Promocija pravilne ishrane

I Uvod

Kada govorimo o racionalnoj ishrani podrazumevamo ishranu koja je tako izbalansirana da nam
omoguava zadovoljenje energetskih potreba i potreba u hranjivim i zatitnim materijama. Svaki
prekomeran ili pak smajen unos se smatra nepoeljnim za ljudski organizam.

Planiranje zdrave dobro izbalansirane ishrane ima za cilj postizanje one energetske vrednosti i
strukture ishrane pojedinca ili populacije koja moe da unapredi zdravlje i prevenira bolest.
Pravilna ishrana treba da dnevno zadovolji ovekove potrebe u energiji, gradivnim i zatitnim
materijama.

Procena ishrane i ishranjenosti stanovnitva Srbije prema rezultatima studije ''Zdravstveno stanje,
zdravstvene potrebe i korienje zdravstvene zatite stanovnitva Srbije'' iz 2000. godine,
podataka zvanine statistike o oboljevanju i umiranju, kao i ankete porodine ishrane u periodu
od 14 godina. Rezultati istraivanja pokazali su da svako tree dete i svaka druga odrasla osoba
nema tri obroka u toku dana, a najee se preskae doruak. Iskljuivo beli hleb jede 60%
mladih i 50% odraslih. Nedovoljno se unosi voe i povre, 5-6 puta manje u odnosu na
preporuke Svetske zdravstvene orga-nizacije. Posledica je nedovoljan unos minerala, vitamina i
dijetnih vlakana. Ribu nikada ne jede 60% dece i mladih. Alkohol se konzumira tri puta vie
nego mleko, a svaka etvrta osoba smatra da alkohol nije tetan. Unos masti, pogotovu
3
ivotinjskih, je preveliki.

2.1 Bolesti nepravile ishrane

 Gojaznost

Gojaznost je takvo stanje kada relativna telesna masa prelazi idealnu vrednost za najmanje 20% a
posledica je nagomilavanja masti do vrednosti koja u mukarca iznosi najmanje 21% a u ena
najmanje 36% od ukupne telesne mase.

Ispitivanja u naoj zemlji i u drugim zemljama su pokazala da je sklonost a nagomilavanju masti

u organiymu najvie izraena u ivotnom dobu od 45. Do 64. Godine. Meutim, iz dana u dan
sve je vei broj gojazne dece i mladih gojanznih osoba.

Do pojave gojaznosti alimentarnog porekla dolazi zato to se stie navika da se mnogo jede pod
uticajem roditelja ili blie okoline; zatim zbog socijalne nesigurnosti i linog nezadovoljstva i
usaljenosti; ene tu naviku stiu u toku trudnoe i laktacije, jer se tada ee i vie jede zbog
verovanja da je to u interesu i majke i ploda, odnosno deteta.

Na pojavu gojaznosti uticu nasledni faktori ali najvei udeo je u sticanju kulta prema preobilnoj
ishrani u kalorijskom smislu. Nasledni faktori utiu na nasleivanje somatotipa, rasporeda kao i
broja masnih elija koje se formiraju za vreme intaruterinog ivota, a delom i tokom prve godine
ivota.

Gojaznost se javlja u dva osnovna tipa:

Androidni tip - snana muskulatura i nagomilavanje masti u gornjem delu tela;

Ginoidni tip normalna muskulatura i nagomilavanje masti u donjem delu tela.

Nagomilavanje veih koliina masti u potkonom masnom tkivu, a naroito u elijama, koje su
nosioci glavnih funkcije unutranjih organa jetre i srca, zatim subendotelno u zidovima krvnih
sudova, praeno je smanjenjem funkcione sposobnosti kardiovaskularnog sistema i unutranjih
organa.

Gojaznost dovodi do deformiteta svoda stopala i do osteoartritikih promena u zglobovima,

donjih ekstremiteta i kime, koje su praene bolovima i smanjenjem radne sposbnosti, a usled
toga i eim povreivanjem na radu.

