Reich Wilhelm (1897- 1957)

Austro-ugarski psihoanalitiar i seksualni oslobodilac

Marcuse Herbert (1898-1979)
Nemaki filozof

Reich Wilhelm

Reich je roen u sekularizovanoj jevrejskoj porodici u Dobrzcynici (danas u Ukrajini).

Njegova mladost je bila traumatina. Poto je rekao ocu o vezi svoje majke sa njegovim
starateljem, ona je izvila samoubistvo. Otac mu je uskoro i sam umro. Nakon slube u
poraenoj austro-ugarskoj vojsci u Prvom svetskom ratu, Reich se upisao u medicinsku
kolu u Beu i pridruio Sigmundu Freudu. Uveden je u Freudov ui krug uenika i
oenio se sa lanicom istog, psihoanalitiarkom Annie Pink; imali su dvoje dece i
razveli su se 1933 god. Godine 1945. oenio se sa Ilse Ollendorff, u braku su imali
jedno dete i on je potrajao do 1951. god. Reich je bio heteroseksualac sa malo simpatija
za druge seksualnosti.

Meu ortodoksnim freudijancima, Reichova Analiza Karaktera (Character Analysis,

1933) bila je najbolje prihvaena, sa svojim opisom 'karaktera oklopa' odbrane napetosti
protiv oseanja. Kombinujui Marxa i Freuda, Reichove teorije o revoluciji izvile su
kasnije uticaj na seksualne radikale. Reich je pokuao u svojim teorijama da o-
psihologizuje komunizam i revolucionira psihoanalizu. Zbog tih pokuaja, nemaka
komunistika partija ga je izbacila 1933. god. iz lanstva, kao to je to uinila i
Meunarodna psihoanalitika asocijacija godinu dana kasnije.

Reichova Masovna psihologija faizma (1933) ponudila je uticajnu psiho-socijalnu

interpretaciju Hitlerove Nemake. Tvrdio je da seksualna represija koju je Freud
identifikovao kod pojedinaca takoe deluje i na irem socijalnom planu, stvarajui kako
individualne tako i masovne psihoze. Oslabaajui sebe samog od represije, oslobaa se
kako lina seksualnost tako i drutva u celini. Godine 1942. propovedao je: kao to je
carska opresija dovela do revolucije 'gladnih' u Rusiji, tako e i seksualna hipokrizija
dovesti do seksualne revolucije u Americi.

Dok njegovo delo Funkcije orgazma (1927) slavi muki heteroseksualni orgazam, ne
uspeva da razume enski ograzam. Verovao je da bi jedino elektrina energija izmeu
mukarca i ene mogla dovesti mukarca do zdrave ejakulacije. Njegove ideje poputi
onih da ne bi nikad moglo doi do seksualnog elektriciteta izmeu dve ene, izmeu
dva mukarca ili prilikom masturbacije, danas su prevaziene. Tvrdnja da seksualnost
obeleava itavu nau ivotnu energiju od kolevke pa do groba, nala je, meutim,
mnogo pristalica.

Uprkos Reichovom nerazumevanju homoseksualnosti, mnogi gej liberacionisti videli su

druge njegove ideje kao korisne. Tokom '60-tih, Reich je (zajedno sa Herbertom
Marcuseom) pruio vezu koja je nedostajala izmeu line i drutvene analize.
Teoretiari kao to su bili Mario Mieli u Italiji, Guy Hocquenghem u Francuskoj, Paul
Goodman ili Gayle Rubin u Sjedinjenim Dravama, Juliet Mitchel u Britaniji, Klaus
Theweleit u Nemakoj i mnotvo drugih, iskopali su Reichovu Seksualnu Revoluciju
(1936) i koristili je za njihovu kritiku tradicionalne seksualne moralnosti i afirmaciju
genitalnog impulsa. Reich je na isti nain uticao i na gej literaturu. William Burroughs
je reflektovao Reichovu teoriju u Golom ruku (Naked Lunch, 1959) kao to je to
uinio Living Theater u Paradise Now (1971).

Moda se za Reichovo delo danas zna najvie indirektno, preko prvog toma Istorije
seksualnosti Michela Foucaulta (la Volonte de Savoir, 1976). Foucault je kritikovao
Reichove 'esencijalistike' formulacije seksualnosti i odluno odbacio Deleuzeve i
Guattarieve pokuaje da modernizuju Reicha u njihovom Anti-Edipu (1972).
Foucaultove Istorije (I-III) pruaju respektabilniju teoriju za lezbejke i gej mukarce
koji ele da legalizuju svoj pokret delegitimisanjem [koncept] seksualnosti i
odbacivanjem ludila i revolucije.

Nakon to je Hitler doao na vlast u Nemakoj, Reich je izbegao najpre u Oslo a potom
u Ameriku (1949), gde ga je ekala poniavajuu smrt. Food and Drug Administracija
uhapsila ga je zbog prodavanja orgonskih maina i poslala ga u zatvor gde je umro.
Ista FDA spalila je mnoge njegove rukopise, ali je Harvardska medicinska kola potom
arhivirala sauvane spise.

Charley Shiverley

Literatura: J. Weeks, Sexuallity and its Discontents, London, 1985.

Preuzeto iz:
Who's Who in Gay and Lesbian History: From Antiquity to World War II, ed. by Robert
Aldrich and Gary Wotherspoon, London & New York, 2001, str. 367-368.

