GRKA UMETNOST meander

meander rub u
dekorativni
- izvori: dekorativni rub i u
umetnosti
1. spomenici (esto neadekvatni zbog raznih kopija nainjenih u rimsko doba); umetnosti izveden i
arhitekturi
2. pisani izvori od arhitekturi
istog motivaizveden
u
od istog motiva
neprekidnoj liniji u
- Grci: kojaneprekidnoj
se ponavlja. liniji
1. Mikenci (2000. god. pre n.e.) oko 1100. godine pre n.e. druga plemena pokoravaju i naseljavaju obale koja se ponavlja.
Egejskog mora, danas tu civilizaciju nazivamo Grkom. svastika
2. Dorci (kopno) svastika
kukasti krst
3. Jonci (obala mora, ostrva) kukasti krst
rozeta
faza formiranja grke civilizacije 1100. 700 god. pre n.e. rozeta
arhitektonski
polazna taka grke hronologije - 776. god. pre n.e. osnivanje olimpijskih igara. arhitektonski
element dekoracije
u element
obliku dekoracije
ruinog
PERIODIZACIJA GRKE UMETNOSTI: u obliku ruinog
cveta sa
cveta
stilizovanim sa
1. stilizovanim
laticama
2. laticama
3. palmeta
4. - palmeta element
dekorativni
5. geometrijski period 1000. 700. god. pre n.e. u dekorativni elemen
obliku palminog
6. orijentalni period 720 640. god. pre n.e. u obliku palminog
lia-
7. arhajski period 650 480. god. pre n.e. lia-
8. klasino doba 480 320. god pre n.e.
9. helenizam 323. 31.god. pre n.e.



1.GEOMETRIJSKI PERIOD

- nov, primitivan poetak -
,
,

- Ornamentiku i dekoraciju ovog stila sainjavaju pre svega linearni motivi: prava, kosa izlomljena linija, ahovsko

polje, trouglovi, rombovi i krugovi.
,,
- Spirala koju poznaje kritsko mikenska umetnost gotovo sasvim iezava. ,,
2324233
2324233
- Najvei deo ornamenta geometrijskog stila izvoen je estarom i lenjirom. Pored ove linearne ornamentike,


pojavljuje se figurativna dekoracija, likovi, ljudi i ivotinje. U ranijim periodima geometrijskog stila nema vegetabilnih

motiva. Figure ljudi i ivotinja izvedene su na veoma konvencionalan nain: noge su veoma duge, manje ili vie
razdvojene, trup je u obliku trougla okrenut ka dole, glava sumarno sa istaknutim nosem u profilu..
041D, -,
- Dekoracija na vazama geometrijskog stila izvodila se po pravilu u zonama. Najvaniji dekorativni elementi -,

, .,222 < izvedeni na ramenu suda, ija je povrina inae
mogla biti prekrivena ornamentikom od vrata do dna suda.
- Na srednjoj zoni prikazane su scene iz pogrebnih i drugih sveanosti. 405Skulptori geometrijskog doba
poznavali su 3 osnovna tipa ljudske figure:
1. Prvi tip se odlikuje primitivnom obradom ljudskog lika datog samo u okvirima optih linija karakteristinim za
ljudsku figuru.
2. Drugom tipu pripadaju figure raene u okruglim povrinama cilindra, kod koga su naroito u pogledu glave
naznaene samo najkarakteristinije crte ljudskog lika. Elementi ovog stila, naroito naina na koji su predstavljene
noge, jo uvek slivene u celinu stuba, preneseni su i na poetke arhajskog doba.
3. Trei tip pokazuje jasan napredak u evoluciji primitivne plastike geometrijskog doba. Ovaj tip obuhvata figure,
uglavnom statuete, kod kojih su ruke i noge obraene i jasno se izdvajaju od okruglih povrina tela.

- Pored istih oblika skulpture u doba geometrijskog stila grki keramiari su ponekad ukraavali vaze i reljefnom
ornametnikom, uglavnom na drkama i poklopcu suda.

Primer geometrijskog stila:

o Diplonska vaza nadgrobni spomenik, visine oko 108 cm. Na dnu ima otvor kroz koji su se teni darovi slivali u
zemlju.

- Najvee grko ostvarenje ovog doba su dva Homerova epa: Ilijada i Odiseja.

2.ORIJENTALNI PERIOD
prelazni period, period eksperimenta (geometrijski stil nije sasvim isezao) -

- Novi stil je dobio ime po orijentalskim elementima u sadraju njegove dekoracije. Ti elementi se ispoljavaju u
stilizovanim linearnim i vegetabilnim, i u figuralnim motivima. Od starijih geometrijskih elemenata zadravaju se
meander, spirala i svastika (kukasti krst). Novi motivi su rozeta i palmeta, lotosov cvet i vodene ptice.
- U figuralnim kompozicijama se pojavljuju krilata i druga fantastina bia. Jo uvek se ljudski lik predstavlja iz profila.
- elei da plasiraju svoju robu na stranim tritima, grki keramiari u svoju umetnost unose sve vie motiva iz
orijentalne umetnosti. Otuda pojava sfinga, grifona i lavova i raznih drugih fantastinih bia u grkom slikarstvu
ovoga stila.
- Prepoznaje se uticaj Egipta i Bliskog Istoka u ovom stilu.
- dominantan element ovog stila narativne scene

- Primer:
o Amfora "Oslepljenje Polifema i Gorgone" (oko 675 650. pre n.e.): diva Polifema oslepljuju Odisej i njegovi drugovi.
o sudovi za miris u obliku ivotinja vaza u obliku sove aerodinaminog oblika.

3.ARHAJSKI PERIOD
procvat umetnosti

3.1. ARHAJSKO SLIKARSTVO I VAJARSTVO

- Prizori na grnariji priikazuju scene iz mitova, legendi, svakodnevnog ivota.

- sredinom VI veka umetnici su poeli da se potpisuju na svojim delima.
- grko zidno slikarstvo dolazi do izraaja tek posle persijskih ratova.
- kraj 7. veka razvija se crnofiguralni stil.

I CRNOFIGURALNI STIL:

- cela kompozicija data u crnim siluetama u pozadini od crvene gline.

Primeri:
o "Dionis u unu", Eksekijas, 540. pre n.e.
o "Herakle ubija lava", Psijaks, 500. pre n.e.

II CRVENOFIGURALNI STIL

- Psijaks na nekim vazama obre postupak ostavljajui figure crvenim a pozadinu boji. Oko 500. godine pre n.e. ova
tehnika crvenih figura polako zamenjuje staru metodu.

Primeri:

o "Lapit i kentaur", oko 490,480. pre n.e.

o "Eos i memnon" oko 490, 480. pre n.e.

3.2. ARHAJSKO VAJARSTVO

Grka skulptura se po vrstama u kojima se javlja moe podeliti u tri osnovne grupe:
1. sitna plastika
2. monumentalna skulptura
3. reljef4543,
.

1. Sitna plastika su statuete od terakote, ree od metala. U ranim periodima pripada umetnosti prostog naroda. U svojim
ranim oblicima i stilu ona se dri ematizovanih ablona, bez obzira da li se radi o figurama ljudi ili ivotinja. Sitna
plastika geomertijskog i arhajskog doba je veoma samostalna i gotovo nezavisna od slikarstva i arhitekture. U
religijama prostog naroda ematizovane statue su predstavljale due pokojnika. U grkoj primitivnoj kulturi bile su
predmet privatnog, porodinog kulta.

Uporedo sa ovim statuetama u arhajskoj kulturi se pojavljuju najuproeniji simboli antropomorfnig boanstava, po
proporcijama znatno vei od ematizovane plastike. Ovi idoli imali su oblik daske sanis ii okruglog stuba kion.

2. Monumentalna skultptura u Grkoj dobija svoje odreenije oblike u arhajsko doba. Ona je u velikoj meri zavisna od
funkcije kojoj je namenjena. Grki hram je vrlo rano otvorio svoju unutranjost i povrinu svojih frontona monumentalnoj
skulpturi.

