S1P1L IRKOVI

ISTORIJA SREDNjOVEKOVNE
BOSANSKE DRAVE

BEOGRLD
1964
ISTORNJA SREDOVEKOVVE BOSAISKE DRAVEPREDGOVOR
10

Sims M. ipkoei
 ISTORIJA SREDNjOVEKOVNE
BOSANSKE DRAVE
UVOD

RAZVOJ ISTORIJSKOG PROUAVANjA

SREDNjOVEKOVNE EOSANSKE DRAVE

Interesovanje prolost srednjovekovne Bosne nije se razvilo,

kao to bi bilo prirodno, iz prouavanja, izda- vanja i
komentarisanja njenih srednjovekovnih istorijskih spisa.
Srednjovekovna Bosna je ostavila u naslee samo do-
kumentarne izvore. Sa itave njene teritorije nije sauvan ni
jedan jedini srednjovekovni narativni izvor. Obja- njenje za to
se ne moe nalaziti samo u pretpostavci da je sve iezlo i
propalo u tekim vremenima turske vlasti, ve je daleko
verovatnije da je tome doprinela osobena du- hovna atmosfera u
srednjovekovnoj Bosni koju su stvarali krstjani bosanske crkve.
Iz istih dubokih razloga, iz ko- jih je bila liena crkvene
arhitekture i monumentalnog slikarstva, Bosna je ostala i bez
svoje knjievnosti.
Posle turskog osvajanja jedino su franjevaki mana- stiri, nastali u decenijama uoi
pada Bosne, odravali nekakav kulturni kontinuitet. Ali i oni su se suvie dockan pojavili
i premalo su urasli u bosansko drutvo, da bi mogli da budu, u pravom smislu, uvari i
prenosioci istorijskih tradicija. To jasno pokazuju dve hronike koje su u njima nastale:
Fojnika (iz druge polovine XVII veka) i Hronika fra Nikole Lavanina (iz kraja
XVIII v.). Za stariju istoriju Bosne one imaju, kao to je s razlogom reeno, svega
nekoliko i to sasvim pomuenih i nepouzda- nih vesti (V. orovi)
7

.to se, uprkos svemu tome, istorija srednjovekovne Bo- sne nije sasvim
zaboravila, treba zahvaliti dubrovakim istoriarima. Pod kraj XVI veka su
u Dubrovniku, koji je dotle imao samo skromnu analistiku, pod utIcajem uzora
koje je pruala italijanska humanistika istoriografija, sazrevala prva
znaajna istorijska dela: Kraljevstvo Slo- vena (II tedpo 6.edI 51agiJ
mljetskog opata Mavra Orbinija1 i Izvod iz dubrovakih letopisa (Sorgozo
ggzGgeIo AedN appaI <I Kaiza) Jakova Lukarevia.2 Mnogostruke, tesne i
trajne veze junoslovenskih drava na Balkanu i Dubrov- nika bile su poznate
njegovim lrvim istoriarima. U pu- nom smislu to vai za Mavra Orbinija, za
koga je reeno da daje prolost svoga grada u prostranom prikazu istorije svih
Junih Slovena" (N. Radoji). Istorija Bosne je ve- oma trezveno opisana na
poslednjih pedeset strana Orbinp- jevog dela. Mestimino su korieni u
meuvremenu izgu- bljeni izvori, te je spis mljetskog opata i danas
neobino dragocen.8 Interes Jakova Lukarevia je vie vezan za rodni grad,
no i pored toga, on ima dovoljno povoda da go- vori o Bosni na mnogim mestima
svoga nespretno kompono- vanog dela. Kao i njegov saEremenik i prijatelj
Orbini, i Lukarevi je za sastavljanje svoga spisa upotrebio veliki broj dela. Od
izvanredno velikog interesa je injenica da je Lukarevi zabeleio i dva dela
koja bi trebalo da po- tiu iz srednjovekovne Bosne. Prvi je Ue1ettvIsK Ms.
sgot$1a <I Vozgpa, po kome, kako sam navodi, prikazuje delo- vanje Nemanje i
njegove brae u Primorju, a drugi je Iisgu Natioge NagoaIs sgop1$1a
Etapie1e Steso. Njega je koristio priajui o buni u Bosni posle smrti bana
Stjepana I Ko- tromania i o beanju njegove udovice i njenih sinova u
Dubrovnik.4 Oba ova znamenita dubrovaka pisca su svojim delima izvrila
veliki uticaj na dalji razvitak nae istoriografije. Oni su svetskoj nauci dali
podatke o Ju- nim Slovenima na kojima e se temeljiti prikazi njihove istorije u
XVII i XVIII veku.

Veliki znaaj za upoznavanje bosanske prolosti su imala i dela velikog

hrvatskog istoriara Trogiranika Ivana Luia (Joageb Biszib). U svome
glavnom delu Ie tedpo Va1tpa1gae e1 StoaNae JGG V/5 Lui se bavi Bo-
8

snom gde god se dogaaji tenje vezuju sa Hrvatskom i Dal- macijom, a to je

dosta esto u XIV veku. Pored toga, on je u dodatku spomenute knjige objavio
tekstove nekoliko izvora koji sadre znaajne podatke za bosansku istoriju
(spisi Tome arhiakona, Mihe Madkjeva, Pavla Pavlovia i dr.).

Naroito je dragocena arhivska graa koju je Lui upo- trebio i esto

doslovno objavio u svome drugom delu Me- totge 1z1og1se sI Tgadipo ota
s1e11o Tgai (Venecija, 1673) i u dopunama i ispravkama svojih glavnih dela.'1

Vesti koje su doneli Oroini i Lukarevi u svojim de- lima predstavljaju

jezgro prikaza bosanske istorije, koje u svome delu NGzgotGa bugap1gpa
<1irNs1 sotptepSag1o i51ga1a donosi veliki francuski naunik Dikan
(Sat1ez s1i Rtezpe zgeit <1i Sapde).'
9

I na primeru Bosne se lepo vidi koliko politika zoi- vanja neposredno

deluju na razvitak istoriografije. Kra- jem XVII veka, kada se poela osipati
mona Osmanlijska Carevina i kada se posle osloooenja Hrvatske i
Ugarske i zelikih uspeha u Srbiji i Makedoniji granica izmeu Habzburke
Monarhije i Turske Carevine privremeno usta- lila na ivicama zemljita Srbije i
Bosne, ove dve nae zemlje su se nale u centru politikog interesovanja. Re-
enja iz 1699. su smatrana za privremena; Habzburka Mo- narija je stremila
dalje ka jugu, i osvajanja koja su predsto- jala unapred pravda^ta argumentima iz
istorije. Dokazivanje prava ugarske drave na Bosnu, na temelju njihovih odnosa
u srednjem veku, ostalo je otada crvena nit koja se provlai kroz sve prikaze
bosanske istorije napisane od strane Ma- ara. Otpor mladog nacionalizma
Junih Slovena u XIX veku reagovao je na to velikom estinom, ali istim
metodom. Otuda, gotovo do naih dana, u istoriografiji o srednjovekovnoj Bosni
dominira pitanje ija je Bosna, pi- tanje uvedeno u istoriografiju sa strane i bez
ikakvog naunog opravdanja. Ovu literaturu otvara jedan mali spis hrvatskog
politiara i istoriara Pavla Ritera-Vitezo- via: Vozzpa satrIua zgue
tedpit e^ GegG1iz 81erapg itg Vozzpae tedhz (Tugpalaae, 1712.),3 u
kome je opisan kraj sred- njovekovne bosanske drave bez novih izvora, ali sa
jasnom tendencijom.

Ista tendencija provejava i kroz prvu istoriju Bosne. na nemakom

jeziku, koju je napisao B. A. Oeags119 u okviru jedne vietomne istorije
sveta. Gebhardi se trudio da pri- kupi svu literaturu i objavljene izvore. Njegovo
delo je dosta brzo postalo pristupano i srpskim itaocima, preko izvoda
koji je iz Gebhardijeve istorije <Srbije i istorije Bosne napravio Jovap Raji i
izdao sa svojim napomenama.10
10

Bosna^ j kao posebna politika celina prikazana u veoma obimkoj

istoriji, koju je napisao eki autor Mak- similijan imek,11 diletant koji je
ulagao znatne napore oko izrade ovog dela i vrio za njega istraivanja u Be-
kom arhivu. Od skoro pet stotina strana ove istorije, jedna treina se odnosi na
srednjovekovni period bosanske isto- rije. Ali domai izvori nisu iskorieni
ni u ovom, do- tle najobimnijem pregledu. imek je naroito podvlaio
prava Ugarske na Bosnu, njegova politika tendencioznost, zajednika
uostalom mnogim delima ovog razdoblja, stoji svakako u vezi sa planovima o
ruenju i podeli Osmanlij- ske Carevine.

Drukija tendencija provejava kroz delo Franje Ksa- vera Pejaevia

NGz1ogga betoe 12 u kojem se nalazi jedan kratak ali znaajan pregled
bosanske istorije. Politike pretenzije kod Pejaevia sasvim je potisnula
elja da se postigne sjedinjenje istone i zapadne crkve pod okriljem papstva.
Pored ozbiljnosti i kritikog smisla, ovaj pregled se odlikuje i vestima o
odnosima Bosne i Srbije, potpuno zanemarenim kod starijih pisaca, izuzev
Jovana Rajia koji je u delu Istorija razpih slovenskih narodov, najpae
Bolgar, Horvatov i Serbov,13 u okviru istorije Srbije izla- gao i prolost Bosne,
sluei se, uz ostale, i vizantij- skim i nekim domaim izvorima.
11

Niz dela stvorenih u toku XVIII veka zavrava Isto- rija Srbije i Bosne,
izvanredno plodnog nemakog istori- ara Johana Hristijana Engela, koja se
pojavila u samom poetku XIX veka.14 Kao i imekovo delo, Engelov spis
predstavlja deo jedne istorije Ugarske i pridruenih ze- malja. Engelova revnost
u traenju nepoznate izvorne grae nije dola do izraaja u prikazu bosanske
istorije, tako da se ona temelji na vestima koje su prikupili raniji istoriari.
Naroito je mnogo Engel preuzimao iz dela Ra- jia i Pejaevia. Njegova
istorija Srbije i Bosne je mnogo itana i tokom decenija je bila glavni izvor
obavetenja o prolosti naih zemalja.

Tokom XVIII veka javljaju se, pored optih pregleda politike istorije, i
prvi spisi koji obrauju crkvenu istoriju Bosne. Najvaniji je ogroman rad
jezuite Danijela Farlatija uggsitp zasgit,15 kome je bio cilj da prikae istoriju
katolike crkve kod Junih Slovena. Farlati je izneo na svetlost dana znatan
broj dotle neiskorienih izvora, pre svega papskih bula i dokumenata nastalih
u crkvenim sreditima naih zemalja.10 Izlaganje u sedam velikih tomova
podeljeno je po biskupijama, i Bosna je do- bila mesto u IV tomu, mada vanih
podataka ima i u VI tomu gde se obrauje istorija dubrovake crkve. Izvori
koje je Farlati sakupio dali su mu uvida u specifinost bosan- skih crkzenih
prilika, tako da je on, u stvari, prvi isto- riar bosanske jeretike crkve i
zaetnik jedne snane struje u naoj istoriografiji. Posebno prouavanje
crkve- nih prilika u Bosni, koje je privlailo isto tolkko pa- nje i kao sva ostala
bosanska istorija zajedno, nadoigzuje se upravo na Dani]ela Farlatija.
12

Meu brojnim saradnicima Farlatijevim nalazio se i bosanski franjevac

Filip Lastri, koji se zbog svoga dela Eriote ue 1izsa 1it ozpepzgz
rtoigpsgae 17 moe smatrati ro- donaelnikom franjevake istoriografije,
iji je doprp- nos poznavanju srednjovekovne bosanske istorije ostao skro- man
i ogranien, pre svega, na prolost franjevakog reda.

Prva polovina XIX veka bila je u istoriografskom lo- gledu veoma jalova.
Oduevljenje za srednji vek, kojim je bio ispunjen intelektualni ivot zapadne
Evrope u ovo doba i koje je dalo podsticaj za nastanak veoma vrednih dela i
jedva do danas nadmaenih publikacija izvora, nije moglo odjeknuti u laim
zemljama. Nije bilo ni optih drutvenih uslova ni razvijene inteligencije, a s
druge strane, vie nego skromna kultura Junih Slovena nije nipoto bila
zasiena klasicizmom. Jedina istorija, koja se i dotle negovala, bila je
srednjovekovna istorija, a ona nije zabeleila nikakav uspon: domai ljudi jo
nisu bili dorasli zadacima koje je vreme postavljalo, a stranci, iji je doprinos
dotle bio pretean, okrenuli su se svojoj narodnoj prolosti.

Kada je romantizam sredinom veka zahvatio i June Slovene, ljubav prema

13

gtrolosti je nadahnula pre svega traganje za domaim istorijskim

spomenicima. Prve rezul- tate su osetili kroz otkrivanje i publikovalje izvora na-
stalih na domaem tlu i napisanih na narodnom jeziku. Bili su to upravo
izvori sasvim zanemareni u dotadanjem istoriografskom radu, tako da je ve
prva zbirka bila do- voljna da unese ogromno osveenje i izazove pravi prej;rat u
znanjima o srednjovekovnoj bosanskoj istoriji.

Pod prilino neobinim okolnostima nastala je prva zbirka domaih

dokumenata, prepisanih kriom u Duboov- niku uoi selidbe jednog dela
njegovih arhivskih riznica u Be, i objavljenih 1840. u Beogradu pod imenom
popa Pavla Karano-Tvrtkovia. 18 Franjevcu Ivanu Jukiu prvom je palo u
deo da ove izvore iskoristi. On je pod karakteristinim pseudonimom
Slavoljub Bonjak objavio 1851. delce 2e-
14

S. 'V.irkovi: Istorija srednjovekovne bosanske draveSIML IRKOVI

t1jorG$ g rouGezGtsa Vobpesuvie kratko i popularno i za- visno od

Pejaevia, da bi moglo izvriti znatniji uticaj na nauku. I nadalje se napredak
ogledao iznad srega u objav- ljivanju nove domae izvorne grae, ime su
stv&rani predu- slovi za pojavu vrlo vrednih dela u poslednjoj etvrtini XIX
veka. Vrlo kratak pregled bosanske istorije, koji je objavio ruski filolog A.
Majkov u svojoj istoriji srpskog jezika 1857.20 ne moe izmeniti takvu ocenu.

Posle zbirke Karano-Tvrtkovia usledila je regesta bosanskih

dokumentarnih izvora objavljena od Ivana Ku- kuljevia-Sakcinskog, 21
zatim MopitpetIa Zeggsa Franje Mikloia,22 ime je sasvim neuko
publikovana zbirka Karano-Tvrtkovia istisnuta iz upotrebe. A u isto vreme
pojavila se i zbirka Meda Pucia Spomenici srpski 28 sa sasvim novim i za
istoriju Bosne neocenjivo vanim po- veljama i pismima. Tih godina su se
pojavile i zbirke va- tikanskih i mletakih dokumenata, a time su ujedno bili
stvoreni vrsti temelji za dalji uspeniji rad.
15

U to doba se ve poeo uveliko oseati uticaj zraenja iz sredina sa

razvijenom istoriografijom. Rad na istoriji, postavljajui sve otrije zahteve za
primenu ve uveliko izgraenog naunog metoda. prelazi u ruke
kolovanih istoriara sa velikim obrazovanjem i jakim kritikim smislom.
Kritiki pravac je zavladao u istoriografiji o Bosni gotovo neprimetno, bez
ogorene borbe sa romanti- arskim rodoljubljem, karakteristine za
razvitak isto- rijske nauke u Srbiji. Objanjenje se moe nai u inje- nici da u
Bosni nije bilo ilave epske istorijske tradi- cije koju bi morali ruiti istoriari
kritikog pravca i u okolnosti da se u ovo vreme istorijom Bosne nisu ba- vili
domai ljudi ve istraivai iz Hrvatske i Srbije, ili stranci osloboeni
tradicionalnih predrasuda. Kri- tiki pravac doneo je sobom i svest o
neophodnosti ispi- tivanja pojedinanih problema i uzdrljivost prema i-
rokim sintetikim zahvatima. Pa ipak, srednjovekovna Bo- sna je dobila dosta
rano jednu potpunu istoriju koja i danas zaslJtkuje potovanje mada je napisana
pre vie od tri etvrtine veka, i mada joj je prethodilo tek nekoliko po- sebnih
rasprava.
To je Rogpe$1 Vozpe s!o rgorazI kgaCe^bNja, hrvatskog istoriara
Vjekoslava Klaia (18 4 919 2 9). 24 Klaieva istorija je napisana kritiki i
trezveno, na osnovu svih tada poznatih objavljenih izvora i temeljno prouene
li- terature. Sve do uoi Drugog svetskog rata ona je bilaosnovni prirunik za
srednjovekovnu bosansku istoriju, a njen malo proireni nemaki prevod Ivana
Bojnina-l bio je jedini izvor obavetenja za inostrani nauni svet. Dalji
razvitak nauke, naroito veliki broj posebnih istra- ivanja nastalih krajem XIX
i poetkom XX veka, i pojava novih izvora, pre svega iz Dubrovakog
arhiva, pokazali su znaajne praznine u Klaievom delu i to naroito za
period XIVXV veka. Danas izgleda najvie zastarela opta koncepcija
Klaieva. Sav u tradicijama austrijshe i maarske istoriografije, Klai
posveuje panje skoro jedino politikoj istoriji u najuem smislu, a razvitak
privrede i drutva ne dotie ni u onoj meri u kojoj su to poznati izvori
dozvoljavali. Linosti vladalaca su u Klaievom prikazivanju najodgovornije
za tok zbivanja, pa je, razumljivo, i periodizacija bosanske istorije izvrena po
vladavini banova i kraljeva. Uz to se kroz itavu knjigu provlai jedna
rodoljubiva protivugarska nota koja pred- stavlja istovremeno i dug vremenu i
odjek hrvatsko-ugar- skih sukoba u doba kad je knjiga nastajala.
16

Pojedinana i .detaljna istraivanja zapoeta ve

ne- koliko godina pre pojave Klaievog dela predstavljala su
u sledeim decenijama, glavne doprinose upoznavanju sred-
njovekovne bosanske istorije. Skoro svi istaknuti srpski i
hrvatski istoriari su prouavali izvore za bosansku
istoriju i, u manjoj ili veoj meri, svojim prilozima una-
preivali ovu granu studija. Najvei hrvatski istoriar
XIX veka Franjo Raki (18281894),- uz jedan obiman
prikaz dramatinih godina junoslovenske istorije na
prelazu iz XIV u XV vek, u kojem Bosna zauzima centralno
mesto, dao je jo danas nenadmaeno i nezamenjeno delo
Vodot g ra- Gaget (186970).-t Nasuprot Boidaru
Petranoviu koji je neposredno pre toga pokrenuo pitanje o
karakteru bosanske crkvene organizacije tvrdei da su
bosanski krstjani: pravoslavci,28 Raki je dokazao da je
crkva bosanska ogranak velikog dualistikog pokreta
rairenog od Male Azije do Francuske, i time bosanskoj
crkvenoj istoriji udario temelje koji su do danas ostali
neuzdrmani. Rodo- naelnik kritikog pravca u srpskoj
istoriografiji Ila- rion Ruvarac (18321905)20 dao je
takoe vredne priloge istoriji Bosne, naroito Tvrtkovog
doba. Njegov saborac Ljubomir Kovaevi (18481918)30
obogatio je fond izvora, dok je Stojan Novakovi (1842
1915)31 zasluan pre svega zbog istrrijsko-geografskih
ispitivanja. Poseban interes za Bosnu, meu srpskim
istoriarima aktivnim krajem

XIX veka, pokazivao je Ljuba Jovanovi (18651928)32 i dao korisne

priloge za poetak i kraj srednjovekovnog perioda bosanske istorije. >
17

Austrougarska okupacija Bosne i Hercegovine 1878. de- lovala je u

znaajnoj meri na razvoj prouavanja bosanske istorije. Nova vlast je
zemlju izvlaila iz zaostalosti, opti kulturni nivo se dosta naglo uzdigao, tako
da su se pojavile i ustanove zainteresovane za srednjovekovnu pro- lost Bosne.
Najvaniji meu njima je bio Zemaljski muzej u Sarajevu, osnovan 1885,33
koji je uskoro pokrenuo svoju publikaciju Glasnik Zemaljskog muzeja,' 6 *
zaslunu u ve- oma velikoj meri za prouavanje bosanske istorije. Preko 70
godita ovog asopisa, koji jo i danas izlazi, predstav- ljaju pravu riznicu
izvorne grae i naunih saoptenja. Pored Beograda i Zagreba, najjaih
sredita istorijske nauke u junoslovenskim zemljama i najaktivnijih u pro-
uavanju bosanske.prolosti, javlja se i novo sredite u Sarajevu sa svojim
pregaocima. Posebno meu njima zaslu- uje da bude pomenut iro
Trz*helka (18651942)35 zaslu- an pre svega zbog neumornog sakupljanja
arheolokih spo- menika i istorijskih izvora. Odsustvo pravog kritikog smisla
i strunog znanja oduzimalo je, meutim, njegovim raspravama trajniju
vrednost.

Tuinska vlast je u svoju kulturnu delatnost u Bosni i pomaganje

istorijskih studija unosila "svoje raune i pod- vrgavala ih svojim politikim
ciljevima. U tenji da pa- ralie nacionalnooslobodilake uticaje iz drugih
jugo- slovenskih zemalja, pre svega iz nezavisnih drava Srbije i Crne Gore,
okupatorska vlast je potencirala posebne istorijske tradicije Bosne i
Hercegovine i svesno teila da vetaki stvori posebnu bosansku
nacionalnost. Austro- ugarski okupacijski politiki sistem je negativno delo-
vao na razvoj nauke i na taj nain to je potpirivao srpsko- hrvatske polemike
oko Bosne. Odbijajui ugarske tvrdnje temeljene na istorijskim pravima i
argumentima iz dravnopravnih odnosa. da Bosna pripada Ugarskoj, Srbi i
Hrvati, najzainteresovaniji za Bosnu meu Jugoslovenima, pokretali su pitanje
pripadnosti" iz nacionalnog aspekta. Polemika oko toga da li je Bosna srpska
ili hrvatska ze- mlja vodila se, dodue izvan nauke, kroz publicistiku i
propagandu, ali nije ostala bez odjeka ni u naunim raspravama o
srednjovekovnoj bosanskoj istoriji. Skoro kod svakog pisca se lako otkriva ije
18

stanovite zastupa. Dok se nacionalna zainteresovanost u naunim raspravama

srazmerno malo osea u izboru tema, tendenciji i nainu argumentacije,
njihovi rezultati su, irei se izvan strogo naunih krugova dobijali esto
sasvim drugi smisao i vrili esto veoma tetno dejstvo. Pritisak itave te
mune atmosfere bio je toliki da se iz redova naunika nisu uli glasovi da
je to pktanje, raspravljano sa toliko strasti, ukoliko se tie srednjeg zeka, s
naune take gle- dita lieno svakoga smisla.

U ovo doba se opaa vraanje interesa za istoriju Bo- sne i kod stranih
istoriara. Neosporno najvee zasluge ima Konstantin Jireek (1854
1913)36 koji se Bosnom bavio u okviru srpske istorije, kojoj se u najve*oj meri
posvetio od kako je otkrio bogatstvo i vrednost dubrovake arhivshe grae.
Podaci dubrovakih arhivskih izvora su omoguili novo veliko osveavanje
i produbljivanje studija o prolo- sti Bosne. U orijentaciji prema izvornoj grai
Dubrova- kog arhiva, na Jireeka se naslanja jedna snana struja u naoj
medijevalistici, koja je imala svoje predstavnike u skoro svakoj generaciji
naunika i koja je dala najplodnije i najznaajnije doprinose poznavanju
srednjovekovne Bosne. Svojom studijom Trgovaki putevi i rudnici u
srednjeve- kovnoj Srbiji i Bosni Jireek je ispisao prve stranice toliko
zanimljive bosanske privredne istorije. Pored niza manjih priloga o detaljnim
pitanjima, uvek punih sigurnih, preciznih podataka i novina, Jireek je dao i
prvi zna- ajni celoviti pregled bosanske istorije u naem veku. itavu istoriju
srednjovekovne Bosne on je izneo u svojoj Istoriji Srba (1911). Sav napredak u
izuavanju srednjo- vekovne Bosne, posle Klaieve knjige, doao je do
izraaja u ovom monumentalnom delu. Osobenost bosanskog politi- kog
razvoja je, ipak, ostala u izvesnoj meri zaklonjena isto- rijom Srbije, koja je bila
u centru panje autora i po ko- joj su izvreni periodizacija i ralanjavanje
knjige. Obilje novih podataka, pre svega iz Dubrovakog arhiva, za
unutranju istoriju Bosne, iznetih u drugom velikom Ji- reekovom delu, nije
takoe omoguilo da se stvori jasna i reljefna slika o drutvenom i
privrednom razvoju Bosne, opet zbog toga to su podaci i zakljuci ove vrste
stopljeni sa onim jo brojnijim koji se odnose na. istoriju Srbije.
19

Poetkom XX veka prouavanje bosanske istorije do- ivelo je polet

pojavom jedne nove generacije jugosloven- skih istoriara, koja je svoju panju
poklonila ovoj ze- mlji. Oni su veim delom proizili iz Jireekove kole, ali
svoj interes nisu usredsredili iskljuivo na srednjo-
20 .

vekovni period kao njihov veliki uitelj. Jovan Radoni (18 7 319 5 6)37 i Aleksa Ivi (1881
1948)88 svoj nauni rad su zapoeli monografijama posveenim pojedinim lino- stima iz
bosanske istorije. Korisne priloge je dao i Sta- noje Stanojevi (18741937),88 a Nikola
Radoji,40 takoe Jireekov uenik, osvetlio je mnogostruko istoriografiju o Bosni. Iz
Jireekovog kruga je izaao i Vladimir o- rovi (18851941),*} koji se istorijom Bosne
istrajno bavio u toku itavog svog naunog rada. U Hrvatskoj, na poethu veka, dao je svoje
znaajne doprinose poznavanju prolosti Bosne znameniti' istoriar Ferdo ii (1869
1940).-12 U monografiji o Hrvoju Vukiu, on je iscrpno prikazao razdoblje s kraja XIV i
poetka XV veka, u kojem je bosanska istorija tako tesno povezana sa hrvatskom. ii je dao
takoe i jedan pregled itave istorije Bosne u okviru hrvatske istorije. Za napredak studija o
prolosti srednjo- vekovne Bosne do prvog svetskog rata, vrlo koristan je bio rad Maara Lajoa
Talocija (TaPosgu 18541918), i to da- leko vie zbog organizovanja edicija izvora i
sakupljanja grae, nego zbog samostalnih rasprava.

Posle Prvog svetskog rata. obnovljen je rad naunih ustanova, pokrenute su nove
publikacije, ali je intenzi- tet studija opao, mada su opti uslovi za negovanje nacio- nalne istorije
u novoj dravi bili znatno povoljniji. Do- brim delom to treba pripisati smeni generacija u
toku rata je umro niz znaajnih naunika, meu njima i Kon- stantin Jireek i
izvesnom rasprostiranju istoriograf- skih napora u irinu, usled toga to su istoriari mlae
generacije poeli poklanjati svoju panju itavom nizu dotle zaputenih naunih oblasti.
Bosni je ostao veran Vladimir .orovi, koji je rad na istoriji svoga rodnog kraja, zapoet jo
u Sarajevu, nastavio i kao profesor Beogradskog univerziteta. Posebnim raspravama on je u toku
dve decenije pripremao tle za jedan celovit prikaz bosanske istorije.
21 .

U periodu izmeu dva rata, razbuktala se diskusija o osnovnim pitanjima bosanske

crkvene istorije. Pokrenuo ju je profesor bogoslovije Vaso Gluac, koji se inae nije isticao
prouavanjem bosanske istorije. On se vratio sta- roj tezi Petranovia, koju su u
meuvremenu zastupali pisci-diletanti u lokalnim publikacijama, i dokazivao da je bosanska
crkva bila pravoslavna. U itavo pitanje je unoeno dosta nacionalne i politike strasti i
Glueva 'tezaje u krugovima.. kojima je godilo pravoslavlje u srednjo- vekovnoj Bosni, naila
na odobravanje vee nego to je zasluivala po svojoj utemeljenosti i naunoj vrednosti.
Znatno docnije, u godinama uoi rata, na istu poziciju te- meljnog odbacivanja itave
koncepcije Rakog o dualisti- kom karakteru bosanske crkvene organizacije, stao je i za-
grebaki istoriar Jaroslav idak. On se odluno ogradio od Gluca/;; jer mu nije bilo teko
da pokae neodri- vost teze o pravoslavlju. Po njegovom shvatanju, crkva bo- sanska je bila
jedna kranska zajednica s podlogom u irilometodijevskoj batini, podjednako nezavisna
o Rimu i Carigradu, i nije imala u sebi nikakvih heretikih elemenata dualistikog tipa.
Svoje shvatanje problema bosanske crkve idak je branio sa daleko vie znanja i argumenata,
ali ga je izgradio na istim metodski neodr- ivim temeljima: na apriornom odbacivanju podataka
ka- tolikih izvora.

U samo predveerje Drugog svetskog rata, 1940. godine, pojavio se dosad najobimniji i
najpodrobniji prikaz sred- njovekovne bosanske prolosti Historija Bosie, Vla- dimira
orovia. U knjizi zamiljenoj kao prvi deo jedne velike istorije Bosne sve do 1918, orovi je
stigao da izloi prolost Bosne od preistorije do 1482. godine. Uvodni delovi su razraeni
osobito podrobno, tako da se tek posle sto strana italac sree sa Slovenima, a sve do posle
Kulinog doba izlagana je uporedo i itava istorija Srbije. Historija Bosne je izraena na
osnovu svih tada poznatih izvora i literature i na osnovu neobjavljene arhivske grae koju je
orovi godinama sakupljao u Du- brovakom arhivu. Sve je to omoguilo, zajedno sa
znatnim brojem prethodnih detaljnih studija, da orovievo delo bude neuporedivo sadrajnije i
potpunije od svih ranijih pregleda bosanske istorije. Pa ipak, ni na njega se ne mo- emo uvek i u
svemu osloniti. Dubrovaka graa je kori- ena nepotpuno, tako da se, naroito za period
od XIV veka nadalje, moraju uiniti mnogobrojne dopune i ispravke. I koncepcija dela u celini
bila je zastarela ve u trenutku njegove pojave. Kao i u ranijem Klaievom prikazu, privredni,
drutveni i kulturni razvoj je za- nemaren. Poneto to sami izvori neposredno daju ili to je
utvreno u ranijim radovima, spomenuto je, ali su ostale nepovuene osnovne linije
drutvenog i privred- nog kretanja. U pitanjima crkvene istorije, orovi je po- dravao
koncepciju Rakog, ali je inio tolike ustupke njenim protivnicima da je gotovo doao do
22 .

kompromisnog reenja. Osim toga, delo nemn jasne ni u|tut|tt.*<m razvi- tkom opravdane
periodizacije, niti podel koja 6i olak- ala preglednost i uoavanje bitnih oddtsd lojedinih
razdoblja bosanske srednjovekovne istorije^. V
Posle orovia, pojavilo se jo jedno delo sa. ambici- jom da prui zaokruenu sligu
bosnshe .sredvovekovne prolosti u celini. To je Rsp)Gje$1 hetIja Vozpe
g Negsedougpe koju ]e izdalo Hrvatsko kudturno drutvo Napredak u Sarajevu, 1942. U
stvari, to je zbornik priloga raznik autora u kome sasvim nesamostalni pregled poli- tikog
razvitka (M. Perojevi) zauzima lavovskh deo. Kva- litet pojedinih dogfinosa je veoma
razlihkt, tgored sasvim neupotrebljivih priloga o crkvi i ureenju (- Truhelka), nalaze se i
korisni, kao to je pregled ugarskhh izvora (F. ii) i bosanskih rukopisa (V. Vrama).
Trenutak po- jave je ostavio suvie mnogo izrazito negativnhh tragova na ovoj knjizi. Pored
toga to sadri pohvale neprijatelj- skoj okupaciji i faistikom reimu, oka je m sadrajno
retuirana u duhu ustake propagande. Samo mali broj stranica ove vrlo obimne knjige slui
kauci i samo zbog njih vredi da bude spomenuta. Inae su ratne godine zna- ile skoro
potpuni prekid studija u itavoj zemlji.

Novi polet su istraivanja sr>edn>oekovne bosanske istorije doivela u osloboenoj

zemlji. Naprstku studija najvie su doprinosili istoriari koji su svoj rad za- poeli jo u
deceniji pre Drugog svetskog rata. Prvo me- sto meu njima neosporno pripada Mihamlu
Diniu, koji je u izuavanju srednjovekovne Bosne najdoslednhje zastupao onu razvojnu
liniju u istoriografiji, koju je zasnovao Konstantin Jireek. Sistematsko istraivane
dubrova- kog arhivskog materijala omoguilo mu Je da doe do vrlo sigur-gh i vrednih
rezultata iznetih u veem broju ra- sprava, od kojih svaka znai krupan korak kapred u
upozna- vanju srednjovekovne Bosne. Njihov znaaj je utolnko vei to se odnose na itav
niz podruja zanemarekhh u znatnoj meri jo od Jireekovog vremena. U posderatnom
periodu, njegovi najvei doprinosi istoriji Bosne s^' dve monogra- fije o rudarstvu i o
bosanskom dravnom sa6or>u. M. Dini je dao, i jedini u posleratnom periodu, prikaz
srednjove- kovne bosanske istorije u celini. 44 Iako vrlo mali po obimu, zbijen u strogo
odreene granice jedne glave pri- runika Istorija naroda Jutoslavijs. on predstavda naj-
taniji i najsvestraniji pregled istoriJe sredovekovne Bosne.
Kroz itav niz godina, glavnu panju su privlaila crkvena pitanja. Dok su
u predratnom periodu najjae do- lazila do izraaja miljenja onih koji su
shvatanja Rakog dovodili u pitanje, sada su se sa svojim argumentima poja-
vili branioci bogumilske koncepcije. Aleksandar So- lovjev, Dragutin Knivald i
23 .

Mihailo Dini u posebnim raspravama dokazivali su dualistiki jeretiki

karakter bosanske crkve. Zahvaljujui njihovim rezultatima, temelji koje je
bosanskoj crkvenoj istoriji udario Franjo Raki, ostali su neuzdrmani. Jaroslav
idak je 1954. shvatanje Rakog prihvatio kao opti okvir za reenje problema,
a Vaso Gluac je doao do apsurdne pozicije negiranja dua- listike jeresi
uopte. 4 5 I posle toga, pitanje bosanske crkve nije prestalo da zaokuplja
istraivae, teite in- teresovanja se pomerilo prema bosanskim rukopisima i
arheolokim spomenicima.
Karakteristina ra posleratni period je injenica da se istorija Bosne neguje u svim naim
veim naunim centrima, od JBubljane gde je Gregor remonik (1890 1958)48 razvijao
pomone discipline i prounavao pojedina pitanja iz politikog razvitka, preko Zagreba, gde se
Ja- roslav idak aktivno bavi crkvenom istorijom, do Beo- grada, gde je Mihailo Dini pored szog
szestranog istra- ivakog rada prema bosanskoj istoriji uputio nekoliko svojih uenika. U
Beogradu je, pored toga, grupa istoriara umetnosti (Svetozar Radoji, Vojislav uri,
Jovanka Maksimovi, Ivanka Nikolajevi) dala znaajne doprinose poznavanju
srednjovekovne bosanske umetnosti. Vei znaaj nego to ga je imalo ikad ranije, dobilo je
Sarajevo, kao centar u kojem se radi na bosanskoj istoriji. Uz stare i zaslune ustanove i
publikacije, Sarajevo je dobilo u po- sleratnom periodu svoj univerzitet i Nauno drutvo i
veoma vane publikacije, kao to su izdanja Naunog dru- tva i Godinjak Drutva
istoriara Bosne i Hercego- vine. Ovaj nauni centar ima i svoje medijevaliste koji su
istoriju srednjovekovne Bosne zaduili svojim veoma vred- nim doprinosima. Pre svih, to su Akto
Babi, ije je inte- resovanje posveeno pitanjima unutranjeg razvitka sred- njovekovne
bosanske drave i Desanka Kovaevi, istori- ar srednjovekovne bosanske privrede. Vana
arheoloka istraivanja srednjovekovnih spomenika preduzima Zemalj- ski muzej u Sarajevu; on je
zapoeo i dve veoma vane pu- blikacije: korpus srednjovekovnih bosanskih natpisa i korggus
srednjovekovnih bosanskih nadgrobnih spomenika^GLAVA PRVA
OBRAZOVANjE BOSANSKE DRAVE (XXII v.)

IZVORI
 Veoma je oskudna graa na kojoj poiva nae poznavanje najstarije bosanske istorije.
Nekoliko fragmentarnih vesti kod pisaca X i XII veka predstavljaju jedinu podlogu za prika-
zivanje enog najranijeg perioda. Na prvom mestu stoji vizan- tijski car Konstantin VII
Porfirogenit sa delom O narodila (H>e ab.t 1p 1z 1tapb .0 Gtreggo). Sin Lava VI Mudrog, car
Konstan- tin VII (912959), ostavio je u istoriji daleko znaajniju uspo- menu kao pisac nego
kao vladalac. Od njegovih dela za istoriju Bosne je interesantan samo pomenuti spis u kome se
nalaze oba- vetenja o doseljenju, oblastima i dravama Junih Slovena. Temeljna kritika
prouavanja spisa O narodila pokazala su da on predstavlja kompilaciju u kojoj se gotovo ne
osea ori- ginalno stvaranje pievo. Mnoga ponavljanja, kompozicioni ne- dostaci i
neusklaene vesti pokazuju da je siis sastavljen sd veeg broja manjih spisa, fragmenata
tuih dela, diplomatskih i drugih izvetaja, itd. To je samo uvealo njegovu izvornu vrednost.1

Sasvim drukijeg karaktera je na drugi glavni izvor za ovo razdoblje, Letopis Popa
Dukljanina ili Barski rodoslov, kako bi pre trebalo nazvati ovaj spis. Ovaj skromni sastav ne-
poznatog pisca nastao je u Baru, u drugoj polovini XII veka, najverovatnije u vremenu od 1160.
do 1180. godine.1 Velika je razlika u pogledu sadraja izmeu poetnih i zavrnih glava
Rodoslova. U prvom delu se iznosi genealogija kraljeva nekakve fiktivne zajednike drave
svih Junih Slovena na teritoriji od Dunava do Jadranskog mora i od Istre do Draa. U njoj se
meaju sasvim fantastina lica sa imenima vladalaca pozna-

t
tim iz drugih izvora, sze u potgguno pobrkanom hronolokom redu. Zavrni deo Ba-rskog rodoslova
se ograniaza iskljuivo na dukljansku dravu i teritoriju izmeu Kotora i Skadra.
Hronoloki red je ovde pouzdan, a poneke linosti poznaje.mo iz dela vizantijskih pisaca.
Sredinu i prelaz izmeu ovih delova ini izvod iz itija svetog Jovana Vladimira, dukljan- skog
kneza. Dok je prvi deo ovoga spisa neupotrebljiv kao isto- rijski izvor, za doba olisko pievom
vremenu se moemo oslo- niti na njegova oskudna kazivanja. O Bosni ima u Rodoslovu podataka
na vie mesta i oni su sasaim nejednake zrednosti. I
Jednu kratku ali dragocenu zest dugujemo vizantijskom piscu Jovanu Kinamu, istoriaru
dooa Komnina i sekretaru cara Manojla I. Kinam je oio uesnik zizantijsko-ugarskih ratova
voenih na naem zemljitu, te otuda njegov podatak o banu Boriu ima naroitu vrednost.*
Boria spominje i bJtop <3e Kega, ugarski pisac XIII veka, u delu Sezsa Nipdatotit. O Bosni se
govori u odeljku o nemakim doseljenicima Oe pobg- Iiz ab^epgz koji je stariji od celog sgsa.

I
-
. -

.
, - ,

.
,
,
- .
,
, ,
- .

-
.

.-
27 .

Meu izvorima za ovaj period moraju se spomenuti i dve ugarske povelje. O njima e biti vie
rei u sledeem odeljku (v. str. 45). drana: Dirahion (Dra), Apolonija (Polini kod Valone) i,
naroito za podruje Bosne, Narona (danas Vid, blizu ua Neretve). Tu je bio poetak
vanog trgovakog puta kroz dolinu Neretve, glavne komunikacije izmeu Bosne i mora kroz
itavo rimsko doba, srednji vek, sve do danas.

Trgovci su prvi krili puteve kojima su prodirali razni elementi grke kulture. O ivom
trgovakom prometu izmeu ilirskih plemena i Grka svedoe brojna otkria novca
grkih gradova i kolonija i nalazi oruja i kera- mikih proizvoda, kod kojih tehnika izrade i,
ponekad, grka signatura nedvosmisleno otkrivaju poreklo. Za trgov- cima su prodirali! grka
pismenost, religija i politiki uticaj. Ilirsko pleme' Daorza je kovalo novac sa grkim natpisom
i predstavom Hermesa. Politike veze Ilira i Grka ilustruje epizoda Dimitrija Hvarskog, a
potvruju ih i brane veze istaknutih ilirskih porodica sa Grcima.

Ovaj stariji, grki sloj u kulturi ilirskih plemena, nije ostavio tragove koji bi mogli imati
znaaja za docnije doseljene Slovene. Grci su se u svojoj kolonizaciji zaustav- ljali na samoj
obali mora, u zalee su prodirali samo po- jedinano, a njihovi mnogostrani uticaji dotakli su
samo povrinu ilirskog plemenskog ivota. Vanija od svega je injenica da izmeu ovog
grkog perioda i naseljavanja Slovena lei nekoliko vekova rimske vlasti nad ilirskim .
teritorijama.
28 .

Guenjem ilirskog ustanka, 9. godine n. e., zavren je period od preko dva veka uporne
borbe rimskih osvajaa i ilirskih plemena. Granice Rimskoga Carstva obuhvatile su trajno i
nae oblasti. U toku rimskog perioda potpuno se izmenila privredna i drutvena struktura oblasti
na kojima se docnije prostirala srednjovekovna bosanska drava. Pod rimskom vlau, posebne
teritorije pojedi- nih plemena povezane su u daleko prostraniju celinu, iji su okvir predstavljale
granice rimskih administrativnih jedinica. Na samom poetku, Ilirik je, kao carska provin- cija,
podeljen na Dalmaciju, kojoj je pripalo i zemljite docnije Bosne, i Panoniju. Dalmacija je
obuhvatila veoma prostranu teritoriju izmeu morske ooale i reke Save, sve od Istre na zapadu
do JBea na istoku. itav niz podela i reorganizacija provincija, koje su uvek vodile ka stva-
ranju veeg broja manje prostranih jedinica, mimoiao je uglavnom Dalmaciju, tako da se ona
u gotovo istom opsegu odrala do propasti Carstva.

Zemljite ispresecano brojnim planinskim masivima i ograncima, i razbijeno tako na veliki

broj zatvorenih celina u kojima se odvijao privredni i drutveni ivot, povezano je sistemom
komunikacija koji se sastojao od ve- likih puteva i njihovih mnogobrojnih ogranaka. Rimljani,
keosporno, nisu veliki poduhvat izgradnje puteva zapoelp svugde na golom zemljitu. Poneto
su nasledili od Ilira, ali je tehniki izvrsna, planski izvedena i dobro uvana mrea
komunikacija u celini, ipak, njihovo delo. Otkri- veni ostaci i trase rimskih putova pokazuju da se
naroita panja posveivala povezivanju neposrednog jadranskog za- lea sa krajevima
dublje u unutranjosti, ali isto taho da su brojne bile i veze meu naseljima u unutranjosti.
Putevi su u rimskoj Dalmaciji graeni i u III i GU veku n. e., kada je Carstvo ve bilo
potresano ozbiljnim krizama. Mrea rimskih puteva je predstavljala dragoceno naslee koje su
Sloveni primili od rimskog reima. Delimino su se mogli koristiti jo i u srednjem veku, a
najvei deo docnijih karavanskih puteva sledio je nekadanje rimske trase.
29 .

Pod rimskom vlau, u krilu rimskog robovlasnikog sistema, dole su do izraaja

prirodne odlike tla i bogat- stva zemljita. U ogromnoj meri su razvijene proizvodne snage i
itavo privreivanje je unapreeno. U ovom peri- odu je, svakako, postala primetna crta
koja odvaja privredno aktivne rejone od pasivnih, visokih planinskih oblasti. Naselja,
komunikacije i itav privredni i drutveni i- vot usredsreeni su bili, razumljivo, u
podrujima sa pri- vrednom snagom. Tragove ove podele, ija je granica bila sve upadljivija
ukoliko je kasnoantika civilizacija vie napredovala, zatekli su takoe Sloveni posle svoga
dose- ljenja. Oni su poseli upravo one delove zemljita koje su nekada Rimljani drali i
eksploatisali, ali su sve po- injali iz poetka.

U privredi rimske Dalmacije izuzetno veliki znaaj je imalo rudarstvo. Kod rimskih pisaca,
kod kojih se inae veoma retko nailazi na podatke o ovim krajevima, Dalma- cija je vaila kao
zlatonosna zemlja. Naravno, zlato nije bilo ni jedini, ni glavni proizvod rimskog rudarstva u
Dalmaciji. Brojni ostaci antikih rudnika svedoe da su dobijani i gvoe, olovo, bakar i
srebro. Rimski rudnici na teritoriji Bosne su grupisani u nekoliko oblasti. Jedan vaan bazen je
bio u sredinoj Bosni, izmeu gornjeg toka Bosne, gornjeg toka Vrbasa i Lave. Drugi se
nalazio u za- padnoj Bosni u podruju Sane, Japre i Une, a uz srednji tok Drine bila je trea
glavna rudonosna oblast iji centar je bila Ek>ta\aa, nedaleko od docnije Srebrnice. Ovde je bilo i
sedite rimske rudarske administracije; tu je delovao rgosiga!og e1aDogit Panonije i Dalmacije,
upravnik i- tavog rudarstva dveju rimskih provincija. Arheoloki i epigrafski materi^al
sauvan na mestima rudarske pro- izvodnje svedoi da su rimski rz^dnici uveliko radili i u
toku III i IV veka n. e. Kada se posle mnogo vekova u srednjo- vekovnoj Bosni obnavljala
rudarska delatnost, Sasi, pokre- tai drugog velikog talasa rudarske proizvodnje, ili su stopama
svojih rimSkih prethodnika. Dva najglavnija sred- njovekovna rudokopna podruja, centralno i
istonobosan- sko, poklapaju se sa velikim rimskim rudnim bazenima. Jedino je oblast
zapadne Bosne ostala neiskoriena u srednjem veku.
30 .

Druge privredne grane na tlu Bosne u antiko doba su nam ostale skoro easvim nepoznate.
Intenzivnu poljopri- vredu potvruju brojni nalazi uae gizIsae, jezgara poljo- privrednih
gazdinstava. Bez sumnje, stoarstvo je sauvalo znaaj, glavno zanimanje Ilira.
 (X XII .) 31

Unutranjost Dalmacije bila je zahvaena procesom urbanizacije, karakteristinim za

najvei deo provincija velikog Rimskog Carstva. Ostaci antikih naselja dali su povoda za
hipotezu da su neki krajevi, naroito zapadna Hercegovina, bili u rimsko doba gue naseljeni
no u docnijim vremenima. Rimska naselja se u osnovi nadovezuju na starija ilirska, mada su
Rimljani u periodu osvajanja unitavali ilirska utvrena sredita da bi smanjili mo- gunost
otpora. Naselja su uopte sa teko pristupanih uzvisina premetana na ravna i otvorena mesta.
Jedan deo ilirskih utvrenih naselja naroitog tipa, gradine u dananjoj naunoj
terminologiji, odrao se i u toku rim- skog perioda. Vea rimska naselja su se obrazovala u obla-
stima sa razvijenim proizvodnim snagama, uz mesta rudar- ske proizvodnje, pokraj logora rimskih
garnizona i ponegde uz vee mineralne izvore. U veoj meri je bilo urbanizo- vano Primorje,
dok su se u unutranjosti provincije gra- dovi nalazili u privredno najaktivnijim oblastima. Na
osnovu istorijskih i arheolokih izvora poznat je prili- an broj rimskih gradskih naselja na
teritoriji Bosne. Ostaje nepoznat poloaj nekih koja su pomenuta u izvo- rima po imenu, kao to
ostaje nepoznato ime nekih gradova od kojih su se sauvali znaajni materijalni ostaci. Ti
gradovi su imali razlinit poloaj u rimskom administra- tivnom sistemu. Rang kolonije, koji je
stanovnicima obezbe- ivao prava rmskJih graana, imali su, pored stare Narone, Domavia
(od III veka) i, moda, gezriCsa Aciae 5..., na me- stu dananje Ilide kod Sarajeva. Ovaj grad je
inae imao status samoupravne optine, kao i jedno drugo naselje na mestu dananje Rogatice.
Najorojnija su bila gradska na- selja sa statusom municipija: ]Zotau1a (pre nego to je po- stala
kolonija), E&Lie Ue1iz, blizu izvora Rame; VJze Mo\'a (danas Vitez na Lavi), BIipsp (Hutovo
Polje), 5r1opi (u DOLINI Sane), 5a1\aae (blizu Glamoa), Re1ua (blizu Livna). Municipiji ija
imena danas nisu poznata nalazili su se: u ipovu, Skelanima, Duvnu, Stocu, Gracu kod Posuja,
kod Kiseljaka, kod Ljubukog i u Rudom. Za izvestan broj mesta ija su imena poznata nije
poznat rang keji su imala. Privredna snaga provincije omoguavala je da se gradovi u naim
oblastima priblie svojim uzorima u Italiji i ostalim delovima Carstva. I u unutranjosti Dalmacije
su graeni forumi, hramovi, vodovodi i velika javna kupatila. Ostaci takvih objekata su naeni
na raznim mestima dananje Bosne i Hercegovine.

Sve mnogobrojne tekovine rimske civilizacije na na- em tlu stvarane su snagom autohtonog
ilirskog elementa koji je prvo politiki, a zatim i kulturno uvuen u rimsku sferu. Nosioci
romanizacije u unutranjosti Dalmacije bili su pre svega vojnici legija stacioniranih na ovom tlu,
naseljeni veterani i pripadnici rimskog upravnog aparata. Imena koja daju natpisi ne upuuju na
zakljuak da je osetna bila kolonizacija italskog stanovnitva u unutranjosti Dalmacije. Kao i u
 (X XII .) 32

svim drugim delovima Carstva, i ovde su gradovi bili etniki areni. I u Bo- sni se nailazi na
nadgrobne natpise Grka i Orijentalaca. Polazne take romanizacije bili su gradovi, tako da je
asimilacija domorodakog ivlja bila jaka pre svega u urbanizovanim podrujima.
Ukljuivanje domaeg ivlja u rimske vojne jedinice je takoe otvaralo puteve irenju jakih
rimskih uticaja. Religiozna tolerantnost i sinkre- tizam razliitih kultova omoguavali su da
se premosti duboki jaz koji je u poetku postojao izmeu osvajaa i po- korenih
domorodaca. Jo uvek nedostaju elementi za jednu sigurniju procenu stepena romanizacije
ilirskog ivlja u unutranjosti Dalmacije. Dok arheoloki i epigrafski spomegaodi daju osnova za
miljenje da je domai elemenat ilavo uvao svoju jeziku i kulturnu osobenost, dotle

dodir Slovena sa starosedeocima otkriva da je romaniza- cija dostigla veoma visoki stepen.

U toku vremena nai krajevi su poeli da igraju znaajniju ulogu u Rimskom

Carstvu, zahvaljujui svojoj privrednoj snazi. Ve je spomenuto da su se putevi gradili i da
su rudnici aktivno proizvodili i u III i IV veku. Velika kriza ita&og Carstva je u manjoj meri
zahvatila nae oblasti, ali ih nije mimoila. Prekomerni fiskalni tereti i sistem vrstog
vezivanja kolona za zemlju, trgo- vaca i zanatlija za kolegije, lanova gradskih uprava za
njihove sve tee dunosti, uz stalnu oskudicu robovske radne snage razarali su. drutvene
temelje Imperije. Pro- ces nazadovanja privrede i slabljenja dravne organizacije nisu uspeli
da zadre ni reformni pokreti nekih careva. Stalne politike tekoe Carstva izazivane
napadima var- varskih naroda nisu ostavljale ni sredstava ni mogunosti za unutranju
 (X XII .) 33

regeneraciju.

Postepeno je u Dalmaciji hvatalo koren hrianstvo i dobijalo neuporedivo vei

uticaj od drugih brojnih kul- tova. U vreme progona hrgananstvo je na ovom tlu imalo
svoje vernike i svoje muenike. Od poetka IV veka, od kako je hrianstvo postalo
tolerisana i privilegisana vera u dravi, dizali su se hramovi i obrazovale crkvene organizacije
u Dalmaciji. Na zemljitu Bosne se nalazila ess1eb1a Ve51h>ep<515, episkopija sa seditem
u V1z1;ie >ua, koja je pripadala salonitanskoj nadbiskupiji.

Teritorija docnije Bosne je ostala srazmerno pote- ena u velikim pustoenjima

Balkana u IV i V veku. I hunski i gotski upadi zahvatali su ili istoni deo poluostrva,
naroito oblasti du vanog moravsko-vardar- skog puta koji je vodio prema Trakiji i
Carigradu, ili egov zapadni deo, gde su prolazili putevi prema Italiji. Kada je Teodosijevom
podelom konano i formalno pode- ljeno Rimsko carstvo na istonu i zapadnu polovinu,
Dal- macija je pripala slabijem zapadnom delu Imperije. Uskoro posle pada Zapadnog
Rimskog Carstva, Dalmacija je dola pod vlast Gota koji su osvojili zapadni deo Balkana, pre
svoga odlaska u Italiju. Iako su Goti za vreme svoje vla- sti, koja je trajala preko tri decenije,
kao vojnici-osva- jai predstavljali neznatnu manjinu meu romanskim sta- novnitvom,
ipak su ostavili izvesne tragove. U Brezi kod Sarajeva, na ostacima jedne crkve naen je
runski natpis. Za Gote se vezuju imena Gackog u Hercegovini i nekadanje ime Nikia
Apa^az^lht. Vladavina Istonih Gota je na-
 (X XII .) 34

1ELjEO* SA PREDSTABOM JUPITERA I MINERVE,

IPOVO (JAJCE), II VEK.
IPOVO (JAJCE), II VEK.
535. kad je
u Jeku
Justinijano
vih ratova
za obnovu
Carstva,
carska
flota
osvojila
Salonu,
centar
provincije.
Tako je
provincija
jo jednom
ula u
sastav
Rimskog
Carstva,
ali na
njenim
granicama
su tada
ve bili
novi
osvajai.
2.
JUNI
SLOVEN
I
 Do
poetka VI
veka Sloveni
su u szome
kretanju
doli do
oblasti koje
lee severno
od donjeg
Dunava.
Velika reka i
odbranbeni
sistem
Istonog
Rimskog
Carstva su
samo za
kratko
vreme
zaustavili
njihovo
dal>e
prodiranje.
Velika
prostranstva
u
slovenskom
susedstvu
izmeu
Dunava,
Crnog mora
i Kavkaza
sluila su
kao
privremeno
boravite
broj- nim
azijskim
plemenima,
koje
savremeni
izvori
obelea-
vaju starim
imenima
Skita i Huna
ili Bugara. U
vezi s ovim
ratnikim
konjaniki
m
plemenima
koja su se
po- vremeno
probijala
kroz
vizantijsku
odbranu
zakoraili
su i Sloveni
prvi p^t na
Balkan. U
poetku su
uestvova
li samo u
kratkotrajni
m
pustoenjima
da bi se s
nakupljenim
plenom
vratili preko
Dunava. Za
vreme cara
Justinijana,
udruene
slovensko-
bugarske
provale
stigle su sve
do ca-
rigradskih
zidina i
pustoili
ak oblasti
srednje
Grke. Kao
i prilikom
ranijih
varvarskih
napada,
zapadni deo
Balkanskog
poluostrva
ostao je
prilino
poteen.
Cari- grad i
Trakija u
prvom redu
su
privlaile
napadae.
Pla- ninska
unutranjost
provincije
Dalmacije je
udaljena od
glavnih
puteva u tom
pravcu i kad
su u ovo
doba u nju
prodirali
varvari to se
deavalo
usled
naroitih
okolno- sti.
Tako su, po
svedoenj
u Prokopija
iz Cezareje,
Slo- veni
550.
pustoili
Dalmaciju,
jer su u
strahu od
zapo-
vednika
Trakije
odustali od
napada na
Solun.
 Dalmac
ija je postala
daleko vie
izloena
opasnosti od
kako su
Avari, posle
sloma
drave
Gepida i
povlaenj
a
Langobarda,
doli u
oblast
srednjeg
Podunavlja.
Glavno
odbranbeno
uporite bio
je tada
Sirmij koji je
Avare jedno
vreme
zadravao
du granica
na Savi.
Obnovljene
provin-
cijske vlasti
pruale su
pomo
gradu koji
nije uspeo da
odoli
avarskoj
opsadi 582.
godine.
Posle pada
Sirmija Ava-
rima je za
dalje upade
stojao na
raspolaganju
rimski put
Sirmij
Salona. Tim
putem je,
verovatno,
avarski ka-
gan 597.
preduzeo
pohod u
kome je
osvojio grad
Vonke u
2 S.
irkoviK:
Istorija
srednjovekovne
brsanske drave
danapgnjoj
Bosni i
poruio 40
tvrava. U
to vreme se
po- slednji
put i
spominje
slobodna
rimska
Dalmacija.
Papa Grgur
Veliki (590
604) u
jednom
pismu
Maksimu,
episkopu
Salone, kae
da narod
Slovena
veoma
ugroava
Dalma- ciju.
Nalazi
novca,
zakopanog u
poslednjim
godinama
VI veka,
potvruju
da je
vizantijska
vlast u
Dalmaciji
proivljavala
tada-^svoje
poslednje
dane.
 Prelom
u odnosima
izmeu
Vizantije i
slovensko-
avar- skih
napadaa
predstavlja
602. godina,
u kojoj je
zbaen
energini
car Mavrikije
(582602),
koji je,
ulaui ve-
like napore
uspevao ne
samo da
ouva
granice, ve
i da
upuuje
ekspedicije
preko
Dunava u
Sklavinije".
Za vreme
njegovog
naslednika na
carigradskom
prestolu Foke
(602 610),
odbranbeni
sistem na
Dunavu je
prestao da
postoji.
Avarsko-
slovenske
mase su tada
preplavile
Balkansko
po- luostrvo
nimalo ne
tedei ni
njegov
zapadni deo.
Oko 614. je u
ruke Slovena
i Avara pala
Salona,
sedite
provincije, a
do toga
vremena su
najverovatnij
e uniteni i
rimski
gradovi u
unutranjosti.
U ovim prvim
talasima
kolonizacije
Balkanskog
polu- ostrva,
Sloveni su bili
izmeani sa
Avarima i
trpeli su,
negde u
manjoj negde
u veoj meri,
njihovu
vrhovnu vlast.
Taj odnos se
izmenio kad
su u novom
talasu
naseljavanja,
za vreme cara
Iraklija (610
641),
slobodna
slovenska ple-
mena Hrvata i
Srba dola na
Balkansko
poluostrvo.5 1
U za- padnom
delu
provincije su
novoprispeli
Hrvati u toku
tro- godinjeg
ratovanja
unitili
avarsku
prevlast. U
ostali deo
provincije,
naputen od
romanskog
stanovnitva
usled
avarsko-
slovenskih
pustoenja,
naselili su se
Srbi. Ovo
naknadno
doseljenje
Hrvata i Srba
predstavlja
jedan od
najznaajni
jih
dogaaja u
slovenskoj
kolonizaciji
Balkan- skog
poluostrva.
Podruje
naseljeno
Hrvatima i
Srbima
predstavljalo
je kolevku
svih
politikih
tvorevina
izni- klih u
sredinjem
delu Balkana.
Jo u X veku
bile su jasne
granice gde su
se dodirivale
teritorije na
kojima je
preovladalo
hrvatsko
odnosno
srpsko
plemensko
ime. Od reke
Cetine pa do
Istre
prostirale su
se zemlje
Hrvata, dok je
teritorija Srba
leala
izmeu
Detine i
bugarske
dravne
teritorije koja
je poinjala
kod grada
Rasa; i vi-
zantijske
Drake teme
s kojom se
dodirivala
kod Bojane i
Skadarskog
jezera. Oblast
prvobitne
Bosne je bila
u sastavu
podruja na
kome se
rairilo srpsko
ime,- ali je
srednjo-
vekovna
bosanska
drava u
svome
razvoju
prelazila
granice ovog
podruja
irei se
prema zapadu
i jugozapadu
 X X11 .) 265

.Do sredine VII veka Sloveni su postali gospodari i- tavog sredinjeg dela
Poluostrva, sa izuzetkom izvesnog broja utvrenih gradova na ostrvima i
jadranskoj obali. Na tom velikom prostoru bili su nastanjeni manje ili vie
romanizovani Iliri, za koje se teko moe pretpostaviti da su u burnim godinama
slovenske kolonizacije iezli bez traga. Zbog toga se vesti cara Konstantina
Porfiroge- nita, po kojima su oblasti u koje su se naselili Srbi ostale sasvim puste, ne
smeju bukvalno shvatati. Na alost, za ra- zliku od zemalja zapadne Ezrope, gde su
upravo romanski starosedeoci istoriari ovih sudbonosnih vremena, kod nas nema
njikakvih savremenih izvora koji bi dozvolili da blie upoznamo odnose doseljenih
Slovena i zateenih starosedelaca. Veoma znaajni momenti, meutim,
pokazuju da je dolazilo do dodira i zajednikog ivota ova dva raznorodna
etnika elementa. Kontinuitet geografskih imena je posredno, ali veoma pouzdano
svedoanstvo o ve- zama i proimanju starog i novog stanovnitva. Odavno je
zapaeno i isticano da se stara romanska geografska imena nisu podjednako drbro
ouvala u raznim krajevima Bal- kana. Pojas du primorja je u tome pogledu
daleko bogatiji od zemalja u unutranjosti. Na tlu Bosne je srazmerno do- bro
ouvana rimska i predrimska top/omastika. Imena skoro svih znatnijih reka
Sava, Drina, Bosna, Neretva, Tara, Una, Vrbas, Buna predstavljaju samo malo
izmenjene oblike rimskih i ilirskih imena. itav niz naziva planina Prenj, Vele,
Majevica, Varda, Moor, Botunj, Dinara, Romanija, Tmor itd. ima isto takvo
poreklo. Nasuprot tome imena gradova ne svedoe o kontinuitetu.

Isto tako vaan dokaz o romansko-slovenskom dodiru i simbiozi su brojne

jezike pozajmice. Ime svojih gospo- dara i vekovnih suseda, Vizantinaca, koji su
sebe nazivali Romejima, primili su doseljeni balkanski Sloveni od do- maeg
sveta koji je govorio latinski u oblihu Grk od Sgae- si5. Isti je sluaj sa nazivom
vladara koji su Sloveni pri- mili od Romana: car potie, preko starijeg oblika
cesar, od Saevag. Romanskog porekla je i niz rei iz svakodnevnog ivota: ulje
(o1eit), ocat (ase1it), kuhinja (so^pa), fu- runa (^igpi-z), raun (ga^o/pe), daska
(sIzsiz), robi-gi (goa = odelo), mator (pga1igiz), paganin (ra^apiz) itd.3
 X X11 .) 266

O ostacima romanskih starosedelaca imamo osim toga vesti i u mnogo

docnijim izvorima. U Letopisu Popa Du- kljanina (Barskom rodoslovu) govori se o
njima pod ime- nom MogouHasM ili p 11aCt. Dukljanin ak na jednom

)'

mestu govori o provinciji Latina koji su se u ono doba nazivali Romani. Vrlo je
verovatno da su starosedeoci iveli na manjim ili veim zaokruenim teritorijama,
odvojeni od doseljenih osvajaa. S njihovim dalekim i ve poslovenjenim
ostacima, Vlasima, sreemo se tokom itavog srednjeg veka. Oni nam pokazuju
i rezultat slovensko-roman- ske simbioze: malobrojni ostaci starosedelaca nisu
uspeli da odole doljacima. Osvajanje zemalja na Balkanskom polu- ostrvu,
zapoeto vojnim pohodima i posedanjem tla, Sloveni su zavrili asimilacijom.
Njihov istinski protivnik je bilo Vizantijsko Carstvo, uvar i nastavlja
kasnorimskih politikih tradicija; rravi balkanski domoroci, isterani sa svojih
ognjita, razbijeni i opkoljeni sa svih strana, mo- gli su da igraju samo
treestepenu ulogu.
 X X11 .) 267

Duboki jaz izmeu starosedelaca i Slovena predstav- ljala je svakako verska

razlika. Tradicija o antagonizmu izmeu hrianskih romana i paganskih
Slovena nala je odjek u izvorima iz mnogo docnijih vremena. Tek je prodi- ranje
hrianstva meu Slovene stvorilo mogunosti za te- nje povezivanje i
meanje dva etnika elementa koje je dovelo do poznatog ishoda.

O veoma vanom procesu hristijanizovanja Junih Slo- vena, na alost, slabo

smo obaveteni. Prema podacima koje je sredinom X veka upotrebljavao vizantijski
car Konstan- tin Porfirogenit, Srbi su, isto kao i Hrvati, krteni od strane svetenika
iz Rima jo u vreme cara Iraklija, da- kle, odmah po doseljenju. Iz jednog
pouzdanog izvora, meu- tim, vidi se da su Hrvati jo u godini Iraklijeve smrti
vaili kao pagani. Verovatno je da su daleko veu ulogu od Rima, u irenju
hrianstva meu Junim Slovenima, igrala crkvena sredita iz dalmatinskih
gradova, iji je znaaj rastao naroito od sredine VIII kada im je, posle pada
Ravenskog egzarhata, Carstvo posveivalo sve veu panju. Najstariji
ouvani spomenici obnovljenog hri- anstva u Bosni, male crkve graene
od materijala sa rim- skih ruevina, pokazuju veliku srodnost sa spomenicima
dalmatinskih gradova toga vremena. O latinskom poreklu slovenskog pokrtavanja
govori i osnovna crkvena termino- logija koja je sva romanska: oltar (aNage), kri
(sgih), raka (agsa), mea (gtbha) itd. Rezultati misionarske delat- nosti, kojoj su se
crkveni centri u ranom srednjem veku predavali sa toliko ara, morali su za dosta
dugo vreme ostati prilino ogranieni. Hrianska imena se u srp- skoj
vladarskoj porodici javljaju tek u drugoj polovini
IX veka. 4 Povoljniji uslovi za vee irenje i uvri- vanje
hrianstva meu slovenskim masama na Balkanu stvoreni su tek
posle pojave slovenske crkvene literature i delovanja solunske
brae i njihovih uenika.
 X X11 .) 268

3. POSTANAK BOSANSKE DRAVE

269

O poloaju doseljenih Slovena prema Vizantijskom Carstvu car Konstantin

Porfirogenit dao je svim odre- ene podatke. I Srbi i Hrvati su se doselili po
carevoj dozvoli, priznavali su Iraklijevu vrhovnu vlast i poko- ravali se docnijim
vizantijskim carevima. Na carevo kazi- vanje pada sumnja da predstavlja kasniju
dravnopravnu interpretaciju sa stanovita poznatih vizantijskih uni-
verzalistikih pretenzija. Carigradski carevi su sebe smatrali vladarima itave
hrianske vaseljene, oni su, po vizantijskoj pblitikoj teoriji, visoko stajali nad
vladaocima pojedinih zemalja i naroda. Bilo bi sasvim pri- rodno da je car
Konstantin istorijsku tradiciju dovodio u sklad sa vladajuom vizantijskom
politikom teorijom. Ta teorija je, meutim, predstavljala u isto vreme i sr
politikog programa vizantijskih careva, programa koji su oni izvravali u onoj
meri u kojoj su to snage Carstva i opti politiki poloaj doputali. Pod Iraklijem i
njegovim naslednicima, Vizantija je nesumnjivo doivlja- vala snaan uspon, o
njenim uspesima na Balkanu svedoi i aktivna kolonizaciona politika u kojoj su
mase balkan- skih Slovena preseljavane u daleke maloazijske oblasti Carstva. Otuda
nije nemogue da su Sloveni na Balkanskom poluostrvu, bar jednim delom, zaista
priznavali vrhovnu vlast vizantijskih careva. Utoliko pre to doseljeni Slo- veni u
toku dugog perioda nisu imali prostranijih i sna- nijih politikih organizacija.
Njihov razvoj u prvim vekovima po doseljenju ostaje u punoj tami zbog nedostatka
izvornog materijala. Veoma vana pitanja moraju ostati bez odgovora.
Privreivanje se svakako temeljilo na pri- mitivnoj zemljoradnji kojom su
Sloveni ovladali jo u za- jednikoj prapostojbini. Vanu dopunu su predstavljali
stoarstvo, koje se unapreivalo prihvatanjem iskustava starosedelaca, zatim
lov i ribolov. U prvo vreme su, ve- rovatno, iskoriavana zemljita kultivisana
ranije od starosedelaca, do osvajanja novih povrina dolo je tek docnije.

Nepoznat je,i proces prilagoavanja slovenske dru- tvene organizacije,

koja je poivala na vezama krvnog srodstva, stalno naseljene teritorije. U
sredinjem delu Balkanskog poluostrva se ne javljaju stara slovenska ple- menska
imena poznata iz drugih slovenskih oblasti, niti teritorijalne celine sa plemenskim
270

imenima. Ako se izu- zmu imena Hrvata i Srba, rasprostrta- na velikim terito-
rijama, javljaju se samo nazivi izvedeni iz topografskih elemenata: Neretljani,
-Zahumljani, Travunjani, Dukljani, Konavljani*Po svemu sudei, najranije i
osnovne politike celine nastale kod Junih Slovena bile su upe u do- linama i
ravnicama oko renih tokova gde je jedino moglo biti kontinuirano naseljenih
povrina. Priroda zemlji- ta ispresecanog mnogostruko visokim i srednjim planin-
skim laniima i ograncima planina, predstavljala je, nema sumnje, prepreku
stvaranju prostranijih politikih tvo- revina. Veu smetnju je ipak morala
predstavljati slaba razvijenost drutvenih odnosa kod Slovena. I posle dose- ljenja,
Sloveni su ostali na stupnju vojne demokratije na kojem su bili u toku seoba. Car
Konstantin Porfirogenit kae za Slovene u zaleu vizantijske Dalmacije da
nemaju drugih vladalaca osim staraca upana. upani, njihovi rodovi i njihove
druine predstavljali su, verovatno, jezgra labavih rodovsko-plemenskih formacija.
U toku pro- cesa, koji nam ostaje nepoznat, ta jezgra su uspevala da se izdignu nad
masom slobodnih i ravnopravnih Slovena i da nametnu svoju vlast i okolnoj
teritoriji.

Izgleda da je u procesu nicanja prvih dravnih orga- nizacija igrala

znaajnu ulogu blizina vizantijskih gra- dova. Od Hrvatske u neposrednom
zaleu dalmatinskih gra- dova, preko kneevina Neretljana, Zahumljana,
Travunjana, Konavljana, sve do Duklje, koja se zavravala kod Bojane i
Skadarskog jezera, prostirao se niz junoslovenskih dravica. U unutranjosti je,
opet u pojasu u blizini vi- zantijske i bugarske granice, iz jednoga aktivnog jezgra
nastala krtena Srbija" Konstantina Porfirogenita, tj. Srbija u uem smislu, za koju
se znatno docnije odo- maio naziv Raka. Dublje zalee izmeu dinarskog
pla- ninskog sistema i Save bilo je daleko pasivnije u politi- kom pogledu. Otuda
nemamo iz prvih decenija razvoja najra-
nijih dravnih organizacija Hrvata i Srba nikakvih ve- sti o Bosni.
Za teritoriju Bosne, ije se ime jo ne pominje, vezuje se
jedna epizoda iz ivota Ljudevita Posavskog. Kada je Ljudevit,
271

odolevi prethodno itavom nizu franakih na- pada, oio

prisiljen 822. da se povue iz svoga utvrenja Si- ska pred
velikom franakom vojskom, sklonio se kod Sroa, za koje
Ajnhard, biograf Karla Velikog, kae da dre veliki deo
Dalmacije 1 *. 1

Jo sredinom X veka kada se ime Bosne 2 prvi put javilo u istoriji, u spisu
cara Konstantina Porfirogenita, ona predstavlja samo deo Srbije. Ueni car-
pisac na terito- riji koju su naselili Srbi razlikuje .-.krtenu Srbiju : (tj. Srbiju u
uem smislu) i zemlje Neretljana, Zahumljana, Travunjana, Konavljana i
Dukljana sa poseb vlastodr- cima koje on naziva arhontima. Tim zemljama
posveuje i posebne glave svoga spisa. Bosnu, naprotiv, spominje samo na
kraju glave o Srbiji, gde posle istorije doseljenja i hro- nike prvih vladara
donosi popis naseljenih gradova. Po- sle est gradova u krtenoj Srbiji"
meu kojima je i Sa- lines (docnije SolL, danas Tuzla) navodi u zemlji
Bosni" dva grada: Katera i Desnik.3
272

Ovi isuvie oskudni podaci moraju da poslue i za odreivanje

teritorijalnog prostranstva prvobitne Bosne. Grad Soli i, svakako, njegova
okolina bili su izvan Bosne. Sa sigurnou joj se moe pripisati samo dolina
isto- imene reke, problematino je, meutim, da li se ve u ovo rano doba
u Bosnu mogu uraunati i teritorije izmeu do- line reke Bosne i granica
Hrvatske prema zapadu i Srbije prema istoku. 4 Do druge polovine XII veka
Bosna je svakako dostigla taj opseg. U Letopisu Popa Dukljanina (Barskom ro-
doslovu) Zagorje ili Surbija, itava unutranjost do gra- nica Hrvatske,
podeljena je tokom reke Drine na Bosnu i Raku. To je u isto vreme i
svedoanstvo o negdanjem je- dinstvu Bosne i Srbije koje ima potvrdu i
kod Dukljani- novog savremenika vizantijskog pisca Jovana Kinama, koji kae
da reka Drina deli Bosnu od ostale Srbije.

U vreme kad se prvi put spominje, Bosna predstavlja samo geografski

pojam, a ne posebnu dravnu celinu. U slu- benom spisku stranih vladara sa
kojima Carstvo saobraa, sauvanom u knjizi o ceremonijama
vizantijskog dvora, pe- dantno su zabeleeni arhonti Zahumljana, Travunjana,
ak i Konavljana, dok o eventualnom arhontu Bosne nema ni traga. Bosna je
tada jo bila samo deo Srbije kneza aslava/
273

koji je 927. ili 928, posle smrti bugarskog cara Simeona, obnovio i proirio srpsku
dravu. aslav je morao ak, ako smemo pokloniti veru kazivanju Letopisa Popa
Duklja- nina (Barskog rodoslova), da uloi napooe da bi odbranio Bosnu. Pola veka
ranije naseljeni Maari u predelima izmeu Tise i Dunava ve su uveliko
preduzimali pljaka- ke pohode na sve etrane. Savremene hronike sauvale su
vesti o njihovim provalama u Nemaku i Italiju. U Hrvat- skoj im je energino
zapreio put kralj Tomislav. Zagospo- darivi Sremom, posle smrti bugarskog
caoa Simeona, do- li su u neposredno susedstvo aslavljeve drave koja je tako
postala vie nego ikad izloena njihovom pustoenju. Jedna maarska provala bi
zadesila i Bosnu u aslavljevo vreme. Neki maarski zapovednik je sa svojim
odredom upao u Bosnu i pljakao je. aslav je na to po Dukljaninu skupio
vojsku i u upi Drini potpuno potukao napadae. Iz toga se izrodio novi rat u
kome su Maari sa veim sna- gama upali u Srbiju, potukli Srbe, zarobili i ubili
samoga aslava.6
 , (), IXX .

Dok je u ovom kazivanju mogue otkriti istorijsko jezgro, to nije sluaj sa svim
ostalim podacima Letopisa Popa Dukljanina (Barskog rodoslova) koji je za gotovo
i- tava dva sledea veka ostao na jedini izvor obavetenja o Bosni.
Teritorijalni okvir Bosne kod Dukljanina je mo- da neto iri od onoga koji se
moe izvesti iz podataka Konstantina Porfirogenita. Bosna se prostire od Borove
planine koja predstavlja granicu prema Hrvatskoj do reke Drine koja je delila od
Srbije. Dukljanin nam prua i prve podatke o vladaocu Bosne koji je nosio naziv
bana. Dosto- janstvo bana, naravno, nije uvedeno na polumitskom saboru na
Duvanjskom polju na kojem je legendarni kralj Svetipuk udario temelj svim
dravnim i dvorskim ustanov&ma, kao to pria Dukljanin. Ono je nesumnjivo
avarskog porekla kao to svedoi sam naziv.0 Banski naziv spominjao je ve
Konstantin Porfirogenit u vezi sa Hrvatima naseljenim u Lici, Krbavi i Gackoj.
Pojava titule bana u Hrvatskoj i Bosni moe se pripisati slovensko-avarskim
vezama u vreme seoba i, jo vie moda, ostacima Avara meu Ju- nim
Slovenima. O ostacima pokorenih Avara govore, po- red izriitih vesti cara
Konstantina Porfirogenita, i topomonimi Obre rasprostranjeni u Hrvatskoj i
Bosni.7 Iz Dukljaninovog prianja proizlazi da su u politikim do- gaajima
u Bosni uz bana vanu ulogu igrali ..magnates Bo- sne, verovatno rodovski
XI VEK lanovi ba-
prvaci i istaknuti
DVA FRAGMENTA PLUTEJA (GLAMO),
 (- .) 275

nove druine, najstariji aristokratski sloj u razvitku drutva kod Junih

Slovena.

Posle pogibije aslava, vlast u njegovoj dravi su po Dukljaninu prigrabili

razni dostojanstvenici i na- mesnici. Tada se osamostalila i Bosna. Ubrzo zatim je bila
pokorena od hrvatskog kralja Kre>gmira (Mihailo Krei- mir II), koji je prvo opustoio
granine upe, a za tim, kad je bosanski ban prebegao Ugrima, zauzeo itavu zemlju.
Krajem X veka Bosna se nalazila na putevima ekspanzije snane makedonske drave
cara Samuila. Dukljanin pria da je makedonski car na svome osvajakom putu do
Dalmacije preao i preko Bosne. Kada je posle smrti Jovana Vladi- slava car Vasilije II
potpuno pokorio ostatke makedonske drave, Vizantijsko Carstvo je posle dugog
vremena zavla- dalo skoro itavim Balkanom. Njegovu vrhovnu vlast je tada svakako
priznavala i Bosna. Bosanski ban je zajedno sa rakim upanom i zahumskim knezom
pomagao vizantijskim vlastima u pokoravanju ustanka kneza Vojislava. Istina,
vizantijski car je, prema naem izvoru, svojim podanicima morao da alje srebra i zlata
da bi izvrili svoju du- nost. Duklja, koja je u XI veku postala sredite poli- tike
aktivnosti i borbe za osloboenje od vizantijske vrhovne vlasti, postizala je uprkos
vizantijskim vojnim pohodima znaajne uspehe. Uticaj dukljanskih kraljeva se irio
daleko izvan granica skromne zetske teritorije. Po- sle potinjavanja Travunije i
Zahumlja, u vrlo povoljnim politikim prilikama kralj Bodin je svoju vlast nametnuo i
zemljama u unutranjosti Rakoj i. Bosni. Na izvor kae samo da je Bodin u Bosni
postavio na vlast kneza Stefana i od njega, kao i od rakog upana, uzeo zakletvu
vernosti. Bosna bi, dakle, i u ovom sluaju sauvala svoju unutranju samostalnost i
samo preko svoga vladara, koji se ovde izuzetno javio ne sa banskom ve sa
kneevskom titulom, bila u vazalskoj zavisnosti od Zete..
 (- .) 276

Izdvajajui ono najoptije iz Dukljaninovih esto pobrkanih kazivanja,

moemo smatrati da je Bosna posle smrti aslava, oko 950. poela da se razvija kao
posebna dravna celina pod vlau bana Bosne, i da nije mogla da igra znaajniju
ulogu u politikom razvitku Junih Slo- vena. Povodila se veoma esto pod stranim
pritiskom i pa- dala pod vlast Vizantije, Hrvatske i Dukljanske drave.

U takvom stanju Bosna je, poetkom XII veka, bila suo- ena sa velikim
promenama koje su bile sudbonosne za i- tav njen dalji razvitak.^U meuvremenu
se uvrivala i

snaila ugarska drava, a uporedo s tim se irilo i pod- ruje na kojem je vlast
ugarskih kraljeva potinjavala ne- povezane i slabo organizovane Slovene. Posle
teritorija koje su stvarno bile izvan dravnih organizacija, dole su pod udar ugarske
ekspanzije i teritorije junosloven- skih drava. Pred kraj XI veka, zapoele su
ugarske akcije protiv Hrvatske koje su poetkom XII veka urodile plodom.* Kada
je 1102. dolb do spajanja Ugarske i Hrvatske pod vlau Arpadovaca, Bosna je sa
severa i sa zapada postala okruena teritorijama jednog veoma snanog i ekspanziv-
nog suseda. Kako je, posle Bodinove smrti 1101, Zeta tro- ila snage u unutranjim
 (- .) 277

borbama izmeu lanova kraljev- ske porodice, a izdvojena Raka trpela poraze
od Vizan- tije, nije bilo, sve do Vizantijskog Carstva, sile koja bi mogla da predstavlja
protivteu ugarskom pritisku/ Od kada je u Vizantiji preovladala svest o ugarskoj
opasnosti, ratoborni carevi iz dinastije Komnina su pregli da obnove i uvrste
pozicije Carstva na Balkanu. Kroz veliki sukob Ugarske i Vizantije, koji je trajao
skoro kroz itav XII vek, reavala se u stvari sudbina balkanskih drava. Bosna, isto
onako kao i Raka, nije u tome sukobu mogla da igra znatniju ulogu, njen poloaj je u
punoj meri zavisio od snage i uspeha jednog ili drugog velikog suparnika. U po-
etku ovoga perioda, Ugarska je, po izvorima kojima raspo- laemo, imala na Bosnu
nesumnjivo vei uticaj.

Od 1138. godine nastaje niz sauvanih ugarskih povelja u kojima u slubenoj

titulaturi ugarskih kraljeva dolaze do izraza pretenzije na Bosnu. Ime Bosne je na
udan i jo neobjanjen nain u ugarskoj kraljevskoj tituli zamenila Rama, koja, po
Dukljaninu, nije uopte spadala u Bosnu i koja se nikad nije javljala u tituli bosanskih
banova i kra- ljeva, U to vreme je Ugarska ve imala Bosnu pod svojom vrhovnom
vlau.8 Kralj Bela II je na saboru u Ostrogonu, verovatno 1139, dao hercetvo
bosansko" (ozpepee s!isa- 1) svome maloletnom sinu Ladislavu. Kraljev sin,
sasvim mali deak, svakako nije upravljao Bosnom, ve domai ba- novi pod
ugarskom vrhovnom vlau.
 (- .) 278

Prvi takav ban, kome znamo ime i o kome je sauvano nekoliko podataka,
javio se desetak godina docnije. Bio je to ban Bori koji je imao posede u Slavoniji,
gde su docnije iveli egovi potomci/i posle vie od jednog veka pono- sno isticali da
su od roda Boria bana"/ itava Bori- eva delatnost je najtenje povezana sa
Ugarskom; kao ugar- ski vazal on se pojavio na istorijskoj pozornici, a kao

ugarska rtva nestao sa nje. S odredom Bosanaca Bori je uestvovao u ugarsko-

vizantijekom ratu oko Branieva 1154. godine. Kada je kraljeva vojska, na vest o
priblia- vanju cara Manojla Komnina, napustila opsadu Branieva, povukao se i
Bori sa svojim odredom. Poto se on oi- gledno vraao odvojeno od ugarske
vojske, vizantijski car je, u elji da potue ugarskog vazala, poslao protiv njega deo
svojih trupa. Bosancima se, meutim, nije nita desilo, jer su Vizantinci naili na
glavninu ugarske vojske i bili teko poraeni.
U unutranjim ugarskim borbama, posle smrti kralja Gejze II, izmeu Gejzine brae
Ladislava i Stefana IV s jedne, i Gejzinog sina.Stefana III s druge strane, Bori je
podravao, to je s obzirom na njegov poloaj sasvim ra- zumljivo, vizantijskog
tienika Stefana IV. Za vreme kratke vladavine ovoga kralja, Bori se javio 1163. u
jednoj ugarskoj povelji na veoma visokom mestu meu dvorskim do- stojanstvenicima.
Dobri odnosi sa ugarskim dvorom vladali su jo veoma kratko vreme, jer je u toku te iste
godine Gej- zin sin zbacio sa p^estola svoga strica Stefana IV. U obra- unu koji je
usledio tu promenu, stradao je i ban Bori. Novi kralj je protiv njega poslao nekog
nemakog viteza Gotfrida koji se ranije bio sklonio u Ugarsku. Ovim pohodom je, sva-
kako, nasilno preseeno Borievo banovanje. Nije poznato ko ga je zamenio, ali je
sigurno da je ugarska vrhovna vlast nad Bosnom, posle Borievog pada, mogla trajati
jo samo dve godine. Car Manojlo Komnin je prisilio Stefana III na velike ustupke jo
prilikom dolaska na presto. Kad su se odnosi uskoro opet zategli, dolo je do novog
vizantij- sko-ugarskog rata u kojem je Vizantijsko Carstvo trijum- fovalo. Car Manojlo je
zagospodario 1166. Dalmacijom, znatnim delom Hrvatske, Sremom i Bosnom. Bosna se
tada jedini put javila u neuobiajeno opirnoj vizantijskoj carskoj tituli, koju je za
sebe stvorio car Manojlo.1
 3 (11801250) 279

0
GLAVA DRUGA
BORBA ZA OUVANjE SAMOSTALNOSTI (11801250)

IZVORI

Ve u ovom razdoblju dolazi do izraaja jedna vana odlika izvorne grae za

bosansku istoriju: diplomatiki izvori daleko su brojniji od narativnih. Takva
struktura izvornog materijala omoguuje da se istorija Bosne gradi na vrstim i
sigurnim temeljima, ali u isto vreme namee frag- mentarnost, nesreenost i
neujednaenost u prikazivanju. Isto- riar je lien one niti koju tako esto
pruaju hroniari ili biografi u svome kazivanju, i onemoguen je da primi one
tako dragocene poruke koje ostavljaju pisci o svome vremenu.
 Jedan pisac svakako zasluuje da bude spomenut zbog vesti o Bosni koje donosi
u istoriji svoga rodnog grada Splita. To je arhiakon Toma (12001268),
nesueni splitski arhiepiskop, pripadnik splitskog patricijata, kolovan u Italiji,
aktivan politiki i crkveni radnik i vet pisac. Tomine vesti o banu Ninoslavu imaju
utoliko veu vrednost to potiu od dobro obavetenog savremenika.1 U splitskoj
sredini je boravio i jedan drugi pisac toga doba. To je bio maar Rogerije, autor spisa
Sagep tpgzegaIe zireg sJeb1gis1lope geti Nildapae 1ero- piz Ve1ae IV reg
Ta1agoz Gas^a,1 u kojem se, u opisu tatarskih pustoenja, spominje i Bosna.

Meu diplomatikim izvorima po brojnosti dolaze na prvo mesto papske

bule, sauvane uglavnom u papskim registrima koji su se upravo od ovog doba
poele uredno voditi. U ovo razdoblje padaju pontifikati velikih papa Inoentija
III, Honorija III i Grgura IX, te su njihovi spisi odavno objavljeni.* Izbor grae
Vatikanskog arhiva za istoriju jugoslovenskih naroda priredio je papski bibliotekar A.
Teteg.* Ova publi- kacija, na alost, nije potpuna. te ne oslobaa istraivaa
potrebe da se slui i drugim zbirkama, pre svega vatikanskim spomenicima za
istoriju Ugarske, koje je izdao isti autor, a zatim i delima starijih
crkvenih istoriara u kojima se obilno citira graa* i, naroito za
docnija razdoblja, raznim drugim zbirkama.
Ugarske povelje su se javile jo u prethodnom razdoblju, a u ovom
su postale brojnije i predstavljaju neocenjivo vanu izvornu grau.
Jedna zamana domaa zbirka priteuje na- pore oko istraivanja
brojnijih ugarskih diplomatara, bar za ovo ranije razdoblje. To je
01tr1otaIskg g&otk kta1jvute Nt^a1- zke, Va1tasgje g 51auopgje, koji je u toku
niza godina izdavao hrvatski istoriar Tadija Smiiklas. 4 Zbirka
sadri daleko vie no to nagovetava njen naslov, u oj ima mnogo
izvora za istoriju Bosne, Srbije i dobar deo dubrovakih dokumenata.
 3 (11801250) 281

Prvi put su se u ovom razdoblju pojavile i domae povelje na naem jeziku,

istina u veoma malom broju (ima ih svega pet). Izdavane su u aie mahova, poslednji
put u velikom zborniku Ljube Stojanovia 7 i treba ih koristiti uz diplomatike
studije."

Meu izvorima za istoriju ovoga perioda stoji sasvim usamljen tkzv. Natpis
Kulina bana, jedna oteena kamena ploa otkrivena krajem XIX veka u jednoj
njivi u selu Mu- hainoviima kod Zenice. Natpis je, prema samom tekstu, bio
postavljen na ulazu ^edne crkve, ali na mestu njegovog nalaza nisu naeni nikakvi
ostaci graevine. Prvi ga je objavio i tumaio iro Truhelka,* posle njega se jo
nekoliko naunika vraalo tom tekom i nezahvalnom poslu.10

Na veoma zanimljive i sloene crkvene prilike u Bosni, poetkom XII veka,

bacaju poneki zraak svetlosti, pored pap- skih isprava, i neki katoliki
protivjeretiki spisi nastali u velikoj ofanzivi rimske crkve protiv dualistikih
pokreta. Rajnerije Sakoni iz Pjaence (-}- 1262/63) bio je dugo katarski stareina
sve dok nije, oko 1245, preobraen stupio u domini- kanski red i postao veliki
inkvizitor za Lombardiju. U svome delu Zitta d.e Sagaggz, napisanom oko
1250. spominje i jeres u Bosni.11 Rajnerijev spis nastavio je u izvesnom smislu drugi
dominikanski inkvizitor Anselmo Alesandrijski svojim Ttas1a1iz &e eteIsgz
(oko 126070). Anselmo je, kao i Rajne- rije, bio inkvizitor praktiar te nije
obraivao jeres kao teolog-skolastiar. Da bi mu spis bio potpuniji, ispitivao je
svoje rtve o istoriji dualistikih zajednica. On je preneo i neku 'tradiciju i o
poecima dualizma u Bosni.1* Anonimni spis iz XIII veka Oe aetezg
SaGatotitp govori o posveivanju jeretikih eliskopa u Sklavoniji.15

Posebno mesto meu ovim izvorima zauzima dominikanac Petar 51Ue

5\dreg1;iz, prior dominikanskog manastira u Bod- rogu. On je napisao istoriju svoga
reda u Ugarskoj pod naslovom Sottep1atGo1it <1e rgopsGae Nipdaggae
otgdGpPziz. U ovom spisu, nastalom 1259. u neposrednom susedstvu Bosne, izneo
je podatke o delovanju dominikanaca u Bosni.1*

1. BAN KULIN
 3 (11801250) 283

Velikk uspesi Vizantijskog carstva u balkanskoj po- litici, usled kojih je i

Vosna dola pod vizantijsku vrhovnu vlast, bili su rezultat brojnih ratova i
velikog naprezanja vizantijske drave. Blistavi vojni uspesi, po- stizani i na
drugis^ stranama, jedva su prikrivali optu privrednu iscrpljenost i bedu,
rastrojstvo dravnog apa- rata i fiskalnog sistema. Neposredno posle smrti cara
Manojla 1 Komnina (1180) Carstvo, ije su snage ve pre toga bile podrivene,
poelo je nezadrivo opadati. U po- slednjim decenijama XII veka prekinut je
svaki neposredni dodir izmeu Bosne i Vizantije stvaranjem nezavisne srpske
drave Stefana Nemanje i njegovih naslednika. Politiki pritisak Vizantije je bio
sasvim onemoguen, ali je u isto vreme Bosna postala zaklonjena od
vizantijskih kulturnih zraenja. Udalavan>e Vizantije imalo je i svoje veoma
tamno nalije. Vizantijsko carstvo je bilo odstranjeno, srpska drava okrenuta
prema jugu i istoku i prisiljena da se u zapletenim prilikama, posle etvrtog
krstakog rata i ' rasparavanja Vizantije, bori za svoj opstanak, a Bosna se
nala usamljena prema Ugarskoj, koja vie nije imala ni- kakvog suparnika na
ovoj strani. Sve do turskog osvajanja u XV veku, Bosna nije bila u veoj
opasnosti. Zbog toga .bosansku istoriju u XIII veku ispunjava ilava borba bo-
sanskih banova da ouvaju samostalnost Bosne, koju su ugar- ski kraljevi teili
da ukljue potpuno u svoju dravu i svedu na poloaj ostalih dravnih oblasti.

/ Poslednji period vizantijske vrhovne vlasti nad Bo- snom je potpuno

nepoznat. Pod vizantijskim okriljem je svoje banovanje zapoeo ban Kulin,
koji se u izvorima javlja nekoliko dana posle smrti cara Manojla. 1 Papski legat
koji je boravio u Humu i vrio istragu o ubistvu splitskog nadbiskupa Rajnerija,
obratio se pismom plemenitom i monom muu, velikom banu Bosne
Kulinu, savetujui ga da poalje u Rim dva roba i koe od kuna ;,za spas svoje
due i u znak potovanja svetog apostola Petra i gospodina pape/ Pravi smisao
ovoga traenja, koje je nesumnjivo vo- dilo uspostavljanju bliih odnosa Bosne i
papske stolice, ostaje nam nepoznat.
 ! (11801250) 284

Iako je doao na vlast kao vizantijski vazal, Kulin je, u prilikama koje su se neposredno
posle 1180. naglo iz- menile, preao na stranu protivnika Carstva. Ta promena je bila
neminovna, tim pre, to je Ugarska ve 1181. povra- tila deo Hrvatske, Dalmaciju i
Srem, a 1183. njena zojska u zajednici sa Srbima provalila na vizantijsku teritoriju/
zauzela Branievo, i prodirala pustoei sve do Sofije. Izgleda da se Ugrima i
Srbima u tom pohodu pridruio i ban Kulin. U njegovom natpisu jasno se itaju rei:
jegda pleni Kuevsko Zagorje11, koje se, vrlo verovatno, odnose na Kuevo u
severoistonoj Srbiji, staro uporite vi- zantijsko-ugarskih ratova. Kao to je, tri
decenije ra- nije, ban Bori ratovao kod Branieva, tako je sada ban Kulin ratovao
kod Kueva. U vezi s tim, doao je pod vlast ugarskog kralja. Pod sam kraj XII veka,
Bosna se smatrala kao segta ge1z Nipag1ae, a poetkom XIII, ugarski kralj se
izriito navodi kao Kulinov vrhovni gospodar. Zavisnost od ugarskog kralja se
ogledala u izvesnim linim obavezama banovim, a unutar svojih granica Bosna je
sauvala samo- stalnost. Priznavanje ugarske vrhovne vlasti nije ometalo bana
Kulina da preuzima obaveze da e biti prijatelj Du- brovnika i da e tititi njegove
trgovce. Sauvana je njegova zakletva Dubrovanima sa obeanjem da e
davati savet i pomo trgovcima, dozvoljavati slobodu kretanja i da nee uzimati
nkakve dabine osim onoga to mu ko od svoje volje da poklon. Ova zakletva iz
1189, kojom je poeo niz ugovora izmeu Bosne i Dubrovnika, predstavlja za ovo
doba jo sasvim usamljeno svedoanstvo o privrednim vezama Bosne sa
Primorjem.

Ban Kulin je bio u dobrim odnosima sa Srbijom. Sa srpskom vladalakom

porodicom bio je i rodbinski pove- zan, jer je njegova sestra bila udata za humskog
kneza Mi- roslava, brata Stefana Nemanje./Kada je Miroslav umro, njegova
udovica se vratila svome-bratu u Bosnu. Podeljenost i nesuglasice meu
Nemanjinim naslednicima prenele su se i na odnose sa Bosnom. Krajem 1199,
brat.srpskog velikog upana Vukan, koji je u to vreme vladao Zetom, denuncirao je
bana Kulina papi Inoentiju III da je sa porodicom pri- ao jeresi koja se rairila
u Bosni. Ta optuba nije ostala usamljena, jer su u Rim i sa drugih strana stizale
vesti o nepouzdanom banovom dranju u mutnim crkvenim prilikama. Neki
 ! (11801250) 285

patareni, koje je splitski nadbiskup pro- terao iz svoga grada i iz Trogira/dobili su

utoite, podr- ku i javnu zatitu kod Kulina./Jo pola veka docnije, splitski
arhiakon Toma pisao je o dvojici Zadrana, brai Mateju i Dristrdiju, aktivnim
jereticima, da su u ovo vreme odlazili u Bosnu i boravili u toj zemlji.

Optutkbe protiv Kulina nisu mogle ostati bez odjeka, u vreme kad je rimska
crkva bila obziljno suoena sa opa- snou od jeresi u junoj Francuskoj i I^aliji.
U je- sen 1200, papa Inoentije je naloio ugarskom kralju Eme- riku, kao
Kulinovom vrhovnom gospodaru, da iskoreni bo- lest koja bi, ako joj se ne prui
otpor, i susedstvo zara- zila. Ugarski kral^je dobio savet od pape da protiv Kulina
istupi energino ukoliko bosanski ban ne protera jeretike i ne konfiskuje imaa
onima koji se ne vrate pravoj veri. Reakcija na optube protiv Kulina nastavljala se
kao po lancu. Posle papskog pisma, kralj Emerik se obratio Ku- linu sa prekorima i
nareenjem da protera jeretike i za- pleni njihova imanja. Bosanski ban,
meutim, nije nalazio da su optube protiv njega opravdane i istinite. Ugarskom
kralju se izvinjavao tvrdei da je uveren da su osumnjieni ljudi u njegovoj
zemlji katolici a ne jeretici.
 ! (11801250) 286

Tom prilikom, pitanje o pravovernosti ili jeresi sumnjivih Kulinovih ljudi nije
izvedeno na istinu, zbog toga to je dolo do pogoravanja odnosa izmeu
bosanskog bana i ugarskog kralja iz sasvim drugih razlogai U prolee ILI leto 1202,
bila je nasilno izvrena promena na srpskom velikoupanskom prestolu. Uz pomo
ugarske vojske i podr- ku njenog vladaoca, stariji Nemanjin sin Vukan zbacio je sa
vlasti svoga brata Stefana i zavladao srpskom dra- vom pod vrhovnom vlau i
zatitom ugarskog kralja. Ku- lin nije ostao ravnoduan prema ovoj promeni, ve je
za- uzeo stav suprotan ugarskom kralju. On je napao i plenio neku blie nepoznatu
oblast Vukanove drave. Kralj Eme- rik se u jesen 1202. alio papi Inoentiju III da
ne moe da krene u krstaki pohod u svetu zemlju, na koji se bio zavetovao, jer je ban
Kulin napao na zemlju koja mu je pod- lona.
Odnosi sa Ugarskom su se sredili posredstvom papske kurije, kojoj se Kulin
neposredno obratio u elji da skine sumnju zbog jeresi za koju se govorilo
da je bila rairena u njegovoj zemljil Ban je ve ranije izrazio spremnost da
neke od osumnjienih zbog jeresi uputi u Rim da tamo iz- loe svoja
verovanja pa da se, ili uvrste u dobru, ako su u pravu, ili isprave ako su
u zabludi, jer su svi, po Ku- linovom uverenju eleli da na svaki nain
nepokolebivo potuju uenje rimske crkve. Tokom 1202, otila je u Rim
delegacija koju je poslao Kulin. U njoj su se pored ka- tolikih crkvenih
stareina iz Primor.ja, splitskog nad- biskupa Bernarda i dubrovakog
arhiakona Marina, nala-
POVELjA BANA KULINA DUBROVANIMA, 1189.
 3 (11801250) 292

zili i neki od osumnjienih Bosanaca^/u Rimu se po szoj prilici nije nita obavilo,
jer je papa, prema ranije.m Kulinovom traenju, uputio u Bosnu svoga legata Ivana
Kazamarija (JoKappez s1e Sa^atat) da ispita Kulina i nje- gove podanike i da se
osvedoi o njihovom vladanju i vero- valju. U prolee 1203, palski legat je
boravio u Bosni p postigao pun uspeh u sreivanju crkvenih prilika izjavsm
bosanskih krstjana:< datom na Bilinom Polju 8. aprila 1203. godine. Kazamari je
konano izgladio i sukob bosan- skog bana sa ugarskim kraljem, polazei iz Bosne
u Ugarsku on je poveo sa sobom Kulinovog sina i dva najistaknutija krstjanina1
Pred ugarskim kraljem su pregledana i potvr- ena sva dokumenta nastala radom
papskog legata u Bosni. Kulinovom sinu je nametnuta jo i obaveza da bosanski ban
plati 1.000 maraka srebra kazne, u sluaju ako u svojoj ze- mlji bude svesno trpeo
jeretike. Tom prilikom se, ujedno i poslednji put, spominje ban Kulin u istorijskim
izvorima. Nije poznato koliko je jo vladao i kako je zavrio.

etvrt veka Kulinove veoma slabo poznate vladavine pada u vreme ispunjeno
velikim preokretima koji su imali veoma dalekosene posledice. Sredivi o-dnose sa
 3 (11801250) 293

Ugarskom na nain koji je obezbeivao unutranju samostalnost Bo- sne, ban je

prebrodio najveu opasnost koja se nadnela nad njegovu zemlju posle potiskivanja
VizantijeJZapleteni ver- ski problemi predstavljali su izvor novih velikih opasno- sti.
Ban Kulin je i njih otklonio umerenou i pogguta- njem. Verovatno je u
njegovim odnosima sa jereticima i Ri- mom bilo manje lukavstva nego to se misli, a
znatno vie zbunjenosti i nesnalaenja. Ipak, glavne tekovine Kuli- novog perioda
pokazale su se trone i kratkotrajne, Bosna je uskoro zapala u veoma teak poloaj u
kojem je njena samostalnost dolazila u pitanje. To ipak nije smetalo da se u Bosni
stvori tradicija o Kulinovom vladanju kao zlat- nom vremenu izobilja i blagostanja.
Najvea gospoda jedne daleko prostranije i snanije Bosne poetkom XV veka
traila su, u jednom povoljnom trenutku kada su mogli do- biti sve to su elela, da se
Bosni potvrde granice kakve su bile za Kulina bana.

3 S. 'V.irkoviN: Istorija srednjovekovne bosanske drave

2. SUSRET HRI.ANSKE TRADICIJE I DUALISTIKE

JERESI U BOSNI
 3 (11801250) 294

Hrianstvo je na tlu Bosne imalo veoma dugu tradi- ciju . Episkopija je tu

postojala jo u kasnoantiko doba i odrala se sve do slovenskog osvajanja./Tada je,
meutim, kontinuitet hrianskog crkvenog ivota prekinut kao, uostalom, i u
drugb oblastima u unutraplnjosti Balkana. Obnavljanje hrianske crkvene
organizacije, posle pokr- tavanja paganskih .Slovena, ostaje^sakriveno u tami vekovaj
Poto je pokrtavanje uzelo""zamanije razmere u vreme kad je Bosna jo bila
neodvojen^ od drave prvih srpskih vladara, verovatno je zajednika bila i najranija
hri- anska 1crkvena organizacija. Dok se u krilu istone crkve nije sauvala
tradicija jedne episkopije Srba ili Srbije, u rimskoj crkvi se znalo za jurisdikciju nad
gedpp begloe, i u XII veku, kad se sporilo oko prava pri- morskih gradskih sredita,
ovo podruje se izjednaavalo sa Bosnom: gecpit beppe ^ios! ez! Vozpa.1

Poistoveivanje Srbije i Bosne u katolikim crkvenim sreditima vreno je

u trenucima kad su se rasplitala zamrena pitanja o pravima primorskih nadbiskupskih
stolica, i kada se, kao uvek u slinim sluajevima, istra- ivala istorija tih prava.
Otuda ono moe biti posredno svedoanstvo o nekadanjem politikom i
crkvenom jedin- stvu Srbije i Bosne. Uporedo s politikim razdvajanjem, do kojeg je
dolo, najverovatnije, u drugoj polovini X veka, spontano je teklo i crkveno odvajanje.
Istoni i juni krajevi nekadanje krtene Srbije", docnije Rake, pot- pali su pod
pojedine vizantijske episkopije, dok uspomela na Srbiju kao jedinstveno jurisdikciono
podruje mogla se uuvati jedino u primorskim katolikim sreditima. Po- pisi
episkopija navode ponekad uporedo i Bosnu i Srbiju. U XI veku se pojavljuje Bosna
kao jurisdikciono podruje jedne episkopije na koju su polagale pravo splitska,
barska i dubrovaka nadbiskupija. U drugoj polovini XII veka, bosanski biskup je
sufragan dubrovakog nadbiskupa, u ije je sedite odlazio na posveenje.
 3 (11801250) 295

Bosanska biskupija, i po svome svetenstvu i po obredu, razlikovala se od svoje

metropole. Svetenici su, kao urstalom i episkopi, nosili narodna imena; za jednog od
biskupa koji je dolazio na posveenje u Dubrovnik kae se izriito da nije znao
latinski. To je bilo mogue otuda, to.je jezik bogosluenja ove dijeceze bio
slovenski. Veoma je verovatno da se crkvena organizacija u Bosni drala istonog
obreda." U skladu sa svim tim je i karakter 6o- sanskog monatva, koje je, danas se to
moe smatrati kao sigurno, pripadalo redu svetog Vasilija, rairenom i iz- van
vizantijske crkvene sfere.3 Dubrovaki nadbiskupi, izgleda, nisu vodili
energiniju akciju da izmene svoju dosta daleku dijecezu i da je prilagode tadanjim
katoli- kim crkvama u Primorju. Oni su se izgleda zadovoljavali time da primaju
zakletve bosanskih biskupa i poklone prilikom posveenja^ i starali se da
sauvaju pod SVOJOM vlau ovu biskupiju, oko koje su se otimale druge dve
primorske metropole.

O verskom ivotu u samoj Bosni do kraja XII veka nije skoro nita poznato.
Bosanske crkvene prilike do toga vremena nisu privlaile panju papstva. Vladaoci
su se prema crkvi drali sasvim korektno. Ban Bori je jo sredinom XII veka obdario
monako-viteki red templara jednim selom u Slavoniji. Do ovoga doba su podignute i
neke crkvene graevine u Bosni.4 Poslednja je, moda, bila ona crkva koju je blizu
Zenice podigao ban Kulin i postavio obraz svoj nad pragom.
 3 (11801250) 296

U Kulinovo vreme, meutim, u Bosnu je prodro jedan nov religiozni elemenat,

iji je uticaj na dalji crkzeni razvoj ove zemlje bio sudbonosan. Bio je to dualistiki
jeretiki pokret, koji se do toga vremena rairio i uzr- stio u itavom nizu
zemalja oko Mediterana. Pre nego to je jednim svojim krilom zahvatio Bosnu, koja je
dobila naroito mesto u njegovom razvitku, dualizam je imao veoma dugu i bogatu
prolost. Kao nain miljenja i pogled na svet on je bio vezan za mnoge religije
od stare Kine i Persije do srednjovekovnog hrianstva.
297

Dualisti su se od ortodoksnog hrianstva odvojili u pokuaju da odgovore na pitanje

o poreklu i prirodi zla. Ali iza toga pitanja lei jedno jo optije i osnovnije: o odnosu
Boga i sveta, beskonanog i konanog, apsolutnog i ogranienog, o odnosu
izmeu savrenstva bojeg i nesavr- enstva sveta^/Ako je Bog savren, njegovo delo,
svet u ko- jem vernik ivi, puno je nereda, patnje i zla. I najpo- bonijoj dui ostaje da
zakljui ili da je Bog tvorac zla, iz ega moe da sledi da nije izvor savrenstva, pa
ni pravi Bog; ili da on nije tvorac zla, pri emu poreklo zla treba traiti u nekom
uzroku nezavisnom od boanstva. Pravoverna hrianska teologija je taj ogromni jaz
izmeu savrenog tvorca i nesavrenog dela premostila misteri-
298

PLUTEJ IZ CRKVE SV. PETRA U ZAVALI.jom iskupljenja

sveta od strane Hrista, boga-
oveka, i ue- Nzem o slobodnoj volji, po kojem se sam ovek zbog
svoje gre- ne prirode odvaja od Boga i izaziva patnje, nesree i druge
manifestacije zla. Nasuprot tome stoji dualistika koncepcija, u svojoj
osnovi starija od hrianstva. Ona polazi od temeljne suprotnosti
izmeu Boga i zla i odluno odrie da Bog, koji je po sutini savren
i dobar, moe biti izvor zla. /Poreklo zla se zato mora traiti izvan Boga
i njegovo sedite se nalazi u vidljivom materijalnom svetu gde vladaju
nered i patnja. To stanovite dovodi do neizbenog suprotstavljanja Boga
i materije i do zakljuka da ono to je sutinsko i trajno u oveku,
njegova dua, ne potie iz ovog zemaljskog sveta, ve da je u njemu
samo stranac i hodoasnik.

Ova osnovna dualistika poruka vekovima se preno- sila preko itavog niza
jeretikih pokreta, koji su se kao karike u lancu nadovezivali jedan na
drugi/Razliite su bile konzekvence koje su iz ovog osnovnog stava izvlaene u
pogledu dogmatike, kulta i naina ivota sledbenika dualistikog uenja.
Poslednje dve karike u ovom lancu, one koje su mogle Llati uticaja na crkveni razvoj
Bosne, predstavljali su pokreti bogumila u Bugarskoj, Makedoniji i Vizantiji, i katara
u Italiji, Francuskoj i Nemakoj.
299

Bogumilski pokret se javio u bugarskoj dravi pred sredinu X veka. Njegovi

sledbenici su teili da zlo ovoga sveta izbegnu asketskim, tihim i pobonim ivotom
po apostolskom uzoru. Bogumili su osuivali sjaj crkava, svete tajne, ikone i
bogosluenje, a jedna otrica njihovog uenja bila je uperena i protiv bogatih i
monih, protiv cara, boljara i svetovne vlasti./Poput mnogih drugih jeretikih
pokreta bogumilstvo je udaralo protiv vladajueg feudal- nog poretka i bilo izraz
nezadovoljstva siromanih i po- tlaenih slojeva, koji su patnje i nesavrenost sveta
ose- ali neprestano u svome iskustvu. Posle pada Prvog bu- garskog carstva i
Samuilove makedonske drave, bogumil- stvo se proirilo i u Vizantiji. Tu je nastavilo
da se razvija u sredini koja je nametala teoloko i dogmatsko sreivanje dotle
veoma jednostavnog uenja. Pri tome nisu izostali rascepi i unutranji sukobi. Pod
Komninima je zapoela pravoslavna reakcija i proganjanje bogumila od strane
dravnih vlasti. Uporedo sa svim tim, bogumilstvo je sticalo nove privrenike, ak i u
krajevima vrlo da- lekim od njegove prvobitne kolevke. Bogumilsko uenje je u XII
veku postalo skelet koji je drao na okupu i uvr- ivao masovni jeretiki pokret
na Zapadu: u Italiji, Francuskoj i Nemakoj. Na brojne jeresi XI veka, koje su bile
bez dualistikog obeleja, zahvaljujui impulsima sa Balkana i
ujedinjavajuem delovanju bogumilskog dualizma, nadovezao se neuporedivo

organizovaniji i jai pokret katara.

Meu oblastima u kojima je dualistika jeres uhvatila koren, Bosni su

najblie bile Srbija i Dalmacija. Bio- grafi Nemanje, osnivaa samostalne srpske
drave, govore o njegovoj borbi protiv bogomrske jeresi, o jednom saboru
300

sazvanom protiv jeretika, o energinim progonima i suro- vom kanjavanju. I pored

pomalo neobine terminologije, nema mesta sumnji da je re o bogumilima.
Nemanjina akcija se hronoloki ne moe blie odrediti, a sudbina jeretika koji su
napustili Srbiju potpuno je nepoznata. Da su se neki sklonili u Bosnu moe se
pretpostaviti na osnovu sasvim opteg rezonovanja, u izvorima za to nema nikakve
potvrde.
S druge strane, sauvaki su malobrojni ali sigurni po- daci o irenju jeresi iz
Dalmaci_je, gde je jo 1185. jedan lokalni sabor bio uznemiren zbog ogromnih
zabluda koje
 3 (11851250) 301

se ire meu vernicima. Istorija jeresi u dalmatinskljg gradovihma ostaje ipak

sasvim nepoznata, usled oskudice izvora. Nema nikakve sumnje da je dualistJ-
gko arite u Dalmaciji bilo daleko snanije nego to se po sasvi.m
sporadino sauvanim izvorima zakljuuje. Veoma je ve- rovatno da se
upravo tu nalazila dualistika ess1e51a 5s1a- uoae, koja se spominje u
popisima jeretikih crkava, i jedan vek docnije izjednauje sa Bosnom.
Dalmaciji i nje- nim gradovima sasvim odgovara tradicija koju prenosi pro-
tivjeretiki pisac fra Anselmo iz Alesandrije (oko 1270) po kojoj su ovu
ess1e51a 5s1auop1ae osnovali trgovci koji su jeres upoznali i primili u
Carigradu. U svakom sluaju, sauvani izvori nam govore o irenju jeresi iz
Dalmacije u unutranjost, a nipoto o obrnutom procesu.5 Borba pro- tiv jeresi u
dalmatinskim gradovima je ivnula kad je 1200. na splitsku nadbiskupsku stolicu
doao Italijan Bernard. Pred njegovim progonima neki jeretici su tra- ili
utoita u Bosni i to je izazvalo poznate, ve ranije iznete, zallete u odnosima
izmeu pape, bana Kulina i ugarskog kralja.

Iz delovanja papskog legata Kazamarija, poslatog da ispita i sredi crkvene

prilike u Bosni, nastao je dokume- nat koji daje izvestan uvid u crkveno .stanje u
zemlji. Na alost, to je najnejasniji od svih izvornih tekstova za bo- sansku
crkzenu istoriju i iz njega se izvode veoma razli- iti zakljuci. To je izjava
sastavljena na sastanku papskog legata i bosanskih duhovnih lica, odranom
aprila 1203. na Bilinom Polju, kraje reke Bosne.
 3 (11851250) 302

Osnovno i najbitnije je pitanje, ko su bili ljudi koje je Kulin okupio i

suoio sa papskim legatom? Sam Kaza- mari je iz Ugarske javljao u svom
pismu da se njegova misija ticala bivih patarena iz Bosne. Ve tim terminom je
uesnike sastanka okarakterisao kao jeretike-dualiste. Meutim, drugi podaci
koje tekst izjave prua ne potvr- uju legatovo tvrenje. Sam Kazamari nije
traio od Bo- sanaca da se odreknu jeresi, ve samo da odustanu od raskola i da
priznaju -ggrimat rimske crkve i pape. U sa- mom tekstu se uesnici sastanka
na Bilinom Polju nazi- vaju prvaci (priori) onih ljudi koji su na zemljitu Bo-
sne dotada jedini uivali privilegiju da se zovu imenom ,,hriani/(sp5Pa).
Iz teksta se ne moe izvesti za- kljuak da su to bili lanovi jerarhije bosanske
biskupije, ve stareine neke zajednice iji su lanovi nazivani krstjani.
Tekst uz to pokazuje, u tome su svi istraivai sloni, da je re o jednoj
monakoj zajednici. Ta knje- nica bitno oteava donoenje zakljuka o
karakteru ue- snika spomenutog sastanka na osnovu termina ,;hriani ili
krstjani. Ve je savremenicima bilo sumnjivo ovo iskljuivo rezervisanje
hrianskog imena. Kulinu se ve 1199. stavljalo na teret da je navodne
krivoverce iskljuivo povlaivao imenom krstjani (^osape eoz ai!
opotaz1se spz^apoz). Modernrbu! istraivaima isto tako nije bilo teko da
u toj pojavi prepoznaju jasno i izrazito duali-. stiko obeleje. Dobro je poznato,
naime, da su i katari i bogumili, kao uostalom i neki raniji jeretiki pokreti,
rezervisali za svoje lansve naziv hriani, esto s atri- butom pravi" ili
istinski hriani. Stvar se, meutim, komplikuje time tr su i mrnasi,
naroitr u ranrm sred- njem veku, bili hriani pr prevashrdstvu. Na istrku
je jr i u XII veku ime hriani bilr rezervisanr za mr- nahe.7 Iskljuivr
prisvajanje naziva krstjani ne bi mrglr, samr za sebe, biti siguran drkaz da su
uesnici prznatrg sastanka bili dualistiki jeretici. Ali u njihrvrj izjavi se
nalazi i rbeanje da e se pridravati niza nrrmi: da e imati brgrmrlje uz
manastire i u njima zajedniki javis prjati prrpisane asrve, da e u svim
crkvama imati rltare i krstrve, da e itati knjige kakr Nrvrg takr i Starrg za-
veta, kar tr tr ini rimska crkva, da e krd manastira imati svetenike krji e, pr
crkvenrm redu, drati mise, sluati isprvesti i deliti prkajanja; da e uz crkve
imati grrblja, da e se najmanje sedam puta grdinje prieivagi i da e
prtrvati prstrve rdreene rd crkve. Kad bismr iz rvrg nrrmativnrg dela naeg
drkumenta smeli zakljuivati da su brsanski mrnasi drtle prstupali suprrtno,
izlazilr bi da su u velikrj meri bili zahvaeni jeretikim verr- vanjima i
praksrm. Imali bismr prsla sa ljudima krji nisu imali, ili su rdbacivali: crkve,
rltare, krstrve, Stari za- vet. krji nisu imali svetenika ni grrblja, krji se nisu
prieivali, koji bi dakle, prstupali Jppravr rnakr kar dualistiki jeretici.
Nastavljajui, meutim, tim istim metrdrm naili bismo na tekoe. Ve
je obeanje da e prtrvati prstrve jedva razumljivr krd ljudi krji prste
itavrg ivrta ne uzimajui nikakvu hranu ivrtinjskrg prrekla. Krd
obeanja da ubudue nee primati u svrju sre- dinu, dakle u manastire,
renjene ljude ili udate ene, ukrlikr se rbrje saglasnr. rbeavi zgzdravanje,
 3 (11851250) 303

ne pr- svete mrnakrm ivrtu, nailazimr jr na vee nezgrde. Suprrtnr

postupanje ne dslazi u rbzir KRD dualista KRJI su osuivali brak i svaki
telesni dodir. Isto je tako ne- shvatljivo za dualistike jeretike
obeanje da se monah i monahinja nee nigde nasamo nalaziti
da nebi mogla proizii runa sumnja/ Dosledno sprovedeno
zakljuk- vanje putem inverzije dovodi, dakle, do sasvim
protivre- nih rezultata.

Suprotnu krajnost predstavlja takvo tumaenje izjave iz 1203. po kojem

sve ispada pravoverno. Iako nam norma- tivni karakter akta zaklanja sliku o
stvarnom verovanju i vladanju bosanskih monaha, iako u izjavi nema odricanja
od dualistikih dogmatskih stavova, ipak se ne moe prene- bregnuti
injenica da su norme postavljene tako da iskljue oigledno dualistiku
praksu. Bosanski monasi, do kojih nije, verovatno, prodro ni daak velikih
crkvenih re- formi, pobuivali su sumnju ve rezervisanjem naziva krstjani",
karakteristinim za jeretike. Sumnju je samo mogao uveavati njihov
nain ivota, koji se nije poduda- rao sa ivotom zapadnog monatva toga
vremena. /Najzad, sam tekst izjave pokazuje, kroz obeanje da ubudue
nee u svoju sredinu svesno primati maniheja ili kakvog drugog jeretika, da su
j^retici nalazili sklonita kod zapu- tenih bosanskih monaha. Oni su bez sumnje
uspevali da izvre izvestan uticaj na ivot i praksu bosanshog mo- natva.
 3 (11851250) 304

Drugo osnovno pitanje u vezi s izjavom na Bilinom Polju tie se odnosa

izmeu krstjana i bosanshe kato- like episkopije, s jedne, i bosanske
jeretike crkve, s druge strane. Tekst govori jedino o krstjanima-monasima,
njihovim priorima i magistru, koji je moda tek tada uve- den, i za koga se
predvialo da e biti biran od brae i sta- reina, a potvrivan od pape.
Biskup i svetenstvo se uopte ne spominju, te je sasvim prirodno pretpostaviti
da se ni sumnje, ni istraga papskog legata nisu uopte od- nosili na bosansku
biskupiju.9 Isto su tako neosnovani i pokuaji da se zajednica zastupljena na
Bilinom Polju do- vede u. neposrednu vezu s jeretikom bosanskom crkvom,
po- znatom iz docnijih izvora, po kojima bi magister iz spo- minjanog
dokumenta bio u stvari djed bosanske crkve. Nema nikakvog dokaza o
kontinuitetu izmeu bilinopolj- skih monaha i jeretike crkve bosanske, iako
nije nimalo iskljuena mogunost da su neki od bosanskih monaha po- stali
u toku vremena pravi jeretici.10
305 .

Abjuracija iz 1203. svedoi samo o tome da je monatzo, najverovatnije reda

svetog Vasilija, dalo povod za sumnje i zaplete koji su iskrsli u samom poetku
XIII veka, da je u izvesnoj meri bilo zahvaeno jeretikim uticajem, .ali da
sve zajedno jo nije znailo nikakav stvarni preokret u crkvenom stanju Bosne.
Bio je to tek prvi susret jeresi i hrianstva na tlu ove zemlje.

3. KRSTAKI POHODI PROTIB BOSNE I OBRAZOVANjE BOSANSKE

CRKVE

Reenje postignuto na Bilinom Polju u aprilu 1203. nije moglo bitno uticati
na crkveni razvoj Bosne ve zbog toga to je mitloilo obe glavne snage koje su
delovale na formiranje bosanskih crkvenih prilika. Ni katolika ess1ezGa
Vovpepboz, ni arite jeresi, ukoliko ga je uopte u ovo doba bilo u Bosni, nisu
bili pogoeni akcijom pap- skog legata. Kazamari je zapazio, dodue,
nezadovoljavajue stanje bosanske biskupije i po zavretku misije predlagao
306 .

da se na 'Mesto biskupa postavi neki J1atin i da se u pro- stranoj zemlji

bosanskog bana obrazuju i nove dijeceze. Ipak tada nije izveden nikakav pokuaj
reformi u smislu lega- tovih sugestija.

Isto tako ni jeres u susedstvu Bosne nije bil^ uni- tena. Naprotiv, ba se u
prvoj i drugoj deceniji XIII veka javljaju brojnije vesti o irenju jeresi u
dalmatinskom zaleu. Splitski letopisac arhiakon Toma pria da je u Zadru
u samom poetku mletake vladavine jeres bila ra- irena naroito meu
plemstvom. Neto docnije se kao rzegkZospzIa.*1 igou Toljen Kai i
Maldemar Za- dranin. Hrvatski knez Vien (12211223) optuivan je kao
zatitnik jeretika. U tim godinama se uju glasovi i o je- reticima u Humu, a kralj
Andrija je nareivao omikom knezu i Kaiima da proteraju patarene sa
svoje teri- torije.1

Razume se da je u takvim uslovima jeres i dalje pro- dirala u Bosnu, tako da

307 .

su se, posle skoro dve decenije u- tanja, od 1221. javljale optube, veoma
sline onim ranijim: da se u Bosni primaju i tite jeretici. Papski legat Akon-
cije, koji je doao u nae krajeve sa zadatkom i namerom da deluje protiv
Omiana, gusara koji su napadali bro- dove primorskih trgovaca, dobio je nov
nalog da ,.muki i snano istupi protiv jeretika, koji u Bosni javno propo- vedaju
svoje pogubno uenje. Trebalo je da se Akoncije io- slui potporom svetovnih i
crkvenih vlasti u Ugarskoj kojima je papa uputio slian nalog. Istovremeno se
Dubrov- anima iz Rima savetovalo da izaberu takvog arhiepiskopa koji e biti
sposoban da se bori protiv omikih gusara i jeretika u Bosni.

O misiji ovog legata obaveteni smo neuporedivo sla- bije. On svakako nije
naiao na onako pogtustljive protiv- nike kao njegov prethodnik dve decenije
ranije. Bio je pri- siljen da daje podstrek za krstaki pohod protiv Bosne. Poto se
na svetovne vlasti u Ugarskoj nije mogao osloniti, jer je upravo tada plamteo slor
izmeu kralja i plemstva koji je doveo do izdavanja poznate Zlatne bule
1222, Akon- cije je glavne saradnike traio meu crkvenim veliko- dostojnicima
u Ugarskoj. Posle odlaska legata, borbu pro- tiv jeretika u Bosni preuzeo je
ugarski episkopat. Naro- ito zainteresovan za delovanje u Bosni bio je
katoliki nadbiskup Ugrin kome je kralj Andrija darovao Bosnu, So i Usoru, sa
zadatkom da istrebi jeres u tim oblastima. Tu darovnicu, koja ni]e imala nikakvu
praktinu vrednost ve samo davala pravnu osnovu za buduu vlast nad
Bosnom, potvrdio je 1225. svojom bulom i papa, kome je, po tada- njim
kanonistikim uenjima, pripadalo pravo da raspo- lae zemljama jeretika.
Papa je tom prilikom laskavim reima pohvalio odluku nadbiskupa da stavi
znak krsta i poe na unitavanje jeretika u Bosni.
308 .
309 .
310 .
 3 (11801250) 311
 3 (11801250) 312
313 .

Najoskudnije su vesti o samoj Bosni ovoga doba. Ostaje potpuno nepoznato ko

je nasledio Kulina na bosanskom prestolu. Izgleda, meutim, da se ve tada
sudbina jere- tika povezivala sa uvanjem dravne samostalnosti Bosne i da je
versko pitanje u samoj zemlji izazivalo otre su- kobe. U godinama posle Kulina, bio
je neko vreme ban Bosne neki Stefan, ^ome je poznato samo ime i za koga se zna da
je imao sina Sibislava, kneza Usore, u treoj dece- niji XIII veka, koga izvori
prikazuju kao revnog katolika nasuprot ostalim bosanskim velikaima.

Nije poznat ni tok prvih krstakih pohoda protiv Bosne, ali se moe zakljuiti
da je njihov rezultat bio uspean. Kada se 1233. prvi put javlja u izvorima ban Ma- tej
Ninoslav,3 on je istovremeno i ugarski vazal i katolik koji se odrie jeretikih
zabluda svojih prethodnika/ Nema sumnje da su prethodne borbe stvorile uslove da se
pastvo pozabavi briljivije i stanjem katolike ess1eae Vobpepav i preduzme
znaajne reformne korake/ Oigledno je bilo da uspesi postignuti orujem i
politikim pri- tiskom ne mogu biti trajni sve dok u samoj zemlji nema crkvene
organizacije koja bi bila sposobna da vrsto obu- hvati vernike i sprei nepoeljne
uticaje. Upadljivo je da se u dokumentima iz ovog doba bosanska biskupija uopte ne
314 .

javlja kao neka snaga u borbi protiv jeresi. To postaje sasvim razumljivo kad se ima
na umu stanje ove crkvene orga- nizacije koje je upravo tada izbilo na videlo. U Rim
su 1232. stizale vesti koje su linost bosanskog biskupa prikazi- vale u vrlo
nepovoljnom svetlu. ulo se da je do svoga do- stojanstva doao simonijom i uz
podrku jeretika, da ne poznaje latinski jezik i pismo i da je uz to nesposoban da
sagleda svoje slabosti. Njegov pad kao pastira i uvara dua bio je, prema
obavetenjima stiglim u Rim, najdublji to se moe zamisliti. Nije drao slubu boju
u svojoj crkvi, niti delio svete tajne, toliko je dalek bio od sveteni- kih dunosti
da gotovo nije znao formu u kojoj se obavlja krtenje. Pored svega toga, stav
bosanskog biskupa prema jereticima bio je krajnje sumnjiv. Stanovao je u nekom selu
zajedno sa njima, a roeni brat mu je bio istaknuti here- zijarha". Umesto da ga
vrati na pravi put, biskup mu je pruao javnu podrku i zatitu.
Kurija je o ovom pitanju donela brzo i odluno reenje. Zatraena su nova obavetenja
od kalokog nadbiskupa i zagrebakog biskupa i poslat legat da lino ispita bosan-
skog biskupa. Ovaj zadatak je pao u deo Jakovu Pekorariju

{ Rk /-k ' *~ g * g ') -*>< '|'"./1"1g\ >l^| I, } ]

a! 1
kj.t^sU^. S. /M. m^j
iL G* .ljctj. g I' ^ * V
, LJtj.GgS^kh^k! pi* gj g j gl-j S ) < l
9* !
lm S*<S1SN.**'J'a l

1g

a) G ^ l * d * * 'l')l**1t' < l m (J-*

< <ts) I j<"71^T.UG* i ^ V g* \^'1(vT0v< ^N k^Tk. IJ 1T j S'J'14 1R-JnkG*.>mL.)* ck 14 V

* /Tj|5^* G* L. V <*
L I"
ukj^* J ./ |L c G'jJ. II PT>lJ
1*j.
l.kgl.l) GN
(
s T
K
*1
? Iv(7k0LUk.uASG<*<[1*
RJ^k M L d-T rg^k^-

U^nvc^
1T^/k n>| 1k1 (7L^>.-|n4 /l.m Im>i>1 (Kk _A^N>AN
II I
_ )_ \,
.. I l
'Hsgu POVELjA BANA MATEJAl^jp^.
L Oks^l NINOSLAVA DUBROVAA
N a7'li i IZ 1240. GODIN2 I I >
*TT^ " * 1 k ,t
^ l1 <^'R"(I Sk(k MIP |1' vpkp(
5LkN.(
N ( . i GG-j u I A*v I K k KI4-"j'N. N / I 4 I L *
*1L j-1 n .A*'* ' ' i n . * { r . * N * T7M 1<I LILM'
-j. k o J r o o k o s ! . 1. U 4 , g n ( k - 1 t ~ l m * . > > - 1*ti
4G*DN(.uNN<9 SRR'NN'<-L^S1JRM R ^ Sl (
- - -------------------
1 J 1
I Im "
* U ' < T. I * K.1 01- NH>G<T _ ......_k 1T*
> . k m > 1 * k . | | | ^ j | ( m k -'<^.4 g - ) i m < > k . N ( > g 1 7 N ^
< V |g^|Lmk |'<(*( *. D1 sNk
NJ/^^li.NN1/Uki l
 10 (11801250) 316

vanjem oprotajnica uesnictla u krstakom ratu i pod- sticanjem ugarskih

crkvegh i vladajuih krugova na od- luno delovanje.
Sve je to odvelo Ninoslava u drugi tabor, jer vie nisu bile u pitanju samo
crkvene prilike ve i dravna samo- stalnost. Na rimskoj kuriji njegovo
dranje je ocenjeno kao tetan pad u bespue zabluda' 4 . Sam ban je docnije
ovu pro- menu drukije prikazivao: ostao je katolik kroz itavo vreme, ali
je bio prisil>en da se protiv svoga neprijatelja poslui pomou i podrkom
jeretika.

Tok ratnih dejstava je gotovo sasvim nepoznat. U toku

1235. verovatno su samo vrene pripreme. Krajem te godine, novi bosanski biskup Johanes
Vildeshauzen traio je da bude osloboen episkopskog dostojanstva zbog ratnih napora i
teine svoje dunosti. Sledee godine, katolika strana zabeleila je uspeh odvojivi i
privukavi na svoju stranu usorskog kneza Sibislava, koji je kao ljiljan meu trnjem-4 bio
 10 (11801250) 317

katolik u jeretikoj sredini. JKao tri godine ranije ban Ninoslav, Sibislav je 1236. primljen u
milost papske stolice. Maja 1237. u samoj Bosni su se verovatno vodile borbe, jer je
dubrovakim trgovcima bilo zabranjeno da kreu u ovu zemlju. Tek u iduoj godinl,
herceg Kolomzn javio je papi da je unitio jeretike u Bosni. On je tada (1238) uspeo da
osvoji i deo Huma, oblast kneza Toljena, po- tomka Miroslava, brata Nemanjinog.
 10 (11801250) 318

Pobeda ugarskih krstaa, iako nije bila potpuna, stvo- rila je ipak uslove da se ponovo jo
energinije pristupi ostvarenju ciljeva katolike crkve u Bosni./Poto se Vil-
deshauzen u meuvremenu povukao, postavljen je drugi epi- skop, ovoga puta
ugarski dominikanac Ponsa. Izbor domi- nikanca za biskupa nije nimalo sluajan. Red
propoved- nika, stvoren na Zapadu u borbi protiv katara, bio je i na bosanskom tlu
najvatreniji borac protiv jeresi. Ugarski dominikanci su vrili inkvizitorsku slubu i, po
svedo- anstvu jednog svog letopisca, upotrebljavali u Bosni lo- mae spaljujui
one koji se nisu hteli obratiti. Nastav- ljena je i aktivnost koja je ila za tim da u Bosni
stvori katoliku crkvenu organizaciju identinu ostalim bisku- pijama toga doba.
Nastavilo se graenje katedralne crkve, zapoeto jo pre ovoga rata. Biskupiji su
darovani posedi i sakupljana su novana sredstva za njeno izdravanje. Kada je pre
kraja 1239. zavrena bosanska stona crkva u Brdu, u upi Vrzsbosni, organizovan je uz
nju kaptol i traeni su sa drugih strana fratri propovednici, da bi se biskupija
 10 (11801250) 319

VOSNA U DOBA BANA MATEJA NINOSLAVA (OKO 1244.)

