlosti kao niska
bisera. Oprosti zbog mog temperamenta. I suvie brinem zbog tebe.
Neno ju je stisnuo za ruku, dodavi joj kutijicu arsenika. Tvoja je,
rekao bih. Nai emo se dole.
Lusinda je pokuala da sredi utiske. Dok bi starija ili mudrija ena
razmislila o razlozima Heraldovog unjanja ili o misterioznoj pojavi
srebrne kutijice kraj njegovih nogu, Lusinda je mislila o njegovoj izjavi
da o njoj brine. Obratio joj se sa Lusi. Zvuk njegovog glasa joj je dugo
odjekivao u uima kao zvon zlatnog zvona.

***
Najzad su bili spremni. Lusinda se opratala sa Karvaljom i njegovom
suprugom kada je ula Elenu kako vriti na hinduskom pokraj jedne od
zaprega. Nije mogla jasno da vidi ta se dogaa zbog okupljene gomile,
ali je ula kako enski glasovi izmenjuju gnusne pogrde. Da Gama joj je
dao znak da prie.
Videla je Elenu. vrsto je stajala sa rukama na bokovima viui i
pretei nekom koga nije dobro videla. Ona je tvoja slukinja, Lusi,

41
rekao je Da Gama, pozivajui je da prie blie.
Konano je ugledala i drugu osobu, koja nije bila ena iako je
govorila enskim glasom, sem ako nije bila niska i debela ena u mukoj
odei.
ta nije u redu, Elena? pitala je na portugalskom.
Elenino lice bilo je iskrivljeno od besa i gaenja. Prvo mi je taj
akal rekao da se moram voziti u zaprezi kao vrea brana! Poela je da
psuje na hinduskom srdito pokazujui na kapetana Patana, koji je nemo
gledao put neba. Da bi me zatim obavestili da se moram voziti sa ovom
hidrom! Ne doputam da me neko tako vrea! Nek ide peke!
Smiri se, Aja, molim te, obratila joj se Lusinda na portugalskom,
koraajui ka njoj.
Elena je napravila korak nazad. Nahin! besno je odvratila. Ne
putujem sa hidrom! Prekrstila je ruke i sela na zemlju.
Ono drugo - mukarac ili ena, ta god da je bilo - posmatralo je
Lusindu s tunim i povredenim izrazom na gojaznom licu. rtva sam
okrutne sudbine, madam, obratila joj se visokim tankim glasom koji je,
pomislila je Lusinda, najvie liio na deji.
Tek tad je shvatila. Na hinduskom, izraz hidra znaio je ni ovo ni
ono. Posmatrala je tunu figuru pokraj svoje slukinje, shvativi o emu
se radi. Hidra, promrmljala je.
Ili mukhuni, madam, ako vie volite, uvreeno je progovorila
spodoba na hinduskom, visoko podiui glavu. To je ispravni izraz. Bio
sam evnuh prvog reda na dvoru sultana od Bidapura. Kao to je
oigledno, ja sam on a ne ona! Elena je prevrnula oima.
Ne znajui ta da radi, Lusinda je uinila sitni ljubazni naklon, na koji
je evnuh odgovorio podiui ruke ka elu. Oprostite mi na loim
manirima rekla je, znajui iz Eleninih lekcija da je izvinjenje uvek
najbolji nain za zapoinjanje konverzacije na hinduskom. Vi ste prvi...
znate...
Mukhunni, madam, odgovorio je evnuh, visoko diui glavu na
kratkom vratu. To znai 'onaj s kratkom kljovom' i predstavlja
odgovarajui naziv za osobe s mojim deformitetom.

42
 Lusinda je postala svesna da iz kruga radoznalaca poinju da stiu
kritike na njen raun. ula je apate.
Slukinja je i dalje ljutito sedela na zemlji. Evnuh odeven u svilu
ponosito je stajao kao da je izaziva. Muslimanski kapetan ju je
posmatrao sa prezirom. Oseala je podsmeljivi Da Gamin pogled na
sebi. ula je apat svetine.
Zar joj niko nee pomoi?
U tom trenutku je osetila nean dodir neije snane ruke i zaula
apat. S tobom sam. Bio je to Heraldo.
Pucnuo je prstima prema Eleni. Uvreeno je podigla pogled. Ustani,
eno, i ui u kola kako ti je nareeno, rekao je na perfektnom
hinduskom.
Elena je podigla glavu. Ne sa hidrom. Neu.
Postupie po gospodariinom nareenju, rekao je Heraldo. U
njegovom ljubaznom glasu oseao se nagovetaj neodlone akcije.
Sve oe bile su uprte u Lusindu, koja je apatom upitala Heralda:
Ali roae, ta taj evnuh ovde trai?
On se brine za... teret, proaptao je Heraldo.
Lusinda e kasnije aliti zbog nedostatka radoznalosti o prirodi
karavanskog tereta. Odmah nakon Heraldovih rei dosetila se odgovora.
Jako dobro. Ako neete da putujete zajedno, jedno od vas e morati da
putuje s teretom.
Elenine oi su se rairile, ali je evnuh, na Lusindino iznenaenje,
rairio usne u irok osmeh prepun olakanja. O hvala vam, madam,
hvala vam ciknuo je. Pourio je, pa se vratio i oklevajui stegao
Lusindinu ruku punakim dlanovima. Nisam oekivao ovakvu
ljubaznost od faranga. Oprostite mi. Nakon toga je odjurio u pravcu
slona. Lusinda je zbunjeno posmatrala sopstvenu ruku.
to se tebe tie, ljutito se obratila Eleni, kako se usuuje da mi u
javnosti prireuje ovakve scene? Zato odbija da se s nekim vozi?
Samo zato to je malo drugaiji? Hriansko milosre nas ui tome da
volimo druge umesto da ih osuujemo. Govorila je na istom hinduskom
umesto na portugalskom, odluna da postidi Elenu zbog iskazane

43
neposlunosti. Slukinja je besno posmatrala. Lusinda ju je streljala
hladnim pogledom. Niko od nas nije bezgrean, Elena. Ali ne mogu
podneti ovakvu neposlunost. Ostaje ovde.
Ali mala moja bebe! Kako...
Uuti! ula si me. Skini prtljag sa kola i vrati se kui! Lusinda je
ekala. Nadala se poplavi usplahirenih molbi, ali ih nije ula. Vreme je
prolazilo, ali je Elena i dalje utala. ekajui da slukinjin prtljag bude
istovaren, opazila je toboe smeran a u stvari trijumfalan izraz u Eleninim
tamnim oima.
ta sam uinila, pitala se Lusinda. Kako u bez nje?
Pre no to je mogla da se predomisli, kapetan Patan je izdao naredbu
da svi zauzmu svoja mesta. Okrenuo je konja ka Lusindi. Popnite se u
kuicu na slonu, madam, rekao je na hinduskom, pokazujui glavom na
merdevine ukraene srebrom koje su bile naslonjene na ivotinju.
Oajniki se osvrnula, pogledom traei Elenu, ali je Patan stao izmeu
njih. Neno joj se obratio: Postupili ste mudro i pravedno, madam.
Prorok nas ui da pokaemo potovanja prema blinjima, ak i prema
onima koji se od nas razlikuju. Postideli ste me, madam.
Vi? Postieni? Zbog ega? iznenaeno je odgovorila.
U glasu mu se oseala napetost. Boravim u zemlji hrianskoj,
obavezan da u skladu s Prorokovim uenjem pokaem toleranciju.
Umesto toga, grdim, kritikujem i osuujem. Samo zato to ste malo
drugaiji od mene. Zato to boga potujete na nain drugaiji od mog.
Stigli su do merdevina. Patan je veto skliznuo sa konja pomogavi
joj da se uspne. Njena teka haljina skrojena tako da istakne njen tanki
struk micala se, guvajui se na cipelicama. Sa zadovoljstvom je oseala
nean dodir njegovih snanih ruku.
Mukarac sam. Musliman. Pa ipak uim od hrianina, povrh svega
od ene. Zbog toga sam postien.
Pa, rekla je Lusinda. To je, pretpostavljam, veoma lepo s vae
strane.
Prvi put je videla osmeh na Patanovom licu. Nije bio nalik
portugalskom osmehu. Bilo je u njemu dubljeg sadraja, kao da je nastao

44
usled velikih napora. Bio je oputeniji, kao da je teko steeno
zadovoljstvo garantovalo potpuniji uitak. Vi ste izuzetno tolerantni i
mudri, madam. Bie mi ast da vas pratim.
Stigla je do vrha merdevina. Mahut je ustao sa sedita na glavi
ogromne ivotinje i stajao bosonog na slonovim uima. Pomerio je zavese
iljatim bronzanim ankusom; drugom rukom je vrsto prihvatio Lusindu.
Mali broj mukaraca ju je dodirnuo na taj nain: stisak je bio snaan i
suv.
Molim vas, uite, madam, rekao je Patan.
Lusinda se za trenutak ukoila posmatrajui kuicu. Ovo ne moe biti
istina, pomislila je. Ne oekuju valjda da putujem u ovome. Ne ovde. Ne
s njima.
Na naslonjaima i jastucima, iza svilenih zavesa koje su drhtale na
okeanskom povetarcu, sedeo je evnuh smeei se i klanjajui se. Pored
njega je sedeo polugoli teret.
Prostitutka, pomislila je. Devojka za zabavu. Obina kurva.
Kapetan Patan ju je posmatrao odozdo sa izrazom potovanja.
Pa, elela sam pustolovine, pomislila je.
Uspela se u nosiljku uz mahutovu i evnuhovu pomo.

***
Ovo je ta divna farang ena o kojoj sam ti govorio, rekao je evnuh
prostitutki, tankim umilnim glasom. Ui, ui, ui, rekao je Lusindi. Zar
ovde nije lepo? Ovo je naa kuica. Potom je zdepastim rukama
prihvatio Lusindu, ne nudei joj oslonac ve dobrodolicu. Nametao je
zavese dok je ona bauljala po podu traei mesto za sedenje. Govori
hinduski, dodao je evnuh, obraajui se prostitutki.
Piljio je u Lusindu. Kuicu je osvetljavalo prigueno sunevo svetio
koje se probijalo kroz svilene zavese. Bilo ga je dovoljno da Lusinda
primeti udno evnuhovo lice. Liio je na gracioznog deaka naviklog na
preobilne koliine hrane. Jedva je razabrala iljatu sitnu bradu meu
naslagama sala.
Zar ne mislite da bi trebalo da postoji bolji nain za ulazak?

45
Nedostojno je da neko tako ubaulja unutra. Nagnuo se napred i proturio
glavu kroz zavese, omoguivi Lusindi da osmotri njegovo gojazno telo.
Liio je na zdepastog deaka nadutog kao balon. Sklonite merdevine,
kapetane, sklonite ih, svi smo se ukrcali. Drao se ljuljajui pozamanom
zadnjicom.
Prostitutka je prokomentarisala smeni prizor lako se naklonivi u
pravcu evnuhove oble zadnjice.
Uskoro emo poi, rekao je evnuh, vraajui se na svoje mesto,
rumenih obraza. ekamo ve itav dan. Zar nemamo pametnija posla?
Ionako nam je svejedno tiho je progovorila prostitutka. Imala je
ozbiljan izraz. Lusinda je primetila da je mlada nego to je u prvi mah
pomislila - bile su vrnjakinje. Na krilu je drala sveanj palminog lia.
Mogli bismo da se predstavimo jedno drugom rekao je evnuh. Ovo
je moja nova gospodarica, znamenita devadasi... prostitutka ga je
prekinula jedva vidljivim pokretom prsta.
Duan si da me zove po novom, profesionalnom imenu, da bih se na
njega bre navikla.
Ne, gospodarice... protestovao je evnuh, ali ga je ona ponovo
uutkala, ovaj put sklopivi oi.
Ja sam Maja, devojka za zabavu, to je sve.
Ali gospodarice, treba da zna. Vi ste bili...
Svata sam bila. Ali sad... zastala je oborivi pogled uz duboki
uzdah, sam Maja, devojka za zabavu. Pozdravila je Lusindu podiui
skupljene ruke. Portugalka se spremala da odgovori kada je mahut na
leima ivotinje ispustio glas, nakon ega je slon krenuo napred. Pala je
na lea, u gomilu mekih jastuka.
Krenuli smo, oduevljeno je reagovao evnuh.
Lusinda se uz napor uspravila, evnuh joj je pruio punake ruke u
nastojanju da joj pomogne. Izgledao je uvreeno kada ih nije prihvatila,
iako je bilo jasno da joj nisu bile potrebne.
Maja je oborila pogled apui neto sebi u bradu. Podsmeva mi se,
pomislila je Lusinda, pa se predomislila. Ona se moli, izgovara mantru za
srean put, dokonala je Lusinda. Pogledala je evnuha. On je zurio u nju

46
nestrpljivim, zainteresovanim pogledom.
Zovem se Papui, raspoloeno je rekao.
Moda bi trebalo da joj kae pravo ime, rekla je Maja.
Od kakvog je to sad znaaja? Za nekoliko dana emo biti kui i
nikog nee biti briga kako su me nekad zvali. Okrenuo se i proaptao
Maji. U svakom sluaju, to je trebalo da bude naa tajna.
Tako je, odgovorila je Maja, neodluno vrtei glavom. Oprosti mi.
Neu to vie pominjati.

***
Slon je zatrubio. Lusinda je zaboravila koliko se velike ivotinje njiu u
hodu - kuica se ljuljala kao amac na uzburkanom moru. Potrebno je
neko vreme za navikavanje rekao je Papui, kao da joj ita misli. Ali
je ovde mnogo bolje nego na tesnim i pranjavim zapregama. Imamo
jastuke, dodao je, maui rukama u njihovom pravcu kao da Lusinda
ve jednom nije pala na njih. Imamo hladovinu. Kao i hranu. Otvorio je
korpu punu zaeerenih jabuka, grozda i slatkog limuna. I naravno,
putujemo u dobrom drutvu, to je najvea od svih pogodnosti.
Svakako ljubazno je odvratila Lusinda, uhvativi vragolasti Majin
pogled. Hajde da otvorimo zavese. elim da posmatram okolinu.
Pa, u redu, odgovorio je Papui, iako je bilo jasno da se nije
obradovao predlogu. Pre no to je raskrilio zavese, spustio je zastore od
gaze sa krova kuice radi ouvanja privatnosti. Skloniemo samo ove sa
strane, rekao je. Ko bi eleo da posmatra mahutova staraka lea?
Lusinda je htela da insistira na sklanjanju ostalih zavesa pa se
predomislila. I ovako je imala dobar vidik.
Karavan je zavio za ugao i ostavio za sobom obalu oivienu palmama
i portugalska zdanja. Kretao se ka istonoj gradskoj kapiji. Slon se
nalazio usred povorke. Ispred su jahala etiri muslimanska ratnika sa
Patanom na elu. Iza ogromne ivotinje bilo je nekoliko volovskih
zaprega, a poslednji su ili Da Gama i Heraldo.
Lusinda je zamiljala grandiozniju povorku. Ali i ovako nije bilo loe.
Ljuljala se na leima orijakog slona u bogato ukraenoj kuici, u

47
povorci koju su predvodili jahai sa dugim, sjajnim kopljima.
Iza njih je zvonik svete Katarine nestajao u morskoj magli. Lusinda je
posmatrala skupine hinduskih kolibica koje su opkoljavale portugalsku
naseobinu. Put se suavao prolazei kroz kraj prepun improvizovanih
kuica sklepanih bez ikakvog reda od raznog materijala najee
ukradenog od faranga. Straari su vikali na peake terajui ih s puta,
upirui koplja na sve koji bi oklevali. Karavan je polagano napredovao
praen uzvicima i psovkama. Razmislimo progovorio je Papui. O
emu emo razgovarati? Lusinda ga je ignorisala. Ve su se bili pribliili
istonoj kapiji. Kuica je bila visoka gotovo koliko i debeli kameni
zidovi, po kojima su odsutno patrolirali soldadosi sa kremenjaama.
Otkad je kao sasvim mala devojica prispela u Gou, nije kroila
nogom van gradskih zidina. itavog ivota je sluala prie o svetu van
grada, konstruiui izmatani predeo, pun hrabrih prineva, banditskih
kraljeva i sjajnih palata, to bi se i dalo oekivati od razigrane devojake
mate. Posle smrti njenih roditelja, ujka Karlos ju je proglasio tienicom
a zatim i upraviteljicom domainstva. Na tom poloaju je ubrzo shvatila
da su njena razmiljanja bila samo mladalake matarije. Srce joj je,
uprkos tome, snano lupalo dok su se primicali kapijama i svetu o kojem
je dotad samo matala.
uvari kapije su zazvonili velikim bronzanim zvonom otvarajui
irom vratnice za slonove. Pre no to su proli, mahut je naterao ivotinju
da uspori; uspravio se na glavi ivotinje merei visinu luka dok se nije
uverio da kuica moe nesmetano proi.
Ovo je tako veliki slon, rekao je Papui, posmatrajui Lusindu s
nekom vrstom potovanja. Mora da ste veoma vana osoba.
Uveravam vas da to nije sluaj, odgovorila je Lusinda. Proavi
kapiju, nali su se u nekoj vrsti tunela. Napredovali su lagano. Sa
platformi na bedemima posmatrali su ih soldadosi. Mogli su lepo da
osmotre ene sa uzdignutih poloaja. Sa obe strane su na njih ciljala
topovska drela.
Prolaz je konstruisan da bi se spreio napad na unutranje vratnice.
Bio je to veliki poduhvat. Toliki trud, a koliko esto ih napadaju?

48
uzdahnuo je Papui, istiui svoje poznavanje svetskih prilika. Lusinda
se pretvarala kako po upuenosti ne zaostaje mnogo za njim.
Slon se veoma polako kretao. Oklevao je uprkos mahutovom
glasnom bodrenju i podbadanju ankusom. Teko je savlaivao otar
zavoj u uskom prolazu. Na kraju prolaza ih je ekala spoljnja kapija.
Soldadosi su irom otvorili teke vratnice. Lusinda je zadrala dah
dok se slon provlaio kroz njih, ali naravno, iza njih nije bilo magije,
samo iroko prostranstvo poutele trave, istina nastala seom drvea
oko tvrave. Nekoliko stotina metara dalje, put je nestajao u senci ume,
isprepletane dungle tika, manga, kruaka i palmi. Iznad njihovih visokih
kronji nazirala je plave seni udaljenih brda.
Uh, kakav je to smrad! uskliknuo je Papui. Otpuzao je na drugu
stranu da bi osmotrio okolinu.
, I Maja je bacila pogled, ali se brzo vratila svenju palminog lia u
krilu. Selo nedodirljivih, rekla je. Prvi put od polaska podigla je
pogled.
I Lusinda je pogledala. U prvi mah je pomislila da posmatra polje
posuto travnatim breuljcima dok nije shvatila da gleda niske kolibe
zastrte travom. Miris trulei je dopirao od ivotinjskih ostataka: suili su
koe, kuvali kosti. Bio je to miris ustajale smrti.
Zovete ih nedodirljivi? pitao je Papui, nervoznim glasom.
Sudbina im je u ovom ivotu odredila status neistih. Niko ne sme
da ih dodirne. Ko god to uini, i sam postaje neist.
Zato? ta to s njima nije u redu? insistirao je evnuh. Karma im je
odredila da iste nunike i tave kou, da rade sve ono to drugi nee a
to mora biti obavljeno odgovorila je Maja. Lusinda se oseala kao dete
u koli.
Zasluuju bolji ivot od ovog, gunao je Papui. Ko bi trpeo taj
miris u gradu? Sem toga, imaju sopstvenu hranu i bunare, slobodni su da
idu kud im je volja gledajui svoja posla.
Papui se mrtio posmatrajui kolibice od blata. Tako su prljavi.
Kao da su stvoreni od blata. Okrenuo je glavu kada je video svinju kako
pije vodu iz barice u kojoj su se igrale dve bebice.

49
 ta ti toliko smeta, Papuiu? pitala je Lusinda. Ovako je i u
Bidapuru. Evnuh ju je odmerio ozbiljnim pogledom. Nije isto. Videe
kad stignemo. Gledao sam kako Hindusi tre da se okupaju ako ih
dotakne ak i senka nedodirljivih. Islam ui da sva iva bia imaju duu.
Proieni smo vatrom boanskog milosra.
Zurio je u selo priajui sebi u bradu. Srean sam to nisam Hindus.
Ovde bi me poslali, zar ne shvatate? Uenje Hindusa kae da evnusi
moraju iveti meu nedodirljivima. Ali nas ak ni oni ne primaju. Evnusi
ive van sela nedodirljivih. Obavezni su da nose ensku odeu i svi ih
moraju zvati enskim imenima. Ne smeju imati bunare ve piju iz
slivnika. Deca ih gaaju kamenjem. Da sam Hindus, ovo bi bilo moje
selo. Ove jadne neiste due bi bili moji susedi. Oni bi me prezirali. Zar
ne razumete?
Ispitivaki je pogledao Lusindu, a onda je bacio poslednji, uasnuti
pogled na naseobinu nedodirljivih. Povorka je ve dobrano odmakla,
ljudi i kolibe se vie nisu mogli razlikovati od okolnog tla. Neprijatni
zadah je oduvan povetarcem, punim umske sveine.
Eto, uzdahnuo je Papui. Uzeo je jednu zaeerenu jabuku i
pogledao saputnice smeei se. Pa. Ko je gladan?

***
Meu visokim gustim drveem Lusinda se konano osetila kao u drugom
svetu. Vrelinu sunca zamenile su vlane teke seni. Bogato zelenilo
priguilo je zvuk karavana.
Navikla se na ritmino njihanje slonovih lea ispod platforme. Sa obe
strane ih je opkoljavao jednolini pejza, tamnog lia i isprepletanih
grana. Krpice neba koje su provirivale kroz gusti bile su bele kao
posteljno platno. Oslukivala je apat vetra i agor bezbrojnih ptica;
udisala je vlagu i bu praumskog tla i topli, znojavi miris slonovog tela.
ta gleda? pitao je Papui. Napolju nema nieg. Lusindi je trebalo
neko vreme da shvati kako se Papui njoj obraa. Ostavi je, rekla je
Maja. Zar ne vidi da je srena? Lusinda se ljubazno naklonila devojci
za zabavu, iznenaena njenom panjom. Da li si videla neto od sveta?

50
pitala je Maja. Lusinda je odmahnula glavom. Majin pogled je odlutao na
sveanj palminog lia na krilu. Pa, to nas ini slinim.
Lusinda je iznenaeno pogledala ne usuujui se da joj protivrei.
Nagla se blie ogradi, ali je uma izgledala isto kao i stotinu metara nie.
Zar neemo razgovarati? uzdahnuo je Papui.
Kapetan Patan sa ela kolone osvrnuo se za sobom i opazio Lusindu
kako viri iz kuice na slonovim leima. Skrenuo je kobilu ukraj puta i
saekao slona. Navucite zavese, madam, rekao je, jaui kraj njih, ali
je Lusinda odvratila pogled pravei se da ga ne uje. Madam, to je
neophodno zbog vae bezbednosti, insistirao je. Postojano ga je
ignorisala.
Frustrirani Patan je odjahao napred zamolivi Da Gamu za pomo.
Soldado je dojahao do slona ljubazno se obrativi putnicima: Kako vam
se dopada tamo gore? Papui se puzei pribliio ivici platforme. Na
bledim obrazima izbile su mu plaviaste mrlje od napora. Zdravo,
kapetane rekao je na hinduskom. Zbog ega nosite toliko oruja? Na
bokovima su mu visile dve kubure sa drkama okrenutim unazad, a na
grudima je nosio dva iroka ukrtena pojasa sa jo pola tuceta slinih.
Nasmejao se i odgovorio na hinduskom. Imam ih jo u torbi, senjor
evnuh. Oseam se bolje sa mnogo oruja, ak i kad mi nije potrebno.
Brinu li vas vukovi, kapetane? pitao je Papui, posmatrajui ga
razrogaenim, sitnim oima.
Da Gama je podigao obrvu. Tako je, rekao je. Brinu me vukovi.
Klimnuo je ka zavesama. Navucite ih, rekao je. Zatim je progovorio na
portugalskom gledajui Lusi: Tako je najbolje za sve, zar ne? Nakon
toga je odjahao ka elu povorke.
Papui se bacio na navlaenje zavesa sa neoekivanom energijom.
Lusinda je ispruila ruku zaustavljajui ga. On se samo alio s tobom,
tupoglave! rekla je. Ne misli valjda da nas vukovi mogu videti?
Nije govorio o vukovima umeala se Maja.
Oseajui prisustvo nevidljive opasnosti, Lusinda je sklonila ruku.
Papui je ubrzo zavrio posao.

51
 ***
U kuici je bilo mnogo mranije. Maja je uzela palmino lie s krila,
dodirnula je njima elo i smestila ih na etvrtasti komad svile pokraj
sebe. ta je to? pitala je Lusinda.
Zar ne zna da ita? odgovorila je Maja, dodajui joj lie.
Naravno, knjiga, shvatila je Lusinda, posmatrajui natpise na
palminom liu. Bilo je zaiveno na vrhu. Ne mogu da itam ovaj jezik,
odgovorila je vraajui ih nazad.
To je Gita, rekao je Papui. Stalno je ita.
Poznaje li ovu knjigu? pitala je Maja. Lusinda je odmahnula
glavom. To je na najsvetiji tekst nastavila je pohranjujui spise u
svileni omot. Bagavada Gita, pesma o Oboavanom.
Misli na svog boga, s neodobravanjem je prokomentarisao Papui.
Misli da se na bog razlikuje od tvog? pitala je Maja. Papui se
spremao da plane, ali ga je Majin smerni pogled naterao da se uzdri.
Kada je Muhamed rekao da postoji samo jedan bog, misli li da je
mislio na nekog koji se razlikuje od mog? Ili njenog?
Kako god ti kae, gospodarice, odgovorio je Papui. Ispod
pomirljivog tona Lusinda je oseala evnuhovo neslaganje i ljutnju.
Maja se nasmejala. U ovoj knjizi, Bog kae: 'Kada svetlost
pravednosti gori slabim plamenom, preuzimam ljudski oblik.' Zar u to ne
veruju i hriani? Nagla se prema Lusindi koja u tom trenutku nije bila
sigurna u ta veruje.
Toga nema kod nas, odgovorio je Papui, u njeno ime, pre no to
je Lusinda mogla izustiti i re.
Moda sam pogreno razumela, nastavila je Maja. Lice joj je bilo
tako nepomino da je podsealo na masku.
Mislila sam da samo svetenici znaju da itaju, obratila joj se
Lusinda, prekinuvi neprijatnu tiinu.
Maja je skrenula pogled s evnuha. Lusinda je osetila koliki napor
ulae da smiri disanje. Da, to je uglavnom istina. Neki trgovci itaju,
naravno, ali ne Sanskrit, jezik bogova. Iz nekog razloga devadasi,

52
haremske plesaice, ue da itaju. Nasmeila se, ali joj je pogled ostao
ozbiljan. To je zaista udno - samo bramani izgovaraju ove rei naglas,
ali nikad nisam srela bramana koji je itao ove knjige. U detinjstvu naue
da itaju, ali vie vole da tekstove ue napamet, ponavljajui rei gurua.
Ponekad su tako zapamene rei razliite od onih u knjigama.
Drago mi je to nikada nisam nauio da itam, rekao je Papui.
Ali, ako ene nemaju pravo da glasno izgovaraju svete rei, zato
plesaice ue da itaju? pitala je Lusinda.
I ja se esto pitam. Moda zato to su tekstovi koje davadasi moraju
prouavati bramanima preterano dosadni; Natja sutra, knjiga plesa, na
primer, ili Kama sutra, knjiga ljubavi. Moda i zato to veliki broj
davadasi biva prodat muslimanima, pa bramani znaju da nee imati
pristup svetim spisima. Tuno je zatresla glavom. Ali to nije ubedljivo,
zar ne?
Da iskreno brinu o nama, ne bi nas ni prodavali.
I pored toga to je znala da je Maja robinja, njene rei su je pogodile
neoekivanom snagom.
Zato si tako tuna? Tvoja porodica me je otkupila.
ta? Lusinda je zamuckivala od iznenaenja.
Nije to nita naroito rekao je Papui, suoen s njenom
nelagodnou.
Meni to nije naroito znaajno - niti bilo kome drugom. To je samo
jo jedan ivot: sada sam robinja... Zar nisam bila kralj? Drvo? Pas?
Nedodirljivi? Rodila sam se milion puta i rodiu se jo milion puta.
Lusinda je utala. esto je imala prilike da sline bogohulne izjave
uje od lokalnih trgovaca. Ali Maja je bila tako lepa, koa joj je bila
delikatna poput njene. Lusindu je uznemirila pomisao da neko tako mlad,
njenih godina moe biti neije vlasnitvo.
Zna li da je i on rob, rekla je Maja, posmatrajui Papuia.
Papui se uspravio koliko je mogao. Nije sramota biti rob,
gospoo. Nije vano ko ste ve ta radite.
Tako je, sloila se Maja. To pie i u Giti. Oi su joj blistale,
uivala je u evnuhovoj smetenosti. Inae ne bih ponudila sebe na

53
prodaju.
Ponudila si se za robinju? prostenjala je Lusinda.
Zato da ne? Kao to Papui kae, u tome nema nieg sramotnog.
Na hram je pretrpeo velike tete u poplavama, pa je astri napomenuo
da me mogu prodati za velike pare. Sigurna sam da je to spasio hram.
ta je s tvojom porodicom?
Siroe sam otkad znam za sebe. Vie nema ni moje guru. Bila mi je
kao mati pre nestanka u poplavima. Zato da ne? Zato se toliko udi?
Nisam znala, odgovorila je Lusinda.
Mislila si da sam roena kao robinja, kao ti?
Zapuila je Majina usta rukom. Kako se usuuje! Ja sam slobodna
ena!
Jesi li? neno joj se obratila Maja. Ima li kuu? Kesu punu zlata?
Moe li da ide gde ti je volja? Moe li da legne s kim eli, ili da po
volji uskrati pristup svojoj postelji? Lusinda je odgovorila mrtenjem.
U tom sluaju te molim za oprotaj, odgovorila je Maja. Mislila
sam da si poput ostalih farang ena - u vlasnitvu nekog mukarca, liena
slobode; devica, ponuena nekom bogatau da bi se dva imetka sjedinila,
ili supruga koja postoji samo radi raanja sinova.
Opratam ti odgovorila je Lusinda. U novonastaloj tiini postala je
svesna neprestanog ljuljanja mrane, senovite kuice, poelevi da se
ponovo nae na vrstom i sigurnom tlu.
Ne oseam se dobro konano je prozborila. Imam glavobolju.
Opruila se po jastuku, navukla iroku suknju preko glenjeva i vrsto
sklopila oi. Jo je na sebi oseala poglede saputnika. Kuica se ljuljala
i kripala kao brodi noen talasima. Zaspala je za nekoliko minuta.

***
Probudila se nakon to je ljuljanje prestalo. Gde smo? pitala je.
Proli smo Valpoi, upravo smo se zaustavili u neijoj kui,
odgovorio je vidno uznemireni Papui. Upravo smo proli pored jako
udobne krme.
Lusinda se spustila poslednja srebrnim merdevinama naslonjenim na

54
slona. Papui je stajao pored njih obraajui se Maji koja je pokuavala
da savlada nervozu.
Nalazili su se u prostranoj kui iz koje je pucao lep pogled na
duboku dolinu. Sunce na zalasku bojilo je planine na istoku rumenilom.
Hindu sluge su skidale prtljag sa zaprega unosei ga unutra. Da Gama je
priao Lusindi. Ujak je odredio da ovde prenoimo. Ovo je dom
Fernanda Anale, njegovog poslovnog prijatelja.
Mislim da se nismo upoznali, odgovorila je Lusinda. Na kunim
vratima pojavio se visoki Indus pod sjajnim svilenim turbanom. Stupio je
na verandu. Gospodar eli da vas pozdravi obratio im se na prilino
dobrom portugalskom. To je propratio ukoenim ali korektnim farankim
naklonom. Pogledao je Lusindu, Da Gamu i Heralda, pozivajui ih unutra
irokim pokretom ruke. Ostali su shvatili da se poziv ne odnosi na njih.
Lusinda je pogledala Maju izraavajui neslaganje. Ova joj je uzvratila
diskretnim klimanjem glave.
Sluga ih je poveo niz mrani hodnik, osvetljen visoko postavljenim
sveama, do velike sale. Odaja je bila goto2vo prazna izuzev stolice
sline tronu na udaljenom kraju. Naklonio se dok su ulazili zatvorivi
dvokrilna vrata za njima.
Dobovanje Da Gaminih izama po drvenom podu odbijalo se o
visoku tavanicu. Iza trona su gorele brojne baklje obasjavajui ga tako
snanom svetlou da se nije moglo razabrati ko na njemu sedi. Kada je
Da Gama priao na nekoliko koraka, veliki mastif je ustao i zalajao na
pridolicu. Kratki pljesak gospodarevih ruku naterao ga je da se umiri.
Kada su stigli do trona, Da Gama se naklonio, dotaknuvi pod
eirom irokog oboda. Jebta Da Gama vama na usluzi, senjor. Sa
mnom u drutvu su Heraldo Silveira i Lusinda Dasana. Va prijatelj
Karlos Dasana alje vam najsrdanije pozdrave. Heraldo se naklonio, a
Lusinda ga je ljubazno pozdravila.
Domain je ustao. Bio je mnogo manji no to je Lusinda oekivala.
U ime presvete Device i Isusa Hrista, naeg spasioca, elim vam
gostoprimstvo u svom skromnom domu.
Govorio je slabanim glasom neprepoznatljivog akcenta. Priao je da

55
se pozdravi, napustivi sjajni svetlosni krug. Lusindi je trebalo prilino
vremena dok nije shvatila koga ima pred sobom.
Fernando Ajala bio je Indus.

***
Bio je u odei portugalskog trgovca - dugi kaput, pantalone suene ispod
kolena, kone cipele. Po odei nije odudarao od Heralda, izuzev neto
vie zlatnog veza. Bio je siuan, crnoput i delikatan - nesumnjivo Indus.
Viala je Induskinje u evropskoj odei, ali nikad mukarca. Liio je na
majmuna na verglu.
Fernando Ajala vama na usluzi rekao je, uzvraajui naklon Da
Gami. S ponosom izgovaram to ime, dobijeno na krtenju. Ne zovite me
senjor... sinovi smo jednog Oca; zovite me brat Fernando. Posle toga je
priao Da Gami sklopivi ruice oko soldadovih grudi. Brate, rekao je,
grlei ga. Da Gama je bio suvie iznenaen da bi reagovao. Anala je
zatim priao Heraldu. Brate, proaptao je. Heraldo je bio toliko pribran
da mu uzvrati zagrljaj.
Anala se naao kraj Lusinde. Nije mogla skrenuti pogled sa njegovih
oiju koje su sijale pod svetlou baklji. Uzbueno ju je zagrlio oko
struka. Sestro uzdahnuo je, naslanjajui glavu na njene grudi. Njegova
sjaktea, naparfimisana kosa bila je vezana u perin. Lusinda je s visine
gledala na njegov tamni skalp.
Dugo je tako stajao, povukavi se tek kad je Da Gama glasno
proistio grlo. Nije isputao Lusindinu ruku. Uvek je svoje ake smatrala
malenim, ali su u domainovim rukama prekrivenim prstenjem delovale
ogromno i nezgrapno.
I moja ena Silvija je hrianka, naravno, rekao je ne skidajui
pogled sa Lusinde. Bie joj ast da vas veeras ugosti. eka vas u
gostinskoj kui. Prstima je trljao Lusindine dlanove. Siguran sam da bi
vam mukarci samo dosaivali svojim razgovorom. Lusinda je oborila
glavu.
Ima li jo ena u vaoj pratnji? I dalje je nije putao.
Samo jedna prostitutka, rekao je Da Gama. Anala je zatreptao kao

56
da ne shvata znaenje njegovih rei. Hou rei, devojka za zabavu.
Devadasi
Anala je naglo podigao glavu, reagujui na poslednje rei. Niko mi
nije rekao da vodite devadasi Uznemirio se. Lusinda je pokuala da
iskoristi trenutak i izmakne ruku iz njegovog stiska, ali je on nije putao.
Morali ste da me obavestite.
Ja sam odgovoran za tajnovitost, sinjor. Ona je poklon za velikog
vezira.
Tako dakle, baki. Proitao je domain. Podigao je tamnoputo
lice posmatrajui gou. Bidapur je pun grenika. To je grad prokletih.
Muslimani imaju najcrnje due. Nagnuo se ka njoj kao da joj poverava
najveu tajnu: Musliman moe da ima tuce ena i stotinu konkubina.
Lusinda je sve vreme zamiljala kako joj Anala priprema mesto u
sopstvenom haremu. Ipak, naa je dunost da spaavamo due, a ne da
ih osuujemo. Znate li bolji put za spas od trgovine? Trgovina je bogom
dano sredstvo iskupljenja. Priao je tako blizu da je uvom gotovo
dodirivao devojine grudi. Da nisam otpoeo trgovinu sa faranzima,
sestro, moja ena i ja bismo i dalje iveli u prokletstvu umesto u milosti
naeg gospodara Isusa Hrista.
Veoma lepo s vae strane, odgovorila je Lusinda. Anala ju je jo
drao za ruku.
Domain je ubrzo organizovao njihov boravak: odluio je da Maju i
Papuia poveri brizi svoje supruge, a da se Patan pridruiti hrianskim
mukarcima za stolom. Izjavio je kako se nada da e tri hrianina uspeti
da spasu njegovu duu. Sve je dogovoreno. Opazivi kako im Anala
prilazi, Da Gama i Heraldo su jednovremeno izveli dubok naklon,
izbegavajui tako jo jedan bratski zagrljaj. Domain nije propustio
priliku da ponovo spusti glavu na Lusindine grudi. Toplo joj se obratio sa
Sestro. Moje sluge e se postarati za vau udobnost, rekao im je na
odlasku. Pre veere emo se zajedno pomoliti.
Divno, uspeo je da prozbori Da Gama.

***

57
Sluga pod svilenim turbanom je otpratio Lusindu na drugu stranu
dvorita. Otvorio je vrata pozdravljajui je sa: Dobro vee, senjorita,
na savrenom portugalskom. Nasred prostrane sobe bile su dve velike
postelje sa baldahinima. Pokraj jedne od njih je poivao njen manji putni
koveg. Du zidova su stajale drvene stolice. Izgledalo je kao na njima
niko nikada nije sedeo. Zapazila je nekoliko drvenih stoia i kovega
neobine izrade.
Maja je ve bila tu. Po tepihu je rasprostrla malobrojne sitnice koje je
nosila u platnenoj vrei. Lusinda se pitala da li je ta vrea bio sav njen
prtljag.
Maja je pokazala u pravcu postelja podiui obrve. Znai, ovako
spavaju faranzi, tiho je rekla. Plaila bih se da spavam na toj visini. Zar
se nikada ne skotrljate dole?
Ne kotrljamo se. Propadnemo u perje kao u veliki jastuk. To je
veoma udobno.
Udobno je za farange. Ne i za Hinduse. Spavau na podu.
Nai domaini su Indusi primetila je Lusinda. Maja je zbunjeno
podigla pogled. Nije odmah shvatila da se Lusinda ne ali. I ja sam se
iznenadila, nastavila je Lusinda. Zove se Fernando, kako sam mogla
znati?
Oblai se kao Portugalac. Nisam videla njegovu enu. Uskoro e nam
se pridruiti, ovde emo zajedno veerati.
Lusinda je obila sobu. Zastala je opazivi neto neobino na stolu.
Bila je to neka vrsta malenog svetilita: nasred skupine belog pirina,
stajala je usamljena srebrna lampa; pored nje bilo je raspee. Glava i
ruke boanstva bile su poprskane crvenim kumkumom. ta je to?
promrmljala je, gotovo neujno.
Maja je prila da pogleda. Mora da veoma voli ovog boga.
Pa, nijedan hrianin ne bi tako predstavio raspee.
Grei, ona je hrianka. Samo je njena vera neto drugaija od
tvoje. Izgledala je zabrinuto. Rekla si da e jesti s nama? Gde e jesti
Papui?
Ovde, naravno.

58
 To nije dobro reenje, moram da priam sa Deogom.
Ko je Deoga?
Maja je zbunjeno pogledala. Senjor Da Gama. Zar ga ne zove
Deoga?
Ne odgovorila je Lusinda, podjednako zbunjeno. ta on treba da
uradi?
Vidi li ovo na stolu? To je ensko svetilite. Ona je Hinduskinja.
Nee jesti sa hidrom.
Zato je ne bismo pitali? predloila je Lusinda.
Maja je pogledala kao da eli da prodre do devojinog srca. Tako
dobro govori hinduski da sam pomislila da poznaje i nae obiaje.
Naravno da nee imati nita protiv.
U emu je onda problem?
Rei e to samo iz pristojnosti. Ako bi joj to predloili, postupili bi
izuzetno neljubazno. Kao kad bismo je zamolili da obeduje u nuniku.
Lusindino lice se iskrivilo u tunu grimasu. Ali zato?
Ne brini. Deoga e to srediti. Jako je dobar u tim stvarima, veruj
mi.
Otkud zna?
Zar nismo tri nedelje putovali brodom?
Lusinda je klimnula glavom. Ve sledeeg momenta je poela da se
pita - Majine rei su se mogle protumaiti na vie naina. Promenila je
temu. Ali zar ti ne jede sa Papuiem?
Ja radim mnoge stvari koje nae ene ne bi radile. Taj spisak e se
uskoro znaajno proiriti. Zna dobro iz kojih razloga. Zaboravimo tu
temu. Obratiu se Deogi i problem e biti reen.
Deluje veoma ubeeno.
Maji se oteo osmeh. On je dobar ovek. Zar to nisi opazila? Ve
sledeeg trenutka bila je na vratima prostorije.

***
Da Gama je, naravno, shvatio Majine razloge i smesta posluao njen
savet. Nakon jednog asa provedenog pred molitvenikom pored brata

59
Fernanda, i bezbroj molitvi ispod izuzetno odvratnog raspea, uspelo mu
je da ubedi domaina u to da pozove Papuia na veeru u mukom
drutvu. Domain je u poetku oklevao, ali je Da Gamino isticanje brige
za evnuhovu besmrtnu duu nadvladalo gaenje od obedovanja sa
hidrom. Hindus se nikada ne bi sloio, rekao je Da Gami. To e biti
nepobitno svedoanstvo mog ponovnog roenja u Hristu.
Hrist e znati da nagradi vae delo uveravao ga je Da Gama.
Sluge su pronale Papuia u malom dvoritu pokraj tala. Molio je
veernju molitvu sa ostalim muslimanima. Patanovi vojnici su se
nasmejali kada su uli za poziv upuen evnuhu. ta da radim? pitao je
Patana.
Mora se odazvati. Siguran sam da hriani poziv smatraju nekom
vrstom poasti.
Da li e tamo biti viljuaka? pitao je evnuh. Voleo bih da
isprobam viljuke.
Viljuaka e svakako biti, odgovorio je sluga. Kao i vina.
Vina... zaneseno je ponovio Papui. Reci im da dolazim.

***
Trpezariju je osvetljavao raskoni svenjak. Sto za posluivanje bio je
pretrpan posluavnicima sa peenim piliima veliine goluba, ovjim
butovima, svinjskim rebrima u biberu i morskoj soli. Meso se puilo,
otputajui miris i sokove. Pored njih bile su posude za umak i sosovi,
vino i miriljave trave, okrugle vekne sveeg hrskavog hleba i inije
zlatastog putera. Da nije bilo posuda s pirinem i tanjira sa mangom,
mogli biste pomisliti da obedujete u Lisabonu.
Zvanice su sedele na stolicama (Fernandova je bila neto via od
ostalih). Jeli su viljukama iz porculanskih tanjira. Dva posluitelja
odevena po evropskoj modi, izuzev turbana i bosih nogu, sluila su goste
zapanjujuom vetinom. Kako je nabavio sve ovo? apnuo je Heraldo
Da Gami. Ali je Da Gama bio prezauzet jelom.
Zar ja neu dobiti au vina? piskavim glasom je zapitao Papui.
Svi ostali su je dobili.

60
 Ne i burak. Vi ste muslimani. Pretpostavio sam... zbunjeno je rekao
Anala. Brzo se snaao. Pucnuo je nenim prstima naredivi jednom od
posluitelja da donese au.
Papui je iskapio au pre no to je sluga stigao da se udalji. Bez
oklevanja je ispruio ruku traei jo. Njegovi gojazni obrazi su se ubrzo
osuli raznobojnim peatima. Odustao je od upotrebe glomazne viljuke i,
kao Patan, poeo da jede prstima, zalivajui obilne zalogaje velikim
gutljajima vina. Jedan od posluitelja je stajao pored njega sa uvek
spremnim kondirom.
Papui se toliko cerekao da je jedva mogao da govori. Jedan kapak
mu se spustio. Fernando je stalno nastojao da zapodene razgovor na
teoloke teme, ali je Papui odbijao sve njegove pokuaje, najee
masnim alama.
Fernando je, na opte iznenaenje, skoio na noge. Vie ne mogu
okretati drugi obraz, povikao je. Glas mu je bio mnogo tanji od
evnuhovog. ak se i Papui uutao, zapljusnut talasima besa iz
Analinog siunog tela. Vie nee zbijati ale na moj raun, hidro, niti
na raun mog voljenog Isusa Hrista! Viljukom je bockao vazduh ispred
sebe, nagovetavajui svoje namere.
Tvog Isusa? Papui se s mukom oslonio na noge. Tvog? Neu
dopustiti da me vrea obian Indus! Naroito ne lani farang poput tebe!
Ja sam musliman, a ne neki hinduski nevernik! Za Isusa sam znao jo dok
si ti ljubio zadnjicu nekog gipsanog idola! Posle ovog verbalnog izliva,
evnuh je iskapio au i na najdostojanstveniji nain oteturao se napolje.
Posluitelji su zatvorili vrata za njim. Nedugo zatim, iz hodnika se ula
strana buka na koju niko nije reagovao.
Fernando je potegao maramicu iz rukava, obrisao elo i pritisnuo je
na usne pokuavajui da se pribere. Gest je bio toliko evropski da je
Heraldo gotovo prsnuo u smeh. Nezahvalni hidra! Fernando je
delikatnim potezom spremio maramicu nazad u rukav. Kao da on zna
neto o mom ljubljenom gospodaru Isusu Hristu.
Nije vas slagao, tiho mu se obratio Patan. Iako pije vino, on je
musliman. Vi sigurno znate da muslimani veoma cene Isusa. Jedan

61
pogled na okupljeno drutvo dao mu je na znanje da niko od njih nije
upoznat sa tim delom islamskog uenja.
Da li je to istina? pitao je Fernando Da Gamu.
Otkud ja znam senjor? Ovaj ovek je burak prinevske krvi. S
njegovih usana nikada nisam uo ni najmanju la. Patan se obratio
Fernandu. Zar vaa religija ne propoveda oprotaj, gospodine? Evo vam
anse da ponuditi oprost. Taj mukhuni... ili hidra kako ga vi zovete...
ivi ivotom dostojnim saaljenja. Jo kao dete je otrgnut iz kue, lien
majinske brige i nemilosrdno osakaen. Nema doma niti porodice.
Stalno ivi pored ena, koje dvori, isti i oblai. Smemo li biti toliko
iznenaeni njegovim veeranjim postupcima? ta on zna o ponaanju u
mukom drutvu? Upravo smo mi, mukarci, obavezni da se nad njim
saalimo i oprostimo mu.
Fernando je netremice posmatrao Patana. Verovatno je tragao za
propustom u njegovom rasuivanju, koji bi mu omoguio da pokae
superiorno poznavanje Hristovog uenja o ljubavi prema blinjem.
Nije ga naao. Konano je progovorio, dotiui elo rukama. U
pravu ste, gospodine. Nije bio spreman da primi ponuenu mu blagodet.
On je taj koji je najvie izgubio. Opratam mu. Seo je, i obed se
nastavio uobiajenim tokom.

***
Dok je Maja tragala za Da Gamom, Lusinda se presvukla u kunu
haljinu. Praktina Elena ju je spakovala povrh svih stvari u putnom
sanduku. Dugo joj je trebalo da, bez iije pomoi, skine haljinu i otkopa
korset. Jako je alila zbog odluke da Elenu ostavi kod kue.
Pomisao na incident u Goi oivela je seanje na Patanov blagi i
uznemirujui pogled; to seanje je hitro potisnula.
Posle Majinog povratka u sobu ule su sluge sa upaljenim sveama i
prekrivaem od belog platna kojeg su razmotali pored zida. Nedugo
zatim dola je i Silvija, niska zaobljena ena u portugalskoj haljini. Dugu
crnu kosu proaranu sedinama vezala je u punu. Imala je venani prsten,
ali je oko vrata nosila hindusku branu ogrlicu.

62
 Lusindu je odmah poastila prijateljskim ali nervoznim osmehom. Pre
no to je pozdravila goe, Silvija je lagano obila sobu, za trenutak
zastavi pored stola sa malim svetilitem. Lusinda je posmatrala Silvijine
prste na putu od usana do raspea pa nazad do srca. Nakon molitve se
naklonila svakoj goi i uz buno lepranje haljine sela kraj njih.
ast mi je i blagoslov to sam u prilici da ponudim gostoprimstvo
sestri Lusindi rekla je na nesigurnom portugalskom.
ast je i blagoslov biti va gost, sestro u Hristu odgovorila je
Lusinda. Nastavila je na hinduskom: Moramo biti paljive prema naoj
drubenici. Klimnula je u pravcu Maje.
Silvija je bila vidno iznenaena. Reagovala je sa dubokim
olakanjem. Suprug mi je rekao da govorite hinduski, ali sam mislila da
se ali. Lusinda nije mogla da zamisli brata Fernanda kako zbija ale sa
suprugom. Domaica se obratila Maji. Hrianka koja govori kao
civilizovana osoba. Zaista udesno.
Ona je mnogostruko udesna, odgovorila je Maja. Lusinda je
porumenela pod radoznalim enskim pogledima.
Silviju je muilo pitanje koje nije trpelo odlaganje. Obratila se Maji,
glasom punim iekivanja. Da li si zaista devadasi?
Maja je slegla ramenima. To to sam nekad bila sad pripada
prolosti.
Uvek e biti devadasi! Tvoje prisustvo je blagoslov za na dom.
Silvijino oblo lice je blistalo od potovanja. Maja je srameljivo skrenula
pogled. Nekad je, dakle, bila haremska plesaica. Pa ta?
Sluge su ubrzo donele veeru. Pred Silviju i Maju su stavili
porcelanske posude sa pirinem, povrem i indijskim jelima. Strpljivo su
ekale da Lusinda bude usluena.
Neko se potrudio da u njenu ast pripravi portugalsku hranu.
Posluena joj je izuzetno masna kaa od gustog kuvanog kupusa sa
velikim okruglim komadom mesa prenim na vatri dok nije pocrnelo.
Znam da ne voli slabo peenu hranu kakvu jedu mukarci, rekla je
Silvija.
Veoma ste ljubazni.

63
 Okupljeni su bez rei zurili u tanjir s jelom odvratnog izgleda. Da li
ti je potrebna viljuka, sestro? ljubazno je pitala Silvija.
Patim od loeg varenja, odgovorila je Lusinda. Pogledom je naloila
slugi da odnese tanjir. On je urno napustio prostoriju nosei iniju s
jelom to dalje od sebe.
Ostale dve ene nisu krile olakanje. Moda hoete neto pirina i
daija? Deluju blagotvorno na stomak. Na Silvijin znak jedan od slugu je
pohitao da donese novi tanjir. Bela zrna koja plivaju u beloj skrami
Lusindi su izgledala jako ukusno. Trudila se da masu jede prstima, na
hinduski nain. Nije dobila kaiku.
Kakvo su udno drutvo predstavljale: Maja i ona bile su sline dobi
i spoljanjosti, ali tako razliitog porekla. Ona i Silvija podseale su na
dva loe uparena draa za knjige. Priale su na hinduskom iako su
nosile portugalsku odeu. Silviji u toj odei nije bilo neudobno, ali je
bilo jasno da se ne osea lagodno. Nosila je portugalsku haljinu onako
kako bi je neko nosio na maskenbalu.
Nije bilo prie dok nisu ispraznile tanjire. Kad je nakon obeda
otpoeo razgovor, Silvija je uglavnom govorila s Majom. Iako se ova
trudila da u razgovor ukljui Lusindu, razgovor bi nekako uvek skrenuo u
pravcu hramova i idola, gurua i astrija. Neupuena Lusinda je uglavnom
sluala.
Nisi se uvek zvala Maja insistirala je Silvija.
Maja je odmahnula glavom. To ime sam dobila od hidre.
Obe ene su se u isti mah namrtile. Kako si se ranije zvala?
Maja je napravila grimasu kao neko ko oekuje dodir doktorovog
noa. Praba.
Silvija je uzdahnula i zatvorila oi, kao da joj se na jeziku topi
najfinija poslastica. Zna li tu re? pitala je Lusindu. Ona znai svetlo,
svetlo oko glave boanstva. To je jedno od imena boginje.
Koje boginje? pitala je Lusinda.
Silvija je delovala zbunjeno. Postoji samo jedna.
Maja je pomilovala Lusindu po rukama. Portugalka je pokuala da
sakrije iznenaenje. Toliko ljudi ju je dotaklo otkad je napustila Gou.

64
Boginja se pojavljuje u vie oblika. Sigurno si videla boginju Lakmi?
Lusinda je klimnula. Boginju obilja - ak i neki portugalski trgovci dre
njenog idola u malim svetilitima. Jedno od njenih imena je Praba.
Zvala sam se Uma. I to ime znai svetlost - svetlost spokojstva.
Silvija se nasmeila ophrvana prijatnim seanjem. Uzdahnula je obrativi
se Lusindi. Pretpostavljam da i tvoje ime neto znai?
Tako je, ne urei joj je odgovorila. I Lusinda znai svetlo.

***
Bilo im je neugodno kada je Papui uleteo u enske odaje. Uteturao je
odravajui ravnoteu punakim rukama kao da izvodi teku akrobatsku
taku. Niko nije znao ta da kae, ponajmanje Papui. Idem da
spavam, konano je procedio. Nakon te objave, izaao je napolje
sapliui se. Ubrzo su ule njegovo hrkanje. Iako je govorio piskavim,
enskim glasom, hrkao je i disao dubokim, starakim tonom.
Pretvara se da je musliman, progunala je Silvija. Isti su. Svi su
isti. Lusinda je s vremenom zapazila da Silvijin stil izraavanja podsea
na oev nain govora o novcu - priao bi satima o svemu i svaemu pre
no to bi naao hrabrosti da dotakne sutinu. Silvijino okolino
izraavanje primoralo je Lusindu na to da pretpostavi da i ona ima temu o
kojoj okleva da progovori.
Svee su bile na izmaku kada se Silvija najzad dotakla eljene teme.
Zato si to uinila? apatom je upitala Maju. Zato si postala devojka
za zabavu?
Zbog ega je to sad vano, tetkice? ta je bilo...
Ne obilazi odgovor. I suvie sam stara za to. Reci mi. Preko
Majinog lica je prela tama kakvu Lusinda dotad nije videla. Napolju se
uo cvrkut nonih ptica, lave pasa, zevanje slona u talskom dvoritu i
buno Papuievo hrkanje. Maja se borila za vazduh bezuspeno
pokuavajui da progovori. Kakvog sam izbora imala? konano je
prozborila.
Reci mi, dete moje, reci. Pogled na Silviju koja brino stee Majine
ruke podsetio je Lusindu na gotovo zaboravljen majin dodir.

65
 Zna, bila sam devadasi. Silvija je klimnula. ivela sam u hramu
Paravati u Orisi. Moja guru... Maja je zastala, ispustivi jedva ujni
uzdah. Silvija je pomilovala po ruci. Guru mi je rekla da u ii u ivin
hram. Rekla mi je da tamo mogu raditi seva sa ondanjim sadus i sidas.
Lusinda je znala da su sadus putujui monasi prosjaci. Svetom su
putovali gotovo nagi sa dugom prljavom kosom koja im je dopirala do
kolena. Nije znala ta su sidas i seva.
Zaudila se to Silvija vodi rauna o njenoj neobavetenosti. Seva
znai rad, rad za boga, apnula je Lusindi, milujui Maju po rukama.
Tamo mi je bilo dobro. Uenje je bilo teko, ali je rad opravdavao
taj napor. Ujutru bih igrala za boanstvo; uvee bih optila sa sadusima.
Lusinda je za manje od jedan dan potisnula iz uma injenicu da je
Maja kurva.
Pa naravno da je optila s njima, shvatila je Lusinda. Naravno. To je
bio njen posao. Majin eznutljiv i alobni ton naterao je Lusindu da
shvati da je ona mislila kako ini neto hvale vredno, a ne sramotno.
Govorila je o optenju s mukarcima kao to kaluerica pria o
skupljanju priloga.
Silvija je uzdahnula. Lusinda je oekivala da e je saaljevati ili
teiti. Umesto toga, rekla je: Bila si izuzetno privilegovana, keri. Zbog
ega si napustila takav ivot?
Dolo je do poplave. Hram je bio oteen. Nismo imali novca pa
sam ponudila...
Da li je to pravi razlog, keri?
Maja je poela da rida priguenim jecajima koji su prerasli u glasne
vapaje. Nagnula se napred tresui glavom i jecajui. Nestala je moja
guru. Odnela ju je voda. Lusinda nije mogla odoleti potrebi da potapa
Maju po leima.
Ko je bila tvoja guru? pitala je Silvija.
Gungama, rekla je Maja. Pominjanje imena je izazvalo novu plimu
jecaja. Gungama? proaptala je Silvija. Pobledela je a oi su joj se
rairile. Da li si je poznavala? pitala je Lusinda, dok je Maja
pokuavala da zaustavi pla.

66
 Naravno da je znam. Moj otac je bio jedan od njenih pokrovitelja.
Slavna je u itavom svetu. Silvija je bila okirana injenicom da
Lusinda za nju nije ula. Ali ona nije mrtva.
Maja se naglo uspravila. Suze su joj naglo presuile. Tetkice, ona se
udavila pre osam meseci.
Ne bih rekla, insistirala je Silvija. Prolog meseca je prenoila pod
ovim krovom.

***
Heraldo je posmatrao Fernanda preko ae porta. I dalje je bio zbunjen.
Domainovo lice bilo je tako nedvosmisleno indusko - tamne, izraajne
crte, beli, savreni zubi - kakvo ne biste oekivali iznad ipkastog
okovratnika i portugalskog kaputa iskienog zlatnim vezom. Iznenadio bi
se kad god bi ga pogledao.
Razgovarali su o predstojeem putovanju kroz Sansagarski prolaz.
Patan nije krio zabrinutost o kojoj je sigurno ve raspravljao sa Da
Gamom. Zar nam nije potrebno vie naoruanih ljudi, gospodine? Zar
nam ne preti opasnost? pitao je Fernanda.
Fernando je pogledao faranga pre no to mu je odgovorio. ta kae
senjor Da Gama?
Ja kaem, do avola sa straarima. Oni samo privlae panju.
Nikada ih nema dovoljno, naroito ako banditi imaju ozbiljne namere.
Polovina unajmljenih su ionako pijuni. Da Gama je otpio dobar gutljaj
porta, dok je Patan odmahivao glavom.
I pored toga valja neto preduzeti. Moramo planirati ako elimo da
izbegnemo nevolje, rekao je Fernando.
Moj prijatelj planira da banditima ponudi mito, rekao je Patan
zabrinuto posmatrajui Fernanda.
U ovo doba godine, na prelazima je aktivan samo jedan klan
oprezno je izgovorio Fernando. Njegov plan ima dobrih izgleda za
uspeh.
Misli na klan Tri take, umeao se Da Gama. Oni podjednako
cene mito i novac od pljake. Plaanje mita je najbolji nain za

67
izbegavanje te poasti. Baki, mito, iznuda, zovi ga kako ti drago.
Platiemo teka srca, ali nas nee dirati. Zato da ne? Klju uspeha je
bezbednost tereta. Patan je blago klimnuo iako nije izgledao ubeeno.
Put je prilino bezbedan, izuzev samog prolaza, sloio se Fernando.
Ali kako e ih nai, mislim na klan Tri take? Ako im ne platite
unapred - plan je propao?
Da Gama se zavalio u koni naslon velike drvene stolice. Ne
sumnjam u to da e nas pronai.
Da sam ja za to odgovoran... promrmljao je Patan.
Ali nisi, odgovorio je Da Gama. Tvoja odgovornost poinje po
prispeu u Bidapur. Do tad nam samo pravi drutvo, pa pokuaj da se
malo opusti. Nagnuo se ka Fernandu. Samo je jedan stvor gori od
pregovaraa - to je burak, rekao je, namignuvi domainu.
Zar nije neobino da pregovara i burak putuju zajedno? pitao je
Fernando.
To je veoma neobino odgovorila su obojica u glas.
Umeao se Heraldo. Ve neko vreme se pitam - ta je pregovara?
ta on zapravo radi? Bilo me je sramota da pitam. Da Gama se slatko
nasmejao. Moja stidljivost je nadaleko poznata, gospodine! protestovao
je Heraldo.
Patan je podigao ruku kao mula koja se sprema da odri propoved.
Kada su prispeli na ove obale, faranzi nisu poznavali nae obiaje,
gospodine. Nisu razlikovali ozbiljno dato obeanje od ljubaznog
odgovora bez poslovne teine. Ovo neznanje je prouzrokovalo dosta
muka kako Portugalcima tako i ovdanjem ivlju.
Patan je nastavio. Portugalci su, s vremenom, pronali reenje: kada
bi dolo vreme za izvrenje dogovorenog, poslali bi nekog sa zadatkom
da obezbedi da sve tee kako treba. Ili, preciznije, po portugalskom
tumaenju dogovorenog. Isprva, pregovarai su bili obini nasilnici.
Koristili su samo pretnje ili nasilje ako bi ove omanule. Ali to je bilo
davno, zar ne, Deoga?
Da Gama je potvrdio klimanjem glave. Nasilje je moglo reiti
ogranien broj problema, takode je proizvodilo nove. Pregovarai su to

68
brzo shvatili, pa su se prilagodili okolnostima. Razvili smo suptilni
prilaz.
Na primer? pitao je Heraldo.
Kompromis. Nudili smo drugaije uslove. Molili smo. Preklinjali.
Ako bi i ovo omanulo, koristili smo druge poluge uticaja. Pregovarai
prouavaju osobe s kojima posluju. Svako ima neku slabost; svako se
neeg plai... javne kritike... siromatva... razotkrivanja tajni. Neki to
zovu zastraivanjem, ali pregovarai to smatraju ubedivanjem, jednako
korisnim kao i prolivanje krvi. U dananje vreme retko dolazim u
situaciju da nekom prislonim cev kubure uz glavu i zategnem oroz.
Heraldo se namrtio, razmiljajui o implikacijama Da Gaminih rei.
Podigao je obrve. I ti roae, kladio bih se, nosi sopstveni krst.
Trpezarijom je zavladala tiina. Konano se oglasio Fernando: To ne
moe biti sreno zanimanje, brate. Nije lako uskladiti ga s Hristovim
uenjem.
Nije, rekao je Da Gama. Pregovara nije nita bolji od kurve. Sem
to one bolje zarauju. Stalno sam na putu. Slabo spavam. Postoji...
Ponovo je uzdahnuo, ...i element straha. Veina pregovaraa ne ostaje
dugo u ovom poslu. Veina odustaje. Ostali ginu.
Ali ne i vi, gospodine, zauo se zabrinuti Heraldov glas.
Va ujak je najbolji portugalski pregovara, objasnio je Patan.
Najstariji sam, to je sigurno, dodao je Da Gama.
Samo najbolji moe tako dugo opstati, rekao je Patan. Buraci
smatraju Deogu ivom legendom.
Ko su, za ime boje, buraci?
Da Gama je zareao. Buraci su bidapurski pregovarai. Od njih su
Portugalci i dobili prokletu ideju.
Patan je slegnuo ramenima. Izuzev to mi buraci nismo tako suptilni.
Drimo se starih naina. Krv je uvek najubedljivija.
Razgovor je umukao i dugo nije ponovo poinjao. Da Gama i Patan
su postali epicentar napete panje.
Tiinu je prekinuo Da Gama. Bilo kako bilo, nema se zbog ega
brinuti, Aldo.

69
 Pregovarai su vrsta u izumiranju. Holanani preuzimaju prevlast, oni
i pogani Englezi. Veina Portugalaca je ve odjedrila.
Fernando nije mogao skriti iznenaenje. Portugalci odlaze? To ne
moe biti. ta e se dogoditi s mojim ugovorima?
Da Gama je zatresao glavom. Zvuite mi kao neko kome su
potrebne burakove usluge. Spustio je ruerdu na Fernandovo ptije
koleno. Sluaj, brate, ne sekiraj se. Uvek e biti trgovine. Ostaju ti
Holanani.
Ali zar oni ne govore drugaijim jezikom?
Nemakim, rekao bih, javio se Heraldo.
Nemakim! Fernando je otpio dobar gutljaj porta. Jesu li bar
hriani?
Naravno odgovorio je Heraldo. Samo drugaije vrste. Fernando
se buno zagrcnuo.
Ima razliitih vrsta hriana? Ostatak veeri protekao je u loem
raspoloenju.

***
Lusindi je trebalo dosta da dokui uzrok itavog zameateljstva. Maja je
dozvolila sebi da postane robinja samo zato to je ostala bez nade.
Mislila je da je njena uiteljica, njena guru, mrtva.
Silvijine novosti su, kako se ini, sve promenile.
Ako si kurva, pomislila je Lusinda, zar nije svejedno s kim se
kurva? Ali Maji i Silviji je ta razlika bila izuzetno bitna. Priale su o
optenju sa velikim vezirom Bidapura - ovekom na visokom poloaju -
kao o optenju s psom.
Pobegni, proaptala je Silvija. Jo veeras!
Majine oi su za trenutak blesnule. Ne, konano je rekla, poli bi
za mnom. Deoga. Burak. Hidra. Suvie ljudi je zainteresovano. Ne bi
odustali.
Sedeli su u tiini. Razmilja li o samoubistvu? konano je
proaptala Silvija.
Kako? odgovorila je Maja. Lusinda je zastenjala.

70
 Maja nije obraala panju. Kako? ponovo je pitala. Silvija je
posmatrala titrave none seni. No? Lusinda to vie nije mogla da trpi.
Ne! Ne!
Tiina, naredila joj je Silvija. Ti si kriva!
Ja?
Maja je spustila ruke na njihova ramena. Zato se prepirete? Ovo je
boja ili moja krivica. Nije njena, niti bilo ija druga.
Silvija se trgla zbog Majinih rei, zatim se okrenula Lusindi, pognute
glave. U ime Isusovog milosra, oprosti mi, sestro.
To nije vredno pomena. Naravno. Lusinda je mrzela treperavi ton
svog glasa, ali je svejedno nastavila. Ali, zbog ega bi se ubila? Zato
ne bi pobegla?
Silvija je podigla glavu kao da je iznenaena Lusindinim
svrstavanjem na Majinu stranu.
Maja je slegla ramenima. Rekla sam da je to nemogue.
Moda je veeras nemogue. Nemogue je odavde. Ali ne i
zauvek.
Silvija je razmiljala. U pravu je, sestro. Bogovi e ti jednog dana
pruiti ansu. Mora biti spremna! Ima li no? Moda e ti zatrebati.
Doneu ti jedan, lak za skrivanje.
Ne, estoko se usprotivila Maja.
No je suvie upadljiv, sloila se Lusinda. Potrebno ti je neto
suptilnije. Oi su joj zasijale. Otrov. Maja se uspravila u stolici.
U redu, uzdahnula je Silvija, najednom veoma zainteresovana. Gde
e nai otrov?
Ja ga nosim sa sobom rekla je Lusinda. Rekla im je za arsenik.
Donesi ga! Donesi! naredila je Silvija.
Ima vremena za to, sestro, rekla je Maja. Vidi koliko je pospana.
Idi u postelju, sestro. Pokazae mi ga kasnije. Lusinda se zahvalno
prebacila preko ruba postelje utonuvi u meko perje. One su nastavile
razgovor. vrsto je zaspala uprkos priguenom apatu. Ipak, nije uspela
da pobegne od Papuievog hrkanja. Svu no je sanjala kako je gone
medvedi.

71
 ***
Lusinda je, nakon to se probudila, kroz prozor posmatrala ruiasto
buenje dana. Maja i Silvija su stajale ispred stola sa relikvijama,
apui religiozni napev. Priekala je da zavre s molitvom pre no to je
rekla: Dobro jutro.
Jesi li lepo spavala? pitala je Maja. Oi su joj bile sjajnije no
inae. Izgledala je iznenaujue svee iako u drugom krevetu niko nije
spavao. Lusinda se pitala da li je ostala budna itavu no ili je spavala
na podu.
Lepo sam spavala, hvala vam.
Kroz visoki prozor se ulo piskavo stenjanje praeno krkljajuim
kaljem i alobnim jecanjem. Papui, dosetila se Maja, vidno
uivajui u evnuhovim mukama. Ve itav sat ne izlazi iz nunika.
Ko e nam pomoi oko oblaenja? Lusinda se zabrinula zbog
proputene prilike da izrazi brigu za Papuievo zdravlje, ali se inilo
kako druge dve ene na to ne obraaju panju.
Ne bih mu dopustila da me dodirne, pa to nije neki gubitak, rekla je
Maja. Njen odgovor je zaudio Lusindu.
to se tie faranke odee - ao mi je, sestro, ali ti hidra tu ne moe
pomoi, rekla je Silvija. Nemaju oni petlje za to.
Moda... zamuckivala je Lusinda, najedanput veoma bespomona,
moda mi moe poslati svoju slukinju kada ti vie ne bude potrebna?
Silvija se namrtila. Sama se oblaim. To nije teko. Umekala je
nastup posmatrajui zabrinutu Lusindu. Vidim... misli da to ne moe
sama. Ali samo zato to nisi pokuala!
Probaj, pomoi u ti.
Lusinda je skoila s postelje spremna da je zagrli. Hvala ti, hvala ti.
Dorukovali su neku vrstu palainki, sa lukom i zainima. Bile su
neoekivano ukusne. Lusinda je zalila hranu aom punomasnog mleka
od vodenog bufala. Kad bi me Elena mogla videti, pomislila je.
Oblaenje se izrodilo u katastrofu. Silvija se trudila najbolje to je
mogla, ali nije nosila korset, kao to nije nauila pravilan naklon. Njih
dve su jedva uspele da sveu pantljike na korsetu. Bio je mlitav, i naile

72
su na mnogo vorova koje nisu mogle da odveu. Nakon borbe sa
Lusindinom haljinom, Silvija je odmerila gou sa osmehom zbog dobro
obavljenog posla. Sad emo da ti sredimo kosu, rekla je Silvija. O,
dragi boe, pomislila je Lusinda.

***
Pre polaska su se zbila dva neoekivana dogaaja. Nakon to su se
oprostile, devojke su se uspele srebrnim merdevinama do kuice na
slonovim leima. Papuia nigde nije bilo.
Dok joj je pomagao da se uspne u kuicu, mahut je poastio Lusindu
irokim osmehom otkrivajui usamljeni zub. Da li ste videli makhunija?
Znate li gde je? pitao je. Lusinda je odmahnula glavom. inilo se kako
Maju, ve udobno zavaljenu meu jastuke, to pitanje ne interesuje.
Jahai su bili u sedlima, sve je bilo spremno za polazak. Brat
Fernando i Silvija stajali su spremni da im upute poslednje pozdrave.
Lusinda je ve poela da se pita da li e ostaviti Papuia za sobom kada
se on odnekud pojavio. Hodao je nesigurnim, opreznim korakom, kao
devojka koja se ui pravilnom hodu nosei krag na glavi. Dvorino
stepenite zadavalo mu je naroite muke. Trzao se na svakom stepeniku.
Nije gledao ni desno ni levo. Proao je pored Fernanda i njegove ene
bez zaustavljanja.
Veoma se zaudila kada je Papui lagano promenio pravac kretanja
uputivi se, spiralnom putanjom, ka bratu Fernandu. Sa usiljenim, bolnim
dostojanstvom kleknuo je na kolena, oslonivi se na sve etiri. Lusinda je
pomislila da hoe da povrati. Umesto toga, prostro se napred zarivi lice
u prainu. Sramno sam se poneo, gospodine, odjeknuo je Papuiev
visoki glas, muklo ali dovoljno snano da ga svi uju. Bili ste veoma
ljubazni prema meni a ja sam vam uzvratio uvredljivim ponaanjem.
Molim za oprotaj.
Fernando se, okiran ovim prizorom, borio da ouva dostojanstven
stav. Ustani, ustani! epao je evnuha za ruku, pokuavajui da ga
uspravi, ali bezuspeno.
Neu se pomai dok mi ne oprostite; samo tad u ustati! zajecao je

73
Papui. Dobri boe, pa on plae, pomislila je Lusinda.
Da, da, opratam ti! rekao je Fernando. Sad ustani! Ustaj! Potom
je odskoio unazad. Lusinda se pitala da li je Papui hteo da mu poljubi
noge.
Maja je posmatrala jutarnje oblake, ignoriui scenu.
Papui se uspravio, otirui prainu s odee. Izgledalo je da se
sprema na novo padanje niice, ali ga je Fernando terao u pravcu slona.
Evnuh je odstupao uz bezbroj dubokih naklona.
Vrlo dobro gospodine apnuo je mahut dok se Papui uspinjao u
kuicu.
Majstore, danas teraj slona polako. Sruio se na gomilu jastuka.
Drugi neoekivani dogaaj zbio se nakon otvaranja dvorinih vrata.
Pred njima je stajao vuk.
Lusinda je u prvi mah pomislila da je to jedan od Fernandovih velikih
pasa, ali kad je ivotinja teturajui se ula na vrata, iroko razgoraenih
oiju i sa belom penom na eljustima, shvatila je da posmatra bolesnog
vuka.
Jedan od Patanovih ljudi pogodio ga je strelom u stomak. ivotinja je,
umesto da crkne, pojurila dvoritem u slepom besu. Konji su se
propinjali dok ih je vuk napadao kljocajui eljustima punim ukastih
zuba.
Maja se pribila uz Lusindu. Ovde smo bezbedni, rekao im je mahut.
Moj prijatelj se nieg ne boji. Vuk ga ne moe povrediti. Ipak je ekao
slona iza uiju apui mu umirujue rei.
Konji su poigravali i ritali se nastojei da kopitama pogode bolesnu
ivotinju. Kako se jahai dre u sedlu? ta ako padnu? proaptala je
Maja.
Fernando je uvukao Silviju u kuu.
Posle nekoliko minuta dugih kao venost, iscrpljeni vuk se sruio na
tle. Jahai su mu prili, nianei ga strelama, trzajui se unazad kad god
bi se vuk zgrio. Da Gama je uperio kubure na ivotinju, ali se iz nekog
razloga predomislio.
Patan je sjahao i izvadio kuburu iz torbe na Da Gaminom sedlu.

74
Mirno je priao drhtavoj ivotinji. Potegao je oroz. Vuja glava je
eksplodirala, telo mu se po poslednji put trznulo i umirilo.
Naredio je dvojici svojih ljudi da odnesu crkotinu u umu van granica
Fernandovog poseda.
Kuna vrata su se otvorila, ali domain nije izaao napolje. Kroz
pukotinu je proturio malenu aku i mahnuo maramicom za oprotaj.
Papui je ve buno hrkao.

75
DRUGI DEO

Banditi

76
U skoro se kuica ponovo ljuljala drumom. Maja je zauzela
uobiajeni stav, sa knjigom od palminog lia na krilu; Papui je
hrkao u fetusnom poloaju, ljuljajui se kao lopta u jastucima; Lusinda je
posmatrala kako dom Alanijevih nestaje iza drvoreda. Uskoro nije mogla
videti nita sem drvea, mnogo drvea. Navukla je zavese i namestila se
na najudobniji nain.
Mogla je samo da sedi. Zaalila je to nije ponela neto za ivenje,
bilo ta. Pogledala je Maju, pitajui se da li da zapodene razgovor o
arseniku, ali je prostitutka tako zaneseno itala da je odustala od te
namere.
Neko je u uglu kuice ostavio iniju svee obranog, nepoznatog voa.
Izabrala je jedan plod koji je izgledom podseao na zaeerenu jabuku.
Noktom je otvorila kao papir tanku kou i ugledala braonkastu sr. Nije
joj se dopao pa ga je odbacila i ne okusivi ga. Osvrnula se oko sebe
opazivi kako je Maja zainteresovano posmatra.
Mora li tako da zuri u mene? rekla je Lusinda. Razmiljala sam,
rekla je Maja. Jue smo govorile o ropskom ivotu. Lusinda se stresla
od jeze seajui se tog razgovora. Hajde da priamo o neemu drugom,
rekla je Lusinda. Nastoj da mi na trenutak ugodi.
Lusinda je zatvorila oi, spremna na sledeu uvredu. Maji kao da je
bilo neprijatno da progovori. Kad je to uinila, glas joj se inio dalekim i
tunim. Bila sam neodmerena, povredila sam te pod izgovorom da
priam istinu. Moda sam pametno priala, ali nisam bila promiljena,
istina ne povreuje. Lusindino lice se smekalo nakon ovog
neoekivanog izliva.
Doskora sam plesala za bogove; sada sam robinja. Misli su mi

77
zategnute kao vlano ue. Um mi je tako zbrkan da mi nita ne pada na
pamet.
Lusinda se umirila prouavajui Majino odsutno lice. Konano se
oglasila. Razumem te.
Da li? Moda i razume. Mislila sam da imam veu sposobnost
samokontrole od veine drugih.
Opratam ti odgovorila je Lusinda.
Maja je klimnula glavom. Podigla je pogled sa superiornim izrazom
na licu. Hriani vole da prataju. Tome vas ui va bog, zar ne?
Pratanje je blagoslov. Zar Hindusi ne prataju?
Mi se, naravno, izvinjavamo, i prihvatamo izvinjenja, rekla je Maja.
Moda kod hriana to nije isto. Gita nas ui da se samo stavljanjem
svih naih dela, dobrih i loih, pred noge boanstva moemo nadati
okonanju beskrajnog ciklusa bola koji oseamo i nanosimo. Lusinda
nije znala ta bi joj odgovorila. Ne, jasno mi je, nije isto, konano je
rekla Maja. Vratila se knjizi ne progovorivi ni re.
Lusinda je smislila nekoliko odgovora, ali su svi bili na
portugalskom. Oigledno je da kurva nije marila za panju i ljubazni
razgovor. Oseala je enju za Papuievim brbljarijama, ma koliko
neobine one mogle biti. Evnuh se, upravo u tom trenutku, protegnuo
ispustivi glasan prde.
Maja je prevrnula oima i irom raskrilila zavese. Kako tipino za
hidru!
ta on tu moe! otro je progovorila Lusinda shvatajui da je jo
ljuta zbog Majinog nedovoljno ubedljivog izvinjenja.
Kako to? Maja je bila spremna za kavgu.
ta moe kad je evnuh.
Salo sa Papuievih obraza rasulo se po jastuku. Izgledao je runo i
deformisano. Disao je na usta kao dete. Sa usana mu je curio sjajni trag
pljuvake. Maja je odmahnula glavom. Pa, pretpostavljam da ne moe
dati ostavku na taj poloaj, zar ne? Namrtila se i nalegla na dueke.
Kako drska ena, pomislila je Lusinda. Ignorie me satima i onda
oekuje da sve ostavim i razgovaram s njom kad se njoj prohte.

78
Raskrilila je zavese.
Nebo je bilo jasnoplavo, a sjajno sunce bacalo je sa visokog
nebeskog poloaja tamne, otre senke. U daljini su plovili crni monsunski
oblaci; negde su monsunske kie i dalje padale, ali se ovde sezona
zavravala. Put je bio uklesan u ogromnu, planinsku padinu. Brdo se sa
leve strane sputalo ka irokoj renoj dolini. Videla je odsjaj sunca na
vodenoj povrini. Svuda se prostiralo nepregledno more zelenila u hiljadu
nijansi.
alobni jecaj je prekinuo romansu s prirodom. Lusinda se okrenula na
vreme da vidi Papuia kako se uspravlja. Nespretno je pokuavao da
namesti turban. Jako sam edan progovorio je ne obraajui se nikome
posebno.
Bokal s vodom bio je pored Maje, ali ona se nije pomakla. Konano
mu je Lusinda dala olju vode koju je iskapio u jednom gutljaju. Obratio
se Lusindi proputajui da joj se zahvali. Zar ne osea kako se kuica
drugaije njie? rekao je. Slon se napree na svakom koraku.
Nita nisam primetila.
Ma sigurno, ivahno je odgovorio. Idemo uzbrdo ve gotovo itav
sat.
Mislila sam da spava, rekla je Maja ne diui glavu.
Papui je ignorisao. Sedeo je sa zatvorenim oima, trljajui
slepoonice. Nije trebalo da pijem, nikako. O, ba sam ispao budala.
Veoma si me impresionirao, Papuiu. Evnuh je podigao glavu i
osmotrio Lusindu. Potrebno je dosta hrabrosti za onakvo izvinjenje. Bila
sam dirnuta.
A, to, rekao je Papui. Zar misli da bih se ikada izvinuo nekom
kao to je on. Nije ni hrianin ni Hindus! On je istinski hidra! Ja da se
njemu izvinim? On treba meni da se izvini!
Ali lepo sam te ula! protestovala je Lusinda.
Uinio sam to na predlog kapetana Patana. Rekao je da moje
ponaanje nanosi velike tete Deoginom ugledu. Zbog toga sam priredio
predstavu. Da li ti se dopala? Odabrao je komad voa - jedan od onih
braonkastih plodova koji Lusinda nije htela da proba, - napravio rupu na

79
kori i buno isisao njegov sadraj. Poeo je da se oporavlja, to je
znailo da je eljan konverzacije. Bio je dobar u tome. Lusinda je,
askajui s njim, za tren zaboravila na nervozu.
Bilo joj je jasno da navodi razgovor u odreenom pravcu. Bio je
uporan i suptilan. Postavio je nekoliko zaobilaznih pitanja o Lusindinoj
odei; o njenim cipelama i brokatnoj svili; o ipci na rubu kaputa.
Lusinda je razumela o emu se radi. Zanima te moj korset, zar ne?
Retko mi se ukazuje prilika da o tome razgovaram, crvenei je
odvratio Papui.
Nemoj se zato stideti. Znala je da je korset predmet koji je izuzetno
zanimao lokalni ivalj. Ipak, oekivala je da se za njega zainteresuje
Maja a ne neki mukarac.
Lusinda je opisala taj odevni predmet do najsitnijeg detalja, na veliko
Papuievo oduevljenje. Platnenu cev sa naivenim kanalima po itavoj
duini. Neki imaju stalno uivene steznike, ali kod ovog koji ja nosim,
oni se mogu vaditi. Jutros smo Silvija i ja povadili polovinu zato to
nismo uspele da ga sveemo kao moja slukinja, Elena.
Da li su zaista napravljeni od kosti? pitao je Papui.
Od kostiju orijake ribe koja ivi u moru nedaleko od mojih rodnih
obala.
Ja sam kolovan ovek. Znam za kitove, rekao je Papui, pomalo
uvreeno.
Ne sumnjam u to, senjor, ali se nisam mogla setiti odgovarajue rei
na hinduskom. Lusindi je prijalo da vidi zbunjenog Papuia. Neke
dame iz Goe koriste svinuto drvo za metle zato to je elastinije i
jeftinije, ali Elena insistira na kitovoj kosti.
Zar vas ne boli kad diete? pitao je Papui.
Stee vas veoma vrsto... Papui je imao jo toga da pita, ali ga je
nadvladao stid. Lusinda je podigla ruke da bi pokazala ravan stomak i
uzak struk, dodatno istaknut debljinom haljine.
A vai mukarci? Da li je to oblik za kojim ude? pitao je Papui.
Pretpostavljam da je tako. Sumnjam da ih je ikad iko pitao.
Papui je zatvorio oi, kao da pokuava da zamisli odeu koju je

80
Lusinda opisala. Morate mi dozvoliti da vas jednom razodenem,
madam, najzad je rekao.
Posle ovog komentara, naglo je prekinula razgovor. Navikla je da o
Papuiu razmilja kao o mukarcu - pomalo udnom mukarcu
zasigurno, osavom i loptastom, sa deakim glasom. Shvatila je da
Papui ne misli isto o sebi. Pitala se kako to da ranije nije uspela da
shvati u kolikoj meri se ponaa kao ena. To je bilo tako vidljivo: u
razglabanju o zavesama i jastucima, u neprestanoj kuknjavi u kojoj je
uvek bio jadna, bespomona rtva, u elji za razgovorom ili tanije
traarenjem. Sada je traio od nje dozvolu da je razodene - koji mukarac
bi to uinio?

***
Karavan se nedugo zatim zaustavio da bi se muslimani pomolili. Papui
je od silaska iz kuice napravio predstavu, traei da se donesu
merdevine iako mu je mahut rekao da moe naloiti slonu da se spusti.
Gledao sam kako to izvodite, gospodine. To je za mahute i decu, ne i za
mukhunija prvog reda.
Spustio se niz merdevine glasno stenjui, nakon ega se i mahut
pridruio molitvi. Maja je prila Lusindi. Sada je raspoloena za
razgovor, s gorinom je pomislila Lusinda, pa pretpostavljam da je
moram sluati.
Maja je pogledala ka skupini ljudi okrenutih ka zapadu i Meki.
Obratila se Lusindi.
elela sam nasamo da razgovaram s tobom dok moj uvar nije
prisutan.
Lusinda je zbunjeno zatreptala. Tvoj sluga, hoe rei? Mislila sam
da si njegova gospodarica.
Gospodarica tog monstruma? On je moj tamniar, nita drugo. Hou
da te upozorim.
Nemoj mu verovati. Zao je i podmukao. Posluaj me: nemoj mu
verovati.
Lusinda se zbunjeno namrtila. Ali on je tako budalast... tako

81
spreman da ugodi.
To je samo privid. Mora se zapitati - kome eli da ugodi?
Uveravam te, to nisam ja, a ponajmanje ti.
Lusinda je nesigurno zatreptala. Ali nazvati ga monstrumom...
Bia njegove vrste vie nisu ljudi. ula si kako se prema njima
ponaaju Hindusi... Sa telima su im slomili duu. Vie se ne ponaaju
kao mukarci.
Lusinda je odmahnula glavom. Preotro ih osuuje.
Doskora sam u glavi gajila samo najlepe misli. Odnedavno sam
ostala bez tog luksuza. Prila joj je blie bojaljivo se osvrui oko
sebe. Zna li za Bratstvo?
Pa, neto sam ula, nesigurno je odgovorila Lusinda.
Sve to si ula je tano, i jo mnogo vie od toga. uvaj se.
ukanje zavesa i stenjanje nagovestilo je Papuiev povratak.
Izmenjujete tajne? pitao je evnuh nakon to je povratio dah.
Pre no to je bilo koja od devojaka stigla da odgovori meu
zavesama se pojavilo Heraldovo lice. Kako je mojim dragim damama?
Odmerio je Maju znalakim pogledom punim odobravanja.
Heraldo, pouri, zauo se Da Gamin glas na portugalskom. Posle
dugih asova razgovora na hinduskom, zvuk maternjeg jezika odjeknuo je
poput muzike u Lusindinim uima.
Putovao bih neko vreme ovde, s mojom roakom, ako vam to ne
smeta, kapetane, nehajno je odvratio Heraldo, namignuvi Lusindi.
U redu rekao je Da Gama, ostani gore dok ne stignemo do
darmsale. Ja u voditi tvog konja. uli su kako se Da Gama udaljava
prigueno psujui, kao i zvuk sklanjanja srebrnih merdevina.

***
Prijatno je ovako putovati, rekao je Heraldo na besprekornom
hinduskom.
Kako to da ste oboje tako dobro nauili na jezik? pitao je Papui
dok su ostali utali. Mislim da ga moja roaka govori mnogo bolje od
mene rekao je Heraldo. Lusinda se pretvarala da krije lice pa su se svi

82
nasmejali. Oeva druga ena, moja maeha, bila je hindu hrianka. Bila
je predivna, ali nije znala ni re portugalskog, pa je moj otac govorio
hinduski. Bio sam mlai i mnogo slai; nauio sam hinduski cupkajui na
njenim, izuzetno privlanim kolenima. Naravno, ostatak oevog ivota
proveo sam u ulozi prevodioca. Prevodio sam sve svae ak i ljubavne
razgovore.
Tvoja maeha je jo iva? ljubazno je upitao Papui. Heraldo je
slegnuo ramenima kao da je pitanje besmisleno. Pa, ta je s vama,
madam? evnuh je pitao Lusindu, hitro menjajui temu.
Karavan je krenuo pa se kuica nenadano trznula. Svi sem Heralda
bili su primorani da se uhvate za neto, nenavikli na slonov njiui hod.
On je dosta vremena proveo na moru, pa je sedeo uspravno, smejui se
nevoljama saputnika.
Majka mi je rano umrla, rekla je Lusinda. Otac je uvek
unajmljivao hindu guvernante. Ulagivala sam se govorei njihov jezik.
Kao to moete videti, to znanje mi je danas veoma korisno.
Nije lako nama siroiima, ganuto je prokomentarisao Papui.
Pa, znaju li svi gde smo se zaputili? zapitao je Heraldo umilnim
glasom.
Za Bidapur! odgovorio je Papui kao spremno ae.
Heraldo se nasmejao. Lusinda je opazila kao kriom odmerava Maju.
Mislio sam na dananju deonicu... Ili smo na istok, preko obalske
ravnice. Stigli smo na nekoliko kilometara od velikog planinskog lanca
zvanog Zapadni Gat. Jue ste mogli videti udaljene planine.
Da li te planine lie na stepenice, gospodine? pitao je Papui - re
gat znaila je i stepenice.
Kada bi planine bile nalik stepenicama, nae bi putovanje bilo
mnogo lake. Bidapur lei nasred iroke zaravni - tamo je mnogo toplije
nego u ovom delu Hindustana. Da bismo stigli do grada, moramo se
popeti uz Gat. Ali to nisu stepenice; put je strm i opasan. Deoga je rekao
da emo veeras prespavati u darmali. Sutra emo prei preko prelaza.
Papui je gadljivo skupio usne. Darmala. Oglasio se tonom punim
razoarenja.

83
 Zato ga zove Deoga? apnula je Lusinda na portugalskom.
Tako ga zovu Indusi; ne znam zato. To sam saznao priajui s
njima. Heraldovi zubi su blesnuli ispod uredno podrezanih brkova. Ovo
je prvi put danas da sam neto rekao na portugalskom.
Da. Lusinda je uzdahnula oseajui kako joj poputa napetost u
ramenima. Jako je zamorno neprestano priati na hinduskom.
Zadovoljstvo je govoriti s tobom.
I meni, Lusi, rekao je Heraldo. Oi su mu svrdlale kroz nju.
Skrenula je pogled, pitajui se da li je pocrvenela.
O emu razgovarate? pitao je Papui na hinduskom.

***
Karavan je stigao do darmale u kasno popodne. Darmale su za razliku
od krmi opremale vlasti da bi besplatno sluile putnicima. Bidapurske
darmale bile su poznate po jednostavnosti, ali su trgovci s tovarima vie
voleli da odsednu u njima nego u krmama zbog vee bezbednosti. Nou
su se vrata zakljuavala, a otvarala su se u rano jutro tek kada bi svi
gosti proverili da li su im stvari na broju. Ako bi se kod nekog nale tue
stvari, ekalo ga je hapenje ili bi bio usmren na licu mesta.
Da Gama i Patan su se pobrinuli za karavan: konji su bili u talama,
ene sigurno smetene u oskudno opremljenim gostinskim kuama, hrana
pripravljena i veera posluena.
Upravnik darmale je hteo da zatvori vratnice kada su naila dva,
dobro naoruana jahaa. Posle kraeg razgovora i malo bakia, upravnik
je pozvao Patana. Ponesi kesu, Deoga, rekao je Patan pa su zajedno
prili jahaima.
Burak se drao po strani, pustivi Da Gamu da pregovara. Posmatrao
je lica jahaa, njihovo prstenje i naunice, bogato ukraene pastuve i
sjajno oruje. Kako da budem siguran u to da mi garantujete siguran
prolaz?
Glavni pregovara bio je bandit sa tamnim oiljkom preko
spljotenog nosa. Ruka mu je poivala na drci bodea ukraenog
smaragdima. Klan Tri take je nadaleko uven po asnosti. Od vas

84
traimo samo mali znak panje. Mislite li da nemamo asti?
Trebalo im je etvrt sata da odrede preciznu veliinu malog znaka
panje.
Trai dokaz, apnuo je Patan kada je cena ugovorena. Jahai su se
zgledali, zatim je onaj sa izguljenim nosom povukao rukav pokazavi Da
Gami tri crne take istetovirane na podlaktici.
ta misli? pitao je Da Gama Patana, koji je samo slegnuo
ramenima. Da Gama je konano izbrojao gomilu zlatnih rijala.
elimo vam srean put, rekao mu je jaha, sputajui rukav.
Neete nas pratiti?
Liimo li vam na straare? zareao je jaha. Biete bezbedni.
Paziemo na vas.
Biemo nevidljivi, dodao je njegov sadrug. Jahai su okrenuli konje
i odjahali, bez naklona i bez ijedne rei pozdrava.
Da li ti je sad jasno zato sam insistirao na sopstvenim ljudima,
Deoga?
Da Gama je nemono gledao Patana. Hoe li da ti kaem zato
nismo unajmili jo straara? Dasana nije mogao da ih plati. Dao mi je
toliko novca da sam jedva imao za mito. Da se nisam vodio roakim
obavezama, nikad ne bih prihvatio ovaj posao. Udaljio se ostavljajui za
sobom zapanjenog Patana.
Konano se pojavio upravnik darmale mahnuvi obojici da uu pre
no to je zakljuao vratnice. Sunce je zalo. Iza velikih srebrnih oblaka
sijao je mesec.