Istraivanja takodje pokazuju da kod gojaznosti ee bolesti kao sto je hipertenzija, koronarna
bolest, dijabetes, oboljenja unih puteva i venskog sistema kao i spondiloza.

Gojaznost je pracena poveanjem holesterola, triglicerida i lipoproteida u krvi.

Veoma je vana prevencija gojaznosti u detinjstvu kao factor rizika u kasnijim fazama ivota.

2
Imajui u vidu etiologiju gojaznosti alimentarnog tipa, kao i njen znaaj za nastanak niza bolesti
uslovljenih hiperlipidemijom i hiperglikemijom, moglo bi se za zakljuiti da je za profilaksu
3
takvih stanja neophodno sprovoditi primarnu i sekundarnu profilaksu.

Pothranjenost

Ako ishrana ne obezdeuje dovolje koliine energetskih materija ugljenih hidrata i masti tj.
Ako organizam gladuje, javljaju se znaci pothranjenosti.

Ako je kalorijska vrednost hrane nedovoljna, organizam je primoran da svoje energetske potrebe
podmiruje razgraivanjem sopstvenih rezervi glikogena i masti a kada ih troi, on koristi
belanevine iz sopstvenih tkiva , i to prvo iz miinog, a zatim iz parenhimoznih organa.

Hronino gladovanje praeno je brim zamaranjem pri radu, preosetljivou na hladnou,

oseajem gladi, vrtoglavicom, naroito pri naglom ustajanju, poliurijom, nokturijom,
impotencijom, amenorejom, psihikim poremeajima depresijom. Dolazi do iscrpljenosti
organizma i do smanjenja otpornosti prema infekcijama koje u koliko nastanu, mogu lake
dovesti do smrti.

Prognoza ozdravljenja pod uslovima pravilne nege i ishrane je dobra ako je gubitak telesne mase
manje od 25%. Meutim, ako je gubitak vei od 40% prognoza je loa.

Postoje etri stepena pothranjenosti:

Laka pothranjenost 10% ispod idealne telene mase;

Umerena pothranjenost 10-20%;
Teka pothranjenost 20-30%;
Vrlo teka pothranjenost ako je gubitak vei od 30%.

Kod hroninog nedostatka belanevina u rano detinjstvu, javlja se sindrom proteinskog deficit
3
koji je poznat pod imenom kvaiorkor.

Hipervitaminoza

3
Hipervitaminoze su stanja prouzrokovana preteranim dozama pojedinih vitamina i esto su
uzrok nepoeljnih poremeaja zdravlja.

Hipervitaminoza vitamina B1

Zdravi ljudi dobro podnose velike koliine tiamina uzete per os, znatne doze intramuskularno
unetog tiamina (100- 500mg ), takoe se lako toleriu.

Hipervitaminoza vitamina B2

Riboflavin se nikad ne resorbuje vie od 25mg (odjednom) bez obzira na oralno uzetu vecu
koliinu t enema opsnosti od intoksikacije.

Hipovitaminoza Niacina

Velike doze nikotinske kiseline snizavaju serumski holesterol. Neprijatne nuspojave javljaju se u
vidu crvenila koe, hiperurikemije, hepatnih i onih abnormalnosti i povremene pojave
hiperglikemije.

Hipervitaminoza vitamina B6

Dugotrajno korienje B6 vitamina u terapiji predmenstrualnog sindroma moe reultirati malim

2
brojem sluajeva nekrotinosti i fotosenzibilnosti.

Hipervitaminoza vitamina B12

Toksinost vitamina B12 je izuzetno retka. Mogu je kod vegetarijanaca koji putem
suplementacije uzimaju velike koliine vitamina B12.

Hipervitaminoza vitamina C

Vitamin C, ili askorbinska kiselina, je u najveem broju sluajeva netoksina. U organizmu se

zadravaju samo male koliine, dok se preterane koliine brzo izluuju urinom. Ipak, vee
koliine mogu izazvati neke popratne pojave, iako ne ozbiljne. Prvi i najei znak da je telo
zasieno askorbinskom kiselinom jeste proliv. Ostale popratne pojave ine munina, dizurija
(peckanje kod mokrenja) i osetljivost koe na dodir. Hemoliza (raspadanje crvenih krvnih
zrnaca) najozbiljnija je posledica previsoke koncentracija vitamina C u krvi, ali je ova pojava
izuzetno retka i pojavljuje se tek kod unosa vrlo visokih koliina vitamina C.

