KAPACITET PUTEVA I ULICA

I P 2015. Prof.dr Vladan Tubic,dis

 : -
:
:

n : 5
n :
n : ,

,
:
-
,
-
,
- ,
-
Prof.dr Vladan TUBI 2

 :
n 1 2.
2.

,
n 3. ,
n 4.

n 5. ,
n 6.
,
n 7.
n 8.
n 9.
n 10.. ,
10
n 11..
11
n 12..
12
n 13..
13


n 14
n 15..
15
Prof.dr Vladan TUBI 3
 UVOD
Metod
etodee, postupci, pokazatelji i kriterijumi na
zasnivaju:
kojima se zasnivaju:
n Proraun praktinog kapaciteta C (propusne
sposobnosti) funkcionalnih delova mree drumskih
saobraajnica.
n Analiza Nivoa Usluge funkcionalnih delova mree
drumskih saobraajnica.
n Utvrivanje q pri viim Nivoima Usluge na funkcionalnim
delovima mree drumskih saobraajnica.
n Dimenzionisanje svih funkcionalnih delova mree
drumskih saobraajnica po meri oekivanog saobraaja i
zahtevanog Nivoa Usluge.
Usluge.
Prof.dr Vladan TUBI 4
 UVOD
n MREA DRUMSKIH SAOBRAAJNICA sve drumske
saobraajnice na posmatranom podruju (u
(u naselju ili van
naseljenih mesta)
mesta) meusobno povezane u sistem. Mrea
drumskih saobraajnica van naseljenih mesta naziva se
PUTNA MREA.
MREA. Mrea drumskih saobraajnica na
gradskom podruju naziva se ULINA MREA.

n FUNKCIONALNE DELOVE MREE ine:

saobraajne deonice (potezi puteva i ulica izmeu dva
saobraajna
saobr aajna vora)
saobraajnii vor
saobraajn vorovi
ovi sa ukrtajima u istom nivou
(raskrsnice u nivou), ili u razliitim nivoima
(saobraajne petlje)
petlje)
Prof.dr Vladan TUBI 5
 UVOD
n KAPACITET ILI PROPUSNA SPOSOBNOST u najoptijem
smislu predstavlja maksimalnu veliinu protoka vozila koja se moe
ostvariti na posmatranom funkcionalnom delu mree u jedinici vremena
pri preovlaujuim tehniko-
tehniko-eksploatacionim, saobraajnim, regula
egulattivnim
i ambijentalnim uslovima.
n NIVO USLUGE u najoptijem smislu predstavlja kvalitativnu meru
uslova saobraaja, koja se iskazuje odgovarajuim pokazateljima s
obzirom na funkcionalni deo mree. Za svaki funkcionalni deo mree
drumskih saobraajnica utvrena je konvencijska skala kroz definisanje
6 Nivoa Usluge (A, B, C, D, E i F).
n VELIINA PROTOKA VOZILA PRI VIIM NIVOIMA
USLUGE predstavlja maksimalnu veliinu protoka pri Nivou Usluge A,
B, C ili D. Pri Nivou Usluge E ostvaruje se maksimalni protok koji
odgovara praktinom kapacitetu.
kapacitetu.
Prof.dr Vladan TUBI 6
 UVOD
n KAPACITET ILI PROPUSNA SPOSOBNOST (C)
n NIVO USLUGE - kvalitativna mera
mera uslova saobraaja
(A, B, C, D, E i F)
F) + ? zadovoljstvo korisnika
U FOKUSU FUNKCIONALNI DELOVI MRE MREEE :
n autoput
auto put osnovni odsek
n zone preplitanja na autoputu
n odseci
odse ci autoputeva u zoni izlivne
izlivne//ulivne rampe
n dvotrani putevi
n vietrani putevi
n nesignalisane i signalisane raskrsnice
n peake i biciklistike staze
ANALIZE U PLANIRANJU
ANALIZE U PROJEKTOVANJU
OPERATIVNE ANALIZE
Prof.dr Vladan TUBI 7
 PRAKTINA (inenjerska) PRIMENA