***
Noas e spavati kao Hindus, rekla je Maja ogledajui se po malenoj
odaji u kojoj e provesti no. Na podu je stajao par slamarica zastrtih
tkaninom. Da li si ikad spavala na podu?
Da li mi se podsmeva? pitala se Lusinda. Ovo e mi biti prvi put.
Toliko novina. Toliko prvih iskustava, rekla je Maja, hodajui ka
prostirci.
Pitam se da li je inim nervoznom, koliko i ona mene, pomislila je

85
Lusinda. Muila se sa bronzanom bravom na velikom putnom kovegu
obloenom koom. Brava je uz negodovanje popustila. Metalni zvuk se
obio o belo okreene zidove kao pucanj pitolja. Maja je u meuvremenu
rasprostrte ono malo stvari koje je nosila u platnenoj vrei. Lusinda ih je
uporedila sa gomilom odee i posteljine koja je pretila da ispadne iz
kovega. Zavidim ti, Majo, tiho joj je rekla.
Da li? odgovorila je Maja, jednako tiho, ne diui glavu. Iz vree je
izvukla dve grubo obraene drvene kutije.
ta ima tu? Maja ih je, ne obazirui se na saputnicu, gurnula ispod
pamune prekrivke. Zar nismo prijateljice? pitala je Lusinda.
Ti si ki mog vlasnika, odgovorila je Maja ne diui pogled.
Lusinda je iznenaeno pogledala. Ne, nisam!
Porie da jesi? Kupio me je tvoj otac!
On je mrtav! kriknula je Lusinda. Ko ti je to rekao? Majin
plamtei pogled joj je sve otkrio. Papui... rekla je.
Jedva ujno je promrmljala: Pogledaj, ako eli, gurajui drvene
kutije ka Lusindi. Unutar manje kutije bila je platnena vreica. Iz nje je
ispala zlatna mreica, posuta dragim kamenjem. Lusinda je podigla,
rairivi je po rukama. Mreica za kosu? Maja je klimnula. Kako je
lepa. I kako je teka! Pod svetlou lampe, neki delovi su se ponaali
kao staklo, neki su bih beli.
Osoba od koje sam je dobila rekla mi je da pripada mojoj majci.
Tako dakle, rekla je Lusinda. A ovo? otvorila je duu kutiju.
Ista osoba mi je rekla da je pripadao mom ocu. Ko zna? Svia mi se
ta pomisao.
U kutiji je bio slomljeni ma. Ovo je ma faranga.
Moj otac je verovatno bio farang. Ne seam se gotovo niega, ali mi
se ini da vidim mukarca koji se igra sa mnom prebacujui me preko
glave. Bio je veoma bled sa bledim oima. Imao je belu, nabranu koulju.
Samo faranzi nose takve koulje.
Da li je i tvoja majka bila farang?
Niz Majin obraz se spustila suza, ostavljajui blistavi trag. Seam se
hladne noi i ene koja me vue u umu. Ne seam se najbolje njenog

86
izgleda, ali znam da nije bila farang. Nosila je krvavi sari. Seam se da je
zaspala i da je nisam mogla probuditi. Gurala sam lie u ranu pod
njenim grudima. Mislila sam da sam je izleila kada je prestala da krvari.
Ali ona se potom ohladila.
Jadna mala! Koliko si imala godina?
Majin glas bio je vrst, ali joj je nova suza krenula niz obraz. Dve,
moda tri godine? Ostavila sam je tamo, nou, na goloj zemlji. Pokrila
sam je prekrivkom od lia. Bila je tako lepa, spokojna. Oteo joj se
jecaj. Ostavila sam je, zagrcnula se.
Bila si dete! Pokrila je lice pa je Lusinda zautala. Zlatni odsjaj iz
kutije s maem privukao joj je panju. Izvukla je zlatni rijal, grubo
prerezan na dva dela. ta je ovo? pitala je. Ali je uplakana Maja nije
ula. Lusinda se nemono spustila na zastrtu slamaricu.

***
Poto za njega nije bilo mesta u talama, slon je stajao pored jedne od
gostinskih kua, osvetljen plamenovima male vatre. Nemirne iskre igrale
su kao svici po nebu posutom zvezdama.
Uprkos uvarima darmale, Patan je rasporedio sopstvene ljude po
stratekim mestima. Priao je vatri. Uskoro su mu se pridruili Da Gama
i Heraldo. Da Gama je doneo nekoliko konjskih ebadi iz tala; seli su na
njih s podavijenim nogama. Svi sem mahuta, koji je leao na leima, sa
rukama pritisnutim na usne kao da ih nastoji ugrejati. Povremeno je
bosim nogama gurao granice u vatru. To je izvodio sa majmunskom
vetinom. Kad god bi to uradio, Heraldo bi zapanjeno zatreptao.
Lica mukaraca osvetljena odozdo izgledala su jezivo. Malo su
priali. Posmatrali su plamenove sa umornom, nemom fascinacijom.
Konano im se, hripajui kao trka na kraju trke, pridruio Papui.
Podavio je noge pod sebe glasno stenjui i uzdiui. Ispruio je punake
ruke ka plamenovima, ivo ih trljajui. Vidi, vidi, treptao je. Kako
ugodna no!
Oni bi najverovatnije zurili jedni u druge do svanua da ih Papuiev
piskavi glas nije prenuo iz letargije. Naizmenino ih je posmatrao sa

87
srenim izrazom na licu, postavljajui ljubazna pitanja. Klimao je
otvorenih ustiju kao da je zapanjen konvencionalnim odgovorima. Kad
god bi neko neto dodao, Papui bi pogledao ostale, nudei svakom
ansu da odgovori kao govornik na aukciji u potrazi za najboljom
ponudom. Svaije uee u razgovoru propratio bi kratkim srenim
uzdahom.
Uskoro je Heraldo poeo da pria o kurvama iz Makaoa. Siune su
kao igrake! Priao sam jednoj, kunem se da joj nije bila ira od grlia na
vinskoj boci; jedva sam mogao zavui mali prst u nju!
Ta je bila tvoj broj! prokomentarisao je Da Gama.
Upravo suprotno, skoro se onesvestila kad je videla mog fontea.
Morala se otvoriti prstima da bi me primila u sebe. Mislio sam da u je
raspolutiti. Kad god bi se pomerio, uo bi se taj vlani zvuk! Blaena
device!
Papuieve malene oi su sjaktale dok je vrhom jezika oblizivao
usne. Trebao bi mi dozvoliti da te ponekad nasapunjam, mnogim
mukarcima se to dopada.
Okupljeni su prsnuli u grohotan smeh. Kada je zvuk zamro, svi
pogledi su poivali na Heraldu. To je svakako veoma ljubazna ponuda
odgovorio je Heraldo. Skrili su osmehe svesni toga da im predstoji jo
nekoliko dana putovanja u drutvu mladog faranga i demekastog
evnuha.
Trebalo bi da poseti Makao, Deoga, rekao je Heraldo Da Gami.
Tamo za jedan rijal moe nabaviti tuce kurvi.
Kada bih imao etrdeset hiljada rijala, kupio bih devojku za
zabavu, odgovorio je Da Gama. Pokazao je glavom u pravcu Majine
sobe. Tu i nijednu drugu. Odmerio je ostale znaajnim pogledom. Ali
ih nemam, toliko o tome. Ionako je dovoljno mlada da mi moe biti ki.
Ili unuka ako emo pravo. Sanjam o udobnoj postelji i zgodnoj punakoj
kokici.
ta vam stoji na putu, ujae? saoseajno je pitao Papui.
Da Gama se namrtio. Nije voleo lano saaljenje, naroito od strane
nekog koga je smatrao inferiornim. ta prei svakog od nas, senjor

88
evnuh? Samo novac. Zlato mi prolazi kroz prste kao voda kroz reeto.
Siromaan sam kao i svi ostali. alostivo je klimnuo ka Patanu. Izuzev
njega, zar ne?
Patan se namrtio. Ako ti treba novac, prijatelju, samo pitaj. Mnogo
ti dugujem.
Nita mi ne duguje. Naroito ne novac. To bi bilo suvie
jednostavno, odgovorio je Da Gama. Jednog dana u, moda, od tebe
zatraiti uslugu. Patan je s potovanjem prineo ruke elu.
Mahut je proistio grlo. Treba ti novac? Pronai Mreu Rucija. Pria
se da ju je nedaleko odavde sakrio neki farang. Moda e ba farang
imati sree i nai je. Papui je pogledao mahuta na naroito neprijatan
nain.
ta je Mrea Rucija, gospodine? pitao je Heraldo.
Mahutove oi su zaiskrile. Kada se na sultan enio, neka Alah bude
milostiv prema njegovoj dui, Bratstvo makhunija je poruilo raskoan
venani poklon. Pogledao je Papuia kao da traga za potvrdom svojih
rei, ali je evnuh ostao nem. ta evnusi rade sa novcem? Nemaju
porodice niti trokova. Rei u vam: novcem kupujete mo. Mrea
Rucija bila je sultanov baki - svadbeni ukras za kosu; mrea od
dijamanata i bisera velikih kao kamenii.
Tako veliki dijamanti? Heraldo je rairio oi.
Mahutovo lice sijalo je u svetlosti plamenova. Ko god da ih je
video, nije prestajao da im se divi. Draguljar je ukras nazvao Mreom
Rucija, Svetlucavom mreicom. Zatim je nenadano i netragom nestao.
ta se s njom dogodilo? pitao je Heraldo.
To niko ne zna. Mukhuni su ispali budale: transport dragocenog
predmeta do Bidapura poverili su prokletom farangu, pregovarau.
Nikada nije stigao na odredite. Mrea Rucija je nestala. Evnusi za njom
bezuspeno tragaju ve petnaest godina. Vatra je pucketala. Iza njih je
zastenjao slon spavajui na nogama.
Pria je jo zabavnija ako verujete u nju, tiho je rekao Patan.
Papui je ispruio ruke. Mreica postoji. Drao sam je sopstvenim
rukama. Tada nisu bile tako debele. Evnuh je uzdahnuo. Ako elite da

89
znate, bio sam jedan od trojice brae poslatih po Mreicu. U tajnosti smo
otili do farangovog doma. Kua je iste noi napadnuta. Jedan od nas je
otrao po straare, ali su razbojnici ve pobegli kada su oni stigli. Farang
je bio mrtav a Mreica je nestala. Bratstvo je gonilo njegovog sina, ali su
njegova ena i ki pobegle u dunglu. Nikada ih nismo nali. Nikada
nismo nali Mreicu.
Gde je tu misterija? Odneli su je razbojnici.
Papuievo lice se nenadano smrailo. Ne - nikada nije stigla do
njih. Oni misle da je jo u rukama Bratstva. Uhvatili smo nekoliko
bandita koji su progovorili.
Bratstvo je uveno po vetini razvezivanja jezika, suvo je primetio
Patan.
Pa, ako nije kod njih, ta se dogodilo s njom? Verovatno je dosad
rasparana, rekao je Heraldo, i prodata u delovima.
Nikako, rekao je Papui. Suvie je lepa. To bi svakome slomilo
srce. Prineo je punake ruke vatri kao da mu je veoma hladno. Mislimo
da ju je farang sakrio ili dao eni. Traimo je ve dugi niz godina. Sitne
oi su mu zasvetlele. Suvie je lepa. Ne moe zauvek ostati skrivena.
Da Gama se zacerekao. Zamirua vatra mu je prekrila lice senkama.
Mnogu su tragali za Mreicom, Heraldo. To je veoma zabavno. Pre
nekoliko godina, i sam sam pretraio oblinju dunglu. Pomislih, zato ja
ne bih bio taj srenik?
Da li si ita naao? pitao je Heraldo. Da Gama mu je odgovorio
utanjem.
Neko e je jednog dana pronai, oglasio se Papui, kao da pria
sam sa sobom.
Ako je ikad postojala, dodao je Patan.
Ve sam vam rekao da sam je drao u rukama, bunio se Papui.
Patan je prostrelio evnuha pogledom, ali se ovaj nije ni mrdnuo. Da. To
si nam rekao.
Papui je s naporom ustao. Vreme je za spavanje. Naklonio se
svima izuzev Patanu i nestao u senkama. Ostali su ga sledili. Samo su
Patan i Heraldo ostali pored tinjajuih ugaraka.

90
 Ne veruje mu? pitao je Heraldo Patana kada je evnuh dovoljno
odmakao.
Patan je slegao ramenima. Evnusima ne verujem ni re, nikada.
Heraldo je u tiini razmiljao o ovim reima. Konano je ustao i
krenuo ka kuama za goste kada je Patan progovorio. Ova farang ena...
ona je tvoja sestra?
Heraldo mu je odgovorio. Roaka, gospodine.
Pogledi su im se ukrstili. Patan je pitao: Da li ti se svia?
Nekima se dopada. Heraldo je jo malo saekao, ali Patan nije hteo
da nastavi razgovor. Portugalac se nije trudio da se ponovo pokloni.

***
Lusinda je sledeeg jutra odkrinula vrata darmale. Oekivala je da e,
kao i obino, pronai Papuia kako spava pred vratima, ali je umesto
njega pronala doruak koji je jedan od Patanovih ljudi ostavio na tremu.
Moda je sinonja kia oterala evnuha.
Prethodne noi je pao neoekivani pljusak, pa je vazduh bio ist i
proziran. Pogled su joj privukle crvene rue i grimizne bugenvilije
uokvirene belim okreenim zidovima. Sa planina je dopirao povetarac,
tako sve da se inilo da ga dotad niko nije udisao.
Prohladno jutro rekla je Lusinda zatvarajui vrata. Maja je gotovo
zavrila sa oblaenjem. Lusinda je videla zlaani sjaj devojine koe.
Izgledala je kao da se upravo oprala u hladnoj vodi. Tako si lepa! Ove
rei su joj se neoekivano omakle. Maja je postieno oborila glavu.
Sigurna sam da ti svi to govore.
To bi majka mogla rei svojoj devojici ili otac keri. Moda i
suprug supruzi. Odgajili su me svetenici u hramu. Od njih nikad nisam
ula tako neto.
Ali morala si to znati rekla je Lusinda.
Znam da sam postizala visoku cenu, naroito kod trgovaca. Lusindi
je trebalo neko vreme da razume Majine rei. Devojka za zabavu je uzela
boicu sa minkom i prinela tapi oima. Digla je uplakani pogled ka
Lusindi. Crni prah joj je pao na one kapke, pokrivajui beline, inei

91
njene neobine zlataste oi jo krupnijim. eli li malo? pitala je Maja.
Lusinda je oklevala, gledajui boicu. Maja joj je pomogla da ga nanese
u oi; njena meka ruka bila je puna ivota.
Mislila sam da si... radila... sadus..
Trepni rekla je Maja. Zatvorila je boicu, spremila je u vreu i
progovorila ne diui pogled. Sadus je bio lepi deo mojih dunosti. Bili
su istinski posveeni - zanemarili su sve udei da postanu jedno s
Boginjom. Za njih sam bila sveti sud. Od trgovaca je hram zaraivao
novac. Naravno, i oni su se malice pretvarali, nosili su bele halje i
posipali se pepelom. Maja je zautala. Izvukla je jo jednu, verovatno
srebrnu, boicu iz vree. Otvorila je otkrivajui crvenu pastu.
Koristi arsenik? iznenaeno je reagovala Lusinda.
Ovo je moj kumkum, odgovorila je Maja. Ovlaila je kaiprst i
dodirnula boju, zatim je pritisla prst na elo.
Da li ta taka neto znai?
Maja se nasmejala. Nekim kastama znai. Ja nemam kastu pa je to
samo taka. Oprezno je prila gomili odee u Lusindinom kovegu:
korsetu, gaicama, dugim arapama, kaputiu, haljini i ko zna emu jo.
Obuci se, ja u ti pomoi.
To moe potrajati. Bolje da prvo dorukujemo.
Odluile su da prvo obeduju pa da se onda posvete Lusindinom
oblaenju. Bio je to naporan zadatak. Naroite tekoe imale su sa
korsetom. Na posletku su morale da povade sve steznike da bi ga
zanirale. Vrata su se zatresla, ali su bila zakljuana iznutra. Hajde,
hajde, pourite! Papui ih je piskavim glasom pozivao. Svi vas
ekaju!
Ne obraaj panju na njega rekla je Maja.
ekam. Oglasio se nestrpljivi Papui pred vratima. Lusinda je
sloila odeu i zatvorila koveg. Otvorila je vrata. Pourite, pourite,
govorio je Papui.
Poi bez mene, draga. Moram ponovo oetkati kosu. Maja je
zatvorila vrata za Lusindom, ignoriui evnuha.
I ne primeujui Lusindu, Papui se bacio na zatvorena vrata.

92
Gojazno lice mu je bilo iskrivljeno u besnu grimasu. Platie mi za ovo!
apnuo je dok je Lusindu pratio do kuice. Jutarnje sunce je tako jasno
sijalo da se ak i otrcana slonova oprema zamamno sijala.
Posle deset minuta upornog Papuievog lupanja po vratima, Maja je
prela dvorite u njegovoj pratnji. Preterano ljubazno joj je skretao
panju na barice na putu. Jednom rukom je podigla kraj sarija iznad blata,
a drugom je pridravala slobodni komad tkanine iznad glave. Svila krem
boje, ukraena crvenom i zlatnom bojom, lepo je isticala njenu zlatnu
kou i sjajnu kosu. Nije u redu, gospodarice, to doputate svima da vas
vide. Vreme je da ponete nositi veo, prosiktao je Papui.
Bie dovoljno vremena za to kad jednom stignemo u Bidapur,
odgovorila je. Gledala je u tle, lica prekrivenog sarijem. Hodala je reena
da zauvek zapamti oseaj blagog povetarca koji je poput najmekih
ruinih latica milovao po obrazima.
Papui je posmatrao coktajui jezikom. Cupkajui po blatnjavom
dvoritu, uo je lascivne komentare jednog sluge. Nemoan da se
kontrolie, zastao je podarivi mu zahvalan osmeh.
Da Gama i Patan su stajali pored slona tiho razgovarajui. Da Gama
je poastio Maju dubokim naklonom. Kako je udan, pomislila je Maja.
Odea mu je bila tesna; inilo se kako e svakog asa izviriti neki komad
njegovog bledog mesa.
Patan je samo klimnuo glavom ne primiui ruke licu u uobiajeni
pozdrav. Maja se odluila na ignorisanje ovog gesta bidapurske
nadmenosti. Okrenula se Da Gami. ta mislite, Deoga, kakvo nas
putovanje danas oekuje?
Divno, madam, nasmeio se Da Gama. Kia je prestala, pred nama
je lep komad puta.
eka nas prijatan dan.
Drago mi je. Ne oekujete nikakve... nevolje?
Da Gama je pogledao Patana, ali je on svoj hladni pogled upravio u
drugom pravcu, nameran da ignorie Maju kao i ona njega. Da Gama se
toplo nasmeio. Zapovednik Patan je poslao neke ljude u izvidnicu da
provere da li je put klizav posle sinone kie.

93
 Uzdam se u vas, Deoga, odgovorila je Maja. Na putu ka srebrnim
merdevinama poastila je Da Gamu jednim od naroitih osmeha koji tope
muka srca.
Ne bi trebalo da s njim tako prisno razgovara, apnuo joj je
Papui pridravajui joj merdevine. Nije mu odgovorila ve je pourila
ka kuici. Provukla se kroz svilene zavese zatekavi Heralda u razgovoru
sa Lusindom. Opazila je enju u njihovim oima iako su pokuali da je
sakriju.
Heraldo mi je ba priao o putu koji nas eka, rekla je Lusinda
Maji. Danas emo proi kroz Sansagarski prolaz. Kae da to nee biti
lako.
Na nekim mestima planinski put je jako uzak, rekao je Heraldo.
To moe biti problem. Slonu e biti naroito teko, uo sam, zbog kie.
I nije bila neka kia, rekla je Lusinda.
Ima li bandita? tiho je upitala Maja.
Heraldovo lice se smrailo. Ko ti je to rekao? Maja je slegnula
ramenima. Da, to je istina, odgovorio je Heraldo. Deoga se dogovorio
s njima. Siguran sam da e sve biti u redu. Mrani, ledeni izraz mu je
opstao na licu.

***
Papui se uspuzao u nosiljku stenjui od napora. Odmah je navukao
zavese, pogledao je Maju, pa Lusindu, i na kraju je uputio stidljiv osmeh
Heraldu. Slon je poeo da hoda, gonjen mahutovim hut-hut. Kuica se
lagano zaljuljala. Nisu uli bat slonovih koraka - ve samo raspevane
jutarnje ptice, razgovor jahaa, topot kopita i aritmiku zvonjavu
slonovog srenog zvona.
Hajde da otvorimo zavese, predloila je Lusinda. Pod sjajnim
zracima sunca, drvee, trava i tlo su sijali kao da su od smaragda. Ispred
njih su se uzdizale mrane planine nalik orijakim crnim prstima. Put je,
ba kao to je to Heraldo i predvideo, bivao sve ui. Ko god da ga je pre
nekoliko stotina godina napravio, morao se silno namuiti. Usekli su ga u
ivu stenu na planinskoj padini; na jednoj strani pruao se neravni

94
stenoviti zid, a na drugoj duboki ambis, nastavak planinske padine.
U grmlju se pojavio jelen. Odmerio je povorku dugim, prestraenim
pogledom i prhnuo nazad u zelenilo. Karavan se postojano uspinjao.
Proli su pokraj nekoliko ena koje su cveem ukraavale narandasto
obojenu stenu. ta rade? pitala je Lusinda.
To su Hindusi, zacerekao se Papui. Oboavaju kamenje.
Kako? To sigurno nije istina! Lusinda se okrenula Maji traei
odgovor, ali je devojka za zabavu zagnjurila glavu duboko u knjigu.
Papui je zurio u nju, pa zatvorio zavese.
Evnuh je utao, oseajui se nelagodno u ledenoj tiini. Lusinda je
poela da ereta o nevanim stvarima. Setila se lutkarske predstave koju
je priredio ujka Viktorio kada je, nekada davno, posetio Gou. Navrla su
seanja na divno izraene lutke - na princezu Kolumbinu, otmenu,
usamljenu i hladnu kao led; na Arlekina, dvorsku ludu smrtno zaljubljenu
u nju. Prie su zamiljene kao smene, i naravno deca su se smejala i
kikotala zbog nevolja koje su snalazile dvorsku ludu, ali je Lusinda
shvatila da je njeno deje srce jo onda sauestvovalo sa njegovim
ljubavnim jadima.
Papuievo raspoloenje se popravljalo pod uticajem Lusindine
prie. eleo je da uje sve; oi su mu sijale kao uareno ugljevlje. ak je
i Maja prestala da ita. Umeao se i Heraldo priajui o nestanom i
vedrom princu lisici. Mene je lisac uvek zbunjivao! smejala se
Lusinda. Da li je bio heroj ili zlikovac? Nikako niste mogli rei!
Mislim da ni on nije znao, odgovorio je Heraldo.
Kuica se ubrzo zaustavila. Heraldo je irom otvorio sve zavese.
Stajali su u podnoju prelaza. Pred njima se ukazao veliki zid od crnog
monolita, tako visok da je preio jutarnje sunce bacajui senku preko
povorke. Heraldo se nehajno pomerio birajui mesto pored Maje,
pokazujui prstom na nepristojni nain faranga. Tamo u daljini se moe
nazreti put, rekao je dovoljno glasno da ga svi mogu uti, iako je Maja
imala oseaj da govori samo njoj.
Nasred planinske padine Maja je ugledala duboku pukotinu. Liila je
na kamenu zavesu prerezanu napola. Stajali su na uskom sastavu izmeu

95
dve litice, iznad reice koja ih je tokom godina razdvojila. Daleko ispod
tekla je razigrana vodena struja, nabujala i mutna od sinonje kie.
Put je vodio u stenovitu pukotinu jedva toliko iroku da propusti
jednog peaka. Naslanjao se na jednu otru kamenitu stranu nestajui iza
ispupenog grebena.
Neemo se valjda peti gore, rekla je Lusinda irom otvorenih oiju.
Siguran sam da kapetan zna ta radi, umeao se Papui. Ali su i
njegove oi bile velike kao klikeri.
Heraldo se nasmejao. Preterano ste nervozni. Sve e biti u redu.
Siguran sam da je ova ivotinja ve sto puta prola ovim putem. Slonovi
gaze pouzdanije od konja.
Da li se trudi da nas ohrabri? pitala je Lusinda. ta emo kad
svi jahai padnu u bezdan?
Gledaj tamo, pogledaj! Papui je pokazao na nekoliko planina u
daljini. To su utvrenja. Bidapurska utvrenja! Vide se zelene zastave.
Ja ne vidim zastave, rekla je Lusinda.
Evnuh se naroguio. Tamo su. Stigli smo do Bidapura. Zagledao
se u Maju. Izgledalo je kao da se ali, ali mu je pogled bio hladan. Sada
mora da me slua. Maja nije odgovorila.
Heraldo se nasmejao. Jo nismo stigli do Bidapura, Gospodaru
Evnue. Od njega nas deli jo dosta kilometara.
Papui je digao nos. General Sadi se ne bi sloio s vama. Sve ove
zemlje pripadaju Bidapuru.
Patan je dojahao do slona i zapodenuo razgovor sa mahutom. Podigao
je pogled ka kuici na ivotinjskim leima. Senjor Silveira, povikao je,
nepominog izraza lica. Molim vas, siite dole i pridruite nam se.
Kuica je odsad nedostupna.
Heraldo je prokljuao, ali je zadrao pribranost. Dobio sam Da
Gaminu dozvolu.
Niste traili moju. Patan je apatom izmenio jo nekoliko rei sa
mahutom i odjahao ka elu kolone.
Heraldo je slegnuo ramenima. Rekao bih da je zapovednik ovek
koji se sam uspeo lestvicama uspeha, napomenuo je Lusindi.

96
 Mislim da je veoma nevaspitan, podrao ga je Papui.
Heraldo je otpuzao do ivice platforme i paljivo stao na slonova lea.
Moe li mi pomoi? pitao je mahuta, ali je goni najedanput ogluveo,
uporno gledajui pravo ispred sebe. Eto ta mu je rekao Patan,
proaptao je Heraldo Lusindi na portugalskom. Nema merdevina.
Kanjen sam. Prstima je poslao poljubac roaci, nehajno klimnuo Maji i
skliznuo niz slonov bok.
Kako je zgodan, rekao je Papui gledajui ga kako grabi ka
konjima. teta to je tako lo u kartama.
Ko ti je to rekao? pitala ga je Lusinda.
Papui se nasmeio. Sam sam to saznao. Sino je izgubio
devedeset tri tanga kockajui se sa mnom. Rekao mi je da e mi platiti
im stignemo u Bidapur.
Pa, sad ima dve stvari kojima moe da se nada, rekla je Maja.
Dok su ekali u podnoju prelaza, Papui je ubijao vreme priajui
im o banditima. Znao je bezbroj pripovesti o drumskim razbojnicima. Svi
su imali iste osobine: bili su mladi, zgodni i dovitljivi. Mnogi od njih bili
su izgnani prinevi. Njihova hirovita srca - koja bi estoko zalupala im
bi ugledali neko zgodno ensko eljade - primoravala su ih na
nepromiljene akcije: ponekad su to bila kidnapovanja a ponekad tajni
sastanci kraj haremskih zidova. Maja se usredsredila na itanje dok je
Lusinda napeto sluala.
ta jo ekamo? rekao je Papui, nervozno se osvrui oko sebe.
Skoro e vreme za molitvu. Otpuzao je do ivice platforme i pogledao
napolje. Zbog ega ne polazimo?
Kao da e Bidapur nekuda otii, prezrivo je proaptala Maja.
Pa, neemo ni mi, nezadovoljno je odvratio Papui. To je zbog
izviaa. ta je bilo s njima? Evnuh je zurio u Maju. Siguran sam u to
da su Hindusi.
Mislila sam da su oni ljudi kapetana Patana? oglasila se Lusinda.
Papui je zafrktao. Hindusi e uiniti bilo ta za novac, ak e se
pretvarati da se mole. To su ljudi bez principa. Od mahuta je zatraio
srebrne merdevine.

97
 Prvo su ekali da Da Gama i Patan odrede redosled uspinjanja du
planinskog puta. Jo vie vremena je prolo u raspravi da li treba
nastaviti pre no to se izviai vrate.
Da Gama je hteo da odmah pou ka prelazu. Pokazao je na nebo koje
je promenilo boju iz nejasno plave u svetlosivu i na teki crni oblak koji
je kruio oko susednog vrha, koji je svakog trenutka bio sve vei i
mraniji. Ako uskoro ne krenemo, uhvatie nas loe vreme, rekao je
Patanu, dovoljno glasno da su ga svi mogli uti. Ne moemo ostati ovde,
na otvorenom.
Patan je pomirljivo odgovorio, ali je iz njegovog dranja bilo jasno da
ga more silne brige. Poznavao je izviae i brinuo zbog njihovog
odsustva. ekali su. Muve su obletale oko slona dok se sunce sve vie
uspinjalo na obzoru.
Posle podnevne molitve, Da Gama je ponovo pokuao. Koliko dugo
poznaje te izviae, Patane?
Dovoljno dugo. Sigurno ih je snala neka nevolja inae bi se dosad
vratili.
Da Gama vie nije mogao da krije nezadovoljstvo. Poslao si
izviae jo pre zore. Oni se sigurno negde odmaraju pre povratka...
verovatno spavaju, rekao je, uz osmeh pokazujui kako ne misli nita
loe. Do avola, i sam bih rado malo odremao.
Moda se tako ponaaju izviai faranga, odgovorio je Patan.
Da Gama je potegao novi argument. Zaboravi na nebo. ta ako su se
izgubili ili doiveli neku nesreu? Zar ne zasluuju nau pomo? Patan
se konano sloio.

***
Nita od ruka! objavio je Papui, uspuzavi se u kuicu. Lusinda je
primetila da se evnuhovo ponaanje menja sa pribliavanjem Bidapura.
Postepeno je naputao slugansko dranje preuzimajui ulogu gosta, i to
prilino zahtevnog.
udno je to se dosad nismo mimoili ni sa jednim putnikom iz
suprotnog pravca, gotovo neujno je prozborila Lusinda.

98
 Nije udno, uopte nije udno, odgovorio je Papui, jako
zadovoljan sobom. Sultana je zabranila trgovinu s Goom. Zar to nisi
znala? Pita li se zato si poslata na put? Lusinda je zgranuto posmatrala
evnuha.
esto govori kada bi trebalo da uti, rekla je Maja.
Papui se pravio da nita nije uo. uli su uzvike straara. Slon je
poeo da se kree. Papui je razljutio saputnice navlaenjem zavesa.
Bolje je da ne vidite opasnosti na putu.
Ne brini se ti za nas, hladno je odgovorila Lusinda sa lanom
samouverenou. Pre navlaenja zavesa, imala je prilike da osmotri
ambis i onespokojavajue usku stazu isklesanu du planinske padine.
Kuica se lagano ljuljala, kao da je slon paljivo odmeravao svaki
korak. Da nije bila svesna opasnosti, lagano njihanje bi je uljuljkalo u
san. Ovako je u stomaku oseala svaki slonov korak - od kada bi
podigao teko stopalo, do momenta kada bi ono udarilo o vrsto tlo a
kuica se osetnije zaljuljala. ekala je sledei korak. Posle nekoliko
minuta, Lusinda se kupala u znoju.
U tom asu je kuica neoekivano prestala da se kree. Papui je
otpuzao do ivice i vrsto stisnutih oiju raskrilio zavese. Pridigao se,
pogledao kroz prozor i povukao nazad, bledog lika, dramatino se drei
za srce. Nemoan da progovori, klimnuo je rairenih oiju na scenu
ispred njih.
Put je tu bio tako uzan da mu se ivica nije videla sa slonovih lea.
Izgledalo je da e se svakog asa sunovratiti u provaliju duboku nekoliko
stotina metara. Kroz maglovite senke se nazirala uzburkana reica koju
su videli na ulazu u prolaz. Sa stenovitog zida postrance je raslo
suvonjavo, ilavo drvee, sa vornovatim granama koje su se ljuljale na
vetru. Iz kuice su izgledala tako sitno da se Lusindi poelo vrteti u
glavi. Gospode, pomozi nam, proaptala je na portugalskom.
Maja je odloila knjigu eljna da i sama osmotri prizor. Mirno je
gledala u ambis, verovatno pripremljena reakcijama saputnika. ak se i
nagla iz kuice, pogledavi uz i niz put.
Putem se vie nisu mogla mimoii dva konja. Na elu karavana, Da

99
Gama je mahao ljudima da se pribiju uza stene i oslobode put za
kapetana Patana koji je krenuo ka slonu, paljivo stupajui po stranoj
spoljnoj ivici puta.
Patan je kratko porazgovarao sa mahutom. Sinonja kia je nanela
vie tete no to su se nadali, rekao mu je. Put iznad njih je vlaan i
neravan. Moj prijatelj e uspeti, odgovorio je mahut, prelazei rukom
po retkoj dlaci na glavi ivotinje, eui je po uima kao kunog
ljubimca.
Patan je delovao zabrinuto. Moda je najbolje da se vratimo, rekao
je. Kako emo to uiniti? pitao je mahut.
Maja je shvatila da je u pravu. Slon je jedva imao dovoljno mesta za
stajanje; sigurno se nije mogao okrenuti. Znao je da slonovi mogu da
hodaju unatrake, ali su iza njih ile volovske zaprege za koje je tako
neto bilo nemogue.
U svakom sluaju, idi polako, rekao je Patan. Probio se na elo
kolone, uspeo se na konja i dao nareenje za pokret.
Papui se nagnuo da zatvori zavese, ali ga je Lusinda prostrelila
pogledom pa se vratio na mesto neobavljena posla. Kada se kuica
zaljuljala i slon nastavio put, Papui je jeknuo.
Ovo je jako opasno. Neko bi morao neto pa preduzme.
ta oekuje? pitala ga je Maja. Prihvati sudbinu. Papui se
nacerio, ali mu je lice prebledelo.
Zavladala je tiina, postali su nervozni, osetljivi na svaki trzaj ili
zvuk; posmatrali su jedno drugo tragajui za ohrabrenjem... ta e se
dogoditi?
Mahut je lako udario slona koji se posluno zaustavio. U susret im je
dolazila odrpana devojka. Na glavi je nosila krag, a za njom je ilo
stado koza. Malo pre no to je stigla do njih, nestala je u ambisu. Da li
je pala, gospodine? prostenjao je Papui.
Mahut je pokazao ka ivici puta. Uska putanja se vijugavo sputala
sve do dna ambisa. inila se jedva dovoljno irokom da propusti dete.
Ovde ima mnogo ovakvih staza, rekao je mahut. Vode od puta do
reke. Pogledajte dole, videete njeno selo. U dubini ponora, na okuci

100
reke, videli su nekoliko kolibica s travnatim krovom. Lusinda je shvatila
da ih je viala i ranije mislei da posmatra drvee.
Mahut se oglasio karakteristinim hut-hut, pa je slon ponovo krenuo
u lagan uspon. Povetarac je prerastao u vlani vetar. Zavese na kuici su
leprale, a na nebu su se skupljali tamni oblaci.
Prednji desni ugao kuice je zapeo za neku prepreku. Zauo se reski
zvuk. itav prednji deo kuice se uzdigao, a slon je teko zajeao. Svi su
popadali. Papui je udario u nisku bronzanu ogradu. Hvatali su se za ta
god su stigli - jastuke, zavese. ekali su, suspreui dah, dok su im srca
snano lupala.
Mahut je izvikivao naredbe. Dotad je ivotinjom upravljao udarcima
peta i vrhom ankusa pa ga je bilo strano uti kako vie. Slon je, uz
aloban uzdah, nainio oprezan korak nazad. Nosiljka se oslobodila stene
i vratila u pravilni poloaj.
Zavese su se zatvorile. Maja je otvorila one blie sebi ne obazirui se
na Papuieve proteste. Lusinda je uinila isto sa onima ispred sebe.
Put je, iako je u to bilo teko poverovati, postao jo ui. Na desnoj
strani kuice videla se svea ogrebotina na mestu na kojem se oeala o
stenovito ispupenje. Litica je bila na tridesetak centimetara od njih.
ivotinja je desnim bokom dodirivala vlani kameni zid. Put se
obruio, rekao je mahut, kao da je to njegova krivica. Ovo se dogodilo
nakon naeg prolaska.
Povorka se zaustavila, jahai su se izvijali u sedlu da bi videli ta se
dogodilo sa kuicom. Patan je sjahao i pourio ka slonu. Da li je svima
dobro? pitao je.
Dobro smo, kapetane, odgovorila je Lusinda. Patan je poeo napeti
razgovor sa mahutom, pokazujui na put ispred njih, ak je i obiao neke
delova puta na kojima se ivica obruila zbog kie.
U meuvremenu je Papui izvirio ispod zadnje zavese. Stigao je i
Heraldo na poniju, mahnuvi mu rukom. Kako vam je tamo gore, senjor
evnuh? pozdravio ga je. Ne zaboravi, obeao sam ti da u ti platiti u
Bidapuru... ali prvo mora stii do tamo, zar ne?
Ako ikad stignem kui, pokloniu polovinu dobitka sirotinji!

101
 Lepo, lepo! nasmejao se Heraldo. Moe krenuti od mene! Zatim
je ozbiljno pogledao evnuha. Sluaj, nemoj da brine. Sve je u redu. Ima
dosta mesta. Kako je moja roaka?
Dobro podnosi ovu situaciju, gospodine. Bolje od svih nas,
gospodine, odgovorio je Papui. Oi su mu se rairile kada je video na
koliko centimetara od ivice je stajao Heraldo.
Moram se vratiti unutra, gospodine.
Idi s bogom, rekao je Heraldo na portugalskom kad je evnuh
nestao.

***
Mahut je pustio da konji odmaknu nekoliko duina pre no to je nagnao
slona napred. Kada su se pribliili stenovitoj izboini, stao je na slonovu
glavu. Upro je leima o kuicu i stenjao od napora uspevajui da je
pomeri taman koliko je bilo potrebno da proe. Ipak se ivicom oeala o
kamenje, uz otru kripu. Papui je pokrio ui. Tako, to je bio najgori
deo, rekao je mahut, iako je i dalje imao zabrinut izraz.
Kao pijanac koji posre u mraku, slon je zabrinuto birao put. Mahut
je imao pravo, proli su najgore... bar za trenutak. Vetar je postao hladniji
i suvlji razgonei planinske magle. Lusinda je poelela topli al. U zidu
mranih oblaka otvorila se rupa. Kroz nju su probili sunevi zraci pa su
mogli videti sve: uzburkano nebo uokvireno ogromnim strmim liticama
od blistavo crnog kamena, jasno zelenilo prkosnog drvea koje je
opstajalo na stranama ponora i belu izmaglicu nad nabujalom vodenom
strujom na dnu ambisa.
ta je to? pitala je Maja, pokazujui na pristojan nain, skupljenim
prstima.
Nekoliko metara ispod puta, iz litice je izbijala mala platforma od
smee stene, dugaka nekih osam metara. Liila je na paralelni put ispod
glavnog iako se do nje jedino moglo dopreti rizinim skokom.
To nije paralelni put, proaptao je Papui.
Ne, to je samo istureni komad stene, rekla je Maja. Pogledajte.
Pokazala je na vornovati grm iza kojeg je bilo neto nalik belom

102
daku. Neto meko i smee je isticalo iz njega.
To je neije telo, proaptala je Lusinda dok se slika lagano
obrazovala u njenom umu.
To je neko od izviaa, primetila je Maja.
Kao da je uo, mahut je zaustavio slona. Zapovednik Patan se uputio
ka njima. Maja je promenila mesto da bi bolje videla elo povorke.
Lusinda joj se ubrzo pridruila, ta je to ispred nas? tiho je upitala
Maja.
Patan je doao da im saopti novosti. Na putu je prepreka, mirno je
odgovorio.
Kakva vrsta prepreke? pitao je mahut.
Verovatno vetaka. Patan je oblizao usne posmatrajui enska lica,
ne skrivajui zabrinutost. Na putu ima tragova krvi. Izviai su
pobijeni. Patanov mrani, elini pogled ukrstio se s Lusindinim.
Navucite zavese, rekao je.
U tom trenutku su uli Da Gamu kako izdaje nareenje da se spremi
oruje. Mahutovo lice je dobilo pepeljastu boju. Moramo se izvui
odavde.
I sam zna da se ne moemo vratiti, odgovorio je Patan.
Banditi sa ovih brda su nemilosrdne ubice, kapetane.
Postigli smo dogovor. Platili smo mito. Moda je dolo do stranog
nesporazuma. U ovom karavanu za njih nema privlanog plena. Mahut
se okrenuo, i umesto da progovori, glavom pokazao ka kuici.
Bili bi ludi da to pokuaju, promrmljao je Patan.
Ludila danas ima na sve strane, kapetane. Da iskrcam putnike?
Patan je razmislio i odmahnuo glavom. Ne moemo da ih bezbedno
vratimo dole, zar ne? Sem toga, u nosiljci im ne preti vea opasnost nego
van nje. Ponovo je pogledao gore. Rekao sam vam da navuete zavese
na kuici! Okrenuo se u mestu i pojurio ka elu kolone.
Da li u vaoj religiji postoje molitve? pitala je Maja Lusindu dok je
navlaila zavese.
Da.
Ako je tako, poni da se moli.

103
 Dok je mahut nagonio slona napred, Maja je stegla prste oko
Lusindine ruke. Gotovo da se iznenadila ugledavi Papuia - u
uzbuenju je zaboravila na njega - zgrenog na gornjem kraju kuice,
bledog i drhtavog podvaljka.
Slon je okrenuo glavu. Stare sive oi su kivno posmatrale mahuta.
Goni se oglasio pa je ivotinja poela polagan i oklevajui uspon.
Lusinda je odkrinute zavese tek toliko da pogleda napolje. Put
ispred njih bio je prazan. Jahai su preli postavljenu prepreku. Oprezno
su se unjali napred zapetih lukova u zbijenoj formaciji. Na kamenoj
izboini ispod puta videla je zgrena tela izviaa. Ispod njih je zjapila
provalija.
Zatim se obruio krov kuice.
Neko ih je pogodio poveim kamenom.
Smrskao je lakirani krov i napravio rupu u podu. Krov se otvorio kao
koljka, pa su se ene nale na otvorenom. uli su Papuiev krik, ali ga
nisu videle. Nestao je pod ostacima sruenog krova.
Banditi! zavritao je mahut, pokazujui na liticu iznad njih. Sagnite
se! Povukao je Maju ka podu raspukle platforme. Patanovi ljudi su
podigli lukove a Da Gama je zapucao iz kubura. Pucnji i krici su
odjekivali meu kamenitim liticama. Imaju puke! povikao je mahut.
Maja je pogledala gore na vreme da vidi lavinu kamenja koja pada sa
oblinje izboine. Gurnula je Lusindu na pod, ispod ostataka unitenog
krova, bacivi se preko nje. Stenje je padalo udarajui po podu platforme
ili tupo dobujui po slonovim nezatienim leima.
Kamen velik kao vekna hleba pogodio je Maju u levo rame. Podigla
je glavu kao u snu. Ruka joj je obamrla - nije je mogla pomai.
inilo joj se kako se ostali dogaaji odvijaju daleko od njih. Povici
vojnika i zagluujua pucnjava kao da su dopirali i sa udaljenosti od
hiljadu i po metara. Podigla je glavu ugledavi dvojicu bandita. Plesali
su.
Jedan se teturao unazad, ispruenih ruku, dok nije nestao s vidika.
Drugi je poskoio unapred, okrenuo se na petama i otisnuo u vazduh;
jednu ruku je ispruio, a drugu je prislonio na zjapeu ranu na grudima.

104
Nisu plesali, shvatila je. Umirali su. Bandit je proleteo pored slona u
otmenom luku. Glavom je zakaio ivicu puta i nastavio da ponire u
bezdani ambis.
Slon se propeo pa je Maja pala unatrag pre no to je videla kraj
banditovog leta. Uasnuta zver je podigla prednje noge maui po
vazduhu. Mahut se uvukao na platformu pored Lusinde. Papui je
zapomagao ispod slomljenog krova.
Balansirajui na zadnjim nogama po uskom putu, slon je poeo
lagani, veliki okret dok se nije naao licem prema planini, kao da eli da
se uspne uz liticu.
Pokuava da se okrene, ali nema dovoljno mesta! povikao je mahut.
Kao da ga je ula, ivotinja se trgla unazad. Levom zadnjom nogom je
napustila put zakoraivi u prazninu.
ivotinja je buno pala na tlo, bacakajui se prednjim nogama. U
kuici su bespomono drhtali oajniki se drei za ostatke platforme.
Svi su uglas zavritali.
Slon je nekako uspeo da zaustavi pad. Oajnikom snagom je
opstajao na putu. Drum se na tom mestu udaljavao od litice tako da
slonove zadnje noge nisu mogle da pronau oslonac. Glavom i prednjim
nogama bio je pritisnut o ivicu litice dok su mu zadnje noge visili u
vazduhu bespomono mlatarajui.
Maja je, ne razmiljajui o svojim postupcima, izbauljala iz kuice,
spustila se niz siva ramena ivotinje i pala na oteeni put.
Nije bilo nieg to je moglo spreiti slona da ne sklizne s puta. Dok
su mu noge besomuno mlatarale, zadnji deo tela mu je lagano klizio u
ponor. Samo je veliki stomak koji je zapeo o ivicu puta usporavao
propadanje. Prednjim nogama je kopao po crnoj steni litice kao pas koji
grebe po vratima, ali nije mogao nai oslonac.
Kuica se pomerila napred i nalegla na veliku glavu ivotinje kao
groteskni slomljeni eir. Brzo! Ovamo, ovamo! Brzo! vrisnula je Maja,
poseui ka Lusindi i mahutu. Mahut je pokuao da gurne Lusindu ka
sigurnosti, ali se ona oajniki drala za polomljenu ogradu platforme,
gledajui s uasom u ponor. Oko njih je odjekivala estoka pucnjava.

105
Slon se borio dok se ivica puta mrvila pod njim. Proklizao je nazad,
pitei kao tenac, rairenih oiju, surle uspravljene od uasa. Kuica je
nestala, Maja je zavritala od uasa.
Ali slon nije pao. Zver je nekako uspela da se zadri prednjim
nogama dok je stomak krenuo u ponor za zadnjim delom tela. Bradom se
oslanjao na put izmeu prednjih nogu. Njihao je surlom pokraj Maje, kao
da oekuje da e ona zaustaviti njegov pad.
Nije znala ta se dogodilo sa kuicom. Uspela je da baci pogled
preko ivice puta i vidi kako ona jo visi o slonovim leima na jednom
uetu. Videla je Lusindu, Papuia i mahuta koji su se i dalje grevito
drali za nju.
Posegla je za njima. Mahut je krenuo ka njoj dok mu je iz povreene
glave liptala krv. Jednom rukom je dohvatio ue svezano oko slonovog
trbuha, dok je drugu ispruio ka Lusindi.
Maja se pribliila ivici puta. Stala je izmeu slonovih prednjih nogu i
zlatom okovanih kljova. Prestani da se pomera! izdrala se na slona.
Napet kao struna, mahut se ispravio podiui Lusindu ka Majinim
ispruenim rukama. Kao da je osetio vanost trenutka, slon se umirio
prestavi da beskorisno mae zadnjim nogama.
Kada joj je bila nadohvat ruke, popustilo je i poslednje ue pa se
Lusinda otisnula u beskrajni ambis.

***
Ali Lusinda nije skonala u ponoru. Udarila je u izboinu u steni -
nedovoljno veliku da zaustavi njen pad, ali dovoljnu da ga uspori. Odatle
je skliznula na gomilu ljunka na kamenoj izboini koju su ranije videli.
Umirila se na nekoliko koraka od izviakih leeva.
Mahutovi krici su razbijali Majinu koncentraciju. Visio je na ivici
kuice, iji su konopci otklizali do slonovih zadnjih kolena.
Mravi mahut se borio da pomogne Papuiu. Evnuh je puzao nagore,
ritajui se nogama tako da je zamalo oborio spasioca. Maja se nagla
preko ivice ponora. Pridravala se za slonovu kljovu, pokuavajui da
to dalje isprui ruku povreenu udarcem kamena.

106
 Daj mi ruku! vritao je evnuh.
Ne mogu da je pomeram! povikala je. Verovatno je slomljena.
Papui je uprkos veliini grabio niz slonov vrat vrsto steui
naboranu sivu kou punakim akama. Mahut mu je pomagao odozdo pa
se neoekivano hitro peo. Sitne oi su pretile da iskoe iz glave. Evnuh
se doepao vrata orijake ivotinje hvatajui Maju za obamrlu ruku.
Dok je potezao i vukao, pogodila ju je agonina plima bola. Obuzeo
ju je bol pa je poelo da joj se mrai pred oima. Ostala je pri svesti.
Papui se bacakao nastojei da stigne do vrstog tla. U toj borbi je
nagazio spasiteljicu na nogu.
Slon je u tom asu poklizao nazad kao da ga je neto povuklo za rep.
Oi su mu se tako iskolaile da je Maja videla i najmanju ilicu. Ispustio
je slab zvuk, nalik uzdahu uplaenog deteta.
Pouri! povikala je Maja, hvatajui se za kljovu i naginjui se ka
mahutu. Pouri sad! Mahut se ispruio koliko je dug, pruajui ruke ka
njoj.
Ali u tom trenutku, slon se ponovo pomerio. Prednje noge i brada su
mu otklizale za jo nekoliko centimetara. Mahut je kliznuo sa njegovih
lea grabei sivo uvo ne bi li usporio pad. Molim te! povikala je Maja,
pruajui ruke.
Slon je poeo da kliza u ambis. Kljova je poela da se kree, pa ju je
Maja ispustila da je ne bi odneo za sobom.
Gledala je kako se irom otvorene oi mute pa zatim sklapaju.
Polako ali nezadrivo je kliznuo unazad, sve dok samo stopala i surla
nisu ostali na putu. Podseao je na dete koje viri preko ivice stola. Maja
je bespomono posegla za mahutom koji je pruao ruke ka njoj.
Slon je poeo tihi pad u prazninu. Lagano je mahao nogama ponirui
kroz vazduh. Mahut je pritisnuo obraz uz slonovu sivu glavu, pogledavi
Maju po poslednji put.
Skrenula je pogled ne elei da gleda njegov kraj, zatvorila je ui da
ne bi nita ula. Kada je konano ustala i osvrnula se oko sebe, ula je
Papuievo piskavo jecanje, kao i brojne povike. Svi su posmatrali
stenovitu izboinu na koju je pala Lusinda.

107
 Izboinom je grabio bandit na mravom planinskom konju. Kako je
tamo dospeo? Jahao je ka Lusindi, glasno i izazivaki se smejui
straarima. Skoio je s konja i oslunuo devojino srce. Zadovoljan onim
to je uo, prebacio ju je na konjska lea vinuvi se u sedlo iza nje.
Neko je otpustio strelu koja se odbila od stene nekoliko centimetara
od razbojnikove glave. Odloite oruje, povikao je Da Gama. Mogli
biste da povrediti devojku!
Banditov smeh je prerastao u ivotinjski urlik. Naterao je ponija ka
ivici stenovitog ispupenja. Maja je zavritala i privukla razbojnikovu
panju. Videla je da mu oi gore demonskim sjajem. Zabio je pete u
konjske bokove. Nekako je upravljao ponijem sputajui se uz gotovo
neprohodnu strmoglavu stazu.
Kada je stigao do reice na dnu ponora, Lusindina bela haljina bila je
samo taka u senkama.
Bandit im je mahnuo udaljivi se u galopu.
Lusinda je sanjala kako se njie u kolevci.
Sanjala je da se ljulja u toplom Eleninom naruju, ili da jae drvenog
konjia. Ujednaeni ritam joj je veoma prijao.
Probudila se shvativi da se klati prebaena preko oznojenog ponija.
Snana ruka ju je stezala oko struka. Glava joj se klatila na konjskom
boku i svaki korak joj je priinjavao veliki bol. Nekako se uzdravala da
ne jaukne. Na to ju je nagnao unutranji glas inspirisan eljom za
opstanak.
Pokuala je da se pribere. Gde se nalazi? ta se dogodilo? Seala se
kako se grevito drala za unitenu kuicu na slonu koji je klizio sa
druma. Um joj se razbistrio: setila se kako su ih banditi gaali kamenjem
odozgo. Ali zar napadai nisu pobijeni?
Na trenutak je pomislila da je na putu u sigurnost.
Iskoristila je izuzetno otri zavijutak da neopazice okrene glavu kako
bi osmotrila jahaevu nogu. Sedlo i oprema rekli su joj sve: ispucala
koa i osueno drvo. Bilo je to sedlo bandita, a ne paljivo odravana i
lepo ukraena oprema jahaa u pratnji karavana.
Nije micala glavom gutajui bol. Otmiar nije znao da je pri svesti

108
to je bila prednost. U ovakvoj situaciji i najmanja prednost je mogla biti
od ivotne vanosti.
Putovali su sporo, jedva neto bre od peaka. Probijali su se kroz
visoku travu pored blatnjave nabujale reice. Znala je da je to onaj
vodotok koji je gledala sa ivice provalije. Ako je pala s te visine, nije ni
udo to je boli glava.
Poni je grudima razgrtao travu koja se ispravljala udarajui je po licu.
Jaha je udarao ponija dugakom ibom, energino ga podbadajui
petama; ivotinja, ipak, nije mogla ii bre. Jaha ga je ibao iz puke
obesti, shvatila je Lusinda.
Izgubljena sam, pomislila je. U glavi je oseala prodoran bol. U
neposrednoj blizini je uborila voda to ju je podsetilo na e.
Jaha je skoio s konja ne saekavi da se ivotinja zaustavi. Svezao
je uzde za oblinje drvo i proetao malom istinom. Lusinda ga je
posmatrala pretvarajui se da je u nesvesti.
Bio je nizak i zdepast sa prljavim turbanom i raupanom bradom. Za
pojasom pranjavog haljetka klatio mu se dugi no.
Iz grmlja su iznikle jo dve sline spodobe. Nosile su podjednako
prljavu odeu tako jednoobraznu da je mogla biti uniforma. Jedan je
nosio duge brkove umesto brade. Liili su kao braa. Priali su narejem
na koje Lusinda nije navikla, ali je ipak razumela razgovor.
Jaha je pao na kolena pred njima. Bilo je strano zajecao je
slomljenim glasom. Hamfist i Rat Tajil su mrtvi. I ja sam zamalo izgubio
glavu. Gde su ostali? Nisu valjda svi izginuli?
Saberi se. Brzo emo se oporaviti. Tada emo se osvetiti rekao je
onaj s brkovima.
Ima li kakvog blaga? zareao je drugi. ta si doneo na poniju?
Farang enu. Zarobio sam je.
Nije mrtva?
Ne jo. Moemo traiti otkup.
Ili se na njoj osvetiti, predloio je onaj s brkovima.
Najbolje i jedno i drugo, rekao je drugi.
Ne mogu to da uinim, ne sad, poalio se jaha. Ne dok u uima

109
ujem krike mrtvog brata.
Odmori se rekao je brkati. Osvetiemo ga u tvoje ime.
Lusinda se odluila za akciju im je brkajlija krenuo ka poniju. Svom
snagom se odbacila sa konjskih lea s namerom da pobegne. Naalost,
nije daleko odmakla. Okliznula se na vlanom ljunku pored rene obale
iskrenuvi lanak. Krvarila je iz rane na glavi. Okrenula se na lea, na
vreme da ugleda brkajliju koji je trao ka njoj.
Vidi, ko nam se probudio! povikao je. Stigao je i zgrabio za kosu;
uvrtao ju je dok nije zastenjala. Ispruila je krvave ruke nastojei da ga
dohvati po oima kada je ula hladni metalni zvuk. Odmah ga je
prepoznala; bio je to zvuk otrice koja naputa kanije. Osetila je ubod
elika u vrat.
Umirila se. Udarci nabujale vode o obalu pomeali su se sa bunim
razbojnikovim dahtanjem; miris vlage se meao sa njegovim groznim
zadahom.
Neu te povrediti, rekao je bandit. Sjaktei svinjskim oima.
Ona je farang! Ne razume ta pria! oglasio se drugi.
Pomozi mi, traio je brkati.
Lusinda se nala u novoj dimenziji bespomonosti. Jedno je biti
bespomoan dok pokuava da vee korset ili da se popne na slona, a
sasvim drugo kad ti razbojnik pritiska otricu dugog crnog noa uz grlo
dok mu brat pristie u pomo.
ta ima ispod ove silne odee? pitao je drugi, pokazujui glavom
ka njenoj irokoj haljini.
Noge, verovatno, odgovorio mu je kompanjon. Podigao je haljinu
preko Lusindinog lica i zaronio meu podsuknje. Do avola, koliko
ovde ima haljina?
Upotrebi no, idiote, ukorio ga je brkati. Ustao je nesvesno
pojaavi pritisak noa uz Lusindino grlo. Zapahnuo ju je miris njegovog
znoja.
Zavei rekao je drugi. Lusinda je ula izvlaenje jo jednog noa iz
kanija. Osetila je klizanje hladne otrice po torzou. No se lako probio
kroz podsuknje i korset. Vlani vazduh se probio do njenog golog trbuha.

110
Razboj nikovi zdepasti prsti stisli su joj butine.
Fino, apnuo je iskolaenih oiju. Dobro si uradio! dobacio je
razbojniku koji ju je doveo. On je jo jecao na kolenima.
Zar ne bi trebalo da priekamo ostale? pobunio se.
Oni se mogu posluiti kasnije, promrmljao je drugi kleknuvi kraj
Lusindinih nogu. Dri je vrsto.
Brkati je stao kolenima na njena ramena. Osea li to? apnuo je,
pritiskajui tupu stranu noa o njen vrat.
Ne razume ni re od onog to pria! dobacili su mu ostali.
Znao ona ta joj sleduje.
Podnadulo i oznojeno lice brkatog bandita zaklanjalo joj je nebo.
Kroz razmaknute noge je videla drugog kako petlja oko pantalona.
Odluila je da zatvori oi.
Hajde, hajde, ula je brkatog.
Daj mi malo vremena! odgovorio je drugi.
ta to toliko traje!
Nisam dovoljno tvrd!
Do avola! Ja u prvi!
Ne!
Ramena su joj ponovo bila slobodna. Podigla je pogled videvi
brkajliju kako sa isukanim noem skae na drugog bandita. Dok su se
dva brata rvala, vukla se du obale zanemarujui bol u rukama i glavi i
kamenje koje joj je paralo lea.
Pogledaj ta ste uradili! Ona bei! povikao je onaj na kolenima.
Prekinuli su borbu i krenuli za Lusindom onako zadihani i obliveni
znojem. Uspela je samo da se pomeri na jo neudobnije mesto. U ramena
joj se zabio kamen otrih ivica. Glava joj je pala - bila je suvie umorna
da bi je drala uspravno.
Bar je vie nisu drali za kosu.

***
Dri je, dok obavim posao, rekao je brkati. Meu nogama mu se klatila
mala kobasica.

111
 Drugi bandit ju je opkoraio zasevi joj na grudi. Pritisnuo ju je
kolenima o ramena i tekim butinama po grudima. Hej, ne moram da
dangubim. Mogu se posluiti njenim ustima! rekao je.
Moe ako i za to nisi premekan dobacio mu je brkati. Dri je dok
ne probijem sebi put.
Osetila je trljanje njegove kobasice po butinama, ritnuvi se svom
snagom. Mora da je neto pogodila, zato to je bolno zajeao. Dobila je
udarac teke pesnice u stomak.
Kao da je bol oslobodio njen sapeti glas, prvi put je kriknula.
Tako je, oglasio se bandit na njenim grudima. Lepo ih otvori. Imam
neto za tebe.
Glava mu je potom pala na zemlju pokraj njene. Zakolutao je oima
kao da je u ekstazi; pomerao je usne ne isputajui ni glasa.
Iz banditovog obezglavljenog vrata je ikljala krv kao iz fontane.
Lusinda je rukama pokrila lice pokuavajui da se zatiti od krvavog
mlaza. Poklopilo je banditovo beivotno telo.
Zatreptala je kroz krv koja joj je zamaglila vidik i spazila Patana.
Proao je pored nje i ne pogledavi je. Lagano i sa uzdignutom
sabljom se primicao banditu s brkovima, koji se sputenih pantalona
valjao po zemlji. Cvileo je uzdignutih ruku. Patan mu se polako primicao
sa smrtonosnim, nezemaljskim mirom.
Iza tebe, rekla je Lusinda.
Trei bandit je prestao da plae. Jurnuo je napred sa prodornim
ratnikim krikom. Dugo seivo mu je sevalo u ruci.
Patan se okrenuo da ga doeka, lagano kao da se kree kroz vodu.
Zapanjujue nehajno se spustio na jedno koleno. Burakova sablja otro je
zasekla bandita po nogama; komad butine nalik dejoj lopti je poleteo
kroz vazduh. Razbojnikov no je proitao kraj Patanovog uva; prvo je
pao na kolena pa na stomak vritei u agoniji.
Zanemario je brkajliju, koji se jo borio da navue pantalone preko
gole zadnjice. Usredsredio se na palog razbojnika, lagano kruei oko
njega. Podigao je sablju drei je s obe ruke kao sekiru, zatim je
nemilosrdno spustio na razbojnikovu kimu. Ve sledeeg trenutka se

112
beivotno telo grilo kraj Patanovih nogu.
Upro je nogom o mrtvaeva lea da bi izvukao sablju. U
meuvremenu je brkati razbojnik, sa navuenim pantalonama, puzei i
posrui grabio ka vezanom poniju.
Lusinda se pitala zato se Patan kree tako polako. Bandit je bio u
panici; petljao je oko uzdi dok se konano nije setio noa. Presekao je
kone opute i skoio u sedlo ba kad je Patan stigao do njega.
Bandit je besno zavitlao dugim crnim noem. Izgledalo je da Patan
stoji kao ukopan. Iako se inilo da ne mie sabljom, odsekao je
razbojnikovu ruku; pala mu je pred noge i dalje steui no.
Bandit je zaurlao od bola i odjahao dok mu je krv kapala iz patrljka.
Patan se sagnuo, dohvatio odseenu ruku i bacio je u vodu.
Zavladala je tiina; uo se samo huk nabujale reke.
Pritisnuta teinom razbojnikovog tela Lusinda je oseala banditovu
lepljivu krv na licu. ta treba da uradi ena koja zna da je odseena glava
nekoliko centimetara od nje? Zagledala se u oblake, ali joj je slika
mrtvaevog lica jo bila pred oima.
Obasjali su je zraci sunca. ula je Patanove korake. Molim vas,
madam, rekao je.
Zatvorite oi i ne miite se dok vam ne kaem.
vrsto je zatvorila oi. U glavi joj je bubnjalo. Trgla se, kao da ju je
neko udario osetivi kako poputa pritisak obezglavljenog tela. Molim
vas, budite mirni, madam, obratio joj se Patan vukui le dalje od nje.
Ne otvarajte oi, madam, molim vas. ula je kako joj prilazi a
zatim i kripu ljunka tik pored uva znajui da podie banditovu glavu.
Radoznalost ju je nadvladala. Otvorila je oi i videla Patana kako baca
glavu u vodu drei je za prljavu kosu.
Spustio se u vodu na sve etiri. Povratio je jednom pa drugi put
tresui glavom, a onda je isukao ma zaronivi otricu u reicu. Izvukao
ga je istog i zamahnuo po vazduhu, pa zahvatio vode i oprao usta.
Najzad se podigao i duboko uzdahnuo. Skinuo je koulju i potopio je u
vodu. Kad ju je iscedio, priao je Lusindi.
Iako se trudio, znala je da je uasnut njenim izgledom. Madam,

113
madam, proaptao je, molim vas, neu vas povrediti. Paljivo joj je
oistio lice vlanom kouljom. Trzala se na svaki dodir, a on bi joj svaki
put rekao kao da smiruje uplaenu ivotinju.
Trgla se i povukla nazad kada je poeo da joj isti elo. ao mi je,
madam, proaptao je. Vrhovima prstiju je izuzetno paljivo opipao
povreena mesta. Nije tako strano, madam zakljuio je zabrinutog
lica. Je li ovo vaa jedina povreda?
Izdala ju je mo govora. Pogledala je uganuli zglob. Patan je klimnuo.
Pokrio ju je ostacima haljine. Uprkos ogromnoj zahvalnosti koju je
oseala prema njemu, bila je toliko prestraena i uzbuena da nije mogla
pronai odgovarajue rei. Odluila je da ostane nema. Moram da
pogledam va lanak, madam, rekao je Patan umirujuim glasom. Neu
vas povrediti. Uveravam vas da sam ve video veliki broj enskih
lanaka. Ipak se stresla na njegov dodir.
, , ponovio je. Bockao je nogu i lanak vrhovima prstiju.
Oprostite mi na grubosti, madam, ali u biti prinuen na to da vam
skinem cipelu. Lako je skinuo svilenu papuicu s njenog stopala. Kao i
arapu, rekao je, suspreui dah.
Lusinda se trgla kad joj je skinuo poderanu arapu od gaze ne od bola
ve od seanja. Iskrenuli ste lanak, to e brzo proi. Nita strano,
madam, naroito ako znamo kroz ta ste sve proli. Alahovi aneli su
bdeli nad vama
Brino se zagledao u nju. Madam, da li sam stigao na vreme?
Sklopila je oi, ophrvana plimom neugodnih uspomena. Vi ste taj
aneo, zapovednie.
Sam bog vas je poslao.
Patan je rukama pokrio lice. Kada je ponovo pogledao, suze su mu
tekle niz lice. IshvarAlah, rekao je - neka bude volja boja.
Ima ih jo, kapetane.
Koga?
Bandita. Rekli su da oekuju ostale.
Da rekao je Patan. Videli smo kako se udaljavaju na konjima.
Moramo se to pre dokopati bezbednosti.

114
 Da li je igde bezbedno?
Patan se trgnuo kao da je iznenaen njenim reima. Uhvatio ju je za
ruku. Za mnom, madam. Dlanovi su mu, nasuprot oekivanju, bili meki
i glatki.
Moramo poi rekao je. Ostavio ju je za tren i pretraio prostor oko
istine. Vratio se razoaran. Nema konja, doli su peice.
Mislim da ne mogu da hodam, kapetane.
Ja u vas nositi, madam. Uzeo ju je u naruje i drao bez mnogo
napora. Laki ste kao pero.
Lusinda ga je zagrlila oko vrata. Osmehom ga je nagradila za ovu la.

***
Kada je napokon skrenula pogled sa nesrenog slona, Maja je ugledala
Heraldovog konja koji se ritao zadnjim nogama i prestravljeno rzao.
Heraldo se grevito drao za podivljalu ivotinju koja je jurila u pravcu
tovarnih konja.
Pred oima joj se smrailo. Videla je eksploziju hiljadu zvezda. Bol
ju je stigao tek kad je pala na lea. Iznad sebe je videla izoblieno
Papuievo lice. Kuko! Kuko! vritao je. Gojazni obrazi su mu
plamteli skerletnom bojom. Tresao je rukom kao da je od udaraca koji
joj je zadao polomio prste. Skoro si me ubila! Nastavio je da vriti na
jeziku koji joj je bio nepoznat.
Pala je preko svoje vree. Otro kamenje i uglovi drvenih kutija
probadali su joj kou. Bila je suvie umorna da bi ustala. Strepela je od
novog Papuievog napada. Ruka ju je uasno bolela.
Onako malaksala polako se okrenula ka evnuhu. Videla je kako
Heraldo na konju juri niz uzani put. Nije mogla rei da li tera konje pred
sobom ili ga ivotinje nose u stampedu. Nije drao uzde ve je mlatarao
rukama po vazduhu.
Brojni uzvici su se meali sa zvonjavom u njenim uima i
Papuievim nesuvislim kricima. Nad kiom okupanim stenama plovio je
otar miris kineskog baruta.
Ustaj! Kurvo, ustaj! ciktao je Papui, podiui ruku spreman za

115
novi udarac. Umreemo, kuko!
Blokirala je njegov udarac i ustala. Gde je Deoga? povikala je.
Jedva je ula sopstveni glas od zvonjave u uima.
Papui je iskolaio oi a lice mu je poprimilo pepeljastu boju.
Okrenula se i videla isto to i on: primicao im se bandit, galopirajui na
poniju i vitlajui maem irokog seiva. Bacila se na evnuha. Pali su na
zemlju u trenutku kad im je ma prozujao nad glavama.
Bandit je juriao ka jednom od Patanovih ljudi. Drao je ma pravo
kao koplje nagonei konja u besomuni trk. Straar je hteo da mu se
suprotstavi, ali je konj eleo da pobegne. Borio se sa ivotinjom dok im
se bandit nezaustavljivo pribliavao.
Straarev konj je ustuknuo ba kad je bandit progalopirao pored
njega. iroki ma je zasekao ivotinju po trbuhu. Iz rane je iknuo mlaz
krvi. Konj je pao pod straarem koji se izvukao iz sedla. Bandit se
okrenuo i pojurio u novi napad.
Pre no to je straar stigao da reaguje, razbojnikov iroki ma se zario
u njegov vrat.
Prasnuo je pucanj, odbijajui se od stenovite litice. Maja se osvrnula
oko sebe, ali nije mogla da vidi njegov izvor. Podigla se sa Papuia.
Evnuh je pokrio glavu krajevima koulje i zapuio ui jecajui.
Bandit se trudio da iupa ma iz straarevog vrata. Konj se zgrio i
umirio. Krv je jo liptala iz rane na njegovom stomaku, tvorei grimizni
potoi koji je potekao preko vlanog kamenja ka Maji i Papuiu.
Zauo se jo jedan pucanj; zrno je prozvidalo rikoetirajui od
oblinje stene. Bandit je uspeo da oslobodi ma. Uhvatio je Majin
pogled. Osetila je kako hladnoa iz njegovih praznih oiju struji ka
njenom srcu. Kasnije e je progoniti seanje na njegove prljave
neizbrijane obraze i nabrekle, pulsirajue vene na vratu. Tada je videla
samo njegove kao smrt crne oi. Bandit nije skidao pogled sa rtve.
Pitala se otkud toliko mrnje u njegovim oima.
Zauo se jo jedan pucanj. Oboje su pogledali u pravcu zvuka. Da
Gama je jahao pravo na njih. U levoj ruci je drao uzde, u desnoj kuburu.
Odbacio je zadimljeni pitolj kao balast, posegnuvi u bisage u potrazi za

116
drugim.
Ponovo je zapucao. Banditov poni je pao - zrno iz Da Gamine kubure
prolo mu je kroz slabine. Razbojnik je nastojao da se iskobelja ispod
njega.
Ranjena ivotinja je bolno rui vukla obamrle zadnje noge.
Nadglasala je ak i Papuieve urlike.
Bandit je zario ma u ponijevo grlo kao da eli da prekine njegovo
rzanje. ivotinja se trznula, zgrila i umirila. Bandit se okrenuo ka Da
Gami, maui otricom koja se puila od krvi.
Maja je videla kako Da Gama baca zadimljenu kuburu grabei drugu.
Bandit je ponovo krenuo na nju. Uzmicala je dok se on nezaustavljivo
pribliavao sa visoko podignutim maem. Streljao ju je hladnim,
pacovskim oima. Uprkos svemu, nije mogla skrenuti pogled.
Banditovo lice je nestalo. Trenutak pre no to mu je glava
eksplodirala, ugledala je grimiznu masu, neto nalik suneru zamoenom
u boju. Okrenuo se i pao kao slomljena lutka. Razbojnikov zamrljani ma
zazveao je po tlu zavrivi na nekoliko centimetara od nje u barici
konjske krvi. Nije ula pucanj ve njegov eho kako se odbio o zidine
kanjona.
Da Gama je bacio prazno oruje dograbivi novo. Nije liio na njoj
poznatu osobu. Nestalo je njegovog prijateljskog, oputenog izraza;
umesto toga je posmatrala podivljalo lice, vrsto stisnutih zuba. Da
Gama je sjahao po vojniki, zabacivi nogu preko sedla. Skliznuo je na
tlo s naperenom kuburom. Trzao se i na najmanji um.
Pozdravio je klimanjem glave. Oprezno je priao telu straara
sagnuvi se da izmeri puls. Maji i uplakanom Papuiu je priao tek kad
se uverio u to da je jaha mrtav.
Koliko je povreen? pitao je. Nianio je kuburom, ne gledajui u
njih. Pretraivao je stene, tek povremeno bacajui pogled u njihovom
pravcu. Papui je nemo jecao, i dalje drei krajeve koulje iznad glave.
Mislim da uopte nije povreen, odgovorila je Maja.
Znai da je prestraen, rekao je Da Gama. Bacio je brz pogled ka
Maji. A ti?

117
 Uganula sam ruku.
To je sve? Klimnula je. Registrovao je njen pokret iako je gledao u
drugom pravcu. Zavukao je levu ruku u dep odakle je izvadio
maramicu. Ima krv na licu. Mislim da nije tvoja.
Maja je obrisala lice dok je Da Gama priao ivici puta i pogledao u
ambis.
Sranje, rekao je.
Pogledala je u ponor - ono to je videla oduzelo joj je dah. Daleko
dole je lealo zgreno telo mahuta, a ispod njega slonova leina. Njegov
sivi trbuh bio je otvoren po sredini kao prezrela voka. Da li su ivi?
proaptala je.
To sad nije vano odgovorio je Da Gama. Nije bilo traga od Lusi i
Patana. Maja je odstupila od ivice, uasnuta i zahvalna to je jo iva.
inilo se da je i Da Gama pogoen prizorom. Moe li mi pomoi oko
evnuha? pitao je.
Uhvatili su Papuia za zdepaste ruke i povukli niz put. Odneli su ga
do proirenja na putu, ispod stenovite izboine. Tu je leao Patanov
poslednji ovek, prekriven ebetom. Teko je disao, a iz oka mu je virila
strela.
Da li je mrtav? zacvileo je Papui.
Uskoro e biti, rekao je Da Gama. Krenuo je drumom s naperenom
kuburom. Ostanite ovde. Idem po svog konja, rekao je.
Pusti me da poem s tobom, zamolila ga je Maja. Da Gama je,
posle kraeg oklevanja, klimnuo glavom.
Jesi li videla Heralda? pitao je dok su koraali zajedno. Maja mu je
ispriala kako je sa tovarnim konjima odjahao niz sporedni put. To je bila
jo jedna informacija s kojom e morati da se pozabavi kasnije.
Da Gamin konj je nervozno tumarao izmeu leeva poginulih ljudi i
ivotinja. Umirio ga je i poveo dalje od stena natopljenih krvlju. Vratimo
se do evnuha, rekao je.
ta se dogodilo sa Lusindom i kapetanom Patanom? pitala je Maja.
Njihova imena su ostala da lebde u vazduhu kao da pripadaju nedavno
preminulima.

118
 Ne znam, odgovorio je Da Gama.
Da li smo jo u opasnosti?
Ne znam, ne znam ta se deava. Svi moji planovi su propali.
Napravio sam veliku greku to sam ovde doao. Da Gama se uz put
povremeno saginjao da bi prikupio odbaene kubure.
Kad su stigli do zaklona, Papui im je krenuo u susret sitnim
koracima. Cvili! jecao je. Kako moe cvileti sa strelom u oku?
Da, da, nevoljno je odvratio Da Gama. Umirio je konja i seo pored
ranjenika, milujui ga po elu. Za njega ne moemo nita uiniti.
Ako nema petlje da umre, ubij ga! proaptao je Papui.
Ne. Ne radim takve stvari. Papui je frknuo, udaljivi se od njih.
Da Gama je izvukao kuburu iz torbe dodavi je Maji. Da li si je ikad
koristila? Odmahnula je glavom. Povuci ovo nazad dok se ne zaustavi,
rekao je, pokazujui na kremen. Zatim naciljaj i povuci ovo ovde.
Pomogao joj je da sklopi siune prste oko nauljene drke. Posmatrao ju
je kao da proverava njenu odlunost a ne stepen razumevanja. Moram
da ih napunim.
Misli li da smo jo u opasnosti, Da Gama? pitala je Maja.
Tiina joj je rekla sve.
Skinuo je torbe sa sedla i seo pored ravne stene. Izvukao je petest
punih kubura poredavi ih jednu pored druge. Sluaj me, rekao je ne
prekidajui posao. Mora biti mirna ako eli da pogodi metu, naroito
iz daljine. Otvorio je malu konu torbu sa kurumima i kutijicom
kineskog baruta. Ako eli da nekog ubije, mora ga pustiti da prie.
Maja je nemo upijala informacije. Nisam se ovome nadao, gunao
je Da Gama punei oruje. inilo se da govori sam sa sobom. Sve ovo
nakon to smo im debelo platili! Ni lopovima se vie ne moe verovati.
Radio je besnim, odsenim pokretima. Prvo bi sa nekoliko hitrih poteza
etkom oistio cevi. Jedna ili dve kubure su zakazale. Nije se trudio oko
njih ve ih je zavitlao u ambis.
Posmatrajui bes s kojim je zavitlao beskorisne kubure, Maja je
shvatila dubinu njegovih strahova i veliinu opasnosti u kojoj su se
nalazili. Da Gama je poeo da puni preostalo oruje: prvo je sipao barut

119
u cev, zatim komadi pamuka otrgnut sa pranjave krpe. Poeo je da se
znoji. Sabio je prah, bacivi brz pogled niz drum. Sledio je kurum. Ovo
je zahtevalo dopunski napor: Da Gama bi stavio kurum meu zube i
zagrizao ga, zatim bi ga obrisao o koulju. tapom za nabijanje bi utisnuo
deformisano zrno u gvozdenu cev stenjui od napora. Jednom mu je ruka
prokliznula pa je ogrebao lanak. Konano bi dodao neto praha na
kremen. Kad bi sve bilo gotovo, poloio bi napunjeno oruje meu
ostalim na ravnoj steni. Zatim bi uzeo sledeu. Kada je zavrio, bilo ih je
devet, ne raunajui ono u Majinim rukama.
Posle preivljenih uasa i banditove pogibije, posmatranje Da
Gaminog neoekivano smirenog i preciznog rada umirilo je Maju.
Papui je otpuzao u oblinje bunje gde je unuo stenjui od napora.
Maja se trudila da ne gleda u tom pravcu.
Da Gamina kobila se uznemirila. U daljini je grmelo, a nebo je bilo
prekriveno tamnim oblacima. Pred Maju je pala ogromna kaplja vode, pa
jo jedna i jo jedna. Da Gama je pokupio kubure, zatakao ih za pojas a
ostatak sruio u torbu. Pokrij kremen rukom da se ne bi okvasio,
posavetovao je Maju.
Kia je padala velikim, bunim kapljicama. O, Alahu! vikao je
Papui urei da im se pridrui, pridravajui svilene pantalone.
Tada su zauli topot kopita.

***
Haljina joj je visila u dronjcima. Patan je trao, obgrlila ga je oko nagih
ramena sluajui njegov ubrzani dah. alila je zbog teine. Zvuk konjskih
kopita im je bio sve blii.
Karavan ne moe biti daleko, rekao je Patan. Doli su do okuke na
putu. Jo malo, prostenjao je, glasom tek neto jaim od apata.
Nakon okuke, Patan je usporio gotovo ispustivi Lusindu. Naili su
na le. Leao je licem ka tlu, sa dubokom ranom na leima. Topot kopita
bio je sve glasniji. Preskoili su ga. Ne gledajte, madam rekao je
Patan.
Pogledala je le i zatvorila oi, ali samo na trenutak iskljuivo zbog

120
saaljenja. Nisu mogli pobei od neumitne sudbine. Bie jo leeva na
putu. Dobri boe, proaptala je Lusinda.
Patan je usporio i zaustavio se. Stigli su do uskog odmorita. ilavo
stablo je izbijalo iz litice bacajui neto hlada. Ako je neko od naih
preiveo, sigurno je pobegao, madam. Neko se morao izvui. Moliemo
se za to. Bojim se da emo neko vreme biti preputeni sami sebi.
Pokazao je na stenovita uubljenja nedaleko od drveta. Dopustite mi da
vam pomognem, madam.
Mogu da hodam ako mi dopustite da se oslonim na vas odgovorila
je Lusinda. Uz Patanovu pomo je odepala do oblinje stene. S
olakanjem se spustila na tie. ta emo sad?
Patan je skrenuo pogled. Ne znam, madam. ula se udaljena
grmljavina. Uzeo je turban i brzo obmotao dugu tkaninu oko leve ruke.
Isukao je ma. Pesnik kae da je ivot karavan, madam, u kojem putnici
spavaju u mnotvu razliitih atora. Moda emo noas spavati u novom
atoru, madam. Izgledao je sitno meu planinskim senkama. Kosa mu je
slobodno padala po ramenima. Njegovo nago, miiavo i napeto poprsje
delovalo je i suvie vitko za predstojea iskuenja.
Topot kopita je odjekivao po zidovima stenovitog udubljenja.
Madam, moda... Paljivo ju je posmatrao ne obazirui se na sve blii
zvuk konja u trku. Poznanstvo s vama za mene je bilo izvor ogromnog
zadovoljstva i velika kola. Ako elite... kada budem na izmaku snaga,
mislim, samo ukoliko vie ne bude bilo nade... ako elite... mogu se
pobrinuti da vie ne trpite... Da li me razumete?
Posmatrala je njegovo izmueno lice, razmiljajui o onom to je
rekao. Ne ludujte, zapovednie.
Za ludosti vie nema vremena.
Pobediete. Ubeena sam u to. Poastio ju je jednim od retkih
osmeha. I ovaj osmeh mu je teko pao. Ne bojte se, dragi moj, kao to
se ni ja ne bojim. Topot kopita se pojaao nadglasavi sve ostale zvuke.
Lusinda je kao mala videla sliku demona na zidu prastarog hrama:
buljookog, deformisanog, crvenokoog, uasnog. Iz njegovih zubatih
eljusti kapala je krv. Videla ga je samo jednom, samo na trenutak, ali ga

121
je zauvek zapamtila. Progonio ju je u snovima. S vremenom je demon iz
nonih mora dobio oblik sliniji ljudskom i jo straniji. Ponekad je tako
vritala u snu da ju je Elena drmusajui budila. Demon je s vremenom
postajao sve blii, sve vie nalik oveku i sve uasniji.
Posmatrala ga je pred sobom. Vezao je koni povez oko patrljaka da
bi usporio krvarenje. Na osnovu krvave koulje zakljuila je da je
sigurno zategao povez zubima. ak mu je i kosa bila ulepljena. Pogled
mu je bio pun bola i plamtee mrnje. Oko krvave ruke je obmotao uzde;
u zdravoj je stezao veliki drveni buzdovan. Konj je imao belu penu oko
gubice.
Patan je stao izmeu Lusinde i bandita. Sunce je blistalo na njegovim
znojavim leima; videla je svaki pokret njegovih miia dok je mahao
sabljom u malim krugovima. Duga kosa se rasula pokrivi mu lice.
Lusinda je eznula da ga jo jednom vidi, ali se on nije osvrtao.
Mislila je da e bandit ispustiti krik pre napada, ali je on samo nemo
podbo konja. Patan je podigao sablju, ali ga je buzdovan pogodio u
zglob, pa je oruje poletelo iz njegove ruke zakotrljavi se niz padinu.
Okrenuo se. Lusinda je videla strah u njegovim oima i pokrila je usta da
bi zaustavila krik. Otpuzala je do ivice ambisa. Otrica se sjajila iz
ponora.
Bandit se s mukom okrenuo na uskom putu i krenuo u novi napad.
Ovaj put, Patan se sagnuo na vreme da izbegne zamah tekog buzdovana.
Skoio je i dohvatio bandita za koulju, gotovo ga oborivi s konja. Ali
je on ostao u sedlu; Patan se vukao za njim, dok je poni besno galopirao.
Bandit ga je srdito udarao dok burak nije pao na otro kamenje.
Patan se s mukom podigao na noge praen budnim okom bandita.
Povez na ruci mu je popustio i krv je liptala sa svakim damarom srca.
Posmatrao ga je nemilosrdnim pogledom umirueg tigra.
Bandit je poterao konja. Iz punog trka je lupio Patana postrance
buzdovanom. Poleteo je kroz vazduh, noen snagom udarca, doekavi se
na trbuhu. Borio se da podigne glavu.
Ponovo se zaula grmljavina; nebo je bilo puno senki. Kina kap
veliine jajeta pogodila ga je posred lica. Bandit se ponovo okrenuo. Krv

122
iz patrljaka mu je natopila pantalone. Kia je dobovala po putu. Krupne
kapi su se odbijale o stenovito tle rasipajui se u vazduhu.
Oajni Patan se uspravio ne vodei rauna o opasnosti. Kia je lila
po njemu; kosa mu je visila u dugim pramenovima. Pokuao je da hoda,
ali se zateturao, jedva se odravi na nogama. Posmatrao je protivnika,
poluslep i oamuen. Bandit je bio dvadesetak metara od njega.
Lusinda je s uasom gledala kako bandit nagoni ponija u galop. Patan
je stajao nepomino, kao da nije svestan opasnosti. Baci se dole, dole,
aptala je Lusinda na portugalskom. Odakle mu snaga da stoji posle
toliko udaraca?
Bandit je jurnuo, vitlajui buzdovanom. Patan je slepo teturao.
Buzdovan ga je pogodio po glavi, tako snano da su mu noge poletele
uvis. Bubnuo je o tlo, tako blizu ivici puta da mu se jedna ruka zaklatila
u provaliji. Zatresao se i umirio.
Patane! kriknula je Lusinda. Njen povik se utopio u banditov
trijumfalni usklik. Pobedio sam! Ubio sam ga! Lice mu je bilo samrtno
bledo, a divlje oi oiviene utilom. Neko drugi bi moda pao posle
tolikog gubitka krvi, ali je mrnja kolala razbojnikovim venama
odravajui ga u ivotu.
Bacio je buzdovan i jurnuo ka Lusindi. Samo doi, pomislila je i
stegla pesnice, povrediu te pre no to umrem.
Nije raunala na razbojnikovu vrstu reenost, na koju rane nisu
uticale. U trku ju je zgrabio za ruku i izvanredno vetim pokretom bacio
na ponija.
Moja si! zareao je. Klatila se na vrelim konjskim sapima. vrsto
ju je drao pa se nije mogla ni mai. Namirisala je banditovu krv, videla
Patanovo telo i zaplakala.

***
Spremi se, rekao je Da Gama. Upotrebiemo konja kao zaklon.
Naslonio je kuburu na konjska lea. Maja je progutala vazduh i uinila
isto to i on, ciljajui u u pravcu zvuka.
Pucajte! Pucajte! Zato ne pucate! zavritao je Papui. Jo ne

123
vidimo cilj, evnue.
Kia je, ba u tom trenutku, naglo prestala. Namesto bunog
kaskadnog pljuska, zavladala je iznenadna tiina. Vazduh je bio
nepomian. Meu kamenim liticama je odjekivao sve blii zvuk konjskih
kopita.
Pucajte! aptao je Papui. Banditov poni se ukazao na vidiku.
Pucaj! zavritao je.
Ne! povikao je Da Gama. Ne pucaj! Ima Lusi!
Pucaj na njega, kurvo! urlao je Papui Maji u uvo.
Zar nisi uo Deogu? odgovorila je. Uasnuti evnuh je pokuao da
se doepa kubure.
Daj mi je! Daj! Pokazau vam kako se puca, kukavice! Oteo je
oruje iz Majinih ruku i nanianio u pravcu puta.
Ne! povikao je Deoga. Zgrabio je evnuha za ruku ba kad je
povukao oroz.
Pogoen sam! Krvarim! vritao je Papui. Posrtao je u pravcu
bunja pritiskajui gojazne obraze. Pao je na kolena, lica oblivenog
krvlju.
Ali ne njegovom. Kurum je pogodio Da Gaminu omiljenu kobilu u
oko. Posrnula je i polako pala postrance, kao da je nainjena od vlane
gline. Da Gama je bacio pitolj i pokuao da je pridri. Podsetio je Maju
na oveka skrhanog ivotom koji plae naslonjen na zid. Shvatila je da
ivotinja pada i da on pokuava da je sprei da ih oboje zdrobi. Skoila
je u stranu, ali je konj pao na njegove noge.
Da Gama je urliknuo kad se kobila sruila na njega. Maja je obila
ivotinju pokuavajui da je odgurne, ali je Da Gama ostao zarobljen.
Mislim da nisu slomljene, ali ih ne mogu izvui, proaptao je kroz
stisnute zube. Maja nije morala da pita da li ga boli. Da Gama nije
skidao pogled s druma i ponija.
Gledajte! Gledajte ovo! Banditov glas bio je samo tiho rezanje.
Ovo je pravda! Gledajte! Skliznuo je s ponija i zgrabio Lusindu za vrat.
Ovo je pravda. itav dan ubijate moju brau, ali sad e vas stii
pravda. Ubiu tvoju ki, kopilane, a zatim i tebe. Gurnuo je Lusindu

124
napred, koristei se njenim telom kao titom. Odnekud je potegao no.
Platio sam ti, kurvin sine! povikao je Da Gama. Mito! Baki! Do
avola, zar su svi ostali bez asti?
Plaamo itav dan, ali sad e ti platiti. Ti e platiti i ona e platiti.
Svi e te platiti.
Moe li ga pogoditi, Deoga? apnula je Maja. Doneu ti kuburu.
Da Gama je procenio razdaljinu trzajui se i stenjui od bola. Ne
mogu odavde. Imao bih jednake anse da pogodim Lusindu.
Bandit je gurao Lusindu ispred sebe. Da Gama je posmatrao u
agoniji, strepei da je bandit ne povredi noem. Pruila je ruke ka njemu.
Da Gamino lice se uarilo.
Pa, tata, moe li me ubiti pre no to ja ubijem nju? Banditovo lice
bilo je bledo. Kapci i usne su mu padali. Baci ma.
Da Gama to nije mogao, bar ne sam. Maja mu je pomogla da odvee
opasa. Bacila je ma, redenike i sve ostalo. Hoe li jo para? Moemo
li se nagoditi?
Uskoro u imati sav tvoj novac. Bandit je teturajui se odveo
Lusindu do oblinjih stena. Odatle je imao dobar pogled na Maju i Da
Gamu koji se muio da se oslobodi konja. Bacio je Lusindu na kolena i
ona zajeca od bola. Umirao je, ali je jo mogao da joj nakodi.
Baci kubure.
Ne mogu da se kreem, kopile. Pusti je!
Uini to, rekao je bandit, gledajui Maju. Da Gama je uz grimasu
klimnuo glavom. Maja mu je prila iza lea puzei. Podigla je kone
bisage sa kuburama koje su leale van njegovog dohvata. Baci ih
ovamo, povikao je bandit.
Mogu opaliti! rekao je Da Gama. Razbojnik je odgovorio uvrtanjem
Lusindine kose. Da Gamino lice se ukoilo kad je uo njene jecaje.
Klimnuo je, pa je Maja bacila kubure. Jednu je stavila iza lea.
Tako treba, tatice. A sada - nesvreni posao. Pljuvaka mu se
slivala preko sasuene krv dok se cerio Da Gami. Prvo posao pa onda
zadovoljstvo. Izgubio sam ruku zbog ove gadure. Nadam se da je vredna
toga.

125
 Samo ga je mrnja odravala u ivotu; jo je bila dovoljno jaka a
Lusinda veoma iscrpljena. Bandit joj je zavrtao ruku dok nije pala.
Vratila se u nonu moru kraj renog korita. Bila je jo gora, vlanija i
prljavija. Najgore od svega je to to je Patan bio mrtav.
Polumrtvi bandit isprskan sopstvenom krvlju nije pokazao nimalo
mate. Stao je Lusindi kolenima na ramena pribivi je uz tlo. Drao je
no u zubima. Poeo je da skida pantalone.
Stani! povikao je Da Gama. Zvuao je kao osoba u agoniji.
Tatice. Uivaj u predstavi poruio mu je bandit. Hteo je da vikne,
ali mu je glas bio jedva ujan. Jedva je pronaao maleni ud ispod trbuha
poprskanog krvlju. Pokuavao je da ga oivi rukom; zabacio je glavu
poudno stenjui. Ovo je dobro. Tako dobro.
ekaj, rekla je Maja. Pusti da ti pokaem ta zna iskusna devojka
za zabavu.
Banditove oi su naizmenice prelazile sa Lusinde na Maju. Kakvu
igru igra?
Zar nisam zgodna? Ostavi je, pa u ti pruiti istinsko zadovoljstvo.
Ti si luda. Zatreptao je gledajui Maju. Vie nije mogao jasno da
vidi. Povedi me sa sobom nakon to me zadovolji.
ta e biti s njim? bandit je pokazao ka Da Gami. Ubij ga ako
eli. On mi nije nita.
Ti si stvarno devojka za zabavu?
I to vrhunska, odgovorila je Maja. Dok je koraala, ruka ju je
bolela, u uima joj je zvonilo, a u glavi maglilo. Graciozno je hodala kroz
kiu, trudei se da odri izraz elegantne ozbiljnosti na licu. Neu se
opirati. Zato bih to radila? Koliko esto robinja moe doi do pravog
mukarca? Mukarca poput tebe... banditskog princa? Biu tvoja robinja.
Radiu sve to bude hteo. Prela je polovinu razdaljine. Naterae me
da te molim. Mukarac poput tebe moe naterati enu da moli. Videla ga
je kao nejasnu mrlju. Pusti nju. Uzmi mene.
Bandit se naslonio na pete, oslobaajui Lusindina ramena. Otpuzala
je dalje od njega po vlanom drumu. Ostaci haljine su neko vreme
zapinjali ispod banditovih peta, ali se napokon oslobodila.