. ojaala.
Tada je svakako zavedeno i plaanje desetine koja je i mnogo docnije u 'isto
katolikim krajevima bila kod stanovnitva vrlo nepopularna.

Ban Ninoslav, koliko se zna, nije sudelovao u itavoj ovoj delatnosti. On se odrao u
jednom delu bosanske teri- torije, koji je i dalje privlaio panju papstva i krstaa. '
Hvalei krajem 1238. revnost i uspehe biskupa Ponse, pala Grgur IX nije proputao
priliku da ga ohrabri i podstakne na borbu protiv ostatka jeretike kuge-1. Dao mu je tom
prilikom ovlaenje da dodeljuje oprotajnice onima koji bi stavili znak krsta radi rata u
Bosni. I docnije. se u crkvenim krugovima govorilo da je veliki deo Bosne bio pokoren u
ovo vreme. Nemoe se ni naslutiti, na alost, koji je deo bosanske teritorije ostao slobodan
i sauvao snage sposobne da iz temelja promene situaciju u zemlji. U prolee 1240.
ban Ninoslav je sa grupom svojih boljara posetio Dubrovnik i tom prilikom izmenjao sa
Dubrova- nima zakletve, i na taj nain po trei put obnovio ugovor sklopljen
izmeu Bosne i Dubrovnika jo za vreme bana Kulina. Kao i u dve prethodne zakletve,
obeavao je Du- brovanima mir, pr^jateljstvo, slobodu kretanja i linu i imovinsku
bezbednost trgovaca u Bosni. Osloboenje od da- bina i garantije da se nee
primenjivati represalije i za dugove jednog dirati u imovinu drugih trgovaca, olaka- valo
je uslove za poslovanje Dubrovana koje su ve tada, verovatno, privlaili proizvodi
stoarstva, koe, krzna, med i vosak.
 10 (11801250) 320

Neizvesno je da li je Ninoslav jo uoi svoga dolaska u Dubrovnik obnovio svoju

vlast u itavoj Bosni, ili je do toga dolo tek neto docnije u vezi sa stradanjem Ugarske
od najezde Tatara. U svakom sluaju, izbijanje Tatara na ugarske granice 1241. i
nesreno ugarsko ratovanje morali su posredno veoma jako delovati na sudbinu
Bosne./Ukoliko je ban Ninoslav ve ranije proterao krstae, tatarska na- vala je spreila
odmazdu. Ukoliko je ekao u svome delu dravne teritorije, tatarska opasnost mu je
pruila iz- vanredno povoljnu priliku. Slom Ugarske je dodue otvo- rio Tatarima put i do
Bosne, ali ova planinska zemlja nije ve zbog prirode svoga zemljita bila izloena
onakvim pustoenjima kakva su pretrpela Ugarska i Rusija. Za ugar- skim kraljem Belom
IV i njegovim velikaima Tatari su prodirali sve do zidina dalmatinskih gradova. Pustoili
su i pljakali- nezatiena gradska podruja sputajui se ak do Zete, dok se
poetkom 1242. nisu preko naih
zemalja i Bugarske vratili u oblasti severno od
5 S. irkovi: Istorija srednjovekovne bosanske drave
Crnog mora. Jedan deo Tatara je tada proao kroz Bosnu.

Pored toga to su Ugarsku doveli privremeno u stanje potpune iscrpljenosti i nemoi,

ovi dogaaji su imali i neposrednog odjeka u Bosni usled politikih zapleta u Dalmaciji. Za
vreme svoga bekstva na Primorje, kralj Bela IV se zadra^ prvo u Splitu, a zatim u Trogiru.
Ovaj drugi grad se sa daleko vie panje poneo prema vladaru nego Split, koji mu je u
odlunom trenutku uskratio galiju kojom bi se sklonio na neko ostrvo. Trogiranima je zato
zahvalni kralj u prolee 1242. darovao nekoliko sela na granici splitskog gradskog
podruja. Ova donacija je po- stala povod estokoj borbi dva grada u koju su se umeali
okolni oblasni gospodari, pa i bosanski ban Ninoslav. Po- sle prve faze rata stiane za kratko
vreme, u jesen 1243. sukob vie nije ostao ogranien na dva grada, ve je u borbe uvuen
niz saveznika na jednoj i na drugoj strani. Grupi- sanje je izvreno tako da se govorilo o
kraljevim prijate- ljima koji su stajali uz Trogir i kraljevim protivnicima koji su pomagali Split.
Posle jednog tekog poraza na moru, Spliani su, kako kae Toma arhiakon, izgubivi
veru u sebe poeli da se uzdaju najvie u mo bosanskog bana Ninoslava. Njega su izabrali
za gradskog kneza i stavili mu na raspolaganje novana sredstva optine. Ninoslav je -sa
 10 (11801250) 321

svoje strane doveo bosanske vojne odrede koji su zajedno sa Splianima dve nedelje
pustoili trogirsku oblast ne- mogavi nita protiv gradskih zidina. Ninoslav je tom prilikom
bez uspeha opsedao i kraljevski grad Klis. Po- sle toga se vratio u Bosnu, ostavivi u Splitu na
poloaju kneza nekog svog junoitalijanskog roaka, i kao zatitu jednog od sinova sa
odredom konjanika.
Poto su, pored bosanskog bana, na splitskoj strani ra- tovali i humski knez Andrija i Poljiani,
kralj Bela IV nije mogao ostaviti bez zatite Trogir i njegove saveznike meu hrvatskom
vlastelom. im se drava zaleila od naj- teih rana, bio je u stanju da se i sam umea u
sukob. Po- slao je hrvatsko-dalmatinskog bana Dionisija da zajedno sa hrvatskom vlastelom i
Trogiranima napadne Split, dok je sam sa delom vojske poao neposredno na Bosnu. Obe zve
akcije su gotovo u isto vreme urodile plodom. Spliani su bili prisiljeni da 19. jula sklope mir
bez svojih saveznika, a neto malo ranije je i Ninoslav postigao sporazum ne- posredno sa
kraljem Belom IV. Iz kraljeve povelje za bo- sansku biskupiju, izdate 20. jula 1244, saznajemo
da se ba
 (1160:50) 322

npokorio Ugarskoj bez teih posledica. U samostalnost p unutranje ureenje

Bosne nije se diralo, a 'glavni kral.ov zahtev se odnosio na crkveno pitanje.
Od Ninoslava se tra- ilo da prilike u crkvi prilagodi onima koje vladaju u Ugarskoj i
susednim katolikim oblastima. Potvrujui ranije darovana od strane hercega
Kolomana sela akovo i Bliznu u Slavoniji, kralj Bela je dodao i potvrdio darove koje
je biskupiji ovom prilikom dao ban Ninoslav zbog velikih teta i nepravdi koje joj je
naneo. Darovani po- sedi su leali u raznim krajevima Ninoslavljeve drave: u Usori,
Neretvi, Donjim Krajevima, Vrhbosni, Lepenici, JGavi, Uskoplju, Boru i drugim
krajevima. Podarena sela je kralj izuzeo ispod vlasti banova i kneeva, potpuio ih
potinio crkvi i na nju preneo sve namete plaene rani- jim gospodarima. Uz sve to,
kralj je potvrdio biskupiji i kaptolu pravo da sakupljaju crkvenu desetinu na nain kako
to rade druge ugarske crkve.

Banovim iznuenim ustupcima i kraljevom milou trebalo je da se zavri

preobraaj bosanske biskupije, na kojem se radilo vie od jedne decenije. Katolika
crkvena organizacija u Boski je imala sve to je bilo neophodno za uspean rad, sem
podrke stanovnitva koje je bilo ili pod uticajem jeretika ili verno svojoj tradicional- noj
crkvi. Samo se time moe objasniti injenica da kato- lianstvo ni posle Beline
pobede 1244. nije uspelo da uhvati koren u Bosni. Ve 1246. kaloki nadbiskup se
spre- mao da uzme znak krsta, da bi ratovao protiv jeretika u Bosni. I kralj Bela je
hrajem te godine javio u Rim o svo- joj nameri da kao krsta ratuje u ovoj zemlji. Tada je
zapo- ela ugarska akcija na kuriji da se bosanska biskupija izu- zme konano i
formalno ispod vlasti dubrovake nadbisku- pije i potini kalokoj, koja je toliko
zasluna za borbu protiv jeresi. Nametalo se uverenje da nema nikakve nade da e se
ova zemlja (tj. Bosna) od svoje volje vratiti crkve- nom jedinstvu. Ni utvrenja, ni
gradovi crkve u Bosni nisu bili tako vrsti da bi se mogli odbraniti od napada i opsada i
zemlju sauvati u istoti vere tvrdilo se tom prilikom.
Slika o stanju katolike vere u Bosni bila je vrlo mrana, pa ipak ban Ninoslav,
suoen jo jednom s ona- snou krstakog pohoda, pred Rimom je branio svoju oda-
nost pravoj veri i podnosio papi neke pismene dokaze o svome ispravcom dranju.
5*
 (1160:50) 323

Papa Inoentije IV, koji je ui- nio po volji ugarskom kralju i kalokom nadbiskupu i
Bo
-snu potinio metropoli u Kaloi, obustavio je svaku akciju protiv bosanskog bana i
naredio samo da se povede istraga o njegovom nainu ivota i dranju. Upravo tu, u dosta
ne- jasnoj situaciji kada se bosanski ban predstavJBao kar iskreni katolik, a ugarski kralj i
prelat jadikovali nad neuspehom itave katolike akcije u Bosni, potpuno se pre- kida
tanka nit naih izvornih vesti. Kakvo je crkveno stanje Bosne stvarno bilo u to vreme i
docnije moemo samo zakljuivati na osnovu rezultata razvitka, koje smo upo- znali
posle vie godina i vie decenija.

Neposredno pbsle sredine XIII veka, katoliki bosan- ski biskup nije boravio vie
u Bosni ve u akovu, selu koje je biskupija dobha jo u samom poetku reforme
od hercega Kolomana. Tu u Slavoniji njegovo sedite je ostalo vekovima, u Bosnu vie
nije uspeo da se vrati. Zajedno s njim je i katolianstvo u celini, vezavi se iskljuivo
za ideju jedne reformisane latinske" biskupije, za dugo vreme iz- gubilo svako uporite
u Bosni. U isto vreme, u samoj Bosni se odigrao jedan sudbonosan proces: dolo je do
stapanja ostataka stare biskupije sa slovenskim bogosluenjem i jeretike zajednice
koja je svojom pojavom na bosanskom tlu izazvala zaplete i borbe. Jo uoi samog
poetka reforme 1233. ess1eb1a Vozpep515 i dualistiki jeretici su se razli- kovali,
mada nisu bili u sukobu. Upravo je simbolian sluaj poslednjeg domaeg bisk)T1a
iji brat je bio here- sijarha.6 Domai crkveni ljudi i jeretici su se morali jo vie
zbliiti kad im se u licu dominikanaca i ugar- skih krstaa pojavio zajedniki
ogoreni neprijatelj.

5*
 (1160:50) 324

Crkvena organizacija koja je iz toga spoja nastala no- sila je jasne tragove svoga
dvostrukog porekla: zauzela je mesto i ponela ime nekadanje pravoverne katolike bi-
skupije i dobila dualistiku doktrinu, kult i jerarhiju. Crkva bosanska, slubeno ime
dualistike verske orga- nizacije, poznato iz izvora XIV i XV veka, predstavlja samo
prevod latinskog imena negdanje katolike bisku- pije.s Isto tako nema nikakve
sumnje da ova jeretika crkva svoj poloaj jedine crkvene organizacije u Bosni, koji je
zadrala jedan nepuni vek, duguje svojoj pravovernoj pret- hodnici. Dualistiki
elemenat koji je sudelovao u obrazo- vanju bosanske crkve bio je neosporno vitalniji i
spo- sobniji tako da je potpuno prevladao. Duboke idejne i struk- turalne razlike i
doslednost dualista nimalo spremnih za kompromise objanjavaju skromni udeo stare
biskupije, ogranien uostalom samo na formalna obeleja.
Borba izmeu jeresi i tradicionalne crkze, na jednoJ strani, i papstva,
dominikanaca i ugarskog klera, na drugoj strani, ispreplela se sa borbom
bosanskih vladalaca i plem- stva protiv pokuaja ugarskih kraljeva da
unite dravnu samostalnost Bosne. Pri tome su se, isto kao ugarski kral>
i dominikanci u jednom, ndli u drugom taboru udrueni plemstvo,
jeretici, ostaci stare biskupije i Nzihove pri- stalice./ Sudbina i jednih i
drugih se reavala u istim krvavim sukobima. Bosanska crkva je otuda u
plemstvu, a povremeno i u vladarima, nalazila svoje najjae zatit- nike,
dok je u isto vreme njima predstavljala simbol bosan- ske samostalnosti

5*
. GLAVA TREA PREVLAST UGARSKE I UBIA (12501322)
IZVORI

Period bosanske istorije koji zahvata sedam decenija na prelazu iz XIII u XIV vek
neobino je siromaan izvorima. Malobrojni izvori kojima raspolaemo su uz to izuzetno tu-
roga sadraja. Zbog toga smo, naroito za prve decenije ovog razdobl>a, jedino u stanju da
navedemo imena linosti koje su nosile titule u kojima su dolazile do izraza pretenzije na vlast
nad Bosnom.
Broj ugarskih povelja je prilino mali a interesantni su u njima, sem dva do tri izuzetka,
samo spiskovi svedoka ugar- skih dostojanstvenika. Oskudicu ugarskih izvora treba pri- pisati
znatnim delom stanju ugarske drave ovoga doba, oslabl.ene nesrenom vladavinom Ladislava
IV Kumanca i razjedinjene borbama posle izz gmiranja dinastije Arpadovaca. Kao i za prethodno
razdoblje, one su prikupljene i izdate u Smiiklasovom Diplomatikom zborniku.'
' Interesovanje papstva za Bosnu u ovom periodu je naglo opalo. Usled politikih uspeha
Ugarske, posle smrti Matije Ninoslava, izostale su optube protiv bosanskih jeretika, dok je s druge
strane opalo i interesovanje rimske kurije za borbu protiv jeresi. Otuda je i broj papskih
dokumenata o Bosni veoma mali. Objavljeni su u ve spomenutim zbirkama Tetega* i u ranije
navedenim tomovima Diplomatikog zbornika. Bosnu spominju i popisi sakupljaa crkvenih
prihoda sa teritorije Ugarske, objavljeni u velikoj seriji vatikanskih dokumenata za istoriju
Ugarske.*
Domaih bosanskih povelja za ovo razdoblje uopte nema. Pored ovih, od ranije poznatih grupa
izvora, koje su se, kao to se vidi, htrivremeno brojano smanjivale, pojavila se nova,
daleko obimnija po koliini i bogatija po sadraju, grupa do- kumenata iz primorskih gradskih
arhiva, pre szega iz Dubrov- nika. Dok smo ranije nailazili samo na pojedinane dokumente
Dubrovakog arhiva publikovane u Smiiklasovom zborniku, od 1278. poele su redovno
da teku serije notarijsklh i kancela- rijskih knjiga, a od 1301. i knjige zapisnika triju
dubrovakih vea. Dok serija Og^etza SapseIaggae sadri uglavnom doku- menta poslovne
prirode (ugovore, zaduenja, albe), serija Ke- jogtaIopez odluke vea sadri veoma
znaajne podatke za politiku istoriju. Za ovo razdoblje se naao jo srazmerno vrlo mali broj
podataka o Bosni. Najstarije notarske knjige notara Tolazina 6.e Zauete objavio je slovenaki
istoriar i paleograf Gregor remonik.1 U jednoj knjizi su izdate samo imbrevijature koje se
odnose na zemlje u zaleu. Odluke vea su objavljene u jednoj staroj i malo pouzdanoj zbirci
(to vai pre svega za prva dva toma) zbirci Mopitpep1a Kadizgpa u okviru velike edicije
spomenika za istoriju Junih Slavena, koju je izdavala Jugoslavenska akademija.* Veoma malo
vesti o Bosni nali smo meu trogirskim spomenicima koje je izdao Miho Barada.*
U ovo doba su se pojavile pojedine vesti iz Mletakog arhiva koji je dragocen za docnije
periode. Te vesti je sakupio i izdao ile Ljubg1 u svojoj veoma obimnoj ali ponekad ne sasvim
pouzdanoj zbirci.* Jedan drugi veliki svetski arhiv, koji danas ne postoji jer je spaljen od Nemaca
1943, sadrao je po neko zrnce znaajno za bosansku istoriju ovoga vremena. Sreom
dokumente anujskog arhiva u Napulju' zanimljive za nau istoriju otkrili su i publikovali na
veliki istori- ar F-ranjo Raki i ruski naunik Vikeptije Makugiev. 10 Sadr- aj njihovih
zbirki se uglavnom poklapa, a isti dokumenti se nalaze i u velikoj zbirci maarskog istoriara
G. Vepcela. 11
Usled tenjih veza sa Srbijom, naroito sa dravom kralja Dragugina, i u srpskim izvorima
ima vesti o Bosni. Rodoslovi su zabeleili rodbinsku vezu Nemanjia i Kotromania,1 a u
biografiji kralja Dragutina u zborniku ivoti kraljeva i arhiepiskopa srpskih spominje se rad
sremskog kralja na pre- obraanju bosanskih jeretika.11
Za istoriju Bosne u ovo doba interesantan je i jedan dal- matinski narativni izvor: spis
Splianina Mihe Madijeva s1e Vagehaz.14 Fragmenat sa ambicioznim naslovom Oe dezIz
Ksgtapotit GtretaGogit e1 zittogit ropNjgsit bavi se u stvari dalmatinskim gradovima, pre svega
 Splitom, i veneci- jansko-ugarskim odnosima. U vie mahova pisac ima prilike da u vezi sa
odnosima prema gradovima ili zbivanjima u zaleu spomene Bosnu i njenog bana. Sauvani
fragment, koji treba da predstavlja deo drugog dela" iznosi dogaaje do 1330. Nastao je posle
1358.14

1. UGARSKA PREVLAST

Okolnosti pod kojima je zavrena vladavina bana Ni- noslava ostale su, zbog
oskudice izvora, potpuno' nepo- znate. Poslednji put se ovaj ban u istorijskim izvorima
sree 1249, kada je Dubrovanima izdao ispravu o zakletvi identinu po sadrzJni
sa onom iz 1240./Posle toga, u dru- goj polovini XIII veka, Bosna je pokazala daleko
manju otpornu snagu, iako vie nije bila izloena onako e- stokim napadima kao u
Ninoslavljevo doba. Kao vladar po- sle Ninoslava javio se Prijezda, njegov roak, koji
je sa banskom titulom pomenut jednom jo za ivota Ninoslava. Nije iskljueno da je
jo tada povremeno dolazio na vlast u senci ugarskog oruja. Neposredno posle sredine
veka, on je bio pokoran kralju Beli IV. Kralj mu je negde pre 1255. darovao upu
Novake u Slavoniji u blizini Drave. Bio je to istovremeno znak velikog poverenja i
nagrada za do- kazanu vernost. Donacija se sastojala od kraljevskih ze- mljita izvan
Bosne i Prijezda je preko nje bio vrsto uvezan u tkivo obaveza vernosti i slubovanja,
koje je svaki ugarski feudalac dugovao svome kralju. Ipak ni ova- kav poloaj bana
Prijezde nije bio dovoljan da stvari u Bosni do kraja okrene na ugarsku korist. U zemlji
je oi- gledno jo bilo ugarskih protivnika, meu njima su, vero- vatno, na prvom
mestu bili Ninoslavl.evi naslednici. Kralj Bela IV je jo u jesen 1253. bio prisiljen da
ratuje u Bo- sni, tako je bar javio papi opisujui tekoe svoje drave. Tok ove
ugarske ekspedicije nije poznat, ali se iz posle- dica moe zakljuiti da je bila uspena.
Sledee godine se ak i humski upan Radoslav javio kao vern kletvenik gospodinu
kralju ugrskomu.

Bosna je tom prilikom, nema sumnje, opet jednom pot- injena Ugarskoj, ali su
posledice sada bile tee i traj- nije. Njena teritorija je podeljena i delovi su doli pod
vlast raznih gospodara. U neto docnijim diplomatikim izvorima umesto jedinstvene
Bosne sreemo dve banovine, jednu je inila Bosna u uem smislu, dok se druga
sastojala od Usore i Soli. Preko linosti svojih upravljaa ove ba- novine su,
naroito usorska, spajane u razne kombinacije sa susednim oblastima, meu kojima
je najvanija bila Ma- vanska banovina.

Bansko dostojanstvo i teritorije potinjene banovima Ugri su upoznali prvobitno

u osvojenim slovenskim obla- stima. Potujui postojee ureenje, oni su zadrali
i ustanovu banstva i pod svojom vlau i titulu bana davali svojim
velikaima./Sredinom XIII veka, meutim, pove stvaranje novih banovina i na
zemljitu gde ih nikada nije bilo. To nesumnjivo stoji u vezi sa pokuajima obnav- ljanja
i jaanja ugarskog dravnog ureenja na novim osno- vama, poto se stari sistem
kraljevskih upanija pokazao neefikasnim, naroito u vreme tatarske najezde. June
gra- nine oblasti Ugarske organizovane su kao banovine na elu sa banovima koje je
postavljao kralj. Prva od ovih ba- novnna je zahvatala Srem s jedne i druge strane Save
(tj. da- nanju Mavu) i Beograd. Na nju se nastavljala na naoj teritoriji kuevsko-
branievska banovina u severoistonoj Srbiji, dok je s druge strane Dunava neto.
istonije bila severinska banovina s centrom u gradu Severinu. Banovine su stvorene s
ciljem da obezbede zatitni pojas za odbranu, koji bi se u prvom redu oslanjao na
sopstvene snage, i da, s druge strane, budu polazna taka za ugarsko prodiranjs u
susedne drave. Bosna i Usora su imale da budu sastavni deo tog sistema koji se
prostirao od Hrvatske do Karpata. Dok je Bosna ostala jo uBek pod vlau naslednih
doma- ih banova, Usora je ve, kao i ostale nove banovine, imala upravnike
postavljane i smenjivane od strane kralja.

Za dalji razvitak Bosne najvei znaaj je imala Ma- vanska banovina u

neposrednom susedstvu.1 esto se dea- valo, u drugoj polovini XIII veka, da banovi
Mave budu u isto vreme i gospodari Bosne ili jednog njenog dela/Ve je prvi
mavanski ban, ruski izbeglica ernigovski knez Ro- stislav Mihajlovi, zet kralja
Bele G7, imao, izgleda, pod svojom vlau Usoru i Soli. U pravoj Bosni su za to vreme
ostali na banskoj vlasti Prijezda i njegovi sinovi, kao verni ugarski vazali. Oni su, bez
sumnje, dali jedan odred Bosanaca Ugrima kada su, po vestima ekog hro-gara
Ko- zme Prakog, ratovali protiv kralja Pemisla II Otakara. Kada je 1263. umro
Rostislav Mihajlovi nasledila ga je udovica, kraljeva ki Ana-Agneza, koja se od
1264. javlja kao herceica bosanska ili gospodarica Bosne i Mave. Nije jasno da
li je Bosna u njenoj tituli znaila vlast nad Usorom i Soli, ili je imala nekog uticaja i na
Bosnu u pravom smislu? Nju je samo za kratko vreme nasle- dio sin Bela
Rostislavljevi.
Upravo tada, 1272. zapoeo je svoju neslavnu vladavinu kralj Ladislav IV Kumanac,
koji se nije postarao da vlast nad Mavom i Bosnom obezbedi nekom lanu
kraljevske porodice, kao to je to inio Bela IV. Otuda su se ve te
330 .

iste godine javile tri banovine pod upravom tri razliite linosti: ban Mave
je bio ugarski palatin Ko1apa s!e Ka- 1h>I titulu bana Usore i Soli je nosio Henrih
Gizing, dok se u poveljama kao ban Bosne navodi Stefan, svakako ugar- ski
velika, a ne Prijezdin sin istog imena koji se poja- vio znatno docnije. Upravo
ovaj poslednji sluaj pokazuje da je banstvo bosan^ko moglo da predstavlja i
praznu ti- tulu, jer je u Bosni vlast imao Prijezda koji je jo 1287. sa sinovima
poklanjao zemuniku upu svome zetu, slnu Stepana Vodikog, iz docnije
poznate i mone porodice Ba- boneia.

I pored toga, u ugarskim poveljama se smenjuju pojedii banovi: 1274.

bio je neki Egidije apiz s!e Maso e! (Ze Vogpa, a nekoliko godina kasnije tu
titulu nosio je Ugrin, dvor- ski rizniar. Uskoro je meutim i oblasti i titulu
dobila Jelisaveta, majka kralja Ladislava IV. Ona ih je kao tag geGpa drala sve
do 1284. Time je otklonjena opasnost da severna Bosna dospe u sastav neke od
velikakih feudal- nih oblasti, koje su se upravo poele formirati u optem
rasulu koje je vladalo u dravi.
331 .

Za vreme Jelisavetinog gospodarenja nad eevernim bo- sanskim oblastima,

postalo je opet aktuelno crkveno pi- tanje. Posle ogorenih borbi u prvoj
polovini veka. verski problem kao da je odjednom iezao. Pravu zagonetku
pr^.d- stavlja okolnost da ugarski politiki trijumf u poetku druge polovine
XIII veka nije iskorien za obnovu kato- lianstva potisnutog iz Bosne.
Objanjenje moda leu. ba u ugarskoj politikoj pobedi, jer su krstaki ratovi
postali nepotrebni. Pape su takoe pokazivale manje ener- gije od kako je jeres
na Zapadu bila slomljena i velika opa- snost za crkvu otklonjena. Uz to su,
upravo za vreme Bele IV i Ladislava IV, odnosi Rima. i Ugarske bili povremeno
hladni i ak neprijateljski. Tek kad je papska stolica s mukom sredila odnose sa
Ladislavom, zavaenim jedno vreme sa ugarskim svetenstvom, postalo je
mogue predu- zeti neto protiv bosanskih jeretika. Karakteristino je da
inicijativa nije, kao ranije, dolazila sa ugarske strane. Ovoga puta je papski legat
izdejstvovao od kraljice Jeli- savete obavezu, u obliku sveane povelje, da e
po pravi- lima rimske crkve progoniti jeretike, naroito u Bosni. Neto docnije
je i kralj Ladislav dao slinu obavezu po-

minjui opet posebno Bosnu kao zemlju po prevashodstvu je- retiku. Nisu
sauvane nikakve vesti o tome da li su kralj i stara kraljica neto preduzimali
protiv jeretike crkve u Bosni. S obzirom na opte stanje Ugarske, to
ne izgleda mnogo verovatno.
332 .

Novi vaan momenat u istoriji odvojenih bosanskih oblasti Usore i

Soli predstavljalo je ustupanje dota- danjih kraljiinih zemalja njenom zetu,
srpskom kralju Dragutinu, krajem 1284. godine. Dve godine ranije, Dragutin
je bio prisiljen da na saboru u Deevu ustupi srpski pre- sto svome mlaem
bratu Milutinu.* Gospodario je posle toga malim delom srpske dravne tritorije
na severu i zapadu, odravajui stalno prijateljstvo sa Ugarskom kojoj je du-
govao svoj dolazak na srpski presto. Kao kraljevski roak, mu kraljeve sestre
Kataline, dobio je Mavu sa Beogradom, Usoru i Soli i vladao u njima i u delu
srpske drave kao sremski kralj. I njegova aktivnost u bosanskim zemljama je
slabo poznata. Pokazivao je ak vie verske revnosti nego njegovi ugarski
roaci. On se sam preko barskog arhi- episkopa alio papi na jeres veoma
rairenu u njegovoj oblasti Bosne. Papa je odluio da ovoga-gguta deluje
pomou franjevaca, ve odomaenih u Ugarskoj i Slavoniji. Ge- neral reda
je dobco nalog da uputi u kraljeve zemlje dva iskusna franjevca koji znaju srpski
jezik. Od Dragutina se oekivalo da im prui punu pomo. I u pravoslavnim
kru- govima su bile poznate Dragutinove zasluge za veru. Arhi- episkop Danilo II
ga je hvalio to mnoge od jeretik obrati na veru hristijanskuju i krsti ih.

U samom poetku Dragutinove vladavine, dolo je do prisnijeg

zbliavanja gospodara dva odvojena dela Bosne. Krajem 1284, sklopljen je brak
izmeu Doagutinove keri Jelisavete i Prijezdinog sina Stjepana I
Kotromania./Ova bosansko-srpska alijansa pokazala je znaajne politike
re- zultate tek skoro itav vek docnije, kada je veza sa srpskom svetorodnom
kraljevskom porodicom pruila banu Tvrtku pravni osnov da se proglasi za
potomka Nemanjia i kru- nie za srpskog kralja. Manje je poznato da li je ta
veza imala neposredne politike vanosti u vreme kad je uspo- stavljena.
Izgleda da ni jedan ni drugi gospodar Bosne nije iskoristio teke prilike u
Ugarskoj, da bi protiv nje raz- vio bilo kakvu aktivnost. Vlast ugarskog kralja je,
uosta- lom^ postajala sve formalnija, a unutranja samostalnost Bosne je
ouvana, dodue u. okvirima dve podeljene i raz- dvojene oblasti. .Opasnost od
333 .

pretvaranja bosanskih zemalja u ugarske provincije, tako velika u vreme kada je

osnivan sistem gragognih banovina, prola je sama od sebe^ usled ugarskih
unutranjih kriza za vreme Ladislava IV Ku- manca. Kralj nkje bio u stanju da
dri pod svojom vlau ni stare ugarske teritorije, a na intervenciju u vazalnim
zemljama nije mogao ni misliti. Nemo kraljevske vlasti, na prvi pogled tako
povoljna za Bosnu, imala je i svoje na- lije. Na pojedinim delovima ugarske
teritorije, slabu kraljevsku vlast zamenila je jaka vlast oblasnih gospodara, koji su
se uzajamnouborili da proire svoje oblasti. Oni su u stvari poeli ugroavati
samostalnost Bosne i vlast domaih banova.

U vreme Prijezde i njegovog naslednika, Bosna nije obnavljala ugovore sa

Dubrovnikom sklapane u vreme Ku- lina i Ninoslava. 3 Privredne beze izmeu
ovog znaajnog obalskog grada i Bosne to ipak nije ometalo. Reim usta-
novljen ranijim ugovorima ostajao je na snazi i pruao osnovne pogodnosti za rad
dubrovakim trgovcima. Pred kraj XIII veka, nastali su izvorni podaci koji
osvetljavaju jednu dosta osobenu privrednu aktivnost. U prvim dubro- vakim
kancelarijskim knjigama sauvan je srazmerno ve- liki broj vesti o trgovanju
prodajnim robljem iz Bosne. Sve do poetka XIV veka, kada se ova trgovina
naglo smanjila, prodavani su u Dubrovniku ljudi, ene, ak i deca, po ceni od 5
do 12 solida mletakih groa, strancima i domaim ljudima. U italijanskim
gradovima i na zapadnom Sredo- zemlju uopte bili su tada mnogo traeni
robovi upo- trebljavani kao domaa posluga.4 Tradicionalno trite na Istoku i
obalama Crnog mora nije zadovoljavalo veliku potranju, te je, zahvaljujui
specifinim bosanskim ver- skim prilikama, oiveo promet prodajnog roblja u
primor- skim gradovima u susedstvu Bosne. Crkva je osuivala i zabranjivala
dranje hriana u ropstvu i to je pred- stavljalo znatnu prepreku ovoj
neobinoj trgovini. Kako su stanovnici Bosne bili jeretici i nevernici, trgovci
nisu morali optereivati svoju savest. Na versku pripad- nost se mnogo
polagalo, ak i pun jedan vek docnije, kad se ova praksa uveliko proredila, bilo je
dovoljno da prodati ljudi dokau da su katolici pa da ih dubrovake dravne
334 .

vlasti oslobode. Najvei deo sveta prodatog u Dubrovniku poticao je iz Bosne,

znatno manje iz Usore, dok su samo u pojedinanim sluajevima zabeleeni
ljudi iz Vrbasa, Sane, Srema i Livna. Iz Huma i sa drugih srpskih drav- nih
teritorija nije zabeleeno ni jedno lice.

Veoma je vano pitanje iz koga su drutvenog sloja u samoj Bosni poticali

ovi nesreni ljudi i ta je omogu- avalo da se istrgnu iz svoje sredine i
odvedu u daleki svet.
Bosanske vlasti u to doba nisu zabranjivale odvoenje i
prodavanje ljudi. U prometu ljudima je uestvovao i sam bo-
sanski ban, prodajui, ili ee, darujui svoje ljude pri-
morskim trgovcima. Jedan Bosanac je pred dubrovakim no-
tarom dao izjavu da je bio zegiiz bana Prijezde i da ga je on
darovao Dubrovaninu Benku Gundulku. Jedan trgovac je opet
izjavio da je roba kupio u Bosni od njegovog go- spodara. Sve to
pokazuje da je u Bosni bilo ljudi zavisnnh od svojih gospodara u
tolikoj meri da su ih mogli neome- tano otuivati. Docnije je taj
sloj iezao meajui se sa svetom manje zavisnim, s kojim je
snosio iste terete i dabine, samo se naziv otroka sauvao i mnogo
docnije.
335 .

2. UBII KAO GOSPODARI BOSNE

Iako su se feudalni gospodari osamostalili i osilili pre svega u oblastDma na

severu od Bosne, ipak s te strane nije bila ugroena bosanska samostalnost.
Oligarsi u Slavoniji su se suvie angaovali u meusobnim borbama, a
znaajnu zatitu su pravoj Bosni pruale s te strane zemlje kralja Dragutina.
Bosna se, u stvari, nala na putu irenja bribirskog kneza Pavla ubia, koji je
jo za ivota Ladislava IV Kumanca udario temelje moi svoje porodice, a u
poslednjoj deceniji XIII veka postao samo- stalni gospodar Hrvatske i Dalmacije.
336 '.1

Polazna taka uspona ubia bila je nasledna u- panska vlast u bribirskoj upi.
Znaajni uticaj i ugled su lanovi ove porodice sticali vrei kneevsku vlast
u dalmatinskim gradovima. Kada je poelo rasulo u Ugar- skoj i kada je
kraljevska vlast postala skoro sasvim ne- mona, na elu porodice se nalazio
Pavle ubi koji je imao dostojanstvo primorskog bana i time vlast nad dal-
matinskim gradovima. Ve tada se njegova mo prostirala skoro do bosanskih
granica./Ali doba prave veliine u- bia nastupilo je tek posle smrti kralja
Ladislava IV 1290. Tada je zapoela borba oko ugarskog prestola koja je trajala
skoro dve decenije, pruajui izvanredne prilike za afirmaciju ve
osamostaljenih velikaa.j U Ugarshoj je uspeo da doe na presto i bude propisno
krunisan An- drija III Mleanin, unuk kralja Andrije II. Savremenici su dovodili
u pitanje zakonitost njegovog porekla i to je da- valo povoda napuljskim
Anujcima da istaknu svoja prava na naslee ugarskog prestola. Napuljski kralj
Karlo II se borio da ugarska kruna pripadne njegovom sinu Karlu Mar- telu, koji je
sa Arpadovcima bio u istom stepenu srodstva kao i sin kralja Dragutina Vladislav.

I jedan i drugi dvor se starao da vee uz sebe najmo- nije velikae, jer je
konani ishod borbe u krajnjoj liniji zavisio od stava koji e oni zauzeti. Poto
je veina plem- stva i gradova priznala Andriju Mleanina nije ni Pavle
ubi kidao veze s njim, utoliko pre to su dalmatinski gradovi bili lojalni
Arpadovcu. Odmah je, meutim, poeo da sarauje i sa napuljSkim
dvorom, koji je Pavla i brau smatrao za gospodare cele Slavonije i
Dalmacije. Ve 1292, Karlo Martel i Karlo II darovali su banu Pavlu i brai
skoro itavu Hrvatsku sve do granice provincije koja se zove Bosna. Kao u
nekom takmienju, sledee godine je kralj Andrija III darovao ubiima
primorsku banovinu i nasledno dostojanstvo primorskog bana, a zatim je 1295.
Karlo Martel sa svoje strane dao Pavlu doivotno bansko dostojanstvo. Sve to
obasipanje titulama i pravima ne bi, samo po sebi, imalo vei znaaj, da Pavle
sa svojom bra- om nije imao stvarnu vlast na teritoriji koja mu je bila
darivana. Gradovi su bili posluni, a plemstvo u Hrvat- skoj se mirilo sa
337 '.1

vazalskim odnosom prema monome banu, a kralj Andrija se uzdravao od

bilo kakvog meanja u po- sloie hriatskog Spa.

Faktiki samostaJm m siguram u smojmm ps^ml.ama,Oam MaiJK* js mo 1;k 1 da

msm<um 1a da potmmi sussdms iiml.s, Mrpo js dmjmj ma rsd 1Jos:ma. U Jsdmoj mopsl.m
mj 121)1). godims, Oam Pavle se naziva 1>ag5 Sogoiaspe, Va1ta1ae e1 sJotpiz
Voepe. Izgleda, meutim, da ubii tada jo nisu imali pod svojom vlau
neki znatniji deo bosanske teritorije osim Donjih Krajeva, gde je njihovu vlast
priznao lokalni vla- stelin knez Hrvatin Stjepani. Ovaj rodonaelnik
vlasteo- ske porodice koja je docnije igrala veliku ulogu u bosan- skoj istoriji bio
je takoe pristalica Alujaca, i u- bii su se ba te 1299. godine zauzimali za
njega na napulj- skom dvoru.

Bosanska domaa banska porodica odupirala se poku- ajima

potinjavanja od strane ubia. Banu Stjepanu I Kotromaniu, koji je
doao na vlast negde izmeu 1287. u- 1290, nije preostajalo mesto, jer je Pavle
ubi bosansko bansko dostojanstvo dao svome bratu Mladenu 1. U samom
338 '.1

poetku XIV veka u Bosni su se vodile ogorene borbe. Ban Mladen je ve

1302. kao gospodar Bosne izdavao povelje i potvrivao slobodu trgovanja u
Bosni primorskim trgov- cima, dok se ban Stjepan I jo uvek odravao na vlasti u
jednom delu zemlje. U junu 1302, negde kod Drine stajale su jedna prema drugoj
vojske obojice banova. Nije poznato kako se zavrilo ovo ratovanje, koje je
spreavalo prolazak du- brovakih trgovaca. Samo mesto okraja na
istonim gra- nicama Bosne pokazuje da je ban Stjepan I Kotromani bio
ozbiljno potisnut i ugroen. Vesti su preoskudne, ali je dobro poznato da su to
bile izuzetno dramatine godine. U Srbiji se ve bila rasplamtela borba
izmeu kralja Mi- lutina i njegovog brata Dragutina, koja je otvorila put
prodiranju ubia u Hum. Poetkom XIV veka gospodario je u ovoj oblasti
soez Sopz^apIpiz, hrvatski vlastelin iz porodice Nelipia.5 S druge strane,
posle smrti kralja Andrije III 1301. i borba za ugarski presto ula je u novu fazu.
Kako je nekoliko godina ranije u Junoj Italiji umro Karlo Martel, anujske
pretenzije su prenete na njegovog sina Karla Roberta, koji je uz pomo ubia
do- ao u Split i li^o se umeao u borbe. Nekoliko godina on je imao ljute
suparnike vie u redovima ugarskih ve- likaa, nego u linostima koje bi imale
vea prava na presto. Pozornica estokih i krvavih borbi bila je opet u susedstvu
Bosne, u Slavoniji, gde su se dugo obraunavali velikai, okupljeni u tabore
oko pretendenata. Sve te borbe morale su imati nekog odjeka i u Bosni.
339 '..

/ U svakom sluaju, ni 1302. nije bila odluena sudbina Bosne. Ukoliko je

Mladen I i postigao tada uspeh, njegov trijumf nije bio ni odluan ni trajan.
Otpor se produ- avao i itavo Mladenovo banovanje je proteklo u borbi za
savlaivanje Bosanaca. U toj borbi je izgubio i ivot 1304, ubijen je od
bosanskih jeretika, kako belei jedan letopisac. Tek posle toga ubii su stvarno
zavladali Bosnom. Mladen II, sin Pavla ubia, na koga je preneto bosansko
dostojanstvo, nazivao se u tituli gospodar i- tave Bosne\/ O postepenom
potinjavanju Bosne svedoe, ini se, i povelje ubia za Hrvatina
Stjepania i nje- gove roake. Ban Pavle je s braom tri puta obeao da
e neprikosnoveno potovati linosti i zemlje Hrvatina, nje- gove brae i
sinovaca. Povelje iz februara 1301, marta 1304. i februara 1305. ne obeleavaju
uvek novo pomirenje izmeu. seniorske i vazalske porodice, ve postepeno
proirenje jemstava vlasteli u Bosni. U povelji iz poetka 1305. obe- avalo se
da Hrvatin nee biti zatvoren ili zarobljen ak ni u sluaju nevjere
najteeg prestupa. Vlastelin je i tada odgovarao gospodaru samo ako eli, i bio je
slobodan da se vrati u svoje gradove bez smete. Gospodar je bio du- an da mu
etiri meseca ranije najavi neprijateljstvo i tek onda da krene da ga kazni.
Oigledno su ovako iroka jemstva bila cena koju su ubii plaali za
priznavanje svoje vlasti u Bosni, a vernoj porodici Hrvatinovoj je uvgk
potvrivano i obeavano ono to se davalo ostaloj bosanskoj vlasteli.

Slian kompromis kao sa vlastelom napravili su u- bii i sa porodicom

Kotromania: naen je neki nain da se sauva i njihov polbaj. O
Stjepanu I Kotromaniu, do- due, nema vesti, ali je sigurno da se pod okriljem
ubia izvrilo smenjivanje na banskom prestolu. Neto pre 1314. umro je
Stjepan 1 Kotromani i u Bosni su odmah izbile smutnje. Protiv banove
udovice i njenih sinova digla se tako jaka opozicija da su bili proterani iz zemlje.
Banica Jelisaveta je sa' sinovima nala utoite u Dubrovniku i tu u izgnanstvu
provela izvesno vreme. Dubrovani su ak, jedan vek docnije, tvrdili da je
njihovo gostoprimstvo uivala nekoliko godina. Ko je Kotromanie
340 '..

onemoguio u Bosni ne moe se ni naslutiti. Moglo bi se oekivati da je ba

ubiima dobrodola prilika da se oslobode doma- ih banova, ali takvom
objanjenju se protivi injenica da se banica Jelisaveta sa sinovima vratila z'
Bosnu jo za vreme vrhovne vlasti Mladena II ubia, i da se ovaj docnije
starao o mladom banu Stjepanu II kao o svome ti- eniku.

Poetkom XIV veka nepovoljni politiki razvitak Bo- sne iz prethodnih

decenija doao je do punog izraaja: bo- sanska drava je tako rei nestala,
apsorbovana feudal- nim oblastima ubia i kralja Dragutina. Drava koja je u
prvoj polovini XIII veka odolevala krstakim pohodima ugarskih kraljeva dospela
je u takav poloaj da se njen uti- caj uopte nije oseao u jednom burnom
vremenu, u kojem su dolazile do izraaja feudalne oblasti bez ikakvih sa-
mostalnih politikih tradicija./ Ipak, i u takvoj situa- ciji ouvale su se na
bosanskom tlu snage sposobne da iz- vre obnovu i podignu bosansku dravu do
takve snage i ugleda kakve je teko bilo i naslutiti posmatrajui itav njen
dotadanji istorijski put.
GLAVA ETVRTA USPON I IRENjE BOSNE (13221391)
341 '..

IZVORI

Ovo srazmerno kratko razdoblje neobino je bogato izvor- nom graom u

uporeeu s prethodnkm. To se u najveoj meri moe prsati injenici da u XIV
aeku imamo ve obilniju grau sauvanu u arhivima, a zatim i injenici da je Bosna
igrala sada neuporedivo vakiju ulogu u politikom ivotu Balkana. Izvori za ovaj period
nisu samo brojniji, ze i daleko raznovrsniji. Uz ve poznate vrste javljaju se i sasvim
nove. Prvo mesto meu njima zauzimaju domae bosanske povelje na na- em jeziku. Iz
ovog perioda sauvana je grupa od prvih 11 po- velja, od kojih je najvei deo otkriven
u znaajnom porodinom arhivu porodice Baanji u Kermendu u Ugarskoj.
Izdavane su do sada vie puta.1 Pored ovih povelja iz vremena bana Stje- pana i Tvrtka, koje
se sve odnose na jednu vlasteosku porodicu iz Donjih Krajeva, naene su i jo neke
pojedinano objavljene.1
Ostale povelje na naem jeziku nastale su iz odnosa izmeu Bosne i Dubrovnika i
uvaju se u Dubrovakom arhivu. Objav- ljene su u zbirkama Mikloia,
Pucia, Jireeka i ponovo sa- kupljene u velikom korpusu Ljube Stojanovia.*
Daleko boga- tija je dubrovaka arhivska graa na latinskom i italijanskom jeziku,
koja je tek delimino objavljena. Od samog poetka XIV veka teku, s manjim ili
veim prekidima, knjige u koje su zapisivane odluke dubrovakih vea (1lgg
gejogtaggopitp). Njima je, razumljivo, posveena najvea panja kod publikovanja,
jer su vesti koje sadre vrlo dragocene. Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, u
okviru svoje velihe kolekcije Mopi- tep1a zres^alIa 151opat 51auogit MepsIopaNit, izdala
je ukupno pet svezaka Reformacija pod zajednikim naslovom Mopitep1a Kadizgpa.*
Na publikovanju je radilo vie naunika

v S. 'B.irkovi: Istorija srednjovekovne bosanske drave

i vrednost pojedinih svezaka nije jednaka. Moraju se upotre- bljavati uporedo sa opirnim
recenzijama Konstantina Jire- eka, vodei rauna o hronolokim ispravkama koje su
docnije izvrene.* Graa objavljena u Mopitep1a Na^izta obuhvata pe- riod od 1301. do
1379; godina 1365. bila je isputena, pa je tek nedavno objavljena.' Publikovanje odluka
dubrovakih vea na- stavila je Srpska akademija nauka u okviru svoga Zbornika za
istoriju, jezik i kt^ievnost srpskog naroda. U prvoj knjizi koju je izdao M. Dini
objavljene su odluke sva tri vea od 1380. do 1383/ dok je druga knjiga sa odlukama iz
sledeih go- dina, koju je priredio isti izdava, u tampi. Za odluke iz docnijih godina
istraivai su upueni na neobjavljene knjige serije KejogtpaIope$ Dubrovakog
arhiva.1
Sistematski su objavljivani jo jedino dokumenti iz serije J^eIete e sotpthz&gopg (I
^euap^e koja je poela 1359. godine. U njoj su sauvani prepisi pisama
dubrovake vlade stranim vladarima i dravama, zatim pisma i uputstva
dubrovakim poslanicima u kojima su esto vrlo podrobno opisani zadaci poslanika,
govori koje treba da odre. Dosta esta su i pisma dubrovakim graanima, pozivi
na sud itd. Ova serija neobino znaajna za bosansku istoriju, u poetku nije
ouvana ni izda- leka onako potpuno kao docnije u XV veku. U prva dva toma nalazi se
samo vrlo mali deo velike prepiske koju je Dubrovnik vodio od 1359. do kraja XIV veka.
Dubrovaka Pisma i uputstva iz ovog perioda objavio je J. Tadi/ tako da su
pojedinano ili u izboru objavljena pisma u drugim zbirkama postala ne- potrebna. U
drugim serijama arhivskih knjiga, nejednako ou- . vanim, nalazi se razasut znatan broj
podataka interesantnih za istoriju Bosne, naroito za njene privredne veze sa Dubrovni-
kom.10 Publikovani su najee uzgredno u naunom aparatu rasprava i monografija.
342 '..

Dok u Kotorskol arhivu, iji su tek neznatni delovi iz ovog perioda sauvani,
nema vesti o Bosni, vrlo su znaajni podaci koji potiu iz dalmatinskih gradova.
Arhivska graa ni u njima nije, na alost, ouvana u znatnijoj meri, ali nam je deo
grae sauvan u delima i ostavtini velikog hrvatskog istoriara XVII veka Ivana
JJuia. Izvodi, opirni citati, ak i potpuni tekstovi pojedinih dokumenata znaajnih
za Bo- snu, nalaze se rasejani po njegovim delima, a poneto se nalazi i u njegovim
hartijama koje su fragmentarno publikovane.11 U ovom periodu su se u Bosni uvrstili
franjevci. U njihovim manastirima. naroito u seditu vikarije, morali su biti arhivi u
kojima su uvana franjevaka dokumenta. Od toga nije sauvano gotovo nita.
Jedino se u JBubljani nalaze neznatni frcgmenti arhiva vikarije. 12
 (13221391) 343

Od stranih arhiva na prvom mestu po znaaju je Mletaki arhiv. Kao i za prethodni i

za docnije periode, upueni smo na obimnu iako ne i potpunu zbirku . Ljubia.'' 1 U
pogledu uni- tenog arhiva Anujaca u Napulju i publikacija njegovih do- kumenata, vai
sve to je reeno u prethodnom odeljku (v. str. 71 nap. 10,11). Pojedinane
retke podatke iz drugih italijanskih arhiva, meu njima ima i veoma znaajnih
kao to je firentinski odgovor Tvrtku na vest o kosovskoj bici, saop- tio je ruski
naunik V. Makuvv.

Ugarske povelje, koje su nekada predstavljale najdragoce- nije i esto

jedine izvore za oosansku istoriju, imaju sada manji znaaj, ali njihov udeo u
celokupnoj izvornoj grai ostaje jo uvek velik. Do 1378. one su ogromnim
delom sakupljene u Ogr1otaIskot gotgki, 1 * a posle toga smo upueni na
ugarske korpuse i pojedinane zoirke. Vodee mesto ima ogromni So&eh
(Ir 1ota(1siz tedpg Nipdatgae ess1ez1azNsiz as sg^z koji je u prvoj polovini XIX
veka izdavao O. Gejeg.1" Ova z.birka se sastoji iz 42 toma, ali nije ni iz daleka
potpuna i uz to je dosta ne- pouzdana zbog velikog broja greaka, netanih
datuma, falsi- fikata, ponovljenih povelja, itd. Upotrebu olakava posebno
izraeni indeks. Ostale zbirke ugarskih dokumenata i za ovaj period dosta su
brojne i razbacane esto po periodinim publikacijama. Orijentaciju u
jednom delu daje F. ii u pregledu ugarskih izvora.1* Daleko je potpuniji popis
u pri- runiku O. Kozzatu- a.* Za poslednje godine ovog perioda, od 1387,
imamo na raspolaganjJg veoma sigurni i potpuni Diploma- tar igmundovog
vremena u kojem su dati regesti svih objav- ljenih i tekstovi neobjavljenih
dokumenata.
 (13221391) 344

Papska pisma i dokumenti Vatikanskog arhiva zadravaju i u ovom periodu

svoju vanost. Objavljeni su u ve vie gtuta spomenutim zbirkama A.
Tegpeta . Posebno treba pomenuti opirne odgovore papske stolice na pitanja
(Oikna) bosanskih franjevaca iz 1373, objavljene tanije od p. KpgegoaMa , i
po- ggis zabluda bosanskih patarena nastao neto docnije.' U ovom periodu se
javljaju i izvori iz pravoslavne sredine koji govore o bosanskim patarenima.
Najvaniji je srpski sinodik, sauvan u tri rukopisa, sa anatemama na triklete
babune uopte, i na niz linosti iz bosanske sredine. Srpsku redakciju sinodika
je temeljno prouio i kritiki objavio tekstove V. Moin." Za crkvenu i
politiku istoriju Bosne vaan je i jedan srpski zapis iz 1329.

U ovom periodu se javlja jo jedna grupa domaih izvora, mada u malom

broju. To su natpisi na nadgrobnom kamenju, naj- ee veoma kratki i sasvim
izuzetno bogatiji po sadraju.'11

I za ovo razdoblje imamo neto malo narativnih izvora. Kao i ranije, nijedan
od njih nema Bosnu u sreditu panje, ve je spominje samo uzgredno. Uz ve
ranije spomenutog Mihu Madijeva <1e Vagdegatz (v. str. 71 nap. 14,15) zanimljiv
 (13221391) 345

je zbog jedne vesti splitski spis poznat pod naslovom Zitta gzGotG- atit
1a1>i1a a SiGegz <1e dezIz sgit 5ra1aNpotit, koji je obja- vio I. Luni Za
Bosnu je interesantan i anoniman spis Ozg- (Iotz JaAtepzgz >tg (Gio** u kojem
su ispriani dogaaji iz rata oko Zadra 134546. Ban Stjepan II prikazan je
u veoma nepo-
v voljnom svetlu. etvrti dalmatinski spis MetotgaGe Pavla Pavlovia (Rai1iz s!e
Rai1o), zadarskog vlastelina prelazi okvire ovog perioda. To je letopis u kojem su zabeleeni
do- gaaji iz istorije grada od 1371. do 1408. godine. Zadarski pa- tricij zasluuje veliku
verodostojnost, jer je savremenik do- gaaja i ponekad uesnik u njima. Beleke su mu,
meutim, fragmentarne i nepovezane i to uveliko umanjuje njihovu vred- nost. Posle
Lui^vog izdaa pojavilo se pouzdanije i- ievo.*I
Od ugarskih narativnih izvora korisne podatke o ratu 1363. daje Ivan, arhiakon
Kikilea (Joappez d.e KgkiIego) (1320 1394), jedan od kancelara kralja Lajoa 1, u
delu Stotsop d.e 1lAs1ogpso tede, sauvanom u delu Ivana Turocija, hroniara s
kraja XV veka.*
Poneko zrnce se nalazi i kod italijanskih hroniara. Tako kralja Tvrtka spominje
padovanska hronika brae SaIatoi hroniar Lorepco Monai ^aigepIiB ^e
Mopaab).0 je za enu ker Majnharda od Ortenburga, korukog grofa, ali se na

I 1319. II
II .

0

,

.
,

, -
.
-


.

, ,
,
- .



^ -
;
- .
II 1322. -
-
 (13221391) 346

putu ostvarivanja ovoga plana o branoj vezi ispre- ila smetnja krvnog
srodstva. Kotromanii su na neki na- in bili u etvrtom stepenu srodstva sa
porodicom koru- kih grofova. Brak se mogao sklopiti jedino uz papsku
dispenzaciju i Mladen II se latio posla da je izdejstvuje. U svojoj prepisci sa
papom nije proputao da pomene ko- risnost planirane brane veze za rad na
iskorenjivanju je- resi u Bosni.

U to vreme, meutim, su se poeli pojavlji1zati znaci slabosti

Mladenove i nazirati velike opasnosti za njegovu dravu. Posle poraza u
ratovanju sa srpskim kraljem Mi- lutinom u Humu, poeli su se odmetati od
Mladenove vlasti dalmatinski gradovi, prvo ibenik (1319), a zatim i Tro- gir.
'Njihovu tenju za ouvanjem autonomije je iz svojih interesa pomagala
Venecija. Kada su ovi gradovi sklopili savez i priznali mletaku vlast izbilo je
ogoreno nepri- jateljstvo izmeu Mladena, s jedne, i gradova kojima je Ve-
necija pruala podrku, s druge strane. Uporedo s tim, od Mladena II po^li su
se odmetati i njegovi najistaknu- tiji vazali: Kurjakovii iz Krbave, Stjepanii
iz Donjih Krajeva, Mihovilovii iz Livna i povezivati sa neprija- teljskim
gradovima. Opasnije od svega za Mladena II bilo je dranje kralja Karla Roberta.

^ .
 (13221391) 347

Uvrstivi definitivno svoj poloaj u Ugarskoj, kralj Karlo I je ve neto

ranije zapoeo energinu poli- tiku jaanja i obezbeivanja autoriteta
kraljevske vlasti.. On je teio da u Ugarsku presadi nain vladanja i sistem^
uprave izgraivan u Napuljskom kraljevstvu jo od vre- mena Fridriha II
Hoentaufovca. 'Takva politika se ve u prvim koracima sudarila/s
oligarhijom, vlau feu- dalnih gospodara na prostranim delovima ugarske
dravne teritorijeu Velikake porodice, koje su temelje svoje moi izgradile u
vreme haotine vladavine Ladislava IV Ku- manca i u vreme borbi oko
prestola na prelazu iz XIII u XIV vek, nisu bile spremne da se dobrovoljno
odreknu svoje vlasti. Otvoreni sukob s kraljem bio je neminovan. Prvo su
stradali Gizingi u Slavoniji (1316), zatim Matija ak, gospodar zapadne
Ugarske i Slovake, a zatim su na red morali doi i ubii, bez obzira na sve
velike usluge koje su ukazali novoj dinastiji u vreme njene borbe za osva- janje
vlasti.

Sukobe u Hrvatskoj i Dalmaciji kralj je iskoristio za obraun sa

Mladenom II i samostalnom politikom itave porodice. Jo pre odlune
akcije, on je uzeo pod svoju nepo- srednu vlast bosanskog bana Stjepana II
Kotromania i upu- tio ga zaJedno sa slavonskim banom Ivanom
Baboniem u Hrvatsku. Hrvatski velikai i njihovi saveznici ibe- nik i Trogir
nisu preduzimali nikakvu akciju dok nisu dospeli slavonski i bosanski ban.
Krajem leta 1322. sa- veznici su poeli napadati Mladena koji je bio prisiljen da
se povlai. Naputen od svih, poto su se izjalovile neke kombinacije sa
Venecijom s kojom se u velikoj opa- snosti iznenada povezao, Mladen II je
odluio da se preda kralju Kgrlu I i moli oprotaj/Pre toga, kod Bliske, blizu
1hol>ica, oio Je potuen-od slavonskog bana Ivana Babone- ia. Iz Klisa,
gde se bio sklonio, poao je kralju Karlu, koji je uskoro doao u Hrvatsku. Kral>
ga je zatvorio i li- io banskog dostojanstva; Mladen II je na taj nain potpuno
potksnut s politike pozornice.
348

Posle pada bana Mladena II, ubii vie nisu imali ni snage ni mogunosti da
se nametnu za gospodare nekom delu Hrvatske, a i uticaj na Bosnu bio je zauvek
onemogu- en. Bosna je opet dola pod vrhovnu vlast ugarskih kra- ljeva.
Obaraem dinastike vlasti ubia u Hrvatskoj i Dalmaciji, kralj Karlo I je
postigao samo prvi vaan korak u pravcu zavogn>a stvarne kraljevske vlasti u
ovim ze- mljama. Uklaanje Mladena dalo je povoda da se razmahnu borbe
meu preostalim velikakim rodovima, a u toj borbi nisu potovana ni kraljevska
prava ni kraljevski posedi. Uz Mladenovu brau i roake, iji je oslonac ostao
grad Bribir i izvestan broj drugih razbacanih poseda, bili su tu: Nelipac,
rodonaelnik docnijih Nelipia koji su u cetinskoj oblasti i susedstvu
gospodarili sve do 1434, za- tim Kurjakovii, braa Budislav, Grgur i Pavle, u
obla- stima od Zrmanje do Gvozda; pa krki knezovi, docniji Frankopani, koji su
gospodarili Vinodolom, Senjom i ga- takom upom, dok su u Slavoniji, u
najbliem susedstvu Bosne, najmoniji bili Baboneii. Svi ovi hrvatski feu-
dalni gospodari postali su znaajni za Bosnu posle pada Mladena II ubia, jer
je ona za vreme dve decenije pre- vlasti ubia dola u tenje veze sa
Hrvatskom. Ve u vreme koalicije protiv Mladena II videlo se koliko je ban
Stjepan uvuen u zaplete meu hrvatskim velikaima. Ove veze se nisu
prekidale ni u sledeem periodu. Nasuprot hrvatskim velikaima koji su se
neposredno posle obaranja K^ladena II okrenuli protiv kralja, ban Stjepan Je za i-
tavo vreme svoje vladavine ostao lojalan Karlu I i njego- vom nasledniku Lajou.
U toku itave bosanske istorije ne moe se nai razdoblje u kojem su odnosi sa
Ugarskom bili tako nepomueni kao u vreme bana St]epana II. Takva
orijentacija donosila je banu velike koristi, on se drao strane koja je bila jaa i sa
kraljevim trijumfom uvr- ivao se i njegov poloaj meu susedima. U samoj
zemlji ostale su mu sasvim odreene ruke, jer Anujci, po svemu to vidimo iz
izvora, nisu ili dalje' od zahteva da im bosanski ban bude vazal sa tradicionalnim
obavezama.

Posle zarobljavanja Mladena II, hrvatski velikai, koji su posluili kao

oruje kralju, okrenuli su se pro- tiv njega i novoimenovanog bana Ivana
 (1322 1391) 349

Baboneia i oszo- jili kraljevski grad Knin. Uskoro, meutim, podelili su se

tako da su dva suprotna pola predstavljali knez Nelipac na jednoj, i uro II
ubi na drugoj strani. Situaciju je komplikovalo meanje primorskih gradova,
iza kojih je sta- jala Venecija sa svojim naroitim interesima. Republika je bila
ogorena i zbog toga to su hrvatski velikai, kao ranije Mladen II, pruali
gostoprimstvo Bajamontu Tije- polu, koji je pokuao da izvri prevrat u Veneciji.
U bor- bama izmeu dva zavaena tabora, ban Stjepan II je stao na stranu
ure II ubia, a protiv kneza Nelipca i nje- govih saveznika. Sredinom leta
1324. uro ubi sa po- monim odredom Bosanaca i sa Zadranima poao je
da opseda Knin, oekujui i pomo od krkog kneza Fridriha. Ne- lipcu su
pruili pomo livanjski Mihovilovii, krbav- ski Kurjakovii i gradovi
ibenik i Trogir. Poetkom juna dolo je do bitke kod Krke, u kojoj je ubi
poraen i zarobljen. Ban Stjepan II je posle toga sam nastavio borbu protiv
Nelipca i njegovih saveznika Trogirana. Jedno tro- girsko uputstvo iz ovog
vremena trailo je da trogirski vojnici ratuju zajedno sa Nelipcem i
Kurjakoviima pro- tiv bosanskog bana, ali da ne prodiru na teritoriju Bosne.
Zbog ovog sukoba progonjeni su i trogirski trgovci u Bosni, pa su se jo
poetkom 1326. izmeu Trogira i bosanskog bana vodili pregovori o naknadi
tete. Kada je 1325. u Hrvatsku doao novi ban, sa zadatkom da pokori hrvatske
velikae, ban Stjepan II naao se na njegovoj strani i de- lovao u krugu gotovo
istih saveznika protiv Nelipca. Cilj napada saveznika bio je i ovog puta Knin, ali
su se borbe zavrile s istim rezultatom. Ban Stjepan je u borbi pro- tiv Nelipca
delovao kao lojalni vazal kraljev, ali je po- red toga imao i svoje neposredne
interese. Negde u toku ovih borbi, on je pridobio pod svoju vlast istaknutu po-
rodicu Stjepania i preko nje obezbedio vlast Bosne nad Donjim Krajevima.
Do prolea 1326. proirio je svoju vlast i nad Krajinom izmeu Neretve i
Cetine.* Nije poznato vreme kada je zavladao jo jednom znaajnom oblau
Zavrjem, koje su inila tri poznata polja: JTivanjsko, Du- vanjsko i
Glamoko. Svakako, to nije dobio bez borbi, o ko- jima nam nisu sauvane
izvorne vesti.

Angaovanje Bosne u akciji za obaranje Mladena II TTTu- bia i u

350

borbama meu hrvatskim velikaima imalo je za rezultat znaajno proirenje

bosanske dravne teritorije ije su se granice pomerile do linije koja je
priblino spajala tok Cetine sa rornjim tokom Sane. Isto toliko va- an rezultat
predstavljalo je osamostaljivanje Bosne koje je omoguilo banu Stjepanu II da
povede aktivniju politiku i preduzme irenje teritorije na drugim stranama.

2. OSVAJANjE HUMA

Jo pre nego to su poeli zapleti u Hrvatskoj, koji su doveli do pada

ubia i osamostaljivanja Bosne, desile su se znaajne promene i u Srbiji,
drugom velikom susedu Bosne. Novembra 1321. umro je kralj Milu- tin, ostavivi
za sobom prilino nejasnu situaciju u po- gledu naslednika prestola. S jedne
strane, Dragutinov sin Vladislav ponovo je istakao pretenzije zasnovane na De-
evskom ugovoru, ali obesnaene ishodom rata koji se vodio izmeu Milutina i
Dragutina u prvoj deceniji XIV veka. Osloboen u trenutku strieve smrti
zatvora u koji je dopao uskoro posle smrti svoga oca Dragutina, on je poveo
borbu za raki presto oslanjajui se na podrku ugarskih Anujaca i na
nekadanje oeve zemlje. S druge strane, i meu Milutinovim sinovima
 (1322 1391) 351

Stefanom i Kon- stantinom razbuktala se ogorena borba. Ovo ratovanje je bilo

u najveoj meri opasno za bezbednost i integritet srp- ske drave.

Bosanski ban, meutim, nije mogao da iskoristi ovu povoljnu priliku, jer
se najkritinije vreme u Srbiji podudaralo sa dramatinim dogaajima u
Hrvatskoj. Bura u Hrvatskoj se jo nije bila stiala, a Stefan Uro Dean- ski bio
se ve uvrstio na prestolz Nemanjia. Posledice unutranjih borbi u
Srbiji ipak su se oseale jo izvesno vreme u sukobima sa
Dragutinovim sinom Vladislavom i u samostalnom dranju srpske
vlastele u periferijskim oblastima. Upravo su te indirektne
posledice srpskih me- tea, prilikom smenjivanja na prestolu,. ile
na ruku Stje- panu II Kotromaniu u njegovim daljim osvajanjima.

U sklopu Mavanske banovine, koju je do svoje smrti drao Dragutin,

bile su jo od poslednjih decenija
352

XIII veka Usora i Soli, oblasti kojima su ranije vladali bosanski banovi. Nije
jasno da li je njima vladao Draguti- nov sin Vladislav II. Ban Stjepan II je kao
lojalan ugar- ski zazal pruao pomo Dragutinovom sinu, takoe ugar- skom
tieniku. Upadljivo je da se ban Stjepan II prvi put javio sa titulom gospodina
Usore i Soli u prolee 1324, u danima kad su se predajom Ostrovice kod
Rudnika u ruke kralja Stefana Deanskog potpuno sruile sve pozicije
Dragutinovog sina u Srbiji. Ponovno uspostavljanje bosan- ske vlasti nad
Usorom i Soli svakako se nije moglo izvr- iti bez saglasnosti kralja Karla I, koji
je budno pazio na potovanje kraljevskih prava.
U svom ire&u prema jugu, na raun srpske dravne teritorije, ban Stjepan II
iao je stopama svojih neka- danjih gospodara ubia. Srbija je privremeno
izgubila vlast nad humskom zemljom u vreme dugog ratovanja izmeu kralja
Milutina i Dragutina. U prvoj deceniji XIV veka gospodar Huma bio je knez
Konstantin iz hrvatskog vla- steoskog roda, iz kojeg je poticao i Nelipac.71 Pre
smrti Milutinove, Hum je vraen u sastav srpske drave i od- branjen od
Mladena II ubia 1318. U to vreme su se u ovoj oOlasti srpske drave
uvrstili Branivojevii, etiri sina vlastelina Branivoja. Posle kraljeve
smrti 1321, Bra- nivzjevii su se potpuno osamostalili, proirili svoju vlast na
raun susedne srpske vlastele i meali u borbe u susedstvu. Veneciju su zaduili
time to su se borili protiv Bajamonta Tijepola, ali su se svakako sukobili s ba-
nom Stjepanom, koji je posle pada Mladena II bio u taboru onih koji su
podravali i titili mletakog odmetnika. Na ovo neprijateljstvo, koje vue
koren iz borbi u sused- nim oblastima Hrvatske, poetkom 1326. nadovezao se
savez izmeu Dubrovana i bana Stjepana II protiv Branivojevia.
Branivojevii su naneli izvesne tete Dubrovniku plja- kanjem trgovaca i
dubrovakog zemljiznta, ali to nisu, iz- gleda, bili pravi razlozi dubrovakih
vojnih akcija pro- tiv humske velikake porodice./ Srpski vladar i njegov sin
D}gan, koji se nalazio u blizini ovih dogaaja, nisu se energinije zauzeli za
vla- stelu, koja im se u stvari nije pokoravala, ali koju su jo i tada raunali u
svoje ljude./Sudbina Branivojevia, na- padanih od bosanskog bana na kopnu i
od dubrovakih bro- dova na moru, bila je tada ve zapeaena. Jedan za
drugim braa su stradala na bojnom polju ili u zarobljenitvu. Poslednje borbe su
se vodile jo do sredine juna 1326, a ve krajem idueg meseca poslednji
aktivni Branivojevi, Branoje, koji je prebegao srpskom kralju, zatvoren je u
tamnicu./Uspeno ratovanje protiv Branivojevia, ija se oblast prostirala od
Peljeca i Stona gde joj je bilo sre- dite, do doline Neretve i du obale prema
Dubrovniku, donelo je Bosni znatan deo Huma./Dolina Neretve i zemlji- te oko
njenog ua dole su pod vlast bosanskog bana, a time je Bosna izbila prvi put na
obalu Jadranskog mora i dobila jedan od najvie korienih puteva iz Primorja u
unutranjost. Banovo irenje na raun Srbije bilo je vee od zemalja
Branivojevia koje, uostalom, i nije pripo- jio u celini. U danima borbe protiv
Branivojevia, postao je banov ovek upan Poznan Puri, ije su zemlje
bile u Nevesinju. Ve sledee godine, Poznan je dolazio u Du- brovnik u slubi
bosanskog bana.
Posle osvajanja u Humu, ban Stjepan II poeo je da se u svojoj slubenoj tituli
naziva i gospodar humski. Kao gospodar humske zemlje bosanski ban je s jedne
strane bio izloen neprijateljstvu Srbije, iji se vladaoci itavih etvrt veka nisu
odrekli svoje teritorije na zapadu, a s druge strane bio je doveden u situaciju da se
zauzima za ostvarivanje prava ranijih humskih gospodara. Od Dubrov- ana je
zatraio da mu isplauju mogori, tada ve sim- bolini tribut od 76 perpera,
koji je u dalekoj prolosti isplaivan vladaocima Zahumlja.2 Zaplaeni da u
novo- nastaloj situaciji ne budu prisiljeni da plaaju tribute i Srbiji i Bosni,
Dubrovani su odgovorili da nisu duni da plaaju ovaj neznatni tribut ni
rakom kralju, ni banu Bosne, ni humskom knezu, niti ikome vladaocu na svetu,
ve samo Dediima iz Popova i nikome drugom. Ovakvo tu- maenje imalo
je za Dubrovane tu veliku prednost to je pravo na mogori prenosilo sa
vladalaca, koji su se me- njali, na jednu porodicu ili plemiku optinu koja je
odolevala svim promenama. Dubrovako shvatanje nije bilo prihvaeno s
bosanske strane bez otpora. Ban je pretio da1-

1 |

1 *
1 * 1\

\:

&

^
1

.
JEVANELjE DIVOA TIHORADIA, OKO 1330.
e gradu naneti takEe tete da e malo koristi osetiti od vinograda za koje se mogori
isplaivao. U toku poegovora utanaeno je da pitanje mogoria rei stanak, tradicio-
nalni granini sud sastavljen od jednakog broja predstav- nika svake strane. Bosna u
svojim ranijim odnosima sa Du- brovnikom nije koristila stanak jer nije imala zajedni-
kih granica. Time to su se Bosanci pojavili kao naslednici starih humskih prava, dolo je
do zanimljivog udvostruavanja stanka sa Humljanima, jer su se i mnogo docnije i
srpski velikai javljali kao parnina strana na ovome meovitom sudu. Na zakazani
stanak o mogoriu bosanska strana nije dola i na taj nain, po obiajima o stanku,
izgubila je sghor. Pitanje mogoria je posle toga zaista leglo. Jedno vreme je isplaivan
Dediima iz Po- pova, a docnije feudalnim gospodarima ove oblasti.

Neprijateljstvo sa Srbijom bilo je daleko vanije za Bosnu od ovih natezanja oko

stvari koje su imale drugo- stepeni i uglavnom samo simboliki znaaj. Sledee go-
dine, posle istrebljenja Branivojevia, Dubrovani su ra- unali da ih bosanski ban
moe osloboditi jednog nepo- eljnog suseda, srpskog velikaa Vitomira, koji je uprav- ljao
Trebinjem i Konavlima. Oigledno je da bana Stjepapa ni tada nisu vezivali nikakvi
obziri prema susednoj srp- skoj dravi. Jedna sluajno ouvana vest pokazuje nam da je
on 1329. u otvorenom ratu sa Srbijom i da je preduzeo jedan pohod u oblast Polimlja.
Bosanci su tada pustoili manastir Svetog Nikole u Banji, sedite dabarskog epi- skopa. U
tome kraju negde je bezbone i pogane babune1', po reima jednog zapisa, presreo srpski
mladi kralj Duan i teko porazio. Jedan dramatian detalj o ovoj bici znali bismo, kad
bismo za nju sa sigurnou. mogli vezati poi- anje iz uvoda jedne banove povelje u
kojoj se hvale zasluge vlastelina Vuka Vukoslavia. Vuk je u boju u Rakoj banu
podmetnuo svog konja, na mesto ubijenog, ali u borbi i ovoga isikoe na smrt. Posle ovog
poraza verovatno su pre- stale banove ofanzivne akcije protiv Srbije.
360 '

Promena na srpskom prestolu 1331. stvorila je, izgleda, mogunost da se odnosi izmeu
Bosne i Sobije bar privre- meno srede. Dubrovaki poslanici su 1332. posredovali za mir i
putovali od jednog vladaoca drugome. Izvori nam, na alost, nita ne govore o rezultatu
ovog posredovanja, ali dalji razvoj odnosa pokazuje da je dolo do privreme- nog smirivanja
neprijateljstava. Kralju Duanu je urei- vanje odnosa na ovoj strani bilo neophodan
preduslov za ostvarivanje planova za osvajanja na jugu, koja su u prvom redu privlaila
njegovu bezgraninu ambiciju. Privremeno pomirenje s Bosnom sasvim odgovara optoj
politici prvih godina njegove vlade. Najzad, bez srpsko-bosanskog izmirenja ne bi bio
mogu, niti onako lako izvren dubrovako- srpski ugovor o ustupanju Stona i njegovog
poluostrva.

Posle pada Branivojevia i bosanskog prodora u Hum, veze srpskih vladara sa

Stonom ostale su na veoma tankoj niti, ako ih je uopte i bilo. 8 U isto vreme su
Dubrovani vatreno eleli da Poluostrvo legalno pripoje svojoj jo uvek vrlo skromnoj,
teritoriji. Posle vie raznih ponuda i pregovora dolo je poetkom 1333. do sporazuma po
kojem je srpski kral> ustupio Dubrovniku Ston i njegovo polu- ostrvo, zemlje od Stona do
Dubrovnika i ostrvo Posred- njicu na uu Neretve, a Dubrovani su se obavezali da
isplate 8000 perpera i da svake godine plaaju za Ston i dobijeno zemljite 500 perpera
godinjeg tributa. Za iz- menjeni odnos snaga u dubrovakom susedstvu u najveoj
meri karakteristian je dalji tok ovoga posla. Dobijanjem kra- ljeve povelje koja je
sadrala i obavezu srpskog vladara da brani dubrovaku vlast nad Stonom i poluostrvom,
Dubrov- ani nisu smatrali da je posao okonan. Obratili su se posle toga i banu
Stjepanu, koji je u svojstvu gospodara Huma takoe polagao pravo na Ston.4 Bosanski ban
je sa svoje strane izdao povelju kojom je darovana teritorija smanjena utoliko to su
isputeni primorje od Stona do Dubrovnika i ostrvo Posrednjica, i ustanovljen godinji
danak u istom iznosu kao to je obean i srpskom kralju.5
361 '

Sve to pokazuje da se Bosna uvrstila u oblastima za- uzetim od Srbije. U toku jedne
decenije samostalnog vla- danja, ban Stjepan II udvostruio je teritorijalno prostran- stvo
bosanske drave. Time je bio zavren jedan veoma va- an period njenog razvoja i ujedno
stvoreni uslovi za jo snaniju ekspanziju u drugoj polovini XIV veka. I savre- menici su
bili svesni ovog velikog uspeha, jedan banov dijak ponosno je zabeleio na kraju jedne
povelje da ban Stjepan drae od Save do mora i od Cetine do Drine".
3. UNUTRLNjA KONSOLIDACIJA BOSANSKE
DRAVE

Izvojevana samostalnost, veliki uspesi u proirivanju dravne teritorije

kao i srazmerno dug period mira u prvoj polovini XIV veka stvorili su
uslove za unutranju konsolidaciju bosanske drave. Neto brojniji i
sadraj- niji izvorni podaci dozvoljavaju istovremeno da se ocrta njena
struktura.

Bosna Je u ovo doba nosila sva obeleja patrimonijalne drave. dravna teritorija
predstavljala je vladanije. ili gospodstvo" banovo, KOJIM je on, kao oatinom, gospo-
dario zajedno sa lanovima svoje najue porodice. Povelje koJima je ban darovao
zemlje svojoj vlasteli redovno su iz- davali s njim zajedno i maJka i brat. Samo se u
ugovornim ispravama za primorske gradove bosanski ban, po pravilu, javlja sam kao
vladalac. U vezi s patrimonijalnim karak- terom drave je i nain popunjavanja banskog
prestola. Ve u ovo doba se zapaa da je ban dolazio na vlast izborom i da je bio ograninen
na lanove jednog roda kojem je bansko dostojanstvo pripZdalo od davnina. Naelo
izbornosti i patrimonijalno shvatanje drave slabili su temelje banske vlasti i predstavljali
potencijalni izvor smutnji i unu- tranjih borbi. Kolika je opasnost leala u tome pokazalo
se ve u prvom periodu vlade naslednika bana Stjepana II.
362 '

Banova vlast objedinjavala je zemlju i ljude preko veza line zavisnosti, jer drava
jo nije imala nikakve stalne institucije. Banu su njegovi podanici dugovali vernu slubu
koja je podrazumevala skup svih obaveza koje ovek duguje svome gospodaru. Naroito
se polagalo na dunost vojne slube, i tu je vladalo naelo da se banu slui orujem kako
moe najbolje. Banova neposredna vlast nije dopirala svuda do samih masovnih osnova
dru- tva u Bosni, znatan deo stanovnika je ve morao biti medijatiziran. Zavisni seljaci
su bili pre svega pod vlau svojih gospodara i tek preko njih povezani sa dravnom
vlau koju je otelovljavao ban.
Stubove na kojima je poivala vlast bana predstavljali su gospodari plementina ili
plemenitih batina: obeleavani imenom vlastele. Ovaj istaknutiji i ugled- niji deo dobrih
Vonjana ili plemenitih ljudi ue- stvovao je aktivno u politikom ivotu Bosne.
Plemen- tine ili plemenite batine", po svemu to znamo, nisu se sastojale od naroito
prostranih zemljinih poseda.Uivale su ih esto nepodeljene porodice, a primeuju se i
tragovi . prava irih rodbinskih zajednica. Prisustvo veoma jasno izraenih veza krvnog
srodstva daje izvesna arhaika obeleja organizaciji bosanskog plemstva. U doba kada se
kao gospodari plementina javljaju veoma mali rodbinski kolektivi, bosanska vlastela se u
poveljama re- dovno javlja s bratijom*1, nekada svakako irom rodbinskom zajednicom.

|gnnge d. n k a / J t * 6 G o r A n

ZAPIS IZ DIVOEVOG JEVANELjA, OKO 1330.
363 '

Pripadnici vlastele, obino s titulom kneza, davali su iz svojih redova vojne

zapovednike, dvorske dostojanstve- nike i upane. Pojava vlastele u ulozi
gospodara itavih upa i tvrdih gradova, kao to je bio sluaj sa Hrvati- niima
u Donjim Krajevima, verovatno ne predstavlja opti sluaj, koji bi se mogao
primeniti na itavu bosansku dravu. Ova porodica je svoju vlast u upama i
gradovima Donjih Krajeva izgradila jo pod ubiima i ban Stje- pan je svojim
poveljama samo sankcionisao postojee stanje -i odnose. Pojedini lanovi roda
Hrvatinia meu sobom su delili upe i gradove. i u svojim delovima uivali
imunitete. Banu nisu morali davati nikakve dohotke niti su na njihove zemlje smeli
dolaziti banovi slubenici.
Ideal vernog sluenja" traio je svakako bezuslovnu poslunost i bezgraninu odanost
vlastele banu, ali stvarni ivot jje, meutim, nametnuo prilino velika ogranienja i
stvorio izvesnu ravnoteu u odnosima izmeu bana i vlastele. Vlasteli je na prvom mestu
bila zagaran- tovana lina sloboda i bezbednost i neprikosnovenost ple- menitih batina.
Vlastelin nije mogao biti zatvoren, pogubljen ili uzet za taoca dok se ne bi ispunili
odreeni uslovi. Ove garantije vlastela nije dobila u obliku za- kona ili optih privilegija,
ve kroz vjeru gospodsku koju je davao ban s porodicom u posebnim poveljama ili u
onim istim poveljama kojim je darovao ili potvrivao po- sede. Svoju vjeru gospodsku
ban nije mogao svri sve dok vlastelin ne poini nevjeru, pod kojom pre treba podra-
zumevati odricanje poslunosti i verne slube" nego iz- dajstvo u uem smislu te rei.
Nevjera" je vaila ka
 II . (1322 1'1) 364

okrivica za koju bi vredno bilo plemenitu oveku glavu odsei". Sam

ban nije bio vlastan da procenjuje da li je vlastelin, na koga bi pala
sumnja, zaista poinio nevjeru'\ Vlastelina su ogledali ili sudili
dvanaestoro vla- stele, svedoka prilikom zadavanja vjere, ili predstav-
nici vlastele iz raznih krajeva Bosne, ili pripadnici je- rarhije bosanske
crkve. U toku vremena tu ulogu je sve vie preuzimala bosanska crkva,
njeni pripadnici su se od sre- dine XIV veka redovno navodili u sastavu
onog tela koje treba da sudi ili ogleda vlastelina.

Pored ovih veoma znaajnih garantija koje su poloaj bosanske vlastele

izjednaavale sa plemstvom u stalekim monarhijama, vlastela je u Bosni delovala na
vane odluke u dravnoj politidi svojim ueem na dravnom saboru. On se prvi put
izriito spominje u jednoj povelji iz 1354. godine kao stanak sve zemlje Bosne i Donjih
Kra- jeva i Zagorja i humske zemlje'1. Uticaj sabora je razumljivo zavisio od stvarnog
odnosa snaga izmeu vladaoca i vla- stele, zbog toga njegova uloga nije bila
podjednako znaajna u raznim periodima bosanske istorije. U ovom periodu je njegova
uloga nesumnjivo bila najjaa prilikom izbora bana. Pred voljom vlastele, okupljene
svakako na stanku, morala je ustuknuti banica Jelisaveta sa sinovima jo u vre.me
vrhovne vlasti ubia. O saboru vlastele za vreme duge samostalne vlade bana Stjepana
II, nita se ne saznaje iz izvora. Posle njegove smrti ugled stanka je za kratko vreme
veoma porastao. Trenutak njegove izuzetno velike moi obe- leilo je zbacivanje Tvrtka
I 1366. Posle toga je opao za itavo vreme vlade Tvrtkove, da bi krajem XIV doao do
punog izraza i u izmenjenim uslovima zauzeo uporedo s vla- daocem najvanije mesto u
dravnoj organizaciji Bosne.
 II . (1322 1'1) 365

Izvori za istoriju ovoga doba su jo suvie oskudni, da bi mogli dati uvida u

sukobljavanja banovih i vlasteo- skih interesa do kojih je neminovno moralo dolaziti. Iz
povelja bana Stjepana II ipak se vidi da je on teio da sprei stapanje zemalja koje je
darovao sa vlasteoskim ple- mentinama. U jednoj svojoj darovnici ban izriito kae da
zemlju ni jednomu njegovu bratu ne dasmo ni sinovcu nego samo knezu Vukoslavu",
kome povelja bila izdata. Ovaj pokuaj da se darovani posedi odvoje od plemen- tina
na koje je pritezao prava esto veliki broj srod- nika, nije doneo pozitivne rezultate. Za
vreme Stjepano- vog naslednika Tvrtka u poveljama se izricalo drukije naelo:
zemlja treba da ostane vlasteoskom rodu i u sluaju da jedan njegov lan poini
nevjeru. Onaj ko je skrivio treba da plati svojom glavom, a ostali lanovi roda da
uivaju dobijenu zemlju isto kao i ostalu svoju plemen- tinu.

Praktian cilj bana Stjepana II morao je biti omogua- vanje da se darovana

zemlja pojedincu i njegovim neposred- nim naslednicima vrati banu, to je, u sluaju da
se stopi s plementinom, bilo sasvim iskljueno. Darovanja ze- mljinih poseda,
neophodna da se nagradi verna vlastela i jae privee za bana, vodila su neizbeno
smanjivanju ba- novih zemalja, koje su u toku dugog vremena morale biti izvor njegovih
prihoda, od kojih su u znatnoj meri zavisili snaga i poloaj vladaoca. O zemljama koje su
pripadale banu i njegovim prihodima ne znamo, na alost, nita. Po- to je itava
bosanska privreda do kraja prve etvrtine
 II . (1322 1'1) 366

XIV veka poivala na zemljoradnji i stoarstvu, prirodno je oekivati da su

vladalaki prihodi, o kojima se starao kaznac, obuhvatali opte namete na stanovnitvo i
feu- dalne dabine sa banovih poseda. Prihodi iz regalnih prava, koji su se najverovatnije
svodili samo na putne i trne carine, morali su do ovog doba zauzimati samo skro- man
udeo.

Za vreme vlade bana Stjepana II dolo je u ovom pogledu do odluujueg

preokreta. Usled pojave rudarstva bosanska srednjovekovna privreda je za kratko vreme
izmenila svoj karakter. Iz banove povelje za trogirske trgovce, izdate 1339, vide se glavni
proizvodi koje je stranim trgovcima nudila bosanska zemlja. Ispred tradicionalnih
produkata: voska, koa i krzna, spominju se u ovom aktu srebro, zlato i bakar kao roba
koju trogirski trgovci mogu slobodno izvo- ziti iz banove drave. Izriiti spomen
plemenitih i dru- gih metala siguran je znak da je do toga vremena otpoela ru- darska
proizvodnja u Bosni. Dodue, prve vesti o bosanskim rudnicima dolaze nam tek s kraja
vlade bana Stjepana; 1349. javlja se u jednom dubrovakom dokumentu Ostrunica, a
1352. i Srebrnica, najvei i najznaajniji bosanski rud- nik. Ostali se pojavljuju tek za
vreme Tvrtkove vlade. U svakom sluaju, poeci iskoriavanja rudnog blaga u
Bosni ostaju u potpunoj tami. Sigurno je da su i ovde, kao i u Srbiji, odlunu ulogu u
pokretanju eksploatacije igrali Sasi, rudari nemakog porekla. Najverovatnije je da su u
Bosnu doli iz Srbije, gde je rudarstvo imalo za so- bom skoro itav vek razvitka. U
neposrednom susedstvu Srebrnice, na drugoj strani Drine, radili su manji rud-
* (1322-1)

97


nicj-1 ve u drugoj deceniji XIV aeka. Traganje za rudama mogli su zapoeti sami Sasi
szojom inicijativom, ali je isto toliko verovatno da je podsticaj mogao doi k od bana,
koji je na primerima susedne Srbkje i Ugarske mogao zi- deti koliku korist vladaoci imaju
od ove dragocene pri- vredne grane.

Malo se koja pojava po svojim posledicama za dal^i razvoj Bosne s.me

uporeivati sa otvaranjem rudnika. Po- etak rudarske proizvodnje u BOSNJ-G pada
oa u jedan period izrazite oskudice srebra u Earopi. Iz jo neutvrenih razloga, velike
koliine sreora su se odl>ale u prazcu Bliskog istoka te je njegova cena na evropsk>gm
tritilga osetno skoila. Novo prirodno podruje se zoog toga veoma brzo ukljuilo
u mediteransku trgovinu. Pojava traene i skupe rooe izmenila je i odnos primorskih
trgovaca prema oosanskom tritu. Iza srazmerno maloorojnih primor- skih trgovaca,
pravih pionira koji su od davnina savla- ivali teke puteve po visokim i vrletnim
planinama koje odvajaju unutranjost od Primorja, doli su u neuporedivo veem oroju
novi trgovci koji su umesto koa, krzna, si- reva i voska, SVOJIJD karavanima odnosili
srebro, olovo, ba- kar, a verovatno i zlato. Savlaujui iste tegobe na pute- vima i sa
primitivnim transportnim sredstvima, koja su jedino bila mogua, oni su donosili
daleko vredniju robu koja je bez tekoa iz obalskih gradova uhodanim pomor- skim
putevima odlazila na druga trita, na prvom mestu u italijanske gradove. Rudarska
proizvodnja je, s druge strane, davala u ruke jednom delu bosanskog sveta novana
sredstva, kojima se mogla apsorbovati daleko vea koli- ina robe koju su primorski
trgovci donosili u Bosnu. Rad trgovaca donosio je punu meru prihoda tek kada su i u
smeru primorje-unutranjost ili s natovarenim kara- vanima. Uz tkanine, koje su oduvek
bile veoma traene u naim zemljama u unutranjosti, i so, *oez koje stoarska
podruja nisu mogla opstati, poele su se pojavljivati u bosanskom uvozu i druge
zanatske izraevine i potrona dobra koja je traio razvijeniji ivot. Koliko.je bila nagla
trgovaka ekspanzija Dubrovana, koji su u bosan- skom privrednom ivotu
zauzimali neosporno prvo mesto meu svim stranim trgovcima, pokazuje jedno
uporeenje koje je sasvim izuzetno mogue napraviti. Dubrovani su 1332.
tvrdili, u situaciji kad bi im vie stalo da precene nego da potcene svoj promet, da njihovi
trgovci u Bosni imaju robe u vrednosti od 25 000 perpera. Nepunih est decenija
7 S. irkoai; Istorija srednjoaekovne bosanske drave
docnije (1389) samo tri Dubrovanina zakupila su srebr- niku carinu za 8 000
perpera, dakle za treinu sume koja je donedavno predstavljala vrednost robe svih
dubrovakih trgovaca zajedno.
Preporod bosanske privrede u prvoj polovini XIV veka imao je jednu dalju veoma vanu
posledicu: pojavu gradova u srednjovekovnoj Jzosni. Posle dva, prilino zagonetna
naseljena grada, koje spominje car Konstantin Porfiro- genit, koji po svoj prilici
predstavljaju mala utvrena sredita lokalnih vlastodraca, sve do sredine XIV veka u
izvorima se ne pojavljuje nijedan bosanski grad. U tom pogledu Bosna predstavlja
izuzetno zaostalu oblast. Ve- liki proces nastajanja gradova, temelja itave docnije pri-
vrede, drutva i kulture, kao da je potpuno mimoiao Bo- snu. Naravno, oskudica naih
izvora i njihovo utanje ne mogu bili dokaz da i u Bosni do sredine XIV veka nije bilo
malih trgova izraslih iz sela, ili naselja zanatlija i trgo- vaca naslonjenih na podnoje
utvrenih gradova, u kojima su iveli vrhovi feudalnog drutva i boravile vojne po-
sade. Strani trgovci koji su do tog vremena svakako dola- zili u Bosnu, sudei po
politikim ugovorima, moralk su boraviti u ovakvim naseobinama. Ipak uloga tih naselja
u privrednom i politikom ivotu Bosne morala je biti mi- nimalna, inae se ne moe
objasniti odsustvo njihovog po- mena u sauvanim izvorima. Novi gradovi od kojih je
samo jedan deo nastao oko sredine XIV veka vezani su za mesta rudarske proizvodnje ili
se nalaze u blizini rudarskih nalazita i najveih vladalakih utvrenja. Stariji sloj
predetavljaju rudarski gradovi: Ostrunica, Hvojnica (Fojnica), Deevice, Kreevo, zatim u
Podrinju Srebrnica, i u dolini Krivaje Olovo. Trgovi u podnoju gradova do- bili su
znaaj u toku vremena. Njih su odala i imena kao Podvisoki, kraj tvrave Visoki,
naselje pod Vrandukom koje se u jednom latinskom dokumentu naziva
samo ,.5ii1z \;gats1Jis, Podkulat itd. Zajednica vojne tvrave i pri- vredne varoi
bila je toliko organska i neophodna da su uz rudarske trgove podizana, kao sekundarne
tvorevine, utvr- enja koja su pruala zatitu i sklonite u trenucima opasnosti. Tako je u
ranije nastaloj rudarskoj i trgovakoj Srebrnici izrastao Srebrnik, a uz Olovo tvrava
Olovac. Ureenje bosanskih gradova nosi tragove njihovog porekla. Rudari Sasi, koji su
predstavljali jezgra rudarskih gra- dova, uivali su i ovde autonomiju kao i u drugim
zemljama. Njihova autonomna tela, vee purgara11 (V'eg) bila su uisto vreme organi
vlasti u gradovima. Vea purgara" nisu samo nadivela Sase, koji su se u naim
krajevima po- etkom XV veka izgubili i etniki pretopili, ze su se proirila i na
gradove koji nisu postali uz rudnike i nisu imali nikakve veze sa Sasima. Tek je, izgleda,
trgove nastale u istonom delu bosanske dravne teritorije pred sredinu XV veka
mimoiao ovaj saski uticaj. Uz gradose u unutranjosti, sve je vie rastao znaaj trga
Drijeva u blizini ua Neretve,1 koji je pod bosansku vlast doao zajedno sa Zahumljem
1326. Eogigp Iagep1e latinsko ime za Drijevski trg bio je jedan od starine
utvrenih za- konitih trgova solju i polazna taka vane saobraajne arterije koja je
ila u unutranjost du Neretve i njenlh pritoka.
 Uporedo s privrednim bujanjem razvijala se i usavr- avala banova fiskalna
politika. Dok su njegovi prethod- nici izriito oslobaali dubrovake trgovce
svakoga danka i svake desetine, ban Stjepan II je 1326. poeo da zahteva od
Dubrovana da mu plaaju 10% vrednosti robe ko^u unesu u njegovu zemlju.
Verovatno je ba to bila dese- tina, poznata i ranije u Bosni, od koje su strani
trgovci bili poteeni. Dubrovanima je taj zahtev bio nepri- hvatljiv, jer je, s
jedne strane, krio stara prava i obi- aje, a s druge strane, pretio da ozbiljno oteti
trgovce. Zabrana uvoza robe u Bosnu, otpor Dubrovana i njihopa istrajnost u
pregovorima, naterali su bana Stjepana II na poputanje. Bosanski ban se u tim
svojim merama ugledao na unutranju politiku svoga vrhovnog gospodara, prvog
ugarskog Anujca, koji je u svojoj dravi sproveo itav niz vanih reformi s ciljem
da uvea vladarske prihode iz regalnih prava. Meu tim merama vano mesto
zauzi- malo je kovanje novca s prihodima koje je donosilo. Otuda nije nimalo
sluajno da je ba Stjepan II prvi vladalac koji je zapoeo kovanje bosanskog
novca.2 Kao i uvek kod prvih koraka u kovanju novca, bosanski ban se ugledao na
one novane vrste koje su dotle bile u opticaju. Time je novi novac sticao
poverenje u opticaju i postepeno istiski- vao stari. Kod novca bana Stjepana II
primeuje se imi- tiranje venecijanskih, srpskih i dubrovak^h emisija, da- kle
onih novanih vrsta koje su mogle biti rasprostranjene u Bosni. Novootvoreni
rudnici morali su donositi banu URburu, svuda uobiajenu i ozakonjenu dabinu,
iji se iznos kretao negde oko desetine proizvodnje metala. Te pri- hode je,
verovatno, isto kao prihode carine Drijevskog trga,

(2 U1E0K0
PEAT BANA STJEPANA II KOTROMANIA.
V
373 .

ban izdavao stranim trgovcima, najee Dubrovanima. Znamo da su Drijeva

donosila 6 000 perpera istog godi- njeg prihoda.

Za privredno napredovanje zemlje bilo je veoma vano prisustvo i delovanje

primorskih trgovaca. Zato se ban starao da obezbedi takav reim koji bi ovim trgovcima
pruao najpovoljnuje uslove. Posle smirenja zapleta sa Dubrovanima oko carine,
ban je izdao povelju u kojoj je bilo ustanovljeno ta predstavlja zakon od starine za
dubrovake trgovce u Bosni. Prvi put su u ovome aktu od- redbe detaljnije,
razraenije i obuhvataju vei broj pred- meta. Pored garantovanja line slobode i
imovinske bez- bednosti, najvie panje posveeno je pravnom poloaju
Dubrovana u Bosni i nainu reavanja sporova sa banovim ljudima. Propisi ove
povelje su sasvim u skladu sa osnov- nim normama Ninoslavljevih povelja i sa
odredbama Du- brovakog statuta o suenju sa strancima. Pri suenju je veoma
vanu ulogu igrala porota i u povelji se osobito paljivo reguliu pitanja o tome ko moe
kome biti po- rotnik. To je sasvim razumljivo u jednom sistemu u kojem je zakletva
porotnika praktino reavala proces, Osud':, globa kod krivinih stvari, ila je banu
i u meovitim sporovima sa Dubrovanima. U bosanskom pravu je veoma
374 .

znaajna bila zatita bana, vjera i ruka gospodina bana; nje se liavao banov
ovek koji bi odbegao sa du- brovakim imetkom. Osim banovog suda koji je
izricao pravdu prema potrebi, stalnog i ureenog sudstva nije mo- glo biti kao to nije
bilo nikakvih stalnih upravnih organa. Kao i svuda, zametak jedne stalne institucije bila
je vladarska kancelarija. Malobrojne sauvane povelje bana Stjepana II daju nekoliko
imena dijaka" koji su stilizo- vali po dosta ustaljenom formularu i ispisivali vladar- ske
povelje. Najznaajniji meu njima je Draeslav Boji, koji je kao nadvorni pisac
vodio i Tvrtkovu kancelariju preko dve decenije. Stalni karakter i jasnu sadrinu imala
je i sluba kaznaca, rukovodioca vladarevih fi- nansija. Pominje se i usorski kaznac i u
tome se vero- vatno ogleda Losebni poloaj Usore u okviru bosanske drave. Postojao je
i usorski vojvoda koji se javio upo- redo sa bosanskim vojvodom. Ova sluba, na kojoj
se u vreme Stjepana i Tvrtka izmenjalo nekoliko linosti, bila je svakako vojnog
karaktera. Nad vojvodama je stajao veliki vojvoda koji se javlja u povelji iz 1333. Ovaj
naslov docnije vne npje oznaavao slubu, ve se pretvorio u titulu
koju su nasledno nosili oblasni feudalni gospodari. 0 zva- njima
elnika i tepije, koja se javljaju u povelja.ma ovoga doba, ne
moe.se nita pouzdano rei.

4. BOSANSKA CRKVA I NjENE SUPARNICE U KRILU

BOSANSKE DRAVE
375 .

Blagodarei uspenom otporu do sredine XIII veka dua- listiki jeretici su ne

samo obezbedili svoju ugroenu egzistenciju, ve i zagospodarili negdanjom
bosanskom bi- skupijom. To im je olakalo da se iz zajednice pristalina jednog
spasonosnog verovanja pretvore u organizovanu crkvu. Tenja da svome verskom i
drutvenom ivotu daju izvesne organizovane i stalne oblike, pri emu je neminovno
uzor bila ipak pravoverna hrianska crkva iako su je osu- ivali kao slubenicu
Sotone, prisutna je kod svih dualista,1 ali nigde nije ostvarena tako dosledno kao u
Bosni. Sticajem niza okolnosti, ocrtanih ranije, njima se pruila prilika da novim
sadrajem ispune ve posto- jei i tradicionalni okvir. Poto je podruje crkve, po-
klapajui se sa dravnom teritorijom, bilo ograeno prema stranom svetu
meama na liniji do koje je dopirala vlast bosanskog plemstva i banova, bosanski
dualisti su uivali izuzetan poloaj: bili su jedina crkvena organizaiija, prava crkva
boja u Bosni.
Crkvi bosanskoj su dualisti dali svoju doktrinu2 ije osnovno jezgro predstavlja
suprotstavljanje dva principa, duhovnog i materijalnog, oliena u dva boanstva: u bogu
svetlosti (deiz 1isGz) i bogu tmina (s1)eib 1epeBgagihp), koji u isto vreme predstavljaju
najvee dobros (zgt opigl) i najvee zlo (zittit ta!it). Ve iz toga se vidi da
je u Bosni Preovladala radikalna dualistika struja, dok je ranija jeretika ess1ez1a
5s1auoae zastupala umereni dua- lizam kao i bugarski bogumili. Iz ove osnovne dogme
sle- dili su znaajni zakljuci i nagonili na drukija tuma- enja u svim oblastima
crkvenog uenja. Poto je materi- jalni svet tvorevina boga tmina starozavetni Bog ne
moe biti otac Hristov. Mojsiju se, u stvari, ukazao zli aneo, a ne Bog. Na itav
Stari zavet je pala senka tvorca mate
 '.
376

-rijalnog sveta Sotone, koji je i kod bosanskih dualista va- io kao knez vijeka tj.
gospodar vidljivog sveta. Zajedno sa Starim zavetom osuivani su i proroci i patrijarsi i,
naroito, Jovan Krstitelj gori od svih avola u paklu, koji je pogrdno obeleavan kao
vodonosac. I bosanski dualisti su, kao i njihovi radikalni istomiljenici na Zapadu, nali
nadna da alegorijskim tumaenjem spasu bar one starozavetne linosti koje su
tesno povezane sa novozavetnom tradicijom. Avram, Isak i Jakov dobili su svoje
duhovne paralele, a isto tako su i neki od proroka

^ V 4N/P6 i SM 4^S
TSo dh 1 & G ^ 5>
N /GoV uo smo R m- 3
>1

RosljI se GN S 1 ^ 4E
1
SN, n ST 1 GoAPN 1

A GAN^M 4
KG1G^s1^G4 DO N
D$GN 4
SJs 6 G1 T |> P T l J,
TO'P-Ot? ^ A^A*I (
1
PR O K A S= T 1 04

uK1 O M ^ |={j & T |4 M |^>

NADGROBNI NATPIS VOJVODE MASIMA KOD ZAUJA (HERCEGOVINA).

 '.
378

USPON i IRENaK BOSNE (1322 1391)

103
shvaeni kao duhovni proroci 1 , svi zajedno su sluili da u alegorijskoj
interpretaciji jevanelja zastupaju bo- je ljude : . Stari zavet u celini je
ipak ostao zera Judina".

Dub ljudske su u poetku bile aneli, u tela su za- tvoreni oni aneli koje je
Sotona odveo posle borbe koju je vodio s Bogom. Otuda su due plenici, zarobljenici
tela, i uzdravanjem od greha, oienjem i krtenjem mogu se posle smrti vratiti na
nebo. Samo jedan deo dua je una- pred osuen, to su aneli zli po prirodi koji ne
mogu da ne gree.

Hristologija bosansklh patarena je bila radikalno dualistika i potpuno

doketistika: itav Hristov ivot bio je po njihovom uenju prividan. Hristos nije
bio ni otelovljen, nije jeo ni pio telesno, pa prema tome nije ni stradao, ni umro, ni
vaskrsao, niti se uzneo na nebo. Marija je bila aneo i poto Hristos nije roen od
ene, bosanski dualisti su izveli zakljuak da treba odbijati genealogiju Hristovu iz
jevanelja.

Hrianske svete knjige bosanski dualisti su kao i bogumili i katari uzimali u

onom obliku u kojem su se vekovima sauvale i kojim su se sluile i pravoverne crkve.
Kod dubokih razlika u uenju nemogue je bilo ispu- tati ili menjati mesta u
jevaneljima koja nisu bila u skladu sa osnovnim dogmama. Dualisti su odabrali drugi
put. Ve u X veku im se prebacuje da svete knjige tumae na nedoputen nain. Bilo
je to alegorijsko tumaenje kojem su gtribegavale i pravoverne crkve, samo je
upotrebljavano u daleko veoj meri i mnogo slobodnije. Dualistike in- terpretacije
dolaze do izraaja samo u glosama rukopisnih kodeksa, sami tekstovi jevanelja nisu
bili retuirani u dualistikom smislu. Poznavanjem Svetoga pisma odliko- vali su se,
kao i drugi dualisti, i bosaneki patareni. U za- miljenoj raspri izmeu katolika i
bosanskog jeretika, Bosanac se u odbrani svoga uenja uvek pozivao na jevan- elja, a
u jednom sluaju ak i na Stari zavet.
380 '.

Crkva boja po uverenju bosanskih jeretika nala- zila se kod njih i njihov stareina je
istinski naslednik Petrov. Pape su sve do Silvestra bile njihove vere, koja je prava vjera
apostolska a inae je rimska crkva ido- lopoklonika, i s njihovog stanovita, bila je
prokleta i vaila kao slubenica Sotone. Isto tako su ,,sinagoge Sotonine i materijalne
crkve. Hramovi bosanskim duali- stima nisu bili potrebni za jednostavni kult, a
osuivalisu ih iz dogmatskih razloga. Potovanje ikona i slika u crkvama, potovanje
relikvija i molitve u crkvama sma- trani su takoe za idolatriju. Zajedno s ikonama
osuivan je i krst kao slovo Sotonino. Svemu tome bosanski duali- sti su suprotstavljali
svoj veoma uproeni kult u kojem je glavni elemenat molitva boja, izgovarana
kleei, i obred lomljenja h^eba. Molitva sauvana u jednom bosanskom rukopisu
istovetna je s molitvom u provansalskom i latin- skom katarskom obredniku.

Centralno mesto u verskom ivotu bosanskih dualista zauzimalo je pitanje

spasenja. Svojim s}'parnicima oni su otro prebacivali lako deljenje oprotaja od greha:
po vse dni grehe otputaju lovekom i tako gube dzne lo- veske. Za njih
nema ustajanja iz mrtvih, ni istilita, niti ikakvog srednjeg puta izmeu raja i
pakla. Svaki greh je smatran kao smrtan, a u isto vreme je pojam greha veoma proiren.
Greh je predstavljala upotreba hrane ivotinj- skog porekla, zatim ubijanje ivotinja ili
razbijanje jaja. Greh je znaio svaki telesni dodir mukarca i ene, i- vot u braku nije
bio nita manje grean od preljube. Za- klinjanje, i prolivanje krvi, ak i na osnovu
presude, sma- trano je takoe za smrtni greh.
381 '.

Razume se da je u ovakva shvatanja bilo nemogue uklo- liti svete tajne

velikih pravovernih crkava, pa su ih sve redom odbacivali, upirui aoku naroito
protiv krtenja vodom i tajne braka. Umesto svega toga bosanski patareni su imali
pravo Hristovo krtenje koje jedino donosi oprotaj greha. Ko ga primi postaje onako
svet kao to je Petar. Krtenje se ve shvatalo ne kao primanje u zajednicu, ve kao
sveta tajna svoje vrste. Vrilo se polaganjem ruke na glavu i jevanelja na grudi
vernika. Samo onaj ko je primio krtenje bio je stvarni lan crkve pravi krstjanin ili
prava krstjanica". Vrednost krtenja je zavisila od vrlina onoga ko obavlja obred. Ko-
liko god puta zgrei onaj ko je krtenje obavio toliko puta due onih koje je krstio
padaju u pakao i toliko se puta krtenje mora ponoviti.

Krtenje je povlailo onu liniju koja je prave dua- liste odvajala od mase
njihovih pristalica. Krteni" krstjani i krstzanice nisu smeli ni na koji nain
greiti i bili su obavezni zbog toga da se pridravaju asketskog kodeksa svoje crkve.
Ve je upotreba mrsa mesne.

PUTIR IZ VOJVODINE (BOS. PETROVAC), XIV VEK

382 '.

i mlene hrane bila dovoljna da obelei szet koji nisu obavezivali strogi zahtevi prave
zere apostolske'1. Za pri- stalice i potovaoce krstjana stvoren je termin mrspi ljudii koji
se moe razumeti jedino kroz njihovo suprot- stavljanje onima koji itavog ivota
neprekidno poste.

Sama bosanska crkva imala je svoju jerarhiju, iji se stepeni daju upoznati kroz
izvore XIV i XV veka. Stare- ina crkve, njen duhovni otac i gospodin, koji je zaio kao
istinski naslednik Petrov, nssio je dostojanstvo jepiskuna crkve bosanske. To je bio
neosporno njegov slubeni naziv, iako je u svakodnevnom govoru nazivan djedom". U
jednom zapisu govori se o danima jepiskupstva gospodina djeda:, to svedoi o
ravnopravnoj upotrebi oba termina u samom krilu crkve. Episkopsko dostojanstvo u
bosanskoj crkvi ima dvostruku tradiciju: jedan koren po- lazi iz stare ess!ez1e VozpepzGz, a
drugi iz dualistike sre- dine, koja je takoe poznavala episkope svojih crkava. Djed
predstavlja, meutim, nesumnjivo bogumilsku ba- tinu.3 Drugi stepen bosanske
crkvene jerarhije inili su gosti o kojima se malo moe rei. Termin nema ana- logija
ni u crkvenoj i monakoj organizaciji velikih crkava, ni kod poznatih dualistikih
zajednica, i nijedno od do sada predloenih objanjenja ne zadovoljava. 4 Naj- nii stepen u
bosanskoj crkvi predstavljali su starci. Ovo dostojanstvo je oznaavalo polaznu
taku u usponu krstjana ka viim jerarhijskim stupnjevima. Termin je ne- sumnjivo
pozajmljen iz istonog monatva, ali nije po- znato kada ni na koji nain. Moda spada
u one dosta brojne tragove uticaja monatva na uobliavanje obreda i organi- zacije
dualista u daleko starijim vremenima. Nije isklju- eno da nam usled oskudnosti i
fragmentarnosti izvorne grae nedostaju karike koje bi potvrivale postojanje ter-
mina u dugom lancu dualistikih jeretikih pokrega. S druge strane, mogua je i
neposredna pozajmica iz orga- nizacije monatva na bosanskom tlu. Danas jedva ostaje
mesta i najmanjoj sumnji da je monatvo u Bosni pre XIII veka pripadalo redu sv. Vasilija,
dakle, ba onome gde dostojanstvo starac postoji vekovima.
 (13221391) 383

lanovi jerarhije poglavitiji krstjani skupno su nazivani strojnici". Kao i djed dobijali su uz
ime i in atribuciju gospodin", kao znak osobitog uvaavanja i drutvenog ugleda. Do sada nije
nikome polo za rukom da dokae postojanje ma kakve vrste teritorijalne organi-

PREDSTAVA SV. GRGURA, PATRONA BOSNE, NA NOVCU KRALjA

104 1
STEFANA OSTOJE.
 (13221391) 386

zacije i lokalne jurisdikcije lanova bosanske crkvene organizacije. Sigurno je

samo da je veNi deo strbjnika i krstjana iveo po hiama skitib
ra1agepogigp dubro- vakih izvora, koje su nesumnjivo predstavljale arita
verskog i crkvenog ivota u Bosni. Poetkom XV veka naj- kasnije, lanovi
jerarhije su poeli da borave i ive i na dvorovima bosanske'ugospode, poneki
su ak itav svoj vek proveli u toj sredini. Nema podataka na osnovu kojih bi
se mogao izvesti zakljuak da su hie imale neko svoje formalno omeeno
podruje delovanja, iako ne moe biti sumnje da je ba iz njih zraio najjai
uticaj na vernike. Bosna je u drz ggoj polocini XIV veka vaila kao zeml>a u
kojoj ni u oblastima katolikih gospodara nije bilo ja- snih i razgranienih
parohija.

Teko bi bilo i razumeti eventualnu mreu teritori- jalnih organizacija kod

crkve u kojoj ne bi imala nikakvu funkciju. Vernici mrsni ljudi u stvari su
bili iz- van crkve i od njih se veoma malo trailo. Bez hramova, svetih tajni i
 (13221391) 387

redovnih obreda, veza crkve sa vernicima bila je veoma tanka. Sve do krtenja"
i prihvatanja bez- grenog ivota niko od vernika se nije mogao spasti i crkva mu
nita nije mogla pruiti sem nade da se u jednom trenutku moe iskupiti. Zaveti
lanova crkve bili su to- liko strogi da se njihovo prihvatanje moglo
oekivati samo od uskog kruga izabranih. Ostali su najverovatnije ekali
trenutak kada vie nije moglo biti odlaganja. lanovi bo- sanske crkve od
svojih vernika iziskivali su javno iska- zivanje potovanja adoracije, koje su
dovodile u ne- priliku kako obine ljude tako i vladare i feudalce pre-
obraene u katolianstvo. Iako su izali iz kruga pri- stalica crkve, oni ipak
nisu mogli da uskrate poklonjenja njenim stareinama, pa su ih objanjavali
kao puku uti- vost. Inae su vernici okupljani na obred lomljenja hleba,
verovatno samo tamo gde je bilo krstjanskih hia.

Bosanska crkva, kada se uzmu u obzir sve te okolnosti, mogla' je da deluje

na svoje vernike jedino kroz aktivnost svojih lanova kao pojedinaca. Iz toga je
morala slediti velika razlika izmeu verske situacije u krajevima gde je bilo
krstjana i onih gde hie nisu bile rasprostranjene. Karta rairenosti krstjanskih
zajednica, koja se moe iz- raditi samo na osnovu tragova sauvanih u turskim
defte- rima i mestimino suoiti sa fragmentarnim podacima iz perioda
postojanja bosanske crkve, neosporno je nesavrena i nesigurna, ali u svim
delovima pokazuje istu grupisanost tragova na pojedine upe i, ak, delove
upa. Nema nimalo osnova da se Bosna zamilja kao verski homogena teritorija
ni u vreme kad je bosanska crkva bila jedina verska orga- nizacija u DrJkavi.
Daleko je verovatnije da je bila ppo- arana oazama u kojima se odvijala neka
vrsta aktivnog religioznog ivota i irokim pojasezima, koji su pred- stavljali
niiju zemlju u verskom pogledu. Velike pra- voverne crkve tu nisu imale
pristupa, a bosanska jeretika crkva, zbog svoje strukture i doktrine, nije bila u
stanju da stanovnitvu itave bosanske teritorije udari peat svoje osobene
religioznosti.
 (13221391) 388

Jedino se ovakvom verskom situacijom moe objasniti itav niz pojava iz

bosanske crkvene istorije. Savreme- nicima su padali u oi dosta neobini
brani odnosi kod stanovnika Bosne. Bosanci su uzimali ene pod uslovom da
im budu dobre i verne i veoma ih lako naputali. Fra- njevci, kojima je u Bosni
ovaj obiaj zemlje" (toz ra1zle) zadavao mnogo nevolja, tvrdili su, verovatno
preterujui, da od stotine tek jedan ostaje u toku celog ivota u braku sa
jednom enom. Iako je u katolikim sredinama u sused- stvu naputanje ene i
ivljenje sa drugom vailo kao patarenski obiaj,5 ipak u toj pojavi nema
niega to bi bilo zaista patarensko. Brak i brani odnosi su bili prosto izvan
zone interesovanja bosanske crkve i nalazili su se iskljuivo u sferi obiaja i
obiajnog prava. Nega- tivan stav bosanskih krstjana prema braku
prebacivalo im se da tvrde da je telesni brak preljuba mogao je samo
delovati da se razviju jo slobodnija shvatanja u ovim odnosima u koje je jedino
crkva u ovo doba unosila strogo- sti i reda.
389 '.

Isto onako kao to nisu poznavali crkveni brak, sta- novnici Bosne nisu bili ni
krteni, pa su, gledani spolja, iz ortodoksnih sredina, smatrani za nevernike. Sam
na- ziv poganin ili Ls1e]Jb ne bI pruao dovoljno osnova za ovakav
zakljuak, jer su se termini ove vrste upo- trebljavali obilno i u vrlo irokom
smislu. Mnogo su zna- ajniji konkretni podaci nastali u vezi s delovanjem dru-
gih crkava u Bosni i prelaskom Bosanaca u katoliku sre- dinu. Bosanski
stanovnici, .koji su bili, u stvari, izvan svake crkve predstavljali su tle na kome se
odvijao rad na preobraanju i menjanju crkvenih prilika, krtavani su kao
odrasli bez ikakvog odricanja eventualne ranije vere, ak i bez ispovesti. Isto tako
su Bosanci, dolazei u Du- brovnik na slubu, tek tu kao odrasli krtavani,
menja- jui esto svoja imena. Pri tome ne samo da se ne spominju formalnosti
kojima se podvrgavaju jeretici, ve se ovom svetu jeres uopte i ne prebacuje.
Savremenicima je bila sasvim jasna duboka razlika izmeu krstjana, pravih ube-
enih jeretika, i obinih lj}gdi koji, verovatno, nisu uvek bili daleko od
istinskog paganstva. U tome jazu koji je delio lanove crkve od stanovnika koji
su tek delom bili njeni vernici, protivnici su otkrili najveu slabost bo- sanske
crkve i svesno ga iskoriavali suavajui sve jae podruja njenog uticaja
i podrivajui joj na taj nain temelje.

Ve posle prvih osvajanja za vreme bana Stjepana II Kotromania, u

sastav bosanske drave su ule oblasti sa crkvenom organizacijom i vernicima
katolike i pravo- slavne crkve. Za bosansku crkvu je to bio sudbonosni pre-
okret: ona je prestala da bude jedina crkvena organizacija u bosanskoj dravi.
Umesto spoljne opasnosti koja je ugro- avala u XIII veku i kojoj se uspeno
oduprla, pojavila se opasnost od protivnika unutar bosanskih granica. Posle- dice
prvog talasa osvajanja jo uvek nisu bile ozbiljne, jer je bosansko prodiranje na
Primorje izmeu Cetine i Du- brovnika u prvi mah zbrisalo katolike i
pravoslavne -crkvene organizacije. Katoliki biskup iz Makarske je u vreme
390 '.

bosanskog osvajanja prebegao u katoliki Omi, a slina sudbina morala je

zadesiti i pravoslavnog episkopa ZahJ^mlja, ije je vladianstvo ve dosta
stradalo u samom poetku veka za vreme ratova i privremene vlasti ubia
nad Humom. Bosanska crkva je stekla izvesna uporita oko gornje Neretve i
trajno ih odrala, ali verska karta novo- osvojenog podruja se nije bitno
izmenila: stanovnitvo oko donjeg toka Neretve je i krajem XIV veka i docnije
va- ilo kao katoliko, dok se u unutranjosti Huma odralo pravoslavlje. U
izvorima se spominju pravoslavni popovi iz pojedinih mesta, a zna se i za
Sankovie, gospodare ovoga kraja, da su ostali verni pravoslavlju. Jo
nepovoljniji za bosansku crkvu bio je rezultat docnijeg talasa osvajanja 1373-
1377. Krstjani su mestimino prodrli u Podrinje i Polimlje, ali su na teritoriji
osvojenoj od srpskih obla- snih gospodara ostale sauvane crkvene
organizacije i njp- hova sredita, u bosansku dravu je dospeo i manastir Mi-
leeva sa grobom svetoga Save.

Oszajanje Huma je izazvalo novi sudar pravoslavlja i bosanske jeresi,

poznate i omrznute od ranije u srpsklm crkzenim krugovima. Srpska irkva je
bosanske dualiste uvrstila u niz najzloglasnijih jeretika i zvan>[no ih
anatemisala u svbjim sinodicima. Uz ^Rastudija bosanskog" i nekoliko drugih
imena, proklinjanih jo u vreme dok je jeres bila ograniena na Bosnu u uem
smislu, u srpske sinodike u XIV veku unoena su imena bana Stjepana, po- jedine
vlastele, popova otpadnika, pa ak i neznatnih l>udi i ena, poznatih samo u
bliem krugu crkve u kojoj je si- nodik itan. Svi su vaili kao trikleti babuni
koji se nazivaju laihriani i rugaju se naoj pravoj veri' 1, i na sve je
podjednako bacano prokletstvo. Do sredine XIV veka, crkvena borba izmeu
jeretika i pravoslavlja bila je isprepletena sa politikim sukobom izmeu bana
Stjepana II i Duana oko Huma. I bosanski ratnici su u jednom srpskom zapisu
igosani kao bezboni i pogani babuni. Bosanski krstjani nisu, razume se,
391 '.

ostajali duni, njihovo ruganje pravoj veri; dolo je do izraaja u glosi jednog
bosanskog rukopisa gde se mitnica iz jevanelja tumai kao mesto
patrijarhovo gde se patrijarsi stave sre- brom i zlatom. Uprkos obostranom
trajnom neprijateljstvu dualistika bosanska crkva i pravoslavlje iveli su upo-
redo u okviru bosanske drave. Njihovu koegzistenciju olakavala je okolnost to
su bili teritorijalno odeljeni: pravoslavlje je ostalo ogranieno na istone i
june obla- sti, nekadanje delove srpske dravne teritorije, dok je bosanska crkva
tek mestimino prekoraila svoje tradi- cionalne mee. Uz to se
pravoslavno svetenstvo nije sa bosanskom crkvom sudaralo u politikoj sferi,
oko uticaja na vladarevom dvoru gloili su se samo krstjani i fra- njevci.
392 .!

Upravo u vreme kad je Bosna dobila svoje prve pravo- slavne i katolike itelje,
otpoela je i jaa papska aktivnost prema Bosni. Iz Avinjona je pokrenuta
akcija koja je imala veoma dalekosene posledice. U prolee 1325. upuen je u
Bosnu, u misiju koja je imala za cilj obraanje jeretika i sprovoenje
inkvizicije, franjevac Fabijan. Banu Stjepanu II i ugarskom kralju Karlu Robertu
prepo- ruen je fratar kao linost koja treba zajedno sa ostalim inkvizitorima da
ukloni jeretike zablude i narod izvede na svetlo prave vere. Od obojice
vladara papa j'e oeki- vao da e svim snagama pomoi poduhvat franjevca. Iz
i- tavog tog briljtzo isplaniranog posla, meutim, nije ni- ta proizalo, zbog
toga to su se protiv franjevake misije pobunili dominikanci, koji su ranije
dobili inkvi- zitorska ovlaenja. Planula je ogorena borba izmeu dva
prosjaka reda oko prava na rad u zemlji gde ni jedan ni drugi nisu uhvatili
koren. Glavno poprite je bila pap- ska kurija u Avinjrnu gde su franjevci u dva
maha tri- jumfovali: 1327.' dobili su iskljuivo ovlaenje za in- kvizitorski
rad u Bosni, a 1330. dominikancima je zabra- njeno da ih u poslu ometaju. Na
drugoj strani, i bosanska biskupija u akovu stvarala je probleme. Papi je jo ra-
nije bilo rezervisano pravo da imenuje ovog titularnog bosanskog biskupa, a kad je
1334. stolica bila upranjena izabrao je kaptol svoga kandidata, dok je kralj Karlo
za biskupa postavio nekog laika. Tek posle dve godine smutnji stvar je bila reena
papskom potvrdom kaptolskog kan- didata.

Tada se izmenila i papska politika prema Bosni. Novi papa Benedikt XII
oborio se i na bana s kojim je njegov pret- hodnik raunao u borbi za obnovu
katolianstva u Bosni. Na takvu papsku orijentaciju svakako su delovale i
optu- be i intrige banovih protivnika iz redova hrvatskih ve- likaa. U svakom
sluaju papa je u linosti bana Stje- pana II video krivca za neuspeh
inkvizicije u Bosni, te je V prolee 1337. pozvao hrvatske velikae
Kurjakovie, krke knezove, ubie, Nelipca i njegov rod, da napadnu
393 .!

jeretiku Bosnu i oruanom silom potpomognu delovanje franjevaca koje jo

uvek nije pokazivalo rezultate. Tada je, meutim nastupio jedan sasvim
neoekivani obrt. Pro- tiv ovoga poduhvata energino je ustao kralj Karlo
Robert, koji i inae nije bio u dobrim odnosima sa ugarskim viso- kim klerom, a
preko njega i sa papskom stolicom. Sve ve- likae koji bi napali bosanskog bana
proglasio je unapred nevernike i odmetnike i zabranio da im se ukae ma kakva
pomo. Interes ugarskog kralja, koji ga je naveo da isujeti krstaki pohod
protiv Stjepana II prilino je razumljiv: bosanski ban bio je njegov lojalni vazal
dok su hrvatski velikai uporno ometali uvrenje kraljevske ilasti u
Hrvatskoj.

Uskoro se ipak pokazalo da ni ugarski kralj nije sa- opim nezaikteresovan

za crkvenu situaciju u Bosni. On je 1339. nagovorio generala franjevakog
reda Gerarda Eda ^SMopJb), koji je u Ugarskoj boravio sasvim drugim poslom,
da poe u Bosnu i ispita i sredi tamonje crkvene prilike. Poznati bogoslov i
vrhovni stareina franjevaca' bio je u Bosni primljen vrlo lepo p sa velikim
poastima. Ban je pokazivao najbolju volju i eleo da radi na tome da se u
Bosni obnovi sluba Bogu i da se podignu crkve koje lee razorene i sruene,
ali je nalazio da nema uslova za pokretanje energinije akcije protiv jeretika.
Glavnu prepreku su, po banovim izjavama, predstavljali izmatiii koji su se
nalazili u susedstvu i kojima bi se jeretici od- mah obratili za pomo im bi
neto preduzeo protiv njih. Neprijateljstvo Duanove Srbije, nema sumnje, slabilo
je donekle banove pozicije u samoj Bosni, ali je on opasnost preuveliavao u
elji da izbegne reenja koja bi izazvala smutnje i borbe u tek konsolidovanoj
dravi.
Izgleda da su ba tada stvorene smernice katolike politike prema Bosni za
itav jedan vek. Strpljiv i napo- ran rad sa postepenom preobraanju
stanovnika Bosne pred- postavljen je nasilnim akcijama i borbi za unitenje je-
394 .!

retika. Uskoro posle posete fra Gerarda, svakako u periodu od 1340. do 1342,
organizovana je franjevaka vikarija u Bosni s ciljem da se delovanju male
brae da jedan organi- zacioni okvir i trajni karakter. Tek posle toga dolo ]e do
podizanja franjevakih manastira, ija je rana istorija, na alost, veoma slabo
poznata. Izgleda da je prvi bio u Sutjesci, koja je mnogo docnije nazivana SigGa
a (ba- nov dvor). Vreme uvrivanja franjevaca u Bosni poklapa se s
vremenom nastanka i uspona gradova i trgova u Bosni, i franjevci su ovaj
neocenjivo vaan proces umeli da isko- riste za svoju akciju. Njihovi prvi i
najvaniji manastiri podignuti su u gradskim naseljima i ivim privrednim sre-
ditima (Sutjeska, Visoko, Lava, Olovo, Srebrnica, Teo- ak) gde se najjae
mogao vriti uticaj na brojnije mase. Maloj brai je svakako ila na ruku okolnost
da su osnovna jezgra ovih naselja bila sastavljena od katolika, primor- skih
trgovaca i rudara Sasa, i da su ova mesta uivala iz- vesnu autonomiju, tako nisu
bili izloeni ugroavanju od strane patarena i njihovih pristalica. Vladar je bio sa-
glasan sa njihovim delovanjem, a vlastela u doba Stjepana II i Tvrtka I nije imala
vlasti nad ovim mestima. U toku vre- mena trgovaka i rudarska naselja
dobijala su sve vei zna- aj, brojno su se uveliavala, privlaei nove i
nove sta- novnike, Ali ba ta mesta su ostajala izvan uticaja bosan- ske crkve, ija
su se uporita i nadalje nalazila u selima zabitnim krajevima. U poznatoj raspri
izmeu rimokato- lika i bosanskog patareia iz poetka XV veka Jeretiku se
prebaduje da ivi u grmlju po planinama i umima' i da on sa planinama Bosne"
predstavlja raskol. I sccremeni- a je padalo u oi, nema sumnje, kako bosanska
crkva osta)e tostrani u burnom i naglom privrednom i drutaenom raz- voju Bosne
U tome s# krio jo jedan od dubokih korvia nene

^ome radu fraljevci su glavnu panju obrpali ne samim jereticima

ve obinim ljudima koji su predstav- ^^i1je1| vanije tle za akci]u. Iz
1iihovih Ljbia" pitan>a o izvesnim nejasnim problemimv, upue- papi
395 .!

u drugoj polovini veka mo<m* da ,v

Bosancima, koji su bili

na^tee padalo da se odrekiu ^ J

396 .!

vH atmosferu straha odaju i zahtevi preobrasika da sGm

ispovedaju javno, i sklonost da i dalje ins poklo- njeGa" ^retadja
Veliku olakicu fraevcima predstav- lj^e su duhovne privilegije koje je
red dobio, jer su im

l>ale su dul l" , veoma elastino i sa mnogo obzira

omoguavale da postupazu veoma el. ^

397 .!

crema domaim obiajima i shvatanjima. Umeli >z to da

tekoriste i neuko pravoslavno svetenstvo, u oOlastima

gde gaTbilo da vri krtenje i pribavlja crk. iernike.

Bosan^a crkva je, nema sumn-e, u toku XIV ieka dove-

398 .!

dena \ daleko nepovoljniji poloa) nego to g je imala

'p^me Vie nije bila jedina crkva bo)a u OosanskoJ K je O uvek

podvlaila SVOJU nadmonost nad ^olopo^onikim crkvama, i
meu ostacima kitarskih zajednicau severnoj Italiji vaila kao izvor
sietosti i istoLe^a U dravnim okvirima Bosne steklp Je su-
parnikGna prostr^i^ U
-C;

ivljim sredit U gtanovnitvo vre prnl.ubi uz ?ebeRpostamTeTRm

uslovima daleko opasnija. Pn ipak,

] e
eNUeToGeba. Mesto arbitrau ,,
399 .!

vlapapa m vlastele, koze )e dobila i uvrstill pravo u vladara i

vlls1sj , j j' opnom u politikam ivotu

ovo vreme, uinilo ]U )\ne?MJi sud-- astelina

Bosne. Svojom ulog . ostala je uvar naiknijih

400 .!

osumnjienog za nev]eru postala J* * ^ * J

prava vlastele. Bosanska crkva se iz B o s n e m p ll ;uklo

niti, a da se, u isto vreme, opasno ne ugrozi ^.tsa u

odnosima izmeu vladara i vlastele
 (132^ 11) 401

.BOSNA PREMA DOGAAJIMA U DALMlCIJI

Dalmatinski gradovi su u toku XIV veka u velikoj meri uticali na

politike prilike u zaleu. Kad god bi se ose- tili ugroenI od hrvatskJgh velikaa
koji su gospodarili oblastima na kopnu, oni su se pribliaaali, pa i poti- njavali
Veneciji. S republikom na laguna.ma imali su mnogo ega zajednikog u
drutvenom poretku, kod nje su traili oslonca u borbi za ouvanje svoje autonomije;
ali i da nije bilo tih dodirnih taaka oni bi joj se obraali iz prostog razloga to nisu
imali nikoga drugog kome bi se obratili za pomo. Ugarski kraljevi su bili od
primorja odvojeni pojasom teritorija hrvatskih velikaa i usled toga prak- tino
onemogueni da interveniu u odnosnma izmeu gra- dova i oblasnih gospodara.

U prvim decenijama XIV veka pod vlast Venecije do- li su Trogir, ibenik i Split,
tako da su svi veliki dalmatinski gradovi bili pod okriljem Republike svetog Marka.
Vlast nad ovim gradovima je neminovno uvlaila Veneciju neposredno u balkansku
politiku. Ona je inspi- risala pojedine akcije gradova i njihov ulazak u razne sa- veze i,
pored toga, vodila jednu iru politiku u cilju zatite svojih interesa u Dalmaciji. Kralj
 (132^ 11) 402

Karlo I Ro- bert drao se prema venecijanskim poduhvatima u Dalma- ciji dosta
pomirljivo i zadovoljavao se protestima protiv zauzimanja gradova. Sukobe s
Venecijom, izgleda, eleo je da izbegne, zbog svojih ambicija u Napuljskom
Kraljevstvu. Ali kada je Karlo 1342. umro i na ugarski presto doao jo sasvim mlad
Lajo I (kralj Lau naih izvora) odnosi su se iz temelja promenili.

Lajo je iz iste, samo jo jae izraene elje da uje- dini dve anujske kraljevine
zauzeo neprijateljski stav prema Veneciji, videi u njoj glavnog protivnika svojih
ambicioznih planova. Na drugoj strani, Venecija je pred- stavljala smetnju kralju da
zavri. proces potinjavanja krupne vlastele u Hrvatskoj i da s uspehom krunie
anuj- sku unutranju politiku kojoj je temelje udario njegov otac. Oblasti hrvatskih
velikaa spreavale su kralju pristup do gradova koji su se predali Veneciji, a u isto
vreme su ova venecijanska uporita mogla da daju podrku velikaima kad bi bili
ugroeni od kralja. Obnavljanje kraljevske vlasti u Dalmaciji moglo se ostvariti, oi-
gledno, jedino energinim nastupanjem i protiv velikaa
 (13221391) 403

protiv Venecije. Kralj Lajo je odabrao upravo taj put koji ga je odveo u itav
S. irkoviK: Istorija srednjovekovne bosanske dravei
niz ratova i na kraju mu doneo e- ljeni trijumf. Bosna, razume se, nije mogla ostati po strani ovih borbi, iako se u njih
nije meala iz svojih interesa ve zbog vazalskih obaveza bosanskog bana prema ugarskom kralju. Banu Stjepanu II
uee u akcijama kralja Lajoa I isto tako nije donelo neposredne koristi niti uveanje dravne teritorije, ali mu je
omoguilo da povede samo- stalniju politikzg.