Hipervitaminoza vitamina A

4
Hipervitaminoze se javljaju samo unoenjem koliina nekoliko puta veih od potrebnih, i to
samo liposolubolnih vitamina (A,D,E,K) zbog njihovog nagomilavanja u organizmu usled
sporog izluivanja.

Akutni oblik, kod odojeta, sastoji se u pojavi povraanja, osetljivosti kostiju glave, poveanom
intrakranijalnom pritisku (ispupene fontanele). U hroninom obliku dominiraju takoe bolovi u
kostima, glavobolje, poremeaji vida, promene na koi. U odraslih osoba poremeaji se javljaju
tek posle uzimanja ogromnih, milionskih doza vitamina A. U trudnoi se ne preporuuje jetra u
ishrani jer se pretpostavlja da je retinol teratogen, to znai da oduzima vodu iz ploda to moe
izazvati prevremeni poroaj, nepravilan embrionalni razvoj.

Hipervitaminoza vitamina D

Intoksikacija vitaminom D je vrlo retka. Mogua je kod ekscesivnog unosa suplemenata

vitamina D. Kliniki znaci intoksikacije su: anoreksija, munina povracanje, miina slabost,
bolovi u zglobovima, demineralizacija kostiju.

Hipervitaminoza vitamina K

Uopteno, vitamin K se dobro podnosi, nije toksian ni u velikim dozama veim ak i 500 puta
od osnovnih doza. Intravenska primena moe izazvati probleme sa disanjem, bolove u grudima,
kardiovaskularni kolaps.

Hipervitaminoza vitamina E

Kod dugotrajnog uzimanja veih koliina mogu nastupiti problemi sa vidom. Meutim, poznato
je da prekomerne koliine vitamina E ne uzrokuju vea oteenja.

Hipovitaminoza

Hiporvitaminoze su stanja prouzrokovana nedovoljnim unosom pojedinih vitamina i esto su

uzrok nepoeljnih poremeaja zdravlja.

Hipovitaminoza vitamina B1

Manjak vitamina B1 moe izazvati umor, muninu, gubitak apetita, anemiju i este promene
raspoloenja.

Energija potrebna za centralni nervni sistem gotovo u potpunosti zavisi od metabolizma ugljenih
hidrata. Kod deficijencije tiamina utilizacija (iskoriavanje) glikoze od strane centralnog

5
nervnog sistema (CNS) moe opasti za 50-60%. Za vreme deficijencije vitamina B1 nervne
elije esto pokazuju hromatolizu i otoke, promene karakteristine za nedovoljnu ishranu nervnih
elija. Takve promene mogu da prekinu komunikaciju u razliitim CNS-a. Tiaminska
deficijencija moe uzrokovati i degeneraciju mijelinskih omotaa nervnih vlakana i u perifernim
nervima i u CNS-u.

Hipovitaminoza vitamina B2

ako dobra ishrana obezbeuje dovoljan unos ovog vanog vitamina, postoje odreene okolnosti
koja mogu izazvati nedostatak vitamina B2. Prekomerno konzumiranje alkohola, duvana,
kofeina, i rafinisanog eera mogu smanjiti nivo vitamina B2. Stres i prekomerna fizika
aktivnost moe iscrpeti zalihe ovog vitamina. Najei simptomi nedostatka vitamina B2 su:

opti oseaj slabosti,

oteklo ili bol u grlu ili jeziku,

pukotine na ivicama usana,

razdraljiva koa i druge promene na koi,

anemija.

Hipovitaminoza Niacina

Organizam ljudi je u stanju da sintetie nikotinamid iz aminokiseline triptofana, te je

hipovitaminoza dosta retka a javlja se u sluajevima manjka bitnih (esencijalnih) aminokiselina i
nikotinamida u ishrani. To se deava pri ishrani kukuruzom ukoliko se u isto vreme u organizam
ne unose i proteini ivotinjskog porekla koji sadre esencijalne aminkiselina.