n Analize sposobnosti postojeih, projektovanih i planiranih

funkcionalnih delova mree, da ispune zahteve dostignutih i
oekivanih saobraajnih tokova
n Saobraajno-tehniko dimenzionisanje (optimalno -
Saobraajno-
racionalno - udovoljenje saobraajni
saobraajnimm zahtev
zahtevima)
ima)

optimalni koridor u GENERALNOM PROJEKTU

optimalne trase u IDEJNOM PROJEKTU
procedura vrednovanja projekata (PFS i Fizibiliti Studija)
programi ulaganja u putnu mreu
analize bezbednosti saobraaja
regulisanje i upravljanj
upravljanje
e saobraajnim tokovima
tokovima;;
izbor optimalnih itinerera u planiranju transporta
transporta;;
analiza
analiz a uticaja saobraajaProf.dr
na Vladan
ivotnu
TUBI
sredinu 8
 ZNA
ZNAAJ ANALIZA KAPACITETA I
NIVOA USLUGE
Analizom kapaciteta i Nivoa Usluge stvaraju se argumenti za
odgovore na sledea pitanja:
n koji Nivo Usluge se ostvaruje na postojeoj mrei u vreme vrnih
protoka vozila i do koje granice je postojea mrea sposobna da
prihvati poveanje saobraajnih tokova na zadovoljavajuem Nivou
Usluge
n kakav je put i uslove saobraaja potrebno planirati s obzirom na datu
(oekivanu) veliinu i karakteristike saobraajnih
saobraajnih tokova
n kojiji je broj saobraajnih traka potreban s obzirom na (oekivani)
ko
PGDS na autoputevima ili vietranim putevima
n koji su projektni elementi dvotranih puteva i ulica potrebni za
udovoljenje planiranih saobraajnih tokova
n koliko mora biti irok trotoar u ulici sa velikom peakom aktivnou.

Prof.dr Vladan TUBI 9

 PODRU
PODRUJE PRIMENE ANALIZA
ANALIZA

Analizom kapaciteta i Nivoa Usluge utvruju se:

n Uska grla na postojeoj mrei i osnovni uzronici pojave uskih grla s

obzirom na dostignute i oekivane saobraajne tokove.
n Potrebne tehnike mere za otklanjanje uskih grla na postojeoj mrei
(poveanjem kapaciteta i/ili poboljanjem Nivoa Usluge)
Usluge) kroz
novogradnju, rekonstrukciju i/ili upravljake mere
mere..
n Sposobnost projektovanih tehnikih reenja da prihvate oekivane
saobraajne tokove na zahtevanom Nivou Usluge.
zahtevanomNivou Usluge.
n Pokazatelji o uslovima saobraaja na prilazima raskrsnicama u nivou
(relacija q/C i vremenski gubici)
gubici) neophodni za optimiziranje
upravljakih mera kojima se poboljavaju uslovi saobraaja .

Prof.dr Vladan TUBI 10

 PODRU
PODRUJE PRIMENE ANALIZA
ANALIZA

Pokazatelji o uslovima kretanja vozila na mrei, tj.

ulazne informacije za STUDIJE OPRAVDANOSTI,
odnosno za:za:
n analizu trokova eksploatacije motornih vozila (goriva,
maziva, guma, odravanja, rezervnih delova i dr.)
n analizu trokova vremena koje putnici i roba provedu na

putu, kao i za
n analizu emisije aerozagaenja i buke na putnoj mrei

(postojeoj i poboljanoj).
n analize bezbednosti

Prof.dr Vladan TUBI 11

 KAPACITET
Kapacitet je definisan kao maksimalna veliina protoka koji
moe proi kroz posmatranu taku na saobraajnoj traci ili
kolovozu u odreenom vremenskom periodu pod
preovlaujuim putnim, saobraajnim i regulacionim
uslovima.
Uslovi u kojima je definisan kapacitet:
kapacitet:
n Preovlaujui uslovi puta, saobraaja i regulative, koji treba da su
poznati za bilo koji funkcionalni deo mree koji se analizira. Bilo kakva
promena uslova
uslova uticae na promenu kapaciteta. Definicija
podrazumeva : lepo vreme,
vreme, dobro stanje kolovoza i da nema
incidenata.
n Nepromenljiv
epromenljivii funkcionaln
funkcionalnii delov
delovii mree. Delovi mree sa razliitim
uslovima imaju i razliite kapacitete. Odsek (segment) saobraajne
deonice sa najslabijim uslovima limitira kapacitet deonice .
Prof.dr Vladan TUBI 12
 KAPACITET - C