Dranje bana Stjepana II u prvim danima vladavine kralja Lajoa nije sasvim jasno. Ukorenjeno
je miljenje da odgate:
................. ...
!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

......................prema...U.r.rrk,9J!!''';U ]ul:u::J343^ poolat je:::u VeteVD

jjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjj D | j | | ||I1R111||etr!|
'

mp.
 (13221391) 404

!!!!!!!!!
mGmmm^ptJNg---

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
1MMMMMMMMMMMM11

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
 (13221391) 405

11
..................

kralj Duan i velikai iz Sklavonije- tj.^naih ze- malja. Venecija se trudila da

toj koaliciji da izgled od- branbenog saveza za zatitu Bosne i slovenskih
krajeva4'. Po mletakoj koncepciji, u savezu bi uestvovali njeni dalmatinski
gradovi , dok se ime Republike uopte ne bi -spominjalo. Takav savez bi
oigledno bio uperen protiv Ugarske, ali mi poznajemo samo mletaku
koncepciju a ne i sutinu inicijative bosanskog bana. Zajedniki protiv- nik
Venecije i bosanskog bana bio je u tim danima hrvatski velika Nelipac. Protiv
njega je sredinom 1343. spremala vojsku i traila preko svoga poslanstva od
bosanskog bana da joj bude naklonjen.
 (13221391) 406

Dogaaji su uzeli novi obrt kada je 1344. umro moni Nelipac. Mladi kralj
Lajo je odluio da iskoristi ovu priliku i dobije u svoje ruke kraljevske gradove
koje je Nelipac drao. Na to je Venecija odmah okrenula svoju politiku i naglo se
od ljutog protivnika Nelipevog pre- tvorila u zatitnicu njegove udovice i
maloletnog sina. Radila je i na tome da pridobije krke knezove i krbavske
Kurjakovie, kako bi tabor kraljevih protivnika bio to jai. Kralj je poslao
slavonskog bana Nikolu Bania (VapP) od Lendave da s vojskom zauzme
kraljevske gradove. Ratova- njem u jesen 1344. slavonski ban nije postigao
neposredne rezultate, uspeo je samo da prisili Vladislavu, Nelipevuudovicu, da
se obavee da e se kralju pokoriti i predati gradove.

Pod uticajem Venecije, Nelipevi naslednici su od- bili da ispune

obeanje. Na to je kralj poSlao bana Stje- pana II Kotromania i slavonskog
bana Nikolu da pokore Vladisavu i njenoga sina. Ova dvostruka ekspedicija je,
naj- zad, postigla svoj cilj. Ban Stjepan je posle duih prego- vora puten u Knin i
tu je jula 1345. izdao povelju kojom je u kraljevo ime primio kraljeve gradove,
potvrdio mla- dome Ivanu Nelipiu porodine zemlje i obeao opro- taj.
Uskoro zatim je sve to potvrdio kralj koji je i sam doao u Hrvatsku. Ovi uspesi
su privukli na kraljevu stranu najglavnije hrvatske velikae, tako da su dalma-
tinski gradovi ostali bez svoga zatitnog pojasa, pa su i oni, za vreme kraljevog
boravka u Hrvatskoj, uputili svoja poslanstva i iskazivali dune poasti. U tim
gradovima je svuda ostalo jo ugarskih pristalica, koje su ponekad mogle
predstavljati znaajnu stranku. U vremenima kada se menjala ravnotea u
zaleu, dolazilo je i do pomeranja unu- tar aristokratski^ gradskih vea i do
prevage one strane koja je bila uz silu pred kojom je stajao uspeh. Ovoga puta su
pored Spliana, Trogirana i ibeniana, koji su sraz- merno nedavno doli
pod mletaku vlast, u kraljev logor otili i poslanici Zadrana, starih mletakih
podanika, meu kojima su pristalice ugarskog kralja postale brojne i aktivne.
 (13221391) 407

U takvom dranju gradova morala je Venecija, koja se sasvim otvoreno

angaovala protiv ugarskog kralja u vreme borbi za Nelipevo naslee, videti
veliku opasnost za svoje pozicije. Utoliko vie, to je vrlo energino
pokuavala da sprei za nju nepovoljan tok dogaaja. Iako zadapski poslanici
nisu ni dospeli do kralja koji se zadovoljio do- tadanjim uspesima i napustio
Hrvatsku, Venecija je pro- tiv Zadra preduzela vojnu akciju s ciljem da kazni
poku- aj izdajstva. Avgusta 1345. dola je jaka mletaka flota i blokirala grad
koji se pripremio za odbranu i stupio u vezu s kraljem Lajoem uzdajui se u
njegovu pomo.

Venecijanci su sproveli opsadu Zadra po svim pravi- lima ratne vetine toga
doba. Mletako brodovlje je odse- klo grad s morske strane, a improvizovano
utvrenje, basti- ta, spreavalo je prilaz s kopna i u isto vreme prualo za-
titu opsadnrj vojsci. Reenost Zadrana da istraju u borbi naroito je porasla od
kako su dobili vest od kralja Lajoa
408 .

e da e im poslati pomo. Kraljeva vojska je stigla u blizgu Zadra tek u

novembru 1345. pod zapovednitvom bosanskog i slavonskog bana, ali toliko
malobrojna da se banovi nisu odvaili da stupe u borbu s mletakim snagama.
Umesto toga su uli u pregovore sa Venecijancima, to su nezado- voljni Zadrani
smatrali za izdaju. Kod Zadrana je ban Stje- pan II bio gledan veodoa ravo,
istorija ratovanja oko Zadra koju je napisao neki nepoznati Zadranin OzasIo
Ja<1gep-515 sadri teke optube protiv bosanskog bana koji je, navodno, bio
potplaen od Venecije i svojim dranjem pro- uzrokovao poraz velikog juria
kraljeve vojske u julu 1346. Sigurno je samo da je bosanski ban uestvovao u
borbama oko Zadra na zggarskoj strani, da nije dolazio u sukob s kra- ljem
Lajoem i da je zaista vodio pregovore s Venecijom. Primirje sklopljeno u
novembru 1345. izmeu oba bana, nije svakako bilo akt nelojalnosti prema
Lajou, ali u daljim pregovorima ban Stjepan II pokazivao je vie predusretlji-
vosti prema Veneciji nego to bi se u takvoj situaciji mo- glo oekivati.
Republika je na bana delovala, pored obi- nih poslanika, i preko fra-Peregrina
Saksonca, bosanskog franjevakog vikara, uticajnog u banovoj okolini i duboko
odanog Veneciji. Namere kraljeve koje je ban u prolee 1346. otkrivao
Veneciji nisu mogle biti naroito vane ni tajne. To se vidi iz saveta koji je ban
dao Veneciji da uputi kralju poslanstvo i pregovora o miru. Najvie to su
Mleani mogli iz banove poruke izvui za sebe bila je nada da bi kralj moda
odustao od zahteva da napuste opsadu Zadra, iznetog prilikom posredovanja
austrijskog hercega Albrehta.

Posle najdramatinijih dana ovoga rata, mletakog ju- ria u maju i

kraljeve opsade i juria na bastitu" po- etkom jula 1346. gde je bosanski ban
lino uestvovao, pro- menio se odluno njegov stav. Dok je od 1344. u vie
mahova bio izvrilac kraljeve volje isto onako kao slavonski ban, posle neuspelog
juria i kraljevog povlaenja, ban Stjepan je istupio u odnosima sa Venecijom
sasvim samo- stalno. U periodu od sredine do kraja 1346, kada se opsada Zadra
zavrila mletakom pobedom, bosanski ban je vie radio u korist Venecije nego
409 .

u korist svoga sizerena. Dok je ranije ban najdalje iao dotle da izbegne
neposredne okr- aje s Venecijom, sada je oigledno inio pokuaje da s
Venecijom sarauje protiv svoga kralja. Septembra 1346, banov poslanik u
Veneciji predlagao je savez protiv kralja

Lajoa i traio za bana kraljevski grad Kn>. Venecija je tada ponudu odbila,
izgovarajui se da je s kraljem zapo- ela pregovore o miru. U ovoj inicijativi
ban nije bio usa- mljen, on je uz.sebe imao i hrvatske velikae koji su se tek
nedavno pokorili kralju Lajou. Banov poslanik je traio da Venecija oprosti
krivicu i primi u svoju milost kneza Grgura Kurjakovia, Budislava Ugrinia
i Nelipevog sina, Ivana Nelipia. Republika je sa svoje strane pri- mila
obavezu da e delovati na Mladena III ubia, koji joj je meu hrvatskim
velikaima bio naroito odan, da ne uznemirava i teti bana Stjepana II i
njegove podanike. Sa ubiem je ban Stjepan bio u otvorenom ratu, jer su se
nalazili u suprotnim taborima: Mladen III uz Veneciju, a bosanski ban uz kralja
Lajoa. ubi je u Skradinu drao ak neke zarobljene Bosance. Protiv Mladena
III ban Stje- pan je spremao vojsku, a Venecija se zbog toga jo jae za- uzela da
ukloni razmirice izmeu svoga vazala i novoste- enog saveznika. Bilo joj je
to utoliko potrebnije to se proneo glas da e nova ugarska vojska doi pod
Zadar da spasava grad. Republika je otvoreno traila od bosanskog bana da joj u
tom sluaju ukae pomo.
410 .

Uprkos svim ovim Stjepanovim akcijama koje su u kraj- njoj liniji dovodile
u pitanje sve uspehe kralja Lajoa u Hrvatskoj, njegov poloaj u Budimu nije bio
pokoleban. On se alio na Zadrane, u vreme kada je posredovao za mir iz- meu
njih i Mletake Republike, da ga klevetaju kod ugar- skog kralja. Banu je, vidi
se iz toga, jo uvek bilo stalo da na ugarskom dvoru izgleda lojalan i jo uvek je
mogao optube Zadrana, koji su stvari posmatrali iz blizine, da odbacuje kao.
klevete. Uloga bana Stjepana u poslednjoj fazi borbi bila je svakako poznata
opsednutom gradu, otuda je i lokalni hroniar ovih dogaaja toliko
neraspoloen prema bosanskom vladaocu.

Kad su se 15. decembra 1346. Zadrani, najzad, posle duge i uporne borbe
predali Veneciji, sukobi u Dalmaciji su se stiali. Kralj Lajo je ve sledee
godine poao u svoj pohod u junu Italiju i njegovo interesovanje za nae kra-
jeve je opalo. Ban Stjepan II nije morao da istraje na putu kojim je krenuo
sredinom 1346. Bilo mu je utoliko lake da ostane lojalan vazal to mnogo od
onoga to su krili mle- taki zapisnici savremenicima nije bilo poznato. Naklo-
nost Venecije, meutim, banu je bila dragocena zbog odnosa sa Srbijom.
............................. .......
411 .

5. BOSNA I SRBIJA SREDINOM XIV VEKA

Posle ustupanja Stona Dubrovniku, vesti o odnosima Bosne i Srbije su vrlo

retke. Odavno je ve zapaeno da se neto moralo dogaati oko 1335/6.
godine. Bosanski vojvoda Ruir i Milten Draivojevi, zabeleeni jo 1335.
kao bosanski podanici.^javljaju se 1336. kao kraljevi ljudi. ta se iza te promene
krije nije poznato. Moda to ima neke veze s ratovanjem ugarskog kralja u
Mavi, jer u tom sukobu bosanski ban zbog svojih odnosa prema Ugarskoj ve-
rovatno nije ostao neutralan. Da je Srbija predstavljala .opasnost za Bosnu vidi se
i iz poznate banove albe fra-Gerardu de Odonis da protiv jeretika u svojoj zemlji
ne moe da preduzme odlunije korake, jer bi oni potra- ili pomo od
izmatika, to svakako znai od srpskoga kralja.

U Veneciji su se u pregovorima izmeu bana i Repu- blike 1343. pravile

kombinacije sa savezom u kojem bi pored Bosne i dalmatinskih gradova
uestvovao i srpski kralj. Ostalo je nepoznato da li je Duana predlagao sam
ban Stje- pan ili Venecija. Iz tih pregovora nije nita proizalo. U jesen 1346, ban
412 .

Stjepan II neposredno je zamolio Sio- riju da uputi poslanike srpskom caru da

posreduje za mir. Mletaka vlada se s mnogo dobre volje primila toga zadatka,
za ljubav saveznika do koga joj je mnogo stalo. Krajem novem- bra, Venecija je
preko svoga glasnika obavestila bosanskog bana kako je srpski vladalac reagovao
na ovo posrednitvo.

I Duan je izjavljivao spremnost da za ljubav Venecije ivi u miru i

prijateljstvu s bosanskim banom, ali se a- lio da je ban uzeo i da dri jednu
zemlju koja po pravu pripada njegovom kraljevstvu. Vraanje te zemlje bilo je
za srpskog vladaoca glavni uslov za mir. Interesi na tugu navodili su Duana na
veliku popustljivost, tako da je predlagao ak da se, ukoliko postoji sumnja u
njegovo pravo na humsku zemlju, odluka prepusti drugima, ali da obe strane daju
zaloge da e odluku arbitara prihvatiti. Car je mogao predlagati ovaj ve od
XIII veka mnogo praktikovan nain reavanja sporova, zbog toga to je njegovo
pravo bilo oigledno i to bi na taj nain spor bio reen u njegovu korist.
Naravno, iz tih istih razloga, ovaj put ka izmirenju nije mogao biti prihvatljiv za
bosanskog bana. Izgleda da je Duan to predviao, pa je mletakim
posrednicima pred- lagao da se, ako nita drugo ne uspe, zakljui primirje na
dve do tri godine uz obostranu obavezu da nee nanositi tetu. U toj fazi
pregovora prekida se niz naih izvora, tako da ne znamo ta je u stvari
postmgnuto. Nije isklju- eno da je ostvaren minimum i sklopljeno kratko
primirje, jer u toku 1347 i 1348. ne saznajemo nita o sukobima ili neprijateljstvu
bosanskog bana i srpskog cara.
413 .

Pitanje je, meutim, ponovo postalo aktuelno u pro- lee 1349. Tada je u
Srbiji boravio mletaki poslanik ija je misija na prvom mestu imala za cilj da
izdejstvuje na- knadu tete Dubrovanima i mletakim trgovcima i zatim da
pokua izmirenje Duana i carigradskih careva. Tek ako poslanik proceni da ovim
zadacima nee koditi, mo- gao je da pokua s novim posredovanjem za mir
izme^u Srbije i Bosne. Tom prilikom svakako nije bilo nita postignuto, jer je
sredinom maja bosanski ban ponovo molio za mletako posredovanje.
Istovremeno je saoptio da e u Humu, zemlji koja je bila glavni razlog
bosansko-srpskog neprijateljstva, izgraditi tvravu kraj mora. Molio je mle-
taku vladu da mu prui pomo u sluaju da neko pokua da napadom s
morske strane osujeti gradnju. Ban Stjepan ve- rovatno nije predvideo koliko e
ovaj plan uzbuditi i one- raspoloiti Veneciju. Ta tvrava moe jednoga dana da
bude opasna za mletake gradove i posede zabeleeno je uz odgovor
poslaniku. Taj prigovor nije iznet javno, ve se banu savetovalo da odustane od
svoje namere, zbog toga to dizanje grada na spornom zemljitu moe ometati
pregovore o miru i prijateljstvu sa srpskim carem. Venecija je ipak i toga puta
preduzela izvesne korake u Srbiji, ali je dranje bana Stjepana onemoguilo
svaki uspeh. Pred sam kraj 1349, bosanska vojska je prodrla u srpske oblasti u
primorju i pustoila ih. To je pogoralo krizu u srpsko- bosanskim odnosima, car
Duan je u prolee 1350. obja- njavao Veneciji da se od odmazde protiv
Bosanaca uzdr- ava samo zbog toga to se ona zauzima za bana. Upravo zbog
toga, tvrdio je srpski car, Republika treba da preduzme mere kod bana da ga
umiri i navede da povrati ono to je uzeo i da naknadi tete koje je naneo.
414 '

Bilo je sasvim jasno da se srpski vladar spremao da svoju ogromnu mo upravi

prema zapadu i odluno razmrsi zaplete s Bosnom oko Huma. Nad Bosnu se
nadnela velika opasnost. Prvi put posle velikih uspeha na poetku samo- stalne
vlade, ban Stjepan je bio izloen opasnosti da pretrpi ozbiljan neuspeh. Poto je
srpski car vraanje Huma postavir kao uslov za postizanje mira, bosanski ban je
mogao samo da se ili mirno odrekne ove oblasti ili da se izloi opasnosti od
oruanog napada, iji se ishod, zbog velike nesrazmere snaga, mogao predvideti.
Ban se oprede- lio ipak za ratni sukob uzdajui se, verovatno, u pomo
ugarskog kralja i mogunost da se ratni gubici povrate. U svakom sluaju, on
se i u poslednjim pregovorima, koje su s velikom ozbvnou i zalaganjem
vodila dva mletaka poslanika putujui^od jednog vladaoca drugome, drao
ne- popustljivo. Razgovori su se otegli, a po proceni poslanika nije bilo nikakvih
izgleda na uspeh, zbog toga je mletaka vlada, nalazei da je izloena velikom
troku i da ne- uspenim posredovanjem samo gubi autoritet, povukla svoje
poslanike. Rat je posle. toga bio neizbean.

Poslanici su jo u septembru 1350. delovali kao po- srednici, a u oktobru je

ve car Duan s vojskom provalio u Bosnu. Na alost, o ovom ratu se ne zna
gotovo nita. Stariji opisi po kojima je Duan sa 80.000 ljudi preao Drinu i
opsedao Bobovac nemaju oslonca u izvorima. Da je cilj srpskog vladaoca pre
svega bio Hum, ne pokazuju samo pregovori u kojima je on neprestano traio ovu
oblast, ve i predlog da se sa mletakim dudem sastane even- tualno na
uu Neretve. Hum je za kratko vreme doao u ruke cara Duana, Srbi su
sigurno zaposeli grad Novi u Neretvi. Sredinom oktobra, Trogirani i ibeniani
oe- kivali su dolazak srpskog vladaoca u blizinu i spremali darove koje e
predati kad bude doao do Krke. U to vreme je nekako moralo doi do
preokreta. Vesti sa juga, da te Kantakuzin provalio na teritoriju Duanovog
carstva i osvojio Ber, Voden i neke manje gradove, prisilile su srp- skog cara da
svoje snage prebaci u Makedoniju i u osvoje- nim oblastima ostavi samo posade
u gradovima. Sredinom novembra Duan je ve boravio u Dubrovniku na svome
415 '

putu ka Makedoniji.

Odlazak srpskog cara s glavninom vojske doveo je u pi- tanje njegove

tekovine u Humu. Desilo se ono isto to je i u Makedoniji oslabilo Duanove
pozicije: gradske posade, suvie malobrojne i slabe, nisu bile dorasle da odbrane
sebe i okolnu teritoriju od napada snanijih vojnih od- reda. Svega nekoliko
meseci bilo je dovoljno banu Ste- panu II da povrati izgubljene gradove. Za
osvajanje Novog u Neretvi bio je naroito zasluan banov vlastelin Vuk
Vukoslavi, ije se zasluge iznose u jednoj povelji izdatoj sredinom 1351. Ban
Stjepan II je na taj nain pred kraj svoje vladavine odbranio ono to je na
njenom poetku osvojio za Bosnu. Car Duan se verovatno nije pomirio s
krajnjim ishodom rata s Bosnom, ali, zauzet na drugoj strani, nije
imao vie prilike da se angauje oko zemalja na Neretvi. Posle
njegove smrti, vie niko nije sa srpske strane ugro- avao bosansku
vlast nad Humom.

6. POETAK VLADE BANA TVRTKA

416 '

U poslednjim godinama svoje vladavine, ban Stjedan II nije imao veih

tekoa. Podua kraljeva odsustvovanja iz zemlje preputala su stvari u
Dalmaciji svome prirodnom toku. Dobre odnose s Venecijom na trenutke su
mutile albe gradskih knezova zbog pljaki koje su na gradskim podrujima
vrili banovi ljudi. Sledee veliko zatezanje odnosa i rat Ugarske i Venecije ban
nije doiveo i njegova vazalska lojalnost vie nije dolazila u iskuenje. Pred sam
kraj ivota, ak je postao tast svoga sizerena kralja Lajoa koji se 1853. oenio
banovom erkom Jelisavetom. Tim brakom, istina, odnosi Bosne prema
Ugarskoj nisu po- stavljeni na neku srdaniju osnovu, to su ubrzo pokazali
sami dogaaji, ali je uzdignut ugled bosanske banske poro- dice, koja je ve
bila povezana sa evropskim kneevskim porodicama ne tako visokog ranga.
417 '

U drugoj polovini 1353. godine, umro je ban Stjepan II Kotromani, posle dosta
duge i vrlo uspene vladavine. U dravama, kao to je bila Bosna ovoga doba, u
kojima su line veze zavisnosti, vernost i obaveze verne slube predstavljale
glavnu kohezionu snagu, u kojima nije bilo stalnih institucija koje bi delovale
nezavisno od promena linosti na kljunim poloajima jerarhijski ustrojenog
drutva, iezavanje vladaoca izazivalo je neminovno slabljenje temelja
itave dravne strukture. Obaveze vla- stele i ostalih ljudi prelazile su, dodue,
po shvatanjima o pravu i dunostima, na novoga vladaoca, ali je ravno- tea,
uspostavljana pod uticajem vrlo sloenih inilaca, neizbeno bila
poremeena. Primajui vlast nad zemljom i ljudima, novi ban nije mogao da
neposredno produi delo- vanje svoga prethodnika, jer je na prvom mestu bio
suoen sa zadatkom da vlasteli u zemlji nametne takvu poslunost koja ^
omoguiti da preko njene verne slube po- krene sve snage drave u
ostvarivanju svojih zamisli. Uz to,

PREDSTAVA SMRTI STJEPANA II KOTROMANIA, RAKA SV. IMUNA.

RAKA SV. IMUNA U ZADRU, DELO MAJSTORA FRANESKA IZ MILANA, NARUDBINA UGARSKE KRALjICE
JELISAVETE, ERKE BANA STJEPANA II KOTROMANI.A.

smena na banskom prestolu, posle smrti bana Stjepana II, nije izvrena u najpovol>nijim
okolnostima. Iz najmanje tri braka bana Stjepana nije, izgleda, nadiveo ni jedan muki
potomak.1 Banovi sinovi, uostalom, po nainu kako je popunjavan bosanski presto,
nisu bili predodreeni da naslede oca u banskoj vlasti. U krajnjoj liniji o tome je
odluivao izbor, koj^ je u ovom sluaju pao na Tvrtka, sina Stjepanovog brata
Vladislava i Jelene, keri Jutla u- bia. Novi ban je bio jo veoma mlad, nije mogao
imati vie od petnaest godina, -te je u poetku vladao okruen lano- vima porodice.
Otac mu je mogao biti od pomoi svega go- dinudana, ali se on za to vreme u
bosanskim poveljama javlja na prvom mestu. Tvrtko je u to vreme bio u senci svoga
oca, kome je patrimonijalno shvatanje davalo prednost pred ne- jakim sinom iako je ovaj
bio vladalac.

Vladavina novog bana nije poela bez trzavica; 1354. su se Trogirani pribojavali
novtina" koje su vladale u Bo- sni. Te godine je banova majka sa mlaim sinom bila
u Ugar- skoj i po povratku odrala u Milama stanak sve Bosne, Donjih Krajeva,
Zagorja i humske zemlje. Iz rada toga sa- bora poznato je samo da su potvrivane
vlasteoske plemen- tine, i da je novi ban s majkom zadavao vlasteli vjeru gospodsku"
s poznatim garantijama line i imovinske bez- bednosti. Osnovni cil> misije kneginje
Jelene u Ugarskoj bilo je svakako dobijanje kraljeve potvrde i saglasnosti sa promenom
na banskom prestolu. Iz Ugarske je banova majka nosila i neke poruke za kneginju
kliku Jelenu, udovicu njenog brata Mladena i sestru cara Duana.

Roake veze s poslednjim bribirskim knezovima uplele su i mladoga bana

Tvrtka u dalmatinske sukobe koji su se sve jae rasplamsavali oko Klisa i Skradina,
zaostav- tine kneza Mladena III. Njegova uloga se, meutim, ne moe meriti sa
onom, koju je na ovom popritu igrao ban Stjepan II. On nije bio ni odluan izvrilac
kra- ljevih planova ni samostalni gospodar koji je na svoju ruku tajno odravao veze s
Venecijom, ve prosto ro- ak koji se trudio da dobije neki deo naslestva i s kojim se
na ugarskoj strani raunalo da bi mogao pojaati vojsku upravljenu protiv Zadra.
Uloga bana Tvrtka bila je, uosta- lom, sasvim kratkotrajna. U maju 1355, on je s
majkom i svo- jom vojskom doao u Duvno. Odatle je odlazio na pregovore sa
banovcem (vicebanom) ije je sedite bilo u Kninu. Pored toga to je ugovarao primirje
sa Splitom, Trogirom i ibenikom, banovac je rasporeivao i delio zaostav- tinu
poslednjih bribirskih ubia i posredovao za iz- mnrenje bosanskog bana Tvrtka p
cetinskog kneza Ivania Nelipia, obojice vazala ugarskog kralja. Po nekom spo-
razumu koji 1_e tada utanaen, pripala su Tvrtku zemljita i gradovi pok-ojnog Grgura
ubia, i Jedan trad Katarine, sestre njegove majke, koji je tada drao Novko
Ciprijani (ubri]ani), lan lokalne zlasteoske porodice verne kralju. Na alost,
nije poznato da li je taj sporazum ostvaren i da li je Tvrtko zaista dobio u ruke zemlje
svo- jih roaka. S Nelipiem su ban i majka pregovarali iz Duvna posredstvom
banovca, i verozalo se da e se prego- vori zavriti uspeno. Kninskom vicebanu je do
toga iz- mirenja bilo mnogo stalo jer je eleo da sa svojom, bosan- skom i
Nelipievom vojskom poe protiv Zadra. Pored svega toga, i Tvrtkova majka
Jelena nastojala da se sastane s klikom kneginjom, da bi joj saoptila neke kraljeve na-
loge. Od svega toga je vrlo malo ostvareno, viceban nije po- ao protiv Zadra, a na
kneginju Jelenu u Klisu kraljeve poruke nisu delovale, ona je uskoro svoje gradove
predala ratnicima svoga brata cara Duana, te se oko njih za- metnula jo eaborba
izmeu Venecije i Ugarske. U da- ljim zapletima i borbama Bosna se, meutim, ne
javlja. Bo- sna je ak ostala po strani od velikog ratovanja 13561358. u kojem je
 Venecija za dugo vreme potpuno istisnuta iz Dal- macije.
Bosna je, vidi se iz toga, potisnuta na drugostepeni poloaj. Bio je to rezultat svesne
politike ugarskog kralja. Lajo je jo u veoj meri nego njegov prethodnik vodio po-
litiku potiskivanja i podvrgavanja feudalne gospode, i u tom cilju je vrio sistematsku
reviziju svih prava i po- seda koje su feudalci uivali. Sve to je nekada pripa- dalo kralju
zahtevao je i uzimao s mnogo energije i odlu- nosti. Bosnu su te kraljeve mere
mimoile za vreme vlade bana Stjepana II, ali njihovo primenjivanje nije odlagano u
prvim godinama vladavine bana Tvrtka. Nije bilo teko utvrditi da teritorije koje su
inile Zavrje pripadaju kralju. Jo u poetku XV veka znalo se, da se kralj Lau
trudio postaviti svakoga u njih pravimi i traio da se u livanjskoj upi utvrdi nad im
ko sta ondi u ono vreme:. U toj upi, koja je u vreme bana Stjepana II bila u sastavu
bosanske drave, izvreno je, po nareenju kralja Lajoa, razgranienje meu
zemljama koje su pripadale kraljevskom gradu Bistrikom i vlasteoskim
plementinama, a rezul-
 (1322 1391) 421

tati su zabeleeni u registre koji su se uvali u jednom kaptolu.

Kralj Lajo se nije zadrao na Zavrju ve je posta- vio i svoje zahteve u vezi
sa humskom zemljom, pozivajui se verovatno na nekadanju vlast ubia nad
ovim krajem i, moda, na povremeno vazalstvo humskih kneeva. Tu je napravljen
kompromis u dvostrukom smislu: Hum je predat ugarskom kralju kao miraz uz
Jelisavetu, ker bana Stje- pana II, i to ne u punom opsegu ve samo onaj deo koji
se prostirao od Neretve ka zapadu, zajedno sa Drijevskim trgom. Kad je ostvario
kraljevska prava u odnosu na Bosnu, kralj je ponovo potvrdio Tvrtka i njegovog
brata Vuka u banstvu bosanskom i usorskom" u julu 1357. Vest o ovoj potvrdi
sauvana nam je u jednom savremenom pismu koje ne prenosi ni dovoljno
precizno ni podrobno sve uslove ovoga akta. U njemu se, verovatno, ne odvaja
sluajno vlast nad Bosnom i nad Usorom. Usorom su pred kraj dinastije
Arpadovaca upravljali posebni banovi imenovani od strane kralja, dok je vlast
naslednih bosanskih banova bila ogra- niena na pravu Bosnu. Preputajui
banu Tvrtku vlast nad Usorom, kralj Lajo je J^INIO nesumnjivo ustupak koji je
moda predstavljao naknadu za oduzimanje Huma i Zavr- ja. Tom prilikom je
ugarski kralj postavio Bosni jo dva uslova: da uvek jedan od dvojice brae, Tvrtko
ili Vuk, -borave na kraljevom dvoru i da rade na iskorenjivanju jeresi u Bosni. Ovaj
drugi uslov se pojavio otuda to je pitanje krstakog rata za istrebljenje jeretika i
izmatika po- stalo u to vreme prilino aktuelno, zahvaljujui ba de- lovanju
kralja Lajoa. Zbog svoga suparnitva sa Dua- novom Srbijom on je, uporedo sa
planovima o krstakom ratu protiv Turaka kovanim na papskoj kuriji u Avinjonu,
podsticao ideju krstakog rata protiv izmatika, da bi obezbedio iru podrku
akcijama protiv Srbije. U crkve- nim krugovima to je pobudilo elju da se krstakom
voj- nom. silom iskorene jeretici u Bosni. Naroito aktivan u tome pogledu bio je
novi bosanski biskup Petar ikloi, koji je na akovakoj stolici zamenio
Peregrina Saksonca, odanog saradnika banova Stjepana II i Tvrtka. Istovremeno s
potvrivanjem novog biskupa iz Avinjona poao je i poziv na krstaki rat protiv
Bosne. Nita praktino tada, do- due, nije preduzeto, ali je Tvrtko neprijateljski
primio biskupa Petra i protiv njega rozario u akovu, posredstvom jednog lektora
tamonjeg kaptola. itava stvar se zavrila aferom, kada su kod toga lektora
naena Tvrtkova pisma i kada je protiv njega pokrenuta istraga.
422 .

Uprkos tome to je postavio odnose Bosne prema ugar- skoj kruni na temelj
starih prava, tako da su oni jo po- etkom XV veka sluili kao uzor po kojem je
tadanji ugarski kralj sreivao odnose sa Bosnom, kralj Lajo je jo 1357. izuzimao
ispod banske vlasti i potinjavao ne- posredno sebi vlastelu iz Donjih Krajeva,
koja je imala posede i na kraljevskoj teritoriji. Sluajno nam je sa- uvana jedna
Tvrtkova povelja iz koje se vidi da je ban sma- trao prilazak pod neposrednu
kraljevsku vlast za nevjeru1. Podvlaei vie nego ranije svoju potinjenost
ugarskom kralju kao svome gospodaru, mladi ban ipak nije bio za- dovoljan
obrtom koji je u ugarsko-bosanskim odnosima na- stupio.

Rezultati prvih godina vlade bana Tvrtka nisu naro- ito povoljni. Bosna je
teritorijalno okrnjena, onemogueno joj je aktivnije uee u politici prema
susedima, stav- ljena je u zavisniji poloaj prema Ugarskoj i pokrenuto je crkveno
pitanje kojv je krilo u sebi velike opasnosti.

7. BOSNA U IZMENjENOJ SITUACIJI NA BALKANU I RAT S UGARSKOM

1363.
 (1322 1391) 423

U prvim godinama Tvrtkove vladavine desile su se u susedstvu Bosne promene,

bez njenog uea, koje su bile sudbonosne za njen dalji razvita Na jednoj strani,
Veng- cija je mirom u Zadru 1358. potpuno istisnuta iz Dalmacije, gde je
uspostavljena vrsta vlast kralja Lajoa I. Jedan od rezultata ovoga mira bio je i
dolazak Dubrovnika, s kojima je Bosna imala toliko privrednih i politikih veza,
pod vrhovnu vlast ugarskog kralja. Pokuaj Venecije da posle dve decenije izmeni
uslove za nju tako nepovoljnog mira, zavrio se novim porazom i potvrivanjem
odredaba iz 1353. u Torinu 1381. Za Bosnu je ova potpuna promena ravnotee u
Dalmaciji bila u poetku sasvim nepovoljna, docnije je, meutim, odsustvo
Venecije bilo dobrodolo, jer se ona po- sle 1382. nije pojavila kao suparnik u novim
borbama za Dalmaciju i Hrvatsku.

Na drugoj strani, veliko srpsko carstvo, posle smrti cara Duana u decembru
1355, krenulo je putem nezadri- vog opadanja. Velika drava koja je doskora
predstavljala vrstu branu irenju Bosne prema istoku i jo 1350. dovo- dila u
pitanje bosanske tekoviie u oblasti Neretve i Pri- morja, poela je da se razlae na
oblasti pojedinih feu- dalnih gospodara. Umesto centralizovane, jake i prostrane
drave, na granicama Bosne su se pojavile zemlje pojedinih srpskih velikaa,
samostalnih u odnosu na carevu vlast i zavaenih esto s. 'drugim slinim
oblasnim gospodarima. Ravnotea se i tu; poremetila; bosanska drava je bila
nesumnjivo jaa od osamostaljenih i razjedinjenih delova Srbije i time su otvorene
mogunosti za njenu dalju ekspan- ziju prema jugu i istoku. Proteklo je, ipak,
izvesno vreme dok se nisu osetile posledice ovih promena. Ban Tvrtko se dosta
uzdravao od aktivnijeg uplitanja u odnose u Srbiji, iako su ga okolnosti na to
upuivale.
424 .

Prva oblast koja se obrazovala u Srbiji, u krajevima koji su dodirivali bosansku

granicu, bila je zemlja kneza Vojislava Vojinovia, gospodara teritorije koja se pru-
ala od gornjeg Podrinja do upa u okolini Dubrovnika. Izmeu ovoga kneza i
Dubrovnika dolo je do neprijatelj- stva i rata, jer se i na dubrovakim granicama
stvorilo jedno poprite daleko ireg srpsko-ugarskog sukoba. Jo krajem Duanove
vlade Srpsko Carstvo je bilo u ratu sa Ugarskom. U maju 1355. vodili su se
pregovori o miru za koji se verovalo u to doba da e biti zakljuen izmeu
srpskoga cara i ugarskog kralja. Krajem godine su se oni, mez^tim, opet sudarili
pod Kninom i Skradinom gde su Ugri opsedali srpsku vojsku, poslatu u pomo
carevoj se- stri. Kralj Lajo ipak ^je neposredno koristio smrt cara Duana da bi
napao Srbiju. Svoju vojsku je upotrebio pre svega za rat oko Dalmacije, ali plan o
krstakom pohodu protiv Srbije nije naputao. U vreme pregovora sa Mleta-
kom republikom 1357. on je postavljao uslov da mu se ustupe dve galije za godinu
dana za rat protiv izmatika u Ra- koj. I u sledeoj godini je vodio brigu o
sigurnosti svo- jih brodova koji e napasti .Srbiju. Do napada je, meutim, dolo
tek 1359. i to samo sa kopna. Ugarski kralj je, kao i ranije, provalio sa severa i
krajem juna i poetkom jula ratovao na srpskom tlu.
 (13221391) 425

Dubrovnik, od prethodne godine pod vlau kralja La- joa, nalazio se u suprotnom
taboru i to je bilo dovoljno za Vojislava Vojinovia, koji je ve od ranije bio u za-
tegnutim odnosima s gradom, da napadne i pustoi gradsku teritoriju,
govorei da to ini po nareenju svoga cara zbog toga to je ugarski
kralj napao njegovu zemlju. Vojislav je nastupao kao humski knez, naslednik
nekadanjih humskih knezova ije je sedite bilo u Stonu, i pretio da e Dubrov-
anima oteti ovaj grad i njegovo poluostrvo. Suoen s ova- kvom opasnou i
pretrpevi znatne tete, Dubrovnik se obratio za pomo ugarskom kralju i hrvatskom
i bosanskom banu. Obavetavao je banove o svemu to im je uinio Vo- jislav
Vojinovi i upozoravao da prue pomo, kao to im je naredio kralj Lajo. Ali kada
se pomo niotkuda nije pojavila, a knez Vojislav doao na dan hoda od Dubrovnika,
dubrovaka vlastela je odluila da sama prekrati ovaj su- kob, rtvujui 4 000
perpera za otkup svojih zarobljenih ljudi i njihovih stvari. Dubrovani su se nadali
da e jedan i drugi ban ipak neto preduzeti, ali od toga nije bilo nita.

Dubrovnik je, kako se iz toga vidi, bana Tvrtka treti- rao na isti nain kao i
hrvatskog bana Nikolu Sea. Obo- jicu je nazivao banovima po kraljevom
ovlaenju (s1e ueekgo gedaI taps1ak) apo Vozhe). Bilo je to sasvim u duhu
ideala kralja Lajoa, koji je i u odnosu na Dubrovnik ograniavao prava Bosne.
Preuzimajui grad pod Srem pod svoju vlast, on je na sebe preneo stonski
dohodak od 500 perpera ispla- ivan banu Bosne,1 i, naravno, nije na Bosnu
protegao pri- vilegiju Dubrovana koji su smeli u Srbiji da posluju ak i u vreme
kad je on u neprijateljstvu s tom zemljom. Ukoliko se moe i verovati da u kratkom
ratu avgusta 1359. ban Tvrtko nije stigao da intervenie u sukobu izmeu Dubrov-
nika i kneza Vojislava, u novom ratu 13612. to svakako nije bio sluaj. Dranje
ugarskog kralja i njegovih vazala bilo je takvo da se Dubrovnik na njih uogtte nije
mogao osloniti, ve je bio primoran da saveznike potrai u krugu oblasnih
gospodara, neprijatelja Vojislavljevih i svojih najbliih suseda. Glavni saveznici
grada su bili u ovome ratu Balii, a u dogaajima je daleko vie uestvovao
Sanko Miltenovi, Tvrtkov vlastelin, nego sam bosanski ban. Bosanci uopte nisu
bili u neprijateljstvu s knezom Vojislavom. Jedino je vlastelin Stjepko ihori za
 (13221391) 426

svoj raun vojevao u dubrovakoj slubi. Ban Tvrtko je u jedan mah, u samom
poetku 1362, istupio kao posrednik uputivi svoga glasnika knezu Vojislavu da
pregovara o miru. Voji- novi je odbio da pregovara .i Tvrtko je na to otpustio du-
brovake poslanike na iju molbu se upustio u itav po- duhvat. Iz injenice da
je ban Tvrtko bio za vreme ovoga rata u dobrim odnosima s knezom Vojislazom ne
bi se smelo zakljuivati da je vodio nezavisn)' politikz ili suprotnu onoj koju je
vodio njegov vrhovni gospodar. Kralj Lajo je u to isto vreme imao izvesnih
natezalja s Dubrovanima oko ureea grada i stava veine dubrovake
vlastele prema njegovom tieniku Marinu Guetiu, tako da se ni sam nije
ozbiljnije zauzimao da pomogne svoje tienike.2 Rat je 1362. zavren mirom
sklopljenim sa srpskim carem Uro- em i knezom Vojislavom.

U Tvrtkovim odnosima sa Ugarskom u to vreme se ve neto menjalo. Pre

maja 1362. dolo je do nekog sukoba iz- meu hrvatsko-dalmatinskog bana i
Tvrtkovog vlastelina Sanka Miltenovia. U ruke bana je tada pao Sankov brat
Gradoje, dok je Sanko drao kao zarobljenika jednog banovog slubenika. Ban
Nikola je zahtevao veliku sumu od 5 000 dukata za otkup svoga zarobljenika i
putanje na slobodz7 njegovog oveka. Uz posredovanje Dubrovana povezanih
i s jednom i s drugom stranom sporazum je postignut u toku leta te iste godine.
injenica da su se pregovori vodili izmeu Sanka i hrvatsko-dalmatinskog bana
ne znai, na- ravno, da iza svega toga nije leao daleko optiji sukob izmeu
hrvatsko-dalmatinskog i bosanskog bana. Na alost, o svemu tome nita ne znamo,
jer za itavu godinu dana nemamo nikakvu vest, a zatim odjednom saznajemo da
su Ugar- ska i Bosna u otvorenom sukobu.
 (13221391) 427

O neposrednim motivima rata kralja Lajoa protiv Bosne vlada puna

neizvesnost. Sam ugarski kralj je u jednoj povelji saoptio da je u pohod poao
lino sa svojom voj- skom da iskoreni nebrojeno mnotvo jeretika i patarena koje
se ugnezdilo zg njegovoj dravi Bosni. Nije potpuno iskljuena mogunost da
je pohod zaista bio inspirisan od katolikih crkvenih krugova, ali se mora imati zg
vidu da kralj Lajo nije ranije pokazivao takvu istz' gotovost da se s orz gjem u ruci
obraunava sa bosanskim jereticima, ve je brigu o tome preputao svojim
vazalima u Bosni. Kralje biograf, Ivan arhiakon Kikilea, pripisuje pohod
kraljevoj nameri da kazni drskost nekih buntovnika. Sam Tvrtko u jednoj docnijoj
povelji pominje samo kako se pod- vie na me ugrski kralj u ime Lz'Dovik. U
svakom sluaju, u aprilu 1363. kralj Lajo je ve sakupljao vojsku za svoj pohod,
a u majz' se u Dubrovniku znalo kakva opasnost preti Bosni, pa se zahtevalo da se
dubrovaki trgovci povz^ku prema Primorju i zabranjivalo da ulaze u bosanska
utvr- enja.

Prvi pohod je preduzeo lino kralj s vojskom koja je sa severa prodrla u

zapadnu Bosnu. U prvrj polovini jula opsedan je grad Soko na Plivi, koji je branio
vojvoda Vukac Hrvatini. Kral>u nije polo za rukom da grad osvoji, pa se
sredinom jula preko Slavonije vratio u Ugarsku. Ekspe- dicija se, onigledno, svrila
neuspeno, iako nije vero- vatno da je ugarska vojska pretrpela vee tete. Iz odluke
dubrovake vlade vidi se da se oekivalo da e Bosanci pruiti otpor iz svojih
utvrenja. Bez osvajanja tvrdih gradova kralj Lajo nije mogao nita stvarno
postii. Zbog toga je, nezadovoljan ishodom prvog pohoda, u septembru iste godine
uputio protiv Usore drugu vojsku na elu s palati- nom Nmkolom Kontom i
ostrogonskim nadbiskupom. Ova voj- ska se bacila na grad Srebrnik u Usori, ali se i
ova opsada zavrila bez uspeha. U ugarskom logoru je nestao veliki dravni peat
koji je nosio sa sobom kraljev kancelar, ostrogonski nadbiskup Nikola. Ova
nezgodna epizoda je zbog toga ispriana u velikom broju kraljevskih povelja.
 (13221391) 428

Otvoreni raskid izmeu Bosne i Ugarske, u vreme kada je Lajo Anujski bio
gotovo na vrhuncu moi, zavrio se trijumfom Bosne. Gotovo itav jedan vek
Bosna nije do- lazila u tako kritinu situaciju. injenica da je odolela dvostrukom
ugarskom napadu pokazuje da je Bosna u tom tre- nutku bila jedinstvena i odluna
u elji da se odupre sve jaem ugarskom meanju i sve veem ograniavanju
samo- stalnosti. Dalji dogaaji, meutim, pokazali su da je to samo privremen
uspeh, jer su unutranje krize uskoro vra- tile zemlju pod vlast ugarskog kralja.

8. ZBACIVANjE TVRTKA I UNUTRANjE BORBE

Posle odbijanja ugarske vojske u toku 1363. vesti o Bo- sni se naglo
proreuju. U jesen 1364. Tvrtko je zajedno s majkom i bratom primljen za
graanina Venecije. Iz toga se ne moe mnogo zakljuivati o politikoj
orijentaciji Bosne i delovanju protiv Ugarske, koja je, uostalom, u to vreme bila u
sasv&m normalnim odnosima sa Republikom na lagunama. Mletako
graanstvo su feudalna gospoda iz na-
429 '.

krajeva primala kao poast i sredstvo za

S. 'NirkoviL: Istorija srednjovekovne bosanske draae ih
obezbeenje utoita u sluaju potrebe. Venecija je, opet, na taj nain jae
vezivala uza sebe feudalne gospodare i obavezivala ih na panju i obzire prema svojim
trgovcima.

Uskoro je Venecija dola u poloaj da se banu poali na ljude njegove vlastele

zbog nepravednih postupaka prema trgovcima. Krajem 1365. ili u samom poetku
1366. u Bosnu je doao jedan mletaki notar da banu iznese ove neprn- like i
skrene panju da se u njegovoj zemlji kuje laan novac. Bosna tih godina izgleda
zaista nije pruala po- godno tle za poslovanje trgovaca, jer su se u isto vreme alili i
Dubrovani. -Uprkos tome to je ban ve u dva maha dotle potvrivao stare
ugovore Dubrovnika s bosan- skim vladaocima, kojima se garantovala lina i
imovinska sigurnost i sloboda poslovanja, stizale su albe da su na banovoj teritoriji
dubrovakim trgovcima oduzimane stvari. Ban nije bio u stanju da obezbedi
sigurnost u svojoj dravi. Ni Mleani ni Dubrovani se nisu alili na ba- nove
postupke ve na pljake koje su vrili njegovi vazali. Tvrtku je oigledno
izmakla kontrola nad teritorijama svoje vlastele. Ve u vreme rata izmeu
Dubrovnika i Vo- jislava Vojinovia bila je upadljiva samostalnost kojom je banov
vlastelin Sanko Miltenovi pregovarao i poslo- vao s Dubrovanima. O velikoj
ulozi pojedine istaknute -lastele svedoi i injenica da je dubrovaki
poslanik, upuen da trai od bana potovanje starih ugovora i obe- zbeenje
sigurnosti pz^teva, dobio nalog da se u izvra- vanju svoje misije osloni naroito na
Sanka Miltenovia, brau Dabiie i druge barone. Vlastela je oigledno
postala vrlo uticajna, ne samo u svojim oblastima, ve i u banovoj okolini.
430 '.

U takvoj situaciji dolo je u februaru 1366, ba u vreme kada su Tvrtku ili

venecijanski i dubro- vaki poslanik, do pobune vlastele i zbacivanja Tvrtka sa
banske vlasti. Tvrtko i njegova majka su bili prisiljeni da pobegnu iz zemlje. Nisu, na
alost, poznate blie okol- nosti u kojima se ovaj prevrat odigrao. Sam Tvrtko je u
jednom svom pismu svu krivicu bacao na vlastelu koja se pokazala neverna prvo
Bogu, a zatim i njemu i izbacila ga potpuno iz drave.

Pokret vlastele je izneo na vlast banovog brata Vuka ili Vukia, ali nije jasno
da li je od njega potekla inici- jativa za itavu akciju. Ni njegov dotadanji poloaj u
bo- sanskoj dravi nije jasan. On se javljao sa titulom mladog bana, i kralj Lajo
je 1357. i njemu i Tvrtku zajedniki potvrdio bosansko i usorsko banstvo.
Vuk je, po svemu su- dei, dobio vanije mesto u dravi nego to je imao
njegov otac Vladislav u vreme bana Stjepana 1*1. Patrimonijalna shvatanja su se
verovatno suoavala s novim koncepcijama o dravi, izgraivanim po uzorima
iz susedstva. Tradi- cionalno uestvovanje lanova banske porodice u gospoda-
renju dravom dobilo je formu mladoga bana. Uticaj Ugar- ske i Srbije gde je
ranije postojala titula mladoga kralja sasvim je oevidan. S tim su se, verovatno,
poveavale i Vukove pretenzije, a time ujedno stvaralo i pogodno tle za izbijanje
sukoba izmeu dva bana.
431 '.

Uporedo s tim je uzeo maha i proces osamostal.ivanja vlastele i u tome je

moralo leati drugo arite sukoba. Svaka akcija vlastele da istraje na svome putu,
kao svaki poduhvat bana da zaustavi takav razvoj, vodili su nepo- sredno sukobu.
Prema nekim podacima kojima je raspolagao Orbini krajem XVI veka, vanu ulogu
u pokretu protiv Tvrtka igrali su vlastela Dabiii.1

Tvrtko je na docaaje reagovao vrlo odluno i efikasno. Prebegao je s

majkom ugarskom kralju Lajou i od njega za- traio podrku i pomo za povratak
na banski presto. To navodi na misao da je on ve pre toga sredio s Ugarskom
odnose, poremeene u vreme rata 1363, i da je prevrat u Bo- sni bio nepovoljan
za ugarske interese. U svakom sluaju, zbaeni ban je dobio pomo koja mu je
omoguila da do kraja marta 1366. obnovi svoju vlast u jednom delu Bosne. U
svome pismu Veneciji od 29. marta je javljao da je zahvaljujui Bogu i milosti
kralja Lajoa vraen u svoju dravu, ali ne itavu, i da zbog toga ne moe
odmah kazniti vlastelu za nepravde nanete Mletakoj Republici. Iz toga dela
drave mogao je jo uspenije nastaviti obraun s bratom i nepokornom vlastelom.
Istovremeno je darovnicama pri- vlaio i vre vezivao uz sebe vlastelu koja mu
je pri- la posle povratka u zemlju. Vukcu Hrvatiniu je u avgustu: 1366. darovao
grad Soko i upu Plivu za junako dranje u ratu protiv kralja Lajoa 1363. i
svakako za ver- nost u borbama koje su se tada vodile. U vreme izdavanja ove
povelje Tvrtko je pored Donjih Krajeva, gde je poklanjao grad i upu, Rame, gde je
u to vreme boravio, zatim Huma i du- brovakog susedstva u kojem je bio
gospodar tada verni kaznac Sanko Miltenovi, imao i Usoru, iz koje se jedan
vojvoda javlja kao svedok na banovoj povelji. Vuk je, izgleda,
432 '.

v*

jo tada i drao istone oblasti bosanske drave gde su bili Dabiii, i tvrdi grad
Bobovac.

Dalje Tvrtkove borbe za vlast se nisu odvijale ni tako brzo ni tako efikasno
kao u poetku. Prilino nepovoljna za njega bila je okolnost to se krajem 1366.
odmetnuo dotle verni kaznac Sanko Miltenovi. U prolee sledee godine,
Tvrtko je morao zbogg toga ratovati u dubrovakom zaleu. Oigledno je
potiskivao svoga brata prema Primorju, dok ga na kraju nije naterao da pobegne u
Dubrovnik, gde je po sta- rim dubrovakim obiajima dobio utoite.
Dubrovani su tada uputili poziv i Tvrtku da doe i poseti njihov grad. Tvrtko
je poziv prihvatio i izgledalo je da e se ukrcati u dubrovaki brod negde na
teritoriji Sanka Miltenovia. Oigledno je ban raunao s tim da e se ili
pomiriti sa svojim nekadanjim kaznacom, tim pre to su posredovali i
Dubrovani ili da e se probiti preko njegove teritorije silom. U zadnjem
trenutku odustao je od toga i doao u grad preko zemljita Gojslave, udovice
Vojislava Vojinovia. Za vreme Tvrtkovog boravka ponovo su potvreni
433 '.

ugovori Bosne i Dubrovnika, a domaini su ulagali napore da iz- mire Tvrtka i

brata banove Bosne kako se u d.ubrovakoj odluci kae. Posredovanje nije
dalo rezultata, jer se Vuk jo sledee godine alio protiv svoga brata papi i traio
da se papa zauzme za njega kod ugarskog kralja Lajoa. Sve svoje dalje akcije
protiv Tvrtka Vuk je verovatno vodio izvan zemlje ali svojim spletkama nije mogao
ozbiljno ugro- ziti Tvrtka. Do kraja leta 1367. pokorio se Tvrtku i Sanko
Miltenovi, time je vlast bana bila obnovljena u itavoj Bosni. Nije poznato
kada se konano Vuk pomirio s Tvrtkom. Svakako je to bilo pre 1374. kada se u
jednoj povelji, izdatoj povodom banovog venanja, navodi ponovo uz Tvrtka i
njegov brat. Po uslovima izmirenja, Vuk je zadrao prilino ve- lika prava.
Jednom vlastelinu, koji je bio zasluan za izmirenje, bilo je preputeno da sam bira
da li e slu- iti banu Tvrtku ili njegovom bratu.

LIK VLASTELINA IZ CRKVE MANASTIRA DOBRULA

9. RATOVI SA NIKOLOM ALTOMANOVIEM I IRENjE

BOSANSKE DRAVE
434 '.

Za vreme dok se ban Tzrtko borio protiv brata i pobu- njene vlastele da obnovi
vlast u bosanskoj dravi, dea- vale su se belike promene u susednim srpskim
zemljama. Knez Vojislav Vojinovi je umro jo 1363. a njegove zemlje je nasledila
udovica Gojslava sa sinovima. Ban Tvrtko je s Vojislavljezim naslednicima bio u
dobrim odnosima, preko teritorije kneginje Gojslave, prelazio je kada je uoi 1.
juna 1367. doao u Dubrovnik. Tada je, meutim, Gojslava ve bila ugroena od
suseda i roaka, sinovca svoga mua, mladog Nikole Altomanovia. Ovaj
veoma ambi- ciozan vlastelin, gospodar Rudnika i njegovog kraja, digao se protiv
svoje strine i svojih roaka i poeo da zauzima njihove zemlje. Do poetka
novembra 1368. on je uspeo da za- gospodari zemljama Vojinovia sve do
dubrovake granice.
435 '

Tek to je postao sused Bosne upan Nikola Altoma- novi je doao u neprijateljstvo
prema banu Tvrtku. Bosan- ski ban je bio na strani Vojislavljeve udovice, ali joj nije
mogao pomoi. Njegv poslanik ju je dopratio u Dubrovnik kada je, isterana iz
svojih zemalja, krenula u Albaniju, odakle je, izgleda, vodila poreklo. Nikola se svetio
na taj nain to je protiv Tvrtka podbunjivao njegovu vlastelu. Uspeha je imao kod
Sanka Miltenovia, koji ni punu godinu dana nije ostao pokoran i veran Tvrtku.
Ve u novembru 1368, Dubrovani su odluili da preko svoga poslanika na-
govaraju Sanka da se izmiri sa svojim prirodnim gospoda- rom, bosanskim banom.
Trijumf toga Nikole je samo za vremena i nipoto nee dugo trajati, dok je
bosansko ban- stvo uistinu veno govorio je tom prilikom Sanku du- brovaki
vlastelin Vlaho Gredi. Dubrovani su stali na Tvrtkovu stranu, jer su ve tada
oseali da im novi osioni sused nee biti prijatan. U isto vreme su savetovali i
Tvrtku da oprosti nevjeru Sanku i da ga primi u milost, jer e tako moi da se
osveti Nikoli Altomanoviu za na- netu sramotu. Drugi dubrovaki poslanik je
poetkom 1369. ve ulazio u detalje o garantijama za sluaj da se narui mir, ali
je uspeh izostao. Ban Tvrtko je 1369. s vojskom progonio Sanka Miltenovia sve do
dubrovakih granica. Naavi utoite u Dubrovniku, Sanko je, po svoj pri- lici,-
jo jednom uspeo da stekne banovu milost, ali u da- ljRal'drgaajima nije igrao
znatniju ulogu. Njegovi sinovi u /;nastavili da gospodare zemljama izmeu gornje
Neretve i Jadranske obale,.koje je Sanko skupio u toku svoga ivota.Borbe protiv
neposlunog vlastelina Sanka Milteno- via predstavljale su samo jedan deo veeg
Tvrtkovog sukoba sa upanom Nikolom Altomanoviem, ali o njemu ne znamo
nikakve detalje. U avgustu 1370. voeni su izmeu Tvrtka i Nikole pregovori o
miru. U Dubrovniku se sa sigurnou raunalo da e mir^izmeu bana i
upana biti sklopljen, pa su Dubrovani molili Tvrtka da i njih ukljui u taj mir da
bi se osetili bezbednijim od novog suseda s kojim stvarno jo nisu bili u ratu. Tvrtko
izgleda nije mogao da im izie u susret, jer se upan Nikola neposredno posle mira s
Bo- snom okrenuo protiv Dubrovnika.

Bosna se ak nije ni meala u rat Dubrovnika sa Alto- manoviem, tako da

je grad pod Srem morao da trai pomo od ugarskog kralja, hrvatsko-
436 '

dalmatinskog i mavanskog bana i da se protiv Nikole povezuje sa urem

Baliem i kra- ljem Vukainom. Poto se Nikola i prema drugim svojim susedima
drao isto onako kao prema Tvrtku i Dubrovniku, navukao je za kratko vreme
neprijateljstvo ostalih srpskih oblasnih gospodara. U leto 1371. nad njim se nadnela
velika opasnost od vojski kralja Vukaina i ura Balia pri- premljenih da
provale na njegovu teritoriju. Toga puta Ni- kolu su z' stvari spasli Turci, koji su
prisilili Vuka- ina da poe u pomo svome bratu Ugljei. To je
pruilo .mogunost ratobornom upanu da postigne nove uspehe. Kra- jem 1371.
ili poetkom 1372. preoteo je Rudnik od kneza Lazara. Posle kraeg sukoba sa
urem Baliem, oko Vu- kainovog Prizrena dolo je do pribliavanja
nemirnog upana i gospodara Zete i razgovora o savezu koji bi, pored njih, obuhvatio
i Veneciju s ciljem da se napadnu Dubrov- nik i Kotor. Na drugoj strani su se
okupljali Nikolini protivnici: knez Lazar Hrebeljanovi i bosanski ban Tvrtko iza
kojih je stajala Ugarska.

Oskudna znanja o koaliciji bosanskog bana i srpskog oblasnog gospodara

poivaju na prianjima Mavra Orbinija, zasnovanim u ovom delu, neosporno, na
nekom izvoru koji do nas nije doao. Knez Lazar je pre nego to je savez stvo- ren
postao vazal ugarskog kralja, a zatim su on i bosanski ban dobili u pomo 1000
konjanika od mavanskog bana Ni- kole Gorjanskog i tada navalili protiv svoga
nesnosnog suseda. Nikola je bio prisiljen da uzmie prema Primorju, ali se iz
dubrovake okoline vratio u svoj grad Uice. Tu ga je opsedao knez Lazar, tukao
ognjem" i najzad prisilio na predaju. To je znailo kraj Nikolinom delovanju i pro-
past teritorije kojom je gospodario. Njegov pad : u jesen 1373, iskoristili su
saveznmci i podelili Nikoline zemlje: ban Tvrtko je dobio gornje
Podrinje, deo Polimlja sa manastirom Mileevom, zatim Gacko, dok je
knez JTazar uzeo ostatak. Nikolinom propau koristio se i ura
Bali, dosko- ranji saveznik, koji je uzeo Konavlje, Trebinje i
Drae- vrgcu i tako proirio svoju vlast na pojas izmeu Boke Ko-
torske i Dubrovnika.
437 '

Ovaj rat je upravo zbog svoga beskompromisnog zavp- etka imao ogroman
znaaj za Bosnu. Rasal Nikole Alto- manovia je Bosni, posle dueg vremena,
pruio priliku za jedno novo i znaajno teritorijalno proirenje. Tek je savez s
Lazarom uputio Tvrtka na osvajanje susednih srp- skih oblasti, iako je odnos prema
Ugarskoj, jo od poetka Tvrtkove vlade, jedino na ovoj strani ostavljao otvoren
pravac za dalju bosansku ekspanziju. Zauzimanje Nikolinih zemalja nije znailo
samo ggrosto irenje teritorija ve je uvlailo Bosnu u srpske zaplete i davalo
njenom banu izu- zetno mesto meu srpskim oblasnim gospodarima.

Ve je podela Nikolinih zemalja zaotrila odnose Tvrtka sa Baliima, zbog

toga to su oni zauzeli primor- ske upe koje su svakako spadale u Tvrtkovu sferu.
Du- brovani su zazirali od ura Balia, strahujui da ne pomisli da oni
navode Tvrtka da napadne tri upe u sused- stvu. Povremeno su odnosi bili korektni,
pa se ura Bal- i obavezivao da e javiti dubrovakim ljudima koji prolaze
preko njegovog zemljita ako se posvaa sa bosan- skim banom.

Ravnoteu odravanu u atmosferi nepoverenja i ne- prijateljstva naruio je

poetkom 1377. ban Tvrtko. On je u dosluhu s nekim Trebinjanima izazvao
pobunu i zatim zauzeo Trebinje, Konavle i Draevicu. Tada je tek dovr- eno
438 '

irenje na raun srpskih zemalja, zapoeto uspenim ratom protiv Nikole

Altomanovia.

10. TVRTKOVO KRUNISANjE ZA KRALjA

U trenutku kada je Tvrtko zavrio osvajanje zapadnog dela nekadanjih srpskih

dravnih teritorija, Srbija je predstavl>ala samo mozaik zemalja oblasnih gospodara.
Car Uro je umro u .decembru 1371, a s njim je izumrla-loza srp- skih Nemanjia i
praktino nestalo Srpsko Carstvo, posle etvrt veka prvo blistavog, a zatim
sumornog postojanja. Uroev savladar, kralj Vukain, ostavio je dodue za so- bom
naslednika kralja Marka, ali je on, ogranien na osta- tak oevih zemalja i unien
sluenjem Turcima, bio bez ikakvog uticaja u ostalim srpskim oblastima. Usled pot-
injavanja od Turaka, posle Marike bitke i unutranj: borbi, smanjivao se i broj
oblasnih gospodara. Pobednik Ni- kole Altomanovia, knez Lazar
Hrebeljanovi, sruio je uskoro zatim Radia Brankovia u severoistonoj
Srbiji, proirio svoje oblasti do Dunava i postao najmoniji srp- ski oblasni
gospodar. Uz njega je neto junije, od Kosova do Polimlja i severne Makedonije,
plodnim i bogatim kra- jevima gospodario njegov zet Vuk Brankovi. Treom
439 '

glavnom oblau u Zeti i Primorju vladali su Balii, kojima je u ovo vreme bio na
elu ura Bali. Kao gospodar srp- skih dravnih teritorija od Neretve do Boke
Kotorske njima se pridruio i bosanski ban Tvrtko.

Ideja o Srpskom Carstvu, uprkos tome, bila je jo uvek iva. ura Bali
je u jednoj svojoj povelji doputao mogunost da neko bude car gospodin
Srbljem i vlastelom i srpskoj zemlji. Pitanje je bilo samo ko e se moi poja- viti
u ulozi obnovitelja nemanjike drave. Srpski obla- sni gospodari su bili
skorojevii bez tradicije, njihova vlast nije ak bila legalizovana visokim
dvorskim titu- lama poslednjih srpskih careva; bili su prosto gospoda" svojih
zemalja. Nasuprot njima, bosanski ban je imao da- leko vie uslova da se pojavi kao
obnovitelj srpske monar- hije. Pre svega on je bio nesumnjivo, mada posredno,
vezan za dinastiju Nemanjia svetoga korena koja je zahvalju- jui svome
odnosu prema crkvi stekla sakralni oreol. Ne- manjiko poreklo bosanskog bana
praded mu je bio, po en- skoj liniji, kralj Dragutin podvueno je u jednom
rodo- slovu Nemanjia, sastavljenom u novoosvojenim srpskim oblastima. 1 Pored
toga, Tvrtko je pripadao bosanskoj ban- skoj porodici Kotromania, za koju je
ve tada vailo da vlada Bosnom od njenoga postojanja. 2 Pod Tvrtkovom vlau
su, najzad, bili prostrani delovi srpske drave Nemanjia.
440 '

U takvoj situaciji, Tvrtkova ambicija mogla je nai jedan novi cilj: umesto da
srpske zemlje prosto prisajedini svojoj dravi i stopi ih sa svojim zemljama mogao
se po- javiti u ulozi obnovitelja srpske monarhije i kao srpski kralj vladati i svojom
dravom. U njegovoj okolini je izgra- eno shvatanje koje je formulisao logotet
Vladoje iz Srbije,

koji je negde u to vreme naao utoite na Tvrtkovom dvoru: banu Tvrtku pripada dvostruki
venac : < kao simbol dveju drava kojima vlada Bosne kojom njegov rod vlada od poetka, i srpske
zemlje njegovih praroditelja, koji su ostavili zemaljsko i preselili se u nebesko carstvo. Vi- dei da
je srpska zemlja ostala bez svoga pastira i e- lei da uvrsti presto svojih predaka, ban Tvrtko
se osetio pozvan da poe u srpsku zemlju i da se tamo krunie za kralja. $

441 '

VI

POTPIS KRALjA STEFANA TVRTKA

Krunisanje je obavljeno u jesen, najverovatnije na Mi- trovdan (26. oktobra)

1377. u srpskoj zemlji, moda u ma- nastiru Mileevu, mestu osobitog kulta svetog
Save, osni- vaa srpske crkve. Iako je po svome uverenju doao na srpski presto
neposredno posle nemanjikih vladara Tvrtko je uzeo ipak samo kraljevsku a ne
442 '

carsku titulu. Duanovo carsko krunisanje i postavljanje srpskog patrijarha bilo je u

to vreme prilino nepopularno kao nezakonit i samo- vlastan in. Zbog crkvenog
rascepa srpska feudalna gospoda su se odricala Duanovih dela, a svetenstvo ih je
osu- ivalo. Pored toga, carska titula je za Tvrtka morala biti neprihvatljiva i zbog
odnosa prema ugarskom kralju.
Uprkos tome, Tvrtko je svoju titulu stvorio ne na osnovu stare nemanjike
kraljevske ve na osnovu carske titule, bio je po milosti boijoj kralj Srbljem, Bosni
i Pomorju i Zapadnim stranama. Tako je dolo do zanimlji- vog nesporazuma: u
njegovoj tituli su se nale zemlje ko- jima nikada nije vladao i koje su samo kratko
vreme u doba Carstva bile pod srpskom vlau.3 Pored kraljevske ti- tule, Tvrtko je
uzeo i ime Stefan, koje je u Srbiji imalo odreeno dravno-simboliko
znaenje. To ime su uzimali i svi docniji bosanski kraljevi u svojim slubenim
aktima. Poslednji, koji se inae zvao Stefan, nazivao se zbog toga ak Stefan
tipan. Tvrtko je ak svoje pravo ime poti- skivao u drugi plan i u nekim prilikama se
nazivao samo Stefan
.
PRSTEN IZ ARNAUTOVIA (VISOKO), XV VEK.
446 '

Tvrtko nije jednostavno promenio svoj rang i umesto banskog dostojanstva

poeo da se krasi kraljevskim, on je nastupao kao vladar Srbije. To se vidi kako
iz njegove ti- tule tako i iz uvoda povelje izdate Dubrovanima u junu 1378.
Veoma je vano zbog toga gtanje, kako su se prema Tvrtkovom krunisanju
odnosili srpski oblasni gospodari koji su stvarno vladali delovima nekadanje
srpske drave. Na osnovu docnije politike saradnje s knezom Lazarom i
angaovanja oko odbrane Srbije od Turaka, moe se zakljuivati da su knez
Lazar i Vuk Brankovi odobra- vali Tvrtkov in. Oteeni i ogoreni
ura Bali bio je bez sumnje protivnik bosanskog bana i sigurno ga nije
priznavao kao srpskog vladara. Naravno, novi kralj Srbljem nije imao nikakve
neposredne ingerencije na ze- mljama kneza Lazara i Vuka Brankovia.

Susedne drave su priznale Tvrtkovu kraljevsku ti- tulu. Venecija dosledno

447 '

naziva Tvrtka geh Kabv1e, a tako je isto postupao i Dubrovnik. Dubrovani

su se ak 1378. alili da im je Tvrtko dalji nego to je ikad bio, jer mora da se
brine o svojim interesima u kraljevstvu Rake. Iz dubrovake prepiske u
kojoj se upotrebljava kraljevska ti- tula i pregovora sa Ugarskom u to doba
vidimo da je i kralj Lajo bio spbrazuman s Tvrtkovim proglaavanjem i kru-
nisanjem za srpskog kralja. Lajoeva naslednica Marija naziva u svojim
poveljama Tvrtka kraljem, a tek u vreme igmunda Luksemburkog nastaje
kolebanje, on prvo pre- utkuje Tvrtkovu kraljevsku titulu (1389) a docnije, po-
etkom XV veka, trai da bude krunisan na isti nain kao to je bio krunisan
kralj Tvrtko.

U samoj Bosni Tvrtkovo krunisanje za kralja znailo je vaan korak na

putu uvrenja vlasti. Zavrivi trig jumfalno unutranji rat posle pobune
vlastele 1360, Tvrtko se energino obraunao s nepokornom vlastelom i
primirio svoga ambicioznog brata. Posle velikog uspeha u ratu protiv Nikole
Altomanovia, oenio se 1374. Do- rotejom, erkom bugarskog vidinskog
cara Stracimira, ta- koe vazala kralja Lajoa. Sa Ugarskom vie nije imao
zapleta, poto je svoju aktivnost usmerio prema Srbiji, gde Lajo nije imao
neposrednih interesa. Tvrtkov gospodar je u meuvremenu postao poljski
kralj i teite njegove poli- tike aktivnosti se pomerilo dalje od naih krajeva.
Upo- redo s tim je uredio odnose sa katolikom crkvom i time ot- klonio
opasnost od potpirivanja sukoba spolja. iz katoli- kih crkvenih sredita. Jednim
posedom darovanim prili- kom svoje enidbe akovakoj bosanskoj biskupiji
Tzrtko je stekao priznanje tadanjeg avinjonskog pape Grgura XI. Posle svih tih
uspeha u unutranjoj i spoljnoj konsolidaciji veoma poljuljane drave, Tvrtko je
krunisanjem u veoma ve- likoj meri uzdigao svoj ugled i autoritet.
448 '

Kao srpski kralj, Tvrtko se trudio da u Bosnu presadm dvorska zvanja i

slube kao i ceremonijal srpskoga dvora. Posle krunisanja se mesto dotanjeg
nadvornog dijaka' javlja logotet kao stareina kraljevske kancelarije. Prvi
bosanski logotet je bio Vladoje iz Rake, verovatno kraljev savetnik u itavom
poduhvatu obnavljanja srpske monar- hije. Vizantijskog porekla, a preuzeta iz
Srbije, bila je i sluba protovestijara uvedena tom prilikom na bosan- skom
dvoru. Protovestijar je zamenio nekadanjeg kaznaca na mestu rukovodioca
kraljevskih, sada ve naraslih i razgra- natih, finansijskih poslova. Prvi
protovestijar je bio pop Ratko, Dubrovanin, raniji kraljev kapelan, a uskoro
ga je zamenio Tripe Bua iz poznate kotorske porodice, koja je ovu slubu
vrila i na srpskom dvoru za vreme Stefana Deanskog, Duana r Uroa. Iz
Srbije je preuzeto i zvanje stavilca. Oskudni podaci nam ne doputaju da vidimo
da li je ugledanje na srpski dvor ilo i dalje. Kao nekad u Srbiji, i kod bosanskog
kralja je boravila mlada vlastela uei se vojnoj vetini i dvorskim obiajima.

Tvrtkov poduhvat je s gledita osnovnih ciljeva ostao nesavren. Vladanje

nad Srbijom se jo za kraljevog i- vota pokazalo kao fikcija. Ve posle
kosovske Gtke, Tvrtko nije imao nikakvog uticaja u zemljama Lazarevih na-
slednika i Vuka Brankovia. Njegovi naslednici su ostali ogranieni na
Bosnu i bili su u stvari bosanski koaljevi. Obnavljanje Srbije je stvarno izvrio
Stefan Lazarevi, tako da su se Bosna i srpska despotovina razvijale sasvim
odvojeno i istupale ak kao suparnice. Kao uspomena na Tvrtkov ambiciozni
poduhvat ostalo je do kraja bosanske drave samo srpsko ime u tituli bosavskih
kraljeva.
Kraljevski venac Tvrtkovih srpskih praroditelja nije takoe pomogao
bosanskim vladaocima da u svojoj dravi zadobiju nadmoan i uzvien poloaj
na kakvom su bili Nemanjii u Srbiji. U Bosni je kraljevstvo ve unapred bilo
onemogueno da sarauje s crkvom i zbog toga je ostalo lieno sakralnih
449 '

crta koje bi ga boanskim da- rovima svetorodnosti14 i pomazanja, otro

odvajale od velikaa i vlastele. Kada su se Tvrtkovi naslednici na bosanskom.
kraljevskom prestolu poetkom XV. vekaJ mlogoMANASTIR MILEEVA.
 ' (13221301) 452

dramatinije nego poslednji ban u poetku svoje vladavine, suoili s

velikaima, gospodarima velikih delova 6o- sanske drave, imali su nad svojim
konkurentima jedinu prednost u tome to su nosili krunu koja je postala trajni
simbol drave, nezavisan od linosti pojedinih kraljeva. Ta kruna je
otelovljavala bosansku dravu rusag bo- sanski i simboliki zastupala njeno
jedinstvo. Izgrai- vanje apstraktnijeg shvatanja drave preko krune venca
kraljevstva i prevazilaenje patrimonijalne koncep- cije, po kojoj je Bosna
bila jedva neto vie od plemenite batine" banske porodice, predstavlja
najvaniju teko- vinu Tvrtkovog krunisanja.

11. BORBA ZA UVRIGKIVANjE NA JADRANSKOJ OBALI

 ' (13221301) 453

Do svoga krunisanja Tvrtko je u svome prodiranju ka istoku doao do

take koju bi vrlo teko bilo prekora- iti. Svoju neposrednu vlast je proirio
skoro do srca nemanjike drave, kao srpski kralj je morao biti pri- znavan i
od veine srpskih oblasnih gospodara. Na zapadnoj strani njegove velike drave
je linija povuena u prvim godinama banovanja ostala trajna i neizmenljiva,
bez pot- punog preloma u odnosima prema Ugarskoj, koja je tada bila na vrhuncu
snage. Dostigavi tako do okvira koje bi jedva bilo mogue razbiti, bosanski
kralj je teite svoje po- litike preneo na jadransku obalu. Na takvu orijentaciju
su, nema sumnje, delovale privredne snage zemlje i teki i otri zapleti i sukobi u
istonoj polovini Sredozemlja.

Politike tekoe prvih godina Tvrtkovog banovanja nisu ometale

privredni razvoj zapoet pod banom Stjepa- nom II Kotromaniem. Glavni
bosanski rudnici se u izvo- rima javljaju ba u vreme Tvrtka. Neki su svakako
nastali jo ranije, za Fojnicu je, meutim, vrlo verovatpo da Je zasnovana od
dvojice Sasa koji su je dobili u batinu pre 1365. U svakom sluaju, pored stare
Ostrunice, u Tvrtkovo vreme su radili Kreevo, Fojnica, Kamenica, Olovo i
Srebrnica. Ovaj poslednji rudnik je ve u ovo doba nadma- avao sve ostale, i po
obimu proizvodnje i po intenzitetu privrednog ivota koji je uz njega bujao.
Brojnija nego u dr3'gim mestima, ovde je bila trgovaka naseobina Dubrov-
ana, koja je rasla primajui u svoju sredinu istaknutije i bogatije domae
zanatlije i trgovce. Duorovani koji su ovde delovali ponekad itav niz
godina, bili su zakupnidi kraljeve srebrnike carine, koja je pred kraj 'Gvrtkoze
vlade donosila oko 8.500 perpera.
 ' (13221301) 454

Duorovaki trgovci su esto oili i vlasnici rud^- kih okana ili njihovih
delova. Vreme kad su proizvodnju vodili rudari udrueni u varkove, zajednice u
kojima su srazmerno svome udelu u trokovima dobijali deo prihoda, bilo je ve
prolo. Na njihovo mesto su stugli pojedinci ili trgovaka drutva,
preduzimai i finansijeri, koji su trgovali ne samo rudarsklm proizvodima nego
i rudni- cima. Za rad u rudnicima je regrutovano domae stanovni- tvo. Sasi su
bili isuvie malobrojni i pripadali su, najverovatnije, krugu preduzimaa i
organizatora proiz- vodnje, kao to su bila dva brata Sasinovia, privremenph
vlasnika Fojnice i dela rudnika u Ostrunici, koji su se na kraju pretvorili u
dubrovake trgovce.

Proizvodi bosanskog rudarstva, srebro, olovo i bakar, imali su odlinu

pnou. Najveu tekou u ovo doba pred- stavljao je transport. Metali su
oticali putevima prema Primorju, pre svega u Drijeva i Dubrovnik. Planinski ma-
siv koji celom duinom nae obale odvaja Primorje od unutraosti mogle su da
savlauju jedino tovarne ivo- tinje. Njih su vodili i unajmljivali ponosnici",
vlaki stoari iz Huma i susednih oblasti.1 Ovi organizatori ka- ravana bili su u
drugoj polovini XIV veka jo suvie malobrojni i nespremni da odgovore velikim
zahtevima koje je postavljala naglo poveana rudarska proizvodnja. Zbog toga
je dolazilo do sukoba meu trgovcima i pokuaja ne- kih, kao to su bili 1376.
zakupnici carina, da monopo- liu sve vlahe za prevoz svoga olova. Ostali su
smatrali da bi ih to upropastilo. Poto je tada uvoz u Bosnu bio daleko manjeg
obima, ponosnici su se uvali toga da prazni u povratku prevaljuju ogromni put.
Zahtevali su zato da* budu isplaeni solju, glavnim uvoznim artiklom,
naroito traenim u stoarskim podrujima. Zalihe soli su i mnogo docnije
bile nejednake i nesigurne, pa je u Dubrovniku optina priskakala u pomo
svojim trgovcima dajui, e- sto na kredit, znatne koliine soli da bi se isplatili
po- nosnici koji su donosili olovo.
455 0(111 .

Bosanski metali su iz Dubrovnika i Drijeva odvoeni u Veneciju. U gradu na

lagunama Dubrovani su posle Ne- maca smatrani za glavne snabdevae
metalima. Slubeni propisi mletakih vlasti posebno navode nemaki" i du-
brovaki bakar. Samo u godinama velike mletake krize, u ratu 13781381,
balkanski metali su krenuli u drugom pravcu: prema Junoj Italiji, Siciliji i Ankoni.

Ostali proizvodi bosanske privrede, koa, vosak, meso i stoka, nisu prolazili
na tritu tako lako kao vredni i traeni metali. Iako su se primorski gradovi,
znamo to sigurno za Dubrovnik i Kotor, otimali o namirnice koje su donosili
kraljevi podanici u gradove, i smatrali da su pred izgladnjavaem kad se takav
uvoz obustavi, ipak je dolazilo do sukobljavaa trgovakih interesa. JBudima iz
zalea se inilo da cene po kojima se kupovala stoka nisu

za

VELIKI ZLATNIK KRALjA STEFANA TVRTKA.

456 0(111 .

njih povoljne. Brojni proizvoai iz redova vlaha i se- ljaka su se

morali potinjavati trinim cenama, a vla- stela i vladalac, koji
su takoe uestvovali u trgovini stokom, protestovali su u
Dubrovniku i izbegavali njegovo trite kad im je to bilo
moguno. Kralj Tvrtko je ak u Jedan mah zabranio da se bravi iz
njegove zemlje izvoze u Dubrovnik, traei povienje otkupne
cene. Dubrovani su se, razumljivo, protivili takvim
intervencijama, i pre- tili da vie nee kupovati i, ak, izdali tajno
nareenje da se bravi iz Bosne ne kupuju i ne kolju,- Na kraju su
ilak ustuknuli i propisali viu otkupnu cenu. Koliko je ovo pitanje u
dubrovako-bosanskim privrednim odnosima bilo zna ajno vidi
se i po tome to je posle vie od pola veka

VELIKI ZLATNIK KRALjA STEFANA TVRTKA

jedan oblasni gospodar sumnjiio dubrovake trgovce da su tajno utvrdili
maksimalne cene za otkup stoke i predu- zeo zbog toga drastine protivmere.
457 0(111 .

Svi glavni proizvodi bosanske privrede slivali su se, dakle, putevima prema
moru. Moralo je, nesumnjivo, i u ovo doba biti privrednih veza sa Ugarskom, za
koju je Bosna bila vezana znatno povoljnijim linijama komunikacija, ali su one,
nepoznate tako da je promet prema severu sasvim u senci trgovine s Primorjem.
Na obali Jadrana su bile i polazne take bosanske uvozne trgovine. U ovo doba
tkanine jo nisu imale onaj znaaj koji su imale docnije, bosanska sredina je jo
uvek bila suvie siromana da bi mogla apsorbovati u veim koliinama skup
italijanski tekstil. Jo poetkom tree decenije XV veka tvrdilo se da Bosanci
trae jevtine tkanine i zbog toga nasedaju i dobijaju tek- stil loeg kvaliteta.
Upravo je Tvrtko preduzimao mere da unapredi domae zanatstvo i dovodio iz
Dubrovnika maj- store tkake struke i na taj nain, uz tradicionalne za- nate,
verovatno pokrenuo proizvodnju domaih grubih tka- nina, kojima se svet jo
jedno vreme morao zadovoljavati.2 U uvozu je glavno mesto zauzimala so,
prodavana na kumer- cima solskim", od starine utvrenim mestima gde je bila
dozvoljena trgovina ovim dragocenim artiklom. Drijeva, Dubrovnik i Kotor, tri
najblia kumerka, imala su veoma -malu proizvodnju u svojoj blioj okolini, tako
da je snabdevanje trgova zavisilo od dovoza soli iz Dalmacite, Albanije i June
Italije. Veoma iv promet soli donosio je velike prihode vlasnicima trgova, zbog
toga to je so prilikom prodaje carinjena, pri emu je jedan nama ne- poznat
procenat odlazio gospodaru kumerka.
 (13221391) 458

Bosanska teritorija je izlazila na Jadransko primogle od kojeg je toliko zavisila

njena privreda, ali od toga nije imala nikakva preimustva. Na obalskom pojasu
bd Ne- retve do Boke Kotorske posedovala je samo neznatna na- selja siromanih
seljaka i ribara. Dubrovnik u sredini toga pojasa, Drijeva i Kotor na njegovim
krajevima, nisu bili pod vlau bosanskog kralja. Grad pod Srem je odu- vek
bio politiki nezavisan od teritorijalnih drava u zaleu; trg na Neretvi morao je
jo u poetku svoje vlade ustupiti kralju Lajo}', a Kotor se u metenim
vremenima srpske istorije sam potinio Ugarskoj. Sva tri privredna sredita su
bila pod ugarskom zatitom, tako njihovo na- silno potinjavanje nije moglo
doi u obzir u okvirima normalnih odnosa sa Ugarskom. U jedan mah su se,
meutim, prilike naglo promenile i pruile izvesne anse za do- bijanje jednog
od tih dragocenih privrednih centara.

Daleko od naih obala izbio je 1378. jedan sukob iz- meu Venecije i
enove, starih suparnika, oko ostrva Te- nedosa, koje je vizantiJski car Jovan V
Paleolog ustupio na ime nekih svojih dugova Mleanima. enovljani su sma-
trali da su time ugroene njihove kolonije na obalama Crnog mora pa su zagazili
u otvoreni rat s Venecijom. U sukob se uskoro umeala i Ugarska na strani
enove, tako da je itava Dalmacija bila izloena opasnosti da postane ratno
poprite. Dubrovnik je i kao vazal Ugarske i kao mletaki konkurent bio,
razume se, u taboru neprijatelja Venecije. Na naoj obali, koja je od Kvarnera pa
sve do Kotora bila pod vlau ugarskog kralja ili egovih va- zala, Venecija je
nala slabu taku na krajnjoj periferi;ji, u gradu Kotoru, koji se tek 1371.
potinio Ugarskoj. Mle- taka flota je sredinom avgusta 1378. zauzela grad i
iza- zvala veliki strah u Dubrovniku.
 (13221391) 459

Venecija se u tim danima trudila da privue bosanskog kralja na svoju

str^nu. Neke njene diplomatske slscije su morale dati povoda da se proire
glasovi kako je bosanski kralj uao u savez s Venecijom. Tu glasinu su uplaei
Dubrovani preneli ak i kralju Lajou, iako je Tvopso upravo tada ponudio
da poalje 300 ljudi za odbranu Stona od eventualnog venecijanskog napada.
Bosansku pomo su tom prilikom odbili sami Dubrovani, jer je neposredna
opa- snost ve bila prola. I docnije je Tvrtko nudio i slao svoje ljude da
pojaaju odbranu Stona (u septembru i de- cembru 1378. i februara 1379);
njegovih hiljadu ljudi su predstavljali poetkom 1379. jedinu odbranu, jer je
bila izostala pomo hrvatsko-dalmatinskog bana. Ipak Dubrov- ani se nisu do
kraja oslanjali na svoga suseda. Ugarskom poslaniku su u novembru govorili da
im je Tvrtko pruao pomo kad su zatraili, ali da se boje da je sada zauzet
onim to je preduzeo u srpskom kraljevstvu" i da im je zbog toga dalji nego to
je ranije bio. Gla^nu pomo oekuju zato od hrvatsko-dalmatinskog bana.
Izjavu da Tvrtko mora da se brine o svojim interesima u srpskom kraljevstvu po-
novio je i dubrovaki poslanik ugarskom kralju. Na alost, ostaje sasvim
nepoznato kakve su to bile Tvrtkove inter- vencije u Srbiji. Verovatno su bili neki
sukobi sa Zetom gde je, poetkom te godine, umro ura Bali. U svakrm
sluaju, Dubrrvani su u svojoj oceni opet pogreili, jer im je u sledeim
mesecima Tvrtko vie pomogao nego hrvat-
8 sko-dalmatinski ban Nikola. To mu,
S. irkovi: Istorija srednjovekovne bosanske drave
ipak, nije smetalo da odrava veze i s Kotorom koji je bio pod mletakom vla-
u. Zato su Dubrovani smatrali za potrebno da interve- niu u Ugarskoj,
molei da kralj Lajo uredi sa svojim roakom, kraljem Rake i Bosne, da niko
ne nosi namirnice (mislilo se pre svega na meso i sir) u Kotor, jer bi inae
Venecija mogla tamo snabdevati svoje brodove i napadati otuda dalmatinske
gradove.

Kriza oko Kotora se naroito zaotrila krajem 1378. i poetkom 1379,

kada su u Dubrovnik prispele i krae vreme boravile enovljanske galije.
 (13221391) 460

Bilo je tada glasova u Dubrovniku koji su traili konano unitenje Ko- tora.
Preovladali su ipak umereniji elementi, utoliko lake to su neki Kotorani uputili
tajno poslanstvo u Cavtat i tu Dubrovanima i enovljanskim
zapovednicima obeali da e zbaciti mletaku vlast i vratiti se pod okrilje
ugarskog kralja. Obeanje da e uhvatiti i predati svoga kneza Venecijanca i
istai ugarske zastave, Kotorani nisu odrali. Za njih se opasnost smanjila im
su otplo- vili enovljanski brodovi. I posle toga, dodue, dubro- vaka galija
hvatala je brodove i blokirala Boku, ali ne- posredne opasnosti za osvajanje grada
nije bilo.
Kotorani su tada promenili orijentaciju i poeli da trae izlaz iz svoje jo uvek
teke situacije u pregovo- rima s kraljem Tvrtkom. Njihov poslanik, jedan vlastelin
iz porodice Bua, koja je docnije dala kralju jednog proto- vestijara, obeavao
je Tvrtku da e se grad predati njegovoj vlasti i pravio druge velike predloge,
kako su se alili Dubrovani. Ta ponuda je morala biti izvanredno pri- mamljiva
za kralja koji je na ovaj grad polagao pravo kao na deo drave svojih
praroditelja, i kojem bi gradske solane, trg i iskusni poslovni ljudi znatno
unapredili privredu i finansije. Opasnost od politikih komplikacija nije bila
naroito velika jer bi grad oduzeo od Venecijanaca, neprijatelja svoga vrhovnog
gospodara. Glavnu prepreku ostvarenju itavog plana predstavljali su u stvari
Dubrov- ani, zato se kotorska kombinacija s Tvrtkom odmah okre- nula protiv
Dubrovnika. Umesto da blokira Kotor i sprei dovoz namirnica, kako su
Dubrovani traili pre nekoliko meseci, kralj je zaustavio prirodni promet
izmeu zalea i Dubrovnika, i na taj nain doveo Dubrovane u situaciju
da se ale da su izgladneli. Dubrovani, razumljivo, nisu ostali pasivni, ve su u
odgovoru na tu meru zabranili da trgovci i roba iz Dubrovnika odlaze u Bosnu.
Protiv dubro-vakog postupanja prema Kotoranima stigle su,
verovatno od Tvrtka, albe ugarskom kralju, tako da su se
Dubrovani u junu 1379. morali izvinjavati kralju i hrvatsko-
dalma- tinskom banu pravdajui svoje postupke.
 (13221391) 461

U tim danima su Kotorani, pod utiskom vesti o porazu mletake flote kod
Pule i u strahu od enovljanskih galija koje su se ponovo zadravale u
Dubrovniku, zbacili mle- taku vlast i pokorili se neposredno kralju Lajou.
Tvrtkovi planovi o dobijanju Kotora izjalovili su se isto onako kao i
dubrovake elje da trajno onemogue kon- kurentski grad. Ni bosanski kralj
ni Dubrovnik nisu posle toga digli ruke od Kotora, prvi je usrdno pomagao
mletaku posadu s kapetanom zatvorenu u kotorskoj tvravi, a drugi je preko
volje primio kotorske graane za prijatelje, ali im energino zabranio da
dovoze so u svoj grad. Odnosi izmeu Tvrtka i grada pod Srem nisu se bitno
promenili. Dubro- vaka vlastela je i njemu dala neko objanjenje o Kotoru, a
zatim uputila i poslanstvo, iji cilj je bio da povrati neko srebro koje je oduzeo
kralj za koga se inae govorilo da niko ne moe da se poali da mu je uinio
nasilje. Tek u jesen je dolo do velike uzbune i panike u Dubrovniku, jer se ulo
da dolazi kraljeva vojska da napadne gradsku teritoriju. Dramatine mere
obezbeivanja su bile suvine, jer je vojska pod jednim kraljevim vojvodom i
upanom do- lazila u stvari u Treoinje da zavede red naruen pljahom jednog
lokalnog vlastelina. Umesto da se brane od bosanske vojske, Dubrovani su se
nali u poloaju da posreduju.
Vojni odred koji je toliko uplaio Dubrovane bio je oigledno jedna kaznena
ekspedicija koja lepo ilustruje sredstva kojima je kralj obezbeivao svoj uticaj
na pojedi- nim delovima svoje prostrane drave. Vojvode i upani bili su u ovom
periodu kraljeve vladavine posluni izvr- ioci njegove volje. Sam kralj je
poetkom jeseni bio za- uzet u jednom daleko veem poduhvatu, sredinom
septembra 1379.3 on je boravio pod Spuem u Zeti, dakle, na teri- toriji Balia.
Kako je tamo dospeo nije jasno, verovatno je to samo jedna karika u lancu
uzajamnih neprijateljskih akcija zaetih jo poetkom 1377. kad je Tvrtko
zauzeo Trebinje, Konavle i Draevicu. Ako je ovom prilikom bio u ratnom
pohodu, prodro je neosporno vrlo daleko i, najve- rovatnije, zavrio ratovanje u
svoju korist. Izvori nas, na alost, ostavljaju sasvim na cedilu. O Baliima u
ovim godinama nemamo skoro nikakvih vesti, a iz malo- brojnih indicija se moe
zakljuiti da je Bala II u ve
462 1

-likom ratu na Jadranu imao dranje slino Tvrtkovom, ra- unao se u dubrovake i
ugarske prijatelje, ali je isto tako odravao veze sa Venecijancima, koji su ak za vreme
rata boravili u njegovim gradovima.

Rat izmeu Venecije i enove i njenih saveznika vie nije neposrednije uticao
na odnose Bosne i njenih suseda. Dubrovani su jo>koji put bili uznemiravani
kretanjem mletakih brodova u oblinjim vodama, naroito od kako je ratna srea
prela na stranu Venecije, ali vie nisu preduzimali izuzetne mere za odbranu, niti traili
pomo od suseda. U Kotoru, izuzimajui jednu pobunu gradskog puka protiv
vlastele, nije takbe bilo vanijih promena. Mletaka posada se povukla iz tvrave
i kada je u torinskom mirovnom ugovoru iz avgusta 1381. odreeno da Kotor pri-
padne ugarskom kral>u, time je samo ozakonjeno stvarno stanje. 4 Kralj Tvrtko se u
pogledu Kotora naao u istoj situaciji u kojoj je bio pre mletakog osvajanja. Osim
toga, u godinama rata iskrsle su neuobiajene tekoe za bo- sansku privredu:
Kotor je gotovo itavo vreme bio bloki- ran i ekonomski skoro neaktivan, a Dubrovnik
je gotovo punu godinu dana drao na snazi zabranu trgovanja s Bo- snom. Poto su
Bosancima bili verovatno zatvoreni putevi ka zetskim gradovima, preostala su jedino
Drijeva i za iz- voz bosanskih proizvoda i za snabdevanje potrebnom solju. -Trg na
Neretvi je, meutim, bio pogodan i pristupaan samo jednom delu bosanske
dravne teritorije.
463 1

Neuspeh u borbi za Kotor i tekoe sa primorskim tritima navele su kralja

Tvrtka da poloi temelje naj- mlaem srednjovekovnom gradu na istonoj obali
Jadrana. U prvoj polovini 1382. godine, posle nekog ratovanja koje je nagonilo
stanovnitvo iz krajeva bliih Primorju da se sklanja na dubrovaku teritoriju, a
dubrovaku vladu da zabrani odlazak u Bosnu, Tvrtko je zavrio jednu tvraiu u
malom zalivu kod ulaza u Boku Kotorsku. Utvrenju na obali upe Draevice,
nazvanom po imenu svetog Stefana u kome je kralj gledao zatitnika svoje krune i
srpskog kra- ljevstva, namenjena je bila drukija uloga od one koju su imale brojne
tvrave irom kraljevine. Tvrtko je odluio da tu pod gradom kojem je zauvek
ostalo ime Novi u bli- zini reice Sutorine otvori trg soli, to bi, samo po sebi,
izazvalo izrastanje novog privrednog sredita. Poetkom avgusta 1382. poeli su da
pristiu prvi brodovi s tova- rima soli namenjene novom trgu, a zajedno s tim i prvi za-
pleti i tekoe.

Trgovci iz dalmatinskih ,gradova, zatnm Kotorani, a i italijanskk trgovci videli su u

novom trgu zgodno mesto gde se so moe prodavati u veim koliinama, pa su ga,
sasvim u skladu sa svojim interesima, mirno prihzatili. Sasvim drukije je reagovao
Dubrovnik, ija se zaintereso- vanost za reim trgovine solju ispoljila jo 1379. kada je
oruanim brodom spreavao dovoz soli u Kotor, koji je ba tada doao ponovo pod
vlast ugarskog kralja. Dubrov- ani su u novom trgu pre svega videli opasnu
konkurenciju, naroito zbog toga to su finansijski interesi mogli bo- sanskog kralja
navesti da svoje ljude pod pritiskom uputi iskljuivo na snabdevanje na svom novom
trgu. Osim toga kumerk solski u Sutorini nije imao nikakvih tradicija i remetio je
ustaljeni reim u trgovini solju. Stari srpski vladari utvrdili su jo u davnini da se so
moe prodavati samo na etiri poznata mesta: u Drijevima, Dubrovniku, Ko- toru i
Svetom Sru. Naravno, stari zakoni nisu sprea- vali Dubrovane da pokuaju
da ugue stari kotorski ku- merk, ali su im davali pravni osnov za borbu protiv novog
trga u Sutorini. U. ugovornim poveljama, dodue, zabrana divljih trgova soli javlja se
tek posle ovog vremena, ali nema nikakve sumnje da su u vreme Nemanjia zaista
isklju- ivo pravo prodaje soli imala etiri pomenuta mesta. Samo je u dubrovakoj
argumentaciji namerno izostavljana jedna vana okolnost: srpski vladari su taj reim
odravali zbog toga to su imali udeo u prihodima ovih trgova solju. U Dubrovniku je
464 1

srpski kralj drao svoga carinika i ubi- rao polovinu svih prihoda od soli prodate ljudima
iz za- lea. Kraljev kumerk se u Dubrovniku odrao sve do vre- mena kneza
Vojislava Vojinovia, a onda se ugasio. Dubrov- ani su se borili, oigledno, samo
za jednu stranu ovog sta- rog reima, za monopol koji je njima koristio, dok su preko
prava srpskih kraljeva prelazili utke, zaudo ovu slabu stranu njihove teze kralj
Tvrtko nije iskoristio u pravnom dvoboju koji je izbio.5

Bosna, naravno, nije ranije imala nikakvog uticaja na gradove i trgove Primrrja, pa
ni na trgove solske". Sta- nrvnici Brsne su se u Dubrrvniku snabdevali na rnrj po- lovini
kumerka koja je pripadala dubrovakrj rptini. Zatr je Tvrtkr mrgar biti przvan na
prtrvanje starih utr- vrra i starog reima u trgovini solju samr u svrm nrvrm svojstvu
srpskog kralja. On se sam potrudir da se prjavi prema Dubrovniku kao naslednik prava
svrjih prarrditelja gospode srpske. Kratko vreme posle svoga krunisanja on je
Dubrovniku izdao povelju kojom je potvrdio sve prethodne ugovore srpskih i bosanskih
vladara i preneo na sebe srpski ili svetodmitarski dohodak od dve hiljade per- pera,
isplaivan srpskim vladaocima ve od XIII veka. Tvrtko, takoe kao .naslednik
srpskih vladara, pokretao je i pitanje ostrva MJ^eta, koje su Dubrovani u tiini, bez
ikakvih ugovora, potinili svojoj vlasti. Da su Dubrovani u ovim pregovorima o
trgu soli pod Novim, o kojima nam prepiska inae nije sauvana, insistirali na
kraljevoj oba- vezi da potuje sve ranije srpske ugovore vidi se iz i- njenice da je
njegovim poslanicima pokazivana i itana velika povelja" Tvrtkova iz 1378. a to
pokazuje i tekst Tvrtkove isprave kojom se ovaj spor zavrio.
465 1

Za vreme dok su se u pregovorima u Bosni suoavali pravni argumenti i jedna i

druga strana su preduzimale i praktine mere za zatitu svojih interesa. Dubrovani
su zadravali brodove natovarene solju namenjene novom trgu i otkupljivali njihov
tovar. Postavili su ak oruanu ga- liju da sprei dolazak takvih brodova pod novi
grad i slali svoje glasnike u Trogir, Split, ibenik i Zadar sa zahtevom da se ne alje so
na nezakoniti trg. Kralj je sa svoje strane pokuavao da u Veneciji pribavi dva naoou-
.ana brigantina, koji u taj mah nisu mogla imati drugu namenu osim da brane kraljev
novi trg. Ali poto brodove u julu 1382. nije dobio, nije mogao ni spreiti interven-
cije dubrovakih brodova na moru. Odnosi su postali veoma zategnuti. U jesen su
Dubrovani preduzimali neuobia- jene mere za obezbeivanje grada i
teritorija i pregovarali s dalmatinskim gradovima o savezu koji bi bio uperen u isto
vreme i protiv Venecije i protiv bosanskog kralja. Na- petost je trajala samo kratko
vreme, jer je kralj ve po- etkom novembra popustio, a 2. decembra 1382. izdao i
sve- anu povelju kojom je sam zabranio da se so prodaje pod gra- dom Novim u
Draevici, s motivacijom koju su diktirali Dubrovani.0 Iako je i posle povelje
poneka barka sa solju dola u Novi, poduhvat u celini je propao. Novi grad nije odigrao
ulogu koju mu je kralj namenio isto onako kao to nije poneo ime koje mu je dao. Bilo
je potrebno da proe jo sedam decenija dok jedan oblasni gospodar nije, mnogo od-
lunijim i bezobzirnijim merama, nastavio Tvrtkovo delo i od Novog stvorio pravo
privredno sredite koje se odr- alo i raslo u sledeim stoleima.
Na kraljevo poputanje su, verovatno, delovali dogaaji koji su
nagovetavali velike promene. Usred Tvrtkovog na- tezanja s
Dubrovanima, 11. septembra 1382, umro je ugarski kralj Lajo, koji
nije imao mukih naslednika. Krize u velikoj ugarSkoj kraljevini bile su na
pomolu, a istovre- meno s tim su rasli izgledi da e Bosna dobiti stare i
do- bro uhodane trgove u Drijevima i Kotoru.

Kotor u prvi mah nije dolazio u obzir, jer ga je od oktobra 1382. sve do sledeeg
prolea drao pod opsadom Bala Bali. Nije jasno kako je kralj Tvrtko postupio s
Drijevima i teritorijom kotu je 1357. morao ustupiti kralju Lajou. Trg u kojem je
ponekad boravilo i po dve stotine trgovaca, i koji je "jopg banu Stjepanu donosio 6000
perpera godinje, dakle dve treine onoga to su Tvrtku davali srebrniki rudokopi,
466 1

predstavljao je veoma privlanu metu. Drijeva su sasvim sigurno dola pod bo- sansku
vlast jo za vreme Tvrtka, ali nije poznato da li se to desilo ubrzo posle smrti kralja
Lajoa. Promena vlasti u trgu na Neretvi, punom dubrovakih lrgovaca, nije, za-
udo, ostavila traga u dubrovakim arhivskim knjigama. U prolee 1383. bosanski
kralj je preduzimao nove korake oko stvaranja svoje flote. U Veneciji je kupio jednu laku
galiju, a zatim poruio da se izgrade jo dve, i uzeo, uz pristanak venecijanske vlade,
jednog mletakog patricija za svoga admirala. Stvaranje pomorskih snaga i podizanje
Svetog Mihaila, jednog novog grada blizu dananjeg Opu- zena, poznatog vie pod
imenom Brtanik, pokazuje da je Bosna ve tada imala pod svojom punom kontrolom
donji tok Neretve.
Nije samo sudbika Drijeva i zapadnog dela Huma neja- sna, ve i itav razvoj odnosa
Bosne prema Ugarskoj u prvim godinama posle smrti kralja Lajoa. Situacija s kraja
Tvrtkove vlade ne moe se prenositi na ovaj period u kojem su ugarske unutranje
tekoe ve sasvim izrazite. Ugar- sko-poljska unija se odmah raspala i u Ugarskoj je
na presto dola Marija, trinaestogodinja ki pokojnog kralja, dok je stvarnu vlast vrila
stara kraljica, Tvrtkova roaka. Novi reim od samog poetka nije bio popularan,
naroito u hrvatskim zemljama. Kraljice su se oslanjale na kliku velikaa, najvie na
Nikolu Gorjanskog, i time izazivale nezadovoljstvo veine drugih; pojaavale su ga
jo vie naglim i neopravdanim smenjivanjem linosti na dravnim i dvorskim
poloajima. Nezadovoljnom plemstvu se ukazi
. .

STEAK, GORNjE BARE (TRESKAVICA).

-!R)
468 -

A vala prilika da oslabi i ublai vrstu i strogu kraljev- sku vlast koju su izgradili
Anujci. U toku 1383. i 1384. polagano se obrazovao tabor nezadovoljnika, ali on jo nije
imao ni vostva, ni jasnog politikog programa. Sem jedne kratkotrajne i neuspele
pobune vitezova Jovanovaca iz Vrane kod Zadra, predvoenih od priora Ivania
Paline (1383) i jedne manje ravere u Zadru (1384) oni nisu predu- zimali neke akcije.

U vreme ovog vrea u Ugarskoj i Hrvatskoj Tvrtko se drao pomirljivije nego to

se obino misli. Jo 1385. on Codvlai svoju vernost ugarskim kraljicama, svojim
pre- dragim sestrama, i sea se zakletve koju im je poloio. Ugarsku vrhovnu vlast,
sudei po tome, jo formalno nije bio zbacio, iako ona vie nije imala praktinog
znaaja. Vie nije bilo snage koja bi bila u stanj^ da ga natera na potovanje vazalskih
obaveza. Kraljice su zbog toga, zazi- rui od njegove snage, ustupcima
obezbeivale naklonost svoga roaka. U prolee 1385. priznale su mu pravo na
Ko- tor, koji je neto ranije, danas u nepoznatim okolnostima, verovatno u borbama
protiv Bale Balia, potinio svo- joj vlasti.

Ve od smrti kralja Lajoa Ugarska nije bila u stanju da prui zatitu Kotoru.
Dubrovani su nalazili da nema praktino svrhe da namesniku dalmatinskog bana
469 -

Ditrihz' Bubeku javljaju o Balinoj opsadi ovoga grada. Nije poznato da li je tom
prilikom Bala neto postigao s Kotorom. U jesen te iste 1383. godine bilo je veoma
burno u krajevima izmeu Dubrovnika i Boke. Poetkom septembra kralj Tvrtko je
slao dve hiljade ljudi protiv neke vojske u Tre- binju i Konavlima. Upravo u tim danima
je dolo i do velike zategnutosti izmeu Bosne i Dubrovnika. Za vreme dok su se
vodili pregovori oko tributa, ije je poveanje Tvrtko izgleda zahtevao, nanela je
kraljeva vojska neku tetu Dubrovanima. Istovremeno je kralj primio poslan- stvo
novog dalmatinskog bana Stjepana Lackovia i ugova- rao sastanak s njim. Iz mozaika
fragmentarnih vesti o ovim zbivanjima nemogue je stvoriti jednu celovitu sliku. Re-
zultati su ipak jasni: Tvrtko je isterao neprijateljsku, svakako Balinu vojsku iz svojih
primorskih upa, docnije potinio i Kotor, dobio ugarsku potvrdu i sredio odnose sa
Dubrovnikom.
Drijevski trg na Neretvi i grad Kotor nali su se tako 1385. najzad u rukama kralja Srbije
i Bosne. Tvrtkoza drava vie nije imala samo kamenitu i skoro pustu obal
uJadrana ve i dva vana privredna centpa. Iako je s gledi- ta povrine ovo teritorijalno
proirenje bilo malo, njegov znaaj za bosansku privredu i kraljevske finansije bio je
vrlo velik.

13. BORBE SA IGMUNDOM LUK.SEMBURKIM O DALMACIJU I

HRVATSKU
470 -

U vreme kad se kralj Tvrtko obavezivao Nikoli Gorjan- skom da e ga pomagati

protiv svakoga izuzev protiv svojih roaka ugarskih kraljica, unutranji odnosi u
Ugarskoj su ulazili u novu kritiniju fazu. Pomirenje izmeu neza- dovoljnih velikaa
i kraljica i njihovih pristalica, po- stignuto sredinom 1385, bilo je veoma kratkog veka.
Zagre- baki biskup Pavle Horvat, jedna od glavnih linosti u taboru kraljiinih
protivnika, pozvao je, svakako uz sagla- snost svojih istomiljenika, napuljskog kralja
Karla Dra- kog, roaka umrlog* kralja Lajoa, da pree Jadran i doe na ugarski
presto na kojem su se nalazile nesposobne i omr- znute ene. Karlo je prihvatio poziv i u
jesen iste godine preao u Hrvatsku, gde su mu bile najjae pristalice, i lagano se
kretao prema Budimu. Gotovo u isto vreme, s druge strane, iz eke, zapoeo je
svoju akciju igmund Luksem- burki, sin cara Karla IV i verenik mlade kraljice Ma-
rije. On je, po svemu sudei, bio naroito mrzak stranci nezadovoljnih hrvatskih i
ugarskih velikaa, koji su, u vreme kratkotrajnog pomirenja sa kraljicama, uspeli da ga
sasvim eliminiu ugovorivi veridbu mlade kraljice s Lujem Orleanskim, sinom
francuskog kralja. igmund se s tim nije pomirio ve je krajem leta 1385. s vojskom
svoga brata, ekog kralja Vaclava, provalio u Ugarsku, zapla- io kraljice i iznudio
enidbu s Marijom.

Suprug mlade kraljice se ubrzo vratio u eku tako da nije predstavljao prepreku
dolasku Karla Drakog u Bu- dim. Kraljice su prema svome roaku pokazale istu
slabost i neodlunost kao i prema igmundu Luksemburkom. Pri- mile su ga na
izgled srdano, saglasile se pod pritiskom plemstva s Karlovim krunisanjem za kralja,
a zatim orga- nizovale muko ubistvo kojim je novi kralj uklonjen posle svega neto
vie od mesec dana vladanja. Smrt kralja Karla izazvala je rtvrreni rascep i unutranji rat
u Ugarskrj i nestabilnost koja je trajala skoro etvrt veka. Kroz to vreme, borba oko
ugarskog prestola u najveoj meri uticala je na odnose Bosne i Ugarske.
471 -

Pristalice ubijenog Karla Drakog predvoene zagre- bakim biskupom

Pavlom Horvatom, njegovim bratom, neka- danjim mavanskim banom Ivaniem i
priorom Jovano- vaca iz manastira ^rane kod Zadra, Ivaniem Palinom, energino su
se latile oruja. Samo est meseci posle krvavih dogaaja u Budimu, hrvatski
buntovnici su posti- gli jedan izvanredno vaan uspeh. Krajem jula 1386, neda- leko od
akova napali su kraljice praene najodanijim privrenicima, pobili svoje
ogorene protivnike, a Ma- riju i Jelisavetu zarobili i odveli u tvravu na morskoj
obali Novigrad. U dravi je posle toga nastao potpuni haos. irom itave zemlje
obraunavali su se vojni odredi za- vaenog plemstva. Karlove pristalice su traile
da na presto doe Ladislav Napuljski, sin ubijenog kralja; u Bu- dimu je grupa velikaa
drala vlast u ime zarobljene kra- ljice, a iz eke se vratio igmund Luksemburki da
se bori za osloboenje Marije i da se popne na ugarski presto.

Do toga vremena su ve i susedne drave zauzele stav i meale se u unutranje

ugarske sukobe. Nasuprot Veneciji koja se opredelila za kraljicu i njenog mua
igmunda, Tvrtko je pomagao njihove protivnike u Hrvatskoj. Najra- nije vesti o
bosanskom angaovanju odnose se na Hrvoja Vuk- ia, sina Vukca Hrvatinia,
kome je kralj Tvrtko jo 1380. dao dostojastvo velikog vojvode bosanskog. Vojvoda iz
Donjih Krajeva je zajedno s bratom Vukom neposredno ue- stvovao u borbama na
strani Horvata i Paline. Kad se Tvrtko orijentisao protiv budimskog dvora iskrslo je od-
mah i pitanje odnosa prema teritorijama i gradovima ugar- ske kraljevine. Prilika za
novo proirenje bosanske dravne teritorije bila je izvanredno povoljna, ali je Tvrtko
nije koristio u samom poetku. Za sve vreme dok su hrvatski ustanici postizali uspehe
on se zadovoljavao time da ih pomae. Ali od kako je igmund Luksemburki, poto se
u prolee 1387. krunisao za kralja, poeo da po- stie ozbiljnije uspehe, bosanski
kralj je sam nastavio borbu privremeno potisnutih ustanika. Luksemburanin je imao u
svojim akcijama snanu podrku Venecije, njene galije su omoguile uspenu opsadu
Novigrada i oslobo- enje kraljice Marije u leto 1387. Pored toga Venecija je aktivno
pomagala igmunda u dalmatinskim gradovima, ocenivi da se sama, posle velikih kriza
koje je prei- vela, ne moe upustiti u osvajanje koje bi neminovno iza- zvalo teke
zaplete i ratove. Poslanici Venecije su uve- ravali dalmatinske gradove da treba da
ostanu verni zako- nitoj kraljici i kralju, a brodovi Republike su u isto vreme ometali
472 -

veze hrvatskih velikaa i napuljske kra- ljevine. Uplitanje Venecije nije ostalo bez
rezultata: u zreme kad je igmund privremeno uspostavio kontrolu nad Hrvatskom, a
Horvati i Palina preneli poprite rato- vanja na istonu Slavoniju, gde su ih pomagali
kralj Tvrtko i knez Lazar, dalmatinski gradovi su odluno stajali na strani
Luksemburgovca.

Odluivi da se bori protiv igmunda i Marije, Tvrtko je teite itavog svog

delovanja preneo u Dalma- ciju. Dubrovnik, koji je takoe ostao lojalan kraljici Ma-
riji i ngmundu, opkoljen sa svih strana bosanskom teri- torijom, ostao je po strani. U
prolee 1387, pre nego to je zapoeo ofanzivno delovanje prema Dalmaciji,
obnovio je ugovore s gradom, ukljuivi u tekst ugovorne isprave i dubrovako
obeanje da e pruiti utoita u svome gradu i braniti ga od svakoga osim kraljice
Marije.1 Prema ovom gradu Tvrtko nije pokazivao neprijateljstvo ni u danima
najogorenije borbe sa igmundom, doputao je ak da du- brovaka poslanstva
upuena protivniku prelaze preko nje- gove teritorije.
Prvi znaajan rezultat postigao je bosanski kralj u julu 1387. primivi pod svoju vlast
Klis, koji je i ranije, nasuprot ostalim gradovima stajao uz Ivania Palinu. Gradu je
potvrdio sve privilegije i autonomiju, a u tvravu smestio bosansku posadu.
Zauzimanje Klisa imalo je veliki znaaj za dalje borbe, jer je bio otvoren pristup Splitu
a ujedno preseene veze ovoga grada sa unutranjou Hrvat- ske. Bosanske ete
su pustoile splitsku gradsku terito- riju, oslobodile Palininu Vranu od opsade
igmundovih pristalica i zatvorile svoje protivnike u grad Nin. Stra- dalo je i zadarsko
gradsko podruje. Gradovi su, znamo to po primeru Splita, najcrnjim bojama slikali
svoj poloaj. Neprijateljska vojska je opustoila njive, posekla vino- grade i drvee,
unitila kue i mlinove i spreila svaki saobraaj sa zaleem. Pa ipak nisu bili
spremni da kapi- tuliraju pred bosanskim kraljem. Pristajali su da mu ukau svaku
poast, ali samo da se ne odmetnu od kralja igmunda u kome su gledali svoga
zakonitog vladara. Otpor gradova su pojaavali glasovi o uspesima igmunda na se-
473

veru i nada da e im doi u pomo s velikom vojskom. Za ovom pomoi s}'

vapili preko svojih poslanika upuenih poetkom 1388. u Ugarsku.

S druge strane, ni Tvrtko nije postigao do kraja 1387. nikakav znatniji

uspeh osim zauzea grada Ostrovice sre- dinom decembra. U prolee
sledee godine, Tvrtkovi i Pa- linini odredi su>nastavili s pustoenjem i
pljakanjem gradskih teritorija sve do zidina. Split je ak sredinom godine
oekivao i opsadu s mora od Tvrtkovih galija iz- graenih u Kotoru. Izvesnu
popustljivost je i tada pokazi- vao jedino Trogir u kojem sz' igmundove
pristalice bile potisnute zg krvavom su-kobu jot krajem 1387. Ali ni ovaj grad nije
preuzimao nikakve konkretne obaveze ve je samo odravao veze s bosanskim
kraljem i posredovao u njegovim odnosima s drugim dalmatinskim gradovima.
Jo jednom sz' gradovi zavapili za pomo i poeli da trae od igmunda da im,
utsoliko ne moe da pomogne, dopusti da se sami iz- vuku iz nevolje bez ljage
izdajstva. igmund je uvek obe- avao pomo, ali nije bio u stanju da neto
stvarno pre- duzme u Dalmaciji. Vojska koju je pod Ladislavom Loon- cijem,
gubernatorom Dalmacije i Hrvatske", poslao u Za- dar krajem 1388. bila je
suvie malobrojna i, sa svim po- jaanjima iz gradova, nedorasla da se uspeno
bori s voj- skom kralja Tvrtka i njegovog bana Hrvatske i Dalmacije, Ivania
Paline. Neefikasan je ostao i savez koji su sami gradovi ranije bili sklopili za
odbranz' od Tvrtka. Split, Skradin i ibenik su se udruili sa skradinskim, bri-
birskim i krbavskim knezovima, igmupdovim pristali- cama, da se pred
neprijateljskom navalom zajedniki odre U vernosti kralju igmundu.
474

Posle neuspeha Ladislava Loonca, gradovi vie nisu imali nikakve nade na
osloboenje od -Tvrtkovog pritiska. Zato su u martu 1389. na njegov poziv da
se potine uputili poslanike i pokuavali da makar odloe trenz^tak konane
odluke, uzdajui se jo uvek u neki preokret. Svaki grad je mnogo polagao na
to da postupa kao njegovi szgsedi i trudio se da bude meu poslednjima koji e
promeniti gospodara. Spliani su tako traili da se poslednji potine, oi-
gledno da bi se jednom mogli pravdati da su najdz ge ostali verni svome
gospodaru. Poslanici gradova su traili da im se da izvestan rok kako bi upz gtili
jo jedno poslanstvo kralju igmztndu i molili ga za pomo. Ukoliko je i tada
ne dobiju potinili bi se kraljz' Tvrtku. Bosanskm vladar im je iziao u susret i
odredio rokove: Splitu je omogu- io da bude poslednji i dao mu je
najkasniji rok, 15. jun 1389, dan svetoga Vida, kada je bosanska vojska
daleko na istoku uestvovala u jednoj sudbonosnoj bici.

14. PRVI SUDARI BOSNE SA TURCIMA

475

Borbe voene zapadno od bosanskih granica nisu prm- vukle na sebe svu
panju politike kralja Tvrtka niti anga- ovale sve snage kojima je raspolagao.
Kroz itavo vreme Bosna je imala zaplete i tekoe na svojim istonim gra-
nicama, samo su nam one daleko manje poznate. Opaa se, ipak, da su ova dva
arita borbi uticala jedno na drugo: zatije na istoku je omoguavalo jae
angaovanje u Hrvat- skoj i Dalmaciji, isto kao to su opasnosti i ugroavanja s
istone strane izazivale slabljenje bosanske aktivnosti prema dalmatinskim
gradovima.

Potinjavanje Kotora i ugarsko priznanje toga uspeha zaotrili su

neprijateljstvo s Balom Baliem, koji je osvajanje toga grada postavio
takoe kao svoj vaan cilj. Usled borbi izmeu zetskog oblasnog gospodara i
bosanskog vladaoca, nepoznatih ak i u najoptijim crtama, stradali su trgovci u
tim krajevima i bio ugroen normalan trgo- vaki promet. To je konstatovala
mletaka vlada i prihva- tila se zato da na Tvrtkov poziv, u jesen 1385,
posreduje za mir. Posrednika uloga Venecije nije mogla tom prilik(?m doi
do izraaja, jer je Bala II Bali poginuo u borbi s Turcima ve u novembru te
iste godine. Balin nasled- nik ura Stracimirovi produio je u odnosu na
bosan- skog kralja istu neprijateljsku politiku.
476 .

U tim godinama se ve sve vie javljaju Turci kao va- an vojni i politiki
faktor. Sa svoje, jo ne sasvim jasno omeene teritorije u Trakiji sa centrom u
Jedrenu, Osman- lije su preko zemalja svojih vazala u Makedoniji predu- zimale
pustoee pohode na razne strane, pre svega prema jadranskoj obali i putevima
koji su vodili na sever. Tvrtkova drava je bila jo daleko od turskog domaaja,
titio ju je pojas zemalja srpskih oblasnih gospodara kneza Lazara i Vuka
Brankovia, kao i zemlje Balia, naj- vie ugroenih u to doba i u najveoj
meri upuenih da se sporazumevaju s Turcima.

Ubrzo se pokazalo da udaljenost Turaka nije obezbei- vala Bosnu od

njihovog pustoenja. Turski pljakaki od- redi su dospeli na bosansko
zemljite pre nego to bi inae dolo na red zbog neprijateljstva izmeu kralja
Tvrtka i ura Stracimirovia Balia. O prvoj provali koja je u oktobru
1386. izazvala strah u Dubrovniku ne znamo, dodue, blie podrobnosti;
verovatno je i ona, kao i provala 1388. usledila na inicijativu ura Stracimi-
rovia.
477 .

Jo pre nego to su uhvatili koren na evropskom tlu, Osmanovi T)fci su sebi

krili puteve stupajui u slu- bu ili savez s nekom od zavaenih ili
zaraenih strana. Tako su postupali i mnogo docnije, ak i na nekoliko dece-
nija pre nego to su postali gospodari Balkanskog polu- ostrva. Pored ratovanja
za sebe, ratovali su i za drugoga i pojaavali na taj nain razdor, politiki
haos i slab- ljenje balkanskih drava. Feudalni gospodari i vladaoci opet, sa svoje
strane, nisu proputali priliku da se po- slue snagom turskih ratnika koji su
svuda ulivali strah i trepet, da nanesu tetu i poraz svojim protivnicima. Je- dan
od najranijih poznatih primera ovakvog uvlaenja Tu- raka u unutranje
balkanske borbe je i provala na bosansko zemljite, zavrena turskim porazom
1388.

Ve poetkom avgusta 1388. oseala se opasnost od Tu- raka.

Dubrovani su uputili poslanika uru Stracimi- roviu zbog Turaka i
istovremeno davali dozvole Tvrtko- vim ljudima iz susedstva da se sklanjaju u
Dubrovnik ili Ston. Ve 20. avgusta negde u blizini bio je turski zalo- vednik
ahin, pa je i njemu upuen poslanik. Sebe su Du- brovani obezbeivali
pregovarajui s poslanikom ura Balia. Bili su zahvalni poslaniku zbog
njegove misije pregovaranja o Turcima za dobro i korist nau. Bosanci kojima
je turski udarac bio namenjen nisu zadrali tursku vojsku sve do Bilee. Tek tu
je dolo do sudara izmeu voj- vode Vlatka Vukovia, po jednoj mnogo
docnijoj vesti, 27. avgusta 1388. Izgleda, meutim, da se bitka u kojoj su Turci
bili poraeni odigrala koji dan ranije, jer je u Du- brovniku 26. avgusta
odlueno da se kralju igmundu pie ",,novost o Turcima i reeno da se
oslobode uhvaeni Albanci" (Zeani i Arbanasi), koji su se nalazili, sva-
kako, uz tursku vojsku. Posle toga se Turci vie ne spo- minju skoro punih
godinu dana.
478 .

Turska provala je izazvala promenu u odnosima izmeu kralja Tvrtka i

ura StracJ-irovia. Pobeda nad a- hinom nije niukoliko umanjila
pustoenja izvrena od turskih ratnika, niti je otklanjala mogukost novih pro-
vala. Obe strane su pokazivale veu pomirljivost, tako da su se ve poetkom
septembra pojavili Dubrovani sa svojim posredovanjem. Poslanici
Dubrovake Republike u Bosni su dobili uputstvo da pregovaraju o slozi i
prijateljstvu'1 u ime ura Stracimirovia. Pregovori su zatim, bez du-
brovakog uea, nastavljeni u jesen i prolee sledee godine i
najverovatnije zavreni u martu 1389, kada jo kraljev poslanik knez Mirko
Radojevi putovao preko Du- brovnika u Zetu. Ba u to vreme je, kao to smo
videli, Tvrtko pojaao svoj pritisak na dalmatinske gradove.

Drugi put se Tvrtko sudario s Turcima, izvan svoje dravne teritorije, na

zemljitu Vuka Brankovia, srp- skog oblasnog gospodara. Nema nikakve
sumnje da je Tvrtko uao u rat s Turcima koji je doveo do bitke na Kosovu 15.
juna 1389. kao srpski kralj, obavezan da titi zemlje roditelja i praroditelja
svojih, gospode srpske". Nije, me~ utim, poznato da li je i ovaj sudar imao iru
diplomatshu predigru. Upadljivo je da se 1390. znalo da je Tvrtko ogor- en na
milanskog gospodara angaleaca Viskontija to je prethodne godine, dakle
1389, pruio Turcima pomo kad su napali njegovu dravu. Ovaj italijanski
feudalac je bio isuvie daleko od naih krajeva da bi mu se mogla prm- dati neka
vanija uloga u dogaajima, iako je dve godine ranije upuivao poslanika u
Srbiju. Nije iskljueno da je on bio samo karika u lancu saveznika mnogo bliih
Bosni i srpskim zemljama. I kralj igmund Luksemburki je u vreme oko
kosovske bitke organizovao pohod protiv bo- sanskog bana'1.1 Verovatnije ostaje,
uprkos ovim indicijama, da se turski pohod 1389. nastavljao na prethodne turske
pro- vale u Srbiju, pre svega na onu iz 1388. i 1386. kada je znatnija turska vojska
bila potuena kod Plonika u Toplici.
479 .

Bilo kakvi da su neposredni uzrocc turskom pohodu, sigurno je da su na

strani branilaca na Kosovu bili i bo- sanski odredi, verovatna pod
zapovednitvom vojvode Vlatka Vukovia. Meu rtvama u ovoj velikoj bici
bilo je i bosanske vlastele. Jo poetkom XV veka bilo je poku- aja da se iz
turskog ropstva otkupe i oslobode pojedini Bosanci zarobljeni na Kosovu. Opti
udeo bosanske vojske ostaje nepoznat kao, uostalom, i skoro svi najbitniji mo-
menti ove velike bitke. U sudaru su izgubili ivote srpski knez Lazar i vladar
Osmanlija Murat I.

O ishodu bitke izgleda i sami savremenici nisu imali jasne predstave. Veliki
znaaj se pripisivao pogibiji vla- dalaca i zbog toga je Muratova smrt bacila na
Turke senku poraza. Kralj Tvrtko je bio potpz^no ubeen da je njegova vojska i
vojska srLskih oblasnih gospodara izvojevala ve- liku pobedu. U njegovim
oima je itav hrianski tabor na Kosovu predstavljao vojnu snagu srpskog
kraljevstva ko- jem je on sam bio na elu. U tom smislu je Tvrtko slao pi- sma
hrianskim dravama javljajui radosnu vest o svome velikom trijumfu.
Sauvan je ostao odgovor Firence, sti- lizovan od poznatog humaniste Kolua
Salutatija, u kojem se hvale i slave kraljevstvo Bosne kojem je palo u deo da
bije tako slavnu bitku i zadobije toliku pobedu", junaci koji su ubili Murata i
kralj koga je posvetila tako slavna pobeda kojoj se uspomena nikad nee
izbrisati.
480 .

Tvrtkova pisma nam vie i izrazitije nego o samom kosovskom boju

svedoe o shvatanju o obnovljenom srpskom kraljevstvu, ija je kruna prela
na bosanskog vladaoca. Ali, upravo tih dana je Tvrtkovo srpsko kraljevstvo, i
inae vie plod pretenzija i politike teorije nego realna tekovina, konano
srueno. Lazarevi naslednici su postali vazali Muratovog sina Bajazita I, a Vuk
Brankovi je, opirui se, dodue, jo uvek Turcima, stupio u veze sa
igmundom Luksemburkim, Tvrtkovim ljutim protiv- nikom.

Iza fiktivnog kraljevog trijumfa na Kosovu stajao je, u stvari, sumorni

zavretak njegove politike prema srpskim zemljama i njegove uloge naslednika
Nemanjia. I jedno i drugo je, meutim, uskoro nadkrilila stvarna pobeda u
Hrvatskoj i Dalmaciji.

15. TVRTKO I KAO KRALj HRVATSKE I DALMACIJE

481 .

Kao i mnogo puta ranije, angaovanje na istoku je imalo za posledicu

poputanje i slabljenje poloaja na zapadu. Uskoro posle sudara na Kosovu, iji
je datum predstavljao rok za predaju Splita, grada koji je dobio privilegiju da se
poslednji potini bosanskom kralju, Tvrtko se naao na pozicijama na -kojima je
bio krajem 1337. Rokove odreene u prolee 1389. niko nije ni mislio da
potuje. Osloboeni neposrednog pritiska, dalmatinski gradovi su odahnuli i
izbegli neugodnu i opasnu promenu gospodara. Jo nepo- voljnija okolnost za
Tvrtka bila je tb je u julu 1389. igmundov ban Ladislav Loonci razvio znatnu
aktivnost i uspeo ak da zauzme vani Klis, kojim su Bosanci gospo- darili
godinu i po dana. Banova ofanziva je bila deo i- reg igmundovog plana o ratu
protiv bosanskog banai, kako je ugarski kralj tada titulisao bosanskog vladaoca.
U jesen je ve igmund svoje napade uperio protiv Srbije i posti- gao tamo
izvesne uspehe.

Kralj Tvrtko je morao opet, kao u poetku svoje akcije u Dalmaciji, da

zapone s napadima i pustoenjem gradskih teritorija. U septembru je stradalo
podruje Zadra sve do gradskih zidina. igmundov ban Loonci napadao je i
opse- dao manastir Vranu, uporite Ivania Paline. Tu su se u novembru 1389.
odigrali bojevi izmeu Paline i Bo- sanaca, s jedne strane, i Looncijevih
ratnika potpomognu- tih odredom Zadran^, i krkog kneza Ivana, s druge strane.
Viestruki ogoreni okraji su se zavrili poetkom decembra, pobedom
bosanske vojske i .,sramnim bekstvom njenih neprijatelja. Uskoro zatim je
povraen Klis i kralj Tvrtho je mogao opet zahtevati od dalmatinskih gradova
da mu se potine.
482 .

Sami gradovi su, po oceni Mleana, veoma sumnjali da e se moi

odupreti bosanskom kralju. I upravo je Venecija, nekadanji iskreni saveznik
Tvrtkov, pokuavala da to vie ojaa duh otpora u gradovima. Ona je, s jedne
strane, prenosila igmundu vesti o poloaju gradova i podsti- cala ga na taj
nain, posredno ili neposredno, da se jae zaloi za njihovu odbranu, a uporedo
s -tim je, s druge strane, savetovala gradove da ostanu verni svome gospodaru.
Tek vrlo bojaljivo i okolino poela je Republika da ispituje mogunosti da
i sama za svoj raun neto pre- duzme u Dalmaciji. Njene lagane i oprezne
korake su, me- utim, preduhitrili dogaaji.

U veoma iskidanom lancu ouvanih vesti o odnosima Tvrtka i

dalmatinskih gradova, prve nove karike su iz aprila 1390. Tada su ve gradovi
stupili u veze s kraljem i pokazivali spremnost da se predaju. U Trogiru je ak
boravio Tvrtkov ban Ivani Palina i vodio prethodne pregovore sa Splianima
i Trogiranima. Poetkom maja
 '.

Veliko vee splitsko donelo je odluku da primi

IREE BOSNE U XIV VEKU
 (13221391) 484

.vrhovnu vlast Tvrtkovu i da mu u tom smislu uputi svoje poslanike. Vie se nije postaljalo
pitanje da li e se pot- initi ili ne, ve se raspravljalo o uslovima. elja Spli- ana je bila da
se stvari urede tako da budu na ast bosan- skog kraljZ i n& korist njihovog grada. Ubrzo
zatim su u istom smislu doneli odluke i Trogir, gde je protiv Bospe postojala prilina
opozicija, zatim ibenik i ostrva Bra, Hvar i Korula.

Tvrtko je u pogledu uslova imao za sve gradove jasnu i sasvim jednostavnu liniju:
potzrivao im. je oblik auto- nomije i sve privilegije koje su imali u vreme kralja La- joa.
On se pojavljivao kao zakoniti naslednik ranijih gospodara gradova i nije uvodio nikakve
novine. Delikat- niji je bio njegov poloaj kad je trebalo regulisati odnose meu samim
gradovima, koji su sada skoro svi bili pod nje- govom vlau. Klis i Omi, od ranije pod
bosanskom vla- u, imali su stare sporove sa Splitom oko granica gradske teritorije. U
poetku je Tvrtko izlazio u susret eljama Omiana i Kliana i potvrdio im granice onako
kako su ih oni sami traili; kada je, meutim, primio Split pod evoju vlast bio je prisiljen da
titi i interese Spliana i da itavo pitanje granica reava iz osnova.
 (13221391) 485

U prvoj polovini juna 1390, kralj Tvrtko je u Sutjesci izdao svoje povelje gradovima. U
povelji za Sgtlit su bile opisane i granice izmeu ovoga grada i njegovih suseda Klisa i
Omia. Docnije su etiri kraljeva vlastelina utvrdila i obeleila granice i uvela Spliane u
posed teritorije, prostranije nego to je ikad ranije bila.

Tvrtkovi zahtevi da mu se potine dalmatinski gradovi bili su pravno zasnovani na

nepriznavanju igmunda Luk- semburkog za ugarskog kralja. Bosanski kralj je bio najte-
nje povezan s taborom pristalica Karla Drakog, koji su traili da na ugarski presto doe
Ladislav, maloletni sin ubijenog kralja. Voe hrvatskog plemstva su bez svake sumnje
pridobile i Tvrtka za svoje shvatanje, te je i on u Ladislavu video zakonitog ugarskog kralja.
Mleani su ak tvrdili da Tvrtko sve to ini u Dalmaciji ini u ime napuljskog kralja.
Bosanski vladalac je neosporno bio u tesnim vezama s Napuljem i pojavljivao se kao
posrednik izmeu Napulja i Venecije, ali potinjavanje dalmatinskih gradova nije
pokuavao da legalizuje pravima svoga for- malnog vrhovnog gospodara. Isprave iz kratkog
intervala izmeu potinjavanja gradova i kraljeve smrti pokazuju da se on sam smatrao
kraljem Hrvatske i Dalmacije. Kraljev-
 (13221391) 486

i stva Hrvatske i Dalmacije, zdruena dotle s krunom Ugar- ske on je uneo u svoju titulu
skovanu posle krunis&nja za srpskog kralja. U toku 1390. on se javlja u nekim sauvanim
latinskim aktima kao s!e1 jdga^a Kazae, Voepe, Va1ta1ae, Sgoae, Magte^ie e1s. geh
ts1u5.