Kod hipovitaminoze dolazi do pelagre, oboljenja koje se manifestuje neujednaenom

pigmentacijom koe. Pelagra se karakterise sa 4D: dermatitis, dijareja (proliv),demencija i dead
(smrt).

Hipovitaminoza vitamina B6

Nedostatak se javlja kod primene nekih lekova (izoniazid, cikloserin, penicilamin, inhibitori
MAO) ili je vezan za nedostatak drugih vitamina B grupe. Simptomi nedostatka ogledaju se na
koi (lezije sline seboreji, stomatitis) i centralnom nervnom sistemu. Nedostatak B6 vitamina

6
uzrokuje retku anemiju. Koncentracija vitamina B6 smanjena je kod trudnica i kod ena koje su
uzimale kontraceptive s estrogenima.

Hipovitaminoza vitamina B12

Hipovotaminoza je retka , ali se javlja kod vegetarijanaca koji godinama ne konzumiraju meso,
jaja ili mlene proizvode.

Uobiajeni uzrok deficita nije nedostatak vitamina u hrani, ve deficijentno formiranje

unutranjeg faktora koji normalno lue parijetalne elije gastrinih lezda a koji je neophodan za
apsorpciju vitamina B12, pa tako nastaje perniciozna anemija.

Hipovitaminoza vitamina C

U uslovima normalne ishrane ne dolazi do deficita C vitamina jer ovek iz voa i povra
zadovoljava 90 % potreba, mleka i mlenih proizvoda 5 %, jaja, ribe i mesa 1 % potreba. U
nepovoljnim ivotnim uslovima moe da nastane deficit usled dugotrajnog neunoenja sveeg
voa i povra (tri meseca). Nedostatak vitamina C u organizmu nastaje nakon dugih zimskih
meseci, kada se na prolee ne mogu popuniti ispranjeni depoi vitamina C zbog visokih cena
sveeg voa i povra. Hipovitaminoza je delimian nedostatak vitamina C koji se manifestuje
gubitkom apetita, umorom, nervozom, bolovima u miiima i zglobovima, gubitkom telesne
teine, suvom koom i estim prehladama.

Avitaminoza - skorbut - potpuni nedostatak vitamina C. Svi pomenuti simptomi hipovitaminoze

su jo izraeniji uz fragilnost (lomljivi) krvnih sudova i kapilarno krvarenje (petehije). Ako se
deficit ne lei dolazi do izraenih krvarenja po koi, miiima, desnima i unutranjim organima
to moe da dovede do iznenadne smrti.

Hipovitaminoza vitamina A

Funkcija vitamina A u organizmu moze biti naruena nadovoljnom koliinom masti u ishrani,
oteenjem jetre, kao i uzimanjem estrogenskih hormonskih preparata.

Pri nedostataku vitamina A dolazi do poveanja osetljivosti na infekcije, suenja koe, opadanja
kose, nonog slepila (kokoije slepilo), smanjenja otrine vida, poveanja osetljivosti na svetlost,
a u deijem uzrastu do usporavanja rasta i razvoja kostiju. Javlja se i suenje konunktive
(kseroza), i suenje i omekavanje ronjae (kseromalacija), kasnije i ulceracije ronjae.
Promene u nivou epitelnih elija sluzokoe disajnih organa dovode do uestalih infekcija, a elija
epitela digestivnog trakta do proliva.

7
Hipovitaminoza vitamina K

Bakterije stalno sintetie vitamin K u gastrointestinalnom traktu tako da manjak vitamina K

nastaje retko samo zato to ga nema u hrani, osim kod novoroenadi pre nego to se u njih
razvije intestinalna bakterijska flora. Kod novoroenadi postoji fizioloka hipovitaminoza pa se
u porodilitima daje K1 neposredno posle poroaja.