126
 Razbojnik nije ni mrdnuo - bio je suvie iscrpljen da bi ustao. Usne
su mu poplavele, a sa brade mu je visila pljuvaka. Hladno mi je,
rekao je. Zevao je posmatrajui Maju. Sa patrljaka su se otkidale krupne
kapi krvi.
Saekala je da se Lusinda puzei udalji. Poznajem te, promrmljao
je bandit kroz stisnute zube.
Mirno je prila uzdrhtalom banditu.
Izvukla je skrivenu kuburu iz nabora sarija. Podigla je i dobro
nanianila. Zatim je povukla okida. Banditova glava je eksplodirala.

***
Kada je eho pucnja uminuo, Papui je naiao iz oblinjeg bunja krei
sve pred sobom. Ubica! Ubica! zavritao je. Pao je na kolena i
zaplakao.
Maja je odbacila praznu kuburu. Uhvatila je Lusindu za ruku i
zajedno s njom otila do Da Game. Lusinda je plakala zarivi glavu u
njegove grudi. Da Gama se bespomono mrtio.
Ponovo su uli topot kopita - zvuk je bio jai, pribliavalo im se
dosta konja. Pogledali su uz drum. utali su obuzeti strahom dok se
topot brojnih kopita pribliavao. Ne moemo se odupreti tolikom broju,
proaptala je Maja.
Iza okuke se pojavilo tuce sjajnih konja; jahali su ih kopljanici sa
zelenim zastavicama. Blistali su u raskonoj opremi. Za njima je jahao
Heraldo na poniju. Podigao se u uzengijama, mahao i smeio, vodei za
sobom tovarne konje. Da Gama je uzvratio pozdrav uprkos bolu koji je
trpeo.
Voa konjanika, vrsto graeni vojnik Da Gaminih godina
zapovedniki je podigao ruku. Jahai su formirali polumesec opkolivi tri
putnika i palog konja. Voa je paljivo osmotrio scenu pre no to je
progovorio. Ja sam Sadi, vrhovni vojni zapovednik u slubi sultanije,
kraljice Bidapura, rekao je. Njegov tihi glas se jasno uo.
Iza jednog vojnika jahao je visoki ovek, golog poprsja i duge crne
kose jo vlane od kie, sa turbanom omotanim oko ruke.

127
Patan, proaptala je Lusinda. Pohitala je ka njemu, ignoriui bol.

128
TREI DEO

Mesto na jezeru

129
 im je zaspala u palati na jezeru pokraj Belgauma, Maji se u snu
javila njena guru Gungama. Preli su planine u pratnji generala
Sadija. Stigli su do Belgaumskog prelaza u sumrak. Njihovo odredite
bilo je daleko nie, okupano zlatnom sunevom svetlou: niska bela
palata na smaragdnom ostrvu nasred irokog jezera. Palatu je s kopnom
vezivao uski zemljouz. Sunce na zalasku bacalo je duge seni kada su
stigli do njenih vratnica. Sa oblinje kronje snudeno ih je posmatrao
majmun srebrne dlake.
Sadi je odmah po dolasku izdao niz nareenja. Sluge su donele
hranu i odeu, a neko je otiao po doktora. Povreene, preplaene,
prljave i omamljene putnike iz napadnutog karavana okruila je neviena
panja. Gospodarica domainstva je spremila kupku za Lusindu i Maju.
ekala ih je meka i ista postelja.
Majina soba je imala uski balkon sa lepim pogledom na jezero i srce
Belgaumske doline. Videla je odsjaj vatri na obali, ispred kua skrivenih
u veernjim senkama. U svetlosti meseca skrivenog iza oblaka videla je
senke dalekih planina. Ugasila je lampu, uvukla se pod pokriva i
zaspala.

Nala se usred drvea na jarkom suncu. U blizini je fontana mleka

oticala u mirno jezerce. Mleno jezerce je najednom postalo ogromno.
Obale su se istopile. Prostiralo se pred njom vee od bilo kog okeana.
Kilometrima daleko usred uzburkanih penastih mlenih talasa uzdizala
se ogromna kupasta planina.
Dok je uivala u nestvarnom prizoru, veliki plavi lotosov cvet plovio
je ka njoj preko povrine mleka, kao ivi amac. Kada je stigao do nje,

130
raskrilio je latice. U sreditu cveta je sedela Gungama.
Moja draga uiteljice! povikala je Maja. Gungama je bila sitnija i
izboranija no ikad, ali je svejedno isijavala; koa joj je bila sjajna, sari
joj se blistao kao da je satkan od istog zlata. Maja je zaplakala;
otvorila je usta i na sopstveno iznenaenje zapevala. Zvezde su plesale.
Gungama je podigla ruke, a iz dlanova joj je pokuljala voda. Izmeu
obrva su joj palacali maleni plavi plamenovi.
Kada je pesma bila gotova, Gungama se nasmejala. Ispruila je
ruku. Otvorile su se kao namotaj crne gaze na vetru. Leprale su kao
velika senka preko zemlje pred Majinim nogama. Devojka je u senkama
videla palatu u Belgaumu iz ptije perspektive. U dvoritu palate bila je
povorka konjanika. U povorci je bio Da Gama odeven u jama haljine
kao Indus. Daj mu ono to je tvoje, rekla je Gungama, pokazujui na
Da Gamu.

Zatim se probudila.
Nije oklevala, ne, nije se ni obukla. Izvadila je malu drvenu kutiju
grube izrade iz putne torbe. U njoj je bila platnena vreica. Navukla je
prekriva preko ramena i bosonoga istrala iz sobe. Prekriva je vijorio
za njom kao ogrta, zajedno sa bujnom crnom kosom. Brzo se nala u
dvoritu. Zvuk njenih uurbanih koraka slabo je odjekivao meu tihim
zidovima. Videla je isto to i u snu: u dvoritu su bili postrojeni Sadijevi
ljudi spremni za polazak. Da Gama je naravno bio u jami, ali je jo nosio
teke farang izme, to ga je inilo pomalo smenim. Nagnuo se u sedlu
da bi prodrmao Heraldovu ruku. Sjaj zore se probijao kroz jutarnje sivilo,
a horizont se ve bojio ruiastim. Petlovi su kukurikali. Trala je preko
ploica od belog mramora.
Ho, ho, ta je ovo! smejao se Da Gama, posmatrajui njen dolazak.
Neki od jahaa su se zacerekali dok ih nije umirio otar Sadijev pogled.
Zadihana Maja je podigla vreicu. Uzmi je, uzmi je, ujae, uzmi,
molila ga je zadihana od tranja.
ta je to? interesovao se Heraldo. Bio je spreman da otme vreicu
iz Da Gaminih ruku.

131
 Maja se trgla stiskajui dragocenu vreicu uz grudi. Zaboravila je na
mladog faranga. Neto samo za njega. Podigla je pogled ka Da Gami.
Uzmi je, ujae.
Da Gama se namrtio. Posegao je za vreicom, dodirnuvi njene vitke
prste krupnim zdepastim rukama. ta je to?
Tajna, ujae.
Da Gama je pogledao Heralda, koji je slegnuo ramenima i zavrteo
glavom. Protresao je malenu vreicu proveravajui njenu teinu. Kakvu
tajnu krije devojka za zabavu? Poeo je da otvara vreicu, ali ga je
Maja zaustavila pokretom majune ruke.
Ono to je unutra cenim koliko i sopstveni ivot. Da Gama se
namrtio. Propela se na prste i oajniki proaptala: uvaj je za mene.
Uini mi tu uslugu Nemam novca, ali ti mogu pruiti silno zadovoljstvo,
ujae. Ako za njim udi.
Da Gama se uozbiljio, oi su mu se zamaglile. Ne iskuavaj me,
dete. Priuvau ti je. Ne ini glupe ponude. Mogao bi ih prihvatiti i gde
bi nas to odvelo?
Maja je zgrabila Da Gamine uzde i prislonila elo na njegovu izmu.
Kako ti mogu zahvaliti, ujae?
Obrazi su mu plamteli. Moe uiniti jednu stvar. Moli se za mene.
Bog zna da mi je to potrebno.
Podigla je ruke. Putuj sa blagoslovom.
U tom asu je Sadi ispustio prodorni zviduk. Povorka je krenula
kroz zelena dvorina vrata, du uskog zemljouza ka obali jezera. Da
Gama se okrenuo i dugo mahao.
Heraldo je stajao tik pored Maje, posmatrajui njihov odlazak U
hladnoi jutra jasno je mogla osetiti toplinu njegovog tela. ta je bilo u
vreici?
Ona je sad njegova. Pitaj njega. Majin um je grozniavo radio dok
je posmatrala Da Gamin odlazak. Iz vatre u tiganj, iz tiganja u vatru -
kakve tu ima razlike? Nikada je neu videti kao ni njega.
Ako nita drugo, nee je dobiti prljave hidre. ta e uraditi tom
jadnom farangu ako je kod njega pronau?

132
 Moliu se za nas, ujae, proaptala je. Kada je Da Gama nestao u
magli, pola je ka svojim odajama ne osvrui se.

***
Sedela je u dvoritu. Jedna od slukinja ju je pozdravila ponudivi je
jednostavnim dorukom koji je pripremala. Maja je tek tad shvatila
koliko je gladna. Pojela je dve parate jednu za drugom.
Oblizivala je prste kada je ugledala otvorenu nosiljku kako prelazi
zemljouz. Kada su nosai prili blie, videla je koga nose. Papuia.
Da li se stideo zbog nevolja koje je prouzrokovao na prelazu iako
nije bio ozleen? Da li je vredelo pitati ga?
Okrenula se spremna da napusti dvorite. Papui ju je opazio i
pozvao iz nosiljke; neprestano je uzvikivao njeno ime. Slukinja je
mahala i pokazivala na nosiljku sve dok se Maja nije uz uzdah okrenula.
Nosai su spustili palki i Papui je ispruio gojaznu, mlohavu ruku
da bi mu pomogli da izae. Krenuo je ka Maji, brbljajui tankim glasom.
Doktor, rekao je Maji, taj istinski majstor isceliteljske vetine
uspeo je da ga iupa iz eljusti smrti, sada se osea odlino. Doktor je
shvatio kako je Papui osoba dostojna najveih poasti pa je zamolio
evnuha da u palatu krene u njegovoj nosiljci.
O Patanu, naravno, Papui nije imao ta da kae. Niti se raspitivao
za ostale. Bio je hidra, obina hidra, kretao je kao runa stara ptica.
Uskoro je gnevno zakretao na nju.
Krije je! Video sam je, ispala ti je iz vree na prelazu. Gde je, gde
je? Zavritao je. Reci mi, reci! Maja nije dizala glavu.
To ga je razbesnelo. Ti... ti... eno! zaurlao je.
Udarac joj je eksplodirao u glavi. Ovaj put nije bilo zvezda, osetila je
samo prodorni bol.
Ta strana lica je odmah obamrla, postala je hladna kao komad
gvoa. Zubi su je zaboleli. Udario ju je i drugi put, levom rukom, tako
snano da je pala na zemlju. Plesao je oko nje, kao svinja u baletankama.
Reci mi, reci ili e dobiti jo! utnuo je postrance, ali je zakrivljeni
vrh cipele skliznuo niz njene slabine pa je nije mnogo zabolelo. Nastavio

133
je da plee. Reci mi! Podigao je stopalo ciljajui njeno uvo.
Papui je kriknuo i pao unazad valjajui se po mramornim dvorinim
ploicama kao naduvena meina. Na mestu na kojem je do malopre
stajao ugledala je Heralda kome je vatra sevala iz crnih oiju. On ga je
oborio.
Ispruio je ruku i pomogao Maji da se digne. Priao je Papuiu
utnuvi ga tako jako da mu je stomaina odskoila od zemlje i buno
udarila nazad o tlo. Ustaj, naredio je.
Papui se uspeo na sve etiri i krenuo da puzi unatrake; ljuljao je
zadnjicom i elom grebao ploice. Turban mu se razvezao. Molim vas,
gospodine, o molim vas, dragi ujae, molim vas! Heraldo je zamahnuo
nogom ka hidri. Ne! zavapio je evnuh. Nemojte! Ona je lopov! Kod
nje je ukradena...
ta je ukrala? tiho je upitao Heraldo.
Papuievi podnaduli rumeni obrazi vidno su podrhtavali. Otvorio je
usta, ali iz njih nije izaao nikakav zvuk. Poeo je da rida. Lice mu se
zguvalo u runu grimasu, zakolutao je oima i stisnuo usne. Ispunio je
iroka plua vazduhom i ispustio vapaj koji je ispunio dvorite kao zvuk
najjaeg lovakog roga.
ta je ukrala? Govori!
Iz Papuievih usta su izlazili samo nerazgovetni urlici. Heraldo je
prezrivo otpljunuo i uspravio ga na noge. Ovako se ponaa prema eni?
Ti si greka prirode! Cipela sa zakrivljenim vrhom mu je spala s noge
dok ga je Heraldo vukao. Evnuh se bespomono batrgao, ali ga je gnevni
Heraldo samo jo jae potezao. Obojica su se znojila i stenjala od
napora. Kad god bi Papui zavapio, Heraldo bi ga srdito gurnuo.
Zajedno su teturali ka zelenim vratnicama palate.
Napolje! Napolje! Heraldo je utnuo evnuha po ogromnim
guzovima pa je ovaj proleteo kroz kapiju. Smandrljao se niz drum
sklupavi se u jecajuu hrpu. Besni mladi farang vatrenih oiju i
iskeenih zuba dao je znak uvaru kapije da ih zatvori. Papui je leao u
praini vritei kao koza sa noem u vratu.
Heraldu se inilo da se uvar kapije kree veoma sporo. Odgurnuo ga

134
je u stranu i sam zalupio i zakljuao vrata. Jadni stari uvar je izgledao
smetenije no ikad.

***
Papuievi patetini krici su privukli veliku panju. Sluinad se okupila
oko zelenih vrata. Radoznalo su ih posmatrali kao da mogu videti kroz
njih. Deca su pronala merdevine od bambusa, uspela su se uz njih i
posmatrala prizor s druge strane ograde.
Zvuk podrugljivog dejeg smeha se pridruio Papuievim vapajima.
Njihove majke su se oglasile vikom i grdnjama, paunovi iz bati su
zakriali, a u istom momentu su se oglasili gongovi i hramovna zvona.
Heraldo je zapuio ui rukama i poeo da se smeje.
Uputio se ka Maji. Kleala je na ploicama, nastojei da povrati dah.
Postidela se, shvativi da je odevena u tanku spavaicu i ogrta. Stomak
joj je bio crn i hladan, a glava joj je pucala sa svakim otkucajem pulsa.
Heraldo se zaustavio kraj nje. Izgledao je kraljevski u pozajmljenoj jami.
Dodirnuo je po licu. Prsti su mu bili meki no to je Maja oekivala. Bila
je nervozna, inilo joj se da je posmatra kao neivu stvar. Pokuala je da
ga pogleda u oi, ali su njega interesovale samo njene modrice.
Mogla si i gore proi. Bie ti dobro. Nisi teko povreena.
Oi su joj gnevno plamtele. Hoe da kae kako roba nije mnogo
oteena. To je nesumnjivo veoma srena okolnost.
Heraldo je prebledeo i buno udahnuo, a onda se podigao na noge
tako ustro da je oekivala udarac. Ti mi to kae? Ti? Nakon to sam
te zatitio? Sagnuo se i podigao evnuhovu cipelu svinutog vrha. Tako
se ponaa prema meni? Zatim je potrao prema kapiji zavitlavi je
preko ograde kao da je hteo da dobaci do jezera. Moda je evnuh imao
pravo progunao je, gledajui u nju. Na licu mu se oitavala meavina
tuge i besa. Okrenuo se na petama i hitro udaljio.
Da, pomislila je Maja, gledajui za njim, u meni nema dobra. Sada
zna istinu.
Heraldova sena nije prela prag gostinskih odaja a Maja je ve
zaalila zbog svojih rei.

135
 ***
Hramovna zvona su prestala da zvone. S druge strane dvorita ulo se
tup, tup, tup. Podigla je glavu i ugledala gospu itru, gospodaricu palate.
Drala je malu devojicu za ruku. Nosila je dugi al koji se irio za njom
kao zlatni ogrta. Pri svakom koraku bi udarila po belim dvorinim
ploicama. Uprkos tapu, kretala se glatko kao brod na mirnim vodama.
Sluinad i deurlija su prestali s vikom im su je opazili. Razbili su
se u manje grupe razbeavi se na sve strane. Papui je i dalje vritao s
druge strane kapije.
Prestanite odjeknuo je glas gospa itre, suv i hrapav kao kiselo
groe. Kakav je to mete? Govorila je s kotrljajuim r to je njenom
glasu davalo velianstven, starinski kvalitet, kao da je uila da govori u
drutvu kraljica iz davnine. Sluinad je na prstima odmicala ka vratima
izmenjujui stidljive poglede. Ne mislite da vas ne mogu nai! Nisam
toliko slepa! Gospa itra je podigla tap, lagano se okretala oko sebe
dok pogled njenih slepih oiju nije pao na Maju. Upravila je tap pravo
na nju pa je Maja pomislila da itra uprkos koprenom zastrtim oima
ipak vidi. Ti! Kakav je ovo mete? Devojica Lakmi povukla je gospa
itru za ruku. ena se sagnula pa joj je devojica uzbueno aputala u
uvo. Gospa itra se lagano pridigla, oslonivi vrh tapa o zemlju. Ti si
devadasi od sino.
Maja je klimnula, odmah zatim se pribrala i glasno odgovorila: Da,
madam.
Nema potrebe da sa mnom bude zvanina u ophoenju, dete.
Mnogo smo blie nego to misli. Kakvo je to urlanje? Podigla je tap u
pravcu kapije ne okreui glavu.
To je osoba iz nae druine, hidra. Upravo je doao od doktora.
Farang Heraldo, koga ste upoznali prole veeri, izbio ga je i izbacio
napolje.
Hidra. Gospa itra je izgovorila ovu re sa mranom zlobom;
kapci su joj se rairili a koprenom prevuene oi zakolutale. Maja je
pomislila da ena pokuava da suspregne osmeh. Zato je taj odvani

136
mladi farang izbio hidru?
Zato to je hidra mene tukao.
Tako dakle. Zato je on to radio?
Hidra je eleo neto to sam nekada imala. Gospa itra je
ohrabrujue klimnula. Lakmi je rairenih oiju naizmenice posmatrala
Maju i gospodaricu. Neke sitnice koje su pripadale mojoj majci.
Gospa itra je uz uzdah zatvorila slepe oi i podigla lice hvatajui
zrake jutarnjeg sunca. Hidre su gore od zmija, prosiktala je. Glavom je
pokazala ka vratima, pa je devojica povela ka njima. Zar mi se nee
pridruiti? pozvala je gospa itra. Maja je shvatila da je ovo bilo
nareenje a ne pitanje. Ustala je i krenula za njom.
Otvori izgovorila je gospa itra kada je stigla do kapije.
Zapomaganje ispred vratnica preraslo je u priguene jecaje sline
cviljenju iscrpljenog deteta. Stari uvar je skinuo rezu i irom otvorio
vratnice. Zapomaganje je istog trenutka krenulo obnovljenom estinom.
Devojica je povela gospa itru napred
Gubi se odavde, hidro! Gubi se!
Maja je oekivala da e Papui zavritati i baciti se pred noge gospa
itri molei za milost - u stvari, gotovo sve sem onog to se dogodilo.
Evnuh je zatvorio usta zdepastim akama posmatrajui enu rairenih
oiju. Desna noga mu je bila bosa iako je cipela sa zakrivljenim vrhom
bila u blizini.
Gubi se! ponovo je povikala.
Papui je zurio u nju, trepui kao da s naporom shvata kako je
itra slepa. Ovo saznanje mu je pomoglo da izabere dalji put akcije. Na
prstima se udaljio od kapije, ne skidajui ruke sa usta. Nekako je
nabasao na cipelu koja je leala na putu. Obuo se ne skidajui pogled s
gospa itre.
Puzao je unatrake kao begunac dok konano nije dospeo do
zemljouza. Na pola puta se okrenuo i pogledao u Maju zajapurenog lica.
Pripretio joj je pesnicom i pourio ka drugoj obali meajui gojaznom
zadnjicom.
Devojica se podigla na prste i proaptala neto gospa itri u uvo.

137
Na eninom licu je osvanuo zadovoljni osmeh. Okrenula se i glasno
saoptila, ne obraajui se nikom posebno: Neka kapija ostane
otvorena. Pozovite me ako se hidra usudi da doe. uvar kapije se
nisko poklonio kad je prola kraj njega, kao da ga je mogla videti.
Devojica ju je odvela do Maje. Gospa itra joj se ljubazno obratila:
Sestro devadasi, draga boginja te je dovela meni. Doi u moje odaje i
ispriaj mi svoju priu.
Nisam prikladno obuena, odgovorila je Maja. Saekau, stigao
je gospa itrin odgovor.

***
Tako je otpoelo Majino prijateljstvo sa gospa itrom.
Oblaei pozajmljeni sari, Maja je shvatila da joj se ivot nanovo
promenio. Do samo pre nekoliko dana plesala je u ast boginje svakog
jutra i veeri u drutvu desetak sestara. Istrgnuta iz tog ivota, morala je
da se navikne na beskrajne napore i nevolje putovanja. Postala je robinja
sa hidrom kao naslednikom. Maji je obino trebalo dosta vremena da
sredi oseanja. Dani, ponekad meseci. Ovaj put je brzo razumela da se u
odsustvu Deoge i Papuia nalazi na pragu nove slobode. Odluila je da
sahrani ovu pomisao s namerom da se kasnije njome pozabavi. Posvetila
se oblaenju.
Gospa itrine odaje su se nalazile daleko od dvorita, pored
fantastinog vrta, s mnogo fontana, visokog drvea i cvea - rua,
jasmina, tuberoza. Iz vrta se pruao divan pogled na jezero. Opkoljavao
ga je niski ukrasni zid. Kroz odaje gospa itre duvao je povetarac nosei
divne mirise. Po vrtu su etali paunovi, s drveta na drvo su leteli areni
papagaji.
Odaje gospa itre bile su velike, ogromne. Svaki ugao su krasile
hrpe tuberoza ispunjavajui vazduh blagotvornom aromom. Postolja za
lampe i visee svetiljke bile su ukraene laticama tamnoljubiastih
persijskih rua. itri nije trebala svetlost, ali je volela otri miris
mousnih rua.
Beli papagaj je sumnjiavo gledao Maju iz kaveza obeenog o

138
tavanicu. Pored slepe gospodarice sedele su njene oi. Niko sa
sigurnou nije znao koliko malena Lakmi ima godina. Bila je siroe.
Radila je u kuhinji dok gospa itra nije otkrila njen dar zapaanja i
opisivanja. Oboavala je devojicu i kriomice ju je uila Natijami,
svetom plesu.
Sedela je na tepihu postavljenom za obed sa belim prekrivkama od
muslina. Sluge su donele olje sa ohlaenim sokom od lubenice i tanjire
sa apatijem; zapalili su miriljave tapie. Neki su pokuali da uhvate
Majin pogled. Klimali su ka gospa itri, podizali obrve i kolutali oima
tresui glavom. Maja je ignorisala ovo nepristojno ponaanje.
Gospa itra nije progovorila ni re dok i poslednji sluga nije otiao.
Sedela je pravo kao devojica, ne naslanjajui se na jastuke, niti se
naginjui napred. abac eka zalazak sunca da bi objavio ljubav, rekla
je tiho, kao da je zaboravila na Majino prisustvo. Petao osmatra nebo ne
bi li ugledao jutarnje svetio. Soko ne isputa krik pre no to se njegov
plen ne umiri. Uperila je koprenom zastrte oi u Maju. Govori sad i
gledaj da nita ne preskoi.
Maja je ispriala svoju priu: smrt njene guru u poplavi - kako je
verovala da je Gungama poginula. Opisala je prodaju faranzima.
Putovanje preko okeana i planina. Stigla je i do banditskog prepada.
itra ju je esto prekidala, zahtevajui iznoenje svih detalja, kako god
nevani mogli biti. Nije se zadovoljila dok Maja nije opisala i sinonu
kupku, san o guru, i konano susret sa Papuiem u dvoritu. Nije joj
rekla nita o ukrasu za kosu.
Sigurna sam u to da si razmiljala o samoubistvu i ubistvu, oglasila
se itra kada je pria bila gotova. Maja je utanjem potvrdila ovo
zapaanje. To su stranputice, dete moje. Uzrokuju nemerljive patnje u
ovom ivotu kao i u buduim. Ko zna, moda ti je ova gorka aa zapala
zbog zlodela uinjenih u nekom od prethodnih ivota.
ta ako pobegnem? Rei su joj se omakle pre no to je mogla da ih
zaustavi.
O, sestro, odgovorila je itra. Farang je otiao, hidra je odsutan a
vrata ove palate se lako otvaraju. Ali ne bi uspela da pobegne. Poli bi

139
za tobom i brzo doveli natrag. Suvie si vredna.
Ima li izlaza? Da sam znala da je Gungama iva... Suze su joj
grunule niz lice.
itra je podigla ruku dok su joj slepe oi odsutno lutale. Umesto rei
utehe, zapoela je pripovest o svom tekom ivotu. Maja je saznala da je
gospa itra bila prva konkubina sultana od Bidapura. Pre no to je
postala sultanova konkubina, bila je devojka za zabavu, a jo pre toga
devadasi. Do ovih informacija je dola polako, probijajui se kroz vrtlog
velianstveno intoniranih rei.
Trebalo joj je dosta vremena da shvati da je gospa itra luda.

***
Neverovatna pria gospe itre Maji je zvuala ubedljivo, zbog slinosti
sa njenim ivotom. Poreklom je bila iz junih oblasti Hindustana; roditelji
su je kao nevestu i devicu poklonili Kanjakumari, boginji iji se hram
uzdizao iznad junih mora. Tamo je itra uila Natijam, hramovni ples. I
ona je, po okonanju obuke, postala boginjin sud.
Gospa itra je shvatila koji deo obuke je bio najznaajniji astrima.
Ples, koji je za itru bio sve, za astrije je bio samo sredstvo za
pripremu devojaka za polno optenje. Kada je napunila petnaest godina,
astri su je prodali nekim Golkondanima, koji su je posle nekog vremena
prodali evnusima.
Ili kako ih je itra nazivala, proklinjui ih na sva usta, Bratstvu.
Govorila je o njima kao o demonima.
Bratstvo ju je poniavalo i muilo. Nagonilo ju je na svakovrsne
neopisive gadosti koje su Maji izgledale neverovatne naroito za evnuhe.
itra joj je strpljivo objasnila da postoje razliite vrste evnuha:
obrijani evnusi kojima su odseeni ud i testisi obino u ranoj ivotnoj
dobi. Oni su, po itrinim reima, bili lieni svega ljudskog.
Veina evnuha je bez testisa ostala na pragu puberteta. Jo su imali
skvrene kobasice; takvi su bili obzirniji. esto su bili predmet
podsmeha i bilo ih je lako uplaiti.
Ali, rekla joj je itra sa napetim izrazom lica, postojali su i zdrobljeni

140
evnusi.
Sudbina je htela da ona bude prodata kao konkubina u vreme
svretka rata. Evnusi koji su je kupili bili su specijalisti za drobljenje.
Trudili su se da dou do zarobljenih vojnika. Braa su vodile jednog
po jednog zatvorenika u ator gde su im drobili testise s pomou malja i
nakovnja. Njihovi krici, priala je, bili su neizdrljivi.
Zdrobljeni evnusi, objasnila je itra, najee su korieni kao uvari
harema, a ne kao sluge. Haremske ene su ih cenile zato to su mogli da
ine gotovo sve to i ostali mukarci. Zadrali bi dubok glas, snagu i,
najvanije od svega, mogunost polnog optenja. Bili su bolji od
mukaraca: nisu nekontrolisano trcali, niti bi se nakon kratkog seksa
opustili i zaspali pored nezadovoljnih ena. Umesto toga, ako su bili
pravilno nadraeni, zdrobljeni evnusi su ostajali dugo, dugo kruti. Nudili
su estoka ljubavna iskustva.
I sama itra je ovo posvedoila. To su bila gorka seanja. Nije
provodila vreme kao usamljena, zbrinuta haremska ena pod zatitom
bogatog mua. Bila je zatoenica novostvorenih hidri, ozlojeenih dua
koje su doskora bili mukarci. Svake veeri bi je odvodili u ator. Tamo
bi ila od hidre do hidre. Menjali su se posle prvih znakova slabljenja
erekcije.
Iako zdrobljene hidre nisu mogle u punoj meri ukrutiti ud, nisu
mogle ni svriti. Gurali su i trpali ne oseajui nikakvo zadovoljstvo dok
ne bi iscrpli telesnu snagu. Zatim bi iskalili bes na njoj kricima i
udarcima. Kada bi im i to dosadilo, predali bi je drugoj grupi. Svake
veeri bi opsluila desetine takvih oajnika; cepali bi je i tukli, ponekad
do krvi, kunui i nju i zlehudu sudbu. Osvanula bi zaboravljena,
izubijana, izujedana u bolovima i modricama. Zatekla bi zdrobljene
evnuhe kako ridaju usred zadaha pia, povrake i znoja.

***
Gospa itra je mrzela Bratstvo. Evnusi, rekla je Maji, kontroliu svet iz
senke, koristei ucene, novac i okrutne spletke. Krivila ih je za sve loe
pojave: gladi, ratove, ak i sue i poplave.

141
 Raspolagali su neprocenjivim blagom. itra je priala Maji o
posetama dubokim peinama osvetljenim bakljama i krcatim draguljima i
zlatom. Odenuli bi je kao kraljicu i meusobno orgijali terajui je da ini
neopisivo gnusne stvari. Silovali su je i prisiljavali da posmatra orgije
nazivajui to obukom. Tada sam imala oni vid, tiho je rekla. Ponekad
poelim da sam ranije oslepela.
Da li si upuena u sve vrste oralnog seksa, sestro? pitala je itra,
suvim, grlenim glasom, iznenada menjajui temu.
Maja je zbunjeno pogledala. Vatijajana kae da postoji osam naina
da se mukarac zadovolji ustima: klasini, grickanje postrance,
pritiskanje spolja, pritiskanje iznutra, ljubljenje, trljanje, sisanje manga i
gutanje, melodino je recitovala. Ovo optenje se moe obaviti i
rastezanjem i udaranjem, kao i grickanjem zubima. Ove i druge odlomke
iz Kamasutre morala je da naui napamet.
Dobro si upuena, sestro. Koliko od nabrojanih tehnika si lino
isprobala?
Maja je prebledela. Nijednu od njih, sestro. One su neiste! Samo
hidre i ene bez asti... Maja je pustila da misao otplovi, lagano
poimajui itrinu poentu. Pogodila ju je kao duboki zarez otrim
brijaem... prekrivala je Majine misli kao narastajua krvava mrlja.
Bratstvo mi je namenilo specijalnu ulogu, sestro. Sultanu Bidapura
trebao je naslednik. Imao je... udan ukus, pa nije izgledalo verovatno da
e imati poroda. Ali je Bratstvo skovalo plan u kojem sam ja imala
najvaniju ulogu.
Lakmi je uzela itrin zlatni al i tiho otila meu senke gde ga je
paljivo sloila. Neka druga devojica bi otrala da se igra ili bi se
dosaivala, ali su Lakmine krupne oi bile uprte u gospodaricu. Gladila
je svileni al kao to bi neko milovao mae. itrin lakirani tap leao je
pred njenim nogama, blistajui na suncu.
Sada, kada sam slepa, sve jasno vidim. Kada sam imala oi, nita
nisam videla. Maja se spremala da progovori, ali je itra digla ruku
spreivi je u toj nameri.
Opazila je udni, tamni znak na gospa itrinom dlanu, grimiznu

142
zvezdu ili - kako je pomislila trenutak kasnije - urokljivo oko.
udno je to to smo se zaljubili jedno u drugo. Da, inila sam razne
stvari. Bratstvo me je nateralo da zadovoljim grube sultanove elje.
itrin glas je utihnuo, pretvorivi se u apat. Ionako bih to za njega
uradila. Bio je draestan i izuzetno paljiv. Voleo me je. Brige su nestale
sa itrinog lica, pa je Maja na trenutak mogla da vidi divnu mladu
devojku za zabavu u koju se sultan zaljubio.
Da li je to sve to su od tebe traili, sestro? Da zadovolji njegove
neasne zahteve?
itrino lice se ukoilo. Prilino si naivna ako to misli. Nije bilo
tako. Za svaki in sam traila neto zauzvrat; neku cenu, neku uslugu,
neku malu elju koja je morala biti ostvarena. Tako da sam ljubljenom
oveku prodavala ono to bih mu rado i od srca dala.
Bila sam posluni instrument u rukama Bratstva.
Ali zato si to prihvatala, sestro?
Impresivni i dostojanstveni glas gospa itre postao je slab kao u
devojice. Ne zna ta mogu uiniti, sestro. Ali bojim se da e uskoro
saznati.
Ali kako su ti neasni inovi mogli proizvesti naslednika, sestro? Zar
nisi rekla da je Bratstvo za njim udelo?
Gospa itra je poela da plae. utala je dok su joj suze tekle niz
obraze. Konano je odmahnula rukom pa je Lakmi odmah ustala.
Devojica je uhvatila Maju za ruke i lagano je izvela napolje.

***
Vodila je Maju preko dvorita sa istom nenametljivom reenou kao i
gospa itru. Nemo je koraala kroz gospodariin vrt na ijem kraju su
bila vrata tako malena da se Maja morala sagnuti da bi prola kroz njih.
Pre no to je prela preko praga, Lakmi ju je ponovo uhvatila za ruku.
Vukla je Maju du uske prljave staze. Ponekad bi se okrenula i pogledala
u nju s velikim zadovoljstvom.
Nekoliko metara pre kraja zida bilo je pola tuceta blatnjavih kolibica
sa iljatim krovovima od trske koji su nalikovali kupastim eirima.

143
Neke kolibe su ukraavali kreom ispisani crtei: om, svastike,
geometrijske are. Niske crnopute ene u izbledelim sarijima uale su
istei luk i seckajui bundevu. Pozdravljale su Lakmi, a Maju su samo
nemo posmatrale.
Neko je nacrtao dijamante oko grubo nainjenih vrata poslednje
kolibe. U sreditu svakog dijamanta nalazila se jarkocrvena taka
kumkum. Lakmi je mugnula kroz ta vrata u tamu kolibe, i Maja je pola
za njom.
Oi su joj se bile privikle na polumrak. Unutranji zidovi bili su
okreeni u belo. Mogla je da ih dodirne da je rairila ruke. Zemljani pod
je imao sjajno zelenu boju, znak da je dobro odravan, ien i redovno
premazivan kravljim izmetom. Na suprotnim stranama kolibe bile su
prostirke, od kojih je manja pripadala devojici, nagaala je Maja. Ko
tamo spava pitala je. Tvoja majka? Lakmi je odmahnula glavom.
U podnoju Lakmine postelje stajao je mali drveni koveg.
Devojica ga je otvorila ne skidajui oi s Maje. Dala joj je par malenih
papua za bebe, neke pantljike i, veoma stidljivo, lutku od dreavo
obojenih svilenih krpa.
Maja je svaki ponueni predmet prihvatila kao da prima
najdragoceniji dar. U Lakminim godinama, i sama je imala takvu kutiju u
Orisi. Divila se papuicama i pantljikama. Neko vreme ih je oduevljeno
razgledala, zatim ih je paljivo poredala po postelji. Podigla je lutku kao
to bi neko podigao odoje, paljivo je drei ispod mike. Kako se
zove, devojice? pitala je. Lutka je utala. Maja ju je poastila
ozbiljnim, razoaranim pogledom strpljivo ponovivi pitanje.
Uma apnula je Lakmi, odgovorivi umesto lutke. Bile su to prve
rei koje je ula iz njenih usta.
Kako divno, divno ime za divnu devojicu.
Lakmi je ispruila ruke i Maja joj je vratila lutku. Devojica ju je
vrsto stegla u naruje. Napokon se dosetila i skinula nekoliko narukvica
od mnotva koje je zveckalo na zglobu. To je dugo potrajalo. Bile su
male i morala je da ih stiska da bi prele preko lanaka. One su dar za
tebe i Umu.

144
 Prvo ih je jednu po jednu navukla na ruku krpene lutke. Zatim ih je, s
oseanjem krivice, navukla na sopstveni zglob. Zakljuala je lutku i sve
ostalo blago u drveni koveg.
Pored Lakmine kolibe nalazilo se skladite sa irokim, ravnim
krovom. Devojica je odvela Maju do merdevina kojima se uspela na
vrh. Sluinad ih je posmatrala, ali su brzo izgubili interesovanje. Maja je
razumela njihove poglede. Kao devojica, mogla je initi ta god je htela;
kao siroe, nije bila niiji problem.
Bosonoga devojica u kratkoj suknji hitro se uspinjala merdevinama
od bambusa, dok je za Maju u sariju i sandalama sa glatkim donom svaki
pokret bio avantura. Kada je stigla do vrha, Lakmi joj je pokazala mesto
pokraj sebe. Noice su joj visile preko ivice krova. Uzela je vreicu
rune izrade i istresla gomilicu oraia ponudivi ih Maji.
S tog mesta se mogao videti najvei deo palate, kao i vreva
Belgauma s druge strane jezera, u stvari itava dolina opkoljena
planinama. Bilo je podne; jezero je bilo mirno kao ogledalo, a srebrnkasta
i razlivena suneva svetlost stvarala je blage senke. Nekoliko metara od
njih u pukotini u zidu ivela je majmunska porodica. Majka je dojila
slatku crnooku bebu.
Lakmi se naslonila na Maju kao da je jastuk, oputeno prekrstivi
noice. Posmatrala ju je sa ozbiljnim izrazom na licu neprestano je nudei
oraiima.
Ovde si srena, zar ne, Lakmi? rekla je Maja, eljajui joj kosu
prstima. Ali ponekad, moda i nisi. Lakmi je vedro posmatrala.
Moda razmilja o bekstvu, o gradu na drugoj strani jezera. Moda
razmilja o tome da potri i nikad se ne zaustavi. Lakmi je sluala
ljuljajui malenim bosim noicama.
Ali gde bi otila, malena? Ko bi se o tebi brinuo? Kako bi se snala,
sama u irokom svetu? Majin pogled je plovio iznad mirnog jezera kao
oblaci preko neba.
Moda misli da sve okona. Pita se da li e tvoj sledei ivot biti
tei od ovoga?
Lakmi je prestala micati nogama. Stegla je Majine prste. Nastavila

145
je kao da ne opaa Lakmino prisustvo. Ima li izlaza? Zar je izbor
ogranien na beskrajnu patnju i smrt?
Tragajui za odgovorom, ugledala je Heralda kako ulazi u udaljeno
dvorite. Na trenutak se ozarila, da bi odmah zatim poprimila mraan
izraz. Neto to joj je itra rekla, shvatila je, moe biti izlaz iz njene
situacije. Moda odgovor nije u dobroti ve u sebinosti.
Pogledala je Lakmino zabrinuto lice. Pomilovala je devojicu po
obrazu. Ne obraaj panju na mene, dete, nasmeila se.
Ali Lakmi je provela previe vremena sa gospa itrom. Kad bi joj
neko to rekao, dvostruko bi se zabrinula.

***
Lusinda je etala ispod lakog pokrivaa u nepoznatoj, mranoj sobi.
Ustala je zbog lake glavobolje i trgla se kad je pokuala da prebaci
teinu na povredeni lanak. Nosila je haljinu od pamuka vezanu
pantljikom oko struka. Nije znala ija je.
Pored kreveta je videla staru taku, obmotanu krpama pri vrhu.
Nejasno je pamtila starog heima koji ju je prole noi pregledao. On je
ostavio taku. Uzela ju je i odepala ka tragovima svetla koji su se
probijali kroz tamne zastore pokraj njenog kreveta. Raskrilila je teke
zavese, i umesto oekivanog prozora, ugledala je kameni luk irok koliko
i soba, koji je vodio na plitak balkon.
Balkon je bio dui od zidova palate, izgledalo je kao da lebdi u
prostoru. S njega se pruao izuzetan, koralnom izmaglicom zamueni
pogled na iroko jezero i dolinu uokvirenu okomitim i stenovitim
planinama. Na drugoj obali Lusinda je videla umu gustih zelenih senki i
sjajna i meka ljubiasta polja sa brojnim izdancima koji su provirivali iz
zemlje. Jezerska voda se lenjo presijavala.
ivela je itav ivot u Goi i bila je navikla na gradske ulice i morske
vetrove. Nedostajale su joj rei kojima bi opisala ovaj prizor. Liio je na
san, pomislila je, na maginu zemlju iz pria pred spavanje. Na Divne
zemlje, predeo iz deje mate; sada su stajale pred njom.
Lagani povetarac je donosio miris vlage i ukus dima sa brojnih

146
kuhinjskih vatri. S druge strane jezera povorka sjajnih vodenih bufala,
malih kao igrake, probijala se kroz mulj; na ivici ume, opor sivih
majmuna nehajno je trao u urednoj vrsti.
Gde je? Gde je njena odea? Kako je ovde dospela? Gde su ostali?
ula je tihi glas iza sebe. Zar pogled nije divan? Bila je to Maja.
S tobom je sve u redu! rekla je Lusinda. Gde sam? Gde je Da
Gama? Gde su ostali?
Maja kao da nije oseala potrebu da odgovori na ova pitanja. Gospa
itra mi je naloila da te posetim. Koveg ti je uniten, izgubljen i
zdrobljen u provaliji. Ona izraava aljenje zbog tog gubitka i alje ovaj
sari - koji, koliko ja vidim, nije noen. Maja je podigla lepo sloeni
smotuljak debele svile.
U tom trenutku nije mislila o prtljagu. Kapetan Da Gama?
Jutros je otiao sa generalom Sadijem. Pre toga te je obiao. Sea
li se njegove posete?
Ne. Sadi je ovek koji nas je ovde doveo. Zar ne? ta je sa
Heraldom? Da li je i on poao s njima?
Ostao je ovde.
Zapovednik Patan? pitala je Lusinda. Bila je nestrpljiva da uje
odgovor. Odepala je do kreveta, teko se spustivi na njega. Poimala je
sebe u delovima, kao da je iseena na komade. Jedan njen deo je
kontrolisao telo - mogao je da govori, moda i da razmilja; drugi deo,
skriven duboko unutar prvog, bio je slomljena, uasnuta zbrka.
Maja se spustila kraj nje. Ne sea se? Posle napada bandita
pronaao nas je general Sadi i sa svojim ljudima dopratio dovde. U
njegovu letnju palatu, raskono i divno mesto.
Lusinda je prestala da slua im je Maja spomenula bandite. Neno
svetio u sobi je poelo da se magli pred njom; oi unutar njenog uma
posmatrale su grozno lice, poluludo i zlo; lea su joj bila pritisnuta o
hladno i stenovito tlo. vrsto je stegla taku.
Maja ju je dotakla po ruci sa uzdranom toplinom, pokazujui joj
sloeni sari. Belgaum je nadaleko uven po svili. Protresla je sveanj
tkanine koja se otvorila uz pucketanje. Posmatrale su dva metra lake,

147
pune svile boje peska i sunevog zalaska. Krajevi sarija bili su
obrubljeni arama od zlatnih niti, a unutranjost ukraena sitnim,
raznobojnim arama.
Ali ja sam farang. Kako mogu nositi sari?
Ja u ti pomoi, rekla je Maja. To je veoma lako. Prvo e mi
dozvoliti da ti oeljam kosu.
Lusinda nije nita oseala, niti je o emu razmiljala dok je Maja
utrljavala miriljava ulja u njenu crnu kosu, paljivo je eljala i uplela
trakom. Ovo je prvi put da nosi takvu frizuru. Pletenica je bila mnogo
dua i tea nego to je oekivala. Ustala je uz Majinu pomo, oslanjajui
se na zdravo stopalo. Pustila je prostitutku da je obmota sarijem.
Prvo je prebacila, kao pero laku, bluzu od gaze preko Lusindine
glave. Jedva je skrivala njene grudi, ostavljajui goli struk. udno se
oseala bez odgovarajueg donjeg rublja, samo pod komadiem gaze, bez
gaica, korseta. Brzim sigurnim pokretima Maja je obmotala sari oko
njenih golih bokova, drei tkaninu u devet nabora preko rairenih prstiju,
a zatim je hitro rasporedila formirajui bogatu haljinu. Podigla je drugi
kraj sarija, otealog od zlatnog veza, preko Lusindinih grudi prebacivi ga
preko njenih ramena.
Lii na princezu, rekla je Maja, posmatrajui je sa neoekivanom
prisnou.
Lusinda je oborila pogled. Zar nema podsuknji? Kopi? Igala?
Dugmadi? Na emu se dri?
Maja ju je obilazila paljivo je zagledajui; negde bi izravnavala
nabor a negde ispravila ivicu. Previe brine, rekla je. Obula je
Lusindina mala stopala u svilene papue sa uvijenim vrhom, vodei
rauna o povredenom lanku. Odmakla se da vidi rezultat. Izgleda
veoma pristojno. Niko nee znati da si farang. Hoe li da ruamo?
Lusinda je najednom shvatila koliko je gladna. Maja joj je pomogla
da odepa preko dvorita poploanog mramorom ka irokom paviljonu
iznad jezera. Sunce se ve bilo popelo visoko, pa su bele ploe sijale.
Stigle smo u enski deo, objasnila je Maja dok su se lagano primicali
paviljonu. Na drugoj strani su muke odaje. Ruaemo na zajednikoj

148
verandi.
Obasjana planinskim suncem, u odei od krute svile, sa kikom,
takom i papuama sa zavijenim vrhom, Lusinda nije mogla da prepozna
samu sebe. Plovila je nad dvoritem gledajui udno odevenu mladu
enu kako hoda epajui. U hodu joj je pomagala devojka za zabavu koja
je mogla biti njena bliznakinja.

***
iroki paviljon se prostirao u polukrug. Lukovi od kamenih peara su se
otvarali ka zapadnoj obali. Jo ne mogu da se naviknem na tvoj izgled,
tiho joj se obratila Maja. Lusinda je ponovo pogledala njoj nepoznatu
odeu. Zar ne izgledam dobro?
Mnogo si drugaija u sariju, odgovorila je Maja.
Lusinda se okrenula ka mirnim jezerskim vodama okupanim
podnevnim suncem. ta zna o ovom mestu?
Nalazimo se u Belgaumu nekih sto trideset kilometara od Bidapura.
General Sadi ovde esto provodi leto. Deo palate je ostavio bivoj
prvoj konkubini pokojnog sultana, gospa itri. Sreli smo je prole noi.
Sea li se?
Ne. Lusindin pogled je plovio nad vodenom povrinom. Deo nje je
jo spavao, ali se drugi deo koji je slabo poznavala zanosio vidikom.
Tako je mirno. Tako veliko. Nimalo nalik vrevi i skuenosti Goe.
Postideno je oborila glavu. U Gou sam dola kao malo dete. Otada je
nisam naputala, pa nije ni udo to misli da sam osoba ogranienih
vidika.
Maja ju je paljivo posmatrala. Nakit, rekla je. Lusinda je zbunjeno
podigla obrve. Nakit. Pitala si kako izgleda. Za takav sari neophodan ti
je odgovarajui nakit. Narukvice. Ogrlica. Uz njega ide i ukras za kosu,
moda i biser na elu. Paljivo je prstom prela preko Lusindinih obrva.
Da li faranzi imaju takve stvari? Mislim da nemaju.
Oseala se udno dok ju je dodirivala. Niko je nije dodirivao po licu.
Kada ju je Maja pomilovala po obrvama, Lusinda je zaueno podigla
glavu. Odlomci seanja su se sklopili u celinu. Oi su joj se napunile

149
suzama. Nemam nita, nita. U kovegu mi je bilo sve. Ostala sam bez
odee i nakita. Ponela sam gotovo sve to sam imala. Sada je to nestalo,
kovega nema, ostala sam bez igde iega.
Lusinda je plakala zaronivi lice u ake, a Maja je za to vreme
promenila niz raspoloenja: u poetku je delovala zabrinuto, zatim
iznervirano i na kraju ozbiljno. Misli da nisi imala sree, proaptala je.
Uveravam te u to da ti je sudbina bila naklonjena. Bogovi ne mogu
utisnuti darove u stisnute pesnice. Da bi primila njihovu blagodet, mora
prvo da isprazni glavu. Patetine budale poput nas u ovome prepoznaju
gubitak, i zbog toga pate, ali ovo je nebeski blagoslov.
Lusinda je pogledala devojku za zabavu ravno u oi. Veruje li u
to?
Moram. Uhvatila je Lusindu za ruku. Brojne narukvice su zazveale
klizajui ka zglobu. Evo iznenada je rekla Maja. Sa naporom je skinula
nekoliko narukvica prevlaei ih preko zgloba. Stavi ih.
Lusinda se tiho nasmejala. Nee mi odgovarati! Vidi kako su ti sitne
ake!
Gluposti. Iste su kao i tvoje. Dozvoli mi da ti pomognem. Masirala
je Lusindine lanke dok se nisu opustili. Narukvice su glatko skliznule
preko zgloba.
Lusinda je protresla rukom. Narukvice su veselo zazveale, ali joj se
lice smrailo. ta pamti od... Nije zavrila misao.
Maja je paljivo prouavala njeno lice. Seam se slona; seam se
kako je skliznuo preko ivice puta u ambis. I mahuta.
Bandit, proaptala je Lusinda. Iz usta mu je curila pljuvaka.
Pusti da ti pogledam nogu, rekla je Maja.
Lusi je bila iznenaena. Dugo je oklevala pre no to je podigla
stopalo i rairila sari da bi mu Maja mogla prii. Zapovednik Patan je
rekao da je slomljena.
Nije, rekla je Maja prelazei snanim prstima preko lanka. Ne bi
mogla da hoda.
Boli, nije odustajala Lusinda.
Zato to tako misli, odgovorila je Maja, opipavajui kosti.

150
Pogledala je Lusindu u oi. eli da te boli.
Ne elim! Prkosno je uzvratila pogled. ta to radi? Majini prsti
su veto plesali omekavajui i produavajui joj lanak. Obuzela ju je
udna toplina pa je, samo na tren, zatvorila oi.
Zatvori oi. Majin glas bio je tako sugestivan da je Lusinda morala
da je poslua. Slika bandita joj se odmah pojavila u umu. Oi je drala
vrsto zatvorene. Eto ti. Nadurila se. Bie ti bolje, rekla je Maja kao
da joj ita um. Pusti da ti misli slobodno lutaju.
Fascinirana Lusinda nije otvarala oi uprkos neverici, pokoravajui
se uputstvima. Ponovo se nala pored reice obuzeta uasom. Suze su joj
tekle niz lice. Iznenada, pred sobom vie nije videla banditovo ve
zapovednikovo lice. Otvorila je oi. Patane, povikala je, skoivi na
noge
Tako je, rekla je Maja dok joj se kosa lepila za znojavo lice.
Izgledala je iscrpljeno. Da, moramo mu pomoi.

***
Hitale su preko dvorita. Lusinda je hodala kao da joj lanak nikada nije
bio povreen. ekaj, rekla je Maja kada su prolazile pokraj njenih
vrata. Ula je unutra i izala sa malenom smaragdnom boicom. Budi
mirna, rekla je. Nakapala joj je crnilo u oi koristei se tapiem na
epu boice. Kol, rekla je dok je Lusinda treptala. Otklanja beline. Ne
eli da te Patan vidi sa oima crvenim od plaa.
Lusinda je impulsivno posegla za Majinim rukama. Kako da
prestanem da plaem kad me obasipa takvom panjom? Krenule su
preko zemljouza drei se za ruke.
Belgaum je bio lavirint krivih uliica i sokaka. Maja je ispitala pola
tuceta ljudi dok im neki deak nije pokazao heimov dom. Deak se
stalno osvrtao za sobom, silno se trudei da ouva pravilan i
dostojanstven stav. Sitne dlaice su tek poele da mu rastu po obrazima i
iznad gornje usne, i bilo je oigledno da e jednog dana biti veoma
privlaan. Lusinda se pitala da li je oenjen.
Stari heim je trepui posmatrao dve ene na kunom pragu, kao da

151
se nada da su deo sna koji e nestati ako samo dovoljno snano zatvori
oi. Ovde vam nije mesto konano im je rekao.
Budite razumni, odgovorila je Lusinda. Ne odlazimo dok ga ne
vidimo.
Heim je ponovo snano zamurio. Ti si farang! U toj odei? To ne
moe biti istina!
elimo da odmah vidimo Patana, gospodine, insistirala je Lusinda.
Prola je kraj njega, ne ekajui dozvolu. Bio je suvie slab da bi joj se
odupro. Maja je slegnula ramenima i pola za njom. Gde ste ga
smestili? pitala je Lusinda.
Ali on je na samrti, rekao je heim, ogranien na verbalni otpor.
Zbog toga smo i dole, neno mu se obratila Maja. Heim je neto
progunao pa ih je, nemajui kud, poveo do male, mrane sobe. Lusinda
je ustuknula na pragu osetivi snaan zadah. Teki miris dima, trava,
urina i telesnih izluevina lelujao je pomrinom kao nevidljiva magla.
Maja je zakoraila pored nje i pronala bravicu na rasklimatanim
aluzinama. Ne, mora biti u mraku! zasiktao je doktor. Maja ga je
ignorisala i gurnula aluzinu. Tama je ustuknula pred sjajnim svetlosnim
zrakom; ostatak sobe je ostao u senci.
Maja je ugledala Patana. Leao je mlitavo kao slomljeni lutak. Ruka
neprirodno bele boje virila mu je ispod grubog ebeta. Doi, pozvala je
Lusindu kleknuvi pored bolesnikove glave, ali se Lusinda nije mogla
pomai. Jedva je disala.
Lobanja mu je polomljena, vidite? rekao je heim, pomerajui
prljavo smei zavoj. Ovde, iza uva. Pokazao je tankim, suvim prstom.
Zato nema krvi? pitala je Maja. To znai da e umreti.
Tiina. ue vas, apnula je Lusinda.
Heim je odmahnuo glavom. Sve vazduh e samo poremetiti
ravnoteu njegovog duha, promrmljao je zatvarajui prozor. To sad i
nije preterano vano.
Ne zatvaraj! presekla ga je Maja. Poloila je prste na Patanovo
uvo. Ubie ga! Njegova krv e pasti na tvoju a ne na moju duu.
Misli, okrivie nekog drugog za njegovu smrt, zar ne? oglasila se

152
Lusinda.
utite! proaptala je Maja. Neto u njenom dranju je iznerviralo
heima pa se brzo izgubio iz sobe.
Moe li mu pomoi? Lusinda je sela pokraj Maje, ukajui u
stranoj odei. Kai da moe.
Otiao je jako daleko. Ne znam da li u ga nai. Maja je sklopila
oi, kao da oslukuje udaljene i slabe zvuke.
Dok se Lusinda privijala uz nju, Maja je lagano opipavala Patanovu
glavu. Budi mirna proaptala je Maja. Lusinda je zadrala vazduh.
Oseala je otkucaje Majinog srca. inilo joj se da tako stoji satima.
Oblio ih je znoj.
ula je Patanovo prigueno krkljanje. Nije valjda umro? povikala
je. Ne, ivee. Rekla je Maja sruivi se na pod pored bolesnikovog
kreveta.

***
Lusinda je sedela kraj Patanovog uzglavlja.
S vremena na vreme bi otvorio oi i odmah bi ih zatvorio kao da mu
je svetlost smetala. Konano je zatreptao gledajui u nju. Madam
proaptao je.
Lusinda je osetila nenadani strah od razgovora s njim. edni ste.
Doneu vam malo vode apnula je i ustala. Ne rekao je Patan.
Ostanite kraj mene.
U sariju se oseala kao bez odee. Namestila ga je to je bolje
mogla. Popravila je kosu nastojei da laktovima pokrije grudi. Zveckala
je narukvicama dobijenim od Maje. Pazila je da ga ne dodirne. Da li
vam svetlost smeta, kapetane? Mrzela je formalni ton svog glasa.
Volim svetlost, vie no to moete zamisliti. Posegao je za njenom
rukom. Dugim prstima ju je uhvatio za ruku, crno na belom. Bio sam na
mranom mestu. Mislio sam da vie nikad neu ugledati svetlost. Zatim
sam uo vas, prizivali ste moje ime.
Lusindini prsti su mu drhtali u ruci kao srce uhvaene ptiice. Maja
vas je zvala, zapovednie.

153
 uo sam va glas, madam, odgovorio je posmatrajui je jasnim,
plamteim pogledom. Va me je glas vodio ka svetlu.
Dugo ga je posmatrala. edni ste, kapetane. Doneu vode. Izvukla
je ruku ne skidajui pogled sa njegovih usta, usana.
Skupila je dovoljno snage da okrene glavu, ali ga nije mogla
napustiti. Ponovo ju je uhvatio za ruku dugim prstima. Kako ste
drugaiji, madam, u ovoj odei. Pocrvenela je, ali se nije pomakla.
Lagano ju je milovao palcem po dlanu. Toliko ste drugaiji, ali bih vas
ja uvek poznao. Uvek. Lusinda se okrenula prema njemu. Tiina joj je
urlala u uima. Kako sam bio slep, madam. esto sam vas posmatrao,
ali sam video samo stranu odeu, ne i enu ispod nje. Molim vas za
oprotaj.
Jedva je uspela da progovori. Umalo to niste poginuli spaavajui
mi ivot. Nemam ta da vam oprostim. Posmatrao ju je krupnim crnim
oima. Znala je da mu njen pogled govori ono to nije smela glasno
izrei.
Povukla je ruku, znajui da je vreme za rastanak. Uskoro u se
vratiti, zapovednie.
Gutao ju je oima. Vratite se brzo.
im je izala, naslonila se na zid steui hladni bokal uz grudi.
Trebalo joj je dosta vremena da povrati dah.

***
Podigla je glavu ugledavi Maju i doktora. Budan je rekla im je. Bila je
sigurna da su opazili njeno drhtanje. Pola sam da mu donesem vode,
dodala je. Podigla je bokal nadajui se da e im tako skrenuti panju.
Ja u se za to pobrinuti, rekao je heim. Pretpostavila je da je
porazgovarao s Majom, ponaao se mnogo ljubaznije. Posmatrao ju je s
izrazom koji se mogao protumaiti kao osmeh.
Maja ju je znaajno pogledala. Osetila je novu navalu stida.
Maja se veselo nasmejala. Nema vie Papuia.
Da nije umro?
Ponovo se nasmejala. Ne, nije mrtav. Otiao je. Jutros je pokuao da

154
me prebije, pa ga je tvoj roak Heraldo iutirao iz palate. Heim mi je
rekao da ga je neko povezao za Bidapur.
Otiao je, sestro.
Nema vie Papuia? ta emo sad? devojke su se radosno
smejale.
Heim se vratio namrtena lica. Nije pametno smejati mu se. Ako je
on ono to mislim da jeste, imate posla sa veoma opasnim ovekom.
Veoma opakim.
Znamo da je opak, prokomentarisala je Maja. Ali zbog ega
mislite da je opasan?
Nauo sam neto. To je sve to vam mogu rei. Uplaeno je
pogledao kroz prozor, kao da odasvud vrebaju uhode. Ako je otiao za
Bidapur, uvajte se. Odneo je bokal u Patanovu sobu.
Od ega da se uvamo? pitala je Lusinda.
Pre no to je dobila odgovor, zauo se heimov krik. ta ste uinile
s mojim pacijentom? Patan se kupao u znoju. Heim mu je izmerio puls,
prvo na vratu, pa na zglobovima.
Puls e ti rei sve. Snaan je i bie sve snaniji, rekla je Maja.
Nekoliko dana e provesti u snu.
Otkud zna? skeptino je upitao heim.
Ali, malopre je razgovarao sa mnom. Drao me je za... Lusinda se
zaustavila usred reenice.
Probudio se zato to je osetio tvoje prisustvo, rekla je Maja. Sada
spava.
Da li e se oporaviti, sestro? Da li si ga izvidala?
Samo sam odagnala bol. To e mu pomoi da ozdravi.
ta se dogodilo s bolom. Gde je otiao? Lusinda je zabrinuto
pogledala Maju. Da li si ga preuzela na sebe? Maja nije odgovorila.
Da li e mu biti bolje? pitala je zabrinuta Lusinda. Zaista bolje?
Maja je klimnula glavom. Da, oporavie se u potpunosti, jedino se nieg
nee seati.
Moda on nee, uzdahnula je Lusinda. Ali ja u se seati svake
pojedinosti.

155
 ***
Dok se sa Lusindom vraala u palatu, Maja je razmiljala o ideji koja joj
je pala na pamet dok je sa Lakmi sedela na krovu skladita. Ako uspe,
rezonovala je, reie sve probleme. Srcem i duom je stala iza
spasonosnog reenja. Nije bilo tako ekstremno kao ubistvo ili
samoubistvo, niti tako nesigurno kao bekstvo. Nije bilo tako strano, ali
e ipak jednim potezom unititi svu vrednost koju ima za njene
tamniare.
Nije znala nita o posledicama ove odluke niti o bolu koji e sebi
naneti.
Opazila je Heralda na ulazu u iroku, zajedniku verandu ispred
gostinskih odaja. Mladi farang se nervozno etao balkonom sa kojeg je
pucao pogled na dolinu. Zlovoljno je osmotrio i odmah skrenuo pogled.
Ni Lusinda mu nije privukla panju.
Jo se duri, pomislila je Maja. Ipak, morala je da prizna kako izgleda
prilino gizdavo u pozajmljenoj jami. ta e uiniti kad otkrije njen plan?
U prolazu mu je uputila topao osmeh i pogled pun obeanja.

***
Nakon to je istrljala grudi ruinom vodice i, oeljala kosu i namazala
zglobove i lanke pastom od sandalovine obukla je novi jarkozeleni sari
obrubljen zlatnim vezom. Nanela je taku jarkocrvenog kumkuma izmeu
obrva i nakapala crnilo u oi.
Pre polaska se kratko zadrala pred malom bronzanom statuom Durge
na tigru. O, boginjo, pomislila je, ta misli o mom planu? Nek propadne
ako ti nije po volji. Nek propadne ako nije po volji moje guru.

***
Majina spavaa soba imala je visoka, uska dvostruka vrata od tamnog
drveta. Odkrinuta ih je i provirila napolje. Kao to je i oekivala - i
kako se nadala - Heraldo je bio na verandi, naslonjen na stub pored ulaza
u enske odaje. Majin osmeh nalikovao je lotosovom cvetu - i Heraldo e

156
zavriti omamljen njegovim mirisom.
Izlazak na verandu i nije tako veliki korak, mislila je Maja, kao i
razgovor s njim. Prila mu je ne dozvoljavajui sebi vreme za
razmiljanje.
Jedva se uzdravala od smeha. Znala je da e se ispoetka duriti. Ali
to je nije spreilo da deluje. O, gospodine, obratila mu se. Jaka aroma
paste od sandalovine plovila je vazduhom pratei je na svakom koraku.
Znala je da joj nee odmah odgovoriti. Posmatrala je jezero i ekala,
uivajui u purpurnim senkama sunevog smiraja i tamnozelenoj, gotovo
crnoj nijansi vode. Konano je ula njegov uzdah. Smesta se okrenula ka
njemu oslovivi ga sa izvetaenom ljubaznou.
Da li ste i dalje veoma ljuti na mene?
Iznenadila se to, za razliku od induskih, njegovo lice gotovo nita
nije skrivalo. Oseanja su se otkrivala na njegovom licu kao boje: nije
videla samo bes, ve i udnju. Njegov tamni pogled bio je mraniji i
dublji nego kod veine mukaraca. Odudarao je od blede koe, sjajne
pod svetlou zalazeeg sunca. Duboko je udahnuo kroz stisnute zube,
kao da mu svaki udisaj predstavlja bolni napor. O, dragi moj, i dalje si
veoma ljut.
Zar ne bi trebalo da budem? Uvredili ste me iako sam bio ljubazan
prema vama.
Govorite istinu, postiena sam. To je bila istina - Maja je alila
zbog svojih rei, ba kao to je alila zbog onog to e uslediti. La je
mnogo uverljivija ako je pomeana sa neto istine.
Zvuk njenog govora, oboreni pogled, blizina tela od koje je vazduh
trepereo, pasta od sandalovine i njen prirodni oaravajui miris delovali
su na njegova ula. Pa, bili ste veoma uzbueni, rekao je, pomalo
grlenim glasom. Taj evnuh bi mogao iznervirati i kamen.
Gledala ga je tako izazovno da je sve tee gutao vazduh. Osvrnuo se
okolo: veranda je bila prazna, a hodnici pusti. Bili su sami.
Dopustila je da ih okrui veo usamljenosti. Ako vas najiskrenije
zamolim, gospodine, da li ete mi oprostiti? Prvo je oborila glavu, a
zatim beskrajno polako podigla zlatom poprskane oi. Heraldo je sve

157
tee disao.
Podigla je siunu ruku i poloila prst na njegove grudi dok je zelena
svila njenog sarija neno utala. aptala je neno kao povetarac: Hoe
li oprostiti tvojoj Maji? Ako bude dobra prema tebi? Ako uloi trud da te
odobrovolji? Heraldo je gledao kako Majin prst sledi krivudavu liniju na
koulji, prolazi kraj otvora na jami i dodiruje kou.
Ovo nije dobro, rekao je Heraldo. Glas mu je bio jako suv. Vrane
su prestale sa graktanjem. Zavladala je nona tiina.
Dobro ili loe? Ko e nas zaustaviti? Pribliila mu se i podigla na
prste tako da je ulnim usnama dodirivala njegovo uvo. Zar ne eli isto
to i ja? Pomilovala ga je po ruci.
Drhtala je, ili je on drhtao.
Odatle pa do mukih odaja im nije trebalo mnogo. Jo bre su stigli
do Heraldove sobe i oas se nali na mekoj postelji.
Tek kad su se spetljali i raspetljali, tek kad su se uzdasi i dodiri mesa
koje prodire u meso uzdigli i rastvorili u sveem nonom vazduhu, tek
kad se stenjanje pomealo sa mirisom sandalovine i znoja, tek kad je tiho
disala pokraj usnulog Heralda, tek kad ga je pomilovala po obrazu koji
se sjajio kao metal pod poslednjim zracima umirueg sunca - tek tad je
Maja otkrila neoekivani propust u svom planu.

158
ETVRTI DEO

Sastanci

159
P osle dva dana truckanja na zaprezi pred Papuiem se ukazao
udesan prizor.
Posle dva dana dijete od banana i beskrajnih tlapnji o sui, strailima
i stajnjaku, Papui se stresao, kao zatvorenik na zvuk otvaranja
tamnikih vrata pre dugo oekivanog izlaska na slobodu. Prestao je da
die u strahu da bi to moglo razvejati udesnu viziju. Seljak na zaprezi je
samo psovao lupajui se o glavu. Papui je znao da voli da bogorada.
Prorokove mi brade! Zar ti nisam rekao da milosrdni Alah mrzi seljake!
Zar ovo nije konaan dokaz? Ti si za ovo kriv, evnue! Doneo si mi
nesreu!
Ja, gospodine? Papui ga je zaueno pogledao. Stali su nadomak
raskrsnice sa Bidapurskim drumom. Slabovidi Papui je jedva nazirao
povorku kola i pastira sa stokom koja se tiskala na raskru.
Blagosiljam sve anele, promrmljao je Papui sebi u bradu.
Oajni seljak je skoio sa zaprege drei se za glavu kao da e
eksplodirati. Papui je skoio za njim. Pristizali su i drugi
nezadovoljnici. Seljak je zaboravio na putnika im se obreo u drutvu
ljudi spremnih da sluaju njegove alopojke. Papui se progurao kroz
gomilu dok nije doao do samog raskra. Drao se iza najradoznalijih -
jo nije kucnuo as da se pokae.

***
Ispod lelujavih senki orijakog drvea bogatih kronji koje se uzdizalo
nad raskrem, tuce snanih, visokih, crnoputih straara branilo je prilaz
putu. Na kopljima su imali zelene rese haremske evnuke strae.
Zdrobljeni evnusi. ocenio je Papui. Posmatrao ih je znalakim

160
okom. Toliko ih ima, pomislio je, nesposoban da savlada zadovoljstvo.
Iz pravca juga je dopirao zvuk povorke. Prvo je uo slab zvuk
cimbala, a zatim i snanu riku truba. Uskoro su se pojavili muziari.
Zlovoljna grupa zdrobljenih evnuha hodala je u mlakoj imitaciji mara.
Papui ih je prezirao zbog naina na koji su otaljavali posao. Za njima je
stupalo jo evnuha pod zelenim znamenjima Bidapura.
Iza peaka je nastupala konjica, na velikim kastriranim konjima sa
sedlima od pozlaene koe i srebrom okovanim titovima koji su blistali
na suncu. Konji su se obesno propinjali pred nervoznim posmatraima
koji su ekali na raskru. Ponaali su se kao i jahai koji su prezrivo
gledali na okupljeno mnotvo.
Zapovednik strae je jahao krupnog dorata okruen telohraniteljima sa
isukanim maevima. Iza njih su stupale zapovednikove sluge nosei
barunaste jastuke sa njegovim draguljima. Mladi abisinski evnuh (seeni
ili moda ak i obrijani, pomislio je Papui sa odobravanjem) hodao je
iza zapovednikovog konja, sa ogromnom lepezom od paunovog perja na
dugom tapu. Brinu se za to da velikodostojnikova glava uvek bude u
senci.
Iza kapetana su stupali slonovi. Pet, deset... Papui je bio suvie
omamljen i srean da bi ih dobro izbrojao. Zurio je u ukraene kuice sa
navuenim zavesama koje su titile putnike od pogleda radoznale svetine,
zamiljajui kako sedi u jednoj od njih.
Papui je uzbueno ekao na divni prizor sultanijine Letee palate.
Samo je nekoliko drumova u Bidapuru bilo dovoljno iroko da propusti
Leteu palatu koju su nosila etiri dobro uvebana slona. Jedan par je
iao napred a drugi pozadi. Svaka ivotinja je na srednjem delu trupa bila
vezana velikim hamom. Debela uad se pruala od svakog hama ka
solidno nainjenoj platformi velikoj kao temelj nekog hrama. Nad njom
su se uzdizali drveni zidovi, nad ovima krov; palata je bila obojena tako
da se stvori iluzija da je nainjena od kamena. To je vailo i za stubove i
lukove i naroito za sjajnu srebrnu kupolu na vrhu. Letea palata je imala
dva sprata, sa otvorenim balkonom iznad kraljevskih odaja: spavae
sobe, kuhinje, kupatila i toaleta. Lebdela je na dugim uadima, savreno

161
ravna zahvaljujui skladnom kretanju slonova. inilo se da gigantska
nosiljka plovi. Bilo je teko zamisliti tako veliku graevinu u pokretu
kako lebdi u vazduhu. Prizor se opirao logici, izazivajui vrtoglavicu kod
najveeg broja posmatraa.
Papui je saekao da palata proe pre no to je krenuo u akciju.
Progurao se kroz rulju. Kraj povorke bio je jo daleko: za palatom su ili
slonovi sa kuicama, jo straara i, naravno, dugi niz zaprega, nosiljki i
kola sa sultanijinim stvarima. Palo mu je na pamet da bi trebalo da se
zahvali seljaku na vonji, ali je brzo odbacio ovu pomisao.
Vie nije mora biti ljubazan niti paljiv. Bio je nadomak kue.

***
Pojava gojaznog evnuha meu radoznalom masom seljaka i trgovaca
veoma je zbunila evnuha na strai. Pusti me da proem, budalo,
povikao je Papui. Moram popriati sa kasvajarom!
Vrati se meu ostale. Koga ti izigrava? grubo mu je odgovorio
straar. Mora da je novi, pomislio je Papui. Moda zapovednik evnuha
nije dobro pazio kad je ovog primao u redove Bratstva.
Ko si ti da se prema meni tako ponaa! Da si me iz ovih stopa
odveo do brata Tihog!
Straar je preneraeno gledao u njega. Niko ga tako ne zove, barabo
- bar ne u javnosti.
Ja ga tako zovem, budalo! On je moj brat i prijatelj. Vodi me k
njemu u ime sultanije! Papuiu je bilo jasno da se povorka blii kraju.
U oajanju se bacio pred straareve noge.
Brate!
Karavan se zaustavio, razgnevivi sve koji su ekali na raskru.
Glasnici su urili sa porukama ka Leteoj palati i nazad. Straari na
raskru su spustili koplja u pravcu nervozne gomile. Konano se iz
pravca palate pojavio evnuh u odei boje podnevnog sunca. Otmeno je
koraao u pratnje dva sjajno odevena straara. Kada ga je opazio,
Papui je poeo da drhti. Na gojaznim obrazima su mu izbili peati.
Evnuh je odavao utisak prefinjenosti i raskoi. Bio je prekriven

162
nakitom: ogrlicama, velikim naunicama, niskama bisera upletenim u
turban izvezenim zlatom, koje su zveckale udarajui jedna o drugu pri
svakom koraku. Osmotrio je Papuia kao da se radilo o mrtvoj ptici
pronaenoj na mramornom podu harema - neoekivanom i neprijatnom
prizoru. O, dragi boe, uzdahnuo je.
Brate! guio se Papui, oborivi pogled. Zovem se...
Nema ti ime. Ja te ne poznajem. Okrenuo se evnusima straarima
alobno diui ruke. Doli smo grekom... Poeo je da se vraa.
Papui je ispustio jecaj koji je prerastao u vapaj. Pokuao je da
skoi napred, ali su straari to predvideli, presekavi mu put ukrtenim
kopljima. Ne! ekaj! Ne idi! Pronaao sam je! povikao je Papui.
Evnuh se lagano okrenuo. Pronaao si je? Gde? Reci mi.
Ne. Odluno je odgovorio Papui. Tihom, rei u samo Tihom.
Evnuh je razmiljao. Pogledao je straare. im su spustili koplja,
Papui je pohitao napred. Reci moje ime! Reci ga!
Drugi evnuh, vii, moda i mlai - ali ko bi to mogao rei kad su
evnusi u pitanju - svakako pribraniji i bolje obuen, posmatrao je
Papuia sa razvezenim turbanom u odrpanoj, izmrljanoj i iznoenoj
svilenoj odei. Straar se jedva uzdravao da ne prasne u smeh gledajui
kako se Papui propinje na prste i nadmeno die nos. Reci ponovio je
Papui.
Navaz arif, izgovorio je drugi evnuh posle duge pauze.
Na zvuk svog imena, Papui je zatvorio oi kao neko ko proba staro
vino predivnog ukusa. Ali Navaz arih, insistirao je.
Evnuhu je ovaj put trebalo vie vremena. Izgovorio je to kao da mu
svaka re priinjava bol. Ali Navaz arif.
Papui je odetao do Letee palate sa straarima za petama. Uad je
bila oputena, a slonovi su spustili graevinu na tlo. Peadinci sa dugim
bradama stajali su pored srebrnih stepenica. Na znak evnuha prekrivenog
draguljima straari su se poklonili Papuiu dok je ulazio u palatu.
Nevidljive ruke su povukle barunaste zavese na ulazu. Papui je
nestao u senkama.
Peadinci su trenutak kasnije odneli stepenice. Oglasio se zapovednik

163
mahuta. etiri istrenirana slona napravili su tri koraka u stranu. Debela
uad se uz kripu zategla i Letea palata se digla u vazduh.
Slonovi su marirali sitnim koracima. Karavan je nastavio put.
Papui se vratio kui.

***
Papui nije zamerio brai na oprezu s kojim je primljen. Razumeo ih je,
kako i ne bi? Ali se i pored toga brecao na njih, zahtevan i muiav kao
konkubina, a zato i ne bi? Sprali su prainu s njegovog lica i ruku
rainom vodicom i obrisali ga istim i mekim pekirima. Koliko dugo je
iveo lien ovih elementarnosti? Pronali su i doneli svilene jame njegove
veliine. Uivao je u dodiru glatke krute svile po korpulentnim
ramenima. Nemilice je sipao uvrede uvlaei ruke u rukave.
Treba mi nakit, uzdahnuo je. Donesite mi prstenje, lepe primerke.
Kao i ogrlicu. Gde je Tihi? raspitivao se. Odmah mi dovedite Tihog.
Uivao je u razmetanju znajui da sluge nipoto ne mogu ispuniti njegove
elje.
Posle pranja, oblaenja i silnog zakeranja odnekud je iskrsao
elegantni evnuh s kojim se susreo na raskru. Rasterao je sluinad.
Odmeravali su se u tiini. uli su samo krckanje dasaka, kripu uadi i
priguenu riku slonova. Iako je soba izgledala kao odaja u palati, pod se
ponekad naginjao kao da su u velikom brodu koji plovi po uzburkanom
moru.
Kasvajar je spreman da te primi. Zastao je i dodao: Brate.
Poslednju re je s mukom izgovorio.
Pamtim ovu sobu, zidove i zvukove, tiho je rekao Papui.
Nije bilo veih promena od tvog... odlaska.
Ja sam se promenio.

***
Popeli su se uskim stepenicama do gornjeg odmorita. Papuieve butine
su se na jednoj strani trljale o zid, dok su na drugoj visile nad prazninom.
Spustio se na stepenice, oslonio rukama na njih i tako uao u

164
Kasvajarove odaje.
Ostavi nas, poruio je Tihi evnuhu koji ga je dopratio.
Glas mu je, kao i uvek, zvuao uplje i hrapavo. Bio je tako tih da se
Papui naprezao da bi ga uo. Iz nekog razloga, Tihi nije nosi turban.
Fina i bezbojna kosa, nalik izbledeloj slami, sezala je do uskih ramena.
Bio je mrav, koliko je Papui bio debeo, i krt kao stara trska. Sitno lice
mu je prekrivala koa suva kao pergament. Pogledao je Papuia i
zatreptao kao ptiica.
Koliko godina je prolo? zakretao je Tihi. Pod se nagnuo pa je
Papui zamalo pao. Izgleda tako staro i krhko, pomislio je Papui, kao
da bi se slomio ako bi pao.
Devet, rekao bih. Koliko prestolonaslednik ima godina? Otiao sam
brzo nakon tvog naimenovanja za kasvajara... koliko je otad prolo
godina?
U tom sluaju deset. Tihi je tuno zavrteo glavom, pokazavi
Papuiu da ga prati do udobnog alkova. Kako ti je bilo, brate?
ta misli, brate? odgovorio je Papui tihim ali otrovnim glasom.
Lino si izdao nareenje.
Nisam odluio ja ve savet Bratstva, promrmljao je Tihi. Krivi njih
a ne mene.
Ti si bio deo saveta.
Tihi je slegnuo ramenima. Stajao je pokraj prozora prekrivenog
gazom. Kosti su mu pucketale. Postupio sam vodei rauna o tebi i
interesima Bratstva. To si i onda morao znati. Da li ti je sad jasno?
Pokazao je na jastuk pred sobom. Rekao si da si je pronaao. Zvuao
je krajnje nestrpljivo.
Papui se buno uvalio meu jastuke. Namrtio se primetivi
odsustvo hrane i pia.
Ovo i nije neka dobrodolica, brate, napuio je usne. Oekivao
sam mnogo bolji tretman. Papui se nasmejao, kao nestano derle.
Pretpostavljam da oekuje da ti sve ispriam i omoguim ti da se
domogne Mree nakon ega e me odgurnuti u stranu?
Tvoje izgnanstvo e se okonati kad mi bude ispriao ono to je

165
neophodno. Ti si je i izgubio, brate.
To nije tano!
Ali to je miljenje saveta, samim tim i zvanina istina, brate.
Smeurane usne starog evnuha su se otvorile otkrivajui duge zube. Sad
kad si je naao, to vie i nije vano.
Papui se nagnuo napred. Hou znaajan poloaj. Van harema.
elim mesto od moi i uticaja. Neto na dvoru.
Da.
Nakit. Hou da mi se vrati stari nakit. Ona ena koja me je ovde
dovela nosila je jedan od mojih prstenova! elim da mi se on vrati, da mi
se vrati sve to sam nekad imao!
Da, da, odgovorio je Tihi. Sve to si nekad imao i jo vie od
toga. Stareve krupne oi su gorele jasnim plamenom. Pronaao si je?
Da, uzdahnuo je Papui, oputajui se meu jastucima. Mislio je
da zatrai neto za pie, ali je u sutini bio nestrpljiv koliko i Tihi. Bez
odlaganja je ispriao sve to je znao o Maji.

***
Sadijevi vojnici su hrkali na hladnoj zemlji tvravskog dvorita. Pod
smeim pokrivaima su liili na velike skakavce u aurama. Da Gama je
otvorio oi ve posle prvih sunevih zraka iako je zapadno nebo jo bilo
puno zvezda. Ispuzao je ispod pozajmljene prostirke i navukao teke
izme. Koa mu se najeila od hladnog jutarnjeg vazduha.
Pokupio je stvari. Ve nedelju dana je putovao sa Sadijem. Odluka
da u Bidapur putuje sa Sadijem sad mu se inila budalastom. Bolje da
je iao sam.
General Sadi bio je na redovnom obilasku kada je naleteo na
napadnuti karavan. Kada mu je Da Gama rekao da ide za Bidapur,
zamolio ga je da mu se pridrui. Jai s mojim momcima. Put e potrajati
koji dan vie rekao mu je tom prilikom. Posetiemo nekoliko utvrenja
pa e stii u Bidapur bezbedan i odmoran.
Nije trebalo da mu govori da e u grad ui u drutvu
glavnokomandujueg oruanih snaga. To e Da Gami dati odreenu

166
zatitu, sada kada mu je tako neto bilo neophodno.
Bili su blizu Bidapura. Od grada ih je delilo nekoliko asova
jahanja. Mogli su i danas stii. Da Gama se brinuo. Ovo nepotrebno
odlaganje mu nije ilo na ruku. Ipak je uivao u njemu, to ga je jo vie
brinulo. Sa zadovoljstvom je jahao u Sadijevom drutvu umesto da trpi
Viktorijev gnev i pridike.
uo je za komandira Sadija. Znao je da je on estok borac snane
volje koji je nekada bio pobunjenik. Nagodio se s vlastima postavi
glavnokomandujui bidapurske armije. Nije oekivao da e osoba
Sadijevog porekla biti istovremeno cinina i prijateljski naklonjena,
dubokomislena i praktina. Bilo mu je jasno zato je imenovan za
zapovednika uprkos tome to je po religijskom opredeljenju bio hindu.
Kada su stigli do prvog utvrenja, Da Gama je zatraio dozvolu da
spava izvan zidina sa Sadijem i njegovim ljudima. Nakon prvog
iznenaenja, Sadi se sloio s tim. Pravi vojnici mrze krov nad glavom,
rekao mu je Da Gama. Generalovo lice bilo je bezizraajno, ali je iz
njegovog pogleda bilo jasno da je farang naao prijatelja.
Namirisao je sve hleb. Onjuio je vazduh nekoliko puta
pokuavajui da oceni odakle miris dolazi i napustio usnule vojnike.
Nekoliko metara iza solidno izgraenih vojnikih nastambi nalazila se
niska kuhinja od opeka. Kad se pribliio kuhinji, sa zemlje je prhnulo
tuce sivih vrana ka raskonoj kronji mangovog drveta. uto pseto je
zarealo na njega, ali se povuklo nakon to mu je Da Gama odgovorio
istom merom.
Sagnuo se da bi proao kroz niska kuhinjska vrata. Ugledao je
nekoliko ena kako vredno rade pored slabe vatre. Ljutile su luk i pekle
hleb. Kroz prozor su uleteli vrapci, lepetajui krilima. Jedna je podigla
glavu i bacila Da Gami komad hleba. Uhvatio ga je u letu.
Ti si zaista pravi vojnik im zna da pronae kuhinju. Iz mranog
ugla mu se nasmejao Sadi. Imam malo putera. Da Gama je seo pored
njega, proteui noge u blatnjavim izmama. Bio je to nepristojan gest, ali
nije mario za to. Divno se oseao. Nije znao kada e sledei put biti u
istom raspoloenju.

167
 Sadi je otrim noem razmazao gomilicu putera po Da Gaminom
apatiju. Ne priaj da ovo ne voli rekao je Sadi. Znam da ti se
svia.
Svakako da mi se svia nasmejao se Da Gama. Kakvi su ti
planovi, generale?
Vraamo se u Bidapur. Inspekcija je okonana. Zastao je. Brine
se, Deoga. Pita se da li si pravo uinio kada si ostavio mladog faranga
kao komandanta parade u Belgaumu. Da Gama je rairio ruke i znaajno
klimnuo dajui sagovorniku za pravo. Vidi, nije te tako teko razumeti,
i ja se pitam da li je to bila mudra odluka.
Da Gama je neko vreme posmatrao Sadija. Otkud vam to,
gospodine? Pa zar on nije nekakav heroj? Otiao je po pomo. Pronaao
je vas i vae ljude. Da to nije uinio, verovatno bi svi izginuli.
Sadi je podigao obrve. Uzmite jo malo putera, gospodine, rekao
je. Mislim da taj ovek nije traio pomo. Mislim da je traio nain da
pobegne. uli smo pucnjavu i poli da ispitamo stvar. Jedan od mojih
ljudi je jurio za njim. Jedva ga je sustigao. Sadi je pustio Da Gamu da
svari ovaj podatak. Moda je evnuh bio bolji izbor. Da Gama mu je
trepui uzvratio pogled.
Sadi je ozbiljno klimnuo glavom. Bio sam veoma iznenaen kada
sam ga video u vaem drutvu. Nekada je bio veoma potovana linost
na sultanovom dvoru. Bio je kasvajarova desna ruka. Zna li znaenje
rei kasvajar?
Znam, rekao je Da Gama. Siguran si da je to ista osoba?
Sadi je klimnuo glavom. Neto je zabrljao na dvoru. Hidre... ko
zna ime se one bave? Mora da je nekako povratio naklonost Tihog.
Mogao bi biti i sultanijin pijun. Sadi se zacerekao potapavi Da
Gamu po ramenu. uj, Deoga, ne znam ti ja bog zna ta. Ja sam samo
prosta vojniina, kao i ti. Moda e taj momak Heraldo uraditi sve kako
treba.
Ko e ga znati? I ta ja sad tu mogu? odgovorio je Da Gama, vrtei
glavom. Da Patan nije povreen, imao bih lak izbor.
Da, sloio se Sadi. Princ Patan je dobar ovek. I prilino bogat,

168
ako je verovati govorkanjima, ali je i pored toga odabrao vojniki ivot.
To zbilja nagoni na razmiljanje. Zato bogata eli da bude vojnik?
Sadi je ustao i zevnuo tako slatko i otegnuto da su se ene oko
kuhinjske vatre trgle i srdano nasmejale. Danas e Deoga stii do
Bidapura! Hajde da probudimo ostalu druinu.

***
Faranzi ne zalaze mnogo u ove krajeve, zar ne? Nema vas mnogo u
unutranjosti Hindustana, obratio se Sadi Da Gami dok se zajedno
jahali. Uglavnom se drite morskih luka, kao nesigurni plivai koji ne
smeju da se odmaknu od obale.
Tako je, generale. Moja putovanja na Dekansku visoravan mogu se
izbrojati na prste. Mnoge oblasti nikad nisam obiao, sloio se Da
Gama. Njegova imaginarna mapa Hindustana sastojala se od obale i
nekoliko planinskih prelaza koji su vodili do oblinjih trgovakih
sredita, retkih ostrva u moru neznanja. Nije ima pravu sliku ove
prostrane zemlje; nije znao da se iza vlanih zelenih planina koje okruuju
Belgaum prostire beskrajna suva i valovita ravnica, proarana zelenim
poljima i senovitim umama, bezgranina stenovita pusto zamornija od
okeana.
Konji su teko savlaivali dugi uspon. Klimali su glavama od napora
i ubrzano disali. Pod zracima zalazeeg sunca ukazala im se Bidapurska
visoravan. Jahali su dok ih je senka udaljene prestonice mamila i
obeshrabrivala, odbijajui da im se priblii.
Da Gami su nedostajali slatki, neni obalski vetrovi. Ovde je vazduh
mirisao na zagrejani metal, vreajui mu jezik. Duvao je suvi vreli vetar,
pa se uprkos jari nije znojio. Vrua i bljutava voda iz bronzane uturice
nikako mu nije mogla ugasiti e.
Sadi je poslednjeg dana jahao uz Da Gamu zasipajui ga kratkim,
paljivo odabranim pitanjima na koje je farang raspoloeno odgovarao.
Uivao je u generalovom drutvu. Primetio je da Sadi radije provodi
vreme s njim nego sa sopstvenim ljudima. Isprva je to tumaio
uobiajenim nastojanjem oficira da se distancira od potinjenih. S

169
vremenom je shvatio da je Sadi bio imigrant, nekadanji neprijatelj koji
je od predaje nainio unosan posao zadobivi uticajni poloaj. Da Gama
je osetio da se i Sadi osea kao stranac i da instinktivno naginje drutvu
stranaca. Od svih putnika, samo on i Sadi nisu bili muslimani. Pitao se
ta je Sadi radio u vreme molitve pre no to je mogao da avrlja s njim.
Uprkos familijarnosti, Sadi je zaobilazio neke teme. Slobodno se
izraavao kad je bila u pitanju dvorska politika i skandali,
ekstravagancija dvorjana i zaplotniki duh evnuha, paljivo izbegavajui
vojna pitanja.
Da Gama je i pored toga stekao neka saznanja o mrei utvrenja na
severozapadu i o dominaciji nad zapadnim trgovakim putevima koju ona
obezbeuju. Razumeo je da je Sadi nekada bio pobunjeniki general
koji je uspeo da uspostavi kontrolu nad najveim delom te teritorije to
je oborilo Bidapur na kolena. Nakon toga je bio dovoljno mudar da
odabere unosno saveznitvo umesto beskrajnog rata.
Sada je bio bogat i moan, ali Bidapurci e ga uvek smatrati
sumnjivim strancem. Bilo je malo ljudi kojima je smeo verovati. Shvatio
je Da Gama; to je u velikoj meri objanjavalo njegov prijateljski odnos s
njim.
General se naroito interesovao za detalje banditskog napada na
karavan iz Goe. Insistirao je na tome da mu Da Gama nekoliko puta
prepria dogaaj. Ovaj je s poetka mislio da je to zbog loeg hinduskog,
ali je s vremenom otkrio da je general eleo detaljni izvetaj.
Sadi se usredsredio na Papuia - kako je on uopte postao deo
karavana? Da Gama je objasnio kako se ovaj pojavio u Orisi ba kad je
preuzimao devojku za zabavu, sa zadatkom da je sprovede do Bidapura.
U redu, rekao je Sadi, ali kako je on saznao za nju? Da li ga je poslao
Karlos Dasana ili neko iz Bidapura? Ko mu je omoguio da tako brzo
stigne u Orisu? Da Gama, naalost, nije imao odgovore na ova pitanja.
Zbog ega je to tako vano, generale? pitao je Da Gama. Radi se o
obinom evnuhu.
Sadi ga je dugo posmatrao pre no to je odgovorio. Reci mi otkud ti
ta pomisao?