ARHAJSKA PLASTIKA arhajskoj plastici pripadaju statue devojaka (kore) i mladia (kuroi) koji su najee
predstavljani nagi. Ove figure su vekovima raene u strogo konvencionalnom stilu kao da su sve imale jedan isti
osnovni prototip. U odnosu na skulptore geometrijskog stila i tvorca ksoana, kod arhajskog se vidi nastojanje da se
savlada anatomija ljudskog tela u mnogo veoj meri.
- Ksoane su skulpture uglavnom od drvenog debla ija je primarna forma forma debla. Skulpture su svedene i
geometrijske, glava je predstavljena kao krug, torzo kao trougao, noge su paralelne, a ruke su uz telo. Sve je raeno
bez detalja i neskladno.
- Figure efeba mladih Apolona pokazuju znatni napredak ka smelijem skulptorskom prikazivanju ljudske figure i
objanjavaju evokovog lika. Prikazivanjem osmeha na ovim figurama iskazuje se i njihovo unutranje oseanje.
Arhajski osmeh se najpre javlja u jonskom podruju grke ahajske umetnosti, koja je od dorskih preuzela figure nagih
mladia
- U ranoj arhajskoj plastici pojavljuju se i genre scene. Jedan od najstarijih primera takve plastike pripada umetnosti
Beotije. To je kompozicija od pet osoba, etiri ene koje mese hleb i mukarac koji ih zabavlja svirajui frulu.
- Slobodne skulpture ksoane, kore i kuroi raene su u skladu sa zakonom frontaliteta, preuzetim iz egipatske
genre-scene
umetnosti. Po naelima ovog zakona povrine tela morale su strogo podudarno biti postavljene u simetrian poloaj genre-scene
vrsta
umetnosti
prema zamiljenoj liniji koja prolazei od ela, deli telo na dve polovine. vrsta
koja umetnost
oslikava
koja
svakodnevni oslikava
ivot
3. Arhajski reljefi su pre svega zauzeli mesto na frizovima arhitrava i na trouganom polju frontona na hramovima. svakodnevni ivot
Na tim reljefima su bile ispisane borbe grkog naroda za politiku i nacionalnu slobodu.
Reljef je u ranim fazama svoje evolucije bio u velikoj meri zavisan od slikarstva tako da se njegovo irenje sa ravne
povrine u prostor ograniavalo na sasvim plitko vajanje oblika. To je bio nizak ili plitak bareljef, najee ukraen
bojom za razliku od visokog reljefa koji je vie vezan za okruglu plastiku nego za slikarstvo, traio da problem svojih
oblika rei osvajanjem dubine prostora. Grki reljef na hramovima i drugim javnim graevinama pokazivao je
tendenciju da pree u okruglu skulpturu, idui od faze niskih oblika arhajskog doba ka okrugloj plastici klasine
epohe.
- Primer niskog arhajskog reljefa pokazuje friz sa hrama u Printiji na Kritu, na kojoj je povorka konjanika.
- Na reljefnoj dekoraciji Sikionaca u Delfima prikazane su razne scene: Evropa na biku, Dioskuri kako dovode volove,
lov na divljeg vepra itd. Pored vee plastinosti arhajski reljefi iz prve polovine 4.veka pokazuju nameru njihovih
skulptora da se sa vie podataka to realnije prikau pojedine figure, kao i ceo sadraj kompozicije. To je ustvari put
razvoja grkog reljefa ka okrugloj skulpturi. Tom idealu naroito se bliila kompozicija troglavog demona Tifona sa
starog hrama na Akropolisu na kome se takoe nalazi i Zes koji sedi na stolici i u prisustvu Atine prima Herakla na
Olimp.
- Pored toga, razvijao se o odravao sa ostalim vidovima umetnikog stvaranja i reljef na votivnim i nadgrobnim
spomenicama stelama. To su najee bili niski reljefi sa genre scenama sa figurom pokojnika ili nekim kultnim
motivima. Reljefi ove vrste iz raznih epoha su bojeni crvenom, plavom i mrkom bojom a oni raniji su bez boje. Za
reljefe ove vrste karakteristino je da su puni ekspresije i intimnih ljudskih oseanja. Zato su bliski svakom oveku jer
je u njima snimljen i uhvaen neki duboko doivljeni trenutak ivota.

Arhhajske statue:
- primitivne, pojavljuje se slinost sa egipatskom kulturom
- pojavljuju se slobodne figure najranije, kamene, velike figure ljudi

3.3. SLOBODNA FIGURA U GRKOJ SKULPTURI

- Postanak i razvoj statue kao prve slobodne figure vezan je za kultne statue idola boanstva. Uporedo se razvijala i
usavravala izrada slobodne ljudske figure. Ponekad se takve figure pojavljuju u praktinoj funkciji u kombinaciji sa
reljefnim mitoloko religioznim scenama izvedenim na graevinama javnog znaaja. Takav primer nam prua i tesaur
Sifnijaca u velikom Apolonovom svetlitu u Delfima.
- Na frontalnoj strani postavljene su izmeu bonih zidova figure dveju devojaka, koje istovremeno imaju i dekorativnu
i praktinu funkciju. One su vezane za postolje na kome stoje i arhitrav koji nose. Figure ovih devojaka, koje se
nazivaju karijatide, raene su u jonskom stilu.
- Arhemos je prvi pokuao da prikae ljudsku figuru u letu. To je njegova Nika, boginja pobede, iji lik, frizura i oi i
dalje pripadaju stilu arhajske skulpture.

Primeri skulptura arhajskog doba:

o statua "Kroisa" , 525. pre n.e. pokazuje napredak i razvoj zaobljene linije.
o "Hera sa Samosa" 570-560. pre n.e.,
o Artemidin hram na Krfu, 600-580. pre n.e
reljefe polako zjmenjuju pojedinane figure naslonjene jedna uz drugu koje staju u okvir oblika trougla.
 ARHITEKTURA anta
- STILOVI U GRKOJ UMETNOSTI anta elementi
vertikalni
kojivertikalni elementi
su se nalazili
* re stil nastala od rei stylos stub, podupira.
sa koji su se nalazili
obe strane
vrsta graevine i spoljno obeleje je odreeno stilom. Kulturno naslee kritske, a jo vie mikenske epohe, izvrilo sa obe strane
ulaza u hram i za
je snaan uticaj na izbor oblika hrama i njegovu stilsku vrstu. ulazaod
razliku u hram
stubova i za
razvoj stilova poinje u arhajsko doba. Hram je bio jedina graevina veih razvoja i monumentalnog izgleda i bilirazliku od stubova
su direktno
zbog toga se stvaranje i razvoj stilova prati jedino na hramovima. bili su direktno
povezani sa
Osnovna obeleja i odlike grkih hramova mogu se izdvojiti u dve glavne vrste. Jednu ini tip a drugu stil povezani sa
zidovima.
zidovima.
graevine.
arhitrav
arhitrav
greda na
koja stoji
TIP HRAMA
gredaikoja
ehinusu stoji na
kapitelu
zavisi od: ehinusu
ili ehinusu na i kapitelu
1. njegovog spoljnog izgleda i oblika ili ehinusu na
klasinim
2. rasporeda stubova klasinim
stubovima i vezuje
ih. stubovima i vezuje
Prema tome postoje 7 tipova hrama: ih.
kapitel
kapitel
gornji deo
najvii
1. templum in antis (hram u antama) - najstariji tip koji oponaa oblik megarona. gornji
stuba kojinajvii
je estodeo
2. prostlanan obino ima etiri a ponekad i vie stubova na kojima poiva frontalan deo arhitrava. dekorativno je esto
stuba koji
3. amfiprostalan pored stubova na proelju (ispred) ima toliko stubova na zaelju (pozadi). dekorativno
obraen
obraen
4. peripter (monopter ukoliko mu je osnova krunog oblika) okruen je jednorednom kolonadom. Broj
ehinus
stubova na duim stranama obino je dva puta vei od broja stubova frontalnim stranama (primer: ehinus koja se
profilacija
Partenon) profilacija
nalazi ispod koja se
5. dipter okruen je dvostrukom kolonadom. nalazi (ravna
abakusa ispod
abakusa (ravna
6. pseudodipter ima jedan red kolonade, ali su boni stubovi vezani za cele (lani peripter) ploa) na kapitelu
ploa) na kapitelu
stuba.
7. hipertalni nepokriveni hram (primer: hram Zevsa Olimpijskog, Olimpieijon) stuba.
kolonada
Hramove moemo podeliti jo i prema broju stubova na fasadi: redkolonada
stubova.
red stubova.
cela
1. heksastil sa 6 stubova cela
unutranjja
2. oksastil sa 8 stubova unutranjja
prostorija hrama
3. tetrastil sa 4 stuba (manji hramovi, npr. Hram Nike Apteros na Akropolisu) prostorija hrama
koja obino sadri
4. dekastil sa 10 stubova (vei hramovi, npr. Dimideijon u Miletu) kojafiguru
obino sadri
kultnu
kultnu figuru
posveenu
Prema rasporedu stubova: posveenu
odreenom bogu.
odreenom bogu.
1. piknostil gusto rasporeeni stubovi sa uskim razmacima (1 r ) interkolumnij
2. sipstipl neto ire interkolumnije (2 r) a interkolumnij
razmak izmeu
3. dijastil razmaknuti stubovi (3 r) a razmak
stubova u izmeu
4. areostil preterano razmaknuti stubovi (4 r ili vie, to zahteva drveni arhitrav jer bi kod kamenog dolo do stubova
kolonadi. u
pucanja) kolonadi.
5. eustil harmonino izmereni stubovi (2 r, po Vitruviju najboljih proporcija) Vitruvije
Vitruvije
rimski
arhitekta,
rimskistandarde
zapisao arhitekta,
STILOVI GRKE ARHITEKTURE: zapisao standarde
interkolumnija,
kojiinterkolumnija,
se raunaju po
U grkoj se izdvajaju tri osnovna arhitektonska stila: merikoji se raunaju po
prenika
1. dorski meri prenika
stuba.
2. jonski stuba.
3. korintski Tolos
Tolostip
okrugli
Vidljive razlike meu njima ogledaju se pre svega na vrsti i izgledu stuba, naroito arhitrava (epistila) i rasporedu okrugli tip
graevine.
dekoracije. graevine.
stilobat - stubno
stilobatili- platforma
podnoje stubno
I DORSKI STIL podnoje
na kojoj se nalazeili platforma
na kojoj se nalaze
stubovi
zauzima prvo mesto po hronolokom redu razvoja stila. stubovi
dolazi do izraaja ve poetkom 7.veka p.n.e. na hramu u Trintu, a zatim sredinom i krajem ovog veka, na
herojinama u svetom gaju Altisu u Olimpiji.
U poetku su kolonade bile drvene, a postepeno su ih menjali kamenom. To se i vidi kod Herinog hrama, u ijoj se
kolonadi zatekao jedan stari drveni stub. Pretpostavlja se da su Grci arhajskog doba drveni stub preuzeli od
kritsko-mikenske arhitekture, a da su ispirisani Egipatskom arhitekturom poeli da obrauju krenjak.
KARAKTERISTIKE DORSKOG STILA:
Po pravilu dorski stub se nalazi na stilobatu, gornjoj platformi trostepene baze hrama koja je snanim temeljima
ukopana u zemlju (stereobat)
 Dorski stub nema bazu ve izrasta iz stilobata. Sastoji se iz stabla i kapitela. Stablo se postepeno suava ka entazis
entaziskonveksne
primena
arhitravu, a na sredini ima malo malo proirenje, entazis. Povrina stabla je ljebana vertikalnim kanelurama. Broj
primena
krive konveksne
u estetske
kanelura se kretao od 16 do 20, ree 24. krive u estetske
svrhe.
Na sudaru stuba i arhitrava, stub ima proirenje koje se naziva kapitel. Kapitel se sastoji iz tri dela a to su: svrhe.
1. abakus (etvrtasta ploa preko koje se teret greda prenosi na kapitel) kanelure
2. ehinus (okruglasti jastuk) kanelure
vertikalni
3. epitraheljon ( niz prstenova kojima se ehinus vezuje za stablo stuba) vertikalniurez na
polukruni
polukruni
stubovima i urez na
Iznad se nalazi arhitrav koji se zavrava tankom ploom koja je preputena. Iznad svega toga nalazi se friz
pilasterima. i
stubovima
karakteristian za dorski stil friz triglifa i metopa, naizmenino poreanih. Iznad friza iskae venac, gejson koji je pilasterima.
ukraen sa donje strane i ima zadatak da zaiti triglife i metope. Krovovi grkih hramova su bili dvoslivni pa su triglif (trorez)
njegove ue strane stvarale trougaoni fronton, koji je gotovo uvek bio ispunjen bogatom plastinom dekoracijom. triglif
ploe sa (trorez)
Postojali su i oluci, simu kroz koje je oticala voda, ukraseni lavljim glavama holedrama koje su bile suplje, a postojale ploe sa urezima
vertikalnim
su i u koje nisu bile suplje i one su bile iskljucivo radi dekoracije. Krov je bio prekriven crepovima od mramora. na vertikalnim
frizovima urezima
na frizovima
dorskog stila.
Tadanje arhitekte su dole do zakljuka da stub treba da bude duine 6 modula (modul je prenik donjeg tambura),
dorskog stila.
ko to su i ljudske proporcije.
metope
Najpoznatiji hramovi dorskog stila su: Partenon (Atina), Tezeion (Atina), Zeusov hram (Olimpija), Posejdonov i metope
prostor
izmeu dva
Demetrin hram. prostor
triglifa kojiizmeu
je estodva
Dorski stubovi su esto bili upotrebljivani i u rimskoj arhitekturi, takoe se pojavljuju i u renesansi i u neoklasicizmu. triglifa koji je esto
dekorisan.
Dorski stil je prema predanju dobio ime po Doru, sinu rodonaelnika svih Grka Helena i nimfe ptije koji je sagradio u dekorisan. su
Najpoznatije
ovom stilu hram posveen Heri u Argosu. Najpoznatije
metope iz su
Razlika izmeu dorskog i jonskog stila je pre svega u izgledu stuba. Dorski je iri, zdepastiji i suava se prema gore metope iz
Partenona.
Partenona.
sa tipinim jednostavnim kapitelom. A jonski je viktiji, elegantniji i zavrava se kapitelom koji ima karakteristian
friz iroki
element koji se naziva voluta. friz iroki
centralni deo
centralni
glavnog venca deokoji
II JONSKI STIL glavnog
se nalazi venca koji
iznad
se nalazi iznad
stubova
Jonski stil se prvi put pojavljuje na obalnom podruju i ostrvima u Maloj Aziji u Joniji (po emu je i dobio ime) koji su stubova
naselili Jonski Grci. plinta
Prvi put se pojavljuje u 6. veku p.n.e. a svoje cvetanje doivljava u 5. veku p.n.e. plinta ploa ,
etvrtasta
Rimski arhitekta Vitruvije smatrao je da je jonski stil nastao kao potreba jonskih Grka da umesto dorskog stuba koji kaoetvrtasta
podnojeploa ,
kao podnoje
spomenika,
je simbolizvao muko telo, unesu ensku gracioznost i lepotu u jonski stub
spomenika,
stubova, kipova.
KARAKTERISTIKE STUBA
stubova, kipova.
Za razliku od dorskog stuba, stablo jonskog stuba lei na okrugloj osnovi, speri, koja je poloena na etvrtastu plintu.
astragal
Speira se sastoji iz dva izboena prstena, torusa i jednog udubljenog trohila. Nekada deo povrine iznad speire ima astragal
obru, venac koji
ukrase u vidu metalnog prstena ili krunog friza. obru,
spaja stubvenac
sa koji
Stablo nema entasis, a broj kanelura iznosi do 24 (nekad ovaj broj moe biti i do dva puta vei). Kanelure ne spaja stub sa
kapitelom.
obrazuju otre ivice ve se izmeu njih nalazi neizdubljen prostor koji se zavrava luno. Stablo je za kapitel vezano kapitelom.
ili glatkim plastinim prstenom ili vencem astragala ("bisera").
Postoje tri osnovne varijante jonskog kapitela: eolski, istoni i zapadni. Kapitelima svih ovih tipoba zajednika je
traka voluta, iji se krajevi savijaju u uvojke koji prelaze irinu stabla stuba.
1. eolski stil misli se da je egipatskog porekla, iz egipatske arhitekture. Imitirao je krunicu cveta. Njegove
volute se kao listovi cvetne krunice ljiljana razvijaju nezavisno jedna od druge i razvijaju preko stabla.
2. istoni stil iznad venca astragala razvija se oblik lia ili jajast ornament na kome se nalazi ehinus sa
volutama
3. zapadni stil neposredno iznad stabla stuba nalazi se oblik snane trake iji se krajevi savijaju u volute.