Tvrtko je stvarno vladao dalmatinskim gradovima, osim Zadrom, i najveim'delom

stare hrvatske dravne terito- rije u dalmatinskom zaleu. O Tvrtkovoj veoma kratkoj vla-
davini nad Dalmacijom i Hrvatskom trajala je svega de- vet meseci sauvano je vrlo
malo podataka. Nema sumnje da je istupao i kao zatitnik katolike crkve. U leto 1390,
primio je u Sutjesci splitskog nadbiskupa Andriju Gvalda i izdao mu povelju kojom je uzeo
pod svoju kraljevsku za- titu posede i prihode splitske nadbiskupije. Uz banove Ivania
Horvata i Ivania Palinu, imao je i svoga vojvodu kraljevstva hrvatskog", bio je to srodnik
banske porodice Pavle Klei, koji se jo mnogo docnije isti- cao u bosanskom politikom
ivotu. Na teritorijama u hrvatskom zaleu Tvrtko nije onako potovao zateeno
ureenje kao u dalmatinskim gradovima. Jedan izuzetno sauvani podatak pokazuje da je
pod Tvrtkovom vlau oko Zrmanje, na krajnjoj periferiji velike drave, bio uveden bosanski
danak od jednog dukata godinje po ognjitu.
 (13221391) 487

Spoljna politika poslednjih meseci Tvrtkove vlade bila je usmerena prema zavravanju
poduhvata u Dalmaciji i stvaranju uslova za trajno ouvanje postignutih tekovina. Izvan
bosanske kraljevine ostao je Zadar i Tvrtko je poku- avao da se poslui vojnom pomoi
Venecije da bi i ovaj grad potinio svojoj vlasti. Mletaka republika je odu- stala, dodue,
od svojih planova u vezi s dalmatinskim gra- dovima i estitala, ak, kralju na postignutim
uspesima, ali nije bila nimalo voljna da mu pomogne u jednoj akciji koja se kosila s njenim
interesima. Sinjorija je odbila Tvrtkovu molbu pozivajui se na svoje prijateljstvo sa
ugarskim kraljem i samim Zadranima. Slino je Tvrtko proao i sa svojim dosta nerealnim
planom o optem sa- vezu s Venecijom, po kojem bi i jedna i druga strana imala
zajednike prijatelje i neprijatelje. To bi, naravno, izi- skivalo prilagoavanje itave
spoljne politike jedne strane i njeno usklaivanje s politikom druge, te Vene- ciji nije bilo
teko da pokae da je itava zamisao za nju neostvarljiva, kako zbog trgovakih interesa
tako i zbog saveza i ugovora kojima je bila vezana.

U to vreme kral> Tvrtko je stuto u tenje odnose s austrijskim hercegom Albertom i bio
na putu da se orodl s Habzburzima. Krajem leta 1390. oekivalo se da e biti sklopljen neki
brak izmeu bosanskog kralja i austrijske herceke porodice, ali nije poznato ta je iz te
kombi- nacije proizalo. U Tvrtkovoj spoljnoj politici najva- niji su ipak bili odnosi prema
kralju igmundu Luk- semburkom. Borbe u toku poslednje dve godine pokazale su da
meu njima nije moglo biti dodirne take: Tzrtko nije priznavao igmunda i otrgao je
ispod njegove vlasti zna- ajne delove kraljevine, dok je igmund u Tvrtku gledao
bosanskog bana, uzurpatora i zatitnika odmetnika iz Hrvatske. Vladar Bosne predstavljao
je tih godina glavni stub opozicije protiv igmundove vlasti u Ugarskoj. GTa ipak, uprkos
izrazito neprijateljskim pozicijama na ko- jima su bosanski i ugarski kralj stajali jedan prema
dru- gom, dolo je do pregovora meu njima i pokuaja da se sklopi mir. Dubrovani su
ve u septembru 1390. nalazili da mogu ponuditi Tvrtku da svoju vlastelu poalju u Ugar-
sku da posreduje za mir izmeu ugarskog i bosanskog vladara. Znajui njihovu opreznost i
uzdrljivost u delikatnim si- tuacijama, moemo s dosta verovatnoe pretpostaviti da je
podsticaj za ovakvu ponudu doao iz Ugarske, od njihovog prirodnog gospodara".
Dubrovako posredovanje nije tom prilikom dolo do izraaja, ali su nezavisno od toga
izmeu Tvrtka i ig- munda povedeni pregovori. Pred kraj januara 1391, doao je na Tvrtkov
dvor poslanik kralja igmunda da pregovara o miru. Dubrovani su estitali Tvrtku zbog
toga i podse- ali ga na svoju ponudu uinjenu pre tri meseca. Ne znamb iz izvora i ne
moemo ak ni nasluivati na kojoj osnovi su traena reenja zaista ogromnih sporova i
suprotnosti u odnosima Bosne i Ugareke. I konkretna situacija i isto- rijat pregovora upuuju
na to da je ugarski kralj u ovim pregovorima bio u slabijem poloaju i da je mir bio mogu
jedino po cenu njegovih znaajnih ustupaka. Ali pregovori, najverovatnije, nisu ni bili
zavreni, jer je neto vie od mesec dana posle dolaska ugarskog poslanika, oko 10. marta
1391, kralj Tvrtko umro. Smrt kraljeva je stvorila novu nepovoljniju situaciju za Bosnu i za
kratko vreme je itav razvitak brsanske drave krenuo drugim ggutem.GLAVA PETA

NADMO OBLASNIH GOSPODARA (13911422)

IZVORI
 Izvori koji predstavljaju podlogu za pro} gavanje bosanske istorije ovoga perioda imaju
sve odlike izvorne grae iz pret- hodnog razdoblja. Dokumentarni i diplomatiki izvori su
da- leko brojniji od narativnih. Podaci su otuda, uopte uzev, pouzdani, ali ne daju povezanu
sliku zbivanja i stvaraju na taj nain velike tekoe kod objanjavanja i izlaganja. Dobar
deo podataka koje nam izvori pruaju odnose se na isti krug pojava, najee na odnose sa
Dubrovnikom ili Ugarskom, to izaziva jednostranost naih predstava i monotoniju u prika-
zivanju. No najtea posledica ovog nepogodnog rasporeda iz- vorne grae je odsustvo
osnovnih obavetenja o veoma bitnim elementima u razvoju bosanskog drutva i drave.

Domaih diplomatikih izvora, povelja bosanskih vladara za vlastelu, ima znatno

manje nego u prethodnom razdoblju. Objavljene su u poznatim zbirkama Mikloia i
Novakovia * ili pojedinano.* Meu njima ima i povelja sauvanih u veoma
kasnim prepisima/ prevodima, a ima i prevoda interpolisanih za falsifikatorske svrhe.4

Dokumenti na naem jeziku nastali iz odnosa Dubrovnika i Bosne su u ovom periodu

brojniji nego ikad, zahvaljujui tzv. Ruskovoj knjizi* To je jedan kodeks (u
D^brovakom arhivu se vodi kao 1_eiege e sotppzzt sI 11,euap1e 1) u kojem je dubro-
vaki dijak srpski ili logofet Rusko Hristoforovi re- gistrovao u celini pisma koja je
u ime vlade pisao vladarima i feudalcima u zaleu. Prepisivao je isto tako, samo na a- lost u
daleko manjem broju, i pisma koja su stizala u Dubrov- nik iz slovenskog susedstva. Na taj
nain je nastala zbirka pi- sama iz perioda 13951423, koja po svojoj zanimljivosti i va-
nosti za bosansku istoriju nema takmaca. Objavljena je dva puta, ali ni jednom sreno. Prvi
je Ruskovu knjigu izdao Du- brovanin Medo Pucgsk* prirodnim redom, ali bez mnogo
ega to trai moderno kritiko izdanje izvora. Drugi put su do- kumenti iz ovoga kodeksa
objavljeni u velikoj zbirci Ljubg Stojanovia ve vie puta pomenutoj na prethodnim
strani- cama. Stojanovievo izdanje predstavlja korak nazad prema Pu- ciezom, i jedina
mu je prednost u tome to je pristupanije. Poznati filolog nije razreavao skraenice,
dokumente nije donosio hronolokim redom, ve grupisane po linostima s ko- jima je
Dubrovnik vodio pregtisku. Sve to veoma oteava upo- trebu ove zbirke. Kod Stojanovia
su objavljene i posebne po- velje i dokumenta na naem jeziku koja se nalaze u drugim
arhivskim knjigama.

Dubrovaki dokumenti na latinskom i italijanskom jeziku su znatno brojniji nego

ranije, ali u daleko manjoj meri publi- kovani. Ni odluke vea, ni pisma, da spomenemo samo
najva- nije, nisu sistematski objavljivani. Izvestan broj pisama i uputstava iz ovog perioda
objavljen je u posebnom diplomataru o odnosima Dubrovnika s Ugarskom, koji je izdala
Maarska akademija nauka.* Dokumenti su birani po vrlo irokom kri- teriju tako da je uao
prilian broj veoma vanih za bosansku istoriju, ali ni iz daleka svi. Deo tih dokumenata uao
je u noviju zbirku Jovan Radonia,* skoro nijedan, meutim, to ve nije bio
objavljen. Velike usluge je istraivaima inila publikacija rumunskog naunika N.
Jorge Mo1ez e! eh^gaIz roig zeppg a G1z1o1ge s1ez sto155as1e5 ai XV' z1es1e. U est
knjiga Jorga je 18991916 publikovao izvode, prepise i beleke iz gotovo svih znaajnijih
evropskih arhiva koji se odnose na borbe s Turcima od nikopoljske bitke do pada Carigrada.
Druga knjiga te zbirke je najveim delom posveena dokumentima lz Dubrovakog
arhiva.1* Jorga nije dubrovake dokumente objav- ljivao u celini, ve je povezivao vei
broj odluka vea i re- zimirao ih citirajui doslovno samo pojedine kratke odlomke. Na
slian nain je postupao i s pismima i uputstvima. Pri sa- imanju nije retko izneveren
sadraj, a usled nepoznavanja linosti i mesta o kojima dokumenti govore potkrale su se
brojne omake. Neke greke su imale i teih posledica u pri- kazivanju bosanske istorije. Jo
krupniji nedostatak je u tome to nema jasnog kriterija u izboru vesti koje su beleene i
publikovane, tako da ostaju velike praznine. Iako je na osnovu ove zbirke izraen izvestan
broj korisnih rasprava, pa ak i monografija, danas se ona mora smatrati nepogodnom i preva-
zienom i detaljna istraivanja se moraju temeljiti na itanju arhivske grae u samom
arhivu.11 Dokumenti iz ostalih serija su objavljivana samo uzgredno i tek vrlo malim delom.11

I u ovom periodu je znaajna graa iz dalmatinskih arhiva poznata uglavnom preko

Luievih dela. (v. str. 82 nap. 11) Kod dokumenata mletakog arhiva smo u
mogunosti da esto spominjanu Ljubievu zbirku dogtugoo mestimino Jorginim
izvodima iz ovog arhiva.11

Ugarske povelje dobijaju opet vei znaaj zbog intenziteta bosansko-ugarskih odnosa
u ovom periodu. One postaju i po sadrini interesantnije. Dok su ranije najee bile vane
samo formule datuma iz kojih se vidi da su kraljevi boravili u Bosni, ili odgaan>a
roita usled zauzetosti parniara u pohodu u naim krajevima, sada se u poveljama
kralja igmunda Luksemburkog javljaju opirne ekspozicije u kojima se iznose zasluge
darovanog vlastelina sa detaljima iz njegovih borbi u naim zemljama. Osim toga, javljaju se
i povelje koje se itavom svojom sadrinom odnose na Bosnu. Do 1410. pregled svih
izdanja, ispravke i neobjavljene dokumente donosi ve pomenuti Diplo- latar
iglunbovog vremena, 1< koji e dobiti svoj nastavak sve do 1437. Do pojave narednih
tomova upueni smo na zbornik Fejera (v. str. 83)I i diplomatike zbornike pojedinih
ugar- skih velikakih porodica." Jednu malu ali dragocenu zbirku ugarskih dokumenata s
I
poetka XV veka koja se odnosi dobrim delom, na Bosnu izdao je F. iiI italijanski
arhivi daju poneto, tim pre to je poetkom XV veka vrlo izrazito interesovanje Anujaca
za Bosnu, zbog borbi oko ugarskog pre- stola. Publikacije ostaju iste kao i za ranije periode
(v. str. 71 nap. 8, 10, 11). Potrebno je dodati veoma vana pisma mantovanskog poslanika
Rai1i$-a 6.e AttpapGtv s kraja 1395. koje je posle Makueva mnogo bolje izdao 1i.
TaVosgu.*

-
. >
,
-
, , , ,
,
, .

.

1391. ,

, - ,
,
 Za istoriju crkvenih prilika je uz papska pisma i doku- mente Vatikanskog arhiva
objavljene na ve spomenutim mestima '(v. str. 44 nap. 4) veoma vana Raspra izmeu
rimokatolika i bosanskog patarena, sastavljena kao pouno tivo za fra- evce i
sauvana u jednom rukopisu iz prvih decenija XV veka. 11* U ovom periodu se javljaju i
sigurno datirani do- mai izvori za istoriju crkve. To su rukopisi jevanelja obino sa
apokalipsom, poslanicama i drugim kanonskim tek- stovima sa neto izmenjenim
redosledom, kao to je sluaj sa rukopisom krstjanina Hvala, ili su sauvani samo
fragmenti sa-interesantnim zapisima kao to je sluaj Batalovog jevan- elja. Ovo
jevanelje sadri veoma vaan zapis s nizom imena, verovatno velikodostojnika bosanske
crkve.*0

Iz ovog perioda bi svakako bio domai hroniar Manojlo Grk, ije delo spominje i
navodno ekscerpira dubrovaki isto- riar s kraja XVI veka Jakov Lukarevi. 1 ' Ali
kako nam ru- kopis ovoga dela, ako je uopte postojalo. nije sauvan, ugpueni smo
iskljuivo na strane narativne izvore. Na jedan deo ovog perioda se prostire ve spominjan
spis Metogga1e Zadranina Pavla Pavlovia (Rai1ib de Rai1o) (v. str. 8384 nap. 29).
Poneku dragocenu vest o Bosni daje i najvaniji srpski narativni izvor za ovo doba
Konstantin Filozof. U Biografiji despota Stefana Lazarevia, napisanoj u prvim
godinama vlade despota ura Brankovia, najverovatnije 143133, govori se o
turskom pohodu protiv Bosne u kojem je uestvovao i srpski knez. Sgs je izdao V.
Jagi,211 a vesti je komentarisao S. StanoJezi.,,
 Podatke o Bosni sreemo i kod dosta dalekih pisaca. O ovoj naoj zemlji govori i
nemaki biograf cara igmunda Luk- semburkog Eberhard Vindeke (Eegagg
MtsJeske)/4 Iako sa- vremenik, ovaj pisac je kraljevo delovae u Bosni prikazao veoma
zbrkano i hronoloki netano. Njegov uticaj na nae znanje o dogaajima u Bosni krajem
prve decenije XV veka sveo je na pravu meru tek M. Dini.18 Vesti jednog drugog Nemca
Ditriha od Nihajma (TeosJepsiz s!e M1et) o ratovanju Turaka n Maara u Bosnn 1415.
ostale su gotovo nezapaene i neisko- riene u istoriografiji o Bosni/*

Odjeci dogaaja u Bosni dogtirali su ak do Poljske i na- li put do hroniara

Jovana Dlugoa, krakovskog kanonika (umro 1480) koji je u svojoj N1z1ogga Ro1opgsa
pribeleio neko- liko zanimljivih vesti. Dlugoev savremenik je bio i ugarski hroniar Ivan
Turoc, pisac Ugarske hronike objavljene 1485. Vesti o Bosni iz prvih decenija XV veka
esto pobrkane i ne- tane, dole su do Turoca preko starijih izvora koje je ko- ristio.
495 '.

Sasvim za sebe stoji kao grupa domaih izvora nadgrobni natpisi sauvani u veem broju
nego iz ranijih perioda. Naj- ee nam oni vbma malo daju, najbogatiji sadrinom je
natpis Vign>a Miloevia, iz Koerina blizu Neretve, u ko- jem je dat spisak bosanskih
vladara od Tvrtka do zbacivanja Ostojinog, koje je takoe spomenuto na ovom neobinom
mestu.5* biti ugroeni. Dramatini obrti su ipak izostali i smena na prestolu je izvrena
bezbolno.

U okolnostima koje nam ostaju sasvim nepoznate, za no- vog kralja je izabran
Kotromani Dabia, koji je po uzoru na svog prethodnika uzeo kraljevsko ime Stefan. Nije
io- znato ni u kakvom je stepenu srodstva sa Tvrtkom bio novo- izabrani kralj. U jednom
pismu, dodue, Dabia naziva Tvrtka svojim starijim bratom, ali brojni primeri poka- 3UJU Da
se
takve izjave ne smeju uzimati doslovno.

Kralv Dabia je uspeo u poetku svoje vlade da sauva .neokrnjenu veliku dravnu
teritoriju nasleenu od Tvrtka. Protiv bosanske vlasti nad dalmatinskim gradovima poeli
su odmah raditi Dubrovani, koji su uputili svoga oveka u Dalmaciju da savetuje da se
496 '.

gradovi vrate u dunu ver- nost ugarskom kralju. Taj pokuaj je ostao bez ikakvih rezultata,
gradovi su jo i u toku sledee godine u svojim zvaninim aktima spominjali Dabiu kao
svoga kral>a. Iz- zvesne promene se oseaju u odnosima s napuljskim dvorom. Posle
Tvrtkove smrti, sve izrazitije je isticao svoja prava na Hrvatsku i Dalmaciju veoma mladi
Ladislav Na- puljski. On je sredinom leta 1391. imenovao Ivania Hor- vata za svoga glavnog
namesnika u Ugarskoj, a bosansku vla- stelu, brau Hrvoja i Vuka Vukia, za banove
hrvatsko- dalmatinske. Bosanska vlast nad Dalmacijom i Hrvatskom smatrana je u Napulju,
oigledno, za jedno privremeno stanje u kojem bosanski vladalac titi interese i prava
zakoni- tog ugarskog kralja. To je, naravno, moralo stvoriti izvesnu zategnutost koja je dola
do izraaja u daljim odnosima meu bosanskim velikaima, voama hrvatskog plemstva i
u stavu Bosne prema dva tabora angaovana u borbi za ugarski presto.

Najmanje se osea aktivnost igmunda Luksemburkog. U prvo vreme je bio zauzet na

drugim stranama, a u jesen 1391, pokuao je da svojoj borbi protiv Bosne da formu krstakog
rata. Izmolio je od pape Bonifacija IX za sebe i svoje ratnike oprotajnice sline onima koje
se daju uesnicima krstakih pohoda, obrazlaui to potrebom da se s orujem u ruci
odupire jereticima i izmaticima to borave u Bosni i napadaju njegova kraljevstva Dalma-
cije i Hrvatske". Nema podataka o tome da li je igmund sve to koristio za pokretanje
stvarnog i ozbiljnog pohoda protiv Bosne. Godinu dana docnije on spominje zasluge jed- nog
svog vlastelina u poslanstvima u Bosni, a u prolee 1393. se znalo da izmeu Bosne i
kralja igmunda vlada primirje.
497 '.

Prve tri godine posle Tvrtkove smrti ne pokazuju da je Bosna izgubila snagu i ugled
meu okolnim dravama, ve, naprotiv, da je u optoj politikoj konstelaciji koja se nije
bitno izmenila sauvala svoju raniju ulogu. Kao i u danima velikog uspona pod Tvrtkom,
Bosna je i pod Da- biom uspela da odbije jednu tursku provalu koja je zade- sila verovatno u
prolee 1392.

Unutranji razvoj bosanske drave je, meutim, u to isto vreme pokazivao simptome
kretanja u drugom pravcu. Dok je za vreme vladavine prvog kralja pretezala snaga vla- dara,
pod njegovim naslednikom se postepeno sve jae afir- misala vlastela, naroito njeni
velikaki vrhovi, koji su drali najvanije poloaje u dravi. Samostalno istu- panje se, po
ouvanim izvorima, najranije zapaa kod po- rodice Sankovia ije su se zemlje nalazile
u susedstvu Dubrovnika. Posle dve decenije potpune pasivnosti vojvoda Radi i upan Beljak
su nastavili politiku svoga oca kaznaca Sanka, stupajui u neposredne odnose sa Dubroz-
nikom.

Tek to je u Dubrovnik stigla vest o Tvrtkovoj smrti, vlada je odluila da uputi

poslanike brai Sankoviima traei od njih da ustupe Republici plodnu konavaosku
498 '.

upu kojom su gospodarili. Sankovii su pristali i spo- razum je sklopljen za vrlo kratko
vreme. Ve 15. aprila
 (1391 1422) 499

Radi i Beljak su izdali povelju kojom su ustupili itavo Konavle sa tvravom Sokolom Dubrovniku, kojem je,
 (1391 1422) 500
 (1391 1422) 501
 r"'*'!..................................gj....................G"........................? {* /(--/. g^(. " \ V ^ , - /
! ^ ( +** '* * -** <* (* > - ^ / * / ^
*
| V ^~1 * * !*,.
, 17. 1392.

..Jj.^LA^^. ...............JJl, /m _ k :D / * ,0 l G"/ "T'*""^1J?1-

G '*+*,N
"*\*

I I 1 >. ( , ,
 *',*1 ' .' -ZJ1 V*.*:*' .\1*
^ PG**<* |{h/ jl . "* **J*1 Ja\>k *! ^ ^
jpJmiv
Gj -Lu V :*'<;* u .....................*i.J-. ^r *;<,* 1^4? ;$<rJlA?- ^
 U odnosima Bosne s Dubrovnikom, do toga vremena nije bilo sluaja da se pregovaralo o
ustupanju dravne teri- torije, i ne izgleda nimalo verovatno da je iskrena i dobra volja neposrednog
gospodara zemljita bila dovoljna da se jedan tako krupan in sprovede u delo. U docnije doba, to
znamo sigurno, bila je potrebna saglasnost kralja i bosan- skog dravnog sabora. I Sankovii i
Dubrovani su se, dakle, izlagali ozbiljnoj opasnosti da ,.sva Bosna kako se ponekad naziva
stanak ustane protiv ustupanja Ko- navala i onemogui ceo ugovor. Desetak dana posle izda-
vanja povelje od strane brae Sankovia, u dubrovakom Veu umoljenih nadvladala je struja
koja je mislila da se Ko- navli mogu primiti neposredno od gospodara, ne traei nikakvu dalju
potvrdu. Pa ipak, uprkos toj odluci, Du- brovnik nije primio u svoje ruke dugo eljenu upu, ve je
traio, kako se docnije izriito kae, da ustupanje po- tvrdi Bosna. Ali tu je itav poduhvat naiao
na nesa- vladivu prepreku, Dubrovanima se izjalovila nada da e dobiti plodno i bogato
zemljite, a Sankovie je ovaj ri- skantni posao eliminisao iz politikog ivota, Radia je ak
stajao nekoliko godina suanjstva.

Bosna to znai kralj i dravni sabor reago- vala je dosta sporo ali vrlo odluno. Od
aprila do decem- bra odluka, ili u svakom sluaju njeno izvrenje, je odla- gano, a onda su u spornu
konavaosku upu provalili voj- voda Vlatko Vukovi i knez Pavle Radenovi, izbacili iz nje
Sankovie i podelili je meu sobom. upa je ostala u rukama Pavla i njegovih sinova, odnosno
Vlatka i njegovog sinovca Sandalja Hrania sve dok je, posle vie od tri decenije nisu
Dubrovani dobili u drukijim uslovima i na sasvim legalan nain.

Istorijat neuspelog ustupanja Konavala je u punoj meri simptomatian, jer pokazuje u isto
vreme kakve su bile te- nje bosanskih velikaa za samostalnou, i kako as za takvu politiku
jo nije bio kucnuo. Shvatanje o dravnom integritetu, obaveze lojalnosti i uloga centralne vlasti
oliene u kralju i stanku, nisu bili jo dovoljno jaki da spree tako nagli samovoljni akt kakav su
Sankovii poi- nili.Ali ve nain na koji je kanjavanje Sankovih sinova izvreno, snagom
dvojice velikaa koji su postali novi gospodari spornog zemljita, pokazuje koliko se stanje od
Tvrtkovog vremena izmenilo.

Samostalnije delovanje velikaa se opaa i na drugim stranama. Vuk Vuki, koji je zajedno s
bratom Hrvojem nosio bansko dostojanstvo u Hrvatskoj i Dalmaciji u ime napuljskog kralja, doao je
u sukob sa naslednicima Iva- nia Paline, zahtevajui da svoje gradove Ostrovicu i Vranu predaju
Bosni. Uskoro potom on se pribliio Zadru koji je ostao lojalan kralju igmundu i izbegao da se pot-
ini Bosni. U prolee 1393. je, uostalom, pribliavanje kralju igmundu bilo karakteristino za
itavu Bosnu. U maju se oekivalo da e se bosanski i ugarski kralj sa- stati u akovu i, moda,
dotadanje primirje zameniti pravim mirom. Do toga sastanka, meutim, nije dolo i od- nosi
Dabie i igmundove Ugarske nisu se jo izvesno vreme bitno izmenili.

Neto dalje od samog kralja Dabie ili su u tom po- gledu poneki velikai. Vojvoda Hrvoje
Vuki iz Donjih Krajeva, jo nedavno revni privrenik Ladislava Nalulj- skog, stupio je u avgustu
1393, u veoma tesne veze sa ig- mundom Luksemburkim. Jednom poveljom je obeao vernost i
vernu slubu kralju igmundu i kraljici Mariji protiv svakog, izuzev kralja Dabie. Ova rezervacija
vernosti bi vaila do smrti Dabiine a posle toga bi bosanski voj- Eoda bezuslovno sluio samo
ugarskom kralju. Nije isklju- eno da je ovaj akt izdat u tajnosti, jer se mesec dana docnije kao
svedoci na jednoj Dabiinoj povelji pojavljuju jedan uz drugog vojvoda Hrvoje i ban Ivani Horvat,
najljui neprijatelj igmunda i njegove stranke.

U svakom sluaju, jasno se vidi koliko je lako mogu bio rascep meu velikaima
okupljenim oko bosanskog dvora. Voe hrvatskog plemstva su bile uporno i dosledno na strani
napuljskog dvora, dok je kod Bosanaca mladi La- dislav izgubio u velikoj meri simpatije, moda zbog
plana o enidbi sa erkom sultana Bajazita, a moda zbog isti- canja prava na Hrvatsku i Dalmaciju.
Pada u oi da Da- bia nije, kao nekad Tvrtko, u Veneciji posredovao za na- puljski dvor, sada je to
inio samo Ivani Horvat.
508 .

Iako tani razlozi i motivi nisu poznati rascep iz- meu bosanskog kralja i velikaa i voa
hrvatskog plemstva nimalo ne iznenauje. Poetkom juna 1394, kralj Dabia i Ivani Horvat bili
su ve u otvorenom neprijateljstvu. Dabia je nareivao vlasteli i svojim podanicima sa Braa,
Hvara i Korule da pomognu opsa-du Omia, koju je vrio knez iz Huma Ivan Radivojevi. Veoma
nepovoljno i po brau Horvate i po bosanskog kralja bilo je to to je igmund ve od aprila te
godine skupljao vojsku za rat u donjim krajevima, to je znailo oblasti Slavonije,Hrvatske i
Bosne. Razdor izmeu svojih protivnika ig- mund je iskoristio da ih slomi jedne za drugima. Prvo
je istisnuo Horvate iz njihovog uporita Dobora, grada koji se nalazio nad rekom Bosnom blizu njenog
ua, a zatim ih zarobio, verovatno u drugoj polovini juna 1394. godine.

Neposredno zatim u logoru kod poruenog Dobora po- korio se igmundu J* kralj Stefan
Dabia. Zato se odlu- io. na ovakav korak nije poznato. Raskid s Horvatima i preko njih i sa
napuljskim dvorom, kao i raspoloenje nekih velikaa vukli su ga po prirodi poloaja u ovaj, toliko
vremena izrazito neprijateljski tabor. Uslovi koje je pri- mio izgledaju ipak tei nego to je situacija
zahtevala. Pre svega, Dabia se odrekao vlasti nad Hrvatskom i Dal- macijom i prepustio ove zemlje
kralju igmundu. Primio je, razume se, vazalske odnose u kojima su bosanski vladaoci od davnina
bili prema ugarskim kraljevima. Jo vie od toga: Dabia i bosanska vlastela su se saglasili s tim da
posle Dabiine smrti bosanski kralj postane lgmund Luksemburki. igmund je za uzvrat primao u
svoju mi- lost bosansku vlastelu i zahvaljujui jednoj njegovoj po- velji izdatoj u akovu 11. jula
1394. posle Dabiinog pot- injavanja, moemo i rekonstruisati uslove pod kojima su sreeni
odnosi Bosne i Ugarske. Kralja Dabiu je igmund kao svoga vazala uvrstio u red ugarskih
dostojanstvenika, podarivi mu titulu upana omoske upanije.
. (1391 1422) 509

U leto 1394. Bosna je tek vidno ispoljila znake svoga opadanja. Velike tekovine Tvrtkovog doba
su odjednom uni- tene. Bosna je vraena u svoje stare granice, njen uticaj u politici na Balkanu je
zbrisan, a potinjenost Ugarskoj postala vea nego to je ikad ranije bila.

2. JELENINO MEUVLA.E 1395-1398.

Kralj Dabia nije nadiveo kapitulaciju pred Ugar- skom. elja kralja igmunda da nasledi
bosansku krunu pokazuje da je Dabia bio u starijim godinama i da se upranjavanje prestola moglo
oekivati u doglednoj bu- dunosti. I doista, do toga je dolo veoma brzo. U prolee 1395.
Dabia je iz Huma molio da mu se poalje lekar, a u jesen (8. septembra) je umro.
510 .

Time je pitanje odnosa.prema Ugarskoj iskrslo ponovo u svoj otrini. Prema obavezi koju je
Daoia primio pod Dooorom 1394. i koju je takoe prihvatio oar jedan deo vla- stele, treoalo je da
se igmund Luksemourki krunie za kralja Bosne. Ugarska vrhovna vlast nad Bosnom bi na taj
nain dooila sasvim novu formu. Umesto da bosanski vla- dalac bude vazal ugarske krune, ugarski
kralj bi postao neposredni gospodar Bosne. Iako takvo zdrulvanje s Ugar- skom u ovo doba ne bi
moralo da znai gubitak unutranje samostalnosti, promena je ipak bila suvie nagla da Zi mogla biti
mirno prihvaena. Kralj lgmund je, ne- sumnjivo, eleo da ostvari ciljeve svoje politike prema
Bosnn i pohitao je ubrzo posle Dabiine smrti da lino utie na dogaaje. Poetkom novembra
boravio je neko vreme u Sremu, u blizini bosanskih granica. I ugarski velikai su podravali kralja,
smatrajui da Bosna pripada ugar- skoj kraljevini, tako da je odlueno da igmund s odredom
vojske i plemiima koje je imao uz sebe ue u Bosnu. O stavu Bosanaca su se pronosili
protivreni glasovi, izazvani verovatno razliitim eljama bosanske vlastele. ulo se u isto
vreme da su baroni kraljevstva hteli da zadobiju za sebe bosansku dravu, a takoe i da trae
kralja ig- munda za svoga kralja i gospodara. Verovatno je u zemlji bilo dve struje od kojih se
jedna zalagala za izvravanje obaveza prema Ugarskoj. 1 U takvoj situaciji je igmund mogao stvari
odluno okrenuti u svoju korist jedino do- laskom u Bosnu i pomaganjem svojih pristalica.
Meutim, on to nije uinio. Iz Srema se vratio u Budim zbog prego- vora s bratom Vaclavom i
zajednikih planova o pohodu na Italiju i o krunisanju jednog od Luksemburgovaca za cara.
Mantovanski poslanik Paolo Armanini, koji je traei kralja doao u Srem, kae izriito da kralj
nije preao u Bosnu zbog dva poslanstva iz eke i treeg koje ga je oe- kivalo u prestonici.
Mladi kralj, iji je poloaj u Ugar- skoj jo uvek bio vrlo nesiguran zbog velikog broja pri- stalica
napuljskog suparnika i strogog nadzora koji su mu nametnuli velikaki vrhovi, daleko vie je polagao
na carsku krunu, koju je trebalo zadrati u porodici, nego na krunu bosanske kraljevine, koja bi
stvarala uvek nove za- plete.

Izmeu bosanske vlastele i igmunda je ipak moralo doi do kompromisa, iako nam izvori o
tome izriito ne govore. Izlaz iz krize je naen u privremenom reenju. igmund nije krunisan za
kralja, ali isto tako Bosna nije dobila ni nekog drugog kralja, ve je Dabiinu vladavinu produila
njegova udovica Jelena. Da je Jelenina vlada- vina imala karakter interregnuma vidi se jasno iz
bosan- sko-dubrovakih odnosa u ovo vreme. Kad se kraljica Je- lena obratila Dubrovanima
traei svetodmitarski do- hodak, koji je posle Tvrtkovog krunisanja preao na 6o- sanske vladare,
Dubrovani su isplatu vezivali za obnav- ljanje ugovora koje su imali sa prethodnim bosanskim
vla- darima. U ovo vreme oni su poeli da objanjavaju ovaj tri- but, nametnut od srpskih kraljeva u
. (1391 1422) 511

XIII veku, kao dohodak za slobodu trgovine na bosanskoj teritoriji. Po njihovom shvatanju, Bosna
garantu-je slobodu i bezbednost dubrova- kih trgovaca i obavezuje se na potovanje starih dobrih
zakona" i slobotina, a Dubrovnik zauzvrat isplauje bosanskim vladarima srpski dohodak. I
pored dubrova- kog insistiranja i odugovlaenja isplate, kraljica ipak nije potvrdila ugovore2 i
Dubrovani su se s tim pomirili, oigledno zbog toga to je iz Bosne dolo objanjenje da je
kraljiina uloga takva da ne doputa obnovu starih ugo- vornih povelja, uobiajenu pri promeni
na prestolu.8 Si- gurni smo isto tako da je kralj igmund bio saglasan sa Je- leninom ulogom, jer su
mu se Dubrovani obraali s molboA! da se kod bosanske kraljice zauzme za njihove planove. Za
kratko vreme Jelena je dobila suparnika, verovatno tek posle nikopoljske bitke, iz redova protivnika
kralja ig- munda. Jedan nepoznati slavonski plemi iz okoline Po- ege istupao je kao bosanski
kralj, dok ga nisu ubile igmundove pristalice jo u toku iste 1396. godine. 4 U samoj Bosni nije
ostavio nikakvog traga. Pojava ovog protivkralja svakako je u vezi s obnovom delatnosti pri- stalica
Ladislava Napuljskog u hrvatskim zemljama, posle velikog igmundovog poraza u ratu s Turcima.
Upravo je Slavonija neko vreme bila glavno uporite igmundovih protivnika. Epizoda s
pretendentom iz Slavonije ujedno pokazuje da se Bosna u to vreme drala na odstojanju od La-
dislava Napuljskog. Kratko razdoblje Jelenine vlade odu- dara u tom pogledu i od prethodnog i od
sledeeg perioda kada se bosanska drava svom snagom zauzimala za napulj- skog pretendenta.
I
(13911422)

Bosanska vlastela se neko vreme mirila s privremenim Jeleninim reimom koji je otklonio najvee
opasnosti spolja, a u isto vreme u samoj zemlji ostavljao dovoljno pro- stora za samostalno delovanje
ojaalog i samosvesnog plem- stva. U godinama koje su sledile Dabiinu smrt Bosna je uinkla
najkrupniji korak u pravcu razvijalja samostalnih feudalnih oblasti. Taj sudbonosni proces za itavu
dalju bosansku istoriju, zapoet uskoro posle s.mrti Tvrtka I, a zavren poetkom XV veka, bio je u
punom razmahu za vreme kratkog interregnuma Jeleninog. Kada kraljica Jelena u jed- noj povelji kae
da je odluku donela savetom sa bogodaro- vanim velmoama vlastele kraljevstva mi rusaga
bosanskog s vojvodom Hrvojem, i sa knezom Pavlom i s vojvodom Sanda- ljem i s tepijom
Batalom i s drugom mnogom vlastelom i vlasteliiima naega kraljevstva'1, ona ne podvlai
samo odluujuu ulogu stanka, sabora bosanske vlastele, ve pokazuje i najmonije linosti
bosznske drave toga vre- mena. Vie nego oskudne ouvane vesti potvruju nam da su upravo te
velmoe odreivale bosanshu politiku u go- dinama posle Dabiine smrti.

Vojvoda Hrvoje Vuki je nesumnjivo bio prva linost u Bosni za vreme Jelene.
Dubrovani su se prvo njemu obra- tili produavajui nastojanja, zapoeta jo za vreme Da-
bie, da dobiju od Bosne delove teritorije do kojih im Je bilo mnogo stalo. Oni se s jedne strane nisu
mirili sa ne- uspehom posla zakLuenog u svoje vreme s braom Sanko- viima, pa su traili
nain da dobiju Konavle. S druge strane, Bosna je davno ranije, jo za vreme bana Stjepana II
Kotromania, spreila ostvarenje Duanovog ustupanja po- jasa zemljita koji je spajao Ston s
dubrovakom granicom. Tako su Dubrovani u isto vreme pokretali i pitanje ove uske trake
bosanske teritorije, iako im je daleko vie bilo stalo do Konavala, neuporedivo plodnije i privredno
znaajnije upe. Kao i pri kraju Dabiinog ivota, tra- ili su i sada od kralja igmunda da
intervenie u Bo- sni kod kraljice i barona da im se ustupe zemlje koje su traili od Hrvoja. Ni
toga puta posao nije obavljen po njihovoj elji, ali injenica da su se u takvoj stvari obra- ali pre
svega Hrvoju svedoi koliko je jak bio njegov uti- caj u Bosni. On je predstavljao ve drugu
generaciju svoje porodice, koja se isticala u politikom ivotu Bosne. Jo za vreme Tvrtka nasledio
je svoga oca Vukca u dosto- janstvu vojvode. Pod Dabiom je ve delovao samostalno, vezujui se
prvo za nagguljski dvor, a zatim, od 1393, za igmunda Luksemburkog, ali je ostajao lojalan prema
bosanskom kralju. Gradei na temeljima stvorenim jo ra- nije Hrvoje je, u vreme kada kralja nije
bilo, mogao nastu- pati kao najugledniji velmoa. Teritorije kojima je nepo-
513

gospodario bile su jo uvek, verovatno, ograniene

S. irkoviN: Istorija srednjovekovne bosanske drave sredno
na stare porodine upe i gradove u Donjim Krajima.

Knez Pavle Radenovi nije imao za sobom tako blistavu karijeru. Pripadao je vlasteoskom
rodu iz istone Bosne,6 iz kojeg se tek Pavlov otac Raden Jablani prvi javlja u bosanskim
izvorima. Pripadali su krugu plemstva toliko uglednog da je svoje,mlade lanove slao na dvor. Za
kneza Pavla se izriito kae da je kao dete iveo na dvoru kralja Tvrtka 1. Kao svedok na poveljama
javlja se ve od 1380, ali se njegova vea aktivnost osea tek u doba kraljice Jelene. Poto je
zajedno s Vlatkom Vukoviem 1391. zauzeo Konavle i dobio svoj deo, uticaj mu se rasprostro sve
do morske obale, pa je doao i u blii dodir s Dubrovanima. Njima je ok bio dvostruko vaan i
zbog sigurnosti trgovaca u istono- bosanskim trgovima i na vanim putevima za Srbiju, i zbog
Konavala koje bi mogli dobiti jedino uz njegovu saglasnost. Primili su ga zbog toga 1397. za svoga
graanina0 i Pavle Radenovi je u svojoj zakletvi obeao slobodu i bezbednost
dubrovakim trgovcima. Posle brae Sankovia, ovo je drugi put da bosanski velika jednim
svojim aktom daje ono to su ranije davali iskljuivo kraljevi.
 (13911422)

Po nainu kako se uzdigao meu vrhove bosanskog plem- stva, Sandalj Hrani je veoma slian
znatno starijem voj- vodi Hrvoju Vukiu. I on je nasledio i zemlje i vojvodsko dostojanstvo, koje je,
inae ranije nepoznatoj porodici Ko- saa7 pribavio vojvoda Vlatko Vukovi za vreme Tvrtka I.
Sandalj je svoga strica morao naslediti jo za vreme kralja Dabie, ali se njegova aktivnost, i to veoma
velika, prime- uje tek od 1395. Sandalj se aktivno meao u pregovore sa Dubrovanima oko
isplate svetodmitarskog dohotka i, iz- gleda, u jedan mah traio da se taj tribut isplauje njemu.*
Daleko vanija je bila njegova, u najveoj meri samostalna politika prema Zeti. Koristei borbu
koja je izbila iz- meu Radia Crnojevia, gospodara Gornje Zete i ura Stracimirovia
Balia, on je u aprilu ili maju 1396. ubrzo posle pogibije Radia Crnojevia zauzeo Budvu. Pune
dve godine, sve do aprila 1398, gospodario je Sandalj Sta- rim Gradom i nazivao se VisIie e! 2ep1e
skltpib". Ostaje sasvim nepoznato ta je Sandalju davalo osnova za preten- zije da vlada Zetom. U
svakom sluaju nosilac ekspanzije prema Zeti nije vie bio kralj kao u Tvrtkovo doba, ve
osamostaljeni velmoa kome se ukazala prilika da osvaja- njem na ovoj strani ojaa svoju mo i
podigne ugled. Uspeo je da se nametne i Kotoru za vrhovnog gospodara.0 Zbog svega ('a u U i-J oS(^p/

^ , 4 // -^/ ^
(^ -i^4 4 <GJG'

k-s/&-<^$f-*L'* *<./> *~%--;1 J' s/

+-*-1 - V #
 (13911422)

~=/< /*.\> ~'-^/^\, *

-^/*-* ^ =^ 1*'<? > <~^ ^
* _<--<<* 6
/. ^4-<- //"(*> < ~-^-( ^, ('^<{^^^^/^-,-
-.^*^///,/-*. </.../

^ ~
L (u! gpg ,

/*/ /~<4// / -.^ &* /^**-/ 4,

' '' '/ /' - ' / / V / .,

I ^ ^ ss < GGGG

>///u7//~
g\4*m * ^-}/gp F G<- 14, ,
a
LJ'// / -^- J- / // * ^p^g^l
 (13911422)

/ */t<G*//lp:'U//M'g (/'*/*$&/
1.C*-*>rj/p<U*1 ^+*'u* a.L^.pgt^A^ S <a 1,'G^* gg//?
141/^ ^jj/^/C//

/S-2^m< U^/' J v~""*^*.*/&*1g//{> >*'Ap p,^J*5*

* <Jm )*1 gggd^rj ~%; SG < F^j/ >'</ v/^u^o"
517 1

ZAKLETVA JEZA PAVLA RADENOVIA DUBROVANIMA (P7).toga je, kao i u Tvrtkovo doba, izbilo ljuto
neprijateljstvo Balia. Izmeu bosanskog vojvode i ura Stracimiro- via posredovali su
Dubrovani, a u jedak mah se spremala Jelena, ki kneza Lazara i ena ureva, da iz Ulcinja
doe u Dubrovnik kako bi se sastala sa Sandaljem. I bo- sanska kraljica je slala u Zetu svoga
poslanika, ali re- zultata nije bilo. I^ae se Sandalj, koji je u ovo doba mo- rao biti jo dosta mlad,
oslanjao na Hrvoja Vukia, s njim se rodbinski povezao 1396. uzevi za enu Jelenu (Kata- rinu),
ker Vz^ka Hrvatinia, brata Hrvojevog.

U povelji kraljice Jelene se uporedo s ove tri velmoe spominje i tepija Batalo ija- je
aktivnost daleko manje poznata. U jednom zapisu se spominje kao mnogoslavni go- spodin koji je
drao Lavu u centralnoj i Sanu u za- padnoj Bosni. Ove dve upe su bile odvojene zemljama Hrvoja
Vukia, ijom sestrom je Batalo bio oenjen.10 Tepija jo za vreme Dabie, Batalo je i za vreme
Ostoje nosio to dostojanstvo. On kao i druga vlastela iz unutra- njosti ostaje u senci, usled oskudice
izvora. Ouvana graa je takve prirode da daleko bolje i podrobnije osvetljava linosti koje su bile
u ivljim vezama s primorskim gra- dovima.

Proces osamostaljivanja vlastele nije izneo na povr- iku samo ovih nekoliko najuglednijih i,
518 1

verovatno, naj- -uticajnijih linosti. Provizorni reim Jelenin i okol- nost to nije bilo kralja koji bi se
zaloio da odbrani autoritet centralne vlasti, pruali su anse i ostaloj brojnoj vlasteli da se osamostali
i osili. Doista, vidimo i druge vlasteoske porodice kako istupaju u ovo vreme ne- stabilnosti. Oko
donje Neretve su vanu ulogu igrali Ra- divojevii,11 u ovo doba verni kraljici. Oni su kontroli- sali
zemlje oko trga Drijeva i odravali veze s Dubrova- nima, koji su im stavljali u izgled utoite u
sluaju opasnosti. Stara vlasteoska porodica Nikolia u Popovu Polju je daleko vie delovala na
svoju ruku. Milia i Petarg braa Vukoslava Nikolia, samovlasno su postavila neke carine, meu
kojima je ona na Maslini pred Stonom naroito ozlojeivala Dubrovane. Oni su ak i isplatu
tributa kraljici vezivali za pitanje nezakonitih carina i uspeli da navedu kraljicu da ih u prolee 1397.
jednom po- veljom izriito zabrani. Dubrovani su imali puno razloga da budu nezadovoljni, jer su
u novim prilikama dolazili u pitanje stari dobri zakoni i slobotine, a time i itav reim poslovanja
njihovih trgovaca. Pitanje carina se od tada mnogo puta potezalo u odnosrtma s bosanskim velika-
ima. Ugovore Dubrovnika s Bosnom krio je i Sandalj Hrani, koji je po ugledu na Tvrtka I
obnovio solane i ku- merka soli pod Novim u Sutorini. I u ovom sluaju su se Dubrovani vrlo
energino borili za potovanje Tvrtkove povelje o zabrani prodaje soli na nezakonitom mestu. U
vreme kad je Sandalj drao Budvu, on je i tamo dovozio so, opet protiv starih obiaja, jer ni u tome
gradu trg soli nije bio legalan. Posle privremenog zatija, spor oko trga soli je buknuo ponovo
poetkom XV veka.

Znatnija vlastela iz unutranjosti je, narazno, daleko manje poznata, ali je sigurno da se ni tu
proces osamosta- ljivanja nije zaustavio na najveim velmoama. Vlastelin Vlatko Vlaevi iz
istone Bosne slao je poslanika u Du- brovnik. U ovo doba se u izvorima pojavljuju i predstavnici
vlasteoskih porodica iz Podrinja Zlatonosovia i Dinji- ia.12 Ni time svakako spisak nije
iscrpljen, moemo ve- rovati da je istog ranga i znaaja bila i ostala vlastela koja se javlja u svojstvu
svedoka na poveljama kralja Ostoje.
 (1391 I -122) 519

Na putu da se pr^tvori u samostalne gospodare oblastp,

ova vlastela je imala da izdri viestruku borbu. Naj-
laka je u Jeleninom periodu bila borba za prisvajanje
izvesnih vladarskih prava, kao to je bilo ubiranje ca-
rina. Kraljica nije imala snage da sama bilo ta preduzme,
tek kad je iskrslo krupno politiko pitanje pokrenuto od
Dubrovana, itav sabor je morao da se zaloi za
ukidanje nezakonitih carina. Da nije bilo dillomatskog
zapleta, ne bi se oko carina ni javio problem. Slino je
moralo biti i s drugim uzurpacijama od strane vlastele.
Daleko tea je bila borba s drugom vlastelom koja je
imala iste ambicije. Ve se u Dabiino vreme pokazalo
kako su bili onemogu- eni Sankovii, koji su prvi
meu velikaima poeli da deluju samostalno. Sruili
su ih i podelili deo zemalja njihovi suparnici Vlatko
Vukovi i Pavle Radenovi. To je odmah dalo
mogunosti Nikoliima da dignu glavu, ali je
njihova teritorija bila premala da bi se mogli izdii
meu vrhove. Oni su uskoro pali pod vlast Sandalja
Hra- nia, koristei jedno vreme svaku pogodnu
priliku da se odmetnu. Slino je bilo i s
Radivojeviima, koji su se tru- dili takoe da ostanu
meu najveom gospodom i postanu samostalni
gospodari svojih zemalja, ali su na kraju pod- legli
Kosaama. Ipak se nisu s tim mirili, ve su se kroz
generacije, sve do pada Bosne, dizali protiv svojih gospo-
dara. Vlatko Vlaevi je zavrio kao vazal Pavla Rade-

F1-1NEIs <b 1 C|Tg

^ 4 4MNk> '
< 1N) D &
b%=3 L UIN
 (1391 I -122) 520

^[Kg
ss1M^Ksi
I I 6 5R4M 4M1G Ns R 5
^^,

R& 4 M?64>
 (1391 I -122) 521

i@ ^^4

l@i^

m' ?*<&&& Mei&v

a>% tm M v Ton!,

(LJ@L !k> VS @ 1IM A&? J s 1'g:J'J}-UJsaJ

.

I'
 (1391 I -122) 522

Iz^-bD [ >

K1
. (1331422) 523

I k^ t I ^ gagsCenovia, kako se vidi iz njegovog nadgrobnog natpisa. Dinji-

ii i Zlatonosovii su se odravali izmeu svojih mo- nijih suseda, ali nisu
dospeli do ranga najveih porodica. Tek kad je ova konkurentska ooroa oila
zavrena time to su oni najmoniji potinili slaoije od sebe i kad su vel- moe
dobile u svoje ruke kraljevske trgove i gradove, for- mirale su se potpuno oblasti
feudalnih gospodara. itav kraj XIV veka protekao je u ovim obraunima, a
poetkom XV veka proces je bio zavren.

Najbitnija u itavom ovom procesu je bila borba da se potini manja i

neznatnija vlastela koja je inila najiri politiki aktivni sloj u Bosni. Ono isto
nemilosrdno bo- renje koje opaamo mestimino na vrhovima drutva moralo
se odigravati na poetku ovog procesa i na njegovom dnu. Pojedina vlastela je
mogla da se pojavi u ulozi velmoe tek kad je sebi privukla vernost i obaveze
vernog sluenja usmerenih dotle prema kralju, i na taj nain prikupila dovoljno
snage potrebne za dalje borbe. Izrastanje oblasnih gospodara se zavrilo time to
su bosanske velmoe na svo- jim prostranim ter^ggorijama u svemu zamenile
vladaoca. Njihovi poeci su, meutim, daleko manje jasni. Izgleda da je
veini ila na ruku okolnost to su imali visoka dravna ili dvorska dostojanstva
i to su uticaj obezbe- dili jo dok su vrili neku vlast u kraljevo ime. Pada u oi,
meutim, da to nije moglo mnogo pomoi Pavlu Ra- denoviu, koji je i u
doba svoje najvee moi bio samo knez kao i svaki mali bosanski vlastelin.
Vaan oslonac svima morali su predstavljati upe i gradovi koje su dobijali od
Bosne. Dubrovani su poetkom XV veka govorili San- dalju Hraniu
da ima punu kuu povelja kojima su mu u razliita vremena date mnoge
zemlje i upe. Iako dari- 1vanje upe nije znailo kako nam pokazuje povelja
kralja Ostoje za Hrvoja Vukia davanje itavog zemljita jedne upe ve
samo onog dela koji je bio potinjen upskom gradu,13 iako su bosanski
kraljevi, koliko moemo videti po malobrojnim sauvanim poveljama, bili
dosta tedljivi u svojim darovnicama, ipak je ovo posedovanje upa i utvr-
. (1331422) 524

enja moralo predstavljati polaznu taku u usponu bosan- skih velikaa. Iz

takvih jezgara, koja nisu uvek bila gru- pisana na jednom mestu, velikai su
potinjavali sebi vlastelu u okolini i irili postepeno podruje svoga ne-
posrednog uticaja. Ponekada su, kao to nam pokazuju retki poznati primeri,
potinjavali sebi i ponekog ko je ve imao svoje sluge m^u sitnijom
vlastelom. Verovatno su i brane veze igrale izvesnu ulogu u uspinjanju na
vrhove bosanskog drutva, Primeuje se da su s poroDicom monog Hrvoja
bili povezani Sandalj Hrani, tepija Batalo, za- tim i jedan predak
Zlatonosovia. Ne smeju se gubiti iz vida ni lina vrednost i vojne i
politike sposobnosti pojedine vlastele. .Svi oni koji su isplivali do poetka
XV veka na povriku pokazuju se kroz svoje postupke kao ljudi puni energije,
istrajni i sposobni da shvate situa- ciju i najefikasnije deluju.

Ako se izuzme Sandaljevo meanje u Zeti, Bosna je u godinama posle

Dabiine smrti bila sasvim pasivna u od- nosima prema susedima: Moda je to
samo prividno usled oskudnosti naih obavetenja, a moda je unutranje pre-
viranje apsorbovalo snage i odvraalo od aktivnije spoljne politike. U svakom
sluaju, privremenu izolaciju Bosne prekinuli su Turci. Za Bosnu su oni sad
postali daleko opasniji nego u vreme Tvrtka i Dabie, kada su njihovi
pljakaki upadi bivali zaustavljani, a uesnici potu- eni. Posle pobede kod
Nikopolja upuivane su ekspedicije veoma daleko od turskih teritorija, a u isto
vreme je pro- terivanjem Vuka Brankovia i zaposedanjem njegovih tvrava
bio otvoren put u Bosnu. U toku 1397. istisnut je sa svojih zemalja Vuk
Brankovi, a ve pred sam kraj godine, upuena je na Bosnu jedna znatnija
turska vojska na elu sa sino- vima Bajazitoviti i knezom Stefanom
Lazareviem. Ova ekspedicija, oigledno vea od svih koje su dotle
upui- vane, stigla je u Bosnu u januaru 1398. izazivajui strah ak u
dubrovakom susedstvu u Primorju. Ipak ta turska vojska nije nita postigla,
kako nam izriito svedoi bio- graf Stefana Lazarevia. Te godine je bila
. (1331422) 525

veoma jaka zima s ogromnim snegovima i zbog ove zime kae Kon- stantin
Filozof malo od vojnika i zarobljenika vratie se svojim krajevima". I jedna
savremena dubrovaka zabe- leka kae da su Turci koji su pljakali Bosnu
propali velikim delom zbog otre zime. Tako je Bosna, gotovo slu- ajno, ostala
poteena od katastrofe. Neposredno posle toga, Bosanci su bili u normalnim
odnosima s Turcima, a

1402, dolo je do velikog preokreta koji je nove turske napade odloio za vie
od jedne decenije.
 (13911422) 135

Uskoro posle turskog povlaenja dolo je do znaajnih promena u Bosni, ali

nema znakova da su one izazvane tur- skom provalom. Ve u drugoj polovini
marta, Dubrovani su porodice bosanske vlastele dobegle radi bezbednosti u
Ston premetali u sam grad zbog toga to je Bosna u neslozi i razdoru. Nije
mogue dokuiti, na alost, ko se zavadio u Bosni, ali iz daljih dogaaja
vidimo da su u sklopu ne- sloge i razdora" znaajno mesto imale sudbine
kraljice Jelene i Radia Sankovia. Kao to je ranije izneto, Ra- di
Sankovi je posle afere oko Konavala dospeo u tam- nicu. Jo za vreme Dabie,
Dubrovani su intervenisali u Bosni i kod ugarskog kralja da se njihov prijatelj
pusti na slobodu. Poto su njihova zalaganja tada ostala bez uspeha, obnovili su ih
i za vreme Jelene, ali s istkm nepovoljnim rezultatom. Radiu su Dubrovani
ipak pomogli utoliko to su izdravali u svome gradu njegovu enu Gojslavu.
Odjednom, u prvoj polovini maja 1398, Sandalj Hrani je tra- io od
Dubrovana neko jemstvo za Radia, to je siguran znak da je njegovo
osloboenje postalo aktuelno. Iako su Dubrovani odbili traeno jemstvo,
Radi je ve posle nedelju dana, neto pre 19. maja, puten na slobodu.14 Tada je
ve u Bosni trijumfovala strana koja je donosila ove promene. Ve sutradan je u
Dubrovniku bio poslanik Ostoje, novoizabranog kral^a Bosne.

Linost novoga kralja je sasvim slabo poznata. Sigurno je pripadao rodu

Kotromania, ali mu se u jedan mah pre- bacivalo da je niskog drutvenog
poloaja.15 Na presto su ga doveli velikai, koji su se zbog neega okrenuli
protiv kraljice Jelene. Predvodio ih je, izgleda, vojvoda Hrvoje, koji se ponovo
orijentisao prema Ladislavu Napuljskom i time za itavu deceniju uputio
politiku Bosne u novom pravcu. Izgleda da nisu bez osnova bile ni optube kralja
igmunda, po kojima je Hrvoje saraivao s Turcima. Neto kasnije,
poetkom 1400, zaista ga vidimo kako zatiuje turske poslanike koji su
krenuli u Italiju. I Jelenina strana je u poetku morala biti dosta jaka. Iako se
jo u martu govorilo o neslozi i razdoru u Bosni, u aprilu je kraljici u Dubrovniku
isplaen dohodak, to je siguran znak da tada jo nije bila naroito ugroena.
 (13911422) 135

Na kraju su uz nju ostali samo Radivojevii, jedan od njih, knez ura, ak

se morao skloniti u Dubrovnik pred Ostojom, ali je uskoro i ova porodica bila
pomirena s novim kraljem. Sama kraljica Jelena je ostala i dalje u zemlji,
nazivala se ak kraljicom, ali se vratila svome narodnom imenu Gruba. U
bosanski politiki ivot se vie nije meala.16
528

Posle dve i po godine, Bosna je opet dobila kralja i povela aktivnu spoljnu politiku
svrstavi se na stranu protivnika kralja igmunda, koji je opet zapao u teak
poloaj. Situacija je postala slina onoj s kraja vlade kralja Tvrtka I, sline su
bile i bosanske ambicije, ali se situacija u samoj zemlji iz temelja promenila.
Stvarnih uslova za ekspanziju prema Hrvatskoj i Dalmaciji vie nije bilo.

3. USTUPANjE SLANSKOG PRIMORJA DUBROVNIKU I VOSANSKI

ZEMLjINI ODNOSI

Kod novog kralja su Dubrovani ponovo pokrenuli pi- tanje zemalja koje
su traili jo od njegovih prethodnika. Sada su imali na svojoj strani i Radia
Sankovia, koji je nekoliko godina stradao ispunjavajui njihovu elju u po-
gledu Konavala. Radi je docnije tvrdio da je on izmolio od previsokog kralja
Ostoje da za preasnu slubu i ra- zliite dragocene darove koje su primali
gospoda bosansssa od Dubrovnika obdari grad upom vladanijem. Iz du-
brovakih zapisnika se ipak vidi da su oni u itavom po- slu daleko vie
polagali na Hrvoja i istovremeno pregova- rali s njim i kraljem Ostojom.
529

Dubrovani su i ovoga puta imali u vidu i konavaosku upu i pojas od

dubrovake gra- nice do Stona. U toku vremena su se pomirili s dobijanjem
samo jednog zemljita i to onog mravijeg du obale oko Slanog. Zbog napada
Ugarske i verovatno nekih drugih te- koa Bosne, pregovori su privedeni kraju
tek u decembru 1398, a povelja o ustupanju zemalja je izdata 15. januara 1399.
Dubrovani su itav posao obavili tako to su izbegli plaanje stalnog
godinjeg tributa kakav su plaali od ra- nije za Ston ili docnije za Konavle. Oni
su ponudili, a Bosna je to prihvatila, da kralju i vojvodi Hrvoju dodele nasledno
plemstvo dubrovako i da svakom od njih daruju po jednu kuu u Dubrovniku
u vrednosti od 1500 dukata. Dubrovani su izdali povelje o primanju meu
lanove Ve- likog vea a poslanici Ostoje i Hrvoja su se posle dosta biranja
odluili za polae" koje e dobiti njihovi go- spodari. Posle toga su izvrene
uobiajene formalnosti uvoenja Dubrovana u posed dobijene teritorije.
 (1391 1422) 530

Prema kraljevoj darovnici Dubrovani su dobili zemle od Kurila deri do Stona

sa vsimi seli i zaseoci i s ljudmi i s vsimi mejami i pravinami i s vodami i s paami
i drvmi i z dubravami s grmjem i sa vsakim inim dostojani- jem i sa vsimi pravimi
kotari tih zemalj i sel reenih.Za vrlo kratko vreme oni su u gospodarenju i
iskoria- vanju svega to su dobili zaveli svoj jednostavan i jasan sistem po
kojem je obradiva zemlja s ljudima podeljena meu dubrovakom vlastelom i
izvestan broj puanskih poro- dica. Jurisdikciju nad stanovnitom je zadrala
optina, a ljudima su nametnute kmetske obaveze prema novim gospo- darima.
Pod bosanskom vlau ni zemljini ni drutveni odnosi nisu bili jednostavni, a
nama ostaju u mnogo emu nejasni. Pitanja u vezi sa seljatvom, reimom
feudalne eksplotacije, organizacijom i strukturom vlastelinstava predstavljaju
najtamniju stranu itave bosanske srednjove- kovne istorije.1 Sauvana
izvorna graa je preoskudna i krajnje nepovoljno rasporeena. Jedine
podatke iz kojih neto moemo zakljuivati daju nam oblasti u Primorju, pre
svega one koje su dole pod dubrovaku vlast kao Slansko primorje i upa
Konavli. One su, meutim, tek srazmerno nedavno ule u sastav bosanske
drave, te ni- kako nismo sigurni da zakljuke u pogledu njih smemo pre- nositi
i na stare bosanske oblasti. Za jedan kutak cen- tralne Bosne samo minimalne
podatke daje nam jedan turski defter, nastao usled specijalnih okolnosti jo za
vreme postojanja srednjovekovne bosanske drave. Po neku mrvicu nam daju
ugarske povelje i dokumenti o delovanju franje- vaca u Bosni, ali i ti podaci su
nastali u posebnim okol- nostima, tako da se smeju koristiti samo s rezervom.

Slansko primorje, od kojeg moramo polaziti u pokuaju da koliko-toliko

osvetlimo ova neobino vana pitanja, vailo je uoi predaje
Dubrovanima jo uvek kao kraljeva zemlja. Iako to nije bila posebna upa,
ve je delila sud- binu Popovog Polja, ije se ime ponekad protezalo i na ovaj
uski obalski pojas, ipak se vlast susednih velikaa tu nije potpuno uvrstila.
 (1391 1422) 531

Radi Sankovi, koji je ponovo zagospodario Popovim Poljem 1398. i

Nikolii, koji su tu bili od starine i koji su za vreme Radievog tamnovanja va-
ili kao gospodari ove upe, imali su samo pojedina sela u Slanskom primorju.
Radiu je pripadalo selo Lisac s dva zaseoka, a za Nikolie i ne znamo po
imenu koja su sela drali. U Konavlima, prodatim Dubrovanima tek posle
vie od dve decenije, kralj nije imao ni najmanjeg uticaja, ali su oblasni gospodari
Sandalj Hrani u jednoj i Rado- slav Pavlovi u drugoj polovini, imali
neposredno u svo- jim rukama tek neznatni deo zemljita. Ova ista pojava da
upe pojedinih oblasnih gospodara nisu predstavljale njihova vlastelinstva
potvruje se i u bosanskim zemljama u ukutranjosti. Povelja kralja Ostoje
izdata 1400. o daro- vanju Livanjske upe Hrvoju Vukiu i njegovom sinu
Bali, pokazuje da je Hrvoju pripalo samo ono to je dotle pripadalo gradu, i da
se vrlo precizno izuzimalo u nekim selima ono to je bilo batina drugih. Jedna
povelja za Radivojevie iz 1434. nabraja, uz ono to je pripadalo gra- dovima
ove porodice,>jo samo pojedinana sela i porodice. Isti je sl)'aj i u jednoj
povelji kralja Tomaa iz 1446. Vraajui se Slanskom primorju vredi podvui
da ni u selu Liscu koje predstavlja malo vlastelinstvo Radia Sankovia, ili
deli njegovog vrlo razbacanog vlastelin- stva, nije sve neposredno.koristio
Radi ve samo deo zvani carina. Takve carine, koje su se sastojale od
nepove- zanih parcela oranice i vinograda, imali su u Konavlima Sandalj Hrani
i Radoslav Pavlovi. Carine" su u stvari predstavljale vlastelinsku rezervu, onaj
deo poseda koje je gospodar obraivao neposredno za sebe.2 Na carini" je
koriena rabota gospodarevih zavisnih seljaka. Za Slan- sko primorje imamo
potvrdu da su seljaci radei na ca- rini bili hranjeni od gospodara. Na ostalom
delu vlaste- linstva bile su kue, obori (dvorita) i njive seljaka. Nain
njihovog eksploatisanja nije potpuno poznat. Jo za vreme srpske vlasti, nad ovim
krajevima je vaio obiaj po kojem je prinos sa zemlje deljen na etiri dela, od
kojih je jedan odgovarao zemlji, drugi volovima, trei semenu a etvrti radu. I
kod dodeljivanja zemlje na obradu i kod zakupa strogo se pazilo na ove
etvrtine". U zemljinim odnosima u celini, najveu vanost je imala
etvrtina koja je pripadala zemlji, jer se sloeniji uslovi davanje vo- lova ili
semena javljaju vie u zakupnikim odnosima. Gospodaru sela i zemljita je
i u najprostijem i naje- em sluaju pripadala etvrtina prinosa. I u
Konavlima i u Slanskom primorju seljaci, koji su posle predaje Du-
brovanima sticajem okolnosti privremeno bili na zemlji- tu koje je ostalo
optinsko i nepodeljeno, davali su etvrtinu plodova. Tu se, meutim, ba za
vreme bosanske vlasti reim promenio u korist gospodara zemljita. U vreme kad
je Slansko primorje ustupljeno Dubrovniku vailo je kao slovenski obiaj
davanje za zemlju i seme ne vie dve etvrtine, ve 62% prinosa (etvrtinu i
po- lovinu od ostatka). Nismo, meutim, sigurni da je ovo po- goravanje
uslova za seljaka vailo i u sluajevima kada su drali samo zemlju.
injenica je, u svakom sluaju, da su Radievi seljaci iz sela Lisac kad su
doli pod du- brovaku vlast davali optini samo etvrtinu prinosa. O ovom
nainu iskoriavanja zemljita na' vlastelinstzu nemamo nikakvih podataka
 (1391 1422) 532

u pogledu zemalja u unutranjo- sti. Nema nikakve sumnje da je i tamo oilo

vlastelinstava, ali je sasvim nepoznato kako su bila ureena. Jedan nedavno
otkriveni ugarski podatak, verovatno s nekog zemljita naseljenog Bosancima,
pokazuje da je u odnosima zavisnog seljaka i gospodara vlastelinstva, po
bosanskom pravu, ,a- nu ulogu igrala nadelba. Iz prilino nejasnog doku-
menta i iz samog termina se moe zakljuiti da je na- del6a znaila i
dodeljivanje zemlje seljaku i vraanje ze- mlje gospodaru. Ako gospodar hoe
da ima nadelbu, po bo- sanskom pravu (hivIIa o^pepzaz), treba samo da se
zakune s jednim ovekom s vlastelinstva. Dokumenat sugerira je- dino da, na
bosanski nain, sve ide lake za gospodara, dok sve ostalo ostaje nejasno. 3
Sredinom veka su i neki fra- evaki manastiri imali svoje zavisne ljude ije su
se rabote pre svega sastojale u dovoenju drva, ita i vina u samostane.* Negde
su gospoda nametala i obavezu isporu- ivanja ita fratrima. Nasuprot
ukorenjenom miljenju, i zajednice bosanskih krstjana su imale svoje zemlje i
zavi- sne ljude koji su bez sumnje imali iste takve obaveze. 4 Nije poznato kakav
je bio odnos izmeu rabota i naturalnih da- vanja. Izgleda da su u primorskim
krajevima, gde je obra- dive zemlje srazmerno malo i gde su carine ; bile dosta
skromne, rabote manje optereivale seljake. Novana da- vanja su poznata
skoro iskljuivo kao opti namet od du- kata po ognjitu, koji su ubirali vladalac
ili oblasni gospodari. Samo se iz jednog izvetaja o izdravanju fra- njevakih
manastira saznaje da su gospodari u vreme velike potrebe iznuivali novac od
ljudi, ak i od onih koji su bili dodeljeni manastiru.
533 '.

Pored zemljita koje je pripadalo vlastelinstvima vee ili manje feudalne

gospode, deo zemljinog fonda je bio u rukama malih slobodnih batinika koji
vlastelinstva, u pravom smislu, nisu imali, ali koji, isto tako, nisu nikom dugovali
obaveze koje drutveno degradiraju. Svoje zemlje su obraivali sami ili su ih
davali u zakup, ili ak imali sasvim mali broj zavisnih ljudi. U Slanskom
primorju se oni nazivaju batii i gepo1*, u Konavlima vlaste- liii, a
vrlo verovatno je da istu kategoriju predstav- ljaJU i dedii, poznati u Popovom
Polju. Ista razlika izmeu slobodnih batinika, koji se ve raunaju u vla-
stelu, i zavisnih ljudi dolazi, bez sumnje, do izraaja i u turskom defteru iz 1455.
U upi Tilavi u Vrhbosni Turci su zabeleili broj kua i pri tome odvajali kue
raje i kue vojnika. Jedan docniji dokumenat pokazuje nam da su i ljudi iz
Slanskog primorja, svakako batii", slu- ili u kraljevoj vojsci. Vojevanje i
noenje oruja je bilo bitno obeleje vlasteliia" otuda su ih Turci zapisi- vali
kao vojnike. U-jednoj polovini konavaoske upe i u pomenutoj upi Tilavi znamo
sluajno i brojni odnos iz- meu zavisnih ljudi i slobodnih batinika. U
Sandalje- voj polovini Konavala je od 300 kua 65 pripadalo vlaste- liiima. U
Tilavi je na 88 kua raje dolazilo 46 kua vojnika". Kao to se iz toga vidi,
odnos je veoma razli- it: dok je u Konavlima tek svaki peti domain vlasteli-
i u popisanom delu Tilave svaka trea kua je bila iz redova vojnika". Zbog
toga se nita ne sme zakljuivati o ostalim delovima Bosne o kojima nemamo
podataka. Pada u oi da je na dve poznate teritorije procenat slobodnih i
povlaenih srazmerno velik. Izgleda da proces izgrai- vanja veih
vlastelinstava i ukmeivanja u Bosni nije u toku itavog srednjeg veka bio
daleko odmakao.

Znatan deo zemljita upa i sela iskoriavao se zajedniki.

Panjacima, planinama", zemljitem oko voda i sl. sluili su se svi stanovnici
upe. Samo su gajevi, umice u kojima su drani volovi za oranje, bili
534 '.

zatvoreni za susedna sela. Zajednika zemljita su kori- stili i vlasi koji su se

tradicionalnim putevima u odre- eno doba godine pojavljivali sa svojom
stokom. Verovatno da ova slika stvorena na osnovu podataka o krajevima blizu
Primorja u optim crtama vai i za ostalu bosansku te- ritoriju.

Agrarna proizvodnja je najveim delom poivala na radu zavisnih

seljaka. Ali o njima veoma malo znamo. Nije poznat ak ni njihov naziv. Jo
uvek se odravalo ime otroka^ mada su od kraja XIV veka kraljevi energino
suzbi- jali prodavanje ljudi i time uklanjali najtei oblik za- visnosti. Kada se
poetkom XV veka jednom vlastelinu do- zvoljavalo da izae iz grada sa
svom svojom obitelju, svo- jim blagom i svojim otrocima, re je, bez svake
sumnje, o zavisnim seljacima, tim pre to mu se obeavala zamena za selo
njegovo batino gde e one svoje otroke ispratiti". Otroci su se i u okvirima
bosanske drave, kao i drugde, stopili sa ostalim zavisnim seljacima vrei iste
oba-, veze, ivei u istim selima i istim nainom ivota. Po- neka ena
sluei u kui gospodara smatrana je jo uvek za rabu i ak iz Dubrovnika
vraana svome gospodaru. Na teritoriji koja je nekad bila u sastavu srpske
drave i- veo je jo i naziv sebri, dobro poznat u Srbiji kao oznaka za seljake i
pripadnike zavisnih slojeva. >1z srpskog, vremena je nasleen i naziv
vlatak-1 koji je bio poznat i u okolini Kotora gde je oznaavao upravo
zavisnog seljaka. Dok se u nauci popularni naziv kmet u ovo vreme jo ne
upotrebljava u znaenju zavisnog seljaka, stvarni opti naziv je ovek i
ljudi. Od vrha do dna drutvene pi- ramide svi su bili ljudi viega od sebe.
Kao to su vla- stela ljudi vladaoca ili oblasnog gospodara, tako su i
najsiromaniji stanovnici ljudi onoga iju zemlju rade i kome slue. U
latinskim izvorima dubrovakim bosanski zavisni ljudi oznaavani su
terminom vilanus, onim istim kojim su Dubrovani zvali svoje seljake.
535 '.

Verovatno je samo jedan deo zavisnih seljaka vukao svoj neslobodni status
iz davnine, drugi deo'je postajao vla- tak primajui tuu zemlju usled
siromatva, ili time to je podloen nekom gospodaru. Darovnice kraljeva ili
oblasnih gospodara morale su, bez sumnje, dovoditi jedan deo slobodnih ljudi*u
zavistan poloaj. Sudbina jedne ko- navaoske porodice pod bosanskom vlau
vrlo lepo ilu- struje taj put do zavisnosti. Knez Pavle Radenovi je Per- kino
selo darovao brai Nosanoviima, koji su ga verovatno naselili ili oiveli, jer
je docnije nosilo njihovo ime. Kada je, meutim, Sandalj Hrani za kratko
vreme zagospo- dario itavim Konavlima, darovao je selo zajedno s braom
Nosanoviima konavaoskom popu Radinu i njegovom sinu. Ubrzo je ovaj deo
upe doao opet u ruke Petra Pavlovia, pa je on selo zajedno s porodicom
darovao dubrovakom vla- stelinu Ivanu Lampre Crijevia. U to vreme su
braa, ne- kada slobodni batinici i gospodari svoga malog sela, go- vorila da su
ljudi vojvode Petra Pavlovia, a da slue Crijeviu. Verovatno nisu uvek
promene bile tako este, ali je rezultat bio isti: stanovnici darovani sa selom
nekome postajali su po pravilu i najveim delom njegovi zavisni seljaci. I ve
spominjani izvetaj o franjevakim mana- stirima govori da su siromane
ljude date manastirima da budu .Doba^pez -a1gp, svetovna gospoda tj.
kralj ili oblasni gospodari, esto oduzimali i zamenjivali.
 (139122) 536

Zavisni seljaci su nesumnjivo bili vezani za svoje gospodare. Oblasni gospodari redovno su protestovali i za- htevali
 (139122) 537

Zavisni seljaci su nesumnjivo bili vezani za svoje gospodare. Oblasni gospodari redovno su protestovali i za- htevali
 (139122) 538
k g|(' I jg>s(1 g K'Lg?" |'vgkolk;!l l1ls((L A-l Ae-{'i rtemkcGgJNA^ALjJv^knk* nkmn TipAnkn^ T^(G1.L (tpsrtt n!m<( imi <Ug<<tn*(.
ITK M<I0(1UN0' 4j{,'/. k>.| NItGJ (p(^.(. T-P1 M.1S ^ (?|;(. kjIp/ ags-gkitva TKOLISN RT<5((|<G1(, ILI K<C(GKL1. AMsTg 6(1 KPSGGKN (-(N(.lL1> ctgbLkK

l A'1/ KL1T/. k'*rlL(. 1){*M1. ((SINM1- NGSTKM! D^./iJ. N< S1LL[ LJG jgLKG(.1N/1L| NA (gc%S N K-\NA<K 1,SG'K-1Ni PNMMO STIS((N ^JGL>^iM1. akL

M(NL*1TK-1M1( ((L(, p 1.-1'NJGrl*eTKG ^rnst(,| /-G,'^':-' L&td'.I A'N1> m(( ({|<rr-1('( J11NN 1|"<'-(p1,'^*C kML(KS<|L/1 |*rk<}'(TNM(1 L!g^k% - , , .

II |^s p.-nG Jkm S(!im St/|nakkgn nkjlkjo Lzgj/^k |[Uk*(^(., ((S1l-gi(, i*^-mm^ cg*tJ^(. (Lk-/!/^. ek^kLIDnpgck
uUkt gvem erek* |mkg

(ommmgk i(|11g (.'L-kt/le nnl^Ang^jvne gr,!*-) dLj/a^nnk (mn< p-^ks^ciie rdkmketksmnM^Njg/! tj(utv|M gr-I ATvrvvnnk koj. in grmsii la
^**k'. ..<,(jpk-JJi p<.(||krk ain-1(/|1 lL'j(!"(u< 1(P(. 15s*1kg* 14AN4& kmllgjn*!!. an, j-^-jKO(l>''1 ' t G k-.|1ta Mv-1/ tikf!' vgcg' Ojsgo (k-giSmi* plo'
1'oGp*.\/<n?"kjml ^'<><(-/c</i*(<d(.t* g/g/.(-g bhs-(mv (*< Gs^kt k^/pk*< n^ksgo^ |((<-l<|'SG e1u1 (/Ueng| k*j(-(L1, Sgsl^gI. (To{. n^mgddork^ 1(U4/U:<|
Gg((v/I4 k-(1<(L11J(vLL(, K1/(|), kT(k/I(, gteim.i (L('< ST/i, (. (Jmlmk NN-|G|1 K-J/1(P| PSpI^ 1|SiL'(gGLC k-|M(K &>'K7(IC Sm(A!1> ^I.K?LL!.L

<'K.(>9L<1\ 1G.|(./11/U1& |(-(A||(&NGLL. T<g<g-1U.NLL GPLOLLJk. //(s-v(K*L*LL( G((A<(L1l^ GKOG&zAOlLk G(*,'L(1LL|. KAKKMDStK* GK0M|^O(U\(.'^>a*/1'JG|LL* T*'K^(/.1G<0K(1 *

J1LL1, /-KO/KOLOLLK v 4 k-tngvpl!. /iKL-SGJbIMt!. GKNO^vMJ, r1A(I.LLk |M**<*(LCDlk SK^LLL 'Oonmkomk PS^IIJ/ voK|1M0LL(. ^L-tJNSSOeI/KGL SJSN

.-/;<|Lp|. (/ |M1 L(1 JGMPJ(LLk GL-GL^vLL /^GvSID(Mk G KN<^/. <5K1LL1 TNUJ(L<LLL GKN1'<;LL|. <!(>(.LL1. LNK(U((>(LL1 NsGLL// |GtKj1J^<l(>G((1J1

(I

6.

I

- .
-
-
1394.
1 <'//IV

'- ((* .0 (^^^/**' ^^

'^^'/1-.
*1 *

0^4'^ --^ ^ * '^ */,1;*11-''-

. 6 '*1
5 0*1 ^^ ^ /^./^ *
. . . 4 ... ,*, {;1{'*4',1. 1>($
.^^ 10 |^* ^.
.^^ 1* *-* I^; ^1<*< *<^ >*- / -/// ; 10<- #''/
^^'^1'^*^/ 1.^.^/ #<**( -^ (>-/7 ^^ :*<'34<'/:',. * .*, ',1(1 " (/

^:/ - '**.)'
(^* ' |.| 4 .-<(.. < . ('<.. ( .
<

1
, (11/!<. ,*( >/1'|| I <1< /-^<-</ /^ 1/!|.<4. (- ;' (|^' . ^ 01< 1 << >11 < *; ( IV. 114 ^ / .1. (

*.' -< 1. I 1./-1 ^/.- <'/<*</)/ 1.1//* //'/.^.. -/ 11. (,1 ' 1-/0 <|-' ' V; .'
 6'

. ( III (. I

, 5. 1399.

/^/
 (1391 1422) 544

odlazak ljudi od jednog gospodara drugome. Jo se sredinom XIV veka ban Tvrtko
obavezivao svome vlastelinu Vlatku Vukoslaviu da niko, pa ni on sam, nee
primiti Vlatko- .vog oveka. Ipak mobilnost stanovnitva bila je prilino velika. U
vreme turske opasnosti ljudi su beali daleko od svojih kua i svoje zemlje. Sligno
je bilo i u godinama nerodice i gladi ka^a su ljudi iz unutranjosti u masama dolazili u
Primorje, traili prilike da se prevezu u Italiju i u velikom broju umirali pred
dubrovakim ka- pijama.5* Turski defter iz 1455. daje nam dosta neobinu sliku
o maloj teritoriji koja je popisana. Dok, s jedne strane, pada u oi srazmerno gusta
naseljenost sela koja imaju i po 3050 kua, s druge strane, opaa se da je skoro
polovina sela sasvim pusta.

Zemljini odnosi u Slanskom primorju, od kojih smo poli u gornjim

razmatranjima, stvarali su izvesne te- tkoe Dubrovanima. Radi Sankovi,
nekad toliko naklo- njen gradu, pokazivao je jo u vreme predaje veliko neraspo-
loenje zbog svoga sela Lisca i njegovih zaselaka. Jo u toku pregovora Dubrovani
su molili kralja da Radiu na drugoj strani da zamenu za selo i zaseoke koji e
pripasti gradu zajedno sa itavim Slanskim primorjem. Iako to nieu lostigli, Radia
 (1391 1422) 545

su ipak odobrovoljili i on im je posebnom poveljom darovao selo Lisac sa svojim

zaseocima. Time su Nove Zemlje, kako su Dubrovani od tada nazivali taj pojas
zemljita uz kamenitu obalu, konano i potpuno do- bijene, ali samo za kratko
vreme. Politike bure tih go- dina, za koje su Dubrovani govorili da od potopa
svijeta nije se toliko svet smel i vrtjel koliko sade, odvele su Bosnu i Dubrovnik u
suparnike tabore i neprijateljstvo u kojem su grubo zbrisane tekovine dobrih
odnosa iz po- etka Ostojine vlade.

je posle poraza kod Nikopolja, obnovljene pobu&e plemstva U Slavoniji i tekoa

koje je imao s ugarskim velikaima, izgubio u velikoj meri autoritet koji je prethodnih
godina stekao. Poloaj mu je bio prilino nesiguran, tako da se bosanska vlastela i
novi kralj nisu morali plaiti od nje- gove reakcije. Utol^gko pre to su se opet
opredelili za aktivno podravanje Ladislava Napuljskog u borbi za ugar- ski presto i
to su u Turcima otkrili jakog saveznika koji je mogao priskoiti u pomo u
sluaju opasnosti.

igmund se uprkos svemu nije pomirio s odbijanjem svih njegovih prava i

pretenzija u Bosni. im su do njega doli glasovi o preokretu u Bosni, ispoljio je
 (1391 1422) 546

nameru da krene u pohod protiv Hrvoja koji se pridruio Turcima i koji hoe da
ratuje protiv onih to su u Bosni verni kralju. Dalji dogaaji pokazuju da optuba
zbog saradnje s Turcima nije bila bez osnova, a pod svojim vernima 14 je kralj,
verovatno, podrazumevao preostale pristalice svr- gnute kraljice, koji u taj mah jo
nisu prili Ostoji. Traio je od svojih gradova sauvano je pismo upueno
Trogiru da mu upute strelce neophodne za borbu u bosan- skim klancima i pod
utvrenjima. U pohod je krenuo tek u julu 1398. i upravio ga prema Hrvojevim
zemljama na zapadu. Logorovao je u jedan mah pod Vrbakim gradom, ali ne znamo
da li je prodro u Hrvojevu upu Sanu koja je bila prva na udarcu. U svakom sluaju,
sredinom avgusta se ugar- ski kralj ve vraao iz pohoda, a odmah zatim je dolo do
bosanskog protivnapada. Hrvoje je neposredno posle kralje- vog povlaenja uao s
vojskom u upu Dubicu, zauzeo je i gospodario njome pune tri godine. igmundov
pokuaj da intervenie u Bosni i odri ranije pozicije svrio se porazno.

Protiv Bosne je upuena jo jedna ugarska vojska u no- vembru, ali o njenom
delovanju nemamo nikakvih obave- tenja. Pri samom kraju godine, Ostoja je otiao na
sever i u januaru boravio u Usori va slavnoj naoj vojsci u Linici". Oigledno je
Ostoja jo uvek bio uznemiravan od strane Ugarske. Tek je u aprilu 1399, skoro godinu
dana posle izbora, dospeo da se krunie. Sredinom godine, Du- brovani su dolazili
na pomisao da treba da posreduju izmeu kralja igmunda i Bosanaca i to zbog svoje
koristi i svoga dobra. Njihov poloaj je zbog tesnih veza s Bosan- cima, posle
ustupanja Slanskog primorja, postao dosta de- likatan. Prebacivalo im se da su
zajedno sa Bosancima a da su ovi u sporazumu s Turcima, stoga im je kastelan
547 .

S. irkovi; Istorija srednjovekovne bosanske draveOmia

sav^tovao da bi bilo dobro da upute
svoga poslanika kralju igmundu. Dubrovani su se jo jednom vratili na misao da
upute poslanika i porade na izmirenju Ugarske i Bosne, ali su ubrzo odustali poto je
stvar postala ne- aktuelna zbog dosta dugih igmundovih boravaka izvan zemlje.
Bosanci su ba u to vreme ivo radili na uspo- stavljanju veza izmeu Turaka i
Ladislava Napuljskog. U avgustu 1399, tursko poslanstvo je preko Dubrovnika kre-
nulo na drugu stranu mora, a izgleda da je jedno i docnije pokuavalo da pree, pa je
bilo zadrano. Nema sumnje da je sve to bilo upereno protiv igmunda i da je trebalo
da obezbedi podrku predstojeoj ofanzivi Ladislava i nje- govih pristalica protiv
igmunda.

Dosta je ipak vremena proteklo dok kralj Ostoja, Hrvoje i sam Ladislav, u kome
su oni gledali previsokoga kralja ugarskoga", nisu zapoeli odlunije akcije.
Pristalice igmundove su u toku 1400. dospevale da se brane, kao to je to inio jedan
maarski vlastelin koji se odrao u Kninu pred Hrvojevom opsadom, i da napadaju
bosansku te- ritoriju kao to su to inili Nikola Gorjanski i Ivan Moroviki. Bosanci
su tada ipak vaili kao moni i re- ima i delima i susedna hrvatska vlastela je
novcem otkupljivala svoju bezbednost od Hrvoja. Od Pavla Zrinj- skog se trailo samo
200 dukata da bi bio ostavljen na miru, a kad to nije dao, strahovito su mu opustoeni
posedi. Ozbiljan preokret je nastao tek kada je nezadovoljno ugarsko plemstvo u
prolee 1401. zatvorilo igmunda Luksembur- kog.
/V


548 .

Hrvoje i Ostoja su se tad bacili na darhmatinske gra- dove. Ve u junu, u ime

kraljeva Ostoje i Ladislava vojvoda
549 .

je zatraio od Zadra da istakne zastavu Anujaca, obea- vajui istovremeno

punu zatitu gradu. Zadar je posle kra- ih pregovora u kojkma je seoi
ooezoedio ostrvo Pag i grad- ske prihode, primio vlast Ladislava i postao
njegozo glavno uporite na ovoj strani Jadrana. Bosanski kralj i vojvoda Hrvoje
su se na slian nain obratili i drugim gradovima, ali nisu naili na povoljan
prijem. Dok je Tro- gir stupio u pregovore, ali odlagao odluku dok se i ostali
gradovi ne opredele, Split se energino odupro i ak osvo- jio Hrvojev grad
Omi. Ali kada je u decembru 1401. tvrdi Klis pao u ruke Ivania Nelipia,
Hrvojevog zeta i po- magaa, pozicija gradova je naglo oslabila. Pokazivali
su se daleko popustljiviji, dok u maju 1402. Trogir i ibenik nisu priznali
Hrvojevu i Ostojinu vlast i preko njih vlast Ladislava Napuljskog. Kao u
Tvrtkovo vreme, Bosanci su gradovima zajamili dotadatnju autonogliju i sva
prava koja su uivali pod ranijim kraljevima. Uskoro zatim se aktivnije umeao
u dalmatinske prilike i Ladislav Na- puljski, poslavi svoga admirala i
namesnika s nekoliko galija u Zadar. Hrvoje i Ladislavljev admiral Aldemarisko
zauzeli su posle toga Vranu, tvravu Ljuba kod Nina i naterali Split da
se potini. Ladislavljeve pristalice su jaale i u Ugarskoj, uprkos tome to se
igmund jo kra- jem 1401. oslobodio zatoenitva i zajedno s malobrojnim
ali odanim velikaima pregao da se uvrsti u dravi. Na stranu Ladislava je
odluno stao i tadanji papa Boni- facije IX, koji je delovao na ugarske prelate
da se okrenu protiv igmunda. Kada se porazno zavrio pohod u Hrvat- sku
igmundovog bana Pavla Beenjija, poetkom 1403, si- tuacija
Luksemburgovca je postala kritina. Od Primorja do Drave itavo plemstvo
je priznalo vlast njegovog supar-
550 .

STEFANA OSTOJE

nika, a u samoj Ugarskoj je protiv njega bila veina naj- istaknutijih velikaa.

Ladislav je tako povoljnu situaciju koristio mlako i bojaljivo. Posle dugih, skoro
polugodinjih priprema, on se najzad poetkom jula 1403. odvaio da pree u
Zadar da bi odatle poeo zauzimanje svoje kraljevine. U gradu ga je saekao
Hrvoje za koga se u kraljevoj okolini govorilo da je glavni razlog to su se Dalmacija
i Hrvatska opredelile za Ladislava. Oekivao se i dolazak Ostoje koji je smatran za
Ladislavljevog vazala. Za vreme Ladislavljevog boravka u Zadru su, ipak, u prvi plan
551 .

izbili ugarski crkveni i sve- tovni velikai, koji su pregovarali o krunisanju i tra- ili da
kralj doe u Ugarsku. Uprkos velikom broju pri- stalica, potpunoj podrci Bosanaca i
veoma velikom za- uzimanju pape, Ladislav nije skupio hrabrosti da poe dalje od
Zadra. S ugarskim magnatima se nagodio da u Zadru bude krunisan, iako je bilo
oitledno da takvo krunisanje bez prave krune i izvan zakonitog mesta nee biti
smatrano za ispravno.

Za to vreme, igmundove pristalice u Ugarskoj nisu klonule duhom, iako od

svoga kralja nisu imali mnogo po- moi, jer je on, kao i ranije, otiao u eku da se
tamo bori za prava svoje kue. Zadravi Budim i Stolni Beo- grad i nanevi nekoliko
poraza stranci Ladislava Napulj- skog, malobrojne lgmundove pristalice su navele
kralja da se vrati u Ugarsku. igmund, koji je pokazivao isto to- liko odvanosti u
borbi koliko njegov suparnik bojalji- vosti, poeo je da jaa svoje redove
obeavajui amnestiju i pozivajui velikae da mu se vrate u vernost. Nekoliko
manjih vojnih uspeha bilo je dovoljno da sasvim zastrai Ladislava i on se u oktobru
poeo spremati za povratak u Italiju.
 (1391 142.!) 552

Tada je znaaj Bosne opet skoio, jer je bilo jasno da samo ona moe braniti
Ladislavljevu stvar u Hrvatskoj i Dalmaciji. Jo jednom je kralj Ladislav imenovao
Hrvoja za svoga namesnika u Ugarskoj, Hrvatskoj, Dalmaciji i Bo- sni, a uz to mu je jo
dodelio titulu hercega splitskog. Dao mu je neposredno na upravu Split i ostrva Bra,
Hvar i Korulu. Posle kraljevog odlaska, poslednjih dana okto- bra 1403, vlast nad
Dalmacijom je faktiki dola u ruke Bosanaca, a Bosna se u ovim krajevima pojavila u
onoj ulozi u kojoj je bila pre vie od jedne decenije. Meutim, u su- tini, je poloaj bio
znatno drukiji nego u danima Tvrtka 1. Pre svega, bosanski kralj je imao u itavoj
bosan-skoj aktivnosti drugostepeno mesto. Ve kad je Ladislav dolazio u Dalmaciju
smatran je Hrvoje za glavnu linost u taboru kraljevih pristalica na ovoj strani Jadrana,
a pre nego to je otiao, Ladislav je i formalno uzvisio hercega kako hercekom titulom
koja je podizala rang, tako i namesnitvom koje je obrnulo prirodni red: kao bosanski
velika Hrvoje je bio pod vlau Ostojinom, a kao kraljev namesnik uzdigao se iznad
njega. Takva je situacija, ra- zumljivo, nosila u sebi opasnosti od novih unutranjih
sukoba. Politika Ostoje i Hrvoja se u jo jednoj stvari razlikovala od dranja Tvrtka u
borbi protiv igmunda Luksemburkog. Dok je prvi bosanski kralj ostavljao Du-
brovnik sasvim izvan svih zapleta, Ostoja je i prema njemu zauzeo isti stav kao i prema
dalmatinskim gradovima. Dok je Hrvoje zbog poloaja svojih zemalja i svojih veza u
Hrvatskoj bio u izvesnom smislu predodreen za veu aktiv- nost u Dalmaciji,
samom Ostoji se pruala prilika da se proslavi na ovoj strani.

Kao to je ve reeno, ratovanje Bosanaca s kraljem igmundom 1398. i

ceprijateljstvo koje se produilo dalje nije ometalo dobre odnose izmeu Bosne i
Dubrovnika. Po- sle srdanosti u vreme ustupanja Novih Zemalja dolazilo je do
raznih manjih nesporazuma, kojima su gotovo uvek bili ispunjeni dubrovaki odnosi
sa susedima. Bosanci su se a- lili zbog prebegavanja ljudi, prodaje bosanskog roblja,
zadr- avanja turskih poslanika itd., dok su Dubrovani bili nezadovoljni i
protestovali zbog pojave novih carina u blizini grada, zbog prodaje soli u Sutorini,
zbog pojedinog napada i pljake i slinog. Oni nisu uzeli suvie za zlo uee
 (1391 142.!) 553

neke okolne sitne vlastele u zaveri organizovanoj 1400. s ciljem da se izvri prevrat u
Dubrovniku.1 Vei- nom su to bile stvari koje se esto deavaju i koje su se
regulisale izmenom pisama, pregovorima poslanika, bez na- roitog zatezanja i
tekoa. Ti tekui nesporazumi nisu, sami po sebi, vodili krupnim promenama u
meusobnim od- nosima a kamoli ratu.

Do krize je dolo tek kada se borba za ugarski presto u velikoj meri zaotrila i
kad su se Bosna i Dubrovnik nali u suprotnim taborima. Kada je igmund posle svoga
osloboenja uputio poetkom 1402. dvojicu svojih tadanjih odanih pristalica da
u njegovo ime uzmu zakletvu vernosti od primorskih gradova, potvrdili su
DubrovanI' jo jed- nom svoju vernost Luksemburgovcu. U Bosni je to bilo shva-
eno kao da su dubrovaki gospari prisegli protiv kralja

Ostoje i vojvode Hrvoja, tako da su usledila prebacivanja i protesti. Dubrovaka

vlada se branila da se zaklela da e davati dohodak gospodinu ugarskom i da su
njegovi poslanici obeali potovati sve zakone i slobodtine koje su imali u dane
 (1391 142.!) 554

kralja J1aua, a da protiv Bosne ti poslanici nisu nita traili znajui dubrovaku
vernost i elju da potuj^ ugovore i prijateljstvo s Bosnom. Pre- bacivalo se i
Dubrovaninu Paskoju Rastiu, koji je tada bio knez ibeniki, da je radio protiv
Bosne. Bosanci su zaista preko toga preli i docnije vidimo obostrane akte dobre volje.
Hrvoje je od kapetana napuljskih galija izdej- stvovao slobodni list za
Dubrovane, a grad je barkama pomogao poetkom 1403. kralja Ostoju da snabde
itom tek osvojeni grad Omi. Tada su Dubrovani, takoe na molbu bosanskih
vlasteoskih porodica, pokuavali da na Levantu porade za osloboenje i otkup
bosanskih plemia zarobljenih posle kosovske bitke. U aprilu su Dubrovani
pozivali kralja Ostoju i Hrvoja da dou u grad i vide svoje kue, i raunali da e
poziv biti prihvaen, a onda je dolo do naglog preokreta.

Dvz ugledna bosanska vlastelina Pavle Matrovi i Pavle Radii, koji je

pripadao rodu Kotromania, do- avi u sukob sa Ostojom, pobegli su iz Bosne i
sklonili se u Dubrovnik. Ostoja se zbog toga razljutio na Dubrovane i optuivao ih
da sa igmundom rade protiv njega. Poslao je svoje poklisare zahtevajui da istaknu
njegovu zastavu i prihvate njega kao gospodara umesto ugarskog kralja. Dal^e je traio
da mu vrate Slansko primorje, isteraju bosanske begunce i obaveu se da ih vie nikada
nee primati. Za sluaj da se zahtevi ne prihvate, kralj Ostoja je davao rok od 15
dana da se trgovci povuku, da bi posle toga otpoeo neprijateljstva. Bosanski
ultimatum je doao iznenada i zatekao Dubrovane nespremne za odbranu. Posade u
Stonu su bile ve ranije pojaane zbog aktivnosti napuljskih ga- li1a, ali je sve bilo
isuvie nedovoljno za odbijanje jednog ozbiljnog napada sa kopna. Ipak, izgleda da se
Dubrovani nisu ni trenutak kolebali u stavu prema glavnom Ostojinom zahtevu o
potinjavanju njegovoj vrhovnoj vlasti. U prvi mah su se branili iskljuivo
diplomatskim sredstvima. I samom kralju i bosanskoj vlasteli su isticali staro pri-
jateljstvo s Bosnom i potrebu da potuju svoje obaveze. Kada bi sada prihvatili kraljev
zahtev ne bi ubudue mogli s pravom da se brane kad se pojavi jo jaa sila i.zatrai
da se njoj potine. Ranije, za vreme ratova Ugarske i Bosne i Ugarske i Srbije, niko
nije dirao Dubrovnik. Primerima iz istorije su Dubrovani isto tako branili svoje
 (1391 142.!) 555

pravo da pruaju utoite i navodili sluajeve kad su se opiralp i zahtevima

ugarskog kralja. Protiv traenja Novih ze- malja pozivali su se na povelju kralja i
zakletve bosanskih velikaa. Svoje razloge su Dubrovani iznosili samom kralju
Ostoji, zatim Hrvoju, Sandalju, Pavlu Radenoviu i Radiu Sankoviu. Njihov
poloaj je bio vrlo teak. Od igmunda se u trenutku izbijanja sukoba nisu mogli
nadati nikakvoj pomoi, na kopnu su sa svih strana bili okrueni zemljama bosanskih
velikaa, dok su more kontrolisale ga- lije Ladislava Napuljskog. Zbog toga su morali
najvie ra- diti na tome da privole velikae da spree ostvarenje kra- ljevih pretnji.
Istovremeno su, da bi dobili u vremenu, podseali Ostoju na ugovore koji trae da se
pre izbijanja neprijateljstava trgovcima da estomeseni rok za pri- kupljanje
imovine i povlaenje iz zemlje.
 (1391 1422) 556

Sandalj i Pavle su obeali podrku gradu, dok se Ra- di Sankovi potpuno

solidarisao s Ostojom i pokrenuo pitanje svojih sela u Slanskom primorju, On je i otvorio
neprijateljstva time to je sredinom juna 1403. uao s voj- skom u Nove Zemlje i
proterao dubrovakog kneza. Tada su se Dubrovani jo vie okrenuli Hrvoju i
ponudili mu tajno godinji danak od 500 dukata ako ih pomiri s Bosnom i sprei dalja
neprijateljstva. Vojvoda je dao obeanja u koja su se Dubrovani pouzdavali
znajui snagu njegovog uticaja. Ono to Vi hoete htee itava Bosna
poruivali su tada Hrvoju, ali su se u svojoj oceni prevarili. Iako je Hrvoje traio od
kralja da ne napada Dubrovnik, iako su Sandalj i Pavle Radenovi bili uzdrani, Ostoja
nije mi- slio da odustane od svoga plana. Poetkom jula izjavio je dubrovakom
poslaniku da grad treba da povue ljude iz Primorja, jer e uskoro doi s vojskom. I
zaista, 15. jula je provalio na dubrovaku teritoriju, pljakao i pustoio je gotovo do
gradskih zidina. Iako su se pronosili glasovi da grad nee biti u stanju da se brani ni tri
dana zbog osku- dice u vodi, Dubrovani nisu poklekli, ve su upravo tada preduzeli
ozbiljnije mere u pogledu daljeg ratovanja. Po- to je domae stanovnitvo bilo
nedovoljno, odluili su da preko Mrke arkovia iz Valone zavrbuju Turke koje bi
prevezli, platili i prepustili im sve zarobljene Bo- sance. Daleko su im blii bili
Crnojevii i drugi Ze- ani, neprijatelji Sandalja i Bosne, pa su zatraili savez i s
njima. Nije poznato koliko su ratnika Dubrovani prikade pokuao da bosansku
trgovinu orijentke prema Ve- neciji i da mletake trgovce to jae zainteresuje za
svoju zemlju. Ponudio je Republici podgrae Omia ili drugo koje mesto za stalni
boravak trgovaca, obeavao im monopol u trgovini i osloboenje od svih dabina.
Mleani su ote- zali pregovore kolebajui se u pogledu Omia i najzad odluili da ne
prihvate ponudu nekog grada u Dalmaciji, a kako je Ostoja odustao od elje da samo
Venecijanci ku- puju i prodaju robu u Bosni, sve se svrilo na uobiajenoj privilegiji o
slobodi trgovanja i kraljevom odricanju od dabina, i to tek u poslednjim danima prve
Ostojine vlade.

Uskoro posle Hrvojevog imenovanja za hercega i name- snika Ladislavljevog u

Ugarskoj, Hrvatskoj, Dalmaciji i Bosni, izbio je na videlo antagonizam izmeu
monog her- cega i kralja koji je ostajao u njegovoj senci. Na jednom stanku
 (1391 1422) 557

odranom krajem oktobra ili poetkom novembra

Ostoja se javno raziao sa Hrvojem optuujui ga, izmeu ostalog, da je
upravo on kriv za rat protiv Dubrov- nika. Ovaj unutranji razdor imao je
neposrednih reperku- sija na politiku .orijentaciju: poto je Hrvoje bio uz
Ladislava, Ostoja je poeo traiti dodir sa igmundom i to na bazi
uspostavljanja odnosa iz doba kralja Lajoa I. Upueni u situaciju,
Dubrovani su pregli da prodube jaz i smaknu po mogunosti Ostoju s
bosanskog prestola. Nji- hovi poslanici na putu za igmundov dvor svratili su
kod Hrvoja i otvoreno mu govbrili da treba da se oslobodi Ostoje, koji se
pokazao i prema njemu nezahvalan kao luci- fer. Nama izgleda
poruivali su Dubrovani da je sada vreme i prilika da uzmete
gospodstvo za sebe. Uko- liko ne bi hteo da sam uzme vlast u Bosni,
poruivali su da ima i boljih i razboritijih Kotromania od Ostoje. Du-
brovani su imali u vidu i preporuivali Pavla Radi- ia, koji je ve
od pre rata sedeo u Dubrovniku, gde kod ljudi nije uivao nikakav ugled zbog
toga to nije ue- stvovao u borbama. Hrvoju je predlagana zajednika
borba protiv omrznutog Ostoje, ali on plan nije prihvatio, jer je svoju ulogu
video u tome da izmiri Dubrovnik s Bosnom. Dubrovani su tada nastavili s
aktivnijim ratnim dej- stvima pomou svojih galija koje su odsekle bosansku
obalu s morske strane i nanosile tete okolnom zemljitu. Jo uvek su
pokuavali da unajme nove ratnike u zetskim obla- stima i verovatno su u ovo
doba uputili flotu u Neretvu i spalili trg. Drijeva. Sve to, meutim, nije
mnogo znailo
558

jer su na diplomatskom polju doli u dosta nezavidan po- loaj.

Posredstvom mavanskog bana Ivana MoroVikog Ostoja je

najverovatnije , poetkom decembra, uspeo da se izmiri sa igmundom,
priznavi njegovu vrhovnu vlast. Luksem- burgovcu je potinjavanje Ostojino
dobrodolo da obnovi svoj ugled, tako da re nije naroito mnogo starao da
zatiti interese svojih vernih Dubrovana. Situacija je bila po- malo
paradoksalna: izaziva rata je postao vazal kral>a igmunda, a njegove rtve su
traile oslonca i pomoi kod najveeg protivnika svoga vladara, zbog koga su
se izloili najveim nevoljama. Dubrovaki poslanici koji su neto ranije
stigli na ltmundov dvor s misijom da izloe sva stradanja koja su pretrpeli zbog
svoje vernosti i da porade na otklanjanju posledica rata, doiveli su teko
razoa- ranje. Mavanski ban je, ugovarajui mir, bio prihvatio Ostojinu
tezu da je Dubrovnik kriv za rat zbog dranja od- metnika bosanskog kralja, tako
da je zahtevao od Ostoje samo da dozvoli trgovanje Dubrovana u Bosni i da
potuje gra- nice iz vremena kral>a Tvrtka I. Naravno. itava Ostojina pria nije
imala anse da se odri, jer su Dubrovani raspolagali pismima Ostoje i
bosanskih velikaa sa zahte- vima koji su doveli do rata. I pitanje begunaca je
vie smetalo nego pomagalo Ostoji, jer se sad pokazalo da je Pavle Radii
zbilja bio pristalica igmundov i da je posle osloboenja iz Sandaljeve
tamnice polazio u Ugar- sku, ali nije mogao proi. U pogledu Novih Zemalja
Du- brovanima takoe nije bilo teko da poveljama dokau svoja prava.
559

Uporedo s argumentisanjem u Budimu, Dubrovani su odravali veze sa

Hrvojem ne odustajui od svoga plana da se Ostoji osvete za nevolje koje im je
naneo. Poslednjih dana 1403. Hrvoje se trudio da postigne izmirenje s Ostojom i
zapoeo pregovore preko posrednika. Ve pre toga su Du- brovani
poruivali Kotoranima da su Bosanci u velikom razdoru i da jedan ide protiv
drugoga". Oigledno je Osto- jino pribliavanje igmundu izazvalo novo
nezadovoljstvo u zemlji. U samom poetku 1404. Ostoja je bio prisiljen da vrati
Pavlu Kleiu, koji je jo pod Tvrtkom bio vojvoda, sve zemlje i gradove koje
mu je bio oduzeo u leto 1403, kad su patareni doveli Pavla u Dubrovnik. To je
jedan od retkih poznatih sluajeva da stareine bosanske crkve vidimo na delu
kao arbitre u odnosima vladara i vlastele. Djed bo- sanske crkve je s krstjanima
koji su imali da odvedu Pavla

Kleia u Bosnu i vrate na njegove zemlje poslao u Dubrov- nik pismo u kojem
kae kako najdosmo gospodina kralja da mu opet njegovo vrati jer mu je bilo
bez krivine uzeto. Do pravoga mira u samoj Bosni ni tada nije dolo, jer je sre-
dinom januara 1404. tajno sklopljen savez izmeu Hrvoja i Dubrovnika
suprotiv kralju Ostoji na njegovu pogibelj i rasutije i prognanije van iz
kraljevstva. Obe strane su se obavezale da e ratovati u Humskoj zemlji, gde je
trebalo da Hrvoje za kralja Bosne proglasi Pavla Radiia, dota- danjeg
bosanskog izgnanika u Dubrovniku. Taj savez se, ko- liko znamo, nije uopte
oprobao na delu. Poetkom marta se ve znalo da se Hrvoje pomirio s Ostojom
i da su meu njima uspostavljeni normalni odnosi: Hrvoje je Ostoju primio za
gospodina", a kralj njega za slugu. Uz Hrvoja je tada bio i Sandalj Hrani,
tako da se Bosna za trenutak umirila i napustila intenzivne veze s Ladislavom
Napuljskim. Po- mirenje Hrvoja s kraljem igmundom, na kojem su Dubrov-
ani uporno radili ve od novembra 1403; postignuto je sada samo od sebe, iako
na posredan nain. Time su i bosansko- dubrovaki odnosi vraeni u staru
koloteinu pregovora na ugarskom dvoru.*Kralj igmund je na kraju usvojio
du- brovako gledite i zatraio od Ostoje da vrati oduzeto zemljite, dok je sebi
560

rezervisao pravo da presudi o rat- nim tetama. Ostojine obaveze su bile sasvim
jasne, ali je on odutovlaio njihovo ispunjavanje uprkos dubrovakom
insistiranju i albama.

Uto je izbio, jedva mesec dana posle izmirenja, novi rascep u Bosni. Krajem
aprila je kralj Ostoja odravao stanak na kojem nisu uestvovali herceg Hrvoje
i vojvoda Sandalj. Ve sredinom toga meseca Hrvoje je vaio kao od- metnik od
svoga kralja. Tada je oigledno predstojao od- luni obraun izmeu kralja
i hercega. Do njega je dolo negde u prvoj polovini ili oko sredine maja 1404. i
za- vrio se porazom i padom Ostojinim. Sudbina Ostojina je bila reena time to
je vlastela koja je dotle bila s njim prela na Hrvojevu stranu. Zbacivanje Ostojino
je i po oceni-savremenika bilo delo hercega Hrvoja. Bivem kralju se prebacivalo
da je krio vjeru gospodsku! i bespravno oduzimao batine vlasteli, zameralo mu
se verolomno dra- nje i sigurno mu se u teret stavljala i kapitulacija pred
igmundom Luksemburkim. Sukob je, ipak, u osnovi bio dublji: doavi na vlast
kao tienik velikaa, Ostoja je pokuavao da se oslobodi tutorstva i povrati
autoritet kraljevskoj vlasti, rtvujui tome linom cilju i spoljno- politike
uspehe iz vremena najtee ugarske krize. Poka- zalo se, meutim, da su oblasni
gospodari ve toliko oja- ali svoju mo da je kralj bio nedorastao svome
veoma ambi- cioznom cilju. Za Ostoju je nerazdvojno povezao svoju sud- binu i
vojvoda Radi Sankovi. On se pojavio posle vie- godinjeg tamnovanja, u
danima kad je Ostoja doao a presto, a otiao je ronovo, i to zauvek, u tamnicu
kad je Ostoja zbaen s prestola. Opet je doao u ruke Sandalja Hrania koji je
prigrabio sve zemlje i imanja Sankovia. Time je posle pola veka uticajnog
delovanja, ova porodica potpuno uklonjena iz politikog ivota Bosne; oblasni
go- spodari su bili osloboeni jednog konkurenta, a najveu korist je iz toga
izvukao Sandalj Hrani koji je svoju vlast proirio sve do Neretve.
561

5. BOSANSKO-UGARSKI RATOVI

Zbacivanjem Ostoje pojavilo se pitanje izbora novoga kralja, poto itava

akcija nije voena u ime nekog pre- tendenta. Jo krajem maja 1404. nije se
znalo u Dubrovniku da. li je vlastela izabrala novog kralja, ali se oekivalo da
je stanak okupljen. Dubrovani su, elei da sada u po- voljnijim uslovima
svre ratno stanje s Bosnom, uputili svoje poslanike na sabor, spremivi, za svaki
sluaj, i jedno akredivno pismo za eventualnog novog kralja. Rau- najui pre
svega na Hrvoja nisu proputali priliku da se i sami umeaju i preporue
hercegu da on postane kralj. Kako ni sami nisu mnogo verovali da e se to
ostvariti, podseali su opet na svoga tienika Pavla Radiia. Du-
brovake kombinacije nisu verovatno ni dole do izraaja, jer su Bosanci
izabrali za kralja Tvrtka II, sina starog Tvrtka, kako se govorilo, dotle potpuno
neangaovanog u bosanskoj politici.
Prevrat u Bosni je i ovoga puta znaio prekretnicu u odnosima sa igmundovom
Ugarskom. Ostoja je iz Bosne otiao u Budim i tamo molio pomo. Posle
ponienja koje je doiveo on se potpuno vezao za igmunda Luksembur- kog i
ve time je jaz izmeu ugarskog kralja i Bosne pro- dubio. I inae udrueni s
Ladislavom Napuljskim, bo- sanski velikai zajedno s Tvrtkom II zbog Ostoje su
bili uporniji i istrajniji u svome stavu. Dubrovani su poku- avali
da zbog svojih interesa ublae na neki nain ne- prijateljstvo
izmeu Bosne i igmunda, ali bez uspeha, jer je ugarski kralj ve
u junu 1404. bio odlu io da povede rat protiv Bosanaca. Vojsku nije
predvodio sam kralj, ve ma- vanski ban Ivan Moroviki. On je
stigao do Bobovca gde se odrala posada verna Ostoji, obezbedio
grad za dalju od- branu, a drugim odredom je zauzeo grad Srebrnik
u Usori u kojem se ugarska vojska odrala nekoliko godina.
562

Kralj Tvrtko II i Hrvoje Vuki su ulagali napore da na drugim stranama

obezbede naklonost, prijateljstvo i po- drku. Najlake im je bilo na napuljskom
dvoru gde je promena mogla biti samo pozdravljena kao trijumf kralje- vog
namesnika na ovoj strani Jadrana. Kralj Ladislav je nastavio da obasipa darovima
svoje pristalice, a kralj Tvrtko II i bosanski oblasni gospodari su ostali poslednji
branioci njegovih pretenzija na ugarski presto. Venecija je Tvrtka II pozdravila
kao sina nekadanjeg velikog pri- jatelja i primila ga za svoga graanina kao to
je inila i s njegovim prethorcima. Promena na bosanskom prestolu je, razume
se, omoguila i povoljniji razvoj odnosa s Du- brovnikom. Hrvoje je odmah
javio da povuku flotu iz Ne- retve i Boke Kotorske i da obostrano obezbede
slobodu trgo- vine. Tri glavna oblasna gospodara su jednom poveljom po- tvrdila
pravo Dubrovnika na Nove Zemlje, ali pregovori nisu ipak napredovali
dovoljno brzo zbog nepopustljivosti i jedne i druge strane u nekim spornim
pitanjima. Sandalj Hrani,. kome su pripale sve carine Radia Sankovia,
pokrenuo je opet pitanje sela Lisca i njegovih zaselaka i odbijao da se i ono preda
zajedno sa Slanskim primorjem. S druge strane su Dubrovani potezali pitanje
ratne tete i imovine koja je bila oteta pre poetka neprijateljstava. Natezanje
oko ovih stvari je trajalo tokom itave 1404. go- dine i jednog dela 1405. dok u
maju te godine nije i for- malno sklopljen mir potvrdom i obnavljanjem ranijih
ugo- vora. Ostoja je osuen kao krivac za rat u samoj povelji u koju je posebno
uneto i sporno selo, a Dubrovani su odu- stali od traenja ratne tete. Sporna
imovina, izgubljena neposredno pred rat, preputena je odluci stanka, tradi-
cionalnog suda u meovitim sporovima.
563

Ugarskom vojnom ekspedicijom 1404. nisu postignuti takvi uspesi koji bi bitno
izmenili odnose Bosne i Ugar- ske. Ostoji je naeno utoite u Bobovcu, ali
uticaj ugar- skog tienika nije iao dalje od ovoga grada. Moglo se zbog toga
oekivati da e se ugarske vojne akcije nastaviti. igmund Luksemburki vie
nije imao onakve tekoe kao u ranijim godinama. U Ugarskoj se uvrivao
sve jae i istovremeno obnavJvao uticaj u Hrvatskoj. enidbom s erkom
Hermana Celjskog dobio je za roake itav niz hrvatskih velikaa. Ve u martu
1405. u Budimu se govo- rilo o kraljevoj nazderi da krene vojsku protiv Bosne, ali
su se ugarski velikai ba tada pokazali osetljivijim na savete dubrovakog
poslanika da bi hercega Hrvoja trebalo pridobiti na svoju stranu. U kraljevoj
okolini vladalo je miljenje da bi se moglo postii izmirenje kad bi Hrvoje uputio
svoje poslanike igmundu s obeanjem da e se po- koriti. Dubrovani su
sve ovo preneli Hrvoju, ali iz tog posredovanja nije npta proizalo, jer je herceg
izjavio da ni za ta na svetu nee uputiti poslanike. U 'junu je kralj igmund
skupljao vojsku i novac za pohod koji je imao za cilj, kako on sam kae, da se
obnove i isprave granice prema kraljevstvu Rame ili Bosne. Od druge polovine
avgu- sta pa sve do sredine oktobra kralj je bio u pohodu protiv Hrvojevih oblasti.
U ugarske ruke je pao Biha, napadan je grad Soko, ali se ne zna da li je jo neto
osvojeno. Bosna je bila mirna tek u novembru kada su opet bili otvoreni putevi za
trgovce.

Ovaj drugi rat je svakako izazvao pustoenje graninih oblasti bosanske

drave i ponovo je teritorijalno okrnjio, ali ona zbog toga nije menjala svoju
orijentaciju. Kralj i oblasni gospodari su se jo vie pribili uz Ladislava Na-
puljskog. Poto je igmund pokrenuo pitanje granica oni su odgovorili time to
su uputili poslanike u Napulj i traili od onoga ko je za njih bio ugarski kralj da
potvrdi stare bosanske granice i to pre svega one prema Ugarskoj. Ladislav je,
podvlaei zasluge vernih Bosanaca, svojom poveljom potvrdio Bosni granice
564

koje je imala u vreme Ku- lina bana, jer su, nema sumnje, ba to od njega traili.
U Bo- sni se oigledno banu Kulinu pripisivalo vladanje onim teritorijalnim
prostranstvom koje je imala poetkom XV veka. Ladislav je inae bio iroke
ruke u darovanju poseda. Te iste 1406. godine dao je Hrvoju Prozor s Vrhri- kom
i grad Zrinj, a Sandalju Drenik, Cetin i Slunj, a idue godine jo i Ostrovicu i
Skradin. Sve je to naravno bilo u rukama kneeva Zrinjskih, Senjskih, Krbavskih
ili Ivania Nelipia, koji su bili u taboru kralja ig- munda.

igmund nije propustio ni 1406. da naladne Bosnu. Nije mogao lino

uestvovati u pohodu pa je poslao Pipa Spana, italijanskog avanturistu koji je
dotle ve napra- vio blistavu karijeru u Ugarskoj. Docnije je sam igmund
hvalio Pipa Spana to je opustoio skoro polovinu Bosne i, meu ostalim, spalio
dve kue kralja Tvrtka II. Posle toga se smestio u Bobovcu i odatle pljakao
okolinu. Do- lazak igmundovog vojskovoe je na neki nain poremetio
boravak biveg kralja Ostoje u Bobovcu. Bio je prisiljen da Dubrovane moli
da ga prime u svoj grad. U planu o nje- govom preseljenju iz Bobovca
uestovali su i bosanski ve- likai, pa su ak od Dubrovana traili brod da
prihvati detroniziranog kralja. Iz itavog tog neostvarenog plana bi se moglo
naslutiti da je moda bilo i nekih dodira izmeu Bosanaca i Pipa Spana. U
svakom sluaju, bosansko-ugarska neprijateljstva nisu prestala.
565

Bosna u meuvremenu nije prekidala ni odnose s Tur- cima. Iako posle

angorske bitke Osmanlije nisu raspola- gale snagama potrebnim za vee
poduhvate, ipak nisu ni sasvim iezli iz balkanske politike. Oni su, s jedne
strane, uvlaili balkanske kneeve u svoje dinastike sukobe, a u isto vreme
uestvovali kao vojna snaga u bor- bama izmeu hrianskih feudalaca.
Uplitanje Turaka u domau politiku se moe pratiti u glavnim crtama u Srbiji.
U Bosni, meutim, tek poneka fragmentarna vest pokazuje da je saradnja s
Turcima nastavljena i posle veli- kog turskog poraza 1402. i politikog sloma
koji su Osman- lije doivele. Iz vremena kad su Turci imali posede u ne-
posrednom susedstvu Bosne ostale su izvesne veze. U Bosni je ak bilo i turskih
naseljenika, verovatno trgovaca, koji su se sredinom 1408. lagano povlaili iz
zemlje. O diplo- matskim kontaktima svedoi injenica da je Bajazitov na-
slednik sredinom 1407. slao poslanika Hrvoju i nameravao da posreduje izmeu
Bosne i kralja igmunda. Otuda nije neobino to je igmund svoje pohode u
toku 1407. uvek na- menjivao i protiv Bosanaca i protiv T^aka. U toku juna je
skupljana vojska koja'je u avgustu dola na domak Bosne.

Boravei u Slavoniji kralj igmund se trudio da ojaa svoje vojne snage

odredima lokalnih feudalaca, a u isto vreme je na obali Save podizao
utvrenja. Pored jednog kastela" na bosanskoj strani Save po imenu Arki,
kojem je dograena kula, boravio je i sam kralj sredinom avgusta. Vratio se
posle toga za neko vreme u Poegu i tek zatim krenuo glavnu ekspediciju koja je
poetkom septembra do- la do Bobovca. Tu je kraljevu vojsku pojaao
garnizon Pipa Spana. Jedno ugarsko odeljenje na elu s erdeljskim vojvodama
poetkom oktobra boravilo je kraj reke Vrbasa, ali nije poznato ni dokle je
prodrlo ni ta je uradilo. Za vreme dok je igmund boravio u Bosni dolazili su
mu dubrovaki poslanici izjavljivali radost zbog trijumfa i pokretali pitanje
Konavala raunajui, verovatno, s kra- ljevom potpunom pobedom. igmund
se, meutim, u Bosni razboleo i to je poremetilo sve planove. On je sam
566

zatraio od Dubrovana da se late posredovanja za mir, ali se, ne sa- ekavi

da oni zaponu s poslom, povukao preko Save, kra- jem septembra ili
poetkom oktobra. Po svemu sudei, ovaj lohod nije imao ni onoliko uspeha
kao prethodni. Dubrov- ani su, dodue, pisali igmundu o velikim porazima i
stradanju pojedinih delova Bosne usled njegovog dolaska, i javljali da Bosna nije
nikad bila zastraenija i slabija nego sada; ali u svojoj korespondenciji sa
Sandaljem Hra- niem, na njegovo saoptenje.da je igmund otiao preko Save,
pokazivali su radost to se krv nije prolila.
U svakom sluaju, ostalo je nepromenjeno sve ono to je bilo najbitnije u odnosima izmeu Bosne i igmunda
Luk- semburkog. Kralj Tvrtko i oblasni gospodari na elu s hercegom Hrvojem ostali su bez rezerve uz Ladislava
Na- puljskog i drali za njega dalmatinske gradove. Nema ni- kakve sumnje da je uprkos igmundovim napadima
vlast Hrvoja kao Ladislavljevog namesnika ostala u Dalmaciji neuzdrmana. Napuljski kralj nije dospevao da ukae
ozbilj- niju pomo svojim ljudima na ovoj strani mora, osim to je darovao prihode i povlastice Hrvoju i Sandalju.
Bosna je zato poela da trai saveznitvo Venecije, utoliko pre to je Republika svetog Marka postepeno iz
nez^tralnosti prelazila na stranu napuljskog pretendenta. Dok su tokom protekle tri godine iz Bosne stizale u Veneciju
samo molbe i opomene da se ne mea u stvari Kotora, da odustane od in- teresovanja za Omi, da Sandalju kao
nasledniku nekada- njih gospodara preda gradove koje je uzela posle odmetanja Bale III Balia; krajem 1407.
Bosanci su ponudili da se sklopi takav savez iz kojeg e itav svet videti da e jedna strana pomoi drzggu ako je
neko napadne. Poslanici kralja Tvrtka i Hrvoja su preporuili Sandalja, Pavla Radeno- via, ura
Radivojevia i njegovog brata da budu primljeni za mletake graane. Bosanski poslanici su se vratili i
nekadanjem Ostojinom planu o ustupanju nekih mesta ili luka za mletake trgovce. ak Je i traenje zetskih gra-
BOBOVAC, UNUTRANjOST GRADA.
571
! (1322)

dova za Sandalja dobilo novu daleko prihvatljiviju formu. Sandalj je, naime,
predloio takvu pogodbu da mu se predaju Budva i Bar da u njima dri vojsku a da bi
onda titio sve mletake posede. Pored toga, bosanski poslanici su se a- lili na
Kotorane i traili da mletaki graani ne pru- aju pomo i podrku gradu koji je
bio nezadovoljan bo- sanskom vrhovnom zlau. Kao to se mnogo puta deavalo,
Eenecija je prihvatala ponuene predloge u takvom obliku da su oni bitno izmenili
smisao. Izala je u susret mol- bama za dodeljivanje graanstva, primeujui
dodue da je Sandalj Hrani ve od ranije graanin Republike, zahva- lila se na
ponudi luke ili grada, iako je to nekad elela, verovatno zbog toga to su bosanska
gospoda otvoreno poru- ila da oekuju naknadu za to u Veneciji. Ponueni savez je
prihvaen, ali tako da jedna strana obea drugoj da nee pruati pomo nekom
treem ko bi se javio kao napada. Venecijanci su prosto obrnuli formulu i mesto
aktivne podrke Bosni u sluaju napada, stavili rastegljivu i da- leko manje korisnu o
uzdravanju od pomaganja njenog ne- prijatelja. Najozbi.>nije su Venecijanci primili
Sanda- ljevu ponudu, ali su uslove bitno izmenili nudei Budvu ali pod uslovom da
bosanski vojvoda zauzvrat u roku od pet meseci istera Balu III iz njegove drave,
potini gosno- dare gornje Zete tako da se ne meaju u venecijansku inte- resnu sferu, i
jami bezbednost poseda Republike u Zeti. O ovome su nastavljeni pregovori sa
Sandaljem i postignut je sporazum pod uslovom da Sandalj dobije ipak Budvu, so- lane u
Ljutici i Bar. Ali, poto su upravo to bila sporna mesta u sukobu s Balom III, Venecija
se kolebala da li da ih se odrekne sklapajui mir s Balom ili da ih prepusti Sandalju
ako raspe Balu. Poto je druga varijanta ove alternative bila nesigurnija, sklopljen je
mir s Balom a Sandalju se izmakla prilika da povede aktivniju politiku u Zeti.
572
! (1322)

Znajui za bosanski poloaj, Venecijanci su se pribo- javali da e Sandalj imati

da se brine o krupnijim i te- im stvarima i da e zapustiti Zetu. Oigledno su oe-
kivani i dalji napadi kralja igmunda. I doista ovoga puta je ugarski kralj poeo
pripreme za dalje ratovanje, im se vratio iz Bosne. Zahvaljujui tome to je njegov
ljuti pro- tivnik na papskoj stolici ve ranije umro, on je mogao da se vrati svojoj staroj,
ali tako nesreno ostvarenoj ideji o krstakom ratu protiv Turaka. Papa Grgur XII je na
molbu igmundovih poslanika pozvao itav hrianski svet da

PEAT KRALjA STEFANA TVRTKA P krene u rat protiv Turaka i nevernika na elu s ugarskim
kral>em i podelio oprotajnice uobiajene kod krstakih pohoda. Kral>u igmundu je
to dobrodolo da ojaa vojsku vitezovima-avanturistima, a po itavom njegovom
daljem po- stupanju se vidi da na pohod protiv Turaka nije ozbiljno ni mislio. Udarac je i
ovoga puta bio namenjen Bosni, a da bi opravdao krst^ki karakter rata igosao je vie
nego ranije Bosnu kao jeretiku zemlju. Ve u drugoj polovini fabruara 1408. ugarski
kralj je saoptavao Dubrovanima svoje namere u pogledu Bosne.1 Oni su ga odmah
podseali na ranije razgovore s poslanicima i obeanja o proirenju teritorije.
Poetkom. maja su ak uputili i posebnog po- slanika koji je proveo u svojoj misiji
pola godine traei da grad dobije Konavle, Draevicu, Bra, Hvar i Korulu ili bar
jedan deo ovog maksimalnog zahteva. Ovi pregovori Dubrovana i igmunda odaju
da se sa sigurnou rau- nalo da e Bosna biti potpuno poraena i da e kralj do-
biti pod svoju vlast i Dalmaciju. Pohod je bio proglaen za 24. juli ali je kralj igmund
ve znatno ranije boravio u Sremu i Slavoniji i preduzimao manje ekspedicije. Tako je
krajem maja doao u Dobor, pa se ponovo vratio, da bi u septembru provalio sa
itavom sakupljenom vojskom. Pod Maglajem je kraljev logor bio 20. septembra, a
ve 30. kako odaju put sauvane kraljevske povelje, bio je na povratku u Dubocu,
tvravi na Savi. Iako je u ovom pohodu kralj igmund uspeo da porazi i zarobi neku
bosansku vojsku i izvri pravi pokolj bosanske vlastele prema jednom iz- voru
posekao je i bacao sa zidina Dobora u Bosnu 171 bo- sanskog vlastelina ipak njegovi
rezultati nisu bili odluni. Glas o velikoj pobedi iren iz Budima stigao je ak i u
Poljsku, ali u Bosni nije izazvao nikakve bitne promene.
Posle nekoliko meseci bosanski oblasni gospodari su istina napustili svoju
dotadanj}' orijentaciju, ali tome je doprinosilo i dranje Ladislava Napuljskog.
Ve od jula 1408. on je stupio u pregovore s Mletakom Republikom nu-
dei da proda svoja prava na Dalmaciju. U Veneciji se sve dodue vodilo u
najveoj tajnosti, gli teko da iz Na- pulja Hrvoju nisu stigli glasovi o
sudbini namenjenoj Dal- maciji. Njegova uloga bi ostvarenjem kraljevog plana
bila zavrena: izgubio bi poloaj namesnika i, to je jo va- nije, stvarnu vlast
nad gradovima. Mletakoj Republici njegove usluge ne bi bile potrebne,
svakako ne u onoj formi u kojoj su bile potrebne Anujcu. Otuda se i desilo da
j
eba Hrvoje, stvarni voa Ladislavljeve stranke, prvi pro- menio tabor. Ve prvih dana
januara 1409. kral> igmund je mogao javIt^i Trogiru da se izmirio sa splitskim herce-
gom. I ta poruka pokazuje da je eleo da preko Hrvoja obnovi vlas! nad dalmatinskim
gradovima. Uspeo je u tome samo delimino, jer su se posle izvesnog kolebanja poti-
573
! (1322)

nili Trogir, Nin i ibenik dok su Ladislava i dalje pri- znavali Zadar, Novigrad, Vrana i
ostrvo Pag.

Kralj Tvrtko II i ostali oblasni gospodari nisu se odmah poveli za Hrvojevim

primerom, tako da je dolo do cepanja dotle jedinstvenog stava Bosne. U februaru 1409.
kada je Dubrovanima saoptavao vest o pomirenju sa ig- mundom, Hrvoje je
napadao s mora i s kopna vlastelu Ra- divojevie u oblasti donje Neretve. U martu je i
kralj ig- mund javljao vernom Dubrovniku da je uinio mir i slogu s gospodom
Bosne. Tada su, verovatno, i neki drugi veli- kai priznali igmundovu vrhovnu vlast,
moda ak i kralj Tvrtko II Tvrtkovi koji se i posle Hrvojevog poti- njavanja
igmundu (Jdrao jo neko vreme na prestolu. Jo 15. februara u njegovo ime se
naplauju ggrihodi od palate u Dubrovniku, krajem godine je ve bio svrgnut a posle
toga mu se gubi svaki trag za nekoliko godina. Bilo da se i on potinio igmundu ili
ne, njemu nije vie bilo mesta u Bosni, jer se ugarski kralj sada odluio da ostvari
svoja prava iznuena od Bosne jo 1394. Iz njegove povelje za ce- tinskog kneza
Ivania Nelipia, jedinog akta koji je sa- uvan o pomirenju Luksemburgovca i
njegovih dotadanjih protivnika, vidi se da je ovaj hrvatski velika koji se potinio
ve u novembru 1408. obeao, a to je nema sumnje nametnuto bilo i drugima, da e
igmunda krunisati kru- nom bosanskog kraljevstva, sveano i s poastima kao to
je bilo u vreme kralja Tvrtka I. Kako se nije odmah ukazala prilika za krunisanje,
izmeu ostaloga i zbog dranja osta- lih velikaa, igmund je Hrvoja najkasnije 1410.
postavio za vicekralja u Bosni, tako da se, zahvaljujui blagovreme- nom
prebacivanju u pobedniki tabor, herceg splitski javio u svojoj staroj ulozi, dodue
ovoga puta za drugog gospodara.
Ostaje nepoznato jo uvek koje su se sve linosti pri- klonile igmundu i
primile ga za bosanskog kralja. Za Sandalja Hrania je to jedva verovatno.
Ukoliko se ak po- korio nije ozbiljno shvatao obaveze. On je u maju ili po-
etkom juna 1409. slao nekog arhiakona kao poslanika u Zadar na
dubrovakoj barci, poetkom jula su ga traile Ladislavljeve galije u
Cavtatu, a malo docnije je javno
574 '.

pisao Dubrovanima da je prijatelj kralja Ladislava i da mu je rad svaku

potenu slubu uiniti". On i Hrvoje su sredinom 1409. predstavljali dva suprotna
pola u bosanskoj politici zato su odnosi meu njima bili neprijateljski, a itava
Bosna podeljena i zavaena. Sredinom godine su Du- brovani pozvali svoje
trgovce iz Drijeva zbog novtina koje se deavaju u^Zosni". Tok tih borbi nije, na
alost, poznat ni u najkrupnijim crtama, ali je jasno da su one iz- nele ponovo na
povrinu biveg kralja Ostoju. Ovoga puta on se javio kao tienik Sandalja
Hrania i protivnik kralja igmunda. U oktobru se javio Dubrovanima
traei da mu isplate kraljevske dohotke, ali su se oni tom pri- likom izgovorili
time to Bosna jo uvek nije u miru. U prvoj polovini novembra je novi kralj mogao
da saopti da je i taj uslov ispunjen, tako da su Dubrovani, kojima ovakav razvoj
stvari nije mogao biti po volji, izjavili ra- dost zbog mira i sloge u Bosni. Bez
tekoa je izvreno obnavljan>e ugovora. Ostoja je potvrdio sve ranije povelje, pa
i svoju sopstvenu, a Dubrovani su mu predali dohotke, palatu i posede koji su
pripadali kralju. Obrazlagali su to time to gospoda rusaga bosanskog opet hotjee i
po- ljubie gospodina kralja Ostoju za svoga gospodina. Njegov suparnik Tvrtko II
se jo u decembru obraao Dubrovniku, zatim se punih pet godina sasvim gubi iz
naih izvora.