170
 Pa zar on nije neka vrsta enske posluge? Zar evnusi ne brinu o
enama ba kao to konjuari brinu o konjima? Da Gama se oseao
veoma glupo.
To su tvoje pretpostavke, Sadi je progovorio apatom iako su mu
oi plamtele. Evnusi su poast. Zakae se za plemstvo i bogatae kao
paraziti; piju im krv kao pijavice. Nemaju decu o kojoj bi brinuli, niti
naslednika kojima bi neto ostavili. Oni tvrdi da su zbog toga objektivniji
i manje skloni krai. To je samo jedna od njihovih bezbrojnih lai.
Brzo preuzmu upravu nad haremom, poslugom i itavim
domainstvom, ak i nad porodinim poslovima. Svako vee
domainstva ima svog kasvajara bez ijeg odobrenja se ne preduzima
nita znaajno.
ene obrlate opscenim trikovima, a mukarce piem, opijumom i
gnusnim delima. Veti su na jeziku i imaju izvebane ui. Ko bolje od njih
zna najintimnije podatke o ivotima gospodara? Ko slua sa toliko napete
panje?
Evnusi nemaju ni religije ni domovine, niti porodice i prijatelje.
Uspostavili su sopstvenu zajednicu kao pacovi u kanalizaciji, tajno
bratstvo, na pozajmljenom i ukradenom bogatstvu, napueno
kidnapovanom i obogaljenom decom. O zlobnim spletkama se
dogovaraju kriom kao krtice po podzemnim jazbinama. Upravljaju
svetom iz senki ba kao to gospodar lutaka pomie udove marioneta.
Bratstvo je nemilosrdno i mono, a u Bidapuru je Papui bio gotovo na
samom vrhu piramide moi. Da Gama je uhvatio sebe kako apue. O
kakvoj moi govori? Sadi je paljivo vagao odgovor, nervozno se
osvrui oko sebe kao neko ko se plai prislukivanja. Mo o kojoj
govorim u posedu je najzlobnijeg hidre u Bidapuru, sultanijinog
kasvajara, evnuha Tihog, koji se upravo sad nadmee za regentski
poloaj, za kontrolu nad prestolonaslednikom i kraljevstvom. Papui je
bio njegov zamenik pre no to je nestao. To se desilo pre nekoliko godina
i otad niko o njemu nije nita uo.
Da Gama je razmiljao o Sadijevim reima. Sluao je sline tirade
od pripitih hinduskih trgovaca, ali nikad od treznih ljudi, niti tako

171
uglednih i inteligentnih kakav je bio Sadi. Ne znajui ta da kae, pitao
je: Da li svi imaju smena imena?
Imena su skovana s namerom da zavaraju budale. Pravo ime ne
govore nikome. Da Gama se silno zabrinuo gledajui Sadijev mrani,
namrteni izraz. Pomislio je: moda sam pogreio ostavivi ih same u
Belgaumu sa evnuhom Papuiem.
Izgledalo je kao da mu Sadi ita misli. On nije opasan, farane, bar
ne u ovom trenutku. Nita ne moe da uini sam, bez poslunih kohorti.
Sigurno je da ga zbog neeg interesuje ta devojka za zabavu. Trebalo bi
da se brine za nju. Mislim da ga drugi ne interesuju, jer bi to dosad ve
pokazao - ne zanima ga ni ti, inae bi poao s tobom.
To mu nikad ne bih dozvolio! nasmejao se Da Gama. Sadi je
zadrao ozbiljan izraz. Poao bi on bez obzira na tvoju dozvolu ili
miljenje. Pronaao bi nain.
Da Gama je osetio nagli poriv da mu ispria sve o vreici koju je
nosio u tajnoj pregradi kaputa, kao i to kako ga je Maja zamolila da je
priuva u strahu za svoj ivot. Gotovo da mu je ispriao, ali se u
poslednji as predomislio.

***
Pod zaslepljujuom svetlou sunca u zenitu, ugledali su daleke bazaltne
zidine Bidapura. Saobraaj je sa svakim preenim kilometrom postajao
sve gui, a tupa zvonjava kravljih zvona sve glasnija. Proli su pokraj
povorke volovskih zaprega do vrha natovarenih eernom trskom. Sedei
raskreni na tovaru eerne trske, gonii su dugim bievima gonili
volove. Prolazili su pored koliba od blata zastrtih slamom. Gola deca su
trala pored njih moleivo pruajui ruice.
Na pauzi za popodnevnu molitvu, Sadi mu je pokazao put koji je
vijugao kroz brda na jugu. Taj put vodi do vodopada Gokak, rekao je
Da Gami. Sultanija ih esto poseuje. Da li si imao prilike da ga vidi?
Jednom, u sezoni sua. I tada je izgledao impresivno.
Sada je najlepi, posle kia. Sadi se naglo uozbiljio. Izgledao je
kao neko ko je nakon dugog razmiljanja odluio da progovori. Sluaj,

172
Deoga, mora znati neke stvari. U Bidapuru te ne eka ono to si
oekivao.
Posle takvog uvoda, Sadi mu je ispriao sve to je znao o sudbini
Viktorija Dasane. Vie ne ivi u raskonoj rezidenciji. Izgubio je novac
kockajui se sa vezirom, Vali Kanom. Vali Kan mu je obezbedio nekoliko
odaja u palati. Niko ne zna da li je to uinio iz prijateljstva ili da bi ga
drao na oku dok ne isplati dugove.
Sadi je spustio glas. Znam da brine o tome ta e ti rei kada
sazna za razbojniki prepad. Da Gama je slegnuo ramenima. Izgubio je
dosta uticaja, Deoga, tako da ne verujem da moe mnogo toga uiniti.
Ako bude imao problema, uiniu to budem mogao. Da sam na tvom
mestu, vie bih brinuo o kasvajaru Tihom nego o Viktoriju. Da Gama je
sluao Sadija, zabrinutiji no ikad.
Kao to sam ti rekao, farane, uiniu sve to budem mogao da bih
te zatitio. U meuvremenu e mnogi hteti da porazgovaraju s tobom.
Izbegavaj ih na svaki mogui nain. Govori to manje moe, naroito u
prisustvu evnuha. Otvori etvore oi. Sadi je klimnuo ka senovitim
brdima Bidapura. Uskoro emo stii. Pokuaj da ne brine. Vojnici
mnogo brinu. Za nekoliko sati nee brinuti o buduim dogaajima jer e
oni, u meuvremenu, postati stvarnost. Zacerekao se kao da je izrekao
dobru alu.

***
Do Bidapura su stigli kasnije no to se Sadi nadao. Jo su bili
kilometrima daleko od velike kapije kada je sunce nestalo iza crnih
oblaka na zapadnom nebu obojivi crne zidove Bidapura priguenom
ruiastom bojom. Padao je mrak, proet dimom, osvetljen odsjajem
dalekih lampi i vatri. Sadi je otposlao glasnika da obavesti strau na
kapiji o njihovom dolasku.
Najzad su dojahali do visokih, bakljama osvetljenih bazaltnih zidova.
Preko kamenih bedema je dopirala priguena gradska vreva. Skrenuli su
levo. Na obodima puta, iz svojih atora su ih uarenih pogledima
posmatrali odrpanci i prosjaci zbijeni oko vatri od sasuenog kravljeg

173
izmeta.
Straari na kapijama su stali mirno i propisno pozdravili Sadija. On
im je jedva primetno otpozdravio provlaei se kroz mali otvor na
masivnoj drvenoj kapiji. Posle kraeg vrludanja kroz lavirint na ulazu
nali su se u velikom gradu Bidapuru.
Ispred njih je stajao monstruozni top, Malike-Majdan, najvei ikad
napravljen, koji je izuzetno podseao na nasukanog kita. Cev mu se sijala
pod meseinom; bila je tako iroka da je u nju mogao ui konj. Koliko
znam, iz njega je samo jednom pucano, rekao je Sadi, dojahavi do Da
Game. Ispalili su nekog jadnika - zateenog na jednoj od Vali Kanovih
ena. Ispalili su ga iz topa kao ivo ule! Bila je to fantastina eksplozija
- bio sam ogluveo na nekoliko dana. Dim je bio tako gust da sam se
skoro uguio! Nali su nesretnikovo telo sedam kilometara odavde. Jo
traje rasprava o tome da li je umro od eksplozije ili pada. Nadam se da je
umro od pada. Svia mi se pomisao na to da je u poslednjim
ovozemaljskim trenucima leteo preko ravnica videvi neto to nijedan
ovek nije video.
Ulice su bile toliko iroke da je Da Gami trebalo dosta vremena da
shvati koliko ljudi prolazi pored njega. Da se isti broj ljudi tiskao uskim
goanskim sokacima, bili bi neprohodni. Uprkos prorokovim zabranama,
tezge sa hranom i brojne taverne vrvele su od muterija. Muzika i smeh
su se meali sa mirisom peenja i jeftinog vina, u sumraku osvetljenom
brojnim lampama.
Sadi je podigao glavu pokazujui na bedem koji se uzdizao pred
njima. To je palata u kojoj ivi sultanija sa itavim dvorom. Tu ivim i
ja, kao i Viktorio. Sadi se osmehnuo. Vidi ovako. Prenoi kod mene.
Imae prilike da se lepo odmori i sabere pre susreta sa Viktorijem.
Da Gama mu se, ne asei ni asa, zahvalno poklonio.

***
Sadijeva palata - koju je on zvao letnjikovcem - nalazila se pokraj
samih vratnica. Konjuari su se pobrinuli za konje. Da Gama je tako
estoko branio bisage da se Sadi nasmejao. U predsoblju je do njih

174
dotrala lepa mlada ena poloivi glavu na Sadijeva stopala. On je
neko vreme stajao nad njom, ruku prekrtenih na grudima. Pomogao joj je
da ustane predstavivi je Da Gami kao svoju enu. On ju je poastio
dubokim farankim naklonom. Uzvratila je blistavim, vedrim osmehom.
Pomislio je da nema vie od esnaest godina.
Pojavio se sluga sa zadatkom da ga otprati do gostinskih odaja. Sadi
je ostao s njim sve dok se nije uverio u to da je udobno smeten. Da
Gama je priekao da ode i zakljuao vrata osvrnuvi se oko sebe kao da
strepi od nevidljivih uhoda. Iz bisaga je izvadio vreicu koju mu je Maja
poverila i dugo je drao u rukama priseajui se datog obeanja. Odreio
je vor i prosuo njen sadraj po posteljini.
Ugledao je sjajnu paukovu mreu, oaravajuu nisku bisera i
dijamanata veliine graka.

***
Sledeeg jutra, Da Gamu je probudilo neno kucanje na vratima. Neka
devojka je aptala njegovo ime. Pre no to je mogao da ustane, vrata su
se uz kripu otvorila. To nije bila devojka, ve mladi evnuh. Ko si ti?
pitao je Da Gama.
Evnuh je iznenaeno poskoio. Mislio sam da spavate, oprostite
mi! zaciao je. Ja sam mukhuni iz domainstva Viktorija Soze. On eli
da se to pre vidi s vama. Doneo sam preobuku, gospodine. Zovem se
Mi.
Evnuh je moda dobio ime po krupnim oima sa dugim trepavicama,
ili moda zbog nosa koji se trzao kad god se upinjao da stoji mirno. Da
Gama je pomislio kako ime ipak duguje levoj ruci koja je virila iz irokih
rukava: bila je smea i sparuena, prekrivena nekom vrstom tamnog
krzna.
Mi je tiho uklizao u sobu na nain svojstven evnusima. Ostavio je
faranko odelo u podnoju kreveta: par novih arapa, istu koulju i
pantalone. izme su bile oiene i ulatene. Hoete li da vam
pomognem da se obuete, gospodine? pitao je Mi.
Mogu to i sam, evnue, rekao je. Prepadnuti izraz na Mievom

175
blagom licu naterao je Da Gamu da zaali zbog upotrebljenog tona. Ma,
do avola s njim, pomislio je Da Gama. Ostavi me samog. Mi se
poklonio elom dodirnuvi pod, kliznuvi ka vratima. Ne, ekaj,
pozvao ga je Da Gama. Ima li ovde kupatila, senjor?
Bolje je da priekate dok ne doemo do vaeg ujaka u Gagan
mahali. Tamo uvek ima vrue vode u cevima.
Ja sam soldado, mome. Meni je dobra i hladna voda. Mi je
poveo Da Gamu niz uzan hodnik do sobe s ploicama, esmom i kofom.
Ovo e biti dovoljno. Napunio je kofu, verovatno ledenom vodom iz
cisterne na krovu, prosuvi je preko glave. Uradio je to jo dva puta. Sve
vreme je kleo vojniku razmetljivost. Da sam bio malo ljubazniji, govorio
je sebi, kupao bih se u toploj vodi, koje uvek ima u izobilju.
Ogrnuo se pekirom od muslina i drhtei pourio u sobu. Za njim je
ostajao vlani trag na mramornom podu. Mi je sedeo pred vratima.
Oborio je glavu dok je Da Gama prolazio. Brzo se obukao, ali se jo
dugo nije bio zagrejao.
Skupio je stvari i prebacio bisage preko ramena. Majin ukras za kosu
vie nije bio meu njima. Mi se ponudio da ponese stvari, ali je Da
Gama to odbio. Evnuh je delovao skrhano. Hodao je kao da pokuava da
sakrije sparuenu ruku od Da Game. To je, reklo bi se, esto
praktikovao. Veselo je brbljao kojetarije sledei Da Gamu. Prisetio se
kako je to bila i Papuieva navika. Moda evnusi nisu znali da dre
jezik za zubima.
Stigli su do centralnog dvorita. Sadijeva palata - letnjikovac,
ispravio se Da Gama - bila je to jednostavna i elegantna graevina
uglaanih zidova koji su blistali kao zlato pod zracima jutarnjeg sunca.
Domain ga je ekao na vratima. Drago mi je to si najzad ustao,
farane. Da li si dobro spavao? Nije ekao odgovor, ve je prebacio
ruku preko Da Gaminih ramena odvodei ga u stranu, dalje od Mia.
Obino ne dozvoljavam evnusima pristup u kuu, ali ovaj ti je doneo
istu odeu i nije doputao da ti je iko drugi odnese. Da li sam
pogreio?
Da Gama je odmahnuo glavom. Duan sam ti, generale, tvoj sam

176
veiti dunik.
Zapamti - moe da rauna na moju pomo. Ne plai se, uvek u
bdeti nad tobom. Generalovo lice se namrtilo. Posegao je u dep.
Ovde ima sto huna.
Da Gama je razrogaio oi. Ne treba mi novac, generale.
Uzmi ga meni za ljubav. Vratie ga za mesec dana. Iznenadio bi se
kad bi znao koliko e ti biti potreban. Gurnuo je novac u Da Gamine
ruke i utiao glas. U meuvremenu ne zaboravi moje upozorenje. Pojedi
neku paratu pre no to krene. Udaljio se, mahnuvi mu nehajno,
uvebanim generalskim pokretom.
Da Gama se uz osmeh posluio preprenim palainkama i proturio
glavu kroz prozor. Hajdemo, Miu, rekao je. Mi koji emo umreti...
Umreti, gospodine? zatreptao je Mi.
Nije vano. Idemo.
Napredovali su kroz jutarnju vrevu u dvema pokrivenim nosiljkama.
Da Gama se u njima uvek nelagodno oseao. Nosai su retko bili dobrog
zdravlja. Mogli ste zastrti zavese, ali se niste mogli odbraniti od njihovog
sipljivog disanja i bujice psovki. Ukoliko nosai nisu bili dobro
usklaeni po visini i duini koraka - a to nikada nisu bili - nosiljka se
njihala gore od bilo kog amca. Ili su brzinom najstarijeg i najslabijeg
nosaa, koji je uvek bio nadreen ostalima. I sva ta muka zbog nakaradno
shvaenog prestia, kao da ste previe vani da bi nogama doticali
zemlju.
Da Gama nije video mnogo kroz zavese, ali je pretpostavio da idu ka
istoku. Zgrade su bile novije, grublje, funkcionalnije. Izgledale su prosto i
ogoljeno poput oveka koji pokazuje naduti i oputeni trbuh lekaru. Da
Gama je pokucao po ivici nosiljke. Gde idemo? Stariji nosa je
podigao ubalavljenu bradu pokazujui na dugu zgradu bez prozora sa
krovom od vrstog materijala. Iznad jedinih vrata vilo se pare izbledele
tkanine. Da Gami je trebalo neko vreme da prepozna portugalsku
zastavu.

***

177
Viktorio Soza je pogladio evnuhov obraz zdepastom, izboranom rukom.
ta misli o mom ukropljeniku? pitao je Da Gamu. Obavezni smo da
ih imamo. Novo pravilo nalae da svako domainstvo ima svog
ukropljenika, zar ne, Miu? Evnuh je oborio pogled i slegnuo ramenima
pritisnuvi glavu jae o Viktorijev dlan. Pa, proao sam bolje no to sam
se nadao. Mnogo mi pomae i pokazuje veliku bistrinu. Okrenuo se ka
Miu govorei na hinduskom: Hiljadu trista devetnaest manje etiristo
dvadeset osam.
Osam stotina devedeset jedan, ujae, odgovorio je Mi, trzajui
nosom. ta veli? rekao je Viktorio na portugalskom. Rauna
napamet.
Otkud zna da ti daje tane odgovore? pitao je Da Gama. Viktorio
se nije trudio da mu odgovori, ve je sklopio punake prste oko
evnuhove sparuene ruke. Primetno je ostario od njihovog poslednjeg
susreta. Obrazi su mu se oklembesili, vodnjikave oi se gotovo nisu ni
videle od naslaga sala, izborani i plaviasti nos se obesio, a koa mu je
na nekim mestima posivela. Brkovi su mu promenili boju od
dostojanstveno srebrne u ukastu. Nosio je pletenu kapicu uprkos
toplom vremenu, a mlitavo telo mu je ispunjavalo stolicu kao vrea
peska.
Nije krenulo loe, mislio je Da Gama. Viktorio je s panjom sluao
priu o banditskom prepadu. Nije bio zaprepaen niti uznemiren - kao
da je ve uo vesti. Teku glavu bi podizao samo kad bi Da Gama
spomenuo Lusindu. Kako je ona? Da li je s njom sve u redu? pitao bi
svaki put kad bi Da Gama izgovorio njeno ime. Mi nije skidao pogled
sa Viktorijevih usana. Pokuava da naui portugalski, pomislio je Da
Gama.
Iako je bilo rano doba dana, Viktorio nije isputao au erija iz
podnadule ruke s koje se koa ljutila kao sa stare zmije. ta misli o
ovom skladitu? pitao je Viktorio neodreeno pokazujui oko sebe.
Ne mogu vam nita rei, gospodine. Video sam tako malo. Mi je
odveo da Gamu pravo u Viktorijev ured.
Videe vie. Videe sve. Zamoliu Mia da te povede u obilazak.

178
Ovih dana ne hodam tako dobro kao nekad. Mi predstavlja moje ui i
ui. Veoma je pametan. Milovao je evnuhove smeurane prste. Da Gama
se pitao da li u vinu ima droge. Starac je nakrivio glavu gledajui Da
Gamu u oi. Sada mi je potrebno vie od evnuha, kapetane.
Da Gama je podigao glavu. Nije znao da li je Viktorio izrekao
ponudu ili upozorenje.
Zar se nisi umorio od vojnikovanja? Zar nisi pomiljao na to da se
smiri? Da se oeni i osnuje dom? Da nabavi svog ukropljenika?
Razmiljao sam o tome, gospodine, oprezno je odgovorio Da Gama.
O svemu nabrojanom izuzev o ukropljeniku, pomislio je.
Moj brat Karlos je mrtav. Novost je pogodila Da Gamu kao
neoekivani udarac. Moj zet, hou rei. Kako izgleda, otrovan je. Istog
dana kada ste krenuli. Stanje mu se nakratko poboljalo nakon to je va
karavan napustio Gou, ali je umro nekoliko sati kasnije. U velikim
mukama, to je tipini znak trovanja.
Mrtav? Otrovan? Da Gami je trebalo neto vremena da prihvati ovu
vest. Ko je to mogao da uini?
Moemo da pretpostavljamo. Kada je njegov sekretar Karvaljo
poslao vest o Karlosovoj smrti, naveo je kako je komornik pronaao
Lusindinu kutijicu s arsenikom pokraj pokojnikove postelje.
Da Gamu je ova vest zasekla kao seivo noa. Ona nikada...
Znate li za njenu majku? Da Gama je odmahnuo glavom. Umrla je
od zapaljenja mozga. Poslednja etiri dana je provela vezana za postelju
vritei. Boe, bilo mi je drago kad je ispustila duu. Znate li da je
otrovala prvog mua?
Nisam znao.
Naravno, utali smo o tome. ak i Lusinda misli da je umrla u
Lisabonu. Isto se desilo i Lusindinoj tetki, mojoj eni. Skoila je u smrt
sa crkvenog zvonika. Sve vreme smo je drali na oku, jer znate... Nikad
se ne zna, zar ne? Karlos je morao biti oprezniji. Kada Da Gama nije
odgovorio, Viktorio se nagnuo prema njemu. Moram ti verovati, Da
Gama. Ti si mi roak iako daleki. Moram verovati naim krvnim
vezama. Viktorio ga je netremice posmatrao.

179
 Va sam odani sluga, gospodine.
Starac se zagledao u daleke predele do kojih je samo njegov pogled
dopirao. Ne traim slugu, Da Gama. Ve partnera, prijatelja. Potrebna
mi je tvoja pomo. Pogledao ga je s mnogo nade. Da li mi je Karlos
poslao neto novaca?
Samo rijale s kojima sam potkupio bandite, s gorinom je
odgovorio Da Gama. Tih para vie nema.
Viktorio je lagano spustio ruku na stolicu, duboko uzdahnuvi. Da
Gama je pokuao da ne obraa panju na Mia koji je naslonio lice na
gospodarevu ruku kao na jastuk. Nalazimo se u veoma delikatnoj
situaciji. Finansijsko stanje porodice je... hm... sloeno. Rastegnuto.
pekulativno.
Znaajno je pogledao Da Gamu. Mi je podigao pogled ispod tamnih
trepavica.
On je vorc, shvatio je Da Gama. Prisetio se Sadijevih napomena o
kockanju. Nije progovorio ni re.
Nae bogatstvo se pomealo sa dravnim. Jo nije jasno ko e biti
naimenovan za regenta mladom prestolonasledniku. Ko god da dobije to
mesto, vladae Bidapurom najmanje osam godina. Bie gospodar naeg
imetka. Mi polaemo sve na Vali Kana, velikog vezira, ali njegov uspeh
nije izvestan.
Zar prostitutka nije kupljena kao poklon za njega? pitao je Da
Gama.
Mito, hoe rei? Da. To je bio Karlosov plan. Nije dobro poznavao
vezira. Nikad ga nije upoznao. Vali Kan je suptilan, pa je bilo neophodno
da i mi tako nastupimo. Kockao sam se s njim i izgubio. To je efikasnije
od mita. Viktorijevo lice se smrailo. Ali ta prostitutka nas je kotala
itavo bogatstvo. Protegli smo se do krajnjih granica i preko njih. Dali
smo svaki hun koji je Karlos mogao pozajmiti ili izmoliti.
Koliko je kotala? pitao je Da Gama.
Pola laka huna.
Da Gami se oteo lagani zviduk. Pedeset hiljada huna! Da Gama
nikako nije bio siromaan, ali je obino zaraivao dve hiljade huna

180
godinje. Sluga je mogao da zaradi pedeset. Pola laka je predstavljalo
pravo bogatstvo.
Viktorio je nastavio. Otkad je stigla vest o Karlosovoj smrti, opseda
nas veliki broj poverilaca. Oekujem da nam kao partner obezbedi neto
vremena. Tebe ne poznaju. Raspitivae se o tvom imetku. Trebae im
dosta vremena dok ne saznaju istinu. Ali kad Vali Kan postane regent...
Ako postane regent...
Viktorijevo lice se smrailo. Da Gama je skrenuo pogled. Ta kurva,
u svakom sluaju, moe biti na spas. Viktorio se blago oraspoloio.
Jo neko eli da je kupi.

***
Mi je pomogao Viktoriju da ustane. Neno ga je pridravao dok se
starac probijao pretrpanim prolazima u skladitu. Vidi da nisam
dangubio, zapovednie, rekao je Viktorio, pokazujui na gomile robe
naslagane bez ikakvog reda uza zidove - na velike umotane tepihe, bale
svile, korpe sa zainima, burad oznaenu udnim jezikom. Kroz malene
pukotine na krovu prodirali su oskudni sunevi zraci po kojima su igrale
estice praine. Kad bismo mogli da ih prodamo, kad bismo mogli da ih
poaljemo za Lisabon, nai problemi bi bili okonani. Ali moramo drati
puna skladita zato to nemamo sredstava.
Prodajte neto, rekao je Da Gama.
Viktorijev krkljavi smeh prerastao je u kaalj. Morao je da stane
kako bi povratio dah.
Nikada nemoj da prodaje kada si u loem poloaju, sine. To je
osnovno pravilo trgovine. Kad bi se raulo da jurimo gotovinu, leinari i
akali bi nam rastrgnuli utrobu. Dobro bi proli ako bi izvukli etvrtinu
robne vrednosti. Mi ga je zabrinuto potapao po leima. U ovom
skladitu je itav Dasanov imetak. Kao staratelj, moram da se odgovorno
ponaam. Kao i ti. Nagnuo se napred i tiho progovorio: ta zna o
Tihom, sultanijinom kasvajaru? Na pomen ovog imena, Mi je nauljio
ui, krupne oi su mu zablistale.
Malo toga, odgovorio je Da Gama.

181
 On je kupac o kome sam ti govorio. On eli prostitutku. Da Gama
nije mogao da sakrije iznenaenje. Da, to je pomalo udno, zar ne?
Ukropljenik eli da kupi kurvu? Viktorio je nastavio etnju po
skladitu. eli da mu je isporuimo na mestu koje sam odredi, ne u
palati. U najveoj tajnosti. Zablistale su mu sitne, salom zaklonjene oi.
To mi daje razlog za nadu.
Na kraju skladita, na mestu gde je svetlost prodirala kroz usamljeni
prozor, Da Gama je video oien deo poda pokriven tepisima i svilenim
jastucima. Na njima je u tiini sedela koata prilika.
Ja u priati. Ti samo klimaj glavom kad te neto pitam, proaptao
je Viktorio.

***
Svetlost mu je bila u oi pa je Da Gama jedva mogao da vidi kasvajara,
ali je svejedno oseao njegovo sasueno, zlo prisustvo. Mi je pao na
kolena pred starim evnuhom.
Dii se, dii, rekao mu je kasvajar, ali tek posle izvesnog vremena.
Viktorio je samo klimnuo glavom. Senjor Tihi, ovo je moj partner, senjor
Da Gama.
Da Gama je rairio ruke izvodei duboki faranki naklon, koji je, kao
to je i oekivao, izmamio znalaki osmeh na kasvajarovom licu. Moji
prijatelji Hindusi zovu me Deoga, senjor.
Veoma sam srean zbog susreta sa vaim partnerom, senjor Viktorio.
Svi trebamo pomonike, zar ne? Pomonike i prijatelje. Njegov tihi glas
je kripao kao ruka umirueg po sitnom ljunku. Sedite, sedite.
Zaponimo razgovor.
Mi je pomogao Viktoriju da se smesti na jastuk sa evnuhove desne
strane. Pokazao je Da Gami kratkim pokretom glave na onaj sa leve.
ta je sa potovanjem prema novom partneru, kopile, pomislio je Da
Gama sputajui se na jastuk.
Tihi je iskrivio glavu. Jako je prijatno, zar ne? Ovde uivamo mnogo
veu privatnost nego u palati. Nema radoznalih uiju. Da Gama je
primetio da Tihi, pre no to progovori, uvek oblie ukaste zube sivim

182
jezikom.
Mi je zdravom rukom doneo posluavnik sa bokalom i oljama od
sjajnog srebra. Tihi je mahnuo ka posluavniku kao svetenik koji daje
blagoslov, ali nije uzeo olju, pa su i Viktorio i Da Gama odbili
posluenje. Svetlost se malo ublaila poto se Sunce uspelo na nebeskoj
putanji. Viktorio i Tihi su poeli igru, raspravljajui o stanju zdravlja
pojedinih zvaninika. Smejali su se i zdravih pri prelasku sa teme na
temu.

***
Da Gama je lutao pogledom po sobi. Ovaj deo skladita bio je krcat
udnim stvarima. Pored oblinjeg zida bio je naslagan niz dreavo
obojenih idola. Iza Viktorija je leala drvena ptica veliine odraslog
oveka.
Da Gama je opazio pozlaeni luk. Sa njim u pozadini inilo se kako
Viktorio sedi na tronu. Na podu, blizu luka, video je niz lutaka
uspravljenih na specijalnim postoljima. Shvatio je u ta gleda i bio veoma
zbunjen to tako neto vidi u bidapurskom skladitu.
Posmatrao je bogato ukraen teatar lutaka kakav lisabonski plemii
dre u svojim palatama. Sunevi zraci su osvetljavali svilenkasto
narandasto krzno lisijeg princa. Odea mu se sijala od dragulja, irok i
prepreden osmeh je otkrivao brojne zube, a u crnim oima se odraavala
nona tmina. Iza lisca je visila znalaki obojena Kolumbina koja je
poraeno i tuno gledala u pod.
Crne lisije oi privlaile su Da Gaminu panju mnogo vie od
beskrajnog razglabanja dvojice staraca. Prole noi je imao malo
vremena za odmor pa su mu misli zbrkano lutale. Uinilo mu se kako
lisica die glavu, spremna da progovori. Da Gama se prenuo iz sna, ali
Viktorio i Tihi nisu primetili njegov dreme. Samo ga je Mi prekorno
posmatrao.
Probudio se na vreme: dvojica sagovornika su napokon naela glavnu
temu. Ipak, senjor Tihi... devojka za zabavu? Viktorio je podigao ruke
kao da je zbunjen. ta nameravate s njom?

183
 Glava starog evnuha se klatila na izboranom vratu. To je moja stvar
koja se vas ba nimalo ne tie.
Ali, tie me se... vi ne traite samo devojku, ve i nae utanje.
osava glava pokrivena sivom kosom ponovo se zaljuljala. Vaa
diskrecija e biti ukljuena u cenu, odgovorio je hrapavim glasom.
Navedite sumu.
Viktorio se namrtio. Nervozno je kruio sitnim oima usaenim
duboko ispod gustih obrva. Mi ga je zabrinuto posmatrao jer se inilo da
se gui.
Deset laka huna, oglasio se Da Gama. Zatreptao je trgnuvi se kao
da je to neko drugi izgovorio.
Svi su pogledali u njega. Tihi je prebledeo. Viktorio je micao usnama,
ne isputajui nikakav zvuk. Mi samo to nije eksplodirao.
Deset laka? Tihi se okrenuo Viktoriju. Za obinu devojku za
zabavu? To je tvoja cena? Da li partner govori u tvoje ime? Viktorio je
bespomono podigao ruku, nemoan da progovori. Tihi je posmatrao Da
Gamu, a zatim je ne trepui pogledao Viktorija. Sedam laka huna.
Nijedan vie. To je moja poslednja ponuda.
Dogovoreno! uspeo je da procedi Viktorio. U zlatu! dodao je Da
Gama.
Kasvajar se gracioznim pokretom podigao na noge i ne pogledavi
sagovornike. Kosti su mu bile krte kao ptije. Kada je budem dobio,
dobiete vae zlato. Hrapavi glas mu je zvuao otrije nego ikad.
Ona je u Belgaumu rekao je Viktorio dok mu je Mi pomagao da
ustane. Poslau odmah po nju.
Poalji njega. Tihi nije skidao pogled sa Da Gaminog lica. Poalji
ga po nju. Nikome ni rei o ovome, farane. Ni Vali Kanu, nikome. Da li
je to jasno?
Naravno, naravno!
Takoe, nameravam da s vama poaljem i jednog brata. Da bi vodio
rauna o njenom komforu. Vi, naravno, moete odbiti da mi uinite ovu
uslugu. U sobi je zavladala tiina. Iako je stajao nepomino, Tihi je
gospodario scenom. Imao je neto da doda. Ne sme biti greaka.

184
Oprostite mi na nevaspitanju, na preteranom isticanju ovog problema, ali
dolazimo iz razliitih svetova i govorimo razliitim jezicima. Moram biti
siguran u to da smo se dobro razumeli. Viktorio je podigao ruke kao da
eli da pozdravi mudrost sadranu u evnuhovim reima. Ne sme biti
nesporazuma. Tiina znai tiinu. Isto to i mrtvu tiinu.
Viktorio se ogluio na indirektnu pretnju, ali se Da Gamin pogled
vidno suzio.
Evnuhov glas bio je tii no ikad. Moda u pustiti glas da je umrla.
To e, naravno, biti obina glasina. Ona sigurno nee umreti. Ali u
moda pustiti takvu glasinu. Tihi nije vie posmatrao Viktorija; fiksirao
je Da Gamu. Ne smete rei nita. Nita.
Ili ostajemo bez dogovorene sume, to mi je poznato. Viktorio se
prisilio na osmeh.
Ili gubite mnogo vie od toga, zauo se hrapavi glas. Dovedite je
brzo. Obavestite me o planu putovanja. Miu, otprati me do nosiljke.
Drei se za Mia, kasvajar je nestao meu mranim senkama
skladita.

***
Dok su nosai pomagali putnicima da se ukrcaju u nosiljke, Mi je priao
Da Gami. eli da razgovara s vama.
Ko?
Kasvajar. Mievo lice se stislo u malenu loptu. Sve je sreeno.
Klimnuo je u pravcu nosaa i nestao, ostavljajui zbunjenog Da Gamu za
sobom. Posle kraeg oklevanja, uspeo se u nosiljku. Nosai su uz uzdahe
podigli palki.
Nedaleko od skladita, sve nosiljke su produile pravo, dok je Da
Gamina skrenula ka severu. Malo se zabrinuo i proverio oruje. Ko zna
ta je Mi mogao imati na umu kada je rekao Sreeno je.
Kroz zavese je video kolosalnu belu zgradu sa zidovima visokim
najmanje sedamnaest metara. Nad njima se uzdizala dinovska kupola.
Hram ili neka vrsta palate, pretpostavio je Da Gama. Nosai su se
zaustavili ispred zasvoenog ulaza. Na vratima se pojavila krhka

185
kasvajarova figura. Evnuh ga je glavom pozvao da ue. Popeo se
stepenicama do ulaza. Udarci tekih izama su snano odjekivali
odbijajui se o visoke zidove.
Na vratima ga je doekao smrknuti evnuh. Da Gama je razumeo
starevu poruku i skinuo izme. ta misli o ovoj graevini? pitao je
Tihi, ali mu Da Gama, skakuui na jednoj nozi i poteui izmu, nije
mogao odgovoriti. To je Gol Gombaz, znameniti grob naeg pokojnog,
voljenog sultana Adila aha. Najvea kupola na svetu, reeno je, vea od
bilo ega to su napravili Moguli, ili faranzi, ili ak Turci. Velika je,
ogromna, a ipak nije najvea od sultanovih ludosti. Predstavlja odlino
mesto za razgovor, u ta e se i sam uveriti. Ui pa u ti pokazati.
Da Gama je poao za Tihim u arapama. Bio je nepripremljen za
pomrinu koja je vladala u unutranjosti grobnice. Video se samo mali
deo ogromne prostorije pod kupolom - samo su senke nagovetavale
visinu, samo je eho govorio o veliini dvorane. Pritiskao ih je ustajali i
mirni vazduh karakteristian za sve grobnice.
U tolikom prostoru je ak i sultanov koveg izgledao beznaajno,
jadno. Stajao je onako patuljast u teskobnoj praznini na niskom
pijedestalu natkriven skromnim drvenim paviljonom. Da li je sultan tu
sahranjen? pitao je Da Gama.
Tihi se namrtio. Da li si zaista tako loe informisan, ili eli da me
iznervira? Da Gama nije znao ta da odgovori. Ovo je njegov kenotaf,
naravno. Pravi grob je ispod naih nogu. Samo je sultaniji dozvoljeno da
ga obilazi. Uhvatio je Da Gamu kandastom rukom i odveo do mranog,
uskog stepenita. U oskudnoj svetlosti uljnih lampi jedva je razaznavao
bazaltne stepenike. Peli su se dugo. Nakon bezbroj strmih stepenika, Da
Gama se pomalo zadihao. Tihi je lebdeo pred njim ne oseajui nikakav
umor. Povremeno se osvrtao da osmotri faranga, potcenjivaki vrtei
glavom.
Konano su stigli do galerije na ivici okrugle kupole. Ovo mesto
zovu galerijom apata, rekao je evnuh. Pojaani eho njegovih rei
odjekivao je kupolom, kao da ga je izgovorila skrivena armija evnuha.
Tihi je znaajno podigao obrve. Ime je jako dobro odabrano, zar ne?

186
 Iako je pitanje odjeknulo vie puta, Tihi nije dao ansu Da Gami da
odgovori.
Umesto toga, odveo je Da Gamu do vrata koja su vodila na kameni
bastion. Nali su se na vrtoglavoj visini, na maloj isturenoj terasi. Krov i
pod bastiona su, kao i ostatak zdanja, bili obojeni u belo. Da Gama je
morao da zamuri zbog refleksije sunevih zraka. Oko kupole je duvao
uporni povetarac. Vazduh je bio vreo i ist. Mogao je da vidi blistanje
itavog grada pod sunevim zracima. Daleko ispod, jedan od nosaa se
odvojio iz senke drvea. Ugledao ih je i mahnuo rukom.
Tihi je posmatrao kupolu sa gaenjem na licu. Veoma loa ideja. Zar
nije monstruozna? Kupola. Ova kupola. Morao je imati tu kupolu!
Jednostavno je suvie velika, vidite li? Manja bi delovala mnogo
otmenije. Da, i mnogo lepe.
Da Gama je razmiljao o njegovim reima kad se Tihi stvorio tik kraj
njegovog uva. Ovo je najdiskretnije mesto u Bidapuru. Ovde nas niko
ne moe uti. Da Gama se stresao kada ga je evnuhova ruka neno
pogladila po leima. Tvoj partner je budala, nastavio je kasvajar.
Govorio je iz takve blizine da je usnama dodirivao dlake na Da Gaminim
uima. Ti, kako izgleda, nisi. Ne krivim te zbog toga. Okruen sam
gomilom budala. Volim da sretnem nekog ko ne spada u tu kategoriju.
Da Gama je hteo da progovori, ali mu je Tihi siktao u uvo kao zmija.
Budi miran, rekao je evnuh. Ve je mnogo ljudi palo sa ovih visina.
Pogledaj me. Pogledao je evnuha iznenaen ovom indirektnom pretnjom.
Na suncu je evnuhova koa izgledala beskrvno, tanka kao pergament; ak
su mu i oi bile blede. Pa... jasna ti je vrednost kurve. Lepo si to
iskoristio. Da nisi bio tamo, dobio bih je za mnogo manju sumu. Imao si
sree pri ovom deljenju. Ako je ona ono to mi mislimo da jeste, ako ima
ono to mislimo da ima, cena od sedam laka nije previsoka.
O emu govorite?
Tihi se namrtio. Molim te, prestani da se pravi nevet. Umreu
uskoro i ne elim da traim vreme na budalatine. Na brat ve
godinama traga za tom devojkom. Konano ju je pronaao. Oigledno si
to saznao, ili nekako pogodio.

187
 Da Gama nije ni trepnuo. Papui, pomislio je. Jo je bio daleko od
punog razumevanja situacije.
Tihi je protresao glavom. Stvarno si dobar. Podseti me da se ne
kockam s tobom, Deoga. Lice ti otkriva iznenaujue malo za jednog
faranga. Molim te, prestani da se nadmudruje sa mnom. Dobie zlato,
ali do mene mora stii netaknuta, razume? Celovita i netaknuta. Devojka
i njene stvari - u celosti. Razume li ta ti govorim?
Da Gama je klimnuo. Evnuhove usne su se rastvorile pokazujui
duge, krive zube. Da Gamina kosa i kaput su leprali na vetru. Izgledalo
je da vetar nekako zaobilazi evnuha. Hteo je da odgovori kad je Tihi
zavrteo glavom. Ne priaj, farane, nego sluaj. Starac se kocka. esto
gubi. Sada se kocka u to ko e biti izabran za regenta. Uzda se u Vali
Kana. Kocka se u njegov i tvoj ivot. Razmisli o pouzdanosti njegove
procene. Moda bi ti drugaije odigrao.
Evnuh je rastegao usne u imitaciju osmeha. Rekao sam ti da e s
tobom poi jedan na brat. Pomoi e ti da doprati devojku za zabavu.
Mislim da ga poznaje. Radi se o Papuiu. Da Gamine oi su se rairile
od iznenaenja. Tihi se borio da ne pokae zadovoljstvo. Da. Papui se
vratio u svoj svet, Deoga. Ruke su mu pune prstenja. Mora mu ukazivati
duno potovanje.
Tihi je znaajno podigao osave obrve i glavom pokazao prema
vratima. Poi prvi, farane. Partner te eka u palati. Evnuh je povikao
za njim: Sve njene stvari, ne zaboravi! Stupio je na galeriju praen
odjekom kasvajarovih rei.

***
Kada su nosai spustili palki pred ulazom u Gagan mahalu nekoliko
metara od Sadijevog letnjikovca Da Gama se zbunjeno osvrnuo oko
sebe. Jo je bio pod utiskom vesti o Papuiu. Kakvu ulogu igra taj
prokleti evnuh?
Citadela je vrvela od aktivnosti. Seljaci i trgovci su peice urili u
pravcu Da Game. Sultanina kratka javna audijencija bila je gotova i oni
vie nisu bili dobrodoli u palati. Za njima je stupala gomila generala i

188
plemia u odedama prekrivenim biserjem, u nosiljkama i na konjima
ukraenim perjem. Prefinjeni zvaninici su jahali prekrtenih ruku ili
itajui Koran. Otmenost im je branila da dre uzde. Impozantni konjuari
su vodili konje ak i najskromnijih plemia. Znaajnije odlinike pratila
je itava procesija: nosai suncobrana, lepeza, lakeji, komornici i straari
sa dugim kopljima.
Nosai su konano spustili Da Gaminu jednostavnu nosiljku. Izaao
je napolje i obreo se meu silno visokim zgradama koje su zaklanjale
jutarnje sunce. Najvia od svih bila je Gagan mahala, u kojoj je imao
boraviti kao Viktorijev gost. Nosai su promenili ponaanje: posmatrali
su ga sa bezbedne razdaljine. Zato? Pitao se Da Gama. Da li me
uporeuju sa bogatim plemiima? Ili im je Tihi dao posebne instrukcije?
Poto niko nije pokuao da mu pomogne, Da Gama je uzeo bisage iz
nosiljke i krenuo dalje. Najstariji nosa mu je mahnuo u pravcu ulaza u
palatu, rekavi mu kako je njegova soba na sedmom, najviem spratu.
Ponovo se penjao beskrajnim uskim stepenitem. Kada je stigao do
poslednjeg, susreo se sa Viktorijem, koji se polako peo hukui na
svakoj stepenici. Mi je strpljivo pridravao starca, posmatrajui Da
Gamu. Dozvolite mi da vam pomognem, gospodine, ponudio se Da
Gama.
Ne, dragi deae, skoro sam stigao, proitao je Viktorio.
Sobe su gledale na dvorite, sa balkona se pruao pogled na stari deo
grada. U daljini se nazirala gigantska kupola Gol Gombaza. Mi je hladio
Viktorija lepezom. Starac je sedeo u velikoj drvenoj stolici, jedinom
farankom predmetu u sobi. Iscrpljeni Viktorio je slabim pokretom ruke
pozvao Da Gamu da zauzme mesto na jastucima pokraj stolice. Borio se
za vazduh. Lice mu je bilo veoma bledo.
Da Gama je seo na ponueno mesto. Viktorio ga je pogledao ne
okreui glavu. Niste me posluali, gospodine. Rekao sam vam da
utite. Da Gama ga je netremice posmatrao. Upropastili ste moju
strategiju.
Oprostite mi, gospodine.
Viktorio je zafrktao. To mu je poremetilo ritam disanja. Prebledeo je

189
jo jae. Proteklo je dosta vremena pre no to je pronaao snage da
ponovo progovori. Hteo sam da traim sedamdeset hiljada huna.
Zadovoljio bih se i sa ezdeset hiljada, ali sam se nadao da u dobiti
sedamdeset kad si se ti umeao. Sada emo, zahvaljujui tebi, za
prostitutku dobiti sedamsto hiljada huna, deset puta vie od oekivane
sume. Dugo je stenjao posle ovako zahtevne reenice. Zato si
pomenuo tako neverovatnu sumu?
Da Gama je pomislio da mu ispria o Papuiu i tajni ukrasa za kosu,
ali se predomislio. ovek kasvajarovog statusa poseuje vas u
skladitu, sasvim sam? Jasno je da se radi o izuzetno vanom poslu.
Da, tako je. Sjajno rezonovanje. Veoma dobro. Viktorio je olizao
suve usne, a Mi mu je obrisao lice belom maramicom. Odluio sam da
te uinim partnerom. Da Gama ga je iznenaeno pogledao. Mislio je da
je to ve gotovo. Poeleo je da se vrati u sedlo sa kuburama za pojasom.
Da, za partnera. im je dovede ovde, dobie prvi procenat. ta kae
na sumu od dvadeset hiljada huna?
Da Gama je oborio glavu. Bila je to smena suma u odnosu na
Viktorijev dobitak; s druge strane, radilo se o njegovoj desetogodinjoj
zaradi. ta god vi smatrate najboljim, gospodine, odgovorio je sa svom
zahvalnou koju je mogao iscediti iz sebe. To e biti najvea koliina
zlata koju sam ikad posedovao.
Upravo tako rekao je Viktorio. Neto utila mu se povratilo u
obraze i imao je uspravnije dranje. U tvom najboljem interesu je da
novac ostane kod mene. S njime e, naravno, po volji raspolagati.
to te stavlja u poloaj da mi kad god eli zavrne slavinu, gorko je
pomislio Da Gama. elim taj novac odmah, gospodine, ako vam to ne
smeta. U zlatu, ako je mogue. U suprotnom, potraite neku drugu osobu
pogodnu za ovaj posao.
Starac je prebledeo. Mi je odmah reagovao: Kako se to ophodite
prema mom gospodaru, zlikove!
Pre no to je Da Gama mogao ita rei, Viktorio je poloio teku ruku
Miu na rame. Tiina, sine, tiina. To je samo faranki razgovor. Ne
brini. Nastavio je na portugalskom obraajui se Da Gami: Vodite

190
rauna o ponaanju u njegovoj blizini, gospodine. Iz ljubavi prema meni
mogao bi vam zariti no u grudi dok spavate, bez obzira na moje naredbe.
Nasmeite mu se, gospodine.
Uprkos Da Gaminom prijateljskom gestu, u Mievim oima je goreo
ubilaki plamen. I dalje elim zlato, gospodine, rekao je Da Gama
najpristojnijim moguim tonom ne skidajui pogled sa Mia.
Nemam zlata koje bih mogao da ti dam.
Sigurno...
Sluaj me dobro. Imenovao sam te za partnera. Mora biti upuen u
poslovne tajne. Nemamo gotovine. Nimalo. Mi uzima hranu na
veresiju. Viktorio je potapao evnuhovu smeuranu ruku. Nemam kud
nego da te zamolim da put u Belgaum finansira sopstvenim sredstvima.
Plati nosae, nosiljke, konje i sve to je neophodno. Verujem da sve nee
kotati vie od sedamdeset-osamdeset huna, ali to je vie od onog to
imam u ovom trenutku.
Da Gama se setio Sadijevog zajma koji je zamalo odbio. Klimnuo je
glavom pa je Viktorio nastavio.
Takoe i deset, dvadeset huna za moje trokove. Ne mogu bilo kako
meu svet. Devojka je izuzetno znaajna.
Devojka za zabavu, sloio se Da Gama.
Viktorio se namrtio. Ona? Ona ne vredi nita. Sedam laka huna?
Govorim o Lusindi. Koliko misli da ona vredi, mome? Koliko krora
huna? Video si skladite. Koliko misli da ono vredi? Karlos i ja smo bili
veoma vredni. I sve pripada njoj.
Da Gama je ispustio lagani zviduk. Jednog dana, mislite kad
postane punoletna. Ali vi ste njen staratelj, tako da to pripada vama
Oporavljeni Viktorio je podigao ruku, prekidajui sagovornika. Kao
partner, mora znati sve informacije, ali to te obavezuje na diskreciju
ta ovo znai, pomislio je Da Gama, shvatajui da je partner samo
kad Viktorio treba da saopti loe vesti.
Starac je pogledao Mia, pa iako su priali na portugalskom,
proaptao je sledee rei:
Stekla je punoletstvo pre godinu i dva meseca.

191
 Da Gama je bio zaprepaen. Viktorio je klimnuo tekom glavom.
Karlos i ja smo to tajili od nje da bi bolje zatitili njene interese.
Vlasnica je treeg po veliini bogatstva u Portugalu. Viktorio je uivao
posmatrajui Da Gamino zapanjeno lice. Nisam znao.
Niko i ne treba da zna. Dovedi je ovamo, i to brzo. Ne smemo gubiti
ni asa!
Da Gama je klimnuo iako nije razumeo Viktorijevu urbu. ta
nameravate, gospodine?
ta nameravam? Oeniu je, naravno!
Da Gama tek sad nije mogao skriti iznenaenje. Mislio sam da je
zaruena...
Sa tom budalom! Oliveirom? Ja sam organizovao tu veridbu. Lako
sam je raskinuo.
Ali, gospodine, vae zdravlje...
Smatra me suvie starim? Vara se. Ako nije jalova, brzo u imati
naslednika. Jo mi se die, veruj mi. Ako sumnja, pitaj Mia. Da Gami
se mutilo u glavi. ta ako se bude bunila?
Jo sam njen staratelj. Nema izbora!
Upravo ste rekli da je punoletna!
Viktorio je odmahnuo glavom. Ona to ne zna, zar ne? Podigao je
obrve, pa je mogao videti njegove tamne oi, crne kao no bez zvezda.
Glava mu se zatim opustila. Mi je pojurio ka njemu da mu namesti
pletenu kapicu i otre kapljice znoja sa ela.
Neophodan vam je odmor, ujae, apnuo je, bacajui srdit pogled
ka Da Gami. Suvie ste iscrpljeni.
Iscrpeu se mnogo vie kad stigne moja mlada roaka. Smeh mu se
pretvorio u itei kaalj.
Da Gama je pokuao da razmilja kao vojnik. Zanemari oseanja i
vri svoju dunost, govorio je sebi. Zamiljao je onaj slatki pupoljak
kako stenje ispod starevog izboranog dupeta. Razmiljaj, govorio je
sebi. Mora postojati izlaz.
Nema izbora, soldado, obratio mu se Viktorio kao da mu ita
misli. Ne ako eli tih dvadeset hiljada huna.

192
 Da Gamini obrazi su se zaarili. Kakve to veze ima s tobom? To je
njen novac. Mogao bih da ga dobijem direktno od nje.
Viktorijeve tvrde usne su se iskrivile u perfidan, okrutan osmeh.
Kako? Uskoro u postati njen mu pa e njen imetak pripasti meni. Ne
zaboravi da je poinila ubistvo. Luda je ili e poludeti kao njena mati.
Imam prijatelje u Bidapuru, Goi, Lisabonu, svuda. Ti si niko i nita. Ne
poznaje trgovinu niti pravila zanata. Kakve anse ima protiv mene?
Nagnuo se napred i potapao Da Gamu po ruci. Starevo naduto
meso bilo je grubo i sirovo, ispucalo i oljuteno na zglobovima. Moe
krenuti na mene. Moda ima petlju, ak i neophodnu vetinu. Moda e
rizikovati. Ili e odabrati partnerstvo. Postae moj partner i izuzetno
bogat ovek. Nepristojno bogat.
Da Gama je premeravao anse. U redu, tiho je odgovorio. Viktorio
se nasmejao i ispruio ruku. Da Gama mu je pruio svoju, psujui samog
sebe. Starac je s negodovanjem zakrkljao.
ta to radite, gospodine? pitao je Viktorio.
Mislio sam...
elim onih dvadeset huna o kojima smo govorili. Dajte mi novac.
Posle kopanja po depovima, Da Gama je izvadio nekoliko
Sadijevih novia. Starev dlan bio je suv kao pesak.
Viktorio se opustio u stolici. Na licu mu se ogledala meavina
iscrpljenosti i zadovoljstva. Mi je uzeo novac od Viktorija, ljubei
stareve prste. Da Gama je s gaenjem okrenuo glavu.

193
PETI DEO

Dogovori

194
U vrtovima belgaumske palate, izmeu dva ogromna mango drveta,
neno se ljuljala iroka platforma privrena debelim uadima.
Platforma se njihala na uadima debelim kao enska podlaktica,
obmotanim raznobojnom svilom. Ljuljala se u senkama drvea uvek u
potpuno ravnom poloaju zahvaljujui uadima vezanim za uglove. Iz
bate okupane letnjim suncem dopirala je beskrajna pesma cvraka.
Platforma je liila na veliku pokretnu sobu sa postavljenim podom.
Na razbacanim jastucima velike ljuljake dremale su tri ene. Slepica je
pevuila, jednu pa drugu notu, dok se ljuljaka etala napred-nazad,
napred-nazad. Njen suvi glas se meao sa kripom konopaca i granica.
Druga ena je sedela itajui knjigu od palminog lia.
Trea je zaneseno plovila poluzatvorenih oiju. Suneva svetlost i
senke igrali su na njenim tamnim onim kapcima kao tihi vatromet.
Oseala se neverovatno oputeno, bestelesno i bezbedno, kao beba koja
jo nije nauila da govori, koja nije saznala ni sopstveno ime.
Dok je plovila po mekom batenskom vazduhu, slepica je rekla:
Lusinda. Kada ona nije odgovorila, slepica je ponovila: Lusinda!
Ko je Lusinda? odgovorila je devojka. Vie je ne poznajem.
Slepica se nasmejala kao da je ula dobru alu.
Seala se ene po imenu Lusinda. Ona je sad leala raskomadana
pokraj rene obale, na dnu ambisa ispod opasnog puta. Neki njeni delovi
su se mogli nai, pretpostavljala je ena na ljuljaci, u kovegu koji je
ispao iz volovske zaprege. Ali Lusinda, ta jadna farang ena, nestala je
zauvek.
Lusinda je sad bila beivotna stvar, kao Kolumbina u ujka
Viktorijevom teatru lutaka: devojka u korsetu, haljini, arapama i

195
podsuknjama, oivljavana tuom rukom. To je bio Lusindin ivot:
bivstvovanje puno stege. Stiskala se da bi ula u premale cipele, u
preuske korsete, u uloge koje su je inile tunom. Ali ta Lusinda, ta lutka
je sad leala raskomadana na dnu klisure.
ena koja je nekad bila Lusinda nadala se da je vie nikada nee
videti.
Priala je o tome sa gospa itrom koja je, naravno, odmah razumela.
Rosa na liu pre sunevog izlaska, odgovorila je suvim glasom.
Tiina pre oglaavanja petla. Ljuska jajeta jo neprobijena kljunom.
Tako je govorila itra, tapui rukama. Zaludno je arala kao kamen
slepim crnim oima. Nije vano ono to jeste, ve ono to moe biti.
ena koja je nekad bila Lusinda nosila je sarije, metre utave svile.
Crvene sarije, zelene sarije, crne sarije protkane zlatom. Duga kosa joj je
padala u mekim slapovima. Na rukama je imala crtee od mendija.
Hodala je drugaije. Moda zbog prebrzo oporavljenog uganutog
lanka, ili zato to su njena nena stopala sad bila u sandalama pa je
oseala zemlju pod sobom. Odsustvo korseta joj je omoguilo da
posmatra nadimanje grudi pri disanju. Vazduh ju je milovao po golim
nogama dok je hodala. Svila joj je draila bradavice. Njeno bledo lice bi
se ponekad zarumenelo pod naletom nepoznatih oseanja. Sklopila je
ruke oko sebe i s tekoom progutala vazduh nadajui se da niko nije
nita opazio.
I dalje su je zvali Lusinda - tako je zvala samu sebe - ali je to bilo
strano ime. Morala je da ga ponovi dva, tri puta pre no to bi se setila i
rekla: Da, to sam ja. Ja sam ta Lusinda.
Ovde niko nije znao njenu prolost. Samo je Aldo pamtio nekadanju
mladu Portugalku iz Goe. Ali jedva da su se i znali pre promena. I on je
iao okolo u jamama kao Indus.
Za Maju je ona bila ena s kojom je delila kuicu na slonovim leima
- ona nije upoznala devojku odraslu u Goi, ve enu u koju se Lusinda
pretvorila otkad je napustila dom.
Devojica u slubi gospa itre, Lakmi, stojei na stoliici potezala
je konopac ljuljajui platformu. ene su klizile kroz vazduh, izgubljene u

196
neizgovorenim mislima.
Daleko odatle, na dnu duboke klisure, rena struja je dohvatila
Lusindine haljine i korset kotrljajui ih preko vlanog kamenja. U
malenom bazenu punom ljunka, struja se kovitlala iznad minijaturnih
portreta njenih roditelja i sedokosog markiza Oliveire, njenog verenika.
Pored njih, u kristalno istoj vodi, leala je boica rumenila, delikatna
srebrna kutijica sa arsenikom i skrhana boica od plavog stakla sa
beladonom. enka mungosa je odnela jednu Lusindinu svilenu arapu u
jazbinu pokrivi etiri ruiasta, osava mladuneta. Na ljuljaci je
novoroena ena zvana Lusinda otvorila oi i pogledala okolo kao da se
budi iz dubokog sna.

***
Ovamo, ovamo! uo se muki glas.
Ko je to? proaptala je itra. To je onaj Heraldo! Uspravila se
upravljajui slepe oi u pravcu zvuka. Napolje, napolje! Ovo je enski
vrt!
U tom trenutku, na vratima se pojavio Heraldo, u drutvu visokog
oveka koji je vidno oklevao iako se Heraldo smejao i vukao ga za ruku.
Vidi koga sam vam doveo! hvalio se Heraldo.
Lusinda nije prepoznala pridolicu. Pogled na Majino ozareno lice
naterao ju je da ga paljivije osmotri. Blagi boe, pomislila je, to je on!
Zapovednik Patan! Kad pomislim da sam ga gotovo zaboravila.
Izaite napolje, napolje! negodovala je itra.
Ali Heraldo je to ignorisao. Vidite koga nam je doktor poslao.
Dobro se osea! Sad je kao nov!
Patan je bio vidno postien. Opazio je kako ga devojica posmatra sa
stoliice namignuvi joj. Lakmi je pokrila rukom usta da bi zaustavila
smeh.
Gospa itra je ljutito procedila. Ovo je enska oblast, farane. Idi na
drugo mesto.
Gluposti! odgovorio je Heraldo. Gospodarica itra se raduje
naem dolasku, zar ne, draga moja? Ne zaboravi da smo mi gosti generala

197
Sadija. To nam daje izvesna prava. Da Gama mi je predao stareinstvo!
Mogu initi ta mi je volja - elim da budemo ovde! nasmejao se
Heraldo. Pa, zapovednie? Prepoznajete li moju roaku?
Prijalo joj je to ju je zbunjeni Patan dugo posmatrao pre no to je
odgovorio. Madam... prozborio je.
Morate me zvati Lusi, kapetane. Toliko toga smo zajedno proli da
nas to obavezuje na prijateljstvo. Na trenutak je poelela da mu prui
ruku, ali se setila gde je i kako je odevena. Zadovoljila se podizanjem
ruku do ela.
Sve vreme je posmatrala Patana.
Poklonio se posmatrajui je. Pogledi su im se ukrstili. Nije imao
turban, i crna kosa mu je padala preko ramena uokvirujui mu lice. Ovaj
put nije izgledao uobiajeno arogantno. Istrpela je njegov pogled. elela
je da zna ta misli o njenom izgledu. Odgovorio joj je plamtei sjaj u
njegovim tamnim oima. Osetila je teskobu u grudima kao od preterano
zategnutog korseta. Porumenela je i skrenula pogled.
Bata se ispunila reskim trubljenjem. Dva velika pauna su jurnula
prema ljuljaci, irei prekrasne repove. Uznemirili ste moje ptice,
prekorila je itra mukarce. Oni su jedini mujaci kojima je ovde
dozvoljen pristup! Vidite li kakvu tetu pravite!
Da, jasno nam je, odgovorio je Heraldo. Zlobno je posmatrao
Lusindu krupnim tamnim oima.

***
Iznenaen sam to nemate vie pitanja, zapovednie. Proveli ste u tami
gotovo nedelju dana.
Dva mukarca su veerala, sedei prekrtenih nogu na beloj prekrivki
razastrtoj preko debelog, arenog tepiha u Heraldovoj sobi. Obed je bio
jednostavan - pirina, dal, povre, apati, dahi - ali zainjen i ukusan.
Pored Patana je bio pehar sa vodom, dok je Heraldov bio pun slatkog
vina koje je pronaao u gradu.
U mraku, ba tako, gospodine, odgovorio je Patan. Trpeo sam
velike bolove od rane na glavi da je heim pozatvarao sva vrata i

198
prozore. Kao to znate, nije dozvoljavao posete.
Kako ste to podneli, zapovednie? Na vaem mestu bih izgubio
razum.
Patanove tamne oi su blesnule. Kad bolje razmislim, to mi je
odgovaralo. Razmiljao sam, molio se. Recitovao sam stihove pesnika i
rei mudraca.
Dobri boe, zapovednie... da niste sufi? To su pravi luaci!
Neki tako izgledaju.
Mislite na one koji se satima vrte lajui na mesec? Da li vi to
radite?
Znam neke koji to ine. Ali hajde da priamo o drugim stvarima. ta
se dogodilo za vreme mog odsustva, gospodine? Drago mi je to vidim
da i vi i ene dobro izgledate. ta je sa Papuiem? I jo znaajnije od
toga, gospodine, gde je Deoga?
Heraldo se uspravio. Prvo u odgovoriti na vae poslednje pitanje.
Moj roak Da Gama je otiao u Bidapur.
Sam?
Otiao je u drutvu zapovednika Sadija. Raunali su da e danas
stii do Bidapura.
Ali Bidapur je samo tri dana jahanja odavde...
Moda, ali je komandir Sadi bio na obilasku zapadnih utvrenja. U
vanrednoj inspekciji. On voli da zakuca na vratnice bez upozorenja, u
pratnji poasne garde. Izmenjali su znaajne poglede. Sadi i ujka Da
Gama se veoma dobro slau.
Patan je pitao: Da li me je Sadi prepoznao?
Ne bih rekao, da li je trebao?
Bio je prijatelj mog oca. Upoznao sam ga kao dete, ali ga nisam
video od roditeljske smrti. ovek se ipak nada - tako je to, uvek postoji
nada.
Heraldo je gotovo zaboravio na mranu melanholiju koja je
okruivala buraka. Pre no to je otiao, Da Gama mi je predao
stareinstvo. 'Bie glavni u mom odsustvu, Aldo'. Tako mi je rekao.
Kako si upotrebio steenu vlast, gospodine

199
 Rei u ti kako - otarasio sam se prokletog evnuha.
Patan je uzeo jo jednu apati, trudei se da ne gleda faranga. Zato
si to uinio, gospodine?
Rei u ti zato. Tukao je devojku za zabavu. Tukao je! Rekao sam
mu da prestane, ali je on svejedno nastavio! Iutirao sam ga i izbacio
napolje.
Hiljade pitanja su preplavila Patanov um. Reio je da ih zanemari,
pokuavajui da se izrazi na najjednostavniji nain. Zatekao si ga, po
sopstvenoj izjavi, kako tue devojku za zabavu. Zna li zato?
Znam samo ono to mi je rekao. Tvrdio je kako je Maja od njega
neto ukrala.
Zove je Maja?
Heraldo je skupio obrve. Tako se zove! Svi koji je dobro poznaju
znaju da je ona sjajna osoba.
Da li je? Patan je ostavio Heraldov komentar da lebdi u vazduhu.
Da li je mukhuni rekao ta mu je ukradeno?
Nije ukrala nita! On je lud. Ljubomoran je ili delirian, ne znam.
Heraldo je neraspoloeno nastavio. Rekao je da Maja ima neto to
njemu pripada. Da li je imenovao taj predmet? Nikako! Navodno je
godinama tragao za njim. Rekao mi je da ga je video kod nje tokom
razbojnikog prepada. Heraldo je odmahnuo glavom. Nekoliko puta
sam ga pitao ta je to. 'Ona zna! Pitaj nju!' stalno je ponavljao. Morao
sam da ih razdvojim - stalno ju je napadao. I te kako ume da udari. Nikad
ne biste pomislili. Izgleda mekan, ali kad hoe, zna da udari.
On je veoma tajanstvena linost, gospodine sloio se Patan. ta si
zatim uinio?
Savladao sam ga. Smeje se, ali to nije bio lak zadatak! Zatim sam
ga izgurao napolje i zatvorio vrata. Heraldo je otpio dobar gutljaj vina i
zasukao brkove. Kud je nestao tvoj osmeh?
ta je mukhuni uinio? Patanov pogled nije odavao nita. ta je
mogao uiniti? Urlao je i besneo. Ume da vriti kao maka! Neko vreme
je lupao po kapiji. Prilino dugo. Zatim je preao zemljouz i otad ga niko
nije video. Heraldo se nasmejao. Nemoj toliko da se udi. Sluge su mi

200
rekle da je krenuo za Bidapur na seljakoj zaprezi.
Heraldo je nasuo jo vina. Bio je silno zadovoljan sobom. Kada sam
onomad poao po pomo - odonda nije prolo ni nedelju dana! - koliko
sree sam imao to sam naleteo na komandira Sadija sa poasnom
gardom. On te je poslao doktoru ili hakimu, kako ih ovde zovu. Bio je
zabrinut zbog tebe iako si meni izgledao prilino dobro. Ujak Da Gama je
uspeo da zatiti Maju, ba kao to si ti odbranio Lusindu. Papui... Tu
se Heraldo nasmejao i otpio jo jedan gutljaj, ...nali smo ga krvavog od
glave do pete. Bio je potpuno histerian i neozleden, bez i najmanje
ogrebotine. Ali je uspeo da upuca Da Gaminog konja u oko i zamrlja se
ivotinjskom krvlju. Bio je siguran u to da e umreti. Nismo mi te sree!
Sadi ga je poslao doktoru zajedno s tobom. Samo da bi ga se reio.
A ostali? pitao je Patan nervoznim glasom. Nisu preiveli,
kapetane. Da li ste ih dobro poznavali?
Samo mahuta i njegovog slona. esto me je vozio kad sam bio mali.
Jahai su bili Vali Kanovi ljudi. Znali smo se tek odskora.
Sadi je naredio da se pokopaju. Nije dozvolio da budu spaljeni.
Mislio je da su muslimani.
Dobro je uinio.
Zna on svoj posao. Jako me podsea na ujka Da Gamu. Stari
vojnici, rekao bih. Jo jedan gutljaj vina. Hteo si da sazna neto o
ovom mestu. To je Sadijev letnjikovac, belgaumska palata. Slepica u
njemu stalno ivi.
Zove se itra. Odnekud poznaje Sadija; verovatno je njegova sestra.
Pretpostavljam da niko ne upravlja ovim mestom. Ovde nema nikog sem
nje, neto slugu i devojice Lakmi.
One devojice kod ljuljake?
Heraldo je klimnuo. To je itrina miljenica. Svuda se muva i kasnije
obavetava gospodaricu o svemu to je videla. Njih dve su izvrstan par.

***
Neko vreme su askali o razbojnikom prepadu. Heraldo je eleo da uje
svaki detalj, valjda zato to je propustio pravu akciju, ali je Patan mnogo

201
toga zadrao za sebe, ne elei da otkrije pojedinosti Lusindinih muka.
Heraldo je i bez toga sklopio impresivnu sliku. Posmatrao je Patana sa
divljenjem i zahvalnou. Sad mi je jasno zato vas ujka Da Gama
toliko potuje. Moja porodica vam mnogo duguje.
Patan je pokuao da promeni temu. Pogledajte se, gospodine.
Obueni ste kao Indus!
Heraldo se nasmejao. Da, kao i Lusi, videli ste i sami. Kada su
tovarni konji pobegli, kovezi s prtljagom su zavrili u provaliji i njihov
sadraj se prosuo po itavoj klisuri. Tako su nestale sve Lusine i moje
stvari kao i Papuieve, ali mi zbog njega puca prsluk. Sadijeva odea
mi prilino dobro stoji, zar ne? Lusi nosi sarije, ali to ste i sami mogli
videti. Prodirali ste je oima. Heraldo je pio, zabavljen Patanovom
nelagodnou.
Razlika je zaista neverovatna, gospodine. A devojka za zabavu?
Heraldo se zacerekao. Ona je pravo udo. Ni za trenutak nije
izgubila prisustvo duha. Da li si video njenu putnu vreu? Nikada se ne
razdvaja od nje. Samo je ona sauvala prtljag.
Tako, dakle, rekao je Patan. Znai za tim je Papui tragao. Zar
nije naao ono to je oekivao?
Heraldov pogled bio je zamuen od vina. Nagnuo se ka Patanu i
proaptao. Moda ga je Maja nekom dala. Podigao je ruku paradirajui
uiteljski gest. Dala je neto ujka Da Gami pre no to je otiao sa
Sadijem.
Da li si pokuao da sazna neto vie o tome?
Naravno. Video sam kako mu neto daje, zar ne? Morao sam da
pitam.
I...
Nije htela da kae. Ne odmah. Ali odonda smo proveli... dosta
vremena zajedno. Daleko od radoznalih oiju. Heraldo je podigao obrvu,
nadajui se da je Patan razumeo njegovo indiskretno hvalisanje. Samo
jeftina biuterija koju nose plesaice. Neke jeftine sitnice. Dobila ju je
od svoje guru. Dala ih je Da Gami da ih priuva. Heraldo je odmahnuo
glavom. Vino je bilo jako. Taj Papui. Tolika muka, i sve to zbog

202
arenih staklia. To nas neemu moe nauiti, zapovednie.
Slaem se, gospodine. Vidim da ste umorni. Neu vas vie
zadravati. Izmenjali su mnotvo ljubaznih pozdrava. Patan je proao
ispod kolonada zakoraivi pod zvezdani svod.
Noni vazduh ga je golicao po nozdrvama, sve i vlaan zbog
jezerske magle. Iz vrta je dopiralo krianje paunova koji su enkama
najavljivali svoje prisustvo. Ugledao je senku u pomrini.
Sa zadovoljstvom je zakljuio da su mu ula i nakon povrede ostala
otra. Bila je to ena u sariju i dugom alu, vitka i graciozna. Zamakla je
u Heraldove odaje.
Smesta je pomislio na Maju. Ali zatim se prisetio toga da i Lusinda
nosi sarije. Koja od njih dve je ula u farangovu sobu, pitao se
zatvarajui vrata za sobom. To je mogla biti i neka slukinja. Dugo nije
mogao da zaspi.
Iako se ponosio otrim pogledom, nije uspeo da u senkama pokraj
svojih vrata primeti drugu enu, vitku i gracioznu u sariju i alu. Drhtala
je grlei samu sebe na prohladnom nonom vazduhu.

***
Jednog vrelog leta u Goi Lusinda je posmatrala borbu zmajeva na nebu
iznad okeana.
Siromana deca su se esto borila sa zmajevima. To su bile male i
jeftine igrake. Namazali bi kanape lepkom pa bi ih naikali
komadiima stakla, objasnili su Lusindi. Potom bi nastojali da upletu
uzicu oko protivnike i prereu je. Zmaj gubitnik bi zavrio u praini.
Zmaj koji je lebdeo nad okeanom bio je svetlozelen, a goansko nebo
boje mutnog tirkiza. Lusinda je ustala posle sijeste. Veseli deji usklici
su joj privukli panju. Prila je prozoru na vreme da vidi kako crveni
zmaj ree uzicu zelenom.
Ali zeleni zmaj nije pao.
Osloboen kanapa, stekao je sopstvenu volju. Uzdizao se i ponirao
due od jednog sata. Ponekad bi prilazio tako blizu prozoru da ga je
Lusinda zamalo dohvatila.

203
 Ispod prozora se ubrzo okupila gomila radoznalih besposliara - esta
pojava u Goi. Mukarci su se kladili u to kada e zmaj pasti. Kad god bi
se umirio i poeo da pada na ulicu, dohvatila bi ga vazduna struja i
podigla k nebu. Izmakao bi mnotvu ruku razdragane dece i jurnuo u
blistavo, vrelo nebo.
U vreme zalaska sunca, dunuo je zapadnjak i okonao dramu
odnosei zmaja ka okeanskim talasima punim morske trave, kao da mu je
bilo sueno da vie nikada ne dotakne zemlju.
Lusinda se u Belgaumu oseala neukorenjeno poput tog zmaja. I
najblai povetarac je mogao da je ponese sa sobom.
Kod kue su cvetovi imali duge drke. Sluge su ih stavljale u vaze.
Ovde su ruinim laticama posipali posteljne jastuke. Nikada nije saznala
ko ih je donosio dok je spavala, niti ko ih je istio svake noi pre no to
bi otila na poinak. Uplela je tuberoze u duge tamne pletenice.
Stopala su joj bila sve osetljivija. U papuama sa svinutim vrhom
slobodno je mrdala prstima. Oseala je tvrde kamene ploe kroz tanki
on. Izula je cipele na ulasku u sobu i bosa hodala po hladnom, glatkom
kamenom podu, pa po golicavo toplim tepisima. eala se golim
butinama u hodu.
U Belgaumu je sedela na podu prekrtenih nogu i jela prstima, ne iz
tanjira ve sa lista banane na kolenima. Brzo je uvidela da joj prija ukus
pirina. Za dezert vie nije uzimala kolae ve, povodei se za Majom,
neto pirina pomeanog sa dahijem. Meala ih je sama, oblizujui slatke
prste.
Shvatila je da je Goa buno mesto. Jezerska palata u Belgaumu bila
je tia od goanskog parka u praskozorje. Moda je jezero nekako
priguilo buku. Samo su ptija pesma, graktanje vrana i mujaki zov
paunova remetili spokojnu tiinu. Lusinda je retko ula sluinad a jo
ree ih je viala. U poetku joj je tiina smetala i imala je tekoa da
zaspi. Ipak, kad bi jednom usnula, ne bi se dizala do podneva.
Nekim udom, im bi otvorila oi, pokraj nje bi se nala za nju
zaduena slukinja, Lakmina tetka, postarija debela ena po imenu
Ambika. Lusinda je pretpostavljala da je Lakmi uhodi, ali je nikada nije

204
uhvatila na delu.
Ambika je imala samo tri zuba. Volela je da ih pokazuje. Izgovorila bi
svoje ime i posle toga nije putala ni glasa. Ambika je u potpunosti
komunicirala obrvama, pogledima i pokretima glave. Prva dva dana
Lusinda bi zasula Ambiku pitanjima. eretala je uprkos tiini koju je
emitovala njena sagovornica. Ambikini zdepasti obrazi su goreli od
nelagodnosti, ali je nastavljala da uti.
Lusinda se konano navikla na tiinu, ne samo da je prihvatila ve je
poela da uiva u njoj. I ona se utiala. Prvi put je oslukivala muziku
srca.

***
Lusinda je lutala praznom palatom dan nakon Patanovog povratka.
Ambika joj je pomogla da se obue i iezla bez rei. etala se vrtom.
Konano je sela na hladnu kamenu ogradu paviljona posmatrajui
gradsku vrevu na suprotnoj obali. Aldova soba bila je prazna. Od gospa
itre i Lakmi nije bilo traga.
Prola je pokraj Patanove sobe. Nagvirila je kroz odkrinuta vrata i
videla zapovednika nehajno naslonjenog na balkonski stub. Nije nosio
turban, a dugu kosu je vezao u rep paretom kanapa.
Poklonio se, ne menjajui izraz lica. Oi su mu bile hladne, daleke i
ohole kao prilikom prvog susreta. Da li je mogue da je odonda prolo
samo nekoliko dana?
Oseate se bolje, kapetane, rekla je Lusinda.
Madam, molim vas, hajdemo na neko drugo mesto. Ne prilii nam da
ovde boravimo sami. Proao je kraj nje nametajui al. Hajdemo u
paviljon, dobacio je urno u prolazu. Pourio je napolje i ne pogledavi
je.
Gori je nego ikad, pomislila je Lusinda urei za njim na odstojanju
od nekoliko koraka. Seo je na kamenu ogradu paviljona pokazujui joj na
udobne jastuke kraj svojih nogu. Imao je za nijansu meki izraz lica.
Maja obilazi neki hram sa slepom gospodaricom, madam objasnio
je. Senjor Heraldo je otiao u grad u potrazi za zabavom.

205
 Kocka. Lusinda je odmahnula glavom. Zato mi nije rekao da
ide?
Spavali ste, madam. Zamolio me je da vas obavestim. Zastao je.
Faranke ene se ne kockaju?
Neke ne bee od toga.
Oi su mu slabo zaiskrile. Ali vi se time ne bavite, madam?
Pogledom je bludeo po maglovitoj dolini. Jo vam se nisam zahvalio na
pomoi. Oseala je kako joj se lice ari. Heim mi je rekao kako je
digao ruke od mene. Vi i devojka za zabavu ste izvele neku magiju koja
me je vratila u ivotu.
To je bila Maja, iskljuivo Maja odgovorila je. ,Ja sam joj samo
pravila drutvo.
Vae drutvo bilo je prava blagodet, madam. Njegov glas je imao
tuan prizvuk. Dok sam oboren leao na drumu, osetio sam kako mi se
dua razdvaja od tela. Opisao joj je kako se digao visoko iznad puta i
krenuo ka udaljenom svetlu koje ga je neodoljivo privlailo.
Lusinda je dugo utala. Moda je to bio Bog, kapetane.
Moda. Ne mislim tako. Moda je to vaa predstava o Bogu,
madam, ali ne i moja.
Bio je to poetak bezazlenog razgovora koji se protegao na itavo
popodne. Patan je postepeno upuivao u misterije svoje vere.
Ponekad je govorio o oiglednim stvarima - Lusinda se tada jedva
suzdravala da ne prasne u smeh - ili tako neverovatnim da bi se
zagrcnula. Znala je da ospori neku od verskih postavki, to ga je
zbunjivalo. Tada bi dobro razmislio i odgovorio zapanjujue preciznim i
elegantnim reima.
Dvaput tokom njihovog razgovora uo se mujezinov poziv na molitvu
sa udaljenog minareta. Patan bi kleknuo klanjajui se u pravcu zapada.
Objasnio joj je znaaj Meke i abe, crnog kamena koji je Alah poslao s
neba kao znak Avramu.
Zar Avramu iz Biblije? pitala je Lusinda, s nevericom.
Ba njemu, madam. Dedi Isinom, koga vi zovete Isusom, jevrejskom
izdanku. Opazila je kako se prvi put tog dana osmehuje za njega tako

206
retkim, irokim osmehom. Taj udesni osmeh je razotkrivao ono iznutra.
Okrenula se, drhtei. Hladno vam je, madam, rekao je, pokrivajui je
svojim alom. Njegov miris joj je draio nozdrve kao aroma najjaeg
zaina.

***
Kasnije im se pridruio Heraldo. Tu su i veerali, posmatrajui sjajnu
vodenu povrinu. Heraldo joj se jedva i obraao, ali sve vreme je oseala
njegov vreli, tamni pogled. Oprostio se od nje na tako udan nain da ga
je Patan odmerio otrim pogledom ispod skupljenih obrva.
Strpljivo je utao ekajui da proe nekoliko minuta od Heraldovog
odlaska. Da li izmeu vas i vaeg roaka ima nekih nesporazuma,
madam? Mogu li vam pomoi?
Pomno je prouavala njegovo lice pre no to mu je odgovorila.
Moda nije mogao da se bori protiv prezrivog izraza koji je postao stalna
maska. Da li ste oenjeni, zapovednie? I sama je bila iznenaena ovim
pitanjem. Omaklo joj se. Htela je da se izvini kada je shvatila da
namerava da joj odgovori.
Oenjen? Da, ali jo kao deak. Zajedno smo se igrali. Umrla je
nekoliko meseci posle venanja.
ao mi je, kapetane. Odgovorio je sleganjem ramena, zagledan u
pomrinu. Voleli ste je.
Uio sam se ljubavi. Bili smo deca, ali je ak i detinje srce puno
tajanstvenosti. Znate kakva je ljubav, madam. Zar vi niste udati?
Samo verena, objasnila je Lusinda. Nikada nisam videla budueg
supruga, zapovednie. On je u Portugalu. Posmatrala je treperenje
dalekih gradskih svetala. On je stariji ovek.
To je ugovoren brak? Mislio sam da faranzi veruju u brak iz
ljubavi.
U mom sluaju je presudilo bogatstvo.
Tako dakle, uzdahnuo je Patan. Nasrtljivi insekti kupili su se oko
kiljavih uljnih lampi. Plamen se odraavao u njegovim tamnim oima.
Da li ste razmiljali o nekom drugom, zapovednie? Nekom novom?

207
Nekom ko bi vas voleo i kome biste uzvratili ljubav?
Patanov pogled je odlutao ka dvoritu u kojem je nestao Heraldo.
Zagledao se u devojine oi. Lusinda je prkosno podigla glavu kao da
odgovara na nepostavljeno pitanje. Poklekao je pod navalom
nelagodnosti, ustao i poklonio se. Moliu se za vau sreu, madam.
Zatim joj je poeleo laku no.

***
Te noi nije mogla usniti. Prela je meseinom obasjano dvorite
umotana u Patanov al. Skrila se u senke pokraj paviljonskih stepenica.
Patan je bio tu. Sedeo je na kamenoj ogradi, gledajui preko jezera. Dugo
ga je posmatrala, a zatim se vratila u sobu, legla i piljila u tavanicu do
svanua.

***
Ujutru ga je zatekla usamljenog u paviljonu. Imao je vrsto vezan turban i
bletavobelu odeu. Oi su mu blesnule kada ju je opazio. Nije
odgovorio na veinu njenih pitanja, ali ju je obasuo sopstvenim. Pokazao
je naroitu radoznalost za njenu veru. Fascinirao ga je opis mise iako je
Lusinda drhtala u sebi zbog neznanja. Ponekad bi uporedio neke elemente
njenih pripovesti sa odgovarajuim islamskim pasaima. esto je
navodio tako otroumna zapaanja da se Lusinda mrtila pokuavajui da
sledi njegova razmiljanja. Kada bi ovo opazio, paljivo je menjao temu
to ju je srdilo.
Podigao se nakon podnevne molitve sa izrazom oveka koji je doneo
vanu odluku. Hoe li da se proetamo? pitao je.
Proli su kroz vrata palate i krenuli preko uskog zemljouza. Ponovo
je pomislila na osloboenog zmaja. U Goi je retko kad izlazila iz kue,
samo radi posete prijateljima u susedstvu ili zbog mise, i tada se kretala
u pokrivenoj nosiljci ili u koiji. inilo joj se da je etnja ovim udnim
putem neto uasavajue, muno i zabranjeno. Zastala je na kraju
zemljouza. U smrdljivom blatu kraj jezerske obale opazila je stotine
lotosovih cvetova iznad crne vode, sa sjajno ljubiastim laticama

208
obrubljenim belim. Patan je bio tako blizu da je oseala njegov dah na
obnaenom vratu.
U Belgaumu je vrilo kao u konici. Svuda je bilo ljudi - na ulicama i
radnjama, po ulazima, sokacima i prozorima. Njene ui navikle na tiinu,
zvonile su od uzvika prodavaa i dejeg smeha. Umesto cvea i tamjana,
u vazduhu su se oseali mirisi zaina i otpadnih voda, ivih i zaklanih
ivotinja, znoja, praine i trulog povra. Odnekud se pojavilo staro sivo
govee koje ju je milovalo gubicom. Svi su buljili u njih. Da nije imala
Patana uza sebe, sigurno bi se uspaniila. Kretao se postojanim, otmenim
koracima; na znatieljne poglede je odgovarao oholim klimanjem. Kao da
nije primeivao njene sitne, oklevajue korake. Strahovala je da e joj se
sari razvezati.
inilo se da zna kuda ide. Lusinda se brzo izgubila. Zaustavio se
pokazujui na palatu iza njih, sa namerom da joj pomogne u orijentaciji.
Ne naputajte me, zapovednie, proaptala je. Nikada ne bih pronala
put. Poastio ju je irokim osmehom i ovlano pomilovao po ruci.
Nije razumela zavojitu sloenost grada, tako razliitog od pravih ulica
Goe. Kue i prodavnice Belgauma nicale su bez ikakvog reda tvorei
zamreni lavirint uskih sokaka.
Najednom raskru su se zaustavili posmatrajui bunu povorku
mukaraca. Hodali su u dva reda nosei na rukama telo obmotano
pokrovom. Telo kao da je lebdelo iznad nepominih glava prenoeno od
mukarca do mukarca. Za njima je stupala povorka uplakanih ena.
im bi ispustio le iz ruku, mukarac sa zaelja bi potrao na elo,
kao da uestvuje u obrednom plesu. Sjajnozeleni pokrov je leprao na
povetarcu.
Patan je pognuo glavu. Lusinda je posmatrala itav prizor sa
morbidnom fascinacijom preuvi njegov poziv. To sam mogla biti ja,
kapetane, rekla je.
Ili ja, odgovorio je. ivimo kratke, pozajmljene ivote. Niko ne
zna kada e aneo zakucati na njegova vrata.
Najzad su stigli do dvorita opasanog zidom usred muslimanskog
groblja. Patan je pokazao na glavu. Posle kraeg oklevanja, Lusinda je

209
krajem sarija pokrila kosu, to ga je zadovoljilo.
Nakon nekoliko koraka, Patan je izuo cipele. Lusinda je stavila
papue pored njegove obue. Pokretima je zamolio da ga prieka dok se
ne opere. Sve damije imaju rezervoare da se ljudi mogu oprati pre
molitve, objasnio je pljuskajui se vodom po licu. Nijednom kretnjom
nije pozvao Lusindu da sledi njegov primer. Ne trudi se da mi pomogne,
pomislila je.
Dok mu je voda jo kapala s lica, odveo ju je do male kupole
okreene u belo koja se nalazila na kraju groblja. Ovo je darga Jusufa
istija, velikog svetitelja, proaptao je. Dvojica staraca su ustala
videvi njihov dolazak. Patan im se duboko poklonio. Ponaao se
iznenaujue smerno. Starci su gledali Patana zbunjeni njenim
prisustvom. To su svetiteljevi prapraunuii, tiho je objasnio. O
grobnici brine njegova porodica. Lusinda je prinela ruke elu.
Stajala je sa Patanom na vratima darge. Oi su joj se lagano
privikavale na tamu. Patan je pokazao ka grobovima ispod kupole,
pokrivenim tekom tamnozelenom tkaninom. Bili su posuti cveem. Vei
je Jusufov. Manji pripada njegovom sinu koji je umro mlad. Lice mu je
bilo ozbiljnije nego ikad. Saekaj me ovde.
ta je mogla uiniti? Naravno, odgovorila je. Patan je kleknuo i
poljubio prag. Uao je u pratnji jednog od staraca. Dugo je sedeo pored
veeg groba dok je starac nemo stajao kraj njega. Lusinda se pitala da li
postoje molitve koje se u takvoj prilici govore.
Patan je dopuzao do podnoja groba. Kleei je zario glavu u
barunastu tkaninu. Kada je izaao, Lusinda je opazila suze u njegovim
oima.
Stari uvar grobnice se uz uzdah sagnuo preko zelene tkanine
podigavi neto razbacanog cvea. Zagrlio je Patana utiskujui mu latice
u ruke. On ih je pojeo, posveeno kao da jede hostiju. U meuvremenu je
uvar dohvatio dugu lepezu od paunovog perja. Mahnu je njome iznad
groba kao da ga isti od nevidljive praine.
Izaao je iz darge i pozvao Lusindu da prie. Pogledala je Patana koji
joj je odobravajue klimnuo i oklevajui ula unutra. Hodala je bosim

210
nogama po golom kamenu dok joj je blagi povetarac milovao obraze.
Stari uvar je poeo blago da udara lepezom po glavi. Vazduh je bio
pun mirisa ruinog ulja. Svaki udarac lepezom podizao je oblak slatkog i
tekog mirisa. Oseala se kao da je usred lavine ruinih latica. Bila je
iznenaena svojom reakcijom. Posle svakog dodira bila je laka i istija;
tuga je vie nije pritiskala. Starac je pognuo glavu. Proaptao je Salam
alejkum.
Patan ju je nauio muslimanskim pozdravima. Otpozdravila mu je sa
Alejkum salam.
Obuli su se i u tiini krenuli ka palati. Da li ovako oboavate Boga,
zapovednie?
Ne, madam. Duboko je razmiljao. Oboavanje podrazumeva
distancu. Ali Bog nije daleko. On je uvek blizu. Poloio je vrhove
prstiju na Lusindinu ilu kucavicu. Osetila je otkucaje srca pod njegovim
dodirom. Eto koliko vam je Bog blizu, madam.
Oborio je pogled, kao da je naslutio vrelinu koja joj navrla u lice, i
lagano sklonio ruku. Posveujemo se molitvi a ne oboavanju. Pokraj
sveevih nogu ovek moe da poeli jednu elju iz dubine srca. Ko zna
ta e biti? Moda e se elja ostvariti. Zaneseno je gledao u nju. ta
ste vi poeleli, zapovednie? Patan nije odgovorio.

***
Maja se ponovo odluila za obrok u drutvu gospa itre. Heraldo im se
pridruio na veeri. Govorili su o Papuiu, Da Gami i najvie o Maji.
Heraldov pogled je esto skakao sa Lusinde na Patana, kao da sa
njihovih lica ita zabrinjavajuu priu. Lusinda se nervozno vrpoljila.
Pa, laku no, konano je rekao Heraldo, znaajno gledajui u
Lusindu. Mahnula mu je rukom u pozdrav - gestom koji je zaudio
Patana. Bilo je to neto to ovdanja ena nikada ne bi uinila.
Zar se nee povui u svoje odaje Lusinda? pitao je Heraldo
naizmenino posmatrajui Lusi i Patana. Nije odgovorila, pa je njegov
ironini osmeh lagano izbledeo. uvaj se, draga roako, promrmljao je,
udaljavajui se.

211
 Lusinda je ponela Patanov al. Hladnjikavi veernji vazduh ju je
naterao da ga obavije preko ramena. Posmatrala je Patana kao da eli da
ga natera da progovori. Iznenadila se kad je napokon to i uinio. udi za
devojkom za zabavu. Saoptio je ovo kao oiglednu istinu.
Zapovednie!
Kao i za tobom.
To sigurno nije tano! Nije mogla mirno da sedi. Ustala je i pola
du ograde. Poslednji rozikasti zraci sunca nestali su iza mranih planina.
Patan ju je zabrinuto posmatrao, a zatim joj se obratio kao da govori
detetu. Ko bi mogao da ga krivi, madam?
Lusinda je podigla glavu. Trbuh joj je drhtao pod dodirima njegovog
glasa. Pogled mu je bio dubok kao nona tmina.
Nikad nee znati ko se prvi pomerio. Puls joj se ubrzao, a u uima joj
je grmelo. Nala se u njegovom naruju i usne su im se spojile.
Toplina joj je ispunila trbuh prerastajui u vatru. Stisla se uz njega i
osetila rastvaranje monih misterioznih krila.

***
Kama, bog telesne strasti, gaa svoje mete lukom od eerne trske, ali
njegove strele prodiru i kroz najtvra srca.
Ne vade se lako, te slatke, krhke strele. Kada vas jednom pogode,
ugnezde se u rani i inficiraju uzrokujui groznicu. Mozak poinje da vri,
vid da titra, ruke da se tresu i eznu da se nau u tuim. Usne drhte a
pogled plamti. San postaje nemogu: noi postaju duge a dani prepuni
snova. Tako izgleda bolest srca izazvana Kaminim strelicama.
To je bila skrivena slabost u Majinom planu. Htela je da mrzi
Heralda, ili da prema njemu bude ravnoduna. Umesto toga, srce joj se
stislo dok nije proplakalo vrele suze. Da li je volela Heralda? Nije. Ali
ga je elela, ili tanije, elela je ono to joj je on pruao. Pila je njegovu
ljubav kao slanu vodu. Ugasila bi e samo na tren da bi odmah zatim
osetila jo veu.
Kako je mogla da zna? Delovao je beivotno kao dinovski ugojeni
lutak. Sa tih lepih usana stizale su prazne rei. Kotrljale su se uplje

212
odzvanjajui pod njegovim nogama. Oi su mu blistale kao kod
izgladnele hijene. Bio je jako zgodan i vitak. Nije ni mirisao loe za
jednog faranga. Izgledao je kao idealni sastojak njenog plana.
Farang, pogani farang, neistiji od nedodirljivog. Oekivala je da
zanavek oskrnavi njeno telo. Nekoliko prodora, trcanje, pokoji uzdah
bili su dovoljni da upropaste njenu vrednost kao devojke za zabavu. Ko
bi orao po njenoj njivi nakon jednog faranga? ak bi je i nedodirljivi
izbegavali ako bi za to saznali, kao to izbegavaju hidre.
Odluila se da jo za ivota umre i postane svojevoljni sud za
farangovo neisto seme. Rei gospa itre su joj osvetlile put. Maja je
reila da zaprlja svaki deo sebe farangovim neistim telesnim
izluevinama - svaku oblinu, svaki centimetar meke koe. Mirisae na
njega, oseae se na faranga pa joj nijedan asni ovek nee prii.
Bie slobodna.
To je bio njen plan, plan koji je tako brzo propao. Nije raunala na
strelice od eera, na slepog Kamu i njegov luk od eerne trske.
Kako je mogla znati da Heraldove isprazne rei stiu sa tako ulnih
usana? Ili da e je njegove ruke milovati i gladiti dok ne zastenje, ili da
e je pogled tih tamnih oiju koje prodiru njenu nagotu naterati da
prokljua?
Sadusi s kojima je optila godinama su prouavali tantru. Zelja nas
potinjava, govorili su sadusi. Svu elju su fokusirali na boginju,
postajali su robovi boanstva. Na kraju su bili u stanju da oblikuju akti
po sopstvenoj volji: mogli su postii erekciju kad god su hteli i satima
optiti sa devadasi. Lagano i posveeno prodirali su u Maju. Mogli su
satima nepomino grliti boginju u koju se Maja zbog njih pretvorila. U
odnosu na njih, Heraldo je bio nevin i bezazlen kao deai.
Iznenadila se otkrivi kako Heraldova mudrost prebiva na mestima na
kojima je nikad ne bi traila: na vrhovima prstiju i dlanovima, u crnim
kovrdavim dlakama na irokim grudima. Nijedan sadus se o nju nije
trljao kao biser vrstim bradavicama, niti je plesao po njenoj koi,
okretnim i vlanim jezikom, palacajui izmeu njenih usana i nogu.
itavim telom se kretao i klizao po njoj, oko nje.