Jonski kapitel ima dva izgleda, sa lica i iz profila jer su volute postavljene paralelno sa linijom arhitrava. Arhitrav je
gladak i podeljen u tri zone, koje podseaju na grede, i imaju stepenast izgled. Iznad se nalazi glavni ukras u vidu
plastinog friza ili zooforosa na kome su prikazani motivi vezani za boanstva kome je hram posveen. Iznad se
nalaze zupasti venac i gejson koji uva ukrase na reljefu. Sima, holdere, tavanica i krov isti su kao u dorskom stilu.
najpoznatije graevine su hram Atene Nike, Erehtejon u Aakropolju i Filipejon u Olimpiji.

III KORINTSKI STIL

- dobio je ime po grkom gradu Korintu. Javlja se poslednji u grkoj arhitekturi.

- raskoan i kitnjast po svojim elementima ali najmanje prilagoen ukusu grkog duha.
- prezasienou ornamentikom naruava mir i stabilnost dorske i eleganciju i lepotu jonske arhitekture.
- najkarekteristini deo je kapitel u obliku kotarice obavijene cveem oko koje se nalazi venac akantusovog
lia. Na starijim spomenicima lie je stilizovano a kasnije postaje sve realnije. Krajevi lia se savijaju u
volute.
- Baza, speira i stablo su uglavnom isti kao kod jonskog. Stub je vitak i bez entazisa, veoma dekorativan.
- Ovaj stil nije dostigao ugled dorskog i jonskog stila.
- Najstariji primer korintskog stuba je u hramu Apola u Arkadiji koji je ceo uradjen u dorskim i jonskim
kolonadama, meutim u centru cele se mistireiozno pojavljuje i korintski stub. Njegova svrha nije poznata.
- Najpoznatiji korintski hramovi su Olimpejon u Ateni i hram u Tegeji

4.KLASINO DOBA
najburnije i najpresudnije doba grke prolosti -
 - Grka umetnost trai nain da se oslobodi orijentalnih kanona i prikae sopstveni sadraj koji odgovara njenom
duhu.
- nastanak najviih klasinih dela u knjievnosti, filozofiji, naunim disciplinama (matemetika, fizika, biologija)
- V vek najtee razdoblje svoje istorije.
- ugroen opstanak grkog naroda od strane Persijanac od pocetka V veka pa sve do pobede grke flote kod
kiparaske Salamine.
- Druga polovina ovog veka Grci stvaraju najvie vrednsti antike kulture.
- posledice pobede nad Persijancima ostvarenje zakonskih naela, pokrenut niz zakonskih reformi, izgradnja
politike i vojnike snage grkog naroda.
- umetnika dela ovog perioda imaju vrednost istorijskih dokumenata.

GRKA SVETILITA

Imala su ne samo religiozan nego pre svega i svetovni znaaj. To su bila mesta kulta velikih boanstava i predstavljala
su sredite grke umetnosti i kulture. U velika grka svetilita ubrajaju se: Delfi, Egina i Olimpija koji su rasporoeni na
raznim stranama zemlje. Upravo je na njima poetkom 5. veka nikla monumentalna umetnost.

I DELFI

Svetilite Delfi je najpoznatije proroite Stare Grke. Izgraen je na padinama Parnasa, kolevke i sedita muza. Delfe
su Stari Grci smatrali centrom sveta. Po mitu tu su su se srela dva orla koja je Zevs pustio sa suprotnih strana sveta..

U prvoj polovini 6. veka p.n.e. u Delfima su stanovnici ostrva Naksosa, kao svoj zavetni dar svetilitu, postavili na vrhu
jednog od najranijih jonskih stubova figuru arhajske Sfinge. Smatra se da svojim zagonetnom osmehom ova sfinga
simbolizuje konaan prekid ugledanja na umetnost Orijenta i odluku o slobodi u umetnikom stvaranju.

Arhitektura, slikarstvo i skulptura upravo u Delfima otkrivaju nove ideje grkih umetnika o slobodi i nezavisnosti
njihovog rada od orijentalnog stila.

Kao karakteristian spomenik se izdvaja "tesaur leshu" Sifnijaca ili Kiniana. To je pravougaona graevina tipa "hram u
antama" sa dvema karijatidama koje dre arhitrav

Na ulazu u leshu se nalaze dve simetrino postavljene karijatide.Na frontonu je prikazana borba izmeu Herakla i
Apolona oko tronoca, koji je na kraju pripao Heraklu. U skulpturnoj dekoraciji leshe prikazani su Heraklovi junaki
podvizi. to se tie friza:
na istonoj strani je prikazana BORBA OKO PALOG RATNIKA,
na zapadnoj-HERAKLEOVA APOTEOZA,
na junoj - OTMICA LEUKIPOVIH KERI,
na severnoj- SCENE IZ GIGANTOMAHIJE.

Unutranjost leshe je ukraena dvema velikim slikanim kompozicijama koje je uradio Polignot. To su ''Zauzee Troje'' i
''Odisejev silazak u Had''.