Pored Tvrtka II, i kralj igmund je postao rtva bo- sanskih unutranjih
promena. Postalo je sasvim oigledno koliko su nesigurni bili njegovi uspesi
postignuti po- etkom godine. Jo u maju, kada je polazio u Srbiju da po- mogne
despotu Stefanu, govorio je da e posle toga u Bosnu na krunisanje,2 a krajem
godine mu je preostajalo samo da kao ranije preduzme pohod. Istina, on je sada
imao na svo- joj strani Hrvoja, koji je bio protivan izvrenim prome- nama i nije
priznavao Ostoju kao kralja. Ugarske i Hrvojeve teritorije su opkoljavale preostali
deo Bosne u kojem su bili Ostoja, Sandalj, Pavle Radenovi i drugi velikai, tako
da se pritisak na njih mogao vriti mnogo neposred- nije i efikasnije.
575 '.

Poetkom marta 1410. Hrvojevi ljudi zajedno s ugarskom posadom iz

Vranduka napali su i zauzeli Podvisoki, oda- kle je prethodne veeri pobegao kralj
Ostoja. Za to vreme je na drugoj strani Sandalj Hrani zauzeo Drijeva. Preokret je
nastupio tek kad je i kralj igmund lino doao u Bo- snu. Umesto u avgustu, on je
tek u septembru poao u ovaj pohod i zatraio da mu Dubrovani upute
poslanstvo.

U isto vreme su Sandalj i Pavle Radenovi zadmolili za posredovanje. Proneo se i

glas da su Bosanci pretrpeli po- raz od kralja. U toku oktobra 1410. dolo je do
novog po- mlrenja, po kojem su Sandalj, Pavle i drugi pristali da krajem oktobra
kruniu lgmunda za kralja Srbije i Bo- sne. U Dubrovniku su ve bili spremljeni
darovi za kralja i kraljicu i povelje koje je trebalo hralj da potvrdi, ali ni toga puta
nije dolo do krunisanja.

Mir izmeu Ugarske i Bosne je i ovoga gguta trajao vrlo kratko. Velikai su
576 '.

jo uvek imali jake veze s Ladislavom Napuljskim. Sandalj je jo uvek drao

Ostrovicu, dobijenu od napuljskog kralja i uprkos svim dotadanjim pomire- njima
nije hteo predati grad igmundu. U sukobu koji je zbog Dalmacije izbio izmeu
kralja igmunda i Venecije, i jedna i druga strana se otimala oko ove vane
tvrave. Sandalj je pokazivao vie naklonosti prema Veneciji i stupio u pregovore
o prodaji grada. Krajem 1410. sklopljen je sporazum po kojem je Sandalj za
Ostrovicu dobio 5000 du- kata. Sve to pokazuje da se Bosna nije drala obaveza pri-
hvaenih u jesen te godine, ve da je deo velikaa ponovo ustao protiv
igmunda. Sasvim jasno to dolazi do izraaja u napadu na Srebrnicu, preduzetom u
prolee 1411. Bosanci su izgleda na elu sa Sandaljem opustoili i spalili va- ro,
dok su se trgovci povukli u tvravu kod ugarske posade koja je odolela napadu.
Ali igmundovi protivnici u Bo- sni vie nisu imali ranije odlunosti -l istrajnosti.
Ve mesec dana posle napada na Srebrnicu traili su naika da se pomire s kraljem
koji vie nije dolazio s vojskom u Bosnu. Najdalje do kraja avgusta opet je
obnovljeno pomirenje izmeu igmunda i Bosanaca. Dubrovani su to iskori-
stili da kod kralja igmunda opet jednom zatrae Ko- navle i Draevicu, i da, s
druge strane, izjave Sandalju ra- dost to se ispunila njihova davnanja elja time to
je napravljen sporazum Bosne s ugarskim kraljem.

Ovim pomirenjem, iji uslovi ostaju nepoznati, nisu reeni zasvagda odnosi
izmeu Bosne i Ugarske, ali se, neosporno, zavrio period ogorenih borbi
zapoetih jo krajem XIV veka. Koliko se iz daljih zbivanja moe zaklju- iti,
igmund je za neko vreme odustao od zahteva da sam bude bosanski kralj i primio
je Ostoju onako kao poetkom veka. Verovatno je na poputanje delovala
injenica to je bio izabran za rimskog kralja i po sporazumu s bratom Vaclavom
dobio upravu nad Carstvom. Bosna je od tada pred- stavljala samo neznatan deo
njegovih ogromnih ambicija.
577 '.

Na drugoj strani, i Sandaljev stav bio je u veoj meri odre- en vezom s despotom
Stefanom, kome je postao zet oe- nivi se Jelenom, udovicom ura
Stracimirovia. Uz lojalnog srpskog despota je i Sandalj imao daleko stalniji i
pomirljiviji stav prema kralju igmundu.

Bosna je iz pune decenije upornog ratovanja s Ugarskom izala teritorija^no

okrnjena i oslabljena. Postavivi hercega Hrvoja za vicekralja Bosne, najkasnije
poetkom 1410. igmund mu je oduzeo nekadanje kraljeve gradove i trgove u
severoistonoj Bosni: Srebrnicu, Kulat, Srebr- nik i tvrave Brodar i Susjed,
koje je Hrvoje podigao za vreme svoje vlasti, i pridruio ih ranije osvojenoj Usori.
Srebrnicu je poklonio, najverovatnije 1411, srpskom de- spotu Stefanu
Lazareviu, neto je vratio Bosancima, a na severu je stvorio usorsku oblast pod
neposrednom ugar- skom upravom prvo gradskih kastelana a zatim banova Usore.

Bosna je bila oslabljena utoliko to je zauvek nestalo jedinstvenog stava koji je

578 '.

drao na okupu ve sasvim osa- mostaljene oblasne gospodare. Veoma esta

pojava meusobne zavaenosti i unutranjih borbi karakterie nadalje po-
litiki razvoj Bosne sve do kraja njene samostalnosti.

6. JEDINSTVO I PODELjENOST BOSNE

. (1391 14 22) 579

Tokom prve decenije XV veka potpuno je zavreno for- miranje oblasti pojedinih
feudalnih gospodara. Iako je ve krajem XIV veka bilo jasno da pojedine velmoe
imaju u delovima bosanske. drave teritorijalna jezgra na kojima poiva njihova
snaga, zemljite bosanske drave jo uvek nije bilo bez ostatka podeljeno na
teritorije kralja i vel- moa. Ostoja je jo za vreme svoje prve vlade imao kontrolu
nad Drijevima i Srebrnicom, vanim trgovima prilino udaljenim od dravnog
sredita, gde je bilo neosporno kraljevo podruje. Ostoja je jo 1403. gospodario i
Olovom koje je bilo u sferi uticaja Pavla Radenovia. Situacija se bitno izmenila
upravo posle Ostojinog zbacivanja kada su oblasni gospodari prigrabili i ova
najunosnija pri- vredna arita. Lavovski deo je pripao, razume se, Hrvoju sa
Srebrnicom i Drijevima. Istina, on ova dva bogata trga nije drao dugo, ali se oni
vie nisu vratili pod kraljevuvlast: SrebrnJPdu je dobila Srbija, dok je
Drijeva zauzeo Sandalj Hrani.

Izvori kojima raslolaemo doputaju da se samo u naj- grubljim

potezima ocrtaju granice zemalja pojedinih obla- snih gospodara. One uostalom i
nisu bile sasvim vrste, jer je u toku unutranjih sukoba dolazilo na raznim
stra- nama do znatnijih pomeranja. Kad se izuzmu privremeni prodor u
severoistonu Bosnu i vladanje ostrvima, dalma- tinsk^gm gradovima i
njihovim hrvatskim zaleem, Hrvoje Je gospodario jednim pojasom teritorija
koji se pruao od Sane (u periodu od 13991402 ak od Une i Save) pa sve do
Neretve, obuhvatajui pre svega stare Donje Krajeve, Za- vrje i Krajinu, gde
se njegova oblast dodirivala sa ze- mljama Ivania Nelipma i Sandalja
Hrania. U zaokru- ivanju zemalja Sandalja Hrania veoma vaan momenat
je predstavljalo drugo i konano rasutije Radia Sankovia 1404. Iako je
Konavle i posle Radievog osloboenja ostalo u rukama Sandalja i Pavla
Radenovia, veinu nekadanjih zemalja on je ponovo dobio pod svoju vlast.
Posle zatva- ranja 1404. one su dole u ruke Sandalju koji se na taj na- in
. (1391 14 22) 580

proirio do Konjica, Nevesinja Dabra i Popovog polja. Na prostoru od Drine i

Lima do Neretve i morske obale imao je neto zemalja i Pavle Radenovi. On
je gospodario polovinom Konavala, Trebinjem, Vrmom, Bileom i Fatni- com.
Tako su Sandaljeve i Pavlove zemlje bile izmeane i sve dok su oni bili u slozi to
nije imalo teih posledica, ali kad su se dve porodice krvavo zavadile u drugoj
dece- niji XV veka, poele su estoke borbe oko zemalja u bli- zini Primorja,
zavrene tek u sledeoj generaciji potpu- nim trijumfom Kosaa. Inae su se
glavne zemlje Pavla Ra- denovia i njegovih naslednika prostirale od Dobruna
na istoku do Vrhbosne na zapadu s glavnim centrima u grado- vima Bora i
Olovo. U istonoj Bosni se na teritorije Pavlovia nastavljala daleko
skromnija oblast Zlatono- sovia, koji su bili samostalni oblasni gospodari, ali
se. nisu mogli po snazi meriti s tri velike porodice.

Ocrtane konture oblasti pokazuju da je kraljevima ostala osta skromna

oblast. Teritorija kojom .je nepo- sredno vladao kralj, sop1ataLj s!e1 ge
kako kau Dubrov- ani ostala je u sreditu Bosne i njene granice su bile
najvie izloene promenama. Na najnioj taki su bile na zavretku bosansko-
ugarskih ratova kada su se sastojale od nekoliko upa izmeu gornjih tokova
Bosne i Vrbasa. Ve je Ostoja u toku poslednjih godina svoje vladavine pro-
. (1391 14 22) 581

irio kraljevske zemlje, naroito posle smrti Hrvoja Vuk- ia. Centralni poloaj
ove teritorije i .njeno bogatstvo, zahvaljutui vanim rudnicima i gradovima,
omoguili su da od tree decenije XV veka u njoj zapone regeneracija
kraljevske vlasti.

U svojim oblastima su feudalni gospodari bili jo znatno samostalniji nego u

politikim odnosima Bosne s ostalim svetom. Moe se mrfno rei da su oni bili
kra- ljevi u svojim oblastima, isto kao to je krunisani kralj bio oblasni gospodar
u svojim zemljama. Iz izvora kojima raspolaemo ne ms?e se izvesti nikakva
razlika u obimu i sadraju vlasti kralja i oblasnih gospodara. Osnovni dravni namet
dukat od ognjita uzimali su za sebe od i- tavog stanovnitva svoje oblasti, i
nametali ga ak stra- nim trgovcima. Carine na trgovima, putevima, prelazima
reka, zatim vladalako pravo na deo rudarske proizvodnje ilo je sve u njihovu
komoru. Oblasni gospodari dre u svojim rukama i najvie sudstvo i raspravljaju
sporove svojih ljudi sa strancima.
. (1391 14 22) 582

U odnosu prema vlasteli oblasni gospodari su takoe stupili na mesto

kraljeva. Njima je sada upuena vlasteo- ska verna sluba, oni su, koliko
vidimo iz malobrojnih povelja, uzvraali vjerom gospodskom garantujui
linu i imovinsku sigurnost, mada su oni bili prema vlasteli u jaem poloaju
nego kraljevi. Vlastela je ostajala na svo- jim plemenitim batinama i sluila onome
ko zagospodari upom ili oblau. Vrlo ilustrativan je primer plems- nitog
bratstva Ljubibratia u Trebinju koje je odravalo svoje zemlje, svoje imanje i
svoj ugled iako su se nad njim smenjivali gospodari: posle sluenja Pavloviima
oni su sluili Kosae, pa se za kratko vreme obnovila vlast Pavlovia i najzad su
opet doli pod Stefana Vukia, ne trpei pri svemu tome nikakvu tetu i nikakvu
promenu u poloaju. Pored vazalnih vlasteoskih porodica, oslonac oblasnih
gospodara predstavljali su njihovi slubenici vlastnici" ili valiozi savremenih
izvornih vesti. Naj- vaniji meu njima bili su zapovednici gradskih posada i
upski funkcioneri sa zvanjem upana" i kneza.
. (1391 14 22) 583
 (1391 1422) 585

Popovu pod vedrim nebom, nedaleko od svoje vlastele izmeane u krugu sa slugama
poklisarevim, na drugoj strani imamo svedoanstva kako su bosanska gospoda sa svojim
vitezovima 1412. u Budimu iza- zivala divljenje dvorske sredine. U svakom sluaju, tada su
ve mogli da stanu naporedo s feudalcima stare tradicije i evropskog nivoa.

Jo dok su bili samo istaknutija i bogatija vlastela s velikim acsa^a u budunosti,

oblasni gospodari su imali u rudimentarnom obliku poneto od onoga to im je docnije bilo
neophodno. Imali su, pre svega, svoju plemiku okolinu sastavljenu od roaka i nie
vlastele; imali su zatim upravitelje svojih poseda i ponekog dijaka koji je sastavljao
neophodna akta. Nema sumnje da su jo u svojim skromnim poecima drali tvrave u
kojima bi boravili i u kojima su bili njihovi dvori. Ukoliko su se vie sami uzdizali rastao je
po broju i znaaju svet kojim su bili okrueni. Od vremena kada imamo na raspolaganju
retke povelje oblasnih gospodara vidimo da i oni, kao nekad ba- novi i kao bosanski kraljevi,
navode svoju vlastelu kao svedoke i zaklinju se s njom zajedno. Kod Kosaa ovaj krug
vlastele za ivota Sandalja Hrania ostaje ogranien na vlastelu iz etiri kue plemena
Kosaa, a pod njegovim naslednikom Stefanom Vukiem se iri i na druge ista- knutije
plemenite l>ude bliske vojvodi. Kod naslednika Pavla Radenovia se skoro uvek
razlikuje vlastela od bratstva" i vlastela od slugu. Prirodna posledica obra- zovanja
krugova vlastele oko oblasnih gospodara je bilo opte izdizanje u drutvenom rangu ovih u
stvari novih i dotle vrlo skromnih plemia. Taj proces se nije zadrao samo na onima koji su
iveli s oblasnim gospodarima i sva- kodnevno saraivali s njima, ve je obuhvatio i one
koji su ih na bilo koji nain sluili. Otuda se, kako izgleda, upo- redo s obrazovanjem oblasti
samostalnih feudalnih gospo- dara zavrava i proces drutvene diferencijacije, tako da se svi
oni koji su uspeli da, drei se grevito svoga plemena i svoje makoliko skromne
plemenite batine, izbegnu padanje u zavistan poloaj, poinju smatrati vla-
steliiima.
 (1391 1422) 586

Iz sredine ne tako brojne i prilino primitivne nove vlastele, oblasni gospodari nisu
mogli regrutovati sve po- trebne slubenike. Uostalom, i bosanski kraljevi su od vremJena
Tvrtka I za svoje protovestijare uzimali strane trgovce kao to su bili Tripe Petrov Bua za
vreme Tvrtka I, ili ore Boki i njegov sin Nikola za vreme Dabie, Jelene i Ostoje ili
svetena lica, kao to je bio pop Ratko za vreme Tvrtka I. Tek pred sredinu veka su kra- ljevi
uzimali domae ljude za rukovodioce svojih finan- sija. Oblasni gospodari su morali da
krenu drugim pute- vima i uzimaju domae trgovce za svoje komornike;, pro-
tovestijare ili rizniare. Tako u slubi Pavla Rade- novia i njegovih sinova sreemo
kao protovestijara1 trgovca iz Prae, zakupnika carina i dunika dubrova- kih kreditora
Brajla Tezalovia.3 Dugogodinji komornik Sandalja Hrania i Stefana Vukia,
Pribislav PohvaliK, nije poticao iz vlasteoske sredine, a drugi, Pribisav Vu- koti, komornik i
diplomata hercega Stefana, znamo si- gurno, poeo je kao trgovac u Foi. Ove linosti,
vrlo dragocene svojim gospodarima ne samo u voenju finansija, ve i kao savetnici i
diplomate, nadmaivale su ponekad po svome uticaju vlastelu. Znanja i sposobnosti otvarali
su ovom krugu ljudi, daleko brojnijem nego to se vidi iz navedenih primera, put u
plemiku sredinu. Brajlo je de- lujui kao protovestijar poeo da nosi titulu kneza, dok su
dva spomenuta Pribisava nobilitirani na taj nain to ih je neko u Bosni ili na stranim
dvorovima proizveo za vi- tezove, tako da se javljaju i jedan i drugi kao poteni vi- tez.
Slian je na dvoru Tvrtka II i kralja Tomaa bio put Restoja koji je- bio kancelar (logotet),
docnije i protovesti- jar. Kada se uzmu u obzir carinici i poslanici mogao bi se samo kod
porodice Pavlovia i Kosaa sastaviti spisak od dvadesetak ovakvih linosti koje su na
povrinu izneli znanje i umenost, neophodni u razgranatim i sloenim po- slovima dvorova
oblasnih gospodara. Savetnike i saradnike dobijali su oblasni gospodari iz ovih dveju kua i
iz re- dova krstjana crkve bosanske. U itavom nizu poznatih imena, najznaajnija su
svakako ona Vlatka Tumarlia, sa- vetnika i diplomate Pavla Radenovia i sinova, i
Radina Gosta, prve linosti na dvoru vojvode i hercega Stefana Vukia Kosae. Meu
dvorskim personalom vano mesto su zauzimali pisari koji su dobijali zvune titule
nadvor- nog dijaka ili logofeta". Po pravilu, oni su bili i za- duivani diplomatskim
misijama.
Kad se govori o dvoru oblasnih gospodara misli se na krug ljudi koji ih je pratio, iveo^u njihovoj okolini i
sluio im. Dvor kao stolno mesto i stalno sedite oblasni gospodari nisu imali, isto onako kao to ga nije
imao ni bosanski kralj. Izmeu svojih gradova i dvoraca, iz kojih su se neprestano premetali i selili,
davali su nekima prednost,' ali su bili daleko od toga da se za njih stalno
 (1391 1422) 590

veu i ustale u njima neke centralne slube. Kao to se s kraljem selila

kancelarija i kao to je kralj sudio ak premetajui se iz mesta u mesto,
tako su i oblasni gospo- dari vodili i nosili sa sobom sve to im je bilo potrebno u
obavljaznju svojih vladarskih funkcija. Kraljevi su, ko- liko vidimo po tragovima
kretanja, rado birali za boravi- te gradove Sutjesku, Visoko i Bobovac, docnije i
Jajce, dok su se Pavlovii drali Bora, a Kosae Blagaja, Sa- mobora, Sokola i
Novog. Za hercega Hrvoja i njegove nasled- nike smo nedovoljno obaveteni, ali
nema sumnje da su na- roitu panju poklanjali slavnom Jajcu, koje je herceg po-
digao u danima svoje najvee moi.

Formiranjem oblasti feudalnih gospodara bosanska drava, kao to je vie puta

podvueno, podeljena je na etiri dela, od kojih je svaki imao punu samostalnost
u unutranjem razvoju i vezama s okolnim svetom. Pa ipak, to nije dovelo do
potpunog raspada i nestanka Bosne kao dravne celine, mada bi neke vane
okolnosti potpomagale razvoj dogaaja u ovom pravcu. Iz ranijih izlaganja se mo-
glo uoiti kako je Bosna naglo i bujno teritorijalno na- rastala i kako je malo
vremena bilo za vre povezivanje i stapan>e ovih oblasti s prvobitnim
 (1391 1422) 591

bosanskim dravnim zemljitem. Oblasni gospodari su se javili upravo u ovim

periferijskim, najkasnije steenim zemljama i to je otva- ralo mogunost da se
one nepovratno otcepe od Bosne u ko- joj su provele tek sasvim neznatni deo svog
istorijskog raz- vojnog puta. Hum je, na primer, imao isto toliko dugu po- litiku
tradiciju kao i sama Bosna, s njom je bio zdruen nepun vek, pa uprkos tome nije
dolo do cojava separatizma oslonjenog na tradicije humske samostalnosti. Oblasni
go- spodari su do kraja ostali rusaka gospoda i svoje zemlje smatrali delom Bosne.

U stvarnosti potpuno podeljena, Bosna je u sferi poli- tikih koncepcija ostala

idealno jedinstvena, zahvaljujui novom pojimanju drave koje je prevladalo u
doba kralja Tvrtka I. Ugarska je Bosancima bila najblii i najvaniji uzor po kome
su obrazovali svoja shvatanja o dravi. A upravo je doba unutranjih kriza u
Ugarskoj, posle smrti kralja Lajoa, aktualizovalo u najveoj meri pitak>a o pravu
naslea, ulozi sabora, pravu plemstva kao stalea, ulozi i znaaju dravnih
insignija, itd. Uestvujui ivo i s velikim angaovanjem u borbama oko ugarskog
prestola, Bosanci nisu mogli da ne uju argumente koje je potezala kako jedna tako
druga strana. Otuda je dolo do malo ne-
 (1391 1422) 592

obine pojave da je gtrelom u bosanskom dravnom razvitku obeleen

Tvrtkovim krunisanjem dobio za kratko vreme sa- svim novi smisao. Ranije je
pokazano da je Tvrtko za svoje krunisanje i formulisanje uenja o
dvostrukom vencu pod- sticaj dobio iz Srbije. Ubrzo posle njegove smrti,
meutim, shvatanje o kruni i kraljevstvu je oblikovano po ugarskom modelu.
.

Pre svega, prvi termin kojim se obeleava pojam drave rusag bosanski
ili sav rusag bosanski preuzet je neposredno iz Ugarske kako pokazuje samo
malo preina- ena re orsag. Rusag bosanski" je u isto vreme sva Bosna
to jest vlastela bosanska okupljena na dravnom saboru. Prema vlasteli koja
predstavlja svu Bosnu kao jedan bitan element drave stoji kr^na kao
transperso- nalni simbol drave koji u ovom suprotstavljanju dva ele- menta
zastupa dostojanstvo kralja. Linosti kraljeva se me- njaju ali dostojanstvo i
kruna ostaju stalni. Govori du- brovakih poslanika skicirani u njihovim
uputstvima ovo shvatanje nam u veoj meri otkrivaju nego oskudni domai
spomenici. Kruna i Bosna (Sogopa e Vo&pa) je isto to i kralj, gospoda i
vlastela (ge, 51pog1 e ago), a sve zajedno predstavlja bosansku dravu.
Uticaj shvatanja o sta- lekoj dravi je ovde sasvim oigledan, a u najveoj
meri je karakteristino da se pomenuti termini i shvatanja po- inju
pojavljivati upravo u prvim godinama XV veka. Lako je uvideti znaaj
ovakvog shvatanja za ouvanje ideje o je- dinstvenoj bosanskoj dravi. Vie
ne ini sam vladalac dravu kao to je to bilo u doba patrimonijalnog shvatanja,
rusag bosanski se sada sastoji podjednako od kralja i vlastele, pre svega
rusake gospode, kako se u izvorima nazivaju oblasni gospodari. Kao
konstitutivni element drave oni su daleko od pomisli da je se odriu, utoliko^
pre to je uprkos podeljenosti ostao stanak kao telo u kojem njihova uloga u
punoj meri dolazi do izraaja.
 (. I 1-!--) 593

Dravni sabor Bosne je, razumljivo, naglo skoio u znaaju posle Tvrtkove smrti.
Kraj XIV i prve dve decenije XV veka predstavljaju doba njegovog najveeg
uticaja. Sabor u ovo doba ne samo da je birao vladaoce ve lh je i zbaci- vao, kao
to se vidi na primeru Ostoje i Tvrtka II. Stanak se sakupljao i sam bez poziva i
uea vladaoca i nepo- sredno delovao na spoljnu politiku, odl\givao o sudbini
pojedine vlastele, raspravljao o teritorijalnim pitanjima, sve funkcije je vrio u
znatno potenciranom obliku.4 Put koji je u svom unutranjem razvoju prela Bosna
nijemogao da ne ostavi traga i na saboru. estina borbi koja se vodila meu
rusakom gospodom" prenosila se i na skupove na kojima je dolazilo do tekih
scena i do razilaska ue- snika usled nepoverenja i mune atmosfere. Kralj i
oblasni gospodari, r&zume se, vodili su glavnu re, a ostali ue- snici su se sve
vie pretvarali u njihovu pratnju. Ukoliko je vreme dalje proticalo pomerale su se
funkcije sabora prema reavanju spoljnopolitikih pitanja i izglaivanja
domaih sukoba. Tako je sredinom XV veka dolo i do ue- a srpskog despota
na bosanskom stanku. Ponekad su go- spoda uestvovala na stanku preko svojih
predstavnika koji su na tome skupu delovali kao poslanici. Ali i pored svega toga,
sabor nije izgubio karakter jedinstvenog tela koje predstavlja bosansku dravu kao
celinu.

Kruna je, kao to je ve reeno, takoe bila simboliki zastupnik

jedinstva Bosne. Kao i u gotovo svim evropskim monarhijama ovog i docnijeg doba
kruna potena kruna bosanska pored ostalog, ovaploivala je sada
ve ap- straktno shvaeno vladalako dostojanstvo. Kruna je bila veita dok
su pojedini kraljevi troni, prolazni i slabo- stima podloni ljudi. Kruna je nosilac
prava na tribute koji se Bosni isplauju, kruna je zauzela mesto kralja i kao
gospodin" kome vlastela duguje vernost i slubu. Za oblasne gospodare se govori
da su vazali krune. Otuda je bilo mogue da oblasni gospodari ratujui protiv
kralja ne kidaju veze sa bosanskom dravom, jer ostaju verni kruni. S pojimanjem
krune, kao najvieg dravnog simbola, stoji u vezi sigurno utvrena injenica
 (. I 1-!--) 594

da su kraljevi u Bosni dolazei po drugi put na vlast ponovo krunisani. Ta praksa

svedoi o jasnom odvajanju kralja kao prolazne linosti od krune kao
transpersonalnog simbola. Za istinsko i legalno kraljevanje bilo je potrebno uvek
zdruiti ova dva ele- menta, prvo krunisanje je izgubilo vrednost im je kraljeza
linost bila odvojena od krune. Liturgijska vrednost cere- monijala krunisanja
imala je, sudei ba po tome, dpugo- razrednu vrednost, iako Tvrtko II u jednoj
povelji spominje svoje sveto krunisanje (zasga sogopaCot) i svetu krunu (zasga
sogspa). Uostalom ve su specifine bosanske crkvene prilike morale na izvestan
nain onemoguavati pojavu izrazitih sakralnih crta kraljevstva. U svakom
sluaju, vidimo da je krunisanje ponekad zakanjavalo, a da su kra- ljevi imali
punu vlast odmah posle izbora i da su najva-
nija akta obavljali i u razmaku izmeu
15 S. irkovi: Istorija srednjovekoane bosanske drave
izbora i kruni- sanja. Da je Ugarska delovala i na bosanska shvatanja o kruni
pokazuje injenica da su i Bosanci odredili jedno stalno mesto u kojem se uva
kruna. Ve krajem XIV veka se za grad Bobovac kae da je mesto gde se uva
kruna kraljevstva bosanskog, bio je, dakle, bosanska paralela ugarskom Vie-
gradu koji je imao .kstu funkciju.

U vezi sa shvatanjem o dravi i uenjem o kruni izbija na videlo razlika

izmeu zemlje koja je ostala pod kralje- vom vlau i teritorija oblasnih
gospodara. I rusag i kruna odnosili su se, nesumnjivo, na itavu bosansku
dravnu teritoriju, ali su praktino uticali samo na onaj deo Bosne kojim je vladao
kralj, dok su zemlje oblasnih go- spodara pokazivale izrazitu obnovu patrimonijalnih
obe- leja. Ni oblasni gospodari, istina, ne nazivaju svoje ze- mlje plemenitom
batinom, ve dravom, steanijem ili gospodstvom, ali se patrimonijalne
crte ogledaju u nainu gospodarenja i nasleivanja. Sandalj Hrani se na
primer javlja u povelji o ustupanju Konavala zajedno sa svojom braom Vukcem i
Vukom, i svojim sinovcem Stefa- nom, iako Konavle nije spadalo u njihovo
plemenito; slino je i kod poslednje generacije Pavlovia sasvim pred kraj
 (. I 1-!--) 595

bosanske samostalnosti. Teritorije oblasnih gospodara se i nasleuju po

privatnom pravu tako da ne izostaju ni sukobi oko podele i naslea, to je
nanelo velika zla ze- mljama Kosaa. Nasuprot tome, kraljevska teritorija ide
novom nosiocu krune, bez ikakvog obzira na stepen srodstva i norme u privatnom
nasleivanju. Ista razlika se opaa i kod kua, zemljita i dohodaka koje su
kraljevi i oblasni gospodari imali u Dubrovniku. Dok su kue i batine date jednom
kralju pripadale njegovom nasledniku po kruni i prestolu, dotle su ta ista imanja kod
oblasnih gospodara prelazila na prirodne naslednike, tako da je, na primer, ono to je
bilo dato Hrvoju 1399. docnije pripadalo nje- govim unukama.
U kritinim decenijama na prelazu iz XIV u XV vek, Bosna je doivela veliki
preobraaj u svome unutranjem razvoju. Najbitniju njegovu crtu predstavlja
obrazovanje oblasti feudalnih gospodara, koje je nosilo u sebi opasnost potpunog
razbijanja Bosne kao dravne celine. Zahvalju- jui, meutim, istovremenom
izgraivanju novih shvatanja o dravi, stvorena je u oblasti politikih i pravnih
idejajaka protivtea centrifugalnim tendencijama. Bosanska drava se kao
jedinstveni politiki i teritorijalni okvir odrala sve do gubitka nezavisnosta, ali je
itav njen dalji razvoj bio u najveoj meri odreen faktikom podeljenoKu
koja vie Nikad nije bila prevladana.

7. PRIVREDNO I KULTURNO DOZREVANjE

 (. I 1-!--) 596

Politike tekoe i ratni potresi burnih godina pri kraju XIV i na poetku
XV veka nisu zakoili privredni razvoj Bosne. Viegodiidnji ratovi Bosne sa
Ugarskom pre- secali su privredna i trgovaka strujanja koja su vodila ka severu.
Ali ka toj strani nije bila orijentisana bosanska privreda, iako su u mirnim godinama
postojale privredo^e veze sa Ugarskom. U daleko veoj meri je Bosna od
najranijih vremena bila zdruena sa privrednim sreditima na naoj obali Jadrana.
Te veze, meutim, nisu ni u godinama skoro neprekidnog ratovanja bile
prekidane. S druge strane od ratnih pustoenja su stradale severne oblasti dok je
pro- izvodno najaktivnije centralno podruje ostajalo pote- eno. Proizvodne
snage i stalni tokovi robnog prometa odr- avali su se i docnije u isto tako tekim
vremenima. Na- glo privredno opadanje je poelo tek iza sredine XV veka kada su
Turci nasilno presekli promet sa Primorjem da bi itavu rudarsku proizvodnju
Bosne okrenuli sebi.
Rudarska proizvodnja, bez sumnje najvaniji elemenat privrednog ivota
Bosne, dostie svoj vrhunac upravo u prvoj polovini XV veka. To se jasno
opaa po podacima o izvozu metala iz Bosne i po ivosti i brojnosti
trgova- kih naseobina uz bosanske rudnike. Nagli porast rudarske
proizvodnje moemo brojnim podacima ilustrovati samo za Srebrnicu. Dok
je Tvrtko I dobijao 1389. na ime carine za Srebrnicu i Ponor 425. litara
srebra, ve 1417. je despot Stefan Lazarevi dobijao 2400 litara i
odjednom izve- snim reformama podigao na 3100 litara. 1 Za 28 godina je
vrednost regalnih prava skoila preko pet i po puta, to je znak da je u
priblinoj srazmeri morala porasti i pro- izvodnja. Pri tome se mora imati
na umu da je od toga inter- vala Srebrnica u despotovim rukama mogla biti
najvie 6 godina, tako da ne moe biti sumnje o velikom napretku
597 - '

rudnika u vreme bosanske vlasti. O velikom obimu bosanske proizvodnje metala,

naroito srebra, svedoi i poslovpa knjiga brae Nikole i Luke Kabuia,
dubrovakih trgo- vaca koji su radili sa Bosnom i godinje izvozili veoma
velike koliine srebra.2 Sigurnim podacima o veliinj1 proizvodnje i tempu
njenog uspona neemo nikad raspolagati, ali mnogobrojne pojedinane vesti
na kojima poiva nae znanje, pokazuju da proizvodnja srebra i olova igra najva-
niju ulogu u bosanskom privreivanju, i da se ova pro- izvodnja tokom prve
polovine XV veka nalazi u usponu.

Vie nego ikad ranije privredna aktivnost rudarskih sredita privlai strane
trgovce koji se u velikom broju naseljavaju i trajno borave u gradskim naseljima.
Naseobine primorskih trgovaca, pre svega Dubrovana koji nemaju istinskog
konkurenta u poslovanju u Bosni, rastu brojno i dostiu vrhunac u treoj i
etvrtoj deceniji XV veka. Zatieni ugovorima Dubrovnika i bosanskih
vladara i oblasnih gospodara, uivajui upravnu i sudsku autono- miju, oni u
punoj meri koriste svoju umenost i veze sa mediteranskim privrednim centrima.
U prvoj polovini XV veka se razvio i sloj domaih trgovaca u Bosni, ali nje-
gova aktivnost se zaustavljala na jadranskoj obali. Domai trgovci nisu ni
dospeli da razviju znatniju samostalnu aktivnost, ve se oslanjaju na
Dubrovane i Dalmatince, od kojih uzimaju zajmove i kojima esto slue
kao poslovni agenti. Oni nisu bili rtve konkurentske borbe Dubrov- ana i
drugih Dalmatinaca, ve su na potinjenu i drugo- razrednu ulogu bili
osueni zbog toga to su usled nedo- voljnih znanja i nespremnosti ostali
ogranieni na lokalne okvire i na prvu etapu u robnom prometu Bosne sa
medite- ranskim tritem. Punu korist iz ovog trgovanja su iz- vlaili oni koji su
bili u stanju da se' sa bosanskim pro- izvodima pojave na italijanskim tritima i
da tamo na- bavljaju istovremeno sve ono to je balkanska unutranjost traila.
598 - '

Vladari i oblasni gospodari se nisu meali mnogo u poslovni ivot od koga

su izvlaili velike koristi. Sve njihove intervencije su sraunate na
poveanje svoga udela u prihodima koje stiu proizvoai i trgovci. Pri
tome su se sudarali sa starim obiajima i pravima pojedinih mesta ili grupa
trgovaca. Bosanski kraljevi i oni oblasni gospodari koji su imali pod svojom
vlau rudnike, preko- raivali su ustaljene i uzakonjene delove koji su im pri-
padali na ime regalnih prava3 na taj nain to su carinu jednog rudnika
prodavali po najveoj mog\'Koj ceni terajui zakupce, domae ili
strane trgovce, da se dovijaju na razne naine kako bi isplatili ugovoreni iznos
i izvukli neku korist za sebe. Ponekad su carinici zavodili svoj monopol
spreavajui valturke, strune rudare, da prodaju srebro trgovcima, i zatim
propisivali cenu veu od uobiajene. To je, naravno, nailazilo na estok otpor
naroito dubro- vakih trgovaca koji su u tome videli krenje starih do- brih
z^kona" garantovakih ugovorima. Nekada se preko lea carinika vodio pravi
dvoboj izmeu gospodara rudnika i dubrozake vlade, koja je nareivala
bojkot trga ili rud- nika u kome su zavedene novtine i strogo kanjavala svoje
graane ako su umeani u posao sa carinom. U cilju zatite svojih prihoda kralj
Tvrtko II je za vreme svoje druge vlade zaveo bolanje" igosanje srebra kao
dokaz da je prolo kroz carinu i da je naplaen vladaoev deo.

Sandalj Hrani koji nije imao rudnika u svojoj zemlji uvodio je nove ili
poveavao stare carine, teei da na taj nain popravi svoje finansije. Niz
godina on je krio mo- nopol u trgovini soli time to je otvorio solane i ku- merk
solski u Sutorini pod Novim. Pred dubrovakim pro- testima je popustio tek
kad je zagospodario Drijevskim trgom i kad je poeo ubirati polovinu zamanih
prihoda od prodaje soli.
599 - '

Daleko vei znaaj kao privredno-politika mera ima odluka kralja

Tvrtka II, za vreme druge vlade da obnovi kovanje bosanskog novca. Iz
nepoznatih razloga se u Bosni posle smrti Tvrtka I prekinulo sa kovanjem
domaeg novca. Ostoja je za vreme svoje prve vlade u svojoj povelji za mle-
take trgovce obeavao da e mletaki novac cirkulisati po njegovoj dravi
kao to je tada 1404 cirkulisao dubrovaki, ako on odlui da ne kuje
novac. Odluka Tvrtka II da obnovi bosansku kovnicu inspirisana je istim
motivom kao i dubrovaki protesti: eljom za ostvarenjem prihoda. Ali
Dubrovane je uz to pokretala i briga o sta- bilnosti' novanog sistema, jer
su razlogom strahovali od neprijatnih posledica kvarenja novca.

Kovanje novca se uprkos dubrovakim protestima prvo kod Tvrtka II, a

zatim kod Tomaa, nastavilo sve do pada Bosne. Zanimljiva je u tome injenica
da oblasni gospodari nisu poli za kraljevim primerom, nego su ostavljali da u
njihovim zemljama cirkulie kraljev i dubrovaki novac. U vezi sa novcem se
kod bosanskih vladara i oblasnih go- spodara javio problem oko pribavljanja
zlatnika. Bosanski vladari su kao i Dubrovnik i primorski gradovi kovali samo
srebrni novac, koji je u XV veku ustaljivanjem bime- tallstikog reima, ostao
ogranien na trgovinu u vie ili manje lokalnim okvirima. U prometu meu
dalekim tritima traio se iskljuivo zlatni novac, pre svega mletaki dukat.
Naslednik Sandalja Hrania se otvoreno alio da carine d namete sakuplja u
srebru, a kada neto kupuje preko mora treba da plaa u dukatima. Kada, pak,
u Dubrovniku trai da menja srebro za dukate ovima odmah skae cena. Sa tom
tekoom su se sudarali i svi drugi, jer nije bilo stalnog odnosa izmeu
srebrnog i zlatnog novca ve se on menjao prema trenutnoj ponudi i potranji.
Ovaj problem se prenosio i na iroke mase stanovnitva, jer su gospodari, znamo
to sigurno za pomenutog Stefana Vukia Kosau, nekad traili namete u
zlatnom novcu. Usled ve- like potranje za dukatima skakala im je vrednost, pa
se deavalo da zbog toga realni iznos nameta poraste za ita- vih 10%.
600 - '

I pored svih tih tekoa i svakako niza drugih koje ne poznajemo,

bosanska privreda je napredovala i u robno nov- ane odnose uvlaila sve ire
krugove stanovnitva. Agrarna podruja u okolini gradskih naselja su
privuena na trite ivotnih namirnica. Ostale oblasti su ue- stvovale u
trgovini voskom, medom, stoarskim proizvo- 'dima itd. koji su i dalje
zauzimali vano mesto u robnom prometu. Vlasi su privredno aktivirani preko
transport- nih usluga i trgovine stokom. Tokom itave prve polovine XV veka je
znatan broj vlaha iz Bosne ukljuen u kreditno poslovanje dubrovakih
trgovaca. Testamenti dubrovakih trgovaca naseljenih u Bosni pokazuju da se
kreditiranje vri i u unutranjosti, iako ovde nemamo podataka koji bi pokazivali
da je zadzgenost masa stanovnika postala dru- tveni i politiki problem kao to
je to bilo u srpskoj Despotovini.
 (1391422) 23 !

Privredni uspon i velike drutvene i politike pro- mene, ocrtane ranije, doneli
su sobom i uslove za znaajan preokret u bosanskom kulturnom razvoju.
Nekoliko mome- natg je u tome, ini se, igralo odluujuu ulogu. Na prvo
mesto treba, po svoj prilici, staviti izlazak iz vekovne izolacije, koji poinje
sredinom XIV veka, kada se ustaljuju putevi intenzivnog robnog prometa, kada u
veoj meri po~ inje kretanje i meanje stanovnitva i kada politika zbivanja
poinju izvlaiti vrhove feudalnog drutva iz skuenih domaih okvira i
dovoditi ih u tenje veze sa feudalnom sredinom u okolnim dravama.
Odmah zatim do- lazi nagli uspon nekoliko jakih vlasteoskih
porodica i njihovo pretvaranje u oblasne gospodare sa velikim
dvoro- vima, suoene sa potrebom da svoj nain ivota i itaz
ambijent dbvejDu u sklad sa visokim poloajem do koga su se
vinuli. Na drugoj strani je i tenja niih slojeva feu- dalne klase da
brani i potvruje svoju ,,plemenitost mo- rala neminovno

dovoditi do promena u mentalitetu i na- inu ivota.

Ovaj kulturni preobraaj se oslanjao na jednu kulturnu batinu koja nam je

skoro potpuno nepoznata. Izvori za prethodna razdoblja su toliko malobrojni i
turi da ne doputaju ni da se pokrenu pitanja o kulturi Bosne pre
602 .

veka. U stanu smo samo da u bosanskoj crkvi vidimo, po- red vladalake
kancelarije, jedinog uvara i negovatelja tradicija slovenske pismenosti.
Dualistika doktrina i jednostavni kult ove crkve oslanjali su se u krajnjoj liniji
na tekstove Svetoga pisma koje su bosanski krstjani mnogo itali, dobro
poznavali i potezali u odbranu svojih dog- matskih stavova. Rukopisi su u
crkvenoj sredini morali biti daleko vie prepisivani i mnogo vie raireni nego to
to retki sauvani tekstovi odaju. uvajui budno i- stou svoga uenja i
sledei uporno svoju tradiciju, bosan- ski krstjani su se oslanjali na stare
glagoljske predloke, a kada su i potpunb prihvatili irilicu, glagoljska pi- smena
su u krugu crkve potovana i ispisivana u starom i okamenjenom obliku
simboliui vernost tradiciji. Jedno nedavno sreno otkrie je pokazalo da je
ve u prvoj polo- vini XIV i svetovna vlasteoskz sredina pribavljala i u- vala
knjige.* Ipak teko da je pismenost u to doba i ranije sluila kojoj drugoj svrsi
sem umnoavanja pobonih knjiga i ispisivanja povelja. Laika sredina drugome
nije bila dorasla, dok je za krstjane sve ostalo bilo tato i ne- potrebno.

Dok je na jednoj strani bosanska crkva predstavljala most koji spaja

skromne poetke hrianske kulture u Bo- sni sa vremenom sazrevanja,
prenosei kroz tamne vekove luu pismenosti; ona je na drugoj strani, na
podruju umet- nosti, sasvim izrazito prekidala kontinuitet. Neprijatelj- ski stav
crkve prema hramovima u kojima se bog slavio i likovnim ostvarenjima i
itavim sjajem hrianskog kulta, cije ostavljao mesta za estetske ambicije i
ispoljavanje umetnikog majstorstva. Usled trijumfa bosanskih patarena je od
etrdesetih godina XIII veka ne samo za dugo prestala svaka delatnost na
polju crkvene arhitekture, ve je razo- reno i ono to je dotle bilo stvoreno.
Propale su i skromne crkvene graevine kakve je i ban K^lin zidao i kakve se
jo 1244. spominju u nizu mesta na bosanskom zemljitu; propalo je isto tako i
ono to je u jeku dominikanske akcije podignuto sa veim ambicijama kao
katedralna crkva svetog Petra u Brdu, koja je, najverovatnije, pripadala
arhitekturi koju su u to doba irili po Evropi prosjaki redovi. Pred sredinu XIV
603 .

veka, kada je obnavl.ana misionar- ska delatnost, najvea elja katolika je bila
da se u Bosni obnovi sluba Bogu i podignu crkve koje lee razorene i sruene.
 (1391 1-122) 604

U poslednjoj etvrti XIV veka poeli su se dizati fra- njevaki manastiri, u

gotovo isto vreme su u bosansku dravu ukljuene oblasti sa pravoslavnom
crkvenom orga- nizacijom i hramovima, pa ipak nije crkvena arhitektura dala
obeleje srednjevekovnoj Bosni, ve jedna sasvim druga vrsta spomenika. Zbog
njih Bosna u istoriji srednjevekovne kulture zauzima sasvim osobeno mesto
kao zemlja ste- aka" nadgrobnih kamenova. irom nekadanje bosanske
dravne teritorije lee i danas hiljade kamenih blokova obeleavajui mesta na
kojima lee pokojnici. Iako se po- slednjih decenija radoznalost strunjaka i
ljubitelja sta- rina trudi da rastera maglu tajanstva i romantike to lebdi oko
bosanskih nekropola, jo ni danas nemamo pouzdane odgovore na osnovna pitanja
koja se postavljaju u vezi sa stecima/ Najveim delom se to mora pripisati
okolnosti to su to nemuti spomenici vrlo jednostavnlh oblika, tako da se otimaju
svakoj klasifikaciji i hrono- lokom odreivanju. Samo mali deo od ukupnog
broja ou- vanih steaka ima na sebi ornamentalne elemente, a sasvkm
neznatan deo ima urezane natpise. Malobrojni natpisi tek ovde onde doputaju da
se preko imena, titule ili porodice pokojnika utvrdi priblino vreme izrade i
postavljanja spomenika.

Prema svemu to se do sada zna najstariji hronoloki odreeni steci bi

se nalazili u sastavu nekropole u Zgo- i, nedaleko od kraljevskog grada
Visokog. Na osnovu imena bana Stepana, urezanog na jednom spomeniku,
izneto je miljenje da se tu nalazi grob bana Stjepana I Kotroma- nia i da
nekropola u Zgoi predstavlja groblje Kotro- mania. Iako imena brae
ovoga bana Stepana mogu da pobune sumnje u identifikaciju, isto kao i
izvesne ne- jasnosti u vezi sa sudbinom banske titule posle proglasa kraljevstva,
ipak ostaje injenica da steci u Zgoi za- uzimaju posebno mesto meu
hiljadama spomenika ove vrste. Nesumnjivo bogati i moni poruioci su
uspeli da pribave majstore koji su sa mnogo vetine i dosta tehnike zrelosti
 (1391 1-122) 605

usekli geometrijske i biljne ornamente, scene lova i po- vorke konjanika na

povrinama velikih kamenih blokova. Svi ostali steci zaostaju po svojim
likovnim kvalitetima za spomenicima iz Zgoe.

Sudei po mnogim znacima steci su se irili opo- naanjem. Nadgrobni

spomenici s kraja XIV i poetka XV veka, kako pokazuju imena sa natpisa,
ostaju jo uvek u krugu vlasteoskih porodica. Skupi nain obeleavanja grobova
je, oigledno, jo uvek bio privilegija gornjih slo- jeva drutva. Ubrzo je,
meutim, pregrada sruena i od sredine XV veka steke podiu i vlasi. Takav
razvoj je sasvim razumljiv, jer je kult pokojnika u narodu i u mnogo docnija
vremena predstavljao sredinju taku itave reli- gioznosti. Za taj kult je
vezan itav niz vanih obreda l obiaja, meu kojima obeleavanje groba
zauzima osobito mesto jer je tu naroito dolazilo do izraaja podvlaenje
socijalnog ranga porodice. Uzori su bili pred oima i im je ekonomsko stanje
dopustilo i iri slojevi su poeli da ukazuju mrtvima poasti do kojih se toliko
dralo. Ne izgleda ni malo sluajno to se steci odomauju u velikoj meri
kod vlaha. Vlaki stoari su se u toku prvih dece- nija XV veka ekonomski
naglo snaili i njima je istovre- meno najvie bilo stalo do drutvene afirmacije.
Veza izmeu vlaha i steaka u Hercegovini se jasno zapaa po rasporedu
nekropola. Negde nam pomau i natpisi. Nekro- pola u Radimlji kod Stoca je
vezana za vlaku porodicu Hrabrena (Miloradovia). Tu je polo za rukom da
se utvrdi i vreme nastanka spomenika, koje pada u osamdesete godine XV
veka. Najvee bujanje steaka, po svoj prilici, pada upravo u prvi period
turske vlasti kada vlasi doivljuju svoj najvei drutveni uspon.
 (1391 1-122) 606

Rasprostiranje steaka u irinu je donosilo sobom osetno opadanje

njihovih likovnih kvaliteta. Uporedo s tim se u ukraavanju opaa preuzimanje
oblika sa starijih ste- aka sa nesporazumima karakteristinim kod
mehanikog podraavanja. Repertoar figuralnih i ornametalnih mo- tiva na
stecima je dosta irok. Nailazi se na ornamente i kompozicije kojima su kao
uzor sluili antiki nad- grobni spomenici sauvani na hercegovakom
tlu, ali isto tako i na uproene i ogrubljene ukrase poznate u suvre- menoj
umetnosti gotike. Kompozicije sa predstavama lova i igara ponavljaju motive sa
evropskog tekstila i suvreme- nog dekorativnog slikarstva. Veruje se da je i
hrianska i dualistika simbolika igrala ulogu u dekorisanju bo- sanskih
nadgrobngas spomenika.7 Simboliki elementi su traeni i u pismu natpisa
steaka, ali je to rezultat ne- sporazuma i zablude. Slova kojima se usled
slinosti sa krstom pripisuje simboliki znaaj i zbog kojih se dovode u vezu
sa simbolizmom slova iz ranohrianskih vremena,6 imaju takav oblik prosto
zbog toga to su mehaniki pre- neta iz obinog poslovnog pisma,
diplomatike minuskule, na kamen, gde se obino upotrebljavaju oblici
epigrafskog pisma. Povelje i pisma ne samo bosanskih kancelarija, ve i
dubrbvake i srpske, bili bi prepuni simbolizma kad bi se problematini
postupak dosledno primenio. U samim nat- pisima steaka se izriito kae da
su ih sekli kovai, a este greke, naopako postavljena slova i sl., jasno
odaju da su nepismene zanatlije rezale u kamen tekst koji je neko pismeno lice
ispisalo na hartiji dpplomatikom ,minu- skulom. Ali to nije jedina zabluda u
vezi sa istorijom pi- sma u Bosni. Verovalo se da je u Bosni upotrebljavana jedna
osobita varijanta irilskog pisma tzv. bosanica"1. Stvo- reni su ak i runi i
nepraktini znaci koji bi trebalo da u tampanom tekstu odraze specifinost
ovoga pisma. Pismo bosanskih tekstova je, meutim, suvremena diploma-
tika minuskula upotrebl.avana podjednako i u Srbiji i Dubrovniku. Najnovija
istraivanja su pokazala da je oao pismo poniklo u srpskoj kraljevskoj kancelariji
u vreme kralja Milutina i da bosanska kancelarija dugo nije marila za nove i
praktinije oblike i ostajala pri tradicional- nom liturgijskom ustavu. U Bosni
se diplomatika minu- skula ukorenila tek kad je sasvim pobedila u
kancelarijama Srbije i Dubrovnika.9
 (1391 1-122) 607

Jo krajem XIX veka se ukorenilo miljenje da su steci specifino

vezani za bosanske jeretike i da pred- stavljaju bogumilska groblja. Ponegde se
i danas smatraju za bogumilske spomenike i o njima se govori kao o bogumil-
skoj umetnosti.10 Steci su do te mere bili zdrueni sa bosanskom crkvom da se
ak pokuavalo negiranjem bogu- milskog karaktera steaka negirati
jeretiki karakter bo- sanske crkve. Danas se moe sa sigurnou rei da su
steci postavljani i na grobove krstjana i lanova bosanske crkvene jerarhije,
ali isto tako i da su vernici pravover- nih hrianskih crkava sahranjivani pod
ovom vrstom spo- menika. To nam ponegde izriito potvruju i natpisi. U
Velianima pod jednim stekom lei raba boija Po- lihranija, zovom
mirskim gospoja Radaa, a na jednom steku kod Travnika natpis kae da je
to grob mua prave vere rimske. Jedan deo nekropola se nalazi oko crkava, to
samo po sebi mnogo govori protiv bogumilske" teze. Ipak se ne sme gubiti iz
vida injenica da se ova vrsta spomenika na itavom Balkanu, nalazi samo na
teritorijama koje su se nalazile u sastavu bosanske drave i u bliskom susedstvu
(zalee Dalmacije, zapadna Srbija), i da su u najveem broju sauvani u
krajevima gde je bila rasprostranjena bosanska crkva. U Hercegovini se prisustvo
krstjana moe dokazati samo oko Neretve i u Konac-polju kod Nevesinja, a
steci su raireni na mnogo veem podruju. No tu su u njihovom irenju,
kao to je ve podvueno, odigrali vlasi vanu ulogu.

Za vreme dok se obiaj podizanja kamenih nadgrobnih spomenika irio od

bogatijih i uglednijih slojeva meu iroke mase stanovnitva, vrhovi feudalnog
drutva su napredovali krupnim koracima. Vrlo ivi i esti kon- takti sa okolnim
dravama, nova uloga Bosne u politikom ivotu Balkana, uzvieni kraljevski
rang vladaoca zahte- vali su da se bar dvor i neposredna okolina kraljeva pri-
lagode formama i obiajima koji su vladali u tadanjem svetu. Tvrtkova
vladavina je i u tome morala znaati pre- lom, ali nam je ba iz toga doba
sauvano suvie malo po- dataka da bi smo mogli stvoriti jasniju i pouzdaniju
 (1391 1-122) 608

sliku. Verovatno se mnogo tota menjalo uporedo sa reorganiza- cijom koja je

usledila posle Tvrtkovog krunisanja. Moe se samo Pretpostavljati da su u'prvi
mah bili jaki uticaji Srbije, ali da, kao i u drugom, nisu ostali trajni.

U toku daljeg razvoja u kome od poetka XV veka ue- stvuju i dvorovi

oblasnih gospodara preovladala je u Bosni ritersko-dvorjanska kultura, koja je
bila rairena u i- tavoj srednjoj i zapadnoj Evropi, a najjasnije izraena u
Francuskoj i Nizozemskoj. Atmosfera jeseni srednjega veka bila je neosporno
zahvatila i vrhove drutva u Bosni. Oskudnost izvorne grae, pre svega
otsustvo literarnih i likovnih spomenika, onemoguava nam, meutim, da
sagle- damo dublje i svestranije kakve je oblike i izraze ona do- bila na naem
tlu. Mi smo samo mestimino u stanju da na osnovu tragova i indirektnih
podataka zapazimo izvesne .spoljanje manifestacije itave atmosfere, dok
veoma bitne komponente moramo ostaviti nedirnz^te.
 (1391 2) 609

I kroz nae preoskudne podatke jasno se opaa da su se bosanska gospoda trudila

isto onoliko koliko i njihovi savremenici, da u optoj tenji za stilizacijom i
ulepa- vanjem ivota udese svoj ambijent sa to vie sjaja i ugod- nosti. Herceg
Hrvoje je na vrhuncu svoje moi zasnovao i- tav grad Jajce po uzoru na Saz1e11
sGiouo svoga vrhovnog go- spodara Ladislava Napuljskog. Grad je posle njegove
smrti doao u ruke bosanskih kraljeva i postao, naroito pred kraj bosanske
drave, omiljena rezidencija Kotromania. Od srednjevekovnog Jajca je veoma
malo ostalo, ali jo uvek dovoljno da se i na osnovu malobrojnih fragmenata oseti
da je arhitektonski okvir zamka bio izgraen u stilu gotike sa velikom
tehnikom zrelou. U dekoraciji dolaze do izraaja heraldiki znaci koje je
bosansko plemstvo pri- hvatilo od svojih savremenika u zapadnoj i srednjoj
Evropi. Najnoviji rezultati iskopavanja Bobovca. kraljevske rezi- dencije u XV
veku, izneli su na videlo materijal koji svedoi o izvanrednom nivou dekoracije.
Pored fragmenata veoma lepe plastike otkriveni su i ostaci zidnog
slikar- stva u dvorskoj kapeli. i I ovde sve to je otkriveno pri-
pada u.metnosti gotike, zajednikoj itavoj Evropi. Ali ve
ovde, posle drugoga grada, prestaje naa evidencija. Oc ostalih
zamkova je premalo sauvano i nedovoljno proua- vano.
Unajmljivanje majstora iz primorskih gradova, meu njima i
slikara, od strane drugih oblasnih gospodara moe biti znak da
se i na njihovim dvorovima slino postupalo.

Sluajno ouvani testamenti i poslovni dokumenti po- kazuju da su

bosanska gospoda pribavljala i uvala sk u - poceno zlatno, srebrno i kristalno
posue, koje je bilo zidljivi znak bogatstva i raskoi. Raeno uvek sa
umetni- kim ambicijama, ono je sluilo idealu ulepavanja ivota i bilo
istovremeno omiljeni oblik poklona, koji su izme- njivani pri svakom
diplomatskom i drugom kontaktu. Ko- madi skupocenog posua su u pravom
 (1391 2) 610

smislu kruili izmeu evropskih dvorova, jer se mnogo puta ono to je

primljeno kao dar poklanjalo na drugoj strani. Tako je, to znamo slu- ajno,
jedna zlatna kupa hercega Stefana, darovana Vene- ciji, otila otud kao poklon
Republike sultanu Meh- medu II. Posue je u Bosnu dolazilo kao poklon, ali je
isto tako izraivano i nabavljano na strani. Ponekad su unaj- mljivani i strani
majstori specijalno za tu svrhu. Tako je herceg Stefan neko vreme drao u svojoj
slubi jednog zlatara iz dalekog Bria. Tenja za raskoi je dolazila do izraaja i
kod odee. Veliki broj poslovnih dokumenata nam svedoi o nabavkama
najskupocenijih tkanina za 6o- sanske dvorove. Tkanine i delovi odee su
takoe rado izme- njivani kao pokloni. Skupocena odea predstavlja znatan
deo imovine koju je herceg Stefan imao u svojim poslednjim danima i zavetao
svojim naslednicima.

Karakteristina tenja da se ivot odvoji od obine stvarnosti i podigne

u sferu idealnog, opaa se i u Bosni. Gospoda su se kretala bogato i sveano
odevena, okruena rojevima pratilaca, sa kojih se takoe odbijao deo sjaja. To je
naroito dolazilo do izraaja u raznim sveanim pri- likama. Odjeke toga
oseamo samo ponekad u suvim i poslov- nim dubrovakim pismima. Iz
nesauvanog izvetaja du- brovakih poslanika koji su bili na svadbi kralja
Tomaa i Katarine, keri ^Stefana Vukia Kosae, je neto od zadivljenosti
prelo i u vladin odgovor tim istim posla- nicima. Razumeli smo piu
dubrovaki venici kako je doao vojvoda Stefan sa mnogo lepog sveta i
kako kralj i vojvoda ze apo atopgak) e ae atopgapo zetge gaps!a- ep1e
sshp ^tapsMzzpgp opop 11' ^aIgo". Iz te krte replike na poslaniko pismo se
moe iitati da se meu bosan- skom gospodom negovao ceremonijal. To se
uostalom, opaa i kod podataka o delovanju poslanika. O velikim sveano-
stima nemamo drugih podataka sem da su dugo pripremane, naroito kad su u
pitanju bila svadbena slavlja. Tada su po- zivi odlazili i .daleko van granica
Bosne. Gradske regtu- blike su uestvovale u slavlju preko svojih poslanika.
 (1391 2) 611

Du- brovani su sigurno znali koliko domainima laskaju po- hvale

velepnom slavlju, pa su u vie raznih prilika iz- javljivali da je sveanost
znaila najlepi dan koji je Bosna ikad videla.

Sve je to bilo povezano sa jakim podvlaenjem hijerar- hijskog

ustrojstva. Bez obzira na stvarni odnos snaga kralj je uvek imao prvo mesto i,
koliko znamo, niko ga nije li- avao poasti koje mu po dostojanstvu pripadaju.
U ogle- dalu dubrovakog delovanja moemo opaziti da se tano znalo kome
kakva titula pripada, ko se kako ima oslovlja- vati, ko dobija vrednije darove itd.
Veliina poslanstava, njihova pratnja i darovi bili su tano dozirani prema
ugledu linosti i vanosti trenutka. Obazrivi Dubrovani ipak nisu uspevali
da izbegnu prigovore od svojih bosan- skih suseda, kad bi se ovi osetili
zanemareni u odnosu na druge. Naroito muna je bila situacija prilikom
ispunja- vanja obaveza za ustupanje Konavala. Vojvoda Sandalj je me- secima
muio Dubrovane raznim sitnim zahtevima stra- hujui da bi moglo
izgledati da je Radoslav Pavlovi dobio vie asti i da je njemu darovana lepa
palata u Du- brovniku.
 (13911422) 612

U kolikoj meri je bosanskoj gospodi uspelo da se izjed- nae sa svojim

savremenicima na istoj hijerarhijskoj le- stvici, pokazuju brane veze koje je
evropsko plemstvo skla- palo sa bosanskim dvorovima. Bosanska gospoda
oigledno nisu smatrana za egzotine i sirove strance. O tome nam svedoe
i poneke beleke savremenika. Posle velikog slavlja u Budimu 1412. je ak do
Poljske doao glas o tur- nirskim vetinama bosanskih plemia. Italijanski
najam- niki kapetan Broljo da Lavelo, koji je dobro poznavao italijansko
drutvo sredine XV vek^, bio je zadivljen linou kralja Tomaa s kojim se sreo
1452. Zabeleio je da se ne sea da je ikada video lepeg i dostojanstvenijeg
gospodina od bosanskog kralja, on je prevazilazio i Fede- riga od Urbina, koji je
oigledno bio Broljov ideal.Koliko nam sauvana izvorna graa
doputa da vidimo, bosanska gospoda se nisu javljala u ulozi
mecena. Drali su oko sebe grupe muziara i glumaca, u
starom smislu te rei koja je tano odgovarala onovremenom josi1a1og;
i ongler. Izuzetak bi bio herceg Hrvoje kada bismo mogli biti sigurn-i da je
Manojlo Grk, njegov navodni hroniar, posvedoen tek poetkom
XVII veka, stvarno postojao. Her- ceg Hrvoje se inae pojavljuje kao naruioc
rukopisa, jer su, po svoj prilici, i knjige spadale u ono to je jedan go- spodin koji
dri do sebe morao posedovati. Sauvane su dze bogato iluminirane knjige
prireene za splitskog hercega tkzv. Hvalov rukopis, danas u Bolonji. i
Hrvojev misal, danas u Carigradu. Iako je jedan pisan glagoljicom po za- konu
rimskom blaenoga Petra i Pavla crkve rimskog dvora, a drugi irilicom ot
ruki Hvala krstjanima v dni episkupstva i nastavnika i savritelja crkvi bo-
sanskoj gospodina deda Radomira, ipak je umetniki ka- rakter njihovih ukrasa
jednak. Zajedniki im je ak i je- dan majstor minijaturista iz kruga gotikih
iluminatora iz Dalmacije.12

Obnovljena crkvena arhitektura od kraja XIV veka mo- rala je biti

 (13911422) 613

pomagana od kraljeva koji su se sve izrazitije ispoljavali kao katolici. Ona nam,
meutim ostaje sasvim nepoznata, delom zbog toga to su spomenici propali,
delom zbog toga to su srednjevekovni delovi utopljeni u docniJe
dograivane komplekse i nedovoljno proueni.

O mentalitetu i nainu ivota visokih feudalnih krugova mogue je

stvoriti kakvu takvu sliku, ali o niim slojevima vlastele, koji nisu prodrli u
dvorsku sredinu, je nemogue bilo ta dokuiti. Jedini izvori koji nam tu
stoje na raspoloenju su lakonski kratki, klietizirani i esto nespretno
stilizovani natpisi sa steaka. U njima ipak pomalo dolazi do izraaja ono to
je, po svoj prilici, bilo karakteristino za mentalitet ovog sloja: hvaljenje
ugleda u druini, junakih dela i vernosti, potene i verne slube", i
privrenost plementini", na ko- joj se, kako se esto podvlai, nalazi grob
plemenitog mua. Kroz sve to probija patrijarhalna jednostavnost jednog sloja
odvojenog od rada i posveenog ratovanju i slubovanju do- stojnom
njegovog poloaja.
 (13911422) 614

Isto tako nepoznata nam ostaje kultura varokog ambi- jenta. Ve po

sastavu trgova i gradskih naselja i vodeoj ulozi trgovaca se moe naslutiti da
je ovde osnovni ton odreivalo graanstvo primorskih gradova. Ono je
svakako donosilo elemente materijalne kulture iz primorskih gra- dova i
pomagalo da se oni afirmiu. Ono je, po svoj pri- lici, nametalo i trezveni i
racionalistiki duh koji ka- rakterie mentalitet graanstva u Primorju. Ova
dru- tvena sredina se morala jako razlikovati i od dvorskih gnezda velikih
feudalaca i od malog plemstva, ukorenjenog na batinama, pocosnog na svoj
poloaj ratnika i junaka. Ideali tedljivih i radinih trgovaca i zanatlija bili su
sasvim suprotni idealima ponositog i ratobornog plem- stva. Vie od toga je o
kulturi bosanskih trgova nemogue rei, ak i najvanije pitanje: koliko su je
odreivale nama sasvim nepoznate forme ivljenja sela, odakle se regruto- vao
veliki deo stanovnika, a koliko je svoj peat udarilo Primorje, mora ostati bez
odgovora.

8. UNUTRANjE BORBE I POETAK TURSKOG

 (13911422) 615

PRITISKA

Izmirenje Bosne s kraljem igmundom dobilo je svoj blistavi i

spektakularni izraz kada su se u prolee 1412. na ugarskom dvoru u Budimu
nali na okupu bosanski obla- sni gospodari s kraljem Ostojom i srpskim
despotom. Kralj igmund, koji se upravo izmirio s poljskim kraljem i tik
povodom priredio velike sveanosti, mogao je svetu da po- kae koliki ga
vazali slue, a bosanska gospoda su dobila priliku da se afirmiu u ritersko-
dvorskoj sredini koja im je bila uzor i ideal. Odjek ovoga slavlja nalazimo kod
poljs.kog hroniara Dlugoa koji belei da su se bosanski vitezovi proslavili na
vitekim igrama. Najvanije od svega je ipak bilo da se time zavrila ilava i
uporna borba izmeu Bosne i Ugarske koja je, s malim prekidima, ispunjavala
deceniju i po bosanske istorije i gutala ogro|a sredstva i snage. Izgledalo je da
Bosni u novoj po- litikoj konstelaciji pada u deo i nova uloga.

Ve u poetku 1.413. vojvoda Sandalj Hrani je i kao zet despota

 (13911422) 616

Stefana i kao vazal kralja igmunda uvuen u ratovanje protiv Turaka. Kada je
Bajazitov sin Musa e- stoko opustoio zemlje Stefana Lazarevia, potukao
srpsku vojsku i sruio nekoliko gradova, despot se s jedne strane povezao s
Musinim bratom Mehmedom, a s druge zatraio
PEAT SA POVELjE KRALjA STEFANA OSTOJIA IZ 1419. p &{ /"3

pomo od kralja igmunda. Sandalj je tada privremeno na- pustio ratovanje protiv
Kotora, koji nije udovoljavao nje- govim zahtevima, i poao u Srbiju, gde je zajedno s
Ivanom Moroviem i despotom Stefanom ratovao protiv Muse. Ue- stvovao je u
odlunom boju kod amorlua pod Vitoem, gde je Musa poginuo i Dubrovani su
docnije govorili kako se je gospodstvo Ti hrabro i plemenito ponelo pri gospodinu
despotu i caru turskom11. Ovo ratovanje je u stvari najvie pomoglo Turcima, jer su
stvorene mogunosti da se obnovi i uvrsti osmanlijska mo poljuljana za vreme
borbi izmeu Bajazitovih sinova.

U meuvremenu se iz temelja promenila situacija u Bo- sni. Sandaljevo

odsustvo je iskoristio Hrvoje Vuki i po- eo da napada njegove oblasti. Teko je
pogoditi motive koji su rukovodili splitskog hercega da jo jednom u Bo- sni raspali
plamen unutranjih borbi: Moda je eleo da povrati izgubljene pozicije u donjoj Neretvi
i Drije- vima, gde ga je Sandalj ranije istisnuo. U svakom sluaju, na njegove
postupke ]e najee reagovao kralj igmund. Muki napad na zemlje velikaa koji je
bio zauzet u ratu s Turcima pruio mu je povoda da u junu 1413. Hrvoja pro- glasi za
odmetnika i naredi ugarskim velikaima i San- dalju da ga napadnu. Split se na vest o
sukobu izmeu kralja i hercega pobunio i zbacio Hrvojevu vlast; Bra, Hvar i
Korulu igmund je ustupio Dubrovaa, a posede na bosanskim granicama dao
hrvatskim velikaima. Ubrzo je Hrvoje izgubio i imanja u Slavoniji i poeo da moli da
bude vraen u milost kraljevu pozivajui se na svoju ver- nost, lanstvo u zm-
ajevom vitekom redu osnovanom od igmunda; podseao je da je kumstvom vezan
za kralja, nu- dio da sud velikih feudalaca ispita njegovu krivicu, stavljao je u izgled da
e prei u katolianstvo; ali po- malo i pretio da e se tuiti celom svetu da se kralj
nije drao obeanja na koja se zakleo, i da e traiti pomo, i pri tome spominjao
Turke i njihovu nameru da napadnu Ugar- sku. Toga puta igmund nije bio spreman ni
na kakvo popu- tanje, tvrdilo se da nee da uje za ugovore ili pogaanja.

Hrvoje je posle toga zatraio pomo u Veneciji. Molio je da Republika posreduje

kod kralja igmunda i Sandalja, a u isto vreme nudio da pomogne zavoenje vlasti u
Dalma- ciji kupljenoj od Ladislava Napuljskog. Trenutak je bio sasvim nepovoljan, jer je
Venecija u avgustu upravo sklo- pila primirje sa igmundom. Stvarnu pomo je Hrvoje
do- bio jedino od Turaka, koji su se upravo bili stabilizovali
16 S. irkovi: Istorija srednjovekovne bosanske drave

i osposobili za dalja osvajanja. Nema nkkakve sumnje da upravo Hrvoju pripada

sumnjiva slava da je Turke uvukao u bosanske unutranje borbe i da je bosansku dravu
doveo u poloaj sultanovog tributara.

U maju 1414. Hrvojev protovestijar Dubrovanin Mi- hailo Kabui doveo je

u Bosnu jedan veliki odred Turaka koji se podelio na tri dela, od kojih se jedan uputio
prema Zagrebu. Turci su estoko pustoili krajeve do kojih su doprli i u avgustu se
vratili s plenom. Tako je Bosna po- novo postala poprite turskih pustoenja. Ona je
dotle bila srazmerno poteena, jer su Turci zagospodarili nje- nim prilazima sasvim
uoi velike prekretnice kod Angore. Sada je, meutim, zapoeo drugi period
turskog pritiska, koji nije prekinut sve do pada Bosne.

S Turcima se pojavio na bosanskoj pozornici bivi kral> Tvrtko II Tvrtkovi.

Njega su doveli Turci verovatno po Hrvojevoj elji da bi potisnuo Ostoju, koji se jo
uvek verno drao prema igmundu i ba 1414. dobio potvrdu svojih zemalja i gradova.
Tvrtko se drao u jednom delu zemlje, i uvan od Turaka irio krug svojih pristalica.
Ve u avgustu je imao na svojoj strani Pavla Radenovia i preko poslanika
saobraao s Dubrovanima. Ostojin po- loaj ipak nije pokolebao, jer vidimo da i
u martu 1415, posle treeg turskog pohoda u Bosnu, Dubrovani jo uvek njemu
isplauju dohotke. Protivnike Hrvojeve su esta turska pljakaka krstarenja
 naterala na potpunu pasiv- nost. Kralj Ostoja se zatvorio u svoje gradove, a Sandalj je
bio prinuen da se otkupljuje velikim darovima. U pro- lee 1415. u Dubrovniku se
znalo da sledea vojska koju je spremao Isak-beg nee pljakati Bosnu, jer je ona
pokorna i plaa danak sultanu.
Borbu protiv Hrvoja su preuzeli Ugri. Oni su u fe- bruaru 1415. preduzeli
jedan pohod protiv njega, a zatim, po kraljevom nareenju, sakupili veliku
vojsku s ciljem da potisnu Turke iz Bosne i raiste situaciju. Ta vojska na
elu sa z^garskim velikaima, banovima susednih obla- sti ula je sa severa u
Usoru, sredinom juna bila pod Do- bojem i nastavila prema sreditu bosanske
drave. U me- uvremenu su stigli i Turci koje je sakupio Isak-beg, tako da
je u Lavi, u drugoj polovini jula, dolo do bitke iz- meu ugarske i turske
vojske. Sukob se zavrio porazom Ugara i gotovo svi zapovednici su pali u
tursko ropstvo ili u rz'ke Bosanaca, verovatno Hrvoja. Nekp su se izbavili
plaajui veliki otkz^p, a neki su izgubili ivote. Ova
 1 (.1391 22) 243

jugarski poraz je potpuno prelomio kralja Ostoju i San- dalja, tako da su se izmirili s
Hrvojem i napustili sasvJgm kralja igmunda. Iako su na ugarskoj strani uestvovali u
bici neki Bosanci, posle bitke je cela Bosna jednodu- na protiv Ugara. Sultan je
potvrdio Ostoju za kralja Bosne, tako da je Tvrtko II bio ponovo prisiljen da se po-
vue. Zarobljeni ugarski komandanti su tajno poruivali da su Ugri potpuno izgubili
Bosnu. Zaista se igmundoa uspeh, postignut pre etiri godine posle dugih i tekih
borbi, najednom izjalovio. Vie nikada on nije kroio u Bosnu i najvie to je docnije
postizao bilo je prizna- vanje vazalske vernosti, od strane bosanskog kralja naje- e
uporedo s istom obavezom prema Porti. U ovo vreme je, najverovatnije, likvidirana
ugarska usorska banovina. Bosanci su hteli da krenu u novoj situaciji i korak dalje i
preotmu srpskom despotu, igmundovom vazalu, vanu k bogatu Srebrnicu. U tome su
ih, meutim, omele nove e- stoke unutrapgnje borbe.

Uporedo s ^enjom da uklone sve po*sledice nedavnog potinjavanja kralju.

igmundu, neki od bosanskih gospo- dara su eleli i da preiste raune iz
prethodnih godina. U Bosni ni sada nije bilo stvarnog jedinstva osim u odnosu na Turke
i Ugarsku. Hrvoje se drao po strani okupljen planovima da uz pomo Venecije ili
napuljske kraljice po- novo zavlada Splitom i ostrvima koja je kralj igmund ustupio
Dubrovanima. Ostoja i Sandalj su skovali zaveru s ciljem da se oslobode Pavla
Radenovia, prema kome je Ostoja imao puno razloga da bude neprijateljski raspolo-
en, jer je stao na stranu njegovog suparnika Tvrtka II.
Na jednom sastanku kralja i velikaa u Sutjesci za zreme etnje izvan grada
kraljevi ljudi uz pomo Sandalja i Vukmira Zlatonosovia uhvatili su
Pavla Radenovia i njegovog sina Petra. Pavle je pokuao da bei ali je
uhva- en i pogubljen, dok je Petar odveden u Bobovac gde je tre- balo da
bude oslepljen. Sve je izvedeno i prikazano kao ka- zna za izdajstvo. Sandalj je
govorio dubrovakom poslaniku koji je bio svedok krvave scene da je
zadovoljio pravdu kao to to i dubrovaka gospoda rade: Ko poini
izdajstvo u Dubrovniku tome se see glava, tako inim i ja sa drugim
vernim Bonjanima". Knezu Pavlu i njegovom sinu Sandalj je stavljao na teret
621*
 1 (.1391 22) 243

izdajstvo prema ugarskom kralju i prema bosanskoj kraljevini. Pavlove zemlje

su odmah podeljene, ali nije poznato kako. Zna se samo da je vojvodi Vukmir

622*
244 '.

uZlatonosoviu, koji je u zaveru uvuen tek na dan ubistva, bilo namenjeno

Olovo i on je poao da preuzme grad.

Ovaj krvavi obraun je mogao ostati bez tekih posle- dica moda jedino
u sluaju da je zatrvena cela Pavlova porodica. Ali ostao je slobodan Pavlov
mlai sin Radoslav, sposoban da se bori i sveti oevim ubicama. Pored toga,
kralj Ostoja i Sandalj nisu oslepili Petra Pavlovia, ve su odluili da ga
odvedu u glavni grad Pavlovia Bora. Kako se Petar oslobodio nije poznato,
vidi se samo da u jesen te godine vodi borbu sa svojim protivnicima. Pavlovi
sinovi su dobili pomo od Turaka i izazvali novo pusto- enje Bosne. Krajem
novembra 1415. Sandalj je ve bio to- liko ugroen da se oekivalo da e
njegova ena pobei u Dubrovnik. Nema nikakvih vesti o tome kako se prema
svemu to se desilo u Bosni drao herceg Hrvoje. Njegovi odnosi s kraljem
Ostojom i Sandaljem sigurno nisu bili srdani u vreme ubistva Pavla
Radenovia. Dubrovaki poslanik je tada raunao da e se kralj Ostoja i
njegova druina ra- dovati to su Turci, upueni bez sumnje od Hrvoja protiv
zemalja krkih knezova, bili ravo voeni. No Hrvoju vie nije bilo dato da
deluje na sudbinu Bosne; ve u aprilu 1416. on je umro.
244 '.

Ratovanje Pavlovih sinova protiv Sandalja Hrania se produilo i u

prolee 1416. U drutvu s Turcima oni su ttustoili sve Sandaljeve zemlje u
blizini Primorja i u vie mahova izbijali na dubrovake granice i nanosili tete
dubrovakim podanicima. Grad je imao tekoa i sa mnogobrojnim
beguncima koji su se sklanjali od straha tur- skog. U drugoj polovini godine su
se ve osetile posledice dugotrajnog ratnog pustoenja, pa su na kapije
Dubrovnika nagrnuli izgladneli stanovnici iz zalea. Prosei oni su se trudili
da sauvaju goli ivot, a dubrovaka vlada je bila prisiljena, strahujui od
boletina koje su harale meu ovim ljudima, da mesecima obnavlja zabranu
putanja u grad i nareenja da se oteraju.

Pored smrtnog neprijateljstva meu bosanskim baro- nima zbog smrti

kneza Pavla o kome su Dubrovani javljali kralju igmundu, pojavilo se na
drugoj strani i pitanje Hrvojevog naslea. Herceg splitski nije kao Pavle Rade-
novi ostavio za sobom naslednika sposobnog da odbrani oe- vinu. Hrvojev
sin Bala, svakako ve punoletan. uopte se ne primeuje. Hrvojevi naslednici
u pravom smislu bili su tek sinovac ura Vojsali i njegovi potomci. Ali oni
vie nisu imali ni mali deo velike Hrvojeve teritorije.
244 '.

Sasvim je slabo poznato kako se osipala drava monog her- cega. Izgleda da
je najvie prigrabio kralj Ostoja jednim vetim potezom. On se na bosanski
nain lako razveo od svoje ene Kujave i u leto 1416. oenio Hrvojevom udovi-
com Jelenom. Preko nje je dobio vei deo Hrvojeve oblasti i na taj nain
znatno proirio onaj deo Bosne koji je bio potinjen kralju. Od tada je Jajce
ostalo pod vlau kru- nisanih Kotromania. Omi je Hrvojeva udovica jo
pre druge udaje dala svome bratu Ivaniu Nelipiu. Bosanski kraljevi su
docnije mnogo puta potezali pravo na ovaj grad verovatno kao deo Hrvojeve
batte. Nestanak Hrvoja i gtrisajedinjenje njegove oblasti kraljevoj zemlji
stvorili su uslove za jaanje kraljevske vlasti. Bilo je, meutim, po- trebno
jo nekoliko godina da se to oseti. U ovim danima je zbog ogpnte zakrvljenosti
kraljev ugled pao do najnie take.

U drugoj polovini 1416. pojavio se sultan Mehmed kao posrednik za mir

meu svojim vazalima. Uputio je dva svoja poslanika da ugovaraju mir meu
gospodom i u tu svrhu je bio sazvan stanak. Uprkos tekoama zbog
uzajamnog ne- poverenja stanak se sabrao izgleda bez kraljevog prisustva. Tu je
doneta odluka da se uhvate i zatvore kralj Ostoja i knez Dragia Dinjii.
Odluka o hvatanju i vezivanju kralja mogla je biti doneta svakako zbog toga
to je pri- lekom ubistva kneza Pavla pogazio vjeru gospodsku. U sva- kom
sluaju, kralj nije pao u ruke sabora, jer je, obaveten ta mu se sprema, uspeo
da pobegne. Pokuaj pomirenja je time propao a neprijateljstva su se produila
nesmanjenom estinom.
244 '.

Kralj igmund je bio vrlo nezadovoljan obrtom situa- cije u Bosni i

smatrao je i kralja i oblasne gospodare od- metnicima i turskim saveznicima.
Boravei stalno daleko izvan Ugarske, nije nita mogao preduzimati sem
konfiska- cije bosanske imovine u Dubrovniku, kojoj su se njegovi verni
podanici usprotivili. Izgleda da su u vreme bo- sanskih unutranjih borbi neki
Bosanci zajedno s Turcima upadali i pljakali ugarsku teritoriju. Protiv njih je
kra- jem 1416. Pipo Spano, nekadanji bosanski protivnik a sada zatitnik
ugarskih junih granica, preduzeo jedan pohod, iji rezultat ostaje nepoznat.

U toku 1417. situacija u Bosni nije se bitno promenila. Dubrovani su

govorili da je ovo bosansko kraljevstvo u uobiajenom velikom razdoru
izmeu gospode i barona". Po- etkom te godine kralj Ostoja je promenio
tabor i stao na stranu Sandaljevih nepriJatelja. On je ratovao u Humu, za- uzeo
Sandaljev Blagaj, potinio sebi vlastelu iz Huma i Krajine. Pod kraljevu vlast
je tada doao i knez Grgur Ni- koli, gospodar Popovog Polja. Sandalj Hrani
je u to vreme bio skoro potpuno istisnut iz zemalja u Primorju, u naj- boljem
sluaju sauvao je Draevicu s Novim. Bila je to najnia taka do koje je
veliki vojvoda pao u toku itavog ivota. U isto vreme kralj Ostoja nije nikad
bio blii svome cilju da slomi oblasne gospodare i zavede svoju ne- posrednu
vlast nad itavom teritorijom. Pavle Radenovi je ubijen pomou Sandalja,
Hrvoje je umro i njegova oblast se raspala; sada je koristio e za osvetom
Pavlovia da satre Sandalja. Iz itavog njegovog delovanja se vidi da je bez
mnogo obzira i ne birajui nimalo sredstva uporno sprovo- dio jedan plan koji
je imao da vrati kralju onu mo i auto- ritet koje je uivao Tvrtko I. Ali za
ostvarenje toga plana ostalo mu je premalo vremena.
244 '.

Poslednje akcije kralja Ostoje bile su posveene suzbi- janju trgovine

robljem. Od kako su Drijeva dola u njegove ruke poeo je da zabranjuje
prodaju ljudi. Protiv te ljage koja je leala na Bosni on je ustajao jo za vreme
svoje prve vlade, kada je u toj stvari produavao politiku kralja Dabie.
Dubrovani su bili saglasni pa su i sami svojim ljudima u trgu na Neretvi
strogo zabranjivali da uestvuju i posreduju u sramnoj trgovini koja je, po
njihovim izja- vama, bacala senku i na Dubrovnik. Od tada je trgovina robljem u
veoma velikoj meri smanjena sve do poslednjih go- dina bosanske drave, kada
je ponovo procvetala delovanjem robaca" veinom vlaha koji su hvatali ljude
i prodavali ih Turcima.
 (1331 2) 247

Ostoja je umro najverovatnije u septembru 1418. Sukobi u Bosni su time dobili

novi impuls. Ve u drugoj polovini meseca provalili su ponovo u zemlju Turci.
Ovoga puta, po svoj prilici, doli su u pomo izolovanom i teko priti- snutom
Sandalju. Pomogli su mu utoliko to je mestimino uspeo da potisne Petra
Pavlovia. Vidimo da je do kraja godine povratio svoju polovinu Konavala.
Situacija se u celini ipak, nije promenila. Za kralja je izabran Ostojin sin Stefan!,
uz koga su ostali Petar Pavlovi i vlastela koja je ranije stajala uz Ostoju. I novi
kralj je jo neko vreme sauvao vlast nad Humom. Na njega je veliki uticaj
vrio Dubrovanin Mihailo Kabui, nekadanji proto- vestijar Hrvojev.
Bosanski velikai su bili nezadovoljni to kralj najvie veruje njemu i to je
uticajniji kao savetnik od svakog bosanskog vlastelina. Kabui je svoj uticaj
koristio, pre svega, protiv Dubrovnika, nagovarajui kralja da lako moe
osvojiti Ston, jer je grad slabo utvr- en a njegovo poluostrvo nezatieno.
Stefan Ostoji se sasvil! ozbiljno zaneo ovom idejom i obeavao da e
poduhvat ostvariti im ne bude imao smetnje od Ugara i Turaka. Zbog
Kabuievog rovarenja i pregovori o obnavljanju ugovora izmeu Bosne i
Dubrovnika naili su na tekoe. Obino se sve svravalo izdavanjem povelje
na osnovu dubrovakog koncepta koji je skoro doslovno ponavljao ranije
povelje bosanskih kraljeva. Po nagovoru Kabuia, kralj je pokre- nuo pitanje
Slanskog primorja za koje Dubrovani nisu plaali nikakav tribut i pitanje
Hrvojeve kue i zemlji- ta darovanog za ustupanje Novih Zemalja. U pogledu
ze- mljita darovanog od Ostoje, Dubrovanima je predoeno ko- liko bi
vojnika i raznih slubi kralj imao od 36 sela za koje oni nikakvu slubu ne daju
Bosni. Kralj je uz to traio Hrvojevu kuu i ostalo kao kraljevska dobra (5opa
ge^aIa), jer sve to pripada njemu a ne Jelenici, Hrvo- jevoj udovici i naslednici.
Svoju maehu je uostalom mladi kralj uskoro zatvorio. Dubrovani su protiv
oba zahteva imali jake argumente zasnovane na poveljama i ugovorima, tako da je
kralj popustio i marta 1419. izdao uobiajenu povelju.
 (1331 2) 247

Sandalj, jo uvek usamljen i neprijateljski raspoloen prema novome kralju,

stupio je u pregovore s Dubrovanima nudei da proda svoju polovinu
Konavala. Dubrovniku se tako ukazala prilika da dobije bar deo upe za kojom je
teio skoro tri decenije. Bosanski vojvoda, jo pre etiri godine ljut to su
Dubrovani upu traili od kralja igmunda, dao je sada sam inicijativu
nateran, verovatno, finansijskim tekoama i nesituran da e je sauvati od
nasrtaja Pavlovia. Za Dubrovane je stvar bila rizina jer se nije moglo
znati kako e reagovati Sandaljevi pro- tivnici, pa ipak nisu hteli da propuste
retku priliku. Odluili su da prime deo Konavala bez kraljeve potvrde, ali su
okolinim putem obezbeivali kraljevu saglasnost i pokuavali da navedu
Petra Pavlovia da i on proda svoju polovinu.

Pregovori sa Sandaljem su se daleko lake svrili nego posedanje dobijene

polovine Konavala. U junu su izme- njane povelje kojima je bosanski vojvoda s
braom dao svoj deo Konavala s ljudima i zemljitem, a Dubrovani za-
uzvrat 12 000 dukata, palatu u Dubrovniku, posede u upi, nasledno
dubrovako plemstvo i stalni godinji tribut od 500 perpera. Ali im su
dubrovaki izaslanici primili u posed dobijeni deo upe planuo je ustanak
predvoen od strane nezadovoljnih vlasteliia kojima je pretila opa- snost
da u dubrovakom agrarnom sistemu izgube sve svoje povlastice i postanu
kmetovi. Dubrovnik je protiv usta- nika morao podii^ojsku i pozvati u pomo
vojvodu San- dalja. Pobuna je u toku avgusta uguena, ali Dubrovani ni posle
toga nisu imali mira, pa su tim vie pregli da dobij}' i drugu polovinu Konavala,
jer je bez nje teko bilo odr- ati ono to su dobili. Koristei primirje koje je
bilo izmeu kralja, vojvode Petra i Sandalja i pregovore voene s
Pavloviem, oni su izdejstvovali u decembru povelju Ste- fana Ostojia,
kojom im je potvrena ne samo Sandaljeva, -ve i Petrova polovina Konavala
i grad Soko. Kralju je tre- balo za to plaati 500 perpera godinjeg tributa.
Kraljev akt, meutim, ostao je bez praktinih posledica, jer se s- tuacija
ubrzo iz temelja promenila.
 (1331 2) 247

Ve pred kraj 1419. opaeni su znaci da se privremeni prestanak

neprijateljstava blii kraju. Kada je kralj Ste- fan Ostoji poetkom
septembra preko vojvode Pavla Ra- divojevia nudio Veneciji savez protiv
svih njenih nepri- jatelja, oekivalo se da e ne samo pomoi pri zauzimanju
Trogira i Splita ve poi i protiv Bale. Poto je San- 'dalj bio u prijateljstvu s
Balom, kraljeva akcija bi mo- rala biti uperena i protiv njega. Na planove protiv
San- dalja ukazuje i molba da Venecija stavi na raspolaganje kralju Stefanu svoje
galije. Na drugoj strani, i Sandalj je krajem godine radio protiv Petra
Pavlovia. Posred- stvom Dubrovana ugovarao je s vlastelinom Aleksom
Pa- troviem da mu preda grad Bijelu, koji je ovaj uvao Petru Pavloviu.
U to vreme je Sandalj ve bio obezbedio novu tursku pomo.
 (1331 2) 247
 (1331 2) 247
U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra
Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se
spasavali u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima
posvadili. Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak
preko svojih poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak
naklonost Isak-bega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz
itav mart su se vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su
traili podrku i posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo
uzaludno, jer je krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

GRAD DOBOJ.
 (139122) 634

sa Sandaljem. Bilo je to prekasno, jer je Sandalj ve stajao uz drugog kralja, koji se,
verovatno opet uz tursku podrku, pojavio u Bosni. Ve u drugoj polovini maja
1420. donesena je u Dubrovniku odluka da se daruje kralj Tvrtho. Ovoga puta on se
vrlo brzo i sigurno uvrivao. Posle mesec dana se oekivalo da e on drati
stanak s vlaste- lom, i Dubrovanima se inilo da na njega treba prebaciti
pregovore i traenje potvrde za Konavle. Pitanje ove upe je ponovo postalo
dvostruko aktuelno, s jedne strane zbog toga to je Sandalj krajem maja ustupio i
polovinu Pavlo- via, dobijenu od Isak-bega, a s druge strane zbog krupnih
promena u bosanskoj dravi. Kralj Tvrtko II je zaista sre- dinom avgusta potvrdio
obe polovine Konavala, mada je i ovaj akt ostao bez praktinih posledica, bar to
se tie dela Pavlovia. Kralj Tvrtko je boravio u Podvisokom i imao uz sebe skoro
svu vlastelu koja se javljala samo neto ranije u poveljama Stefana Ostojia.

U oktobru 1420. sklopljen je mir izmeu Sandalja i Ra- doslava Pavlovia,

a time je i ovaj poslednji preao na stranu Tvrtka II. Krajem maja je jo Radoslav bio
veran Stefanu Ostojiu, poetkom novembra u svojoj povelji go- vori o bivem
kralju Stipanu". Izgleda po svemu da je
635 '.

GRAD VRANDUKOstoji sredinom godine i formalno svrgnut i lien podr- ke oblasnih

gospodara i velikaa. Ipak on nije lako ustupao svoje mesto. Jo poetkom 1421.
raunao se u njegove ljude knez Tvrtko Borovini, koji je otetio dubrovake
trgovce u Visokom. I u aprilu te godine Stefan Ostoji je jo bio aktivan. Uputio je
svog poslanika u Veneciju, pred- lagao sklapanje savvza i nudio da obnovi ugovore
koje je njegov otac imao s Republikom. Venecijancima se ak i- nilo da s njim
vredi pregovarati o utvrivanju Drijevskog trga. Posle toga se prekidaju vesti o
Ostojinom sinu. Umro je verovatno pre aprila 1422. kada je njegova majka Kujava, s
kojom je kralj bio kroz itavo vreme svoje kratke vlade, zatraila od Dubrovana
da je preporue kralju Tvrtku i vojvodi Sandalju.1
 (14221454)

U Bosni ve sredinom 1421. niko nije raunao sa Ste- fanom Ostojiem.

Dubrovani su kod kralja Tvrtka mese- cima drali poslanike i plaali mu dune
tribute. S njim su sredinom avgusta obnovili pregovore, a neposredno zatim Tvrtko II je
po drugi put krunisan za bosanskog kralja. Bo- sna je opet bila bar za kratko vreme
ujedinjena.GLAVA PGESTA

IZVORI

Izvori za ovo razdoblje bosanske istorije se ni po sastavu ni po karakteru ne

razlikuju bitno od izvora prikazanih u prethodnom odeljku. U punom smislu rei, oni
predstavljaju prirodan nastavak izvora za kraj XIV i poetak XV veka. Je- dino se
moe primetiti da nas ukoliko idemo dalje sve vie naputaju zbirke tampanih izvora i
da smo sve vie prisi- ljeni da se neposredno obraamo neobjavljenom arhivskom ma-
terijalu.
 (14221454)

Domae povelje su malobrojnije nego ikad. Sauvane su svega tri i jedna

prevedena i interpolisana u falsifikatorske svrhe. 1 Dubrovaki dokumenti na naem
jeziku naglo opadaju po brojnosti, jer nas na samom poetku ovog perioda naputa Ko-
deks Ruska Hristoforovia. Kao i ranije ova grupa izvora ostaje ograniena
uglavnom na ugovorne isprave, razne potvrde, priznanice i sl.*
Dubrovaka arhivska graa postaje brojnija i sadrajnija, tako da su
poslednji periodi bosanske istorije najbolje poznati. Odluke triju Vea teku
kroz itav ovaj period bez ijednog pre- kida, ali su samo delimino i vrlo
nesavreno objavljene. Do 1453. imamo na raspolaga:vu nepotpune Jorgine
izvode u ve ra- nije pomenutoj zbirci.* Pisma i uputstva su takoe
sauvana u daleko veem broju. Ponekad imamo na raspolaganju
itavu vladinu prepisku s poslanicima u toku jedne misije. Posla- niki
izvetaji i pisma, na alost, nisu sauvani. Pisma su naroito brojna za
vreme velike dubrovake diplomatske aktiv- nosti, kada se Dubrovnik
nalazio u ratu sa svojim bosanskim susedima Radoslavom Pavloviem i
Stefanom Vukiem. Iz vre- mena rata s hercegom sauvana je
itava[ knjiga koncepata pi-
638 '-

sama uvezana bez ikakvog reda tek posle vie od jednog veka. Mnoga od tih
pisama nemaju zabeleen datum, ali se vreme njihovog nastanka moglo utvrditi,
najee sasvim precizno, na osnovu sadraja i odluka Vea.1 Dobar deo
pisama je rezimiran u pomenutim Jorginim izvodima, a sasvim malo ih je u potpu-
nosti objavljeno u diplomataru o dubrovako-ugarskim odno- sima.* Punu
vanost zadravaju i u ovom periodu arhivske knjige ostalih serij^, naroito
1m.tep1a 6.e joggz, Vtetva Sap- seIatGae, Vnjetza PoGatgae, Ie^Ia,
TezGatpepka 1

U pogledu Mletakog arhiva nema nikakvih promena. I za ovaj period se

korisno doggunjuju Jorgini izvodi7 i Ljubieve Listine.* Izvestan broj
promaklih vesti, meu njima i vrlo interesantnih, saoptio je u svojoj raspravi o
bosansko- mle- takim odnosima M. unji. Ne sme se prevideti zbirka do-
kumenata iz Kotora pod mletakom vladavinom, objavljena od G.
remonika, zbog vanih podataka o privrednim merama hercega Stefana u
Novom.10 Zahvaljujui vezama izmeu Ste- fana Vukia i napuljskog
kralja Alfonsa Aragonskog, ostalo je neto podataka o Bosni i u arhivu
Aragonskog Kraljevstva u Barceloni. Njih je pribavio i objavio jo u prvim
decenijama ovog veka maarski istoriar I. Ta11bsgu u zbirci povelja uz
svoje studije iz bosanske i srpske istorije, u kojoj ima i dru- gih vanih izvora za
ovaj period. Za vatikanski arhiv pored dve TKehpet-ove zbirke i starijih dela o
crkvenoj isto- riji mora se voditi rauna i o regestima papskih bula iz
639 '-

XIV veka objavljenim u Maarskoj.

Ugarske povelje su takoe i dalje veoma vane. Uz zbirke "navedene u

prethodnom odeljku (str. 168) vano je navesti po- velje objavljene uz veliko
delo o Ugarskoj u doba Hunjadijevaca.1 Poneki podatak o Bosni se sree i u
savremenoj prepisci, jedan vrlo interesantan iz korespondencije Eneje Silvija
Pikolo- minija, bio je doskora previen.11
 (221454) 640

Narativni izvori su vrlo oskudni. Dva dubrovaka hroni- ara nam saoptavaju
izvesne vesti na osnovu arhivskih do- kumenata, te mestimino dobrodolaze
prenosei podatke iz ne- sauvanih dokumentarnih izvora. Ponekad opet, kao
u sluaju rata Dubrovnika s hercegom Stefanom, nekritinim korie- njem
ispreturanih i nedatiranih pisama izazivaju krzgpne za- blude i sasvim iskrivljavaju
sliku dogaaja. Jedan stranac u dubrovakoj slubi u vreme pomenutog rata
ostavio je neko- leko dragocenih stranica o svojim doivljajima u naim kra-
jevima. To je Broljo da Lavelo, najamniki zapovednik u slubi Sigismonda
Malateste, gospodara Riminija, koji je u svojoj u celini jo neobjavljenoj
Stopasa ipNjet$a1e opisao predisto- riju rata Dubrovnika i hercega i ratne
dogaaje iz 1451. i 1452. godine. Odlomak znaajan za istoriju Bosne
objavljen je na osnovu korektorskih tabaka pripremljenih za publikaciju hronike u
novom izdanju Muratorija, s podacima o Brolju u dubrovakoj slubi i
komentarom njegovih kazivaa. Od na- rativnih izvora iz susedstva znaajni su
Kon st an t in F i l ozof za neke momente iz srpsko-bosansklh odnosa, 11 B ertran don
de l a B roki j er zbog jedne zesti o bosanskom delovanju na Porti 1 i Ivan Tu roc,
interesantan ponekad za odnose Bosne, Ugarske i Turske. 18 Za istoriju crkvenih
prilika u Bosni interesantni ou i hroniari bazelskog koncila. Saborski oci su u
svojim tenjama da postignu sjedtvenje crkava pravili k o m b i n a c i J e i sa Bosnom i
to je ostavilo traga u savremenim opisima rada koncila; u saborskim aktima se,
meutim, Bosna ne spominje. Za vreme druge vlade kralja Tvrtka II delovao je
neko vreme u Bosni istaknuti franjevaki propovednik Jakoa iz Marke
(Jasoiz s!e Magsa). Njegov ivot je opisan u tri biografije, ali su u svima vesti o
radu u Bosni vrlo neodreene i po- muene. 31 S rpski l et opi si belee i pokoji
'dogaaj iz bosan-. ske istorije. I iz ovog perioda je sauvan poneki opirniji
nadgrobni natpis, ali ne onako znaajan kao to su bili oni u prethodnim
razdobljima.

1. UNUTRANjA KONSOLIDACIJA I OBNOVA

 (221454) 641

UGLEDA BOSNE

U toku decenije protekle izmeu prve i druge Tvrtkove vlade situacija u

Bosni se u poneemu promenila. Nestalo je na prvom mestu dva velika
oblasna gospodara Hrvoja Vukia i Pavla Radenovia, i to je stvorilo
uslove da se ravnotea pomeri u korist bosanskog kral>a. Zemlje prvoga su se
osule i on za sobom nije ostavio pravoga naslednika, dobar deo njegovih
teritorija je doao pod kraljevsku vlast. Pavle Radenovi je ostavio dva sina, ali
se oni po snazi i uticaju u dravnom ivotu nisu mogli meriti s ocem. Osim toga,
oni su neprestano imali vezane ruke ratujui protiv Sandalja Hrania. Time je
istovremeno bio neutra- Lisan poslednji od velike trojice s kraja XIV veka. Kralj
Ostoja te povoljne okolnosti nije uspeo da iskoristi, na- stupajui kao i u vreme
svoje prve vlade protiv struje i postavivi za cilj da sasvim slomi oblasne
gospodare. Time je izazvao ogromne smutnje i zaplete koje nije bio sposoban da
savlada i kanalie. Tako je tek kralju Tvrtku II palo u deo da obnovi kraljevski
autoritet i povrati Bosni raniji ugled. Kao i za vreme prve vlade on je
saraivao s oblasnim gospodarima. Po svemu izgleda da se pomirio sa
injenicom da se silom ne moe ukloniti podeljenost bosanske drave.
 (221454) 642

Moe se rei da je on svoju politiku gradio na shvatanju da je on prvi po rangu

meu oblasnim gospodarima i teio da njegova oblast sopga!a <3e1 ge
kako su govorili Dubrov- ani bude najbogatija i najjaa. On se
zadovoljavao u od- nosu na oblasne gospodare njihovim formalnim iskaziva-
njem potinjenosti i vernosti. Uvek mu je ostajala otvorena mogunost da
zakrvavljene porodice Kosaa i Pavlovia krene jednu protiv druge i na taj
nain odrava ravnoteu i svoju nadmonost.

Nekoliko godina potgguno paralisana krvavim unutra- njim

obraunima, Bosna je ve na poetku Tvrtkove druge vladavine poela
da privlai interes okolnih drava. Sa- radnju s Bosnom je prvo zatraila
Venecija. Republika se nalazila istovremeno u ratu s ugarskim kraljem zbog
Dalma- cije, i sa srpskim despotom zbog gradova koje je prigrabila posle smrti
Bale III, tako da joj je pristup na Balkan s jadranske strane bio skoro sasvim
onemoguen. Za nju su tada razumljivo postali interesantni predlozi koji su
ne- kada ranije dolazili iz Bosne da se mletakim trgovcima ustupm neko
mesto na moru. Vie je panje posvetila i pi- tanju zaista velikih povlastica koje
su mletakim trgov- cima davali bosanski kraljevi.
 (221454) 643

Avgusta 1422. stigao je u Bosnu mletaki poslanik sa estitkama

povodom krunisanja obavljenog godinu dana ra- -nije i konkretnim zadacima da
ugovori zakupljivanje Dri- jevskog trga, izdejstvuje obnavljanje privilegija i
sklopi s kraljem savez protiv cetinskog kneza Ivania Nelip- ia. Kralj Tvrtko
II nije hteo da odgovori poslaniku dok se ne posavetuje s vlastelom na stanku.
Kod vlastele mle- taka inicijativa nije naila na dobar prijem. Sandalj je bio
jo uvek ogoren zbog Kotora pa je ometao ostvarenje mletakih planova,
tako da ni jedna taka misije mle- takog poslanika nije prola bez tekoa
i otpora. Ne- raspoloenje prema Veneciji su podstrekavali iz sve snage i
Dubrovani, koji su se osetili ugroenim vie no to je bilo razloga. Ne
znajui tano uputstva mletakog posla- nika a obaveteni da je on protiv
njih govorio u Bosni, oni su se ogoreno oborili kod kralja, Sandalja i drugih
protiv mletake politike uopte. Najvie ih je zapla- ilo to to su uli da se od
Bosne trailr da odobri Mleanima podizanje utvrenja na obali oko ua
Neretvs. Mletaki poslanik to dodue nije imao u svom uputstvu, ali je elja da
mletaki trgovci zakupe drijevsku carinu zaista ugroavala dubrovake
interese u ovom trgu koji je u poslovnom pogledu dotle bio potpuno u
njihovim rukama. Sandalj se kao vlasnik jedne polovine carine
usprotivio i tako je mletaki plan bio osujeen.
Dubrovanima se Ve- necija svetila na taj nain to je izmenila
tarife u pro- daji soli, tako da su dalmatinski gradovi mogli
konkuri- sati dubrovanima koji su dovozili jevtinu so s juga.
Pri- vilegiju za mletake trgovce je kralj izdao tek decembra
1422. i njome uskratio potpuno osloboenje od carina koje je
nekada dao Ostoja. Najsporije su tekli pregovori o onome do ega
je Veneciji bilo najvie stalo. Tek u februaru

1423. sklopljen je ugovor o zajednikom ratu protiv Iva- nia Nelipia i

podeli njegovih zemalja. Kralj Tvrtko je obeao da e do uskrsa 1424. poi s
velikom vojskom protiv cetinskog kneza, pre svega protiv Klisa zbog koga je Ve-
necija i sklopila ovaj savez. Savez se nije oprobao na delu, jer je Tvrtko u jesen te
godine odloio akciju za prolee, a onda su ga omeli Turci.
 (221454) 644

Obaveten od Dubrovana o mletakom delovanju, ni kralj igmund

nije hteo da ostane po strani. On je preko Dubrovnika uputio jdno pismo
Sandalju i tako posle vie godina obnovio odnose s Bosnom. Prema njemu
Bosanci tada svakako nisu bili naroito poverljivi jer vidimo da du- brovaki
poslanici ispituju Sandalja da li da mu kraljezo pismo urue javno~ili u potaji.
Posle toga su igmundu preneli Sandaljev odgovor i toplo preporuivali
vojvodu i ak molili kralja da uputi pisma kralju Tvrtku i vojvodi Vukmiru.
Odnosi s Ugarskom su oigledno bili na dobrom putu i rezultati su se uskoro
dali osetiti. U prolee 1423. u Bosnu je dolazio i poslanik vizantijskog cara
Manojla II Paleologa. Gospodin Asan, poslanik carigradskog cara je iz
Dubrovnika putovao vojvodi Sandalju u okolinu Ple- valja. O cilju njegove
misije moemo samo nagaati da se odnosila na traenje pomoi za
opsednutu vizantijsku pre- stonicu.1 Iako su veze sa Ugarskom ve bile
uspostavljene i Sandalj bio upuen u poduhvat danskog kralja Erika, koji je
odlazio na Istok da ratuje protiv Turaka, ipak se Bosna nije angaovala u
hrianskoj akciji protiv Turske.
645 .

U samoj Bosni je jo neko vreme tinjalo neprijateljstvo izmeu Sandalja i

Radoslava Pavlovia, dodue bez ranije estine i tekih posledica. Jo krajem
1421. Radoslav je uprkos sopstvenoj (povelji kojom je potvrdio Sandaljevo
ustupanje polovine Konavala i grada Sokola, optuio Ko- sau kod sultana da je
dao grad u ruke Dubrovanima koji su pod vlau Ugarske. Sandalju su na to
dole otre pretnje i on je morao uzeti grad i primiti u njega Rado- slavljevu
posadu. Ipak su i u toku 1422. odnosi meu njima bili korektni. Sandalj se kod
Radoslava zauzimao za na- knadu tete koju je naneo Pavloviev kastelan u
Sokolu Dubrovanima. Ali u poetku sledee godine saznajemo da se
izmeu dvojice vojvoda ugovora mir u kojem je jedna od taaka bila da se
grad Soko opet preda Dubrovanima. Fe- bruara 1423. javljeno je Dubrovniku
kako slatki mir, lju- bov cotenu i krasno jedinstvo i prijateljstvo uinie
gospodin vojvoda Sandalj i gospodin vojvoda Radosav meu sobom. Posle
toga su zaista ove dve don:edavna zakrvljene porodice nekoliko godina ostale u
prijateljskim odnosima. Radoslav je neto ranije, verovatno za vreme izmirenja
1421. postao zet Sandaljevog brata Vukca, oenivi se njegovom erkom
Teodorom.

Poto je Bosni posle dugo vremena vraen mir, kralj Tvrtko II je vrlo
energino suzbijao pokuaj stzaranja no- vih smutnji. Jo ranije se, verovatno
kao pristalica biv- eg kralja Stefana Ostojia, sklonio, u Dubrovnik Vuk
Bani ili Grubaevi, roak bosanskih kraljeva. Ovaj Ko- tromani u
izgnanstvu je iz Dubrovnika odravao preko pisama veze s bivom kraljicom
Kujavom, enom Ostojinom i jo s nekom vlastelom. Saznavi to kralj Tvrtko II
se po- bojao zavere i zatraio da mu Dubrovani izrue Vuka. Oni su to
naravno odbili, pa ipak iz toga nije nastao jedan od mnogih skandala oko
izbeglica. Pokazalo se da je Vuk Ko- tromani molio u svojim pismima
pomo poto vrlo oskudno ivi. Dubrovani su ga opomenuli i ukazivali mu
dalje svoje gostoprimstvo i pomo sve do 1428.
646 .

im su prestale unutranje borbe u Bosni, nestalo je povoda estom

turskom meanju. Turske provale prethodnih godina su u najveem broju
sluajeva bile izazvane pozi- vima samih bosanskih oblasnih gospodara. Tako
od Isako- vog pohoda, u kojem je izgubio ivot Petar Pavlovi, sve do
poetka 1424. nema vesti o turskih provalama ili pustoe- njima. Tada je Isak
ponovo upao u Bosnu i pljakao kraljevu zemlju, ali kako su Dubrovani
javljali kralju igmundu, nije mogao naneti ozbiljnije tete jer ga je kralj
doekao spreman. Ni tada se izgleda nije prekinuo vazalni odnos prema
Turcima i plaanje haraa. Za vojvodu Sandalja znamo sigurno da se
sledee godine nosio milju da izdejstvuje potvrdu svojih zemalja i od
Mustafe, pretendenta koji je ratovao protiv sultana Murata II, ali je po
mletakom sa- vetu odustao.

Sreivanje prilika i unutranja stabilizacija stvo- rili su uslove da se

Bosna postavi drukije i prema sused- nim dravama. Pomenuto je ve
dranje kralja i velikaa u pregovorima s Venecijom i nagovetena promena
politike prema Ugarskoj. Opaa se uporedo s tim i vea samostalnost prema
Turcima i uspeniji otpor. Aktivnija spoljna po- litika je stavila na dnevni red i
pokuaje ekspanzije. Pokazali smo da mletaka inicijativa za rat protiv Ivana
Nelipia, koja je stavljala kralju u izgled itavu ce- tinsku oblast sem Omia,
Poljica i Klisa, nije ostvarena. Tvrtko II se pripremao do prolea 1424. kad je
morao da se odupire Isak-begu, a odmah posle toga je Venecija odustala od
itavog poduhvata. Posle godinu dana mirovanja Tvrtko II se vratio starom
bosanskom planu o osvajalju Srebrnice. Nije nimalo jasno zato se toga latio
neposredno posle po- mirenja s kraljem igmundom, koji je u stvari Srebrnicu
oduzeo Bosni i dao srpskom despotu.
647 .

Posle odluke stanka iz 1415. nije bilo ni najmanje mo- gunosti da se

izvri pripajanje Srebrnice. Bosanski go- spodari su bili zakrvljeni meu sobom
i pritisnuti od Tu- raka, dok je despot Stefan u isto vreme uivao podrku i
Turaka i Ugarske. Tvrtku se ukazala povoljna prilika u je- sen 1425. kada su
Turci napali Srbiju. On je poao sa svojom vojskom i sa svojim vazalima iz
Podrinja, zna se sigurno da su u napadu uestvovali Dinjiii, i poetkom
oktobra opseo Srebrnicu. Stanovnitvo se zajedno s dubrovakim trgovcima
povuklo kod despotove posade u tvravu Srebr- nik. KraljTvrtko je namestio
topove i nameravao da tvravu prisili na predaju. Prema Konstantinu Filozofu,
Bo- sanci su se oseali bezbedni i zbog toga to ih je od despo- tovine odvajala
Drina za koju su verovali da je nepro- hodima.

Za bosanski pohod je bilo sudbonosno povlaenje Turaka iz Srbije.

Despot Stefan je mogao odjednom da sa svom ve sabranom i organizovanom
vojskom poe u pomo Srebrniku. Iznenada se pojavio pred Srebrnicom i
naterao kraljevu vojsku u beg. Dinjiii su tom prilikom spalili srebrniko
podgrae, a despotu je pao u ruke bogat plen, meu ostalim i topovi
bosanskog kralja. Stefan Lazarevi je progonio kraljevu vojsku u bosanske
strane i ggustoio ih. Vero- vatno su tada dospeli u despotove ruke gradovi u
blizini Srebrnice koji se pominju u ugovoru u Tati 1426. izmeu despota i
kralja igmunda o nasleivanju despotovine.
17 S. irkovi: Istorija srednjovekovne Sosanske drave
648 .

Pokuaj bosanske ofanzive u ovom pravcu svrio se, dakle, katastrofalno.

Pitanje Srebrnice je i dalje ostalo u prvom planu u odnosima izmeu Bosne i
despotovine. Oko bogatog rudnika one su se gloile decenijama.

2. POVRATAK UGARSKOJ

Nova orijentacija u politici Bosne zapoeta pod Tvrtkom II najjasnije

dolazi do izraaja u odnosima prema Ugarskoj. Ono za ta je nekada bilo
potrebno godinama pro- livati krv, postignuto je sada bez neprijateljstva, postepe-
nim pribliavanjem koje su diktirali obostrani interesi. Bezuspeni ratovi s
Venecijom, slabi rezultati u guenju husitskog pokreta i elja da uprkos svemu
tome povede aktivniju politiku protiv Turaka, koji su ve zapoeli novi talas
osvajanja, navodili su kralja igmunda da i bosanskom kralju i oblasnim
gospodarima pristupa s vie popustljivosti. Bosanskoj gospodi, s druge strane,
vie nije moralo teko padati potinjavanje ugarskom kralju, poto su nekoliko
godina oseali daleko suroviju i bezobzirniju tursku vrhovnu vlast.
649 .

Prve dodire izmeu Ugarske i Bosne otkrivaju nam ve- sti iz kraja 1422.
godine. Tada su izmenjena pisma izmeu ugarskog kralja i Sandalja, a
Dubrovani su svim snagama preporuivali Bosance svome prirodnom
gospodaru, sma- trajui da jedino oni mogu pruiti pomo gradu u sluaju
napada neprijateljske Venecije. Sasvim ozbiljno su se tada pronosili glasovi da e
mletaka flota moda opsesti Dubrovnik. Vojvodu Sandalja su Dubrovani
prikazivali kao veoma vernog i iskrenog potovaoca ugarskog kralja i davali
podsticaj za nove kontakte i pisma bosanskoj go- spodi.
 (14221454) 252

Dubrovaka pisma igmundu daju svojim insistiranjem na ugarsko-bosanskim vezama

pomalo iskrivljenu sliku, po kojoj bi odnosi izmeu kralja igmunda i Bosanaca ve
bili sreeni. Vei napredak je u stvari postignut tek kra- jem 1424. ili poetkom
1425, kada se igmund posle posete vizantijskog cara zanosio idejom da uskoro pokrene
veliki pohod protiv Turaka. Tada je verovatno izmenjano nekoliko poslanstava koja su u
prvoj polovini 1425. dovela do skla-panja formalnog mira izmeu bosanskog i
ugarskog kral>a. Poetkom avgusta vojvoda Sandalj je preneo vest o
tome Veneciji, gde mu je senat zhvalio na obavetenju, ali odmah i
zamolio da stavi Republici do znanja sve to bi se moglo okrenuti na
njenu tetu.

U jesen te godine je kralj igmund javljao Dubrova- nima da e se lino

sastati s kraljem Tvrtkom, kako bi se dogovorili o izvesnim vanim stvarima koje su bile
po- krenute preko poslanika. Pozvao je ak Dubrovane da upute svog poslanika da
vidi i uje ta e se uraditi. Veoma je malo verovatno da je do toga sastanka dolo, jer
se Tvrtko, jo pre no to je 1igmundovo pismo stiglo u Dubrovnik, upustio u napad na
Srebrnicu, koji se tako nesreno za njega zavrio. Ve je to moralo dovesti do
izvesnog poremeaja, jer se ne moe oekivati da je igmund blagonaklono gle-
dao na napad protiv vernog despota.

11
 (14221454) 252

Na to je dola 'jo i turska reakcija zbog bosanskih odnosa s Ugarskom. Vojvoda

Sandalj je ve u februaru 1426. prilikom posete Dubrovniku osetio potrebu da zatrai
slobodan prolaz" na dubrovaku teritoriju u sluaju nu- de i pritiska i da ugovori
da ga dubrovaki brodovi pri- hvate izmeu Neretve i Novog, ako bude prisiljen na
bek- stvo. Verovatno je ve bio obaveten o turskim namerama protiv Bosne. Krajem
prolea je upalo oko 4000 Turaka i sve do avgusta pustoilo Bosnu i susedne oblasti.
Ni kralj Tvrtko ni oblasni gospodari se nisu usudili na otpor. Iz Bosne su Turci dva puta
provaljivali u Hrvatsku, dva puta su isto tako pustoili Usoru i napadali grad Srebrnik.
Stradale su i oblasti vojvode Vukmira Zlatonosovia u Podrinju. Posle temeljnog
pustoenja veina Turaka se po- etkom avgusta vratila, dok je mali deo ostao u
Bosni.
Stvari od velike vanosti o kojima je trebalo da se dogovore ugarski i bosanskm
kralj svrene su tek u jesen 1427. Radilo se opet o vraanju na igmundove
koncepcije s kraja XIV veka. igmund nije zaboravio svoje davnanje elje da
nasledi bosansku kraljevinu i bude krunisan za bosanskog kralja, samo ovoga
puta nije radio za sebe ve za svoga tasta Hermana Celjskog. Posle svega to
je uinio za porodicu svoje ene, kralj 1igmund je hteo da joj pribavi jo i
jednu krunu. Kako se Tvrtko II pokazivao vrlo na- klonjen Ugarskoj nije se
pomiljalo na njegovo uklanjanje, ve su, kao i nekad, promene ostavljene za
vremena posle nje- gove smrti. U svakom sluaju, Tvrtko II je nagovoren da
bo

11
652 '.

-sansku kraljevinu ostavi posle svoje smrti grofu Hermanu Celjskom, ukoliko ne bude
imao mukih potomaka, i on je o tome u jesen 1427. izdao povelju.1

Tim aktom su dvostruko bila povreena bosanska pravna shvataa, s jedne

strane, to je kruna obeana velikau koji je samo daleki roak Kotromania, a s
druge .strane, to je kao zapadnbevropske monarhije podrazumevao nepo^ sredno
nasleivanje krune i prestola od mukih potomaka tadanjeg kralja. Tvrtko je
zaobiao sve druge Kotromanie i stanak kojem je pripadalo pravo da meu
Kotromaniima bira kralja. Zbog toga su se, po svoj prilici, razili kralj Tvrtko i
glavni oblasi gospodari Sandalj Hrani i Ra- doslav Pavlovi, s kojima je dotle
bio u slozi. Nesugla- sice se nisu izrodile u otvoreno neprijateljstvo i unutra- nji rat,
ve sredinom 1428. su bile stiane.

Tvrtko II je i dalje iao u pravcu zbliavanja s Ugar- skom. Ve od poetka

svoje ponovne vladavine on je traio priliku da se oeni iz neke istaknute porodice
evropskih feudalaca. Preko splitskog nadbiskupa je traio da se po mogunosti orodi
s italijanskom kuom Malatesta iz Rimi- nija. Kad to nije uspelo, on je pitanje enidbe
povezao s pregovorima koje je vodio s kraljem igmundom, tako da je itava stvar
653 '.

bila reena u sklopu svih ostalih pitanja izmeu Bosne i Ugarske. Izbor je pao na
Doroteju, ker biveg bana Jovana Gorjanskog, roaku samog kralja ig- munda.
Izvesnu tekou je predstavljala nejasna verska situacija bosanskog kralja. Njemu su,
kako se sam alio, protivnici pripisivali da je zatitnik jeretika i izma- tika. Stoga je u
prolee 1428. molio papu Martina V da preko ugarskih i bosanskih biskupa ispita
njegovo dranje i ako se nae da je veran katolik da odobri njegov brak.

O istrazi nemamo nikakvih vesti, ali vidimo da su ve od maja vrene pripreme za

kraljevo venanje sa erkom pokojnog Gorjanskog i da je ona dola u Bosnu.
Sveanosti su bile obavljene u avgustu, ali izgleda bez uea najmo- nijih
velikaa. Zemlja je ipak bila u miru. Dubrovani su posle svadbe pozivali kralja i
kraljicu da posete Dubrov- nik i podseali da je on na raniji poziv istih poslanika
odvratio da ga podsete kad se bude pomirio sa svojim ba- ronima Bosne. Sada se ta
namera moe ostvariti, tvrdili su dubrovaki poslanici, jer su putevi sigurni. Tvrtko je
posle toga u oktobru otiao Sandalju Hraniu i tako uklo- cio ostatke neraspoloenja.

Vraanjem pod vrhovnu vlast Ugarshe, Bosna je dola u poloaj u kojem je

srpska despotovina bila ve etvrt veka. Kral> i oblasni gospodari su bili. u isto
654 '.

vreme va- zali sultana i ugarskog kralja. Pri tome njihove obaveze nisu bile jednake
teine i vanosti. Vernost turskom sul- tanu je bila pretenija i kad bi se desilo da se
suoavaju sultan i ugarski kralj sa svojim vazalima, bosanski oblasni gospodari su
se raunali u turske ljude. Ugarska vrhovna vlast nije sama po sebi mogla
neutralisati turski uticaj. Kralj Tvrtko II je postao brat i sin ugarskog kralja u vreme
kad je bio turski haraar. Sultan zaudo nije ni reagovao na sve ono to se
deavalo izmeu Bosne i Ugarske u toku 1427. i 1428, iako je bio u ratu s kraljem
igmundom. On je ve ranije, najverovatnije u vreme velikog pustoenja 1426,
poseo neke kraljeve gradove i Tvrtko je morao obeati 32 000 dukata za njihov
otkup.

3. KONAVAOSKI RAT I NjEGOVE POSLEDICE

Dubrovaka uporna nastojanja da dobiju i drugu, Rado- slavljevu polovinu

Konavala su se godinama zavravala bezuspeno. Prvi period pregovaranja u toku
1421. u kojem je Sandalj posredovao bio je prekinut Radoslavljevom optu- bom i
predajom Sokola. Sledee godine je Radoslavljev zapovednik tvrave napravio
veliku tetu na dubrovakom delu Konavala po zapovesti gospodarevoj, da bi opet
655 '.

pre- kinuo prilino odmakle pregovore. Iz toga je, izgleda. proizaao sukob Sandalja
i Radoslava koji se zavrio po- etkom 1423. pomirenjem i predajom Sokola
Dubrovniku. Zbog svega to se deavalo Dubrovani i Radoslav su sma- trali da se
nalaze u ratu, pa su tada obnovili mir i pri- jateljstvo. To je omoguilo obnavljanje
pregovora o ustupanju Konavala, ali opet bez rezultata, iako su Dubrovani imali u
vojvodinoj okolini nekoliko ljudi koji su pod uticajem obeanja prilinih suma
novca podravali dubrovaku etvar. Tek 1426. Radoslav, naavi se verovatno u
novanoj. oskudici, pristao je da dovede stvari do kraja. Uspeo je da istera za svoj
deo veu cenu nego Sandalj: dobio je 13 000 du- kata i 600 perpera. godinjeg
dohotka. Njegova polovina je bila .zaista vrednija naroito. zbog. grada Cavtata, ali
su;

zbog te razlike Dubrovani dve godine morali da odobro- voljuju uvreenog

Sandalja i da mu naknadno isplate jo 2 000 dukata.

S Radoslavljevom polovinom Konavala Dubrovani su imali daleko manje

sree, iako im je i ona prva zadala do- sta nevolje. U poetku je Radoslav nastupao
kao veliki dubrovaki prijateJ^, ak je u prolee 1429. zajedno sa San- daljem
656 '.

saoptavao o nekim pretnjama Isak-bega i savetovao da nekako pridobiju turskog

namesnika, no Dubrovani nisu itavoj stvari pridavali veliki znaaj nalazei da
Turci dobro tretiraju dubrovake trgovce u svojim zemljama.

Tekoe u odnosima s Radoslavom su poele ve u jesen te godine. Vojvoda je

tvrdio da su nekolicina meu dubro- vakim trgovcima njegovi dunici, ali nikada
nije nor- malnim sudskim postupkom u Dubrovniku dokazao svoje pravo. Za razliku od
ostale bosanske gospode, on nije hteo da se parnii ve je traio da mu dubrovaka
vlada obe- zbedi naplatu, iako se, u jednom sluaju to sigurno znamo, njegova
potraivanja nisu pokazala opravdanim. alei- se da se njemu u Dubrovniku ne ini
pravda, Radoslav je u oktobru 1429. zaplenio itav jedan dubrovaki karavan s
tkaninama. Na dubrovake albe je ljutito uzvratio da e vratiti i tkanine i povelje,
to je znailo pretnju, jer je vraanje ugovornih isprava predstavljalo prekid odnosa.
Dubrovani su zabranili trgovinu u zemlji Pavlovia i po- kuavali da smire
vojvodu.

Bez ikakve veze s tim zapletom, oni su doneli odluku da prokopaju tanku prevlaku
koja je Cavtat spajala s kop- nom i na taj nain ovaj mali grad pretvore u ostrvo koje se
657 '.

lake moe braniti. To je posluilo kao povod za nove proteste od strane Radoslava i jo
vie zaotrilo odnose. Po svemu izgleda, vojvoda je znajui za neraspoloenje Isak-
bega mislio da e moi da povrati tek nedavno prodatu polovinu Konavala.
U prolee 1430. proneo se glas da e Radoslav napasti dubrovaku
teritoriju. Dok su Dubrovani s mukom skupili neto ljudi za odbranu
klanaca u JButoj u Konavlima, bo~ sanski vojvoda je ve bio uao u upu i
razbio dubrovaki odred. Time su krajem aprila 1430. zapoela
neprijateljstva, koja nisu ostala ograniena na malo poprite na dubrova-
kim granicama. Dubrovani su sada bili u daleko boljem po- loaju nego
poetkom veka kad ih je napao kralj Ostoja. Oni su se od prvog trenutka
pripremali i na vojnom i na diplomatskom polju. Na prvom mestu su s.
postarali da anga-
658 '.

uju najamnike. Traili su ih u Italiji i Zeti, gde Je uvek bilo ratnika

spremnih da za novac pou bilo kuda. Radoslav je ostao ogranien na
svoje snage i raunao je na tursku podrku.

Odmah poele napada, Dubrovani su zavapili za pomoK na svim stranama.

Od kralja igmunda su traili vojsku koja bi se pridruila Matku Talovcu u Srebrniku
i odatle onemoguila dalje delovanje njihovog neprijatelja. alili su se isto tako
veoma ogoreno kod kralja Tvrtka i Sandalja Hrania. Odziv nije bio ni brz ni
odluan. Kralj Tvrtko II je osuivao Radoslavljev postupak, traio je od vojvode
da odustane od daljih neprijateljskih akata, ali nije mogao nita da preduzme zbog
sultanove zatite koju je Radoslav uivao. Kralj je upravo tada pokuavao da prikupi
novac da otkupi od Turaka svoje gradove. Sasvim slino je reago- vao i Sandalj
Hrani. I on, kao i kralj, smatrao je da je time naneta sramota itavoj Bosni, ipak
nita nije mogao pre- duzeti bez turske dozvole, nije ak doputao svojim lju- dima
da stupe kao najamnici u dubrovaku vojsku.

Dubrovani su pokuali da zaustave dalja Radoslav- ljeva neprijateljstva i na

taj nain to su sukobu davali daleko iri karakter. Poto je vojvoda Radoslav vazal
sul- tana, a Dubrovnik potinjen ugarskom kralju treba da se i na njih protegne mir
 (14221454) 659

izmeu Turske i Ugarske. Stvar nije uspela u tome obliku, ali je izazvala utanje
kralja igmunda i terala Portu na objektivan stav. Razvoj doga- aja je pokazao da je
u itavom ovom sukobu odluka sultana sve reavala.

U prvo vreme su Dubrovani izbegavali da se pojave ka Porti, strahujui da

ne budu potinjeni* plaanju haraa. Vie su voleli da drugi posreduju za njih i
nosili se mi- lju da sklope savez s kraljem Tvrtkom i Sandaljem Hra- niem i
podnesu deo trokova potreban za dobijanje dozvole za napad. U toku pregovora, taj
plan o savezu je obuhvatio i kupovinu svih Radoslavljevih zemalja od sultana.
Oeki- vali su da za 70 000 dukata mogu dobiti itavu teritoriju i podeliti je meu
sobom. Pregovori o ovom savezu su se vukli mesecima i nisu na kraju doveli ni do
kakvog re- zultata.

Uz sve ove pregovore vodile su se i vojne akcije u ko- jima su Dubrovani

pokazivali vie snage i inicijative nego i u jednom poznatom njihovom ratu. Njihovi
najamnici i domai vojnici su preduzimali pohode u Trebinje i tamo uzvraali
ravnom merom za nanete tete: ruili kue, pa- lili letinu, sekli drvee, itd.
Radoslavljevi ljudi nisu ostajali duni tako da se ovakvo ratovanje
produilo do sredine godine.
660 '.

Dubrovani su najposle morali uputiti svoje poslan- stvo sultanu.

Radoslavljevo traenje da i Turci upute svoju vojsku protiv Dubrovnika je sasvim
odbaeno da se ne bi naruio mir^s ugarskim kraljem; no sultan je i pored toga,
posle svih intervencija despota ura, kralja Tvrtka i Sandalja Hrania, eleo da
pred njega izau dubrovaki i Radoslavljevi poslanici pa da utvrdi ko je u pravu.
Za- merio je Dubrovanima to ve dotle nisu poslali svoje ljude, mada po
njegovim-zemljama trguju i nalaze sve to im treba. Poto je sultan pretio i ratom vie
nije moglo biti odlaganja i dubrovako poslanstvo je polo sultanu.

Sultanov subaa u meuvremenu je stigao prvo kod Ra- doslava, a zatim i u

Dubrovnik da izvidi stvari. Pred tur- skim poslanikom su Radoslavljevi ljudi, isto kao
malo docnije pred sultanom, tvrdili da Konavle nije bilo pro- dato ve dato u zalogu.
Dubrovanima nije bilo teko da originalima povelja pokau kako je obavljen
posao o Ko- navlima. Na Porti se isto tako pokazalo da su isprave koje je Radoslav
podnosio da dokae svoju tezu falsifikovane. Sultan je tada doneo odluku da njegov i
ugarski poslanik, hoji je u meuvremenu stigao u Jedrene, pou u Dubrovnik i
zajedniki provere sve pojedinosti i predaju Konavle Du- brovniku. Oni su stigli u
Dubrovnik u januaru 1431. i pred njih su Dubrovani postavili pitanje ratne tete
koja je procenjena na ogromnu sumu od 60 000 dukata. Naknadu tete su oni zamislili
u obliku ustupanja nekog zemljita u su- sedstvu, kao najminimalnije su imali u vidu
Trebinje sa Lugom. Sultanov i kraljev poslanik nisu imali nalog da reavaju ovo
pitanje, tako da su Dubrovani insistirali dalje na Porti. Sultan se najzad u junu
1431. saglasio da im se daju: Trebinje, Vrm i tvrava Klobuk. Izdao je o lzme i
povel>u i poslao novog roba da Dubrovanima preda ove teritorije.
 (14221454) 661

Radoslav se meutim usprotivio i odbio da izvri sul- tanovo nareenje.

Privukao je na svoju stranu kralja Tvrtka koji je bio nezadovoljan to su Dubrovani
tobo pristali da sultanu plaaju tribut, koji su dotle davali Bosni i to hoe da
uzmu bosansko zemljite. Posle toga su se kralj Tvrtko i Radoslav zauzeli na Porti da
sultan opozove svoju odluku u korist Dubrovnika. Na Porti se tada sve svra- valo
novcem, te je trebalo da Dubrovani, da bi sproveli u ivot sultanovu darovnicu,
daju vie nego to je Radoslav obeao. Zbog toga su digli ruke i poeli pregovore
nepo- sre.dno s Radoslavom. Zavrili su ih novembra 1432. mirom na bazi
uspostavljanja stanja od pre rata. Konavle su dobili natrag, ali im nisu naknaene
tete. Sreno su se ipak izvukli bez plaanja haraa i dobili su' povelju o slobodi
trgovine u turskim zemljama.