213
 Nije bio svetac: bio je sazdan od krvi, mesa i daha. Uistinu, bio je
ivotinja. Kao i ona.
U naborima njegovog stomaka, du vrstih butina i snanih ramena,
otkrila je mudrost koja se ogleda u dodiru a ne u reima; poeziju
milovanja, zagrljaja, trljanja, suvih i vlanih kontakata. Dodirivao ju je
akama, budei njenu kou; stenjala je oseajui toplotu na grudima i
bokovima, i nalet prazne hladnoe dok je putovao ramenima i butinama.
udnja nas potinjava, uili su je sadusi. udnja nas ini robovima,
ponovila je u sebi.
Prvi put je spoznala udnju kad je prodro u nju, ustro kao lav; kad je
osetila enju u bokovima dok se joni ugibao pod estokim nasrtajima;
kad su je obuzeli grevi i kad ga je do krvi izujedala za usne dok je
uzimao, i uzimao, i ponovo uzimao i dok je zadovoljstvo nije preplavilo
kao snana monsunska kia; kad je osetila kako eksplodira unutar nje i
ula kako jecajui pominje njeno ime, i pomislila - ja sam mu to uinila.
Ja sam to uradila. Kad ga je grlila neosetljiva na protok vremena, kad je
spoznala teku zahvalnu pospanost, kad je ud omlitavio u joni, kad im se
disanje smirilo i kad je osetila aptave golicave poljupce oko uva.
udnja nas potinjava, priali su joj sadusu tek ih je sad razumela.
Postala je njegova robinja.

***
Nikada ranije nije videla tako mek i malen ud zato to su joj sadusi uvek
prilazili ukrueni. Heraldov je liio na bledog crva, slepog, osavog mia.
Zakikotala se kada ga je njeno trljanje ispunilo pulsirajuim ivotom.
Hranila se Heraldovim ubrzanim disanjem, njegovim odgovorom na
milovanje, nainom na koji je zabacivao glavu i kolutao oima. ist,
neist: ove rei su izgubile znaenje. elela je da uje njegove uzdahe i
vriske, molbe za milost.
Zaas ga je obuhvatila usnama. Uhvatio ju je za ramena. Butine su
mu se zategle. Oseala je njegov narastajui ud pod jezikom. Grickala ga
je postrance, sisala je mango - izvodila je svih osam oblika optenja s
ustima iz literature. Pamtila je suptilne razlike u njegovim jecajima. Ja

214
sam to uradila, ja sam to uinila.
Usta su je golicala dok je na to mislila. Imao je topao i gorkast ukus.
Planirala je jedno optenje, jedan sat, nita vie. Proveli su itavu no
zajedno.
Kada je sve bilo gotovo, sluala je utanje zavesa i apat veernjeg
povetarca. ula je udaljenu pesmu. Purnima, pomislila je, proslava
punog meseca koja traje itavu no, a ona je ovde, stisnuta uz usnulog
faranga, prekrivena njegovim znojem i poljupcima, umesto da u hramu
igra u ast boginjinu.
itav naredni dan je provela sanjajui o sunevom zalasku. Uplela je
cvee u miriljavu kosu. im se smrklo, zakucala je na njegova vrata.
Isprobali su pet poljubaca i etiri zagrljaja.
Pokazao joj je vetine kojih nije bilo u njenim knjigama. Nauio ih je
u zemlji aja, udaljenoj hiljadu i sedamsto kilometara. Trzala je butinama
dok je jezikom arao po joni. Grizla je jastuk da ne bi vritala. Molila ga
je, ali on nije hteo da prestane.
Kada je najzad podigao glavu, ponovo ga je zamolila - ovaj put za jo
zadovoljstva. Nasmejao se, pomilovavi je po ruci, i nagnuo se nastojei
da je poljubi. Sisala mu je jezik koji je imao ukus okeana. Zatim je
ponovo nestao meu njenim nogama.
Poto je povratila dah, okrenula ga je na lea. Bio je dug i divan.
Cvee u njenoj kosi je mlitavo visilo; osmesi su joj bili isprekidani
tekim disanjem; pritisla je dojke o njegove grudi. Tamne oi su mu
gorele od strasti. Zajedno su udisali mrane mirise noi, cvea, tamjana i
udnje. Sijali su od znoja obasjani nenom meseinom. Matovito je
micala usnama pa je njegovo disanje uskoro preraslo u jecaje pomeavi
se s njenim. Zagrlila ga je u divljem momentu - usred udaraca, prodora,
ljuljanja; gladnim ustima je prodirao njen podatni jezik. Usledila je
erupcija njihovih tela; zvuala je kao veliki komad tkanine pocepan na
dva dela - i konano, iscrpljujua tiina nakon uruavanja. Ja sam to
uinila, pomislila je. Ja sam to uradila.
udila se to, kada bi po danu videla Heralda na verandi, ili se
mimoila s njim u dvoritu, ne bi imala elju da se osvrne za njim. Nije

215
imala ta da mu kae. Uznemirila bi se i od same pomisli na razgovor. Na
sunevoj svetlosti videla je samo bledu ispraznost i samozadovoljnu
tatinu. Planirala je da svima kae za skrnavljenje koje je doivela u
njegovom zagrljaju. Sada se pitala da li e on znati da uva tajnu.
Pripadao je sorti koja se hvalisala ljubavnim podvizima. Mogao je da ih
obelodani ako bi ocenio da mu to moe biti od koristi.
Bila je uasnuta onim to je oseala kada bi ga videla na svetlosti
dana. Prezirala ga je, prezirala je svoju glad, ali nije mogla prestati da
udi za prodorima u joni. Dok je posmatrala polagani zalazak sunca,
pogled joj je, uprkos naporu volje, neumitno klizio ka zatvorenim vratima
njegovih odaja. Neprestano je posrtala na ivici plaa. udela je za
Aldovim rukama na dojkama i usnama na vratu; udela je da stisne
njegov ud dok se eao o onu taku na nadlanici; udela je da ga primi
unutar sebe, da pritisne zadnji deo butina o njegove grudi dok je duboko
prodirao; udela je za pljuskovima zadovoljstava i dremljivom,
spokojnom spajanju tela. Koliko god se trudila, nije mogla da ga
izbegava. Svake veeri bi pokucala na njegova vrata.
U mraku su njena oseanja prema njemu bila ista. U tami, nije bilo
bitno ko je on ve ono to joj je inio, i ono to je ona njemu inila.

***
Sledeeg jutra Lakmi je pronala Maju na verandi. Uhvatila ju je za ruku
i povela do gospa itre. Zajedno su napustile kompleks palate, prele
zemljouz i krenule ka hramu na obali jezera.
Hram boginje Mahalakmi bio je malo ali otmeno zdanje.
Zahvaljujui dareljivosti gospa itre, odraavao je istu estetiku kao i
palata: istotu, ozbiljnost i mir vie od bilo kog hrama koji je Maja dotad
videla. Sele su u grihu, u unutranjosti hrama, molei se boginji. Molile
su se pred izvanredno nainjenim malim boanstvom od mramora,
oslikanim znalakom rukom. Kada je dolo vreme za puja, bramani su
apatom pevali zveckajui malenim cimbalima umesto velikim
gongovima i bunim bronzanim zvonima na koje je Maja navikla.
U hramu se itra oslobodila melanholije koja ju je pratila u palati.

216
Zadirkivala je bramane kao devojica. Neke od njenih ala bile su tako
uspele da se Maja nekontrolisano kikotala.
Na ruku pod senkom drvea u spoljnjem dvoritu itra se njihala,
oputeno avrljajui. Ovde si mnogo veselija, sestro, primetila je Maja.
O, kako mrzim to uasno mesto. Puno je munih uspomena koje
eu okolo kao nasrtljive prikaze.
Zbog ega onda boravi u njemu?
Hmm, promrmljala je, okreui koprenom zastrte, slepe oi ka Maji
kao da je nije ula. Pa, nemam izbora, zar ne? Sem toga, moja je.
Lakmi je neto proaptala u njeno uvo. Da, da, klimnula je itra
devojici, pa se zatim okrenula Maji. Znam da farang ena voli dervia.
Koga?
Onog dervia - kapetana Patana...
Patana? On je dervi?
itra je kolutala oima. Naravno da je dervi. Zar to nisi zapazila?
Oigledno je da pripada mirnoj vrsti. Hvala bogu. Povremeno nas
poseuju oni koji se vrte. Nije lako trpeti takvu zabavu po celu no, ali
oni koji urlaju su, naravno, jo gori.
Oni koji urlaju?
Boe, zar ih dosad nisi ula? Smatraj se srenom - ima ih svuda po
Bidapuru, urlaju iz sveg glasa.
ta, pevaju? To radi i zapovednik Patan?
Neki dervii pevaju. Oni su, verovatno, najpodnoljiviji. Oni o
kojima govorim samo zavijaju kao psi. Po itavu no. Pokazala im je
kako to rade, pa su sve tri prsle u nekontrolisani smeh. Ko zna zato
urlaju, rekla je itra kada je povratila dah. U svakom sluaju, reci
svojoj farang prijateljici da je ta veza beznadena. Ignorisae je. Mislim
da je to jedan od njihovih zaveta. Pogledala je Maju odsutnim slepim
oima. Lakmi mi kae da farang dentlmena smatra veoma
privlanim.
Maji je bilo drago to itra nije videla njeno lice iako je Lakmi
mogla. Devojica je htela da proape svoja zapaanja gospodarici na
uvo, ali ju je Majin pogled naterao da odustane i sedne. Mnogi ga

217
smatraju veoma privlanim, sestro. Pokuala je da zvui
nezainteresovano, ali je izraz na itrinom licu govorio da nije uspela u toj
nameri.
Pazi se, sestrice. Faranzima ne moe verovati vie nego hidrama.
Pa, moda prestrogo sudimo o njima, odgovorila je Maja. Ni ja ne
volim hidre, sestro, ali kakvu su strahotu oni tebi ili meni uinili?
itra se tako razvikala da se Maja pobojala da e ih neko uti.
Opljakali su me, eto ta su uinili! Oduzeli su mi ljubav, a zatim su
oteli moju krv i meso. Zar ti nisam rekla da su mi evnusi oduzeli dete?
Svata joj je rekla, ali je Maja to smatrala preterivanjem. Gledajui
itrino besom iskrivljeno lice, shvatila je da je to sredinji deo njene
prie. Hidre! Pokuali su, ali nisu mogli da me pokore! Ljubila sam
onog kog je trebalo da izdam. Poklonila sam mu srce, mom sultanu, u
emu nisu mogli da me spree! Otvorila sam mu se! Dala sam mu sina,
sina jedinca! itra se obraala vazduhu oko sebe, nesvesna Majinog
prisustva i svog glasa koji je odjekivao izmeu zidova hrama. Hidre su
unitile sve i ukrale ono to nisu mogli da unite. Nisu dozvolili da
sultanov sin bude roen kao Hindus. Oduzeli su mi ga! Uzeli su mi bebu
i proterali me s dvora. Da me Sadi nije zatitio, bila bih mrtva.
Radovala sam se kad je farang oterao hidru! Mrzim ih, sve ih
mrzim! Svi su isti! itra je prinela vrh sarija licu. Maja nije mogla rei
da li nastoji da skrije lice ili otre suze. Lakmi ju je tapala po ramenu.
Porodila sam se u palati. Evnusi su rekli sultanu da sam rodila mrtvo
dete i da mi je potreban odmor. Drali su me zatvorenu. Nastavila je
veoma tihim glasom. Dan nakon sinovljevog roenja, ukrao ga je hidra,
mali debeli hidra niskog poloaja. Naloio je slugama da kau kako je
deak umro, ali doznala sam istinu. Suze su kapale iz itrinog levog
oka. Saznala sam. Od njega su napravili evnuha! Moj jadni deak, moj
jadni voljeni, nevini deak. Znam da ga je snala gorka sudbina. I on je
imao znak.
Kakav znak?
Urokljivo oko. Sigurno si ga primetila? itra je otvorila levi dlan
pokazujui ga Maji. Od srednjeg prsta do zgloba protezala se prugasta

218
ara. Imam ga i ja. To je obeleje mog roda. Mene je zla sudbina
zadesila u kasnijim godinama, njega je stigla na samom roenju!
Stegla je aku u pesnicu i prinela je grudima. Sada e sigurno
zazirati od mene.
Ne verujem da si ukleta, sestro.
Kako inae objasniti sve to to mi se dogodilo? Odluila je da uti,
zagledana u njeno lice ispunjeno bolom. Obeaj mi neto, sestro. Kada
ode u Bidapur, potrai mog sina meu evnusima. Pronai ga. Obavesti
me o onom to bude doznala. Krenula je ka Maji rukom bez ukletog
znaka.
Obeavam ti, odgovorila je Maja.
Dve ene su polako povratile mir u okruenju tropskog bilja, tuberoza
i pod senkom razgranatog magovca koji se uzdizao nad jezerskim
stepenicama. Najtopliji deo dana su prespavale u dvoritu hrama, gde je i
boginja snila u grihi dok je bramani ne bi probudili razmicanjem zavesa.
Posle aptanja himni i zasipanja boginje sveim cveem, jedan od
bramana priao je gospa itri. Sestro, rekla je slepica Maji. Vreme je
da zaplee. Zbog toga sam te dovela.
Sada? Obino se u hramu plesalo ujutru kada se boginja budila ili
uvee pre no to bi pola na spavanje.
Moramo da se vratimo u palatu pre zalaska sunca. To je pravilo.
Boginji nee smetati tvoj ples, bez obzira na doba dana.
Toliko o pravilima, pomislila je Maja dok su se pele kamenim
stepenicama. Na vratima grihe, bramani su se povukli na jednu stranu
pravei Maji mesta.
Devojica je posmatrala Maju koja se protezala u uglu. Da li bi
volela da bude devadasi? pitala je Maja. Lakmi je klimnula rairenih
oiju. To je teak ivot, nasmeila se Maja. Nazvana si po njoj, zna li
to dodala je zateui sari. Po Lakmi, boginji obilja.
Lakmi je nije ula ve je trala da bi apnula neto itri u uvo. Nije
bilo muzike. itra je udarala tal o kameni pod upotrebljavajui zlatne
narukvice. Deset tala, dvanaest taktova, najzahtevniji ples. Dok su
Majina stopala tapkala po kamenim ploama, poela je da zaboravlja.

219
Banditi su nestali, Papui je nestao, zatim Lusinda i Patan, ak i itra i
Lakmi. Nakon nekog vremena, dok je skakala i vrtela se ne skidajui
oi sa boginje, ak je i Heraldovo lice poelo da bledi. Zaboravila je na
dodir njegovih ruku po butinama. Kamen ispod njenih stopala postao je
mek kao oblak; kiljave hramovne svetiljke su jae zasvetlele. Ritualni
pokreti lica i ruku, do tanina uvebani i precizno izvedeni, nisu zahtevali
razmiljanje: isticali su iz nje kao voda iz izvora, kao apsolutni izraz
Majinog srca.
Zavrila je. Dugo je ostala u zamrznutom, poslednjem pokretu. Pred
oima je imala samo ozbiljni boginjin lik. Polagano je postala svesna
okruenja; sluala je odbijanje daha o tamne zidove, udarce znojnih
kapljica po hladnom podu. Mala Lakmi je zapanjeno zurila u nju.
Bramani su joj se poklonili i vratili redovnoj slubi.
Ti si velika devadasi, rekla joj je itra dok su se ruku pod ruku
vraale u palatu.
Otkud zna, sestro?
itra je zastala i poloila ruku na Majin obraz. Znam. Na licu joj se
oitavala najdublja tuga. Kada su prile vratima palate, stisla je Maju za
ruku. Da li e ga posetiti veeras?
Koliko zna o tome? pitala je Maja kad je povratila dah.
Samo da si ena, mlada ena, odgovorila je itra. ta e uiniti,
sestro? Maja nije mogla ili nije htela da odgovori.

***
Heraldo je ponovo premaio sva njena oekivanja. Te noi je isprobala
vetinu stezanja, tipanja, grebanja noktima i ujedanja. S unutranje
strane butina je brideo otisak Heraldovih zuba, biserna nit.
itavu no je leala budna, ali ne zbog golicanja na mestima njegovih
ujeda, niti zbog seanja na plamsaje telesne vatre. Mislila je na itrino
jednostavno pitanje. U glavi joj je vladala zbrka. ta e uiniti, sestro?
Probudila se videvi da Heraldo nije pored nje, to je znailo da je
ipak spavala. Oseala je prazninu na njegovoj strani kreveta, kao da joj
nedostaje deo sopstvenog bia.

220
 Kao to joj se ponekad dogaalo dok se oblaila, pogodilo je seanje
koje se po intenzitetu graniilo s vizijom. Izuzetno jasno je videla lice
majke koja je umirala u umi.
Soba je nestala; videla je samo bledo lice i usne koje su pred zoru
dobile sivoplavu boju. Tada je mogla imati oko tri godine, a ipak je
seanje bilo svee i bolno kao opekotina.
Osetila je kako se majino telo kruti dok ga pokriva liem; gledala
je kako se njeno divno lice oputa dok je ljubi po obrazima. Iz ume je
iskrsao debeli ovek sa medvedom.
Odveo ju je do hrama u kojem e provesti itavo detinjstvo.
Niko nije verovao njenoj prii. Mislili su da je pobegla od kue i da
e neko doi da je trai. Kada niko nije doao, astri su je zaposlili u
kuhinji. Sudbina je htela da jednog dana susretne svoju guru, Gungamu,
kojoj je bio dovoljan jedan pogled da u njoj prepozna plesaicu.
ak je i Maja poverovala u to da je izmislila priu o majci na samrti i
debeljku sa medvedom. I pored toga, s nadom je obilazila umu oko
hrama kad god bi joj se ukazala prilika.
Prolazile su godine. Porasla je u vitku i gracioznu devojku; postala je
plesaica, postala je lepotica. astri su je nauili tantri obeavi joj da e
jednog dana postati sud za saduse, tragaoce za boanskim.

***
Poslednjeg dana koji je provela kao devica, Maja je iskoraila iz reke u
kojoj se kupala naiavi na sveca zvanog Dvanaest Kaputa. ekao je na
nju, sedei na obali pored smeeg medveda. Medved je podigao glavu i
zevnuo. Bio je veoma star. Imao je ute zube i sivo drelo. Svetac je
vezao konopac od upletenih krpa oko medveeg vrata. Izbliza je mogla
da vidi kako je u stvari mrav. Izgledao je deblji od medveda samo zbog
dvanaest kaputa.
Starac je nemo pozdravio klimanjem glave. Mahnuo je mravim
prstima pozivajui je k sebi. Potegao je medveda za uzicu i nestao u
gustim senkama ume.
Pola je za njim, bez oklevanja.

221
 Bliio se mrak kada se medved napokon zaustavio pokraj kamene
humke pokrivene liem. Svetac je pokazao na humku i klimnuo.
Dodirnula je stenu prstima nenim kao deji poljupci. Zastala je kada je
dodirnuta suvu i tvrdu kost. Vratila je lie na mesto i zaplakala.
Podigla je glavu videvi kako Dvanaest Kaputa neto petlja oko
upljeg panja. Odande je izvukao neto prljavo i pokriveno paukovom
mreom. Maja nije znala ta je to. Oistio je predmet od pauine paljivo
ga poloivi na zemlju. To je bio paket zamotan u stari odrpani kaput.
Unutar paketa bile su dve proste drvene kutije, jedna duga i tanka, druga
mala i etvrtasta.
Dvanaest Kaputa je pokazao na humku, zatim na kutije, pa na nju.
Dao joj je kutije i pritisnuo je koatom rukom po glavi. Kada ju je
pustio, nastavila je da zbunjeno sedi. Ovo ga je nasmejalo, pa je neko
vreme posmatrao kao to bi ujak gledao armantnu neaku. Medved se
eao iza uva kao pas. Najzad je trznuo uzicu i udaljio se sa medvedom,
ostavljajui je da sama nae put kui.
Noni straar na vratima hrama buljio je u nju kao da vidi duha.
Mislili smo da si mrtva, rekao je sa izrazom razoarenja na licu.
Okolo se smuca neki medved.
Otvorila je kutije u svojoj sobi pod oskudnom svetlou uljne lampe.
Dugaka je sadrala sjajni, slomljeni ma, a manja venani ukras za kosu,
mreu proaranu sjajnim, belim stakliima. Skrila je obe kutije, jedinu
vezu s njenim poreklom.
Tokom godina, Maja je uspela da potisne ovo seanje, da ga zakopa
na nekom mranom mestu, ba kao to je sakrila svoja blaga od astrija.
Ponekad bi, kao danas, ugledala sliku majinog hladnog, bledog lica.
Setila bi se i zaplakala.
Plakala je dok je savijala kosu u meku pletenicu. Suze su padale
pravei mrlje na pranjavim sandalama. Pronala je tiho mesto u vrtu,
izmeu rosnog lia, gurnula kraj sarija u usta i plakala dok je grlo nije
zabolelo. Prigueni pla je poplaio vrane, ugnedene na drvetu manga.
Prhnule su sa grana i doleprale na zemlju oko nje. Graktale su tako jako
da su zagluile zvuk plaa.

222
 Nije ula gospa itrine ni Lakmine korake. itra je hodala kao da
ima oinji vid. Udaljila je Lakmi od sebe. Prila je Maji oklevajui i
pipajui put, rasteravi okupljene vrane.
Dugo je sedela pokraj Maje pre no to je progovorila. astri su
kopilad, sestro, konano je rekla. Devojka treba da odraste u enu, ali
oni od nje prave igraku. Igrali su se s tobom kao i sa mnom. Rekli su
nam da sluimo boginji, ali sluile smo samo njima.
Maja je uzdahnula, ali nije odgovorila. itrine oi su lutale kao da
prate kretanje udaljenog objekta. Da li su nam astri ita rekli o udnji?
Da li su nam ita rekli o mukarcu, njegovom mirisu ili o nainu na koji
odozgo pritiska dojke? Ne... Dali su nam saduse, suvarke, a ne
mukarce. Mukarac je vatromet, gozba agonije i zadovoljstva. To je
tako podlo.
Pomilovala je Maju po kosi. Kada plee, sestro, u srcu osea
boginjin blagoslov, spokojstvo, dobrotu. Ali kad si s njim, tada mo
boginje prebiva u tvom srcu, preplavljujui te iznutra. Boginja nije
kameni kip. Ona je dah, udnja, oajanje. Ona je zelenilo na smaragdnom
listu, bebin pla, ljubavnikov ugriz, miris rue. Osea kako se kree
kroz tebe.
To je uasno, rekla je Maja, guei se. Tako je, odgovorila je
itra. Uivam u tome.
Da. Da. itra je poloila ruke u krilo. ta e uiniti?
Ne znam. Pokuala je da jo neto kae, ali su je jecaji ponovo
savladali. Otrala je krijui rukama lice.

***
Lusinda je brzo nauila kako da sama oblai sari. Nakapala je crnilo u
oi i utisnula crvenu taku na elo. Kada je iskoraila na hodnik ispunjen
jutarnjim suncem, ugledala je itrinu devojicu Lakmi. Trai li
Maju? ljubazno je upitala. Lakmi je odmahnula glavom. Koga trai?
Devojicine oi su se rairile i stavila je ruku u Lusindinu.
Lakmi ju je povela niz hodnik, pa u salu i preko dvorita. Kuda me
vodi? pitala je Lusinda. Devojica je uplaeno pogledala, ali nije

223
odgovorila.
Doli su do dela palate u kojem dotad nije bila. Devojica ju je
odvela do ukraenih vratnica koja su zakripala kada ih je otvorila. Uvela
ju je unutra.
Izuzev neto svetla koje je dopiralo kroz otvorena vrata, soba je bila
u potpunom mraku. Vazduh je bio prepun mirisa, arome persijskih rua,
jasmina i dima spaljenog tamjana.
Ko je to? uo se tihi glas, ali Lusinda nije mogla da proceni odakle
dolazi. Devojica je izvukla ruku, ostavljajui smetenu Lusindu u
senkama.
Dugo se navikavala na mrak. Prostorija nije bila manja od ujakove
sale u Goi, sa veoma visokom tavanicom od greda. Gde god je svetio
dopiralo, videla je svenjeve cvea, poslagane kao na cvearskim
tezgama na pijaci. Iako mirisan, vazduh je bio nepomian i ustajao.
Jedva je meu senkama razabrala Lakmi. Neto je aputala na uvo
gospa itri opruenoj na jastucima na niskom postolju u sreditu sobe.
Sa tavanice je visio kavez sa belim papagajem. Ptica je vrtela glavom i
zvidukala.
Prii, Lusinda. Zaula je glas iz senki. Zar je meu faranzima
obiaj da dre toliko odstojanje? Lakmi je skoila sa sedita i pomogla
Lusindi da prie blie. Prvi put nije izgledala preplaeno.
Lusinda je imala utisak da je itra veoma stara. Iz ove blizine i sa
dovoljno vremena za razmiljanje, shvatila je da je gospa itra znatno
mlaa. Na oputenom licu nije imala mnogo bora, a ruke su joj izgledale
ivahno i mlado. Moda je slepilo uinilo da izgleda nesigurno na
nogama. Zavarao ju je i itrin obiaj da demonstrira strogi, matrijarhalni
autoritet. Nije bila ni mlada ni stara.
Podigla je kolai ka kavezu. Papagaj ga je spremno maznuo
kljunom. Nosi divan sari od teke svile, svetle boje, protkan zlatnim i
srebrnim koncem. Ukraden od mene.
Lusinda je dugo utala. Pretpostavljala sam da si mi ga pozajmila.
Konano se oglasila.
Posramila sam te. Gospa itra je zvuala kao da se veoma

224
dosauje. Zadri ga. Svia mi se. Ionako mi ne moe koristiti. Moj
ivot je gotov. Leu nije potreban sari. Lusinda se nervozno vrpoljila.
elela bih da znam vie o farangu. Brine me.
Mislite na Heralda? Zbog ega vas on brine, gospo?
Izbacio je hidru iz palate. Toliko prezirem hidre da sam mislila da
mi je napravio uslugu. Zna li da mi je hidra oteo bebu?
esto o tome govorite, gospo.
itra je uzdahnula. Lusindi se na trenutak uinilo da e briznuti u
pla. Saznala sam da je hidra koga je izbacio bio onaj demon Papui,
ba onaj koji mi je pre devet godina oteo bebu. Trebalo je da ga ubijem!
Mogla sam da mu iskopam oi. Da sam znala ko je, zadavila bih ga golim
rukama! Gledala je kako itra kri ruke pre no to ih je oborila u krilo.
Da li on treba da se oeni tobom?
Ko, gospo?
Ko? Taj farang, Heraldo, naravno. Na koga si mislila? Lusinda je
progutala vazduh. On je moj roak.
Zbog ega te onda tako posmatra? pitala je itra, podiui jo
jedan kolai.
Kako? pitala je Lusinda.
Gospa itra je ve odlutala u mislima. Senke se izduuju, uti lie
ruinih grmova, vazduh je ujutro tako hladan da su ebad neophodna,
rekla je bludei pogledom. Leto e uskoro biti gotovo. Mogu li se
faranzi oeniti s roakom?
ta to tebe briga, pomislila je Lusinda. Obeana sam nekom
drugom.
Gde je on? pitala je ena. Daleko odavde.
Tako dakle. Upravila je nevidee oi ka Lusindi. Podigla je jo
jedan kolai. Lusinda je na trenutak pomislila da je njoj namenjen.
Dobro me sluaj a zatim idi kao da naputa le. Da li suvie traim?
Drala je kolai neto izvan papagajevog domaaja i utala.
Konano je progovorila: Mlada ena, daleko od kue, mlada ena
meu strancima, mlada ena u drugaijem svetu. Mlada ena koja je
gledala smrti u oi i saznala koliko ivot ume da bude prevrtljiv. Mlada

225
ena, lepa, radoznala i poverljiva.
Lusinda je pocrvenela. Misli da sam budala?
Vidi li mog papagaja? Pretpostavimo da kavez ostavim otvorenim i
da ptica odleti. Ko bi od nas dvoje ispao vea budala? Koliko bi opstao
van kaveza? Odleteo bi u slobodno nebo i pao na tlo, zaslepljen suncem.
Lusinda se uspravila. Oseala se napetom kao prilikom rasprava sa
Elenom. Ako misli da mi pria kako treba da...
O, uzdahnula je ena. Oprosti. Nisam govorila o tebi.
Nee valjda da se pretvara kako si govorila o svom papagaju?
Ne, rekla je itra, obarajui glavu. Govorila sam o svojoj sestri,
Maji.

***
Naravno, to je svako mogao da ti kae, govorio je Patan Lusindi. Luda
je za njim. Ti to nisi opazila zbog svoje istote, draga Lusi.
Lusinda mu je upravo bila prepriala razgovor sa gospa itrom.
Dugim prstima je gnjeio puce groa. Nain na koji ga je prouavao
govorio joj je da eli da izbegne njen pogled.
Nisam ja tako ista, odgovorila je.
Patan je podigao pogled. Oseala je mo tih radoznalih oiju kao
stisak elegantnih crnih prstiju oko srca. Misli li da e ovo veno
potrajati? Pogledi su im se susreli. Priam o Maji.
Oboje su znali o emu govori. Moda e potrajati odgovorila je.
Zna da nee. U ovoj staroj palati, netaknutoj vetrovima promena, za
kratko vreme moe biti stvorena magija. Ali neminovno e doi dan kada
e prei zemljouz i zakoraiti na drugu obalu jezera. Tog dana, na
tunom, bezdunom svetu druge obale, magija nee opstati. Ona je
robinja. Patan je skrenuo pogled. Moda je na to zaboravila.
Moda je htela da zaboravi.
Patan je neko vreme utao. Ispitivao je puce groa kao da je najlepi
biser. Moda bi trebalo da je podseti, Lusi. Gurnuo je puce u usta i
nehajno se nasmeio. Bludeo je oima, pokuavajui da pokae onu
budalastu hrabrost karakteristinu za mukarce kojima se srce slama.

226
Lusindi to nije promaklo. Uspeo je samo da, kao i svi mukarci, izgleda
neosetljivo.
Skrenula je pogled nemona da ga i dalje posmatra. Srce mi jo nije
mrtvo kao tvoje, Muna. Treba da uiva dok moe. ak i ako se njena
srea pokae kratkovenom.
Lusi, uinio bih je zauvek srenom da to mogu. Ali toliko toga joj
stoji na putu.
ta to? Lusi ga je posmatrala sa tom prkosnom, neskrivenom
ranjivou koju Patan nije video na licu nijedne druge ene. I pored
prividne blagosti karaktera, Lusi je znala biti britka kao sablja. ta stoji
na putu njenoj srei?
Tvrava, draga Lusi. Ve danima je upotrebljavao neniji oblik
njenog imena, uveren u to da joj bolje pristaje. Lusi ga je zvala Muna,
mlai brat, imenom koje mu je nekada davno nadenula porodica.
Tvrava podignuta kao brana nedolinoj ljubavi.
ta jednu ljubav ini nedolinom?
Sunce se odraavalo u jezerskoj vodi kao kia dijamanata. Stajali su
na kraju balkona, izgledajui kao dve senke uokvirene beskrajnim
nebom. Odvojeni od sveta znali su samo jedno za drugo. U daljini se uo
zov paunova, tiho klepetanje kravljeg zvona i usamljeni lave nevidljivog
psa. Bili su tako blizu da je Patan oseao njen dah na uvu. Potraio je i
naao njenu aku, sklopio je tamne prste oko njenih nenih ruku zlatne
puti.
Hou da kaem da je elja njenog srca neostvariva.
ta je s Aldom? Da li njegove elje imaju neku teinu?
Patan je uzdahnuo. Moda je voli. Moda eli da zauvek ostane s
njom, da je uzme za enu. ak bi i u tom sluaju zbog takve odluke ostao
bez imetka i ugleda. S obzirom na ljubav, to izgleda beznaajno. Bio bi
lud ako bi mrtvo zlato pretpostavio ivom srcu.
Posmatrala je Patana, oveka koga je zvala Muna. Aldo nije imao
imetka, blaga, nekretnina - oboje su to znali. Lusi sad nije sumnjala: znala
je da Patan nije priao o Maji i Heraldu.
Ali ta taj jadnik moe uiniti, Lusi? Obeana je drugom. Mogao bi

227
je samo pozajmiti ili ukrasti na neko vreme. Nikada ne bi bila u
potpunosti njegova.
Dobie njeno srce. Njega joj niko ne moe oduzeti. Samo ga ona
moe dati. I njeno telo, takoe. Ako samo zatrai. Prstima ga je milovala
po ruci.
Sigurna si u to, Lusi? Do te mere si upoznata sa njenim
oseanjima?
Poznajem njeno srce, Muna. Drhtavom rukom je podigla njegovu
aku do dojki. Uivala je u njihovom toplom dodiru kroz svilu. Nismo
tako razliiti. Njeno srce bije kao moje.
Lusi, ovo nije u redu, proaptao je Patan hrapavim glasom dok mu
je pogled plamteo.
Nije me briga.
Na kraju balkona, uokvirene beskrajnim nebom, dve senke su se
stopile u jedinstven oblik.

***
Lusinda se tog jutra ljuljala, polegla po barunastom jastuku velike
platforme u enskom vrtu. Misli su joj plovile neme i bezobline kao
senke lia iznad sklopljenih oiju.
Trgla se zauvi korake. Gospa itra se uz pomo Lakmi neopaeno
prikrala platformi. Pa? rekla je itra. ta ti je rekla?
Lusinda je skrenula pogled igrajui se krajem sarija. Nisam
razgovarala s njom, gospo.
itra je rairila oi pokazujui i najsitnije detalje mlene koprene.
Jo nisi? Kada, pobogu, misli to da uradi?
Lusinda joj je odgovorila posle kraeg oklevanja. Neu to uiniti,
gospo. To je stvar njenog srca. Ne mogu je o tome savetovati.
Nasmeila se, shvatajui koliko je to isprazan gest pred nekim ko vas ne
vidi. Moda je najbolje da to sami uinite.
itrino lice se ukoilo. Pokuala sam. Zar misli da nisam? Slua ali
ne uje. Mladost, ludost. itra je stegla Lakmi za rame. I ti e me
izdati, tuno je rekla. Lakmi se odmakla i prevrnula oima gledajui

228
Lusindu kao da s njom deli neku tajnu. Lusinda je shvatila da itra
govori istinu. To je sad u rukama boginje. Mi smo bespomone,
uzdahnula je itra. Zatim je klimnula ka devojici. Lusinda je videla
kako Lakmi vadi malu platnenu vreicu koju je dala itri. Neki ljudi
su nali ovo pokraj reke. Pokazala sam je mladom farangu. Rekao mi je
da pripada tebi.
Pruila je vreicu Lusindi, ova ju je uzela i stavila u krilo. Bila je to
velika smea maramica vezana na krajevima. Odreila je vorove i neko
vreme nije govorila nita. Gledala je gomilicu nejasno poznatih oblika.
Zatim joj se oteo uzdah.
Tu je bilo delia njene boice od plavog stakla sa beladonom,
oteeni zlatni medaljon sa minijaturnim portretom njenog verenika
markiza Oliveire. Nos mu je bio crn, izjeden vodom.
I konano, srebrna kutijica na koju je gotovo zaboravila. inilo joj se
da vibrira u njenoj ruci.
Dodirnula je bravicu i delikatni poklopac se otvorio, otkrivajui
crvenu pastu. Izgledala je podjednako svee kao u Goi. Uinilo joj se
kako je praznija nego ranije. Pre no to je shvatila ta ini, prela je
prstom preko nje i stavila malu koliinu na jezik. Obuzelo ju je poznato
oseanje, hladnoa u srcu i obamrlost u udovima.
Ta kutijica sa otvaraem na oprugu. ta dri u njoj? pitala je itra.
Lek kojim se slue farang dame, gospo.
Hmmm. Va roak je uzeo neto tog leka. Izgledao je veoma
zadovoljno.
Iako je bila iznenaena ovim saznanjem, Lusinda nije elela da pria
o arseniku pa je odluila da promeni temu. Nisam ni sanjala da u ikad
vie videti ove stvari, gospo.
One su znak. itrin mrani, lutajui pogled ponovo se zaustavio na
Lusindi. Sparueno lie cvea u vreme sua, presahli bunari iz kojih se
moe izvui samo blato, posuda za ito prepuna crva. To je znak, sestro.
Nagovetaj nevolja koje slede. Zatim se udaljila ostavljajui Lusindu u
drutvu mranih misli.

229
 ***
Moda je slepa itra videla ono to je Lusinda samo nasluivala, kao to
neki naslute nailazak oluje u promeni pravca vetra ili zvuku utavog
lia. Znaci su se tokom dana umnoili. Do sunevog smiraja bilo ih je u
apatu sluavki i pogledima kuvara. Lusinda se, ekajui veeru, nala
na balkonu nedaleko od Heraldove sobe. Videla je kako Maja razgovara
sa Patanom, odevenim u dugu zvaninu jamu sa uredno svezanim
turbanom, kao da je spreman za sastanak sa nadreenima.
Maja je dohvatila Lusindu i povukla je ka oblinjem jastuku. ta se
deava? pitala je Lusinda. Odmahnula je glavom. Patan je ve bio
skrenuo pogled ka udaljenim senovitim planinama.
Iz prva nije prepoznala zvuk. Prolo je toliko vremena od kada je ula
udarce konih izama po belim podnim ploama. Odjekivali su kao
pucnji po zidovima od peara. Pojavio se Heraldo, u farankoj odei.
Od razbojnikog prepada nije skidao jamu. Ova promena, pomislila je
Lusinda, nije obeavala nita dobro. Pitala se da li su mu kaput i
pantalone uvek tako loe stajali, da li je u njima uvek izgledao tako
jeftino i prazno.
Priao je njihovom tepihu dugim i bunim koracima. Nosim poklon
od ujka Viktorija, rekao je ne gledajui Maju. Pred Lusindu je izruio
veliki pljosnati paket. Tupo je udario u tlo. Lusinda je nepomino
posmatrala raznobojne trake.
Pa, rekao je Heraldo, nametajui koulju. Kao to vidite, dobio
sam paket iz Bidapura, uz osmeh je pokazao na novu odeu, i pismo
od Da Game. Iz kaputa je izvukao svitak krute hartije boje slonovae.
I? Patan je hladno posmatrao Heralda. Imao je izraz pribranog i
nezainteresovanog oveka.
Ima mnogo novosti. Pismo se tie svakog od nas. Poto ste prvi
pitali, zapovednie, dopustite mi da prvo proitam deo koji se odnosi na
vas.
Radije bih to uinio sam, ako mi dozvolite. Patan je pruio ruku pa
mu je Heraldo dao pismo. Musliman ga je kratko osmotrio namrtivi se.

230
Napisano je na portugalskom, zapovednie, rekao je Heraldo,
skrivajui osmeh. Dozvolite mi.
Patan je potraio pomo na drugoj strani. Lusi, proitaj mi ovo,
molim te. Pruio joj je pismo.
Nemono je oborila glavu. Ne mogu, gospodine. Iznenaeno je
pogledao i vratio pismo Heraldu.
Evo vesti za vas, zapovednie. Tiu se i prostitutke. Majine oi su
blesnule na pomen te rei, ali Heraldo nije skidao pogled sa pisma. Ujka
Viktorio vam alje pozdrave i obavetava vas da je dogovor sa Vali
Kanom poniten.
ta! Zbog ega?
Sklopio je novu pogodbu. Prostitutka e biti prodata drugom
kupcu.
To nee moi! uskliknuo je Patan. Nema pravo na to! Heraldo je
slegnuo ramenima. Kome? tiho je upitala Maja.
Heraldo je ponovo oklevao, oseajui kako sa svakim trenutkom
odlaganja dobija na vanosti. Ne bih smeo rei... mrmljao je. Kome!
pitao je Patan. Kasvajaru, ako ba hoe da zna.
ta? Evnuhu? ta e evnuhu... Patan se zaustavio usred reenice
povrativi prisustvo duha, ali je Maja ve bila prebledela.
U pismu pie da e Da Gama i Viktorio sa svitom ubrzo stii u
Belgaum i odvesti prostitutku u Bidapur. Da Gama poruuje
zapovedniku da moe poi s nama ili otii kuda eli. Podsea vas da je s
novim dogovorom va zvanini angaman kao buraka okonan.
To emo jo videti, promrmljao je Patan.
Okonan, ponovio je Heraldo naglaavajui svaki slog, ali naa
porodica e veno pamtiti to to ste spasli Lusindu. Uvek emo vas
ceniti i potovati.
Da li vaa porodica na ovaj nain iskazuje potovanje? Patan se
zagledao u Heralda pa u Lusindu. Suoen s njenim oborenim pogledom,
okrenuo se Heraldu. Ko e biti kasvajarov burak?
Heraldo nije mogao da sakrije zluradost. Na stari prijatelj,
zapovednie. Papui, muknuni Zabavljao se posmatrajui Patanovu

231
smetenost.

***
Lusinda je osetila dodir Majine ruke kada je Heraldo izgovorio evnuhovo
ime. Podigla je pogled prvi put otkad je paket pao pred njene noge. Maja
je drugom rukom pokrila usta i suze su joj potekle iz zlatom poprskanih
oiju.
ta e biti sa mnom, roae? proaptala je Lusinda.
Heraldo je oklevao. Dobro je pogledao Lusindu pre no to je
nastavio. Nadam se da e se obradovati kad uje novosti, roako.
Tvoja veridba sa markizom Oliveirom je raskinuta. Osetila je silno
olakanje i strgla medaljon koji joj je odskora ponovo visio o vratu.
Hvala bogu to se neu udati za tog starog apca! povikala je,
bacivi ga daleko od sebe. Pao je na verandu, blizu ograde raspavi se
posle udara o pod.
Ima jo novosti, roako. Izabrana ti je druga prilika, drugi
mladoenja. Neko koga dobro poznaje, rekao je Heraldo sa zluradim
sjajem u oima. Da Gama pie kako ujka Viktorio namerava da te
oeni.
Ne! otelo se Patanu, to je svima promaklo.
Lusindine oi su se rairile. Zinula je od zaprepatenja. Ujka
Viktorio? On je osamdesetogodinjak!
Nema vie od sedamdeset, roako. Heraldove oi su jo sijale.
Kako se usuuje da uiva u njenim mukama! planuo je Patan. Ti si
nevernik i neznalica, odgovorio je Heraldo. Izvini se.
Neu.
U tom sluaju, vie mi se ne obraaj. Heraldo je paljivo pratio
Patanove kretnje. Meu njima se stvorila velika napetost. Heraldo se bez
rei okrenuo na petama i izaao iz sobe. Udarci njegovih tekih izama
odjekivali su u sumraku.
Lusi, rekao je Patan, krenuvi ka njoj, ali je u poslednji as odustao
nemono odmahnuvi glavom. Maja je uhvatila Lusindu za rame. Patan ju
je posmatrao sa tunom zaviu.

232
 Situacija se jo moe okrenuti na dobro, Lusi, tiho je rekla. Put
nije siguran, niko ne zna ta e biti do kraja. Lusinda nije mogla da
podigne glavu. Patan je ponovo krenuo ka njoj, ali se opet predomislio i
spustio ruku. Progovorio je tihim glasom, gledajui nekud u daljinu,
nastojei da ne zaplae. Zato je, pita se pesnik, moj put tako tegoban?
Zato mi ka menje ne doputa odmor? Zato je, boe, moj put teak, dok
je put brata moga tako prijatan? To je tvoj zadatak, odgovorio mu je bog.
Tano je da na njemu nema zadovoljstva, ali to je tvoj put. Potrudi se da
ga savlada na pravi nain, zatim sklopi oi i pogledaj boje lice. Nakon
ovih rei, tihim korakom je nestao u senkama.
Mrzim njegove pesme, proaptala je Lusinda. Maja je pomislila da
e Lusinda zaplakati, ali to se nije dogodilo. Sestro, rekla je,
primakavi se njenom uvu, on je u pravu. Moramo ii putem koji nam je
odreen, bez obzira na to kakav on bio - nemamo izbora. Lusinda je
nemo klimnula stiskajui Maju za ruku. Sedele su u tiini, svaka u
svojim mislima. Maja je uzdahnula i pokuala da promeni temu. ta je u
tom paketu? pitala je.
Gurnula ga je ka Maji. Otvori ga ako eli. Dok je ona pokuavala
da razvee ukrasne trake, Lusinda je progovorila: Jednom si rekla da
sam robinja, emu sam se ustro usprotivila. Sada mi je jasno da sam
pogreila.
Maja je razvezala trake i sklonila pamuno platno otkrivajuu novu
haljinu, komplet donjeg vea, svilenih arapa i kruti korset. ta je ovo,
sestro? pitala je.
To su, odgovorila je Lusinda, moji lanci.

***
Da Gami se inilo da nikad nee poi za Belgaum. Poslao je Heraldu
pismo i odeu jo pre nedelju dana, poruivi da uskoro stie. Koliko
vremena je potrebno da se pronau nosiljke, konji i naoruani pratioci?
Da je putovao sam, do Belgauma bi stigao za dva dana.
Nije raunao na Viktorijevu tvrdoglavu sporost i na Mievu vetinu
da i najjednostavniji zadatak uini nemoguim. Pakovanje je trajalo

233
itavu venost. U kovezima nije bilo mesto za prljavu odeu, stari
kovezi su morali biti svee obojeni i tako dalje. Viktorio je podrao
svaki evnuhov predlog.
Moramo brzo da krenemo. Ne znamo ta se dogaa u Belgaumu,
besno je govorio Da Gama.
Suvie brine, odgovorio je Viktorio. Ostarie pre vremena.
Pozvao je Da Gamu da prie blie, kao da eli neto da mu saopti u
poverenju. Sluaj mog evnuha. Podmladio sam se zahvaljujui njegovim
savetima.
Tako mi device, jutros sam se probudio vrst kao stena. Spravlja
udesne napitke! Jedva ekam da malu veticu odvedem u krevet.
Zadovoljstvo je najbolja osveta! Da Gama isprva nije shvatio da
Viktorio pria o Lusi. Pokuao je da skrene pogled.
Odjednom su evnusi nagrnuli sa svih strana; predvodio ih je Papui.
Ve na prvi pogled, bilo je jasno da je u meuvremenu silno napredovao;
imao je mnotvo slugu, ak i malenog Afrikanca koji ga je svuda sledio
kao kuence. Papui se iz poetka pravio da deli savete i ljubazno trai
usluge. Posle nekoliko dana, Da Gami je govorio ta treba da radi,
besnei ako njegove ideje ne bi bile prihvaene.
Papui je odluio da poe za Belgaum. Evnuhu nije promaklo to da
je Patan putovao sa karavanom pa je nameravao da sledi njegov primer.
Ja sam ipak kasvajarov burak, vidite, ba kao to je Patan bio Vali
Kanov. Lino u se postarati za to da svi uslovi pogodbe budu ispunjeni
a posao zakljuen. Ja sam pregovara, Deoga! uvaj se, ili u ti preuzeti
posao! Evnuhove sluge bile su vazda spremne da se nasmeju
gospodarevim alama, svi sem prelepog malog Afrikanca koji nije znao
hinduski.
Zatim je i Viktorio, onako star i teko pokretan, odluio da mora poi
u Belgaum. Ono to je zamiljeno kao jednostavna povorka ubrzo je
preraslo u karavan. Da Gama bi do Belgauma putovao bez prtljaga,
spavajui pod vedrim nebom. Na povratku bi odsedao u darmalama.
Papui nije hteo ni da uje za tako neto. Zahtevao je atore, s ime se
Viktorio, pod Mievim uticajem, odmah sloio. atori su zahtevali

234
ljudstvo, nosae, kuvare i slukinje, pa su uskoro stigli do broja od
dvadeset ljudi. Valjalo ih je organizovati i pribaviti novac, hranu i druge
neophodne potreptine.
Kada je Mi zatraio da se karavanu, u gospodarevu ast, pridrui i
pratnja sa konjima i muziarima uobiajena za svadbe, Da Gami je bilo
dosta. Nakon polusatne svae sa evnuhom, potegao je kuburu i poeo da
je isti maramicom. Ne brini, rekao je Da Gama Miu dok je evnuh
nervozno posmatrao nemirnu cev. Siguran sam u to da je prazna. Obino
se ne aktiviraju dok ih istim - sem ako nisam veoma, veoma nepaljiv.
Mi je otrao do toaleta. Vratio se presahlih ideja.
Papui je na sve naine davao na znanje da se ponovo uzdigao do
statusa kasvajarovog zamenika. Niko nije znao zato je, nakon sramnog
izgnanstva, doiveo ovakve poasti po povratku. Da Gama je znao, ili je
mislio da zna. Odgovor je leao skriven u Sadijevoj kui. Da Gama je,
malo po malo, poeo da smilja plan.
Otiao je do Sadijeve palate. General nije bio tu, to mu je
odgovaralo. Poslugu je poastio bakiem i na brzinu smiljenim
objanjenjem. Ubrzo se naao u gostinskoj sobi u kojoj je proveo prvu
no u Bidapuru. Pomerio je labavu zidnu plou i iz skrovita izvadio
ukras za kosu koji je dobio od Maje.
Krenuo je na bazar. Iao je peice, tako je bolje razmiljao. Ljudi su
se okretali za farangom u tekim izmama koji je dugim koracima grabio
po sokacima dok su mu se za pojasom klatile brojne kubure. Da Gama ih
je ignorisao. esto se zaustavljao i pitao za pravac - teko se snalazio u
lavirintu uliica i tesnih sokaka. Dobijao je ljubazne, zbrkane i obino
pogrene savete.
Svaka ulica je imala svoj karakter. Nakon to je proao pored pijace
mesa, sa neprijatnim mirisima i braonkastim polutkama na gvozdenim
kukama, naiao je na piramide zrelog voa. Nabasao je na tezge
prodavaca cvea koji su prekrtenih nogu pleli vence usred gomila rua.
Sledile su bogate, jastucima pokrivene tezge Zlatne ulice. Imuni
draguljari su nizali naunice i ogrlice po barunastim jastuiima, merei
ih na preciznim vagama. Kraj jedne tezge, video je enu pod prozranim

235
velom. Isturila je zglob na koji je zlatar navlaio teke narukvice posute
dragim kamenjem. Njen mu je stajao u blizini, mrtei se.
Nastavio je dalje. Tezge su ubrzo postale manje impozantne. Naiao
je na trgovce srebrnim ukrasima. U narednoj ulici, Da Gama je naao ono
to je traio: ofucane tezge trgovaca s pozlaenim, olovnim i staklenim
nakitom gde su skromno odevene bosonoge ene posmatrale nakit koji je
sijao kako to nijedan pravi dragulj ne sija.
Da Gama je posmatrao lica vlasnika tezgi svinutih nad minijaturnim
nakovnjima. Odabrao je jednog koji je izgledao tupo i prezaposleno.
Priao je tezgi, skinuo izme i seo skrtenih nogu na pod. Raspoloen
sam da popriamo o jednom poslu, rekao je Da Gama.
Tvoj mi se predlog nee dopasti, odgovorio je vlasnik. Odloio je
majune makaze i protrljao umorne oi. ta god da si doao da trai,
nee mi se dopasti. Faranzi ovde dolaze samo grekom. ele zlato, ili ono
to moe proi kao zlato. Pravim nakit koji sirotinja nosi na venanju.
Nemam nita to bi vama moglo da odgovara.
Evo ta hou odgovorio je Da Gama. Izvadio je Majin nakit iz
depa. Oputenim pokretom ga je bacio u majstorovo krilo. Potrebna mi
je kopija, rekao mu je Da Gama. I to brzo.
Zanatlija je podigao ukras za kosu i zazvidao. Prilino je dobra.
Prilino. Za trenutak sam pomislio da je prava. Prstima se igrao zlatnom
mreicom. Svetlost je igrala po biserima i dijamantima.
Naravno. Gleda prave dragulje. To je Mrea Rucija.
ta?
Nije vano. Zar bih doao kod tebe da su pravi? Koliko trai za
kopiju?
Majstor je gledao fino izraeni predmet. Za ovo, trista rupija.
Pedeset. Treba mi do sutra.
Nemogue. Dvesta, i trebae mi cela nedelja.
Cenkanje se nastavilo, dok posao nije ugovoren za sumu od sto
rupija, koju su oboje od poetka imali na umu. Uprkos tome, draguljar je
odmahivao glavom i govorio: Sluaj, govorim ti kao roenom bratu, za
ovo mi treba nedelju dana.

236
 Mora biti bri.
Osetie se na kvalitetu. ak e i evnuh biti u stanju da prepozna
falsifikat.
Da Gama je ivo reagovao. Zato si to rekao... to o evnusima?
Majstor se zacerekao. uveni su po loem vidu. Sigurno si to znao.
Vid im jako oslabi do etrdesete, ako uopte i poive toliko dugo. Zar ne
zna za uzreicu?
Meu faranzima nema mnogo evnuha, odgovorio je Da Gama.
Blago vama, primetio je draguljar. Sluajte, gospodine, i za najloiju
kopiju e mi trebati tri dana. Moda dva. Ali, takvu e i dete prepoznati.
Videemo se za dva dana.
Treba mi neki zalog.
Ostavio sam ti nakit, zar to nije dovoljno?
Ne poto ga smatrate bezvrednim. Da Gama se rastao od nekoliko
rupija i krenuo ka Viktorijevom apartmanu u Gagan mahali.

***
Dva dana kasnije, posetio je draguljara tunog lika. Kao to ga je majstor
i upozorio, kopija nije bila naroito kvalitetna. Original je izuzetno
dobar. ak izvrstan. Veoma kvalitetno izraen, tuno je rekao Da Gami.
Biseri lie na prave. Suvie su veliki, naravno, da bi bili pravi, ali inae
su jako dobro napravljeni. I staklo za dijamante je veoma dobro, veoma
tvrdo i bez mehuria. Kopija izgleda jadno u poreenju s njom. Bila bi
bolja da sam imao vie vremena. Ko je napravio taj ukras, gospodine?
Dao bih vam dva huna za njega.
To je porodina uspomena, odgovorio je Da Gama uzimajui
original i kopiju. Kada je kasnije na miru pogledao kopiju, shvatio je da
zanatlija nije imao pravo. Bila je sasvim pristojna.

***
Ostao je u vezi sa Sadijem. General mu je pomogao u izboru pouzdanih
pratilaca. No pre polaska, ponovo mu je ukazao gostoprimstvo u palati.
Da Gama mu je, potpomognut odlinim vinom, ispriao sve osim dela o

237
ukrasu za kosu. Traio je Sadijevo miljenje.
General se teko snalazio s ponuenim informacijama. ta hidra
hoe od devojke za zabavu? Ne treba mu zbog polnog optenja, a za tu
cenu, mora da plee kao boginja. Oni ionako ne mare za ples. Poznaju
samo grube igre koje igraju meusobno. U drhtavoj svetlosti brojnih
uljnih lampi Sadi je posmatrao Da Gamu. ta ti misli, Deoga? Da li
ona zna neke tajne?
Ona je siroe... rekao je Da Gama.
Tako dakle, rekao je Sadi, neto raspoloeniji. Moda je ona
ukradena princeza ije poreklo je poznato samo hidrama? Odmah zatim
je nezadovoljno odmahnuo glavom. Ali koja? Sve su na broju. Njen
svetli ten i zlataste oi upuuju na faranku krv. Da Gama se nasmejao.
Ne priaj mi da nisi znao, zadirkivao ga je Sadi. Da imam vie
novca, moda bih je kupio! Jedino opravdanje za toliku sumu jeste
postojanje nekog blaga, ali kakvog?
Da Gama je brzo promenio temu. Sadi je, sreom, bio raspoloen za
priu o sopstvenim brigama i dvorskoj politici. Ko e postati regent? O
tome je raspravljala itava prestonica.
Ni Vali Kan ni Tihi nisu mogli sa sigurnou da raunaju na regentski
poloaj. Sultanija je veto manevrisala izmeu dva kandidata. Mislim da
e regent postati Tihi, to e doneti mnogo nevolja Bidapuru. Hidre ve
iz senke vladaju mnogim zemljama. Evnuh na vlasti u Bidapuru dovee
ih na korak do opte dominacije.
Da Gama bi se nekada na ovo nasmejao, ali u meuvremenu je bolje
upoznao hidre, pa je poeo da se pita da li su Sadijeve strepnje
opravdane. ta bi uinio ako bi Tihi pobedio, generale? Da li bi
napustio Bidapur?
Sadi je delovao nesigurno. Pa, to je pomalo udno. Ja i Tihi se
dogovaramo o svemu, u etiri oka. esto se sukobljavam s Vali Kanom,
nikada s Tihim. Ako bi Vali Kan postao regent, naterao bi me da
odstupim s dunosti i na moje mesto doveo bi sultanijinog roaka.
Slegnuo je ramenima. Ono to je najbolje za moju zemlju ne mora biti
najbolje za mene. ta je, u tom sluaju, vojnikova dunost, Deoga?

238
 Da Gama je pogledao Sadija shvatajui koliko su slini. I sam se
pitam, generale.
Koji je tvoj odgovor na to pitanje, Deoga?
Da Gama je slegao ramenima. Kaem sebi da mi je neophodna jo
jedna aa vina, generale.
Sadi se nasmejao dodajui mu kondir.
Nekoliko aa vina im je dodatno razvezalo jezik. Sadi je ispriao
Da Gami najnoviji dvorski tra - kako mladi prestolonaslednik moda
nije sultanijin sin. Ne lii na starog sultana, niti, kako kau, na sultaniju.
Ali ko zna kako ona izgleda, skrivena ispod tolikih velova? Ipak, videle
su je njene slukinje i evnusi od kojih i potie ova glasina.
Da Gama se oseao obaveznim da otkrije neku tajnu, pa je ispriao
Sadiju o Viktorijevim planovima za enidbu. Ali on je tako star! Farang
devojka je tako mlada i lepa. Kakva teta! povikao je general.
Moda je tako najbolje. Da Gama mu je zatim ispriao o
naslednom ludilu i ubilakom nasleu koje prati ene iz porodice
Dasana.
Sadi je nasuo jo vina. Faranzi su gori od Turaka, rekao je.
Odmerio je Da Gamu mranim pogledom i pomislio: Sadi ima tajnu
koju hoe da mu saopti, ali ne moe ili nee.
Ule su sluge i odnele Sadija u krevet. Da Gama se oteturao ka
Gagan mahali. Posrtao je kroz mrkli mrak bez meseine u kojem su ak i
zvezde neprijateljski treperile.

***
Jedan stepenik, drugi, trei... a Viktorijeve odaje bile su na sedmom
spratu! Pacovi su se etkali izmeu Da Gaminih nogu dok se uspinjao
beskrajnim kamenim stepenitima Gagam mahale. Napolju je sijao
polumesec - uskoro e svanuti - a jedino svedo u hodniku dolazilo je iz
lampi rasporeenih na svakom odmoritu. U pacovskim oima je treperio
odraz njihovog slabog plamena.
Gore, gore, stepenik po stepenik. Da Gama je bio suvie umoran da
bi razmiljao. S naporom je savlaivao stepenike. U mraku, pripit i

239
sanjiv, odlutao je u predele izmeu sna i jave.
Na vrhu je skoro pao, pokuavajui da spusti nogu na nepostojei
stepenik. Izbio je na dugu verandu koja je vodila ka apartmanima. Lepo
je video raanje polumeseca i jarku jutarnju zvezdu. Ispod, daleko,
daleko dole, tako daleko da mu se srce steglo od straha, video je siune
ljudske figure: vojnike koji su straarili itavo vee i kuvare i sluge koji
su se dizali u praskozorje - poluzaspali su pozdravljali polubudne. Eho
Da Gaminih onova tiho je odzvanjao u ulici ispod palate. U ovo doba
bilo je malo umova; ovo je bilo vreme tiine, tihih pozdrava, naklona i
neupadljivog mahanja. ak su se i psi nemo mimoilazili.
Nekoliko koraka od Viktorijevih vrata Da Gama je zastao
posmatrajui panoramu uspavanog grada. Mesec je obasjavao bele
fasade Bidapura. U Gagan mahali samo je on bio budan i zagledan u
gradsku panoramu. Samo su on, bog i none ptice pratili raanje zore s
velike visine. To ga je nateralo da se jednovremeno osea izabranim i
beznaajnim.
U tom trenutku se iz Viktorijevog apartmana zaula buka; vrata su se
uz tresak otvorila. Starac je izaao napolje. Bosonog, u spavaici,
razbaruene kose, Viktorio se bacio ka balkonskoj ogradi, ne opaajui
Da Gamu. Mi se prikradao za njim. Ne, gospodaru, molim vas, ne!
aptao je evnuh, ali ga je Viktorio ljutito odgurnuo od sebe. Skupio je
spavaicu oko irokog, oputenog trbuha, naslonivi se na kamenu
balustradu. Molim vas, ne! aptao je Mi.
Ali je Viktorio ve poeo da mokri. Tanki mlaz se sjajio na meseini,
padajui po fasadi i ulici ispod njih. Mi je tiho jecao. Zatim je,
rezignirano mahnuvi glavom, uhvatio starca za ruku. Viktorio je otresao
ud i ispustio gromoglasni prde koji je buno odjeknuo u nonoj tiini.
Frktajui, trepui i oblizujui usne, Viktorio se zaputio nazad u postelju.
Iako starac nije video Da Gamu, Mi jeste. Tuno je poao za Viktorijem,
bespomono slegnuvi ramenima.

***
Da Gama je sedeo prekrtenih nogu pored tinjajuih ugaraka obuen u

240
spavaicu. Nije mogao da zaspi. Mozak mu je neprestano radio.
Poredao je kubure, a onda ih je istio i trljao kokosovim uljem
razmiljajui. Gledao je na budunost kao na troni zid sklon padu. Voleo
je da o sebi misli kao o oveku od akcije, vojniku. Ali nije raunao na to
da e se nai u ovoj situaciji. Bie teko, moda i nemogue, sprovesti
Viktorijev plan. Presliao se o zadacima koje treba da obavi. Morao je da
igra dvostruku igra sa Vali Kanom, da preda predivnu Maju evnusima i
da konano uredi Viktorijevu enidbu sa Lusindom. Pomisao na neuspeh
nije bila laka, ali od uspeha mu se okretao stomak.
ta je vojnika dunost?
Zakleo si se Dasanama, podseao je sebe. Dao si re. Zato se onda
oseam ovako jadno?
Zato to su svi odreda loa sorta, a Viktorio je od svih najgori. Kako
sam mogao znati da u zavriti kao partner u njegovim spletkama?
Pokuao je da se smiri glaajui kubure, da zamisli sebe u ulozi
bogataa. Neprestano je mislio na Lusi i devojku za zabavu. U mati su
im se lica stopila tako da ih vie nije mogao razlikovati.
Oistio je i podmazao i poslednju kuburu, ali ga nemir nije naputao.
Gurnuo je jo cepanica u vatru. Iz bisaga je izvadio mali komplet: no,
kalup za livenje, komad olova i bakreno ane sa urafljenom drkom.
Stavio je anak iznad plamenova i ubacio neto olova. Duvao je u vatru
dok drvo nije postalo jarko-narandasto, a zatim je protresao ane.
elini kalup se otvorio otkrivajui aru nalik grozdu; oistio ga je
vrhom noa od ostataka olova.
Da Gama je voleo da lije kurume: miris vrelog istopljenog metala,
brze pokrete ruku i koncentraciju potrebnu da se ne bi opekao. Prevideo
je Mia zauzet svojim poslom. ta radite, gospodaru? proaptao je
evnuh dok su mu oi radoznalo sijale.
Da li si ikad gledao nekog kako lije kurume?
Mi je odmahnuo glavom. Da Gama ga je rukom pozvao da sedne.
Evnuh se sagnuo sa tihom elegancijom, nesvesno zaklanjajui zdravom
rukom unakaeni ud. Da li zbog usamljenosti i nesigurnosti ili zbog
suvie popijenog vina, Da Gama je osetio neoekivanu nenost prema

241
evnuhu. Osmehnuo se kao da se smei najomiljenijem roaku. Zahvalnost
u Mievim oima gotovo je slomila Da Gamino srce.
Pokazao mu je sve: sav alat; kako da sipa istopljeno olovo preko
ivice usijanog bakrenog aneta u gvozdeni kalup, vodei rauna o tome
da sipa polako i da ne prospe mnogo; kako kalup mora biti gotovo odmah
otvoren i kako vrelo olovo slino pljosnatom grozdu pada u ruku; kako
se zrna krune sa odlivka kao da se bere voe i kako se noem isti zrno
od neravnina. Mi je fascinirano posmatrao proces zasipajui ga
bezbrojnim pitanjima. Da Gama ga je pustio da nekoliko puta ispuni
kalup, ali zbog obogaljene ruke nije nita mogao noem da radi.
Video je kako se evnuh zbog toga rastuio. Nije vano, senjor Miu.
Postoji i drugi nain za livenje zrna koji ne zahteva obe ruke. Rekao je
Miu za kapanje usijanog olova sa kula. To je najbolji nain za pravljenje
kuruma, uveravao ga je. Mi je hteo vie da zna, pa mu je Da Gama
ispriao priu o oveku sa kletima koji je kapao olovo iz usijanih
kalupa preko ograde balkona na visokim kulama. Imao je veto nainjeni
mehanizam za merenje kapljica olova koje je isputao iz suda; na zemlju
bi palo okruglo olovno zrno. Mi je bio jako voljan da ui, pa mu je Da
Gama opisao dobovanje zrna koja padaju po zategnutom platnu u
podnoju kule, i deake koji skupljaju vrue kurume u kutije,
posmatrajui kulu i strahujui od sveih metalnih padavina.
Ali kako kurumi postaju okrugli?
Takvi su, to je sve. Verovatno od pada kroz vazduh. Dodaju metal
olovu... zovu ga arsenik - ne znam njegovo ime na hinduskom... Arsenik
ini kurum jaim i oblijim.
Mi se raspitivao o arseniku pokuavajui da iz Da Gaminog opisa
pogodi njegovo ime na hinduskom. Ozario se kad mu je Da Gama rekao
da metal mirie na beli luk. Tako, dakle, nasmejao se Mi. Haratalal
Otiao je do malog kovega u Viktorijevoj sobi. Vratio se sa stidljivim,
srenim osmehom, drei u ruci malu drvenu kutiju. Evo ga,
gospodaru.
Da Gama je podigao poklopac i ugledao sjajnu, delikatnu crvenu
pastu osetivi miris belog luka. Haratala,sreno je rekao Mi.

242
 Otkud ti ovo?
To je lek, gospodaru. Neka braa ga koriste.
Zato?
Ne bih mogao da kaem, odgovorio je smrknuti Mi. Zdravlje nam
nije bog zna kakvo, to znate. Ono to nas ini posebnim kasnije nam
smeta kroz ivot. Takoe... Mi je izgledao postideno. Koriste ga stariji
ljudi. To im vraa... snagu.
Starcima kao to je Viktorio? Mi je klimnuo.
Da Gama se namrtio. To je otrov.
Evnuh se zacerekao. Video sam kondir iz Kine napravljen od
crvenog kamena. Izvanredan predmet. Jedan od brae ga je koristio kao
posudu za sluenje vina svojim neprijateljima. uvao ga je u tami... na
svetlosti bi se pretvorio u prainu. Ali haratala nije uvek otrov. Ne ako
ste paljivi, gospodaru. Upotrebljavaju ga i farang ene.
Ali, ako se imalo pretera... slegnuo je ramenima Da Gama. To to
nosite u torbi... Mi je glavom pokazao na kubure, takoe moe ubiti.
Senjor Viktorio mi je rekao da vaite za najvetijeg ubicu.
Ove teke rei iz evnuhovih nenih usta zamalo su naterale Da Gamu
da zaplae. Sigurno si pijan, ukorio je sebe. Ve godinama te prati taj
glas. Nesigurno je posmatrao sopstvene ake. Tano je. Video sam
suvie smrti. U mojim godinama ovek otkrije samilost, senjor Miu.
Tragao sam za krvlju umesto za lepotom. Sva moja seanja vezana su za
ubijanje. Ostalo sam zaboravio. Ponekad ne mogu da spavam.
Uh... uzdahnuo je Mi. Vi elite mir. Treptao je posmatrajui
kako olovo vri na vatri. Ali smrt... Ona sigurno donosi mir, gospodaru?
Zar smrt nije prelazak u apsolutni mir? Mi se primakao Da Gami.
Nervozno se promekoljio, ali je shvatio da je Mi veoma slian detetu.
Evnuh mu je, iznenada, pruio drvenu kutijicu sa arsenikom. Hajde da
ga probamo, gospodaru! Da Gama ga je zapanjeno posmatrao. ta?
Hoe da jede arsenik! Mi se nasmejao. Ne, gospodaru. Hajde da
pravimo kurume! Iako iscrpljen, istopio je jo olova da bi ugodio Miu,
ovaj put sa arsenikom. Napravili su jo dosta kuruma. Mi je bio tako
srean da ga je stegao za ruku poloivi mu glavu na iroko rame. Da

243
Gama se trudio da misli na pravljenje kuruma.
Dovoljno je senjor, konano je rekao Da Gama. Moram na
spavanje. Uzeo je nekoliko svee izlivenih kugli gurnuvi ih Miu u
ruku. Evo. Ti si ih napravio. uvaj ih. Okrenuo je glavu ne elei da
posmatra Mievu reakciju. Evnuhova aka bila je veoma meka.
Mi je, posle kraeg oklevanja, stavio olovne kuglice u dep i pohitao
da pomogne Da Gami u skupljanju alata. Kada je farang hteo da mu vrati
kutiju sa arsenikom, evnuh se usprotivio. Zadri ga, gospodaru, i kad ga
upotrebi, pomisli na mene. Neka ti vreme koje smo zajedno proveli
pomogne da pronae mir. Poklonio se tako nisko da je zdravom rukom
dodirnuo pod. Izaao je, ne osvrui se. Sklupao se kraj Viktorijevih
vrata.
Da Gama je gurnuo kutiju sa arsenikom u torbu sa kuburama, opruio
se po krevetu i zurio u tavanicu do zore.

***
Planirali su da pou u svitanje. Mujezin je meutim pozvao na drugu
molitvu kada se Viktorio, uz pomo Mia, poeo sputati stepenicama.
Da Gama je pokuao da obuzda nezadovoljstvo izazvano
beskonanim odlaganjem. Jedino mesto dovoljno veliko za okupljanje
karavana bio je trg ispred Gagan mahale. Polazak se izrodio u katastrofu.
Seljak je poveo dugu povorku magaraca posred Da Gamine grupe;
mrava krava sa vlanom gubicom skoro je prevrnula jednu nosiljku;
pranjavi psi su jurili prase kroz oblinji odvod. Bog haosa je ovoj zbrci
dodao prodavce sokova i kolaa koji su uzvicima hvalili i nudili robu;
pokraj njih je prola povorka lepih ena iz kaste nedodirljivih sa velikim
pletenim koarama na glavama punim kravljeg izmeta; deca su terala
krdo koza ibajui ivotinje dugakim stabljikama trave.
Umorni od ekanja, Da Gamini nosai su ve traili veu nadnicu.
Manji broj straara je otiao do damije na molitvu.
Pa, ta ekamo? zareao je Viktorio stigavi do prvog stepenika.
Hajdemo. Nevesta me eka!
ekamo na prokletog hidru, rekao je Da Gama. Pogledao je Mia i

244
zaalio zbog tih rei. ekamo Papuia. Poslao sam glasnike. Trojicu ili
etvoricu. Nigde ga nema.
Do avola s njim. Idemo bez njega.
Da Gama je zatreptao. Ne mislite ozbiljno!
Viktorio se podigao na prste, isprsio se i uvukao stomak. Zar ovaj
vojnik nije previe sirov? rekao je Miu na hinduskom. Ne znam da li
e biti valjan partner. Mi se nevoljno sloio. Pogledao je Da Gamu i
pocrveneo.
Neu tolerisati neposlunost, gospodine, rekao je Viktorio na
portugalskom, obraajui se Da Gami.
Nisam tvoj nametenik ve ravnopravni partner, tiho ga je podsetio
Da Gama.
Viktorio je prigueno uzdahnuo. Partneri smo kad ja kaem da
jesmo! Da Gama je hteo da mu odgovori kada se iza ugla pojavio niz
vojnika sa turbanima zelene boje kakvi se nose u palati. Marirali su
pravo na njih nosei srebrom ukraene buzdovane od slonovae.
Voa se obratio faranzima. Da li ste vi Viktorio Soza i Jebta Da
Gama? Izrekao je to bezobraznim tonom namerno greei u izgovoru.
ta se to vas tie? odgovorio je Da Gama.
Poite mirno. Veliki vezir eli da pria sa vama.
On je u Golkondi! reagovao je Mi, hvatajui Viktorija za ruku.
Vratio se sino. Straar se namrtio. Ako neete da poete sami,
pomoi emo vam da se odluite.
Viktorio je insistirao na nosiljci, ali straari nisu hteli ni da uju.
Pobesneo je i iz protesta hodao najsporije to je mogao. Vi ste stvorili
ovaj problem, Da Gama, siktao je Viktorio. Od vas se oekuje da ga
reite.
Ja sam samo ponudio cenu! Vi ste odluili da prodate devojku za
zabavu evnusima, a ne ja, protestovao je Da Gama. Da li ste mislili da
e vezir sedeti skrtenih ruku?
Ti si pregovara. Sredi ovo! Ako iskreno eli da bude moj partner,
nai e izlaz iz ove situacije.

245
 ***
Uli su u vezirovu rezidenciju kroz neveto izraena vrata oigledno
namenjena posluzi. Straar im je naloio da odloe maeve. Ljubazno je
pokupio sve Da Gamine kubure i oprezno ih poreao po stolu kao da
rea uspavane zmije otrovnice. Da Gama je hteo da se pobuni, ali se
predomislio. Straar je pronaao etrnaest pitolja, ali mu je promakao
najmanji, privren blizu Da Gaminog fontea.
Stareina strae ih je proveo kroz dugi lavirint hodnika. Da Gama je
strepeo da e se Viktorio onesvestiti od napora.
Napustili su uske hodnike naavi se u velikoj odaji. Zidovi su se
kupali u svetlosti koja je prodirala kroz dva visoka prozora. Svetlost se
odbijala o sjajne mozaike od obojenog kamena i staklia. Na drugom
kraju dvorane nekoliko stepenika je vodilo do pijedestala, velikog
uglaanog kamenog bloka iznad kojeg se uzdizao baldahin sa zavesama
od crvenog baruna.
Priite blie, zauo se duboki, umorni glas. Straar je pokazao ka
platformi i stupio u stranu da bi faranzima oslobodio prolaz. Da Gama se
osvrnuo, ali je on ve napustio dvoranu.
Dok su prilazili platformi, odnekud se pojavio mali, crni evnuh.
Malia je ponosno raskrilio zavese. Priite, priite, uo se isti glas.
Blie. Iako su stajali samo nekoliko koraka od pijedestala, Viktorio i
Da Gama nisu mogli zbog nepovoljnog ugla da vide ko na njemu sedi.
Viktorio je izveo impozantan duboki poklon koji su mogli da vide
samo pa Gama i deak. Podigao se uz teki uzdah. Proistio je grlo i
poeo: O, mono otelotvorenje Mahove mudrosti...
Moe li da preskoi sve te gluposti? zauo se duboki glas.
Dosta su mi laskali u Golkondi. Nije loe da znate, senjor Viktorio, da
Holanani laskaju mnogo bolje od vas. Da Gama je za trenutak pomislio
da je vezir hteo da se naali. Moda i nije tako loe raspoloen, pomislio
je. Ta zabluda nije trajala dugo.
Zar si mislio da u ti dozvoliti da moju devojku za zabavu proda
hidrama? povikao je vezir.

246
 Viktorio je posmatrao Da Gamu sa namrtenim izrazom na licu koji je
odavao nestrpljivost, dajui mu do znanja kako od njega oekuje
odgovor. Nita mu nije padalo na pamet. Viktorio se i dalje mrtio.
Na stepenicama se pojavio Vali Kan, veliki vezir. Hodao je potpuno
nag na zdepastim slonovskim nogama. inilo se da je progutao dinovsko
jaje. Na irokom, ogromnom torzou isticao se okrugli nabrekli trbuh koji
se sputao tako nisko da mu je pokrivao alatku. Naalost, na leima nije
imao slino pokrivalo. Okrenuo se na poslednjoj stepenici pa su videli
njegovu golu, ravnu zadnjicu. Pljesnuo je malim, demekastim rukama.
Gde je moja kupka? Donesite vodu! Crni evnuh je prhnuo na vrata.
Vali Kan ga je ispratio zlovoljnim pogledom, pa se okrenuo gostima.
Hoe da se igra sa mnom, Viktorio? Mislio si da ne marim? Ja, veliki
vezir Bidapura? Misli da moe da me pokrade?
Uzvieni veziru... tiho je rekao Da Gama.
Ne obraam se tebi, Deoga, ve ovoj patetinoj staroj budali. ta ti,
uopte, ima sa ovim?
Da Gama je hteo da odgovori, kada se umeao Viktorio. On je moj
partner. Hoe li da zna ko je sklopio sporazum sa hidrom? To je bio
on. Ako mora nekog da krivi, krivi njega.
Vali Kan je priao Da Gami, gotovo ga dodirnuvi golemim
stomakom. Da Gama se usredsredio na vezirevo lice pokuavajui da ne
gleda u njegove grudi pokrivene sivkastim dlakama, ili jo gore u
stomak. ta ima da kae, Deoga?
Da Gama je gledao, neto nieg, Vali Kana ravno u oi. Ne vidim ta
je ukradeno. Ona nikada nije bila u vaem vlasnitvu. Isto se moglo
dogoditi iz hiljadu drugih razloga. Nikada niste imali devojku - imali ste
samo nadu.
Vezirove oi su zaiskrile. Imao sam vie od nade. Imao sam re.
Vau re.
Znam da je bilo prie o tome da vam se ponudi devojka za zabavu,
gospodaru, govorio je Da Gama, paljivo birajui rei, sve vie
prezirui samog sebe. Imate li neto napismeno?
Vali Kan je zatreptao, a na usnama mu se pojavio podmukli osmeh.

247
Bio je dovoljno blizu da je Da Gama mogao videti kapljice znoja na
njegovim dlakavim grudima. Napismeno, pazi boga ti? Dotle smo doli?
Do pisanog ugovora?
Kroz vrata velike dvorane prola je kratka procesija gotovo identinih
deaka evnuha: trojica su nosila srebrne lavore, trojica prekrivke od
belog muslina.
Ne skidajui pogled sa Da Game, Vali Kan je podigao ruke dok su
deaci kruili oko njegovog golog tela. Deaci su spustili lavore pokraj
Vali Kanovih nogu i otpoeli udan ples: savili bi se i uronili ruke u
kljualu vodu pa bi trljali dlanovima Vali Kanovu mlohavu telesinu. im
bi istrljali neko mesto, prila bi mu tri deaka sa platnom da ga osue.
Kada bi zavrili s poslom, ustuknuli bi da naprave mesta deacima sa
vodom. Uprkos njihovom trudu, sva Vali Kanova panja bila je
usredsreena na Da Gamu.
ta je gore, Deoga? Kraa ili krenje zadate rei? Ukradeno se moe
nadoknaditi... ali kako e neko nadoknaditi prekrenu re? Vali Kan ga
je posmatrao skoro saaljivo. Ponudio sam ti izlaz. Zato ga nisi
iskoristio? Da Gama je pognuo glavu.
Deaci su zavrili posao i pourili po Vali Kanovu odeu. Dok su ga
oblaili u jame, dugu haljinu, turban i ceremonijalnu odedu, vezir nije
prestajao da govori faranzima. Znate li ta sam radio u Golkondi? Grad
su opseli Moguli. Posetio sam Aurangzeba, lukavog kukinog sina lino.
Obezbedio sam mir po cenu jednog obeanja.
Vali Kan je bio samo nekoliko centimetara od Da Gaminog lica. Dao
sam mu re, Deoga! Nisam mu dao novac. Niti sam posegao za orujem.
Obeanje mi je bilo dovoljno! Toliko vredi zadata re. To si ti izgubio.
Da Gama je postieno klimnuo.
Obeanje, Deoga! Obeao sam da u poslati devojku za zabavu
mogulskom princu Muradu. On gaji naklonost prema devojkama za
zabavu voli da ih posmatra. To je sve to moe da im uradi. Aurangzeb
je predloio pogodbu - poklon za svog otupelog brata - a ja sam se
sloio. Dao sam re! Ona je sad daleko vie od obine devojke za
zabavu, Deoga! Ona je peat na mirovnom sporazumu!

248
 Vali Kanove oi su jarko sijale. Iako jo nije vikao, glas mu se
odbijao o zidove prekrivene mozaikom. Vratio sam se i saznao da ste je
prodali. Bratstvu? Da li da Aurangzebu kaem da nema nita
napismeno?
Deaci su se razbegli i uplaeno pribili uza zidove. U ceremonijalnoj
odedi od tirkizne svile, ispod ogromnog zlatnog turbana, Vali Kan nije
vie delovao smeno ni gojazno ve mono i impozantno, kao istinski
veliki vezir sa neogranienim resursima koje je mogao prizvati kratkim
pljeskom. Pretpostavljam da ste reeni da drite re. Rekao je ovo tako
tiho da ga je Da Gama jedva uo: Pretpostavljam... da ste o svemu
ponovo razmislili.
Nismo! planuo je Viktorio. Obojica su ga iznenaeno pogledala.
Starac je poeo da se smeje. Gledaj ga, Da Gama. Vidi kako si ga
uplaio! Viktorio je krenuo ka veziru, cerei se i tresui glavom. ta si
to uradio, Vali Kane... prodao si ono to ne poseduje? Da li sultanija zna
za dogovor? Da li je o njemu obavetena? Gledao je vezira ravno u oi.
ta si jo obeao Aurangzebu?
Viktorio je pogledao Da Gamu. Jadan je on, mome. Dostojan
saaljenja. Ponovo se okrenuo veziru. ta Tihi misli o tvojim
planovima?
Da Gamu je iznenadila Vali Kanova transformacija. Pognuo je glavu i
obesio ramena kao da ga more bezbrojne brige. Upalie. Smisliu
neto, proaptao je vezir, skrenuvi pogled u stranu.
Vali Kane, blago mu se obratio Viktorio. Poalji male uhode
napolje, pa da na miru razgovaramo. Da Gama je shvatio da Viktorio
govori o evnusima. Vali Kan je delovao beskrajno slabo. Mahnuo je
prstom. Deaci su zapazili ovaj neuhvatljivi gest i hitro ispraznili
prostoriju.
Kada je eho zatvaranja tekih drvenih vrata uminuo, Viktorio je
pokazao na tepih i jastuke, kao da je on domain. Vali Kane, Vali Kane,
spustio je teku ruku na ogromno vezirevo rame. Zar si mislio da e te
najbolji prijatelji napustiti?
Potrebna mi je ta devojka, Viktorio. Moram je imati, tako mi

249
prorokove brade.
Naravno da e je imati! Naravno! Zar misli da nemamo asti?
Vali Kan je zurio u Viktorija. Ali, uo sam... a Deoga je rekao...
Viktorio se veselo nasmejao. Rekao je ono to je znao. Nisam ga o
svemu obavetavao. Samo ja znam istinu, Vali Kane. Da je Da Gama
znao za moje planove, kako bi obmanuo hidru? Samo smo se poigravali
s njim, zarad sopstvene koristi. Nikada te ne bih izdao... ti si na prijatelj
- naa najvea nada. Utiao je glas. Nisi zaboravio, zar ne?
Ne, naravno da nisam. Holanani su otpali - trgovinski monopoli su
tvoji, Viktorio... ako postanem regent.
Sigurno si mislio kad postane regent, stari prijatelju.
Da Gama je video kako znoj obliva Vali Kanovo gojazno lice uprkos
jutarnjoj sveini. Vezir je pogledao Viktorija sa bestidnom zahvalnou
zgrabivi ga za ruku. Senjor, izgubio sam glavu...
Vali Kane, u opticaju su brojne glasine. Devojka je tvoja, stari
prijatelju. Nagodiemo se sa hidrama. Ne veruj u sve to uje!
Moramo ii...
Da, da. Idite. Dovedite devojku, to pre. Vali Kan je ustao i
ispruio ruke u pozdrav, a zatim mahnuo Da Gami. Imam poruku za vas,
od prijatelja.
Da Gama je podigao obrve. Jutro je bilo tako puno udesa da nije
znao ta da oekuje.
Vezir je povukao Da Gamu u stranu apui mu na uvo. Imam
prijatelje u klanu Tri take. Dobro je imati takve prijatelje, Deoga. alju
ti poruku. I oni su izdani, kao i vi. Opisali su mi nevolje kroz koje ste
proli na Sansagarskom prolazu. Glasnike koje ste sreli pobili su lanovi
rivalske bande, Naga. Oni su vas i napali. Vali Kan je odveo Da Gamu
do omanje kutije. Izvadio je iz nje malu kesu istresavi u ogromnu aku
deo njenog sadraja: gomilicu zlatnih rijala. Evo, vraaju vam baki
koji ste im dali. Da Gama je uz naklon prihvatio kesu.
Vali Kan je podigao ruke. Ne dozvolite da vas uznemiri moj bes,
Deoga. Starac je zmija otrovnica, a ne budala za kakvu se izdaje. Tanije,
on misli da smo mi budale. Viktorio je nedaleko odatle gledao nekud u

250
daljinu. Moramo se drati zajedno do odluke o regentstvu. Drago mi je
to te je Viktorio uinio partnerom. Svi te smatraju razboritom osobom.
Predviam ti sjajnu budunost.
Ali, ta e biti s njom... s devojkom za zabavu?
Vali Kan ga je gledao kao da ne razume pitanje. Pohitaj, Deoga. Ne
brini zbog hidre, Papuia. Moji prijatelji e... Vali Kan ga je znaajno
pogledao da bi bio siguran u to da Da Gama zna kako on misli na klan
Tri take, ... vas pratiti tokom itavog putovanja. Uradie to na moj
zahtev i sopstveno zadovoljstvo. Oseaju obavezu prema vama posle
svega to ste pretrpeli. Ako vam je potrebna pomo, poaljite im signal.
aljete bandite da nas tite? Oekujete da im se obratim za pomo?
Vali Kan je nabrao obrve ispod ogromnog turbana. Da li si
nezadovoljan mojim planovima, Deoga? Preteruje. Bilo kako bilo, nee
ih videti dok im ne poalje signal.
Kakav signal? odgovorio je Da Gama, trudei se da ne podie glas.
Otkud znam? Pitanje je iznerviralo vezira. Mahni lampom tri
puta. Vali Kan je besno odmerio Da Gamu. Zbog tebe sam se uvalio u
nevolje, Deoga, oekujem da to ceni. Hoe da popriam s njim?
Sa Viktorijem? Ne, odgovorio je Da Gama. Poklonio se i pridruio
Viktoriju. Hoe li da popriam s njim? pomislio je Da Gama da tako
razgovaraju deca.
S kakvim ljudima imam posla? pomislio je Da Gama, ni prvi ni
poslednji put.

***
Dobro smo proli, rekao je Viktorio kraj straarskog stola dok su
pripasivali maeve.
Misli? odgovori je Da Gama. Paljivo je ispitivao svaku kuburu
pre no to bi je gurnuo za iroki pojas.
Jesmo, dragi prijatelju! Viktorio je izgledao ivahno. Da Gama se
pitao da li je Mi spravio neki novi napitak. Lice mu se rumenelo a
pogled blistao. Razmisli dobro o naem poloaju. Vezir je doznao za
evnuhe. Sigurno zna ta su nam ponudili.

251
 Zar je to vano? Upravo ste mu rekli...
Viktorio je zareao. Ne pravi se naivan. Lagao sam ga, naravno.
Nemoj mi rei da si mi i ti poverovao. Bio je to odlian potez. Sad mora
da ponudi vie od evnuha, zar ne? Jasno ti je da nema izbora? Pre ovoga,
devojka nije predstavljala nita - samo baki. Sada je Vali Kanov adut
za sticanje regentskog poloaja. Najbolje od svega je to to je ve
obeana Aurangzebu. Moe li zamisliti ta e stari princ Tigrova kanda
uiniti ako ga Vali Kan obmane? ta Vali Kan nee ponuditi da bi odrao
obeanje? A to se evnuha tie... Viktorio je uzdahnuo i rairio ruke.
Oni misle... pa, i oni je ele. Sa interesovanjem u posmatrati
nadmetanje. Viktorio je potapao Da Gamu po ramenu dok su izlazili na
sporedni izlaz. Uputili su se ka Gagan mahali. To je igra, mome; sve je
to igra! Nemoj da se mrti! Poludee ako ne prihvati stvari onakve
kakve jesu! Igramo izmeu dve vatre dok se neko ne opee.
Ili dok nam neko ne preree vratove, pomislio je Da Gama. ta je s
devojkom?
Devojkom za zabavu? ta s njom? Duan si da vodi rauna o
mojim a ne njenim interesima. Sem toga, ima ti i druge probleme.
Kakve?
Recimo tog buraka. Njemu se sve ovo nee dopasti, zar ne?
Govori o Patanu? Siguran sam da e imati ta da kae, priznao je
Da Gama, iznenaen Viktorijevom pronicljivou.
Taj hidra, Papui. Najbolje je drati ga u mraku. Ta dvojica mogu
biti veoma opasna. Imaju naina... nekako doznaju ta ele ak i ako
nita ne govori. Lai, varaj, zbunjuj ih na svakom koraku. Ako eli
mesto partnera, mora koristiti mozak a ne samo oruje. Tvoje iskreno
lice je pravo blago. Viktorio se nasmejao. Tako mi device, volim ovu
igru! Oseam se deset godina mlaim dok priteem ovu kopilad! Ako
ovako nastavimo, uskoro u imati naslednika. Tako mi device, mogu da
trim kao lisica!
Viktorio je jurnuo napred, obuzet iznenadnom navalom energije,
ostavljajui zabrinutog Da Gamu za sobom.

252
 ***
Uskoro su bili spremni za polazak. Papui je stigao u njihovom
odsustvu, uredio stvari na svoj nain i zatrpao ih pitanjima. Da Gama je
pustio Viktorija da govori.
Karavan nije bio veliki - dva palkija, jedna za Papuia i jedna za
Viktorija. Volovske zaprega natovarena atorima, motkama za atore,
uadima i opremom za kuvanje. Jo jedna za sluinad. Da Gama i pola
tuceta vojnika koje je lino odabrao zapovednik Sadi putovali su na
konjima. Unajmie jo nosiljki kad budu stigli u Belgaum.
ta bi Sadi rekao kad bi znao da je Vali Kan u savezu sa klanom Tri
take, najozloglaenijom bandom u Junom Dekanu, pitao se Da Gama.
Kako ja putujem, Deoga? pitao je Mi, posrui pod teinom
prtljaga. I dalje je imao onaj zahvalni pogled koji je Da Gama pamtio od
sino.
Ko ti je rekao da ide? oglasio se Viktorio iza navuenih zavesa.
Mi je zapanjeno podigao pogled. Gospodaru...
Ostaje ovde. Nisi mi potreban, Miu. Evnuh je izgledao skrhano
Idem po nevestu, zar ne? Ne mogu povesti i tebe, shvata? ekaj me u
skladitu. Upoznae je kad za to doe vreme. Starac je navukao zavese
koatom rukom. Nije video slomljenog Mia kako puzi natrag kao
marioneta s pokidanim koncima. Ali Da Gama jeste. Prokleo je Viktorija
u sebi.
Papui je odbio pomo nosaa. Deoga e mi pomoi, rekao je
dovoljno glasno da su ga svi mogli uti. Da Gama je zatresao glavom u
neverici. Evnuh je strpljivo ekao.
Da Gama je neto progunao i skoio s konja. Evnuh je uao u
nosiljku tek kad mu je Da Gama ponudio ruku. Veoma ste ljubazni,
Deoga, rekao je evnuh. Nagnuo se i proaptao: Mi mi je rekao za
haratalu. Vi, grozni ovee. Svrbi li vas tamo gde se ne moete poeati?
Moj dragi prijatelju, trebalo je da mi kaete! Znam mnogo udesnih
napitaka. Haratalu i mnogo drugih. Moemo uivati u njima kad god to
elite. Golicao je Da Gamu dahom po uvetu.

253
 Da Gama je prostrelio evnuha ledenim pogledom. Stekli ste
pogrean utisak, zareao je. Papui je podigao obrve i znaajno se
osmehnuo omoguivi okupljenima da izvuku zakljuke. Da Gama je
priao svom konju. Ui su mu bridele od stida.
Poimo za Belgaum, do avola, povikao je.
Karavan je konano krenuo.