Apolonov hram je bila dominantna graevina celog svetlita. Podignuta je nad jednom pukotinom u steni, pored koje je
Apolon prema mitu ubio zmiju Pitona.

Monumentalnom izgledu ovog svetlita doprinosila je: statua Apolona kolosalnih razmera, kompozicija zlatnih kola sa
Rodosa, statua korkirskog bika, mramornog tolosa i mnogih drugih arhitektonskih skulpturnih spomenika. U Delfima su
se nalazile i figure boginje Nike i koijaa Heniosa.

EGINA

Egina je malo ostrvo preko koga je Atika bila povezana sa Peloponezom, a Atina sa junim ostrvima Egejskog mora,

Na ovome ostrvu nalazio se hram posveen jednom starom boanstvu, podignut u znak opte grke zahvalnosti za
pomo u prvim borbama protiv Persijanaca i pobedu kod -Maratona.
Afajin hram je znaajan zato to je to prvi hram grke nacionalne solidarnosti i izraz jedinstva u borbi protiv neprijatelja i
zato to je graevina bogato ukraena skulpturalnom dekoracijom. Hram je dorski peripter. Skulpturnu dekoracijo ine
frontonske kompozicije, na kojima su u simetrinom rasporedu boraca oko Atenine figure, prikazane scene grkih
pobeda nad Trojancima. Ova plastika i pored svoje spoljne lepote deluje kao proizvod zanatskog znanja i iskustva, pre
nego stvarnog umetnikog i stvaralakog pravog stanja i raspoloenja.

Jo uvek se osea duh Orijenta.

OLIMPIJA

Izgraena je na Poloponezu kao jedno od najveih i najprostranjenijih svetlita. Ona je bila ne samo mesto velikih
religioznih sabora, prireivanih u ast glavnih bogova Zevsa, Here i Apolona, nego i zborno Grka iz celog antikog
sveta na kome se vrila smotra uspeha koje su Grci postizali i ostvarivali izmeu dve olimpijade.

Pored borbi i takmienja mladih atleta, u Olimpiji su se takmiili besednici, pesnici, dramski pisci, glumci, skulptori,
arhitekte.
 Prostor izmeu graevina bio je ispunjen skulpturama, statuama i kompozicijama koje su prikazivale likove bogova, mitskih
heroja, olimpijskih pobednika. Sva ova skulptura je proeta jonskim i atikim duhom.

Jedna od najstarijih graevina ovde je dorski peripter, posveen boginji Heri. U svom najstarijem oblik to je bio jednobrodni
peripteros sa 16 dorskih stubova. U poetku je imao ravan krov i drvene stubove koji su zamenjeni dvoslivnim krovom i
kamenim stubovima.

Znatno mlai Zevsov hram imao je tri glavne prostorije: pronaos, naos i opistodom. U trobrodnoj celi. Srednji brod je bio jako
tirok i na njegovom kraju se nalazui glavni ukras hriselefantinska statua Zevsa, delo Fidije. Panainos je ukrasio slikama
unutranost cele ovog hrama.

Sadraj timpanonskih kompozicija predstavlja dve prie:

trenutak pred trku na kvadrigama izmeu Pelopsa i njegovog budueg tasta Ojnomaha, centralnu figuru zauzima Zevs
mit o borbi Lapita i Kentaura gde centralno mesto zauzima Apolon

EPOHA ATINSKE GRAANSKE DEMOKRATIJE

Umetnost druge polovine 5. veka razvijala se u znaku politikih ideja Perikla. Perikle je bio starogrki politiar, govornik i
vojskovoa iz V veka p. n. e. (poznatog jo i kao Zlatni vek), a naroito znaajan za period izmeu Grko-persijskih
ratova i Peloponeskog rata. Vreme njegove vladavine (461. p. n. e. 429. p. n. e.), u istoriji je dobilo ime Periklovo doba,
takoe Zlatni vek, jer je u doba njegove vladavine Atina bila na vrhuncu svoje moi.

Najuvenija statua Perikleove ere jeste "Doriforos" kopljonoa, Poliklet, koji je predstavljao uzor klasinog ideala ljudske
lepote. Bio je poznat i kao kanon (pravilo, mera, zakon)

Perikle je takoe bio veliki pokrovitelj umetnosti, knjievnosti i nauke i za vreme svoje vladavine pretvorio je Atinu u sredite
kulture i duhovnosti antikog sveta. Podigao je neke od najlepih graevina antikog sveta kao sto je atinski Akropolj sa
Partenonom.

AKROPOLIS

Akropolis doslovce znai grad na brdu. Rani doseljenici su radi odbrane birali uzvieno zemljite najee brda i ta sredina
utvrenja su postala sredita velikih gradova koji su se razvijali u podnoju.

Iako se re akropolj najee vezuje za grke gradove (Atina, Teba, Arg, Korint), moe se primeniti i na slina utvrenja u Rimu,
Jerusalimu, keltskoj Bratislavi, Maloj Aziji.

AKROPOLJ U ATINI

Najpoznatiji akorpolj se nalazi u Atini u sreditu doline Atika. Nalazi se na stenovitom brdu i predstavlja antiko svetilite
posveeno boginji Atini.

Brdo je prvi put utvreno za vreme mikenskog doba. Za vreme rata Persijanci su razorili hramove i statue na Akropolju. U 2.
polovini 5. veka dolazi do ponovne izgradnje Akropolja pod vostvom Periklea, kada je Akropolj postao glavno uporie grada.
Tada je Atina bila na vrhuncu moi.

Glavne zasluge za plan po kome je uraen Akropolis pripada arhitektama Iktinosu, Mnesklu i Kalikratu i skulptoru Fidiji.
Osnovno obeleje ove ideje je sloboda umetnikog reavanja problema koji su se odnosili na raspored graevina i izbor stila.
Postoji i kombinovanje razliitog stila na istoj zgradi (koje je ujedno i prva odlika arhitekture na Akropolju).

Najpoznatiji mitovi, religiozni festivali, najraniji kultovi kao i drugi vani dogaaji grada, svi su povezani sa Akropoljem.
Spomenici i graevine Akropolja su u jedinstvenoj hramoniji sa prirodom koja je okruuje. U tim delima se kombinuju razliiti
stilovi grke arhitekture koji su imali uticaj i na druge kulture i umetnosti.

Svetilitu se prilazi preko Bolove kapije. Posle kapije se stie do prvog monumentalnog ulaza koji se naziva "Propilaje" kojeg je
projektovao Mnesikla. Propileji predstavljaju monumentalnu kapiju na zapadnom kraju Akroplja.

U severnom delu se nalazila slikarska galerija pinakoteka, prvi primer prostorije namenjene specijalno za izlaganje slika.

GRAEVINE:

Hram Atine Nike / preko njega se isto moe ui, izgraen je oko 420 godine p.n.e. Projektovao ga je arhitekta Kalikrata.
Posveen je boginji pobede Nika Apretos ( pobednica bez krila). Predstavlja najlepi primer jonskog stila u grkoj klasinoj
arhitekturi. Arhitrav hrama je ukraen frizom koji u plitkom reljefu prikazuje borbu Grka i Persijanaca. Na istonom frontonu
prikazana je grupa bogova koji pokazuju svojim prisustvom ko e pobediti.
Oltar Afrodite Pandeme / samo ostaci su sauvani od njega
Olar Zevsu Polijesu / na najuzvienijoj taki ukopan u stenovitom tlu
 Erehteion / hram graen u jonskom stilu posveen Atini i Posejdonu, sa prepoznatljivim predvorjem kojim dominiraju
karijatide. Sagraen je od belog mramora koji je sauvao sjaj i belinu sve do danas. To je kompozitna graevina sa
jonskom fasadom i dva krila: Atinin naos i Posejdonovo krilo
Partenon / peat grke civilizacije

PARTENON:

Partenon je hram posveen grkoj boginji Atini Partenos (devici Atini). Izgraen je u 5. veku p.n.e. na Akropolju.
Izgradnja je poela 447. godine p.n.e. a zavrena je 432. Arhitekte su bili Iktinos i Kalikrat.

Smatra se vrhuncem dorskog stila. Predstavlja simbol anticke Grcke i ubraja se u najznacajnije kulturne spomenike.
Ujedno je jedan od najveih hramova na grkom tlu razmera 69,5 x 31 m.

Partenon je tipian dorski amfiprostilni peripter. Visina stuba iznosila je 11 poluprenika. Graevina u dorskom stilu sa
elementima jonskog. Od strogo dorskog stila odstupala je po tome to je na zidu cele izveden friz, a kod arhitrava nisu
pstojali triglifi i metope ve neprekidan friz sa skulpturama sa svih strana.

3. namerno odstupanje od stroge geometrijske pravilnosti.

Unutranjost je bila podeljena na dve glavne prostorije:

naos cela na istonoj strani (neubiajeno iroka i kraa nego inae, kako bi moglada se doda jo jedna prostorija).
opistodom manja prostorija sa partenonom (devianskom odajom)

Sagraen je od belog pentelikog mramora, ukraen skulpturalnim kompozicijama.

Glavno umetniko bogatstvo Partenona ini njegova skulpturna dekoracija tj. skulptura timpanoskih polja raena kao
okrtugla plastika i reljefi na frizu i metopskim poljima koje je radio Fidija. Svoju ideju Fidija je veza za dva simbolina
dogaaja: roenje Atine i Atinina borba sa Posejdonom za Patronat.

Na istonom timpanonu Partenona prikazana je scena roenja boginje Atine. Sa njene leve strane je Hera, boginja
mudrosti i njene sestre Demetra i Kora kao i mladi Dionis. A figure Heliosa i Selene simbolino su prikazane dvema
konjskim glavama u samim uglovima timpanonskih trouglava. S desne strane bili su jo i krilata Nika koja objavljuje
svetu roenje Atine Partenos. Do nje je figura Hestije, zatitinice domaeg ognjita i starih tradicija, Dione i njene
erke Afrodite.

