Digitalno Nasilje PDF

YES I AM Struni asopis za prevenciju seksualnog nasilja, broj 2, jun 2013.
PRIRUNIK ZA ZATITU DECE I MLADIH OD SAJBER NASILJA

I PRIMENU U REDOVNOM NASTAVNOM PROGRAMU OSNOVNIH I SREDNJIH KOLA
Priredio i preveo INCEST TRAUMA CENTAR BEOGRAD, nosilac Kampanje Saveta Evrope 1 OD 5 za Srbiju
Naziv originala: YES I AM Struni asopis za prevenciju seksualnog nasilja
Broj 2/2013
Tagged Prirunik za zatitu dece i mladih od sajber nasilja

i primenu u redovnom nastavnom programu osnovnih i srednjih kola
Izdaje: Incest Trauma Centar Beograd

Priredile: Dr Ljiljana Bogavac i Duica Popadi
Prevela sa engleskog: Stanislava Lazarevi
Dizajn i prelom: Svetlana Pavlovi
Prirunik se izdaje u elektronskoj formi.
EVROPSKA UNIJA
Publikacija je proizvedena uz finansijsku podrku Evropske Unije iz programa

Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava za 2011. godinu u Srbiji.
Tagged i pratei edukativni materijali pripremljeni su od strane australijske Uprave za medije i komunikaciju
(ACMA), a Komonvelt Australije zadrava sva autorska prava nad njima. ACMA je odobrila Incest Trauma
Centru - Beograd da ih prevede na srpski.
Film Tagged je deo programa Vlade Australije za zatitu dece i mladih od sajber nasilja. U 2012. godini,
nagraen je zlatnom medaljom na Svetskom Festivalu medija u Hamburgu, i srebrnom medaljom u Njujorku,
na Festivalu ije su prestine nagrade za televiziju i film.
U leto 2012. godine, film Tagged je Ambasada Australije u Beogradu predala Incest Trauma Centru
Beograd da bi osmislio i realizovao promociju za decu, mlade i odrasle osobe koje brinu o deci i u koje
deca i mladi imaju poverenje. Incest Trauma Centar Beograd je preveo film sa prateim insertima Jack,
Raz, Kate i Voxes na srpski i u okviru svog edukativnog ciklusa Od klasine do 3D internet uionice,
na Javnom asu protiv seksualnog nasilja, filmski edukativni paket Tagged premijerno je prikazan 25.
septembra 2012. u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu. Premijeru je otvorila NJ.E. dr Helena
Studdert, ambasadorka Australije u Srbiji. Posle projekcije, mladi su kroz razgovor, s puno poverenja, izrazili
svoj pogled i iskustvo u vezi sajber nasilja.
U toku kolske godine do juna 2013., filmski paket u celosti je preuzelo vie od 80 kola i prikazale su ga
u okviru redovnog nastavnog programa. Incest Trauma Centar Beograd i dalje nastavlja distribuciju i
promociju filma, po direktnom obraanju kola kojima dostavljamo kopiju filma ili upuivanjem na besplatno
preuzimanje sa YouTube kanala Incest Trauma Centra - Beograd.
Ovaj Prirunik je dobio naziv po filmu Tagged. Predstavlja izbor sadraja koji je originalno postavljen na
impresivno bogatom vebsajtu Vlade Australije www.cybersmart.gov.au. Incest Trauma Centar Beograd je
specijalizovana sluba za drutveni problem seksualnog nasilja u svojoj 20 godini rada. U periodu 2012-2014
god. je nosilac Kampanje Saveta Evrope protiv seksualnog zlostavljanja dece 1 OD 5, zvanino imenovan za
Republiku Srbiju po ugovoru sa Savetom Evrope, Odeljenjem za prava deteta, Strazbur. Ovde se pojavljujemo
prevashodno u ulozi organizacije-prireivaice prirunika na nain koji je u skladu sa kontekstom u Srbiji u
kojem ive deca, mladi i odrasli za koje elimo da mare za decu.
ONO TO RADI NA MREI MOE DA PROMENI ITAV TVOJ SVET
Uvodna re Incest Trauma Centra Beograd
Pred Vama je Prirunik Tagged namenjen deci, adolescentkinjama i adolescentima, roditeljima i svim odraslim osobama koje
brinu o detetu i koje su posveene da zaslue poverenje deteta, te zaposlenima u obrazovanju. Kad je re o deci starijoj od 11
godina, koristi se zajedno sa filmskim edukativnim paketom Tagged.
Tie se bezbednosti dece i mladih od sajber nasilja. Sajber nasilje uvek nosi rizik da se dogodi seksualno nasilje. Zbog toga,
najvanije je da se o ovoj temi ui od vrtia do fakulteta.
U Priruniku ete primetiti korienje rodno senzitivnog jezika. Podseamo da su devojice vie pod rizikom od seksualnog
