Etiologija i patogeneza sinkope

Insuficijencija perifernog krvotoka predstavlja sva ona stanja u kojima je smanjen protok krvi u
organizmu ili samo u pojedinim organima. Sinkopa je jedan od vidova insuficijencije perifernog
krvotoka, to je klinika pojava koja se odlikuje iznenadnim i prolaznim gubitkom svesti
uzrokovanim nedovoljnim protokom krvi u mozgu.
Prema primarnom uzroku sinkope se dele na:
1. Kardijalnu sinkopu - nastaje kada srce ili krvni sudovi uzrokuju nagli pad udarnog volumena
dovoljan da poremeti krvotok mozga. Ti uzroci od strane srca najee su: asistolija, treperenje
komora, ekstremna tahikardija i aortna atenoza. Kardijalna sinkopa nastaje naglo, u sedeem ili
u leeem poloaju. Bolesnik je bled i bez pulsa. Ukoliko traje due od 15 sekundi nastaju
konvulzije, a ako se krvotok ne uspostavi, za 2-3 minuta nastaje smrt. Povratak svesti je nagao.
2. Vazomotorna sinkopa - je iznenadni nagli pad krvnog pritiska zbog smanjenja perifernog
otpora, vazodilatacije krvnih sudova, uz gubitak svesti. Ovo se deava usled: naglog pada
pritiska zbog krvarenja, gubitka plazme u opekotinama, nekih lekova koji ire krvne sudove na
pr. nitrati i antihipertenzivni lekovi. Vazomotorna sinkopa je ea od kardijalne, nikada ne
nastaje naglo, uvek pre gubitka svesti postoje premonitroni simptomi kao oseaj slabosti,
znojenje, muka i nagon za mokrenjem ili stolicom. Obino se javlja u uspravnom poloaju.
Gubitak svesti je sporiji, puls je opipljiv i usporen, a krvni pritisak nii nego normalno.
Oporavak protie postepeno.
3. Cerebralna sinkopa - je iznenadni i prolazni gubitak svesti koji nastaje zbog spazma arterija u
hiperventilaciji zbog pada koncentracije CO2 u krvi.
4. Anoksina sinkopa - najee nastaje kod uroenih sranih mana sa desno levim antom, zbog
nedovoljnog zasienja arterijske krvi kiseonikom. Ovo takoe postoji i kod hroninih
respiratornih insuficijencija, gde su hipoksemija i hipoksija mozga glavni uzrok gubitka svesti i
uz normalan protok krvi kroz mozak.