Na zapadnom timpanonu predstavljena je kompozicija borbe Atine i Posejdina za patronat nad gradom. Oni stoje
pored svojih zaprega.Uz njih su njihovi verni pratioci Hermes i Nika pored Atine, a morske vile Nereide pored
Posejdona. Tu je i ceo niz bogova koje je nemogue indetifikovati.

Devedeset dve metope na Partenonu su bile isklesane u dubokom reljefu, to je bila praksa do tada primenjivana
samo na trezorima (zgradama u kojima su uvani darovi namenjeni bogovima). Neki izvori navode da je razlog za
upotrebu dubokog reljefa bila injenica da je metope trebalo posmatrati iz daljine.
Prema sauvanim graditeljskim zapisima, skulpture kojima su bile ukraene metope datiraju iz 446-440. p. n. e.
Smatra se da ih je isklesao vajar Kalamis
Na istonoj strani prikazane scene iz gigantomahije a a na zapadu amazonomahija.

Na severnoj su loe ouvani reljefi al se veruje da je u pitanju bila tema pljakanje Troje, a na junoj je ispriana
legenda o antikom heroju Erhteju i njegovim erkama, gde se pojavljuju scene iz kentauromahije.

Na spoljnom zidu naosa Partenona, Fidija je izvajao friz u plitkom reljefu koji ini posebnu odliku ovog hrama dugaak
160m. Tema koju friz obrauje je intimni doivljaj samih Atinjana. Graani Atine u dugoj povorci od 400 ljudi prinose
darove boginji kao izraz zahvalnosti za sva dobra koja im je uinila. Tom inu prisustvuje i grupa od 12 bogova. Friz je
postavljen odmah ispod tavanice tako da je slabo osvetljen i teko vidljiv.

Hrizelefantinska statua Atine bila je delo Fidije i postavljena je u hram oko 439 438 godine p.n.e. Ovo je jedino delo
sa kojim sigurnou moemo da kaemo da je Fidijino zato to se potpisao. Ovo delo nije sauvano al se njen izgled
predpostavlja zahvaljujui kopijama, vazama noviima itd.

1. FIDIJA je bio jedan od najznaajnih skulptora antike Grke.

Moemo slobodo rei da bez Perikla ne bi bilo Fidije kao to bez Fidije Periklova epoha ne bi bila obeleena
umetnikim spomenicima. Fidija je zahvaljujui prijateljstvu sa Periklom nadzirao sve umetnike odnosno on je bio
zaduen za sve radove na Akropolju. Fidija se pojavljuje kao autor Atine, Partenna i Zevsa Olimpijskog kao autor
najviih dela antike umetnosti.
 Smatra se da je rodjen 485. godine p.n.e. u porodici atinskog graanina Harmida. Iako je pokazivao veu sklonost ka
slikarstvu opredelio se za skulpturu. Njegov rad je preteno vezan za Atinu i Olimpiju. U svojim mlaim godinama on
je radio za svetilite u Delfima jednu veu kompoziciju, livenu u bronzi na kojoj je pokazao Miltijada okruenog
Atinom, Apolonom i 13 oricom antikih heroja.

Izradio je aktere bitke s Maratona, bogove Apolona i Atenu, heroje Atike, generala Miltijada, boginju Afroditu i vie
skulptura Atene. Ipak, njegov kapitalni rad su Zeusov kip u Olimpiji i skulptura Atene Device u Partenonu. Ta dva
djela su jedna od najkopiranijih i najuticajnijih djela umetnosti u istoriji.

Fidija je izvajao tri razliite skulpture Atine:

1. Atina Lemnija 450. godine je napravljena kao dar koji su stanovnici ostrva Lemna poklonili svojoj zatitnici. Figura
je bila visoka oko 2m. Predstavljena je kao mlada devojka obuenu u dug hiton bez tita i oruja, vedra i spokojna.
Fidija istie lik enskog boanstva duboko produhovljenog u svojoj lepoti. Nije poznato mesto na kome je stajala ali
sudei po veliini koja je priblina prirodnoj veliini, pretpostavlja se da je to bio zavetni dar u nekoj graevini.

2. Atina Promahos (ratnica, predvodnica) stajala je na samom platou Akropolja. Njen postament je bio visok 3 metra
dok je sama figura iznosila 12. Okrenuta licem ka Atini, pretpostavljalo se da je uloga ove figure da stvori veru u mir i
bezbednost ivota. Prikazana je sa lemom i kopljem u ruci.

3. Atina Partenos jedan od retkih radova na kojem se Fidija potpisao. Visoka je 12m sa postamentom a utroeno je
1150kg zlata i velika koliina slonovae u hriselfantsku obradu. Predstavljena je kako stoji obuena u hiton do zemlje
a na grudima je imala meduzinu glavu izraenu od slonovae. U desnoj ruku je drala Niku od 180cm a u levoj ruci
koplje. Pred nogama joj je stajao tit a poredkoplja zmija. Na bazi na kojoj je stajala izvedeno je u reljefu roenje
Pandore.Ova figura nalazi se na samom kraju cele Partenona i predstavljala je simbol venog ivota grada.

Posle Atine Partenos Fidija je radio Zevsa Olimpijskog koji je prikazan kako sedi na svom boanskom tronu. Ova figura
raena je u hriselfantinskoj tehnici. Zevs u desnoj ruci dri lik boginje pobede Nike, a u levoj vladarski skiptar na
ijem je vrhu orao rairenih krila. Zevs je na sebi imao plat koji se sa levog ramena sputao ka trbuhu i nogama
ostavljajui otkriven veliki deo snanih ruku. Ni ovo delo nije sauvano ve je namerno uniteno u 4. veku jer je pored
toga to je hrianstvo proglaeno zvaninom verom rimskog carstva, Zevs Olimpijski privlaio vernike i oboavatelje
meu kojima su bili i hriani.

Fidijino delo je jedno od najviih ostvarenja klasine skulpture antikog doba.

FIDIJINA KOLA

O Fidijinim uenicima i savreminicima svedoe antiki pisani izvori.

Alkamenis je bio Fidijin uenik. Njegova dela su hvaljena jo u antiko doba, a naroito figura Afrodite u
vrtovima.Njegovo delo je i figura Hermesa postavljena na ulazu u Akropolj. Pored rada na skulpturarnoj dekoraciji
Hefastjisteiona pripisuje i izrada kompozicije atleta, takmiara u petoboju nazvane "enkrinomenos".

Pored Alkamenisa poznati su i:

Kolot pomagao je Fidiji u izgradnji velikih figura Zevsa Olimpijskog i Atene Partenos

Agorakrit izgradio je figuru Velike Majke (Magna Mater Deorum) i figuru Nemese, boginje osvete.

Kresilas poznat po broanom portretu Perikla. Perikle je prikazan sa lemom na glavi oplemenjenog izraza i odie
lepotom i produhovljenou. Jo jedno njegovo delo je i "Ranjena amazonka", figura mlade devojke obuena u
kratku tuniku, ranjena sa desne strane obnaenih grudi koja svoju bol izraava setom i tugom i zrai enstvenou.

2. MIRON spada u najvee skulptore prve polovine 5. veka. Roen je u Atici. i svoju umetniku delatnost je vezao
za Atinu

Miron je vie nego iko pre njega uspevao i teio da izrazi pokret, da uhvati u svojim figurama (preteno bronzanim)
trenutak najveeg fizikog i psihikog napora ljudskog lika

Bio je odlian poznavalac anatomije ljudskog tela. Miron je teme svojih radova uzimao iz palestre. To su figure mladih
nagih atleta na ijim su telima prikazani miii u naporu snage u trenutku pre izvrenja nekog pokreta, skoka, akcije.

Po izboru tema iz palestre i po obradi nage muke figure Miron je blizak dorskoj plastici. to se tie obrade kose sva je
u nekim kratkim gustim kovrdama i izgleda kao neka kapa, po tome se Miron jo ne oslobaa arhajskog stila. Ali po
osnovnom shvatanju figure Miron je originalan, pun elje da se izrazi na neki novi nain. On nije izraavao duevna
raspoloenja jer je njegovu panju privlaio napor tela.

Odlike njegovog stila pokazuju naroito figura Diskobola (baca diska). Od originala ove figure, koja je raena u bronzi.
sauvano je vie antikih kopija. Najblia originalu figura se nalazi u Rimu. Figura je predstavljena u trenutku kada
treba da poleti disk.
Miron je svojom vetinom uspeo da izrazi trenutak napetosti u kompoziciji Atene i Marsijasa, u trenutku kada on treba
da donese odluku da li da uzme frulu na koju je Atena bacila kletvu. Snaga pokreta je bila oigledna i puna napetosti
dok je izraz psihikog stanja manje upadljiv i diskretniji.

Iz antikih izvora saznajemo da je Miron stvarao i figure ivotinja a naroito se istie njegova figura krave.

3. POLIKLET

Poliklet iz Argosa, savremenik Mironov i uenik Hageladov,zauzima istaknuto mesto u plejadi velikih vajara 5.veka. Po
temama koje privlae njegovu umetniku anju i po materijalu u kome radi, on je bio vezan za Mirona, a po nainu
skulptorskog izraavanja se pribliavao Fidiji. Poliklet je veinu svojih dela radio u bronzi.

Poliklet je preteno radio figure mladia i devojaka. To su atlete, takmiari i ratnici. Kao plod njegovog rada nastalo je
njegovo teoretsko delo poznato pod imenom "Kanon". Tim istim imenom je nazvana njegova statua "Dorifor".
Umetnici su ga nazvali kanon, uzimajui prema njemu obrasce umetnikog stvaranja kao iz nekog zakona (Plinije).

Dorifor pokazuje mladog atletu koji je obo svoje ime dobio po kolju koje dri uspravno uz telo u svojoj levoj ruci. Desna
mu je ruka mirno sputena uz telo, a teina mu uglavno poiva na desnoj nozi. Na njegovom licu nema gotovo bilo
kakvog psihikog izraza. Moglo bi se rei da je u sluaju Dorifora, Poliklet eleo da pokae pre svega harmoninost i
proporcionalnost pojedinih delova tela u celini figure.