Marcuse Herbert

Filozof, politiki teoretiar, drutveni kritiar i guru kontra-kulture '60-tih godina XX

veka. Marcuse je roen u Berlinu u jevrejskoj porodici srednje klase. Godine 1934.
naputa Nemaku kako bi se spasao od nacistikog progona i emigrira u SAD, zajedno
sa drugim lanovima Frankfurtskog instituta za drutvena istraivanja, ili tzv.
'Frankfurtske kole', kojoj se pridruio godinu dan ranije. Marcusea je inspirisao
nemaki romantizam i filozofi kao to su Hegel, Lukacs i Heidegger, ali jak uticaj kojeg
je on sam izvrio na druge, temelji se na njegovoj dinstiktivnoj sintezi ideja Marxa i
Freuda.

Glavne crte ove sinteze najvidljivije su u njegovom delu Eros i civilizacija (1955).
Freud je izneo, u velikoj meri, neistorijski i pesimistian pogled na 'represiju'
individualnog 'erosa' kao neizbenu cenu civilizacije. Da bi preivela, ljudska bia
moraju da odustanu ili ak rtvuju neposredna zadovoljstva. Neublaeni 'princip
zadovoljstva' deteta mora da ustupi mesto 'principu realnosti' odgovorne odrasle osobe.
Marcuse prihvata ovaj osnovni okvir ali insistira na tome da cena koju iziskuje 'princip
realnosti' stepen represije nuan za 'civilizaciju' istorijski varira i izmeu drutava.
Isto kao to Marxov materijalistiki koncept istorije podrazumeva, stepen represije koje
drutvo namee zavisi kako od njegovih klasnih odnosa tako i od njegovog nivoa
ekonomskog razvoja. Drutva u najveem broju ukljuuju nejednakost i eksploataciju.
U tim drutvima su neki pojedinci pod veom represijom nego drugi. Sa druge strane,
kako se produktivnost rada poveava sa unapreivanjem tehnologije, mogue je
proizvoditi ista dobra sa manje rada i manje represije. Ako je stepen represije koje
drutvo zahteva vei nego to je to striktno neophodno, tada imamo, Marcuseovim
terminom izraeno, 'viak represije'.

Primenjujui ovaj model na savremena zapadna drutva, Marcuse ne sumnja da ona u

velikoj meri ukljuuju viak represije. Na prvom mestu, kapitalistika drutva
ekspoatiu njihove radnike, to je nije nuno. Osim toga, 'potroako drutvo' podstie
sve vie i vie nepotrebnu potronju i 'lane potrebe' zahtevajui sve vie nepotreban
rad. Viak represije se odrava onim to Marcuse zove 'principom izvodenja'
(perfomance principle), koji zahteva beskrajnu aktivnost u ime produktiviteta,
efikasnosti i rasta, imajui, meutim, malo obzira prema iskonskom ljudskom
ispunjenju. Princip izvoenja je naroito smrtonosan za na erotski ivot. To nije samo
zbog toga jer do seksa moe da se doe samo u retkim prilikima, kada se ne radi. ak i
kada ne radimo, nae 'slobodno' vreme je organizovano industrijama dokolice i kulture,
koje pomau da se povea profitabilna potronja roba. Erotska zadovoljstva su otuda
svedena na bioloki produktivnu i na 'zrelu' genitalnu formu seksualnosti odobrene
konvencionalnom moralnou. Drugi delovi tela moraje se posvetiti produktivnom
radu. ak i unutar uskih granica 'normalne' seksualnosti, ovo ima vie veze sa
izvoenjem nego sa zadovoljstvom.

Nasuprot turobnim puritanskim insistiranjima na principu izvoenja, Marcuse predlae

radikalno osloboenje erosa. Za razliku od drugih koji su se zalagali za seksualni
radikalizam, poput Wilhelma Reicha, Marcuse ide mnogo dalje od ideja da treba prosto
da imamo vie orgazama. Seksualne 'perverzije' kao to je homoseksualnost, jesu
potencijalno oslobaajuca krenja principa izvoenja, stavljajui ljudsko ispunjenje
iznad reprodukivnih ciljeva. Marcuse nije, pak, bio otri zagovornik 'permisivnog
drutva' ili 'playboy kulture'. On upozorava na opasnosti 'represivne desublimacije'
erosa koja moe da utekne represijama konvencionalnog seksualnog morala, samo da bi
bila potom na raspolaganje drugim represivnim ciljevima. Neke forme seksualnosti
poput ne-saoceajnog sadizma, jesu agresivne manifestacije 'instikta za smru'. Eros
moe takoe biti upregnut u princip izvoenja pod drugim vidom. Sex je bio (u istoriji)
pretvoren u profitabilnu robu. Drugi produkti su sve vie na tritu uz pomo seksa.
Sam seks jo uvek ima vie veze sa izvoenjem nego sa zadovoljstvom. Zapravo,
Marcuseova utopijska vizija 'civilizizacije libida', zahteva veoma razliito osloboenje
erosa. Eros je svakako nestaan (playful), subverzivan i 'polimorfno perverzan' ali je
takoe potencijalno drutven, kreativan, drag i moralan - ak racionalan. Osloboeni
eros moe biti civilizovan, samo ne na represivne naine. To ne znai kraj civilizacije,
samo kraj konvencionalnih suprotnosti izmeu rada, umetnosti i igre, izmeu razuma i
oseajnosti, izmeu ljubavi, prijateljstva i seksa.

David West

Literatura:
Eros and Civilization: A Philosophical Inquiry into Freud, Boston, 1955;
Douglas Kellner, Herbert Marcuse and Crisis of Marxism, London, 1984;
Vincent Georghegan, Reason and Eros: The Social Theory of Herbert Marcuse,
London, 1981.

Preuzeto iz: Who's Who in Conterporary Gay and Lesbian History, izd. Robert Aldrich
and Garry Wotherspoon, London & New York, 2001, str. 262-263.