Meutim, do manjka vitamina K esto dolazi usled slabe apsorpcije masti iz gastrointestinalnog
trakta, zbog toga to se vitamin K, koji je liposolubilan, apsorbuje iz creva zajedno sa mastima.

Jedan od najeih uzroka manjka vitamina K u organizmu je nesposobnost jetre da sekretuje u

u gastrointestinalni trakt (to nastaje ili zbog opstrukcije unih kanala ili zbog bolesti jetre), jer
kod nedostatka ui nema adekvatne digestije i apsorpcije masti, pa se zato smanuje i apsorpcija
vitamina K.

Hipovitaminoza vitamina D

Ako u hrani koju svakodnevno unosimo u organizam nema dovoljno kalcijuma, telo e kalcijum
uzimati iz kostiju, jer je u njima smeteno oko 95% telesnog kalcijuma, i koristiti ga za ugradnju
u membrane elija i za neke druge funkcije neophodne za ivot. Ukoliko telu nedostaje vitamin
D, kalcijum unesen u organizam ne moe se apsorbovati, pa se kao posledica toga kod odraslih
ljudi javlja osteomalacija i osteoporoza, a kod dece rahitis.

Hipovitaminoza vitamina E

Nedostatak ovog vitamina je vrlo redak, a moe se pojaviti jedino nakon iscrpljenosti i
neadekvatne ishrane koja traje mesecima. Deficijencija vitamina E onemoguava normalan rast i
ponekad uzrokuje degeneraciju bubrenih tubula kao i miinih elija. Kod E avitamonoze
trudnica dolazi do spontanog abortusa. Pri nedostatku ovog vitamina dolazi do sve eeg
4
pucanja i tzv. listanja noktiju na rukama.

Avitaminoze
Ariboflavinoza je posledica nedostatka riboflavina u organizmu, a javlja se ljudima koji se loe
hrane i malo jedu namirnice ivotinskog porekla. Tek dugotrajni nedostatak vitamina B 2 moe

8
dovesti do pojave klinikih znakova bolesti. Ova avitaminoza se obino javlja udruena sa
drugim bolestima nedovoljne ishrane, a vrlo esto se via u osoba koje boluju od pelagre.

Glavni znaci ariboflavinoze su: otok i crvenilo usana (cheilosis), a naroito donje usne, praene
oseanjem bola i paljenja, crvenilo i ragade u uglovima usana koje se ire po koi i ka
unutranjem delu sluznice usta (stomatitis angularis). Promene na uglovima usana, naroito sa
unutranje strane, esto su prekrivene beliastoukastim naslagama zbog razmnoavanja
gljivice Monillia s. Candida albicans (le perleche).

Atiaminoza (Beriberi)

Atiaminoza je oboljenje vekovima poznato kao beriberi. Sama re beriberi znai ,, ja ne mogu.
Objanjenje za ovaj naziv se nalazi u tome to obolele osobe nisu sposobne da iz ueeg
poloaja zauzmu stojei poloaj. Razlog za ovo je neuritis koji pogaa ekstenzore donjih
ekstremiteta.

Primarna hipotiaminoza se ese javlja u odojadi i male dece koja se preteno hrane mlekom i
mlenim proizvodima, belim branom i poliranim pirinom, jer ove namirnice sadre neznatne
koliine tiamina.

Poto ishrana bogata ugljenim hidratima zahteva potronju vitamina B 1, moe se oekivati
pojava relativnog deficita tiamina i u odraslih ljudi koji se due vreme hrane mlekom, mlenim
proizvodima , eerom i mastima, kao to je sluaj sa obolelim od ulikusa. Deficit tiamina se
esto via i u osoba koje piju velike koliine alkohola (hronini alkoholiari). U ovom sluaju
nije re samo o smanjenom unoenju tiamina ve i o nesposobnosti jetre da izvri sintezu
kokarboksilaze te tiamin unet hranom ostaje neiskorien.