U stvaranju Djadumenovog lika Poliklet je pokazao nameru i sklonost da unese vie pokreta u spoljni izgled i psiholoko
stanje ovog maldog oveka. Dijadumen je bio pobjednik sportskih natjecanja, jo uvijek nag, a prikazan je kako die
ruke kako bi zavezao dijademu, odnosno vrpcu koja ga je prikazuje kao pobjednika. Originalna verzija iz 420. pne. je
imala dijademu od bronce. Figura stoji u kontrapostu s teinom na desnoj nozi, s lijevom nogom blago nakrivljenom i
glavom prema nadesno, samozadovoljna i zamiljena. Bio je nag ali je uz njegovu desnu nogukoja je stajala na panju,
stajala njegova odea.

Figuru ranjene Amazonke, Poliklet je reio na slian nain kao i gihuru Dijadumena samo je izraz njenog lica pored
oseanja bola i enske lepote modelovao tvrdo i hladno, jer se radi o liku jedne varvarke. Ova statua je znaajna po
smelosti kojom je Poliklet reio ensku skulpturu i njenu anatomiju, njene gotovo sasvim nage grudi ramena, i lea.
Amazonka je u kratkom hitonu s desnom rukom podignutom do glave tako da isoid pazuha na rebrima otkriva ranu koja
krvari, zadatu kopljem ili bodeom.

Pored ovoga treba da pomenemo i njegovu Heru, hriselefantinsku figuru,koju je radio za Herijon u Argu od koje naalost
nita nije ostalo tako da nita ne znamo. Takoe treba spomenuti i i kompoziciju deaka koji se igra sa kockom, za koju
je Plinije rekao da ju je video, i da po miljenju mnogih nita savrenije ne postoji.

SKULPTURE KLASINOG DOBA:

Primer klasine skulpture jeste Kritijev mladi kuros (480 godina pre n.e.), Akropolj:
- prva statua koja stvarno stoji.
- Razlikuje se od prethodnika po osi njegovog tela koja ima oblik obrnutog slova "S".Oputen, prirodan stav
- prvi put se osea kako se telo odmara
- "arhajski osmeh" vie nije u upotrebi
- nov nain ralanjavanja tela.

PERIKLEOVA ERA:
o Najuvenija statua "Doriforos" kopljonoa, Poliklet. Predstavlja uzor klasinnog ideala ljudske lepote. Bio je
poznat kao "Kanon" (pravilo, mera, zakon)

I STROGI STIL (480 450. pre n.e.) najvee ostvarenje ovog stila su velike, slobodne statue postavljene u
pokretu:
o Auriga (Vozar dvokolica), Apolonovo svetilte u Delfima (470. pre n.e.)- najstarija bronzana sauvana statua
grke umetnosti. Kontrapost u njegovom dranju se osea uprkos dugoj, tekoj odei.
o Najvea grupa statua u strogom stilu nalazi se na dva zabata Zevsovog hrama u Olimpiji (460. pre n.e.)
zapadni zabat pokazuje scenu pobede Lapita nad Kentaurima. Sredite kompozicije zauzima Apolon. Ono to
izdvaja ovu kompoziciju od starijih jesu izrazi lica uesnika koja prenose uzbuenje.
o Najlepa figura ovog stila statua Posejdona (ili Zevsa) u trenutku kada baca trozbac (ili munju). Oruje
predstavlja boanski atribut.

II KLASIKA NA VRHUNCU era zrelog, klasinog stila,osvajanje pokreta slobodne statue:

o stilobat - stubno podnoje ili platforma na kojoj se nalaze stubovi

o entazis primena konveksne krive u estetske svrhe.

o kanelure vertikalni polukruni urez na stubovima i pilasterima.

o "Diskobol" (baca diska), Miron (oko 450. pre n.e.) doivljava slian ugled kao kpljonoa (poznat je samo po
rimskim kopijama)
 o "Niobida na umoru" (oko 440. pre n.e.) bila je isklesana na zabat dorskog stuba. Prikazana je kako pada na
tlo i pokuava da izvadi strelu koja ju je pogodila u lea. Odea je u tom trenutku skliznula sa nje. Patos (patnja)
izdvaja Niobidu od sveta arhajske umetnosti. Predstavlja najstariji enski akt.

SLIKARSTVO KLASINOG STILA

- Slikari su napredovali u osvajanju iluzionistikog prostora

- nema sauvanih primeraka, ve postoje samo pisani izvori koji nam govore o tome
- Slikari lekitosa retko ko je uspevao da iskoristi lekitose kao platno.
- Ahiles - grki lekitos, scena pokojnice i sluavke oko 440 430. pre n.e.
- Aurora "Pelej i Tetida", detalj sa faliksanske vaze 6. vek pre n.e.

MAUZOLEJI

Mauzolej je veliki i impresivni grob, obino izgraen za umrlog vou ili neku drugu znaajniju osobu. Ime je dobio po
grkom vladaru, sartapu Mauzola, koji se nalazio u centru Halikarnasa, dananjeg Bodruma u Turskoj. Zbog svoje je
veliine i znamenitosti smatran jednim od sedam svetskih uda, a po njemu su kasnije monumentalne grobnice nazvane
mauzolejima.

Mauzolej u Halikarnasu, grobnica Mauzola i njegove udovice Artemizije graevina se dizala u 3 stupnjeva (do visine
49m), osnove dimenzija 35x25, nosi kolonadu jonskih stubova (visine 12m), nad kojima se nalazi piramida na ijem vrhu je
bila figura dvokolica sa statuama pokojnika.

Mauzolej je imao tri friza:

1. borba Lapita sa kentaurima

2. borba Grka sa amazonkama

3. trke dvokolica (simbolizuju ljudski ivot)

Njihova ukupna duina je 2 puta vea od partenonskog friza.

Ova graevina ima negrke (egipatske, asirske) karakteristike: ogromne dimenzije grobnica, oblik piramide, uzdizanje
vladara gledanje na sebe kao na boga.

etiri strane spomenika bile su posveene etvorici razliitih umetnika:

1. Skopas istona, glavna strana na kojoj se odigrava scena bitke sa Amazonkama

2. Briaskos (Brijaskis) severna strana; takoe je uradio statuu Mausola najstariji grki prtret sauvan u originalu i
prvi koji prikazuje jasno izraene line osobine modela.

3. Leohares

4. Timoteus

U etvrtom veku javlja se ideja da se mesta pokojnika uglednijih ljudi, naroito vladara ne obeleavaju vie strelama nego
monimentalnim graevinama. Najranija takva grobnica je podignuta u gradu Ksantu "spomenik Nereida".

GRKA SKULPTURA IV VEKA

U 4. veku javlja se tenja da se ovekov lik pokae u svetlosti njegove radosti ili u senci tuge, ili da se na taj nain
humanizuje ljudska figura.
Novi stil u skulpturi IV veka nagovetava prvi Kefisodot Stariji svojom alegorinom kompozicijom Eirena sa detetom
Plutosom "Mir sa bogatstvom". Ova kompozicija je izraena na zahtev Atinjana u ast boginji koja im je pomogla u bici kod
Leuktre, 375. pre n.e.
O Kefisodotovom vajarskom delu malo znamo. Zna se da je on bi otac i uitelj Prakistelov.
Skulpturi IV veka glavno obeleje, najpoznatija dela daju vajari: Skopas, Prakistel i Lisip

1. SKOPAS
Skopas je bio skulptor jednih od najpoznatijih dela IV veka. Roen je oko 420. pre n.e. na ostrvu Parosu u porodici u kojj je
i pre i posle njega bilo nekoliko vajara. Njegova prva vea umetnika aktivnost vezana je za restauraciju i ukraavanje
hrama Atene Eleje u Tegeji. Kao livac u bronzi Skopas je bio u poetku pod uticajem peloponeske skulpture, naroito
Argosa. Rad u Tegeji, zatim na Mausoleju u Halikarnasu opredeljuju ga vie ka mramornoj plastici.
Ako moemo rei da je Miron svu snagu umetnikog dara ispoljio u pokretu i u uhvaenom naporu fizike snage, a FIdija u
harmoniji i ravnotei spoljnog izgleda unutranjeg psihikog stanja, Skopas je veliinu svog stvaralakog bia ispoljio u
prikazivanju patosa, dubokog, tekog i najee bolnog stanja due, i izrazom lica otkrica ono o emu raniji skulptroru nisu
posveivali svoju panju.
Zajedno sa Prakistelom, Skopas spada u red retkih antikih skulptora ija dela poznajemo u originalu.
On je i kao arhitekta i kao skulptor radio na hramu Atene Aleje u Tegeji. Prema pisanim izvorima, deo plastine dekoracije
ovog hrama obnovio je Skopas. Hram u Tegeji vaio je za jedan od najlepih na Peloponezu:
4. na istonom frontonu prikazan je motiv lova na kalidonskog vepra;
5. na zapadnom borba Ahila i Telefa

Skopas je svu svoju panju posveivao stanjima likova. Oni su imali ovalne glave, poluotvorena usta, duboko usaene oi,
nisko povijene obrve odlike koje likvima daju izraz tuge, ponekad bola i gorine.
Izvesno je da je Skopas bio jedan od skulptora kome se pripisuje dekoracija na frizovima Mausoleja u Halikarnasu, ne zna
se koliki je njegov udeo i ta pripada njegovom skulptorskom delu. Pretpostavlja se da je on autor amazonomahije.
Skopasu se i prepisuje reljefni ukras na jedno stubu Artemisijona u Efesu.
Skopas je prvi u antikoj Grkoj, a samim tim i u evropskoj umetnosti, koji je postavio osnove stilu ije bitno obeleje
predstavlja ekspresija, koja je svoju aktuelnost sauvala i u slikarstvu i u vajarstu kroz celu dalju umetnost.
Skopasovom uticaju, ako ne i neposrednom radu pripada i grupa Niobe i njene dece, koja se nalazi u Hramu Apolona
Sosija. Iako se na figuraa oseaju tragovi Prakistelovog stila, patetian izraz njihovih lica i nain na koji je njihovo stanje
izraeno odgovara Skopasu. ak ni dobri poznavalaci antike umetnosti nisu mogli da se opredele kome pripada ova
figura.