254
ESTI DEO

Samilost

255
 amo si ti rekla je gospa itra Patanu, ini se, ouvao prisustvo
S duha. ak i da je mogla da ga vidi, zadrao bi isti neprozirni
izraz lica. Prvi put je sedeo u itrinim velikim odajama, usred
mirisa hiljada rua. Dovela ga je Lakmi drei ga za ruku. Devojica je
izvirivala iza gospa itre gledajui buraka. Patan je za trenutak hteo da
joj namigne, radoznao da vidi njenu reakciju. Momenat je bio tuan, kao i
on sam, pa je neto promrmljao dajui domaici na znanje da je uo.
Ponaao si se dobro kao gost u mojoj palati iako si musliman.
Odluila sam da ti poklonim neto poverenja. Lutala je zamuenim
pogledom ispod polusputenih kapaka. elim da svi odete odavde pre
no to oni monstrumi dou.
Patan nije mogao da sakrije iznenaenje. Ne razumem, madam.
itra je uzdahnula, ali joj se lea prava kao strela nisu pomerila.
Znate vi o kome govorim, gospodine. Samo se pravite neveti. To je
strategija velikog broja mukaraca.
Lakmi je aptala u itrino uvo. Kae mi da ste uvreeni.
Ne, madam. Ukazano gostoprimstvo me je nainilo vaim dunikom,
to vai i za ostale.
itra je zafrktala. To je gostoprimstvo zapovednika Sadija. Ja sam
samo domaica, gost kao i vi. I prema meni je bio jako ljubazan.
Nagnula se napred. Rekao mi je da je poznavao vaeg oca. Rekao mi je
da je va otac bio dobar ovek. Patan nije odgovorio. Rekao mi je da
vam mogu verovati.
Patan je, posle kraeg oklevanja, rekao: Tako je.
Miris rua vlanih od rose, krici paunova, vlani miris jezerskog
povetarca. Vi ste jedini shvatili izuzetnost ovog mesta.

256
 Patan je ponovo oklevao, a zatim je, kao da skida masku, odgovorio:
Da.
itra se nasmejala. Prvi put je video njen osmeh i tad ga je snano
pogodila ta provala lepote sa njenog mekog lica. Nije bila stara. Video je
kako se smeje i koliko je bila lepa - vie nego lepa - pre nekoliko godina.
Drago mi je to se vie ne pretvarate. Nadaleko nema ovakvog
mesta. U Kai, moda blizu Ganga ili na obali jezera Pukar, ili na uu
reke kod Nasike, ili moda u Puri, ili u Kanjakumari koja je moj dom.
Ovde i na tim mestima jo opstaje stari Hindustan. Odravam ga snagom
volje kao neni cvet. Da li me razumete?
Da. Osetio sam to.
itra je uzdahnula. Od poetka sam vas smatrala izuzetnim
ovekom, zapovednie. Podigla je ruku pre no to je Patan izustio i re.
Brinula sam se kad ste doli ovde sa faranzima. Patan je s
nelagodnou posmatrao Lakmi koja je neto aptala itri u uvo.
Ostavi nas, rekla joj je itra. Devojica je bila veoma iznenaena
ovom naredbom. Zurila je u Patana dok se povlaila sa preteranom
sporou. Morate biti iskreni prema meni, zapovednie. Posegla je u
prazno traei njegovu ruku. Patan joj se rezignirano pribliio. Osetio je
stisak njenih prstiju oko zgloba.
Njen dodir mu je otkljuao srce. Iz njega je pokuljala lavina rei: ta
mi to radite, madam? pitao je dok su mu suze tekle iz oiju. Nije mogao
da se zaustavi niti da uspori ritam pripovedanja. Banditi, pogibije,
spaavanje. Pojava interesovanja za Lusi i posebnih oseanja prema njoj.
Odvratnost koju je oseao prema Heraldu zbog avanture s Majom. Priao
je dok ga je itra milovala po ruci sedei nepomino i bludei slepim
pogledom.
Postavila mu je mnogobrojna pitanja o Heraldu i Maji. Svaki njegov
odgovor je doivljavala kao ubod igle, ali je svejedno nastavljala. Sedela
je milujui mu ruku kad je iscrpla pitanja. uli su glasove jezerskih ptica
i krike paunova koji su im odgovarali.
Zatim je rekla: Da li si ikad bio zaljubljen, zapovednie?
Osetio je stisak njene ruke oko srca i ponovo zaplakao. Progutao je

257
jecaje i nije odgovorio.
Kada Kama odapne strele, zapovednie, nijedno srce nije sigurno.
Slatke su i pune otrova. Da li si rekao farang eni da je voli?
Patan je obrisao znoj s obraza nadlanicom slobodne ruke. Ona to
zna, madam.
Ne izbegavaj odgovor. Da ili ne?
Progutao je suze, posramljen zbog iskazane slabosti. Ne na taj nain,
madam.
Ona ti sigurno nije rekla.
Ne znam. Rei nisu jedini nain.
Sa slepima je drugaije, zapovednie. Zar nisi uo da je srce slepo?
Patan je pogledao itru. Drugaiji ste no to sam oekivao,
madam.
Takva sam ne svojom ve boginjinom voljom. Uzdahnula je,
pustivi mu ruku. Preimo na stvar. Ne elim da karavan iz Bidapura
doe ovamo. Ne elim nikoga od njih u svojoj kui izuzev Deoge. Ne
treba mi hidra niti stari farang. Ono malo to sam o starcu ula nimalo
mi se ne svia. Suvie podsea na stariju verziju faranga Heralda, a on je
pravi otrov.
Uzdam se u vas.
Budite precizni, madam. ta elite?
elim da ode - sa ostalima - i da napusti ovo mesto pre dolaska
karavana.
Patan je razmiljao o predlogu. Moje porodino imanje je nedaleko
odavde. Tamo se moemo sastati sa karavanom.
itra se jo jednom raskono nasmeila, ali je Patan ovaj put naslutio
prisustvo bola iza vedre fasade. Da. Ako vam to nije teko,
zapovednie. Uinite mi uslugu. Ostavite me, kao da ostavljate le... sa
samilou i uspomenama, ali bez osvrtanja.
Patan se podigao i poklonio uprkos tome to ga itra nije mogla
videti.
Jo neto, zapovednie. Progovorite o svojoj ljubavi. Recite joj da je
ljubite pre no to preete zemljouz i stupite na kopno. Mo ovog mesta

258
uinie da se istina naseli duboko u njenom srcu. Ona vas voli, kapetane,
uiniete je srenom.

***
Maja je najvie vremena provodila s Lusindom. Govorile su malo a
brinule mnogo, nalazei utehu u zajednikom drutvu.
Nakon itanja Da Gaminog pisma, Maja se retko odvajala od
Lusinde, ali je konano otila do Aldove sobe. Skliznula je u njegove
odaje meko kao meseina. Izgledao je tako drugaije u farankoj odei.
Ranije bi osetio njen dolazak i odmah podigao pogled, ali u
meuvremenu se promenio. Nezainteresovano je istio otricu velikog,
crnog maa.
Malo je priekala i proaptala njegovo ime. Odgovorio joj je ne
okreui glavu. Nemamo ta rei jedno drugom. Sa nama je gotovo.
Bilo bi najbolje da ode. Ne bi bilo dobro da te neko vidi u mojim
odajama.
Maja je prebledela. Mora im rei za nas, Aldo. Ne smeju da me
prodaju hidrama. Ne moe ni da zamisli ta e mi uraditi. Mora da
obnaroduje ono to se meu nama dogodilo.
Heraldo je tek tad podigao pogled. Slab osmeh mu je titrao na
usnama. Sad mi je jasno. Igrala si se sa mnom. To ti je od poetka bila
namera, zar ne? Mislila si da izvue korist iz naeg odnosa?
Zar ti nisi jednako postupio?
Heraldo se zlurado zacerekao. Reci im sama. Ja u utati. Okrenuo
se svom mau.
Mora im rei. Meni nee verovati.
U pravu si - nee ti verovati. Ako ja budem utao, smatrae da se
nita nije dogodilo. Nemoj se praviti neveta. Dobila si ono to si htela.
Aldo, molim te!
Uzalud e plakati. Siguran sam u to da moe zaplakati i prestati da
lije suze kad god to eli. Za razliku od tebe, draga moja, ja ne eznem
za bolnim odlaskom u smrt. Nasmeio se, ali nije gledao u nju. ta bi
se uopte i desilo? Moda bi se muslimanu gadilo kada bi saznao da sam

259
orao tvoju njivu, moda i Hindusu. Ali zato bi evnusi zbog toga brinuli?
Zar nisu nii i od faranga? Sem toga, mislim da s tobom imaju druge
planove.
Najeila se. Kakve planove?
Ta kutija s maem koju nosi. Otkud devojci za zabavu, devadasi,
faranki ma, vredan jednog laka huna. To nagoni na razmiljanje. Tu je i
druga, nestala vreica, ona koju si dala Da Gami. ta je u njoj, pitam se?
Siguran sam da isto pitanje mui i evnuhe. Zanimaju ih te stvari i ostale
koje poseduje. Kao i ono to zna. Aldove usne su se razvukle u
osmeh, ali mu je pogled ostao hladan. Ne izgleda najbolje. Moda bi ti
prijao izlazak na sve vazduh?
Ali ja vie nemam... proaptala je.
Da, znam. Dala si to Da Gami, draga. Deogi, tvom dobrom ujkici,
osobi dostojnoj svaijeg poverenja. Heraldo je zareao. Ne bi trebalo
svakom da veruje, najslaa. Zar te niko nije upozorio na oprez?
Maja je izletela iz Aldove sobe. Nasred dvorita je zarila glavu u
ake i zaplakala. Sabrala se i nekako stigla do enskih odaja. Uletela je u
Lusindinu sobu, sruila se pored nje i zaridala. Lusinda ju je zagrlila i
pitala ta joj se dogodilo. Nije progovorila ni re.
Provela je no na tepihu kraj Lusindinog kreveta. Nisu mnogo
spavale... po itavu no su se nervozno okretale, beei od sna.
Ujutru je Maja pomogla Lusindi da zategne novi korset i navue
teku, platnenu suknju koju je Viktorio poslao. Ovako se oblae
siromane ene, rekla je Lusinda. Ne mogu da priute kvalitetnu svilu
ve popunjavaju rupe krpama.
Razlika se gotovo i ne primeuje, slagala je Maja. S Lusindinog lica
se, kao i s Majinog, moglo sve itati: odraavala su sve nijanse strepnje.
Nakon to se obukla, Lusinda je iz malog kovega kraj postelje
izvukla srebrnu kutijicu i otvorila poklopac. Hoe li malo? pitala je
Maju, pruajui joj arsenik.
Otkud ti to? pitala je Maja. Zato me nudi dravanom?
Lusinda je zatreptala. Ovo je arsenik, isti i beli kou. ta je
dravana, sestro?

260
 Ne zna? To je droga koja pospeuje strast - s njom je snoaj mnogo
prijatniji. Tvoj roak mi je ponudio.
To nije istina, rekla je Lusinda.
Jeste, bez ikakve sumnje. Izgledala je isto. Mirisala je na beli luk.
Od nje mi se zavrtelo u glavi. Rekao je da nisam uzela dovoljno, ali ja
nisam htela vie.
Lusinda je rairila oi. Pravo si uinila. Ovo je otrov o kojem sam ti
priala. Od male koliine pobledi. Od vee...
Maja se naglo uozbiljila. Daj mi malo.
Lusinda joj je pruila kutijicu. Samo malo, na vrh jezika.
Ne! Majine oi su plamtele. Hou ono to si obeala. Daj mi
koliinu dovoljnu da ubije.
Lusinda je htela da je odbije. Htela je da pita Maju ta namerava da
uini sa arsenikom. Ve je znala: odgovor je bio zapisan u Majinim
blistavim oima. Njene misli nisu bile nimalo vedrije. Arsenik je davao
mo, oseaj gospodarenja sudbinom. Znaio je slobodu, iako najteu
vrstu slobode. Nije imala kud, obeala je.
Donesi mi neku krpu, konano je rekla Lusinda.
Maja je pronala malu svilenu maramicu u koju je Lusinda pokupila
polovinu arsenika. Briljivo je otrla viak sa prsta i svezala krajeve
maramice predavi je Maji.
Lusinda je primetila nekoliko crvenih taaka na prstima. Dotakla je
Majine usne, pa zatim svoje. Sada smo prave sestre.

***
Sledeeg jutra, Lusinda je pronala Patana u dvoritu. Sedlao je konja.
Pourila je k njemu. Nervozno se trgnuo kada ju je opazio. Imao je
drugaiji izraz lica - pogled mu je bio bez sjaja, a usne stisnute. Ukoio
se u vojnikom stavu. Bio je dalek i ohol kao prilikom prvog susreta u
Goi. ta se desilo s mojim Munom, zavapio je glas u njenom srcu. Teka
haljina i zategnuti korset aptali su odgovor: i Lusi je nestala.
Pogledi su im se ipak sreli.
Odlazi? glas joj je zvuao otrije no to je elela.

261
 Upoznata si sa mojim planovima. Vratiu se sutra uvee sa
nosiljkama i konjima. Zar nisu ula ono to je prole noi dogovoreno?
Oekivala sam da e se oprostiti sa mnom. Stresla se od njegove
hladnoe. Delio ih je nevidljivi ponor. Posmatrala ga je seajui se
vlanog milovanja njegovih usana i snanih prstiju na golom struku; setila
se klizavih, radoznalih pokreta njegovog jezika, i morala je da skrene
pogled. Hou da se oprostim s tobom.
Ne mogu to da podnesem, odgovorio je apatom.
Shvatila je da se kontrolie krajnjim naporom volje. O, kakvo si ti
dete, pomislila je. Misli da e mi biti lake ako ne pokae bol.
iroka haljina im je smetala. Nije joj mogao prii blie a da je ne
izguva. Hoe li me se seati, Muna? proaptala je, pruajui ruku.
Nije mogla da ga dotakne.
Posmatrao je njenu bledu ruku, belo napuderisano lice i iroku odeu
kao da nastoji da prodre ispod te maske. Obema rukama je stegao njene
ispruene prste, neno kao da dri pticu. Blia si mi od mog daha,
rekao je. Iz oiju mu je, samo na tren, nestala hladnoa i ustupila mesto
strahu. Mora li da se uda za njega, Lusi?
Nemam izbora, Muna.
Lice mu je otvrdlo. Zato to govori? Razumeo bih da si verena. Ali
ta veridba je raskinuta.
Nanovo sam verena.
To ne znai nita! Jasno je, to nije tvoja odluka, Lusi! To je tua a ne
tvoja volja!
Moja je. Ja sam Dasana, nemam svoje volje. Oborila je glavu. Ja
sam samo lutka, Muna. Neko drugi vue konce. Okrenula je glavu.
Sluaj, Muna. Re je o dunosti prema porodici. Imae moje telo, ali ne
i moje srce.
Zar ja nemam porodice? Niti dunosti? Spreman sam da ih odbacim
- zbog sree, zbog ljubavi. Zbog tebe.
Lusi ga je pogledala kao da ga prvi put vidi. Nisi hrianin, niti
Portugalac. Tako smo razliiti.
Lice mu se ukoilo. Ako bih se odenuo kao farang i pio krv kao

262
hriani, tada bih ti bio prihvatljiv?
Ne! povikala je Lusinda. Uzmakla je za korak pred tom pomisli.
Da li sam stvarno hteo da tebi predam srce? Prokleta da si kao i sve
ene! povikao je gnevni Patan. Isti bes je videla i na Sansagarskom
prelazu kad je pobio napadae. Oinuo je konja i skoio u sedlo
odgalopiravi kroz kapiju preko zemljouza.
Muna! grlo joj je bilo tako stegnuto da je jedva ula sopstvene rei.
Osetila je ukus okeana - svojih slanih suza, shvatila je - i ponovo
kriknula: Muna!
Povik se odbio o zidove palate. Otiao je. Odnekud se pojavio oblak
i zaklonio sunce; dvorite je pokrila sen. Nisam tako mislila, proaptala
je ka praznoj kapiji. Ne elim da se promeni, dragi Muna. Grlo joj se
steglo i poela je da jeca. Vrati se. Dozvoli da ti objasnim. Stresla se,
popravila odeu i nabila ukosnice dublje u kosu. Okrenula se i pola ka
svojim odajama. Niko je nije video, sem jedne osobe, koja se smejala
njenoj nesrei.

***
Hoe li nositi sari dok ne poemo, sestro? pitala je Maja. Ljuljale su
se zajedno u velikoj batenskoj ljuljaci u gospa itrinom vrtu. Leale su
na leima dok su uad na uglovima kripala, posmatrajui oblake i
morskoplavo nebo kroz zastor od mangovog lia; leale su dok su im se
glave doticale, teei se meusobnom blizinom. Maja je ispriala Lusindi
razgovor s Heraldom. Lusinda joj je ispriala o susretu s Patanom u
dvoritu. Meu njima nije bilo tajni.
Ne usuujem se da razmiljam o tome, sestro. Pokuavam da se
okrenem ka onom to predstoji a ne ka onom to je moglo biti.
Jo ima vremena. Dodirivala je Majinu glavu pa je oseala nene
vibracije i golicanje pri svakoj izgovorenoj rei. Nasmeila se. U glavi
joj je zazujalo kad je Maja zapitala: Misli li na smrt?
Pitanje je nije iznenadilo. Obe su imale arsenik, a kad neko nosi
otrov, ni misli o smrti nisu daleko. Maja ne bi nita rekla u prisustvu
gospa itra, ali nje danima nije bilo, sve od prispea Da Gaminog pisma.

263
Moram da ti priznam da vie razmiljam o ubistvu nego o samoubistvu,
sestro, odgovorila je Lusinda. Ali, pitala si me da li mislim - pa ti
kaem: da.
Kako je zamilja?
Lusinda je dugo oklevala. Maja je ekala pa se opet oglasila.
Mislim da je to u poetku hladnoa, nalik senki. Zastala je. Tako je
bilo kad mi je umrla majka.
A zatim? pitala je Lusinda.
Mislim da upadne u san. Neko vreme si u tami. Zatim vidi sjaj
budueg tela; ono ti osvetljava put, eka na tebe. Navue na sebe
bebino telo kao da oblai sandale. Tada poinje novi ivot.
Ima li tome kraja? Maja nije odgovorila. Kad umrem, nastavila je
Lusinda, elim da to bude kraj. elim da osetim ruke koje me grle.
elim da poslednjim pogledom vidim njegove oi, da poslednjim dahom
okusim njegov poljubac. Glas joj je bio tako tih da je Maja jedva ula.
Smetala joj je kripa konopaca.
Pruila je ruku i dodirnula Lusindu po licu. Sestro, zar nema nade?
Lusinda ju je zgrabila za prste. Za mene ne postoji nita sem smrti.
Umreu, ili u hodati meu ivima mrtvog srca. Ili u nekoga ubiti.
Koga? pitala je Maja.
Koga bi ti ubila, sestro? Ko je unitio tvoj ivot?
Maja je pomislila na nekoliko ljudi. Takva razmiljanja nas ne vode
nikuda, proaptala je.
A ja, nastavila je Lusinda, nikada neu nositi sari. Isto je, vidi,
neke misli su nepodnoljivo bolne. Ljuljaka se njihala ispod lisnatih
grana u dugim sporim lukovima. U toploj odei, pod svetlou
poslepodnevnog sunca, Lusinda je zadremala.
ula je Maju. Uinilo joj se da govori unutar njene glave. Dodirivale
su se lavama pa je svaka re proizvodila vibracije i sjajne slike u
Lusindinom umu.
Prole noi sam usnila udan san, rekla je Maja. Duh mi je
odlutao do planete gurua, gde me je pronala moja draga uiteljica. Uzela
me je za ruku pa smo skupa poletele. ivi na vrhu planinskog ostrva, u

264
okeanu istog mleka. Ispod sjajnog neba, ispunjenog jarkim zvezdama.
Letele smo tako visoko da sam pomislila da emo dotai sunce. Poele
smo da poniremo. Mislila sam da padamo, ali me je guru vrsto drala
pokazujui na okean. Uronili smo u mleko.
Videla sam da je okean praznina iz koje je nastalo celokupno
stvaranje. Stajao je potpuno miran, spreman; uzimao je milione oblika
dok smo po njemu plivale - klobuci su se pretvarali u predmete koji bi se
odmah zatim istopili i nestali.
Guru me je vodila ka dinovskoj strukturi beloj poput izbledelih
kostiju. Podseala je na gigantsku kulu ili hram. Mleko se penilo oko
njenih beskrajnih zidova. Videla sam milione isklesanih belih figura:
mukaraca i ena. To nisu bili bogovi, ve ljudi poput nas - trljali su se,
dodirivali i puzali jedni preko drugih. Svi su bili u parovima; grlili su se,
ljubili i optili na svaki zamisliv nain.
Videla sam da su isklesani likovi ivi; trljali su se i uvijali u divljim
zagrljajima - milion miliona parova spojenih u beskrajnom izlivu strasti,
dok god je pogled dopirao.
Konano me guru povukla nazad, dalje od uzburkanih voda i parova
u ekstazi, dok nisam sagledala itavu strukturu - tvorili su dinovsku
kulu koja se prostirala u beskrajno nebo i dole do beskrajnih dubina;
svaki njen centimetar se prelivao oblicima strasti i udnje.
ta si mi pokazala, moja guru? povikala sam. Uhvatila me je za
ruku pa smo pohitale dole, u delirine dubine du gigantskog koplja.
Pored neeg tako ogromnog bile smo male poput najsitnijih takica. Guru
je ispruila ruku pokazujui mi, daleko ispod, kako je osnov kule
okruen velikim, bezmernim krugovima, svetlosnim prstenovima.
Uzdahnula sam, shvativi ta posmatram.
Ovo je udnja, keri, beskrajni prodor koji veno prolama
vaseljenu, rekla mi je guru. Ovo je veliki ivin ud, izvor sve kreacije, a
tamo je beskonano plodna joni boginje koji nas grli i obujmljuje.
Njihova beskrajna udnja stvara tri sveta. udi se to si popustila pred
tim pulsiranjem sopstvene due? udnja je esencija bogova, keri, svako
od nas tei da oseti uzburkanost boanskog u sebi.

265
 Tiho je priala o udesnom snu. Lusinda je ve odavno duboko i
pravilno disala. Ljuljale su se i spavale jedna pored druge ispod bogate
kronje i blistavog neba, sanjajui.

***
Sledeeg jutra, Lusinda je stajala sama na verandi, gledajui preko jezera
ka obali i mestu na kojem se put spajao s moreuzom. Na suprotnoj obali,
tkai su rairili duge komade sjajne, svee istkane svile na travu da se
sui. Svila se njihala na vetru kao pera na gigantskoj ptici. Lusinda na to
nije obraala panju, posmatrala je drum.
Nije ni osetila kad se Heraldo naslonio na ogradu kraj nje. Nekako se
izborio sa zvukom tekih izama. Imao je ironian osmeh i blistav
pogled. Pa, roako, veselo joj se obratio. Udae se pre no to si
mislila. Uzvratila mu je pogled. Stari ujak e uskoro postati tvoj mu.
Dragi stari ujka Viktorio.
Biu jako zadovoljna kad bude prestao da ponavlja, 'stari', roae.
Zar stvari i bez toga ne stoje dovoljno loe?
Vie ne mora da brine. Zna ta e ti se dogoditi. Ujak je tvoja
budunost.
Videemo, odgovorila je Lusinda nakon kraeg razmiljanja. ta
eli od mene, Aldo?
Heraldo se naslonio unazad. Poloio joj je ruku na rame. Razumem
te, draga moja Lusi.
Razumem te bolje no iko drugi. Zar ne vidi koliko smo slini?
Stranci. Beskunici.
Usamljeni, bez ikog svog. Naputeni od onih koje volimo.
Ti si napustio moju sestru, estoko je reagovala. Heraldo je
podigao obrvu. Mislila sam na Maju!
Heraldo je tuno odmahnuo glavom. To ti je rekla? Iz nje govori
ponos.
Hoe da kae da lae?
Heraldo je izgledao povreeno. Ja sam dentlmen, roako. Nikada
ne bih tako neto rekao. Zar ne shvata da je htela da me iskoristi?

266
 Nisi joj se suprostavio.
Naravno da nisam. Ja sam mukarac. Imam telesnih prohteva. Ba
kao i ona. Ba kao i ti, roako... Heraldo ju je prodorno posmatrao.
Upravo kao i ti.
Zato se vazduh najednom tako umirio, pitala se Lusinda. Ptice koje
su buno leprale tik iznad vodene povrine najednom su nestale. ula je
samo kreketanje aba u trstiku i bune otkucaje svog srca.
Kako e iveti bez pravog mukarca, roako? Da li si spremna na
to da se odrekne svakog zadovoljstva? Zarad starog ujka Viktorija? Bog
sveti zna da e te zajaiti jednom ili dvaput pre no to ga snaga izda, ta
e onda? Mesecima? Godinama? emu se nada, roako? Da e ujka
Viktorio jednog dana uspeti da ostane dovoljno dugo budan i doi do
tvoje postelje? Bie supruga, ali da li e biti ena?
Lusinda je htela da pusti krik, da oamari Heralda po ljigavom licu,
ali usne i ruke su joj ostale nepomine. Nije mogla prestati da ga slua.
ta e uiniti? ene iz harema slue se pomagalima. Da li e
uspeti da se domogne jednog od njih? Hoe li ga upotrebiti? Ili e nai
ukropljenika dugog, mekog jezika? Papuia, na primer - iako se on u
meuvremeno znatno uzdigao na drutvenoj lestvici. Nekada je bio rad
da te nasapunja. Pria se da mnoge ene cene hidre vie od mueva.
Pocrvenela je iskolaivi oi nemona da progovori. Ali postoji
alternativa - to sam ja, roako. Razmisli o mojoj ponudi. Mi smo
porodica. Govorimo istim jezikom, imamo iste navike i slian
temperament. U ovoj stranoj zemlji, imamo mnogo zajednikog. ak i
zajednike potrebe, roako.
Konano je povratila mo govora. Idi. Odlazi. Heraldo se
nasmejao. Ustao je i zgrabio je za ramena, nagnuvi se ka njoj.
Zadovoljio se poljupcem u elo. Prstima je, naizgled sluajno, preao
preko njenih grudi. Pitaj svoju prijateljicu - ili sestru, kako je zove.
Pitaj je da li je uivala u mom drutvu. Pitaj je da li je bila zadovoljna i
koliko esto. Pitaj.
Idi.
Kada te dobri stari ujka Viktorio zaskoi, dahui kao mor, kada te

267
pritisne svojim mlohavim, starim telom, pomisli na mene, draga roako,
pomisli na mene. Pomisli na mene jer ja u misliti na tebe. Nakon ovih
rei se udaljio lupajui tekim izmama po dvorinim ploicama. Lusinda
se okrenula ka jezeru, proklinjui sebe zbog poslednjih rei upuenih
Patanu.

***
Patan se nije vratio te veeri, preao je zemljouz idueg jutra u osvit
zore. Naredio je da se pone s pripremama za pokret im je sa pratnjom
stigao u dvorite.
Maja i Lusinda su se pojavile hodajui ruku pod ruku. Imale su malo
stvari pa im pomo slugu nije bila potrebna. Heraldo ih je posmatrao sa
hladnim interesovanjem. Najvie se interesovao za Majinu putnu vreu.
Da li ste spremne? pitao je Heraldo. Ironini osmeh koji joj se u
ujakovoj radnoj sobi u Goi nekada inio tako privlanim sada ju je
iritirao, pa nije htela da odgovori. Zacerekao se i okrenuo Patanu.
Nosiljka za ovo dvoje, zapovednie.
Patan je klimnuo glavom. Heraldo ih je, sa razmetljivom utivou,
otpratio do nosiljke sa osam nosaa. ene ga nisu ni pogledale. Duboko
im se poklonio pred nosiljkom. Udaljio se nehajno, cerekajui se uz put.
Da li vam je udobno, madam? pitao je stari nosa kada su zasele
meu jastuke. A vama, madam?
Odgovorile su mu potvrdno. Maja je kliznula po jastucima smestivi
se u uglu. Izvadila je knjigu od palminog lia i rasprostrla je po krilu,
dok se Lusinda borila sa zapadnjakom odeom. Jo nam samo Papui
fali, potiteno je napomenula Lusinda.
Uskoro e nam se pridruiti, odgovorila je Maja. Palkivalah je
okupio ljude, rasporedivi ih oko nosiljke. Maja se nagla kroz zavese.
Gde je naa domaica, zapovednie?
Mislim da se nee pojaviti, odgovorio je Patan iz sedla. Varate se,
gospodine, oglasila se itra, odevena kao i prilikom prvog susreta sa
zlatnim alom koji se lelujao na vetru. Dugim tapom za hodanje udarala
je po dvorinim ploicama u ritmu koraka, dok ju je Lakmi, siunija

268
nego ikad, vodila za ruku.
Patan je sjahao i na Heraldovo iznenaenje kleknuo poloivi glavu
pred itrine noge. Ustaj, deae, rekla je. Napipala je njegov rukav i
povukla ga nagore, proaptavi mu neto u uvo. Lusinda je videla kako
odmahuje glavom i ape: Ne. Prekorno se nasmeila, kao majka koja
ima posla sa neposlunim detetom.
Devojke naredila je itra pa ju je Lakmi dovela do nosiljke.
Lusinda se pruila da je zagrli. Dok su im se obrazi dodirivali, ula je
apat: Budi hrabra, sestro, budi hrabra. Ne zaboravi na mene. Otvorila
je oi i ugledala Lakmi.
Pogodio ju je iznenadni impuls. Doi ovamo, rekla je devojici,
eprkajui po torbi. Pronala je minijaturni medaljon sa slikom markiza
Oliveire koji je jo visio na tankom zlatnom lancu. Gurnula ga je Lakmi
u ruke. Zadri lani, a ostalo baci, proaptala je. Bilo je oigledno da
se Lakmi nee odrei nijednog dela ove neoekivane uspomene.
Dotad su itra i Maja zavrile s grljenjem. Poite sad, putujte pod
zatitom boginje. Ne zaboravite vreme provedeno u palati, ne zaboravi na
mene!
itra se udaljila od nosiljke pa su nosai ponovo dohvatili motke.
Lusinda je osetila kako ih uz trzaj podiu. Pogledala je itru iznenaena
to ova mae Patanu kao da ga moe videti. Ne oklevajte, kapetane.
Izvrite svoju dunost!
Patan je, borei se sa samim sobom, sjahao i u dva koraka priao
nosiljci sa Lusindine strane. Pogledao je Lusindu u oi. Pod njegovim
snanim pogledom neto joj je zatreperilo u stomaku. Nagnuo se ka njoj,
ka mestu gde se uvo spajalo sa obrazom. Njegov dah ju je milovao kao
tihi apat, ali nije rekao ni re. Podigao je glavu, lovei njen pogled.
Eu desejo tu, rekla je odgovarajui na njegovo utanje. To joj se
omaklo, mimo njene volje. Zadrhtala je. Nije razumeo portugalski pa se
iznenaeno zagledao u nju. Uspravio se, lagano krenuvi ka svom konju.
Motrila je svaki njegov korak. Nije se osvrnuo za sobom. Heraldo je sve
posmatrao iz sedla, nastojei da ostane miran.
Idemo! povikao je Patan iz sedla. Mahnuo je rukom i poveo

269
malobrojnu povorku kroz vratnice. itra i Lakmi su mahale za njima.
Kada su stigli do dugog mosta na jezeru, Maja je kliznula do Lusinde.
ta si mu rekla? Lusinda nije mogla da joj odgovori.
Nosai su se trudili da ne hodaju u korak, u emu su uglavnom
uspevali. Kada bi se to sluajno desilo, nosiljka bi se zanjihala i
poskoila. Tada bi poeli da hodaju razliitim ritmom pa bi se nosiljka
umirila. Nije isto kao na slonu, zar ne? nasmejala se Maja, ali je
Lusinda jo bila duboko u mislima.
Kada su stigli do druge obale, Maja se poslednji put okrenula ka
jezerskoj palati. ao mi je to nisam imala vie prilike za igru u hramu,
promrmljala je sebi u bradu. ao mi je to nisam mogla da provedem
vie vremena sa Lakmi i itrom. Verovatno ih nikada vie neu videti.
Eu desejo tu, rekla je Lusinda. Maja je podigla glavu. To sam mu
rekla. Omaklo mi se. Izgovorila sam to pre no to sam shvatila ta radim.
Nije razumeo, a i kako bi? tiho je rekla. To znai, 'udim za tobom'.
Okrenula se ka Maji. Suze su joj tekle niz lice. Zato mi nije
odgovorio?
Maja je uhvatila Lusindu za ruku. Jezerske magle su skrile palatu.
Zar nisi nita proitala iz njegovog pogleda? Iz njegovog daha?
Zato je utao?
On je mukarac. Tako mi je ao, devojko.
ta e biti s nama? proaptala je Lusinda. Maja je samo odmahnula
glavom.

***
Budui suprug Lusinde Dasane je snano podrignuo.
Dolo je njegovih pet minuta. Putovao je u svom karavanu, okruen
svojim ljudima. Lice mu je plamtelo osvetljeno unutranjom vatrom. Pio
je svoje vino. Podrignuo je ponovo kao da time naglaava ove injenice.
Prebrzo jedete, senjor Soza, nasmejao se Papui gledajui ga
preko plamenova. Ili moda, previe? Moda vam ne odgovara kuvar
koga je unajmio senjor Deoga?
Nikako, gospodine ukropljenie. Viktorio je naglo rairio ruke,

270
prosipajui vino iz pehara. Greite. Imam malih problema s varenjem, to
je sve.
Moda ste se prehladili, gospodine? zacvrkutao je Papui
medenim glasom. Suze vam oi, kako vidim.
To je zbog dima. Viktoriju se iz grudi otelo jo jedno podrigivanje.
Podigao se sa stolice na rasklapanje imitirajui naklon, prosipajui jo
vina. Gospodo... dentlmeni... ispravio se Viktorio namignuvi
Papuiu. Vratiu se uskoro. Idem po... lek. Zateturao se ka atoru.
Lek? promrmljao je Da Gama sebi u bradu. Zar je bolestan?
Dravana, Deoga, zlurado je rekao Papui. Zar niste znali? Zar
nije oigledno?
Posle celodnevnog zamornog putovanja iz Bidapura, karavan se u
predveerje utaborio na irokom panjaku nedaleko od Sunaga, preavi
treinu puta do Belgauma. Milioni zvezda blistali su na nonom nebu. Sa
logorskih vatri se dizao dim nad kojim su kruili slepi mievi.
Da Gama je otro odmerio Papuia. Dravana? ta to znai?
Papui se nasmejao. Ponekad si tako loe obaveten, Deoga.
Trebalo bi da me paljivije slua, dragi prijatelju. Mogao bi mnogo da
naui. Da Gama je okrenuo glavu ne elei da se susretne sa
Papuievim potcenjivakim pogledom. Dravana, ako ba hoe da
zna, jeste sredstvo za raspaljivanje mukosti. Braa dobijaju poduku od
najboljih heima u Kamaastri. ta misli, otkud Mi zna za haratalu?
Ne misli valjda na arsenik? otelo se Da Gami. Zato bi
Viktorio...?
Vidim da mi ne veruje, evo Viktorija. Pitaj ga.
Papui se veoma zabavljao posmatrajui Da Gaminu uasnutu
reakciju.
Viktorio nije brinuo. Jo se smejao dok su mu suze tekle iz oiju, a
ogroman trbuh podrhtavao. Naravno da upotrebljavam dravanu. ta si
oekivao? Idem u susret nevesti. ta e ona rei ako moj fonte omane?
Zafrktao je, namignuo vlanim okom i reito mahnuo rukom. Bie
zadovoljna sa mnom, veruj mi.
Da Gama je skrenuo pogled. Ovo nije promaklo Papuiu i Viktoriju

271
koji su se glasno nasmejali.
Utiali su se i zagledali u plamenove, obuzeti sopstvenim mislima.
Konano je Viktorio proistio grlo. Da Gama, taj deak, na roak...
kako se ono zvae?
Heraldo... odgovorio je Da Gama. Znao je da se Viktorio setio
mladievog imena, ali je bio suvie lenj da bi ga izgovorio.
Da, kako god se ono zvae... Misli li da je zgodan?
Zato ne pita njega? klimnuo je Da Gama ka Papuiu, koji je
crvenei skrenuo pogled.
On je nesumnjivo privlaan mladi, senjor. Gnuam se njegovog
ponaanja. Ispod ugodne spoljanjosti krije se nasilna priroda. Smatram
ga opasnim.
Ali zgodan je, alostivo je ponovio Viktorio. Papui je neodluno
zavrteo glavom, kao da okleva da nastavi. Misli li da bi se Lusi mogla
zagledati u njega?
Evnuh vie nije oseao nelagodnost. O, gospodine, mislim da on nije
njen tip. Ne, nikako. Tako je nena - u tom divnom telu nema nijedne
nasilne niti zle koice. Viktorio je podigao obrve gledajui u Da Gamu
i opominjui ga da ne prekida Papuiev monolog. Taj Heraldo nije
dentlmen, gospodine, ve zlikovac! Duguje mi novac. Papui je
zavrio, znaajno namigujui Da Gami.
ta! Duguje ti novac? To je stvarno neoprostivo! zacerekao se
Viktorio briui oi krajem rukava. Siguran si? Jadna moja verenica.
Moja neiskusna Lusi... ta ako...
Pogreno ste je procenili, senjor. Ona ima ukusa i dostojanstva kao i
svi u vaoj porodici, izuzev tog jadnog zlikovca koji potvruje pravilo.
Sem toga, koja ena ne bi izabrala vas? Tako iskusnog? Tako bogatog?
Volela vas je itavog ivota i sada ete postati njen suprug. Siguran sam
da gori od oduevljenja! Brzo ete dobiti naslednika!
Viktorio se nervozno promekoljio. U pravu ste, senjor
ukropljenie, naravno. Heraldo je, ipak, daleki naslednik imetka
Dasana...
Nije vie tako dalek, prekinuo ga je Da Gama. Viktorio se

272
namrtio. Niste primetili?
Veliki broj Dasana je pomro, gospodine. U stvari, ostali ste samo Lusi
i vi. Samo vas dvoje. Sledei u naslednoj liniji upravo je Heraldo. Eto
koliko se pribliio!
Viktorio je ponovo zatreptao vodnjikavim oima. Mora da se alite,
ukorio ga je.
Da Gama je, u mranom raspoloenju, recitovao imena upokojenih
pomaui se prstima. Ovaj roak je umro. Onaj ujak je mrtav, kao i
njegov brat. I tako dalje.
Viktorio je bio sve zabrinutiji. Nisam znao. Njemu moe sve
pripasti. Sledeom prilikom moram s njim biti ljubazniji. Nasledie sve
ako umrem bez potomstva.
ta je s vaim partnerom? pitao ga je Da Gama.
Partneri dolaze i odlaze, gospodine, odgovorio je Viktorio. Samo
je porodica vena.
Papui je sve nevoljnije sluao razgovor. Faranzi znaju da priaju
samo o porodici, konano se poalio.
Porodica je sve, senjor, odgovorio je Viktorio, klimajui Da Gami
od kog je oekivao podrku.
Nadam se da ete mi oprostiti, senjor evnuh. Genealogija je moj
hobi. Rekao je Da Gama.
Da, senjor ukropljenik, on govori istinu. Da Gama ima iritirajuu
osobinu da pamti svaije porodino stablo. Ako se neko prevari i pita ga,
u stanju je da satima o tome razglaba. Precizan je kao poreska knjiga -
njegovo pamenje belei i najmanji detalj u triplikatu. Raspolae istinski
zapanjujuim podacima. Zbog toga ga svi preziru. Viktorio se nasmejao,
pokazujui kako nije mislio nita loe.
I Da Gama se nasmejao. Siguran sam u to da je svuda isto. Siguran
sam i u to da plemii Bidapura...
Plemii... ko jo za njih mari? Braa ne razmiljaju o geneologiji.
Zar ne mislite na roditelje? zaueno je pitao Da Gama. Na brau
i sestre, ma gde oni bili? Moda nemate dece, ali imate roake...
Papui je zapovedniki podigao ruku. Porodice izdaju, Deoga.

273
Porodice su otrov. Prvo emu se braa naue jeste zaborav. Mi nemamo
roditelja, bar ne pravih. Oni su umrli, ili su nas prodali, ili su i sami
robovi. Braa nemaju potomaka. Imamo samo jedni druge, a ni to ne traje
dugo. Braa su kao cvee: neki cvetaju, neki brzo uvenu, nastavljajui
neko vreme da ive u seanju. Na kraju emo svi biti zaboravljeni, to i
mene eka. Zbog toga sam zahvalan Alahu, svom tvorcu.
Papui se ozbiljno zagledao u Da Gamu. Tako je najbolje, Deoga.
Zaboraviti, ne seati se. Faranzi su zarobljenici prolosti. Prolost vas
izluuje. Spreava vas da razumno delate.

***
Kada su se ostali povukli u atore na spavanje, Da Gama je ostao
prouavajui plamenove. Kada se uverio u to da ga niko ne posmatra,
izvukao je pismo ispod pokrivaa, kao i dve sline platnene vreice.
Otvorio je pismo i poeo da ga ita u oskudnoj svetlosti vatre.
Dobio ga je od glasnika nakon to su se utaborili - bilo je to Patanovo
pismo. Burak ga je obavetavao da je sa ostatkom druine na molbu
gospa itre napustio Belgaum. Planirao je da ih odvede na porodino
imanje u Konuru. Posle e krenuti za Sunag, gde e se sresti sa Da
Gamom.
Da Gama, naravno, nije imao mapu - samo sliku u glavi stvorenu na
osnovu nekoliko ranijih putovanja. Odavno nije bio u ovim krajevima pa
mu nije bilo jasno koliko ima do Sunaga.
Napravio je neke proraune. Ako se sve odvijalo po planu, Lusinda i
Maja su stigle u Patanov dom u Konuru - u letnjikovac na farmi. Da
Gama se pitao da li e za sve biti mesta.
Ako budu brzo napredovali, ve sutra e se sresti sa Patanom i
ostalima. Odluio je da podu u zoru. Krenue na zapad, ka brdima
Gokak, koja e ih usporiti.
Sutra, pomislio je. Sutra emo se sresti. Sutra poinje pogaanje. Ili
prekosutra, tuno je pomislio. Za takva cenkanja nikad nije kasno.
Presavio je pismo i povukao pokrivae blie vatri. Iz ara je palacalo
samo nekoliko slabih plamenova. Da Gama se osvrnuo na sve strane.

274
Nita. Pitao se da li je klan Tri take stvarno u blizini. Oslukivao je, ali
nije uo nita sem kreketanja aba i huke sova. Nije bilo ni pasjeg lavea
niti zavijanja akala. Tiina ga je nervirala. Konano se iz pravca
Viktorijevog atora zaulo snano hrkanje. Da Gama se nasmejao,
osetivi olakanje.
Nemarno je otvorio vreice, kao da ne mari za to da li ga neko gleda.
Izruio je njihov sadraj u ruku, rasporedivi prazne vreice blizu vatre.
Zatim je paljivo rasprostro po prostirci dva ukrasa za kosu, bisere i
dijamante protkane zlatnim nitima u delikatnoj mrei. Tako su bar
izgledali na prvi pogled. Koliko su se razlikovali? I evnuh bi video - zar
to nisu bile juvelirove rei? Plan je ve danima sazrevao u njegovoj
glavi. Da li da to uradim, pitao se Da Gama. Sada kada sam Viktorijev
partner.
Odmahnuo je glavom. Partneri su prolazna kategorija, sumorno je
ponavljao u sebi. Zato bih oklevao? Svako od njih bi me prevario da ne
trepne.
Znao je ta ga spreava. Pravi ukras za kosu za koji je sad bio
siguran da je izgubljena Mrea Rucija pripadao je Maji. Kako je mogao
da povredi nekog tako nevinog i lepog?
Pokuao je da se seti njenog lica; da zamisli mrnju koju e osetiti
ako se njegov plan ostvari. Pamenje ga je izdalo, pokazalo se nemonim
da doara savrenstvo njenog izgleda. Pomislio je na Lusindu. Njen lik je
upamtio do najsitnije pojedinosti. Zar tvoj plan nee i njoj nauditi, pitao
se. To sad i nije vano. Ona je ubica. Ubica? Zato to Viktorio tako
kae? A ti mu veruje? Da Gama je zamurio pod navalom snanih
emocija. Sklonio je u vreice dva naizgled identina ukrasa za kosu. Njih
je stavio u depove.
Ko se o meni brine? Pomislio je Da Gama. Ko ne moe da spava
strepei zbog moje dobrobiti? Svet je okrutan, a ja sam dovoljno
proiveo da znam da moram biti isti takav. Vreme je da ponem da
brinem o sebi.
Sinulo mu je: njegov plan e najvie pogoditi Viktorija. Kada je
svario ovu pomisao, ugasio je vatru tekim izmama. Varnice i ugarci su

275
poleteli na sve strane. Prhnuli su u tamu kao bezbrojne male zvezde.

***
Patan i Heraldo su jahali ispred palkija, rame uz rame, bez rei.
Lusinda nije skidala pogled sa Patana, koji se nijednom nije okrenuo.
Zapazila je njegovo nekarakteristino kruto dranje i zakljuila da
duboko u sebi mora goreti od srdbe.
Nakon to su napustili palatu na jezeru, put ih je vodio kroz Belgaum.
Proli su pored darge koju je Lusinda obila sa Patanom. Sad joj se inilo
da se to dogodilo nekom drugom.
Videla je belo okreenu kupolu sveevog groba iznad ograde
kompleksa. Kada su prili blie, Patan je poloio desnu ruku na srce,
naklonivi se u sedlu. Lusinda je bila sigurna u to da e se tu slomiti i
pogledati u njenom pravcu, ali on se umesto toga jo vie ukrutio
tvrdoglavo gledajui ispred sebe. To je protumaila kao gest oholosti
kojim je eleo da porui koliko malo je mario za nju, ili za bilo kog
drugog.
Put je, nakon izlaska iz grada, zavijao ka planinskom prelazu. Iako
nije bio tako dramatian i uasavajui kao put kroz Sansagarski prolaz,
obe ene su zadrhtale pod navalom seanja. Nemo su se svile jedna uz
drugu. Lusinda je zgrabila Maju za ruku. Jahale su kilometrima ispod
neba bez oblaka. Lusinda je zurila u Patana, a Maja se pretvarala da ita.
Posle prelaza su izbili na zaravan. Zastali su da ruaju kraj potoia u
senci razgranatog lisnatog drveta. Dok su se ene umivale sveom
vodom, palkivalah je prostirao ebad rasporeujui pakete hrane uvijene
u listove banane. Patan je ostao pored svog konja, daleko od ostalih.
Mrzi me, proaptala je Lusinda.
Ne, rekla je Maja.
Zato ne pria sa mnom, ili bar ne pogleda u mom pravcu?
Maja je oklevala s odgovorom. Voda je uborila a papagaji veselo
cvrkutali u bogatoj kronji. On je samo bespomoni mukarac. Mora
preduzeti neto, sestro.
Lusinda je oborila oi. U tom sluaju nema nade.

276
 Jahali su na istok. Heraldo je priterao konja uz Patanovog. Nisam
bio u ovom delu Hindustana, zapovednie nehajno je dobacio.
Mislio sam da vie ne elite da govorite sa mnom, gospodine.
Oprostite mi, kapetane. Jezik mi je bio bri od pameti.
Patan je osmotrio faranga pa ponovo pogledao na drum. Razumem.
Jo dugo su jahali u tiini.
Konano se obratio Heraldu. Desejo. ta to znai?
Heraldo je izgledao zateeno. To je portugalski. Gde ste to uli?
ta to znai? insistirao je Patan.
To je enska re. Mukarci je ne koriste. Heraldo je paljivo
osmotrio Patanov izraz lica pre no to mu je odgovorio. Znai mrnja.
Eu desejo tu - znai mrzim te. To obino ena kae ljubavniku pre no to
ga zanavek napusti.
Patan je na trenutak osmotrio Heralda, plamteim pogledom.
Razumem.
Da li je Lusi...
Biu va dunik, gospodine, ako zaboravite da sam to ikad
spomenuo.
Ne brinite, zapovednie odgovorio je Heraldo. Ipak, voleo bih da
znam... Patan je podbo konja i pojurio napred. Ostatak dana je proveo
jaui daleko ispred ostalih.

***
Dok se sunce sputalo ka zapadu a sve due senke putnika vukle po
drumu, stigli su na vrh blagog uzvienja. Lusinda je videla ta lei ispred
njih i stegla Maju za ruku tako da je ona ispustila knjigu.
Pred njima se prostirala velika, zelena dolina. Svaka stopa zemlje
izmeu ratrkanih gajeva prastarog drvea bila je prekrivena vinovom
lozom.
Nakon sezone monsuna, vinogradi su eksplodirali od ivota: lie je
imalo jarkozelenu boju; cvee i nerazvijeni plodovi neno utu; svei
izdanci su izbijali u takvom obilju da se iz daljine inilo da bilje lebdi
iznad tla kao magleni zid. I prosti nosai su zastali pred ovim prizorom.

277
Uzdahnuli su svesni toga da vinova loza i jarkozeleno lie bujaju u
slavu ivota.
Tihi, ivi i trijumfalni nasadi vinove loze proizvodili su pomou tla i
sunca divne plodove. Dolina je pulsirala, kipei od ivota.
Hej, Muna, povikao je palkivalah. Jo malo pa smo stigli kui!
Patan se prvi put osvrnuo za sobom. Lice mu je blistalo. Lusinda je
zaboravila kada se poslednji put tako nasmejao. Muna, pomislila je. Tako
ga ovde zovu. Traio je da ga tako zovem i ja. Primorala je sebe na to da
skrene pogled, da ne bi videla kako mu osmeh bledi dok gleda u njenom
pravcu.
Da li je va dom negde u blizini? pitao je Heraldo. Patan je klimnuo
glavom. Da Gama je rekao da vaa porodica poseduje farmu.
Ovo je moja farma, gospodine.
Gde je va deo?
Patan nije nita rekao, ve je rairio ruke pokazujui na predeo pred
sobom. Heraldu se oteo tihi zviduk. Spomenuo je i letnjikovac.
Patan je ponovo klimnuo glavom i pruio ruku ka mestu gde se tamni
drvored odvajao od zavojitog ukastog druma. Moj dom je tamo dole,
gospodine, meu onim drveem. Uskoro emo stii.
Nosai su sad ivlje koraali. Dom je bio blizu. Nosiljka se ljuljala
dok su urili nizbrdo. Lusinda je osetila zaraznu veselost.
Vinova loza je ovde dopirala do ivice druma. Gledala je kroz redove
pravilnih zasada u tamne, zelene senke i gusto tamnozeleno lie. U
vazduhu se oseao blag miris vina i meda.
Brzo su napredovali. Put je bio laki a nosai osokoljeni predstojeim
odmorom. U podnoju brda, u najplodnijem delu doline, loza je bila
visoka a grozdovi dobro razvijeni. Nekoliko stotina metara dalje, Patan je
skrenuo ka drvoredu koji je titio prilaz njegovoj kui od sunca.
Na kraju tunela od lisnatih grana, ugledali su dugu kolonadu
gracioznih kamenih stubova. Kada su prili blie, Lusinda je videla da je
nainjena od mramora ruiastozlatne boje. To ju je podsetilo na boju
sopstvene i Majine puti.
Patan je otro sjahao i priao Heraldu. Pobrini se, molim te, za to da

278
ene dobiju najbolji smetaj. Delovao je tako oajno da je ak i Heraldo
razumeo da nije imao snage da se obrati Lusindi. Kad je nosiljka stigla
pred kuu, Patan ga je predstavio kuepaziteljki ehan.

***
ehan je izgledala kao neko ko redovno jede oskudne koliine veoma
gorke hrane. To bi objasnilo izbaene kljune i prsne kosti, mreu
istaknutih vena na mravim rukama i napuene i namrtene usne.
Sumnjiavo je posmatrala goste.
Domaica kiselog lika ih je povela du kolonade koja se pruala oko
itavog zdanja. Sluga je nosio njihov skromni prtljag. Izrecitovala im je
kratku istoriju porodice, same kue i okolnih vinograda. Ljubaznost joj je
teko padala, oseala je Lusinda. Pitala se ta bi joj Patan rekao.
S vremena na vreme bi proli pored zasvoenih prolaza u unutranje
dvorite, raskoni vrt pun uboreih fontana. Na suprotnoj strani kue tlo
se sputalo pa se sa verande pruao pogled na dolinu prekrivenu
vinogradima.
Sigurno je da ovo obilje vinove loze znai da proizvodite vino - a
zapovednik ne pije? napomenuo je Heraldo. Nasmejao se Lusindi i Maji,
kao da ih poziva da uivaju u ironinom humoru njegove primedbe.
ehan se trudila da bude ljubazna iako joj je takvo ponaanje bilo
strano. Njegova porodica se time bavi generacijama, gospodine. Muna
je eik, to znai da ne pije. Otvorila je vrata na prostranoj, prozranoj
sobi. Kroz prozore na dvorinom zidu dopirao je zvuk uboreih fontana.
Ovo e biti vaa soba, madam, obratila se Lusindi.
Najradije bismo ostale zajedno, ako je to mogue, rekla je Maja.
ehan se namrtila i nemono slegnula ramenima. Otpratiu dentlmena
do njegove sobe, pa u se vratiti da vidim da li je sve u redu. Heraldo je
poao za njom prethodno odmerivi devojke vedrim, ironinim pogledom.
ule su sve dalji bat tekih izama po kamenim ploama kolonade.
Kua mu je tako lepa, rekla je Lusinda kada se ehan udaljila. Dva
niska kreveta su stajala pored fino obraenih gipsanih zidova. Podovi su
bili od mramornih ploa poredanih u obliku persijske zvezde. Sa visokog

279
svoda od drvenih greda visilo je pola tuceta lampi, spremnih za upotrebu.
Lusindi su potekle suze kada se pribliila dvorinom prozoru. Ispred nje
je prhnuo kolibri, traei spas na oblinjem ruinom grmu. Voda se
sputala niz stepenastu fontanu veselo uborei.
Brzo su se raspakovale. Sluge su donele bokale, lavore i pekire od
finog batista. ehan se pojavila kada su zavrile umivanje. Nisam elela
da budem neljubazna. Oseam se jako neugodno u drutvu tog
mukarca.
On je moj roak, madam, rekla je Lusinda. ehanino kiselo lice je
malo omekalo. Muna mi je neto ispriao.
Ko je Muna? pitala je Maja.
Patan, odgovorila je Lusinda crvenei.
Stare sluge ga jo zovu po imenu koje je nosio u detinjstvu,
objasnila je ehan posmatrajui Lusindu. Brinula sam o njemu otkad mu
je majka umrla. On mi je kao sin. Obratila se Lusindi. Da li biste elele
da razgledate njegov dom?
Da, naravno, odgovorila je Lusinda. Ponovo je pocrvenela.

***
ehan se u enskom drutvu ponaala mnogo oputenije. Pogled joj se
stalno vraao na Lusindu. Pretpostavila je da retko via farange.
Bilo je krajnje neobino to ovakvo velikim imanjem upravlja jedna
ena. Objasnila je kako je njen otac bio komornik Muninog oca pa je ta
uloga prela u njene ruke tako postepeno i potpuno da niko nije ni
zapazio kada se dogodila. Neki su negodovali, ali ih je Muna brzo
uutkao.
Svaki crep, stub, nabor i svaka pukotina na glatkim zidovima priali
su, njoj poznatu, posebnu priu. U hodu im je predstavljala istoriju kue.
Patanov dom, shvatila je Lusinda, pripoveda priu o vlasniku i njegovoj
porodici. S vremena na vreme Lusinda je milovala zidove, kao da se
nadala da e u njima sauvano seanje volebno prei u njene dlanove.
Provele su dosta vremena u vrtu. ehan je imenovala svaki cvet i
grm, esto navodei ija ih je ruka zasadila. Slaba, zlatasta suneva

280
svetlost bacala je misteriozne senke po bujnom zelenilu. Pele i kolibrii
leteli su oko njih, privueni bogatim nektarom raznolikog cvea.
Zastali su pored belih rua da bi im ehan pokazala ploe na kojima
se sapleo Patanov stariji brat teko ozledivi glavu. Umro je posle
nekoliko dana. Moj Muna bio je neutean. Igrali su se, znate, trali su i
vikali krei oevu naredbu. Oseao se odgovornim za Abuovu smrt.
Odonda je postao ozbiljan i izuzetno melanholian. Lusindi je postalo
tako neprijatno zbog ehaninog napadnog interesovanja da je okrenula
glavu.
Poto su zavrili obilazak kue, povela ih je ka pokrajnim zgradama.
Ima li mua, ehan? pitala je Maja.
To mi nije sueno. Nasmejala se i dodala: Ali imam Munu. On mi
je dovoljan. Ponekad poalim to nemam mua, lukavo je odmerila
Maju, ali ne preesto. Muna je tako fin mladi pa bi ih uvek poredila. A
ko se s njim moe porediti?
Iako nije gledala u ehan, Lusinda je osetila kuepaziteljkin pogled
na sebi. Pretpostavila je da joj je Patan neto rekao. ta je mogao da joj
kae?
ehan im je pokazala dve vinske prese, konstruisane tako da ih je vo
mogao okretati, i podrum - dugaku peinu vetakog porekla. Pod
svetlou uljnih lampi videle su beskrajne redove upova od crvene
gline. Ovde vino zri. upovi uskoro idu na prodaju. etali su pored
bezbrojnih polica sa upovima. Ovde je uvek svee. Muna leti provodi
sate na ovom mestu. Govori da ga podsea na grob. Ja mislim da je samo
beao od omorine.
Popele su se stepenicama na drugom kraju podruma i nale u nekoj
vrsti parka - na irokom travnjaku zaklonjenom granama prastarog
drvea. Nebo se mrailo na istoku, a na zapadu je eruptiralo u bojama
sunevog smiraja. ehan ih je povela ka belo okreenom zidu pa kroz
gvozdenu kapiju. Ovde su grobovi najveeg dela porodice. Skoro svi su
ovde pokopani, nedaleko od kue i vinograda koje su voleli.
Maja se oseala kao u vrtu gospa itre, okruena mnoinom drvea i
cvea kraj nadgrobnih spomenika od belog mramora. Grobovi su, po

281
muslimanskom obiaju, bili oznaeni jednostavnim trouglastim prizmama
od kamena visine prosenog oveka. Zub vremena je nekom kamenju
podario neravni, umekani izgled. Preko nekih je bilo prebaeno platno, a
jedan je bio prekriven sveim cveem.
U uglu kompleksa uzdizala se skromna graevina, zidova oslikanih
kondirima, peharima, liem i vijugavom vinovom lozom. ehan im je
objasnila ko je tamo sahranjen, ali je sva Lusindina panja bila upravljena
na malu zgradu sa kupolom na drugom kraju groblja. Bez rei je pola ka
njoj.
Liila je na umanjenu verziju sveeve darge u Belgaumu. Zastala je
na pragu i oprezno provirila unutra, strepei zbog nepoznavanja lokalnih
obiaja. Drhtala je u nadi da e tamo ugledati Patana kako klei kao
onda u dargi. Unutra nije bilo nikog. Pokrov na grobu bio je posut sveim
cveem, a uljana lampa uredno izglaana i spremna za upotrebu.
Odstupi! Lusinda se okrenula ugledavi namrtenu ehan iza sebe.
To je sveev grob, enama je tu zabranjen pristup. Lusinda je pognula
glavu i krenula za kuepaziteljkom po stazi, kad ju je neto nateralo da
zastane i s mukom proguta vazduh.
Videla je nekog kako klei, grlei grob, i pomislila da je to vrtlar.
Mukarac se malo uspravio pa je prepoznala Patana. Nije video nju niti
bilo kog drugog. Rukama je stiskao obraze vrsto zatvorenih oiju. ehan
je prinela prst usnama i povela Lusindu dalje odatle. Prestigla je Maju i
bez rei ih izvela s groblja.
Proaptala je urei ka glavnom zdanju. To je grob njegove ene.
Mislim da je nikada nije preboleo. Umrla je na poroaju. Da je sve ilo
kako treba, danas bi imao sina. Bila je suvie mlada... tako lepa i mila,
ali suvie mlada. Ima jako osetljivo srce. Ne voli da ga iko vidi kako
ali, niti da se zna da poseuje njen grob.

***
Zatekle su upaljene lampe u sobama. Posmatrale su kako poslednji
plamici suneve vatre palacaju sumranim nebom. Uskoro su drhtavi
plamenovi lampi pod metalnim senilima postali jedini izvor svetlosti.

282
 Posluene su veerom. Nakon obeda, ehan je pokucala na vrata
pitajui ih da li imaju sve to im je potrebno. Smrknuto i neraspoloeno
je sluala njihove izlive zahvalnosti. urno je obilazila sobu zatvarajui
prozore i zateui posteljinu. Maja je protumaila ehanine znaajne
poglede kao molbu da ostane nasamo sa Lusindom. Izvinila se i izala na
sve vazduh.
Kada su ostale same, ehan je sela nasuprot Lusinde, tako blizu da su
im se kolena gotovo dodirivala. Odlazi sutra ujutru, pa u preskoiti
uobiajene formalnosti. Moram da znam: ta si uinila mom deaku?
Kako si uzburkala njegovo srce?
Stariine rei su je pogodile kao bolni ubodi noa. Ko si ti da me
tako neto pita? Zato me optuuje?
Zna li koliko mu ljubav teko pada? Ima ogromno srce, i potreban
je silni plamen da bi se zagrejalo i mnogo vremena da bi poelo da se
topi. Istopila si mu srce. Znam to. Ne znam zato te voli. To i nije vano.
Stalo mi je jedino do njegovog velikog srca. On je sve to imam.
Podigla je glavu, i devojka se unervozila posmatrajui stariino iskreno
lice. Voli te. Voli li ti njega?
Zvuala je tako zabrinuto da joj Lusinda nije mogla odgovoriti. Nemo
je posmatrala stariino grubo lice koje je za nijansu omekalo. O, ti si
samo devojka, uzdahnula je. Nisi svesna moi koju ima nad njim. On
silno pati zbog tebe.
Kako bih to mogla da znam?
Da li je takvo neznanje svojstveno faranzima? Iskreno te pitam. Da li
zaista ne zna?
Otkud bih znala? itav dan nije sa mnom progovorio ni re... nije
me ni pogledao!
ehan ju je uhvatila za ruke. ak bi i farang ena trebalo to da zna.
Mogla si to da zakljui iz njegovog utanja... zato to te nije ni
pogledao.
Da li ti je priao o meni? Klimnula je i htela da progovori kad ju je
Lusinda zaustavila pokretom ruke. Ne govori mi ta ti je rekao. Ne
mogu to da podnesem.

283
 Birao je najlaskavije...
Tek tada ih ne mogu uti. Zar ti nije rekao? Obeana sam drugom.
Putujem u susret buduem suprugu.
ehan se uspravila i zagledala u Lusindu kao da je vidi prvi put.
Prinela je ruke licu i ustala. Pogreila sam to sam dola. Nisam znala.
Lusindi su potekle suze niz obraze. On je moj ujak i star ovek. To
mi je sueno.
ehan je odmahnula glavom. Idem.
Stigla je do vrata kada se Lusinda oglasila. Misliu na njega svakog
dana.

***
Nikada nije saznala da li ju je starica ula.
ta je htela? pitala je Maja po povratku.
Nikada nije videla korset, slagala je Lusinda. Sklupala se na
niskom krevetu od uadi pokrivi se ebetom. Maja se namrtila u
neverici. Posle kraeg oklevanja je odluila da ne kopa dalje. Zar je to
vano? dodala je Lusinda neto kasnije, kao da je sve vreme razmiljala
o odgovoru. Sutra idemo odavde, pa to vie i nije vano.
Mislim da neemo poi, sestro. Bar ne sutra. Sprema se oluja.
aluzine su kripale itavo vee. Vetar se provlaio kroz pukotine
oko vrata i prozora i kia je nekoliko sati dobovala po krovu. Usledila je
grmljavina. Ponekad je nalikovala snanom hrkanju, ponekad lomljenju
gigantskih, nevidljivih kostiju.
Mislila sam da je sezona monsuna prola, rekla je Lusinda.
ula sam za kasne planinske oluje.
Ba kad pomisli da je gotovo, one ponovo krenu, uo se Lusindin
glas iz tame.
ta s tim nije u redu? nasmejala se Maja. Lusinda joj nije
odgovorila.
Maja je imala pravo: kia je ujutru padala tako jako da nisu mogli
nastaviti put. ehan im je podelila meke i tople alove od kamira.
Trudila se da ne gleda Lusindu. Tako se izvinjava, pomislila je Lusinda.

284
Obilazi me u tiini, prolazi kraj mene ne podiui pogled. Njeno
ponaanje joj je dosta govorilo o Patanovom.
Posle doruka je sa Majom izala u etnju po verandi. U lice im je
duvao sve, vlaan i prohladan vetar. Oseala se dobro posle dugog,
isprekidanog sna. Kia je padala stvarajui barice na rubovima verande,
pa su ponekad morale da ih preskau da bi im noge ostale suve.
Zale su za ugao i Lusinda je videla Patana. Stajao je okrenut leima,
gledajui preko verande u maglu koja se kovitlala dolinom. Skupila je
teku, krpama ispunjenu haljinu i potrala nazad. U blizini svojih odaja
prola je pored Heralda. Mimoili su se bez rei. Ula je u sobu i
zatvorila vrata oslonivi se svom teinom na njih.
Jedva je povratila dah kad se zaulo neno kucanje na vratima. Nije
mogla prestati da se nada, pa je bila silno razoarana kad ih je otvorila i
pred njima zatekla Heralda, sa ironinim smekom i negovanim
brkovima.
Oklevajui ga je pustila unutra. Mora nauiti da mi veruje, Lusi.
Sela je u podnoje niskog kreveta i gledala kako nervozno eta po sobi.
Ko je jo tako iskren prema tebi? Zna sve o meni - nita nisam krio.
Okrenuo se prema njoj. Gledalo ju je ono isto privlano i prijateljsko
lice koje je prvi put videla u Goi pre nekoliko nedelja. Govorio je istinu:
nikada nije krio svoje namere, ma kako nakazne one bile. Nije znala ta
je sad imao na umu.
Znam da gaji oseanja prema buraku. Hoe da ti pomognem?
Zato bi to uinio?
Roaci smo, zar ne? Okrueni smo strancima, ovde nema drugih
faranga. To nas upuuje na saradnju. Pogledao je u stranu, i s lanom
nehajnou, nastavio: Sem toga, moda e jednom biti u prilici da mi
uzvrati uslugu.
Lusinda je sklopila oi shvatajui koliko se u meuvremenu
promenila - vie nije bila Aldova mala roaka na ivici odraslog doba.
Postala je jo jedna arena na kojoj je bio prinuen da nastupa; izvor
bogatstva i moi od kojeg je mogao izmoliti neku korist.
Znai, to su pravila igre. Pokuau to bolje da je odigram.

285
 U redu, roae. Moe mi biti od koristi. Prenesi Patanu moju
poruku. Nastavila je na hinduskom. Reci mu da oseam isto to i on
osea prema meni. Reci mu da alim to je, ma i za trenutak, stekao
drugaiji utisak.
Heraldo je zaueno podigao obrve i odmerio Lusindu s
odobravanjem. Porasla si, roako. Izveo je kitnjasti naklon. Kad je
podigao glavu, na licu je imao karakteristian, potcenjivaki osmeh.
Upozorila ga je. Nemoj me izdati, Aldo. Ako nisi spreman da ovo
uradi poteno, nemoj se prihvatati obaveze.
Heraldo je pokuao da izgleda povreeno. Zar sumnja u mene? Zar
ne shvata da emo u budunosti biti veoma bliski? Ovo e nas dodatno
zbliiti. Sem toga, da sam tvom oveku hteo da prenesem pogrenu
poruku, ne bih ni razgovarao s tobom.
Verno mu prenesi moje rei.
Heraldo je ponovio njenu poruku na hinduskom: Osea isto to i on
osea prema tebi? ali zato to je i za trenutak pomislio neto drugo.
Nastavio je na portugalskom. Zaista, roako, vrea me tvoje
nepoverenje. Isporuiu poruku u izvornom obliku. I to odmah.
Biu tvoj veiti dunik.
Upravo tako, Lusi. Uivau u naplati duga. Na vratima je razvukao
usne u irok osmeh.
Pravilni beli zubi su blistali na tamnoputom licu. Uz malo sree, i ti
e uivati.

***
Heraldo je lako naao Patana, koji se nije pomerio otkad ga je Lusinda
ugledala. Farang se leerno naslonio na zid i otpoeo razgovor. Upravio
je sav arm na buraka, pa je ak i Patan poklekao.
Priali su o svemu. Poeli su sa vremenom da bi se brzo okrenuli
trgovinskim i politikim temama; priali su o poznatim i nepoznatim.
Patan se naroito interesovao za Heraldovo miljenje o Viktoriju. Bilo je
to davno, gospodine, seam ga se kao starca nepodnoljive naravi.
Kia je nastavljala da pada. Sunce se podiglo iza oblaka bojei nebo

286
runo sivom bojom. Kao to se Heraldo i nadao, Patan je prvi spomenuo
Lusindu. Nakon nekoliko nesigurnih i bojaljivih uvodnih zapaanja,
Heraldo je otvoreno progovorio.
Gajili ste izvesna oseanja prema njoj, gospodine, rekao je Heraldo
trudei se da zvui brino. Da li je i dalje tako?
Patan ga je posmatrao. Micao je usnama s mukom izgovarajui rei.
Jesam. Bio sam... Bio sam joj veoma naklonjen.
ta sad oseate, gospodine? pitao je Heraldo. Moda mrnju?
Neprijateljstvo?
Pogled mu je blistao. Oseam, borio se da nae pravu re,
ravnodunost. Zbog ega vas to interesuje?
Zato to vam nosim poruku, gospodine. Od Lusinde. Moram da
znam vaa oseanja.
Recite mi!
Heraldo je dugo i ispitivaki gledao Patana nadajui se da e ovaj to
shvatiti kao saoseanje. Ovo su njene rei upuene vama, gospodine.
Obeao sam joj da u vam ih doslovce preneti. Rekla je: reci Patanu da
oseam isto to i on osea prema meni. Rekla je: ao mi je to je i za
trenutak pomislio neto drugo. Heraldo je podigao ruke i slegnuo
ramenima. Pomislio sam da su to okrutne rei, ali sad vidim da ste
ravnoduni jedno prema drugom. Moda je ovako ipak najbolje,
gospodine?
Patan nije odgovorio. Tiho je zurio u maglene kovitlace. Heraldo se
urno udaljio.

***
Posle podne se oluja napokon preselila, ostavljajui za sobom teak i
prohladan vazduh prepun vlage. Hladnoa je ubijala svu toplotu prodirui
do kosti.
Lusinda je jo uvala al koji joj je Patan pozajmio. Kao da je
odonda protekla itava venost. Obavila ga je oko sebe, sela na niski
divan i ekala.
Maja je sedela u uglu sa Gitom na krilu, posmatrajui je. ta

287
eka?
Dobre ili loe vesti, odgovorila je Lusinda.
Kad je ula kucanje, Lusinda je skoila na noge, skoro se saplevi o
teku haljinu. Zastala je pre no to je otvorila vrata, umirila dah,
popravila kosu i povratila pribranost.
Nisu se obradovale mukarcu na vratima. Od ovakvog doeka
ovek moe izgubiti samopouzdanje, rekao je Heraldo, posmatrajui
njihova razoarana lica. Predao sam mu tvoju poruku. Nastavio je
neto tiim glasom obraajui se Lusindi. Kao to sam ti i obeao,
doslovce sam mu preneo tvoje rei.
I?
Nije odgovorio.
Lusinda je izgubila pojam o vremenu. Moda je proao samo treptaj
oka ili itav sat pre no to je ponovo bila u stanju da razmilja. Konano
je uspela da prozbori. Nije rekao nita?
Nita, draga moja roako. Izgledao je... tako uznemireno. Pogledao
je Maju koja nije skidala oi s knjige. Uhvatio je Lusindu za ruku i
poljubio je. Ne zna on kakvo je blago odbacio.
Mukarci su budale, progovorila je Maja ne diui glavu.
Tako je, nevoljno se sloio Heraldo. Da, mi smo budale.
Naklonio se Lusindi i izaao napolje.

***
Maja i Lusinda su tu no provele leei na niskim posteljama od uadi.
San ih nije hteo pa su priale u pomrini. ehan im je posluila veeru sa
najnovijim vestima: sutra kreu na put. Jo pre zalaska sunca sastae se
sa Da Gamom, Viktorijom i Papuiem. Priale su u mraku, kao sestre
koje e uskoro biti razdvojene.
Priale su o prvom susretu u kuici na slonovim leima, o
upoznavanju sa Da Gamom, Heraldom i Papuiem. Seale su se Silvije
i dugih zagrljaja brata Fernanda. Seale su se bandita i Da Gamine i
Patanove hrabrosti. Lusi je malo zaplakala.
Priale su o Belgaumu i udnoj magiji tog mesta - Majinim snovima,

288
slepoj itri, Lakmi i jezerskoj palati. Kada su spomenuli Heralda, doao
je Majin red da zaplae.
Pitale su se ta e s njima biti, obuzete mranim mislima. Maja nije
mogla da pronikne u evnuhove namere. Nije smela glasno da govori o
svojim oekivanjima.
Lusinda je pokuavala da zamisli ujka Viktorija deset godina starijeg
nego prilikom poslednjeg susreta. Zatim se naglas zapitala kako e joj
biti u ulozi njegove neveste.
Oseale su zov sna i sve tee razmiljale o tekim temama. U
hladnom nonom vazduhu ule su kako usamljeni glas peva kvali. To
dolazi s groblja rekla je Lusinda. Pesma je podseala na zvuk
slomljenog srca; daleki glas naizmenino drhtav i snaan, pun bola i
trijumfa. Smrt im se inila bliskom, kao nezvani gost.
Konano je neka od njih spomenula tu re. Posle toga, vie nisu
mogle zaspati.
Dve mlade devojke pune ivota aptale su u tami. Govorile su o
uasnim stvarima: Da li je smrt od arsenika bolna? Koliko dugo bi patile?
ta donosi vee olakanje - otrovati nekog ili okonati sopstveni ivot?
Ako neko mora umreti, ko je to najvie zasluio?
Zaspale su, snivajui snove prepune smrti i otrova.

***
Probudile su se saznavi da je Da Gama ve stigao.
ehan im je donela novosti sa dorukom. Spustila je posluavnik i
otvorila aluzine. U sobu je prodrlo jasno jutarnje sunce. Podigla ih je iz
kreveta sa veu da ih Da Gama oekuje u dvoritu. Sviao joj se iako
je bio farang koga nikada ranije nije videla. Moda je Patan neto priao
o naklonosti koju je gajio prema starom Deogi. Otila je, pourujui ih da
se spreme.
Teka veernja atmosfera je uzmakla pred ehaninim nenadano
oplemenjenim licem ili jarkim jutarnjim suncem. urile su, poslune kao
devojice. Oprale su se, obukle, spakovale ono malo stvari, posluile se
dorukom i zajedno kroile na verandu.

289
 Moje drage keri! povikao je Da Gama kada ih je video. Ispruio je
ruke kao pravi otac. Pohrlile su mu u susret zagrlivi ga. Povukao se za
korak i zagledao u njih vrtei glavom.
ta je, Deoga, ta nije u redu? pitala je Maja. Nikada ga nije videla
toliko zabrinutog.
Nikada nije videla tako izmuenog oveka.
O, nita, nita, odgovorio je Deoga, okreui glavu. Tako mi je
drago to vas vidim.
Znamo zato plae, rekla je Lusinda. Maja je pogledala,
iznenaena tvrdim i oporim izrazom njenog lica. I mi smo plakale.
Da Gama se obratio Lusindi, drhtavim glasom. Ne zna ti nita o
meni, niti o mojim suzama. Zvuao je gotovo grubo. Uite u nosiljku.
Polazimo.
Da li Patan ide s nama? pitala je Maja.
Nisam znao da te to zanima, kerko. odgovorio je Da Gama. Ne
ide. Pridruie nam se kasnije. Moda mu nae drutvo ne odgovara.

***
Patan ih je posmatrao sa verande. Pokrenuo se tek kad su ene ule u
nosiljku. Priao je od pozadi tako da nisu mogle da ga vide.
Da Gama mu je poao u susret prozrevi njegovu taktiku. ta se
dogodilo meu vama?
Nije to nita, Deoga. Naputaju ovo mesto sa pomeanim
oseanjima. Zato bih im jo ja komplikovao ivot?
Da Gama je gledao Patana. Podigao je ruke kao da mu poruuje da
ima pravo na svoje tajne. Zahvaljujem ti na nosiljci i nosaima. Mislio
sam da iznajmim jednu u Belgaumu. Nisam oekivao da emo se ovako
rano sresti.
Zahvaljuje mi se bez potrebe. To je najmanje to mogu da uinim za
prijatelja.
Postupaj paljivo sa nosaima onako kako bi postupao sa sopstvenim
slugama.
Da Gama se nasmejao. Ne, prema njima u biti mnogo ljubazniji!

290
Upitno je pogledao Patana. Siguran si da je s tobom sve u redu?
Patan je dugo utao, posmatrajui nosiljku. Bio sam spreman na sve,
Deoga. Na kraju sam bio spreman da prihvatim svaki teret ili da se svega
odreknem. Moje srce vie ne kuca za mene, ve za nju. Kada sam bio
spreman da zbog nje rtvujem sve, ona me je odbacila.
Zbog ega i dalje udim za njom?
ta? Da se nisi zaljubio? U devojku za zabavu?
Patan je skrenuo pogled s nosiljke. Vreme je da krene, Deoga. Evo
tvog oveka, Heralda.
Siguran si da je s tobom sve u redu, Patane? Bilo bi najbolje da
poe s nama. Bar se oprosti s devojkama.
Patanovo lice se ukoilo. Ne. Neka pou bez nepotrebnog
zadravanja. Uspravio se. Nai emo se u Bidapuru zbog poravnanja,
Deoga. Vali Kanovi interesi moraju biti zatieni, gospodine. Ja sam i
dalje njegov burak. Dok Vali Kan ne bude zadovoljan, ja neu biti
zadovoljan. Ako tvoj gospodar, Viktorio, pokua da izvrda obaveze, lino
u s njim izravnati raune! Podigao je glas, iroko se smeei Da Gami
kao da je posao jedino to ih vee.
Da Gama se najednom osetio umornim. Nervozno se premetao s
noge na nogu i podigao glavu. Vidi, Patane, esto si mi govorio da mi
duguje uslugu...
Patan ga je prekinuo pokretom ruke. Volim te, gospodine, ali nemoj
traiti od mene ono to ti ne mogu dati. Uzmi ta god hoe - nudim ti sve
moje bogatstvo, ak i ivot. Ali ti ne mogu dati ono to mi ne pripada. Ne
trai od mene da pokradem gospodara. Ne ostavljaj me bez asti.
Vrlo dobro, gospodine. Izravnaemo raune u Bidapuru. Nai emo
se za tri dana.
Patan je izgledao slomljeno. Trai neto drugo, Deoga. Dopusti mi
da ti se oduim.
Nije vano. Uvek sam ti govorio da je u pitanju obina sitnica. Nita
oko ega bi se valjalo nervirati.
Jednog dana u ti se oduiti. Dotad, salam. Patan je spustio glavu i
rairio ruke pozdravljajui ga s najdubljim potovanjem. Okrenuo se i

291
poao ka dugim, irokim stepenicama koje su vodile ka verandi. Nije se
osvrnuo niti je mahnuo.
Alejkum salam, apnuo je za njim Da Gama, okrenuvi se nosiljci.
Kakvo god zadovoljstvo da je oseao prilikom dolaska dotad je potpuno
izbledelo. Lica devojaka bila su smrknuta poput njegovog. Da Gama se
naklonio Lusindi i pokazao glavom u pravcu kue. Zar se nee oprostiti
s njim, Lusi? Spasao ti je ivot.
Trebalo joj je dugo da odgovori, to je zabrinulo Da Gamu. Ne.
Konano je odgovorila. On mi ga je i oduzeo. Navukla je zavese na
nosiljci.
Da Gamina senka se ocrtavala na zastoru kao nejasna silueta. Maja
se pruila po jastucima ka Lusindi. Nije ti Patan oduzeo ivot, sestro.
Ve Viktorio, proaptala je.
Oduzeo je i moj pre no to smo se upoznali.
Dugo su nepokretno leale. Lusinda je gledala Majine zlatom
poprskane oi. Sklopile su pakt u tiini. Vie nisu imale potrebe za
reima.

***
Kia je isprala vazduh pa je jutarnje sunce sijalo dijamantskim sjajem.
Kristalno plavo nebo se odraavalo u brojnim barama. Vlana, duga trava
oprana kiom sjajila se od rose. Svaki zeleni list je blistao pod jutarnjim
suncem.
Da Gama se vinuo u sedlo i projahao dvoritem, proveravajui palki i
nosae. Mimoiao se sa Heraldom. Izdao je naredbu za polazak. Nosai
su zastenjali i podigli palki na ramena. ene su se trznule u kabini.
Nije fer rekao je Da Gama Heraldu. Jue smo dobro napredovali.
Ili smo nizbrdo od Sunaga. Heraldo se prezrivo osmehnuo. ta se
desilo, Heraldo? ta se desilo Patanu?
Heraldo je slegnuo ramenima. Imao je probleme, gospodine.
Usamljen je i sklon melanholiji. To je rizina kombinacija.
Ljubav, rekao je Da Gama, sa istim rezigniranim uasom s kojim bi
neko rekao

292
 izdaja.
Kao to si sam rekao, Deoga. Burak je uvrteo u glavu da se dopada
Lusi.
ta, Lusi? Da Gamine oi su se rairile od iznenaenja. Pa? Da li
joj se svia?
Heraldo je ponovo slegnuo ramenima. Ko e ga znati, gospodine,
kad su ene u pitanju. Moda i jeste jedan dan ili jedan sat. Takva je
enska ljubav. Pomogao sam mu, pravilno sam ga usmerio.
Kako?
Izmislio sam prigodnu priu. Rekao sam mu da ga Lusi mrzi. To ga
je ohladilo.
Ali upravo si mi rekao da joj se svia? Da Gama je delovao
istinski zbunjeno.
Sad ga mrzi! Zadovoljno je odmahnuo glavom, zacerekavi se.
Zamolila me je da mu prenesem neku patetinu poruku. Bila je prilino
groteskna. Malo sam se poigrao. Verovatno je oekivala da e joj odmah
dotrati. Nita slino se nije dogodilo. Sad je sve u redu: on mrzi nju a
ona njega.
Da Gama je smrknuto posmatrao Heralda. Izgleda da niste dangubili,
gospodine.
Heraldove oi su blesnule. On je nevernik - ona je zaruena! ta ste
oekivali? Da ih ohrabrim?
Smirite se, gospodine, odgovorio je Da Gama, podiui ruke kao da
se brani.
Heraldo je namestio uobiajeni osmeh. Poinjem da sumnjam u to da
ste sentimentalni, Deoga. Lice mu se uozbiljilo. Ovde se radilo o
poslu.
Tako je, rekao je Da Gama.
Nakon to su proli ispod drvea posaenog na granici Patanovog
poseda i skrenuli na put za Sunag, Lusinda je dozvolila sebi da zaplae.
Rukama je skrila lice i kroz prste posmatrala nestanak kue i vinograda u
daljini.
Stajala je pored majine samrtnike postelje. Ispratila je poslednji

293
muni majin uzdah; videla je kako ivot nestaje iz njenih ukoenih
udova; Medilo koje se proirilo preko njenog ionako belog lica i nestanak
rumenila sa njenih usana i obraza; suenje delikatnih tkiva u nozdrvama i
na jeziku, poput latica na suncu. Prizor Patanovog doma koji nestaje u
daljini oiveo je u njoj to bolno seanje. Oseala je kako joj neko upa
jarko, pulsirajue svetio iz grudi. Grlo ju je bolelo od mnotva progutanih
jecaja.
Maja se pravila da nita ne primeuje.
Sunce se popelo na obzorju. Sa neba bez oblaka titila ih je
omorina. Drum se osuio, a vazduh ispunio prainom. Nosai su vukli
noge diui prljavi, ukasti oblak. Vinogradi su nestali kad su izbili na
vrh brda. Na drugoj strani puta ukazao se jalov i ukast pejsa,
stenovito i neureeno zemljite bez hlada. Uskoro su poeli da eznu za
zelenom sveinom Konura.
Utaborili su se podno ogromne, slomljene stene. Tu su ruali
nastojei da nosiljku odbrane od jare smetajui je u tanku, podnevnu
senku. Vazduh oko stene je titrao od nepodnoljive vruine.
Ostaemo ovde neko vreme. Saekaemo da proe najtopliji deo
dana, rekao je Da Gama. Vruina je obogaljila svaiji apetit. Nosai su
se skupili podno velike stene. Heraldo je naao zaklonjeno udubljenje,
uvukao se u njega i zaspao.
Lusinda je eznula za laganim i mekim svilenim sarijima iz Belgauma.
Praina joj se lepila za toplu kou. Maja se povukla u mirno, nedodirljivo
stanje u koje je tonula tokom putovanja. Nije govorila, niti je obraala
panju na svet oko sebe. Lusinda je sa zaviu posmatrala kako s
vremena na vreme okree stranicu Gite od palminog lia. Konano se
opruila po jastucima pokuavajui da zaspi.
Nakon pola sata, videla je Da Gamu kako se pribliava nosiljci.
Ovo je tvoje, rekao je Maji nosei platnenu vreicu. Glas mu je bio
grub i napet; izgledao je nervoznije nego ikad. Pretvarala se da se pomera
u snu da bi bolje videla. Platnena vreica koju je Da Gama bacio Maji u
krilo bila je ista ona koju je videla u Valpoi - ona sa ukrasom za kosu.
Kada je Maja poela da je otvara, Da Gama ju je zaustavio poloivi

294
zdepaste prste na njenu malu ruku. Da li mi veruje?
Naravno, Deoga.
Ta vreica - to u njoj, hou rei - to je ono to evnusi trae. Ti im
nisi potrebna.
To je sve to mi je ostalo od majke... od mog porekla. Ako mi to
oduzmu, nek uzmu i mene.
Uhvatio je Maju za ruke. Lusinda je shvatila da je voli. Gotovo da je
zaboravila na pretvaranje pogoena snagom nenadanog otkrovenja. Iako
joj je Da Gama izgledao tako staro a Maja tako mlado, naslutila je enju
njegovog srca. Osetila je i njegovu stidljivost i nesigurnost - u tim
godinama! Pitala se da li Maja vidi isto to i ona.
Ne svia mi se uloga na koju sam primoran da igram. Glas mu je
bio hrapav. Trudim se najbolje to mogu, ali...
Svi igramo svoje uloge, Deoga. Tako pie u mojoj knjizi. Maja je
klimnula u pravcu Gite od palminog lia. U pesmi bojoj: Igraj ulogu
koju ti je bog namenio, znaj da on prebiva u svaijem srcu. Uprkos
godina, nije imala izraz nevinosti ve najdublje spoznaje. Bilo je to lice
nekog ko je svata pretrpeo ne potonuvi u gorinu.
Da Gama nije mogao da podnese samilost u njenim tunim blagim
oima. Pogledao je u stranu, neto promrmljao i urno se udaljio.
Lusinda je ustala da bi ga bolje osmotrila. Dvadesetak metara dalje,
leima okrenut nosiljci, Da Gama je vitlao pesnicama po vazduhu, glasno
psujui. ta se dogaa? zevnula je Lusinda.
Maja je glavom pokazala na vreicu. Bila je jednako pribrana kao i
pre Da Gaminog dolaska. Mogu li da pogledam? Lusinda je dohvatila
vreicu i poela da je otvara.
Nemoj... nemoj sad. Maska pribranosti je u trenu nestala. Ne,
zaboravi ta sam ti rekla. Slobodno pogledaj.
Dugo je petljala oko vreice. Konano je uspela da razvee vor, i
ugledala je ukras za kosu koji je videla u Valpoi.
Stani... to je dovoljno. Maja je pogledala nakit i okrenula glavu.
Nikada ga nisam videla pri dnevnom svetlu. Molim te, vrati ga nazad.
Pod svetlou lampi izgleda mnogo bolje. Na suncu lii na...

295
 Izgleda jeftino i lano dodala je Maja, zavravajui njenu misao.
Deca ive u svetu mate. Odluila sam da vie ne budem dete. Vrati je.
Lusinda je posluala.
Sve ove godine... promrmljala je Maja, verovala sam u fantaziju.
ta mi je majka uistinu dala? Lane dijamante i slomljeni ma. Ako
hidre to ele, neka im. Dobie i mene pride. Vie me nije briga.
Pogledala je u Da Gamu, koji je besno jahao udaljavajui se od njih.
Verovala sam da negde u ovom svetu jo postoji... dobrota. Utihnula je.
Nadala si se dobroti, sestro, ba kao i ja... Lusinda je vratila
vreicu Maji, dodirnuvi je po ruci. Bile smo jako lakomislene.

***
Nekoliko sati nakon to je Sunce prelo zenit, Da Gama je naredio
pokret. Put se postojano uspinjao; sunce je peklo, nigde nije bilo hlada.
Nosai su utke koraali, teko diui.
Da Gamine misli su se krkale na suncu. Vrile su u njegovom umu
kao jelo na snanoj vatri.
Ve kilometrima je kljuao u sebi zato to je Maji dao imitaciju
nakita. Nije oekivao takav unutranji otpor. Borio se s nagonom da se
vrati i stavi joj original u krilo, ljubazno je obavetavajui da je pogreio.
Racionalni deo njegovog uma lagano je preuzeo kontrolu. Nikome jo
nije naneta teta. Imao je dovoljno vremena da promeni plan. Verovatno i
nee primetiti razliku. Ko zna kakva je sudbina eka? Ko kae da nakit
treba da pripadne evnusima? Zato ga Da Gama ne bi zadrao?
Priuvao, ispravio se.
Da, naravno. Kod mene e biti na sigurnom, uveravao ga je racionalni
deo njegovog uma.
Iscrpljen napornom introspekcijom, Da Gama je poeo da razmilja o
Heraldovoj prii. Neto se nije uklapalo.
Palo mu je na pamet da popria sa Lusi, ali je odustao zbog Majinog
prisustva. Otkad je Lusinda zamenila Heralda kao epicentar razmiljanja,
iskrsla su nova pitanja. Zato je Lusinda poslala poruku Patanu? Zato je
Heraldo hteo to da sprei? Zato se toliko brinuo zbog njih dvoje?

296
 Iz Da Gamine mate lagano su poeli da se pojavljuju odgovori.
Okrenuo je konja u mestu i priao Heraldu.
Lagao si me zareao je. Gospodine! ta to govorite?
Da Gama je spustio glas do nivoa otrog apata. Mislim na Lusi i
buraka
Heraldovo lice je otvrdlo. Sve je bilo onako kako sam vam
ispriao.
Ne. Neto ste izostavili. Bila mu je naklonjena. Priznaj!
Naklonjena? Heraldo se pokvareno zacerekao. Moda i jeste, a
moda i nije. Sa enama se nikad ne zna.
Mukarac moe znati.
Heraldo je ostavio komentar da visi u vazduhu. Pa ta i ako mu je
bila naklonjena?
U tom sluaju nije trebalo da se meate. Njena oseanja se vas ne
tiu!
Oigledno je da mislite kako se vas tiu. Mrani i zlokobni pogled
bio je reitiji od njegovog ironinog osmeha. Ona je moja roaka,
gospodine. Imam odgovornost prema porodici. titiu njene interese na
nain koji ja izaberem. Poto ste u slubi moje porodice, drite se svoje
uloge i svoje miljenje zadrite za sebe.
Ne isplati se imati ga za roaka, setio se Da Gama kako je
okarakterisao Heralda u Goi.
Ne zaboravite da sam i ja njen roak. Moda ne tako blizak, ali smo
ipak rod.
Nikada vi neete biti lan moje porodice, gospodine. Sem toga,
inei ono to inim rukovodim se odreenim razlozima koji se ne tiu
mojih nametenika.
Kao na primer?
ta ako sam zaljubljen u nju? Da Gamine oi su se rairile.
ta ako prizor Lusinde koja se baca u naruje crnoputom neverniku
nanosi neprebolne rane mom srcu? U tom sluaju, mogao bih svata da
uinim, i ko bi za to mogao da me krivi?
Vi svakako ne biste. Vi ste tako upueni u stvari srca.