Time se nisu zavrili svi bosanski zapleti iz vre- mena ovoga rata. Jo za vreme
dok su se Dubrovani upi- njali da sklope s kraljem Tvrtkom i vojvodom Sandaljem
sa- vez protiv Radoslava Pavlovia izbio je sukob izmeu kralja i Vukaina
Zlatonosovia, zavren istrebljenjem ove stare vlasteoske porodice, koja se u prvoj
polovini XV uspela do ranga oblasnih gospodara. Nije jasno kako su tekle stvari i gde
su leali uzroci ovog obrauna. U po- etku konavaoskog rata kralj je na
dubrovaki predlog da sklope savez traio da se posavetuje sa Sandaljem i Vuka-
inom Zlatonosoviem. Ovaj je i docnije jedno vreme uzi- man u kombinaciju kao
saveznik. Sredinom novembra se, meutim, ve znalo*da kralj Tvrtko polazi u
pohod na Zla- tonosovia, a nedelju dana docnije Dubrovani su Sandalju, uz
koga je ova porodica najee bila. izjavili sauee zbog sluaja koji se
dogodio Vukainu Zlatonosoviu'*.1 ta se u stvari desilo sa Zlatonosoviem
nije poznato, ali u sauvanim izvorima se on vie ne pominje. Iako su Du-
brovani strahovali ipak nije dolo do neprijateljstva izmeu kralja Tvrtka i
Sandalja koji nije krio svoje ne- zadovoljstvo.
662 '.

Ova po svoj prilici krvava epizoda dobila je, izgleda, nastavak u odnosima
izmeu Tvrtka i despota ura. Ve 1431. Dubrovani govore o nekom
skandalu" despota prema bosanskom kralju. Granine oblasti prema Srbiji su ve
tada vaile kao nesigurne za trgovce. Sledee godine su bosanski kralj i srpski
despot bili u otvorenom ratu. Nije poznato kako su tekli dogaaji, Dubrovani su
u jesen 1432. javljali u Ugarsku da oba vladaoca na granici svojih obla- sti ine
jedan drugom tetu, uznemiravaju se i pakoste. Ratovanje se zavrilo opet porazom
bosanskog kralja tek sledee godine. Despot je zagospodario Usorom, Zvornikom i
Teoakom. Na stranu despota je stao Sandalj Hrani, koji je zajedno s njim.
uestvovao u otkupu zemalja kralja Tvrtka. .
663 '-

Radoslav je. u prvo vreme bio uz Tvrtka, a kad je kralj bio poraen, preao je
pobednikoj strani i pomirio se saSandaJ.em. Tvrtkove nevolje su postale jo
vee kad su njegov& protivnici doveli u Bosnu protivkralja radei na tome da ga
zbace i sasvim istisnu iz Bosne. Radoslav je jo ranije, pre nego to je zaratio
Dubrovnik, pokuavao, kako su Dubrovani tvrdili, da dovede drugoga kralja. Taj
drugi kralj je verovatno ona ista linost koju je 1432. zatekao na Porti burgundski
vitez Bertrandon de la Brokijer kako sultanu nudi svoju zemlju i trai pomo da zbaci
sadaeg kralja, jer ta drava njemu pripada. Iz daljih dogaaja vi- dimo da je to bio
Radivoj, sin biveg kralja Ostoje, koji se i docnije javljao kao pretendent.

Radivoj Ostoji je ve 1431". slao poslanika u Dubrov- nik, ali je, izgleda, u
Bosnu doao tek 1433. i bio podra- van od Sandalja Hrania, Radoslava
Pavlovia i despota ura Brankovia. Pred ovakvim zajednikim pritiskom
Tvrtku II nije preostalo nita drugo do da se povue u Ugarsku. Skoro pune dve
godine, dok se Tvrtko II kretao iz- meu Budima, Pouna i Bea, u Bosni je bio
samo kralj Radivoj, ali ipak kroz itavo to vreme nije uspeo da obe- zbedi sebi trajno
priznanje ni u zemlji ni u susedstvu.
664 '-

Kralj igmund je pokuao da pomogne svome tieniku Tvrtku II uputivi

1434. u Bosnu jednu vojsku koja je po- stigla izvesne uspehe protiv Turaka. U okvir
ove akcije je svakako ulazilo i ratovanje ura Vojsalia protiv San- dalja
Hrania. Hrvojev sinovac je uspeo da te iste godine oslobodi brau
Radivojevie Sandaljeve vlasti.

Tvrtko II je tako, posle skoro pune decenije uspene vladavine, za vrlo kratko
vreme sruio svoje pozicije. De- silo se to im je napustio svoju raniju politiku
saradnje s oblasnim gospodarima. Obraun sa Zlatonosoviem, posle naglog
zaokreta prema Ugarskoj, podigao je ponovo protiv njega dva glavna oblasna
gospodara, sposobna jo uvek da potisnu kralja koji im nije po udi.

4. BORBA O SANDALjEVO NASLEE I PRIVREMENA

665 '-

EKSPANZIJA BOSNE

Razvoj politikih odnosa u Bosni u godinama koje su usledile konavaoskom

ratu doveo je do jednog prilino ekstremnog rasporeda snaga u kojem zakonitom
kralju Bosne Tvrtku II Tvrtkoviu skoro nije ostalo mesta. Ve dugo vremena, od
metea za vreme kratke vladavine Ostojinog nasledn> 1ka, nije vlast
bosanskog kralja pala toliko nisko. Neprijateljski odnosi sa srpskim
despotom urem Bran- koviem, istovremeni sukob s oba glavna
oblasna gospodara i pojava suparnika, pretendenta na presto Radivoja
Osto- jia, doveli su Tvrtka II u izolaciju i naterali ga da ee
iskljuivo vee za kralja igmunda i Ugarsku. Ipak, u hronino
nestabilnim politikim prilikama u Bosni, bilo je jasno da kralj nee
ostati dugo u veoma neugodnom polo- aju u koji je zapao.

Povod za temeljan preokret i vraanje na raniju ravno- teu snaga pruila je

smrt Sandalja Hrania, 15. marta 1435. godine. Iezavanje poslednjeg iz
generacije tvoraca samostalnih teritorija, linosti koja od poslednje decenije XIV
666 '-

veka nije prestajala da deluje na politiki razvitak Bosne, neminovno je moralo

dovesti do rasplamsavanja borbi i obrazovanja novog rasporeda u odnosima izmeu
kralja, oblasnih gospodara i susednih sila, u ijoj sferi interesa se nalazila Bosna.

Ugarski kralj se odmah angaovao, jer je bio dvostruko zainteresovan. S jedne

strane mu se ukazala povoljna pri- lika da osnai poziciju kralja Tvrtka koji je svoju
sud- binu sasvim vezao za Ugarsku, a s druge strane je pokrenuo pitanje prava na
Hum za koji se dobro pamtilo da je pripa- dao Ugarskoj u doba kralja Lajoa.
Najprivlanija taka je, naravno, bio Drijevski trg sa svojom velikom carinom.
Tim ciljevima su bili diktirani i prvi potezi kralja ig- munda. Dosta hitno je vratio
Tvrtka II u Bosnu, a u isto vreme banu Matku Talovcu i hrvatskim velikaima u su-
sedstvu naredio da zauzmu Humsku zemlju i sauvaju je za ugarsku krunu.
Tenjama ugarskog kralja je ila na ruku lokalna vlastela, koja je osetila ansu da se
izvue ispod vlasti Kosaa. Najaktivniji su bili Radivojevii oduvek eljni da
dou pod vlast kralja i da se na taj nain izdignu u rang oblasnih gospodara.

Radoslav Pavlovi je u trenutku Sandaljeve smrti na- glo promenio politiku i

667 '-

pretvorio se od saveznika pokojnog vojvode u ljutog neprijatelja njegovog naslednika.

Staro i ogoreno neprijateljstvo izmeu dve porodice je opet izbilo na povrinu.
Radoslava je morala privlaiti mogunost da se proiri na raun teritorije
Kosaa i da to vie oslabi rivalsku kuu, koja je za Sandaljeva ivota bila
nesumnjivo jaa. Ostvarenje ambicioznih planova ugarskog kralja, bosanskog kralja,
vojvode Radoslava Pavlovia i ko- torskog kneza koji je sa svoje strane inio
pokuaje da se domogne Novoga na ulazu u Boku, zavisilo je u veoma veLikoj meri
od stava i dranja Sandaljevog naslednika.

Kako su Vuk i Vukac Hranii pomrli jo za ivota svoga brata, teritorija kojom
je gospodario Sandalj prela je na njegovog najstarijeg sinovca Stefana Vukia, koji
je nesumnjivo jo-'ra&ije bio predodreen za naslednika, jer se jedini iz sledee
generacije Kosaa spominje u Sanda- ljevim aktima posle 1.419. Stefan Vuki je
odluno pri- hvatio neravnu borbu na svim stranama. U poetku je, ra- zume se,
podnosio gubitke, ali je tokom vremena popravljao svoj poloaj. Ve poetkom
aprila izgubio je Drijeva, gde je ura Vojsali, bosanski oblasni gospodar iz
Hrvojeve porodice, preduhitrio igmundovog bana, ali je docnije u Drijeva upuen
kraljevski slubenik da primi carinu. Ali osim neutvrenog trga, ni vojska bana
Matka Talovca ni Stefanovih bosanskih suparnika nije nita uspela da zauzme, jer su
se jo u julu i avgustu humski gradovi drali. Uporedo s otporom Stefan Vuki je
pokuavao ipak da se izmiri sa igmundom koristei usluge Dubrov- ana, koji su
doli u neugodnu situaciju jer je kralj ig- mund traio da se angauju u borbi protiv
najblieg suseda koji je mogao biti vrlo opasan i za dubrovake trgovce i za sam
grad. U svojoj dilemi oni su izabrali da protiv Sanda- ljevog naslednika nita ne
preduzimaju, ve da ga dosta uzdrano preporue svome prirodnom gospodaru.
Ali kad je Stefan zatraio da poalju jednog svog vlastelina u Ugarsku da njegovim
poveljama brani njegova prava, Dubrov- ani su mu to morali odbiti.
 (1422 N54) 668

Sandaljev naslednik je pretrpeo tete i od Radoslava Pavlovia, mada je na toj strani

dosta brzo, ve posle mesec dana neprijateljstava, dolo, na inicijativu Radoslava, do
mirovnih pregovora. I tu je Dubrovanima pala u deo po- srednika uloga, ali su
se posle petomesenog zalaganja po- vukli, poto im nije polo za rukom da
priblie gle- dita zavaenih vojvoda: Stefan je zahtevao da mu se prvo vrati ono to
je oduzeto i naknade tete, a Radoslav na to nije pristajao. S obzirom na velike
opasnosti koje su pre- tile, Stefan Vuki je u prvim mesecima posle Sandaljeve smrti
sasvim dobro ouvao svoje pozicije i primljeno ogromno naslee zadrao gotovo
netaknuto. elei da se sa- svim oslobodi opasnosti i obnovi integritet svoje terito-
rije, on je sredinom 1435. pozvao Turke u pomo. Odred od oko 1 500 turskih
konjanika stigao je poetkom jula u Bosnu,isterao sledeeg meseca Ugre iz Huma
i oplenio, izgleda, zemljite Radoslava Pavlovia.

Ubrzo se Stefanu pruila prilika da uzvrati kral>u igmundu neprijateljske

akcije. U vreme kad je Ugarska izgubila pozicije u Humu rasplamsala se borba
oko na- slea Ivania Nelipia, umrlog prethodne godine. Gra- dovi i zemlje
ovog feudalnog gospodara u oblasti Cetine, esto angaovanog u bosanskim
borbama, pripale su njegovoj erci i zetu Ivanu (Anu) Frankapanu. Kralj
igmund, koji se ranije saglasio sa prenosom naslea, poeo je da ga trai za
sebe u drugoj polovini 1435, a poetkom sledee godine je Frankapana
proglasio za odmetnika i uputio protiv ega bana Matka Talovca. Usled toga je
dolo do sasvim prirodnog zbliavanja progonjenog Ana Franko^ pana i Stefana
Vukia Kosae. Ve u martu 1436. Sanda- - ljev naslednik je lino s
vojskom odlazio na Cetinu u po- mo svom novom savezniku. Pomagao mu je,
izgleda, i docnije kod osvajanja Senja i obezbedio, moda, tursku podrku.
Bosanski oblasni gospodar, po svemu to znamo, nije ovom intervencijom
proipfio svoju teritoriju niti postigao veu korist, ali je sasvim otklonio ugarski
pritisak na Hum i onemoguio zauven pokuaje ostvarenja ugarskih pretenzija
na ovaj deo bosanske dravne teritorije.
 (1422 N54) 669

Posle smrti Frankopanove krajem 1436. i potinjavanja njegove udovice

tokom prve polovine sledee godine, zemlje bana Matka Talovca dodirnule su
opet Kosainu oblast, ali opasnosti od napada vie nije bilo, jer je najkasnije u to
vreme Stefan Vuki sredio odnose s kraljem igmundom dobivi potvrdu svojih
poseda. U burnim danima posle Sandaljeve smrti nema nikakvih vesti o.kralju
Tvrtku II. Tek sredinom 1436, kako saznajemo iz dubrovakih vesti, bosanski
kralj je vodio pregovore^o pomirenju sa Sandalje- vim naslednikom. Oigledno
je i on uspeo da povrati svoje mesto u Bosni i traio naina da se putem mira sa
Stefa- nom Vukiem stabilizuje. Mir koje je tom prilikom za- ista postignut
doneo je koristi obojici: kralja Tvrtka II je oslobodio brige o suparniku Radivoju,
koji je jo u vreme Sandaljeve smrti boravio na dvoru Kosaa i obezbedio mu
snoljive odnose s Turcima, a Stefanu je predstavljao korak dalje u
uvrivanju gospodstva nad Sandaljevim nasleem. Za nepune dve godine
on je na svim stranama i formalno priznat kao Sandaljev naslednik: Dubrovani
su s njim obnovili ugovore, kralj igmund mu je potvrdio posede, kralj Tvrtko II
se s njim pomirio, Venecija je na
 (1422 N54) 670

njega prenela sva prava i prihode koje je uivao Sandalj Hrani.

, 31. 1437.

-'.;;.
...
 (1422 N54) 671

. 1437. -
-
.
- .
1438. :
,

. -
. -
-
. -
. -
-

Najuporniji u svom neprijateljstvu je ostao Radoslaz Pavlovi, te se protiv

njega okrenuo savez izmeu kralja Tvrtka II i Stefana Vukia. Pred sam kraj 1436.
bio Je uinjen jedan pokuaj da se zaraene strane pomire, ali su tokom 1437. i
dalje besnela neprijateljstva. Ve je posgalo pravilo da se unutranji bosanski sukobi
prenose i na Portu, gde posland! jedne i druge strane novcem i denun- cijacijama
tee da na svoga protivnika srue gnev veli-
 (1422 N54) 672

fana navue Turke. Izgleda, po svoj prilici, da je optu- io kralja Tvrtka i Stefana
Vukia zbog veza s tursklm neprijateljima. U januaru 1439. Turci su provalili u Bo-
snu i pustoili zemlju. Turski upad je dotakao ak i Jajce, gde su neki Turci bili
zarobljeni. Kosaina zemlja je bolje prola i nije bila poharana, ali je Stefan morao
Radoslavu vratiti Trebinje i ostalo zemljite koje je osvo - jio. Ve tada su, verovatno
turskim posredstvom, poeli pregovori izmeu Kosae i Pavlovia koji su do
juna 1439. zavreni mirom izmeu dve zakrvljene kue, koje su sada opet stupile u
srodstvo, poto se Radoslav ponovo oenio Stefanovom sestrom Teodorom.

Dok su se Bosanci neumornb gloili oko, u osnovi, sitnih stvari u pozadini su se

ve nagovetavali veoma krupni doga^aji, koji su u sledeim godinama zahvatili
u velikoj meri i Bosnu i izazvali u njoj teke potrese. Pri kraju 1437. umro je kralj
igmund Luksemburki, kome Je palo u deo da nadivi skoro sve svoje nekadanje
uporne protivnike u Bosni i vidi tolike promene u bosansko- ugarskim odnosima*u
toku pola veka svoga vladanja. Va- zalne obaveze prema Turcima i neprekidno tursko
meanje u unutranja politika zbivanja, nije ipak smetalo bosan- skom kralju i
oblasnim gospodarima da priznaju vrhovnu vlast igmundovog naslednika Alberta
Austrijskog (1437 1439). Za vreme svoje kratke vladavine novi ugarski kralj je slao
pisma s nareenjima i kralju Tvrtku II i Radoslavu Pavloviu i Stefanu Vukiu.
Kosai je, znamo sigurno, potvrdio posede, ali je u jedan mah traio od njega da ne
napada Dubrovnik, mada se Kosaa tada nije ni bavio ova- kvim planom. U
odnosima Bosne prema Ugarskoj, nije nastu- pila nikakva bitna promena, ali je bila
naruena dugo- godinja ravnotea u odnosima izmeu Turske i Ugarske.
673 '.

U punoj meri se to osetilo kad je sultan Murat II 1439. krenuo na osvajanje Srpske
Despotovine. Ve je ovaj turski poduhvat imao za Bosnu ozbiljne posledice, jer je
naveo sultanove vazale u Bosni, znamo to sigurno za Stefana Vukia Kosau, da
uestvuju u pustoenju Srbije, a u isto vreme je otvorio slobodan prostor za
obnavljanje bosanske ekspanzije prema Zeti. Situacija je postala jo drama- tinija
kada je umro kralj Albert i kada je zapoela dugo- godinja ugarska kriza. Borbe oko
prestola i drugi zapleti u Ugarskoj pruali su takoe prilike za pojaanje bosan-
ske aktivnosti.Sama vest o smrti kralja Alberta u oktobru 1439. bila je dovoljna da
pokrene pripreme za akciju Stefana Vuk- ia, a s njim je saraivao i kralj Tvrtko
II, protiv zemalja Matka Talovca. Ve u poetku 1440. bosanski vojvoda je opsedao
Omi, a tada je bez sumnje osvojio i Poljica. Kra- ljica Jelisaveta i Matko Talovac
videi da nema nade da e se grad odbraniui, ponudili su Omi Dubrovanima.
Ovi ga, razume se, nisu mogli primiti, jer bi ih to izloilo ogromnoj opasnosti. Poloaj
Matka Talovca je postao jo tei kad je doao u sukob s kraljicom zbog svoje uloge u
pregovorima s poljskim kraljem Vladislavom Jageloviem. Omi je pao posle
osmomesene opsade, ali ni tada nisu prestala neprijateljstva izmeu Bosne i
hrvatskog bana. Jo maja 1441. kralj Tvrtko i Stefan Vuki ratovali su protiv Matka i
njegovog brata Pjerka Talovca. Negde docnije, ne znamo tano kada, braa su mir s
bosanskim susedima pretpostavili pokuajima da povrate izgubljene teritorije.

Poetkom 1440. dolo je do novog preokreta u odno- sima izmeu

Radoslava Pavlovia i Stefana Vukia. Pavlovi je bio duan Porti neku veliku
sumu novca, ve- rovatno iz vremena kad se upinjao da povrati svoje zemlje u blizini
Primorja. Sultan je zbog toga dodelio Trebinje i Vrm Stefanu, ali pod uslovom da on
isplati Radoslav- ljev dug. U martu 1440. Stefan je zauzeo Trebinje, a u aprilu su
voeni pregovori izmeu dva glavna oka bo- sanskog kraljevstva, kako su
govorili Dubrovani posre- dujui kod Stefana s mnogo volje i zalaga!nja.
Dubrovani su tada savetovali da kralj Tvrtko, Stefan i Radoslav za- jedniki
mole sultana da ne upropaava Bosnu, jer je nemogue nabaviti novac koji
zahteva, sem ako bi ga va- dili iz srca svoja podanika. Preporuivali su takoe
674 '.

da bi bolje bilo da se zajedniki rtvuju i sva trojica plate, nego da jedan sam da
tolike hiljade dukata za Radoslavljeve zemlje. Dubrovani su ve jasno videli
tursku politiku i opominjali su svoje bosanske susede da prijateljstvo kupljeno za
novac nije trajno i da su srpska, vizantijska, bugarska i arbanaka gospoda stradala
usled nesloge i pre- komernih trokova. Sve to, ipak, nije pomoglo, jer ni pad Srbije
ni sve bezobzirniji turski pritisak nije urazumio bosansku gospodu. Stefan i Radoslav
su nastavili da ra- tuju i da se preko poslanika parnie pred Portom.

Turske uspehe je najbezobzirnije koristio vojvoda Ste- fan Vuki. Videvi da

je posle osvajanja Srbije Zeta ostala odseena i nezatiena, on je obnovio
nekadanje Sandaljeve ambicije i pregao da itavu ovu oblast s gra- dovima
prikljui svojim ze.mljama. Poetkom juna 1439. u^- stvovao je u pustoenju
Srbije, a ve sledeeg meseca je od kotorskbg kneza traio pomo za zauzimanje
Zete. itav poduhvat je prikazivao kao borbu za ostvarivanje svojih prava, jer je bio
naslednik Balia. Povezao se, ak, sa Stefanom Maramonte-Baliem, koji je u
ovo doba delo- vao kao kondotjere1* u junoj Italiji. Od isticanja pre- tenzija do
prelaska na akciju proteklo je ipak dosta vre- mena. S jedne strane je trebalo zadobiti
naklonost vlastelz, pronijara i vlakih stareina iz Gornje Zete, a s druge, pripremiti
brodove za eventualne operacije protiv gra- dova. Usporavanje priprema i odlaganje
izvrenja plana izazvao je dolazak despota ura u Zetu u leto 1440. Za vreme
despotovog boravka u Zeti iz Dubrovnika su injeni pokuaji da se postigne
izmirenje srpskog despota i 6o- sanskog vojvode, ali su pisma ostala bez rezultata.
Prva faza borbe oko Zete tada je ve bila u toku. Despot ura se trudio da
sauva-ovaj deo svoje drave, pa je ak traio naina da se posredstvom Venecije
pomiri s Turcima. Ste- fan Vuki se nasuprot tome trudio na svaki nain da prisili
despota da napusti Zetu. Uspeo je da privue na svoju stranu brau Crnojevie i
da protiv despota digne nekog mitropolita koji je jo u jesen 1441. gospodario
Budvom. Despotove pozicije su u toku te borbe, koja u de- taljima ostaje nepoznata,
do te mere oslabile da je u veli- koj urbi morao, poetkom aprila 1441, napustiti
Zetu i skloniti se u Dubrovnik.
675 '.

Iz Dubrovnika je ura Brankovi vodio pregovore preko pisama s

Crnojeviima i mitropolitom koji je ostao u Zeti. Jo uvek je bilo nade da stvari
okrene u svoju korist i Dubrovani su ga iskreno savetovali da brau Crnojevie
primi u milost. Ali despotov dolazak u Du- brovnik izazvao je turske pretnje.
Dubrovaki trgovci u unutranjosti su hvatani po turskom nareenju, a Stefanu
Vukiu je naloeno ak da napadne grad. Uzbuenje se smirilo poto je despot
napustio Dubrovnik, a vojvoda Stefan podmiivanjem otklonio opasnost od
napada na grad. On je razvojem dogaaja mogao biti sasvim zadovoljan: Zeta je
posle odlaska srpskog vladara leala pred njim otvorena i nezatiena.

U toku septembra 1441. bosanski vojvoda je zaposeo Gornju Zetu. U tome su ga

pomogli Crnojevii, naroito naj-
stariji brat Stefan ili kako su ga nazivali
18 S. irkovi: Istorija srednjovekovne bosanske drave
Stefanica. On je od Stefana Vukia tada dobio pet velikih katuna u Gornjoj Zeti,
koji su trajno ostali u njegovim rukama. Posle toga je trebalo gtrii osvajanju Donje
Zete i njenih gradova. Ali u dal>im planovima vojvoda Stefan je naiao na ilavog i
opasnog suparnika. Mletakoj Republidi nije bosansko irenje -u ovom pravcu bilo
nimalo po volji. Pre- -tila je opasnost da Kotor bude ukljeten meu Kosaine
zemlje i da turski vazal ugrozi i druge gradove u Zetskom i Arbanakom primorju. Jo
1439. mletaka vlada je ko- rila kotorskog kneza to je hteo da sprei akcije
Stefana Vukia u Zeti, sada-je, meutim, i ona prihvatila takvu liniju.
676 '.

Venecija je preko svoga skadarskog kneza poela zahte- vati od vojvode

Stefana, pozivajui se na svoje obaveze prema despotu, koji je traio da brane
njegova mesta ako budu u opasnosti, da oslobodi ono to je zauzeo i da se dalje ne
mea u Zetu. Uporedo s tim je ohrabrivala otpor u za- straenim despotovim
gradovima i ispitivala mogunost da sama posedne despotove zemlje i mesta. Ve
tada su se u Veneciji pravile kombinacije da se pridobiju Crnoje- vii i katunski
glavari i pronijari od kojih je situacija u Zeti stvarno zavisila. Sve to nije smetalo
Stefanu Vuk- iu da u martu 1442. zauzme Bar, ali je okrenulo protiv ega Budvu i
Drivast, pod ije zidine je vojvodina vojska bila dola. Posle nekoliko meseci
odupiranja, oba grada su se predala Veneciji. Mletaka Republika m vojvoda Stefan
su tako usled angaovanja u Zeti zagazili u rat iji je krajnji rezultat bilo proirenje
mletakih poseda na istonoj obali Jadrana.

Veliki uscesi Kosaini u zauzimanju Omia i Poljica, Radoslavljevih junih

oblasti, zatim Gornje Zete i Bara izmenili su jako ravnoteu u samoj Bosni. To se jo
vie osetilo kada je krajem 1441. umro Radoslav Pavlovi. Jo nekoliko meseci su
trajala neprijateljstva izmeu Ste- fana Vukia i njegove sestre, udovice
Radoslavljeve i nje- nih sinova. Najkasnije u #to vreme je pao u Stefanove ruke i grad
Klobuk, poslednje uporite Pavlovia na jugu. U toku maja 1442. meu njima je
sklopljen mir, kojeg se Ra- doslavljev naslednik Ivani Pavlovi drao i za vreme
rata izmeu kralja Tvrtka i vojvode Stefana.
 (1422 1454) 677

Kralj Tvrtko II je opet bio razvojem prilika potisnut u drzggi plan. Ni on se nije ustezao
da zajedno sa svojim vojvodom koristi ugarske neprilike, ali po svemu to vi-dimo, nije
turski trijumf do kraja iskoriavao za sebe. Izgleda da je on ak oio svestan koliku
opasnost za Bosnu predstavlja tursko osvajanje Sroije, pustoenje ugarskih oolasti i opta
promena ravnotee u korist Turaka. On je u isto vreme nezadovoljno pratio Stefanove
uspehe i sum- njao u uspeh akcija koje je sam preduzimao. Aprila 1442. kralj je Veneciji
predlagao da sklope savez protiv Stefana Vukia, ali je u isto vreme molio mletaku
vladu da se kod sultana zauzme da se Bosna potedi od pustoenja. Oigledno, on s
Turcima nije stajao ni priolino onako dooro kao vojvoda Stefan. Ve pre toga, u
februaru 1442, Tvrtko II je itavo svoje kraljevstvo ponudio Veneciji. Po- to je to bilo
na utiv nain odbijeno, kralj je izaao s novom idejom da mu Republika ustupi neki
svoj grad Dal- macije, dok bi on zauzvrat predao u mletake ruke jedan bosanski grad.
Poto su svi predlozi vrlo obzirno odbi- jeni, a sultan upravo polazio na jedan od svojih
pohoda u Ugarsku, kralj Tvrtko je nekoliko meseci ostao sasvim pa- sivan. Tek
poetkom1443, kada se inilo da je vojvoda Ste- fan ozbiljno zauzet u ratu protiv
Venecijanaca u Zeti, kralj je zapoeo neprijateljstva. Ubrzo, meutim, ve u aprilu
1443, zatraio je od Dubrovana da posreduju za mir. Mir je tada ili neto docnije, po
svoj prilici, za- kljuen. Ovaj najverovatnije ne mnogo uspean rat protiv monog
oblasnog gospodara predstavlja ujedno i poslednju poznatu aktivnost kralja Tvrtka. Oko
sredine novembra

1443. on je umro, posle vie od dve decenije vladavine koja je obeleila obnavljanje
snage kraljevske vlasti.

18
 (1422 1454) 678

5. BOSNA U VREME PREOKRETA NA BALKANU

1443-1444.

Neposredno posle smrti kralja Tvrtka II, zapoelo je novo burno poglavlje
bosanske istorije, ne samo zbog uobi- ajenih potresa koji su pratili
smenjivanje na prestolu, ve i zbog krupnijih zbivanja koja su u punoj meri
zahva- tila Bosnu. Zapleti oko popunjavanja bosanskog prestola i velika
hrianska ofanziva protiv Turske zapoeli su gotovo istovremeno, ali
sasvim nezavisno jedno od drugoga
.Za kratko vreme su se, meutim, posledice jednog i drugog dogaaja ispreplele i
snano delovale na politike od- nose u Bosni.

Vest o smrti kralja Tvrtka II izazvala je zabrinutost u Dubrovniku; poslanstvu koje

se upravo spremalo da ide vojvodi Stefanu Vlada je proirila uputstvo traei da
vojvodi, koji je sada najvei gospodin u Bosni kako po moi tako po mudrosti",
predoi da ga oekuje teak za- datak da ouva mir i slogu u kraljevstvu, a
18
 (1422 1454) 679

obezbedivi mir stekao bi slavu kod itavog sveta". Ubrzo se pokazalo da su

dubrovake bojazni bile opravdane. Ve pre 5. de- cembra 1443. Bosna je "dobila
novoga kralja: Tomaa, sina bivega kralja Ostoje. On je svakako izabran od strane vla-
stele iz kraljeve zemlje i okolnih velikaa, iako je sam docnije tvrdio da ga je ve
Tvrtko II, navodno njegov stric, odredio za naslednika. U svakom sluaju, izbor je
obavljen bez uea i protiv volje vojvode Stefana Vukia. Voj- voda je odmah
zauzeo neprijateljski stav prema novom kralju i poeo da podrava Radivoja, starog
pretendenta koji je razvojem dogaaja posle Sandaljeve smrti bio potisnut u stranu.
Stefan je zajedno s Radivojem upuivao poslanike u Dubrovnik traei da
Dubrovani ne priznaju Tomaa za kralja i da mu ne isplauju tribute. Razvoj
ugovornih odnosa izmeu Dubrovnika i Bosne doveo je do toga da se isplaivanje
tributa i obnavljanje ugovora smatralo kao znak legalnosti i priznavanja kralja.
Pretendent, ipak, i pored podrke monog vojvode, nije ni ovoga puta imao sree. I
on i njegov zatitnik bili su odani turski va- zali i samo pritisak s turske strane bi mogao
okrenuti stvari odluno u njihovu korist. Trenutak je, meutim, za njih bio sasvim
nepovoljan, jer su Turci u toku duge vojne" kralja Vladislava, despota ura i Janka
Hunjadija, pre- trpeli teke poraze. Sudbina bosanskog kralja reavala se u takvoj
situaciji na ugarskom dvoru.

Pored svega toga ni poloaj novoga kralja Tomaa nije bio lak. Jedno prilino
dugo vreme nije bio preien ugarski stav prema promeni na bosanskom prestolu.
Urlih Celjski, na osnovu ugovora izmeu Tvrtka II i Hermana Celjskog iz 1427,
potezao je prava na bosansku krunu i stu- pio u vezu s protivnicima novoga kralja. Ulrih
kao prista- lica Ladislava Posmreta nije mogao doi do veeg izra- aja, tim pre
to je despot, izgleda, delovao u korist To- maevu. Celo pitanje je najzad reeno tek
maja ili po- etkom juna 1444, kada je Janko Hunjadi izdejstvovao kod kralja
Vladislava potvrdu Tomaa kao bosanskog kralja. U znak zahvalnosti,
novi bosanski kralj je tada obeao ugarskom feudalcu pomo i podrku
u svakoj situaciji, slobodan dolazak i utoite u Bosni u sluaju
potrebe i stalni godinji danak od 3.000 zlatnika.
18
 (1422 1454) 680

Toma u meuvremenu nije sedeo skrtenih ruku i e- kao priznanje, ve je

energino pregao da potisne svoje pro- tivnike u Bosni. Pridobio je lako
Radoslavljevog nasled- nika Ivania Pavlovia i obezbedio naklonost Venecije, koja je
bila prirodni saveznik protiv Stefana Vukia Kosae. Ve poetkom januara 1444,
kralj Toma i Ivani Pavlovi postigli su velike uspehe u ratu protiv vojvode Stefana.
Prodrli su u dolinu donje Neretve gde su im se pridruili veno nezadovoljni
Radivbjevii. Ubrzo je u kraljeve ruke pao Drijevski trg, tako da je posle vie od tri
decenije opet uspostavljena kraljevska vlast u ovom vanom privrednom sreditu. Ali to
nije bio jedini gu- bitak Stefana Vukia, koji je doao u sasvim nezavidnu situaciju.
Posle osvajanja Bara 1442, on je u Zeti stalno trpeo neuspehe. Njegovi prodori s vojskom
u Donju Zetu svravali su se porazno, a uporedo s tim gubio je podrku lokalnog
plemstva i vlakih stareina. Na stranu Vene- cije su preli uz mnoge druge i svi
Crnojevii osim Ste- fanice. Najzad su Venecijanci zapoeli opsadu Stefano- vog
Bara s mora i s kopna. Kako se tvrdi, grad se uporno drao pred napadima, a Republici je
bilo stalo da to pre likvidira ratno stanje i velike trokove, pa je zasno- van plan da se
napadom na Stefanove severne posede na obali odvuku snage od Bara. Ali i kad se Bar u
drugoj po- lovini maja 1443. predao mletakoj vojsci, plan o osvajanju Omia i Poljica
nije naputen. Njegovoj realizaciji pri- li su Venecijanci u vreme kad su Toma i njegovi
sa- veznici pritisli Stefana u dolini Neretve. Sredinom ja- nuara 1444. pali su u
mletake ruke grad Omi i poljika upa, a time i skoro sve tekovine Stefanove
ekspanzije od pre nekoliko godina.
Izgubivi sve pozicije u Zeti, gde je marta 1444. i Ste- fanica Crnojevi
preao na mletaku stranu, pritisnut od kralja Tomaa koji mu je otrgao
vaan deo teritorije, bez nade na sultanovu pomo, kojom se toliko puta
poslu- io, Stefan Vuki je bio prisiljen da potrai save- znika i zatitnika na
drugoj strani. Jo u poetku svoga ratovanja s Venecijom on je, verovatno
posredstvom Stefana Maramonte-Balia, stupio u vezu s Alfonsom Aragon-

18
681 '

skim, koji je 1442. zavladao i Naggul>skom Kraljevinom. U trenucima svoje

velike nevolje poetkom 1444, Stefan se obratio Alfonsu s ponudom da mu
postane vazal. Oekivao je da se Alfons zauzme za njega kod rimskog cara, hri-
anskih vladara, Venecije i bosanskog kralja da mu vrate oduzete zemlje, a
obavezivao se da e se predati" sa svim svojim gradovima i z^mljama, da e u
vreme ratova koje bude vodio kralj Alfons drati i plaati u njegovoj slubi

1 000 konjanika, i da e mu u vreme mira plaati danak koji je ranije davao

sultanu. Sve te ponude su bile lepo primljene od strane Aragonca koji je imao
himerine pla- nove o zauzimanju ugarskog i carigradskog prestola, tako da je
ugovor za kratko vreme sklopljen. Praktina vrednost ove pogodbe, koja je u
izvesnom smislu nagovetavala obnav- ljanje nekad toliko jakih veza s Junom
Italijom, bila je minimalna. Napuljski kralj se nesumnjivo zauzeo da olaka
poloaj svoga novog vazala, ali je Stefan Vuki ipak morao sam da se izvlai
iz nevolja u koje je zapao.
 (22 1454) 682

Izgleda da je do poetka marta 1444. sklopljeno neko primirje izmeu dva

zaraena tabora u Bosni, korieno i od jedne i od druge strane da se to bolje
pripremi za nove okraje. Toma se u Veneciji obezbeivao za sluaj da ga
napadnu Turci ili ugarski kralj, nudio deo svojih zemalja s gradovima i rudnicima
na 25 godina, mada je, s.druge strane, bio nezadovoljan to je Republika posela
Omi, koji je on sam nameravao uzeti i ak dao za taj poduhvat 35.000 dukata
Matku Talovcu. Pored javno ispo- ljenog straha od ugarskog kralja i dranje
Dubrovana, koji su stalno odlagali poslanstvo Tomau do novih vesti iz
Ugarske, svedoi da stvari novog kralja jo ni tada nisu dobro stajale na ugarskom
dvoru. Ali, kao to je reeno, tokom maja je to sreeno i posle toga se s
Tomaem rau- nalo kao sa lanom hrianske koalicije. Kralj Vladi- slav ga
je u julu obavestio da se sprema za rat, iako je pret- hodnog meseca u Jedrenu
zajedno s despotom i Jankom Hu- njadijem sklopio mir sa sultanom. Po tome
miru, koji je trebalo jo ratifikovati u Ugarskoj, Bosna bi ostala u vazalnom
poloaju prema Turcima kao i despotovina ura Brankovia, koja se imala
obnoviti. Kao to se iz pisma upuenog Tomau vidi, kralj Vladislav se
spremao za rat i pored ugovora koji su poslanici sklopili u Jedrenu sa sultanom.
Ratoborna struja u Ugarskoj je navela kralja da ne odustane od rata ni kada se 1.
avgusta 1444. zakleo na mir sklopljen u Jedrenu,Kralj Toma je svoje sudelovanje
u hrianskoj koa- liciji usmeravao tako da mu donese najvie koristi. Maja

1444. preoteo je Turcima srebrniku tvravu, a time je zagospodario i

rudarskom varoi koju je jo u poetku pohoda 1443. za despota zauzeo
bosanski vojvoda Petar Ko- vaevi. Time je na ovoj strani okrnjio srpsku
despoto- vinu jo pre njenog formalnog obnavljanja. Na drugoj strani je za vreme
priprema hrianske vojske i flote odluio da napadne aojvodu Stefana,
svoga suparnika u Bosni, koji je jo uvek, izgleda, vaio kao turski ovek.
Borbe su bile u toku ve poetkom avgusta i razvijale su se na tetu kralja
Tomaa. Vojvoda Stefan se jo ranije pri- premao, doveo je, po svoj prilici, strane
najamnike, ali najvanije je bilo to to je uspeo opet da se poslui turskom silom.
 (22 1454) 683

Turci su provalili u zemlju, kralj se u ve- likoj brzini premestio iz grada Kozao u
kojem je boravio u Bobovac, a Stefan je poseo izgubljenu dolinu donje Ne- retve,
povratio Drijeva i potinio lokalnu vlasteosku porodicu Radivojevia.

Jo nepovoljniji po kralja Tomaa bio je dalji razvoj dogaaja.

Sprovoenjem mirovnog ugovora s Turcima despot ura je sredinom
avgusta 1444. dobio svoje zemlje i gra- dove. Obnovljena despotovina je po
uslovima ugovora bila ak prostranija nego ranije, jer je sultan bio prisiljen da
preda i gradove osvojene u Srbiji pre 1439. Pa ipak, despot nije mogao da dobije
itavu dravu i to ne zbog Tu- raka koji su lojalno izvrili obaveze, ve zbog
bosanskog kralja i Venecijanaca koji su, svaki na svojoj strani, oteli deo
despotovine. Zbog toga je ura Brankovi, prirodno, bio upuen na
Stefana Vukia, neprijatelja i Venecije i kralja Tomaa. Ve u jesen 1444,
najkasnije u oktobru, Stefan Vuki i despot ura su na jednom sastanku
sredili svoje odnose. Bosanski vojvoda je vratio srpskom despotu deo Gornje
Zete s gradom Medunom, koji je jo imao u svojim rukama, obojica su se zdruili
u savez koji je po prirodi poloaja bio uperen protiv bosanskog kralja i
Mletake Republike. Stefan Vuki nije, dodue, po- magao despota protiv
Venecije, jer je eleo da sklopi mir s Republikom, ali je za kralja Tomaa
novostvoreni savez bio veoma opasan.
684

U prolee 1445. on je ve imao prilike da se sudari s oba svoja protivnika.

Posle poraza ugarske vojske kod Varne i raspadanja koalicije, kralju Tomau nije
preostalo nita-drugo nego da se-potpuno nasloni na Veneciju kao u prvim danima
svoje vlade. Opet je izaao s predlozima da ustupi svoje gradove u blizini Poljica,
da zajedniki po- dignu tvravu u Neretvi, i nudio da Republika napadne
vojvodu Stefana s mora dok bi on ratovao s kopna. I pored kraljevog
predoavanja opasnosti koja preti Veneciji od saveza sklopljenog izmeu
despota i vojvode, Venecija je sve njegove predloge odbila raunajui da e
ubrzo sklo- piti mir sa Kosaom. Taj mir je doista i postignut posle jedne
demonstracije aragonskih galija pred Novim i posle izvesnih natezanja u
pregovorima (avgusta 1445).

Kralj Toma je tako bio preputen sam sebi te se nije mogao odupreti
obojici protivnika. U aprilu 1445. despot ura je uspeo da povrati Srebrnicu,
tako da se i ovoga puta ambicija bosanskih kraljeva nije ostvarila. Ali je zato kralj
sve svoje snage okrenuo posle toga na vojvodu Stefana. I ovoga puta je Stefanov
sestri Ivani Pavlo- vi stao na kraljevu stranu, on se, kako se vidi iz operacija
u ovom ratu, nije pomirio s gubitkom Trebinja i okolnog zemljita na jugu. Kralj
Toma i Ivani su se postepeno pribliavali Primorju. Drijeva su ponovo dola u
kra- ljeve ruke, a u julu su begunci iz Stefanove zemlje nagr- nuli na
dubrovaku teritoriju. Tada se u Dubrovniku oe- kivalo da e kralj s
vojskom stii u Trebinje ili ak u Draevicu, pa su pripremana poslanstva i
kupovani da- rovi. Ba tada je, meutim, nastao neki preokret tako da kralj
Toma, koji je zaista bio na domak Dubrovnika nije doao u Trebinje. Nije jasno
da li je tada sklopljeno pri- mirje, ili su se u borbe umeali T^RDi i izazvali nagli
kraljev povratak u centralne oblasti. U svakom sluaju, tek u septembru se
smatralo da je u Bosni mirno stanje i da se trgovci mogu bezbedno uputiti kroz
zemlje vojvode Stefana.
685

Dvogodinje ratovanje bez odlunog rezultata poka- zalo je, izgleda, i

kralju Tomau da nee moi da skri jakog i sposobnog oblasnog gospodara i
na taj nain poe korak dalje u uzdizanju autoriteta kraljevske vlasti. Pre-
ostajao je drugi put: da na miran nain pridobije vojvodu, obezbedi unutranji
mir u dravi i time konano uvrsti svoj poloaj. Ve poetkom 1446. se,
po svoj prilici, ra- dilo na tome da se izmeu kralja i vojvode uspostave blie i
trajnije veze. Rezultat je postao vidljiv aprila, kada se saznalo da e se kralj
Toma oeniti Katarinom, erkom vojvode Stefana Vukia. Velikim
sveanostima u Milo- drau, sredinom maja 1446, proslavljeno je
porodino zdru- ivanje bosanskog kralja i najmonijeg oblasnog
gospodara. Vojvoda Stefan je doao kod kralja i njihovi susreti su bili praKeni
velikim uzajamnim poastima. Izvesnu senku na slavlje je bacilo dranje
ostala dva oblasna gospodara Ivania PavloviKa i Petra VojsaliKa, koji su,
nezado- voljni preokretom, demonstrativno ostali po strani. Kralj Toma je ak
bio spreman da odgovori na to odlunim me- rama, ali po svemu to znamo do
sukoba nije dolo. Posle svadbenih sveanosti kralj i kraljica su otili u Mile
ka krunisanje.

Izmirenje kralja Tomaa i vojvode Stefana donelo je kralju i itavoj Bosni

znaajne prednosti. Drava se na izvestan nain odjednom nala u dobrim
odnosima sa i- tavim svetom. Toma je sada dobro stajao u Ugarskoj gde je.
posle pogibije kralja Vladislava Jagelonca, njegov zatit- nik Janko Hunjadi
postao gubernator kraljevstva" u ime maloletnog JGadislava Posmreta.
Odmah zatim je bez te- koKa i vojvoda Stefan uredio odnose s Ugarskom. Na
dru- goj strani kraljev zet je imao podrku Turaka, te je po- stignuto pomirenje sa
sultanom, za kojim je Toma jo po- etkom 1446. teio. Toma je imao veze s
papom i Veneci- jom a Stefan s Alfonsom Aragonskim. Promena u odnosima
izmeu Tomaa i Stefana VukiKa je bila nepovoljna ia despota ura
Brankovia. Pre jeseni 1446, Bosanci su uspeli da ponovo zauzmu Srebrnicu.
686

Time je nastavljeno dugotrajno bosansko-srpsko gloenje oko bogatog rudarskog

grada. Sukob je ovoga puta bio reen kompromisom. Srpski despot i bosanski
kralj su se nagodili da dele prihode od srebrnike carine. U gradu su neko
vreme delovali slu- benici i jednog i drugog vladaoca, a u srebrnikoj kov-
nici je kovan novac koji je na jednoj strani nosio ime de- spota ura, a na
drugoj ime kralja Tomaa. Izgleda, meu- tim, da ta.kvim reenjem nije bila
zadovoljna ni jedna ni druga strana, tako da su sukobi ubrzo obnovljeni.

Koliko je ugled Bosne i njenog kralja porastao posle izmirenja sa Stefanom

Vukiem pokazuje injenica da su se krajem 1446. pronosili glasovi da
grupa ugarske vla- stele, u okviru raznih kombinacija pravljenih u vezi s
popunjavanjem ugarskog prestola, hoKe da dovede bosanskog kralja za kralja
Ugarske. Razume se, glasine su bile netane i verovatno slina akcija nije bila
ozbiljno preduzimana, ali je karakteristino da se takva fama uopte mogla
pojaviti.
687

6. KATOLIKA OFANZIVA

Ve na poetku vlade kralja Tomaa izbili su na vi- delo rezultati

laganog i tihog procesa menjanja crkvenih prilika u Bosni. Postepeno irenje
uticaja i zauzimanje pozicija od strane franjevaca kao i razvoj opte poli- tike
situacije ogroguili su javnu afirmaciju katoli- anstva u Bosni. Uporedo s
tim, bosanska jeretika crkva je gubila tle i u sredinama gde je dotle bila
najuticaj- npja, tako da je sredinom XV veka postala veoma izolovana i skoro
sasvim nemona.

Godine ilavog otpora naergajima igmunda Luksem- burkog i burnih

unutranjih promena i sukoba krajem
688

XIV i poetkom XV veka pruale su poslednji put priliku bosanskoj crkvi da

u punoj meri odigra svoju ulogu. U od- brani samostalnosti velikai i plemstvo
su se jo jednom okupili oko patarenske crkve i njene hijerarhije, koja je imala
dovoljno razloga da zbog svoje bezbednosti podrava i jaa antiugarsku
orijentaciju itave Bosne. S druge strane je napetost odnosa izmeu kralja i
velikaa u vreme prve Ostojine vlade traila da se djed i bosanska crkva pojave
kao arbitri. Nije sluajno to najjasniji primer uvanja prava plemstva
zagarantovanih vjerom gospodskom" potie upravo iz ovog doba. Djed crkve
bosanske je tada .,,obnaao da je kralj krivinom uzeo zemlje i gradove Pavlu
Kleiu i Ostoja je morao primiti svoga vlastelina u vjeru i vratiti sve to je
oduzeo. U tim godinama su u patarenskim kuama nalazili utoipgge
otvoreni kra- ljevi protivnici meu vlastelom. Jedino nam izvorni po- daci s
poetka XV veka govore da su se i stranci obraali bosanskoj crkvenoj
hijerarhiji i raunali s njenim uti- cajem.
 (14221454) 689

Obrazovanje samostalnih oblasti feudalnih gospodara, zavreno u to vreme, nosilo

je ve u sebi opasnosti za bu- dunost bosanske crkve. U prvo vreme su
svakako krstjani i strojnici" najmanje oseali posledice podele Bosne i
ocrtavanja politikih granica unutar dravne teritorije. Ali jedinstven okvir u
kojem je crkva dotle delovala bio je razbijen, a time su se uveliko smanjile
mogunosti uti- caja na politiku Bosne. Sve vie je zato crkvi padala u deo
uloga posrednika i pomiritelja. I tu su se, meutim, pojavile nezgode od kako su
se pojedini krstjani" i la- novi hijerarhije tesno vezali za dvorove pojedinih
obla- snih gospodara.lanovi crkve i crkvene hijerarhije, zahvaljujui svo- joj
ulozi u politikom ivotu, postepeno su prodirali u okolinu pojedinih velikaa i
postajali u pravom smislu rei dvorjani. Korieni su kao savetnici i diplomate
u odnosima unutar Bosne, gde im je dobrodolazila nepriko- snovenost koju su
uivali. Dvorovi oblasnih gospodara u poetku XV veka imali su ve svoje
stalne krstjane11 koji su se javljali u raznim misijama. Najpoznatiji predstav- nici
ovih patarena-dvorjana bili su Vlatko Tumarli na dvoru Pavla Radenovia i
njegovih naslednika i Radin Gost, dugogodinji savetnik vojvode, docnije hercega
Ste- fana Vukia. Prodiranje krstjana u svetovnjake kru- gove i to u
vrhove drutva, imalo je razliite posledice. Samim patarenima je feudalni
gospodski ambijent oi- gledno godio. O tome ne svedoi samo injenica to
su u njemu trajno ostajali, ve i veoma karakteristini natpis na nadgrobnom
spomeniku gosta Milutina Crniaa, na- enom u blizini Foe. Pokojnik se,
prema natpisu, ponosio svojom karijerom: ih u asti bosanske gospode, primih
darove od velike gospode i od vlastele i od grke gospode. Boravak u dvorskoj
sredini je predstavljao ne malo isku- enje za moral krstjana koji su napustili
usamljenost svojih hia. Da iskuenjima nisu uvek odolevali reito pokazuje
primer Radina Gosta, ije su dranje i delovanje diktirano pohlepom za novcem
dokumenti osvetljavali sa sasvim nepovoljne strane. Po svemu izgleda da asketski
ko- deks bosanskih krstjana nije povlaio sobom negativni stav prema
zemaljskim dobrima. Danas nema nikakve sumnje da su krst]ani kao pojedinci,
a isto tako i lanovi hi- jerarhije, imali svoje batine i druga imanja. Postalo je
ak vrlo verovatno da su i krstjanske zajednice imale svoje posede. Imovina
bosanskih patarena je, po svedoan- stvu jednog savremenika, veoma
privlaila kralja Tomaa kada je zapoeo s progonom jeretika.
 (1422145-1) 690

Sve se to, naravno, moralo odraziti na shvatanja o dru- tvu kod bosanskih
dualista. injenica to u Bosni nema ni traga socijalnog anarhizma,
temeljnog nezadovoljstva drutvom i poretkom koji se osuuje zajedno sa
itavim materijalnim svetom, oigledno je da nije sluajna i da se ne
moe ob]asniti kao posledica slabe ouvanosti izvora. Sauvano je ak
suprotno svedoanstvo jednog verodostojnog izvora koje je sasvim u
skladu sa situacijom bosanske crkve. Dubrovanin Benko Kotruljevi,
pisac traktata o trgovini i savrenom rrgovcuJ- koji^e ^inaebib-u-Tzosni,
kolebao se+ /I
/
 (1422145-1) 691

/V
 (1422145-1) 692

RASPROSTRANjENOST CRKAVA U BOSNI

da li da prekomerno oboavanje bogatstva kod svojih du- brovakih
zemljaka prr-gpie uticaju Bosanaca koji slede obiaj maniheja
estvujui bogate i primajui ih rado u svoja sklonita, a
terajui siromahe; tvrdei da time slede red utvren od Boga i
sree. Bosanski dualisti su se neizmerno udaljili od buntovnog
duha svojih ranih bogu- milskih prethodnika. Uvrstivi svoj poloaj
u krilu feudalnog drutva, postavi saveznidi i pomagai boga- tih i
monih, oni su se pretvorili u ideologe drutvene nejednakosti. 1

ivei na dvoru gospodara iji su hleb jeli, od koga su primali darove i kome
su sluili kao orue u politici, pojedini krstjani i lanovi hijerarhije su izgubili
obeleje apsolutne nepristrasnosti, koje im se nekad pri- pisivalo. U takvom
poloaju oni nisu bili iznad zaevica i sukoba velikaa i vlastele, nego aktivni
angaovani uesnici u burama i meteima, pa su tako i tretirani. Pataren Vlatko
Tumarli je posle teke scene ubistva Pavla Radenovia u leto 1415. morao da
se pred ubicama svoga gospodara SKJLI kod franjevaca u Sutjesci. Sluaj je u
najveoj meri karakteristian za velika pomeranja u crkvenoj situaciji Bosne:
jedan istaknuti krstjanin se, makar za trenutak, plaio za svoj ivot od bosanskih ve-
likaa, a sigurno utoite mu je predstavljao franjevaki manastir.
236

U meuvremenu je franjevaki rad lagano napredovao, mada vremena posle

smrti Tvrtka I vie nisu bila naroito pogodna za delovanje fratara. U doba prvog
kralja, traili su od pape dozvolu da mogu navoditi svetovnu gospodu da telesnim i
novanim kaznama nateraju svoje podanike i va- zale da se u verskim stvarima
pokoravaju fratrima. Vero- vatno da od te privilegije nisu docnije imali neke kori- sti.
Poetkom XV veka uslovi za rad fratara bili su vrlo teki tako da je dolazilo do
beanja s neprijatnog bosanskog tla. U drugoj i naroito treoj deceniji prilike su
se ve poboljale. Kralj Tvrtko II ii^itio je i pomagao rad franjevaca i za vreme
njegove druge vlade kustod ma- nastirja iz centralne Bosne postao je ve uticajna
linost u kraljevoj dvorskoj okolini. Tvrtko II je ak titei domae fratre
dolazio u sukob s vikarom Jakovom iz Marke, koji je pregao da popravi disciplinu
bosanskih franje- vaca. Kralj je protestovao i budueg sveca opominjao da blago i
hrianski postupa, kada je vikar izgnao neke fra- njevce iz Jajca koji su iveli
izvan manastira na svojim imanjima. Najdalje u svom katolikom stavu Tvrtko II
je otiao 1442, kada se preko poslanstva u Rimu u ime itave drave odrekao
manihejske jeresi i primio katoliku veru. Toga puta je kraljevska izjava ostala bez
praktinih posle- dica: Tvrtko II je ve i pre toga bio katolik i imao svoje line
ispovednike meu franjevcima, a crkveno stanje ze- mlje nije niukodikv izmenio.

Sve jae ispoljavanje katolike orijentacije, u emu su za kraljevima ili i

oblasni gospodari, nije proisti- calo samo iz dotadanjih uspeha katolianstva u
Bosni i slabljenja uticaja bosanske crkve, niti iz pobuda line religioznosti, ve u
veoma velikoj meri iz opte poli- tike situacije Bosne. im su vladaoci i oblasni
gospo- dari poeli ulaziti u tenje odnose s okolnim feudalnim svetom osetili su da
im smeta jeretika ljaga. Ve se Hrvoje Vuki spremao 1403. da primi
katoliku veru da bi lake i potpunije ostvario svoje politike ambicije. On je i
dalje pored bosanskih ^krstjana" pomagao i katolike i vratio se na ideju o
pokrtavanju kada je eleo da iz- begne raskid s kraljem igmundom 1413. Od
kako su sre- eni odnosi s UgarsJkom i kad su se Turci pojavili kao ozbiljna
opasnost poela se jo jae oseati potreba za prilagoavanjem ostalom
evropskom feudalnom svetu. Prak- tine korake u tom pravcu ometali su
neprekidni unutra- tnji ratovi u Bosni i istovremena kriza koja je potresala
236

katoliku crkvu. Inicijativa bazelskog koncila koji )e 1433, u okviru svojih

pokuaja da ujedini itavo hri- anstvo, teio da i maniheje i patarene u
Bosni vrati crkvi, ostala je bez posledica zbog izuzetno nepovoljnog trenutka u
kojem je pokrenuta. Njen dosta daleki odjek moda predstavlja pomenuto Tvrtkovo
poslanstvo iz 1442, samo to tada slava za problematini uspeh nije vie pri-
pala koncilu nego papi.
 (221454) 696

Uslovi su bili prilino izmenjeni kada je na presto stupio kralj Toma i zapoeo
novu fazu u naporima oko pokatoliavanja Bosne. Hrianska koalicija
predvoena obnovljenim papstvom pokrenula je krstaki rat protiv Turaka, tako
da je novi bosanski kralj bio prisiljen da pokae elju da vri hrianske dunosti
kao i svi drugi vladari. Pourio je da saopti papi svoju odanost katolianstvu i da
otkloni izvesne svoje nedostatke s crkvene take gledita: da legalizuje svoje
poreklo2 i izdejstvuje ponitenje svoga braka po bosanskom obiaju. . U samoj
zemlji, meutim, Toma nije bio ni izdaleka tako odluan. Nastavio je da
ukazuje uobiajene poasti krstja- nima i njihovim prvacima, a to ga je dovelo
u sukob s fra- njevcima eljnim odlune akcije protiv svojih jeretikih rivala.
Spor je doao pred papu, koji je uvaio kraljevo stanovite da iz politikih razloga
mora da pokazuje utivost prema jereticima. Dok je kod kralja Tomaa ovo
dvostruko dranje odlunog katolika u saobraanju s pa- pom i crkvenim
krugovima, a vrlo mlakog i pommrljivog u sa- moj zemlji bilo izazvano prirodom
situacije, kod veli- kaa koji su se odjednom poeli deklarisati kao katolici nije
dugo bilo ni traga od katolikog stava u samoj zemlji. Pred sredinu XV veka svi
oblasni gospodari i ugledni ve- likai su se pokazivali kao katolici. Hrvojevi potomci
ura i Petar Vojsalii su vaili kao katolici od ra- nije i pokazivali su svoj stav
kroz praktino delovanje. U milost crkve je u poetku vlade kralja Tomaa
primljen i njegov saveznik Ivani Pavlovi, ali je za njega docnije konstatovano da
je otpao od prave vere. U toku pontifikata Evgenija IV postao je katolik i vojvoda
Stefan Vuki. On, meutim, u svojoj zemlji nije razvio nikakvu aktivnost u
korist katolianstva, pa mu se 1449. pretilo ekskomuni- kacijom ako svoje
podanike ne privede pravoj veri. Kato- lik je bio i, ak, podizao crkve Radivoj
Ostoji bivi pretendent.

Koliko je ovo versko opredeljivanje bosanskih feuda- laca teko razumljivo s

moderne take gledita, najbolje moe da pokae sluaj Stefana Vukia.
Herceg od svetoga Save je i posle pretnje iz 1449. ostao u krilu crkve, ali je 1451,
 (221454) 697

zbog toga to je zaratio protiv katolikog Du- brovnika, bila izdata bula o njegovoj
ekskomunikaciji, koja na molbu kralja Tomaa nije bila objavljena. Ostao je u
vezama s papstvom do kraja ivota, a 1454. je ak traio franjevce iz June Italije
da propovedaju i uvruju veru u njegovoj zemlji. Te iste godine je podigao
pravoslavnu crkvu u trgu Goradu, nekako u to doba je slao darove sinajskom
manastiru i kod carigradskog patrijarha vaio kao pravoslavac odnedavna. Za
itavo to vreme herceg Ste- fan je drao uz sebe kao glavnog savetnika
patarenskog gosta Radina i bia smatran za zatitnika jeretika i do- ista im je pruio
utoite posle progona u kraljevoj ze- mlji. Pred kraj ivota je drao uz sebe kao
svoje redov- nike Radina Gosta i pravoslavnog mileevskog mitropo- lita Davida.

Kod drugih ne dolazi do izraaja ovoliko .arenilo, ali se takoe opaa da se

ne vezuju ni za jednu od verskih struja u Bosni. Ovo izdizanje iznad religioznih
razlika, diktirano u prvom redu politikim interesima, najnepo- voljnije je bilo za
bosansku crkvu koja je ranije svoj glavni oslonac nalazila kod vlastele i velikaa.
Njoj je for- malno jo uvek ortala uloga arbitra u odnosima izmeu vladara i
vlastele, i kralj Toma 1446. obeao je brai Dragiiima da potvrene
zemlje i gradove nee dirati ni za jednu neviru, ni zgrihu kraljevstvu naemu to
ne bi ogledano gospodinom didom i crkvom bosanskom i do- brimi Bonami.
Ali.ta uloga je u meuvremenu izgubila mnogo od svoga znaaja. Odnosi
izmeu kralja i oblasnih go- spodara reavali su se savezima i mirovnim
ugovorima, pri emu se bosanske crkvene linosti javljaju povremeno samo kao
posrednici i jemci; unutar pojedinih oblasti odnosi su bili takvi da uloga arbitra nije
mogla doi do izraaja. Vlast gospodara je bila vrlo jaka, a izgraivanje stale-
kih elemenata je bilo, moda, tek na pomolu.
 (221454) 698

U svakom sluaju, itav razvitak Bosne u prvoj polo- vini XV veka bio je
izrazito nepovoljan za bosansku crkvu: ve odavno ranije istisnuta iz arita
privrednog i dru- tvenog ivota, ona je postala liena snane podrke koju joj je
nekad davalo feudalno plemstvo i tako dospela . u izolovanost. Odsustvo
organizacije i vre povezano- sti sa irokim masama vernika pokazalo se sada
naroito opasno. Jo je samo snaga tradicije uvala mesto bosanske crkve.
Situacija je sredinom veka bila takva da se pata- renska crkva teko mogla odrati
pred iole jaim udar- cem, a po zamahu katolike akcije bilo je jasno da takav
udarac nee izostati.

7. OBNAVLjANjE SISTEMA RAVNOTEE SNAGA

Mirno stanje i jedinstvo Bosne postignuto izmirenjem kralja Tomaa i vojvode

Stefana nije imalo stvarnih uslova da se trajno odri, iako se moglo oekivati da
e porodina veza dati stabilnmji karakter ovome savezu. Pune dve godine se ne
saznaje nita o unutranjim suko- bima meu bosanskom gospodom, a potom
poinje sve po sta-
 (221454) 699

rom: jedan nalazi saveznika kod protivnika onog drugog, a

ugroenome priskae u pomo trei da bi se ouvala rav-
notea i da se nijednom ne bi dala prilika da se suvie osili. Povod
za obnavljanje ove iscrpljujue politike igre dali su, izgleda,
ravi odnosi kralja Tomaa i despota ura usled suparnitva
oko Srebrnice.

Izmirivi se s kraljem Tomaem, vojvoda Stefan Vuki je napustio

despota ura. To je, nesumnjivo, bo- sanskom kralju olakalo da ugrabi
Srebrnicu i da jedno vreme gospodari gradom delei prihode sa srpskim despo-
tom. U jesen 1447. zaeleo je vojvoda Stefan da opet uredi odnose s urem
Brankoviem i uputio mu poslanstvo nu- dei mir i savez. Ovu njegovu
akciju su ometali Dubrov- ani koji su imali visoke funkcije na despotovom
dvoru po uputstvima svoje vlade. Dubrovani su bili neraspo- loeni prema
ovom miru i savezu zbog toga to su bili obaveteni da je bosanski vojvoda na
Porti traio dozvolu da napadne Dubrovnik, a kako je despot posle mira iz 1444.
dobro stajao s Turcima, predstavljao je dragocinu protiv- teu Stefanovom
uticaju u sultanovoj okolini. Uprkos dubrovakom podseanju da je Stefan
napustio savezni- tvo i priao bosanskom kralju koji je tada bio neprija- telj
despotov, i savetima da bi mogao malim povlasticama privui sebi Stefanove
podanike koji bee od gospodareve . tiranije, ura je prihvatio ponueni
mir i savez ima- jui u vidu svoje planove u vezi sa Srebrnicom. I ovaj sa- vez je
bio zapeaen nekim brakom zbog kojeg je uskoro izbio skandal i novo
neprijateljstvo u kojem je despot na- vukao Turke na Stefana Vukia.
 (221454) 700

Turski napad poetkom marta 1448. zahvatio je i To- maevu zemlju, pa

ak i Hrvatsku. U zemlji vojvode Stefana su pljakaki odredi prodrli do
Drijeva i spalili trg. Posle ovog vrlo ozbiljnog pustoenja, vojvoda Stefan je
naao naina da ispravi svoje dranje prema despotovoj porodici i da postigne
mir sa srpskim vladarem. Posredo- vali su poslanici njihovog zajednikog
prijatelja Alfonsa Aragonskog koji se spremao za rat protiv Venecije i teio da
koordinira akcije na ovoj strani Jadrana. Vojvoda Ste- fan je, uprkos svojim
vazalskim obavezama, ostao pasivan prema Veneciji, ali je zato despota
pomogao u ratu protiv svoga zeta kralja Tomaa. Sredinom septembra 1448.
kada je Toma Kantakuzin, despotov urak, razbio Tomaa bo- sanskoga14, kako
belee srpski letopisi, i kada je despot
701 .!

Srebrniczg, vojvoda Stefan se nalazio

S. 'V.irkovi: Istorija sredovekovne bosanske drave zauzeo
u vojsci, ra- tujui, nema sumnje, protiv svoga zeta.

Raskid s kraljem je dao povoda vojvodi Stefanu da na vidan i upadljiv nain

obelei svoje visoko mesto u bo- sanskoj dravi. Uz tradicionalnu titulu velikog
vojvode rusaga bosanskog, koja nije u dovoljnoj meri odvajala od ostalih manje
mogosh oblasnih gospodara i velikaa, uzeo je titulu hercega koja je u evropskoj
feudalnoj hijerarhiji imala sasvim utvrenu vrednost i koja je njegovom poloaju
sasvim odgovarala.. Ostaje jo uvek zagonetno kako je Ste- fan do titule doao, 1 ali
je smisao toga ina prilino jasan. Trebalo je da se moni vojvoda izdigne u
rangu i iz- jednai s evropskim feudalcima sline snage i ugleda. Bio je to jo
jedan znak tenje za prilagoavanjem evrop- skom feudalnom sistemu; za
dravni razvitak Bosne taj in nema nikakav vei znaaj.2 Poto je uz herceku
ti- tulu iao k neki atribut, Stefan Vuki se nazivao her- cegom od svetog Save. 3
Dok su dva ranija junoslovenska hercega uneli gradove u svoju titulu Bala je
bio duka draki a Hrvoje herceg splitski" Stefan je poao od manastira
Mileevv gde je negovan kult prvog srpskog arhiepiskopa. Verovatno i u tome treba
gledati Stefanovo beanje od senke jeresi koja je padala na njega.
702 .!

Nije poznato da li je sukob izmeu kralja i novog her- cega smiren

privremeno krajem 1448. Ve poetkom idue godine bili su sigurno u
meusobnom neprijateljstvu. Po- to su se herceg i despot nali na jednoj strani,
uz kralja je stao Ivani Pavlovi. Kralj Toma je ovoga puta posti- zao uspehe:
februara je ponovo preoteo Srebrnicu, a kra- jem aprila i poetkom maja ratovao
je s hercegom negde u blizini Drijeva. Ratno stanje s hercegom se produilo iz-
g.leda kroz itavu 1449. i najvei deo 1450. U jesen te go- dine su poeli
pregovori, a poetkom 1451. bio je sklopljen mir koji je vrlo kratko trajao. U toku
tih dugih neprija- teljstava herceg je uspeo da oduzme neto teritorija svome zetu.
Kralj je naknadu naao u Srebrnici zbog koje se s de- spotom parniio pred
ugarskim saborom i zbog koje je ne- prekidno bio izloen ne samo opasnosti
srpskog napada na ovaj grad, ve i ozbiljne turske provale u itavu zemlju. To su
bili jedini rezultati skoro trogodiddnjeg sudaranja bosanske gospode na bojnom i
diplomatskom polj}'.
Bilans ovakve politike, ocenjivan sa etanovita eko- nomske snage kralja i oblasnih
gospodara, bio je izrazito nepovoljan. Dobici nisu bili ni u kakvoj srazmeri
premagubicima. Istina, i kralj i gospodari su jo uvek mogli pokretati u rat
prilino ljudstvo sastavljeno od vlastele, vlasteliia i vlaha, obaveznih da
zojuju. Ali to jo nite bilo dovoljno. Posade u tvravama su se morale plaati, a
neki su pribegavali i dovoenju stranih najamnika. Ve su trokovi za plaanje
poslednje dve navedene grupe bili znatni, naroito su skupi bili najamnici. No i
kad se niJe pribegavalo unajmljivanju, ostajala je briga o oruju i opremi, koja se
dobrim delom nabavljala u primorskim gra- dovima i Veneciji uz velike trokove.
Barut za vatreno oruje je iskljuivo nabavljan na strani. Tome jo treba dodati
izdravanje i snabdevanje ljudstva u pohodima, koji su dodue zauzimali manji deo
vremena jednog rata u kojem je na razno posredno ispoljavanje neprijateljstva i na
prz- govore odlazilo znatno vie. U svakom sluaju, i preko najgrubljih
alroksimacija oslonjenih na pojedine poznate cene dolazimo do zakljuka da je
vojna aktivnost bosanske gospode zahtevala veoma ozbiljne trokove. Pored toga, ne
smeju se gubiti iz vida izdaci na izdravanje diplomatije: nabavku darova, trokove
poslanika i njihove pratnje, itd. Znamo sigurno da je i Venecija, nesumnjivo
najbogatija drava toga vremena, vodila rauna o ovim trokovima i teila da ih
smanji kad god je bilo moguno. Veliku stavku su morali predstavljati izdaci za
izdravanje dvora i i- tavog aparata slubenika kojim je kralj ili oblasni go- spodar
raspolagao. Povrh svega stoje i obaveze prema Tur- cima,na prvom mestu godinji
hara koji su oko sredine
703 .!

XV veka plaali svi bosanski gospodari. Njegov taan iz- nos ne poznajemo,
verovatno se nije ni odrao na istoj visini. Analogija sa despotovinom za koju se, po
jednom podatku, plaalo 40.000 dukata, i izjava hercega Stefana da je za
potvrivanje u gospodstvu" pri dolasku Mehmeda II na vlast platio 50.000
dukata, otkrivaju priblino red veliina u kojima se verovatno kretao hara. U
svakom sluaju, to je bio vrlo teak teret. Znamo da je kralj Tvrtko II negde pre
1428. bio prisiljen da pozajmljuje du- kate od dubrovakih trgovaca da bi isplatio
hara. Ni to nije bio jedini izdatak na Turke. Uz to su ili darovi sultanu i vezirima,
izgleda najee u skupocenom posuu, zatim razna podmiivanja. Znamo
da su isto tako sebi to- varili trokove trudei se da kupe neki deo zemlje svojih
protivnika.

Kada se sve to sabere dolazi se do neminovnog zakljuka da je privredni potencijal

bosanskog kralja i oblasnih go- spodara morao biti znatan, ali da su uprkos tome
morali stalno biti na ivici finansijskih tekoa. U tom po- gledu nisu svi bili u
jednakom poloaju: najbolje je stajao kralj u ijim rukama se nalazio najvei deo
rudnika s uno- snim carinama. Prihodi od optih nameta na stanovnitvo ve
odavno nisu predstavljali znaajniji udeo u finansi- jama. Kraljevi su-
^iskoriavali prihode iz rudnika i trgova na uobiajeni nain, teei esto
da od zakupnika isteraju to veu sumu, pa ma i po cenu protesta i revolta trgovaca.
Uz to se u doba kralja Tomaa opaa tenja da se sam vladar ukljui u trgovinu da
bi neposrednije i efektnije iskoriavao ono tto su mu donosila regalna prava.
Kralj se lino 1449. udruio u trgovaku kompaniju s jednim trogirskim
trgovcem. Uslovi ugovora pokazuju kako je Toma kao vladalac iao na ruku
Tomau kao trgovcu i koristio svoja preimustva. Obe strane su ulo- ile po 6.000
dukata s ciljem da trguju i dobit i tetu dele popola. Po ugovoru, koji je bio sklopljen
na 5 godina, kompanija je imala da otvori tri radnje u Jajcu, Fojnici i Splitu i da se u
njima obavezno snabdeva kraljev dvor. S druge strane, kompanija je imala olakicu
u tome to je sve kraljevo srebro iz Bosne davano iskljuivo kralje- vom ortaku
Nikoli.4 Znamo, s druge strane, da je kralj To- ma drao u svojim rukama trgovinu
704 .!

solj)', drugi izvor krupnih prihoda, i da se bukvalno cenjkao s Venecijancima oko

cene soli koju je nabavljao u Primorju i dalje prodavao u zemlji.
Kralj Toma u svojoj trgovakoj politici nije bio usamljen. Na istu
pojavu nailazimo kod njegovog tasta i su- parnika hercega Stefana. On je
bio u daleko nepovoljni- jem poloaju, jer nije imao bogate rudnike u
okviru svo- jih zemalja. Povremeno je uspevao da natera Pavlovie da
dele carinu u Olovu, i izvlaio je prihode iz carine u Drijevima u
poetku samo polovinu, a docnije je prigra- bio i delove Pavlovia i
Radivojevia. Ali to nije bilo naroito mnogo. Drijeva su, po proceni
savremenika, do- nosila u najboljem sluaju 8.000 dukata. Herceg je, s
druge strane, imao tu povoljnu okolnost da su kroz njegovu zemlju
prolazili glavni putevi u Bosnu i Srbiju, tako da je imao vee prihode od
prolaznih carina du pravca kretanja trgovaca. On je, naravno, pokuavao
da takve carine to potpunije iskoristi, ali su mu u tome prepreku
postavili Dubrovani koji s}* se pozivali na ugovore i traili po-
tovanje zakonitih carina. Pokuavao je, koristei okol
 (22 5-1) 705

-nost da su ponosnici bili najveim delom vlasi s njegove teritorije, da jae fiskalno
optereti prenos robe i na- redio da se transport vri u kratkim etapama uz stalno menjanje
vlaha. I tu je naiao na energini otpor Dubrov- ana i bio prisiljen na poputanje. U
tenji da nae naina da povea prihode, herceg je bio vrlo inventivan. Poto su iz
despotovine i zemlje Pavlovia kroz njegovu terito- riju gonili brojnu stoku na trite u
Dubrovnik, poeo je zahtevati travninu od trgovaca. Ali ove mere, uvoene
uglavnom od vremena pomirenja s kraljem, bile su prilino male po domaaju i
finansijskom efektu, mada su u pri- linoj meri remetile ustaljeni reim rada trgovaca.
Uostalom, herceg je od njih odustajao pred protestima i argumentima pogoenih
Dubrovana.

Drugi talas hercegovih privrednih mera, zapoet 144S, bio je daleko ozbiljniji.
Panja je u prvom redu obraena prometu soli. Za hercega je, oigledno, monopol
soli i pri- hod od prometa ovim neophodnim i u velikim koliinama troenim artiklom
bio jo vaniji nego za kralja koji je raspolagao i rudnicima. Drijeva su, kao to je
reeno, bila potpuno u njegovim rukama, ali je s trgom imao dosta tekoa.
Venecijanska kontrola prometa solju na moru, odreeno mesto za nabavku na Pagu,
dizanje cene i neured- nost snabdevanja nanosili su mu tetu' Ni sa zakupnicima nije
imao sree od kako je, jo na poetku njegove vlade, dubrovaka optina prestala
da zakupljuje carinu. Iznaj- mljivao je po vioj ceni, ali se deavalo da zakupnici ne
mogavi da plate pobegnu. Osim toga, veinu trgovaca su predstavljali Dubrovani,
koji su imali svoju autonomiju i posebnu jurisdikciju, pa herceg ni time nije bio zado-
voljan.
 (22 5-1) 706

Otklanjanje ovih tekoa je, kako pojedine akcije po- kazuju, sprovodio u tri
pravca. Pokuao je da se oslobodi mletakog monopola i da snabdeva trg solju iz
June Ita- lije, ali to nije imalo anse za uspeh. S druge strane, te- io je da prisili
Dubrovnik da se opet prihvati zakupa, ali po vioj ceni. U tom cilju je poeo da preti da
e ra- seliti trg, toboe zbog nezdravosti kraja i ravog vazduha. Za novo mesto trga je
odredio Orman, negde dublje u unu- tranjosti. Pretnja o preseljavanju Drijeva je,
verovatno, bila zamiljena kao sredstvo pritiska, mada nije isklju- eno da je time
nameravao da iz temelja promeni itav reim uprave nad trgom. Sledei veliki udarac
je naneo Dubrovanima kada je izdao nareenje da njegovi vlasi ne

mogu dolaziti da kupuju so u Dubrovniku. I, najzad, na sve to je dolo jo i otvaranje

..kumerka solskog u Sutorini pod Novim.

Ovim nizom mera, koje bi iz temelja promenile uslove trgovanja solju na prostoru
od Neretve do Kotora, nisu se iscrpljivali hercegovi zahvati u oblasti privrede. Uprdvo u
vezi s Novim herceg Stefan je preduzeo moda najodlu- niji poduhvat u privrednoj
politici, poznat u namm zemljama u srednjem veku. Njegov smisao su jezgrovito iska-
zali Dubrovani 'tvrdei da herceg od tvrave pravi va- ro". I doista, herceg
 (22 5-1) 707

Stefan je upravo to inio: pretva- rao je Tvrtkovu tvravu, koja nije imala ranije skoro
ni- kakav ekonomski znaaj, u gradsko privredno sredite, koje se odmah pojavilo kao
konkurent starim gradovima koji su lagano vekovima narastali i dobijali svoje funkcije u
pri- vrednom ivotu ovog dela Balkana.

Kljuno mesto u itavom planu je dobila ag1e sI 1apa, proizvodnja vunenih

tkanina, organizovana 1448. i aktivna sve do kraja hercegovog ivota. Organizovanje
tkake proizvodnje je u pravom smislu rei predstavljalo podvig. Dotle je jedino
Dubrovnik od svih starih gradova na naoj obali Jadrana imao tkaku manufakturu,
organizovanu tek u drugoj deceniji XV veka. Razume se da je i herceg morao imati, kao
to su imali i Dubrovani, nekog strunog sa- vetnika iz redova italijanskih
graana, poznavalaca tkake proizvodnje. Danas je poznato da je organizator
tkake ma- nufakture u Novom, moda i njen inicijator, bio neki Ro- berto iz Riminija.
Veliki rizik oko pokretanja proizvodnje tkanina je vredelo preuzeti zbog toga to su
tkanine, kao to je ve vie puta podvueno, posle soli predstavljale najvie traenu
robu na itavom balkanskom tritu. Skoro svi strani trgovci su poslovali tkaninama jer
je taj posao bio unosan i stabilan. Jo daleko unosniji, ra- zume se, bio je za
proizvoake centre. Uporedo s osniva- njem tkake manufakture herceg Stefan je
preduzimao mere da privue to vei broj privredno aktivnih stanovnika u svoj novi
grad. Sam je zidao i olakavao uslove za podi- zanje kua, oslobaao je doseljenike
nameta za vie godina i davao je pored toga vjeru" da naseljeni stanovnici ne mogu biti
terani na sud zbog dugova i krivinih prestupa. Sve je to olakalo priliv stanovnika,
tako da su Kotorani ve poetkom 1450. strahovali da e Novi postati veliki grad,
ako se naseljavanje nastavi istim tempom. Stanovni- tvo se poveavalo dobrim
delom i na raun Kotora i Du- brovnika. Naroitu panju je herceg
obraao zanatlijama, kreditirao ih i unapred otkupljivao njihovu
proizvodnju.
 (22 5-1) 708

Poduhvat je s druge strane nailazio i na velike te- koe. Dubrovani i Kotorani

su od prvog trenutka nepri- jateljski gledali sve to se deava u Novome. Kotorani su
ak traili energinu intervenciju Venecije. Hercega, naravno, niko nije mogao
spreiti da radi u svojoj zemlji ta hoe, Venecijanci su to uviali i otvoreno govorili,
ali se njegov poduhvat mogao na razne naine ometati i ote- avati. Ve kod
snabdevanja vunom, bojom i drugim potre- bama, herceg je nailazio na zatvorena vrata u
Dubrovniku. Odbijen je i njegov predlog da zajedniki trguju vunom. Novska
manufaktura je snabdevana uz velike tekoe uglavnom iz June Italije. Pored toga
Novi nije imao svoje mesto u zapletenom sistemu monopola i raznih prava starih
gradova, tako da je trebalo izdejstvovati dozvolu da se namirnice smeju dovoziti na
brodovima u novi grad. Ve- necija je takvu dozvolu dala elei da sauva neutralnost
bosanskog hercega u svome ratu s despotom urem, ali je izriito iskljuila so.
Zbog toga su ostale nevolje u snabde- vanju solju, koje su lokalne slanice u Sutorini
samo malim delom otklanjale. Do kraja svoga ivota imao je herceg muke oko svoga
grada, ali poduhvat u celini vie nije dolazio u pitanje.

Svim svojim merama, poev od onih u vezi s ponosni- cima pa sve do stvaranja
gradskog sredita pod novskom tvravom, herceg je pogaao Dubrovane i oni
su kroz i- tavo vreme protestovali, tuili se i traili da se ne- uvene novtine
opozovu. Njihovi argumenti su se osla- njali na ugovore koje su hercegovi prethodnici
potovali i koje je on sam potvrdio, zatim na potrebu da ive u pri- jateljstvu zbog
obostranih interesa. Tvrdili su takoe da trgovci svojim radom unapreuju zemlje u
kojima deluju i ostvaruju prihode gospodarima, zbog toga herceg radi pro- tiv svojih
interesa kada zavodi mere koje e onemoguiti rad trgovaca. Herceg je poneto
opozivao, zatim ponovo uvodio, poputao pa ponovo zatezao, ali je u celini osta- jao
dosledan ideji da je svako duan da se brine za szoju korist". Dugi pregovori izmeu
dubrovakih poslanika i hercega bi dovodili do kratkotrajnog poputanja, a posle
nekog vremena bi sve poelo po starom. Atmosferu su za- goravale i razne
uzajamne optube zbog nepotovanja, ne- prijateljskih izjava na susednim dvorovima,
zatim gra- nini sporovi, razni sitni incidenti, itd. Odnosi su po- stali napeti do opasne
granice. Kriza je dostigla vrhunac kada su Dubrovani sredinom jula 1450. uveli
poTpunu za- branu rada svojih trgovaca u hercegovoj zemlji.
 (22 5-1) 709

Ta blokada je trebalo da natera'upornog hercega na po- putanje, poto pregovori i

diplomatska natezanja nisu doneli rezultata. Docnije su Dubrovani tvrdili da je her-
ceg onemoguio trgovinu, elei da dubrovaki trgovci ne idu .da kupuju robu u
njegovoj zemlji, ve da njegovi dolaze s robom i da je prodaju pred gradskim vratima, a
sve to zbog toga da bi svaka stvar prolazila kroz njegove ruke. U stvari, trgovinu su
prekinuli Dubrovani i ta zabrana je hercega teko pogodila. U vie mahova je on
docnije za- htevao da se trgovaki promet obnovi. On nije mogao eleti
iskljuivanje Dubrovana kao posrednika u robnom prometu ve zbog toga to u
svojoj zemlji nije imao sposobne snage koje bi zamenile dubrovake trgovce. Njegove
oblasti su se, dodue, prilino razvile u ekonomskom pogledu. Trgovi du velikog
karavanskog puta Foa, Gorade, Cernica, Plevlja i Prijepolje ojaali su i
skoili u znaaju. U njima je ivelo po nekoliko desetina domaih trgovaca, meu
kojima su neki bili sposobni i da zakupljuju carine. Ali najveim delom su to bili
trgovci malog domaaja, ukljueni u dubrovake poslovne i kreditne mree i za-
visni od ekonomski jaih i vetijih Dubrovana. Jedini trgovac koji se mogao meriti s
dubrovakim poslovnim lju- dima bio je sam herceg. On je u svojim linim
poslovima uspevao da preskoi Dubrovnik i da odoava neposredne veze s Firencom,
Venecijom i drugim italijanskim gra- dovima, naroito s Junom Italijom. On je slao
preko mora znatne koliine srebra, olova, voska i crvca i nabavljao tamo tkanine i
drugu robu koja je imala prou u Bosni. Si- gurno znamo da je herceg bio u
neposrednim poslovnim od- nosima s istaknutijim dubrovakim trgovcima u svojoj
ze- mlji. Sami savremenici su tvrdili da se bavi trgovinom, i Dubrovani su bili u
neprilici kako da postupaju s nje- govim stvarima: trebalo je da njegove line nabavke
za dvor oslobode carine, ali kad se jasno videlo da on trguje uskra- tili su ovu povlasticu.
Samom hercegu su Dubrovani prikazivali zabranu trgovanja kao posledicu
njegovih mera: trgovci zbog veli- kih tereta nee u njegovu zemlju, ve
odlaze tamo gde su lepo gledani. gde se s njima lepo postupa i gde nalaze ko-
rist i ast. Krajem 1450. jo jednom su zapoeti pregovori, ali je svaka
strana ostajala pri svome. U prolee 1451. ve
710 01-,

je bilo jasno da se sukob oko osnovnih ekonomskih pitanja, koja su

zadirala u najosnovnije interese i jedne i druge strane, nee
zavriti na miran nain. I herceg i Dubrov- ani su kroz to vreme
ve vrili diplomatske i druge pri- preme za obraun koji je
predstojao.

8. RAT HERCEGA STEFANA I DUBROVAKE

KOALICIJE
 (1422 1454) 7 11

Hercegu je moralo biti jasno da napad na Dubrovnik ne moe preduzeti pre

nego to se obezbedi od eventualnih nepovoljnih posledica. Ratovanje Radoslava
Pavlovia s Dubrovnikom, iji je svedok bio u mlaim danima, podse- alo
je na to koliko se dalekosene i ozbiljne komplika- cije mogu izroditi iz jednog
sasvim lokalnog sukoba. Pre svega je morao izdejstvovati dozvolu Porte, koja je
budno nadzirala delovanje svojih vazala. Izgleda da je on ve i ranije
preduzimao korake u tom smislu, ali nije naila- zio na odobravanje. Kad je,
meutim, u februaru 1451. do- lo do smene na sultanskom prestolu i kad je
na mesto miroljubivog u poslednjim godinama Murata II doao bu- dui veliki
osvaja Mehmed II, prilike su bile daleko povoljnije. Sreujui svoje odnose
s novim velikim gospo- darem herceg je zatraio dozvolu da zauzme Konavle i
ponudio poveanje haraa na raun ovog proirivanja te- ritorije.
Dubrovani su bili obaveteni ta herceg smera i pokuavali su preko despota
ura da osujete njegove planove. Uprkos tome, zahvaljujui verovatno
injenici to su Turska i Ugarska jo uvek bile u ratnom stanju, do poetka
maja bile su na Porti izdate neke privilegije u korist Stefana hercega protiv
Dubrovnika.

Opta situacija inae nije bila nepogodna za herce- gove planove. Kralj
Toma je bio u ratu s despotom zbog Srebrnice i morao je trpeti tursko uporite u
Hodidjedu, tako rei u srcu Bosne. Despot je istina stajao dobro kod novoga
sultana, ali je bio u neprijateljstvu s Hunjadijem i njegovom strankom u
Ugarskoj. Ugarska opet, na koju je Dubrovnik u prvom redu mogao raunati,.
nije bila jedin- stvena. Janko Hunjadi i njegove pristalice su bile u otvo- renom
sukobu s pristalicama Ladislava Posmreta, zato-
712 01-,

enog od kralja Fridriha III. Dubrovani su Hunjadija i ugarski sabor

smatrali za legalne predstavnike Kraljevine, ali zato nisu mogli raunati s
hrvatskim banom Petrom Talovcem, koji je bio protivnik i Hunjadija i kralja To-
maa. Uz to se herceg oseao bezbednim s ugarske strane i zbog toga to bi na
eventualnu ugarsku provalu reagovali Turci.- >

Sve te prednosti hercegove predstavljale su u isto vreme i slabosti

dubrovakog poloaja. Dubrovnik je imao manje nego ikad anse da dobije
efikasnu pomo. Ipak vlada nije proputala dd uini nita to bi joj moglo
kori- stiti. Na prvom mestu su se trudili da zainteresuju Ugar- sku. U isto vreme
kad je herceg na Porti pribavljao dozvolu za napad, dubrovaki poslanik je
traio od ugarskog sabora da pokae da nee dopustiti da se uini nasilje
Dubrov- niku, nego da e smatrati da to se uini gradu Du- brovniku bie
uinjeno kruni ili kraljevini Ugarskoj". Od sabora je u prolee 1451. poao
jedan poslanik hercegu i u Dubrovnik s ciljem da ukloni njihove razmirice. Po-
to je na dubrovake albe herceg ovome poslaniku izneo svoje albe,
odlueno je da obe strane upute poslanike sa- boru i da se tamo spor na
izvestan nain presudi. Za to vreme je Dubrovnik nagovarao kralja Tomaa da
stupi u savez s njima i da povrati teritoriju koju je izgubio. Hu- -njadija, koji je
na saboru podrao Dubrovnik, pozivali su da u savezu s kraljem Tomaem i
banom Petrom osvoji her- cegovu zemlju. Mogao bi da povrati na taj nain
Hum i Dri- jeva, koja vrede 8.000 dukata godinje, mogao bi, porui- vali su
dalje, da istera Turke iz Hodidjeda i da im tako sprei pristup u Bosnu.
Gubernator je obeao da e lino doi s vojskom u pomo.
 (1422 1454) 713

U to vreme, juna 1451, pomo je zaista postala aktuelna. Za vreme dok su

jo dubrovaki poslanici boravili kod njega, herceg je krajem meseca uao u
Konavle i poseo upu osim grada Sokola i Cavtata. Dubrovani su mogli samo
da ggrotestuju,- jer nikakvim snagama za odbranu ove upe nisu raspolagali.
Nekoliko stotina vojnika, koje najamnika, koje svojih ljudi, postavili su na jedan
utvren poloaj na Brgatu da bi spreili pristup gradu. U noi prvog jula
herceg je bez velikih rtava razbio taj poloaj i zarobio dobar deo
dubrovakih ratnika. Posle toga je uao u upu rnovnicu i tu zapoeo
pregovore s Dubrovanima. Prego- vore o primirju su zatraili Dubrovani
eljni da udalje neprijatelja sa svoje teritorije da bi dobili vremena za dalje
akcije. U pripremanju primirja su potegnuti opet stari sporovi, ali se ipak za
kratko vreme nalo privre- meno reenje: pitanje Konavala Je preputeno odluci
Porte, kojoj e obe strane uputiti poslanstvo do septem- bra dokle je trebalo da
vai primirje. Dubrovani su se osim toga obavezali da e unajmiti drijevsku
carinu za

8.0 dukata, platiti otkup zarobljenika, dopustiti go- njenje odbeglih

hercegovih podanika sve do gradskih ka- pija, a herceg je obeao platiti sve
tete koje trgovci pretrpe u njegovoj zemlji, odbijeno je, meutim, njegovo
traenje da se obnovi trgovanje i da njegovi ljudi dolaze u Dubrovnik. Na toj
osnovi je 12. jula sklopljeno usmeno primirje koje je, uprkos jakom
dubrovakom opiranju, kra- jem meseca i pismeno fiksirano.
714 01-,

Dubrovani su izbegavali pismeno primirje da ne bi sebi vezali ruke, jer

je za njih rat tek tada poeo. Bili su ostavljeni sami sebi, ali nisu klonuli. Iz
Ugarske im nije dola nikakva pomo. Hunjadi je traio da planirani pohod
finansiraju sa 20.000 dukata, a uz to je bio zauzet ratovanjem u severnoj
Ugarskoj. Hrvatski ban je ostao pot- puno pasivan, njegov poslanik se ak
nalazio kod hercega u vreme napada na Dubrovnik. Grof Urlih II Celjski je ak
pomagao hercega aljui mu topove i inenjere. U samoj Bosni je reagovanje
bilo isto: kralj Toma se nije ni po- krenuo, a Petar Pavlovi je dao vojsku za
napad na Dubrov- nik. Posle smrti Izania Pavlovia 1450. ova porodica je
pala u punu zavisnost od hercega Stefana i vie nije igrala znatniju ulogu u
Bosni. Prvi je ustao u zatitu Dubrovnika despot ura Brankovi, koji je i
ranije ome- tao hercegove akcije na Porti. Krajem jula on je vratio Stefanu
ugovorne povelje u znak prekidanja odnosa.
715 '~

Odmah posle napada, Dubrovnik je na sve strane upu- tio pisma alei se na
hercega i traei pomo. Obratio se meu ostalima i papi, molei 500
ratnika pod papskom zastavom. To, naravno, nije dobio ali mu je dobrodola pa-
pina zabrana ukazivanja pomoi hercegu, koja je navela Alfonsa Aragonskog i
Veneciju da se dre strogo neu- tralno. Za dalji tok rata je veoma vana bila
okolnost da su se potencijalni saveznici dubrovaki poeli miriti i pribliavati,
ime su stvoreni uslovi za efikasniju diplomatsku aktivnost. Za vreme dok su se
vodili prego- vori o primirju dolo je na drugoj strani do pomirenja izmeu
Hunjadija i despota ura Brankovia, a gotovo u isto vreme i do predaje
srebrnike tvrave u despotove ruke, to je ojaalo poloaj kralja Tomaa.

Ve sredinom avgusta su dubrovaki poslanici podse- ali kralja

Tomaa na ranije dato obeanje da e sklopiti savez kada se bude pomirio s
despotom. Dubrovani su imali ve spremljen i projekat ugovora o savezu po
kojem je tre- balo da kralj napadne hercega najkasnije do sredine sep- tembra.
Jo pre toga, nezavisno od dubrovakog delovanja, deo hercegove porodice
tajno je stupio u vezu s neprija- teljima. Uzroci ove zavere koja e imati
ozbiljnog uticaja na tok rata i politike odnose u Bosni, leali su u do- sta
neobinom porodicom ivotu hercegovom. Nekoliko godina ranije doveli
su njegovi poslanici iz Firence jednu lepu Sijenjanku za starijeg sina Vladislava,
ali je herceg lepu kurtizanu zadrao za sebe, na veliko nezadovoljstvo ene i
oteenog sina. Zbog ove skppa NePeae^ s1e seg- ges ena i stariji
sin su traili od despota i kralja To- maa da napadnu hercega. Sredinom avgusta
je Vladislav ve vodio tajne pregovore s Dubrovanima i sklopio s njima
tajni ugovor o savezu kojim je obeao da e se pobuniti protiv oca. Tako se
oko hercega lagano zatvarao obru i postajalo je sve jasnije da e napad na
Dubrovnik imati dalekosenije posledice.
716 '~

U meuvremenu su i herceg i Dubrovani gazili sklopljeno primirje.

On je opsedao grad Soko u Konavlima i sruio cavtatske zidove, dok su
Dubrovani dovodili najamnike i kovali plan o zauzimanju Konavala. Krajem
avgusta, herceg je sasvim otvoreno napustio primirje i po- novo doao s vojskom
skoro do dubrovakih zidina. U gradu je vladao strah od njegovih topova, tako
da su i brodovi uklonjeni iz luke da ne bi pretrpeli tetu. Toga puta Dubrovani
takoe nisu niotkuda dobili podrku pa su pribegli uceni. Polazei od toga da
je herceg Stefan bio dubrovaki vlastelin, predstavljen je kao izdajnik otad-
bine i osuen na smrt. Svakome ko bi ga ubio obeana je bila nagrada od
15.000 dukata, k}'a u Dubrovniku, nasledno plemstvo i godinja plata. Da li je
to delovalo na hercega ili je pourio u pomo mletakom Kotoru
opsednutom od despotovih ljudi iz Zete, nije sasvim jasno, ali u svakom
sluaju, sredinom septembra herceg Stefan napustio je opsadu i Dubrovnik
posle toga nije video neprijateljsku vojsku pred svojim zidovima sve do
poetka XIX veka.

Rat se, meutim, nastavljao. Kako je i za napad na her- cega bila

potrebna turska dozvola despot je radio na Porti.
717 '~

Ubrzo je iz traenja dozvole izrastao pod duorovakim uti- cajem mnogo

dalekoseniji plan. Oslanjajui se na ranija iskustva srpske i oosanske gospode,
Duorovani su predlo- ili da se itava hercegova zemlja otkupi od sultana
po ceni od 150.000 dukata i 50.000 dukata vezirima. Novac oi se isplatio kad
saveznici dooiju zemlje u ruke srazmerno dobijenom udelu. Za sebe su
Dubrovani traili samo Ko- navle, Trebinje, Draevicu i Vrm a ostalo su
preputali da .kralj i despot razumno podele. Dok su se kombinacije o ovoj
kupovini dalje razraivale u Smederevu i na Porti Dubrovani su prili
praktinim pripremama za osva- janje Konavala, a uporedo s tim su osujetili
posredniku misiju ulcinjskog episkopa koji je po papinom nalogu po- kuao
da pomiri zaraene strane.

Pohod na Konavle koji je trebalo da zahvati i Drae- vicu i grad Novi je

mnogo puta odlagan u oekivanju vesti iz Smedereva. U Cavtatu koji je ostao
u dubrovakim ru- kama napravljen je vojni logor gde su skupljeni najamnici
i domai vojnici i 13. decembra je konano preduzet pohod koji se zavrio
katastrofalno za Dubrovane. Posle toga su Dubrovani opet veu panju
obratili diplomatskim akcijama. Sredinom decembra su zavreni pregovori o sa-
vezu s kraljem Tomaem. Oni su se veoma dugo otezali zbog pogaanja oko
uslova, a moda i zbog oekivanja razvoja si- tuacije u pogledu plana o otkupu
hercegovih zemalja. Kralj je od Dubrovana izborio novanu pomo od
6.000 dukata a zauzvrat im obeao Draevicu, Vrsinje i gradove Novi i
Risan. Obavezao se napasti hercega Stefana ne imajui turske vojske na sebi.
Jo neto ranije uli su Dubrov- ani u tajne pregovore i s vojvodom Ivaniem
Vlatkoviem, stareinom porodice Radivojevia. On je u duhu tradicio-
nalne politike svo]e porodice otkrio priliku da se izvue ispod vlasti Kosaa.
718 '~

Herceg je sa svoje strane jo ranije pokuavao da za- interesuje Veneciju za

rat protiv Dubrovnika. Nudio je da Republika napadne grad s mora i da ga zadri
za sebe, dok se on zadovoljavao samo Omiem, Poljicima i oekivao

200.0 dukata iz dubrovakih depozita. Venecija je imala prea posla i

nije ozbiljno uzimala u razmatranje herce- gove ponude.

Dok je i jedna i druga strana vodila diplomatsku igru lokalnog domaaja,

odigrao se jedan krupan dogaaj na evropskom planu koji je uticao i na dalji
tok njihovih od- nosa; 24. novembra 1451. sklopljen je mir izmeu Turske i
719 '~

Ugarske i u njemu je izriito zabranjeno hercegu Stefanu da napada i

uznemirava Dubrovnik. Tako su odnosi Dubrov - nika i hercega regulisani
ugovorima njihovih vrhovnih gospodara. U ovom trenutku je to bilo izvanredno
povoljno za Dubrovnik a nepovoljno za hercega. Grad je mirom izmeu
sultana i Ugarske bio zatien, dok taj ugovor, u isto vreme, ni na koji na> 1in
nije uticao na odnose meu turskim vazalima. Poto se sultan sloio i s tim da
herceg treba da vrati sve to je uzeo gradu, Stefan Vuki je izgubio svoj jedini
ratni plen. bio spreen da dalje ratuje s Du- brovnikom, a istovremeno izloen
opasnostima napada i daljeg ratovanja s dubrovakim- saveznicima u krugu
tur- skih vazala. Sredinom januara je prispeo u Dubrovnik sul- tanov poslanik u
pratnji ljudi hercega Stefana, da vrati Dubrovanima Konavle. Pored toga
turski poslanik Murat je posredovao za mir i napravljena je ak pismena isprava
o miru koju su Dubrovani docnije slali kralju Tomau. Izgledalo je da je rat
izmeu hercega Stefana i Dubrov- nika zavren. Dubrovani su tada
razoruali veinu svo- jih brodova i prestali da biraju ratne savetnike. Najam-
nike su ipak zadrali predviajui dalje zaplete.

Ubrzo su, zaista, iskrsle nove komplikacije. im je turski poslanik otiao

iz Dubrovnika, herceg je ponovo poseo Konavle. Odmah su poletele nove albe i
traenje novog turskog poslanika. Ali pre nego to je on stigao izbila je dugo
pripremana pobuna protiv hercega; 29. marta 1452. ustao je otvoreno protiv oca
hercegov stariji sin Vladislav. On se nalazio u Humu i s njim su bili njegova
majka, baba i vojvoda Ivani Vlatkovi. Ve prvoga dana su u ruke zaverenika
pali Blagaj, Toevac. Vratar u Su- tjesci i dva grada na mostu na Neretvi, a
sutradan Vje- naac u Nevesinju, Imotski, Kruevac i Novi u Luki. Prvih dana
aprila je ceo Hum osim Ljubukog bio pod vla- u Vladislava, neto docnije on
je zavladao i tim gradom.
 (22 1454) 720

Pobuna je predstavljala teak udarac za hercega, ali je donela nove brige i napore
i njegovim protivnicima. Du- brovani su pregli odmah da novano i
vojniki pomognu pobunjenike u Humu i da ih diplomatski obezbede. U Ne-
retvu su upueni dubrovaki brodovi s najamnicima i rat- nim materijalom.
Svi dubrovaki saveznici su pozvani da podre i pomognu Vladislava. U taboru
hercegovih ne- prijatelja su bili zadovoljni to je propao plan o kupo- vini
hercegovih zemalja, jer se u njemu nije vodilo rauna o interesima Vladislava.
Na drugoj strani, stupio je u delo savez izmeu kralja Tomaa i
'Vladislava, tako da se oe- kivao skori dolazak vojske kralja
Tomaa i aojvode Petra Pavlovia u Hum. Uza sve to, herceg je
sredinom aprila morao po drugi put i konano da vrati Konavle,
jer je do- ao kovi turski poslanik, ovoga puta i sa zahtevom da se
Dubrovniku plati teta uinjena od vremena sklalanja tursko-
ugarskog mira.

Kada su se sredinom alrila sastale vojske kralja To- maa i Petra Vojsalia
i dole do Blata u Humu da se spoje sa Vladislavom i Ivaniem Vlatkoviem i
preu preko Neretve na hercegovu teritoriju, herceg se naao u najteem
poloaju od vremena kad je zapoeo rat protiv Dubrovnika. Nije se usuivao
da poe protiv svojih udru- enih neprijatelja, ve je pribegavao diplomatskim
sred- stvima. Veneciji je ponudio Drijeva i Krajinu, papu je molio da posreduje
za mir, a u isto vreme je potpirivao neprijateljstvo izmeu Ulriha Celjskog i
Petra Vojsalia da bi ovoga istisnuo iz neprijateljske koalicije. No njemu je
daleko vie pomogla neodlunost u protivnikom ta- boru. Kralj Toma je
odlagao pohod protiv hercega iz dana u dan, a onda se odjednom vratio u Bosnu,
navodno zbog Tu- raka koji su mu pustoili zemlju.
 (22 1454) 721

Situacija humskih pobunjenika je odjednom postala tea. Pogoravali su je

i sukobi izmeu bana Petra Ta- lovca i Petra Vojsalia. Uskoro je donela
ploda i her- cegova inicijativa u Veneciji. Krajinjani su se pobunili protiv
Vladislava i preli pod vlast Venecije. Kako je kralj Toma obeao da e se
vratiti u Hum i preduzeti pohod protiv hercega, Dubrovani su kod Gorice
napravili od barki most preko kojeg je trebalo da pree saveznika vojska.
Taj most je doao u dvostruku opasnost, jer je u drugoj polovini maja jedna
manja mletaka flota uplovila u Neretvu, zauzela Drijeva i postavila na kuli
zastavu svetog Marka, i poela zahtevati od Dubrovana da se po- vuku sa
brodovima. S druge strane se i herceg pribliavao Neretvi. Tako se situacija za
kratko vreme dramatino promenila.

Tabor hercegovih neprijatelja je toga puta spasao po- vratak kralja Tomaa.
Sredivi odnose s Turcima, on je stigao ba kad se herceg pribliio na nekoliko
milja. S lakoom je kralj povratio Drijeva i zbacio mletaku za- stavu,
opustoio pobunjenu Krajinu i skupio posle toga sve snage kod mosta kod
Gorice. Tada su Dubrovani sma- trali da je trenutak izuzetno pogodan da se
provali u her- cegovu zemlju. I ovoga puta se planirani i dugo pripre- mani napad
izjalovio i to zbog nesloge meu lanovima koa- licije. Svaa je planula
oko grada Blagaja. Kralj Toma je u itavoj ovoj akciji iao za tim da to vie
oslabi ne samo hercega, ve i egovog naslednika. On je isticao svoja prava na
delove hercegove zemlje. Jo prilikom isteri- vanja Mleana iz Drijeva tvrdio
je da je ovaj trg njegova batina, po istom osnovu je, svakako, zahtevao i Blagaj.
Kralja je podravao i Ivani Vlatkovi, a Vladislav je pristajao da preda grad
pod uslovom da mu kralj dodeli ze- mlje od planine emerna do mora.
Nezgoda je bila u tome to je Blagaj bio u Vladislavljevim rukama i on ga je
mogao odmah predati, dok je oblasti koje bi dobio u zamenu tre- balo tek osvojiti
od hercega. Razdore su poveavali i du- brovaki poslanici podravajui
pretenzije linosti kod kojih su bili akreditovani. Kad je kralj izjavio da e se
vratiti u Bosnu, zavladala je u Dubrovniku prava panika, pa su poslanicima
upueni prekori i uputstvo da pred- loe reenje po kojem bi Dubrovani
 (22 1454) 722

privremeno drali Blagaj, dok Vladislav ne dobije u svoje ruke ono to mu je

obeano. Toma nije bio zadovoljan ni tim reenjem pa se povukao iz Gorice.
To je bio prelomni trenutak u itavom drugom delu rata. Dok je jo neko vreme
boravio u Blatu, kraljev logor je bio sredite ive diplomatske aktivno- sti u kojoj
je postignut neki sporazum izmeu kralja, Vla- dislava i Ivania Vlatkovia,
ali do ob.navljanja akcije vie nije dolo. Dubrovani su ubrzo zatim pokvarili
most, povukli svoje brodove i raspustili najamnike. Vla- dislav i pobunjena
humska vlastela su ostali preputeni sami sebi.

Herceg se ni posle kraljevog povlaenja nije oseao dovoljno jak da se

bori protiv sina i humske vlastele i opseda tvrde gradove u Humu. Tim pre to
nije uspeo da dobije tursku pomo za ratovanje protiv sina. Sultan je ostajao
uporan u neutralnosti i kada mu je herceg ponudio

30.0 dukata za zemlje koje je zauzeo Vladislav. Razumljivo je da su oba

tabora pokazivala posle svih dogaaja vie pomirljivosti. Ve poetkom
avgusta su se vodili neki pregovori izmeu Vladislava i Ivania s jedne strane i
 (22 1454) 723

hercega s druge. Dubrovani su se tada uplaili da ne ostanu izolovani, iako je

u svim ugovorima o savezu bilo precizirano da jedna strana bez druge nee
sklapati pri- mirje ili mir. Ti pregovori su se ubrzo razbili, a isto tako neuspeno
se zavrilo i posredovanje papskog legata iz- meu Dubrovnika i
hercega.

Do obnavljanja ratnih operacija je dolo tek krajem 1452. Herceg je dotle

ipak uspeo da izdejstvuje tursku po- mo, pa je novembra i decembra napadao
humske gradove. Dubrovani su j# uvek slali pomo u Hum i podravali
duh otpora. Morali su ak da savetuju Vladislava da u tim danima borbi ne
dolazi u Dubrovnik. Februara 1453. herceg je napustio Hum ne postigavi
nikakav znatniji uspeh. Posle toga je opet dolo do pregovora. S jedne strane su
pregovarali neposredno Vladislav i otac, a s druge, Dubrovani i herceg uz
posredstvo papskog legata. Ovoga puta je legatovo delovanje u Dubrovniku
primljeno s iskre- nim zadovoljstvom, jer su se Dubrovani plaili da se opta
situacija moe promeniti na njihovu tetu. Posto- jala je bojazan da se narui
tursko-ugarski mir zbog po- vratka kralja Ladislava Posmreta u Ugarsku.
Dubrovani su ve traili naina da postignu mir bez ikakvih do- bitaka.
Polagali su jedino na to da mir ne sklapaju sami ve zajedno sa svojim
saveznicima. U toku februara 1453. dve linije u pregovorima stopile su se u
jednu, tako da se u Novome, gde je herceg boravio, pregovaralo istovremeno i o
miru s Dubrovanima i s Vladislavom i humskom vla- stelom. Pregovori su
nastavljeni i docnije, tako da je aprila sklopljeno primirje i ve se planiralo
traenje saglasnosti despota i kralja Tomaa. Ali od kako su pre- govori preneti u
unutranjost, Dubrovani su imali manje uticaja na itavu diplomatsku igru,
tako da se desilo da su na kraju ostali izigrani. Prvih dana jula Vladislav, Ivani
Vlatkovi i ostala humska vlastela su sklopili mir s hercegom pod vrlo
jednostavnim uslovima da se vrate pod vlast hercegovu a da im on prizna sve
zemlje i posede.1 O dubrovakim interesima se nisu brinuli ni u najmanjoj
meri. Ogoreni Dubrovani su pokuavali da ometu izvrenje ugovora, ali
im nije .preostalo nita drugo nego da nastave separatne pregovore i tako
 (22 1454) 724

obezbede i sebi mir. Stvarnih neprijateljskih akcija vie nije bilo, obnovljena je
ak delimino trgovina, ali su se po- sledice izolovanosti mogle prilino jako
osetiti tokom daljih pregovora. Dok su se jo poetkom 1453. trudili da na
neki nain na raun naknade za ratne tete dobiju neko selo u susedstvu, sad
su Dubrovani doli u situaciju da se brane od hercegovog zahteva za tributom
od 1.000 dukata. U jesen su pregovori jo jednom prekinuti a obnovljeni su
S. irkovi: IstoriJa srednjovekovne bosanske drave

GRAD BLAGAJ.
 < <, G
g
**&"*' ""'X*! *' <"4 r ^NG G 7 A'**^ '"**$*(* 6* |L*,*
,4'.l?-**$LU*** ( J I *. I J~ ' G I *
,*/G1* ^ -*\ gtg** ^| J
l
GT*.:Lggg-I&j (s/r^a*lAg**>^(g N *J G^M-^Iou;/

gg* ;'^^ii'L*\,g*~~%Ha**a^1S>r1' -I .>"u ^ ^ .L/a.

^&
, 1450.

i*^( /l> GT?**NjA .i.*H,g*J _H . . I ' / .

g
727

tek u februaru 1454. Od tada su, dodue, tekli bez veih tekoa, utoliko
lake to se za mir zauzimao Radin Gost kome su Dubrovani obeali
znatnu sumu novca. Poetkom maja mir je najzad bio sklopljen. Od
mnogobrojnih spornih pitanja koja su do rata i dovela veoma je malo ulo u ugo-
vorne isprave. Herceg je zabranio da se prave smetnje pri- likom prenosa
dubrovake robe i obavezao se da e carine ostati na mestima i u visini u
kojima su bile ranije. Sloboda kretanja i poslovanja i bezbednost trgovaca je bila
garantovana ve samim tim to su potvreni raniji ugo- vori. Promet soli,
pitanje Drijevskog trga i hercegove akcije u Novom nisu uogppte ni pomenute.
U dubrovakoj povelji su ak novski stanovnici izjednaeni s ostalim
hercegovim podanicima, pa im je dozvoljeno da dolaze i trguju u Dubrovniku.
Izuzeti su bili samo dubrovaki gra- ani koji su odbegli u Novi. Herceg je i
prema Dubrova- nima uspeo da odbrani uslove za razvitak svoga novog
grada. Uopte uzev, sve se vraalo na stanje od pre rata. To je omo- guilo da
se opet obnovi i dubrovaka trgovina, koja je u ratnim godinama trpela
ozbiljan zastoj. Ali sve to vie nije imalo veeg praktinog znaaja. U
meuvremenu je pao Carigrad i zatim zapoela velika turska ofanziva na
Bal- kanu koja je ostavljala jo sasvim malo vremena za nor- malno privredno
delovanje i samostalni ivot bosanske - drave.
 .

GLAVA SEDMA

IZVORI

Izvori za istori}u sloma bosanske drave su srazmerno obilniji nego za njene

ranije periode. Iz sredine XV veka se uopte sauvalo znatno vie pisanih
svedoanstava, a uz to je Bosna u tim godinama velikog evropskog
interesovanja za Turke dola u centar panje. Dramatine godine enog
propadanja zabeleila su i pera tadanjih dosta brojnih pisaca u okolnim
zemljama. Ipak nam poslednja decenija bosanske samostalnosti nije nimalo bolje
poznata nego prethodno razdoblje. Ogroman deo tih. kao to je reeno,
srazmerno obilnih izvora nastao je iz- van Bosne, esto ak vrlo daleko od
enih granica. Neki izve- taji samo prenose glasine koje su se u to vreme irile o
Bo- sni, a neki narativni izvori daju sasvim pomuene i iskriv- ljene vesti.
Dobar deo izvora se sadrajno poklapa utoliko to saoptava injenicu o padu
Bosne, i sl. Zbog svega toga, po- slednji izvori za bosansku srednjovekovnu
istoriju zahtevaju daleko veu obazrivost i kritinost nego oni raniji.

20'
729 '.

Sauvane su samo dve domae povelje i jeDan vrlo providan i neupotrebljiv

falsifikat.1 I u Dubrovniku je ostalo svega nekoliko povelja na naem jeziku, a arhivska
graa u Dubrov- niku je za ovo kratko razdoblje sasvim nejednako sauvana. Odluke
Vea teku bez prekida, ali zato pisma naglo opadaju i posle 1459. nastaje praznina sve
do kraja XV veka. Odluke Vea su ostale neobjavljene osim onih iz 1463. koje su vrlo
rano privukle panju.* Pisma su znatnim delom tampana u eli- evom
diplomataru.1 Ostale dubrovake arhivske serije su za ovaj period dosta nejednakog
znaaja. ^aep1a s!e k>pz su vrlo dragocena, dok knjige s podacima za istoriju privrede
gubevrednost od kako je pod turskim pritiskom prekinut promet metalima izmez'
Bosne i Dubrovnika.*

U pogledu izvora iz Mletakog arhiva vai sve to je re- eno u prethodnom

odeljku (v. str. 252). Za istoriju slobodnih ostataka bosanske drave pored JBubievih
Listina koje se

prekidaju 1469. mora se konsultovati graa ob Javl jen a u

ma-
730 '.

arskoj zbirci stranih dokumenata za doba kralja Matije Kor- vina. 6 U toj zbirci'je
objavljen i znatan broj dokumenata iz arhiva italijanskih gradova, veinom izvetaja
poslanika iz Budima i Venecije. Poslanici su u to vreme obiavali da sa-

opte sve vesti koje uju o Turcima i naim zemljama. Te ve-

sti su sasvim razliite vrednosti i u vie sluajeva se poka- zalo da predstavljaju

neosnovane glasine.0 Dokumenti iz Vati- kanskog arhiva su i za ovaj period najveim
delom u vie puta pominjanim zbirkama. Ne sme se prevideti prepiska Mat ij e K orvi n a s
papama, izdata u jednoj obimnoj zbirci/ Poneki po- datak o Bosni sadri i zbornik
dokumenata za istoriju papa, koji je objavio I. RazGog.'
731 '.

Ugarski diplomatiki materijal iz ovoga doba je vrlo bro- jan i nepotpuno

objavljen. Dragocena su mnogobrojna pisma kralja Matije Korvina objavljena u starim
zbirkama,* i tampana ponovo, ali ne kompletno od V. Ggakpoja. 10 Najvaniji ugarski i
ostali diplomatiki materijal za doba pada Bosne objavljen je u diplomataru uz
istoriju grada Jajca i Jajake banovine.11 Sasvim za sebe stoji jedan turski
diplomatiki spomenik de ft er vilajeta Jelea i Zveana i Hodideda i Senice i
Rasa -I Skoplja i Kalkandelena sa predelima koji im pripadaju**, sastavljen 1455, s
interesantnim podacima o jednom delu cen- tralne oblasti Bosne i s vanim marginalnim
belekama za istoriju turskog osvajanja Bosne. 15 I docniji turski de ft eri i kanu n -n al e
sadre poneke podatke interesantne za istoriju Bosne u doba samostalnosti.1*
U poetku je ve reeno da za ovo razdoblje imamo znatno vie narativnih
izvora. Na prvo mesto moemo staviti opet jednog stranca koji se u Bosni
zatekao u danima turskog osva- janja. To je topolivac Jerg, Nemac iz
Nirnberga, koji je bio nekoliko godina u slubi hercega Stefana, a zatim
zarobljen od Turaka sluio Mehmeda II sve do njegove smrti. Pobegavi na
kraju u Italiju, napisao je kratki traktat o Turcima u kojem govori i o turskom
osvajanju Bosne. 14 U Bosni se zatekao u danima turskog osvajanja i modruki
biskup Ni kol a Maki - n en se, poreklom Kotoranin, upuen kao papski legat kod
posled- njeg bosanskog kralja. Ostavio je za sobom kratke autobiografske
beleke ogromne vanosti. 11 U Bosni je bio u vreme dogaaja o kojima nam
govori i K onst an ti n M ihai lo vi , Srbin iz Ostro- vice kod Novog Brda. Janiar
od vremena turekog osvajanja Novog Brda, on se zatekao u Jajcu u vreme kada
je Matija Korvin osvojio grad, dospeo je docnije u Poljsku i napisao tamo Jan i
- areve uspolvne s interesantnim kazivanjima o Bosni, koja je, na alost, nemogue
kontrolisati.I*

I
-
- ,
II 1453. - .
, - '
-
.

,
.
,
.
,.
. , ,
-
732 '.

Meu piscima koji govore o Bosni, a nisu bili u neposred- nom dodiru s ovom
zemljom, najvanije mesto pripada papi Piju II (Epea ZIUGO R1SSO1OPGPGC). Humanista
na papskom pre- stolu je bio sa^vremenik pada Bosne i stajao je u ivim ve- zama s
poslednja dva bosanska kralja. Trudio se da pomogne kraljevinu i posle njenog sloma
pokuao da organizuje veliki krstaki pohod protiv Turaka. Zato njegova kazivaa u
Ko- mentarima' imaju veliku vrednost.117 Jednu fragmenarnu vest

o boravku bosanskih poslanika na saboru u Mantovi 1459. daje lokalni hroniar

Apb.tea ZsguepodIaOd ugarskih hroniara zasluuje panju ve vie puta
pomenuti Ivan Turoci, pri- lino blizak dogaajima, i dvorski istoriar Antonio
Bon- fini. 1 ' Poslednji period bosanske istorije privlaio je panju i poslednjih
vizantijskih istoriara. Atinjanin Laonik Hal- kokondil je doneo nekoliko vesti o
Sandalju Hraniu i njego- vom sinovcu Stefanu Vukiu i verskom stanju njihoae
zemlje naseljene kudugerima.0 O padu Bosne i o njenom bogatstvu govori Kritovul s
Imbrosa, istoriar Mehmeda II Osvajaa.3* Za ovo vreme dobijaju izvestan znaaj
i osmanlijski isto- riari ija su dela^ konfuzna, prepuna retorike i vrlo ne- pouzdana.
Za doba pada Bosne dolaze u obzir pre svega Aik- pagia Zade i Dursun-beg.
Odlomci iz njihovih dela interesantni za nau istoriju su objavljeni u prevodu. htevati
Smederevo i Golubac, traio je izmiree s herce- gom. U jesen su zavreni pregovori i
opet jednom je bio ugovoren brak izmeu porodice Brankovia i Kosaa. Ovoga
puta je zaista, istina tek posle skoro dve godine, dolo do venan>a hercegovog sina
Vladislava i Ane Kantakuzine, roake despotice Jerine. Tada su konano prestala
nepri- jateljstva izmeu despota i hercega.
733 '.

U samoj Bosni nije tako lako dolo do slinog zbli- avanja i izmirenja, jer su se
upravo u prolee 1453. kralj Toma i njegov tast herceg Stefan sudarili kao supar- nici
u borbi oko naslea bana Petra Talovca. 'Cetinsku oblast i znaajne hrvatske
gradove nasledili su maloletni sinovi pokojnog bana. Oblast Talovaca su i Toma i her-
ceg Stefan hteli da prigrabe preko braka s udovicom Pe- gra Talovca./Toma je eleo da
oeni sina a herceg je namerav&o da sam sklopi brak s gospodaricom Cetine, jer je te
godine ostao udovac. Zbog ovog suparnitva herceg je doveo u jesen 1453. Turke u
Bosnu, ali koristi nije imao. Venecija je uzela u zatitu naslednike pokojnog bana i
podjednako izjalovila ambicije kralja i hercega.

Posle toga su se pojavili uslovi za njihovo izmirenje. Poetkom 1454. povedeni

su pregovori, koji su, kako vidimo iz daljeg toka dogaaja, urodili uspehom. Te
godine su ve poeli turski napadi na despotovinu, ali i energini -ugarski
protivudari u kojima je Janko Hunjadi naneo osetne poraze turskoj vojsci i unitio
tursko uporite u Kru- evcu. Bosna je prema ovim dogaajima ostala pasivna, ali je
budno pratila zbivanja. Kralj i herceg su se jedino mo- gli osloniti na Ugarsku, a od nje
nije bilo pomoi. I po- red 'Hunjadijevih uspeha ona je bila razrivena unutranjim
sukobima koji su se ak prenosili na Bosnu. Posle povratka Ladislava Posmreta i
kralj i herceg dali su da se obnove povelje ugarskih kraljeva, ali se herceg drao vrsto
uz grofa Ulriha II Celjskog a kralj Toma uz Hunjadija. Kada je Celjski postavljen za
bana Hrvatske i poeo da zauzima gradove, Toma mu se otvoreno suprotstavio
strahujui da Ulrih ne zauzme zemlje Talovaca i ne spoji se sa zemljama hercega
Stefana. Poto je bio u miru sa svojim tastom, traio je od Venecije da omete
napredovanje Celjskog i za- traio od hercega da se ne mea u cetinsku oblast. Vezi-
vanje uz glavne utarske stranke je samo produbljivalo i onako veliki razdor u Bosni.
734 '.

Poloaj izmeu Turske i Ugarske davao je neko var- ljivo oseanje sigurnosti
za vreme dok su se i jedna i druga strana trenutno trudile da odre po strani sukoba sze
one koji su mogli da im nakode. Herceg se 1455, po tvrenju Dubrovana, hvalio
da ima pismo od ugarskog kralja kojim se oslobaa uea u ratu protiv Turaka sve
dok kralj ne potinI zemlje do Jedrena, a od sultana isto takvo pi- smo kojim se
oslobaa davanja vojske za rat protiv Ugar- ske sve dok Turci ne dou do
Budima./Go je izneto u vreme kad se Dubrovanima inilo da herceg eli da ih
ponovo napadne i bilo je sraunato da izazove reakciju Ugarske. Kada je od kralja
Ladislava stiglo u Dubrovnik pismo na- menjeno hercegu s prekorima i zahtevima da ne
dira Dubrov- nik, Dubrovani ga nisu uruili hercegu. Herceg je uosta- lom ubrzo
uvideo koliko su iluzorna bila oekivanja da e ga Turci ostaviti na miru u toku rata s
Ugarskom.

Pripremajui se za veliki pohod protiv Smedereva i Beograda, poetkom

1456. sultan Mehmed je poeo da zahteva od kralja Tomaa, hercega Stefana i vojvode
Petra Pavlo- via nove i neuobiajene stvari/ Zahtevao je da kralj da

10.0 tovara namirnica, herceg 8.000, a Petar Pavlovi 4.000, i da uz to jo i lino

735 '.

uestvuju u pohodu. Sva tro- jica su na to odgovorila da nee poslati ni ljude s tova-
rima namirnica ni vojsku, ve da e plaati uobiajeni danak kao ranijim carevima.
Od kralja je sultan jo tra- io i da mu preda etiri svoja grada, od kojih je jedan bio
Bistriki u Livanjskom polju, vaan za prodiranje u Dal- maciju, drugi je bio negde na
putu za Ugarsku, a ostala dva u srcu Bosne.

Opasnost je sada daleko ozbiljnije shvaena. Kralj Toma je ve slutio da sultan

hoe da potpuno osvoji Bo- snu. Za kratko vreme kralj i herceg su se tenje zbili jedan
uz drugog, ne zaboravljajui ipak svoje sukobljene interese u cetinskoj oblasti i u
veoj meri se povezali sa hrian- skim dravama koje su ve od pada Carigrada
pokuavale da neto preduzmu protiv Turaka./U toku protekle dve go- dine na vie
sabora se pokuavalo da se uklone razmirice i angauju snage za jedan veliki krstaki rat.
Sukobljeni interesi, pasivnost dobrog dela evropskih feudalaca, te- koe finansijske i
organizacione prirode kao i niz dru- gih okolnosti spreavale su jednu zaista ozbiljnu i
ma- sovnu akciju. Ipak aktivnost nije prekidana i nju su pred- vodile pre svega pape.
Otuda su i kralj i herceg poeli traiti pomo od pape i onih drava koje su bile najne-
posrednije zainteresovane za odbranu od Turaka. Kralj To- ma je ve 1455. bio
primljen pod zatitu svete stolice i dobio obeanje da e posle uspeno zavrenog rata
protiv Turaka dobiti nazad zemlje koje su mu oteli Turci i ne- verni baroni. Herceg je sa
svoje strane 1454. obnovio va- zalski ugovor s Alfonsom Aragonskim i raspitivao se sle-
dee godine da li namerava ratovati protiv Turaka. U pro- lee 1456. papski poslanik
je odlazio i hercegu i kralju Tomau. Kralj i herceg su se u molbama za pomo i
saobra- anju s papom i hrianskim dravama prikazivali kao protivnici Turaka,
kralj Toma je ak 1455. tvrdio da ra- tuje s Turcima, ali se nisu usuivali da otvoreno
stupe u borbu zajedno s Ugarskom koja je kroz itavo to vreme bila u ratu. Kralj
Toma, ije je protivtursko raspoloenje svakako bilo iskrenije, pravdao se da ne moe
da se bori s Turcima zbog maniheja tj. bosanskih patarena koji vie vole Turke nego
hriane i kojih ima veliki broj u nje- govoj zemlji. 1 Kralj je u isto vreme traio
pomo i od Ve- necije i brinuo se za sluaj da bude isteran iz kraljevstva.
736 '.

Sudbina bosanske drave se tom prilikom ipak nije reavala. Veliki pohod na
Srbiju, zbog kojeg je dolo do sudara izmeu sultana i njegovih bosanskih vazala,
zavr- io se ozbiljnim porazom turske vojske odbijene pred zi- dovima Beograda i
proreene kugom i drugim boletinama.j Sultanu je bio potreban predah do novih
velikih ekspe- dicija. Jaanje turskog pritiska je dolazilo do izraaja i u oblasti
privrede. Uz novana iznuivanja od pada Carigrada do sredine 1457, sultan je
od kralja Tomaa do- bio 160.000 dukata dolo je tursko nareenje o zabrani
izvoza srebra iz Bosne. Sve srebro iz rudnika se moralo odnositi u sultanovu kovnicu.
Sultanovi slubenici su povremeno kontrolisali sprovoenje ove zabrane i to je
prisiljavalo kralja i oblasne gospodare da plene dubro- vako srebro i da ga predaju
Turcima. Ponekad su obave- tavali trgovce i sklanjali ih od oiju Turaka da ne bi
stradali. Ova mera je znaila privredno guenje Bosne i doprinosila je u najveoj
meri slabljenju zemlje. U isto vreme je to bio udar za Dubrovnik i druge primorske gra-
dove, koji su posle unitenja itavog privrednog podruja Srbije izgubili jo jednu
veoma vanu oblast svoga po- slovanja.
2. NEUSPEH KRSTAKE MISIJE

Poraz sultana Mehmeda II pod Beogradom u leto 1456. obnovio je veru u

mogunost jedne velike hrgananske akcije protiv Turaka kojom bi se ne samo
spreilo njihovo dalje napredovanje, ve i oslobodili hrianski narodi na Balkanu/
Stvarnih uslova za takav poduhvat nije bilo vie nego u prethodnim godinama, mada je
haranje kuge u Turskoj u toku 1456. i 1457. spreavalo i Osvajaa da brzo obnovi
ratobornu politiku. U Ugarskoj, koja je jedino predstav- ljala snagu sposobnu da ratuje
protiv Osmanlija, stanje se pogoralo. Najistaknutiji borci protiv Turaka su poumi- rali
ubrzo posle uspene odbrane Beograda. Kuga je prvo pokosila junakog Hunjadija,
svega mesec dana nakon po- slednjeg trijumfa, zatim fanatinog Kapistrana, a kad je
krajem godine umro i ostareli despot ura Brankovi ne- stalo je cele jedne
generacije iskusnih i istrajnih voa. Ni jedan od njih nije dobio pravog naslednika.
Situaciju je pogoralo i ubistvo grofa Ulriha II Celjskog izazivajui novi veliki razdor-i
rat Hunjadijevih pristalica protiv kralja Ladislava i, na drugoj strani, otimanje oko
prostra- nih zemalja celjskih grofova, koji su pogibijom Ulriha II izumrli.
737 '.

Kralj Ladislav, dodue, u novembru 1456. tvrdio je da je skupio vojsku za rat, ali da
je pohod odloio za povolj- niji trenutak. Ukoliko je to i bilo tano, mladom kralju se u
toku poslednje godine ivota prilika za rat s Tur- cima nije pruila, jer su mu ruke bile
vezane sukobom sa Habzburzima na jednoj, i hunjadijevcima na drugoj strani. U Srbiji je
urev sin Lazar, produavajui oeva nasto- janja, poetkom 1457. postigao
mir s Mehmedom II, pod uslo- vom da dri jo neosvojeni deo despotovine i plaa
hara.
uUpravo tada kad se Ugarska pokazala onesposobljenom za dalju borbu i kada
je despotovina jo jednom otkupila za kratko vreme svoj opstanak, uinilo se
kralju Tomangu da je trenutak da on stane na elo hrianske akcije pro-
tiv Turaka i preuzme od pape krst i zastavu, simbole krstakog pokreta/ Odluka
je sazrevala jo u toku 1456. Uviajui da je sultanovim zahtevom za etiri
vana grada, naroito posle odbijanja da isporui traene na- mirnice i da
se pridrui pohodu, stavljen pred izbor da ili preda gradove i time jo vie otea
svoj poloaj, ili izazove rat, kralj Toma se jo u junu 1456. kolebao, sumnja-
jui u efikasnost pomoi hrianskih drava i ne po
738 .

-uzdavajui se u svoje snage. Turski poraz pod Beogradom je izazvao prelom: kralj
je preko dubrovakog poslanika tokom avgusta saoptio o svojoj dravi neke toliko
ozbiljne i opasne stvari da je u dubrovakom Veu umoljenih izgla- sana kazna od
jednogodinjeg zatvora za venike koji bi naruili tajnost. Dalji dogaaji pokazuju
da se ta velika tajna ticala kraljeve odluke da zarati s Turcima.

Ubrzo se pokazalo da je kralj bio vrlo daleko od toga da bude sposoban da

realizuje svoj veliki plan. On je prema Turskoj stajao u gorem poloaju nego
Uharska i Srbija, zbog toga to je u samom srcu svoje zemlje, u gradu Hodidjedu,
imao tursku vojsku i turskog vojvodu Vrhbosne./I kad su Jedrene i sredine
oblasti turskog carstva stradali od kuge, i kad je sultan odlazio u daleke krajeve, u
Bosni je ostajala vojska koja verovatno nije bila toliko jaka da dri zemlju u
potinjenosti, ali dovoljna da na svaki ne- prijateljski pokret dozove ozbiljnije
turske snage. Odatle je moda doao sultanu signal da preduzme mere za ou-
vanje svojih pozicija u Bosni. U svakom sluaju, Turci su u poetku 1457. uli
u Bosnu, pustoili i zemlje hercega Stefana i sasvim na severu, na Savi, stvorili
jedno upo- rite u kojem su, tieni od 8.000 vojnika, kako se govo- rilo,
skupljeni radnici, pre svega drvodelje i brodogra- ditelji, da sagrade brodove za
napad na Ugarsku. U vezi sa svojim planovima za dalju ofanzivu prema severu,
sultan Mehmed II je ponovio svoj zahtev da mu kralj Toma preda etiri grada,
od kojih je jedan, kao to je ve reeno, leao na prilazima Ugarske.
739 .

Bili su to, nesumnjivo, loi predznaci za poduhvat kralja Tomaa, ali on jo

uvek nije odustajao. Uputio je poslanika u Budim i izloio situaciju i pozvao
papinog legata koji je jo uvek boravio u Ugarskoj da doe u Bosnu. ' Javio je i
papi da se sprema za rat protiv Turaka^ Iz Rima je legatu kardinalu Karvahalu
stiglo uputstvo da odla- zei u Bosnu preda kralju znak krsta, simbol krstakog
rata i papsku zastavu. Boravak papinog izaslanika Bo- sni i premetaj krstakih
insignija trebalo je da oznai da je Bosna postala sredite krstake akcije. Papa
Ka- likst III uzimao je kralja Tomaa ozbiljnije nego to je ovaj po svojoj snazi
zasluivao. On je zatraio od Venecije da poalje bosanskom kralju novac
sakupljen za krstaki rat i da svojim podanicima iz Dalmacije dopusti da se pri-
drue krstaima. U isto vreme, u julu 1457, papa je poslao

u Dalmaciju jednog franjevca iz Sijene, da, kao nekad Ka- pistran, propoveda krstaki
rat i raspaljuje oduevljenje.