Avitaminoza A

Do nedostatka vitamina A moe doi ili zato to hrana ne sadri dovoljne koliine retinola i
njegovih provitamina- karotina, ili to ne sadri dovoljno vitamina A u ,,istom stanju, a
organizam nije u mogunosti da izvri konverziju karotina u vitamin A, ili zato to ne moe da
apsorbuje potrebne koliine iz hrane u sluaju poremeene funkcije apsorcije masti.

Primarna avitaminoza A i hipovitaminoza A su posledica nedostatka vitamina, odnosno njegovih

provitamina u hrani.

Nedovoljno unoenje vitamina A dovodi do pojave kokoijeg slepila- hemeralopije, tj.

nesposobnosti oka da se adaptira na sumrak jer je onemoguena resinteza rodopsina-vidnog
purpura.

Ako deficit vitamina A traje due vreme, javljaju se promene na ronjai koja postaje suva,
neprovidna, a u neposrednoj blizini limbusa mogu se javiti i tzv. Bitotove mrlje kao znak
3
oroavanja (kseroftalmija).

9
 2.2 Zdravstveno vaspitni rad na promociji pravilne ishrane
Promocija zdravlja je kombinacija zdravstvenog vaspitanja i drugih organizacionih, politickih i
ekonomskih programa dizajniranih da potpomognu promene u ponaanju i ivotnoj sredini koje
vode unapreenju zdravlja (Green).

Promocija zdravlja predstavlja concept koji obuhvata: mere zatite i obrazovanje i poveanje
zdravstvenog potencijla. Vano je znati da se iz koncepta promocije zdravlja iskljuuju sve
klinike aktivnosti kao to su:

Dijagnostika
Leenje i
Zdravstvena nega bolesnika

Zdravstveno vaspitanje se definie kao aktivan proces uenja i osposobljavanja pojedinca i

zajednice da se koriste znanjem o psihikom, fizikom i socijalnom zdravlju sa ciljem da se
izgradi pravilan odnos prema zdravom nainu ivota. To podrazumeva aktivno uestvovanje u
1
ouvanju i unapreenju zdravlja.

Zdravstveni radnik je zdravstveni vaspita. Njegove dunosti , uloga i poloaj jasno su odreene
profesijom koju obavlja.

Edukaciju uesnika sprovode iji zdravstveni radnici i to nutricionista-dijetetiar, medicinska

sestra, lekar opte prakse, specijalista higijene.

Nivo zdravstvene zastite je primarni i odrae se u domovima zdravlja i zavodima za javno

zdravlje, osnovnim i srednjim kolama.

Zdravstveno-edukativni sadraji programa su osnovni principi pravilne ishrane.

Ishrana je optimalan faktor rasta i razvoja organizma i direktno utie na njegovu radnu
sposobnosti duinu ivota. Da bi se sprovela pravilna ishrana neophodno je poznavati osnovne
principe pravilne ishrane, sadrane u sledeem:

Racionalna ishrana - predstavlja odnos izmeu koliine unete hrane i koliine utroene u
organizmu za odgovarajue procese, a to su: termoregulacija, rad unutranjih organa, fizika
aktivnost, itd. Odstupanje od ove ravnotee dovodi do preobilne ili nedovoljne ishrane,

10
Racionalna ishrana istovremeno znai uzimanje namirnica koje su jeftinije, ali jednako vredne
tako da se ne umanjuje nutritivna vrednost jela.

Uravnoteena ili umerena ishrana - predstavlja optimalnu koliinu hranljivih sastojaka. Ona ne
sme biti ni preobilna niti nedovoljna , ne samo u energetskom smislu, ve i u pogledu i drugih
hranljivih sastojaka, posebno vitamina i minerala. I preobilna i nedovoljna ishrana mogu dovesti
do razliitih poremeaja u organizmu i slabljenja njegove vitalne sposobnosti.

Raznovrsna, meovita ishrana - obuhvata dva pojma: grupe namirnica i vrstu jela. U toku
dnevnog jelovnike potrebno je uzeti namirnice iz svih 7 grupa, odnosno 5 grupa ako se posmatra
piramida ishrane. Zbog bogatstva nae, a i stranih kuhinja, jela trebaju biti raznovrsna i bez
estih ponavljanja, naravno ukoliko je to mogue. Truditi se da ishrana bude to raznovrsnija.