297
 Vi... Da Gama se ugrizao za jezik paljivo birajui rei. Vi niste
odgovarajui mukarac za nju.
Zato? Zato to sam siromaan? Neu to zauvek biti.
Zato to ste laov, gospodine.
Heraldo je prsnuo u nekontrolisani smeh. Neodgovarajui zato to
sam laov? Tako mi device, oduvek sam neiskrenost smatrao kljunim
sastojkom svakog uspenog braka! Otro je odmerio Da Gamu i
nastavio ne skrivajui gnev. Dobri boe, ovee, zar misli da je
Viktorio bolja prilika?
ta se tu moe? On je njen staratelj!
Heraldo je uspostavio kontrolu nad sobom, izbegavajui otre rei.
Videemo ta se moe. Neto je, pak, oigledno. Nema pravo na to da
se mea. Da nisi pisnuo! Naroito ne pred njom!
Ili ta? planuo je Da Gama.
Heraldo mu nije odgovorio. Poterao je konja u galop i nestao.
Da Gama je gledao za njim. Oekivao je da e se zaustaviti. Heraldo
je ubrzao galop terajui ivotinju u besomuni trk. ekaj! povikao je,
ali ga ovaj verovatno nije uo.
Konano je nestao s obzorja, ostavljajui Da Gamu samog sa svojim
mislima. Setio se jo jedne primedbe izreene u Goi.
Ljudi umiru oko njega.

***
Nekoliko sati kasnije, u kasno popodne, pejza se izmenio. Umesto
dugog, beskrajnog uspona s kojim su se borili itavog dana, put je poeo
da krivuda izmeu uskih, planinskih prolaza. Spreni panjaci su naglo
ozeleneli. Ponovo se pojavilo drvee - kako je divno bilo odmarati se
pod njihovim senkama! Iz tla su trcale sivocrne stene, proarane vlasima
trave.
Vazduh je bio sveiji; odnekud je dunuo povetarac. U vazduhu se
oseala prijatna vlaga.
Da Gama je zaustavio povorku. eleo je da se odmore pre konanog
napora. Reka je blizu, rekao im je. Na njoj su vodopadi Gokak. Na

298
logor je sa druge strane onih brda... nedaleko odavde. Putevi su,
meutim, teko prohodni. Ovo nije obradovalo nosae koji su alostivo
zastenjali.
Kad je narandasti sunev disk donjim krajem dodirnuo ivicu
horizonta, popeli su se na poslednje stenovito uzvienje. Tamo, rekao je
Da Gama. U podnoju brda, u hladu drvea video se logor: tri velika
atora i pola tuceta manjih oko velike vatre.

***
Eto meni starih prijatelja! Pribliavao im se sjajno raspoloeni Papui.
Nosio je elegantnu jamu. Imao je prsten na svakom prstu, ali mu je kraj
turbana, kao i uvek, bio razvezan. Bio je svilen, protkan zlatnim nitima.
Gde je Viktorio? pitao je Da Gama.
Papui je proao kraj njega, ivo brbljajui. O, on je u svom atoru
sa senjor Heraldom. Izgleda da imaju mnogo toga da kau jedan drugom.
Gde su moje sestre? Zaputio se ka nosiljci. Tamo su, lepe nego ikad!
Odgurnuo je palkivalaha u stranu, ispruio ruku i poklonio se dok je
pomagao Lusindi pa zatim i Maji da izau. Drage moje, obe delujete
tako neveselo! rekao je. Morate popiti malo vina. Svi emo popiti vina!
Veeras imamo gozbu! Pruio je ruku ka Majinoj putnoj vrei. Devojka
je otro reagovala privukavi je k sebi. Papui je slegnuo ramenima.
Samo je njegov plamtei pogled odavao nezadovoljstvo.
Odveo ih je do istine, brbljajui uz put. Logor je bio miran i tih pod
poslednjim zracima sunca. Papui je uutao da bi uhvatio vazduh pa su
mogli da uju udaljeni huk reke.
Vidite kako smo dobro smeteni! s ponosom im je rekao Papui,
irei ruke kao da je itav logor njegov. Na istini su bila tri velika atora
postavljena u krug; u sreditu, oko vatre, bili su rasporeeni tepisi i
jastuci. Kuvar grubog izgleda pozdravio ih je klimanjem glave. Nastavio
je da okree raanj; na njemu je cvrcala koza s koje su se cedili sokovi.
Da Gama je potapao konja i skoio na zemlju. Zato nema
straara?
O, Deoga, opusti se. Uglavnom spavaju. Jedan ili dvojica su otila

299
do vodopada. Na izletu smo a ne u ratu! Da Gama se namrtio, a
Papui je zavrteo glavom. Ne budi baksuz, svima e pokvariti
zadovoljstvo! Pomoi u damama da se smeste u ator. Spremi se za
gozbu! Neprestano je brbljao iako su ene napadno utale. Podigao je
zastor na ulazu u veliki ator i pozvao ih unutra.
Da Gama je poveo konja ka mestu gde su uvane ivotinje. Neko je
doneo veliku kofu vode, opazio je Da Gama sa odobravanjem. Konji su
bili dobro zbrinuti. Ali hteo je strau. Imao je mnogo razloga za oprez. Na
poslednjem uzvienju je osetio golicanje na potiljku, siguran znak da ih
neko posmatra. Pratili su ih pogledi, neprijateljski pogledi. Da Gama nije
zaboravio Vali Kanove rei da e klan Tri take drati mali karavan
neprestano na oku. Moda je oseao njihove poglede, ili je jednostavno
bio paranoian.
Dao se u potragu za straarima. Potraio ih je u niskim atorima.
Najzad je pronaao jednog kako hre i probudio ga. Kad se malo pribrao,
rekao mu je da poe na strau. Momak se samo nacerio.
Da Gama je delao bez razmiljanja. Zgrabio ga je za zglob i pritisnuo
svom snagom dok nije, uz jecaj, tresnuo o tlo, licem u prainu. U drugoj
ruci je imao dvocevnu kuburu. Otkoio je oba oroza i prislonio cevi uz
straarevu slepoonicu. Sve ovo se desilo u jednom otkucaju srca.
Sveta majko, mrmljao je Da Gama u sebi. ta to radim? Ustaj!
povikao je Da Gama, putajui ga. Straar je lagano ustao, posmatrajui
ga irom otvorenih oiju, trudei se da zaboravi na to koliko je bio blizu
smrti. Odsad se pokoravaj mojim zapovedima.
Da, da, gospodine, stenjao je jadniak. Da, ponovio je u trku,
vezujui opasa.
ta se to deava sa mnom, mislio je Da Gama. Seo je na straarevu
prostirku, zakoio kuburu i zatakao je za pojas. Osoba u mom poloaju
ne bi smela tako lako gubiti glavu. ta nije u redu sa mnom?
Bilo je toliko problema.
Viktorio i njegove prevare.
Viktorijeve lai.
Viktorijev plan da se oeni Lusi. Viktorio i Heraldo. Viktorio.

300
 Ispred atora je naao ane s vodom i prosuo neto tenosti na
glavu. Dok je brisao lice prljavom maramicom, video je kako straar
razgovara sa Papuiem. Evnuh je klimao glavom, paljivo sluajui,
oiju rairenih od iznenaenja. Potapao je straara po ramenu, kao da
tei dete koje mu je poverilo sadraj none more. Zatim je, sa irokim
osmehom, lagano i oprezno priao Da Gami. Senjor Deoga, vaa briga
za nau bezbednost je impresivna! Kako ste samo posveeni svom poslu!
Svi to kau.
Od svojih ljudi oekujem poslunost, senjor evnuh. Pokazao je
glavom prema straaru. Nije loe da ih s vremena na vreme na to
podsetim. To pospeuje disciplinu.
Da, da. Upravo to sam mu i ja rekao. Mora sluati faranga, rekao
sam mu, bez pogovora. Deoga je plaen da vodi rauna o naoj
bezbednosti - to su bile moje rei!
Da Gama nikada nije video Papuia sa tako irokim i ljigavim
osmehom, niti tako uplaenog. Moram da pazim ta radim, rekao je sebi.
Ne smem da gubim kontrolu. Pokuao je da promeni temu. Noas emo
imati gozbu, senjor evnuh?
Papui je spremno krenuo za Da Gamom. Hodao je tik pored
faranga pokazujui irokim gestovima na kuhinjske vatre, pa na drvee
iza straarskih atora gde je nekoliko slugu ljutilo crni luk. Ovo je
veliki dan za tvog gospodara, rekao je Papui. Slavi veridbu i dolazak
mlade u kuu. To je veliki poetak! Kruna mnogobrojnih napora! teta
to i burak nije tu. Podsetili bismo se udesnog spasenja od bandita. Ali,
dobro, nije vano! I ovako imamo mnogo razloga za slavlje i gozbu, zar
ne?
Da Gama je klimnuo. U glavi mu je odjekivala re gospodar. Imala je
uasan prizvuk.
Deoga, da li zna? Stigao nam je gost! Da, ovog popodneva neto
posle vas stigao je zapovednik evnuke garde iz Bidapura!
Zapovednik evnuke garde? Zar on ne titi sultaniju?
Imam jo novosti! Papui nije skrivao oduevljenje. Uhvatio je
kraj bogato ukraenog turbana, koji se ponovo razvezao, veselo ga

301
vrativi na mesto. Stie nam Letea palata. Sultanija je poelela da
promeni mesto boravka. Sa prestolonaslednikom e posetiti vodopade
Gokak. Oni su na samo nekoliko kilometara odavde. Bie u drutvu
nekolicine tvojih poznanika: Vali Kana i mog gospodara, Tihog.
Da Gami je ponestalo daha. Srce mu je jae zalupalo. ta e oni
ovde? progunao je.
Kakve su to spletke?
Papui je odstupio za korak. Deoga, smiri se. Umree mlad ako
tako nastavi!
Da Gama je skrenuo pogled. U pravu si. Molim te da mi oprosti
zbog mog ponaanja. Neega se setio. Zar ti i Heraldo niste imali
ozbiljan...
Papuievo lice se razvuklo u blaeni osmeh. Braa nisu zlopamtila.
Imamo malo prijatelja, pa ne smemo sebi dopustiti da nekog izgubimo.
Moji i Heraldovi interesi nisu u sukobu. Zar nisi uo? Viktorio ga je
imenovao za partnera!
Nisam uo, odgovorio je Da Gama. Znam da se brine, najvie
zbog nereenog pitanja vlasnitva nad devojkom za zabavu. Ali to e biti
sreeno... moda i pre no to se nada! Tihi me je obavestio da je poneo
novac za devojku i da se nada da emo se sresti na putu. Papui je
lukavo posmatrao Da Gamu. Ona jo nosi... sve stvari sa sobom?
znatieljno je pitao.
Da Gama je klimnuo, prezirui samog sebe.
Prolazili su pored Viktorijevog atora, kad je iz njega izaao Heraldo.
Imao je zadovoljan izraz lica. estitam vam na naimenovanju za
partnera, senjor oduevljeno ga je pozdravio Papui. Heraldo je oborio
glavu, ali mu je evnuhova panja nesumnjivo veoma godila.
I moje estitke, rekao je Da Gama, hladnog izraza lica. Izgleda da
niste gubili vreme.
Heraldo je slegnuo ramenima. Sudbina mi je bila veoma
naklonjena.
Nemo su odmeravali jedan drugog dok ih Papui nije prekinuo:
Upravo sam objasnio Deogi da smo izgladili nesporazume...

302
 Da, nai sukobi sad pripadaju prolosti. Senjor Papui je galantno
potisnuo u zaborav sve prethodne nesporazume. Heraldo je prebacio
ruku preko evnuhovih punakih ramena. Gospodar Viktorio je odluio
da veera u svom atoru, obratio se evnuhu ignoriui Da Gamu. eli
da vidi Lusindu a zatim i devojku za zabavu.
Doveu je, rekao je Papui. Krenuo je, poastivi Heralda toplim
osmehom.
ta e biti sa mnom? pitao je Da Gama.
O da, mislim da bi trebalo da ga poseti pre Lusinde. Njegov
nehajni ton je pogodio pravo u cilj. Da Gama je pourio i bez rei uao u
Viktorijev ator.
Zapahnuo ga je ustajali vazduh. Uljane lampe obeene o atorske
motke bacale su meku svetlost po barunastim zidovima. U sreditu
velikog atora nalazio se divan na kojem je leao bosonogi Viktorio. Da
Gama je opazio ukaste, kandaste nokte na starevim nogama.
Pramenovi neuredne, sede kose padali su mu preko ramena; ispod
otkopane lanene koulje virio je bledi trbuh. Viktorio je nehajno drao
pehar vina debelim prstima. Da Gama! iznenaeno je rekao Viktorio.
Otkud ti ovde?
Ja sam pregovara, sea se? I tvoj partner?
Naravno, naravno. Da Gama je seo na debeli tepih pokraj
Viktorijevih nogu. Sve ide kako treba. U stvari, bolje nego to sam se i
nadao. Otpio je dobar gutljaj vina. ta misli o Heraldu? nastavio je
ne ekajui odgovor. Pravi Dasana! Njegovim venama kola porodina
krv. Pred njim je budunost! Ima tako jasne poglede! Obilje dobrih ideja!
Da Gama se jedva kontrolisao. Dobro je to si ovde, Da Gama, rekao
je Viktorio. Lice mu je bilo podnadulo a oi crvene. Doneo sam neke
odluke. Smatram da se na tebe mogu osloniti. Oblizao je blede usne
crvenim jezikom. to se tie prostitutke... to je sreeno. Pripae
evnusima, kako je i dogovoreno sa Tihim.
Da Gama je klimnuo. ta emo s vezirom? uspeo je da prozbori.
Da. Pa, ti e se time pozabaviti. Ti si pregovara, zar ne? Pobrini se
za to. Smisli neto.

303
 Zar nisi najbolji?
Da Gama je oborio glavu. Dau sve od sebe.
Naravno, naravno. Stvar je sad u tvojim sposobnim rukama. Za to,
naposletku, i dobija novac? To bi uradio i za uobiajenu svotu?
Viktorijevo lice je u titravoj svetlosti lampe izgledalo naduto i
oputeno. Govorio je sipajui vino iz kondira u pehar ne gledajui u Da
Gamu. On je nemo zurio u starca. Bokal je bio gotovo prazan pa je
Viktorio istresao poslednje kapi i otpio dobar gutljaj. Ponudio bih te sa
neto vina, prekinuo je tiinu, ali vidi i sam... nema ga vie.
Jasno mi je. Da Gama je ustao i krenuo ka izlazu.
to se tie one druge stvari... velike nagrade koju sam ti obeao?
Da Gama se okrenuo i ekao sa upitnim izrazom na licu. Starac se
slabo osmehnuo nakrenuvi glavu. Moda sam malo prenaglio. Moram o
tome da porazgovaram sa partnerom.
Heraldom?
Naravno... poto e naslediti imetak Dasana. Zna, mora poeti da
gradi autoritet...
Zar ste zaboravili na Lusindu? Zar imetak ne pripada njoj? Viktorio
je mahnuo rukom, kao da hvata muvu. Da Gama je stisnuo usne. Mislio
sam da u ja biti va partner.
Viktorio je nemono rairio ruke, kao da hoe da zagrli Da Gamu.
Da, da, dragi deae, naravno. I o tome u razgovarati s njim. Skrenuo
je pogled. Poalji mi Lusindu, molim te. Sutra emo urediti odnose.
Budi razuman.
Da Gama je zaustio da neto kae, ali je odustao. Nije verovao svom
jeziku a ni starac vie nije gledao u njegovom pravcu.

***
Papui je na putu ka Viktorijevom atoru ukazivao Lusindi na brojna
obeleja novog statusa: raskonu odoru, bogat nakit i straare pod
svojom komandom. Sada sam evnuh prvog reda, hvalisao se. Ali
mislila sam da si ve bio evnuh prvog reda?
O, spomenuo sam ti to. Nekada sam bio, nisam te slagao. Ali sada

304
sam zaista na tom poloaju.
Lusinda se slabo osmehnula. Sunce je zalo iza horizonta; mrano
nebo bilo je puno zvezda. Videla je kako im Da Gama ide u susret.
Pozdravila ga je, ali joj on, prvi put otkad su se upoznali, nije uzvratio
pozdrav. Proao je pored njih ne diuu glavu.
ta to nije u redu sa Deogom? rekao je Papui pridravajui
zastor na ulazu u ator. Uao je za njom bez oklevanja.
Iako ju je u unutranjosti atora doekao topao i ustajao vazduh,
Lusinda se stresla od jeze. Bila je zahvalna na oskudnoj svetlosti jer joj
je bilo jasno da Viktorio nije lepo ostario. Napravila je mentalnu
zabeleku da se s njim sree samo po mraku. Lusi, najdraa moja,
rekao je starac, ustajui da je pozdravi. Izrasla si u pravu lepoticu. Sada
si odrasla, lepa ena - veoma, veoma lepa. Dohvatio ju je grubim
rukama. Vidim da si stidljiva. Nije vano, draga. Uskoro emo biti
venani pa stidu vie nee biti mesta. Obratio se Papuiu. Ostavi
nas, rekao je na hinduskom. Poalji neto hrane.
Okrenuo se Lusindi kada je Papui izveo naklon i nestao. Hoemo
li popiti neto vina dok veera ne stigne?
Odbila je ponueno pie. Stajala je pokuavajui da zadri prijatan
izraz lica dok je Viktorio ispijao pehar smetajui se na divan. teta
zbog ujka Karlosa, rekao je Viktorio. Zna li da je otrovan? Tako bar
tvrde lekari. Viktorio je znaajno podigao obrve.
Mislila sam da je umro od modanog udara.
Bilo kako bilo, mrtav je, nastavio je Viktorio. Kada se uzmemo,
pripae nam itav imetak, zna. Radi se o ogromnoj sumi. Biemo dobro
zbrinuti.
Posluavnik sa zainjenim kozjim peenjem i nov bokal vina doneo
je, umesto slugu, Heraldo. Poastio je Viktorija ljubaznim osmehom. Kad
ga starac nije mogao videti, prevrnuo je oima gledajui Lusindu. Kada je
otiao, Viktorio je pokazao Lusindi na mesto pokraj svojih nogu. Nasuo
je sebi jo vina iz novog kondira. Ovaj put nije ni pokuao da ponudi
Lusindu.
Govorio je gledajui mimo nje u neto to je samo on mogao videti.

305
Rekao je da e poslati glasnika u Gou da objavi njihove zaruke i da e se
venati im svetenik stigne u Bidapur. Bie to skromna ceremonija. U
uskom krugu. Bie pozvani samo najugledniji ljudi - veliki vezir,
kasvajar. Moda i zapovednik Sadi. Drobio je bez odmora. Ona treba
da isplanira domainstvo u Bidapuru, dostojno njihovog poloaja.
Kupuj samo najbolje. Ipak, pazi da trokovi ne budu preterani. Uskoro
e imati pune ruke posla.
Lusinda je shvatila da Viktorio pria o bebi. Unajmie dadilju.
Lusinda je zamislila budunost koju je opisivao: ona, beba i dadilja u
stranoj kui u stranom gradu, sa muem koji e uskoro pasti u postelju i
umreti. Heraldova ponuda joj se najednom nije inila onako gnusnom.
Ne. Oas se nala na nogama. Nee biti onako kako si zamislio.
Krenula je i stigla do izlaza dok je Viktorio shvatio ta se dogaa i
prekinuo monotoni monolog.
Lusi! Okrenula se. ta to radi?
Odlazim, ujae.
Viktorio se zacerekao. Zasmejao se tako jako da je poeo da kalje.
Gde si krenula, najdraa?
Misli da ne znam gde u?
Ti si dete. Ti si moja tienica. Ti si moja ena, ili e to uskoro
postati. Ti si Dasana i radie ono to ti se kae!
Grei. Izabrala sam drugaiji put. Otila je pre no to je Viktorio
mogao izustiti i re.

***
Heraldo, Da Gama i Papui su jeli napolju, pored vatre. U daljini je
videla senke straara. Heraldo je skoio na noge i pohitao ka njoj. Pa,
draga roako, kako ti se dopada budui mu?
Lusinda je prola pored njega ne udostojivi ga pogledom. urila je
preko mrane istine ka svom atoru. Osvrnula se i ugledala Papuia
kako ide za njom. Ostavi me na miru! povikala je.
Idem po devojku za zabavu, dobacio je Papui.
U tom sluaju, hodaj iza mene, rekla je Lusinda i pourila napred.

306
 Maja je podigla glavu kada je Lusinda ula u ator. ta je bilo?
pitala je nakon to je videla Lusindino lice.
Nita, odgovorila je Lusinda.
Maja je ustala uhvativi je za ruke. Sad je na mene red. Zagrlila je
Lusindu i apnula joj na uvo: Ne ini nita dok se ne vratim. Razume li
me? Nita! Ima vremena, sestro, ima jo vremena. ekaj do mog
povratka. Priaemo i smisliemo plan.
Uao je Papui. Ovo je ba divno, rekao je. Postale ste
prijateljice. Ustuknuo je kad je video kako ga posmatraju. Nemojte da
mi naudite! povikao je pruajui ruke sa prekrtenim prstima, odbranom
od urokljivih oiju.
Maja se odvojila od Lusinde. Hajdemo, gospodaru evnue. Preko
ramena je prebacila srebrni al koji je nosila kad se iskrcavala sa broda u
Goi. Obeaj mi, sestro, da e ekati moj povratak.
Obeavam, odgovorila je Lusinda, jedva ujnim glasom.
Kakva zlodela planirate? pitao je Papui, sa slabo prikrivenom
strepnjom.
Pomor podlaca, proaptala je Maja.
ta? nervozno se zakikotao. O, blagosloven da je prorok, u tom
sluaju sam bezbedan, dodao je, kao da odgovara na Majinu alu. Ali
Maja se nije nasmejala.

***
Madoninih mi sisa, zaista si lepa.
Papui je uveo Maju u Viktorijev ator. Starac se protegao po
divanu, posmatrajui je sa iskrenim zaprepaenjem. Kad pomislim da si
moje vlasnitvo, dahtao je.
Do sutra, gospodaru, veselo je dobacio Papui.
Da, ali veeras je moja? Pridi blie. Majin srebrni al je pod
svetlou lampi sijao kao mesec. Okreni se. Uinila je to. al je pao na
zemlju pa je Viktorio mogao da vidi njenu zlatnu kou. Upuena si u
tantru? Maja ga je nemo posmatrala, bezizraajnog lica i blistavih oiju.
Ostavi nas, rekao je Papuiu. Starevo lice bilo je podnadulo a oi

307
podlivene krvlju. Ostavi nas, smesta!
Vas dvoje, nemojte preterati...
Idi! povikao je Viktorio, nesigurno se podiui sa divana.

***
Papui se etao pored vatre, suvie nervozan da bi sedeo, ne skidajui
pogled sa Viktorijevog atora. Heraldo se ponaao kao da prisustvuje
izvoenju smenog komada. Zakikotao bi se svaki put kad bi iz atora
doprlo prigueno stenjanje, ponekad tako snano da je morao da brie oi
od suza. Da Gama je reao kubure. Glaao ih je, jednu po jednu,
prljavom maramicom, ne podiui glavu.
Maja se konano pojavila raupana i izuzetno lepa. Kosa joj je
kaskadno padala po ramenima. Obmotala je al oko glave. Je li jo
iv? nasmejao se Heraldo.
Bio je kad sam otila. Prola je pored vatre, na trenutak uhvativi
Da Gamin pogled. Oboje su smesta pogledali u stranu.
Da poemo za njom? pitao je Papui.
Zato? odgovorio je Heraldo.

***
Priaj mi, rekla je Lusinda kad je Maja ula u ator. Leala je zgrena
na gomili jastuka, u gaicama i ogrtau pod grubim ebetom navuenim
do brade. Pogasila je sve lampe, osim jedne koja je treperila ispod
navuenog senila pravei jezive senke.
Maja je pustila da al sklizne na pod. Nije me ni pipnuo. Gorko se
nasmejala. Traio je da vrckam pred njim... to je nazvao plesom. Rekao
je da najvie voli da se zadovoljava rukom. Maja je lagano odmotala
sari. Za trenutak je stajala gola pre no to se uvukla u jednostavnu
spavaicu. Nemo je gomilala jastuke pravei postelju. Uz uzdah se
pruila po njoj. Konano se obratila Lusindi. Traio je da te obuim
ljubavnim vetinama.
Izgovorila je ove rei ravnim tonom kao da nisu bile prljave, ali
Lusinda se i pored toga jo vie skupila pod ebetom.

308
 On je starac, nastavila je, paljivo kontrolisanim tonom. Stvar e
ii bre ako se kree, jo bre ako ga udara petama po butinama,
gricka mu vrat i sisa jezik. Izgovorila je ovo ne gledajui u Lusindu
To ti moda nee biti prijatno, ali pomoi e ti da kroz sve bre proe.
Moda e ti to vie odgovarati. Moe leati na leima, ukoena i mirna.
Tada e mu trebati vie vremena. Na kraju e se oseati bedno. Izbor je
tvoj. Posegla je za putnom vreom. Da sam u poziciji da biram,
naterala bih ga da se osea bedno.
Da li je bilo grozno?
Nije bilo gore od optenja sa trgovcima u hramu. Ve smo priale o
tome, zar ne? Lusinda je klimnula. Potrebno mu je dobro kupanje.
Moda e uspeti da ga nagovori. Maja je izruila sadraj vree preko
ebeta, sebi u krilo. Nala je vezanu maramicu sa arsenikom koji je
dobila od Lusinde. Sve ostalo je vratila u torbu.
I ja uvam svoj, rekla je Lusinda, pokazujui srebrnu kutijicu sa
arsenikom. Otvorila je poklopac. Crvena pasta se sjajila pod svetlou
lampe. ta da radimo? Nemo su se pogledale. U oima im je tinjalo
nezadovoljstvo.
Zatim su odjeknuli jauci.
Do ljudi okupljenih oko vatre, do malopre zanesenih lelujanjem
Majine senke, doprla je buka iz Viktorijevog atora. Jo se zabavlja
naalio se Heraldo. Nije primetio da je prostitutka otila.
Buka se pojaala, pa se Da Gama digao, zatiui kubure za pojas.
Neto nije u redu.
Pre no to je mogao ita da uini, iz atora se, teturajui, pojavio
Viktorio. Go do pojasa, drao se za atorske konopce. Moram da
piam, zareao je.
Izgleda grozno. Da Gama je krenuo da mu pomogne, ali ga je
starac zaustavio pokretom ruke.
Suvie vina, suvie ena. Uspeo je da lascivno namigne pre no to
je ponovo zgrabio konopce. Sve e biti u redu samo da se dokopam
grmlja. Pohitao je napred, teturajui se, pa se naslonio na drvo. Nainio
je jo nekoliko nesigurnih koraka i naleteo na straara. Ko si, zaboga,

309
ti?
Straar mu je pomogao da se uspravi. Ja sam va straar,
gospodine.
Viktorio je mirkao. Oi su mu bile tako mutne da je jedva video.
Hvala bogu, rekao je. Mislio sam da si sam avo koji je doao da me
odvede u pakao. Zasmejao se tako snano da je pao na kolena. Da
Gama je potrao da mu pomogne. Mislio sam da je onaj rogati, govorio
je starac kao da nekom poverava dragocenu tajnu. Mislio sam da su mi
asovi odbrojani. Mogu da umrem srean. Moj boe, vrckala je na mom
udu kao ribica! Da Gama ga je podigao na noge i pomogao da se
dotetura do bunja. Boga mu, pokazao sam joj ta pravi mukarac moe
da uradi. Dosad je imala samo Induse, znate. Oni imaju male okice...
Viktorio je podigao oputeni, mlohavi ud i poeo da se smeje.
Smeh je prerastao u kaalj, tako snaan da ga je oborio na kolena.
Guio se. Da Gama ga je udarao po leima znajui da je to uzaludno.
Viktorio je jedva disao. Iskolaio je oi. Ispod njega se formirala barica
smrdljive sluzi.
Da Gama je pokuao da ga podigne, ali se samo isprljao starevom
sluzi. Viktorio ga je zgrabio za ruke. Izgledao je uasno. Oi samo to mu
nisu iskoile. Imao je crveno lice i istaknute pulsirajue vratne vene.
Izoblieni starac je pojaao stisak.
O, boe! zavritao je. Vrisak je preao u tanko cviljenje. Telo mu se
grilo. Pustio je Da Gamu hvatajui se za stomak.
Da Gama je uo razdirui zvuk i osetio smrad. Viktorio je uurbano
petljao oko pantalona, ali nije bio dovoljno brz. Ogromni bledi trbuh mu
se grio u svetlosti vatre. Da Gama je video kako se nadima kao da je
pun jegulja. Iz Viktorija je pokuljao mlaz neke smrdljive tenosti. Idi po
pomo! povikao je Da Gama straaru.
Da, gospodine! straar je krenuo pa zastao. Po kakvu pomo,
gospodine?
Dovedi Heralda, Papuia. Bilo kog!
Dok mu se stomak grio, Viktorio je ispustio agonian, hrapav jauk.
Ne ostavljaj me, Da Gama! zastenjao je. Zatim je ponovo zajaukao. Da

310
Gama je kleknuo kraj njega. Bio sam budala, proaptao je i zaurlao u
agoniji. Da Gama, pomozi mi!

***
Papui, zaudo, nije delovao uspanieno. Kada je video Viktorija,
coknuo je jezikom, zasukao rukave i skinuo stareve prljave pantalone.
Donesi vode u velikoj kanti, naredio je straaru. Viktorio se grio po
tlu ispunjavajui tamu jaucima. Papui je kleknuo pored njega, mazio ga
po elu zdepastom rukom pevajui neku uspavanku. Umire, proaptao
je Heraldu i Da Gami. Znali su to i bez njega.
Kada je voda stigla, naloio je faranzima da podignu Viktorija. Polio
ga je vodom i golim rukama sprao prljavtinu sa starevog tela. Papui
im je pomogao da odnesu ili odvuku Viktorija do njegovog atora. Kada
su ga poloili na divan, bio je prazan. Zevao je, stomak mu se grio, ali
nije imao ta da iscedi iz sebe. ta je tu je, uzdahnuo je Papui.
Trebalo je da ponesem malo opijuma.
Pokuali su da ga pokriju, ali to je bilo nemogue. Grio se i
mlatarao rukama. ak je i Da Gama zaplakao videvi kako se hladni
prsti smrti steu oko starevog tela. Dugo je isputao duu.

311
SEDMI DEO

Vodopadi Gokak

312
S pustili su telo na divan. Neobino ozbiljni Heraldo mu je sklopio oi
i prekrio posivelo lice ebetom. Stajali su u tiini dok Papui nije
pucnuo prstima prema straaru. Idi u ator i donesi jedan zeleni
posluavnik. Smesta! Straar je pogledao Da Gamu i Heralda. Obojica
su slegnuli ramenima. Oklevajui se naklonio i pourio iz atora.
Prostitutka ga je dokusurila. Tuno je konstatovao Heraldo.
Jadniak. Umro je od previe zadovoljstva.
Ne budite apsurdni oglasio se Papui. Nije on umro od
zadovoljstva. Da Gama i Heraldo su izmenjali poglede. Pregovara je
shvatio koliko se evnuh promenio od njihovog poslednjeg susreta. Stajao
je rairenih nogu i prekrtenih ruku. Posmatrao ih je pogledom punim
autoriteta. Da Gama se jedva suzdravao da ne prasne u smeh.
Na podu su leali prevrnuti tanjiri, vinski kondiri i Viktorijev prazan
pehar. Da Gama je unuo i podigao srebrni bokal. Gledao je na ebe
prebaeno preko pokojnika. ta e sad biti s nama, pitao se.
Ba u tom trenutku, u ator je utrao straar sa bledozelenim
posluavnikom.
Papui ga je uzeo i pojurio po atoru. Kupio je prosuto meso i
slagao ga po posluavniku. Delovao je jako samouvereno iako Da Gama
nije imao pojma ta radi. Sipao je nekoliko kapi vina iz gotovo praznih
kondira na posluavnik. Gledajte, rekao je, prinosei posluavnik
lampi.
Na povrini suda oblikovala se ljubiasta mrlja. Vino, rekao je
Heraldo. Vino utie na glazuru.
Papui je trznuo posluavnikom prosuvi njegov sadraj po podu.
Ponovo ga je podigao tako da su ga svi mogli videti.

313
 Bledozelena povrina bila je pokrivena tamnim mrljama. Bilo ih je
svuda gde je bilo hrane. Ovo je kineski materijal. Sultan je insistirao na
tome da mu se hrana slui iz ovakvih posuda. Svi znaju za njihovu
osobinu da potamne u dodiru s otrovom. Kada je otrov veoma jak, mogu
i da puknu.
Da Gama je uzeo sud. Neko je otrovao Viktorija? rekao je,
razmiljajui naglas.
Tako je, Deoga. Neko je otrovao vodu i vino gospodara Viktorija.
Ko je to mogao da uini?
Papui se nasmejao. Ko, zaista? Sutra emo o tome razgovarati.
Sada je najbolje da idemo na poinak. Ovaj dogaaj me je prilino
iscrpeo. Propratio je ovu izjavu napadnim zevanjem. Sad nita ne
moemo da uinimo. Pokuajmo da se odmorimo. Poklonio se i poao
na poinak. Na izlazu se osvrnuo kao da je neto zaboravio. Da li je
bilo ko obavestio ene? Obojica su odmahnuli glavom. Odlino, neka
tako i ostane. Zatim se udaljio.
Heraldo je pogledom ispratio evnuhov odlazak. Pogledao je Viktorija,
posluavnik u Da Gaminim rukama i konano samog Da Gamu. On
sumnja na ene?
Ako su one osumnjiene, isto vai i za nas, rekao je Da Gama.
Zato bi nas sumnjiili? Zato bih ja bio sumnjiv? odgovorio je
Heraldo. Evnuh bi mnogo toga mogao dobiti njegovom smru... zbog
ega on nije meu osumnjienima?

***
Da Gama je kasno uvideo greku. Heraldo je otiao na spavanje u muki
ator gde je Papui ve hrkao. Trebalo je da im se pridrui. Ali mrzeo je
atore, a noni vazduh je bio tako sve i ist. Oseao je potrebu za
samoom posle uasnog dana. Na nekoliko koraka od logorske vatre
lealo je njegovo sedlo sa prtljagom. Rairio je ebe po zemlji i upravio
umorni pogled ka beskrajnom mnotvu zvezda.

Lebdeo je na leima po okeanu mleka. Po istom nebu su plovili

314
paperjasti oblaci. To nisu bili oblaci ve hiljade belih dralova; klizili su
nebesima u besprekornom poretku, kao jata riba. U sreditu gigantskih
jata blistala je zvezda plaviastim bisernim sjajem. Lagano je padala ka
njemu. Otvorila se otkrivajui staricu tek neto veu od deteta. Ko si ti?
pitao je Da Gama.
Stariine oi bile su plave kao sumrano nebo. ta namerava da
uradi sa nakitom moje keri?
Da Gama je hteo da joj kae: ta te briga! Hteo je da joj kae:
Ona nije tvoja ki. Umesto toga, preko njegovih usana su prele
neoekivane rei: uvam ga za nju. Njoj pripada.
Starica se nasmeila. Preostali zubi su joj sijali kao biseri. Lepo si
odgovorio. Moe da trai uslugu.
Reci mi svoje ime.
Gungama. Trai jo jednu. Daj mi nade.
Dau ti je. Trai jo jednu
Olakaj mi samou.
Uinjeno. Jo samo jednu.
Pomozi mi da sredim stvari. Sve je polo naopako.
Poljubila ga je prastarim usnama u obraz. Dobro si izabrao.
Dajem ti. Dajem. Dajem. Ali opasnost se primie, Deoga. Probudi se!
Probudi se, brzo!

Da Gama je naglo otvorio oi. Oko njegove improvizovane postelje

stajali su straari.
Drali su vrhove isukanih maeva na nekoliko centimetara od
njegovog vrata.
Polako je podigao ruke pokazujui da je nenaoruan. Pojavio se
Papui praen Heraldom. Uhvatite ga i veite, naredio je evnuh. Dva
straara su uspravila Da Gamu.
Jedan mu je vezao ruke na leima, dok ga je drugi razoruao.
Smestite ga u ator.
ta to radite, senjor evnuh? povikao je Da Gama. Nisam ja naudio
Viktoriju! Straari su ga gurali ka Papuievom atoru.

315
 Verujem ti, Deoga, zapitao je Papui.
Ugurali su ga u ator i bacili na pod. Dok mu je jedan drao otricu
maa na vratu, drugi mu je vezao noge. Proverili su veze i otili.
Da Gama se neko vreme koprcao, ali konopci su bili vrsto svezani.
Uspravio se u sedei poloaj i ekao. uo je buku izvan atora, povike i
krike, zatim i enski vrisak.
Platno na ulazu je zalepralo. Straari su sprovodili Lusi. Za njima je
iao Papui. Evo nae zatvorenice, tiho je rekao.
Lusi?
Da, upravo ona, Deoga. ao mi je to sam morao da te sveem iako
si bio tako ljubazan prema meni, ali ko bi mogao da te zaustavi ako bi
odluio da joj pomogne? Suvie si opasan, a ona ne sme izmai pravdi.
Lusinda je hodala kao mesearka u spavaici i sa rasputenom
kosom. Ruke su joj bile vezane na leima, pa su joj se jedre mlade grudi
jasno isticale ispod tanke pamune tkanine. Straari su je prodirali
oima. Odveli su je do divana gde su joj vezali noge.
Kakvu igru igra, Papuiu? zareao je Da Gama.
Stvarno me iznenauje, Deoga. Zar bi trebalo da preem preko
ubistva mog prijatelja? Moda jeste bio farang, ali to ne znai da nije bio
ovek.
ta hoe? Novac?
Papui je zatreptao i napuio usne. Hou pravdu. I dobiu je.
elim da vidim Heralda.
Sve u svoje vreme. Imamo jo mnogo toga da raspravimo. Sutra u
poslati poruku sultaniji. Imate sree, gospodarice, obratio se Lusindi.
Zakon mi dozvoljava da vas pogubim na licu mesta. Za ubistvo postoji
samo jedna kazna - smrt, ak i kad su ene u pitanju. Ali poto si farang,
moglo bi doi do neeljenih posledica. Iz diplomatskih obzira moram
obavestiti sultaniju. Kako shvatam, i hriani znaju za molitvu? Upotrebi
ono malo vremena koje ti je ostalo na najbolji nain. Papui se
saoseajno nasmeio Da Gami i napustio ator u pratnji straara.
Lusi... ovo je uasno, rekao je Da Gama, pokuavajui da joj se
priblii.

316
 Nije tako strano. Moj ivot je ve bio gotov. Udahnula je vazduh,
ali nije mogla da zaustavi suze. Pozdravljam smrt. ta je gore, reci mi?
Nikad ne okusiti ljubav, ili je nakratko okusiti i rastati se od nje?
Ne govori o ljubavi u ovakvom trenutku!
Lusinda se zagledala u Da Gamu. Zato da ne? Uskoro u biti
mrtva. O emu bih govorila? Zar nikada nisi voleo, roae? Nije znao
ta bi joj odgovorio. Mislilo je samo na bekstvo. Lusinda je sklopila oi.
Suze su joj nepresuno tekle. Bila sam budala. Oklevala sam. Izgubila
sam srce koje je postalo njegovo. Kada sam se konano odluila, kada
sam bila spremna na to da ostavim sve - bilo je suvie kasno. Odbacio
me je. Mrzi me. Uskoro me nee biti.
Da Gama joj se pribliio. Ali Lusi...
Spavamo u mnotvu atora, roae.
Da Gama je zbunjeno zatreptao. ta to govori, malecka?
ivot je karavan; na tom putovanju spavamo u mnotvu atora. Sutra
u zaspati u drugaijem atoru. Zato bih brinula
Ko ti je to rekao? pitao je Da Gama. Skrila je lice. Nije bila
raspoloena za priu.

***
Da Gama se borio sa vezama na zglobovima. Malo ih je olabavio.
Postigao je bar neto.
U neko doba se pojavio Heraldo u drutvu tri straara. Za pojasom je
imao jednu od Da Gaminih kubura s dugom cevi. Prenesite je u
Viktorijev ator naredio je.
Zato? povikao je Da Gama.
Heraldo mu je odgovorio okrenut leima. Posmatrao je Lusindu. Da
bi bila pored svoje rtve, roae. Da bi razmiljala o poinjenom
zloinu.
Straari su prili divanu - dvojica su je uzela za ruke, dok ju je trei
zgrabio za noge.
Podigli su je kao dak. Ponaajte se paljivo prema njoj, ili ete
spoznati moj gnev, rekao je Heraldo, maui kuburom ka straarima.

317
Iskoristio je momenat i poljubio je u usta. Draga roako, uzdahnuo je,
koliko toga lepog smo propustili.
Lusinda se trgla pljunuvi ga u lice. Obrisao se i klimnuo straarima.
im su otili, udobno se zavalio na Papuiev divan. Ima duha, zar ne?
Zna da ga ona nije otrovala, zareao je Da Gama.
Ponekad si veoma pronicljiv, Deoga. Zacerekao se Heraldo.
Naravno da znam. Ja sam ga otrovao.
Da Gama je podigao obrve.
Zaista, roae, ponekad si tako naivan. Poigravao se Da Gaminim
pitoljem. Trebale su mi godine, Deoga. Ali veeras su moji napori
napokon krunisani uspehom. Okrenuo se ka Da Gami sa osmehom na
licu. Otklonio sam dve poslednje prepreke, Viktorija i Lusindu, jednim
udarcem. Mora odati priznanje mojoj domiljatosti, roae. Nakon
njihove smrti, pripae mi itav imetak Dasana.
Heraldo se smejao posmatrajui uasnutog Da Gamu. Hajde, Deoga,
pa zamalo to nisi otkrio moj plan. Viktorio mi je rekao da si uspeo da
shvati koliko sam se pribliio imetku, koliko sam blizu tome da
postanem jedini naslednik. Ne moe da tvrdi da si potpuno zateen.
Da Gama se rvao sa reima. Moda. Nikada nisam raunao na
toliku gnusobu.
Upravo tako! Heraldo je skoio na noge. Gnusoba! To je klju!
'Kako neko moe biti toliko zao?' Tako misli svaki dobar ovek. 'Takva
sumnja je neprihvatljiva!' Pa dobriina koraa ka sopstvenoj pogibiji
otvorenih oiju, ne videi opasnost. Heraldo se poklonio Da Gami. Ti
si savren primer za to.
Misli da si pobedio? Zatvori usta i uivaj dok moe. Ne brbljaj o
tome, za ime boje!
Ali roae, potreban mi je neko s kim u podeliti zadovoljstvo.
Heraldo se lenjo zavalio na divan, nianei neotkoenom kuburom u Da
Gamu. Opasno je drati ih napunjene. ta ako neka sluajno opali?
Pretvarao se da puca cerekajui se. Hoe li da uje najbolji deo?
Papui. Mislio sam da u morati da otrujem prokletu devojku, ili jo
gore da je oenim. Papui me je reio tog optereenja. Pokazao se kao

318
neobino korisna budala. Trebalo je samo da mu apnem re-dve na uvo.
Kada sam mu rekao da u postati jedini naslednik i da emo uvek biti
prijatelji, shvatio je poruku. Tako da sirota Lusinda nee poginuti od
moje ruke.
Poverovao si Papuiu? Da Gama je zaprepaeno posmatrao
Heralda. Ovaj je uivao u tome. Laskala mu je Da Gamina panja.
Zadovoljstvo je minulo a Deoga nije skidao pogled s njega. Poeo je da
osea nervozu. Da Gama je potom prasnuo u smeh. Smejao se iako mu je
Heraldo naloio da uti. Nije prestao ak i kad je uperio pitolj i otkoio
ga.
Sluaj, roae, rekao je. Ti si budala, a ne Papui! Sultanija se
noas obogatila, Aldo, a ne ti.
ta to govori?
Zar ne zna da po zakonu imovina ubice pripada dravi? Lusindin
imetak e pripasti Bidapuru - ide pravo u sultanijinu privatnu kasu! Da
Gama je dozvolio Heraldu da svari informaciju. Trebalo je odmah da je
ubije. Samouverenost te je upropastila, Aldo! Sutra e biti osuena za
ubistvo. Sutra e izgubiti sve - kao i ti.
Ali Papui...
Da Gama se nasmejao. On dobija desetinu njenog imetka. On e se
obogatiti, a ne ti. Heraldo je izgledao tako jadno da se Da Gama jedva
suzdravao od toga da ne prasne u smeh.
Pobledeo je kao kre. Ispao sam budala. Pao sam kao rtva
sopstvene dobrote. Jo nije osuena... ta ako je sad ubijem?
Zakasnio si. Papui nije glup. Oekuje nevolje. Zbog toga me je
svezao. Pa ak i ako uspe, i ako te niko ne vidi, Papui e znati ko je
ubica Bogatstvo je izgubljeno.
Mora da postoji nain, tupo je izgovorio Heraldo.
Nije vano. Mlad si i opasan. Moe postati pregovara.
Opalio je Da Gamu dlanom po uvu pre no to je izjurio iz atora.

***
Zastor na ulazu u ator se posle nekoliko minuta zaleprao. Da Gami je

319
svaki sekund izgledao kao sat. Skupio se da bi se odbranio od
Heraldovih udaraca, ali je umesto njega ula Maja. Prikrala mu se tiho
kao apat, pomilovavi ga malenom rukom po obrazu. Deoga, ta su to
uinili?
Da li si videla Lusi?
Maja je odmahnula glavom. Spreili su me da razgovaram s njom.
Uloila sam velike napore da bih stigla do tebe. Stavili su je u Viktorijev
ator. Rida, vezana za sredinju motku. Ne treba da boravi tamo, Deoga,
u drutvu lea. Poludee od mranih misli.
Da Gamine obrve su se natutile. Moe li da mi donese kubure?
Ne mogu, Deoga. Zakljuane su u kutiji pod budnim okom straara.
Smatraju te veoma opasnim.
Gree. Ne mogu nita bez oruja. Moe li da mi dobavi ma?
No?
Maja je odmahnula glavom. Ne znam kako da doem do njih.
Papui me je pretraio pre no to sam ula. Bio je veoma zlurad i
temeljit.
Da Gama je odmahnuo glavom. Mislio sam da e te Heraldo
pretraiti.
Heraldo ga je nadgledao. Neno je stisla Da Gamu za ruku. Sutra
stiemo u sultanin logor gde e Lusinda biti pogubljena. Moemo li ita
uiniti kako bismo joj pomogli, Deoga?
Ne znam ta bismo mogli da uinimo, konano je odgovorio.
Oklevao je, mrtei se. Ne, moda ipak ima neke anse.
ta?
Patan. Da Gama je gledao mimo Maje, razmiljajui. Ako bi se
sve uklopilo, mogli bismo uspeti. Zna li kojim putem emo ii?
Rekli su da emo proi ispod vodopada Gokak. To je tei put do
sultanije, ali znatno krai.
Da Gamin pogled je zaiskrio. To su odline vesti, moda imamo
anse.
Ali kako emo obavestiti Patana na vreme? Kako emo uopte
stupiti u kontakt s njim?

320
 Da Gama joj je grubim apatom ispriao o klanu Tri take i njihovim
nevidljivim izvidnicama. Rekao joj je za signal koji mu je otkrio Vali
Kan. Uz njenu pomo je lagano oblikovao plan i poruku koju e Maja
preneti. Terao ju je da bezbroj puta ponavlja poruku proveravajui svaki
detalj. Odmahivao je glavom i nakon to je uspela da je na
zadovoljavajui nain ponovi. Ovo je nemogue. Nikada nee uspeti.
Mora uspeti, Deoga. ak i ako ne uspe, obavezni smo da pokuamo.
Ona ne treba da umre. Moramo dati sve od sebe, ostalo je u rukama
boginje. Ja u dati signal. Preneu im tvoju poruku. Patan e je sigurno
spasiti.
Poljubila ga je u obraz kao da ljubi ujaka. Prisetio se sna sa staricom
i okeanom mleka. Hteo je da joj ga spomene, ali je ona ve otila.
Straa je bdela oko vatre i na ulazu u ator sa zatvorenicima. Podigla
je upaljenu granu sa vatre. Idem u grmlje tiho je saoptila.
Kada se dovoljno udaljila, tri puta je mahnula upaljenom granom,
izgovarajui mantru pri svakom zamahu.
Da li je ovo dovoljno, pitala se? Da li da sve ponovim? Kakvi su ti
ljudi iz klana Tri take? ta ako pogreim u predaji poruke? Da li e
uiniti ono to budem traila od njih, ili e...?
Poela je da tone u oaj kada se oblinji grm zatresao. Ugledala je
dve prilike u crnom.

***
Neto pre svanua u konurskoj dolini, Patan se prenuo iz loeg sna. Iako
je seanje na san nestalo u jutarnjoj magli, nemir je ostao - nalik lepetu
krila pod prozorom, dolasku oluje i urlikanju vuka. Obukao se i opasao
ma.
Samo je stari straar bio budan. Sedeo je na verandi ispod debelog
sloja ebadi iako nije bilo hladno. Patan mu je mahnuo i krenuo u
obilazak poseda.
Predoseanje ga je uputilo ka trostrukom drvoredu. Ptice su pojale, a
tri abe revno kreketale. ulo se i neto drugo, neki neuhvatljivi zvuk, na
granici ujnosti.

321
 Prepoznao ga je. Udaljeno, tiho frktanje - teki dah konja koji je
preao dug put. Disao je polako da se ne bi uo zveket elinih
prstenova u nosu.
Iskao je ma iz kanija. Kretao se u tiini od senke do senke dok nije
pronaao dva konja vezana za grm pored niskog, razgranatog drveta.
Obazreo se po mraku. Nije video nikoga, ali je bio siguran u to da ga
neko posmatra. Govori pa te neu povrediti, rekao je glasno. Jedan
konj je podigao glavu i zafrktao. Vladala je potpuna tiina.
Naglo se okrenuo, oseajui neiji pogled na sebi. U irokoj kronji
oblinjeg drveta visile su dve ogromne, smee aure. Otvorile su se pred
njim. Tek tada je video da je to ebad okaena o grane. Umesto nonih
leptirova, pojavila su se dva oveka i polako krenula ka Patanu. Obojica
su nosila lukove sa zapetim strelama.
Rekla je da si dobar. Rekla je da e nas nai, to ti je i polo za
rukom. Ljudi iz aura su se nasmejali.
Da, zaista si dobar. Mogli smo da te ubijemo samo tri ili etiri puta,
dobacio je drugi, pa su se obojica nasmejala.
ta traite ovde? Ko vam je priao o meni?
Smiri se. Imamo poruku za tebe. Od nekog faranga koji kae da je
tvoj prijatelj. Poruuje ti da mu duguje uslugu. Prvi se potcenjivaki
nasmejao. Vreme je za naplatu, kae. Zastao je i razvukao usne u
odvratni osmeh. Ima problema sa drugim farangom... zbog nekog
faranga...
Faranzi... nasmejao se njegov prijatelj.
Patanovo lice se ukoilo. Zato ste doli k meni? Zato mu sami ne
pomognete?
Izmenjali su poglede. Ne eli da napravimo jo veu zbrku,
kapetane. To su njegove rei. Patan je podigao obrve. Tako je,
kapetane. Kae da mu samo vi moete pomoi.
Zato? Kakav je to naroiti zadatak?
Banditi su izmenjali poglede. Zapovednie, eli da kidnapujete
ubicu.

322
 ***
Najvei broj lampi u Papuievom atoru se pogasio; ostala je da gori
samo jedna. Da Gama je umorno dremao. Suneva svetlost se konano
probila unutra. uo je prigueni amor koji nije mogao razumeti. Bio je
gladan, edan i morao je u bunje. Borio se sa vezama itav sat.
Konano je odustao, legao na divan i onako ponien poeo da jeca.
Uguio je jecaje i prokleo slabost, ali nije mogao odmah da prestane s
plaem. Nekako je zaspao. Probudio se okupan znojem kao posle teke
groznice.
Zagrejani vazduh se oseao na vlanu vunu. Niko nije doao da mu
donese vode. Bezuspeno je pokuavao da se otrese crnih misli.
Konano su se pojavili straari. Samoa mu je tako teko padala da
im se obradovao. Bez rei su ga uspravili na noge i stavili povez preko
oiju. Izgurali su ga napolje. Konano je mogao da pia.
Da Gama je mogao da vidi neto ispod poveza: uti mlaz urina,
bronzani vrh straarskih kanija i plave cvetove izgaene njihovim
izmama. Dok su hodali, posmatrao je odlomke senki du staze. Kada su
mu naredili da stane, ugledao je vrh jedne od Heraldovih izama. izma
je tiho nestala nakon nekog vremena.
Jedan od straara je uhvatio Da Gamu za rame, okrenuo ga i utnuo.
Zateturao se napred. Pao je na neto meko. Dodirnule su ga nene ruke
pomaui mu da se smesti. Video je skerletne are na satenskoj tkanini i
shvatio da su ga ubacili u nosiljku. Pokuao je da se uspravi u sedei
poloaj.
Ovamo, Deoga, zauo se Majin glas. Uhvatila ga je za ruke i
povukla napred.
Gde je Lusi? proaptao je.
Maja je petljala oko jastuka, trudei se da ga to udobnije namesti.
Ona e putovati na konju.
Idioti. Da Gama je zamiljao razgovor izmeu Papuia i Heralda
koji je morao da prethodi ovom aranmanu. Namrtio se i upro iz sve
snage nastojei da prekine veze. Odustao je, stenjui od bola.

323
 Posmatraju nas, ne mogu ti pomoi, apnula je Maja. Znaju kad
priamo. uti, Deoga. Opasno je. Pretvaram se da plaem i priam ispod
ruke. Putujemo ka vodopadima Gokak i sultanijinom logoru.
Svuda oko njih su tekle bune pripreme za polazak. Znam,
odgovorio je Da Gama. Mislim, pogodio sam. Da li je Lusi napred ili
pozadi?
Jae ispred nas. Ne govori i ne mie se. Preko ramena su joj
prebacili Papuievu haljinu. Nisu je odvezali ni da bi se obukla.
Nosai su zastenjali, a Da Gama i Maja su poskoili. Karavan je
krenuo na put.

***
Putovali su due od sata, veinom uzbrdo. Nosaima se skratio dah;
stenjali su od napora. Iz daljine je dopirao potmuli tutanj vodopada. U
logoru su uli udaljeni vodeni huk. Zvuk je postajao sve jai; prerastao je
u tupi urlik nalik grmljavini. Tu i tamo bi se uo neoekivani udar vode o
stenu. Blizu smo rekao je Da Gama.
Napredovali su sporije. Put je bio neravan - ili su preko slomljenih
stena uz obalu reke. Nosiljka se ljuljala dok su nosai posrtali. Sve ee
su se zaustavljali pa je putovanje postalo jako neprijatno. Da Gama se
obradovao Heraldovoj zapovesti da stanu. Umorni nosai su spustili
palki na tlo.
Dolazi Heraldo, proaptala je Maja.
Neka ga.
Trenutak kasnije, nevidljiva ruka je skinula Da Gamin povez.
Zamurio je nenaviknut na sunce. Sa njihove leve strane u vazduh se
dizala petnaestak metara visoka stena; na desnoj je kljuala reka
Gatapraba. Voda se penila i padala u belim kaskadama po nevidljivim
stenama. Staza je bila naikana slomljenim kamenjem etvrtastog
oblika; svako je bilo veliine omanjeg sefa. S vremenom ih je reka nanela
u gomile, kao to dete gura u stranu kocke za igranje. Stazom se moglo
ii, ali veoma paljivo.
Ispred njih se nazirala ivica vodopada Gokak. Reka se divlje

324
obruavala, nadola od skoranjih kia. U kanjonu je kljuala magla
diui se put plavog neba. Reka je bila iroka i plitka, sa opasnim
virovima. Na drugoj obali je bujala mnoina biljaka, loze i drvea
isprepletanih u neprobojnu zelenu masu. Stotinak metara dalje, na mestu
gde je vodopad pravio kljuali bazen, magla se kovitlala oko prastarog
hrama obraslog u divlju lozu. Toranj hrama se nesigurno nadnosio nad
uskovitlanom vodom kao da e svakog asa pasti u nju. Deo pristanita
kao i stepenice koje su vodile u vodu ostao je netaknut zubom vremena.
inilo mu se da je buka jaa otkad su mu skinuli povez za oi.
Heraldo je govorio, ali ga je Da Gama jedva uo. Suvie si krupan da bi
te nosili, Da Gama. Odavde e peke, vikao je Heraldo. Noem je
prerezao konopce na Da Gaminim lancima.
Odvei mi ruke, viknuo je Da Gama.
Heraldo se samo odsutno nasmeio. Pokazao je glavom u pravcu
vodopada. Poznaje li ovo mesto?
Da Gama je klimnuo. Jednom sam ovuda proao. Bilo je to u sezoni
sua. Tada nije bio ovako moan. Ova staza, zafrktao je nezadovoljan
sopstvenim opisom, ovaj tegobni puteljak, hou rei, vodi pravo kroz
vodopade.
ta? rekao je Heraldo, Kroz vodu?
U sezoni sua to nije problem. Tamo se penjete, Da Gama je
pokazao bradom na putanju koja se ocrtavala na litici, savijete se i
proete kroz vodenu zavesu. To je samo mali tu. Zatim produite ispod
vodopada. Iza njih je velika dvorana, neka vrsta peine izdubljene
vodom. Proete kroz dvoranu, jo jednom se istuirate i izaete na drugu
stranu. U sunoj sezoni se jedva okvasite.
Da Gama je posmatrao okolinu pokuavajui da deluje oputeno.
Video je Lusindu na konju, oprezne oi nervoznih straara, iscrpljene
nosae. Ovo je opasno, Heraldo. Zato ste poli ovim putem?
Heraldo se iscerio. To je bila ideja prokletog evnuha. Hteo sam da
idemo duim putem, ali on hoe da po svaku cenu stigne do sultanije ve
ovog popodneva. Rekao sam mu - bolje da stignemo sutra ako to znai
da emo stii u jednom komadu. Ignorisao me je. Mislim da je bolje da

325
se vratimo.
U pravu si, lagao je Da Gama. Promena plana bi omela Patana -
ako se uopte pojavi. S druge strane, zaobilazni put bi znaio jo
nekoliko asova vie za Lusindu. Porazgovarau s Papuiem. Moda
u uspeti da ga urazumim. Heraldo ga je skeptino posmatrao. Vidi,
Aldo, ne elim da umrem ovde. Heraldo je konano sklopio oi i
klimnuo.
S rukama svezanim na leima, Da Gama se s mukom kretao stazom
od izlomljenog stenja. Nekoliko straara je stajalo pokraj Papuieve
nosiljke na elu kolone samo nekoliko stotina metara nie od vodopada.
Iza nje je jahala Lusinda na Heraldovoj kobili. Za njom je stupao ostatak
vojnika. Majina nosiljka, u kojoj je boravio i Da Gama, ila je poslednja
bez straara.
ta si radio sa Viktorijom? vikao je Da Gama trudei se da nadjaa
huk vode.
Sahranio sam ga pored atora.
Sa ostalim ubretom, pomislio je Da Gama. Kada su proli pored
Lusinde, koja je jahala na jednom od konja pozajmljenih od Patana, Da
Gama joj se ohrabrujue nasmeio. Nije promenila izraz lica. Da li je
neto jela? povikao je na Heralda.
Odbija hranu, odgovorio mu je vikom. Verovatno se i nije potrudio
da joj ita ponudi.
Papui je ivo raspravljao sa jednim od straara. Ovako blizu
vodopada morao je da se dere. Parao je vazduh svojim tankim glasom
kao piskom trube. Pozdravio je Da Gamu toplim osmehom. Neemo te
jo dugo izlagati neprijatnostima, Deoga. S druge strane vodopada ekaju
kraljiini straari. Kada im predamo osuenicu, postarau se za to da
bude osloboen.
Osuenicu, pomislio je Da Gama. Sluajte, senjor, ovo je ludost.
Prelaz ispod vodopada nikad nije lak. Pogledajte svu tu vodu koja se
obruava! Nakon obilnih kia dostie gigantsku snagu! Da Gama je
urlao da bi mogli da ga uju.
Ali Papui je ve doneo odluku. Dosta mi je tih budalatina.

326
Vraam se u civilizovano drutvo, to pre!
To je ludost! Voda e odneti nosiljke i nosae.
Koga je briga za nekoliko starih nosaa, Deoga?
Vas, poto ste u nosiljci, senjor evnuh.
Papui je povukao Da Gamu za rame, tano na ivicu rene obale.
Gledaj, Deoga! Vidi li sultanijine straare s druge strane? Da Gama je
nazirao zelene turbane kroz uskovitlanu maglu. Prolazio sam kroz
vodopade mnogo puta. Sultanija voli ovo mesto. To je lako!
Jesi li ikad to pokuao posle sezone kia? Kada se voda
nemilosrdno obruava? Ne verujem da jesi.
Izraz na Papuievom licu je govorio da je Da Gama bio u pravu.
Lutao je pogledom izmeu staze ka vodopadima i Da Game. Kae da
nosiljka nee proi?
Peaci imaju anse. Ali ne i nosiljka.
Papui je razmiljao. Pogled mu je bludeo ka drugoj strani reke i
straarima pod zelenim turbanima. Lizao je podnadule usne, kao neko ko
oekuje gozbu posle dugog posta. Idemo peice, Deoga!
ta emo s nosiljkama?
Poslaemo ih nazad. Patanova se moe vratiti kui a naa moe da
krene zaobilaznim putem. Papui je odmerio vodopade i povorku na
iznenaujue profesionalan nain. ta emo s konjima?
Da Gama se trgao. Od silne brige je sporije razmiljao. Moda.
Moda e uspeti. Ovi vodopadi su opasni, senjor! Pogledajte!
Papuiev zlatni turban se ve razvezao; sveprisutna magla ga je
natopila vodom. Voda je curila niz Da Gamino lice i lea. Pa, ne
moemo se mnogo vie iskvasiti, Deoga? Nacerio se Papui. Sultanin
logor je na samo nekoliko metara odavde. Na drugoj strani vodopada
eka nas bezbednost, udobnost i pravda. Moemo malo da se smoimo i
stignemo tamo za sat, ili moemo da produimo uz i niz brdo i stignemo
za dan-dva, moda i vie. Ve sam mokar, senjor. Hajdemo kroz
vodopade!

***

327
U suna vremena, voda je padala nenije u obliku tanke zavese. Vodeni
zastor je skrivao ogromnu dvoranu i stazu posutu izlomljenim stenjem. U
suna vremena prolazak iza urlajue zavese bio je uzbudljivo i zanimljivo
iskustvo. Posmatranje suneve svetlosti koja prodire kroz vodenu zavesu
pravei raznobojnu dugu vailo je za izuzetnu atrakciju. Ipak, ak i u
suna vremena, gromoglasni urlik vodopada je svaije srce ispunjavao
strahom - istim strahom koji obuzima dete koga otac baca u vis, prijatnim
uasom praenim saznanjem da opasnost nije velika.
Ali pred njima je bila reka nabujala od kia koja se izlila iz korita.
Ogromna koliina vode se obruavala preko litice; prodirala je meu
razbacano izlomljeno stenje inei svaki korak opasnim. Nestrpljivi
Papui nije trpeo nikakva odlaganja. Ruau sa Tihim! urlao je.
Poslao je nosiljke nazad i bacio se na organizaciju prelaska. Prvo e
prei on sa Deogom. Zatim devojka za zabavu. Posle nje Heraldo, koji e
voditi Lusindu na konju. Zatim straari. Da Gama je imao neke primedbe,
ali je urlik vodopada bio preglasan.
Na ivici vodopada su stajali preostali putnici karavana koji je
napustio Gou pre nekoliko nedelja. Prvobitni voa Da Gama bio je
svezan. Zapovesti je izdavao Papui, nekadanja meta podsmeha. Na
drugoj strani nas ekaju bezbednost, udobnost i pravda! objavio je
Papui, ponosan na svoju reitost. Posle malog kupanja sledi susret sa
udobnou, zadovoljstvima i sultanijinim gostoprimstvom! Jedva se uo
od urlika padajue vode.
Hajde, Deoga! Mi idemo prvi!
Papui je krenuo napred hvatajui Da Gamu za ruku. Jedva su
napredovali stazom kojim je i pojedinac teko mogao proi. Papui je
naginjao na jednu a Da Gama na drugu stranu. Vodeni dad im je u trenu
natopio odeu. Staza se pela do nivoa od etiri metra iznad bazena.
Ne gledaj dole, senjor, vikao je Da Gama. Skoro smo stigli! Prili
su vodenoj zavesi. Urlik se pojaao progutavi sve ostale zvuke.
Papuieve sitne oi su se rairile od straha. vre se pribio uz Da
Gamu. Hajdemo, senjor evnuh! povikao je Da Gama.
Stigli su do dvorane iza vodopada gde je bilo suvo. Buka vodopada

328
bila je priguena iako su drugi zvuci slobodno odjekivali. Mogli su da
uju disanje saputnika. O, Deoga, glupo sam se poneo. To je bilo
uasno! Mislio sam da u umreti!
Pomozite mi da ustanem, senjor, obratio mu se Da Gama.
Papui se uspravio i pogledao Da Gamu. Nisam smeo da dopustim
da krenete svezani, senjor, rekao je Papui gotovo plaui. Kakva je
to sila! Ko je mogao i da pomisli!
Odveite me, senjor evnuh.
Naalost, nemam s im! Konopci su vlani i ja ne bih mogao da
odveem vorove ovim zdepastim prstima!
Nije vano. Skoro smo proli. Da Gama je iskoristio priliku da
uiva u ovom jedinstvenom mestu - ogromnoj mranoj dvorani
izdubljenoj u ivoj steni delovanjem vode; suvoj, prostranoj, osvetijenoj
sa bezbroj duga koje su svetlucale na vodenoj zavesi, njenom
spoljanjem zidu. Mesto se osealo na vlano stenje. Sada, kada smo se
malo odmorili, moemo da krenemo dalje.
Papui je pao na kolena. Ne! Ne mogu ponovo da prolazim kroz taj
uas!
Poli napred ili nazad, senjor, doekae vas isti problem. Bolje da
krenete napred! Kao to ste i sami rekli, tamo vas eka dobar ruak.
Papui se privio uz njega kao mlada uz mladoenju. Zaronili su u
vodenu zavesu. Trenutak kasnije, nali su se u zagrljaju sultanijinih
evnuha straara sa zelenim turbanima.
Gledajte pravo ispred sebe! rekao je jedan od vojnika, pokazujui
na tlo. Teturali su se na samo nekoliko centimetara od ivice staze i skoro
zavrili u bazenu ispod vodopada.
Papui je zagrlio Da Gamu. Ne mogu jo da te oslobodim, Deoga.
Ne dok straari ne preuzmu osuenicu. Potovani senjor, morate da mi
oprostite ovu malu uvredu. Bez vas nikada ne bih uspeo! Papui je
produio do obale. Voda se obruavala u bazen, aljui velove svee
magle u nebo. Evnuh se nagnuo preko mahnuvi onima sa druge strane.
Dobro je, dobro je! Nisu ga uli, ali su videli njegov iroki, ohrabrujui
osmeh.

329
 ***
Pretpostavljam da je na mene doao red, rekla je Maja. Heraldo je
krenuo ka njoj kao da eli da je zagrli, ali se ona izmakla. Pogledala je
Lusindu koja je beivotnim oima zurila u urlajui vodopad. Zato idem
sama, pomislila je. Ako, pomislila je, bar neu morati da idem s njim.
Pogledala je u magle koje su se dizale iz kljualog vodenog kotla
nekoliko metara ispod nje. Stegla je putnu vreu, izgovorila mantru i
zakoraila napred.
Vodena masa ju je iznenadila svojom silinom. Vodopad ju je oborio
na kolena, pritiskajui je ogromnom snagom. Borila se za vazduh.
Udaviu se ovde, pomislila je. Sabrala je svu volju i uspela da se
uspravi. Voda ju je zasipala sa svih strana. Glavinjala je levo i desno.
Vodopad mora imati kraj! Gurala je napred, sve dublje zalazei u vodu.
Svaki as je padala na kolena. Poela je da se gui.
U vodu je zaronila ruka. Trenutak kasnije je leala na stenovitom
podu dvorane kaljui. Uspela je da podigne glavu. Ima li koga?
pozvala je. Deoga? Ustala je. Voda joj se slivala niz odeu i kosu. Ko
mi je pomogao? Javi se! Obrisala je vlane obrve dlanom. Blagosloven
da si, ma ko to bio! povikala je kad niko nije odgovorio. Nek me
blagoslov prati na preostalom delu puta.
Moda je ovaj put bila bolje pripremljena za teinu vodene mase.
Oseala je kako je nevidljive ruke guraju kroz vodenu zavesu. Tamo ju
je ekalo mnotvo ispruenih ruku i nasmejani Deoga. Odavde se prua
divan pogled, rekao je, pokazujui na bazen ispod njih.
Da li si mi ti pomogao ispod vodopada, Deoga? pitala je. Zautala
je kad je videla da su mu ruke jo svezane. Bio je to neko drugi.
Pa, najdraa roako, na nas je red, rekao je Heraldo.

***
Na drugoj strani vodopada, jedan od sultanijinih straara je mirkao
trudei se da pogledom prodre kroz maglu. Hej! povikao je. ta se to
vidi na drugoj obali?

330
 ta? povikao je Papui. Gde? Pogledao je i odmahnuo glavom.
Tamo nema nieg. Deoga, da li ti vidi neto?
Da Gama je nastojao da pogledom prodre kroz oblake finih kapljica.
Na drugoj obali, pokraj starog ruevnog hrama, video je dva konjanika sa
dugim, smrtonosnim lukovima. Maja ga je uhvatila za rame i proaptala:
Njih sam videla prole noi!
Da Gama je, gotovo neprimetno, klimnuo glavom. Zatim se glasno
obratio Papuiu:
Rekao bih da su to lovci. Straar je radoznalo posmatrao prilike na
drugoj obali. Prokletstvo rekao je Maji na uvo, zaklonjen urlikom,
vodopada. ta rade tamo - na pogrenoj strani reke?!

***
Iz jednog od depova Heraldo je izvadio iroku krpu od navotenog
platna obmotavi je oko kubure sa dugom cevi. Zatakao je paket za
pojas. Dohvatio je uzde Lusindine kobile i poveo ka ivici obruavajue
vode. Heraldo je koraao unatrake, poteui uzde i hrabrei kobilu
nenim reima. ivotinja je mirno napredovala. Isto je vailo i za Lusindu
iji se isprazni izraz ni za trenutak nije menjao. Na leima je osetio dodir
besne vode, uzdahnuo je i povukao uzde.
Voda ga je snano pritiskala, i pored estog treptanja, jedva je nazirao
konjsku glavu. Borio se za vazduh, a potom je pao na kolena. Osetio je
kako mu neko uzima uzde iz ruku i odvodi kobilu. Teturao je za njom.
U oskudnoj svetlosti duga koja se probijala kroz vodeni zastor,
Heraldo je video priliku koja je umirivala kobilu: visokog i snanog
mukarca, mokrog od glave do pete. Kada je umirio kobilu, priao je
Lusindi. Uhvatio ju je za svezane ruke.
Patan!
Heraldo se mrtio sklanjajui mokru kosu sa ela, pokuavajui da
povrati dah. Lusindina mokra odea je prianjala uz kou otkrivajui
svaku krivinu njenog tela. Voda joj se slivala niz noge i tekla iz papua.
Zaneseni Patan ju je milovao po rukama lovei njen pogled.
ta trai ovde, burae? povikao je Heraldo. Rei su odjeknule

331
dvoranom.
Vraam uinjenu uslugu, odgovorio je Patan, ne gledajui u njega.
Vreme je da izravnam dug. Nije imao turban, pa mu je vlana kosa
visila u tamnim, mokrim pramenovima. Ispod nogu mu se formirala
barica. Iako nije skidao pogled s Lusinde, ruka mu je stalno poivala na
balaku sablje. Brzim pokretom, tako da kobila nije stigla ni da se
pomakne, isukao je iz korica drei je spremno u ruci.
ta si namerio, burae? Heraldo se lagano uspravio. Gestikulirao je
levom rukom dok se desna prikradala oruju. Zna da je ubica.
Da rekao je Patan, i dalje je gledajui u oi. Ubila je mene.
Levom rukom ju je milovao po prstima. Vie ne sanjam, ne mogu oka
sklopiti. Dani su mi prazni a noi beskrajne. Mislim samo o njoj, o ubici.
Uprkos svemu to govori, ona mi donosi ivot.
Lusinda je pomerila glavu i zagledala se u lice svog Mune.
Nasmejala se kad je videla s kakvom je predanou posmatra. Jo
jednom te pitam, burae. ta namerava? Patan je pogledao Heralda.
Hou da je izbavim od tebe. Uinio si stranu stvar, gospodine. Nema
druge do da bei. Sultanija i Bratstvo e joj veito biti za petama zbog
bogatstva Dasana. Ostatak ivota e provesti krijui se. Nikada nee
znati za dom, porodicu. Ne samo da si je liio naslea ve si joj oduzeo
ivot.
Nateraj ga da kae istinu, Muna, rekla je Lusinda. Znam ta je
uinio. Treba da umre zbog svojih zloina!
Od toga ne bismo imali koristi, Lusi. Najdraa, ak i ako bi sad sve
priznao, njegove lai su ti zanavek zapeatile sudbinu. Ignorisali bi ga.
Kada je njima istina bila vana?
Heraldo se nasmejao tako glasno da je itava dvorana odjeknula. U
pravu je, Lusi. Istina je ono oko ega se moni dogovore. Evo dobrog
primera. Heraldo je sklonio navoteno platno sa kubure i uperio mranu
cev u Patanovo srce. Ova kubura me ini monim. Mo mi daje priliku
da odredim istinu - bolju istinu. Heraldo je krenuo ka njima, blistavih
oiju i usana razvuenih u osmeh. Hajde da razmislimo. Recimo,
ljubomora. Da, ljubomorni burak ne moe da podnese to da ga jedna ena

332
napusti, i to jo farang ene. Sakrije se u dvorani i preree joj grkljan. Ali
nije raunao na mene - i dobija metak ravno u srce. Naalost, stiem
suvie kasno. Moja draga roaka umire. Heraldo je slegnuo ramenima.
Ali svojom traginom i neoekivanom smru izbegava osudu! Tako,
voljom sudbine, imetak Dasana... pripada meni.
Zategao je oroz na kuburi i klimnuo Patanu. Pa... hoe li ti prvi? Ili
ona? Redosled nije vaan. Ionako e mi svi verovati.
Moda u prvo ja tebe ubiti! proaptao je Patan. Pre no to je Patan
stigao da se pomeri, Lusinda je izvukla noge iz uzengija i uz krik skoila
iz sedla. Ruke su joj bile svezane pa nije mogla precizno da upravlja
padom. Ipak je uspela da pogodi Heralda i obori ga na zemlju.
On se brzo povratio i uperio kuburu u Lusindino elo. Pogledom je
potraila Patana.
Dok je on hitao ka njima, Heraldo je povukao obara.
Mehanizam je kljocnuo, ali je umesto kuruma, iz cevi izaao samo
dugi zelenkasti plamiak, oprljivi Lusindinu mokru kosu. Iz oruja je
pokuljao dim pa se Heraldo zakaljao ispustivi ga. Kubura se zakotrljala
po kamenom podu nestajui u vodenoj zavesi. Okrenuo se videvi kako
Patan juri ka njemu vitlajui sjajnom sabljom.
Ne! kriknula je Lusinda, pokuavajui da ustane. Dosta je bilo
smrti!
Patanov ma je nastavio da se luno sputa, i umesto da se zarije u
Heraldov vrat, pogodio je faranga u slepoonicu. On se zateturao u
pravcu vodene zavese. Krv mu je curila kroz prste kojima je pritiskao
slepoonicu. Sruio se na kolena, zgrio i pao na kameni pod.
Da li je mrtav? pitala je Lusinda dok mu se Patan pribliavao s
podignutom sabljom.
Patan je stajao nad njim spreman da reaguje. Nije mrtav, rekao je.
Kleknuo je kraj nje i poeo da ree veze. Otricom je presekao kone
opute. Trljao je njene nateene zglobove.
Lusi ga je posmatrala, oima punim suza. Ne, Muna, mora da
pobegne. Ubie te! Idi dok moe!
Patan je podigao glavu. Ako je tako, umreemo zajedno.

333
 Lusinda je skoila i ponovo nekog oborila na zemlju. Ovaj put se
Patan naao ispod nje. Sklopila je ruke oko njegovog vrata. U padu ju je
privukao k sebi. Obasula je njegovo vlano lice poljupcima na kamenom
podu unutranje dvorane.
Ako me voli, ostavie me i nastavie svoj ivot, dragi Muna,
aptala mu je u uvo.
Ostau pored tebe zato to te volim. Patan se podigao i zagledao u
nju. Ne moramo umreti. Ima izlaza iako on vodi u tegoban ivot. Gonie
te zato to ele tvoje bogatstvo, gonie i mene da bi se domogli
porodinog imanja. Sultanija bi moda i odustala, ali Bratstvo e nam
uvek biti za petama. Neumorni su i sveprisutni. Neemo moi da se
odmorimo niti emo se igde oseati bezbedno. iveemo kao banditi. Ali
bie iva, draga Lusi, i ja u biti pored tebe. Hoe li da poe sa
mnom? Odgovorila mu je vrelim poljupcima.
Moramo da pourimo. Uzjahao je kobilu i posadio je u sedlo iza
sebe.
Kako emo izai? Pokazala je ka izlazu iz dvorane. Na toj strani
su sultanijini straari. Na drugoj su Papuievi ljudi. I jedni i drugi e nas
zaustaviti. Nazirali su senke koje su se kretale iza tankih vodenih
zastora na oba kraja dvorane.
Nasmeio se, tim retkim, predivnim osmehom koji joj je lomio srce.
Smestio se iza nje. Poveo je kobilu nazad u zadnji deo dvorane,
okrenuvi je licem prema vodopadu. Stenoviti zadnji zid dvorane je
pojaavao urlik, ispred njih se sjajio beli vodeni zid. Dobro se dri.
Mamuznuo je kobilu. ivotinja je jurnula napred pravo kroz beli potop.

***
Papui je raspravljao o pojavi strelaca na drugoj obali sa zapovednikom
sultanijine evnuke strae. Uzbueno je dotrao do Da Game. Kae da
ih je video. Tvrdi da jo nikom nisu naudili. Da je video ono to smo mi
videli, ne bi bio tako miran! Morao je da vie da bi nadjaao huk vode.
Da Gama je iscedio osmeh. Govori kao pravi pregovara. Svaka
neobinost je razlog za brigu.

334
 Upravo tako! Na primer, zato se Heraldo toliko zadrao? brbljao je
Papui.
Mora da se brine o konju, senjor. Njemu je mnogo tee.
Papui se ujeo za usnu, gledao je as na vodopade as na konjanike
na drugoj obali. Ovo mi se ne dopada. Neto nije u redu. Poslau nekog
unutra. Otrao je do zapovednika, ali se vratio neobavljena posla. Kae
da ne eli da se njegovi ljudi okvase! Zamisli to!
Da Gama je primetio trag crvenila u vodi koja je tekla pokraj izlaza.
Uspeo je da odri pribranost kada se po oblinjem kamenjaru zakotrljala
kubura. Stao je izmeu Papuia i oruja, nadajui se da je slabovidi
evnuh nije primetio. ta se dogaalo u dvorani?
uo je Majin krik.
U vodopadu se pojavio konj. Probio je vodeni zastor. Rojevi kapljica
su eksplodirali pod jarkim suncem, pravei niz svetlosnih traka. Konjske
noge su mlatarale po izmaglici dok je ivotinja propadala u prazninu.
Dvoje ljudi su se vrsto drali za konja koji je padao u bazen ispod
vodopada. Nestali su pod vodom.
To je Patan! neoprezno je kriknula Maja.
Straari su se skupili na ivici staze ka vodopadu. Udavili su se!
povikao je jedan od evnuha straara.
Gde je Heraldo? zavritao je Papui. Gde je trovaica? Pribliio
se vodenoj zavesi, ali se nije usudio da ue unutra.
Isplivali su! povikao je jedan od straara. Kobilja glava se ukazala
u vrtlogu mehuria, kao i glave jahaa. Tamo je jedna ena!
To je ona! povikao je Papui. Gaajte ih, gaajte!
Nemamo lukova, povikao je zapovednik.
Imate koplja, zar ne? Papuievo lice je pocrvenelo od srdbe.
Izgledalo je da e mu sitne oi svakog asa iskoiti. Upotrebite ih!
U tom trenutku mu je pored lica prozujala strela odbivi se o oblinji
kamen. Banditi s druge obale su poeli da gaaju. Bili su veti i brzi.
Kia strela je zasula okolno kamenje. Jedna je pogodila straara u ruku.
Nesrenik je ispustio krik. Oajniki je vukao strelu pokuavajui da je
iupa, stenjui pri svakom bolnom pokuaju.

335
 Jo tuce strela se odbilo o kamenje. Iza vodopada! naredio je
kapetan. Bre! U zaklon!
Straari su se gurali, neki su gotovo pali sa litice. Jedan je gurnuo
Maju kroz vodeni zastor u dvoranu; drugi je zgrabio svezanog Da Gamu.
Oslobodio se straarevog slabanog stiska i nastavio da posmatra
bazen, uprkos strelama koje su padale oko njega. Kobila se uspinjala na
drugu obalu. Patan i Lusi su se vrsto drali. Video je kako kobila grabi
pored prastarog hrama ka dvojici bandita.
Straar je ponovo uhvatio Da Gamu za ruku. Jedva je imao vremena
da vidi kako se kobila propinje i Patan mae sabljom, pre no to je nestao
u dungli.
Straar je odvukao Da Gamu u dvoranu pod vodopadom. Svi su bili
mokri. Papui je kleao pored Heralda, koji je tresao glavom nastojei
da doe sebi. Kada je video Da Gamu, skoio je na noge. Ti! povikao
je. Ti si sve isplanirao! Da Gama ga nije udostojio odgovora.
Heraldo je iznenada ustao i udario Da Gamu pesnicom po glavi. Iako
je unuo, ipak nije u potpunosti izbegao udarac. Zbog ruku vezanih na
leima izgubio je ravnoteu. Kolena su mu popustila pa se zateturao
napred. Vrh Heraldove izme ga je pogodio u bradu i svetlost mu je
eksplodirala pred oima.
Izgubio je svest. Poslednje ega se seao bilo je da njegovo telo leti
ka zemlji gonjeno silinom Heraldovog udarca.

***
Hej, Deoga. Vreme je za ustajanje. Dii se, lenugo.
Da Gama je zatreptao i probudio se. Svaki deo tela ga je boleo. Oi
su mu se navikle na priguenu svetlost velikog atora. Prepoznao je lice
zapovednika Sadija. Generale! rekao je. Ili je bar pokuao. Usta su
mu bila ispucala i suva, i zubi su ga boleli.
Da, taj Heraldo te je dobro ispraio. Dolazio je heim... Nita nisi
slomio, preivee, iako e zbog bolnih povreda sledea dva dana
moda poeleti da si mrtav.
Gde sam?

336
 Boravi kao gost u mom atoru u sultanijinom logoru pored
vodopada Gokak. Da Gamina ula su ponovo proradila. Namirisao je
vlaan zadah vunenih atorskih krila; razabrao je i huk reke koja se
nedaleko odatle survavala niz liticu. Ponudio sam se da te zakrpim.
Papui i straari su te doneli ovamo sa devojkom za zabavu. Heraldo
boravi meu hidra straarima. Sadi se zacerekao. To e ga nauiti
pristojnom ponaanju. Duan si da se dri podalje od njega... inae si
slobodan.
To je podsetilo Da Gamu da podigne ruke. Nisu bile svezane.
Pa, Deoga, kako se osea? brino ga je upitao Sadi.
Kao u samom paklu.
teta. Ima posla - ozbiljna posla, rekao bih. U toku je sultanijina
audijencija. Tie se stvari s kojima si povezan.
Audijencija? Ovde... usred nedoije?
Sadi je odmahnuo glavom. Ponekad si pravo dete. Da li misli da
intrige prestaju kad sultanija napusti palatu? Ovde su svi ljudi od uticaja.
U ovom trenutku, u Leteoj palati se odrava audijencija, i sultanija eli
da joj i ti prisustvuje.
Da Gama je zamurio i pokuao da se uspravi u sedei poloaj. Telo
mu je vritalo od protesta. Pred oima mu se smrailo, ali je uspeo da
ovlada sobom. Gde mi je odea? Zvuao je uasno.
Bila je tako prljava da sam naredio da se zakopa nasmejao se
Sadi. Mora se zadovoljiti mojom. Pucnuo je prstima nakon ega se
pojavio stari, ozbiljni sluga sa paljivo sloenom jamom. Ovo si nosio i
ranije?
Ponekad, odgovorio je Da Gama. U njima izgledam kao budala.
Bar nisi licemer. Pouri sa oblaenjem. Sadi se okrenuo na vratima
atora. U kondiru ima neto vina... Ne bi ti kodila aica-dve.
Pre no to se obukao, sluga je uneo brija i sud s vodom. Izbrijao ga
je, nauljio, istrljao i oeljao. Iako se oseao nelagodno u Sadijevoj
odei, bila je njegov broj i dobro mu je pristajala.
Da Gama je krenuo na audijenciju u pratnji Sadija. Zapovednikov
veliki ator bio je jedan od dvanaest slino rasporeenih u irokom krugu

337
oko Letee palate, koja je dominirala sreditem logora. Opazio je kako se
od nje ire atori u nekoliko koncentrinih krugova. Najvei poput
Sadijevog bili su u krugu najbliem Leteoj palati, zatim su se redali sve
manji i manji atori sve do prostih seljakih u spoljnjim krugovima. Sadi
mu je pokazao udaljeni ator za stoku gde su boravili slonovi i konji.
Pre no to su stigli do palate, Sadi ga je zgrabio za ruku i povukao u
stranu. Sluaj Vamo, Deoga, rekao je. Tamo je reka Gatapraba. Vidi
li onaj most? Sultana ga uvek nosi sa sobom. Postavljaju ga ba tu samo
nekoliko metara od vodopada. Suvie je krhak da bi istrpeo vei teret -
atore prenose preko reke dva kilometara nizvodno. Ko god dugo stoji na
tom krhkom mostu i zuri u uzburkanu vodu, mora pomisliti da e zavriti
u dubini. To je stvarno uznemirujue. Kraljica tu stoji svakog dana u
podne.
Sadi ga je posmatrao. Ne pokazujem ti ovo zabadava. Hou da ti
ukae na karakter osoba s kojima e se sresti. One se dosauju,
nerazborite su i navikle na rutinu. Vojnik zapaa takve stvari.
Da Gama se poklonio. Va sam dunik, generale.
Sadi je nastavio ne troei vreme na formalnosti. Most uvaju
hidre. To je jedini prilaz zenani. Kroz ono drvee se vide haremski
atori. Oko njih je razapeto visoko platno koje ih titi od radoznalih
pogleda. Taj prostor pripada sultaniji, slukinjama, i naravno hidrama.
Tu je i tvoja devojka za zabavu.
Kae da je Heraldo meu evnusima straarima?
Tako je, odgovorio je Sadi. Smeteni su na naoj strani reke. Tako
ne mogu da prave nevolje u haremu. Sadijev izraz lica se ni za trenutak
nije promenio. Hajdemo. Prihvatimo izazov kao mukarci. Poveo je Da
Gamu ka palati na sultanijinu audijenciju.

***
Prizemljena Letea palata nije izgledala tako velianstveno. U vazduhu je
delovala kolosalno, lebdei na zategnutoj uadi izmeu etiri dobro
istrenirana slona. Na zemlji je bilo jasno da nije mnogo vea od velikih
atora u prvom krugu.

338
 Sadi je proao pored straara i ne pogledavi ih iako su oni pokorno
sagli glave u pozdrav. I Da Gama je proao bez problema kao da se
Sadijeva aura protegla i na njega. Popeli su se uz drvene stepenice - Da
Gama je stenjao trpei bolove od mnogobrojnih uboja - i uli u glavnu
dvoranu postavljenu za audijenciju. Bila je to umanjena imitacija Divan-
IKasa u Bidapurskoj palati.
Prostorija je imala kvadratni oblik. Na daljem kraju, daleko od
dvostrukih ulaznih vrata, nalazio se pijedestal od tri nivoa: oko jednog je
bila srebrna a oko drugog, vieg nivoa, zlatna ograda. Iza srebrne ograde,
na srebrnoj klupi, sedeo je Vali Kan. Delovao je uzbueno. Iza zlatne
ograde je sedeo Tihi. Naginjao se iznad kupaste gomile tamnozelene
tkanine. ta to Tihi radi? promrmljao je. Razgovara s kraljicom
odgovorio je Sadi.
Slika je postepeno postajala jasnija. To nije bila gomila tkanine, ve
osoba, skrivena ispod ogromnog, neprozirnog sloja haljina, suknji i
velova. Ispod vrha ove platnene planine opazio je tamni horizontalni
prorez, i ako bi se stvarno zagledao, mogao je u senci velova da vidi
sultanijine oi. Zato se tako krije? proaptao je Sadiju.
I ovako kri tradiciju. Nijedna kraljica pre nje nije kroila nogom
izvan harema.
Sadi je proveo Da Gamu kroz umu radoznalih pogleda raskono
kostimiranih dvorjana. Stigli su do srebrne ograde, na koju se nehajno
naslonio. Vali Kan ga je odmerio kao da je video gomilu izmeta. Vae
visoanstvo, rekao je Sadi mirnim glasom koji je ispunio prostoriju.
Na va zahtev vam predstavljam faranga Da Gamu, koga mnogi zovu
Deoga.
Kako ste dobili ovo drugo ime, gospodine? Prigueni sultanijin glas
bio je tako tih da se Da Gama morao napinjati da bi ga uo.
Poklonio se dubokim i irokim farankim naklonom iako je delovao
neumesno u pozajmljenoj jami. Vae visoanstvo, u pitanju je neka vrsta
ale. Jednom sam odseo u Deogari, ali nisam umeo da pravilno izgovorim
njeno ime. Otada me ta greka prati kud god da krenem. Sultanija je
odgovorila ljubaznim smehom koji je liio na slab kaalj.

339
 Farang iskazuje preteranu skromnost, vae visoanstvo, rekao je
Tihi, hrapavim glasom. Samo oni blizu pijedestala su ga mogli uti. Sam
samcijat je spasao dvanaestoro dece od smrti u poaru damije u
Deogari. Zatim se vratio da sam gasi plamenove. Spasao je Nazamudinov
Koran i dlaku iz prorokove brade.
Da li je to istina?
Sada je znao kako da slua. Jasnije je razabirao sultanijin prigueni
glas. Prie se bogate svakim novim kazivanjem, vae visoanstvo.
Uradio sam ono to bi uradio svako u tim okolnostima. Mislio sam da je
itav dogaaj odavno zaboravljen.
A ipak na njega podseate, sluei se tim imenom. Zavladala je
tiina. Imao je utisak da ga posmatra ispod proreza. Iskoristio je trenutak
da razgleda odaju. Iz ugla, pored evnuha straara, posmatrao ga je
Heraldo. Jo je nosio vlanu odeu koju je imao na vodopadu. Sultanija
je ponovo progovorila: uli smo protivrene prie, Deoga. eleli bismo
da ujemo tvoju verziju.
Da Gama je izveo jo jedan duboki naklon. Klimanje glavom e biti
dovoljno, proaptao je Vali Kan.
Bili ste burak u slubi Viktorija Soze?
Faranzi to nazivaju 'pregovaraem', vae visoanstvo. Nemamo
suptilnost buraka, niti njihovu mudrost, kao to vam je savetnik
nesumnjivo objasnio.
Upozorena sam, gospodine, na to da ste veoma opasni. Odgovorite
mi na pitanje.
Da Gama je oblizao usne i oklevajui odgovorio. Ja sam najamni
posrednik, visoanstvo, angaovan sam od strane porodice Dasana da im
pomognem u sprovoenju jednog posla. Viktorio Soza je bio ugovara.
Odreivao je moje dunosti.
Paljivo birate rei, Deoga. Plaite li se? Da Gama se nervozno
vrpoljio. Nije voleo da stoji mirno. Oseao je poglede itavog dvora na
sebi. Nije vano. Poten ovek nema ega da se boji. Znate li ko je ubio
Viktorija Sozu?
Heraldo se ukoio u iekivanju. Ne znam, vae visoanstvo.