Papski legat je u Bosni imao prilike da situaciju sa- gleda realnije. On je na

jednom sastanku s kraljem mogao da se osvedoi da Toma nema mnogo pouzdanja
740 .

u svoju snagu. Do- due, vie se nije izgovarao tekoama koje mu stvaraju ma-
niheji, ve je sumnjiavo prikazivao svoga tasta hercega Stefana, koji se takoe
ukljuio u nameravani krstaki poduhvat; i jadao se da njegovi ljudi nerado ratuju
izvan svoje zemlje./Toma je svu nadu polagao u pomo koju bi mu dale ostale
hrianske drave. Uputio je svoga posla- nika aragonskom kralju Alfonsu,
mletakom dudu, mi- lanskom i burgundijskom hercegu i dr., traei pomo i
podrku. Pokazalo se, meutim, da je kralj sa hrianskom pomoi jo daleko
manje mogao raunati nego sa svojim sa- svim nedovoljnim snagama. Papa Kalikst
III svojim pouzda- vanjem u savest hrianskih vladara i feudalaca pokazi- vao se
isto toliko fantastom kao i kralj Toma svojom ve- rom da se on moe pojaviti u ulozi
Janka Hunjadija. Do- due, poznati su nam samo odjeci iz blie okoline na apel pape i
kralja Tomaa, ali oni su sasvim dovoljni da po- kau koliko je situacija bila
beznadena. ak ni novac sakupljen za krstagsi rat, jedino ime se lako i
neposredno moglo priskoiti u pomo, nije dospeo u Bosnu. U Veneciji se smatralo
da taj novac, skupljen na teritoriji Repu- blike, treba da poslui opremanju hrianske
flote, dok je oko novca sabranog u Dubrovniku izbio spor izmeu pape i ugarskog
kralja. Dubrovani, s razlogom uplaenm od turskih represalija, nisu dozvolili ak
ni propovedanje krstakog rata na svojoj teritoriji. Od milanskog hercega Franeska
Sforce stiglo je bosanskom kralju pnsmo s bo- drenjima i ohrabrivanjima to je bio
najei vid po- moi kada je ve bilo jasno da je krstaka misija Bosne
neslavno propala. Uostalom, savremenicima koji' su po- znavali situaciju bilo je
unapred jasno da je kralj Toma precenio svoje mogunosti i da iz itavog
poduhvata nee nita proizai. Kardinal Pavije je na vest o odlasku Karvahala u
Bosnu pisao da mu se ini, poznajui bosansku snagu, da je bolje bilo da je legat
ostao u Budimu. Do kraja godine je i papa Kalikst izgubio iluzije u odnosu na bo-
sanskog kralja, ve decembra 1457. proglasio je Skender- bega za hrianskog
kapetana, a na kralja Tomaa vie nije raunao ni prilikom podele novca skupljenog
za krsta- ki rat.

/Uzvieni krstaki ideali nisu kralju Tomau ni- malo smetali da se usput bavi
starom i sitnom pblitikom grabljenja tuih zemalja i uvanja svojih najuih
741 .

interesa/ Posle smrti grofa Ulriha II Celjskog, koji je nosio i do- stojanstvo
hrvatskog bana, opet su se pojavile mogunosti za ekspanziju na raun
hrvatskih zemalja. Kralja je ponovo mamilo naslee pokojnog bana Perka
Talovca u cetinskoj oblasti. Koristei mir sa hercegom, on je poseo deo Talov-
evih zemalja i postao sused hercegov na Cetini. Tada su se izgleda poeli uplitati
u kraljevo delovanje Vlatko- vii, koje je herceg poetkom 1456. potpuno isterao
iz Huma. Herceg je sumnjao da su njegovi izdajnici nagovorili kralja da na Cetini
podigne tvravu, pa je pourio i sam podigao utvrenje i naterao kralja da se
povue. Tako je opet dolo do raskida izmeu hercega i njegovog tasta.

oetkom sledee godine, bosanskom kralju se ukazala pr1ika da proiri

svoju vlast i na sasvim suprotnoj strani. Kad je januara 1458. umro despot Lazar,
kralj To- ma je poao s vojskom i zauzeo 11 gradova koje je dotle drao despot s
ove strane Drine/ Srebrnicu i jo dva grada Zvornik i moda Teoak zadrao
je za sebe, dok je ostale podelio vlasteli iz tih oblasti Kovaeviima i
Staniima, koji su se tom prilikom, nije jasno zato, zakleli da e biti pokorni
bosanskom kralju. U isto vreme s^ spremao da osvoji Hrvatski banat", tj. hrvatske
zemlje koje su bile pod upravom bana. Hrvatska je bez gospodara" smatrao je i
saoptavao Veneciji svoju nameru nudei da Republika uzme za sebe gradove koje
eli. On je neko vreme sasvim zaboravljao svoje obaveze prema Ugarskoj, i to ne
samo u danima kada posle smrti kralja Ladislava u pode- ljenoj Ugarskoj nije bilo
kralja, nego i docnije kada se Matija Korvin ve bio uvrstio na prestolu. I u julu
1458, kada je mladi Matija ve pola godine bio ugarski kralj, Toma je
poruivao Veneciji da Ugri hoe da zauzmu Hrvat- sku i da oni nee biti dobri
susedi ni Bosni ni Republici. Zanet nezasitljivom eljom da proiri svoju vlast, on je
potpuno izneverio svoju sopstvenu politiku iz prethodne godine. Logiki zavretak
tog potpunog vrganja staroj po- litici bilo je izmirenje s Turcima.
742 .

TurCi su negde u februaru 1458. provalili u Bosnu u velikom broju.

Oekivalo se da e odatle poi na osva- janje ostataka Srbije, poto je smru
despota Lazara pre- stao da vai mir izmeu Turske i Srbije. Izgleda da je Toma
tada bio ozbiljno pritisnut, tako da je uprkos svo-

jim ranijim krstakim zavetima, krajem marta ili po- etkom aprila 1453. sklopio mir
sa sultanom ,,ne mogavi da podnese toliki bes na svojim leima, kako kae jedan
savremenikUPosle svega to se zbilo u prethodne dve go- dine proao je vrlo lako:
sultan je odustao od traenja gradova i zadovoljio se sa svega 9.000 dukata haraa.
Ubrzo zatim je dolo i do izmirenja izmeu kralja i hercega Stefana.

U to vreme su ve bili odmakli pregovori koje je kralj Toma vodio s

Brankoviima o enidbi svoga sina erkom pokojnog despota Lazara. itav
projekat je imao za cilj da kraljevom sinu donese u miraz slobodne ostatke despoto-
vine^Zbog toga je kralj Toma napustio planove o sklapanju brane veze s nekom
italijanskom kneevskom kuom. Po njegovoj molbi, upuenoj papi jo 1456,
poeli su dogovori s milanskim hercegom Franeskom Sforcom. Iako je kralj
743 .

molio da se papa postara pre svega za neku princezu kra- ljevske krvi, ipak je dolo
samo do praktinih kombina- cija s jednom od nezakonitih keri milanskog duke.
To je bilo daleko ispod kraljevih oekivanja i on je tim lake napustio ovaj plan i
zatraio u srpskoj despotskoj poro- dici snahu koja je bila izdanak vizantijske carske
poro- dice i preko koje je bilo u izgledu proirenje bosanske vlasti na ostatke srpske
drave.1
744 '.

Na putu realizacije ovoga plana iskrsle su ozbiljne tekoe. Pre svega, stanje u
despotovini posle smrti de- spota Lazara bilo je sasvim haotino. U duhu starih shva-
tanja smatralo se da Lazarev brat, oslepljeni Stefan, ne moe biti vladalac zbog svoga
defekta/ On je ipak uz La- zarevu udovicu Jelenu Paleologovu bio glavna linost u
duavi./Pristalice nagaanja s Turcima eljne mira pod vrhovnom vlau
sultanovom iznele su na povrinu voj- vodu Mihaila Anelovia, poreklom Grka,
brata tadanjeg rumelijskog beglerbega Mahmuda Anelrvia. On je bio izvikan za
despota, ali ubrzo zbaen i zatvoren poto je u Smederevo pustio jedan turski vojni
odred koji je na kuli istakao tursku zastavu. Tome je usledio novi talas turskog
osvajanja posle kojeg je ja jedino Smederevo ostalo slobodno. U meuvremenu su
se pojavili i Ugri sa eljom da dobiju u svoje ruke ostatke despotovine. U prvo vreme je
najaktivniji bio Mihajlo Silai, ujak kralja Matije Korvina, koji je Stefanu i Jeleni
predlagao da ostatke Srbije zamene za posede u Ugarskoj.Kralju Tomau je tada moralo
biti jasno da se plan o enidbi i dobijanju Smedereva moe ostvariti jeDino uz pristanak
ugarskog kralja i u saradnji s njim. Zato je po- etkom oktobra 1458. uputio
poslanstvo kralju Matiji u Beograd nudei da e krenuti protiv Turaka i traei
istovremeno da ugarski kralj pristane na neke uslove. Iz daljeg toka dogaaja>se
moe nazreti da su se ti uslovi ti- cali enidbe bosanskog kraljevia i despotove
naslednice. Preputanje odbrane Smedereva Bosni kralju Matiji je odgovaralo,
naroito od kako je doao u sukob sa svojim uja- kom Silaijem, koji se dotle
brinuo o zatiti ugarskih granica prema Turcima.. Konana odluka je ipak ostavljena
za lini susret bosanskog i ugarskog kralja predvien za sastanak ugarskog sabora u
Segedinu, pred kraj 1458. godine.

Odlazak Tomaa kralju Matiji i uee na ugarskom saboru jasan su znak da su

bosansko-ugarski odnosi ureeni na tradicionalan nain. Toma je Matiju Korvina
smatrao svojim premilostivim gospodarem, a u Segedinu se Ma- tija sasvim sloio s
planom o postavljanju bosanskog kra- ljevia za srpskog despota i zahtevao ak da
Toma svog sina to bre poalje u Smederevo./Ali za vreme dosta dugog boravka
bosanskog kralja u Ugarskoj bio je u Sege- dinu vie od mesec dana, od poetka
745 '.

decembra 1458. do sre- dine januara 1459 provalili su Turci s velikim snagama .u
Bosnu i opsedali Bobovac i Vranduk. U Bobovcu je bio opkoljen i mladi Stefan
Tomaevi, ali je uspeo da po- begne i zajedno sa svojim stricem, nekadanjim
pretenden- tom Radivojem, stigne u Smederevo. Tamo je 21. marta ven- an i
proglaen za despota,2 dok je kralj Toma nastavio u Bosni borbu s Turcima i
pokuavao ak da ih istisne iz njihovog starog gnezda Hodidjeda. Polovinom aprila je
opu- stoio podgrae i opsedao utvrenje.

Bosanska vladavina u Smederevu je vrlo slabo poznata. Iako se kralj Toma

hvalio da mu je sin postavljen za de- spota uz slonu volju svih Srba, iako je
pregovore vodio sa slepim Stefanom Brankoviem posredstvom logoteta Ste- fana
Ratkovia, koga je posebno nagradio, ipak je za vrlo kratko vreme dolo do
proterivanja brata ranijeg despota. Po nainu kako su neki srpski letopisi zabeleili
ovu vest izagnae gospodina Stefana iz otaastva roditelja svojih trikleti i
zloestni nevernici" moe se vero- vati da novi reim nije bio naroito
popularan. U svakom slzgaju, trajao je vrlo kratko. Turci su budnim okom pra- tili
promene i sultan je odluio da ukloni i poslednji
746 '.

ostatak srpske drave. Doao je s velikom vojskom pred grad i poeo zahtevati
predaju. Mladi despot i njegov ujak, zaplaeni od sultanove sile, pristali su izgleda
da pre- daju grad pod uslovom da se oni slobodno povuku; 20. juna 1459. sultan
Mehmed II dobio je u ruke Smederevo, a na Bo- sance je pala teka ljaga izdaje.

Bosanskog kralja i njegovog brata naroito estoko je osuivao Matija

Korvin. On je tvrdio da su Bosanci za novac prodali Turcima tvrdi grad do kojega
mu je bilo toliko stalo. Kajao se ak zbog svoje odluke i slepom Ste- fanu
Brankoviu je oduzeo neko imanje to je odbijao da Smederevo preda Ugrima,
zaboravljajui da je sam odustao od traenja grada uzdajui se u bosanskog
kralja. Glasovi o bosanskoj izdaji su se rairili po itavoj Evropi i kralj Toma je
imao dosta muke da uveri papu Pija II, koji je jo toga prolea traio da se u
Bosnu alju krstai i pomo, da je Smederevo moralo da se preda iz nude.
Uputio je odmah u julu 1459. svoje poslanike na sabor u Mantovu, traei
pomo i pokazujui spremnost da i dalje ratuje protiv Turaka. Tom rrilikom je
od gospodarice Milana do- bio 300 ratnika, koji su preko Ankone poebaeni u
Bosnu. U samoj zemlji, da bi pokazao svoju odanost hrianskoj stvari,
zapoeo je s progonima bosanskih patarena.
747 '.

Oigledno su ve bili sazreli uslovi za likvidaciju oslabljene i izolovane

bosanske crkze. U poslednjim godi- nama se krstjani vpe i ne oseaju u
Bosni. Oko sredine XV veka je pokrtavanje bosanskog stanovnitva uzelo ve-
likog maha. Nisu ga sprovodili samo franjevci, za koje je hvarski biskup, inae
dobro upoznat s bosanskom situaci- jom, tvrdio da pred njima jeretici
iezavaju kao vosak pred vatrom, ve i pravoslavno svetenstvo, koje je u
meuvremenu takoe prelo u ofanzivu. Negde na terito- riji bosanske drave,
verovatno u zemljama Pavlovia ili hercega Stefana, dolo je ak do
konkurentskog sukoblja- vanja pravoslavlja i katolianstva u bopbi o due
bosan- skih vernika. Bosanski franjevci su se 1455. alili Ivanu Kapistranu, a on je
te albe prenosio papi, da ih raki mitropolit spreava da pokrtavaju one koji su
drali patarensku veru, tako da mnogi umiru izvan vere, jer nee da prime
pravoslavlje. Ve je pomenuto da je i herceg Ste-^ fan pomagao delovanje
pravoslavne crkve i da se pred- stavljao kao pravoslavac. U svakom slua^. i u
onim de- lovima hercegove zemlje gde su patareni bili raireni dolo je do
pomeranja na tetu bosanske crkve. U Goradu,

gde je 1441. neku vlast vrio Gojsav gost, dignuta je 1454. pravoslavna crkva, u Foi,
gde je takoe bilo jedno upori- te jeretika, nalazilo se uskoro posle turskog
osvajanja imanja mileevske mitropolije. U oblastima prema Pri- morju i inae nije
bilo patarena, sem oko Nevesinja i oko gornje Neretve.
748 '.

U kraljevoj zemlji su franjevci bili za itavo vreme favorizovani. Toma im je

davao zavisne ljude, poklanjao prihode i olakavao rad. U jednom izvetaju se kae da
po manastirima ima nebrojeno konja kojima se slue fratri kada treba negde dalje
deliti crkvene milosti. Na kraljevom dvoru su franjevci i njihove stareine drali vane
pozicije i sluili kralju u njegovim vezama s pap- stvom i hrianskim dravama.
Zbog toga je teko pove- rovati u Tomaeva jadanja iz maja 1456. da ga maniheji ome-
taju da stupi u otvorenu borbu s Turcima. On nije bio ni- ta jai posle tri godine kada
se ipak usudio da ih progoni.

Kraljeva akcija protiv patarena, koja je trajala skoro dve godine, veoma je slabo
poznata. Nema nikakve sumnje da se vie nije radilo o pokrtavanju pristalica
bosanske crkve, za to nije bila potrebna nikakva nasilna akcija, ve o pokrtavanju
krstjana" i bosanske crkvene jerar- hije. Izgleda da je sve poelo time to je kralj
naredio da se patareni moraju pokrstiti ili napustiti njegovu zemlju ostavljajui svu
svoju imovinu. Mnogi su pod pritiskom prihvatili katoliku veru, ali neiskreno.
Takvim la- nim hrianima, pokrtenim silom, pripisuje se da su docnije
pomagali tursko osvajanje Bosne. Cenilo se da je oko dve hiljade patarena pokrteno,
dok je 40 prebeglo u zemlju hercega Stefana gde nije bilo progona. Kralj Toma je
zaista otimao patarensku imovinu. U jednom od ranih turskih deftera zabeleena je
neka zemlja koju je pro- kleti kralj oduzeo krstjanima" i podelio seljacima. Tro-
jicu lanova bosanske crkvene hijerarhije, kojima pozna- jemo imena, ali na alost
ne i dostojanstva koja su imali u crkvi, kralj je vezane poslao u Rim poetkom 1461.
Tamo je po nalogu pape Pija II kardinal Torkvemada izradio si- stematsku abjuraciju
koju su tri istaknuta krstjanina prihvatila, odriui se zabluda pobrojanih i pobijenih
u 50 taaka. Papa ih je pokrtene i na izgled pridobijene poslao natrag u Bosnu, ali je
ve putem jedan pobegao her- cegu Stefanu, odbacivi, bez sumnje, svoje odricanje
iz- nueno pod pritiskom. Ali bez obzira na skriveno neza- DOVOJBSTVO pokrtenih
patarena i na izvestan broj K O J I je utekao od nasilnog menjanja vere, bosanska
crkva je akci- jom kralja Tomaa bila razorena. Papski legat, biskup Ni- kola
Modruki, koji je u Bosni ooravio 1461. i 1463. govori o herezijarsima koji su
bili protiv volje pokrteni11, da- jui time jasno svedoanstvo da je nasilno
749 '.

preobraanje obuhvatilo itavu crkvu od dna do vrha. Zbog toga nije nimalo
udno to se u docnijim izvorima patareni vie ne pominju. Putopisci s poetka
XVI veka znaju na teri- toriji Bosne samo za katolike i pravoslavne, osim islam- skih
osvajaa. Nekoliko desetina pravih krstjana i krstja- nica je ostalo jo neko vreme
u hercegovoj zemlji, gde se o njima starao uticajni Radin Gost. Staroj veri je ostao
odan i izvestan broj seljakih porodica; na njih se u prvo vreme turske vlasti proirio
naziv krstjani. Uavi u sklop drugih verskih zajednica, neki su ouvali pobr- kane
i mutne uspomene na svoje nekadanje verovanje.3

Kralju Tomau nije ni proganjanje jeretika povratilo ugled poljuljan predajom

Smedereva. Uskoro mu je tavie, stavljeno na teret jr jedno ozbiljno ogreenje o
hrian- ske interese. U junu 1459. herceg Stefan zabeleio je uspeh u nadmetanju
oko cetinske oblasti time to je zauzeo va- an grad avinu u blizini Sinja. Mada je
grad bio osvo- jen od nekog kastelana koji se dugo i s mukom opirao pri- tisku s raznih
strana, ipak je kralj Toma naao da su time povreeni njegovi interesi, verovatno
zbog ppava koja je polagao na batinu Talovaca. Zahtevao je od hercega da mu preda
grad, a ovaj je opet izjavljivao da bi radije a- vinu dao Turcima nego kralju
Tomau. Na to je po jednoj tubi bosanski kralj naveo Turke da napadnu i
pustoe hercegovu zemlju. Takva optuba, koja je poticala svakako od hercega, stigla
je u Rim i navela papu Pija* II da izda nalog da se katoliki kralj i borac protiv jeresi
eksko- municira, ukoliko se pokae da je to istina.
750 '.

Do kraljevog iskljuenja iz crkve nije dolo mada su, kako izgleda, optube
protiv njega bile osnovane. Turci su zaista u jesen 1459, tokom novembra i decembra,
pustoili hercegovu zemlju. Tom prilikom je bio paljen i opustoen i manastir
Mileeva. Strah je zahvatio i vlastelu u ne- posrednoj okolini Dubrovnika, a herceg je
uzaludno po- kuavao da nabavi oruje i najamnike. Tursko haranje je iskoristio i
Stefanica Crnojevi, nekadanji saveznik, a docnije ogoreni protivnik hercegov,
da i sam provali u okolne oblasti. Pohvatane hercegove podanike je predao
751 .

S. 'Kirgsovi: IstoriJa srednjovekovne bosanske drave turskoj

posadi u Medunu. I u ovom ratu je
herceg Stefan bio preputen sam sebi. Veze koje je odravao s papom i hrianskim
dravama nisu mu donele nikakvu stvarnu pomo. Nije mu zato preostalo nita drugo
sem da se izmiri s Turcima. Sredinom decembra 1459. stigle su mu dobre vesti1' s
Porte i Turci su ubrzo napustili njegov}' zemlju.
Posle konanog^pada srpske despotovine, Turci su po- stali susedi bosanske dravne
teritorije du itave njene granine linije na istoku. Osim Moreje koja je bila pred
padom potpuno odseena, i otpornih gnezda u Zeti i Alba- niji, oslonjenih na
mletaka uporita na jadranskoj i jon- skoj obali, sultan Mehmed II nije vie imao ni
zemljita dostojnog velikih osvajakih ambicija, ni protivnika spo- sobnih za drugo
sem da se manje ili vie ilavo brane. Putevi turske ekspanzije vodili su u Bosnu,
Ugarsku i Vlak}'. Bosna je ak, izgleda, u sultanovim planovima imala podreeno
mesto. Ve decenijama u vazalnom polo- aju, ekonomski eksploatisana haraima i
izvlaenjem sre- bra iz njenih bogatih rudnika, ona je privlaila osvajaa jo
samo kao tle s kojega se moglo prodirati dalje u Dal- maciju i Furlaniju na putu za
Italiju, kojoj je stremila neobuzdana ambicija sultanova, i s kojega su se otvarali novi
pristupi ka Ugarskoj. Jasno se to opaa po gradovima i oblastima koje je oduzimao ili
zahtevao pre konanog 'osvajanja Bosne. etiri grada koje je poeo traiti ubrzo
posle osvajanja Carigrada bila su izabrana tako da dre pod kontrolom sredite
kraljevine i otvaraju puteve prema Dalmaciji i prema Ugarskoj. Od poetka 1460.
sultan se opet vratio ovoj politici stvaranja isturenih uporita time to je zatraio od
kralja Tomaa i dobio prelaze preko Save za Srem i Slavoniju. Pod tursku vlast je time
dola severoistona Bosna: Usora zatim Srebrnica i njena oholina, Zvornik i
Teoak. Nije iskljueno da su Turci na ovu oblast polagali pravo zato to je nekad
bila pod despotovom vlau. Neto docnije je sultan poeo od her- cega zahtevati
sasvim isturenu avinu, kojoj je bez sumnje bila namenjena u zaleu Dalmacije
ista ona uloga koju je Hodidjed igrao u Bosni. Ali herceg, koji je olako izjavlji- vao da
bi taj grad radije dao Turcima nego bosanskom kralju, nije ipak lako poputao.
Pogotovu to je jo jednom bio napadnut tokom 1460, i to je morao, kad je izostala
pomo bana Hrvatske i Dalmacije, da otkupi SVOJ mir velikom sumom od 40.000
dukata. Postao je tada svestan da se pri- bliuje vreme kad e me kako je
poruivao Veneciji prodrati kao i tolike druge vladaoce i gospodare, jer nae
granice nisu ni velike planine ni velike vode, ne mogu ga (sultana) svojim bogatstvom
zasititi nitm mu se svojom silom odupreti. Od tada je poeo da vodi odlu- niju i
nepomirljiviju politiku prema Turcima.
752 .

Kralj Toma i herceg, suoeni s neminovnou tur- skog osvajanja, traili su

pomo, brinuli se sasvim prak- tino o tome gde e nai utoita kad bude
kucnuo odluni as, ali nisu nalazili puta i naina da srede svoje meu- sobne
odnose. Izgleda da se meu njima rasplamtela mrnja, koja je spreavala svako
razumno delovanje. Uzalud je Ve- necija preporuivala izmirenje kao najpreu
meru za ja- anje odbrambene snage, i slala svoje ljude kao posrednike u Bosnu. Sve
do smrti kralja Tomaa u julu 1461. izmirenje nije bilo postignuto.

Kralj Toma je zavrio ivot pod dosta nejasnim okol- nostima. Ve kod
savremenika su kruile prie da je To- maa ubio brat Radivoj u saglasnosti sa
Stefanom Toma- eviem. U docnijoj tradiciji ispletenoj oko ovog doga- aja dobili
su mesta i sultan Mehmed i kralj Matija, od koga bi, navodno, potekla inicijativa za
ubistvo. U svakom sluaju, kralj je u junu 1461. poboljevao i traio lekara iz
Dubrovnika, a to je dovoljno da pobudi nevericu i prema najranijim glasinama o
neprirodnoj smrti, koje je pribe- leio pukar Jerg iz Nirnberga.

3. PAD BOSNE
753 .

Iezavanje kralja Tomaa s pozornice balkanske po- litike nije imalo

nepovoljne posledice na stanje Bosne. Moe se ak rei, ma koliko to
neobino zvualo, da je ne- stanak kralja pomogao raiavanje i
sreivanje situa- cije. Pretposlednji Kotromani na bosanskom
prestolu je bez sumnje predstavljao linost punu protivrenosti i ne-
doraslu zadacima svog traginog vremena. Izazivao je di- vljenje
savremenika svojom lepotom i plemenitim dranjem i u isto vreme budio
prezir svojom nepostojanou i ne- dostatkom hrabrosti. I u njegovoj
politici su se nepre- stano smenjivali veliki i patetini gestovi sa
sitniavim zahvatima i sumnjivim kompromisima. Usled prevrtljivo
g
 .
758 .

DINAR KRALjA STEFANA. TOMAEVIA, DRUGA STRANAdranja on je na kraju svog ivota izgubio
poverenje Ugar- ske i krugova koji su podravali ideju krstakog rata, produbio jaz koji
ga je delio od hercega, progonom patarena i nasilnim krtavanjem izazvao prigueno
nezadovoljstvo u svojoj zemlji i svim tim podrio i onako nedovoljne snage za odbranu od
neminovne turske invazije.

Njegov sin i naslednik Stefan Tomaevi je pokuao. dosta naglo da izvue

svoj deo drave iz izolovanosti i imobilizma. Na prvom mestu je postigao mir i slogu sa
hercegom Stefanom i time omoguio ujediavanje bosanskih snaga. Panjom prema
svojoj maehi Katarini, hercegovoj keri, i jednim poslanstvom pridobio je starog
hercega i obezbedio njegovu naklonost i podrku. Odmah se obratio i papi Piju II
patetinom porukom, koja je retorski ulep- ana ula u papine memoare, traei da
mu se poalju kruna i biskupi, oruje spremljeno za kpstaki rat i mo- lei, takoe, da
ga papa preporui ugarskom kralju i po- radi na udruivanju bosanskih i ugarskih
vojnih snaga. Pokazalo se, meutim, da je u apelu bilo stvari koje nisu lako ile jedna
s drugom.

Papa je iziao u susret kraljevoj molbi u pogledu krune i poslao svoga legata koji
759 .

je u novembru 1461. kru- nisao novog kralja uz pristanak i najvee oduevljenje i

radost svih velikaa i gospode kraljevstva, kako je javljao sam kralj. Hercega je na
sveanosti krunisanja zastupao mlai sin Vlatko s vlastelom. Bosna se nala
potpuno uje- dinjena na ovoj poslednjoj sveanosti kp^nisanja razliitoj od svih
ranijih po papskoj kruni i papskoj intervenciji. Ali ba taj zakasneli pokuaj da se
bosanskoj monarhiji pribavi sakralni oreol stvorio je i papi Piju II i kralju Stefanu
nezgode u odnosima s ugarskim kraljem Matijom Korvinom. Ugarski kralj je smatrao
da su tim inom po- vreena prava ugarske krune i da je bosanski kralj nedo- stojan
papske milosti zbog predaje Smedeoeva i haraa koji je platio sultanu. Traio je ak
da papa opozove svoje po- stupke u korist bosanskog kralja.

Osim toga, kralj i herceg imali su tekoa i sa hrvat- sko-dalmatinskim banom

Pavlom Speraniem, koji je od- mah posle Tomaeve smrti zauzeo jedan grad
bosanskog kralja. Bio je to nastavak starog neprijateljstva izmeu To- maa i novog
hrvatsko-dalmatinskog bana. Udrueni kralj i herceg su ve krajem leta 1461. imali
ozbiljnu namerz' da osvoje banove gradove. Herceg je prikazivao stvari tako kao da ta
akcija niJe bila uperena protiv ugarskog kralja, jer je on dobio dozvolu da napadne bana
zbog toga to mu je, uprkos kraljevom nareenju i datom novcu, uskratio pomo u
vreme turskog nalada. Ovom napadu se suprotstavila Ve- necija, strahujui da
bosanska gospoda dobiju Klis i Ostro- vicu i da ti gradovi vani za odbranu Dalmacije
padnu u turske ruke.
760 .

U svakom sluaju, ovi osvajaki planovi prema Hrvat- skoj nisu nepovoljno
uticali na sreivanje odnosa s Mati- jom Korvinom. U pravcu pomirenja s Ugarskom
delovao je papa Pije II na jednoj strani i kral> Stefan na drugoj. I upravo kad se Matija
Korvin umirio pod uticajem vara- dinskog biskupa Ivana Viteza, stiglo je u Budim i po-
slanstvo iz Bosne. Pregovori nisu ili lako, ali je na stav ugarskog kralja delovala velika
potreba za novcem, da bi mogao otkupiti ugarsku krunu koja se nalazila u ru- kama cara
Fridriha III. Kral> Stefan, a po svemu izgleda i herceg, dali su Matiji pomo, i on je na
kraju pristao da primi u milost bosanskog kral>a, traei da mu bude veran i posluan i
da ne plaa hara sultanu.

Tako je u prolee 1462. Bosna obnovila veze s dravom koja je jedino

mogla pruiti stvarnu pomo u sluaju
Porti doneta odluka o osvajanju Bosne.
pomo. Neprekidno su bili u vezama s
to vie krstaa i oruja i stalno je imao
Du- brovnika su Bosanci vod pregovore i
lino u pomo s vojskom. Izdejstvo-
preko njenih te- ritorija. Kod hercega su
Aragonskog; naslednika kralja AlLjonsa, ali
unutranjih ratova u juno- italijanskoj
visano i na apele za pomo savetovala da
snage i da se oslone na ugarskog kralja.
sasvim platonski i traili da prvo reguliu
okrenu protiv Turaka.
Dok je u odnosima s okolnim
moda sve to se tada moglo uiniti,
ozbiljno nagriene. Ve u svojoj
Turci iz svojih tvrava mame
slobodu. Oi- gledno je
s tegobama rat
TURSKO OSVAJANjE BOSN
tur- skog napada. Ve tada se znalo da je na
Kralj i herceg su traili na sve strane
papom i on se tru- dio da se u zemlju uputi
svoje legate na bosanskom dvoru. Preko
sa Skenderbegom i pozivali ga da doe
vana je ak od Venecije dozvola da pree
boravili i poslanici Ferdi- nanda
od njega se malo moglo oekivati zbog
kraljevini. Venecija se drala veoma rezer-
se kralj i herceg uzdaju u svoje sjedinjene
Ostali hrianski vladari su uestvovali
razne svoje razmi- rice pa da se tek onda
hrianskim svetom bilo uinjeno
u samoj Bo- sni su otporne snage bile
poruci Piju II kralj Stefan se alio da
bosanske seljake obeavajui im
pojaavanje eksploatacije zajedno
761 .

Enih vremena navodilo zavisne ljude da u stabilnom reimu tursklh osvajaa oekuju
poboljanje ivotnih uslova. Po- sle szih velikih turskih uspeha, postignutih za kratko
vreme, stvorilo se verovanje da su u ratu nadmoni i ne- pobedivi tako da je tek mali
deo sveta mogao iskreno vero- vati da se Turcima moe stati na put. Strah je ljude pri-
siljavao da se predaju Turcima. U kritinim trenucima je dolo do izraaja i skriveno
nezadovoljstvo silom pokr- tenih patarenskih stareina. Kralj Stefan, prema tvr- enju
jednog upuenog savremenika, eleo je da to vie ljude vee uz sebe darovima i
poastima. Davao je zbog toga i tvrde gradove ljudima koji nisu bili dostojni
poverenja, ak i bivim herezijarhama.

Najvee udarce jedinstvu Bosne, u danima kada se ona spremala na moda

beznadeni otpor, zadao je hercegov sin Vladislav. On je jo 1461. doao u ponovni
sukob s ocem, ali je spor tada izglaen. Meutim, ve u prolee

1462. porodini razdor je buknuo ponovo. Njegove klice su se nalazile jo u

sporazumu o pomirenju izmeu oca i sina posle rata 14521453. Herceg je tada
obeao da e za ivota podeliti zemlju sinovima, ostavljajui mali deo majci za
njeno izdravanje. Izgleda da je tada dogovor shvaen tako da e herceg unapred
762 .

podeliti zemlje i gradove, da bi se znalo ta e kome pripasti posle njegove. smrti.

Vladislav, koji je dobio za izdravanje tri grada u istonom delu hercegove zemlje,
poeo je zahtevati polovinu oeve zemlje. Dubrovani su pokuali da posreduju i
postignu izmirenje, ali je sve ostalo bez uspeha. Vladislav se tada obratio Porti i molio
sultana da mu da deo oevine, jer ga je otac navodno prognao. U maju se ve ovo
pitanje raspravljalo na Porti, a tokom leta je Vladislav lino otiao sultanu i obeao
100.000 dukata, tvrdei da e taj novac pozajmiti od Venecije i Dubrovnika. Mehmedu
II je ceo sluaj dobro- doao da bi pojaao razdor u Bosni. On je Vladislavu do- delio
to poiska od zemlje oeve i dao mu trupe s kojima e svoj deo oevine zauzeti! U
septembru 1462, u hercegovoj zemlji zavladao je strah od Turaka, ali je sultan zbog po-
jave ugarske vojske na Dunavu povukao svoje trupe. Posle toga je poeo da ucenjuje
hercega. Traio je sada da on da
dukata ili tri grada avinu, Mievac i Klobuk. Utvrenja su i ovoga
puta izabrana tako da omoguuju pri- laz Dubrovniku i Dalmaciji. Uz to je
jo zabranio hercegu svaku vezu s.papom i Venecijom
.
GRAD KLjU, GRAVIRA IZ KURIPEIEVOG PUTO1SA, 1531.
 Herceg je sve to odbio, jer je u to vreme kralj Matija obeao da e
zajedno s kraljem Stefanom i hercegom poi protiv Turaka, ne ekajui da oni
napadnu Bosnu. Ugar- skom kralju, meutim, bilo je potrebno veoma mnogo
vremena da se taj pohod spremi, a poetkom 1463. se ve znalo da je pohod
za tu godinu namenjen Bosni, Dalmaciji i Dubrov- niku. Jo jednom su poleteli
pozivi za pomo iz Bosne, ali jo pre nego to su odjeci stigli osvajaka
vojska je stupila u dejstvo.

Prvi napadi su bili upereni protiv hercegove zemlje. U njima je

uestvovao samo deo sultanove vojske dat u po- mo Vladislavu, verovatno
pod komandom nekog od name- snika iz bosanskog susedstva. Ta vojska je
potukla hercega na reci Breznici i dovela na vlast Vladislava. On je marta 1463.
javljao Dubrovanima o zadobijan>u gospod- stva. Na to se nadovezao
veliki sultanov pohod u maju 1463. Izgleda po svemu da je prvi deo turskog
ratovanja za raun Vladislava uputio i glavni pohod neuobiajenim
putevima. Herceg se docnije alio na svoga starijeg sina da je doveo Turke u
Bosnu putevima kojima oni nikad ne bi mogli proi.
 Sultan je svoju vojsku podelio. Jedan deo je poslao na Savu da sprei
kralja Matiju Korvina da doe u pomo Bo- sni, s jednim delom je sam poao
da opseda Bobovac, dok je beglerbega Mahmud-pau Anelovia poslao pod
Jajce, gde je u poslednje vreme najee bila kraljevska rezidencija. Kralj
Stefan, meutim, nije tu ekao Turke, ve je poao dalje na zapad.
Mahmud-paa, kome je, po vestima osmanlij- skih hroniara, bilo povereno da
uhvati kralja, obaveten o kraljevom kretanju, poao je na Klju i u podgrau
razbio vojsku koju je Stefan imao uz sebe. Kralj se zatvorio u tvravu, ali nije
dugo pruao otpor. Kao nekad u Smede- revu, sporazumeo se s paom da preda
tvravu pod uslovom da bude puten. Beglerbeg, meutim, predao ga je
sultanu a ovaj nije hteo ni da ga pogleda, ve je dao da mu se odrubi glava. I
ostala utvrenja, jedine take gde se mogao pru- iti otpor, pala su uglavnom
na slian nain bez vee borbe. Negde je posada pobegla jo pre dolaska
Turaka, a veinom su gradovi predavani iz straha za ivot, na obe- anje da
e branioci biti poteeni. Ponegde su Turci predaju postigli obeanjem
timara.

Hercegovu zemlju sultanov pohod nije zahvatio onom silinom kao kraljevu
Bosnu. I tu je dobar deo kastelana, po hercegovim reima; izdajom predao
gradove. Jedan savre- meni izvetaj kae da je u kraljevoj i hercegovoj zemlji
sultan osvojio 117 gradova. Mada je sve to bilb osvojeno bez velikih bitaka i
napornih opsada, sultanova vojska je ipak zapala u tekoe i vrlo urno
napustila Bosnu. Sultanove trupe su stradale od oskudice hrane, u junu su konji
bili polumrtvi od gladi. Sredinom meseca sultan se preko Srbije vratisu u Tursku,
ostavivi posade u osvo- jenim gradovima. Od napada na Dubrovnik i provale u
Dal- maciju morao je odustati.
 U ovom velikom turskom pohodu nisu svi delovi bosan- ske dravne
teritorije podjednako proli. Dok je kraljeva zemlja sva osvojena, a ist-o tako i
zemlja Pavlovia, terito- rije hercega Stefana su ostale poteene u onom
delu koji je leao od linije Gacko, Nevesinje, JBubuki prema Pri- morju. Herceg
je isto tako sauvao ne samo svoju glavu ukrcavi se u mletaku galiju, ve
i znatan deo vojske, koja se, verovatno, sklonila u Primorje. U svakom sluaju,
on je pokazao izuzetnu sposobnost i odlunost u sprovo- enju protivofanzive
im se turska glavnina povukla iz Bosne. U najteim danima u toku juna dolo je
do pribli- avanja izmeu Vladislava i hercega Stefana i spora- zuma po kojem
je herceg ustupio sinu jednu etvrtinu svo- jih zemalja. Poetkom jula je ve
hercegovo ratovanje protiv Turaka bilo u tok)>\ Sredinom meseca je Vlatko
zauzeo Klju kod Gackog, a odmah zatim je Vladislav javio o osva- janju
JBubukog. Zatim je postepeno vraen grad za gradom, tako da je sredinom
oktobra herceg mogao tvrditi da je po- vratio svu svoju zemlju osim tri grada, a i
za njih je bio uveren da e ih potiniti, ukoliko ne bi Turci doli s velikom
vojskom. Njegov mlai sin Vlatko je ak preao u oblast Pavlovia i tamo
osvojio est gradova, meu njima verovatno i Bora, zatim je otrgao Turcima
tri grada u zemlji Kovaevia, od kojih je jedan bio blizu Srebrnice. Uz to je
sasvim na zapadu delovao i Ivani Vlatkovi i, nesumnjivo, takoe postizao
uspehe.

U meuvremenu se jae nego ikad ranije stvorilo ra- spoloenje za

jednu veliku akciju protiv Turaka, jer se inilo da je postao neposredno ugroen
itav krug hri- anskih zemalja, a pre svega Venecija. U Republici je
prevagnula ratoborna stranka i ve za vreme turskog pu- stoenja u Bosni
mletake galije su imale uputstvo da priskau u pomo gradovima koje bi
Turci napali. Na drugoj strani je kralj Matija Korvin boravio u blizini granice, ali
nije ulazio u Bosnu usled nedostatka dovolj- nih snaga ili bojazni da e
sultan provaliti i u Ugarsku. U svakom slumaju, on se pripremao
za dalje ratovanje. U julu se izmirio sa carem Fridrihom [II,
priznavi Habzbur- govcima pravo da naslede Ugarsku ako umre bez
naslednika, i u isto vreme je poeo pregovore o savezu s Mletakom
Republikom. U septembru je sklopljen savez po kojem je tre- balo da Ugarska
ratuje na kopnu a Republika na moru i sa svojih poseda u Dalmaciji i
Moreji. I krstaki planovi pape Pija II su time dobili znaajnu podrku. Papa
je u oktobru 1463. objavio krstaki rat i radio na tome da u Italiji prikupi vojsku
iz svih zapadnoevropskih drava i na mletakim brodovima zajedno s dudem
krene na veliki pohod.

Izgledalo je da su prilike veoma povoljne za obnav- ljanje bosanskog

kraljevstva, jer se uprkos traginoj pogi- biji bosanskog kralja i turskom
zauzima:nju gradova nije smatralo da je Bosna nepovratno sruena. Ve u
avgustu 1463. neka grupa bosanske vlastele traila je u Veneciji pomo za
ponovno zadobijanje kraljevstva Bosne. Ova ne- poznata vlastela je oekivala
da e je Venecija primiti pod svoju vlast i da e preko nje uspostaviti veze s
herce- gom Stefanom. Republika se nije jae angaovala oko toga, ali je
obeala podrku tome poduhvatu.

Zadatak obnavljanja bosanskog kraljevstva je najnepo- srednije stajao pred

ugarskim kraljem, usled tesnih veza Bosne i Ugarske. Matija Korvin se ubrzo
pojavio kao na- slednik kralja Stefana, svoga vazala, i poetkom oktobra

1463. zapoeo pohod protiv Turaka u Bosni. Veinu svojih snaga on je

posvetio Jajcu i ubrzo zaposeo podgrae, ali se turska posada povukla u grad i
tamo neoekivano dugo bra- nila. Nije poznato gde je jo sve delovala
kraljeva vojska, u svakom sluaju nju su savremenici ocenjivali kao pri- lino
malobrojnu.
769 .

Dolazak Matije Korvina u Bosnu dao je novi polet borbi hercega i njegovih
sinova. Oni su tokom septembra prebrodili jo jednu krizu izazvanu novim
zahtevima Vla- dislava za reviziju ranije podele hercegovih zemalja. Ne
priznajui pravo najmlaem bratu Stefanu, roenom iz jed- nog od
docnijih brakova hercegovih, Vladislav je za sebe traio treinu oevih
zemalja, poto ostala braa nisu izdvajala svoje delove. Strahujui da se ne
ponovi razdor i da Vladislav ne pree opet Turcima, Venecijanci su poslali
jednog svog vlastelina da posreduje. Herceg je una- pred pristajao na odluku
mletakog poslanika, a ovaj je zauzeo stav u korist Vladislava, pa je i herceg,
mada protiv volje i strahujui od reagovanja mlaeg sina Vlatka, po- pustio
tako da je napravljena nova povelja o podeli zemlje na tri dela. Od toga vremena
se u dubrovakim izvorima javljaju podaci o mestima pod posebnom
Vladislavljevom jurisdikcijom. Herceg i Vladislav su se u novembru pri- druili
kralju Mat^iji Korvinu, dok je Vlatko nastavio da ratuje u istonim oblastima.
Tamo je poetkom decembra potukao jednog turskog pau i pobio mu ili
zarobio oko tri hiljade ljudi.

Vladislav se okrenuo zapadu i posle jednog dosta ne- zgodnog perioda

ratovanja pod mletakom zastavom, koje je pretilo da pomuti odnose meu
saveznicima, priao pot- puno ugarskom kralju. Poetkom decembra, kralj
Matija ga je primio u red ugarskih velikaa i potvrdivi mu posede obdario ga jo
Ramom, Uskopljem, Livnom i tvravama Pro- zorom i Veselom Straom. Sve
su to bili nekada gradovi i upe bosanskog kralja osloboeni od Tupaka. Kod
Jajca je dolo i do sastanka izmeu hercega, Vladislava i kralja Matije. Tada je
bilo dogovoreno da e kralj Matija pomoi hercega i da e poslati svoje
posade u najvie ugroene hercegove gradove na istoku. Herceg je pruio
pomo kralju kod osvajanja Jajca i govorio da je uo da sultan ljutito izjavljuje
da je zbog hercega izgubio ovaj grad, a ne zbog ugarskog kralja. Posada u Jajcu
se najzad predala sredinom decembra 1463. Tada je popustio otpor i u izvesnom
broju drugih opsednutih utvrenja. Govorilo se, verovatno s ve- likim
preterivanjem, da je 60 gradova dolo u ruke ugar- skog kralja. Svakako je pao
770 .

Zveaj u kojem je meu posadom bio i Konstantin iz Ostrovice, docniji autor

poznatog spisa o Turcima.

Krajem 1463. bile su znatnim delom popravljene posle- dice katastrofalnog

bosanskog poraza iz m^ja i juna te godine. Od Zveaja i Jajca du gornjeg
Vrbasa i Rame, a za- tim severnim i istonim granicama heocegovih zemalja,
pruala se linija koja je bosansku dravnu teritoriju delila na turski i slobodni
deo. Vei deo je bez sumnje ostao izvan turskog domaaja, ali je u sultanovim
rukama ostala sredina i istona Bosna s rudnicima, gradovima i vanim
utvrenjima. Nije se obistinila venecijanska nada da e obnavljanje Bosne ii
lako, ali se pokazalo da su se tekovine Osvajaa dosta brzo ruile. Oekivalo
se, uostalom, da e se ratovanje u sledeoj godini jo uspe- nije produiti.

Poetkom .1464, meutim, kralj Mataja nije pokazivao veu

aktivnost. U isto vreme je postalo jasno da je i orga- nizovanje velikog krstakog
pohoda podbacilo. Ve u Ita- liji stvari nisu tekle po papinim eljama. U
Francuskoj ni kardinali kisu bili raspoloeni prema pohodu, dok je burgundijski
herceg ostao pasivan, uprkos svojim raf obeanjima. Ipak su u Italiju stizale
771 .

grupe krstaa iz raznih zemalja, ali bez opreme i organizacije jedne ozbiljne
vojske. Papa je odredio Ankonu kao mesto odakle e vojska krenuti, a
Dubrovnik je trebalo da bude prva etapa pohoda. Tu su iskrsle tekoe usled
nedovoljnog broja brodova i mletakih pokuaja da pohod osujete.
Dubrovani su uslove u svojoj okolini slikali najcrnjim bojama, kako bi ratno
poprite udaljili od svoga grada. Oni su kao i Venecijanci smatrali da je
najvanije i najefikasnije ratovanje ugar- skog kralja koje nije dovodilo u pitanje
njihovu kou. Naj- zad se, smru pape Pija II u avgustu 1464, itav dugo i s
mu- kom pripremani poduhvat potpuno izjalovio. Mletaki brodovi su napustili
Ankonu, a krstai su se rasprili na sve strane.

U meuvremenu su Turci ponovo pre^zeli inicija- tivu. U junu je u

Bosnu upala jedna manja turska vojska i doprla pustoei i palei sve do
zalea Splita, dok je sultan za to vreme sakupljao veliku vojsku kojom je
trebalo da povrati izgubljene pozicije u Bosni. U prvoj polovini jula 1464. stigao
je pod Jajce Mahmud-paa Anelovi i zapoeo dugu opsadu grada. Neto
docnije se opsaivaima pridruio i sam sultan Mehmed II. Za vreme ovog
turskog pohoda uniteno je sve to je dotle postigao Vlatko Her- cegovi
svojim ratovanjem. Stradale su i heocegove zemlje u oblasti Drine. U avgustu se
Vlatko sklonio ranjen na dubrovaku teritoriju. Uskoro za njim doao je kao
begu- nac i knez ura emerovi, koji se ranije drao u gradu Veletinu na
gornjoj Neretv.i. Istureni hercegovi gradovi na istoku su se i tada odrali, mada
im nije stigla obe- ana pomo od kralja Matije.
772 .

Ugarska posada u Jajcu se junaki drala pred tur- skim naletima.

Poetkom septembra su se proneli glasovi da se pribliava ugarski kralj s
vojskom. Sultan je tada pokuao jo s jednim juriem i kad se i on zavrio bez-
uspeno napustio je opsadu. Pobacao je u reku etiri ve- lika topa izlivena pred
gradom i poeo povlaenje. Kralj Matija Korvin koji je dotle skupio snage
za novi pohod nije poao prema Jajcu, ve je ofanzivu preneo na severo- istok
Bosne. Zauzeo je Srebrnik i neke druge gradove u Usori i pokuao da dobije
Zvornik. Delovi ugarske vojske su prodirali sve do Srebrnice. Ugarski pohod se
zaustavio kod Zvornika, usled ilave odbrane turske posade. Ovoga puta su Ugri
morali ustuknuti, kao neto ranije Turci pod Jajcem. I njihovo povlaenje su
savremenici tumaili kao bekstvo. Posle uoga je naila zima i zaustavila dalje
operacije. Rezultati ratovanja oko Bosne u toku 1464, uprkos svemu, nisu bili
naroito nepovoljni. Pred novim turskim pohodom eu ouvane uglavnom
tekovine iz pret- hodne godine, a ono to je izgubljeno na severoistonim
hercegovim granicama nadoknaeno je u Usori od strane kralja Matije.
Pitanje je bilo da li jo ima snage za na- stavljanje akcija i uvanje steenih
uporita. Vie nije bilo nade u novi veliki krstaki pohod, ugarski kralj je bio u
stalnoj novanoj oskudici, a opadalo je i ratniko oduevljenje Venecije.

Uporedo s tim je buknuo novi razdor u hercegovoj po- rodici. Vladislav je

ve u jesen 1464. bio u vezama s Por- tom i uputio je svoje poslanstvo
rumelijskom beglerbegu. Poetkom sledee godine su i hercegu stigla neka
pisma s Porte, a ubrzo zatim je planulo novo neprijateljstvo iz- meu oca i
najstarijeg sina. Ve prvog marta 1465. herceg se tuio da su u neslozi veoj
no ikad. Opet su se Vene- cijanci i Dubrovani zauzeli da povrate slogu u
herce- govu porodicu, ali bez uspeha. I ovoga puta je svau zapoeo
Vladislav, nije poznato kakvim novim zahtevima, a ivo je u raspri
uestvovao i Vlatko, poto su svi bili na okupu u oblasti Neretve. Herceg je
traio da se ostane pri uslovima ranijeg pomirenja, Vladislav se protivio i razdor
vie nije bio smiren.
773 .

Herceg Stefan se najvie osetio ugroenim na isto- nim granicama svoje

zemlje i uporno traio od kralja Ma- tije pomo za svoje gradove na toj strani.
Ugarski kralj se te godine nosio fantastinom milju da s vojskom od
 774

ljudi doe u hercegovu zemlju i odatle pone rato- vanje protiv Turaka. Tokom
leta i poetkom jeseni se govo- rilo o njegovom dolasku na Primorje. Pronosili
su se gla- sovi, pre svega u Veneciji, da Matija u stvari hoe da dobije u ruke
hercega zbog njegovog ogromnog novca. Vero- valo se, sasvim bez razloga, da
herceg ima milion zlatnika. Govorilo se isto tako da je izmeu kralja Matije i
hercega postignut sporazum, po kojem e itava hercegova zemlja biti predata
Ugrima, dok bi herceg dobio u zamenu Zagreb i posede u Ugarskoj. Teko je
rei ta je od toga bilo istinito. Najpouzdanije izgleda tvrenje, koje potie
iz hercegove okoline, da je aprila trebalo da ugarska vojska primi gradove na
turskoj granici Soko, Toevac, Samo- bor i JUTleevac, i da je kralj Matija
obeao da e otii u Beograd da bi spreio novi vei napad na Bosnu.

Nita od toga nije ostvareno, jer je poetkom leta 1465. Isa-beg

Isakovi zapoeo sa osvajanjem hercegove ze- mlje. Nije poznato ta je dalo
povoda da se otpone ova akcija. Vidi se da je bes Porte bio uperen u prvom
redu protiv Vladislava, ali prilikom osvajanja Turci njisu gledali ta je ije. U
avgustu su ve doli na domak Du- brovnika, a u septembru je okolno zemljite
ve bilo u njihovim rukama. Tursko zemljite se dodirivalo sa dubro- vakom
granicom. Hercegu je posle toga, po svedoanstvima savremenika, ostalo jo
samo neto zemlje u Primorju. Delom su ti ostaci bili oko donje Neretve, a
drugim delom su ih sainjavali grad Novi s Risnom i neposrednom oko-
linom. Vladislav se sa svojom sestrom, bivom kraljicom Katarinom, sklonia na
dubrovako ostrvo Mljet. Herceg je tih kritinih dana svojim nedoslednim
dranjem sejao nepoverenje izmeu Venecije i Ugarske. Jo ranije je bio
ovlastio splitskog kneza da u sluaju opasnosti posedne Krajinu da ne bi pala u
turske ruke. Kad je ovaj to uinio u vreme turskog osvajanja, herceg je bio
nezadovoljan i tek krajem godine dao svoj pristanak. Strahovao je da e ga
zarobiti ugarska vojska koju je sam bio izmolio od kralja Matije i koja je
decembra 1465. stigla u oblast donje Ne- retve. Bio je to odred od oko 5.000
konjanika pod komandom Jana Vitovca, bana Slavonije i ugarskog velikaa
Janoa Rozgonjija.
 775

Zauzimanjem najveeg dela hercegovih zemalja sultan Mehmed II je

uinio drugi krupan korak na putu osvajanja Bosne, pa ipak ba tada se
odluio na.jedan ustupak sasvim neuobiajen u dotadanjoj turskoj
osvajakoj praksi. Pred kraj 1465, on je postavio vazalnog kralja u Bosni.
Izbor je pao na jednog Kotromania, Matiju, sina nekadanjeg pre- tendenta
Radivoja Ostojia, turskog vazala, a u poslednjim danima turskog neprijatelja.
Jedan savremenik je ovaj sul- tanov potez protumaio eljom da pridobije
Bosnu kojoj se moglo uiniti da ima svoju staru vladu. A to je bilo potrebno
zato to sultan nije mogao da osvoji Jajce, a bez Jajca ne moe da dri sigurno ni
Bosnu. Tako je dolo do zanimljivog preokreta: bosansku kraljevinu nije obnovio
kralj Matija Korvin, koji je drao da je posle smrti Ste- fana Tomaevia
bosansko kraljevstvo prelo na njega, te je privremeno postavio samo
gubernatora Bosne" i ba- nove u Jajcu i Srebrniku, ve sultan koji je i sruio
kraljevinu Stefana Tomaevia. Postupak Mehmeda II se moe razumeti samo
tako da je i pod tupskom vlau ostalo domae vlastele kojd je usled
nezadovoljstva ugarskom po- litikom bila spremna da na posredan nain uva
turske pozicije. Izgleda da se mala teritorija vazalnog kralja prostirala u oblasti
Lave. O njegovom delovau nemamo nikakvih vesti. Jedino nam pomeni u
Dubrovniku prili- JKOM davanja poklona pokazuju da se odrao na vlasti ne-
koliko godina. Poslednji put je pomenut 1471.

Herceg je u to vreme preivljavao svoje poslednje dane. On se sklonio u

Novi i odatle odravao vezu sa zapoved- nicima ugarske vojske koja je dola u
lomo. Sredinom februara je ak doao u Dubrovnik da se lino sastane s
njima. Traio je da se iz Ugarske dovede 3.000 vojnika na njegov troak i od
Dubrovana da ga pomognu u izdravanju ovih ratnika, pokuavao da jo
jednom stupi u veze s Tur- cima i upuivao istovremeno svoje poslanike
napuljskom kralju Ferdinandu. Pored svih pregovora s Ugrima poka- zivao se
nepoverljiv prema njima i na drugoj strani od Ve- necije traio sklonite ako ga
opsednu u Novome. Dalje je nudio Novi i Risan Venecijancima i traio u zamenu
posede na drugom mestu. Venecija je prihvatila pregovore i ponudila itavo
 776

ostrvo Bra i kuu u Splitu. U martu se herceg razboleo, ubrzo zatim traio od
Dubrovana da prime njegovu imovinu; 21. maja 1466. izdiktirao je svoj
testament u kojem je skoro potpuno zaobiao Vladislava koga je do poslednjeg
dana osuivao to je doveo velikog Turina u Bosnu na smrt i unitenje sviju
nas, a sutra- dan je umro.

Hercega je nasledio mlai sin Vlatko, kome je palo u deo da jo jednu i po

deceniju uva bedne ostatke velike zemlje svoga oca koja se u ovo doba
poela nazivati Herce- govina. Vlatko nije dugo mogao pomiljati ni na kakav
pokuaj obnavljanja svoje vlasti u nekadanjim oevim zemljama. Morao se
zadovoljavati time to je oslonjen na Veneciju branio ono to je ostalo izvan
turske vlasti. Tekoa je imao s bratom Vladislavom, s kojim je od ra- nije bio u
zavadi, i sa porodicom Vlatkovia, koja se vra- ala u svoje nekadanje zemlje
i otrzala ispod vlasti dru- goga hercega. Vladislav je u prvo vreme posle oeve
smrti bio plaeni mletaki zapovednik u Bosni, ali se u svojoj pre- vrtljivosti
ubrzo okrenuo junoitalijanskom kralju Fe- rantu Aragonskom. Ustupio je
njegovim poslanicima dva ne- kadanja hercegova grada, jedan je verovatno bio
Visui u kojem se uoi smrti starog hercega drao Radi Banovi, nekadanji
vlastelin Pavlovia. Na mletaku intervenciju Ferante se povukao, ali je
docnije povremeno pomagao her- cega Vlatka. U zapadnom delu slobodne
Hercegovine je si- tuacija bila sasvim konfuzna. Oko Poitelja su se drali
Ugri, u neposrednom susedstvu je delovao splitski knez, a oko Krajine, koju je
Venecija bila samo privremeno posela, i gradova Imotskog, Vrgorca i Visueg
otimali su se Vlat- kovii i herceg Vlatko. Na kraju su se Vlatkovii uvr- stili
u Krajini, dok je herceg imao jo 1467. Imotski i docnije ponovo dobio u svoje
ruke Visui.
 777

Kralj Matija Korvin od 1466. punih nekoliko godina nije vodio ofanzivniju
politiku prema Turcima. Time su anse za obnavljanje bosanske drave naglo
opale. Od Tu- raka osvojeni deo Bosne je bio kao klin uvuen izmeu
ugarske teritorije na severu i jo neosvojenog pojasa na jugu, koji se prostirao od
Kotora i Dubrovnika preko donje Neretve, Krajine i Zavraja do Jajca.
Dajslabiji deo te linije je bio prema ostacima Hercegovine. Tu se ona gotovo
jedino i menjala. Neposredno posle smrti hercega Stefana u turske ruke je pao
Blagaj, omiljena rezidencija Kosaa, a 1468. Klju, koji se uporno drao
odseen od preostalog dela hercegove zemlje. Vlatko Hercegovi je tu vodio
akcije manjih razmera i u jedan mah ak zarobio turskog vojvodu Ahmeda i
odveo ga u Novi.

Ubrzo se ipak pokazalo da je tu bila najslabija taka celog pojasa kojim su

bili okrueni turski posedi. Herceg Vlatko nije dobijao nikakvu stvarnu pomo,
iako su se njegovi saveznici nalazili i dalje u ratu s Turcima. Ve- necijanci su mu
jedva, i to vrlo neuredno, isplaivali do- hotke na koje je imao pravo u Veneciji
i Kotoru i povre- meno mu doturali izvesnu koliinu ita i soli. S ugar- skim
kraljem nije imao skoro nikakve veze, dok su mu Du- brovani neprekidno
pravili smetnje odbijajui ili odla- ui da mu predaju novac iz zaostavtine
hercega Ste- fana. U takvim uslovima, Vlatko je nalazio da je za njega
najpogodnije da preorijentie svoju politiku i on se po- etkom 1470. izmirio s
Turcima. Sultanovi poslanici su za Vlatka i njegovog mlaeg brata iznudili
isplatu oevog novca, a on je uestvovao u turskim represalijama protiv
S. irkovi: Istorija srednjovekovne bosanske drave
VIEGRAD. GRAVIRA IZ KURIPEIEVOG PUTOPISA, 1531.
 783

dubrovakih trgovaca i pokuavao da zaokret u politici iskoristi protiv brae

Vlatkovia s kojima se neprekidno gloio.

Turci su ba tada postali ofanzivniji. U jesen 1471. su osvojili tvravu Poitelz

na Neretvi u kojoj se ugarska posada drala skoro est godina. Te i sledee godine su
preduzimali velike provale u Hrvatsku, slovenake zemlje i Istru; 1470. su izdvojili
hercegovu zemlju iz dotadanjeg bosanskog sandaka i osnovali posebni sandak sa
seditem u Foi.

22*
 784

Na drugoj strani, i kralj Matija je uinio 1471. kru- pan korak, obnovivi bosansko
kraljevstvo, naravno u onim okvirima koji su bili pod njegovom vlau. U poetku
on nije mislio na takav korak, ve je, kao to je reeno, traio od Dubrovana da na
njega prenesu sve to je pri- padalo Stefanu Tomaeviu. Pa i sada nije postavljanje
kralja izvrio u interesu Bosne ve da rasturi jaku opo- ziciju koja se protiv njega digla
u Ugarskoj. Vanu ulogu je u njoj igrao velDka Nikola Iloki, te ga je Matija pridobio i
vezao za sebe uinivi ga, uz saglasnost ugar- skog sabora, kraljem Bosne. Nikola se u
jesen 1471. krunisao u Jajcu i est godina vrio kraljevsku vlast. On je imao ambicija da
proiri vlast i nad delom Bosne koji je bio u turskim rukama. Mada nije bio
beznaajan, kao to se mi- slilo, nije imao dovoljno snage da potisne Turke. Traio je
veze sa hercegom Vlatkom i Ivanom Crnojeviem i upu- ivao im preko Dubrovnika
svoje poslanike. Izvesne nade js iobu 1)I11ali obnopi ofamk.* dslitnostm kril.i Mitmjs
Korimni moole Japretka ratoni u ekoj m Pol.ekoj. Kra- jem 1*1711. (mkm! je ibpc,
m oenojmo ga ioetkom eledes: go- dine. Tada je i srpski desio-g Vuk 1rgureii, koji
je za- jedno s Nikolom Ilokim i Vlatkom Hercegoviem vaio kao borac za obnovu
balkanskih drava, provalio u Bosnu opustoio Srebrnicu i Kulat i napao Zvornik.

im se osetilo da Ugri tee daljim ratovanjima u Bo- sni, sultan je pribegao opet
postavljanju bosanskog kralja, da bi paralisao uticaj Nikole Ilokog. Ovoga puta je oda-
bran Matija Vojsali, jedan od potomaka Hrvojevih. On, meutim, nije bio
zadovoljan turskim imenovanjem, ve je preko Dubrovnika stupio u vezu s Matijom
Korvinom da bi ga i on priznao. Kad su Turci za to saznali opseli su est gradova ovog
turskog vazalnog kralja. Matija Korvin je zato poslao kalokog nadbiskupa i Stefana
Batorija u pomo opsednutom Vojsaliu i oni su ga krajem juna 1476. oslobo- dili.
Nije poznato, na alost, ni ta je bilo s njegovim gradovima ni s njim lino. Vie se u
izvorima ne po- javljuje. Na ugarskoj strani, naravno, ok nije ni mogao pretendovati da
bude kralj Bosne, jer je to ve bio Nikola Iloki. Ve sledee godine je i on umro i
time se zavr- ava istorija . obnovljenog bosanskog kraljevstva. Na bo- sansku krunu se
nije zaboravilo ni pred kraj veka, jo 1490. se u pregovorima izmeu Matije Korvina i
cara Fri- driha III pravila kombinacija da vanbrani sin Matijin Ivani Korvin postane
22*
 785

kralj Bosne i Hrvatske. Ali ve i pre toga i posle toga, u borbama oko ostataka bosanske
dravne teritorije koje su trajale sve do poetka XVI veka, samostalna bosanska
dravna tradicija nije igrala nika- kvu ulogu.

Poslednji samostalni ostatak nekadanje bosanske drave predstavljala je oblast

hercega Vlatka Kosae. On se ubrzo odvojio od Turaka, naroito od kako mu je
mlai brat Stefan preao Turcima i postao Ahmed Hercegovi. Potisnuo je
Vlatkovie iz Neretve i Krajine, izmirio se s Dubrovanima i spremao za
ofanzivnije delovanje. Po- vratio je naklonost Venecije i vezao se tenje uz napulj- ski
dvor enidbom s Margaretom Marcano, unukom kralja Alfonsa. Ozbiljne pomoi nije
dobio ni kad je saoptio svoju nameru da zarati protiv Turaka i obnovi svoju dravu.
Dobijao je savete da pre svega dobro uva gradove koji su sada pod njegovom vlau,
a da krupnije planove vee za optu hriansku akciju u koju se neprekidno verovalo.

Kada se saznalo za ratne namere kralja Matije Korvina, Vlatko je poeo da se

priprema na akciju sopstvenim sna- gama. Uskoro posle enidbe 1474. izmirio se s
bratom Vla- dislavom, koji je due vremena boravio u Ugarskoj i dobio od kralja Matije
22*
 786

posede u Slavoniji s gradovima Velikim i Malim Kalnikom.

Saveznika je dobio i u svome zetu Ivanu Crnojeviu. S njim zajedno Vlatko je

preduzeo pohod 1476, u prvoj po- lovini godine kada je Turke u Bosni napao Vuk
Grgurevi i kada je dolo do odmetanja Matije Vojsalia. Kako je on sam docnije
prikazivao stvari, stanovnitvo ga je pozi- valo i on se s Ivanom Crnojeviem i
njegovih 3.000 ljudi uputio u unutranjost gde mu se sve potinjavalo, tako da je
oekivao da e za kratko vreme osloboditi itavu Herce- govinu. Odjednom ga je
napustio Ivan, navodno iz straha da ga Vlatko ne zarobi. Posle toga se pohod zavrio
kata- strofalno, osloboena mesta su se vratila pod tursku vlast a Turci su hercega
gonili sve do Novog. Ipak mu je posle toga sultan nudio da osvoji zemlju Ivana
Crnojevia. Za- tim se jedno vreme primirio i odbijao uporno mletaka po-
sredovanja za mir s Crnojeviem.
Jo jednu ofanzivnu akciju je preduzeo posle smrti sultana Mehmeda II.
Provalio je u prolee 1481. u Bosnu, na poziv stanovnika i verovatno
ohrabren prologodinjom akcijom Vuka Grgurevia i ugarskih banova koji
su prodrli do Sarajeva i opljakali grad, Pomoi sa strane nije do- bio,
tako je u junu potuen i jedva se izbavio u Novi. U Novome je imao 400
ugarskih vojnika, koje je u pomo po- slao Matija Korvin. Kako su se posle
Mehmedove smrti i drugi krajevi aktivirali, u Zetu se vratio iz Italije Ivan
Crnojevi a takoe i voe Arbanasa. Sultan Bajazit je posle pobede nad
bratom Demom odluio da potpuno li- kvidigra ostatke Hercegovine, zbog
potencijalne opasnosti koju su Novi i njegova luka mogli predstavljati u
sluaju nekih zamanijih akcija. Taj zadatak je dobio hercegovaki
sandak-beg Ajaz. On je u novembru 1481. opseo Novi u ko- jem su bile dve
kule gornju su drali Ugri a donju blie moru herceg Vlatko. Napuljski kralj
Ferante je na vest o opsadi poslao u pomo dve galije i jedan brod s hranom,
a kralj Matija Korvin jo hiljadu ljudi. Neto su potajno pomagali i
Dubrovani izlaui se velikoj opasnosti. Grad se verovatno mogao dosta
dugo braniti, ali je Vlatko neposredno pre 14. decembra 1481. odustao od
22*
 787

borbe. Sposo- ban ranije da provaljuje duboko u tursku oblast, on sada nije
naao odlunosti da se brani iza utvrenih zidova. Kada je ugarsko
pojaanje od hiljadu ljudi ve bilo na do- mak Novog, on je pristao po
sporazumu s Ajaz-begom da preda svoju kulu i poe s porodicom u Tursku.
Time je sam svojom voljom prekratio ivot poslednje slobodne i samostalne
take koja je ostala od bosanske drave

22*
./
NAPOMENE I PRILOZI
 NAPOMENE

RAZVOJ ISTORISKOG PROUAVANjA SREDNjOVEKOVNE

BOSANSKE DRAVE

Literatura: N. KaJojs^s, Vge \Jo1sId51ep Oat$1e11ipdep &et Se- $sMs1e Vo$pGep$,

ZpAoz^otzsipdep 19 (1960) 146163.

1 Maigo Og1P1, II tedpo Le dI 51arg oddl sottoiatpep1e Ae ZsgaustG, Rezago,

1601.
2 SNassoto sI R1e1go G^issap, Sorzo Nz1teIo s1edI appaI (I Ka^za, Uepegja, 1605.
3 O izvorima Orbinijevim up. N. Radoji, Srpska istorija Mavra Orbinija, Beograd, 1950,
4153.
4 Up. V. Ma2igats, Ggiop sGidto^askod 1$1othka Jako^a [^ikate^Gsa, Kagos1pa zppa 8
(1924) 121153.
5 Joappez 1-is1i5, Oe tedpo Oa1taIae e( StoaIae )t 1 $eh, At51:e- 1os1at1, 1666.
6 1oapp18 1.isi 1p5stGrIope Ba1taIsae, No1ae ad Metopa1e RaiP s1e Rai1o. Io1ae as!
Ra1asIp Gizsit... Uepez, 1673.
7 Skoro doslovno je prepisana iz Dikana istorija Bosne u spisu SagoI s1i Ggezpe BotJpJ s!i
 Sape( uthsgLt ueSiz e( po^it, Ivana Totke Saskog. Up. N. Kas1ojb1s Oge giGsNd$1ep
Oatz1e11ipdep 152-153.
8 O Vitezoviu up. V. K1a1s, 2 GUO ( I d.je1a Rau1a Neta UIego^hsa, 2aege, 1914.
9 I.. A. SeagsI, SezsGsMe s1et KeGse Vozpgep ipv. Eata, u Se- 5s1s1e s1e5
Ke1sez peagp ip<1 <1eg s1ai uegips!epep 31aa1ep II, ^e1r21b, 1780.

10 Kratka SrblGi, RassGi, Bosnnj i Ramg >1 kralevstvt> istorgd 1793.

O Rajiu up. N. Radoji, Srpski istoriar Jovan RajiN, Beo- grad, 1952.
M. Zsppek, RoGzse Oe&sGsGe sKopGdte1s$ Vo&pGep ipL Kata uot. J. 867 !5
1741, \U1ep, 1787
 ..
791

.G. X. Rejas2eU1s, ZGOG Zegugae zei soIoda XIII &e $(aGi gedt e( geIdpi Zeg^gae,
ak ehogsOo a<1 /gpetp, 5Gg;e a zaesi1o VII. as! XV, So1osae, 1797. Bosni je posveen
dvanaesta razgovor.
11 Jovan Raji, Istorija raznih slavenskih narodov, najpae Bol- gar, Horvatov i
Serbov IIV, Be 1794.
12 J. S. Epee1, SezsGrMe uop 3etGep ipA VozpGep, Na11e, 1801.
13 Delo se vezuje za ime D. Farlatija iako ga je u stvari zasnovao R. seriI, a dovrio
J. So1e!l. B. Rag1a11J. So1eI, utGsitp basgit IVIII, Uepeb, 17511819,
Up. i Assezzgopez e1 sottesIopez aIupsit Zasgit (1e1 R. B. Rag1aI ais^oge J. So1eI,
es1. R. ViNs, Zirr1eep1o a1 ViIepo sI agseo1oeJa e b1opa (1a1ta1a, 5r,
1910.
14 Graa za ovo delo se uba u Zagrebu, zatim u Padovi up. M. Zatp- a 1oU1S,
SgaLa ga uNsit zasgit" zasi^apa i RaLo, 2ogk N1bg1J5ko2 1P51.11i1a
JA21J 3 (1960) 419431; a jedan deo i u ve- necijanskom Mizeo Soggeg, kako je
upozorio M. Panti, Prilozi KJIF 28 (1962) 268.
15 Rrriz a Oss1eu1a, ErIote Ve1izit VozpepzGz rgogpp- sGae, 1765.
16 Znaajniji njeni predstavnici su M. Nedi, M. Batini, J. Je- leni.
17 Jukievo interesovanje za bosansku istoriju dolazi do izraaja i u asopisu
VozapzkG rgGja1e1j IIII (18511861) koji je sam ispu- avao.
18 A. Maikov, IstorJl serbskago lzika po pamltnikam. pisan* ik kirilicek), e svkzi s
istorgep naroda, Moskva, 1857; srpski pre- vod T>. Daniia: A. Ma&kov, Istorijl
srbskoga naroda, Beograd, 1858, 1876*.
19 I. Kiki1je\g16, 1g^ab.sG Gg IzNpa g ro^e1ja ozapzk, Agk1\' ga ro- uje51p1si
ji80b1auepbki 2 (1852) 134.
20 R. M1k1o51s, Mopitpep1a begGsa $res1apIa ^OJtat 5eg1ae, Vo- bpae, IadizI,
U1eppae, 1858.
21 M. PJpci, Spomenici srpski III, Beograd 18581860.
22 V. K1a1<5, Rou(eb( Vozpe bo rtorazI kta1je^zNja, 2aege, 1882.
O Klaiu up. J. idak, Enciklopedija Jugoslavije V (1962) 252253 sa
bibliografijom najvanijih radova.
23 V. K1a1sI. VojpJb1S, SezsGs1e ^op Voztep, 1_,e1r218, 1885, maar- ski
prevod: Iaeu Veszkegek 1890.
24 O njemu up. V. Novak, Franjo Ranki, Beograd, 1958, bibliografija
radova Rakog: V. 2aogbku, Rgapdojb NaskJ e1 1a gepa155apse
5s1ep1^ie e1 ro1^ie (1e 1a SgoaIe (18281894) Rag15, 1909, 231242.
25 Prvi put objavljeno u Radu 710 (1869-1870), drugo izdanje u zborniku u
spomen Rakog: Voga JigpG 31oiepa ga dtga^pi peo<1gl- zpoz1. Vodotp G
ra1aget, Posebna izdanja SAN 1-HHHU11, Beo- grad, 1931.
' 28 B. Petranovi, Bogomili. Cr kea bosanska krstjangs, Zadar, 1867. Shvatanje
Petranovia je podrobno izneo J. b1s!ak, Rgoet bozapzk e st k^ e i paZ oj
Gzsot godga/ 1j 1 o<1 Re1gapo^gsa b.o S1i$sa, Ka<1 259 (1937) 38-45.
29 Rad Ruvarca na bosanskoj istoriji je posebno prikazao V. o- rovi, Glasnik
Istorijskog drutva u Novom Sadu 5 (1932) 220228. Bibliografija Ruvarevih
radova: N. Radoji, Spisak radova Ilariona Ruvarca, Spomenica Ilariona Ruvarca,
Novi Sad, 1955, 151-161.
30 O Kovaeviu up. V. orovi, Godinjica Nikole upia 34 (1921), 289306 sa
bibliografijom Kovaevievih radova, 302304.
31 Up. Spomenica Stojana Novakovia, Beograd, 1923, bibliografija, u Godinjaku
SAN 24 (1910) 316109.
 ..
792

32 Up. Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenaka s. v.

33 Up. V. SogoU1s, L/aispg ga<J 2etpa1jzkod tigeja, S1a$mk 2eta1jzko2 tigeja 26 (1914) 319, i
M. MapsPs, $1oNja1 7.eta1j$kod tigeja Kga1;eg>Gpe Jido$1a^Gje i Zataje^i, Zrotesa i
rgobJautl 50-osN- pje orz1apka 2eta1jzko8 tigeja, Zagajeuo, 1938, 911. G. remo- nik,
Rad Zemaljskog muzeja u Sarajevu na historijskoj nauk,i posle osloboenja, JI 1
(1935) 243245.
34 K. 2ar1a1a, Rged1eA $ad.tGaja S1aztka 2eta1jzkob tigejaa i Za- gaje\gi o<1 18891937 eo<1.
(IH1LH), Zrotep1sa i rgob1a\li..., 5593; 0(1 19381952, V. Nopovi, Glasnik Zem.
muzeja 8 (1953) 423150.
35 Up. J. ZJs1ak, Sio Tgie1ka: pjedou g ijo* I ta&, N1b1;opJ5k1 gog- pgk 4 (1952) 103
110 sa belekom o bibliografiji njegovih radova.
36 Up. N. Kas1oj<M<$, Kop$1apIp Jo$Gr Ltebek, Nagos1pa 51appa 6 (1923) 193
216. Bibliografiju do 1904. su izdali J. NaduB. Cvjetko- vi, Trudovete na
Konstantin Jireek, Periodiesko spisanie 66 (1905).
37 Bibliografija Radonievih radova: Istoriski asopis 5 (1954 1955) 443-461.
38 O Ivievom ivotu i radu up. N. Radoji, Istorijski aso-
pis 2 (195051) 386387, sa bibliografijom radova 387395
(P. Ivi).
39 Up. V. Sopts, V1apoje ZGapoje^gs, Jiob1ouep5k1 15(:opj5k1 <5a50- R18 4 (1938) 1
39. Bibliografiju je izradio K. Regouhs, S1a5k 1z1og1J5ko8 <1gi51ua i )Uot
Zas1i 11 (1938) 160192.
40 Bibliografija radova do 1956: Zbornik Matice srpske, serija drutvenih nauka 13
14 (1956) 327347.
11 Ne postoji, na alost, taan popis orovievih radova, izbor najvanijih daje sa
kratkom biografijom R. Samardi, Eps1k1o- resIJa Ji80b1aU1je I.
42 Up. V. Nouak, Eetbo 56, 1,je1;or15 JA21J 54 (1949) 362-443 sa bi- bliografijom.
Spisak radova daje i J. idak u predgovoru tre- eg izdanja RtedGeLa ro^jezN
t^a{$kod pato&a, 2age, 1963.
43 Pregled radova i miljenja o bosanskoj crkvi s gledita svoga tadanjeg shvatanja
problema dao je J. 51Jak, Rto61et (zo$ap$ke stk^e" i paoj otGodtaJGC od,
Regtapo^Gsa s1o S1i$sa, Kas! 259 (1937) 45-125.
44 Istorija naroda Jugoslavije I, Beograd 1953, 515564. Bibliogra- fija radova
Mihaila Dinia (do 1959), Zbornik radova Vizan- tolokog instituta 6 (1960) 230
236.
45 Kratak pregled razvoja prouavanja bosanske crkve daje IstoriJa naroda
Jugoslavije I, 573575, i J. $1s1ak, Rtoet \>oditI&Nja i Vozt, 2eo<1ju1p8kJ sazor^z
9 (1955).
 (- .)

V. SgaHepaieg, Sgeog^getobk. 2,eo<1oU1P5k1 bavorjz 1213 (195859) 313

325 sa bibliografijom remonikovih radova.Prva glava
Izvori
1 Najbolje izdanje je Sopz^ate Rogrugoeepkiz Be a<gt51gaps1o 1trepo, e<1.
Su. MoJauszhk, ep^Cb (;gap51aiop u K. J. N. Jepktz, Vis1arez(; 1949. U okviru
velikog poduhvata Vizantolokog insti- tuta, B. Ferjani je dao prevod i veoma
iscrpni komentar onih delova carevih spisa koji se odnose na istoriju jugoslovenskih
naroda: Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije, tom II, obradio B. Ferjani,
Beograd, 1959. Tu je i pregled dosta obimne literature o vrednosti sgsa O narodima
za istoriju jugosloven- skih naroda.
2 Pokuaj V. Mota G,je1orG5 Rora Oik1jatpa, 2aegeb, 1950, 2527, da dokae da je
Rodoslov nastao upravo 1149/50. ostao je bez ubedljivog rezultata.
3 Najbolje izdanje, mada sa prilinim manama, priredio je G. Zs, ^e(orG5 Rora
Oik1jatpa, Veoegas!, 1928. To izdanje prua sve e- tiri sauvane redakcije spisa:
latinsku, italijansku, fragmen- tarnu staru hrvatshu i njen prevod na latinski. U
uvodnoj stu- diji i komentarima spomenuta je starija literatura. iievo izdanje je
pretampano: Ljetopis Popa Dukljanina, priredio, na- pisao uvod i komentar dr V.
Moin, Zagreb, 1950. Izdanje sadri i prevod na savremeni srpskohrvatski jezik i
pregled litera- ture do 1950. Posle toga se pojavila rasprava N. Kas1ojs1s, O paj -
1attjet obeCki Vatzkod goAozGo^a, Seipje, 1951.
Jo. Stpapp, ErIote tetit ab Joappe e( A1ehgo SotpepGz de$1agit, es1. A. Meeke,
Voppae, 1836.
794 .

5 5spr^ogez getit NipdatGsatit 1etrote s!isItp geditpsJie 8(GgrGz Atra<Iapae de&1atit, e<1.
5gep1re1egu I., Vis1are51, 1938.storija Bosne, Beograd 1940, 5193: G, bs, t$ka
irgp^a i Oa1tas\jh g Rapotp, Iagsk1pa z1ag1pa 1 (1922) 1722; V. orovi,
Teritorijalni razvoj bosanske drave u srednjem. veku, Glas 167 (1935) 59; K. Ji-
reek, Romani u dalmatinskim gradovima u srednjem veku, Zbornik Konstantina
Jireeka II, Beograd 1963; R. Zkok, po1aga k 51o^epa pa MebNetap, 2r 1934.
/

2. JUNI SLOVENI
Literatura: S. Stanojevi, O Junim Slovenima u VI, VII i VIII veku, Glas 80
(1909); V. orovi, Historija Bosne 95116. G. Ostrogorski, Istorija Vizantije,
Beograd 19592, 9091, 98101,
118 121; V. SgaJepaieg, Mekaj ^rtazapj Gg <Jo5e pa$e^e Jigt 31o- ^apou,
2os1ou1p5kj sa8or1z 4 (1950) 23126.
1 Pregled literature o dvostrukoj seobi daje B. Ferjani, Vi- zantijski izvori za
istoriju naroda Jugoslavije II, Beograd, 1959, 3941, 4749, nap. 117, 148, 159, u
komentaru vesti Konstantina Porfirogenita o doseljenju Srba i Hrvata.
2 O rasprostranjenosti srpskog plemenskog imena na teritoriji Bosne, sauvana su
svedoanstva iz docnijih vekova. U poveljama bana Mateja Ninoslava,
stanovnici Bosne se kao Srbi suprot- stavljaju Dubrovanima koji se nazivaju
Vlasi. JB. Stojanovi, Stare srpske povelje i pisma I, 8, 910. U povelji bana
Stjepana II Kotromania iz 1333. kae se da su od etiri povele dvie la- tinsci
a dvi srpscie", Isto 46. Jo i u prvoj polovini XV v. stanovnici oko donje Neretve
nazivaju se Srbi, M1k1o$1s, Mopi- tep1a begknsa 377, a srpsko ime se upotrebljava
i za deo stanov-
- nika zemalja Ivana Frankopana oko Cetine, V. bigtt, As1a StoaIsa 434. Nema,
meutim, nikakvog razloga da se na ovim podacima insistira, niti da se oni
preutkuju, kao to se i jedno i drugo inilo u diskusiji o pripadnosti"
srednjovekovne Bo- sne. itav razvoj posebne bosanske drave vodio je u pravcu
stvaranja oseanja povezanosti i solidarnosti stanovnitva u njenim okvirima.
Otuda se naziv Bonjani za stanovnike bosanske drave javlja daleko ee od
srpskog imena i potiskuje ga ak i u oblastima koje su iz sastava srpske drave
srazmerno kasno ule u sklop Bosne. Jedva se moe sumnjati da su i kod nas, kao i u
mnogim evropskim zemljama, dravne tvorevine predstavljale kalupe u kojima su
se izlivale narodnosti, bilo stapanjem ele- menata razliitog porekla, bilo
izdvajanjem i individualisanjem delova iz celina istog porekla. U Bosni je takav
proces preki- nut turskim osvajanjem. Nema nikakve veze izmeu karte raspro-
stiranja nacionalnosti na zemljitu Bosne u XIX i XX veku i srednjovekovne
bosanske drave i plemenskih imena iz ranog srednjeg veka. Etniki odnosi u Bosni
najnovijeg vremena izrasli su iz verskih odnosa uspostavljenih u periodu turske
vlasti. Zbog toga je pitanje, da li srednjovekovna Bosna pripada isto- riji jednog ili
drugog susednog jugoslovenskog naroda, iz osnova pogreno postavljeno.
3 Ova lista koju je sastavio R. 5kok, Bo1agak 51ouepa pa MesMegap bi bila daleko
vea da su uzete u obzir i pozajmice koje postoje 1 u srednjem i novogrkom,
koje su mogle doi p grkim posredstvom.
4 V. 5r. Kas1oj 1S1S, 1~a (1a1 e s1e 1a sopuegzgop Ae$ Z egdez, Vugaps^op 22
(1952) 253257. Pojava hrianskih imena kod lanova vlada- lake
porodice ne znai, naravno, da je izvreno pokrtavanje itave zemlje.

3. POSTANAK BOSANSKE DRAVE

Literatura: A. Va^s, O rIapji Jogtpapja ztebpjo^ekoupe 6ozap- zke Ltga^e, Nas1o\a
Maispoe s1gib1ua Voape I Negseeoute 2 (1955) 5779; M. Rge1oe, ZSisIje \g
bozapzke rougjezi, Ouas1ebe1s1gie1 12Ueasaj UeIke S1tpa21je i 5agaje\01, Zagajeuo
1908; Lj. Jovanovi, Bosia s po- netka VII do sredine XII veka, Brankovo kolo 1900 (=
O progilosti Bosne i Hercegovine I, Beograd 1909, 76173); J. RaiJeg, Kako je I kas!a
 795

Vozpa rpra1a JJdatzkoj, S1abtk 2eta1]8ko8 tigeja 2 (1890) 119 124; V. orovi, Ban
Bori i njegovi potomci, Glas 182 (1940); N. Ra- doji, Drutveno i dravno
ureenje kod Srba u ranom srednjem veku po Barskom rodoslovu, Glasnik Skopskog
naunog drutva 1516 (1936); V. orovi, Historija Bosne 120164; G.
Ostrogorski, Vizantija i Juni Sloveni, Jugoslovenski istorijski aso- pis 1 (1963).
1 Najvei deo istraivaa je saglasan da vesti o bekstvu Ljude- vitovom treba
vezati za teritoriju Bosne, razlikuJu se samo na- gaanja o tome koji*bi deo Bosne
doao u pitanje. Pregled stari- jih miljenja daje A. Va1s, O rIapji /oppggapja 62
63.
2 O imenu Bosne up. M. Budimir, Pitpep potte VagGpiv, Glas 236 C959) 5764.
Naziv Bosna bi poticao od ilirskog imena Vastiz.
3 Bilo je mnogo pokuaja da se utvrdi mesto na kojem su se na- lazila ova dva grada.
Up. B. Ferjani, Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije II, Beograd, 1959,
5859 nap. 203 i 204. Rezultati, meutim, nisu nimalo pouzdani.
4 To se uzima kao neto samo po sebi razumljivo, iako bi upravo docnije irenje imena
Bosne, uporedo sa irenjem dravnih granica, upuivalo na veliku opreznost. Up.
V. 'B.orovi, Terito- rialni razvoj bosakstse drlsave u srednjem veku u Glas 167 (1935)
17.
5 F. ii, Letopis Popa Dukljanina, BeogradZagreb, 1928, 439 441, izneo je neke
razloge zbog kojih bi se moglo verovati da Du- kljaninova prianja o ratovanju
aslava sa Ugrima imaju vero- dostojnu istorijsku jezgru. Na prvom mestu je
injenica da je ime Kuz odnosno Suz, koje letopisac daje ugarskom
zapovedniku, poznato iz ugarskih izvora XII i XIII v. Osim toga, mesto S^eIpo, kod
kojeg se odigrao srpsko-ugarski boj, postoji kao Cvilin upravo u upi Drini koju je
aslaa navodno darovao Tehomilu koji se proslavio u bici.
6 Up. R. Zkok, JiGpG 31ouet (itzkg patosI, Jieob1ouepbk1 1z1og1zk1 Sa- 5or13 2
(1936) 46.
7 V. SOGOU1<5, Nopja Vo$pe 101102.
8 Nije jasno na koji nain je Ugarska potinila Bosnu. Hipoteza J. Rai1ega, Kako {
kab.a je Vo$pa rt%ra1a 1Jdat$koj, S1azgpk 2eta1j- zko tigeja 2 (1890) 119123, po
kojoj Ugri u- Bosni nisu zatekli dravnu organizaciju, s razlogom je kritikovana. Up.
B. Nedelj- kovi u radu nav. u sledeoj napomeni.
9 Nasuprot ranijim istraivaima koji su smatrali da je Bori poreklom iz
Slavonije, odnosno Bosne, B. Nedeljkovi, Postojbina prvog bosanskog bana
Boria, Istoriski asopis 910 (1959) 5569, smatra, na osnovu Borieve
povelje koja se javlja meu poznatim lokrumskim falsiflkatima, da je ovaj ban bio
humskp velika.
10 Car Manojlo se u svojoj tituli nazivao, izmeu ostalog, i baHiapkb;, oouur1kod,
rooeutJhbd, hro^at^bd itd. O arhainosti i ne obinosti ove veoma opirne
Manojlove titule up. S. Ob1goog5k1, A^(okta(ot g $atpod.t 2as, S1a5 164 (1935) 100
nap. 1.

Druga glava

BORBA ZA OUVANjE SAMOSTALNOSTI (1180-1250)

Izvori

1
2 1ta 214216, RapE 1855; Honorije III: MO Er1$1. rop1. Eot. 1, 1883; Grgur
IX, na istom mestu; Inoentije IV: E. Vegeg, 1_5 ge- 151ge5 (11pposep1 IV, I
IV, Rag15, 1881897.
3 A. Te1peg, Ue1eta topitpep1a 31a^ogit MetgoIopaIit 1&(ot1at i$1tapIa I, Kota,
1863.
796 .

4 A. Teteh, ~\/e(ega topitep(a NG$1otGsa Nipdathat zastat i$(tap- Oa III, 1859-

1862.
5 Izdanje je daleko od toga da bude besprekorno, ali je, uz sve svo.te nedostatke
dragoceno. Pored netanog itaa i slinih omakl, ima sluajeva da su ispali
itavi redovi. kao kod povelje kralja Stefana IV, gde je isputeno mesto sa imenom
bana Boria. ZtkJaz, OGrGotapbkg gbottk II, 98. Na ovaj period se od- nose tt. II,
III i IV.
6 Lj. Stojanovi, Stare srpske povelje i pisma I, VeogradSr. Kar- lovci 1929.
Kulinova povelja je sauvana u tri teksta, od kojih se jedan uva u Leingradu, a
dva u Dubrovniku. U novije vreme je pokrenuta diskusija o tome koji je primerak
originalan. J. Ugapa, Ra I je &a6i^ap opr1pa1 g&rta^e KiNpa bala, Kas1o\'1 31ago-
51auep5koe gpbii 2 (1955) 944, smatra da nijedan od sauvanih tekstova ne
predstavlja original. S. Sgetobk, Opdta1 ro^e1je KiIpa 1>apa, S1azp1k 2eta1j5koB
tigeja 12 (1957) 195213, dokazuje di je orginal isprave u Lsnjigradu.
797

7M. Ko5, Oigoiasko-4gr5kg ido^op s1o &gesIpe 13-od g>eka, Glas 123 (1927)
4065; S. Sgetobtk, Vo&ip&ke j itzke ro^e1je $te<Gpjed ieka, S1a5P1k
2eta1J5ko8 tigeja 3 (1948) 103130.NAPOMENE
8 S. Tgie1ka, Ma1r13 K i Ipa & apa, SPaak 2eta1J5ko tigeja 10 (1898) 617-622.
9 Docnija itanja: V. orovi, ban Kulin, Godinjica Nikoli u- pia 34 (1921)
13*1. R. ApbePs, Ke^gggja sIapja KiPpoue r1o<^g, a1a5P1k 2eta1jzko tigeja
1516 (1961) 288308; J. Kovaevi, prvg* k.gesari irilskih potpisa na
Balkanu, na istom mestu 309316.
10 O Rajneriju up. A. Vog5(;, Oge Kagatet, ZkiIeag 1953, 1920; po- slednje
izdanje njegovog spisa A. Oopdajpe, 1/p Stag(e peo-tapgseep s1i XIII1 zges1e,
1e 1leg s!e dioiz rgts1ri5, zit s1'ip {gatep(; <Je gCie! sa1age, Eota
1939. Zagrebaki rukopis, moda najsta- riji meu svim sauvanim,
objavio je O. Kp1e\ua1s1, Ujeto<1o5(ojpo51 1a1gpzkg gg^ota o bozapzkgt
ktzgjapgta, Kas! 270 (1949) 190238.
11 A. Oopdate, 1m gegatsge sagate ep PaNe, Ags1\Adt Rga^git
RgaesaSogit 20 (1950). Podatke iz vrlo teko pristupanih Dondenovih
publikacija izvora saoptio je A. Bo1oujeu, Mogp ro- b,asG ga Gz1otgji
peotapgejzkod rokte(a i PaIjG g Vozpg, SNazk 2eta1jzkob tigeja 8 (1953) 329
334.
12 A. OopsJate, La getatsge sa(ate ep KaIe I. 1^e Ie etezg Sa(a- totit t
1;Ot6ats1Ga, Agshup Gga1git RgaesPsaSogit 19 (1949) i prilog- A.
Solovjeva naveden u prethodnoj napomeni.
13 Objavio ga je N. RJeeg, Oge ipdatgzse Potgtkapetrto^gpg uop gtet
Stip&ipd gz* git Ta1atep^et-pz(ipd 12411242, 2ig1s 1913, 143146.
Odlomak koji se odnosi na Bosnu pretampao je J. 2js1ak, Ess1ezga Zs1a^ota&
g tgzgja Aotgtkapasa i Vozt, 2ogk ogog'- zko {aki11e1a i 2agei 3 (1955)
39.

14 1. BAN KULIN
15 Literatura: V. orovi, Ban Kulin, Godinjica Nikole u- pia 34
(1921) 1341; S. irkovi, Jedan prgigog o banu Kulinu, Istoriski asopis 910
(1959) 7177.

2. SUSRET HRIANSKE TRADICIJE I DUALISTIKE

16 JERESI U BOSNI
17 Literatura: R. Kask1, Vodot g ra(atet, Veo^gas! 1931*, 379397; .
B. Ke\^a1<1, V jeto<1o&1ojpo$( 1a1Gpzkg gg^ota o bozapzkgt ktzjatta, Kas1 270
(1949) 127144; 8. S^gkolas, Oge (zozpgzse Kgtse, A s1e! Sop- uepo
1p1eta2pa1e Iopep1e sgpIapo pe11a 51opa s1e11a s1\o11a., KotaPgepge 31.
III 4. IV 1963, Kota 1964, 547575. O dualizmu uop- te: B. Oo1epzku, Te
VodotIz. A 31i<1u t Va1kap ^eotatsaegzt, Satg1s18e 1948; A. Vogb1, pge
Ka(ageg, 3(i((dat( 1953.
1 Neobian zblik 5egu11Pa dolazi nesumnjivo od grkog Erek1a to ukazuje na
sluenje grkim ispravama.
2 Izvorni podaci o bosanskoj biskupiji su vie nego oskudni. Pretresao ih je A.
No^eg, 0a osIotka gg ro^esed ta<1a o ktsapzkoj stJs i Vobpg, Zrotep kpj1a 12
Vozpe 1901.
3 Najvanija je injenica da su bosanski monasi i monahinje i- veli u duplim"
manastirima, koji su po odluci Nikejskog sa-
21 S. 'Kirkovi: IstoriJa srednjovekovne bosanske drave bora iz 787. tolerisani samo ako su ustrojeni
798

po pravilu reda svetog Vasilija. Tada je bilo zabranjeno osnivanje novih du- plih
manastira. Up. M. MPeIs, I Kg51japG b.g Vozta a11a 1ise beg 1ogo topitpepI <I
rGesga, Opep1a11a spzIapa apa1es1a 149, Nogpa, 1957, 55-56.
4 Stvarni uvid u stanje crkvene arhitekture z' Bosni je sprea- vala donedavna
pogrena ocena hronologije ostataka crkava. Go- tovo sve otkopane crkvene
graevine su smatrane za ranohri- anske spomenike. Tanija analiza pojedinih
elemenata, naro- ito skulpture, pokazala je, meutim, da pripadaju periodu X
XIII veka. Up. I. NikolajeviStojkovi, Skulptura srednje- vekovnih crkava
Bosne i Hercegovine, Zbornik radova Vizanto- lokog instituta 5 (1958) 111122.
Nema sumnje da e dalja istra- ivanja ve poznatih spomenika i dalja iskopavanja
obogatiti naa znanja o crkvenim graevinama iz perioda bosanske bi- skupije.
5 Ve od Rakog, Bogumili i patareni 4145, uvrstilo se miljenje da se
dualistika ess1eb1a 8s1aUote nalazila u Bosni iako za to nema potvrde u
izvornoj grai starijoj od sredine XIII veka. Mutne vesti o katarskom papi koji je
boravio Igiiz Vi1ea- gogit, SgoaIae e1 Va1taCae, h1a Nipeagogit paIopet
spominju tako ogromno prostranstvo da se ne vidi uopte na koji se deo Balkana
odnose, a uz to i ne govore o ess1e51a Zs1aUote. Prvi pisac koji daje blie podatke
je dominikanac 5UGreg1ib (1259), koji dualistiku essJeb^a Zs1aUop1ae
smeta u Bosnu i Dalma- ciju: Vobpja e1 Ba1tasGa die arisZ eoz essJezJa
Zs1auopJae pip- sirag, J. bak, Ess1e$ga 5s1a^opgae, g tpgja dotgtkapasa i Vo- $t,
2ogp1k RPogo&koe Jaki11e1a i 2aegek>i 3 (1955) 37. Oigledno,
18. spajanje je dolo otuda to je pisac znao za jeretiku crkvu u Dalmaciji, mada je
u njegovo doba Bosna bila pravo arite jeresi. Kod Anselma se ova veza prekinula,
on je znao samo za jeres u Bosni i za njega je s!e Zs1auopha, zsse1 s!e 1egta ^ie
sLsIig Vobbopa, a episkop je ergzsordo Zs1aUop1e 5jue Vo55ope. Ne sme se gu- biti
iz vida ni Rajnerijev spisak dualistikih crkava, u kome su crkve, kako je ve
Ranki istakao grupisane odreenim redom: ro- &ta 5 1aIjap8k1t1, pab1au1ja 5
{gapsegktp, a gakJjibije 5 121obtgt-, nav. delo 414. Ess1eb1a Zs1aiote ini prelaz:
prethodi joj albi- anska crkva, a sleduje pess1e51a BaIpogp (Ze Sop51apiporo1J,
da bi tek tada sa ess1e51a Sgesogp Lj1s1et zapoele grke crkve, iza kojih
dolaze slovenske: bugarska i dragoviska. Ess1e51a Zs1aiop1e je tu u krugu
latinskih dualistikih crkava, uprkos svome imenu. To naravno odgovara
dalmatinskim gradovima, a ne odgovara Bosni. Za Italijane toga doba itava naa
obala je Zs1aUota isto kao i unutranjost. Dualistiku ess1e51a Ba1- ta11e
izriito spominje carigradski jeresijarh Niketa na sa- boru u 5at1 RbNh de Sagatap
1167. Up. A. 5o1o\'jeu, 1Uot robasg ga 131oggji peotatejzkod rokte1a i NaIjG G
Vo 5pg, S1a5P1k 2eta1jbkoe tigeja 8 (1953) 330. Nema nikakvog osnova da se t^j
podatak vee za Bosnu, jer Dalmacija" za Vizantinca XII veka znai dalma-
. 35

19 tinske gradove. Zbog svega to je reeno, preterane su sumnje i rezerve J.

31s1aka, NeteNbkg rokte( g o&jek i$gta pa $1o^ep$kot jidi, 2ogtk MaCse
zgrzke ga s1gib^epe paike 31 (1962) 68 u po- gledu jeretikog pokreta u
Dalmacijp.Bilinopoljsku izjavu nije mogao mimoii Jgijedan istraiva koji
se oavio oosanskom crkvenom istorijom. Tumaena je prema shvatanjima
autora o pitanju oosanshe crkve u celini. Raki, nav. delo 394, nalazio je da Je
re o monasima meu koJe je prodrlo patarenstvo. U novije vreme su dva
najvanija pokuaja tuma- enja daLi B. Kte^ua, Ujegobozgojpozg [appzkg
gg^ota o do&apvkgt ktzSjatta, KaJ 270 (1949) 127143 i M. MPeIs, I p Kgz1japG i
<I Vozta a11a 1ise <1e1 1ogo topitepN <I rgegga, Ope1aIa spapa apa1essa,
Kota, 1957, 4982. Prvi je u uesnicima sastanka 1203. video. krstjane*
jeretike dualiste, a u magistru, koji se tu spominje, djeda crkve bosanske. M.
Mileti je, naprotiv, nala u izjavi samo monahe vasilijance.
6 Primeri u M. Mileti, nav. delo 55. Tekoa za prihvatanje iskljuivo
dualistikog smisla termina krstjakg* nalazi se i u injenici da je u treem
krstu natpisa na crkvi Kulina bana upisano ime jednog krstjanina: se pisa Radohna
krvsti-nin. S. Tgiea, Na1r1z KiPpa apa, S1a5P1k 2eta1j5ko tigeja 10
(1890) 6212. Vrlo je malo verovatno da bi to inio jedan pataren.
7 Sve je to, meutim, sasvim razumljivo i aktuelno u duplim ma- nastirima up. str.
3 nap. 51.
8 J. 5ak, Ess1e5Ga Zs1a^ophae a 14, izneo je pretpostavku po kojoj bi bosanska
biskupija bila ge<Jout<5ka 15kirjja, a magistar iz Bilinopoljske izja^g bisvgup.
Jedino bi navodna koincidencija izmeu smrti biskupa, koju spominje Kazamari u
svom pismu iz Ugarske, i smrti magistra, na koju tekst upuuje, poduprla ovu
pretpostavku. Tekst, meutim, kae samo da e kada bude umro magister priori
uvek ubudue sa braom birati novog, koga e potvrditi papa.
9 Iskljuivo vezivanje monake zajednice iji su predstavnici bili suoeni s papskim
legatom 1203, bilo kao monaha bilo kao jeretika za bosansku crkvu, kakvu
poznajemo iz izvora XIV i XV veka, imalo je teke posledice za razumevanje
bosanske crkvene istorije. U protivrenim podacima izjave, protivnici teze
Rakog nalazili su dokaze za svoje shvatanje o pravoaer- nosti bosanske crkve,
dok su branioci shvatanja o jeretikoj crkvi bili prisiljeni da se dovijaju raznim
problematinim argumentima. U preutnom prihvatanju kontinuiteta izmeu
bi- linopoljske monake zajednice i crkve bosanske je polazna taka zabluda o
specifinom monakom ustrojstvu bosanske crkve. Nema, u stvari, nikakvog
dokaza o kontinuitetu izmeu bilino- poljskih monaha i krstjana crkve bosanske.

3. KRSTAKI POHODI PROTIV BOSNE I OBRAZOVANjE

20 BOSANSKE CRKVE
21 Literatura: J. b1<1ak, Vo$pa I garabt <1iaI$N i rguoj ro1opG

22 ^eka, 2eosktp5k1 babor1z 67 (1952) 285300; J. b1s!ak, Ess1ezga Zs1a^otae i

G tpgja Lotgtkapasa i Vozpg, 2ogk gas1oua GPogoGzko^ {aki11e1a i 2agei 3
(1955) 1140

23
800 '.

23 .Up. M. VagasJa, VIako^ rgo!e ohop$ke sgkie", 1^az1a\ti ujezpjk

49 (194041) 400402 i B. Ktea, Vjegos1o$1ojpo$1, Ka<1, 270, 119
20.
1 Up. M. Diki, Jovan Angel d.otgpi$ 5ugt1ae, Glasnik Isto- riskog drutva u
Novom Sadu 4 (1931) 301.
2 U zbirci povelja 1_o. 31ojapouJ6a, 51ate $tr$ke ro^eCe g rg$ta I,
24 6, objavljena je prva zakletva bana Ninoslava Dubrovanima sa
datumom 12141217* ali je ve pre Stojanovievog izdanja M. Kos,
Dubrovako-srpski ugovori do sredine 13og veka, Glas 123 (1927) 41,
tanije datirao oko 1232 aprila 1235.
3 Pregled razliitih tumaenja ovoga pisma dao je J. &ak, Ess1e- 51a
5s1ag)opGae i 21, nap. 14. Pomeranje teita albe na odnose bana Ninoslava i
hercega Kolomana nema oslonca u tekstu pi- sma. Stvarni problem analize
teksta se nalazi u pitanju, da li se moe pokloniti vera banovoj tvrdnji da su
banovi po starom obiaju" po svojoj volji davali i oduzimali sela i upe.
Sve to se zna o unutranjim odnosima u Bosni ve od poetka XIV veka
protivrei Ninoslavljevoj albi.
4 Veoma tura istorija poetaka bosanske crkve bi bila tek ne- to potpunija
kad bismo mogli prihvatiti izvesne hipoteze o osnivaima dualistike
crkvene organizacije u Bosni. Polazei od prianja Tome arhiakona,
e<3. Kabkg 80, o brai Mateju i Ari- stodiju, sinovima Zorovavelja, rodom
Apuljcima, nastanjenim od detinjstva u Zadru, koji su kao veti slikari i zlatari
mnogo boravili u Bosni i propovedali jeretiko uenje, A. Zo]oujeU,
Ujet$ko ibepje 1>o$ap$ke stk^e, 2aege 1948, 3132, identifikovao je
Aristodija sa Rastudijem bosanskim" koji se proklinje u srpskom sinodiku.
Ovoga je opet identifikovao sa Rastudijem iz zapisa u Batalovom
jevanelju, I>j. 81ojapo^Gb, 51aggpe 18 (1886) 2302. Taj Rastudije bi
bio osniva bosanske crkve. Identifi- kacija Aristodije = Rastudije je s
filoloke take gledita sasvim dopustiva, kako su se izjasnili veoma
kompetentni stru- njaci X. Bari i M. Budimir. Velika prepreka.
meutim, dolazi otuda to isti Toma arhiakon kae da su se braa
odrekla je- resi, a tu injenicu, bar to se tie Mateja, potvruju i sa-
vremeni diplomatiki izvori. Bilo bi vie nego neobino da
preobraeni jeretik bude osniva jeretike crkve bosanske. Kad se
dalmatinski Aristodije ostavi po strani preostaje Rastudije bosanski, ija je
uloga u bosanskoj crkvi bila nesumnjivo vea, ali sasvim nejasna. U dva
rukopisa srpske redakcije sinodika, Rastudije se proklinje na drugom mestu,
posle nekog Belizmenca, dok se u jednom javlja na prvom mestu. To
neosporno svedoi o njegovom velikom ugledu, ali samo za sebe ne
predstavlja dokaz da je bio i osniva bosanske crkve. Glavni argumenat je
A. Solovjev nalazio u zapisu i spisku linosti u Batalovom jevanelju. Po-
sle nabrajanja 16 imena nalazi se kratki zapis: Se piou pred- reenie
redove ki sou se narekli ou redB crkve g(rspodi)na na- ego Rastoudn11, a
posle toga sledi novih 12 imbna. Iz toga te.k- sta bi zaista proizlazilo da je
Rastudije osniva nekog reda crkve. Meutim, J. idak, je pokazao, up.
V. Moin, Vnzantii- skii vremennik 16 (1959) 381 nap. 176 i 31ouo 68
(1957) 168 nap. 22,
25 da je tekst izdat pogreno i da u rukopisu stoji ki sou se na- rekli ou
redB crvkve pre g(ospodi)na naego Rastoudi-k. J. i- dak je, takoe, na
osnovu rei gospodina naeg1 izvodio zaklju- ak da je Rastudije linost
savremena piscu zagtisa, dakle s hraja
801 '.

XIII veka. V. Moin je, opet, polazei od datiranja redakcije sinodika 1286
1292, stavio Rastudija iz sinodika u XIII vek. I kad bismo sa sigurnou
mogli premostiti taj jaz, ostalo bi samo da je Rastudije bio istaknuti bosanski
jeretik, poznat u srpskim pravoslavn> krugovima i u tradiciji sal1e bosanske
crkve. B. Kp1e\ua1s1, UjetobozSojpozS 2167 n. 14, je, s druge strane, po-
miljao da bi osnivaa bosanske crkve mogli nai u Belizmencu, koji se
javlja na prvom mestu u dva rukopisa srpskog sinodika. Bio bi to veronski
katarski biskup Ve1agtapda, koji je bio pri- siljen da prebegne na Balkan.
Ovoj identifikaciji ne ide u prilog ni fonetska bliskost imena. Traenje
osnivaa crkve se pokazalo, kao to se vidi, sasvim jalovo.
5 M. Vagas1a, 31<1akou rgo1et 400102.

26 Trea glava
27 PREVLAST UGARSKE I UBIA (1250-1322)

28 Izvori

1 T. 5t1b1k1a5, VGrGotLkg gdottk V, VI, VII (19071909).

2 A. Teteg, Ue1eta topiteMa 51a^ogitp MetgsIopaIit g$1opat I1i$1tapOa I,
Kota, 1863, i ^e!ega topiep1a 1b1og1sa Nipag1at zasgat iz1gapia III,
18591862.
3 KaCopez so11es1ogit rop!;sogit t Nipbag1a, Mopitep1a ^aI- sapa
1z1opat geep1 Nipeapae izSgapUa zeg. I I. 1, Vi<1are51, 1887.
4 O Dubrovakom arhivu up. S. Stanojevi, Istorija srpskog naroda u
srednjem veku I, Izvori i. istoriografija knj. 1 O izvor-ilsa, Posebna izdanja
SAN SHH1 (49), Beograd, 1937, 1738, sa ranijom literaturom. Zatim: V.
GogeIs, Oibto^askg atgu, N151og1J5k1 gog- P1k 4 (1951) 209215; O.
Sgetozpjk, Ro$(apak G tag^oj zgrzke t^aS- zke kapseGatgje i Oibto^tki,
ApaN N151opJ5ko 1P5*Ii1a Jieo51aUep- zke akas!et1je i VigoUp1ki 1
(1952) 7384.
5 O. SgetobP1k, 1$(otgzkG zrotetsg pibto^abkod atgia. Kapse1ag15k1
1 po1apzk1 5r151 12781301, Beograd, 1932.
6 Mopitea Kadi$ta. 1l5gg KejottaIopit IV, 2acgev, 18791897. Up. str. 81
62 nap. 47.
7 M. Vaga<1a, Tgodgt$kg $rotepgsg 11, 12, II, 2abge, 1948, 1950,
1952.
8 5. ^.jiGs, ^GzIpe o os1po$ajg Jigpoda 51a^ep$1ua g M1e1aske Keri- ke
I, 2aege, 1868.
9 Up. S. Stanojevi, delo cit. u nap. 4, 172175, i beleke M. Po- povi
Radenkovi, Istoriski glasnik 34 (1956) 111.
10 V. Makuev, Italg>lnskie arhiv i hranlgciesl vt> nih~g> ma- terialm dln
slavlnskspg istorii II. NealolB i Palermo, Zapiski Imp. akad. XIX, knj. 2
(1871), prikaz Kaskod, Kas1 JA21J 18 (1872)
29 205214. G. Kabk1, 1g^a1sG 1g kt. o$ged.p)ed agknja i Nari1ji ga jido-
$1o^ep$ki ro^ge$1, Agkju 7 (1863) 1171.
802 '.

11 S. \Uepge1, Maduat (Ir1otpasg etpIkek ag Apjoi-kot1>b1 IIII, Vis1are51,

18741876.
12 Potiu iz mnogo docnijeg vremena, izdanje Lj. Stojanovi, Stari srpski
rodoslovi i letopisi, Beograd Sr. Karlovci, 1927.
13 ivoti kraljeva arhiepiskopa srpskih. Napisao arh. Danilo, e<1 V. OapgsI,
2aege, 1866.
14 Izd. Bis1i$, Be tedpo Va1tpaIae e1 StoaIe Ip $eh, A$1e1o<1atJ 1666,
pristupanije J. Zsi^apsJleg, 5spr1ogeb gegit. ipeapsa- git III,
UGps^oopae, 1748; novije V. Vtipe, Rgoegatta s!e1 1. g. eJppa$10
birepoge 1877/78, 2aga, 1.878.
15 Up. R. Zs, MGa MaIje^ <1e Vagegap1$, Kas! 153 (1903) 146. S.
Sge- tobtk, RtIod Godtajgj j MGe MasIjeia, N1$1og1J$k1 gogp^k 9
(1956)
30 119125.

1. UGARSKA PREVLAST
Literatura: V. orovi, Historija Bosne 205216.
1 O Mavanskoj banovini up. M. OtJb, EpsGMoreAgja Jido$1a- tje V, $. V.
2 Up. M. Dini, Oblasg kralja Dragutina posle Deeva. Glas 203 (1951) 6182
i dodatak Istoriski asopis 3 (1952) 249251.
3 S. Sgetobtk, Vo$ap$ke G itp&ke ro^e1je &teb.pjeda ^eka, S1a$p1k
2eta1j$koe tigeja 1 (1948) 125127), detaljno je opisao poslednju
Ninosavljevu zakletvu na kojoj se jasno opaa da je ime Nino- slav strugano i
preko njega ispisano Stepan". remonik je pomiljao na eventualnog
brata Ninoslavljevog, V. Moin, NJ- 51opjbkJ hogtk 2 (1949) 317 na
njegovog sina, ali ne treba od- baciti ni mogunost, bar isto toliko
verovatnu, da je tekst po- sluio jo jednom docnije prilikom obnavljanja
ugovora i da je tom prilikom zamenjeno ime.
4 Up. I. ONdo, Te OotebIs Epetu: Te Eaz1egp 31aue$ hp Tizsapu hp 1e
Roig1eep1 apsZ PLeep1 Sep1;ipe$, 5resi1it 30 (1955) 321366. V.
Utaiet, Tgo\apa o$ap$k1t go1jet 1okot XIV ueka i Bigou- P1ki,
Apa11 $1opjzko8 1p$i1a i BigoupJki 2 (1953) 125147.
5 M. Dimi, Sote$ Sop$1apIpi$, Zbornik radova Vizantolokog in- stituta 7
(1961) 310. O borbama u Srbiji up. M. Dimi, Odnos iz- izmeu kralja
Milutina i Dragutina, Zbornik radova Vizanto- lokog instituta 3 (1955) 49
82.

2. UBII KAO GOSPODARI BOSNE

31 Literatura: S. Iouak, Raiao VpMgbkG, ap Nt^a1a g do$rod.at
Vo$pe,5rP1 1932, 332 (Pretampano iz: Ja<jgap$ka 51gaGa 24 (1932)); V.
K1a1<^, VtI)1t$k1 kpego^G od. r1etpepa 2iI d.o do<1. 134 7., 2a&ge 18U7.
32 vtvrta gl ava US PO N I IRE NjE BO S NE (1322 -1391)

33 Izvo-ri
803 '.

1 1-j. TaPosgu 1z1gaG1uapja o roz1apki ozapzke apou^pe za pagos1-

1np obgjgot pa roue1je Kogteps15kob agjua, S1azp1k 2eta1J5ko tigeja 18
(1906) 401144 (za 11 gak51gt1-a) [= UkbbepbsaIPse MI- (ePip^ep
11 (1909) 237285 = Akas1ega1 eLekegebek a 1bg1. 1is1otapu kogeb1,
Vis1are51 1905 = Vobpuak ez zgeg e1e1-z pet2es1ekgaj21 1a- pi1tapuok,
ViJare51 1909; = 5(isIep gig Se5s1s1e Vo5p1epz ips! 5eg1ep5 1t
M1ie1a11;eg, Mipsep1^e1rg1 1914, 727]. Na .svim tim mestima su
izdati isti tekstovi koje je priredio u stvari M. Re- e tar. Neupotrebljiva su
ranija delimina izdanja S. \Uepge1a, Tog1;epe1t1 1ag IIII (1879) i G.
5151sa, 1g ag1Ua i KogtetJi, Uje- zpjk 2eta1jbko ag1ua 7 (1905) 209
228. Povelje su delom nedati- rane i datumi koje je TaPosgu stavio nisu
uvek dovoljno pre- cizni 1 tani. Tako povelju I u izd. oko 1322 treba
datovati 13261329; povelju II u izd. omakom oko 1223 treba datovati
isto kao i povelju I, jer su izdate priblino u isto vreme. Po- velju IV poslije
1323 treba datovati posle 1329, jer se spominje odlazak po gospoju
banovu bugarskom caru (up. T. \^a5h1e5kh, 51isNa ggosIogpasge 8 (1963)
119120 najverovatnije 132930.
34 Za datiranje povell V u izd. (13231331) nema pouzdanog osls^nca.
Povelja VI ima datum na kraju teksta 1331, ali je verovatno do- dat drugom
rukom docnije, kako je istakao ve K. Jeriek, Istsgrija Srba I*. 228 nap.
76, i treba da stoji 1351, jer se pominje raki car i aludira na rat 1350.
Povelje VII i VIII nastale su u isto vreme u izd. (1353), svakako na
poetku Tvrtkove vlade, verovatno 1353-1354.
2 Povelju Tvrtkovu za Stjepana Rajkovia iz 13701374, sauvanu
35 u latinikom prepisu Pavla RiteraVitezoviNa objavio je po- slednji
put J. ZMak, O ^jeto&oz^ojpozI Gzrtade ozapzkod bapa Tut1ka 51jerapi
Kajko^gsi, 2ogk gas!oua GPogo&kob {aki11e1a i 2agei 2 (1954) 37
48. Povelja kralja Tvrtka za Hrvoja Vukia iz 1380. bila je takoe poznata
samo po prepisu Vitezovia, ali je naen original i objavljen od i.
TaPosgu-ja, Kako G kaba je Nt^oje rozGao ^eIkg ^ojuoAa do&apzkg, S1a5tk
2eta1jzkoe tigeja 9 (1897) 163172 (= \\P55ep5sa1se MeIipeep
6 (1899) 284
36 290 = Mauag K6pu^5get1e (1897) 159173. Popis bosanskih vla-
steoskih povelja i diplomatiku analizu daje A. Solovjev, Vla- steoske
povelje bosanskih vladara, Istorijsko-pravni zbornik 1 (1949) 79-105.
3 G. Mhk1oIs, Mopitep(a Betbgsa, 1ep 1858; M. Puci, Spomegop^i srpski II,
Beograd, 1860; K. Jireek, Spomgiici srpski, Spome- nik 11 (1891); JB.
Stojanovi, Stare srpske povelje i pisma I. Beograd Sr. Karlovci, 1929.
804 '.

37 Mopitea Kadizta. 1lp PejogtaIopit IV, 2aege, 18791897. Odluke nisu

objavljivane strogo hronolokim redom, jer su po- jedine knjige i fragmenti
naeni tek posle publikovanja prvih svezaka. Tom I donosi odluke iz 1306
1347, II iz 13471352, 1356 1360 i dodatak 1301-1305, 1318, 1325-1336; III
iz 1359-1364, IV iz13641379. i V iz 13011336. (sada po originalima, jer su
prethodno odluke iz tih godina tampane po ispisima dubrovakog kano- nika
Ivana Marije Matijaevia iz XVIII v.
4 Recenzije K. Jireeka, Zbsgrnik Konstantina Jireeka I, Beograd, 1959, 323
338 (= Sabor15 Mibea kgMo^bM bezkbo 70 (1885) 572 589) za I i II i Agsu !ig
b1aU15se RPo1oJe 19 (1897) za III i IV tom. Hronoloke ispravke za odluke iz
136776. dao je M. Di- ni, O Nikoli Altomdnoviu, Posebna izdaa SAN HS
(40), Beo- grad, 1932, 3841.
5 M. Dini, Iz Dubrovakog arhiva I, Zbornik za istoriju, jezik i knjievnost
srpskoga naroda XVII, Beograd, 1957.
6 M. Dini.Odluke ved, Dubrovake Republike I, Zbornik za isto-
38 riju, jezik i knjievnost srpskoga naroda XV, Beograd, 1951.
7 Preostali deo ovog perioda obuhvataju arhivske knjige serije KeJogaIopeb 26, 27,
28 i 29.
8 J. Tadi, Pisla i uputstva Dubrovake Republike I, Zbornik za istoriju, jezik i
knjievnost srpskog naroda IV, Beograd, 1935.
9 Za ovaj period dolaze u obzir knjige sledeih serija: Bjuegza Sapse11apae t. 6
31, B1uegba GJo^apae t. 410, Teb1agpep1a (1e GJo^apa t. 28, Bhb^piIopez
1e51atep1ogp t. 3-4, 1_.atepi ro1Jis1 t. 23.
10 Pored glavnog Luievog dela Ve tedpo Oa1taIae e( SgoaIae zN $eh, naroito je
znaajno u ovom pogledu delo Metope 1$ 1oNse <I TtadiNo ota d.e(1o Tta^, ^epeIa,
1673, i spis 1p$stGrNope$ Sa1- taIsae. 1o1ae a<1 MetoNaGe RaiI <1e Rai1o. K!o1ae
ad. Ra11ad.git Gi$sit... Uepe$ 1673. Graa iz Luieve zaostavtine: 1^o(ae Joaptv
^isI, e<1. G. Kabk1, 51appe 13 (1881) 211268; D/o*e $1oNse
39 . e<1. 5. A1abe\as, Vo11e1o sP b!opa e agseo1oe1a s!a1ta1a 46 (18812).
11 S. SgetobpJk, 0$(asG Agta bozap$ke jtapje^abke gpkaNje, Ka<ZoU1 Iaibpob
<1gi1;ua V1N III, 0<3e1jepje G51og15ko-{11o1obk1 paika 2, Za- gajeuo 1955.
12 b. I^ji^, Ipe o od.po$ajG Jigpoda 31a^ep$(^a I M1e1aske Keri- ke IIIV,
2age, 18701874. Poseban indeks za knj. IV izdat je 1893.
13 V. Makuev, Istorieskie pamltniki KUnih Slavjan i sosednih im narodov I,
Varava, 1874.
14 T. 5gti&k1a$, Vgr1otaI6k1 gbottk VIIIXV, 2a8ge 19081934.
15 S. Gejet, So<1eh s11r1ota1;1si5 geepj Nipapae ess1e81a511si5 as S 1- u5 H/1,
H/8, Vis1are51 1832-1843.
16 M. SgGpat, 1ps1eh a1raeisi5 Vi<1are51;, 1866.
17 G. 51b1b, Jgg>op o$ap$ke ro^gje$I, u Roujeb! gua1bk1 geta1ja Vobpe 1
NegseOU1pe I, Zagajeuo, 1942, 138.
18 B. Kobbgu, Ve^ege(4$ a taduat (oNepe1et jogta$aI)a &$ gto<1a1t<1ba I, Vis1are51,
1951.
19 E. Ma1ui$g, 2518tops1kop ok1eue11ag I, Vi<1are51, 1951.
20 V. str. 44 nap. 4.
22 B. Kgpe\ua1s1, Vj et os1o$(oj po51 1 aI p zkG 12U0ta o dozapzkt g kg$1}api pa, Kas1
JA21J 270 (1949) 156-163.
23 G . K ask j, RtIogg ga rogl ezS bozatgzkt ra(agepa, 51app e 1 (1869) 138140. Up .
K ei ^a , u rad u n aved en o.m u p reth odn oj n ap . 168169.
805 '.

24 V. MoiI, Serbskal redakcilj sikodika v nedelk) pravos.gavin, Analiz tekstov,

Vizantiiski vremennik 16 (1959) 317394; Tekstv! 11z. 17 (1960) 278-353.
25 Objavljen u Lj. Stojanovi, Stari srpski zapisi i natpisi i izazvao nepotrebnu
diskusiju o autentimnosti. V. Gluac, Zatgis iz 1329 godipe, nema istoriske vrednosti,
01azp1k 2ea1J5ko ti- geja 7 (1952) 161166, nije dao za svoje tvrenje nikakve
vredne argumente. Up. A. Solovjev, Svedoanstvo pravoslavnph izvora o
b o g u m i J g s t v u na Balkanu, Godinjak Istoriskog drutva BiH 5

(1953) 1-103.
26 Objavljeni su na raznim mestima i sakupljeni u velikom zbor- niku Lj. Stojanovi,
Stari srpski zapisi i natpisi IVI, Beo- grad, 19021926. O formi i jeziku up. V.
Ja1S, EGpgde U7ot(g pbet 1zo$pG$se 1p$stGj(ep aij Stad$(egpep,
MzzepzsaIse MiePipeep aiz Voztep ips! <jeg Negseou1pa 3 (1895) 396
102.
27 Oe gepo Oa1aCae e1 SgoaCae Np 5eh 381386.
28 Na istom mestu 387^122.
40l
29 G. 2s, J^je(or 15 RauJa Rau1o^gsa ra(thsgja gab,at$kod, ^jezk 2e- ta1jzkod agjua
6 (1904) 154. ii je izvrio promenu hrono- logije prema Luievom izdanju i
rasporedio beleke kao da su datovane oge uepe1o. Italijanski istoriar S. Rgaa
(o njemu
41 i njegovoj zaostavtini up. M. Zipjgs, Vigere (S1i5erre) Rgaa i njegov rad na
dalmatinskoj istoriji, SosPbpjak Ogi51ua 151;og1baga V 11 (1961) 328338),
meutim, tvrdi da je u Zadru upotrebljavan ziz a tsagpaIope. Zbog toga se mora
uporedo koristiti i staro Luievo izdanje. S. Rtada je sam pripremao izdanje Pavla
Pavlo- via i sakupio grau koja ilustruje Metog\a1e, up. S. RettatG, 1_,e sag1e sC
z1opa es! egisP210pe s1a1taisa sP Szerre Rga^a oga tag- sgape, K1U151a (1a1taIsa
30 (1959) (separat nepaginiran). Ni tekst izdanja ni grau Praginu nisam uspeo da
pregledam prilikom rada u Mariani 1959.
42 J. Tigosg, Sgosa Nipagogit, e<1. J. 5saps1eg, 5spr1oge5 gegit
ipag1sagit I, ^ts!oope, 1748.
31 Sa1eago e Vag1o1oteo Sa1agg, Stopasa Sattate$e sopjtop(a(a sop 1a tepagGope <I
ApAtea Sa(agg (13181407) es1. A. MesItgS. To1otpeG, Kegit PaPsagit
zsggr^ogezI HUP/1, S111a sP Sab1e11o 1931.
32 G. SogpeNiz, I.aitep <1e Mopasgz UepeN Stotsop b.e te\zi$ Uepe(1 l, ^epeg1a,
1758.
1 SJ. Mouak, Ro^gjez( Zra I, 2aege 1957, 142143.
2 Makarski biskup se 1344. alio papi da je ve pre dvadeset godina bio priseljen
da se premesti u Omi rgor1eg ossiraiopet t&s1e11it. Ipak je Krajina pala pod
bosansku vlast tek 1326. kada je bosanski ban zagospodario dolinom doe Neretve.

43 V. Trpkovi, Kad je Stepan II Kotrolani prvi put prodro u Hum, Istoriski

glasnik 12 (1960) 154.

2. OSVAJANjE HUMA
44 Literatura: V. Trpkovi, Kad je Stepan II Kotromani prvi put prodro u
Hum , Istoriski glasn* 12 (1960) 151154; V. Trpko- vi, Branivojevii, Istorijski

I: . : ,
, 151 21]5 14 (1902) 335
366; V, 11, ^ 118139.
806 '.

glasnik 34 (1960) 5584.

1 M. Dini, Sote$ SopzSapNpiv, Zbornik radova Vizantolokog instituta 7 (1961) 1
11.
2 M. Dini, Dubrovaki tributi. Mogori, Svetodmitarski i Ko- navaoski dohodak,
Proviiun brae Vlatkovia, Glas 168 (1935) 207217.^
3 V. Trpkovi, Oko Ustupanja" Stona i Peljeca Dubrovanima (1326 1333)
Istorijski glasnik 1 (1936) 3960.
4 Znatno docnije je Vojislav Vojinovi potezao pravo na Ston i Peljeac jer je bio
knez humski: Eeo bit soteb Se1t1, e! rip1a 51a&t eb1 Be<3e5 sotIit Se1t1, Ia
^io<1 tea eb1. J. Tadi, Pisma i uputstva Dubrovake Republike I, Beograd, 1935, 7.
5 K. Lgebek, Boodak biJpbkj, 2ogtk i b1aui \^a!gob1aua Ja16a,
- VegPp 1908, 527-542.
4. BOSANSKA CRKVA I NjENE SUPARNICE

45 U KRILU BOSANSKE DRAVE

46 Literatura: G. Kabk1, Vodot g ra1aget 525590; J. idak, Franjgvaha
OidJa' i z g. 1312/ 3 kao i zeor 'Ja povi j est Bosne, Isto- riski asopis 5 (1955) 209
220; 5. SjgkoU1s, Ohe do zp gz se K gtss 554568.
1 Up. A. Vogz(, 01e Ka1Kageg, 51i1Lag1 1953.
2 Prikaz uenja bosanskih krstjana oslonjen je na izvore koji su prikazani uz ostale
glave ove knjige.
3 U Sinodiku cara Borila pominje se djed Sredca (Sofije) up. B. Oo1epbku, Te
VodotIz, Satps1e 1948, 244245.
4 Pregled iiljenja i novi sasvim neuspeli pokuaj objanjenja: M. MIeIs, I Kgz 1jat sI
VozpGa a11a 1ise LeG 1ogo topitepP >I rge1ta, Og1epSaIa sg15Iapa apa1es!a 149,
Kota 1957, 117121.
5 3. Ki1s, Ttado^G boditIa i VokG KoSotzkoj, Zrotetk 105 (1956) 03. Naravno, to nije
nikakav trag bogumila, ve samo svedoanstvo
47o gledanju na patarenske brane odnose. Ostali tobonji tra- govi su
jo neubedljiviji.
6 To pre svega dolazi do izraaja u uverenju bosanskih krstjana da je njihov stareina
pravi naslednik Petrov. Iz toga, ipak, ne sledi zakljuak da je bosanski djed imao
poloaj nekog jere- tikog pape.

48 Najznaajnija u tom pogledu je izjava Jakova Beka pred inkvi- zicijom u

Torinu 1387. o putovanjima ljudi iz Lombardije u Skla- voniju. Sam Jakov je
bio poslat t 5s1aUoat rgo <Jos1g1pa rge- (Ps1a t1egaI1eg asJsIzsepJa e1 reg!
es1e a ta@151pz 11s1et sot- togap1Jib. Ispravnost teksta vie ne dolazi u
pitanje od kako je B. Kei/a, Ujeto<1oz{ojpo$1..., Kas! 270 (1949) tab. 8, objavio
snimak sasluanja na kojem se jasno ita da se Jakov spremao da ide t 1oso
sIsNig Vohepa ^iG 1osiz ziez!; s<1at (1ot1po (IsIig aapiz <3e Vohepa e4
ziez! <3js1i5 (Zottiz ge1 Kaz5epe. Za predstave lombardijskih jeretika o Vosni
je izvanredno ka- rakteristina ova kontaminacija. Oni su znali da je vladalac
Bosne bio ban, ali su isto tako saznali da Bosnom vlada geh KazzGe. U vreme
kad se Jakov spremao na put vladao je kralj Tvrtko. U emu se sastojala
promena nije bilo jasno tako je dolo do zanimljivog udvostruavanja: ban
Bosne je potinjen kralju Rake
807 '.

49 .BOSNA I SRBIJA SREDINOM XIV EEKA Literatura: V. .orovi,

Historija Bosne 254256, 270272.
6. POETAK VLADE BANA TVRTKA
50 Literatura: V. orovi, Kralj Tertko 1 Kotromapi, Beograd 1925,
17; I. Ruvarac,' Banovanje Tvrtka 6ana 13531377, Glasnik Zemaljskog muzeja 6
(1894) 116 (= Zbornik Ilariona Ruvarca, Beo- grad 1932, 469487); I. Ruvarac,
Tri dodatka k raspravi Baiovanje Tvrtka bana 13531377, Glasnik Zemaljskog
muzeja 6 (1894) 611620 (= Zbornik Ilariona Ruvarca 488498).
51 1 Mladen II ubi je 1319, ugovarao brak Stjepana II Kotromania sa
erkom Majnharda Ortenburkog i traio papsku dispenza- ciju. Nemamo
pouzdanih dokaza da je ovaj brak bio zaista sklop- ljen. Poto se 1329. ban
Stjepan sigurno oenio, ne ini se ve- rovatno da bi punih 10 godina ekao u
sluaju da se kombinacija sa erkom ortemburkog grofa pokvarila. Brak
sklopljen 1329, je najverovatnije bio banu Stjepanu drugi po redu. Toga puta se
oenio jednom Bugarskom princezom. Jo jednom se enio 1335. i to sa
Jelisavetom, erkom kujavskog kneza Kazimira III. Hro- nologiju ovih
brakova je nedavno utvrdio T. U7a$Iei>8kG. Rgtusgupkl ggosPome <5o
51obipk6\u Ro1zkJ ge 51o^1apbgsgugpa ro1i<1tou/a \U lujekas XIIIXVI,
51isNa ggosIogpausge 8 (1963) 119120.