Uslovi u kojima je definisan kapacitet:

n Veliin
eliina
a protoka vozila u odreenom vremenskom periodu, koji je
najee vezan za 15
15--minutni vrni tok, .
tok, ali se iskazuje u voz/h
n Kapacitet se utvruje na osnovu "realnih oekivanja".
oekivanja". To je veliina
toka koja moe biti vie puta dostignuta u periodu godine i za koju
postoji dovoljno potrebe. To nije apsolutno maksimalni protok vozila
koji je mogu i ostvarivan na posmatranim saobraajnicama.
Apsolutno maksimalno
maksimalno q moe varirati iz dana u dan od jedne do
druge deonice.

Prof.dr Vladan TUBI 13

 SUMARNI PREGLED UTICAJNIH
FAKTORA NA KAPACITET
FUNKCIONALNI FAKTORI
DEO MREE
PUTNI SAOBRAAJNI
AUTOPUTEVI irina trake faktor vrnog asa
bone smetnje teka vozila, tip vozaa
osnovni odseci
usponi, broj traka brzina slobodnog toka

irina trake faktor vrnog asa

AUTOPUTEVI bone smetnje teka vozila, tip vozaa
usponi, broj traka, konfiguracija, brzina slobodnog toka
Zone preplitanja odnos intenziteta,
duina
odnos preplitanja
AUTOPUTEVI konfiguracija susednih rampi faktor vrnog asa
Odseci u zoni ulivne i izlivne broj traka teka vozila
rampe
projektna brzina raspodela po smerovima
DVOTRANI preglednost za preticanje faktor vrnog asa
PUTEVI irina trake, irina bankine teka vozila
uzduni nagibi
irina trake faktor vrnog asa
VIETRANI bone smetnje teka vozila
PUTEVI usponi, broj traka tip vozaa
razvijenost okoline brzina slobodnog toka

Prof.dr Vladan TUBI 14

 KAPACITET U IDEALNIM USLOVIMA
HCM HCM HCM HCM
1965 1985 1994 2000
Funkcionalni deo Jedini
mree ca
Kapacitet (za idealne uslove)

AP -osnovni odsek sa 2.000

Traka PA/h/tr 2.000 2.200
4 trake 2.25
2.250
AP - osnovni odsek sa
Traka PA/h/tr 2.000 2.000 2.300 2.400
6 traka
1800 -
Ulivna ili
AP odsek u zoni 1600 - 1900
izlivna PA/h/tr
2000
1.900 > 1.
1.830
830
preplitanja povrina

AP - odsek u zoni Put

rampe
PA/h 2.000 2.000 1930 2.250
rampi

VIETRANI PUT Traka PA/h/tr 2.000 2.000 2.200 2.030

Obe do
DVOTRANI PUT trake
PA/h 2.000 2.800 2.860
3.200
Prof.dr Vladan TUBI 15
 NIVO USLUGE
Nivo Usluge je kvalitativna mera uslova saobraaja na mrei.
Pojam Nivo Usluge predstavlja kvalitativnu meru koja
toku.
karakterie uslove u saobraajnom toku.

Opisi individualnih Nivoa Usluga karakteriu ove uslove uz pomo

pokazatelja kao to su brzina i vreme putovanja, saobraajne smetnje,
udobnost.
sloboda manevrisanja, komfor i udobnost.
Nivoi Usluge oznaeni su od A do F. Na Nivou Usluge A najbolji su uslovi
saobraaja, a na Nivou Usluge F najloiji. Svaki nivo pokazuje odreeni
kvalitet saobraaja. Nivo Usluge E odreuje veliinu toka koja odgovara
maksimalnoj vrednosti toka ili kapacitetu na posmatranom delu mree.
Nivoii Usluge D ili C u ciljnoj godini obino se koriste u planiranju putne
Nivo
mree kao mera kojom se obezbeuju prihvatljivi uslovi eksploatacije.
Prof.dr Vladan TUBI 16
 MERE EFIKASNOSTI - NIVO USLUGE