340
 Zaista? ini se da samo vi sumnjate u krivicu vae roake. Imala je
otrov, kao i motiv za ubistvo.
Oseao je Heraldov pogled na sebi. Niste pitali za moje miljenje,
visoanstvo, ve za ono to zasigurno znam. Mnogo ljudi u logoru je
imalo otrov, visoanstvo. ak i ja sam ga imao. Mnogo ljudi je elelo
Viktorijevu smrt. Ali uistinu ne znam ko ga je ubio.
Heraldo je izgledao iznenaeno. Da Gama se zamalo osmehnuo
videvi njegovu reakciju.
Ostaviemo ovu temu po strani. Drugo pitanje se tie vlasnitva nad
devojkom za zabavu. Va gospodar, Viktorio Soza... prilino se slobodno
ponaao. U naletu velikodunosti je obeao istu enu dvema osobama.
Glava pod tekim velovima je jedva primetno klimnula Tihom i Vali
Kanu. Ovaj put ne morate biti u potpunosti sigurni, interesuje nas vae
miljenje po ovom pitanju.
Da Gama je klimnuo u njenom pravcu, blago se osmehujui. Cenio je
njen suptilni stil izraavanja. Devojka je obeana velikom veziru.
Kasnije se Viktorio predomislio i dogovorio prodaju sa kasvajarom. Vezir
je obnovio zahtev. Nisam siguran kako bi Viktorio postupio pri reavanju
ovog problema.
Lae! pobunio se Tihi. Na brat Papui bio je s njim. Odluio se
upravo pred smrt.
Moj gospodar Viktorio je, plaim se, bio spreman da kae prvo to
bi mu palo na pamet. Da je poiveo jo koji minut, promenio bi odluku.
Visoanstvo, moje je miljenje, poto ste me za njega pitali, da je
planirao da do poslednjeg trenutka manipulie sa obe zainteresovane
strane.
Kasvajar je napuio usne, a Vali Kan se namrtio. Sultanija je sedela
ne progovarajui ni re. Recite nam, kakav je va interes u ovoj stvari,
Deoga? konano se oglasila.
Imam obaveze prema Dasanama. Moram se postarati za to da se
prema njima poteno postupa.
Pria se da ste bili Viktorijev partner.
Da Gama je video kako Tihi baca brz pogled na Heralda. Nije

341
shvatao zamku, ali je osetio opasnost. Vae visoanstvo je spomenulo
Viktorijevo slobodno ponaanje. Davao je mnogo obeanja od kojih je
malo izvravao. Obeao mi je partnerstvo, vie no jedanput. I meni i
drugima. Pregovarai ne veruju u obeanja. Bacio je pogled na Heralda.
U mom sluaju, mislim da je hteo da mu pojzajmim novac. Bio je u
dugovima.
Deoga, uo se prigueni glas, puni ste iznenaenja. Imetak Dasana,
to ogromno bogatstvo, lei vam nadohvat ruke. Vi ipak ne istiete zahtev
za njim. Drugi ne bi oklevali ni asa.
Da Gama je oborio pogled i slegnuo ramenima.
Recite nam, Deoga, ko u ovom trenutku poseduje devojku za
zabavu?
Dok se drugaije ne rei, ona je vlasnitvo Lusinde Dasane,
visoanstvo, naslednice imetka Dasana.
Ta osoba je zloinac i ubica, pa je njeno pravo nitavno! rekao je
Tihi kalj ui od naprezanja.
Ona je moda optuena, ali nije i osuena, odgovorio je Da Gama.
A imetak joj, koliko ja znam, moe biti oduzet samo nakon osude i
pogubljenja.
Na to neemo dugo ekati, zakretao je Tihi.
Samo to je ona van domaaja pravde, gospodaru kasvajare.
Oteta je, visoanstvo, po planu ovog oveka! Tihi je podigao
koati prst pokazujui na vezira. Vali Kanov burak je stao na put vaoj
pravdi!
Sultanija, skrivena ispod mnogobrojnih velova, nijednim znakom nije
pokazala da je ita ula. Kada je ponovo progovorila, Da Gami se uinilo
da uje molbu u njenom priguenom glasu. Deoga, suoavanje sa
tekoama je svakodnevica pregovaraa, zar ne? Kako biste vi reili ovu
stvar?
Kakva je iza tog neprozirnog zastora, pitao se Da Gama. Mlada?
Stara? Pritvorna? Uasnuta?
Odluio se da joj se obrati kao sestri, koju nije imao. Visoanstvo,
nae je da uradimo najbolje to moemo i da ostalo prepustimo Bogu.

342
Prvo bih doneo odluku, a zatim bih je sproveo. Uspravio se koliko god
je mogao, trpei uasne bolove. Poto niko nema neosporno pravo na
nju, prvo bih razmislio o tome gde lei njihov interes. Kasvajar - za im
on tei? Da nije postao pokrovitelj plesne umetnosti? ta e mu devojka
za zabavu? Zato ba ova? ta to ona ima? Tihi je zurio u Da Gamu, ali
nije nita rekao. A, vezir. Pravi sporazume i nudi obeanja vaim
neprijateljima. Koristi tu mladu enu kao baki. Vali Kan ga je
zabrinuto pogledao, ne znajui kako da mu odgovori. A vi, vae
visoanstvo. Kako moete biti mirni kada ste prinueni na to da birate
izmeu dve osobe na tako visokim poloajima? Pitao bih se - ima li
naina da svi budu zadovoljni? Ako nema, iji zahtev najvie odgovara
interesima prestolonaslednika?
Sultanija je uzdahnula ispod velova. O, vi ste stvarno opasan ovek,
farane. Igrate se s nama, meajui istinu i sumnju u jednakim
razmerama. Kao maioniar, pravite gestove jednom rukom odvraajui
nam panju od druge.
Da Gama se duboko naklonio, zanemarujui vezirov savet. Prozreli
ste me, vae visoanstvo. Kaem vam ovo iz sveg srca - bolje je da vi
odluite nego ja.
Tako je, u tome se slaemo, gospodine. Ustala je sa srebrne klupe -
bila je tako mala da se nije znalo dali stoji ili sedi. Dva deaka evnuha
su pohitala da joj pridre suknje kako bi mogla da hoda. Audijencija je
zavrena.
I Vali Kan je ustao. Ali, vae visoanstvo, ta ste odluili?
Nita, gospodine. Prvo u razgovarati sa devojkom za zabavu.
Da li e Tihi tome prisustvovati? pitao je vezir sa naznakom
optube u glasu.
To je naa briga, gospodine, a ne vaa. Zautala je i krenula prema
vratima vukui metre tkanine za sobom. Tihi i evnusi deaci su je sledili
u stopu, a za njima su stupala estorica straara evnuha. Svuda oko Da
Game dvorjani su se tako nisko klanjali da su rukama dodirivali pod.
Kada su dvorjani poeli da se razilaze, amorei meu sobom, Da
Gama je priao veziru. Niste zadovoljni, gospodine.

343
 Nisam. Ali bar niste govorili protiv mene.
Mislio sam da priam vama u korist, ali ko to moe rei. Da Gama
je oborio glavu. Moda e mi jednog dana zatrebati posao, gospodine.
Va burak je pobegao.
Vezir je neto progunao. Kad taj dan doe, znate gde me moete
nai. Ali ko zna - moda e i meni biti potreban posao.
Kada se vezir udaljio, priao mu je Heraldo. Zbog ega me niste
odali, Da Gama?
Da Gama ga je posmatrao pitajui se da li je pravilno postupio.
Imam svojih razloga.
U Heraldovim oima je blesnula drskost. Usne su mu se razvukle u
privlaan osmeh. Ti me se plai!
Da Gama je zadrao zagonetan izraz. Ne zaboravi da sam ti uinio
uslugu.
Heraldo je hteo da mu odgovori, ali se predomislio i odmahnuo
glavom. Pourio je za Tihim.
Priao mu je Sadi. Ni dobro ni loe rekao je. Da sam bio na tvom
mestu, govorio bih u prilog hidri. Sedam laka huna! Sve si odbacio.
Mogao si rei da si partner, ko bi to osporio?
Nije mi sueno da budem bogat ovek, generale. Hodali su po
obojenom drvenom podu Letee palate.
Sadi kao da ga nije uo. Odluie o regentstvu. Zbog toga je ovde
dola - da se udalji od svih pritisaka. Kao da ovde ima manje zmija nego
u Bidapuru. Sadi se paljivo zagledao u Da Gamu. Traila je moje
miljenje. Nadam se da sam govorio isto tako dobro kao i ti. .
ta si joj rekao, generale?
Iako mi je muka zbog toga, stao sam uz hidru. Vali Kan je bolji
izbor, ali odmah bi me smenio sa mesta zapovednika. Suvie toga duguje
Afzul Kanu. Ali mrzim hidru... Sadi je odmahnuo glavom. Cedie
me, cediti i cediti. Kako u mu se odupreti? Sadi se s mukom
osmehnuo. Nisi duan da slua moje jadikovke. Bar ne trezan.
Potraimo vino.

344
 ***
Iza zastora od muslina koji su titili putujuu zenanu od radoznalih oiju,
Maja je sedela ispod drveta na poljani koja je nedavno pokoena i
pretvorena u travnjak. Kratka trava bila je kruta i pomalo vlana; jo se
oseao miris svee koevine. Nasred travnjaka se uzdizao veliki
sultanijin ator jarko obojen i poduprt pozlaenim stubovima. Oko njega
je bilo dvanaestak manjih atora, za slukinje i evnuhe.
Izvadila je Gitu iz vree. Pokuavala je da ita, ali su joj oi bludele
ka reci. Sultanija je na drugoj obali drala audijenciju na kojoj e odluiti
o njenoj sudbini. Znala je da je budunost odreena voljom boginje, ali
svejedno je brinula. Bila je nemona da ita preduzme.
Nekoliko ena i evnuha se lenjo etalo logorom; neke su nosile
krage s vodom na glavama a drugi velike hrpe vea. Odnekud se ula
flauta.
Nekoliko metara od nje, lepi deak evnuh je bacao srebrnu loptu u
vazduh, hvatajui je. Izgledao je bezbrino i usamljeno. Svako bacanje ga
je pribliavalo Maji. Usredsredila se na knjigu.
Kada se srebrna lopta zakotrljala na nekoliko centimetara od njenog
stopala, podigla je glavu. Deak joj se sasvim pribliio, podigao loptu i
zagledao u nju. Pogledala je i ona njega, ali je on utao, pa je skrenula
pogled. Odmah je progovorio. ta to radi?
ta misli?
ene ne mogu da itaju.
Ja mogu.
Deak je nekoliko puta bacio loptu u vazduh i seo pored nje. Nosio
je raskono odelo. Na rukama mu se blistalo mnotvo prstenja. Maja je
pretpostavila da je to hidra deak koga pripremaju za kraljevsku slubu.
Momi joj se pribliio. Kakav je to jezik?
Sanskrit. Jezik bogova.
Ti si nevernica, samozadovoljno je zakljuio. Ja verujem u jedinog
pravog boga. Poto Maja nije odgovorila, pokuao je ponovo. Znam da
itam. Persijski i arapski.

345
 Jako lepo.
Hoe da se igramo?
Neto u njegovim oima ju je iznenadilo. U njima je opazila volju i
rezignaciju, izneverene nade. Osetila je, moda, srodnost s njim, slinost
dva roba. Umesto da ga otera, zatvorila je knjigu, smestila je u svileni
omota i ustala. Nisam bog zna kako veta s loptom.
Nije vano. Dao joj je srebrnu loptu. Bila je to skupa, bogato
izrezbarena uplja kulga od srebra. Da li ti se svia? Uzmi je ako eli.
Hajde da se igramo. Bacila je loptu tako brzo i snano da se on od
sveg srca nasmejao.
Ko kae da nisi veta? Devojke ne mogu da bacaju tako snano.
Ja mogu.
Dobacivali su se s loptom. On je stalno odstupao, izazivajui je,
smejui se kad god bi ga pogodila. Uskoro su se zajedno smejali. Trali
su hvatajui loptu koja se sjajila u vazduhu. Ponekad se bacao koliko je
dug da bi uhvatio loptu ne marei za skupocenu odeu. Kako se zove?
pitao je nakon nekog vremena.
Maja.
Ja sam Adil. Ti si nova devojka za zabavu. Papui mi je rekao.
Maja se oneraspoloila na spomen Papuievog imena. Na trenutak je
zaboravila gde je. Umorna sam, rekla je i sela u hlad.
Deak joj je priao i izvadio lep plod nara iz depa. Hoe malo?
Utisnuo je paleve u plod pa se on rasprsao otkrivajui jarkocrveno seme
boje rubina. Ponudio joj je polovinu.
Tada ga je videla: skarletni znak na dlanu - urokljivo oko.
Isti znak koji je nekoliko dana ranije videla na dlanu gospa itre.
Koliko ima godina? Pokuala je da zatomi uzbuenje.
Devet. Deak je podigao pogled. Prokletstvo. Ne mogu vie da se
igram. Moram na posao. Maja se okrenula videvi isto to i on: ka njima
se kretala ena nalik hodajuem brdu platna, okruena nekolicinom
deaka evnuha i mravim starcem suvim kao mrtva grana. Moda emo
se ponovo videti. Potrao im je u susret.
Nakon sultanijinog povratka, Maja nije mogla da ostane mirna.

346
Pokuala je da ita, ustala, sela i ponovo otvorila knjigu.
Posle nekog vremena pojavila se slukinja. Kraljica eli da
razgovara s tobom. Sledi me. Ponela je putnu vreu. Slukinja je veselo
eretala dok su se primicale sultanijinom atoru. Objanjavala je ko
spava u kom atoru i prepriavala najnovije traeve. Videli smo da se
igra sa Adilom, rekla je. On se ne igra sa svakim.
Meni deluje prijatno, odgovorila je Maja. Da li je dugo sluga?
Slukinja je zastala i prsnula u smeh. Zar si mislila da je evnuh?
Zar nije?
Slukinja se ponovo nasmejala. Ti ne poznaje nae obiaje? Deaci
kraljevske krvi ostaju u haremu sa majkom sve dok se ne oene. Evnusi
ih poduavaju. To si morala znati.
Maja je odmahnula glavom. Hoe da kae da je on kraljevske
krvi?
Naravno, draga devojko. On je sultanov sin jedinac.
Prestolonaslednik. Majine oi su se rairile od iznenaenja. On je
sultan Bidapura, ludice. Zaista nisi znala?

***
Slukinja se ponaala tako nehajno i veselo da je Maja tek kasnije
shvatila koliko je vanih informacija doznala eretajui s njom. Saznala
je kako da se obraa sultaniji i gde treba da sedne. Upozorila ju je da se
uva kasvajara. Suv je kao stara kost ali vet. Pogled mu je kao u kobre
koja je predugo ivela.
Sultanija nije reagovala na Majin naklon. Sedela je na tronocu.
Mravi stari evnuh pored nje bio je, bez sumnje, Tihi. Opazila je starevu
naviku da premeta teinu s noge na nogu. Pitala se da li ikad sedi.
Kasvajar je raspravljao o nekom poslu, o albi nekog dvorjanina.
Priao je opirno, tihim hrapavim glasom. Maja nije znala da li ga kraljica
slua. Dve slukinje su lagano skidale jedan po jedan deo kraljiine
odee. Izgledalo je kao da skidaju sloj po sloj papira sa nekog
dragocenog komada porculana. Kruile su oko nje postepeno
oslobaajui sultaniju. Skidali su sloj po sloj tkanine i hvatali se

347
sledeeg. Sultanija se polako smanjivala posle svakog skinutog sloja.
Najzad se pojavilo i njeno lice, potom i majuno telo.
Bila je mlaa od gospa itre, a starija od Maje - iako joj je koa bila
glatka, kosa joj je dobrano posedela. Jedan od deaka evnuha joj je
doneo pehar od ada, koji je ispila u jednom gutljaju. Ispruila je ruku i
bezbrino pustila pehar. Deak evnuh ga je dohvatio u letu. Na trenutak
je pogledala Maju.
Slukinje su je odenule u jednostavnu haljinu. Kretala se u skladu sa
njima kao u nekoj vrsti stilizovanog plesa. Kraljica bi podigla ruku ili
spustila nogu kao da je bila sigurna u to da e slukinje biti tu da je
prihvate. Bilo je to savrenije od plesa, pomislila je Maja, zastraujui
sled pokreta izvedenih bez misli ili oseanja - podsetio je na pokrete
figura na satnom mehanizmu u Koinu.
Sultanija je konano sela meu jastuke, koje je slukinja protresla
samo nekoliko sekundi ranije. Prestolonasledniku je neophodan odmor,
rekla je ne obraajui se nikom ponaosob. Pobrinite se za to. Zatim
jedan sat persijskog. Posle toga molitve i odmah u krevet. Ostavite nas.
Slukinje su se poklonile i povukle.
Ti ostaje, rekla je, konano ukrstivi pogled s Majom.
Kada su ostale same, kraljica je pogledom pokazala na mesto pored
sebe. Veoma si lepa, rekla je sultanija nakon paljivog posmatranja.
Veoma ste ljubazni, madam, rekla je Maja, sedajui na ponueno
mesto.
Uasno si obuena. Nije vano, nai emo neto prikladnije. Maja
se naklonila izraavajui zahvalnost, ali je sultanija ve odvratila pogled.
Nemamo mnogo vremena. Ne trudi se da izgleda stidljivo. Nemamo
strpljenja. ta te ini vrednom sedam laka huna? Moe li mi rei?
Ne, gospoo.
Sultanija se zagledala u neku udaljenu taku. To ne moe biti seks,
zar ne? Evnusi nemaju potrebe za njim.
Pleem, trudila se Maja.
Sve devojke za zabavu pleu. Poastila je Maju dugim ispitivakim
pogledom koji je dopro do najdubljih kutaka njenog bia. Maja je osetila

348
navalu crvenila u obrazima. Kad je Vali Kan u pitanju, odgovor je
jednostavan: seks. Oigledno seks. Mlada si i divno graena.
Sigurno si upuena u sve trikove? Svi ih znaju.
Maja je skrenula pogled. aptala je mantru dok nije povratila
prisebnost. Kada je ponovo pogledala kraljicu, opazila je nervozu
pomeanu sa znatieljom. Eto, uznemirili smo te. Ali sada znamo - vezir
ezne za tvojom lepotom. Za tim oima, mislimo, koje gore kad smo
besni, i tim prefinjenim usnama. Ta udesa mogu zaneti nekog poput Vali
Kana. On je veliki poznavalac enske lepote. Skuplja lepotice i trguje
njima. alje poverenike da tragaju za najboljim, mladim i neistroenim
primercima. Sultanija je skrenula pogled. Izgledala je ljubomorno. Maji
se inila veoma tunom. Kada je ponovo progovorila, aptala je. Zar si
sama na ovom svetu, dete? Zar nema nikoga?
Moju guru, moda. Ali ona je izgubljena. Mislila sam da je mrtva,
ali sam je videla u snovima. Sprijateljila sam se sa Deogom.
Sultanija je prevrnula oima. Nikad ne veruj faranzima. Odbacie te
kao prazni pehar. Mora poeti da gradi sopstveni poloaj. ini se da
smo ti mi jedina nada, dete. Nije nam jasno ta s tobom da radimo.
Da me odbace? proaptala je Maja, ali je kraljica priala neto
drugo pa je nije ula.
Vezir te uveliko koristi u pregovorima, nastavila je kraljica, kao da
govori o injenici koja je i njoj dobro poznata. Poznaje li Murada?
Maja je odmahnula glavom, ne shvatajui o emu se radi. To je sin aha
Jahana, mogulskog imperatora. On je vicekralj u Suratu. Vali Kan je
napravio sporazum sa Mogulima. Ti si, drago dete, peat na tom ugovoru.
ta misli o tome?
Ja sam robinja, madam.
Ali tvoj mozak i dalje radi? Dozvoli nam da ti neto kaemo o
Muradu. On je bezopasan. Ima stotinu ena i nikad ne spava s njima.
Napravila je pokret kao da pije i znaajno klimnula glavom. Vali Kanu
se ne moe verovati, ali moemo raunati na to da e te tamo poslati. To
bi za tebe bilo najbolje. U Suratu je vrue, ali inae nije gore nego u
Bidapuru. Da, to bi bilo najbolje. Ustala je, kao da je stvar gotova.

349
Ali zbog ega te kasvajar eli? ta te ini vrednom sedam laka? ta mu
se mota po glavi? Klimnula je u pravcu Majine vree. ta ima tu?
Umesto da bilo ta kae, Maja je prosula sadraj vree pred
sultanijine noge. Kraljica je podigla svaku stvaricu. Knjiga. Dravana?
Da li je to sve? Sigurno ima jo stvari?
Maja je oklevajui izvukla slomljeni ma, napola preseeni novi i,
konano, ukras za kosu. Kraljica je sve paljivo prouila. Ovde postoji
neka pria, zar ne? Prii blie. Okolo je mnogo radoznalih uiju. Od njih
se nigde ne moe pobei. Pokazala je na Majine ui.
Ispriaj mi svoju priu, ali veoma tiho.

***
Uprkos vinu, Da Gama nije mogao da zaspi. Mrzeo je atore. Usred noi
je odustao od pokuaja da zaspi i napustio ator krenuvi u etnju pod
zvezdama.
Nekoliko vatri je gorelo, nekoliko senki je promicalo kroz tamu. U
logoru je vladala tiina. uo se samo beskrajni huk vodopada. Jaka
meseina je bojila travu srebrom. Za Da Gamom se vukla slabana
senka.
Uputio se prema reci ni sam ne znajui zato. im je napustio krug
atora, okruila ga je pesma cvraka. U grmlju je ugledao oi pantera, ali
je zver pobegla dublje u gusti. Poalio je to nema nijednu kuburu. Niko
u logoru nije imao oruje sem evnuha straara.
Pozajmljene papue su se skroz pokvasile dok je stigao do rene
obale. Reka je jo imala visok vodostaj. Opasni vodeni vrtlozi u blizini
obale sijali su na meseini. Da Gama je stigao do uskog drvenog mosta
koji je vodio u zenanu. Na drugoj strani reke je stajao evnuhstraar
naslonjen na ogradu.
Urlik vode je ovde bio jai. Stupio je na most. Uprkos renom huku,
na svakom koraku ga je pratila kripa drveta i uadi. Na sredini se
naslonio na ogradu koja se ugnula pod njegovom teinom.
Most je bio na samo nekoliko metara od vodopada. Da Gama je
pogledao dole. Pramici magle su lutali kao duhovi po meseini. Video

350
je bazen u koji je skoio Patanov konj, i jo dalje, toranj tronog hrama.
Odjednom je pomislio na Lusi. Osetio je oajniku potrebu da s njom
stupi u kontakt, da joj poeli najbolje, da je zagrli i blagoslovi. Zauvek je
ostao bez nekog tako plemenitog i dobrog. Mislio je o ivotu koji ga
oekuje, o danima koje e provesti na putovanju i noima koje e
provesti spavajui na vlanoj zemlji u drutvu ljudi poput Heralda i
Viktorija od kojih mu se stomak okretao.
Odmahnuo je glavom. Pripisao je ove tune misli iscrpljenosti.
Pomiljao je na razgovor sa evnuhom straarem kada je na travnjaku
zenana ugledao meseinom obasjanu priliku koja je plovila ka njemu
graciozno kao vazduni duh.
Video je Maju.
Lebdela je ka mostu. Evnuh straar ju je zaustavio. Neto mu je tiho
rekla pa ju je pustio. Stala je uz Da Gamu, nena kao apat, u sariju
tanjem od moljevih krila. Meseina mu je omoguila da jasno vidi
delikatne crte njenog lica.
Rano si ustao, Deoga, uzdahnula je.
Nisam mogao da zaspim.
Straar ih je sumnjiavo posmatrao. On misli da smo ovde zbog
ljubavi, Deoga, nasmejala se. Zvuk njenog smeha je povredio Da Gamu.
Izgledala je potpuno bezbrino, kao oiveli dragulj, poeljna ali
nedostupna oveku njegovog poloaja. alio je vie no ikad zbog
uroene nespretnosti, grubog glasa, zdepastog tela, krutih zalizaka i
zbrkanih misli. Kao i Lusi, Maja ga je nagonila na razmiljanje o
parfemima i sitnicama kojima se ene okruuju; o delikatnim stvaricama
koje nose uz kou; o osetljivim predmetima koje dre u vitkim prstima i
mekim rukama. Svaki trenutak proveden u njenom drutvu mu je otkrivao
oajniku prazninu, ipak je eznuo za tim oajem. U njemu se krilo
njegovo poslednje zadovoljstvo.
Maja je izgovorila neto to ga je iznenadilo. Ovo je moj poslednji
dan na slobodi, Deoga. Sultanija mi je rekla da u do veeri stii u
purdu, harem, i da posle toga nikada neu kroiti u svet mukaraca.
Da Gama je zatreptao kao da se tek sad probudio. ta si rekla?

351
 Purda, Deoga. Znali smo da e se to jednom dogoditi.
Ali, to ne moe... Kako u te videti?
Nasmejala se. Bila je tako lepa dok se smejala da mu je to pomagalo
da lake podnese bol. Ba si budalast. Ja sam obina devojka za
zabavu, robinja. Uskoro u postati kurva - sultanija jo nije odluila da li
u biti na raspolaganju velikom veziru ili kasvajaru.
Nikada nije bila tako otvorena. Moda je osetila olakanje kada ja
saznala za odluku o njenoj sudbini. Um mu je ubrzano radio. Sluaj,
Majo, uurbano je aptao, ne obazirui se na ono to je govorila.
Moemo pobei odavde. Oteu konje. Otii emo u umu, kao Lusi i
Patan...
Odgovorila mu je tiina, kao i oborena glava i prsti koji su kriom od
straara nali put do njegovih ruku stegnutih oko nesigurne ograde mosta.
Pogledom je lutao po vlanoj izmaglici. Povukao je ruku. Oseao je
hladnou na mestima na kojima su ga dodirivali njeni prsti.
To je bio nemogu plan, grubo je prozborio Da Gama. Fantazija
dostojna mladosti. Moram se ponaati u skladu s godinama. Pokuao je
da se usiljeno nasmeje. Posmatrao je prazninu ispod sebe i tamni duboki
bazen. Vodopadi su urlali.
Moda je malo zadremao. Mona reka mu je zarobila pogled.
Odjednom mu se uinilo da voda stoji u mestu, a da se most kree
napred kao brod gonjen vetrom, brod koji plovi ka ivici sveta.
Bilo bi tako lako.
Deoga! rekla je Maja, stiskajui ga za ruku. Pada!
Evnuh straar je koraknuo napred, ali ga je Da Gama oterao pokretom
ruke. Mora da sam na trenutak zadremao.
Da li si uo ta sam ti rekla? Prestolonaslednik... spustila je glas.
Mislim da je on dete koje je ukradeno gospa itri. Ova informacija nije
izazvala Da Gamino interesovanje. Deoga, obeaj mi da e je
obavestiti. Mora saznati. Hou da mi da re. Kao da je Da Gama nije
uo. Deoga, obeaj mi.
Naravno. Posmatrao je vodopade, zatim je skrenuo pogled. Neto
ti moram dati. Kako bih mogao...

352
 Treba da pleem pred publikom. To e se dogoditi kad kraljica bude
objavila odluku o meni. Bie to moj poslednji javni nastup pre odlaska u
purdu. To je pravi trenutak za predaju. Preko lica joj je, na trenutak,
preao zabrinuti izraz. Sultanija mi je dala dobar predlog. Moram da se
izborim za bolji poloaj. Trebalo je to davno da uinim. O, Deoga, bila
sam tako nepromiljena! Moram biti vrsta kao dijamant i podjednako
hladna. Odstupila je, ne skidajui pogled s njega. Ne zaboravi na mene,
Deoga. Seaj me se onakve kakva sam bila!
Polako se uputila ka kraju mosta. Da Gama je gledao za njom sve
dok se njena senka nije izgubila iz vida. Stajao je tu sve dok se ruiasta
svetlost zore nije pojavila nad horizontom obasjavi reku. Ispratio je i
mesec koji je zaao za prastari hram pored vodopada. Posmatrao je
kovitlanje magle iznad urlajue praznine, as srebrne zbog meseine, as
zlatne zbog sunca.

***
Skoro da je bilo podne kada je Sadi probudio Da Gamu. Ustaj, vojnie.
Kraljica zahteva tvoje prisustvo. A i da nije tako, moramo da sruimo
atore. Posle audijencije rasturamo logor.
Da Gama je neto progunao i ustao. ekala ga je nova odea -
Sadijeve jame. Brzo se obukao. Vraate li se u Bidapur, generale?
Ne, idem u Belgaum na nekoliko dana. ta e ti da radi?
Nemam pojma. Da Gama je navukao dugu haljinu od tamnocrvene
svile. Moda bi mogao da mi uini jo jednu uslugu, gospodine? Imam
poruku za gospa itru. Ispriao je Sadiju o Majinom otkriu u vezi sa
prestolonaslednikovim poreklom.
General se veoma iznenadio. Da li je to istina?
Nikada me nije lagala, generale.
Sadi je bio nervozan, kao vojnik u praskozorje bitke. Deoga, ako je
u pravu... To za mene moe biti kljuna informacija.
Da Gama je obmotao iroki braon pojas oko struka. Mislim da te ne
razumem u potpunosti.
Sadi ga je lukavo odmerio. Ne verujem ti. Mislim da zna vrednost

353
ove informacije. Ne razumem zato se pretvara. To znanje mi daje mo
da utiem na Tihog i Bratstvo. Da Gama se zbunjeno naklonio. Sadi ga
je sa zanimanjem posmatrao. Sultanija ceni tvoju suptilnost, Deoga. Kao
i ja.
Ne tumaite moje neznanje kao inteligenciju, generale, odgovorio
mu je Da Gama.
Sluge su tovarile velike atore na volovske zaprege. Moj se rastura
poslednji, vidi. To sam uinio zbog tebe, Deoga. Mislio sam da ti je
odmor neophodan. Uprkos Sadijevom podsmeljivom tonu, Da Gama
je oborio glavu u znak zahvalnosti.
Dvorani su hitali ka Leteoj palati. Mahuti su, nedaleko odatle,
upravljali vezivanjem opreme i uadi za ogromne slonove. Snani
mukarci su vezivali debele konopce za masivne gvozdene prstenove na
uglovima palate. Sultanijino raspoloenje se menja sa promenom pravca
vetra, objasnio je Sadi. Jutros je naredila da karavan poe za
Bidapur. Odonda su svi na nogama. Bie veoma teko stii do gradskih
kapija pre mraka.
Da Gama je pogledao preko reke. Ograda od muslina je nestala;
ostao je samo jedan haremski ator. Nekoliko ljudi je stajalo na mostu.
Most ide poslednji. Kraljica pre polaska uvek baci poslednji pogled na
vodopade. Tom prilikom nekoliko rua zavri u vodi u znak seanja na
pokojnog sultana, objasnio je Sadi dok su se peli stepenicama.
Sala za audijencije je vrila od dvorana. Bilo ih je mnogo vie nego
jue. Rasporedili su se u manje grupe ekajui na kraljiin dolazak. Vali
Kan je ve stajao iza srebrne ograde i govorio s grupom dobro
raspoloenih ljudi.
Kao to vidi, svi su tu. atori su rastureni pa nemaju gde. Hoe li
da se umea u guvu? rekao je Sadi, pokazujui glavom na gomilu
ljudi na drugom kraju sobe. Meu njima je bio Tihi, gladio je dugu bradu
i priao sa Heraldom koji je nosio svee ispeglano faranko odelo.
Primetio je i evnuha Papuia. Radije bih ostao s vama, ako vam to
odgovara.
Svakako, dragi prijatelju, odgovorio je Sadi.

354
 Otili su do Sadijevog omiljenog mesta, kraj desnog ugla
pijedestala. Stigli su ba kad je Vali Kan zalupao srebrom optoenom
palicom o pod, znakom njegovog dostojanstva. Jednom, dvaput, tap je
udario o pod, a uplji zvuk je odjeknuo dvoranom. Razgovor je prestao i
ljudi su nametali haljine i turbane. Tihi se urno uspeo na najviu
stepenicu pijedestala ba kad je kraljica kliznula na nju.
Na sebi je kao i ranije imala takvo obilje tkanina da se od nje nita
nije moglo videti. Nosila je svetlozelenu odeu. Svetlosni zraci sa jednog
od malih visoko postavljenih prozora obasjavali su zlatne aplikacije na
pokretnoj gomili tkanine. Dok je promicala ispred pijedestala, svi
dvorjani su se duboko savili u struku, dodirujui pod zadnjim delom
glave.
Da Gami nije promaklo kako iza kraljice sem straara i deaka
evnuha stupa i Maja odevena u blistavi svetlocrveni i zlatni sari. Iza nje
je iao deak od nekih osam-devet godina. Drao je Maju za ruku, ne kao
obian deak, ve sa ukoenim dranjem budueg suverena. To je
prestolonaslednik, promrmljao je Sadi Da Gami na uvo.
Kad se deak pojavio, dvorani su se ponovo poklonili, a neki su i
povikali: Jai, Jai Adil!
Tihi se namrtio, ali je tek Vali Kan uspeo da uspostavi red, lupajui
posrebrenom palicom. Deak je dopratio Maju do sultanije i seo ispod
njenih nogu nedaleko od Tihog.
Kraljica je jedva primetno klimnula glavom, nakon ega se Tihi
obratio skupu. Govorio je tako tiho da su se dvorjani morali naprezati da
bi ga uli. Posle nekoliko kurtoaznih uvodnih reenica, rekao je: Na
zahtev prestolonaslednika, Adila, naeg sultana, bog ga veno poiveo,
kraljica e nam danas predstaviti Prabu, uvenu devadasi iz hrama u
Orisi. Ona se ljubazno sloila s tim da nam odigra poslednji ples pre no
to se pridrui enama u purdi i preuzme novo ime Maja.
Ovo je jako neuobiajeno, tiho je rekao Sadi. Zbog ega javno
prikazuju devojku za zabavu?
Pre no to je Da Gama mogao da odgovori, zaula se muzika. Prvi
put je zapazio visoke paravane od drveta i srebra pored pijedestala. Iza

355
njih su svirali nevidljivi muziari. Da Gama je pretpostavio da su u
pitanju ene, devojke za zabavu iz purde. Maja e im se uskoro
pridruiti.
Nainila je korak napred, mamei uzdahe u sjajnom sariju i
pozajmljenom nakitu. Praporci na golim lancima su zvonili dok se
sputala pijedestalom ka podu palate. Svila je sari oko svake noge
posebno, pa su joj pri svakom koraku sevale nage butine. Zlaana koa
joj se sjajila, a crna kosa blistala kao uglaana slonovaa. Prola je tik
pored Da Game. Njene zlatom poprskane oi su sijale kao dijamanti.
Bile su isto tako hladne. Niim nije pokazala da ga primeuje.
Dvorjani su se povukli ka ivicama prostorije da bi joj napravili
mesta. Deak sultan je napustio mesto kraj majinih nogu i provukao se
ispod zlatne ograde onako kako se deaci provlae ispod tarabe. Stao je
pored Vali Kana, koji je spustio krupnu aku na njegovo malo rame -
obojica su nemo posmatrali plesaicu.
Maja je stigla do samog centra prostorije. Svi pogledi su poivali na
njoj. Sklopila je ruke u blizini srca i stajala mirno, mirnije nego to je Da
Gama mogao i pomisliti da iko moe stajati - onako kako stoji drvo,
statua ili stena. Ispunila je dvoranu nepokretnou. uo je otkucaje
sopstvenog srca, riku vodopada, stenjanje slonova i povike mahuta.
Muzika je zaparala tiinu - flauta i zvon tambure.
I pored dugog boravka u Hindustanu, Da Gama nije razumeo
ovdanju muziku. Melodija se iz poetnih jednostavnih nota koje su
lebdele kao oblaci razvijala u sloenu i nepredvidljivu formu. Povremeno
se u njoj nasluivala pravilnost, ali nikada nije prelazila u jednostavnu
temu ili ritam.
Muzici se pridruio i bubanj. Dolo je vreme za ples.
Maja je isprva izvodila sitne, jednostavne pokrete. Prelazila je iz
jednog u drugi poloaj. Svakom pokretu je prethodio period mirovanja.
Njeno dotad bezizraajno lice naglo se ozarilo. Definisala je beskrajni
niz novih poza usklaenih s trzajima glave, kukova, oiju, ruku i stopala.
Svaki stav je izraavao posebnu emociju: sreu, strah i neke koje je Da
Gama prepoznao ali ih nije znao imenovati. Na svaki ton flaute i udarac

356
bubnja Maja bi dodala sledei korak, pokret. Izgledalo je kao da lista
slikovnicu; svaki ton je znaio okretanje nove stranice.
Okrenula je glavu i pogledom pretraila sobu. Zarobila je Da Gamin
pogled i nepodeljenu panju. Saznanje da je to deo njene umetnosti i da
svaka osoba u dvorani doivljava isto nije uticalo na kvalitet njegovih
oseanja.
Poze su poele da se smenjuju u kraim razmacima. Ponekad bi se
stopala pomerila etiri puta dok bi se ruke pomerile tri puta. Okretala je
glavu tako brzo da se marama vijorila kao bi; rukama je sekla vazduh
kao noevima. Sitni koraci su se produili; dugi koraci su preli u
skakutanje i konano u skokove. Letela je u vazduh, sputajui se lako
kao loptica od papira. Tabanima je lupala po drvenom podu kao to
bubnjar udara prstima po svom instrumentu.
Zastala je u trenutku kad je muzika dostigla sloeni vrhunac. Da
Gama se oznojio, posmatrajui njene vratolomije. Nije oseao udnju,
bar ne onu na kakvu je navikao. Maja nije flertovala, niti je izazivala.
Snaga svakog poloaja, svakog skoka davala mu je do znanja kakvom
energijom raspolau njeni udovi. Srce mu je zalupalo jae, pridruilo se
muzici kao jo jedan bubanj.
Oseao je pulsiranje flaute u venama. Majin ples bio je manifest
udruene snage tela i volje. Podsticala ga je na to da joj postane ravan po
snazi volje i tela. inila mu se istovremeno detinjastom i bogolikom -
bila je boanstvo dostupno mukarcu.
ta bih mogao da uinim, mislio je dok je hrlila u vazduh. ta bih
mogao da postanem!

***
Nije odmah shvatio da je ples zavren. Iako je muzika utihnula,
dvoranom je jo odjekivao zvon tambure. Stajala je nepomino na sredini
prostorije. Udovi su joj sijali od znoja, a sari joj se pripio uz telo. Grudi
su joj se nadimale. Disala je ubrzano nastojei da povrati dah. irila je
oko sebe talase nepominosti. Publika je spoznala prisustvo neizmernog
nitavila iz kojeg je potekao ples. Trenutak je izbledeo kao magla na

357
suncu. Ponovo su se zauli povici slugu, kao i stenjanje slonova i
zlokobna tutnjava vodopada.
Deak sultan je prekoraio srebrnu ogradu praen dvojicom deaka
evnuha, od kojih je jedan nosio smotuljak crne tkanine. Prestolonaslednik
je priao Maji podiui ruke u formalan pozdrav. Prili su joj i evnusi
deaci, rastvorili su tkaninu i prebacili je preko nje.
Zalebdela je u vazduhu i pala preko njene glave.
Nala se pod velom.
Poveli su je prema pijedestalu. Tamna i tanka tkanina je prianjala uz
nju i nadimala se u skladu sa pokretima i disanjem. Ponekad se kroz
pokriva mogla nazreti krivina kuka ili linija obraza ili brade. Maja je
skrueno pognula velom pokrivenu glavu pred kraljicom. Sultanija joj je
odgovorila naklonom. Prola je kroz vrata kao senka.
Tiina je nestala naglim oivljavanjem dvorane. Zvaninici su se
rastrali i razbrbljali. Vazduh se ispunio nervoznim smehom. Da Gama je
stekao utisak da svi mukarci prepriavaju masne ale. Da je imao
kubure, pobio bi nekolicinu. Video je Heralda kako neto apue
Papuiu sa snishodljivim osmehom. Evnuh se veselo kikotao. Samo je
Sadi zadrao dostojanstveni odmak. Posmatrao je Majin odlazak kao da
posmatra neiji sprovod.
Kada je buka dostigla kreendo, oglasila se Vali Kanova srebrna
palica. Sultanija govori, objavio je.
Poto je mir ponovo zavladao, zauo se sultanijin prigueni glas.
Devojka ima redak dar. Danas ste videli ono to e samo mali broj od
sada gledati. ta da inimo s njom? To je pitanje o kojem moramo da
odluimo.
Mladi sultan je ponovo zauzeo mesto kraj njenih nogu. Udobno se
smestio, i bilo je jasno da je zadovoljan sobom i da se nimalo ne
zabavlja. Tihi se, tako da svi vide, pomerio pravei mu mesta. Kraljica je
nastavila. Mnogi mukarci su zainteresovani za nju. Njena sudbina je
vezana sa porodicom faranga od kojih su mnogi pomrli, a jedan je moda
i ubica.
To nije olakalo donoenje odluke. Poujte nau volju.

358
 Prvo, devojka za zabavu Maja je obeana kao poklon velikom
veziru, Vali Kanu, stoga mu mora pripasti.
Papui nije izdrao. Ispustio je krik sa mesta na drugoj strani
dvorane. Vali Kan je jedva zauzdao osmeh zadovoljstva usred plime
zavisti. Posluaj me, veliki veziru... Mogulima si obeao da e je
isporuiti vicekralju Muradu. To obeanje bilo je vaan faktor u naim
razmiljanjima. Nemoj nas razoarati. Veliki vezir je posluno oborio
glavu.
Postoji jo jedan aspekt, Vali Kane, rekla je sultanija kao da se
neeg naknadno setila. Namrtio se. Iz iskustva je znao da to donosi
nevolje.
Postavlja se pitanje Dasana. Utvrdili smo da je pre smrti Viktorio
Soza, upravitelj porodinog imetka, naimenovao Heralda Silveiru za
partnera. Ovom prilikom potvrujemo taj izbor. Jedna polovina imetka
pripada njemu. U redovima dvorane nastao je amor. Heraldo se ozario,
a Papui ga je radosno stegao za ruku. Da Gama ni na koji nain nije
reagovao. Gospodaru kasvajare, postoji i mali porez na nasledstvo, zar
ne?
Visoanstvo, jo jednom sam zateen kvalitetom vaeg pamenja.
Pobrinuu se za to da bude naplaen.
Mali porez, nego ta. Sedam desetina, ako se ne varam, proaptao
je Sadi Da Gami u uvo.
Ostatak imetka Dasana pripada Lusindi Dasana, optuenoj za
trovanje ujaka. Sve dok ne bude privedena, osuena i pogubljena zbog
svog zloina, njena sredstva e biti u posebnom fondu. Senjor Heraldo
Silveira e njime upravljati kao ovlaeni krunski poverenik. Nakon
trovaicine smrti, sredstva fonda e pripasti dravi.
Papui je postajao sve nestrpljiviji, i konano je povikao: Ali,
visoanstvo! ta je sa kasvajarovim zahtevom? Smesta se povukao
zapuivi usta sa obe ruke.
itava dvorana se nasmejala. Vali Kan je lupio palicom nakon ega je
kraljica nastavila. O tome emo tek odluiti. Znamo da kasvajar polae
izvesna prava na devojku za zabavu. Dao je ponudu koja je prihvaena

359
iako dobra nisu izmenjena i nikakva pogodba nije sainjena. Kako emo
odgovoriti na njegov zahtev? Tihi se naklonio. Ima li novaca, Tihi?
rekla je kraljica glasom koji su mogli uti samo Da Gama i nekolicina
osoba u neposrednoj blizini.
Naravno, visoanstvo.
Evo nae presude. Za obeanu sumu od sedam laka moe dobiti
devojku. Papui je rukama poklopio usta da ne bi zaurlao od sree.
Poto je ona sad u vlasnitvu Vali Kana, njemu e platiti.
Vali Kan je nemo zurio u kraljicu. Zaustio je da neto kae kad se
tkanina pomerila to je bio znak da je kraljica podigla ruku. Tihi, ne
zaboravi da to vai samo za devojku. Pogodba se ne odnosi na njene
stvari niti na predmete i odeu u njenom posedu. Dobija devojku i samo
devojku onakvu kakva jeste, golu kao od majke roenu. Papui je
glasno zastenjao.
Ili, ako eli, za istu sumu od sedam laka huna moe odabrati jedan
predmet koji poseduje. Bilo koji.
Stari evnuh nije ni trepnuo. Dvorjani su se zbunjeno zgledali. Gledali
su kraljicu, a neki su se smeteno ekali prstima ispod turbana. Samo su
Da Gama i nekolicina ostalih razumeli kraljiine namere. Nasmejao se.
Moemo li pregledati njene stvari?
Sultanija je pogledala Vali Kana. Ne! ciknuo je vezir, lupajui
palicom. Kraljica je ispod ogromnih naslaga tkanine jedva primetno
slegnula ramenima.
uli ste ga. On je vlasnik.
Nije vano! povikao je Papui s druge strane dvorane. Odlino!
Prihvatamo! Mahnuo je Tihom. Ovaj gest je meu dvorjanima proizveo
snaniji amor od preanjeg uzvika.
ini se kako se va brat sloio u vae ime, gospodine, rekla je
kraljica. Da Gama je opazio trag podsmeha u njenom glasu. Ali kako e
ova pogodba biti izvrena? Prorez za oi se usmerio ka Da Gami.
Deoga, da li si voljan da bude na burak?
Stojim vam na usluzi, visoanstvo. Klimnuo je Da Gama. Trebae
mi jedan pisar.

360
 Neka to bude mukhuni Papui. Treba li ti jo neto?
Trebae mi pomonik vian oruju, visoanstvo.
Sultanija nije odmah odgovorila. Oruju? Da li stvarno misli da e
ono biti neophodno? Radi se o asnim ljudima. Govorimo o izvrenju
pogodbe nainjene pod naim peatom.
Da Gama je dugo i paljivo razmiljao. Nekoliko puta je hteo da
progovori, ali se u poslednji as zaustavio. Konano je pognuo glavu i
rekao: Da, visoanstvo.
U tom sluaju, uzmi generala Sadija za pomonika. Dogovoriemo
se u sledeih sat vremena. Zatim kreemo za Bidapur.

***
Papui je uprkos neverovatnoj nestrpljivosti reagovao hitro i
promiljeno. Odmah nakon to je sultanija napustila dvoranu za
audijenciju, odveo je Da Gamu u pokrajnju prostoriju opremljenu stolom,
papirima i pisaljkama. Ovde emo zavriti ceo posao! raspoloeno mu
je predloio.
Ne, odgovorio mu je Da Gama. Bilo mu je dosta palate.
Obaviemo to napolju. Pored haremskog mosta.
Ko bi rekao da poseduje romantinu crtu, Deoga! Odabrao si zaista
uzbudljivo mesto! To e zaista biti nezaboravan dan. Papui je naao
slugu i izdiktirao mu spisak stvari koje moraju odmah biti odnete na
renu obalu: tepisi, jastuci, stolovi, oprema za pisanje i posluenje.
To je samo izvrenje pogodbe, senjor evnuh, rekao je Da Gama,
pokuavajui da sakrije koliko je iznenaen Papuievom efikasnou.
To je vie od toga, senjor. Godinama nepravedno trpim zbog
gubitka... odreenog predmeta. Godinama tragam, ne samo za tim
predmetom ve i za sopstvenim ugledom. Danas e se to traganje
okonati. Oekujem potpunu rehabilitaciju!
Kao dobar musliman mora rei Ishvar-Alah - ako bude volja
boja.
Tako je. Ali bog zna da bude lenj. Upornost obino pobeuje,
Deoga.

361
 Ili zlo, pomislio je Da Gama. Ponekad i srea. Papui je bio suvie
uzbuen da bi govorio. Da Gama je obustavio filozofsku raspravu i
poeo sa diktiranjem teksta pogodbe, zasnovane na kraljiinoj odluci.
Posle pola sata, Papui i Da Gama su napustili Leteu palatu. Proli
su pored haremskih ena i evnuha prvog reda koji su ili ka stepenicama.
Putovae u Leteoj palati sa kraljicom.
Ne trudi se da je pronae, Deoga, obratio mu se Papui.
Koga?
Devojku za zabavu. Nee putovati u palati, ve sa Vali Kanovom
pratnjom. Siguran sam u to da e biti s njim u kuici na slonovim
leima. Papui mu je znaajno namignuo i podigao obrvu. Da Gama se
jedva odupro nagonu da ga udari. Ona je obina devojka za zabavu,
Deoga.
Sigurno je da ne mislite tako inae ne biste bili spremni da za nju
platite sedam laka huna.
Evnuh je zafrktao. Ona sluajno poseduje neto to nam je potrebno.
To se moglo nai i kod nekog majmuna, to bi ga uinilo podjednako
vrednim.
Na poljani vie nije bilo nijednog atora. Na mestu velikog kruga
nalazile su se nosiljke i slonovi sa kuicama. Sluge su vezivale prtljag za
volovske zaprege. U daljini se formirala povorka evnuke garde. Jo
dalje, kraj haremskog mosta su postavljali tepih za predstojeu
ceremoniju.
Tamo su zatekli Vali Kana i Sadija. Sedeli su ispijajui kondir vina.
Da Gama je odbio ponueno pie, ali je Papui spremno prihvatio pehar
ispraznivi ga jednim gutljajem.
Dan je suvie veliki da bih izigravao skromnost, prozborio je
Papui ispijajui i drugi pehar.
Da Gama, kao i toliko puta pre izvrenja pogodbe, nije mogao mirno
da sedi. partao je tepihom pokuavajui da povrati duevni mir
posmatrajui pejsa. Tepih je bio postavljen nedaleko od ivice vodopada,
odakle se reka obruavala u crni bazen. Jarko sunce je proredilo maglu.
Dugo je posmatrao drevni hram i senovite ume, nadajui se da je Lusi

362
srena i bezbedna sa Patanom. Odluio je da o tome razmilja drugi put.
Idem po devojku za zabavu, izjavio je Papui. Ustao je i blago se
zateturao, nasmejavi se zbog toga zajedno sa ostalima. Beskrajno
paljivo je zakoraio na nesigurni drveni most. Krhka graevina je
zakripala pod njegovom teinom. Nekoliko puta se osvrnuo za sobom
smejui se.
Zato si tako nervozan, Deoga? pitao ga je Sadi.
Da li si obavio mnogo ovakvih poslova? odgovorio mu je Da
Gama. Sadi je slegnuo ramenima. Nikada ne ispadne onako kako si
zamislio. Kad god radi sa vrednom robom i zlatom i ljudima koji
razliito tumae dogovoreno, nastaju nevolje. Ovaj put bar nee biti
oruja. Namrtio se. Nema oruja, zar ne?
Nemam ga ni ja, Deoga, odgovorio je Sadi. A ja sam tvoj
naoruani pomonik. Ne brini se, ako ti neko bude pravio probleme,
udariu ga peharom po glavi. Obojica su se nasmejala.
Raspoloenje im se ubrzo promenilo. Ugledali su Tihog. epao je ka
njima oslanjajui se na Heralda. Za njima je ilo sedmoro slugu, svaki sa
malim drvenim koveiem okovanim gvoem. Zaboravio sam da
obezbedim transport zlata nakon pogodbe, proaptao je Vali Kan.
Takvi propusti ine pogodbe opasnim, rekao je Da Gama Sadiju.
Napravili su mesta slugama koji su poloili koveie pokraj stola.
Tihi je pokretom ruke naloio slugama da se udalje. Gde je
devojka?
Papui je otiao po nju. Hoete li da se osveite, senjor Tihi?
Evnuh se namrtio okrenuvi im lea.
Meni bi osveenje prijalo, raspoloeno je rekao Heraldo. Priao je
Da Gami. Savetovao sam te da istakne zahtev. Pogledaj me! Bogat
sam! Prosuo je neto vina.
Pretpostavljam da ti se moram zahvaliti. Da nisi utao...
Da Gama ga je posmatrao. Odui mi se tako to e nekome
pomoi.
Heraldo je hteo da mu odgovori kad je ugledao Papuia. Pored njega
je bila Maja.

363
 Povetarac je pritiskao tamni veo preko njenog lica.
Haremski most je kripao dok su ga prelazili. Jedan kraj mosta je
odskoio sa zemlje. Gledajte! Nije privren! povikao je Heraldo.
Pazite se, vas dvoje!
U pravu ste, gospodine, rekao je Sadi, ustajui. Budite oprezni!
povikao je. Ininjerci su povadili osigurae!
Papui i Maja su ipak preli most bez veih problema iako je drvena
skalamerija poskoila kad je Papui stupio na vrsto tlo. Evo je,
objavio je. Ponela je i svoje stvari.
Maja je mirno stajala na oku tepiha. Moda je to bila iluzija
stvorena velom, ali izgledalo je kao da bledi i nestaje iz vidokruga. Iza
nje je urlala reka, i niko nije zapazio kad je okrenula lea skupu.
Mislim da su svi prisutni, rekao je Da Gama. Ponimo sa
izvrenjem pogodbe.
Zar se neemo prvo pomoliti, Deoga? naalio se Papui. Ili bar
nazdraviti peharom vina? Evnuh se sam posluio.
Dobro je to si ovde, Heraldo. Moe da potpie ispravu o prenosu
vlasnitva, sastavljenu na osnovu sultanijine odluke. Trenutno si jo njen
vlasnik.
Heraldo je uz osmeh poravnao papir. Njen vlasnik. Zamisli samo.
Umoio je pero u mastionicu i navrljao kratki potpis. Kratko ali
slatko.
Sada, gospodine, potpiite da ste preuzeli robu. Da Gama je
klimnuo Vali Kanu.
Vezir je pogledao Maju, koja je stajala na rubu tepiha, kao amorfna
senka na nebeskoplavoj pozadini. Sad je moja, promrmljao je,
potpisujui se ispod Heralda. Njegov potpis bio je kitnjasta arabeska
koju niko nije mogao proitati.
Konano, rekao je Papui.
Da Gama se ljubazno nasmeio evnuhu. Nadam se da ete dobiti
zadovoljenje, senjor evnuh. Senjor vezir, po sultanijinom nareenju ste
obavezni da kasvajaru isporuite devojku ili jedan od predmeta u njenom
posedu koji sam odabere. Kasvajar je duan da vam za ovo pravo plati

364
sedam laka huna. Senjor kasvajar, da li razumete sve to je do sad
reeno? Senjor vezir?
Doneo sam novac. elim...
Molim vas, gospodine, moramo ii redom. Novac vam daje pravo da
izaberete i uzmete izabrano. Morate platiti pre no to ponete da birate.
Kakva besmislica! negodovao je Tihi. Vrlo dobro. Predao je Da
Gami niz od sedam kljueva. Tek onda je seo iako je stajao od poetka
ceremonije.
Da Gama je podigao kovei i otvorio ga treim kljuem. Podigao je
poklopac i ugledao mnotvo svilenih valjaka, vezanih plavim trakama i
zapeaenih crvenim voskom. Nasumino je izabrao jedan od njih i
izvadio ga iz koveia. Lako ga je rasparao noktom, nakon ega su
blesnuli zlatni novii. Prosuo ih je u aku, pregledao nekoliko i poeo
da broji. Svi osim Tihog su ga paljivo posmatrali.
To nije tako bitno, Deoga. Pourimo s tim.
Senjor vezir, vi ne elite da prebrojim novac?
Potrajalo bi itav dan. Sem toga, kasvajar nije sklon takvim
trikovima.
Kakvim sam trikovima sklon? planuo je Tihi.
Da Gama je stao izmeu njih. Ovde potpiite da ste primili zlato.
Kada je Vali Kan to uinio, Da Gama je rekao: ta ste izabrali, senjor
Tihi? Devojku ili neto od njenih stvari?
Hou da vidim njene stvari.
Ne! povikao je Vali Kan, skaui na noge. Kraljica se sloila -
nema pregleda!
De, de, rekao je Da Gama, smirujui ih. Ne eli on da ih
pregleda... ve samo da ih vidi. Za sedam laka huna zasluuje bar da ih
vidi, senjor? Vali Kan se pribrao i seo. Papui se spremno uputio ka
Maji, ali je Da Gama stao ispred njega.
Ne! povikala je Maja ispod vela. To je sve to imam. Tih nekoliko
stvarica me ini onim to jesam. Ne moete mi ih oduzeti!
Da Gama je pogledao Sadija. Stajali su pored nje. Devadasi
rekao je Sadi. Ne ini sebi ast ovakvim ponaanjem. Maja je

365
pognula glavu.
Mora da mi preda stvari, obratio joj se Da Gama najnenije to je
mogao. Ali s koliko nenosti je tako neto moglo biti reeno? Ispod vela
se pojavila platnena putna vrea. ta toliko ekamo! zapitao je
Papui. Dobio je novac, nek nam da vreu!
Polako, Papuiu, opomenuo ga je Sadi.
Jedan predmet! Samo jedan predmet! vikao je Vali Kan skaui na
noge.
Saberite se, gospodo, rekao je Da Gama. Uskoro e sve biti
gotovo, proaptao je Maji na uvo, ali ona nije reagovala. Da Gama je
kleknuo i lagano rasporedio sadraj putne vree po tepihu, pored
koveia sa zlatnih hunima.
Svima je bilo jasno da evnuhe ne zanima devojka. Pitali su se koja
njena stvar moe vredeti sedam laka huna?
Papui je blistavim sitnim oima posmatrao Da Gamine kretnje
jedva se obuzdavajui. Konano je ugledao vreicu sa ukrasom za kosu.
To je to! To je ono to elimo!
Polako, promrmljao je Tihi. Moramo biti sigurni. Hajde da vidimo
i ostalo. Da Gama je uskoro zavrio sa redanjem predmeta iz vree po
tepihu.
Kada je sve moglo da se vidi, Papui je pokazao na malu vreicu.
Nije mogao da bude miran. To je to, to je to! To je ono to elimo!
Da li se slaete, senjor Tihi? Vi ste taj koji odluuje a ne on.
Tihi se ujeo za usnu. Bacio je pogled na sedam koveia zlata pa na
bednu malu vreicu. Brate, reci mi da si siguran. Papui je bio suvie
uzbuen da bi odgovorio, ali je klimnuo tako snano da mu se salo na
obrazu i podvaljku zatalasalo. U redu, uzdahnuo je Tihi.
Da Gama je podigao vreicu sa tepiha i zadovoljno stavio na sto
poslednji dokument.
Potpiite da ste primili predmet koji ste lino odabrali.
Tihi je kleknuo pored stola, spreman da potpie, kad je Vali Kan stao
iznad njega. Ne.
Kako to mislite, gospodine? odvratio je Tihi.

366
 Mislim da ste uzeli dva predmeta. Vreicu i ono to je u njoj.
Oigledno je da me zanima samo njen sadraj, rekao je Tihi. Ne
skidajui pogled sa Vali Kana, ispisao je pompezni i precizni potpis na
dnu dokumenta. Deoga, mislim da je vreica moja.
Slaem se. Da Gama je skupio potpisane papire. Pogodba je
izvrena. Senjor vezir, devojka i zlato su vai. Senjor kasvajar, ovo
pripada vama. Otvorio je Majinu vreicu i istresao ukras za kosu u
evnuhovu ruku.

***
Dajte mi je! Dajte mi je! kriknuo je Papui. Oteo je nakit Tihom iz
ruke. Mahao je njime iznad glave. Mrea Rucija! Najzad je moja!
Vrckao je u karikaturi plesa. Staklo i biuterija su sjaktali na suncu.
Mrea Rucija? eksplodirao je Vali Kan. To nije istina! okrenuo se
Sadija Zar je to mogue? Zgrabio je Da Gamu. To ne moe biti
Mrea Rucija!
Tihi se pribio uz Maju. Omirisao je kao da mirie pare trulog mesa.
Napravila si nam mnogo nepotrebnih nevolja. Ne svia mi se,
pobrinuu se za to da se ni drugima ne svidi.
uvaj se brae na Muradovom dvoru.
Sadi je sa odvratnou posmatrao Tihog. Kad samo pomislim da
sam se nagodio s tom leinom. Kupio je Majine stvari po tepihu trpajui
ih u putnu vreu. Uzeo je sve sem prazne vreice za nakit koja mu se
uinila suvie jadnom. Lino u rei itri za deaka. Uinila si mi
veliku uslugu, devadasi. Neu to zaboraviti.
Maja je okrenula velom prekrivenu glavu i pruila nenu malu ruku
ispod tkanine. Uzela je vreu, ali nije progovorila ni re. Da Gama je
posmatrao s druge strane tepiha.
Sada mi je jasna vaa igra, gospodine!
Heraldo mu je prilazio. Gotovo je zaboravio na njega. O kakvoj se
igri radi?
To vam je dala kada ste naputali Belgaum?
Da Gama je paljivo posmatrao Heralda. Moda. U tom momentu,

367
Vali Kan je uspeo da otme Papuiu ukras za kosu. Vrati mi je! vrisnuo
je evnuh.
Vali Kan je odgurnuo evnuhovu grabljivu ruku zagledavi se u nakit.
Ali, ovo je falsifikat! Gomila jeftinog stakla! trijumfalno je uzviknuo.
ta! ta je to? kriknuo je Tihi. Odepao je najbre to je mogao do
Vali Kana.
Ne, stenjao je Papui. Ne, to ne moe biti!
Tihi je epao ukras za kosu. Vali Kan mu ga je prepustio bez borbe.
Stari evnuh ga je prineo oima kiljei u njega. Sadi! Generale!
povikao je, hitajui ka njemu. ta je ovo? Original ili falsifikat? Drao
je nakit nekoliko centimetara od Sadijevog lica.
Ne znam. Veoma je lepa. Verujem da je original.
To je prokleti falsifikat, izjasnio se Heraldo. Odavde vidim.
Falsifikat! Tihi se okrenuo ka Papuiu. ta kae na to?
Papui je dohvatio ukras za kosu. To ne moe biti! Teak je! Sija
se! Dotrao je do Maje i izdrao se u crni veo. Reci mi da je prava!
Da Gama je stao ispred nje i odgurnuo evnuha. Hteo je da ga izgrdi
kad mu je neto drugo privuklo panju. Nekoliko metara odatle, Vali Kan
se valjao po zemlji grohotno se smejui. Tihi se ustremio ka njemu sa
noem u ruci. Sadi, pomozi mi! Brzo! povikao je Da Gama trei ka
Tihom.
Sadi ga je sledio, a Heraldo mu je bio za petama. Stigli su ga kad
mu je Da Gama ve zavrtao mrave ruke iza lea. No je pao u travu.
Stareve majune grudne kosti su trcale. Pod svilenom kouljom rebra
su mu liila na ptija.
Prevario me je, burae! prozborio je Tihi drhtei i valavei.
Nikako, naroguio se Vali Kan.
Znao je da je to falsifikat! Znao je!
Vali Kan je podigao ruke. Prorokove mi brade! Kunem se da nisam
znao. Da li je to dovoljno?
U tom trenutku se zauo Majin krik.

***

368
Okrenuli su se videvi je kako lei pored rene obale. Papui ju je
oborio i ona se otimala pokuavajui da pobegne. Iz njegovih kretnji bilo
je jasno da je suvie popio. Teturao se i esto saplitao. Debljina ga nije
spreavala u tome da bude brz. Kada se Maja otela i pokuala da potri,
stigao ju je i oborio na zemlju sa dva snana udarca po glavi.
Ti si ovo uinila! Ti! Opkoraio ju je i vritao u veo. Pljuvaka mu
se cedila iz usta. Sa obe ruke je zadobovao po devojinim grudima.
Migoljila se, ali nije mogla umai njegovim udarcima. Podigao se.
Izgledao je iscrpljeno. Maja je puzala, beei od njega.
Sadi je odgurnuo Da Gamu: Ja sam tvoj pomonik, prepusti to
meni, rekao je i pojurio ka njima. Na nekoliko koraka od evnuha,
povikao je: Senjor Papui!
Dok je ustajao, evnuh je posrnuo kao da mu se smrailo pred oima.
Poao je ka Sadiju koji je ispruio ruku da mu pomogne. Grekom ili
sluajno, Papui nije prestao da se kree. Sudarili su se glavama.
General je pao na kolena, drei se za nos. Papui se podigao
neozleen, ako se ne rauna mrlja Sadijeve krvi na elu. Turban mu se,
naravno, odvezao.
Maja je stigla do polovine haremskog mosta kada je Papui pohitao
za njom. Unitila si me! vikao je teturajui se za njom.
Neprivreni most je opasno poskakivao dok je evnuh dugim
koracima urio po njemu. Polupijan, poluoamuen od udarca u glavu,
Papui je glavinjao od jednog do drugog stuba. Most je kripao posle
svakog njegovog koraka. Maja se grevito drala za ogradu.
Evnuh je napredovao i vritei mahao ukrasom za kosu. Nikakve
razgovetne rei nisu izlazile iz njegovih usta.
Heraldo i Vali Kan su pohitali u pomo Sadiju. On im je pokazao na
most. Vali Kan je potrao ka Maji. Most se ugnuo pod njegovom teinom.
Heraldo ga je povukao natrag. Ne budi lud! povikao je trudei se da
nadjaa grmljavinu vodopada. Suvie je krhak!
Popustie!
Papui je stigao do Maje i udario je pesnicom u kojoj je stezao
nakit. Pala je na kolena, ne putajui ogradu, nemona da se zadri na

369
nogama. Podigla je glavu i zaradila nov udarac.
Da Gama i Tihi su se pridruili ostalima na kraju mosta. Brate! Tihi
je pozvao Papuia. Ostavi je! Sve e biti u redu!
Papui se okrenuo ka njima. Imao je uasan izraz na licu. Sve e
biti u redu tek kad ona umre! povikao je.
Maja je obmotala ruke oko ograde i poela da se die kad ju je
Papui epao od pozadi za vrat. Otimala se, ali nije mogla da se
oslobodi snanog stiska.
Ubija je! povikao je Da Gama. Podigao je ugao mosta i poeo da
ga die svom snagom. Bambus i drvo su se uvijali uz glasnu kripu.
Pomozite mi! zavritao je Da Gama. Shvatio je da se Maja dri za
ogradu a da Papui nema oslonca. Otresimo evnuha! Zgledali su se i
posluali Da Gaminu zapovest. Zgrabili su most gde je ko stigao. Uprli
su zajedno dok se drvena skalamerija uz buno kripanje nije nagnula na
jednu stranu.
Iskrenuo se, pa su Maja i Papui pali u uzburkanu vodu. Majina
glava je nestala pod vodom, ali se i dalje drala za ogradu. Lice pod
velom se pojavilo u peni. Trznula je glavom, skinuvi veo. U trenu je
nestao, odnet podivljalom strujom.
Most se pod njenom teinom i snagom vodene struje savio i ugnuo.
Ne moemo joj pomoi, povikao je Da Gama. Most nee izdrati!
Morae da doe ovamo!
Zato ne dolazi? rekao je Vali Kan. ta je zadrava? Tek tada su
ga videli.
Nekoliko centimetara od vodopada, zdepasti Papui se drao za
Majine lanke. Lelujao je levo-desno noen jakom strujom.
Odvui e je sa sobom! povikao je Tihi. Oboje e poginuti!
Pusti me! Pusti me! stenjala je Maja dok ju je voda zapljuskivala
po licu.
Papui se penjao uz njenu nogu, kao uz konopac. Borila se sa
razbesnelom strujom drei i sebe i njega. Oseala je kako joj ograda
klizi iz ruku.
Voda je zaslepela Papuia. Struja ga je vukla takvom snagom da se

370
obrtao kao plovak na pecarokoj struni. Dohvatio ju je za koleno. Za
ime boje! zakrkljao je. Daj mi ruku!
Setila se svega davei se u beloj peni: Papuievih uvreda,
Papuievih batina, Papuievih zlobnih zaikivanja. Papuia koji joj na
prelazu kida ozleenu ruku, penjui se ka bezbednosti.
Deogi je poruila kako mora biti vrsta i hladna kao dijamant.
Davno je ostala bez sandala. Prstima je skidala Papuieve ruke s
noge. Oslobodila se jedne, ali on se jo jae drao drugom. Kroz
uskovitlanu penu je posmatrala strah, zlobu i iznenaenje na njegovom
licu.
Htela je da posmatra njegovu smrt.
Sledio je trenutak potpunog mira u kojem se konano pustio.
Izgledalo je kao da je i reka zastala. U tiini tog trenutka, Papui je
podigao ruke sa ukrasom za kosu. Pokuao je neto da kae, ali ona za to
nije marila.
Zatim je reka nanovo grunula. Papui je vritei propao u vodeni
bezdan.

***
Nestao je u trenu. Vodopadi su ga progutali bez traga. Tihi je prebledeo
posmatrajui prazninu na mestu gde se evnuh do malopre borio sa
strujom. Ode! Ode! stenjao je. Teturao se uz obalu ka ivici vodopada.
Zagledao se u vodu povijen od plaa.
Maja se sve slabije drala za ogradu. Da Gama je skoio u brzake.
Vi faranzi ste ludi! vikao je Vali Kan Heraldu. Mogli biste bar da
pridrite most! Heraldo se kretao znatno sporije nego to je Vali Kan
oekivao.
Da Gama je napredovao uz ogradu dok nije stigao do Maje. Izuzetno
snana struja je od toga nainila teak poduhvat. Pretila je opasnost da
most svakog asa popusti. Pruio je ruku ka njoj. Jedva je imala snage
da ga pogleda. U oima joj se ogledala iscrpljenost bliska smrti. Ne
putaj se! vrisnuo je Da Gama. Nije mogao da podnese gubitak jo
jednog ivota. Naroito njenog.

371
 Odmahnula je glavom. Da Gama se primakao blie. Jedna ruka joj je
popustila i glava joj je nestala u peni. Poslednjom snagom se bacio ka
njoj ba kad je i druga ruka popustila. Dohvatio ju je kolenima oko
struka. Uspeo je da je uhvati slobodnom rukom oko grudi.
Laktom ju je zagrlio oko vrata i podigao njenu glavu iznad struje.
Usne su joj bile plave a oi zakovrnute.
Ograda se konano slomila. Nestali su pod vodom. Izvukao ju je na
povrinu. Telo joj je bilo oputeno i beivotno. Video je kako ga ostali
oajniki posmatraju s obale. Nikad neu stii do tamo, u oajanju je
pomislio Da Gama, nemam dovoljno snage.
Pogledao je Maju. Trebalo je da joj kaem da je volim, ovde dok smo
umirali.
ivot mu nije ukazao tu ansu. Most se uz zagluujuu buku rascepio
na dva dela. Zanjihao se po poslednji put i nestao u masi pobesnele vode.
Da Gama je pogledao na obalu. Ljudi su nastojali da zadre njegov kraj
slomljenog mosta da i on ne bi poao niz vodopad.
Da Gamin deo mosta je poeo da se kree noen strujom. Krenuo je,
iako ga je mnogo ljudi dralo, ka obali.
Ovo je udo, pomislio je Da Gama. Trenutak kasnije je pomislio da
je pourio s ocenom. Dok je most iao ka obali, deo za koji su se oni
drali bio je sve blii ivici vodopada. Snaga reke je na tom mestu
dostizala vrhunac. Kraj Majinog sarija je zaleprao preko litice. vrsto ju
je drao svom preostalom snagom.
Ljudi koji su drali most nisu mogli da pomognu Da Gami, strahujui
da e, ako ga puste, otii niz vodopad. Konano se Tihi pribrao, shvativi
da samo on moe pomoi Da Gami da izvadi Maju na obalu.
Zakoraio je u vodu - Da Gama mu to nikad nee zaboraviti - i pruio
farangu mravu ruku. Uz njegovu pomo, Da Gama se isteturao iz reke,
poljubivi zemlju.
Ljudi su pustili ostatak mosta. Drvo je zakripalo i nestalo u
vodopadu.
Sadi je prvi stigao do njega. Svaka ast, rekao mu je. Zatim je
otrao da pomogne Maji.

372
 Trenutak kasnije, stigao je i Vali Kan. Potapao je Da Gamu po
leima. Sjajno, sjajno! nasmejao se. Ja to, senjor, zovem istinskim
izvrenjem pogodbe!

***
Haos je eruptirao u logoru koji se dotad mirno pripremao za polazak.
Pozvani su straari. Stigao je heim, okrenuo Maju na stomak i
dvanaestak puta udario devojku po leima. Dola je sebi nakon to se
zakaljala i ispljunuta neto vode. Tihi je poslao nekog po suvu odeu i
veo.
Poslao je i vod evnuha straara ka podnoju vodopada. Iako su
paljivo pretraili bazen i brzake nizvodno od vodopada, nisu nali ni
traga od ukrasa za kosu ili Papuia.
Da Gama je poao da se zahvali Tihom nakon to se preobukao u
suvu odeu. Kasvajar nije bio ljubazan. Nije mu se ni naklonio. Ode...
ode, neprestano je ponavljao, gledajui niz vodopade. Zatim je zautao
okrenuvi mu lea.
Vali Kan se trudio da u meteu pronae Da Gamu. Nakon to su
sluge natovarile koveie sa zlatom na volovske zaprege, zagrlio je Da
Gamu zdepastom rukom. Ne budi neraspoloen, farane! Ima i gorih
stvari od mrnje Bratstva, nasmejao se. Ti si stvarno sjajan burak. Ba
onakav kakav mi je potreban! Kada budem slao devojku za zabavu
vicekralju Muradu, bie mi potreban vrstan ovek, neko kao ti, farane.
Nasmejao se i potapao Da Gamu po leima. Ako se ja pitam, niko
drugi ne dolazi u obzir! Od toga nas, naravno, deli nekoliko meseci. U
meuvremenu, ima nekoliko manjih problema za koje se moe pobrinuti.
Moe ostati u Gagan mahali u odajama pokojnog Viktorija. To je bila
pogodba, farane! Izvanredna pogodba!
Mogao si i gore da proe, Deoga, rekao mu je Sadi kad je Vali
Kan otiao.
Doneo je vino. Ohrabrivao je Da Gamu da pije ne bi li to pre
povratio snagu.
ta bi radio da si bio na mom mestu, generale?

373
 Radio bih za Mogule. Oni vole farange. Znaju da cene ljude kao to
si ti. Sadi se zacerekao. Da sam na tvom mestu, naao bih enu.
Da Gama je odmahnuo glavom. Nijedna me ne bi podnela, generale.
Navikao sam na samou. Zato bih sad ita menjao? Obojica su se
nasmejala. Ipak, razmisliu o tvom savetu i o Mogulima. Moda u
prihvatiti Vali Kanovu ponudu i odvesti devojku za zabavu vicekralju.
Tamo bih mogao da se raspitam za posao.

***
Iz Letee palate je stigao glas da sultanija eli da se odmah krene.
Uzbuenje je lagano ustupilo mesto rutinskim pripremama za put. Sadi
je pozvao Da Gamu da mu se na nekoliko dana pridrui u Belgaumu to
je on rado prihvatio. Potom je priao Vali Kanu. Prihvatio je ponueni
posao i smetaj.
Posmatrao je uprezanje etiri ogromna slona i podizanje Letee
palate. Fascinirano je posmatrao kako poteu i stenju dok ih mahuti
smiruju blago ih udarajui po uima. Srebrom optoena oprema je lepo
izgledala na njihovoj tamnoj koi. Palata se naglo podigla u vazduh, uz
kripu drvenih delova.
Primetio je da okolo vlada slino uzbuenje kao na prepunim
dokovima dok veliki brod naputa uurbanu i uzavrelu luku. Promakla
mu je sitna prilika pod velom.
Ponovo ste me spasli, Deoga, zauo se neni glas ispod vela.
Toliko se radujem to si iva! Hteo je da joj kae vie, da je zagrli,
da uini neto.
Htela sam da umrem, Deoga. Ali sad mi je drago to sam iva. Moj
stari ivot je nestao, Deoga. Ali ti e me se seati onakve kakva sam
bila.
Da Gama je utao, nemoan da pronae odgovarajue rei. Obazreo
se okolo i video kako stoje usred metea u kojem niko nije obraao
panju na njih.
Nadam se da emo se videti, rekao je. Iz depa je neopazice
izvadio vreicu sa Majinim ukrasom za kosu tutnuvi joj ga u ruku. uo

374
je njen uzdah ispod vela. Bio je tei nego to je oekivala. Otvori ga kad
bude bila sama, proaptao je Da Gama. Napravio sam kopiju. Ona je
nestala s Papuiem.
Neki ljudi su im se pribliavali pa su morali da prekinu razgovor.
Maja je kliznula u pravcu Vali Kanove svite. Da Gama ju je posmatrao
dok se pela srebrnim merdevinama ka vezirovoj kuici na slonovskim
leima. To ga je podsetilo na Gou. inilo mu se da se prisea nekog
davnog dogaaja.
Dok se spremao da se pridrui Sadiju, priao mu je Heraldo. Da
Gama ga je ignorisao. Postoji neto zagonetno u vezi sa tim ukrasom za
kosu. Da Gama je nastavio da hoda ne osvrui se. Papui je bio
gadna sorta, ali nije bio budala. Mislim da je izvela neki trik. Ili si ti to
uinio. Mislim da ste to zajedno smislili! Porie li to?
Da Gama se zaustavio i zagledao u Heralda. Sluaj, rekao je. U
godinama sam kad mi puca prsluk za to to ti ili bilo ko drugi misli. Ljudi
ine razne, dobre i loe, stvari. Veliki broj njih se trudi da iskupi grehe. Ja
sam u toj ivotnoj fazi, roae. Heraldo se trgao pod Da Gaminim
pogledom. Sad si bogat. Uinio si mnoga zla - moda smo svi uinili.
Konano si dobio ono za im si toliko udeo. Bogat si! Zato ne bi, za
promenu, uinio neto dobro?
Misli, zato ne bih drao jezik za zubima?
Da Gama je slegnuo ramenima. Krajikom oka je spazio Sadija kako
mu mae, pokazujui mu da je vreme za polazak. Kuda ide, Heraldo?
Idem u Bidapur. Kasvajar bi hteo da razgovaramo o nekim
planovima.
Da Gama je zavrteo glavom. Pokuaj da bude dobar. To ti nee biti
lako ako se bude druio s tim evnuhom.
A ti?
Neko vreme u provesti u Belgaumu, a zatim u doi u Bidapur.
Provodiemo dosta vremena zajedno. Faranzi se u Bidapuru
oseaju prilino usamljeno.
Da Gama je tuno odmerio Heralda, kao da ga ali zbog bolesti za
koju ovaj jo ne zna. Neki ljudi se svuda oseaju usamljeno. Da Gama

375
se duboko naklonio i bez rei pourio ka Sadijevim konjima.
Ima gorih stvari od usamljenosti.

376
 EPILOG

V ali Kan se pokazao kao beskompromisno asna osoba. Po povratku

u Bidapur u Majinom drutvu, poslao je Da Gami njegovu i
Patanovu pregovaraku platu u punom iznosu.
Da Gama se naselio u starim Viktorijevim odajama u Gagan mahali i
obnovio poznanstvo s Miom. Evnuh se pokazao brinim i odanim i uvek
spremnim da ugodi. Da Gami je Mievo suptilno prisustvo donelo utehu,
a kasnije i zadovoljstvo. Jedne noi, kad Da Gama nije mogao da zaspi,
Mi je doneo haratalu pa su lili kurume do svanua.
Da Gama je za est meseci, koliko je ekao da isporui Maju,
Muradu obavio niz pregovarakih poslova za vezira. Na putu je nosio
staru opremu - duge kone izme i faranku odeu - ali bi po povratku u
Bidapur odenuo jame. U njima se oseao udobnije, a i Mi ih je vie
voleo.
Glasine o Majinoj lepoti i vetini brzo su se proirile prestonicom
tako da je poziv u Vali Kanovu zenanu postao nagrada za kojom su svi
udeli. Pohotni dvorjani su velikog vezira obasipali bakiom. Najsreniji
su dobijali poziv da veeraju u njegovoj palati. Poto bi sluge odnele
hranu, muziari bi zasvirali a Maja zaplesala.
Samo su se najprobraniji gosti mogli sastati nasamo s njom. Kasnije
su neki od njih tvrdili da su optili sa devojkom za zabavu. Ako su i
preterivali, Maja ih nikada nije demantovala.
Sultanija joj je bila naklonjena. esto je poseivala njene privatne
odaje u haremu u Kas mahali. Dok bi avrljale, prestolonaslednik je

377
sedeo kraj majinih nogu. Kada bi razgovor utihnuo, zamolio bi Maju da
se igraju loptom.
Kad se as njenog odlaska pribliio, prestolonaslednik je svojeruno
napisao pismo u kojem je izrazio spremnost da kupi Maju od velikog
vezira - ponudio je kror huna iz sopstvene kase. Pismo je podstaklo
ozbiljne razgovore izmeu sultanije, Tihog i velikog vezira. Na kraju je
Vali Kanu pripala dunost da prestolonasledniku objasni kako je Maja
peat na ugovoru o miru i da mir vredi mnogo vie od krora huna.
Prestolonaslednik je danima odbijao da napusti svoje odaje. Po
izlasku je odbijao da se sretne s Majom.
Heraldo je procvetao u Bidapuru. Brzo je zasnovao domainstvo u
kojem je redovno gostio veliki broj dvorjana. Oni, naravno, nikada nisu
odbijali besplatan ruak, pa je Heraldo uskoro zadobio irok krug
prijatelja. Prisustvovao je sultanijinim audijencijama i obilazio grad u
srebrnoj nosiljci. Uprkos raskonim darovima kojima je obasipao vezira,
nikada nije bio pozvan da gleda Majin ples.
Vezir je u njegovom sluaju postupio po Da Gaminom savetu.
Sprijateljio se sa farangom koji ga je esto poseivao. Vali Kanu je bila
dovoljna Da Gamina napomena da Heralda valja izbegavati.
ta nije u redu s tim mladim farangom, Deoga? pitao ga je jedne
veeri.
Maja ne mari za njega, bilo je sve to je Da Gama rekao. Ostao je
nem na sva dalja navaljivanja.

***
Mesec dana pre planirane posete princu Muradu, Da Gama je obavljao
neki posao u Seratu za raun nekog Vali Kanovog prijatelja. Za razliku od
najveeg broja pogodbi, ova se zavrila bez komplikacija, to je Da
Gamu silno razoaralo. Sa sobom je poveo novog poznanika, Irca koji je
u Hindustan doao iz Persije, u nadi da e moi da mu pokae koliko je
teka uloga pregovaraa - kako naizgled jednostavna pogodba moe
neoekivano eksplodirati u sveopti haos. Irac se ljubazno sloio, onako
kako se ljudi znaju sloiti sa starim domainom na veeri kad ovaj

378
izgovori neke oevidne besmislice.
Videe, govorio mu je Da Gama. Nema tu lake zarade. Banditi su
nas sigurno opazili na putu za Serat i sad ekaju da krenemo nazad sa
punim torbama novca. Zlato im je milije od robe. Moramo biti veoma
oprezni.
Kako da ne, gospodine, odgovorio je Irac.
Spavali su pod zvezdama, to je bilo po Da Gaminom izboru, u gaju
bananovca blizu puta za Pratapgad. Logorska vatra se svela na tinjajue
ugarke, a nebo je bilo tako crno i blisko da se inilo kako e im zvezde
pasti na glavu. U umi su kriali paunovi, a povremeno se ulo i reanje
pantera. Tiina je zavladala, donosei ravnomerno cvranje cvraka.
Da Gama je tonuo u san kad je uo tup udarac pored desnog uva, i
trenutak kasnije, jo jedan pored levog. Otvorio je oi i video dve strele
kako vire iz jastuka, nekoliko centimetara od njegove glave.
Seo je i otkoio kuburu, na vreme da vidi otvaranje dve velike crne
aure na oblinjem drvetu. Dva bandita su lako skoila na zemlju iz
sklonita od ebadi. Svetlost umirue vatre dozvoljavala mu je da vidi
kako je jedan od njih visok i ilav, dok je drugi vitak i mlad.
Obojica su imali zapete strele u kratkim, snanim lukovima.
Irac je hrkao.
Visoki ovek je pokazao strelom na Da Gaminu kuburu. Otkoio je
oruje i spustio ga na zemlju.
Zdravo, roae, oglasio se manji. Da Gama je nesigurno zatreptao
oima. Ruke vitkog bandita su se brzo kretale. Turban je pao na zemlju, i
Da Gama je video radosno i nasmeeno Lusindino lice. Pohitao joj je u
zagrljaj i poljubio u obraze pre no to je shvatio da je drugi bandit, koji
se smejao kraj njih, Patan.
Sada smo banditi, Deoga, veselo mu se obratila Lusinda, tihim
glasom. Nosim jame. Jaem konja i pucam.
Nepogreiva je s kratkim lukom, Deoga, dodao je Patan s ponosom
u glasu.
Vidi ih? pokazala je na strele u Da Gaminom jastuku. Mogla sam
da te poseem po uima, ali mi Muna nije dao. Posmatrala je Patana

379
pogledom punim ljubavi.
Nemoj se razmetati, Lusi, dobacio je ponosni Patan.
Da li si udata? pitao je Da Gama, odmah zaalivi zbog toga.
Zabacila je kosu nasmejavi se. Smesta je pokrila usta rukom plaei
se da ne probudi Irca. ivimo u braku banditskog stila, odgovorila je
dodirnuvi Da Gamu po ruci. Brine li se za nas, roae?
Da, naravno. Svakog dana - svakog sata.
Lepo od tebe, ali nema razloga. Muna je moj mu i ne doputa da
mi se ita loe desi. Nauila sam da se staram o sebi. Pokazala je kratki
luk. Da Gama je video kako ga dri vrsto. Dlanovi su joj bili iri a prsti
jai. U njenim pokretima je zapazio sigurnost steenu vebom. Kretala se
majom brzinom. Primetio je da njen pogled vie nije snen, ve pun
odlunosti i vrstine. Bio je nemilosrdan, pomislio je Da Gama, okiran
izborom rei.
Javili smo se za ovaj posao, Deoga, da bismo se videli s tobom i
olakali ti brige, tiho je rekao Patan. Ovako ne mora da brine ni zbog
nae brae bandita koji te ne poznaju kao mi.
Oni bi ti sigurno sve oduzeli, rekla je Lusinda. Zavladala je tiina.
Da Gama je lagano poeo da sklapa delie mozaika. Kada je sagledao
itavu sliku, pomislio je kako je suvie dugo iveo. Oklevajui je
poloio kesu u Lusindinu ispruenu ruku.
Gurnula je luk ispod ruke i prosula Da Gamino zlato u aku.
Polovinu je stavila u dep a ostatak vratila u kesu. Ne zaboravi na vezu
izmeu klana Tri take i Vali Kana, roae, rekla je ozbiljnim tonom.
To je moda dobro ili loe, ali ne sme se smetnuti s uma. Brai emo
rei da smo ti oduzeli sve zlato. Niko nee znati ta se desilo ako
sakrije ostatak.
Irac je zastenjao u snu, ali se nije probudio. Da Gama nije pokazivao
oseanja. Patan je pognuo glavu i promrmljao: Obavezni smo da
uradimo najbolje s onim to nam je bog dao, Deoga. Sada smo banditi,
moramo biti meu najboljima.
Najbolji, sloila se Lusinda. Patan se povukao u senke. Otiao je
po ponije, objasnila je. Privukla mu se na prstima i poljubila u obraz.

380
Drago mi je to sam te videla. Volela bih da pronae mir. Zadovoljstvo
se krije na neoekivanim mestima. Budi srean, kao to sam i ja.
Patan je dojahao, vodei Lusindinog ponija. Salam alejkum, Deoga,
rekao je. Da Gama se poklonio. Lusi se jednim pokretom obrela u sedlu.
Zgrabila je uzde i prila Da Gami. Ne tuguj, roae. Putevi e nam se
uskoro ukrstiti. Podbola je konja i nestala u pomrini. Patan ju je pratio
u stopu.
Ne bih rekao, promrmljao je Da Gama motrei seni.
Irac je mirno hrkao, opruen pored vatre.
Poslednje veeri u Bidapuru, Maja je poslala pozivnicu Heraldu.
Doao je u zenanu u farankom odelu izvezenom zlatom nainjenog
od tamnog baruna i sjajnog satena. Vali Kanove sluge su se pred njim
nisko poklonile. Evnuh ga je proveo kroz vezirovu palatu i kroz hodnike
osvetljene stotinama uljnih lampi smetenih u alkove.
Otvorio je par izrezbarenih vrata i poklonio se Heraldu.
Nasred velikog tepiha stajala je gomila raskonih srebrnih posuda.
Tamjan je goreo a svetlost dolazila od desetak viseih lampi.
U jastucima na tepihu leao je Da Gama odeven u tamnoplave jame;
desno od njega bila je Maja. Nosila je bogati sari srebrne boje koji se
presijavao pod svetlou lampe. Kosa joj je bila pokrivena, ali ne i lice.
Zlatom isprskane oi su zaiskrile kad je opazila Heralda.
Sedi, pridrui nam se, Aldo, rekao mu je Da Gama. Jeli su u tiini.
Imali su suvie toga da kau, pa su malo priali. Maja je igrala ulogu
domaice, nudei gostima poslastice. Heraldo je zurio u njene usne i ruke
koje su graciozno klizile kroz vazduh. Lepa si nego ikad, proaptao je.
Maja je samo sklopila oi.
Ovaj specijalitet je pripravljen naroito za tebe, na faranki nain,
rekla je u jednom trenutku.
Heraldo je probao jelo - ovetinu sa mnogo zaina i belim lukom.
Oseam se kao u Goi, rekao je, blago se klanjajui. Preterano si
ljubazna. Hoe li ti da proba, Da Gama?
Ovih dana imam problema sa varenjem odgovorio je Da Gama ne
diui pogled. Samo navali.

381
 Slukinje su odnele posluenje i donele erbet. Da Gama se trudio da
Maji objasni plan putovanja. Obavljene su komplikovane pripreme.
Formiran je i lani karavan.
Oekuje li opasnosti, Deoga? pitala ga je Maja. Uvek. Sada si
dragocenija nego ikad. Vodim prokuane borce. Da Gama je ustao
nakon erbeta. Siguran sam da vi, mladi ljudi, imate o emu da
razgovarate. Starcu ovde vie nije mesto. Naklonio se Heraldu, pa Maji.
Sem toga, neophodan mi je odmor. Oekuje nas dug put.
Pomirite se, poruila im je Maja.
Heraldo je ustao i zagrlio Da Gamu. Va com deus, senjor, rekao je
odmiui se od njega.
E com voce, odgovorio je Da Gama. Izaao je ne osvrui se za
sobom, tiho zatvorivi vrata.
Heraldo je cepteo od oekivanja. Srce mu je jae zalupalo, a lice
porumenelo. Otpustio je kragnu na koulji. Pa, obratio se Maji.
Pa, odgovorila je Maja. Nije mogao nita da proita sa njenog lica.
Zato bogovi dozvoljavaju postojanje zla?
Sigurno ne eli da raspravljamo o filozofiji? nasmejao se Heraldo.
Podrignuo je, pa se jo jednom nasmejao. Ima mnogo prijatnijih tema.
Odgovori mi.
Heraldo je slegao ramenima. Ovetina mu je optereivala stomak, ali
se on i dalje smeio. Moda su i sami bogovi zli. Moda i ne postoje.
Moda sami upravljamo sudbinom.
Moda su oni koji se boje bogova slabi, a oni koji znaju istinu jaki.
Ti pripada jakima, Heraldo?
Slegnuo je ramenima. Posmatrao je njenu zlatnu kou u svetlosti
lampi. Bila je lepa nego to se seao. Od tog prizora mu se koa
najeila.
Ubijao si i krao. Prevario si lanove sopstvene porodice.
Heraldo se nervozno nasmejao. Prevario sam i smrt.
Da. Maja je dohvatila veo koji je pokrivao njenu kosu. elela sam
da ba ti ovo vidi. Pomerila je veo otkrivajui sjajnu mreicu od zlata,
bisera i dijamanata. Na njenoj gavran-crnoj kosi dragulji su bletali kao

382
zvezde na mranom nebu. Heraldo je stenjui posmatrao. Vidi ta sam
postala, Heraldo. Eto ta se dogodilo sa enom koju si odbacio.
Mukarci su se borili i umirali zbog mene.
Mogao si sve to da ima, ali hteo si vie. Zlatne take u njenim
oima gorele su kao vatre. elela sam da zna. ta si mogao da ima, i
ta si izgubio. Ponovo je prekrila glavu.
Imao je utisak da se u odaji malo smrailo. Bio si budala.
Heraldo se zagrcnuo. Poeo je da se znoji. Resio sam da se
popravim.
Budi brz. Kad bude polagao raune za svoja dela, seti se ovog
trenutka.
Ustala je, to je bio znak da je s prijemom gotovo. Heraldo je na
trenutak osetio razoarenje, zatim olakanje. Nije se najbolje oseao.
Kralo mu je u stomaku. Uz napor je stao na noge. Moda je popio
suvie vina jer mu se vrtelo u glavi. Pokuao je da se nasmeje. Ponekad
me poslovi vode na Muradov dvor, moda emo se tako videti. Ponovo
je podrignuo osetivi stomanu kiselinu.
Laku no, proaptao je. Uputila si me u svoje tajne. Neu te
izdati. Biu tih kao grob.
Uzdam se u to, odgovorila je Maja. Pogledao ju je u oi i za tren
video devojku kakve se seao. Kakva je bila prilikom prvog susreta -
divna, daleka, mlada i pomalo uplaena.
Heraldo, da li se moli? pitala je.
Ponekad.
Poni da se moli.
Izrezbarena vrata su se zatvorila. Zvuk je jo dugo odjekivao u holu
osvetljenom lampama.

***
Pred vratima vezirove palate, Da Gama je otpozdravio slugama. Zastao
je na trenutak pa polako krenuo stepenicama u dvorite osvetljeno
bakljama. Odluio je da otpusti nosae i peke krene kui kada je
ugledao komeanje meu senkama.

383
 Miu, rekao je. ta radi ovde?
Mislio sam da e biti usamljen, Deoga. Imao je enjiv pogled.
Jako si paljiv. Zatreptao je. Mrzeo je suze.
Mi ga je pogledao. Zbog ega bi tugovao? Mnogi te vole. Podigao
je ruke. Ti si dobar ovek. Morao bi da bude srean.
Da Gama je uzdahnuo. Hajdemo kui, naredio je palkivalahu.
U nosiljci, Mi je naslonio glavu na Da Gamino rame. Farang je
stegao evnuhove meke ruke.

KRAJ

384