7. BOSNA U IZMENjENOJ SITUACIJI NA BALKANU I RAT S

UGARSKOM 1363.

52 Literatura: V. orovi, Kralj Tvrtko I 719; G. bs, Zdgje Gg

1>05ap$ke opje I. O ta1i apa T^g1ka $ idagzkGt kga1jet 1*,jide- ^Iot 1 dod.
1363, S1azp1k 2,ea1jbkoe igeja 15 (1903) 319325.
1 Kralj Lajo je poveljom od 27. maja 1358. preneo na sebe i srpski dohodak, ali je
sve to ostalo na hartiji. Dubrovnik je tribute i nadalje plaao Srbiji i Bosni.
2 M. MesIgi, Oigoutk SiseNsa, Pos. izd. SAN SSH, Beograd, 1953, 69-75.

8. ZBACIVANjE TVRTKA I UNUTRANjE BORBE

53 Literatura: V. orovi: Kralj Tvrtko I 2127; I. Ruvarac, Ba-
novanje Tvrtka bana 914; J. Mijukovi, Humska vlasteoska po- rodica
Sankovii, Istoriski asopis 11 (1961) 2231; J. idak,
54 O vjerodostojnosti isprave bosanskog bana Tvrtka Stjepanu Rajko-
viu, Zbornik Filozofskog fakulteta u Zagrebu 2 (1954) 37-^47.
1 M. Dini, Za istoriju rudarstva I, 4849.
55 10. RATOVI SA NIKOLOM ALTOMANOVI.EM I IRELjE

56 BOSANSKE DRAVE
57 Literatura: M. Dini, O Nikoli Alto.manoviNu, Beograd 1932, 10
16.
11. TVRTKOVO KRUNISANjE ZA KRALjA
808 '.

58 Literatura: F. ii, Studije iz bosanske povijesti II. Kad je oan

Tvrtko postao kralj srpski i bosanski i kad je umro, Glasnik Ze.maljskog muzeja
15 (1903) 325327; M. Dini, O krunisanju Tvrtka I za kralja, Glas 147 (1932)
133145; N. Radoji, Obred hrunisanja bo- sanskog kralja Tvrtka I. Prilog
istoriji krunisanja srpskih vla- dara u srednjem veku, Beograd 1948, 7782.
1 V. Ka<1ojs, Oo5a roz(apka g gaguoj zGagh $tr$kh go<1o$1oua, 1z1o- pjzkl
81a5k 2 (1948) 2136.
2 Upravo u Tvrtkovo vreme se poinje javljati legenda o Kotro- maniima kao
vladaocima Bosne od njenog postanka. U XV veku se ve izriito govori o
nemakom gotskom poreklu Kotroma- nia. Kao i u sluaju drugih
genealokih legendi ne treoa ii za tim da se na osnovu toga rekonstruie
stvarna genealogija porodice, kao to su to inili S. Tgie1ka, KoPje^ka G
dto&1je rt^h Ko1totaphsa* ^az1a\t1 ujezk 41 (1933) i V. orovi, Pitanje
59 o poreklu Kotrolangsa, Prilozi za knjievnost, jezik, istoriju i
folklor 5 (1925), ve treoa u legendi gledati izraz samosvesti porodice i traiti
motive njenom nastanku. Oita je tenja da se Kotromanii veu za evropske
feudalne porodice i da im se pripie velika starost. U Tvrtkovo vreme je legenda
isticana kao bosanska paralela genealogiji Nemanjia.
3 M. Dini, Srpska vladarska titula za vre.e carstva, Zbornik radova
Vizantolokog instituta 5 (1958) 12.

12. BORBA ZA UVRIVANjE NA JADRANSKOJ OBALI

60 Literatura: V. 'B.orovi, Kralj Trvtko I 4362; B. Kreki, Du-
brovnik i rat oko Tenedosa (13781381), Zbornik radova Vizantolo- kog instituta 5
(1958) 2146; B. Kouaseu1s, Ttdo^gpa i $te<1pjo^eko^- poj Vo$pg, Zagajeuo
1961, 22-40.
1 M. Dini, Dubrovaka sred?evekovna kara'vanska trgovha, Jio-
z1ouepbk1 151og15k1 sazor15 3 (1937) 119146.
2 O. KoUabeU1s, RtIod rtoisauapji gapa1$1ua i zteblgjeuekoupoj Vo$tgh, Sskpjak
151og15ko s1gi51ua Vozpe I Negsedou^pe 10 (1959).
3 Datiranje pohoda u Zetu zavisi od datiranja kratkog pisma kralja Tvrtka s kojim
alje popa Ratka da primi dohodak u Dubrov- niku. Lj. Stojanovi, Stare
srpske povelje i pisma I, 83. Kad se eliminiu godine u kojima su drugi primali
tribut i kad Ratko vie nije dolazio kao kraljev poslanik, ostaje jedino 1379.
godina.
4 Up. V. Krekig Dubrovnik i rat oko Tenedosa, Zbornik radova Vizantolokog
instituta 5 (1958) 3537.
5 Sporove oko kumerka solskog" sam opirno prikazao u jo neobjavljenom
radu Politiki ugovsgri Dubrovnika sa Srbijol i Bosnom. (Prvi deo se tampa u
Zborkiku radova Filozofskog fa- kulteta VIII1 (Diniev zbornik).
6 Intervencija kraljice Marije, koja je po dubrovakoj molbi pi- sala svim
dalmatinskim gradovima i traila da ne alju so u Novi i Brtanik, u stvari je
zakasnila.

13. BORBE SA IGMUNDOM LUKSEMBURESIM

61 O DALMACIJU I HRVATSKU
809 '.

62 Literatura: R. &b, Uoj^od.a Nt^oje Uikbgs Nt^aIpgs g pjedo^o

63 b.o1>a (13501416), 2age 1902, 3269; V. orovi, Kralj Tvrtko 1
6080. I. e(1egtapp, Mauagogbga a Vozpuak roNika Mag1a 2b1tops1
a1a11 (13821420), 5res1t1pa sbbeg1aiopit RasiNaib rNo- borjse ge81ae
ipapsae 1Jp1Ueg5Iaib ENbaegape <3it^ieess1eb1ep- 815 78,
BaPaabaeuagta! 1936, 4063.
64 1 O. Sgetop1k, TJdo^ot hgte&i Tig^Jsa I I OigogtGJsa ob. 9 artIa 1387
dosIpe, S1aztk 2eta1jbkoe tigeja 1 (1946) 123127.

14. PRVI SUDARI BOSNE SA TURCIMA

65 Literatura: M. Dini, Dva savremenika o 6oju na Kosovu, Glas 182
(1940) 133143; M. Dini, Dukin prevodilac, Zbornik radova Vizantolokog
instituta 82 (1964) (u tampi).
1 To proizlazi iz pisma kralja igmunda kojim trai od grada -' Kremnice 1000
dukata zajma do 25. avgusta: sit pob egapdet ehegsIit ad 1eb1it eai Jasoj
rgohppe uepgit sop1ga apit obpepbet as poppi11ob get pob1g! aeti1ob e1
1pis1e1eb t1ep(Ptiz jpb1aigage. Povelja je objavljena kod Rejega H/2 311, pod
1395. go- dinom. Ve odavna je pokazano da na ispravi stoji 1389. bg&ga- (1ok
1875, 165 up. i ToP. 1ag 1908, 47.

15. TVRTKO I KAO KRALj HRVATSKE I DALMACIJE

66 Literatura: V. orovi, Kralj Tvrtko I 8390; G. b11^, Uo;g>os1a
Nt^oje 6479; S. Iouak, Rogljez* Zra I, 2aege 1957, 203206.

67 Peta glava

68 NADMO OBLASNIH GOSPODARA (1391-1422)

69 Izvori
1 G. M1k1ozJs, Mopitep1a 8eg1sa, \\ep 1858; 5. Mo^akogps, 2akopbkJ
brotep1S1 zgrbkj geta1ja bge<Jpjea ueka, Beograd, 1912.
 810

70 ITaIosgu, 21i(1jep gig Sebs1s1e Vozp1epb ips! beg1epz 1t

Mi1e1a11eg, Mipsep1-.e1r21 1914, 352.Povelja kralja Dabie za Hrvoja
Vukia iz 1392 u prepisu KIega-UIego^Gsa, objavljena u V. 2iggp, AsSa
SgoaIsa, Zagreb 1898, i povelja Ostoje za RadivojeviKe iz 1408, u
nepouzdanom prepisu iz XVI veka izdana kod M1k1oz1sa, Mopitema
Zetbgsa 385 i E. Geg- tespa, AsSa Vozpae, 2age 1892, 87.
2 Pouzdan je prevod povelje kralja Ostoje za brau Vukie iz 1417, 3. J^jijs,
MzIpe IX, 433, dok su interpolisana imena u prevo- dima koje je pravio Ivan
Tomko MarnaviN, najpristupanije u
71 V. KegszePs, Oe gedtz Oa1taIae, SgoaIae, 5s1a^otae, popiae rge -
3 O Rusku up. K. Lgesek, IGe te1a11egIse Kate1eg bet Kadizapsg, Ags1U Sig
z1aU15se RIo1o1e 26 (1904).
4 M. Puci, Spomenici srpski I, Beograd, 1958.
5 Lj. Stojanovi, Stare srpske povelje i pis.*sa I, BeogradSr. Karlovci, 1929.
6 11,. TaPosgu J. Se1sjs, Kadiga ez Maduatotzgad bzzgekbIeSezetek
ok1eueIata (Bjr1ota1agt ge1aCopit Ke1ri1jsae Kaeizapae sit gepo Nipeapae)
Vis1are51 1887.
7 J. Radoni, Dubrovaka akta i povelje I, Zbornik za istoriju, jezik i
knaievnost srpskoga naroda, Gop1e5 gegit 51auogit Me- gGsPopaNit 2,
Beograd, 1934.

8 N. 1og8a, L/o^ez e1 e^sStaIz roit zetg a 1Gz1ogte Aez stogzzabez ai XV*

zges1e II, Rag1z 1899.
9 Ovaj period zahvataju knjige serije Ke{ogtaNope5 30, 31, 32,
33 i 34. Praznina postoji u godinama 13991402. i 14041406. vero- vatno
stoga to su knjige unitile porodice iji su lanovi uestvovali u pokuaju
pobune (vidi str. 197) kao to je primetio ve K. Jireek, AGSMU g
z1aU15se RNo1oe1e 19 (1897) 586. Od 1415. godine se zapisnici Vea
vode u posebnim knjigama od kojih su obrazovane serije As1a sopzNN Ma1op5
(za ovaj pe- riod t. 1), As1a SopzNN goea1ogit (t. I, 2) i As1a Mtopz sopzNN (t.
1, 2). Serija 11,eMege e sott1zz1op1 sN 1,euap{e je za ovaj period daleko
brojnija, ali jo uvek ne potpuna. U nekim godinama su uz uputstva sauvana
sva pisma upuena poslanicima u toku njihove misije. Dragocena su isto tako i
pisma Dubrovnika stra- nim vladarima, naroito ugarskom kralju. Na bvaj
period se odnose tomovi: 4, 5, 6, 7, 8.
10Uz poznate velike serije, znaajne pre svega za istoriju pri- vrede: B1ueg5a
Sapse11ape (t. 2812), O^uegza ^o1ape (t. 1013), Tz- z1atep1a (t. 711)
veliki znaaj dobijaju Ileg ta1ePs10git (t. 15)
1, atep1a (Ze {opz (t. 25).
11 U tomu I zbirke navedene u nap. 10.
12E. Mb1ug, 2zGdtop<1kogG ok1e^e11at I, N/1 i N/2, Vis1are51, 1951-1959.
13Tom. UO1. X i. 16.
14Navodi ih ii u svome ggregledu izvora za bosansku istoriju (v. str. 83): 5.
Vaga^z SoLeh (Ir1otaIsiz zastg Kotat Gtreti sotIit jatae Te1ekg <1e Zgek I,
Vis1are51:, 1895; I. Nacu1t. Nadu B. ^eee1uE.Kattegeg, SoAeh
<Ir1otaNsiz <1otiz zetotgz sotg- 1itp 2gsu de 2Gs e1 Uavopkeb IVVIII,
Vis1areb1, 18781895; J. Nag1, Zortop 52aas! k1ta1u uato 5 1bNepe1e.
 811

Ok1e^6Iat III, Zorgop 1889 1891; S. Iaeu, A padutpgIug e$ ztLataG dtbj

5g{atau sza1ad. ok1e^e\- 1ata I, VisJarez! 1887; E. ^agjpV. 1uapu1, Ok1e^e11at
a Totpaj petp- ge^edeI 1o$opsgg Vapjju s$a1a(1 1bt1epe1eeg III, Vis1are51
1908 1928; 1j. TaIbsgu5. Nogu&1, Sob.eh (Ir1otaNsiz ragIit tedpo
NipdatGae a&pehatit, SotIa 1iit OibGsga, Og5ahg e 1 Zgapa, Vis1a- rez1 1912; 1^.
TaPb^gu 3. Vagaab, Sobeh b.Gr1otaIsi$ sotIit ps V1adau I., Vi<1are21;,
1897; Isti, Sobeh (Ir1otaIsi$ sotIit Ae Rtap- derapgbi$ III, MNN B1) 35, 38,
ViLarez!, 19101913.
15 G. 311S, MekoNko gzrtaua gg robe1ka XV & 1., 51appe JA2TJ 39 (1938)
72 129-320.
16 I-.. TaPbsgu, Map1o^ag kb^e1jata$ Vis1ap 1395, MTA Eg^ekegezek a 1bg1.
1is1otapu kogeo! 20 k. 4 52. 1905, 94112.
17 G. Ka6k1, RtIogg ga rogpez! 5obapbkG?1 ra 1atepa, Zgag1pe JA2TJ 1 (1869)
109-138.
18 Popis bosanskih rukopisa dao je V. ^gapa, KpjIe^pa pa$ 1ojapja i ateLo^jespoj
Vo$t, Rou1ez1 gua1bk1 geta1ja Vozpe 1 NegseboU1pe, Sarajevo 1942, 794
822. Dopunio ga je J. $.ak, Rgo1et oeitPbP^a i Vo8p1, 2os1out5k1
6azor15 9 (1955) 156 n. 9.
19 Lukarevi ga citira kao s1is1z NagioJe NaguaCs sgob1a Eta- pie1e Sgeso,
up. V. Mahigats, Jgiop Libgo^abkod G$ 1otgka Jakoia 1-.ikagetsa, IagosJpa
51ag1pa 8 (1924). Prema ovom piscu i njegovoj hronici gaji se mnogo skepse,
ipak pada u oi da je jedan bo- sanski rukopis jevanelja pisao Manojlo Grk.
Rukopis se istina datuje u poetak XIV veka, ali je poznato koliko su nesigurii
paleografski i jeziki kriteriji na ovom podruju. U jednoj Hrvojevoj povelji
se hercegu pripisuje titula veliki protoger kraljevstva bosanskog", oigledno
grkog porekla, ali sasvim ne- poznata u domaoj tradiciji (javlja se na dvoru
Osmanlija pred sredinu XV v.).
20 V. Jagi, Konstantin Filozof i njegov ivot Stefana Lazare- via, despota srpskog,
Glasnik SUD 42 (1875) 244328.
21 3. 31apojeu1s, OGe Vgodtarge 31erap ^agagegpsz ght Kop$ 1apIp <1et
RIo$orep a1$ Se$sGs{$(]ie11e, Agsju Jig b1aU15se RPo1oE1e 18
(1896) 409-472.
22 EegNaP '\L -g gpd.esks& Vepki}ptd.GdkeIep git Se$sgs 1e be$ 2eIaJ- 1et$
Kag$et Zgdg$tip 6.$ e<1. \\7. Akapp, VegPp 1893.
23 M. Dini, Vesti Eberharda Vindekea o Bosni, Jugoslovenski nsto- riski asopis
1 (1935) 352367.
24 Teos1ops1 s}e M1et. Be uIa as Gab Sop51apiep51ib Joapp1z ra- rae
XXIII ib^ie ab 1iat e1 sagseget ejik, e<1. N. Natb 1, Mapit oesitep1sit
Sop51apCe5e Sopsit... II, GgapsoGigC e1 1^1r51ae 1697, pretampano u N.
Mejot 11t., Kegit Segtasagi 1ot1 III. Ne1taeb1as 1688 i 1lr51ae 1728.
Odlomak o Vosni Je prepriao u svojoj frajburkoj disertaciji \\7. U1ajjs,
JJetdapd de$ bozt- vsep Kbtdgegsez, Zagajeuo, 1926, 3536 nap. 1. On
je otkrio i jedini iskoristio ovaj tekst.
25 01i055$, NGz1og1a Ro1opgsa, Oroga ota XXIV, es1. A. RggegsZgJeskj
Sgasoujae 18731873.
26 J. Tigosg, Stopgsa Nipdagogitp, es!. J. Zsu/apskpeg, Zsprsogs^ gs- gigp
ipag1sagi I, \U1ps1ok)Ope 1748.
27 Lj. Stojanovi, Sgargs srpskgs zatsi i natpisi IVI, Beogrll 19051926.
Zemaljski muze] u Sarajevu je pokrenuo jedan noip korpus bosanskih natpisa:
2ogp1k zgeJpjoujekoup pasrjza Voapo
 812

1 NegseeoU1pe I, es1. M. ^eo, Zagajeuo 1962. Pored fotografije, dpo

transkripcije daju se i dva prevoda. Natpisi se, meutim, ms izdaju
hronolokim redom ve po dosta nejasnim geografskim oblastima, to e
uveliko oteati upotrebu korpusa. Poneki pooi natpis izlazi na videlo i u
studijama o bosanskim steKcima, bi- bliografiju daje V. 31pseu1s, 51essg,
VeoegasZ, 1962, i u korpusu bosanskih nadgrobnih spomenika od kojeg je do
sada izalo sedam svezaka. ZgesZpjeuekou pasZegokzp! zrotets1 Vozpe 1
Negseou1pe I, A. Vepas, KaItCa, Zagajeuo, 1950; II A. Vepas, OJogo,
Veogas1, 1951; III A. Vepas, ZgtokG Vtgjed, Zagajeuo, 1952; IV B.
ZegejeU5k1| ^iLtet, Zagajeuo, 1952; V 5. Vez1a1s, Kirtez, Zagajeuo, 1954,'
VI M. Ueo, Di&i, Zagajeuo, 1954; VII 5. Ve$1a1s, KaIpo^gk, 5a- gajeuo,
1962.
1. SLABDJENJE BOSANSKE DRAVE
73 Literatura: G. b151s, Uojg;os1a Nt^oje 80101; S. lrkoviK,
74 O akovakom ugovoru, Istorijski glasnik 1-4 (1962) 310; J. Mi-
jukovi, Humska vlasteoska porodica Sankovii, Istorijski a- sopis 11 (1961)
36-42.

2. JELENINO MEUVLAE 1395-1398

75 Literatura: G. b11s, Uojuoba Ntuoje 125129; J. Kas1op1s, Ieg
Sgozoj^o&e ^op Vovtep 5apsGa1j Ntats Ko$a2a, Ags1U g 51aujzse
RNo1o1e 19 (1897) 387392; J. Radoni, O tsnezu Pavlu RadenoviKu,
Priloak istoriji Bosne krajem XIV i poetkom XV veka, Letopis Matice srpske 212
(1902) 616; M. Geci, Prilog bosanskoj istoriji (13971399), Istoriski glasnik 1
(1953) 5563.
1 Na elu igmundovih protivnika je, izgleda, stojao ura Radi- vojevi.
Dubrovani su nekoliko godina docnije tvrdili da se on u vreme smrti kralja
Dabie naao u Bobovcu i da je porodicu poslao u Dubrovnik. Uskoro se i sam
sklonio u grad pod Srem, jer je kralj igmund traio njegovo izruenje.
1^ei. sI 1,eu. 4 {. 29. I bosanski kralj je, po tvrenju Dubrovana, zahtevao
predaju ura Radivojevia. Ali to se svakako odnosi na poetak Osto-
jine vlade. ura je i 1399. bio u najtenjim vezama sa kraljicom Jelenom.
Up. nie nap. 2.
2 O isplatama dohodaka u vreme Jelene up. M. Dini, Dubrovaki tributi, Glas
168 (1935) 2189, 2345. Da Jelena nije obnovila ugo- vore ne svedoi
nam samo injenica da povelja nije sauvana i da nije u zapisnicima iz ovih
godina nigde ostalo traga o povelji, ve i injenica da su Dubrovani
docnije, prilikom sklapanja mira s Bosnom 1405, prepisivali sve povelje od
Tvrtka nadalje i
813 '

76 u kojem se opet
24 S. irkovi: Istorija srednjovekovne bosaishe drave napraviJgi popis
ne javlja eventualna Jelenina po- velja. 1-1e1. <J) 1-eu, IV 80.
3 Samo nekoliko godina kasnije, Dubrovani, su tvrdili da se obnavljanje
ugovora vri aL odph tpMasgop sI $edpot poio. L-e!.. sP 1^eu. IV 1 90. Kraljevi
koji su bili zbaeni, pa docnije ponovo doli na vlast, potvrivali bi ponovo
sve ranije ugovorne po- velje, pa i svoje eopstvene. Sve to pokazuje da bi elja
Dubrov- ana u pogledu ugovora bila ispunjena da se na Jelenu gledalo kao na
pravoga kralja. Ovako je i u ugovornim odnosima na njenu vladu protegnuta
povelja Dabie, na koju se Jelena, uostalom, pozivala i posle dolaska Ostoje na
presto. V. nie str. 369 nap. 16.
4 Kada je otkrivanjem greke u Jorginom izdanju, M. Geci, Prilog bosanskoj
istoriji (13971399), Istoriski glasnik 12 (1953) 56, definitivno uklonjen iz
bosanske istorije tobonji pretendent iz 1397, za koga su neki smatrali Ostoju, a
neki Tvrtka II, jedan novi izvor nam uvodi drutog neoekivanog pretendenta.
On je u stvari poznat iz hronike Ivana Turocija geh 1kas kontami- niran sa
vojvodom Isakom. Kako je tamo vezan za Vrhbosnu i Turke u doba Mehmeda I,
V. K1a1bi, Tko je 1o teh Ikas, Vo5pep51a 2aege, 1879, 1215, nije bilo
teko da pokae da se itavo ka- zivanje odnosi na turskog vojvodu Isaka.
Pokazalo se, meutim, da je Turoci ovog 1kas naao u svojim izvorima i
netano uklopio, ali da to nije fantom. Nedavno je u izvodu objavljenl jedna
povelja kralja igmunda iz 1397, kojom se daruju sinovi Petra i Jovana <1e
MasesJopua, zasluni zbog ratovanja kod Ni- kopolja i rgo pese hei
0SS1510pe 1kas JII 1ksop1$ rto tede Vozpe ze detepOz, potuenog prole
godine u tamikoj upaniji. E. Ma- 1ui$g, 2$Gdtpop&koN ok1e^e11b.t I,
Vi<3areb1, 1951, 513 reg. br. 4653.
- Up. K. 01>ettaueg~1. K. Notgia1, Eu iap1b1a e1e1e S5 tpkos!e5e a Mosasv
kogiI euCgedekep, Zgagadok 93 (1959) 77779 nap. 19 i 29. Iako je ime i
oca i sina teko prepoznati i otkriti na oblik, ipak se moe ui u trag ovoj
porodici. Ona je pripadala pristalicama i saradnicima Horvata i Paline u vreme
naj- eih borbi protiv igmunda Luksemburkog. Ve u junu 1387. igmund
je hvalio Ladislava Looncija to se istakao u borbama asZuegbib pob1go5
te1e5 as gee pob1p aeti1ob e1 s1e- rges1a1oge5, 81bpap1eg Joappet e1
1^as1151ait 105 Re {1 Rai11 s!e Nop^aI, as Joappet SgisIegit 1it Joaptb
<1e Ra1u5pa, Etegjsit 1it diop<1at Aps1geae ^'auuode, 1kas e 1 U/ 1k jto$
1k1oN$ d.e Otuaia as se4egob... E. Uagji, Ok1e^at a Totaj-petgeied&eI 1o$opsgG
V&p{1u-s$a16(1 1bt1epe1&eg I, Vis1are51, 1908, 390. Nema ni- kakve sumnje
da je u oba sluaja re o istoj porodici, iako je ime oca nejednako itano.
5 U istonoj Bosni su svakako njihove zemlje, . Mazali, Kraj iz koga su
Pavlovii poreklom, Glasnik Zemaljskog muzeja 45 (1950) 219223,
dokazuje da Pavlovii vode poreklo iz okoline Sarajeva. Iako nije sigurno da je
Pavle Radenovi poetkom XV veka go- spodario Vrhbosnom, za
Mazalievu tezu govori injenica da je Pavle posle ubistva 1415. sahranjen
ba u Vrhbosni.
6 Pavlov akt od 25. marta 1397. ne predstavlja ugovornu ispravu ve zakletvu
primljenog dubrovakog graanina. Karakterlstino je u najveoj meri
da je u tome aktu obeao slobodu kretanja i
77 bezbednost dubrovakim trgovcima, to predstavlja centralnu taku
svih oosanskih ugovora s Bosnom i Srbijom.
7 O tamnim poecima Kosaa up. M. Dini, Zemlje hercega od svetog Save,
Glas 182 (1940).
8 Iako se uzima kao sigurno da je Sandalj traio za sebe sveto- dmitarski
dohodak, iz dubrovake odluke Ke*'. 30, I. 86 to ne pro- izlazi nuno.
814 '

Dubrovaki odgovor Sandalju da e poslanik ii kod kraljice da obavi stvari,

dozvoljava i tumaenje po kojem bi Sandalj za kraljidu traio ovaj dohodak.
9 Ukorenjeno je miljenje da je Kotor posle smrti kralja Tvrtka I bio potpuno
samostalan^ up. I. Sindik, Komunalno ureenje Ko- tora, Pos. izd. SAN 165,
Beograd, 1950, 35. Ve s obzirom na po- loaj Kotora to ne izgleda mnogo
verovatno. N. Sops, SgaL Kosog s1o do<1. 1420, z ozoMIt o&ggtot pa ozapzki
rte^1az1 (13851420), 31aga SgasIzka b. g., rauna i godine posle Tvrkove
smrti u doba bosanske prevlasti, ali dokaze ne daje. Dubrovani su 14. no-
vembra 1397. odbili ggredlog da se pie Sandalju ^ios! sJebeaJ; 1eiage jrzi
5a1e s!e 5o1ogta e4 ropege 1p sotegs1o Sa1ap. Ke^. 31, (. 104. Na tu ideju
su mogli doi samo ako je Sandalj imao kontrolu nad Kotorom. Ve je J.
Kas1os, pet Sgozzuoj^ode 402 nap. 2, pokazao da je Kotor 1403. priznavao vlast
Ladislava Na- puljskog, oigledno posredno preko bosanskih gospodara.
Pravo na prihode od soli koje je nekada pripadalo srpskim vladarima ostalo je
Sandalju Hraniu ak i posle predaje Kotora Veneciji. Up. A. Oato\as,
Ko(og, rob M1e(adkot KeriIkot, 2age 1934, 25-26.
10 O Batalu up. I. Ruvarac, Draga, Danica, Resa, Glasnik Zemalj- skog muzeja 3
(1891) (= Zbornik Ilariona Ruvarca, Pos. izd. SAN 103, Beograd, 1934, 339
44) i S. Tgie1ka, Sgo&tsa 6ozapzkod (er&je Va(a1a, obte(epa kob. Sotpjed
Titbega (ko1ag: Tgauk), S1a- 5tk 2eta1jzkoe tigeja 27 (1915) 365374.
11 Lj. Kovaevi, Znamenite srpske vlasteoske porodice srednjeg veka, Godinjica
Nikole upia 10 (1888) 199214. Up. i genea- loku tablu u M. Dini,
Dubrovaki tribugi, Glas 168 (1935) 257.
12 O njima up. M. Dini, Za istoriju rudarstva u srednjevekovnoj Srbiji i Bosni, I,
Pos, izd. SAN 240, Beograd, 1955, 3842.
13 To se sa sigurnou utvruje na osnovu povelje kralja Ostoje za vojvodu
Hrvoja iz *1400, M1k1ob1s, Mop. Zet. 247, gde se u popisu ljudi koji su
utvrivali granice javlja znatno vei broj sela ove upe nego u samoj
darovnici. Iz teksta povelje se takoe vidi da je posebno ispitivano ta pripada
gradu, ali se isto tako u po- velji govori da je darovana itava upa i grad
Bistriki.
14 J. Mijukovi, Humska vlasteoska porodica Sankovii, Isto- riski asopis 11
(1961) 4142.
15 Vesti i miljenja o poreklu Ostoje u S. Sgetobtk, RgosJa ja dozapzkod rptotja
pibgo^pGki, S1azp1k 2eta1jzko tigeja 40 (1928) 111-6.
16 Nekoliko dokumenata s poetka Ostojine vlade u kojima je po- menuta ili
potpisana kraljica Gruba izazvalo je itavu malu literaturu o problemu Jelene
i G^rube. Samo po sebi pitanje je
78 dosta beznaajno, ali su neka predloena reenja imala daleko- senije
posledice za tumaee istorije Ostojine vlade. Kako se kraljica Jelena javlja
13951398 a Gruba neposredno zatim u toku 1399. V. K1ajs, Roe5( Vozpe 208,
je, kao to emo videti s pravom, mislio da je to ista linost koja se prvo javlja
pod imenom Jelena, a zatim pod imenom Gruba. V. 'B.orovi, Historija Bosne 614
615, je u posebnom ekskursu svoje knjige osporio to mi- ljenje na osnovu tri
argumenta: 1. to se Gruba nikad ne pot- pisuje kao Jelena, 2. to se javlja tek
1399. i 3. i najvakije, to u svom pismu od 5. marta 1399. izriito kae a mi
hotenijem boijim zdravo smo dokoli je zdravo gospodin kralj Lj. Stoja- novi,
Povelje i pisma I, 475. Uz to je dodavao da je ve Jireek zapazio da su pisma
Grube pisana drukijim pismom od Jeleni- nih. orovi je zakljuio posle tih
rei nema nikakve sumnje da ona nije i ne moe biti Dabiina udovica kad joj je
mu kralj iv i zdrav". To je pisca Historije Bosne odvelo do uve- rena da je
Gruba ena jednog od kraljeva s kraja XIV veka, Ostoje ili Tvrtka II. Poto je kod
815 '

Ostoje nailazio na tekoe jer se javljaju dve njegove ene, ali ni jedna nije
Gruba, orovi je dodelio Tvrtku II za koga je, usled svoje zablude, verovao da se
u ovo doba javio u Bosni. Na ovo pitae se posle rata vratio
79 S. Sgetobk, Vozapzka kgaCGsa Sgia, Sos11bpjak opzkoe <1gi-
51Ua V1N 4 (1952) 148163, analmzirajui podrobno sve izvore u kojima se
javljaju Jelena i Gruba. Jo odlunije nego orovi, on je insistirao na in>enici
da Gruba ima ivog mua, pa je skrenuo panju na jo jedno mesto iz njenog pisma
gde govori Dubrovanima da je dobro da potuju svoje plementine i obita
kojim ste se obitom obitovali momu gospodinu kralju i meni. Za- pazivi da
Tvrtka II nema u ovo vreme i da Grubu pomau i slue ljudi kralja Ostoje,
remonik je potpuno odbacio kom- binaciju da je Gruba ena Tvrtka II.
Preostalo je, s njegovog sta- novita, samo reenje da je Gruba ena kralja Ostoje.
Smetnje takovom tumaenju su se pojavile u injenici da se januara 1399. kao
Ostojina ena javlja Vitaa, a februara Kujava koja i docnije ostaje s Ostojom i
pominje se posle njega sve do 1435. Bilo je nemogue da se u martu 1399.
nae jo neka trea ena kralja Ostoje. Da bi se te tekoe oslobodio,
remonik je identifi- kovao Grubu s Kujavom. On je, meutim, nasuprot
T1oroviu, otkrio jake veze izmeu Grube i kraljice Jelene. Pisma Jelene i
Grube pisao je ipak isti pisar, i Gruba je upotrebljavala peat kralja Dabie i to
onaj isti koji i Jelena, najzad njena okolina: ore protovestijar, ura
Radivojevi i dr. se javljaju i uz Jelenu i uz Grubu. Bilo je to opasno po
remonikovu tezu, ali on ni.te mogao, ve iz hronolokih razloga,
izjednaiti Grubu-Kujavu s Jelenom, ve je napravio kombinaciju da je Kujava
Jelenina . ki. Time je dao vei znaaj itavom pitanju. Ostoja bi doao na
presto time to se vezao za Dabiinu ker. Najvanije na emu insistiraju oni
koji odvajaju Jelenu od Grub? je spomen kralja u pismu od 5. marta 1399 a mi
hotenijem boijim zdravo smo dokoli je zdravo gospodin kralj. Kada se to mesto i
itavo pismo blie zagledaju vidi se da kralj, do pjeg zdravlja Gruba toliko dri,
ne mora biti nuno njen mu. Stilizacija je ak takva da bi trebalo dati posebne
argumente za takvo tumaenje. Drugi spomen kralja ak iskljuuje Ostoju.
Obit u dubrovakoj
80 i bosanskoj terminologiji toga dooa znan ugovor i Gruoa u stvari tErdi da je
dobro to Dubrovani potuju ugovor kojim su se vezali momu gospodinu
kralju i meni-. Kako je ugovor Ostoje s Dubrovnikom sklopljen samo mesec
dana ranije, 5. februara 1399, a posao Grube s Dubrovanima oko zaloge
nekih srebrnih zdela u kojem Se poziva na obit-* je, bez svake sumnje, stariji,
ba to pismo pam Grubu vezuje za kralja Dabiu. Sve nas to vraa ve iznetom
Klaievom miljenju po kojem je u stvari Gruba drugo ime Jelenino, koje je
upotrebljavala posle silaska s prestola. To miljenje ima vrst oslonac u
savremenom nadgrobnom nat- pisu Vignja Miloevia, od kojega je Klai i
polazio. Pokojnpk je bio obdaren dugim ivotom tako je stigao da slui banu
Stipanu n kralju Tvrtku i kralju Dabii i kraljici Grubi i kralju Ostoji. Tu nam je
potpun spisak bosanskih vladara u
XIV veku i u njemu se Gruba nalazi tano na mestu Jelene, jedine ene koja je
jedno vreme sedela sama na bosanskom prestolu.

3. USTUPANjE SLANSKOG PRIMORJA DUBROVNPKU I

BOSANSKI ZEMLjINI ODNOSI
81 Literatura: S. Sgetozk, Rgobaja bozapzkod Rtgtotja Oibgoi- pgki dob..
1399. g kgaC Oz{oja, S1aztk 2eta1j5ko tigeja 40 (1928) 109-126.
1 Zbog oskudnosti grae i literatura je sasvim nedovoljna i slaba. Postoje svega
816 '

dve rasprave o agrarnim odnosima u Bosni: S. Tgi- e1ka, Ngz 1otGska rotoda
adtagpod rIapja i Vozpg, S1aztk 2etaj- zkoe tigeja 27 (1915) 109123; A.
Solovjea, Pravni poloaj seljaka u srednjevekovnoj Bosni, Pregled 2 (1947) 244
250.
2 O carinama u primorskim oblastima up. R. Gruji, Konavli pod raznim
gospodarima od XII do XV veka, Spomenik 66 (1926) i B. Ko11eg, Adtatpo-
rtoGg^o&t obpozG pa robtisji Oi&touaske Eeri- Ike 0(1 XII bo XV z1o1esa,
Sga<1a ga ozros!ag5ki roujez! Ngua1zke, 2aege, 1955.
3 R. G,ik51S5, Sobeh 7.Gsu XII, Vis1are51, 1931, 8687.
817 '.

82 T. Okjd, I-ez KtgzIapz (VodotIez RatjaIz) <1e VozpGe s1argez bez bositepSz
1itsz GpebIz, bi<Zo5^og5sipep 19 (1960) 122129, izneo je na videlo
itav niz podataka o batinama, vinogradima i drugim posedima
krstjana". Neka zemljita imaju samo u imenu atribut krstjanski i
svedoe samo o vezi toga zemljita i krstjanau prolosti. Za neka se kae
da su u rukama krstjana ili da su drana od krstjana. Poto se u
defte- rima, koji su nastali u vreme posle sloma bosanske crkve, naziv
krstjana daje i seljakim porodicama koje se dre starog ve- rovanja, iz
toga se ne bi smelo zakljuivati sa sigurnou o po- sedima patarena.
Jedan podatak se, meutim, moe uzeti kao si- guran svedok. U defteru br.
157 iz 15281530, spominje se u selu Orahovici u upi Neretvi zemljite
Babino Brdo koje je pro- kleti kralj oduzeo krstjanima" i darovao
stanovnicima sela. Vest se oigledno odnosi na progone za vreme kralja
Tomaa i jasno suprotstavlja krstjane gospodare zemljita seljacima.Stvari
e nesumnjivo biti jasngije i zakljumci pouzdaniji kad odlomci iz deftera
budu t eh1epbo objavljeni.
4 S. irkovi, Herceg Stefap Vuki Kosaa i njegovo doba, 206'7 219-20.

4. PRIVREMENI USPON BOSNE

83 V
84 Literaturg: R. bs, UojroLa Ntuoje 127183; J. Ka<1os, Bsg
Sgobbiojoos1e 392399; J. Radoni, O kpezu Pavlu 1633; S. bkpuas, Ka(
1>o$apzkod kta1ja OzGoje za Oigo^tkot, Uebk Uojpob tigeja 5 (1958) 35-60.
1 B. Kreki, Prilozi unutraoj istoriji Dubrovnika poetkom
XV veka, Istoriski glasnik 12 (1953) 6370.

5. BOSANSKO-UGARSKI RATOVI
85 Literatura: G. Uoj^oLa Nt^oje 184224; J.Kas1ot<5,
Oeg
818 '.

86 Stozz^oj^obe 399418; J. Radoni, O knezu Pavlu 3346; M. Dini,

Vesti Eberharda Vindekea o Bosni, Jugoslovenski istoriski aso- pis 1 (1935) 352-
367.
1 To proizlazi iz pisma Dubrovana od 4 marta 1408, Se1sJs, SGr1. Kad.
178, uputstvo objavljeno nz prethodnoj strani je pogre- no datovano u izdanju,
na originalu jasno stoji 2. maj 1408.
2 Sos1eh er151o1ap5 Uio1sN, Mopitep1a Ro1opJe 151og1sa VI, Kga- kb' 1896,
171-172.

6. JEDINSTVO I PODELjENOST BOSNE

87 Literatura: M. Dini, Dravni sabor 6270.
1 Kapi 1 kapip-pate ga Vo5ap5k1, Negseeouabk1, 2uogp1bk1, KPbkJ, Sgpoog5k1
1 Zkas1ag5k1 5aps1Gak, Mopitep1a Tigs1sa 151opat 31a- \*ogit MepsNopaNit
i51gapIa 1, Zagajeuo 1957. Tri kanuna o vla- sima Hercegovakog
sandaka, oblasti Pavlovia i kraljeve ze- mlje str. 1214, ed. N. Filipovi,
pokazuju veliku srodnost u obavezama i zadravaju hrianske praznike
SBurevdan) kao rok predaje dabina. Po tome se sme zakljuivati da su
obaveze iz predturskog vremena i da su bile relatizno ujednaene.
2 U heraldikim zbornicima iz turskog vremena se opaa upadljivo veliki broj
tobonjih grbova porodica koje su u stvari vlaki katuni. Up. A. Solovjev,
Postakak ilirske heraldike i porodica Ohmunevi, Glasnik Skopskog
naunog drutva 12 (1932) 79125, Isti, Prinosi za bosansku i ilirsku
heraldiku, Glasnik Zemalj- skog muzeja 9 (1954) 87135. Podizanje steaka,
veoma raireno meu vlasima u XV veku, takoe je izraz tenje za
drutvenom afirmacijom.
3 Sluajno je poznato njegovo rodoslovlje, Lj. Stojanovi, Stare srpske povelje i
pisma II, 171172. O Brajlu kao trgovcu up. B. Ko- uase\ps, Tgdo-ota i
$ges1pjeuek0i710j Vozpg, Zagajeuo 1961, 4445, o4, 118-120, 126127.
4 M. Dini, Dravni sab&r srednjevetsovne Boste, Beograd, 1955, 65.

7. PRIVREDNO I KULTURNO DOZREVANjE

88 Literatura: O Kouaseu^s, Tgdoota i $ges1pjo^eko^poj Vozpg, 5a-
gajeuo 1961; V. Ngavak, gsaj rtgtogzkg rggugebpg seMaga pa s1ti-
Cuepo-ekopotzki G$ 1oggji Vozpe I Netsedoute i ztebpjet ieki, Rge1es1 5 (1953) 383
385; S. Radoji, Reljefi bosanskih gs hercego- vankih steaka, Letopis
Matice srpske 387 (1961) 115.
1 Upravo ovaj primer, iznet od M. Dinia, Za istoriju rudar- stza I, 645,
pokazuje da visina carine nije neposredno zavisila od obima proizvodlje, ve da
su veoma veliku ulogu igrali i uslovi pod kojima je carina davana u zakup.
2 Up. D. Kovaevi, Trgovaka knjiga Nikole i Luke Kabuia, Istoriski
pregled 1 (1954) 4618. D. Kovaevi je priredila i izdanje ove dragocene
kn>ige.
3 Nije poznato koliki je gtrocenat rudarske gtroizvodn>e pripadao vladaocu. Po
jednom kanunu iz prvog perioda turske vlasti prvo se uzimala desetina od rude, a
zatim desetina metala dobijenog iz preostalog dela rude. Prema tome je skoro
jedna petina odla- zila u carinu. Nismo, meutim, sigurni da je takaa reim
bio i pod bosanskim vfaljevima.
4 J. uri i R. Ivanievi, Jevanelje Divogia Tihoradia, Zbor- nik radova
Vizantolokog instituta 7 (1961) 153161.
819 '.

5 Literatura o stecima je postala ve vrlo obimna. Probranu bibliografiju daje

. Strievi u knjizi: 51essg, Beograd 1963 (u dodatku, nepaginirano). U
predgovoru iste kn>ige A. Benac daje opti pregled problema steaka. M.
Vencel, saradnmca Vartburg instituta u Londonu je izradila obimnu studiju o
hercegovakim stecima. Ona mi je iz svoje jo neobjavljene studije
saoptila niz podataka i zakljuaka, koji su mi bili dragoceni, zbog toga sam
joj duboko zahvalan. Up. sada M. ^epge1. Vozpgap apb. Netgedo- ugpgap
1otbz 1ope$-o tas!e (et apb. gou, ZisZozIogzsipeep 21 (1962) 102-
143.
6 V. Ngaak, RgIod &a1ouapji etsedo^askh $1esaka , azk geta1j- zkob
tigeja i 5agaje\gi 8 (1953) 325328.
7 Hriansku simboliku predstava na stecima dokazuje M. MPe- Cs, I
Kt$ 1japG d.g Vo$ta a11a 1ise s!eg 1oto topitepI <I rge(ta, Opep1aPa spzCapa
apa1es1a 149, Kota 1957, a dualistiku A. 5o- 1oujeu, VodotIeMgk ipb
VodotIepdta&eg t s1etg $p6$1agog$sep JiapDetp, Uo1kegp ips! KiCigep
5is1o81eigora5, Mipsep 1958, 173199.
8 O tobonjem simbolizmu slova na bosanskim stecima pie M. Mileti u radu
navedenom u prethodnoj napomeni. Zanimljivo je da se slova koja navodno
imaju simboliki smisao javljaju samo na mestima gde normalno stoje po
svojoj fukkciji.
9 S. SgetobPJk, Oge $egbg$se sIr1ota(G$se Mti$ke1, 51isNep gig aIegep.
Se&s1bs1e Obkeigoraz II, SgagKo1p 1959, 1031D5.
10Bogumilski karakter steaka beskompromisno zastupa A. Solov- Jev u radu
nav. u nap. 7.
11 R. ApbeIs, 15korag)ap;e tga $ted.pje^ekoupot dtab.i Voousgh, Ageo- 1ok!
rgeE)esZ 1 (1959) 159-161.
12Up. V. uri, Minijature Hvalovog rukopisa, Istorijski gla- snik 12 (1957) 39
52. O ostalim minijaturama bosanskih rukopisa up. S. Radoji, Stare srpske
minijaturs, Beograd 1950, i J. Mak- simovi, IlustracCje mletakog zbornika
i problem. minijaturs u srednjevekovnoj Bosni, Istorijski glasnik 12 (1958) 117
130.

8. UNUTRANjE BORVE I POETAK TURSKOG PRITISKA

89 Literatura: J. K.as1ots, Oeg Stozz^ojuo&e 426441; G. 511S, Uoj-
g>os1a Ntioje 225235;J. Radoni, O knezu Pavlu 4752; S. irkovi, Dve
godine bosanske istorije (1414 1415), Istoriski glasnik 34 (1953) 29-41.
1 V. Sogougs, b1opja Vozpe 430, pogreno je verovao da se Stefan Ostoji jo
1423, nalazio u Bosni.

90 esta glava

91 UVR.IVANjE KRALjEVSKE VLASTI (1422-1454)

92 Izvori
1 Dve od njih (kralja Tomaa za brau Dragiie iz 1446, i Jurja Vojsalia za
Radivojevie iz 1434) izdate su od Mikloia, Mopitpea 5egjsa,
U1ps1ok>opae 1858; a trea, sauvana u kasnom prepisu, objavili su
Kiki1jeu1s, As 1a StoaIsa, 2abge, 1863; T41- 1osguVagaaz, A V1adau-
820 '.

sza1a<1 ok1e^e11ata, Vis1are51 1897; i V. &ig- t, Nt^agzkG zrotpjemsG I,

2aEge, 1898. Falsiftsat potie od Ivana Tomka Mrnavia koji je, kako se
moe uporeivanjem utvr- diti, zamenjivao destinatara nekim svojim
izmiljenim pretkom, a ostali deo povelje verno prevodio. Povelja Tvrtka II
tobo za Ivana Mrnavia je osobito vana zbog toga to je imala dodatak od
djeda crkve bosanske, koga je Mrnavi u prevodu pretvorio u opata.
Najpristupanije je u V. A. KegsgePs, Ve tedpgz OaGtaIae, StoaIae,
51aioae poIIae rteNtGpate 5, 2age, 1763, 247. O Mrna- vievim
falsifikovanim poveljama up. N. Radoji, O bva ru- kopisa Ivana Tomka
MarnaviNa, Zbornik Matice srpske za knji- evnost i jezik 1 (1953) 36.
2 Lj. Stojanovi, Stare srpske povelje i pisma III, Beograd Sr. Karlovci, 1929
1934.
3 N. 1oga, A/o1e e 1 eh(gai$ roig beggzGg a 1' 1z 1o 1te <Gez stoG&zaAez ai XV'
zGes1e II, Rapb 1899. Na ovaj period odnose se sledee knjige odluka Vea:
S OPE . ko. 3-13; Sopz. Mtib 3-13; Sop$, Ma1i5, 2-9.
4 Datume pojedinih pisama sam utvrdio u radu o Stefanu Vuk- iu Kosai i
obeleio u zagradi prilikom citiranja. Za ovaj
93 period dolaze u obzpr kljige G^eIege e S015510P1 sP 1^e*/ate 8, 9,
10,11, 12, 13, 14 i 15.
5TaPosguO. Se1s1ns, Kaeiga ez Mauuagogzgad b55gekoIe(.:5etek
okJeueIaga, VisJarez!:, 1887.
6 1^atep1a s1e GOGJZ t. b27 Ojuegza SapseNapae t. 4264.
94 O^uegza MoSagJae t. 1339. Oevia t. 1429. Tezgatepsa t. 11 15.
7 Prva i trea sveska zbirke navedene u nap. 3.
8 5. 1_ji1s, 1~1zIp e o b o& poz au g Ji gpoda 51a^ epz(^a I M1 eske Ns- ri&Ike
VIIIX, 2age6. 18891891.
9 M. 5ipj1s, Rt Io 21 ha i >sot gj i bozapzko- ie pe sgj a phkg os1poza 1 4 2 0 1 4 6 3 ,
N1z(:og1J5kJ gogk 14 (1961) 119144.
10 S. Sgetozk, Ko 1ogzkg Aikap g s1gide IzSgpe, S1azp1k 2eta1j5ko tigeja 33
(1921) 115-196.
11 I*. TaPbsgu, $1i<Iep git SezsGs(e Vozpgepz ils! Zetbgepz ggtg
MG(1e1a1(et, MipsepI^rg^, 1914.
12 R. 1^iks51sz, XV ZgagasI rarak ok1e^e1eG 111, Vis1are51, 19311938.
13 I. Te1ek1, A Nipubgak kota Maduatotzgadop XXI. VisZarezS, 1853.
14 N. ^o1kap, Iet Vggejtesze! sJez Epeaz ZI^giz RgssoGotpgt, Gop1ez gegit
ai51pasahit 67, ^jep, 1818.
15 Appa1ez Kadizgt ApoputG Ket N 10. b.e Kadtpa, es1. 5. G^oso, MZNZM 33 1,
2age, 1883; Stotsa KadizGpa JipI Keza (a opte igjz iz^ie aJ appit 1451)
Net Joaptz Sips1i1ae (14511484), es1. 3. GJoso, MZNZM 35 2, 2age,
1893.
16 S. irkovi, Vesti Brolja da Lavelo kao izvor za istorijgJ Bosne i Dubrovnika,
Istorijski asopis 1213 (1963) 167188.
17 V. Jagi, Konstantin Filozof i njegoe ivot Stefana Laza- revia, despota
srpskog, Glasnik SUD 42 (1875).
18 Bertrandon de la Brokijer, Putovanje preko mora, ed. C. efer (pretampano)
preveo M. Rajii, Beograd, 1950.
19 1oapz s1e Tgbsg Sgotsa Nipagogit, es1. S. ZsapsIpeg,
ZsprSogez gegit Nipag1sagit I. U1ps1oopae 1746.
821 '.

20 ^a t(a sN 5. Sgassoto (1e11a Matsa (13931476) reg !ga ^epagto da Gapapo

(14361506) 51isa1a e esZPa sZa r. M. 5a1;1ot, 2aga 1940. Izdava koristi
i podatke iz biografija Djanbatiste Petrua i Aurelija Simaka de Jakobiti. Na ovu
knjigu mi je skrenuo panju, i ustupio mi je, dr Ante Strgai iz Zadra na emu
mu srdano zahvaljujem.
21 Mopitep(a Sopsotit depegaIit zaesiI sJesgtg digp(g. Sopsit VazIeepze, 5spr1ogit
i. I, II, VI, ^ts1oopae 185760.
22 Lj. Stojanovi, Stari srpski rodoslovi i letopisi, Beograd Sr. Karlovci, 1927.
822 '.-

95 Lj. Stojanovi, Stari srpski zapisi i natpisi IIII, Beograd 1902-

1905.UNUTRANjA KONSOLIDACIJA I OBNOVA UGLEDA BOSNE
96 Literatura: J. Kadots: Vet Sto&z^oj^obe 448456; A. Ivi, Vojvoda Radoslav
Pavlovi, Letopis Matice srpske 245246 (1907); M. Dini, Dravni sabor 53
55, 6769.
97 1 V. Kgekls, Oiogogtgk (Kadive) e 1 1e 1~,e^ap1 ai tpouep ade, Rapb 1_,a Naue
1961, 4647^ reg. br. 681.

1. POVRATAK UGARSKOJ
98 1 U toku bosansko-ugarskih pregovora 142527 reavano je i pi- tanje Usore.
Izgleda da je obnovljeno stanje od pre dve decenije. Grad Srebrnik, oko koga su
se nekad vodile tolike borbe, doao je u ugarske ruke. Poetkom 1430. u
njemu sedi Matko Talovac.

2. KONAVAOSKI RAT I NjEGOVE POSLEDICE

99 Literatura: S. Tgie1ka, Kopa^bzkG ta 1, S1abgik 2eta1jbko ti- geja 29
(1917); V. orovi, Despot ura Brankovi prema konavao- skom. ratu, Glas
110 (1929); V. orovi, Kako je vojvoda Radoslav Pavlovi prodavao Konavle
Dubrovanima, Godinjica Nikole u- pia 36 (1927).
1 M. Dini, Za istoriju rudarstva u srednjevekovnoj Srbiji i Bo- sni I, Beograd, 1955,
4041.

3. BORBA O SANDALjEVO NASLEE I PRIVREMENA

EKSPANZIJA BOSNE
100 Literatura: S. irkovi, Herceg Stefan Vuki Kosaa i nje- govo
doba, Beograd 1964, 870.

4. BOSNA U VREME PREOKRETA NA BALKANU 1443-1444.

101 Literatura: J. Radoni. Zapadna Evropa i balkanski narodi prema
Turcima u prvoj polovini XV veka, Novi Sad 1902, 124198;
102S. .irkovi, Herceg Stefan 7188.

5. KATOLIKA OFANZIVA
Literatura: G. Kabk1, Vodot j ra 1atet 444470.
1 M. Vuji, Prvo nauno delo o trgovini Dubrovanina Benka Kotruljia,
Glas 80 (1909) 10^, nap. 1.
2 Iz Tomaevog priznanja papi da je roen iz veze oenjenog o- veka s tuom
udatom enom ne izlazi nuno da je on nezakoniti
103 si n k ral ja O stoje. To je, i zgl ed a, op et jed an s luaj su k ob l javan ja
bosan sk i h sh zatan ja o b rak u s c rk ven i m. K ao i u p ogl ed u svoga b rak a,
Toma je u s ao b ra an ju s p ap om p ri h vati o k at o lik u t ak u gl edi ta.
Najve rovatn i je, n >egova i zjava samo zn ai d a j e ro e n i z b osansk og"
823 '.-

b rak a u k ojem je ota c n ap u sti o p rvu enu i u zeo d ru gu , koju j e n ap u sti o

p rvi mu .

6. OBNAVLjANjE SISTEMA RAVNOTEE SNAGA

1 A. Ivi, Kada i od koga je Stjetgan VukiK dobio titulu hercega od saetoga Save,
Letopis Matice srpske 230 (1905) 8094.
2 Otuda je iz osnova pogreno uzimati 1448. kao godinu postanka Hercegovine.
Ukoliko se polazi od teritorije, onda postanak treba traiti jo u vreme Sandalja
Hrania -poetkom XV veka. Ako se polazi od naziva, onda treba uzeti
tursko osvajanje, jer se u to vreme naziv Hercegovina pojavio.
3 Kao to sam na drugom mestu pokazao, Her ceg Stefan Vuki Ko- saa i
njegovo doba 106, Stefan se u najranijem dokumentu sa herce- kom titulom
nazivao herceg humski i primorski"\ tek 1449. javlja se oblik herceg od
svetoga Save.
4 Up. B. Kouabeu1s, Ttdo^gpa i zte&pjeueko^poj Vozpg, Zagajeuo, 1961.

7. RAT HERCEGA STEFANA I DUBROVAKE KOALICIJE

104 Literatura: S. .irkovi, Herceg Stefan 147199; S. irkovi,
Vesti Brolja da Lavelo kao izvor za istoriju Bosne i Dubrovnika, Istoriski asopis 12
13 (1963) 167188.
105 1 Kao to sam pokazao na drugom mestu, Herceg Stefan Vuki Kosaa i
njegovo doba 197, mir je sklopljen prvih dana jula 1453, a dva dokumenta od 19.
jula 1453, Lj. Stojanovi II, 6672, ne pred- stavljaju ugovore o miru.

106 Sedma glava SLOM BOSANSKE DRAVE Izvori

1 Povelja kralja Tomaa za brau Jurinie; SPaztk: 2eta1jzko tigeja 17 (1905)

253255; povelju kralja Tomaa za srpskog lo- goteta Stefana Ratkovia
izdao je R. Kabkg, KasJ JA2TJ 1 (1867)
156 158. Tobonja povelja istoga kralja za Petra i Ivana Ostojia, datirana
u Pritini 1458, Ejihs, MaNpe X 126, oigledan je filsifikat. Isto je toliko
providan falsifikat tobonja po- velja Stefana Tomaevia za svoga strica
Radivoja Ostojia sauvana u Fojnikoj hronici, SNazk 2ea1jbko tigeja
13 (1901) 345.
2 Na ovaj period se odnose knjige As1a Sog goa1ogit 14, 15, 16, 17, 18 i 19;
As1a M1POG15 sopzPp 13, 14, 15 i 16; As1a SopzPi tapb 10, 11 l 12. Vesgi iz
1463; R. KaskJ, Oitoiabkg zrotetsG
0 o&po&aji Aigoiabke osgpe partata Vozt g Tigzkoj doIpe tagzra
ozapzke kta 1je^te, 31ag1pe 6 (1874) 118; S. Tgie1ka, Oigo^abke ie$I
o 0osIt 1463, SNaztk 2eta1jbkob tigeja 22 (1910) 124.
3 1_eiege e sott155)op1 sN 1^euap1e 15 i 16. J. Se1s1s, Kadiga e 5
Maduatog$gad b$$gekbie(e$eGpek ok1e^ata, VidarezS, 1887.
4 ^atep!a s!e 1og15 t. 2750, Bjuegba Sapse11ag1e t. 6482, V1uegba N0!^-
107 g1ae t. 3965.
5 Ka^u I,Kuag1 A., -Maduat <Ir1otasgtg etIkek Ma(uaz taHu ko- ga 1-11,
824 '.-

VisJarez!, 1875-1877.
6 Brojnm primeri su naveceni ve u ranijoj literaturi, up. S. ir- kovi, Herceg
Stefan Vukni Kosaa i n.egovo doba, Beo- grad, 1964.
7 Ma1gae S O T ^ G P G Nitgdatgae tedgz erGz1o1ae ab Kotapoz ropIjgsez d.a- 1ae e 1
a1> egz asser 1ae (14581490) e<1. V. Ggakpo1, Mopitep1a UaI- sapa
151og1at geet Nipeapae i51gapIa zeg. I 1ot. 6, Vis1a- re$1 1891.
8 I-. Rab1og, 1Jpdeb.gisk1e Ak1ep gig Sezsgs1e d.et Rarz1e ^ottgetNs
Gt XV, XV/ ipd. XVII JatipdegG I (13761464), GgehigE 1t Vge15bai
1904.
9 Ergz1o1ae MaIgae SOT^GPG ad ropIjgsez, Gtreta 1oge$, tedez, rtgpsG- rez,
aIozdie gpto$ i$ 1te$ da 1ae 1IV, Ka5boU1ae 17431744; I. Ka- rppa!,
Nipdatga dgrNjtaIsa (etrogLjiz MaIgae de Nipuad 1457 1461, UtsJoopae
1767-1771.
10 V. Ggakpog, Ma(uaz kgta1u 1eg>e 1eG III. Vi<1are51, 18931895.
11 1,. TaPosgu5. Nogua1, Jajsga (ap$ad, ^at, ^atoz) (bt(epe(e 1450 1527,
MNN BB HC Vis1areb1, 1915.
12 N. ZaapoU1s, Vozapzko ktajgz(e, SosPbpjak 151og1bkoe (1gi51Ua Vobpe
1 NegseOU1pe 9 (1957) 177220.
13 Kapit 1 kapip-tgate ga Vobapzk!, Negseeouabk!, 2uogp1bk1, KPk1,
Sgpoog5k1 1 5ka<jagbk1 5aps12ak, Mopieta TigsJsa 151opat b1a- uogit
MepsPopaPit 111i51gap1ja I, bagajeuo, 1957.
14 Tekst ovoga . interesantnog izvora je priredio zajedno s prevodom 3.
Konstantinovi, ja sam komentarisao vesti (u tampi). Na vesti o Bosni je
ve odavno skrenuo panju G. Vateeg, Egpe ip- Vetgoet(e(e <2ie11e git
1>o$pgzsep Sezs}is(e, Mogzep1)1ai; (2age) 24, 28. I 1934.
15 S. MegsaI, No(e g>ape borga LgJsso1o Modtizzgepze, Orege ttop IV. b1i<P e
1ebC 79, Sa s!e1 ^aisapo 1937, 217218.
16 Konstanti MihailoviK iz Ostrovice, Jang^areve uspomene ili Turs ka hronika,
prevod i predgovor . ivanovia, Spome- nik 107 (1959),
17 Vesti o Bosni je pretampao i komentarisao J. Ma(a$og>1s, Tgg itapGz(a o
ra(atetta, SosPbpjak bkorbko^ {Po2o151;oe 1aki11e1;a 1 a930) 235-252.
13 Aps1gea 5s1uepoNa, Sgopasa sP Map 1oia s1a1 MSSSO.U a1
MSSSa,HHH1U, e<j. S. Agso, KassoIa zpsa sP sgopJza e s1ositepI
1otagsP 1pesP II, MPapo, 1857.
19 e< 5s^aps11peg 5sg1r1ogez gegit Nipapsagit I, U1ps1ok)opae 1746;
108 Apsop 10 Vopppj , Evgi t {Jpdaghsagi t Jesa^ eh ci a1i o g si t sJt gg- s Pa,
1543.
20 1,aots1 Sa1sosaps1u1ae 1$1;og1agit s1etopz1;gaCope5 I, es1. E. Oagko,
Vi s1are51, 1922.
21 es1. V. Sgesi .
22 G. Elezovi, Turski izaori za istoriju Jugoslovena, Brat- . stvo 26 (1932.)

1. IZMEU UGARSKE I TURSKE

109 Literatura: S. irkovi, Herceg Stefan 201225; I. Boi,
Dubrovnik i Turska u XIV i XV veku, Beograd 1952, 131144.
825 '.-

1 Kralj Toma je ovu izjavu dao dominikancu Nikoli Barbuiju i ovaj je

preneo papskom legatu Ivanu Karvahalu. Pismo Bar- buija je objavio E,.
TaPosgu, ZSisPep 415416 izmeu dokumenta iz 1457. i drugog iz
1460, poto pismo nema obeleenu godinu. Obino se uzimalo da pismo
potie iz 1459, pa se tako i upo- trebljavalo. Tako ga je koristio i K.
Jireek, Istorija Srba 1J, Beograd, 1952, 388. Pismo, meutim sadri
sasvim precizne podatke za datiranje. Barbui pria da su za vreme
njegovog borazka u Jajcu (kraj maja) kralju Tomau doli dubrovaki
poslanici. Kako je dobro poznato iz arhivskih knjiga kad su Dubrovani u
ovim godinama odlazili bosanskom kralju, lako je utvrditi da su krajem maja
bili jedino 1456. godine. U skladu s tim su i drugi unutranjn podaci: pomen
despota ura Brankovia i plja- kanja Despotovine, vesti o
hrianskoj floti. Najzad, pismo je sauvano u arhivu Ivana Kapistrana,
to takoe upuuje na vreme pre kraja 1456. Drugi vaan podatak iz
poetka 1456. na- lazi se takoe u arhivu Kapistrana. V. Re1ko, Kargzpap
Japoz 1eue1egeze a Maduatokka1, Tbg1:epe1pgi 1ag (1901) 193194.

2. NEUSPEH KRSTAKE MISIJE Literatura: V. orovi,

Historgsja Bosne521540: S. irkovi,
110 Herceg Stefan 227244
1 Up. M. Laskaris, Vizantiske princeze u srednjevskovnoj Srbiji, Beograd, 1926,
114119. V. Stefanovi, Kralj Matija i srtgska de- despotovina, Letopis
matice srpske 330 (1931).
826 ^

111Stefan Tomaevi je prvi despot koji titulu nije dobio, kao to bi bilo
normalno, od vizantijskog cara. Time poinje novo poglavlje u istori)i
despotske titule kod Srba, up. B. Ferjani, Despoti u Vizantiji i
juposlovenskim zemljama , Pos. izd. SAN 336, Beograd, 1960, 194204.A.
Zo1ouje\g, 1^e 1eto1dpade <1e Rai1 sai 1 $it 1ez gez 1e$ <1i 6o- dotGte ep
Vovte, VugapIop 23 (1953) 7386. G. Stanojevi, Jedaa pomen o
kristjanima u Dalmaciji 1692. godine, Godinjak Drutva istoriara Bosne
i Hercegovine 11 (1960) 273274; J. Lui, Pri- log pitanju nestanka
bosanskih bogumila (patarena), Historijski zbornik 14 (1961) 239242.
112 3. PAD BOSNE
113Literatur
a: V.
orovi
.
Historija
Bosie
540
606; V.
U1ajj6,
HJp 1egda
pd b.e&
oztzs
ep
Kbtdte
Gse$,
Zagajeuo
1926, 43
61; N.
&aa-
poU1s,
Vohapzk
g
raa1ik,
Zagajeuo
1959, 38
59; S.
.irkovi
,
Herceg
Stefan
245
267; S.
.irkovi
,
Vlastela i
kraljevi u
Bosni
posle
1463,
Istoriski
glasnik 3
(1954)
121
131; I.
Boi,
Mlean
i prema
na-
slednicim
a hercega
Stevana,
Zbornik
radova
Filozofsk
og fakul-
teta u
Beograd
u 62
(1962)
113
128. J.
Tadi,
Nove
vesti o
padu
Her-
cegovine
pod
tursku
vlast,
Zbornik
radova
Filozofsk
og fakul-
teta 62
(1962)
131
152; A.
Kitu!,
S1e
Rtade
b.e$
\zo$pGz
sep
Kbtd 1itp$
^op N.
1Jj1akU'
51is11a
51aujsa
Asabe1
ae
bs1epIag
i
 Nipeapsa
e4
(1958)
373-
384.PRI
LOZI
11 0- oko
4 1250-
Kr 1278-
aj -1290-
XI 1310-
v.
11
38-
?

116 131
11 4-1353.
54 117 135
3-1391.
mart 10.
11
63. 118 13
-11 911395.
80- sept. 8.
12 1395
04 1398. maj
1398. maj
1404.
1 maj 1404.
1 maj
5 1409.
1 febr.
2
3 119 14
2 09. okt,
- 1418.
1 sept. 1418
2 1421.
5 juli 1421.
ma knez
j Stef
14 an,
43. vaza
no l
v. dukl
1 jans
2 kog
0 kralj
S
PI a
S Bod
A ina
K
herc
V
L eg
A Vla
D disla
A
R v,
A sin
ugar
1 skog
2 kralj
1 a
B
o Bele
s II
a
n oan
s Bor
k i *
i
ban
v Kuli
l
a n
d ban
a Stef
r
i an
ban
1
Mat
2
ej
2
Nin
 o 129
s 9.
l ban
a Pav
v le
Bri
b birs
a ki
n Jo
gp
P iz
r Vo
i zpe
j
e 125
z 130
d 2
a 130
12 4
3 ban
ba Ml
n ade
St nI
ep 130
5
an
132
I
2
K
ban
ot
Ml
ro
ade
m
n II
a
ni 126 ban
Stepan II
Kotrom
* ani
127 Ste
1 fan
2 Tvrtko
(od 26.
ok Jelena
t.
Gruba
12
131 kra
8
lj Stefan
13
Ostoja
77
. 132 kra
kr lj Stefan
alj Tvrtko II
Sr 133 Tvrt
kovi
bij
e) Protiv
kralje
12 vi:
9 134
kr kralj
alj Stefan
St Ostoja
ef 1414
an 1415
D Tvrtko II
ab 135 kralj
i Stefan
Ostoji
a
13 Tvrtkov
0 i
In 136 kra
ter lj Stefan
Tvrtko II
re 1432
gn 1435 \
u Radivoj
m:
137
kr 1443
alj 144
ic 6 I
a Ost
oji
 138
Tvrtkov
i
139
1443. nov
1461. juli
kralj Stefan
Toma
140
1461. juli
1463.
kralj Stefan
Tomaevi
141 m
aj./juni
142 1465-
1467-

143 1471
1477.
144 Matija
abani,
postavljen od
sultana
Mehmeda II
145 P
rotivk
raljevi
:
146

,




147 1476. I
Matija
Vojsali,
postav-
I ljen od
sultana
Mehmeda

1
4
S
r
p
s
t
s

N
e
m
a
n
j
i

1
1
6
8

1
1
9
6
.

v
e
l
i
k
i

u
p
a
n

S
t
e
f
a
n

N
e
m
a
n
j
a
149 11
961227.

veliki upan, od
1217 kralj
Stefan
Prvovenani
150 12
271234.

kralj Stefan
Radoslav
151 12
341243.

kralj Stefan
Vladislav
152 12
431276.

kralj Stefan
Uro I
153 12
761282.

kralj Stefan
Dragutin
154 12
821321.

kralj Stefan
Uro II Milutin
155 13
221331.

kralj Stefan
Uro III
Deanski
156 13
311355.

kralj, od 1346
car Srba i Grka,

Stefan Duan
157 13
551371.

car Stefan Uro

158 O b
lasni
gospo
dari
159 o
ko
1370

1389.
knez
Lazar
1
6
 1
3
8
9

1
4
0
2
.
S
t
e
f
a
n
L
a
z
a
r
e
v
i

i
k
n
e
g
i
n
j
a
M
i
l
i
c
a
161 o
ko
1371

1397
Vuk
Bran
kovi

162 1
3
9
7

1
4
1
3
u
d
o
v
i
c
a
i
s
i
n
o
v
i
V
u
k
a
B
r
a
n
k
o
v
i

a
1
6
3
1
3
6
0

?
S
tr
a
ci
m
ir
B
a
l

1
6
4

1
3
7
8
.

u
r
a

B
a
l

1
1
3
7
8

1
3
8
5
.

V
al

II
B
a
l

1
6
6
1
3
8
5

1
4
0
3
.

u
r
a

S
t
r
a
c
i
m
ir
o
v
i

167 14031421. Bala III BaliS r p s k i despoti

168 14021427. despot Stefan
Lazarevi 14271456. despot ura
Brankovi 14561458. despot Lazar
Brankovi

169 14581459. regentstvo: Jelena Paleolog i Stefan Brankovi

1459. despot Stefan Tomaevi

1 Ugarski vladari 172

175

178

186

189

192

195

198

201

213

216

219

222

225

228

231

234

237

240

243 245

248
844

2 25 S. irkovi: IstoriJa srednovekovne bosanske drave

251 Albreht Austrijski
252 1437-1439.
253 1440-1444.
254 1440-1457.

255 1458-1490.
256 Vladislav I Jagelovi (kao poljski kralj Vladislav II)
257 Ladislav V Posmre (do 1444. protivkralj, do 1452. pod tutorstvom cara
Fridriha III Habzburgovca; od 1446. Janko Hunjadi iegpa1og gee Nipeapae)
258 Matija Hunjadi Korvin
259 1.
260 (12501282)
261 (1237)
262 (1237 )
263 . .
264 I (12841310)
265 ,
266 (13261154) ()( 1338 (1310
1314)
267 II (13141353) > .
. * ,

268 I (13531391] (13541377)

269 I
270 (14041409 '.
271 1353.. ?
272 I ?
273 . ( )
274 = 1428.
275 ???

276 (13981404 14091418)

277 ,
278 (13911395)

279
280 -
281 (144.11481)
282 ) ( 0 1444)
283 1440. ,
284 (14321463)
285 *) ,
286 (14181422)
287
288
289
290
291
292
293
294
295
296
297
298
299
300
301
302
303
304
305
306
307
308
309
310
311
312

313
314 . (1445) . (1445)
315
316 (1455)
317
318 (1465)
319
320 (14551463)
321
 322 I
323 (1463) (14611483)
(1463>
324 < (),

325

326
2.

327 Vuk
(??)
328


(??)

329
Vlatko
Vuk
ovi
(?
1392
330
)

331
33 nda
2 lj
Hr
ani

(ok
o
1310

1435

) oo

1396
( .
? Jele
na
14 (Ka
24 -
) tari
33 na),
k.
3 i
Vuk
33 ca
4 Vu
Sa
 2.

k
i 1
a 4
33 3
5 2
oo )
141 o
1. s
Jel K
en a
a. t
kK
i a
kn r
eza i
La n
zar a
a
(
G
336 p
Vukac o
H s
r l
a e
n
i 1
4
( 5
? 2
337
)
338 I
van
Vukovi
(1441
1464)
339
340
(?
1450)


2.

(. .

341 Ste
fan Vuki
(1405
1466) os
1424.
Jelena, ki
Bale III oo
1455.
BarOara,
ki s!is15
<1e
342

343 oo 1460.
Cecilija

344

345
I
346 Ada
m Vukovi
347
348
349
35 6 al
0 j
1 St
K 4 ef
at 7 an
ar 8 T
in ) o
a o m
(1 o a
42 k (v
5/ r .
2.

ta d .
O. o
K p r
ot o o
ro -
m e
a t
ni k a
a k
p) X a
V
35 I U
1 I l
Vl v r
adi .) i
sla h
v 3 a
5
35 5
2 C
V e
(14 l
26/ l
a j
27 t
s
k k
14 o
87/ o
9) g
(
35 ?

1 357
3

14 4 oo
55 8 1
An 9 4
a ) 7
Ka 3 4.
nta 5 M
- 6 sr
ku O g
zin J a
a
r
35 1 et
4 4
5 a
(P M
oto 5
. a
mc
i r
N
2.

z fon p
a sa r
n Ar v
o ag e
, on p
u sk ol
n og .
u (P X
k oto V
a mc II
A i v.
l- do
358 )

()
(1455
1517/9)
359
(??)

-

360
361 StJsiap (druga pol. H1G1 v.)

362 Hriatpn StjepanpK (12IU

1J05) (
13151326)
363 (1323
1332)
364 (
13571371))
365

366 (1357)
367 (1326)
368
369
(13261357)
(1326)
370
371
372
373
374 1

375

376 ( 1321401)
(1391401)
377 (1380
1410) -
378 (1392
1401)
379 11.
380 . 3 I
381 (1 4 0 4 1 4 1 5 - V. .

382 1\: -) 1
383 ( ::.- ) .11:1.40.
384
(-
385 -
386
387 (13901421)
(1399)

388 (14001416)
389 (
1434)
390 (1389)
391 ( 139)
392
393
394

395
3 1 4

9 401 4
0 1
1 'a 5
3 Dos
4

3 l ap 1
- ) (--

402 ) (
1470)
403
404 <

405
406 <*> -
407

408
 409 Raden Jablani (1380)

410 Pavle Radenovi (oko 1370/751415,'

oo Gruba

411 Petar Pavlovi (oko 13951420) Radoslav

Pavlovi (oko 14001441)
412 / I o; 1421/2 Teodora, kKi Vukca Hranla
2. oo 7 N.

3. oo 1439. ponovo Teodora

413 Ivani Pavlavi Petar II Nikola

Pavlovi
414 (14231450) Pavlovi (1425/301463)
 415 (OKO 14251463) oo 1455 N. REGISTAR
416 Avari 3334. 446 Aik-paa Zade, turski hroni- ar
417 Avinjon, grad 109110. 124. 309.
418 Ajaz, hercegovaki sandakbeg 447 Babi, Anto, istoriar 25.
341.
448 Baboneici (Vabonii), hrvat- ska
419 Ajnhard, franaki istoriar 39. vlastela 86.
420 Akoncije (Assogib), papski le- gat 449 babuni 91, 109 v. patareni.
5859.
450 Bajazit I, turski sultan 160, 173,
421 A^iae 5., rimsko naselje 31.
184, 207, 240, 241.
422 Albanija, Albanci (Arbanasi), 133,
144, 158, 322. 451 Bajazit II, turski sultan 341.
423 Albert Austrijski, ugarski kralj 452 Bala II Bali 147, 1512, 157,
(1437-1439) 271-272. 208, 290.
424 Albert, herceg austrijski 116, 165. 453 Bala III Bali 207, 209, 244,
425 Aldemarisko Alojzije, admiral 248, 254.
napuljskog kralja 195. 454 Bala, sin Hrvoja Vukia 188
426 Aleksa Patrovi, vlastelin 248. 455 Balii 127, 135, 136, 147, 157,
427 Alfons V Aragonski, kralj Si- cilije 180, 273; v. i Bala II, Bal- a III, ura
i Napulja (14421458) Stracimirovi.
278, 281, 289, 299, 312, 315, 340. 456 Balkansko poluostrvo 33, 35, 36,
428 Ana (Agneza), herceica Bosne 73. 457 158.
429 Ana Kantakuzina, ena Vladi- 458 ban, titula 40, 72.
slava Hercegovia 310. 459 Bar, grad 209, 274, 277.
430 Apaeaz1i v. Onogot. 460 Barska arhiepiskoplja^bO.
431 Angora, mesto bitke 242. 461 Barski Rodoslov 2627^ 3940.
432 Andrija II, ugarski kralj 5859. 462 Batalo, tepija 168, 177, 180, 184
62, 77. 463 Baanji, ugarska velikaka po-
433 Andrija III Mleanin, utarski kralj rodica 81.
7779. 464 Bela II, ugarski kralj 42, 68.
434 Andrija, humski knez 66. 465 Bela IV, ugarski kralj 44, 657,
435 Anujci 78, 82, 8788, 99, 152, 72-73.
195, 210. 466 Bela Rostislavljevi,
436 Ankona, grad 142, 319, 333. mavanski ban 79.
437 Anselmo iz Alesandrije, inkvi- 467 Beljak Sankovi, vlastelin 171.
zitor, protivjeretiki pisac 468 Benedikt XII, papa 110.
45, 55. 469 Beograd 73, 311-314, 318, 335.
438 Aristodije, jeretik 47. 470 Ber, grad 120.
439 Agk1, tvrava na Savi 207. 471 Bernard, splitski nadbiskup 48, 55.
440 Armanini (s1e Agtaz), Paolo, 472 Bertrandon de la Brokijer, bur-
mantovanski poslanik u Ugar- skoj 168, gundski vitez 253, 266.
175. 473 Be 266.
441 Apolonija, grad 28. 474 Bijela, tvrava 248.
442 Aristodije, sin Zorovavelja, je- retik 475 Bilea, naselje i predeo 158, 215.
354.
443 Arpadovci, ugarska dinastija 42, 476 Bilino Polje, mesto 49, 55, 58.
70, 78, 124. 477 Bistriki, grad 123, 311.
444 Ahmed, turski vojvoda 337. 478 VJb1ie Ioua, grad 31.
445 Ahmed v. Stefan Hercegovi. 479 V15e ^e1i5, grad 31.
480 Biha, grad 206.
481 Blagaj, grad 223, 246, 302, 304,
337.
482 Blato, mesto u oblasti Neretve 304.
483 Bliska, mesto kod Poljica 86.
484 Blizna, selo 67.
485 Bobovac, grad 120, 132, 205, 207
208, 223, 226, 236, 243, 279, 318, 329.
486 bogumili 5354, 103; v. i pata-
reni.
487 Bodin, kralj Duklje 4142.
488 Bojana, reka 34, 38.
489 Boka Kotorska 144, 148, 205.
490 Boki (Boha) ore, protovesti-
jar 220; Nikola 220.
491 bolan>e srebra 229.
492 Bolonja 239.
493 Bonifacije IX, papa 170195.
494 Bonfini, Antonio, ugarskm isto-
riar 309.
495 Bosanska biskupija 5051, 57
58, 60, 63, 67-68, 74, 101.
496 Bosanska crkva 68, 74, 101109
112, 231, 235, 282, 288, 321.
497 Vosna, reka 29, 35, 39.
498 Bora, grad 215, 223, 244, 330.
Bori, ban 27, 423, 51.
499 Bra, ostrvo 163, 173, 196, 210,
241,
500 336.
501 brak kod Bosanaca 107, 112. Brajlo
Tezalovi, komornik 221 Branivoj,
srpski vlastelin 84. Brapivojevii,
vlastela 8992,
502 . v. Branoje B.
503 Branievo, grad i predeo 43, 47
504 73.
505 Brankovii, srpska despotska po-
rodica 310, 317; v. i Vuk, ura Lazar,
Stefan.
506 Branoje Branivojevi, srpski
vlastelin 90.
507 Brgat, lokalitet kod Dubrovnika
292.
508 Brdo, naselje u Vrhbosni 63, 232.
Breznica, reka 329.
509 Bribir, upa 77, 86. bribirski
knezovi; v. Pavle, Mladen 1, Mladen II,
ura. Brodar, tvrava 214.
510 Broljo da Lavelo, italijanski
najamnik i hroniar 238, 252 Brtanik,
trg 151.
511 Bugarska, Bugari 3334, 53, 66.
Budva, grad 178, 181, 209, 273274
Budim, grad 117, 153154, 175, 196,
202, 204, 206, 210, 220, 238, 240. 266,
311, 314-315, 325.
512 Budislav Kurjakovi, hrvatskp
vlastelin 86.'
513 Budislav Ugrini, hrvatski
vlastelin 117.
514 Buna, reka 35.
515 Bua (Vis1a), kotorska vlasteo-
ska porodica 146; Tripe, pro-
tovestijar 139, 220.
516 Valona, grad 199.
517 Varna, mesto bitke 279.
518 Vasilije II, vizcntski car 41
Vatikakski arhiv 44, 83, 168, 252 Vaclav,
eki kralj 153, 175, 213. Vele, planina
35.
519 Ue1et)5Ns Ms sgot51a sN Vo-
5a 14.
520 Veletin, tvrava 333.
521 Venecija, Venecijanci, Mleci.
L'[letaka Republika i dal- matinski
gradovi 8587, 113- 117, 161, 164;
opsada Zadra 115117; posredovanje
iz.meu Srbize p Bosne 118119, 157;
- i Ugarska 121, 123, 125, 154, 241 258;
prima Tvrtka I za gra- anina 129;
trgovina u Bo- sni 130, 141-142, 201,
208-209,
291, 295296; priznaje kra- ljevsku
titulu 138; rat oko Tenedosa 145
148; zauzima Kotor 249; i Stefan
Ostoji 248-250; - i Tvrtko II 255, 257;
arhiv 71, 82, 89, 308; i Ste- fan
Vuki 273275, 278280,
299, 301, 303, 312-323; - i Ste- fan
Tomaevi 314315; i Turci 325-
327, 330-337.
522 verna sluba 9394, 183, 216.
523 Vesela Straa, grad 332.
524 Viganj Miloevi, bosanski vla-
stelin 169.
525 Vizantija, Vizantijsko Carstvo 36,
4142, 46-47, 49, 53.
526 Vinodol, upa 86.
527 Viskonti, an-Galeaco, itali-
janski feudalac 159.
528 Visoko, grad 98, 111, 223, 233,
250.
529 Visui, tvrava 337.
530 Vitezovi-Riter, Pavle, hrvat- ski
istoriar 15.
531 Vitomir, srpski vlastelin 91.
532 Viegrad, u Bosni 336.
533 Viegrad, u Ugarskoj 226.
534 Vien, hrvatski vlastelin 58.
535 Vjenaac, tvrava 302.
536 vjera gospodska 94, 203, 216.
537 Vladoje s!e Kaz51a, logotet 137,
538 139.
539 Vladislav, brat bana Stjepana II
122, 131.
540 Vladislav II, srpski kralj, sin kralja
Dragutina 78, 8889.
541 Vladislav I (II) Jagelonac, ugar- ski
i poljski kralj 272, 276278,
542 281.
543 Vladislav Hercegovi, sin her-
cega Stefana 300, 302305, 310, 327,
329-332, ZZF336, 340.
544 Vladislava, udovica Nelipca 114.
545 vlasi 35-36, 219220, 234.
546 vlastela 80.
547 alastelg1gi 189190, 248.
548 Vlatkopmi, vlasteoska porodi-
ca 316, 3J6337, 339; v. i Radi-
vojevii; v. i Ivani, arko.
549 Vlatko Vlaevi, bosanski vojvo-
da 181.
550 Vlatko Vukovi, bosanski vojvo-
da 158-159, 172, 178, 181.
551 Vlatko Vukosali, vlastelin 192.
552 Vlatko Tumarli, pataren 200,
221, 283, 285,
553 Vlatko Hercegovi, sin hercega
Stefana 324, 330, 332-334, 336- 337,
340-341.
554 Vlaka 322.
555 Voden, grad 120.
556 vojvoda 100.
557 Vojislav, srpski knez 41.
558 Vojislav Vojinovi, srpski obla-
sni gospodar 126128, 130, 132
133, 149.
559 Vonke, grad 33.
560 Vrana, manastir kod Zadra 152,
154- 155, 161, 173, 195, 211.
561 Vranduk, grad 98, 212, 318.
562 Vratar, grad u Sutjesci 302.
563 Vrbas, reka 29, 35, 76, 208, 215,
332.
564 Vrbaki Grad 193.
565 Vrgorac, tvrava 337.
566 Vrm, upa 215, 264, 272, 301.
567 Vrsinje, predeo 301.
568 Vrhbosna, upa 63, 67, 190, 215.
569 Vrhrika, upa 206.
570 Vuk Bani (Grubaevi),
bosan- ski vlastelin 256.
571 Vuk Brankovi, srpski oblasni
gospodar 136, 138139, 157, 159, 160,
184.
572 Vuk (Vuki), brat Tvrtka I 124,
130-132.
573 Vuk Vukoslavi, bosanski vla-
stelin 91, 120.
574 Vuk Vuki, brat Hrvoja Vuki-
a 154, 170, 172.
575 Vuk Grgurevi, despot 339341.
576 Vuk Hrani, brat Sandalja Hra-
nia 226, 268.
577 Vukan, srpski veliki upan 47-48.
578 Vukac Hrani, brat Sandalja
Hrania 226, 256, 268.
579 Vukac Hrvatini, vojvoda 129,
131, 154, 180.
580 Vukain Zlatonosovi. vojvoda
265-266.
581 Vukain, srpski kralj 134136.
582 Vukmir Zlatonosovi, vojvoda
243-244, 255, 259.
583 Vukoslav Nikoli, vlastelin, 180,
200.
584 Vukoslav Hrvatini, ^lastelin 95.
585 Gataro, Andrea, Bartol.omeo i Sa-
leazo, italijanski hroniari 84.
586 Gacka, upa u Hrvatskoj 40, 86.
587 Gacko, mesto i predeo 32, 135, 330.
588 Gvaldi, Andrea, splitski nadbi-
skup 164.
589 Gvozd, planina 86.
590 OeagsP I A . , istoriar 15.
591 Gejza II, ugarski kralj 43.
592 Geridi 33
593 Gerard Ed (O<3o), franjevac 110
111, 118.
594 Glamoko Polje 88.
595 Gluac Vaso, istoriar 2223,
596 25.
597 glumci 239.
598 Gojsav, gost 320.
599 Gojslava, ena Vojislava Voji-
- novia 132133.
600 Gojslava, ena Radia
Sankovia 185.
601 Golubac, grad 310.
602 Gorade, trg 287, 319.
603 Gorica, mesto na Neretvi 303
604 304.
605 Gorjanski (s!e Saga), slavonski
velikai; v. Jovan G., Niko- la G.
606 goet 105.
607 Goti 32.
608 Gotfrid, nemaki vitez 43
609 gradovi 9899.
610 Gradoje Miltenovi, vlastelin
611 128.
612 Grgur Veliki, papa 34.
613 Grgur IX, papa 44, 62, 65.
614 Grgur XI, papa 139.
615 Grgur XII, papa 209.
616 Grgur Kurjakovp, hrvatski vla-
stelin 86, 117.
617 Grgur Nikoli, vlastelin 249.
618 Grgur ubi; vlastelin 123.
619 Gredi, Vlaho, dubrovaki vla-
stelin 133.
620 Gruba, bosanska kraljica v. Je-
lena, udovica kralja Dabie.
621 Grci, Grka 28, 31, 33.
622 GunduliK (Sops1o1a), Benko, du-
brovaki vlastelin 77.
623 Gueti (Oogge), Marin, dubro-
vaki vlastelin 128.
624 Dabar, upa 215.
625 Dabiii, bosanska vlastela
626 130-132.
627 David, mileevski mitropolit
628 287.
629 Dalmacija, dalmatinski gradovi 14,
27-32, 33-34, 39, 41, 47, 66, 85-86, 113-
117, 121, 160-165, 170. 201, 210, 213,
235, 239, 254, 314-
315, 322, 325-326, 329-331.
630 Danilo II, arhiepiskop srpski
631 75.
632 Daorzi. ilirsko pleme 28.
633 Dedii 9091.
634 Deevica, rudnik 98.
635 Deevo 88.
636 desetina 65.
637 desegitina" 99.
638 Desnik, grad 39.
639 Segba SapseIaggae 71.
640 dijak 100.
641 Dikan, arl (Sag1eb <3i Rgezpe
51eig <3i Sapce), istoriar 15.
642 OPip1it, rimsko naselje 31.
643 Dimitrije Hvarski 28.
644 DiniK, Mihailo, istoriar 10, 24.
645 Dinjiii, bosanska vlastela 181,
183, 257; v. i Dragia.
646 Dionisije, hrvatsko-dalmatinski ban
66.
647 Ditrih Bubek, dalmatinski ban
648 152.
649 Ditrih od Nihajma (Teos1opsi5 s!
e et), nemaki hroniar 169.
650 djed, episkop crkve bosanske 57
105, 202.
651 Dlugo, Jovan, poljskm hropiar
169, 240.
652 Doboj, grad 242.
653 Dobor, grad 174175, 210.
654 Dobrun, mesto u Bosni 215.
655 BotagJa. rimski grad 30. 31
862

656 .
657 dominikanci u Bosni 6263, 67- 6 8 .

658 Donjp Kraji 67, 78, 81, 85, 8788. 94-95, 122, 125, 131, 154, 173, 178'
215.

659 Doroteja, bosanska kraljpca, e- na Tvrtka I 138.

660 Doroteja Gorjanska, bosanska kra- ljica, ena Tvrtka II 260. Drava, reka
195.

661 Draeslav Boji. dijak 100. Dragia Dinjii, vlastelin 245 Dragiii,
bosanska vlastela

662 288.

663 Draevica, upa 135, 147148

664 150, 210, 213, 246, 280, 301.

665 Dra 28; Draka tema 34. Drenik, tvrava 206.

666 Drivast, grad 274.

667 Drijeva, trg 99100, 124, 141, 144, 148149, 151-152, 201. 212, 214-
215, 229, 246, 250, 254 ; 267-263, 277, 279280, 289-290, 292-293

298- 299, 303-306.

668 Drina, reka 35, 39, 79, 92, 96, 120, 215, 316, 333. dhJalisti 5155, 101
109, 285. Dubica, upa 193.

669 Duboac, grad 210.

670 Dubrovatsi arhiv 71, 81, 166167, 251-252, 307.

671Dubrovnik, Dubrovani, Dubro- vaka Republika 8990, 108,

672 120, 132, 155, 158, 177, 185, 191 207-208, 210, 212, 218. 235, 238. 241,
276, 289, 311, 323, 327, 336; - i Kulin 47; nadbiskupija 5051, 59, 61;
ugovori 65, 76 130, 138, 150, 176, 226, 246247;

dobija Ston 92, 118; poslo- vanje u Bosni 9798, 100, 119, 141-144,
148-149, 229; - i Ugar- ska 125, 244-245, 268, 272, 315;

rat sa Vojislavom Vojinovi-

673 em 126127; rat sa Nikolom Altomanoviem 133134; i
ra oko Tenedosa 145146; i Kotor 147; kupuje Konavle 169.
674 171172, 186190; posreduje meu Ugarskom i Bosnom 165, 193
194, 205; rat sa Ostojom 197203; i Venecija 254258;
rat sa Radoslavom Pavlovi- em 261266; rat sa hercegom
675 Stefanom 293306; c Turci 309, 325, 329330, 333-334," 337, 340-
863

341.
676 Duvanjsho .polje 88.
677 Duvno 122123.
678 dukat, dabina 164.
679 dukatnici 218.
680 Duklja, Dukljani 27, 3839, 41, 42.
681 Dunav 331, 40, 327.
682 Duan z. Stefan Duan.
683 Dursun-beg, turski hroniar 309.
684 akovo, sedite bosanske bisku- pije 6768, 110, 124, 154, 174.
685 enova, grad 145148.
686 ura II ubi, hrvatski vlaste- lin 87.
687 ura Bali, oblasni gospodar 134-136, 138, 145.
688ura Brankovi, srpski despot
168, 264-267, 273, 276, 278281
239, 295, 297, 299-300, 305, 309
689 313.
690 ura Vojsali, vlastelin 244. 266, 268, 287.
691 ura Radivojevi, vlastelin 185, 208.
692 ura Stracimirovi Bali, oblasni gospodar 157159, 178, 180,
214.
693 ura emerovi, bosanski vla- stelin 333.
694 uri Vojislav, istoriar umet- nosti 25.
695 Eberhard Vindeke, nemaki hro- niar 169.
696 Evgenije IV, papa 287.
697 Egidije, mavanski ban 74.
698 Etapie1e Sgeso v. Manojlo Grk.
699 Emerik, ugarski kralj 48, 55.
700 Enea Silvio Pikolomini v. Pi- je II.
701 Engel, Johan Hristijan, nemaki istoriar 16.
702 episkop crkve bosanske v. djed.
703 Esebeg Isakovi, turski name- snik 335.
704 igmund Luksemburki, ugarski kralj 138, 153-156, 159-163, 165, 170-
171, 173-177, 185, 192-214. 240-245, 247, 255, 257-261, 263, 267-169, 271,
282, 286.
864

705
706 rnovica, upa 298.
707 upani 216, 218.
708 Zavrje, oblast 123124, 215, 337.
709 Zagorje, oblast 95, 122.
710 Zagreb, grad 242.
711 Zadar, grad 58, 87, 115117, 122
123, 125, 150, 152, 154 156, 161, 164, 173, 195-196, 200, 211.
712 Zahumlje, Zahumljani 38, 39, 41, 90, 99, 108.
713 Zveaj, grad 332.
714 Zvonik (Zvornik), grad 265, 316 322, 334, 339.
715 Zgoa, mesto u Bosni 233. '
716 Zemaljski muzej u Sarajevu 20.
717 Zenica, mesto u Bosni 51.
718 Zeta 65. 134, 136, 145, 178, 180, 184, 199, 209, 263, 271-275, 277, 279
300, 322, 341; 3. Gornja 273-274,
279, 3. Donja 274; v. i Duklja.
719 Zlatonosovii, bosanska vlaste- la 181. 183185, 215; v. i Vuka- in
3., Vukmir 3.
720 Zrinj, grad 206.
721 Zrmanja, reka 86, 164.
722 Ivan Babonei (Baboni), hr- vatski velika 8687.
723 Ivan Vitez od Sredne, varadin- ski biskup 325.
724 Ivan Kapistran, franjevaki propovednik 313, 315, 319.
725 Ivan od Kmkilea (K1ke1e\u), arhi- akon, ugarski hroniar 84, 128.
726 Ivan Morovi (Mago), hrvatski velika 194, 202, 205, 241.
727 Ivan Radivojevi, vlastelin 173.
728 Ivan Turoc, ugarski hroniar
84, 253, 309.
729 Ivan Frankapan, hrvatski veli- ka 269.
730 Ivan Crnojevi, gospodar Zete 339-341.
731 Ivani Vlatkovi, vojvoda 301
305, 330.
732 Ivani Korvin, sin kralja Ma- tije 340.
733 Ivani Nelipi, hrvatski ve- lika 115, 123, 195, 206, 211, 215, 245,
254-255, 257.
734 Ivani Pavlovi, vojvoda 274, 280-281, 287, 290, 299.
735 Ivani Palina, prior vran- ski 152, 154156, 161-164, 173
736 Ivani Horvat, hrvatski veli- ka 154155, 164, 170, 171-174.
737 Ika (?) (geh 1kas), pretendent na bosanski presto 176, 370.
738 Iliri 27, 2930, 35.
739 Ilirik, provicija 28.
865

740 Imotski, grad 302, 337.

741 Inoentije III, papa 44, 4749.
742 Inoentije IV, papa 67.
743 Iraklije, vizantijski car 34, 36.
744 Isak-beg, turski namesnik 242, 248-249, 256-257, 262.
745 Istra 28, 34, 339.
746 Italija 32, 40, 44, 48, 5354, 115,
117, 175, 192, 196, 263, 322, 331, 333.
747 Jadransko more 90, 144, 153, 197, 227.
748 Jajce, grad 223, 236, 245, 271, 285,
292, 308, 329, 331, 337, 339.
749 Jakov Markijski, franjevaki vikar 253, 285.
750 Jakov Pekorari, papski legat u Bosni 60-61.
751 Janko Hunjadi, gubernator ugar- skog kraljevstva 276278, 281, 297-
299, 310, 313, 315.
752 Jan Vitovec, slavonski vlaste- lin 335.
753 Jano Rozgonj, ugarski velika 335.
754 Japra, reka 30.
755 Jedrene, grad 157, 264, 278, 311,
756 314.
757 Jele, grad 270.
758 Jelena Gruba, bosanska kraljica udova kralja Dabie 176177,
180, 181, 185, 192, 220. 245, 369- 371.
759 Jelena, majka kralja Tvrtka I, 122-123.
760 Jelena (Jelenica), ena Hrvoja Vukpa 247.
761 Jelena, ki kneza Lazara, ena ura Stracimirovia, docni- je
Sandalja Hraniz 214.
762 Jelena Paleologova, ena despo- ta Lazara Brankovia 317.
763 Jelena, sestra cara Duana 123.
764 Jelisaveta ki kralji Dragutina 14.. 75, 80.
765 Jelisaveta, kn bana Sgjepana II, ugarska kraljica 121, 124. 151,
766 154.
767 Jelisaveta Kumanka, ugarska kraljica 7475.
768 Jelisaveta, ki igmunda Luk- semburkog, ugarska kraljica
769 272.
770 Jelisaveta, nalonica hercega Stefana 300.
771 Jerg pz Nirnberga. topolivac i hroniar 308, 323.
772 jeres, jereticgs 5658, 63, 74, 109,
111, 118, 128, 210, 235, v. bogu- mili. dualisti, patareni.
773 Jerina, srpska despotica 310.
774 Jireek. Konstantin, istoriao 21, 24.
775 Jovan Anel, gospodar Srema 59.
776 Jovan Vladimir, dukljanski knez 27.
866

777 Jovan Vladislav, makedonski vladar 41.

778 Jovan Gorjanski, ugarski veli- ka 260,
779 Jovan VI Kantakuzin, vizantij- ski car 120.
780 Jovan Kinam, vizantijski isto- riar 27.
781 Jovan V Laleolog, vizantijski car 145.
782 Jovanovi Ljubomir istoriar 20.
783 Joappez ^Mebaizep (Teo<:ot- siz), bosanski biskup 61, 63.
784 Juna Italija 142, 144, 278, 287,
293, 295296.
785 Juki Ivan, publicista 17.
786 Justinijan I, vizantijski car 33.
787 Kabuici (Saoa), dubrovaka vlastela Luka 228 Mihai- lo
242, 246247 Nikola 228.
788 Kazamari (<je Sazaapz), Ivan, papski legat 49, 55.
789 kaznac 100, 139.
790 Kalikst III, papa 314315.
791 Kaloa, grad 68.
792 Kaloka nadbiskupija 68.
793 Kalnik, grad 340.
794 Kamenica, rudnik 140; v. Olovo.
795 kancelarija bosanskih vladara 100, 231.
796 Karanotvrtkovi Pavle 17.
797 Karvahal (Sap/aja1), Huan, kardi- nal, papski legat 314315.
798 Karlo II Draki, ugarski kralj 153-154, 163.
799 Karlo Martel, pretendent na ugarski presto 7879.
800 Karlo I Robert, ugarski kralj 79, 85-86, 89, 109-110, 113.
801 Karlo IV, rimsko-nemaki car
802 153.
803 Katalina, srpska kraljica 75.
804 katari 45, 54, 59, 103.
805 Katarina ubi, vlastelinki
806 123.
807 Katarina, bosanska kraljica 237.
280, 324, 335.
808 Katera, kastrum u Bosni 39.
809 Katunari 219.
810 Kaii, pleme 58.
811 Kvarner 145.
812 Kermend, grad 81.
813 Kinam, Jovan, vizantijski isto- riar 27, 39.
814 Klai, Vjekoslav, hrvatski isto- riar 1819.
815 Klis, grad 66, 86, 122123, 155, 161, 163, 195, 255, 257, 325.
867

816 Klobuk, tvrava 264, 270, 274, 327.

817 Klju, grad u Bosni 329.
818 Klju, grad u Hercegovini 330. 337.
819 Kei/a1s1, OgaeiIp, istoriar 25.
820 Knin, grad 87, 115, 117, 122, 126,
821 194.
822 Kovaevi Desanka, istoriar 25.
823 Kovaevi Ljubomir, istoriar 19.
824 Kovaevii, vlastela 316, 330.
825 Koza'o, grad 279.
826 Kozma Praki, hrogo-gar 73.
827 Koloman, ugarski herceg 6263, 67-68.
828 Konavli 91, 135, 147, 152, 169, 171- 172, 177-178, 186-191, 200, 208,
210, 213, 215, 246247, 249, 297,
829 299303.
830 Konstantin (Sogpez Sopz^apktib), knez u Humu 79, 89.
831 Konstantin VII Porfirogenit, vizantijski car i pisac 26, 35. 36-9.
832 Konstantin Filozof, biograf
163, 184, 253, 257.
833 Konstantin, sin kralja Miluti- na 88.
834 Konstantin Janjiar, hroniar 308, 332.
835 Konjic, mesto 215.
836 Korula, ostrvo i grad 163, 173,
196, 210, 241.
837 Kosae 216, 220-221,- 228, 254; v. Vuk, Vukac. i Sandalj Hrani;
Stefan Vuki, Vladislav i Vlatko Hercegovi, Vlatko Vu- koviK.
838 Kosovo Polje 136, 159160.
839 Kotromanii 71, 75, 80, 8485, 137, 201, 236, 260, 323, 335.
840 Kotor 27, 134, 142, 144149, 151- 152, 156-157, 178, 191, 202, 209,
241, 249, 254, 274, 294, 300, 337.
841 Kotruljevi (So1gi8N), Benko, du- brovaki trgovac 283.
842 Krajina, Krajinjani 88, 215, 303, 335, 337, 340.
843 Krbava, reka 40, 85.
844 Kreevo, grad 98, 140.
845 Krivaja reka 98.
846 Kritovul sa Imbrosa, vizantij- ski istoriar 309.
847 Krka, reka 120.
848 krstaki pohodi 67, 110, 124, 126,
849 .' 314.
850 krstjani 5657, 202, 282285, 287, 319-320.
851 kruna bosanskog kraljevstva 140, 224-226.
852 Kruevac, grad u Srbiji 310.
853 Kruevac, tvrava u Humu 302.
868

854 Krki knezovi 86, 110, 114.

855 Kujava, ena kralja Ostoje 245, 256.
856 Kukuljevi-Sakcinski, Ivan hr- vatski istoriar 18.
857 Kulin, ban 45, 4649, 51, 55, 60,
76, 206, 232.
858 kulerk solski 144, 149150, 181, 293-295.
859 Kurilo, selo 186.
860 Kurjakovii, hrvatska vlastela
85, 87, 110, 114.
861 Kuevo, oblast u Srbiji 47, 73.
862 Kuevsko Zagorje 47.
863 Kulat, grad 214, 339.
864 Lav VI Mudri, vizantijski car
865 26.
866 Ladislav, herceg, sin Vele II 42.
867 Ladislav IV Kumanac, ugarski kralj 70, 73-77, 86.
868 Ladislav Napuljski, ugarski kralj 154, 163, 170, 173, 176, 180. 193-197,
199-201, 203-206, 208 209-213, 236.
869 Ladislav V Posmre, ugarski kralj 276281, 297-305, 310-311
313, 316.
870 Ladislav Loonci, gubernator Dalmacije i Hrvatske" 156, 161.
871 Lazar Brankovi, despot 313,
872 316-317.
873 Lazar Hrebeljanovi, knez, srp- ski oblasni gospodar 134130,
138, 155, 157, 166.
874 Lajo (Ludovik) I, ugarski kralj
113, 117, 121, 123-129, 131, 138, 144-149, 151, 153. 163, 198, 201, 223, 267.
875 Langobardi 33.
876 Laoni Halkokondil, grki isto- riar 309.
877 LastriK, Filip, franjevaki pi- sac 17.
878 Lava, upa 67, 111, 242, 336.
879 Lava, reka 29.
880 Lepenica, upa 67.
881 Letopis Popa Dukljanina v. Bar- ski rodoslov.
882 H^eIege e sotgbzt sP 1^euap*e 82, 166.
883 Livanjsko polje 88, 311.
884 Livno 76, 85, 188, 332.
885 Lika 40.
886 Lim 215.
887 Lisac, selo 187188, 192, 205.
888 Linica, mesto u Usori 193.
889 logotet 221.
869

890 Lug, predeo 264.

891 Luj Orleanski, francuski kra- ljevi 153.
892 Luka, upa 302.
893 Lukarevi (1_issap), Jakov du- brovaki hroniar 14, 168.
894 Lui (^.isb), Iva^ hrvatski istoriar 14, 15, 167.
895 Ljuba, tvrava 195.
896 Ljubibratic, vlastela u Trebi- nju 216, 218.

897 Ljubuki. grad 302,
330.Ljudspit Posapskm,
hrnatskp kpsz GJ9.
898 Ljuga, kl 1NIpc u Koiavlima
202.
899 Ljutmca, poluostrso 200, 209.
900 Mavrikije. vizaitijski car 34
901 Maglaj, grad 210.
902 Maari v. Ugarska, Ugri.
903 Majkov, Apolop, ruski filolog
904 18.
905 Majnhard od Ortenbu^ga, koru-
ki grof 85.
906 Makarska 108.
907 Makedonija 53, 120, 136, 157.
908 Maksim, episkop salonski 34.
909 Maksimovi, Jovanka,
istoriar umetnosti 25.
910 Malatesta, italijanska porodica
260.
911 Maldemar Zadranin 58.
912 Maniheji v patareni.
913 Manojlo Grk, hroniar
Hrvojev
14, 168, 239.
914 Manojlo I Komnin, vizantijski
car 27, 43, 46, 255.
915 Mantova 319.
916 Margareta od Marcana, ena
Vlatka Hercegovia 340.
917 Marija, ugarska kraljica 138,
151, 153-155-173.
918 Marin, dubrovaki
arhiakon 48.
919 Marko, kralj 136.
920 Martin V, papa 260.
921 Matej, sin Zorovaveljov, jeretik
47.
922 Matej Ninoslav, bosanski ban
44, 60-63, 65-67, 70, 72, 76, 100.
923 Matija Vojsali, bosanski kralj
339.
924 Matija Korvin, ugarsgsi kralj
308, 316319, 323325, 329-337,
339-341.
925 Matija ak, ugarski velika 85.
926 Matija abani, bosanski
309
kralj 335.
927 Matko Talovac, hrvatski ban
263, 267-269, 272, 278.
928 Mahmud Anelovi, paa ,
317
329, 333.
929 Mava. grad i oblast 7375,
113.
930 Mavanska Banovina 72, 74,
89.
931 Medun, tvrava u Zeti 279,
322.
932 Mehmed I, turski vladar 240,
243,
933 245.
934 Moh.med II Osvaja, turskp
vladar 237, 291, 297, 304, 308-31 1,
313-
314, 319, 322-323, 327, 333, 335,
341.
935 Mile, mosto u Bosni 122.
936 Mnlsevac, tvrava 335.
937 Mnlodra, mssto u Bosni 280.
938 Milten Draivojevi, vlastelin
939 118.
940 Milutin v. Stefan Uro II.
941 Milutin Crnianin, gost 283.
942 Mirko Radojevi, knez 159.
943 Miroslav, humski knez, brat
Stefana Nemanje 47, 63.
944 MihaG Madijev de
Barbezanis. hroniar 14, 71, 83.
945 Mihailo Anelovi .vojvoda
317.
946 Mihailo Kreimir II, hrvatski
kralj 41.
947 Mihailo Silai, ugarski veli-
ka 317318.
948 Mihovilovii, hrvatska
vlaste- la 85.
949 Mievac, tvrava u Trebinju
327.
950 Mladen I ubi, ban Bosne
78 79.
951 Mladen II ubi, ban
Hrvatske i gospodar Bosne 7980,
84, 87 89.
952 Mladen III ubi, hrvatski
 309

ve- lika 117, 122.

953 Mletaka Recublika v.
Venecija.
954 Mleci v. Venecija.
955 Mljet, ostrvo 150, 335.
956 mogori 9091.
957 Monai, Lorenco, italijanski
hroniar 84.
958 Moreja 322, 331.
959 Morovlasi v. Vlasi.
960 Mrka arkovi, srpski vla-
stelin 199.
961 mrspi ljudi 104105.
962 Murat I, turski vladar 160.
963 Murat II, turski vladar 256, 271,
964 297.
965 Murat, tufski poslanik 302.
966 Musa, sin Bajazitov 240241.
967 Mustafa, turski pretendent 256.
968 Napulj 71, 82, 163, 206.
969 Napuljska Kraljevina 85, 113,
278.
970 ^agopa, rimska kolonija 28. 31.
971 Nevesinje, mesto 90, 215, 235,
302,
 9496, 112.
872

972 330.Nelipac, hrvatski velika 87, 89, 110. 114, 116-117.

973 Nelipii, hrvatska vlastela 79
974 v. Ivani.
975 Nemaka 40, 5354.
976 Nemanja v. Stefan Nemaa.
977 Nemanjii, srpska vladarska po- rodica 71, 75, 88, 136137, 139, 149.
978 Neretva, upa 67.
979 Neretva. rera 28, 35, V8. 90, 92, 99,

108,
109, 334-335, 337, 339, 340.
110, Neretljani 389.
111, Nikola Altomanovi, srpski oblasni gospodar 133136, 138.
112, Nikola Bani (Banfi) od Lenda- ve, hrvatski ban 114115.
113, Nikola Gorjanski, ugarski veli- ka 134, 151, 153.
114, Nikola Gorjanski Mlai, ugar- ski velika 194.
115, Nikola Dikari, Trogiranin 292.
116, Nikola Iloki, bosanski kralj
308, 321.
117, Nikola Kont, ugarski palatin 129.
118, Nikola Lavanin, hroniar 13.
119, Nikola Makinense, modruki biskup papski legat u Bosni 388, 321.
120, Nikola, ostrogonski nadbiskup
121, 129.
122, Nikola Se, hrvatsko-dalmatin- ski ban 127-128, 145-146.
123, Nikolajevi Ivanka, istoriar umetnosti 25.
124, Nikolii, bosanska vlastela 181,
187, 218.
125, Nikopolj, mesto bitke 184, 193.
126, Nin, grad 155, 195, 211.
127, Ninoslav v. Matej Ninoslav.
128, Novakovi Stojan, srpski isto- riar 19.
129, Novaci, upa u Slavoniji 72.
130, novac 99, 130, 229-230, 291-293.
131, Nove Zemlje v. Slansko Primorje.
132, Novi, grad u Draevici 148, 150,
169, 181, 223, 229, 252, 259, 268.
280, 294295, 301, 305-306. 335-
337, 341.
133, Novi, grad u Humu 120, 302.
134, Novigrad 211.
135, Novko Ciprijani (ubrijani), vlastelin 123.
 9496, 112.
873

136, Nosanovii,porodica u Konavli- ma 191.

137, Olovac, tvrava 98.
138, Olovo, grad 98, 111, 140, 214215, 244, 292.
139, Omi, grad 58, 108, 163, 173, 194 195, 198, 201, 208, 245, 257, 272,
277, 301.
140, Onogot, grad 32.
141, Opuzen, mesto na Neretvi 151.
142, Orman, mesto kraj Neretve 293.
143, Orbin, Mavro, dubrovaki isto- riar 1415, 131, 134.
144, Ostrvica, tvrava kod Rudnika 89.
145, Ostrovica, grad 156, 173, 206, 213, 325.
146, Ostrunica, rudnik 96, 98, 140 141.
147, otroci 77, 190191.
148, Pavle Beeei, ban hrvatski
149, 195.
150, Pavle Zrinjski, hrvatski veli- ka 194.
151, Pavle Klei, bosanski vojvoda
164, 202-203, 282.
152, Pavle Kurjakovi, hrvatski vla- stelin 86.
153, Pavle Matrovi, bosanski vla- stelin 198.
154, Pavle Pavlovi (Rai1iz s!e Rai1o), zadarski patricij 14, 84, 168.
155, Pavle Radenovi, oblasni gospo- dar 172, 177-178, 181, 183, 191, 199-
200, 208, 212-215, 220, 221, 242-246, 253, 283, 285.
156, Pavle Radivojevi, humski vla- stelin 248.
157, Pavle Radii, bosanski vlaste- lin 198, 201-204.
158, Pavle Sperani, hrvatski ban
159, 324.
160, Pavle Horvat, zagrebaki biskup 153-155.
161, Pavle (ubi), bribirski knez
162, 77-79.
163, Pavlovii 216, 221, 223, 226, 246
246, 249, 254, 262. 292, 319, 330,
 9496, 112.
874

164, 337 v. Ivani, Nikola, Petar, Radoslav.

165, Pag, ostrvo 195, 211, 293.
166, Panonija, provincija 28, 30.
167, patareni 128, 202, 232, 283, 2856, 312, 319, 324 v. i bbsanska crkva,
jeretici krstjani.
168, Pejaevi, Franjo-Ksaver, hrvat. ski istoriar 16, 18.
169, Re1ua, rimsko naselje 31.
170, Peljeac 90.
171, Peregrin Saksonac, franjevaki vikar u Bosni 116, 124.
172, Perkino Selo, selo u Konavlima 191.
173, Petar Vojsali, bosanski vojvoda
281, 287, 303.
174, Petar Kovaevi, vojvoda 279.
175, Petar Pavlovi, bosanski obla- sni gospodar 191, 2434, 246249.
176, Petar Pavlovi Mlai, bosan- ski vlastelin 299, 303, 311.
177, Petar, ZU1reg1ib, dominikanski hroniar 45.
178, Petar (Perko) Talovac, hrvatski ban 272, 298, 310, 316.
179, Petar ikloi, bosanski bi- skup 124.
180, Petranovi Boidar, istoriar
19, 22.
181, Pije II (Enea Silvio Pikolomi- ni), papa 252, 309, 319321, 324-
325, 331, 333.
182, Pipo Spano v. Gro s!e 5so1apz.
183, plelentine 9396.
184, Plevlja 255, 296.
185, Pliva, upa 131.
186, Plonik, mesto bitke 159.
187, povelje 70, 83, 93, 100, 1665, 234 307.
188, Podvisoki, trg 98, 212, 249.
189, Podkulat, trg 98.
190, Podrinje 108, 126, 135, 181, 257, 259, 270.
191, Podunavlje 33.
192, Poega 176.
193, Poznan Puri, vlastelin 90.
194, Polimlje 91, 108, 135136.
195, Poljica, upa 66, 257, 272, 277, 280
196, 301.
197, Poljska 210, 238, 339.
198, Ponor, mesto kod Srebrnice 227.
199, ponosnici 141, 219.
28 . '.:
200, Ponsa, bosanski biskup 63, 65.
 9496, 112.
875

201, Popovo polje 187, 189, 215, 218

219, 246, 249.
202, porota 100.
203, Posrednjica, ostrvo 92.
204, Poitelj, grad 337, 339.
205, Praa, trg 221.
206, Prenj, planina 35.
207, Pribislav Vukoti, komornik 221.
208, Pribpslav Pohvali, komornik 221 .
209, Prizren 134.
210, Prijezda, ban bosanski 62, 7277
211, Prijepolje 296.
212, Primorje 126, 129, 132, 136, 141, 144, 184, 187, 192, 195, 218,. 227.
240, 244, 246, 272, 280, 320, 334.
213, Prozor, grad 206, 332.
214, Prokopije iz Cezareje, istoriar 33.
215, protovestijar 139, 221.
216, Pula 147.
217, purgari 9899.
218, Puci, Medo, knjievnik 18.
219, Pemisl II Otakar, eki kralj
220, 73.
221, Ravenski egzarhat 36.
222, Radaa, vlastelinka 235.
223, Raden Jablani, bosanski vlaste- lin 178.
224, Radivoj Ostoji, bosanski kralj 266, 269, 276, 287, 318, 323, 335.
225, Radivojevii, vlastela 181, 185 188, 211, 219, 267,
279, 292, 301,
226, v. ura, Pavle, v. Vlatkovii.
227, Radimlja, selo 234.
228, Radin Gost, savetnik hercega Ste- fana 221, 283, 287, 306, 321.
229, Radin, konavaoski pop 191.
230, Radi Banovi, bosanski vlaste- lin 337.
231, Radi Brankovi, srpski obla- sni gospodar 136.
232, Radi Sa^ovi, vojvoda 171172. 185-188, 192, 204, 215, 219; v. i
Sankovii.
233, Radi Crnojevi, zetski vlaste- lin 178.
234, Radoji Nikola, istoriar 14. 22.
235, Radoji Svetozar, istoriar umetnosti 25.
236, Radoni Jovan, istoriar 22.
 9496, 112.
876

237,
238, Radoslav Pavlovi, oblasni go- spodar 187188, 238, 244, 249, 255
256, 260-272, 274: 277, 297. Radoslav, humski upan 72.
239, Raji Jovan, -srpski istoriar 15-16.
240, Rajnerije Sakoni, inkvizitor i pisac 45.
241, Rajnerije, splitski nadbiskup
242, 46.
243, Rama, upa 42, 131, 332.
244, Rasti (KezI), Paskoje, dubro- vaki vlastelin 198.
245, Rastudije, bosanski jeretik 109. Ratko,'protovestijar 139, 221. Raki
Franjo, istoriar 19, 23 25.
246, Raka 38-9, 41-42, 50, 91, 138, 146. Restoje, protovestijar 221.
KejogtaIope8 71, 8182.
247, Rim 47, 49, 59-62, 67, 74, 286, 320-
248, 321.
249, Rimini 252.
250, rimski municipiji 31.
251, Rimsko Carstvo 2833.
252, Risan, grad 301, 335336. Riter-Vitezovi TGavle, hrvat- ski
istoriar 15.
253, Roberto iz Riminija, trgovac 294. roblje 7677, 346.
254, Rogerije, ugarski pisac 44. Roland <3e Ka1o1s1, ugarski pala- tin 74.
255, Rostislav Mihailovi, mavan- ski ban 73.
256, Ruvarac Ilarion, istoriar 19 rudarstvo 96-98, 140, 227-229, 292 312.
257, Rudnik, grad 89, 134.
258, Ruir, srpski vlastelin 118. rukopisi bosanstsi 232.
259, rusag bosansgsi" 140, 224226. rusaka gospoda" (oblasni go-
spodari) 177-183, 219220, 223. Rusija 65.
260, Rusko Hristoforovi, dubrova- ki logotet 166167, 251.
261, Sava I, srpski arhiepiskop 137. Sava, reka 28, 33, 35, 38, 73, 92, 208, 215,
314, 322, 329. baMae, rimsko naselje u Bosni 31.
262, Za1e5 e . Soli.
263, 8a1opa, grad 33.
264, Salutati Koluo, humanista, fi- rentinski kancelar 160. Samobor, grad
223, 335.
265, Samuilo, makedonski vladar 41, 53.
266, Sana, reka 30, 76, 88, 193, 215. Sandalj Hrani, oblasni gospo- dar 172,
177-178, 180-181, 184-
185, 187188, 191, 199200, 202- 206, 208209, 212, 215, 220-221, 226,
229-230, 238, 240-244, 246-
250, 253, 255-256, 25&-270, 273, 276.
267, Sanko Miltenovi, vlastelin 127 128, 130-133.
268, Sankovii, vlastela 108, 171172,
 9496, 112.
877

177, 181, 204 v. Beljak, Radi. saobraaj 141.

269, Sarajevo 341.
270, Sasi 30, 96-99, 111, 140. Sasinovii, bosanski trgovci 141. Sveti Sr,
trg 149.
271, Sveti Stefan 148. svetodm.itarski dohodak 150, 176,
272, 178.
273, Severin, grad 73.
274, Segedin, grad 318. seljaci 186197, 325.
275, Senj, grad 86, 269.
276, Sibislav, knez Usore 60, 63. Sigismondo Malatesta, italijan- ski feudalac
252.
277, Sijena 315.
278, Simeon, bugarski car 40.
279, Simon de Keza, ugarski hroni- ar 27. sgtodik srpski 83 Sirmium, grad
33.
280, Sicilija 142.
281, Skadarsko jezero 34, 38. Skenderbeg Kastrioti, alban- ski oblasni
gospodar 315, 325. Skradin, grad 117, 122, 126, 156,
282, 206.
283, Slavonija 42, 51, 68, 72, 7879, 86,
155, 173, 176, 193, 207, 210, 241.
322, 335.
284, Slansko Primorje 187190, 192 193, 197-200, 205.
285, Slovaka 85.
286, Sloveni, Juni Slovenp 2728, 32-34, 36-37, 39, 42.

287, Slunj, grad 206.Smederevo
301, 310311, 317319,
320, 324, 329.
288, Soko, grad na Plivm 129, 131, 206.
289, Soko, grad u Meureju 223, 335.
290, Soko, grad u Konavlima 171, 200,
248249, 256, 298, 300.
291, Soli, grad i oblast 39, 59, 72. 74
75, 89.
292, Solovjev Aleksandar, istoriar
prava 25.
293, Solun 33.
294, Sofija 47.
295, Split 44, 66, 79, 113, 115, 122, 150,
155- 157, 160-161, 195-196, 241,
243, 248, 292, 333, 336.
296, 8r1opit, rimsko naselje 31.
297, Spu, mesto u Zeti 147.
298, Srbija, Srbi, Srpska Despotovi- na
doseljenje 3435; pokr- tavanje
36; krtena Srbi- ja 3839, 50; i 322, Stefan Lazarevi, srpski despot
Vizantija 42;
unutranje borbe 8890; odnosi
prema Bosni 47, 9192; 97, 118-121,
124, 126-127, 133-
135, 157, 161, 215, 279, 292, 316- 317;
uticaji Srbije 1361ZP, 236; - i Turci
207, 241, 272, 275, 279, 313-314, 322.
299, Sr, brdo nad Dubrovnikom 127,
300, 134.
301, Srebrnik, grad u Usori 129, 205,
259, 263, 334, 336.
302, Srebrnik, tvrava kraj Srebrni. ce
98, 214, 279, 300.
303, Srebrnica. grad 30, 96, 98, 111,
140-141, 213-215, 227, 243, 257-
259, 280-282, 289290, 316, 322,
330, 334, 339.
304, Srem 43, 47, 73, 76, 175, 210, 322.
305, stanak, sud na granici 91, 201.
306, stanak, bosanski sabor 95, 122,
224-225, 245, 249, 254, 260.
307, Stanojevi Stanoje, istoriar 22.
308, Stanii, bosanska vlastela 316.
309, starac 105.
310, Stari Grad v. Budva.
26*
878
311, steci 233235.
312, Stefan, ban Bosne (po. XIII vL
60.
313, Stefan Batori, ugarski velika 339.
314, Stefan Brankovi, srpski despot
315, 317-318.
316, Stefan Vuki, herceg, oblasni
317, gospodar 216, 220-221. 226, 230,
237,
251, 268-281, 283, 287-306, 309- 312,
314317, 319-324, 327-332, 334336.
318, Stefan Dabia, bosanski kral. 170-
171, 173-178, 181, 184-185,
220, 246.
319, Stefan Dragutin, srpski kralj
71, 75, 78-80, 88-89, 136.
320, Stefan Duan, car Srba i Grka 90-
92, 109, 111, 114, 118-120, 122,
124, 126, 137, 139.
321, Stefan, knez Bosne (XI v.) 41.
139, 168, 184, 212, 214, 227, 240-
241, 243, 257, 259.
323, Stefan Maramonte-Bali, kon-
dotjer 273, 277.
324, Stefan Nemanja, srpski veliki
upan 14, 467, 54.
325, Stefan Ostoja, bosanski kralj
181, 183, 185-186, 188, 192-204, -
207, 212, 214, 220, 240,
242-246,
326, 250, 253, 255-256,
262, 266-267,
327, 276, 282.
328, Stefan Ostoji, bosanski kralj
246-250, 256, 267.
329, Stefan Prvovenani, srpski kralj
48.
330, Stefan Ratkovi, logotet 318.
331, Stefan Tvrtko I, bosanski kralj 75,
81, 83, 95-96, 100, 110, 122-
140, 143-146, 148-165, 169-172,
332, 176-178, 180-181, 186. 192, 196-
197, 202, 204, 211, 216, 220221, 223-
224, 227-236, 246, 285, 294.

333, Stefan Tvrtko II Tvrtkovi, bo-
sanski kralj 204205, 207208, 212,
221, 229, 242-243, 249-250, 253-261,
263-267, 269272, 274, 276, 285-286,
291.
334, Stefan Toma, bosanski kralj
188, 221/ 226, 237-238, 276-283, 286-
290, 292, 297-300, 310, 312- 320, 321-
324.
335, Stefan Tomaevi, bosanski kralj
137, 318, 323-327, 329339.
336, Stefan Uro II Milutin, srpski kralj
8889, 235.
337, Stefan Uro III Deanski, srp- ski
kralj 8889, 139.
338, Stefan Uro, srpski car 135
136,139.
339, Stefan III, ugarski kralj 43.
340, Stefan IV, utarski kralj 43.
341, Stefan, ugarski velika 74.
342, Stefan Hercegovi (Ahmed-pa-
a) 331, 340.
343, Stefan (Stefanica) Crnojevi, 274,
321.
344, Stjepan Vodiki, hrvatski veli- ka
74.
345, Stjepan I Kotromani, ban bosan-
ski 14. 75, 7880, 233.
346, Stjepan II Kotromani. ban bo-
sanski 80, 81, 8384, 87, 89, 90, 92-96,
97100, 108109, 111, 114-
124,131, 140, 177.
347, Stjepan Lackovi, hrvatski ban
152
348, Stjepko ihori, vlastelin 127
349, Stjepanii, vlastela 85, 88.
350, Stolac 234.
351, Stolni Beograd 196.
352, Ston, grad 90, 92, 118, 127, 145,
158, 174, 184, 186, 198, 247.
353, Stracimir, bugarski car 138.
354, strojnici 105.
355, Susjed, tvrava u Podrinju 219.
356, Sutjeska, grad 111, 163164, 223,
243, 285.
357, Sutjeska, upa 302.
26*
879
358, Sutorina, reka 148149. 181, 197,
229, 294295.
359, Sforca Franesko, milanski du-
ka 315, 317.
360, Talovci, hrvatski velikai 321,
361,v. Matko, Petar.
362, Taloci (TaPosgu) Lajo, isto-
riar 22.
363, Tara, reka 35.
364, Tatari 44, 656.
365, Tvrtko Borovini, vlastelin 250.
366, Tvrtko v. Stefan Tvrtko I i Ste- fan
Tvrtko II Tvrtkovi.
367, Tenedos, ostrvo 145.
368, Teodora, ki Vukca Hrania 25S.
369, Teoak, grad 111, 265, 316, 322.
370, tepija 101.
371, Tijepolo Bajamonte, mletakp
buntovnik 87, 89.
372, Tilava, upa 190.
373, Tisa, reka 40.
374, titule 40, 137, 163-164, 196, 290.
375, Toevac, tvrava 335.
376, Toljen, humski knez 63.
377, Toljen Kai 58.
378, Toma Kantakuzin 289.
379, Toma, splitski arhiakon 14, 44,
47, 58, 66.
380, Tomazin de Savere, dubrovakm
kancelar 71.
381, Tomislav, hrvatski kralj 40.
382, Toplica 159.
383, Torino 125.
384, Torkvemada, Huan, kardinal 320.
385, Travnik 235.
386, travnina 293.
387, Travunija, Travunjani 389, 41.
388, Trakija 3233, 157.
389, Trogir 47, 66, 71, 8587, 96, 113,
115, 120, 122, 150, 156, 161, 163, 193,
195, 211, 248.
390, trgovina 9699, 140145, 227
230,
292, 296.
391, Trebinje 91, 135, 147, 152, 215-
 880

216, 218, 263, 270-272, 280, 301.

392, Truhelka T^iro, arheolog 20, 24.
393, Turoc v. Ivan T.
394, Turska, Turci 124, 190, 227, 247,
255, 286, 289; turske provale
157 158; boj na Kosovu 159
160; provale u Bosnu 184, 249, 280; - i
Bosna 185, 193-194, 207, 240-244, 257-
258, 269-273, 291, 297-299, 301-304,
309-320, 322; - i Dubrovnik 199200,
261262,
395, 264.
396, orovi Vladimir, istoriar 13,
22-4.
397, Ugarska, Ugri doseljenje i pro-
vale u Bosnu 4041; i Kulin 4649;
i Vizantija 4243; pohodp na
Bosnu 5969; l Prijezda 7276; i
Stjepan II Kotromani 97, 110, 113
116; i Tvrtko ] 134, 140, 144157,
161165; i Venecija 121123;
ratovi s Bosnom 176177, 164 214,
242243, 245; uticaj na Bosnu 223,
226^227; - i Tvr- tko II 257-261, 265,
267, 269; - i Toma 278, 281, 280, 297-
299, 302 -310. 313-318, 322; - ratovi s
Turcima 324, 331. 334335, 337, 341.

26*

398,
399,
400, Ugljea, erpskp despot 134.
401, Ugrin, kaloki nadbiskup 59.
402, Ugrin, ugarskp dvorski riznior
403, 74.
404, Uice 134.
405, Ulrih II Celjski, grof 276, 299,
303, 310, 313. 316.
406, Una, reka 30, 35.
407, Uro v. Stefan Uro.
408, Uskoplje, upa 67, 332.
409, Usora, oblast 5960, 67. 7276,
89. 100, 124, 129. 131, 193, 205, 214,
242, 259, 265, 334.
410, Fabijan, franjevac, pnkvizitor
411, 109.
412, Farlati Danijele, crkveni isto-
riar 1617.
413, Fatnica, upa 215.
414, Federigo od Urbina 238.
415, Ferdinand Aragonski, kgralj na-
gtuljske kraljevine 325, 336337 341.
416, EIro be 5so1apz (Pipo Spano),
ugarski velika 207208, 245.
417, Firenca 160, 296, 300.
418, Fojnica, trg 98, 140141.
419, Fojnika hronika 13, 292.
420, Foka, vizantijski car 34.
421, Foa, trg 221, 296, 320, 339.
26*
881
422, Francuska 19, 53, 333.
423, franjevci 75, 82, 109112, 187
189,
282, 285, 287, 319320.
424, Frankopani v. krki knezovi, vidi
Ivan F.
425, Fridrih II Hoentaufovac, rim_
sko-nemaki car 85.
426, Fridrih III Habzburgovac, rim-
sko-nemaki car 325, 331, 340.
427, Furlanija 322.
428, hara 291, 317, 322, 324.
429, Hvalov rukopis 168, 239.
430, Hvar 163, 173, 196, 210, 241.
431, Hvojnica v. Fojnica.
432, Herman II, celjski grof 206, 259
433, 260.
434, Henrih Gizing, ugarski velika
74, 85.
435, Hercegovina 235, 336, 341.
436, hie (s!otib ra1agepogit) 106.
437, 282.
438, Hlivno v. Livno.
439, ' Hodidjed, tvrava 297298.
318
440, 322.
441, Honorije III, papa 44.
442,Hrvatin Stjepanovi, vlastelin
443, 78-79.
 882

444, Hrvatinii, vlastela 94.

445,Hrvatska. Hrvati, doseljenje 34;

pokrtavak>e 36; granice 38
39; odnosi prema Vizan- tiji 37, 43;
odnosi prema Ugrima 42, 73, 201;
hrvatsko plemstvo 8586, 8889.
110, 113 117, 170, 186, 196;
odnosi pre- ma Turcima 310, 316, 319.
446,Hrvoje Vuki, herceg oblasni
447,gospodar 22, 154, 170, 172173,
177, 180, 183-185, 188, 193208,
211- 212, 214216, 236, 239, 241-
247, 253, 286-287, 290.
448, Hrvojev misal 239.
449,Hum, Humska zemlja 76, 141, 174,
203, 223, 298; jeretici 58;
osvojen od Ugarske 63, 124, 267 ^
pod vlau ubia 79, 85, 89,
108; osvojen od Bosne 8992, 109;
rat Srbije i Bosne 118 121; pod
Tvrtkom I 131; hum- ska vlastela
173, 246, 316; ustanak vlastele 302
305; v. i Zahumlje.
450,Cavtat, grad 146, 171, 211, 2612,
298, 301.
451,Carigrad 3233, 55, 119, 239, 306,
309, 311-312.
452, caripe 96, 141, 181, 216, 228
2^29,
281, ,292, 296, 306; (zemlje u ca-
rinini 188189).
453,Celjski grofovi v. Herman II i Ulrih
II.
454,Cernica, trg 296.
455,Cetina, reka 34, 92, 108, 269, 310,
456, 316.
457,Cetingrad 206.
458,Crijevi (Cerva), Ivan, dubro-
vaki vlastelin 191.
459,crkva bosakska v. bosanska crkva.
460,Crnojevii, zetska vlastela 199,
273, 277; v. Ivan, Radi, Ste- fan.
461,Crno more 66, 76, 145.
26*

462,
463, amorlu, mesto bitke 241.
464, aslav, srpskm knez 39
41. avina tvrava 321, 327.
emerno, planina 304..
465, eka 153154; 175, 196, 339.
remonik Gregor, istorinar 25.
466, Dem, sultan 341.
> 475, ii Ferdo, istoriar 22, 24.
467, abac, tvrava 339.
468, ahin, turski vojskovoa 158-
469,159.
26*
883
470, ibenik 8587, 113, 115, 120, 122,
156, 163, 195, 198, 211.
471, Zs1UepoIa Andrea, mantovan-
ski hroniar 309.
472, idak Jaroslav, istoriar 23, 25.
473, imek Maksimilijan, istoriar
474, 16.
476, ubii 7780, 8486, 88
89, 94, 108, 110, 123124; v.
T>ura, Mla- den 1, Mladen II, Pavle