ESEJ

KRITIKI PRIKAZ DELA DIGITALNE UMETNOSTI

Milievi Marija
Br.indeksa: M 1525/10

Apstrakt: Dajui neke od najzapaenijih umetnika i umetnikih dela, digitalna i novomedijska

umetnost svoj dananji kulturni uticaj i akademsku dominaciju mogu da zahvale bogatoj istoriji o kojoj se, meutim,
relativno malo zna. Istovremeno, stvarni kvaliteti, znaaj i dometi ovih umetnikih oblasti su esto maskirani
sloenou i autoritetom digitalne infrastrukture odnosno drutvenih, ekonomskih, politikih i nauno tehnolokih
odnosa koji je proizvode.

Kritika analiza:Digitalna tehnologija i informatiko drutvo su nastali iz

kulturno-ekonomskih tokova devetnaestog i poetkom dvadesetog veka. Materijalni koncept
informacije vodi poreklo iz statistike termodinamike, a teorija informacija je nastala iz
telekomunikacione inenjerije. Digitalna infrastruktura, kao i novomedijska umetnost, je
istorijski povezana sa istraivakim sektorom vojno-industrijskog kompleksa SAD, sa
akademskom zajednicom koju taj kompleks angauje, sa trendovima potroakog drutva i
popularne kulture. Najava digitalne infrastrukture u popularnoj kulturi je tekst Kao to moda
mislimo koji je vojni naunik Vannevar Bush objavio u asopisu Atlantic Monthly 1945 godine.1
Digitalna i novomedijska umetnost se temelje na tradiocionalnim konceptima
likovnih umetnosti kao to su iluzionizam i virtualnost, a mnoge od ideja koje se esto smatraju
specifinim za digitalnu i novomedijsku umetnost nastajale su i prepoznaju se u umetnikim
opusima i pojavama tokom poslednjih sto godina, na primer ideja o povezivanju industrije, novih
tehnologija i umetnosti (futurizam, konstruktivizam), sekvencijalnost i algoritam (konceptualna
umetnost), sluaj (DADA, Duchamp, Fluxus), generativnost i interaktivnost (Duchamp preko
Rauschenberga, Johnsa i Cagea, Fluxus) i propozicija (rani modernizam, Bauhaus, Fluxus,
konceptualna umetnost).2

1 dejangrba.dyndns.org/Academic/Lectures/0=1/0=1_001.html, pristup sajtu 24.09.2011., vreme pritup

23:45:00

2 Alexander Galloway, Protocol, MIT Press, New York, 2006.

1
 Pionir kompjuterske, ako ve ne i digitalne, umetnosti je John Whitney koji je
posle drugog svetskog rata pravio eksperimentalne animacije pomou modifikovanih analognih
vojnih kompjutera za kontrolu radarskih sistema. Kasnije je samostalno i sa svojim bratom
Jamesom konstruisao maine za animaciju i napravio nekoliko uticajnih eksperimentalnih
filmova, kao i veliki broj znaajnih specijalnih efekata u komercijalnom filmu. Pioniri digitalne
umetnosti su bili relativno malobrojni i u poetku su bili skoro nevidljivi u sistemu umetnosti.
Izlagali su uglavnom na naunim konferencijama, simpozijumima i festivalima posveenim
tehnolokom istraivanju, telekomunikacijama i elektronskim medijima. 1966 godine Billy
Klver, jo jedan inenjer u Bell-ovim laboratorijama, pokree projekat Experiments in Art and
Technology sa idejom da povee umetnike sa naunicima i tehnolozima, i da omogui adekvatnu
prezentaciju radova koji nastaju kao rezultat te saradnje. Prve visokoprofilne muzejske i
galerijske izlobe digitalne umetnosti su bile Computer-Generated Pictures (1965, galerija
Howard Wise, New York), Nova tendencija 3 (1965, Galerija suvremene umjetnosti, Zagreb),
Cybernetic Serendipity (1968, ICA, London) i Software (1970, Jevrejski muzej, New York).3

Zakljuak: Terminologija kojom se oznaava digitalna i novomedijska umetnost

je izrazito promenljiva, optereena je neologizmima, esto je nejasna i moe da bude varljiva.
Sam pridev ili prefiks novo je, razume se, relativan i moe da oznaava razliite umetnike
pojave i njihove kontradiktorne kvalitete. Veina najvanijih koncepata digitalne umetnosti kao
to su sekvencijalnost, sluaj, generativnost, algoritam i propozicija su nastajali i razraivani u
tradicionalnim likovnim umetnostima jo pre skoro jednog veka, a kompjuter je prvi put
upotrebljen za izradu umetnikog dela pre sedamdeset godina. Prakse koje danas spadaju u
oblast digitalne umetnosti su tokom ezdesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka
oznaavane terminima kompjuterska umetnost, informatika umetnost, sistemska umetnost i nove
tendencije. Tokom osamdesetih i devedesetih godina dvadesetog veka su u (paralelnoj) upotrebi
bili termini multimedijska umetnost, umetnost novih tehnologija, tehnoloka umetnost, tehno-
umetnost, cyber-umetnost, medijska umetnost i termin novomedijska umetnost koji se tada
uglavnom odnosio na video i film u likovnim umetnostima, a danas oznaava sve umetnike
prakse koje nastaju u korelaciji sa nauno-istraivakim radom bez obzira na njihovu
materijalno-tehnoloku realizaciju.
3 Christiane Paul, Digital Art, 2nd ed, Thames & Hudson (World Art), London, 2008.

2
3