2. PRAKISTEL
Bio je poreklom Atinjanin, a rodi se oko 390. pre n.e. u prodici koja je imala dugu umetniku tradiciju. Otac, a ujedno i uitelj
bio mu je Kefisodot, autor grupe Eirene sa Plutosom.

Zahvaljujui oevom ugledu, Prakistel je kao mlad skulptor radio grupu Letone sa njenom decom Artemidom i Apolono.
Prea antikim izvorima, on je saraivao na izradi plastinih ukrasa na Mausoleju reljefnu dekoraciju na rtveniku ispred
Artemisijona.
Za atinski Akropolis radio je figuru Artemide Brauronije (oko 346. p.n.e.), iji izgled poznajemo po rimskoj kopiji koja je
znana pod imenom "Dijana iz Gabija)
Za razliku od Skopasa nad ijim delom lebdi senka tuge, Prakistelova figura i pored trenutne sete i zamiljensti, odie
vedrinom i radou, optimizmom. Njegova dela nam vie pokazuju njegov umetniki ukus nego to otkrivaju sukobe, borbe
i strasti njegovog vremena, kao kod Skopasa.
Prakistel je u svojj figuri otkrio sebe vie nego bilo koji drugi vajar pre i posle njega. U njegovim delima vidimo prefinjeno
oseanje za ritam i hramniju ali i smelost koja mu je dozvolila da odstupi od starijih kanona koja su se odravala sve do
njegovog vremena.
Jedno od njegovih najlepih ostvarenja jeste grupa Hermesa sa detetom Dionisom Bakhusom, raena u belom mramoru.
Osnovno obeleje Prakistelove skulpture moglo bi se svesti na tri karakteristike: seta, misaonost i idilinost. Sve tri
karakteristike vidimo u njegovoj grupi Hermesa Hermes je prikazan kako dri dete u levoj ruci i kako se na trenutak
zaustavio da ubere grozd koji pokazuje detetu.Trup mu je nagnut malo u levu stranu prema platu, ija mu draperja
prebaena preko jednog stuba slui kao oslonac.
Figura Afrodite sa Knidosa mramorna skulptura Vulkanove ene koja je postavljena u hramu na Knidosu figura koja
die, simbol apsolutnog savrenstva. Prakistel prikazuje Afroditu potpunu nagu u trenutku kad se sprema da se okupa. On
istie sklad njenih linija i harmonian odnos povrina a pre svega lepotu njene glave.
Ostale Prakistelove figure:
o Apolon Sauroktonos (koji ubija gutera)
o Satir koji sipa vino, satir koji se odmara
o Afrodita sa Kosa
o Artemida Brauonija

3. LISIP

Lisip je vajar ijim se skulpturama zavrava epoha klasine i poinje doba helenistike umetnosti.U svom delu on jo uvek
uva izvesne odlike plastike petg veka ali i nagovetava novi stil, osloboen Polikletovog vajarskog kanona, Fidijine mirne
dostojanstvenosti i ljupkosti Prakistelovih mladih bogova.
Poreklom je iz Sikijona, umetniko obrazovanje je stekao u Peloponeskoj skulptorskoj koli. Bio je siromanog porekla, i
kao kovaki radnik u mladosti je sa strane posmatrao rad sikionskih umetnika, uglavnom slikara. Bio je samouk.
Svoj umetniki stil, kanon novih proporcija u kojima je reavao izgled i povrine ljudske figure, Lisip je napotpunije ostvario
u statui Apoksiomenu (struga) figura mladog atlete koji je upravo izaao palastre i svoje nago telo isti strigilom.
Ono to izdvaja ovu statuu od ostalih jeste njegov poloaj ruku, koje su ispruene horizontalno prodor u prostor, trea
dimenzija.
Dimenziju dubine prostora, Lisip je ostvarioo i na drugim delima:
o Ares Ludovisi, (mramor) koji sedi i odmara se, zagledan u daljinu. Iako u rukama dri ma i tit, on ne deluje kao
ratnik ve mlad vek eljan mira, radosti, ivota i ljubavi. Taj utisak jo vie pojaava figura malog, nestanog
Erosa koji mu se igra oko nogu
o Hermes Palestrit (mramor), uhvaen u trenutku kada se sprema da sie u palestru ili je upravo izaao iz nje.
o Hermesov odmor (bronza), mladi bog koji sedi na jednoj steni i odmara se, zamiljen. Figura je naga, vitka
pognute glave napred.
o Statua atlete Agijasa (Delfi, Mramor) jedna od 7 mramornih statua koje predstavljaju lanove jedne porodice.

Lisip je izradio itav niz statua raznih bogova i heroja: Zevs, Artemida, Posejdon, DIonis, Eros i drugi bogovi. A od heroja
Lisipu se pripisuje nekoliko statua Herakla u raznim situacijama.
Od portreta Aleksandra Velikog, koje je Lisip izradio, najverovatnije po ivom modelu izdvaja se jedna bista ovog
vladara u Pergamonu, raena u bronzi. Lisip je Aleksandra prikazivao samog, sa prijateljima u lovu na lava (grupa
raena za Delfe). Sam njen postament bio je dug 14 metara i u grupi od 25 ratnika-konjanika
U Lisipova dela ubraja se i Antika bista Aleksandra Velikog, sa natpispom "Aleksandar, sin Filipov". Za ovaj portret
karakteristina je izvesna asimetrinost lica i gusta masakose koju je Lisip razbio u pramenove.
Meu 1500 Lisipovih radova, ni jedna ena nije raena kao posbno delo.

LISIPOVA KOLA: Lispipvp umetniko delo nastavlja grupa vajara nazvanih Lisipova skulptorska kola. Najpoznatiji
meu njima su: Dajip, Boed, Eutikrat, Tanid, TIsikrat, Eutihid i Ksenokrat

5.HELENISTIKA EPOHA
irenje grke civilizacije na jugoistok -

U grkoj istoriji dva veka su bila od sudbonosnog znaaja:

1. V vek pre n.e. Grci su ostvarili uspeh na svim podrujima ( Periklova demokratija. Fidijinna umetnost,
Sokratova filozofija)
2. IV vek pad grkog drutva

Na severu Makedonije, ije stanovnike klasina Grka nikada nije smatrala Grcima, nastajala je drava Filipa II (359-
336). Filipova politika odredila je sudbinu Atine. Skromni atinski graanin, Demosten poeo je da uvia opasnost koja
preti Atini i Grcima od Filipa, ali je teko mogao da ubedi sugraane da je novi neprijatelj opasniji od Persijanaca.
U helenistikoj epohi, iji poeci dodiruju Aleksandrovo doba a kraj dopire do rimske dominacije nad Grkom, dolazi do
kraja velikog i stvaralakog razdoblja grke klasine kulture i njene umetnosti.
Obeleje novim shvatanjima helenizma dao je sam Aleksandar Veliki.
Helenizam nije epoha samo grke umetnosti. Ve je epoha jednog sveta koje je okupljeno preteno oko Mediterana i
Bliskog Istoka.

UMETNOST HELENISTIKE UPOHE

Grka umetnost u ovo vreme kretala se novim tokovima svog ivota. Helenizmu, u grkoj umetnosti III veka prethodilo
je prelazno doba koje je trajalo dve do tri decenije. To je vreme izvesnog emancipovanja polisa kao dravne i politike
institucije, doba administrativnog ujedinjavanja Grka i Makedonaca (kojima Grci nisu priznavali helensko poreklo)
- doba revolucije sa kojom umetnici starih kola nisu mogli da se nose
- centri ekonomskog i umetnikog ivota poeli su da se pomeraju od Grke ka Istoku.
- osiromaeni gradovi nisu imali sredstava ni da obnove razrueno, a kamoli da naprave nove hramove i
spomenike
- umesto figura bogova i drugih nebesnika poinju da se vajaju ili liju u bronzi skromne portretne biste, ree
cele figure, istaknutih i cenjenih graana pesnika, filozofa, govornika.

PRELAZNO RAZDOBLJE OD KLASINE KA HELENSKOJ EPOHI

od 323. pre n.e. do kraja IV veka -

- i dalje se vide uticaji Prakistelove, Skopaseve i Lisipove umetnosti.

- bista pesnika Menandra, Kefisodot i Timarh (Prakistelovi sinovi) bronzani portret bio je postavljen u
Dionisijevom pozoritu u Atini, poetkom III veka.
- Kedisodotova simlegma (splet figura uhvaenih za ruke), Pergamonlpturu figuru deteta
- Vajar Boetos uvodi u grku skulpturu figuru deteta.
- ovom periodu pripada i jedno od najboljih dela celokupne antike umetnosti "Nike sa samotrake" (pobednica),
poetak 2.veka. Cela figura je prikazna kao da u svakom njenom deliu moemo da osetimo njenu sreu i
ushienje to moe da objavi i nebu i zemlji jednu vest o pravednoj pobedi. Njena krila su uporeivana pre sa
orlovksim nego sa aneoskim. Na sebi ima draperju koja je sva u naborima. Postoji aktivna povezanst
izmeu statue i prostora.
3. U ovo vreme foriraju se tri glavna umetnika pravca poznatija kao:
1. Pergamonska kola odrava se idealizovanje grkih mitolokih tradicija
2. Rodoska kola neguje se skulptura idealnih atleta
3. Aleksandrijska kola obrada genre-scena i motiva iz svakodnevnog ivota

1.PERGAMONSKA KOLA

- Pergamon je bio mali provincijalski grad u Misiji.