FUNKCIONALNI DEO MREE

MERA EFIKASNOSTI

AUTOPUTEVI
osnovni odsek autoputa gustina g (PA/km/traci)
zone preplitanja prosena brzina toka V (km/h)
rampe (odsek autoputa u zoni iza
ulivne i ispred izlivne rampe)
protok vozila q (PA/h/smeru)

VIETRANI PUTEVI prosena brzina toka V (km/h)

gustina g (PA/km/traci)
DVOTRANI PUTEVI
prosena brzina toka V (km/h)
vremenski zastoji VZ (%)
protok vozila q (PA/h/oba
smera)

Prof.dr Vladan TUBI 17

 MERE EFIKASNOSTI - NIVO
USLUGE
SEMAFORISANE RASKRSNICE D,d vremenski gubici

(s/voz)

NESEMAFORISANE RASKRSNICE proseni ukupni vremenski

gubici (s/voz )

ARTERIJE Vsp prosena brzina

putovanja (km/h)

Prof.dr Vladan TUBI 18

 KRITERIJUMI NIVOA USLUGE
FUNKCIO
HCM 1985 HCM 1994 Domae HCM 2000
NALNI preporuke
DEO MREE
Prima Seku Prima Seku Prima Seku Prima Seku
rni ndarni rni ndarni rni ndarni rni ndarni

g V, q/C g V, q/C V,g q/C g V, q/C

AUTOPUT
Osnovni
odseci

AUTOPUT Vp i Vnp Vp i Vnp Vp i Vnp g

Zone
preplitanja

AUTOPUT qm g Vm V,g qm g
Odseci u zoni (Vd ) (qd)
ulivne i izlivne
rampe
(qd)
DVOTRA %VZ V, q/C %VZ V, q/C %VZ V, q/C %VZ Vsp
I Klasa
NI
PUTEVI

VIETRA g V, q/C g V, q/C V,g q/C g V, q/C

NI
PUTEVI

Prof.dr Vladan TUBI 19

 PRAKTINO IDEALNI USLOVI

U naelu, praktino idealan uslov je onaj za koji dalje

usavravanje posmatranog funkcionalnog dela mree
nee proizvesti dalji porast kapaciteta ili poboljanja
Nivoa Usluge.
Usluge.
Idealni uslovi za delove mree za neprekinuti tok ukljuuju :
-irin
irinu
u trake od 3,50 (m);
- Bone smetnje na rastojanju od 1,75 (m);
- Projektn
Projektnuu brzine za autoputeve i vietrane puteve 120 (km/h);
- Projektn
Projektnuu brzine za dvotrane puteve 100 (km/h) ;
- Samo putnika vozila u saobraajnom toku;

- Ravan teren
Prof.dr Vladan TUBI 20
 IDEALNI USLOVI
Idealni uslovi na prilazu raskrsnici ukljuuju sledee:
- irinu
irinu trake od 3,50 (m);
- Ravan (horizontalan) prilaz;
- Zabranjeno ivino parkiranje na prilazu raskrsnici;
- Samo putnika vozila u saobraajnom toku;
- Sva vozila putuju pravo kroz raskrsnicu (bez
(bez skretanja levo i
desno);
- Raskrsnica locirana van centralnog podruja;
- Nema peaka;
- Na semaforisanim raskrsnicama, zeleno svetlo je na
raspolaganju sve vreme

Prof.dr Vladan TUBI 21

 REALNI USLOVI
U veini analiza kapaciteta uslovi nisu idealni,
idealni,
pa analizu kapaciteta i Nivoa Usluge
treba izvriti pri stvarnim uslovima.

REALNI
DOMINANTNI
USLOVI
(limitirajui)

Dominantni uslovi su
definisani kao
realni
n putni,,
putni
n saobraajni
n regulativni uslovi.
n ambijentalni Prof.dr Vladan TUBI 22