Ravnomernost obeda (dnevni ritam obeda) - neophodno je u toku dana uzeti vie obeda sa
manjom koliinom hrane, a posebno nepravilno celokupnu koliinu hrane uzeti u obliku jednog
obeda, pri emu se optereuju organi za varenje, pa i ceo organizam.

itarice i proizvodi od itarica, pirina, krompir, testenina treba da ine do 45% dnevnih
energetskih potreba,sa krompirom do 50%. Prednost imaju integralne itarice i njihovi proizvodi.

Povre - 15-20% dnevnih energetskih potreba, treba svakodnevno unositi oko 400g (osim
krompira), to naravno zavisi od energetskih potreba. Naravno bitno je i u kom se obliku
konzumira. Uvek da ti prednost sirovom povru - svee salate od vie vrsta povra ili svee
ceeni sokovi od povra ili u kombinaciji sa voem.

Voe treba da bude zastupljeno sa 10-15% od ukupnih dnevnih energetskih potreba, to vie u
sveem obliku. Kao i povre neophodno je zbog svog sastava: obilje vitamina, mineralnih
materija, organskih kiselina, enzima i biljnih vlakana.

Povre i voe zbog svoje velike nutritivne a male energetske gustine idealno je i za ishranu
gojaznih. Treba ga uzimati to vie kao sirovo, kad kod je mogue neoguljeno, iseeno na vee
komade (usitnjavanjem se gubina vrednosti), a vreme termike obrade svesti na minimum.
Kuvanje u pari se posebno preporuuje kao nain pripreme povra. Znaajno je kupovati voe i
povre kontrolisanog porekla i to to sveije, kako bi sastojci ostali potpuno sauvani. Sezonsko
voe i povre naeg podneblja prestavlja idealan izbor, a zamrzavanje je vrlo ekonomino i
preporuuje se kao metod konzervisanja. Iz grupe mleka i mlenih proizvoda (sadre proteine,
vitamine i minerale, posebno kalcijum i riboflavin) treba koristiti namirnice sa manjim
procentom masti. Posebno su poeljni fermentisani proizvodi od obranog mleka (kiselo i
acidofilno mleko, razliite vrste jogurta sa dodatkom prebiotika i probiotika, kefir) i sir.

Namirnice iz grupe meso, ribe, jaja treba uzimati u maloj koliini. Prednost dati nemasnom mesu
(piletina, uretina, riba-za prevenciju kardiovaskularnih bolesti najmanje 2 puta nedeljno),
odgovarajua zamena su mahunarke i ponekad jaja. Meso je izvor energije i punovrednih

11
proteina, minerala (magnezijuma, kalijuma i fosfora) i elemenata u tragovima (gvoa, cinka i
selena). Ribe, posebno morske, i morski plodovi bogate su omega-3 masnim kiselinama. Jaja su
izvor punovrednih proteina, gvoa, kalcijuma, fosfora i vitamina A i D, kao i vitamina B grupe.
Masnoe, slatkii, so i alkoholna pia treba ih uzimati paljivo i ogranieno. Ovo je grupa
namirnica sa tzv. praznim kalorijama, velike energetske a male nutritivne gustine malog
proteinskog, vitaminskog i mineralnog sadraja. Zato treba izbegavati zaeerene namirnice i
bezalkoholna pia, a potrebu za slatkiima zadovoljiti konzumiranjem sveeg i suenog voa i
5
medom.

Zakljuak

Dobro zdravlje i odgovarajua funkcionalnost kroz itav ivot su dostini ciljevi. Oni zahtevaju
usvajanje i dugorono prihvatanje zdravog stila ivota, a kamen temeljac je uravnoteena i
raznovrsna ishrana i fizika aktivnost.

U zdravstveno-vaspitanom radu je od izuzetnog znacaja odabrati adekvatne metode, sadraje i

oblike rada koji doprinose motivaciji i stimulaciji uesnika kako bi se ostvarili ciljevi.

12