- Fileteru je za vreme bitke kod Ipsa u Frigiji 301. godine, povereno na uvanje glavni deo azijske riznice
Aleksandra Velikog. On je ovo blago sauvao za sebe i od toga izradio jedan od najlepih gradova
ALeksandrove imperije. Osnovao je dinastiju Atalida koja je od Pergamona stvorila jedan od centara grke
kulture i umetnosti helenistike epohe.
- Uspon Pergamona bio je svestan i oigledan
- pergament pergamonska hartija na kojoj su pisane knjige za Pergamonsku biblioteku.
- Najlepe skulpture iz Atalovog vremena su spomenici. ex-vota, njegovih pobeda nad Galima. Figure galskih
ratnika bile su zavetni darovi koje je Atalos I poklonio boanstvu koje mu je pomoglo da pobedi Gale. Njihove
pojedinane statue i kompozicije postavljene su oko hrama Atene Polias. Izraene su od mramora uglavnom
u prirodnoj veliini. Ove figure su prepisivane mnogim umetnicima : Isigon, Firomah, Stratonik i Antigon.
- Klasini primeri galskih ratinika (skulptori Gala oseali su sauee za njihovim sudbinama):
1. "Gal na umoru", (oko 250 220 pre n.e.) nepoznati autor je oigledno bio dobar
poznavalac Gala i njihovih fizikih karakteristika etniki tip u grai lica. otra upava kosa.
Ono to orvi put vidimo sad jeste animalni karakter. U isto vreme izraava fiziku i psihiku
bol umiranja.
 2. Grupa "Ludovisi" Gal koji vidi tragian poraz svog naroda. Potpuno beznadean i
izgunljen ubija mladu devojku njegovu enu a zatim i sebe. Umetnik naglaava etniko
obeleje torkvese oko vrata, varvarske ogrlice,.

- Jedna od kompozicija koja iskae u odnosu na ostale jeste kompozicija Epigona, u kojoj je prikazano malo
dete koje miluje svoju majku galsku enu.
- u antikoj skulpturi nema skulptura koja prikazuje saoseanje i sauee prema neprijatelju.

ZEVSOV RTVENIK

Oko 180. godine pre n.e. u Pergamu, na breuljku iznad grada, junim padinama Pergamonskog akropolisa podignut
je veliki oltar u seanja na pobede Eumena II Zevsov oltar. Podignut je u znak zahvalnosti Zevsu i Ateni koji su
pomogli Atalidima da u mnogim dugogodinjim borbama pobede Gale i druge neprijatelje. Arhitekta ovog dela je
nepoznata.
Graevina ima etvorouganu bazu na kojoj je sagraena i konstrukcija velikog trema u obliku irilinog slova P.SAm
oltar je okruen jonskom kolonadom. Veliki friz (duine oko 120m) prostire se oko graevine, ima temu gigantomahije
koja simbolizuje pobedu Atala. Na istonoj strani prikazani su olimpijski bogovi, na zapadnoj strani borbu vode bogovi
zemlje, mora i vode: Posejdon, Okean i Tetida.
Pod tremom na zidu oltara sa unutranje strane nalazio se jo jedan mali friz nazvan TElefov reljef koji prikazuje scene
iz ivota Telefa, mitskog kralja Misije (scena roenja, stradanja, lutanja sa majkom i dolazak u Misiju, borba sa
Trojancima itd).

2.RODOSKA KOLA

- Ostrvo Rodos metropola antilke kulture

- Rodos je bio vezan za grke tradicije. Rodoski umetnici su prikazivali mlade atlete i preteno su se opredeljivali
za bronzu u kojoj su i lili figure.
- njegova umetnost nosi obeleje izvesnog elekticizma, bez odreenog jedinstvenog umetnikog ideala.
- Od poznatih i sauvanih delova rodoske kole, dve kompozicije su stekle najvie umetniko priznanje:
Laokoonova grupa i Farenski bik:
1. Lakoonova grupa smrt Laokona i njevih sinova, primer uzviene tragedije je delo
najboljih rodoskih umetnika: Agesandar, Polidor i Atendodor. Trojanski svetenik Laokoon
je bio Apolonov svetenik koji se suprostavio svojim sugraanima i odbio da otvori vrata
grada i primi drveng konja kao arhajski poklon. Lakoon je prikazan u trenutku najveeg
trenutku najveeg bola . Autori su uspeli da privuku svu panju gledalaca, da uzbude
njihove misli i uznemire njihova uverenja. U tome i lei lepota ove grupe koja predstavlja
najvii domet skulpture poznog helenizma. Oznaava tragediju celog grkog naroda.
2. Farneski bik kompozicija komponovana na slian nain kao Laokoonova grupa. Autori
ovog dela su braa Apolonije i TAurisko iz Talesa. Celina ove zatvorene je reena tako tp
je za bika kao centralnu figuru vezana i svaka ljudka figura: Amfion vue razjarenu ivtinju
konopcem kojim je vezana, Zetos joj iskree glavu drei je za rogove, dok Dirka, oborena
pod noge bika, nemono die ruke da se zatiti od bika koji nasre da je probode. Motiv
kompozicije je osveta i kazna koju Zetos i Amfion vre nad Dirkom zbog uvreda koje je
nanela njihovoj majci.

U razvoju i stvaranju umetnikog stila ova kola kao i pergamonska pokazuje naklonost ka Lisipovim formama i
Skopasovom patosu. U izboru tema umetnivi se opredeljuju za motive koji kao to pokazuju velike kompozicije, zrae
izvesnom tugom i tekim idejama i raspolenjem. Po vajarskoj tehnici Rodoska kola zauzima jedno od najviih
mesta u grkoj antikoj umetnosti.

3.ALEKSANDRIJSKA KOLA

- Aleksandrija je od svih velikih centara kulture i umetnosti helenistike epohe bila najmlai ali i najvei grad
imperije Aleksandra Velikog. Zahvaljujui svom poloaju Aleksandrija se razvila u pravi akademski grad.
- pun arhitektonskih spomenika, ukraenih bogatom skulpturom posebno reljefnom dekoracijom.
- teme su uglavnom inspirisane grkom mitologijom ili romantinom pozijom Teokrita
- Aleksandrijska skola je bila vezana za umetnike tradicije Atine iz vremena Prakistela i njegovih uenika.
- graani Aleksandrije su traili u umetnosti no to im njihov ivot u gradu (podignutom usred pustinje) nije pruao
lepota prirode, idilian ivot pastira, pesnika i mitolokih bia prikazanih na reljefnim slikama koje su kao panoi
krasili iroke monotone zidove i unutranjst njihovih kua

- Reljefne kompozicije sadre uglavnom tri plana:

1. glavni sadraj motiva figuralna scena sa veim ili manjim brojem ljudskih ili ivotinjskih
figura.
2. detalji arhitekture sa vie ili manje naglaenim dekorativnim elementima
3. motivi vegetacije, palme, breuljci, polja pejza i ambijent vezan za sadraj prvog i
drugog plana.

- Graani Aleksandrije nisu bili pripremljeni da prihvate ideje helenistike revolucije.

- Umetnost aleksandrijske kole nije predstavljala visok domet novih umetnikih vrednosti predstavljala
odraz jednog stanja u kome se nalazio helenistiki svet Egipta a ne novog i originalnog umetnikog stila.
 - Umetnika dela aleksandrijske kole nose dva jasno izraena obeleja:
1. spontana tendencija ka stvaranju i traenju umetnikog izraza u grko-egipatskom sinkretizmu
2. prihvatanje tradicija grke umetnosti IV veka posebno Prakistela i njegove kole (zbog toga se u
aleksandrijskoj skultpturi pojavljuju "morbidezza" i "sfumato")

- Novi vladari Egipta nastoje da umetnosti ovog vremena i ove zemlje daju obeleje svoje politike da stvore svoju
kraljevsku i dvorsku umetnost. Velike statue vladara pravljene su u natprirodnoj veliini od masivnog zlata i slonovae
bogato ukraene dragim kamenjem. Dvorskoj umetnosti pripadaju i divne kameje od plemenitih materijala i luksuzno
posue od plemenitih metala.
- od aleksandrijskih umetnika posebno se istie Antifil iz Egipta. On je slikar genre.-scena, tvorac ropografije i grila:
- Ropografske slike prikazuju realistike motive iz svakodnevnog ivota, obino vezane za pejza-
- Grili su jedna vrsta karikatura u kojima se na alegorian i, duhovit i aljiv nain, kroz likove ivotinja prikazane
mitoloke ili istorijske scene.
- U monumentalnoj skulpturi aleksandrijske umetnosti izdvajaju se odlike dva pravca:
1. impresionizam ukazuje na Prakistela kao izvor i uzor stila
2. relaizam uticaji Lisipove skulpture

- originalni i nov stil aleksandrijski umetnici nisu mogli da stvore

- Aleksandrijskoj skulpturi pripada:
o glava oveka sa bradom
o glava mlade devojke
o Afrodita sa tritonom
o Afrodita Anadiomena
o kompozicija Nila sa njegovvom decom
- Boanska personifikacija Nila predstavljena je u liku zrelog, mladog mukarca koji lei na tkanini, oslonjen na figuru sfinge.
Iznad sfinge orikazan je rog izobilja, pun groa i klasova ita koji simpoliu plodnost doline Nila. Oko Nila je prikazanoo
esnaest minijaturnih figura deaka, koji se zabavljaju svako na svoj nain: jedan sedi u rogu izobilja, jedni su ulovili
krokodila., jedan sedi na ramenu Nila, jedan se popeo na sfingu itd. Original je raen u egipatskom bazaltu

- opti karakter aleksandrijske umetnosti (prelaz ka grko-rimskom periodu antike umetnosti):

reljefi sa pastoralnim, mitolokim, poetskim temama i motivima
slikarstvo i skulptura sa genre-motivima
odstupanje od kanona klasine epohe
siromatvo u idealima
Ovim periodim zavrava se velika stvaralaka epoha antike, grke kulture i umetnosti.