Hemodinamski poremeaji u bolestima perikarda

Perikard ima svoju visceralnu, seroznu, opnu i parijetalnu, fibroznu, opnu koje su meusobno
razdvojene malom koliinom tenosti (10-15 ml). On titi srce od iznenadne dilatacije pri naporu,
naglo nastale srane insuficijencije i hipervolemije. Takoe, perikard onemoguava prenoenje
infekcije sa plua ili pleuralne upljine na srce, smanjuje trenje srca sa okolinom, dri ga
fiksiranim, i spreava uvrtanje velikih krvnih sudova. Njegova uloga je i da olakava punjenje u
sistoli komora zbog negativnog intraperikardnog pritiska za vreme izbacivanja krvi.
Nedostatak perikarda obino ne dovodi do poremeaja, mada nekada kada delimino nedostaje,
pluna arterija i leva pretkomora se mogu ispupiti, to retko dovodi do iznenadne smrti.

Hemodinamski poremeaji u oboljenjima perikarda su razliiti zavisno od njihove akutnosti, vrste i

oblika.
U akutnom eksudativnom i hroninom konstriktivnom perikarditisu se pored znakova
zapaljenskog sindroma, javljaju i drugi nekarakteristini simptomi.
Bol je posledica nadraenja donjeg parijetalnog dela perikarda u kome se nalaze nervna vlakna
koja idu u freniki ivac, a preko njega se javlja radijacija bola u rame i gornji deo trbuha ili lea
(VI-IX n.intercostalis).
Tamponada srca je stanje kod koga je usled perikardnog izliva onemoguena dijastola komora, a
prisutna tenost u perikardu uz to vri kompresiju na pretkomore i v.cavu superior i inferior. Ovo
onemoguava punjenje srca to dovodi do pada krvnog pritiska, oka pa i smrti, uz istovremeno
postojanje venske hipertenzije zbog tamponade. Tamponada perikarda se moe razviti i kod
rupture aneurizme aorte ili srca, povrede grudnog koa i dr. Svi uzroci tamponade srca dovode do
povienja intraperikardnog pritiska na visinu koja ometa dijastolno punjenje komora krvlju.
Tamponadu srca moe da izazove i mala koliina perikardnog izliva (250ml) ako nastane naglo, a
ako nastane postepeno srce se prilagoava tako da je potrebno i preko 1000 ml tenosti da bi
dolo do tamponade. Smrt nastaje kada intraperikardni pritisak pree 1,7 kPa (13 mmHg).
Kod konstriktivnog perikarditisa najtipiniji nalaz je perikardno trenje, a nastaje pokretanjem
srca i trenjem parijetalnog i visceralnog perikarda ije su povrine neravne zbog fibrinskih
naslaga. Ono moe da se izgubi pojavom perikardnog izliva, a kada pone resorpcija izliva trenje
moe ponovo da se pojavi. Kod konstriktivnog perikarditisa zbog konstrikcije srca oteana je
dijastolna relaksacija i manja je sistolna kontrakcija komora, to se manifestuje porastom
intraperikardnog pritiska. Konstriktivni perikarditis najee nastaje kao posledica iradijacije,
tuberkuloze ili je neoplastike prirode ili je nepoznatog uzroka.
Karakteristini kliniki znaci - nabrekle vratne vene, oslabljeni srani tonovi, paradoksni puls,
veliko srce, elektrokardiografske promene.