nasilja, jer je faktor rizika za odvijanje ma kog vida nasilja pol.
Prirunik Vam najpre predstavlja model Misli / Think, zatim ete upoznati Alison na maglovitoj ivici virtuelnog i stvarnog sveta,
nauiete detaljno terminologiju koja se tie Vae egzistencije u sajber prostoru, kao i saznati ta je to netikecija i vebati niz
aktivnosti kojima se deca i mladi i roditelji i druge odrasle osobe koje brinu o deci opremaju za prepoznavanje i suprotstavljanje
zloupotrebi na internetu. Pred sobom imate sadraj koji je najkorisnije detaljno istraivati, prouavati, razmenjivati i primenjivati
zajedno sa acima i njihovim najbliskijim odraslim osobama.
Celokupan sadraj nas ui o prikladnom online sadraju, odgovornom ponaanju na internetu i pozitivnoj online komunikaciji,
a naroito o oseanjima koja se javljaju kada jedna ili vie osoba povreuju drugu. Posebna panja je data ulozi posmatra(ic)a
u nasilnoj situaciji i njihovoj odgovornosti. Jednostavno, sve i svi smo odgovorne i odgovorni da se nasilje sprei ili zaustavi. Kad
preuzmemo odgovornost, to nas ini sigurnijima da se situacija nasilja nee ponoviti.
Prepoznaete da se svaka aktivnost realizuje briljivo vodei rauna o prethodnim znanjima i iskustvima aka na internetu.
Istovremeno, vie aktivnosti je preporueno za primenu u radu sa decom sa smetnjama u razvoju. Oekuje Vas niz korisnih
informacija, meu kojima su i pouzdani izvori pomoi. Znanje i praktine vetine su Vae alatke da se seksualno nasilje sprei ili
zaustavi.
Stalnim javnim govorom protiv seksualnog nasilja ete uiniti kolu i porodicu bezbednim mestom i Zonom bez nasilja. aci e
upravo Vas prepoznati da ste kul, a taj se pojam u priruniku itekako uje. Kontinuirani javni govor je stvarna prevencija i stvara
atmosferu u kojoj se tano zna ta se sme a ta ne sme. utanje brie ovu jasnu granicu. Zato nemojte utati, a govoriti samo kad
se neto dogodi. Na otru granicu koja pokazuje ta je dozvoljeno a ta je nedozvoljeno (protivzakonito i regulisano kao krivino
delo) koju ste ustanovili kontinuiranim javnim govorom, vano je da se nasilnik posee i ne pomisli da izvri nasilje. Ukoliko to
ipak uini, zna da je deo Vaeg javnog govora bilo upozorenje o postupku prijavljivanja i da ste Vi odmah na putu da prijavite
npr. krivino delo seksualnog nasilja nastalo u okviru sajber nasilja.
Putujui kroz Tagged, suoiete se sa ozbiljnou s kojom Vlada Australije prilazi spreavanju i suzbijanju sajber nasilja. I u
Srbiji, postoje propisani naini suprotstavljanja nasilju nad decom. Stoga, najvanije je - u skladu sa Posebnim protokolom
Ministarstva prosvete Republike Srbije za zatitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja i prateim Prirunikom za primenu
Posebnog protokola (2009. god.) - ugraditi sadraj Prirunika Tagged u svoju redovnu praksu u radu sa kolarcima i odraslim
osobama od njihovog poverenja.
11 predmeta je propisano ovim nacionalnim dokumentima kao prirodno mesto gde se ui o temi nasilja nad decom. To su:
Srpski (maternji) jezik, Svet oko nas, Fiziko vaspitanje i kolski sport, Graansko vaspitanje, Verska nastava, Geografija, Istorija,
Biologija, Filozofija i sociologija, Ustav i dravno ureenje, Psihologija (str. 21-22 Prirunika za primenu Posebnog protokola).
Izlaskom Prirunika Tagged na svetlo dana svaki nastavnik/ca dobija u ruke instrument za rad. Primena znai da ste
preuzeli odgovornost.
Odmah zaponite i sreno!
Dr Ljiljana Bogavac Beograd, jun 2013.

Duica Popadi
SADRAJ
Uvodna re Incest Trauma Centra - Beograd

MISLI 8
Informii se 9
Alisonina pria 13
Pazi, prekini, pokai 15
Terminologija ili Najvanija pitanja sa kojima se deca i mladi suoavaju 16
Sajber maltretiranje 16
Digitalna reputacija 17
Drutvene mree 18
Seksting 19
Neeljeni seksualni kontakti 20
E-bezbednost i e-trgovina 21
Zatita linih podataka 22
Uvredljivi ili nedozvoljeni sadraj 24
Preterana upotreba interneta 25
Kraa identiteta i skamovi 25
Usluge na osnovu lokacije 26
Prvi deo za mlae razrede osnovne kole

Nastavna jedinica - Digitalna medijska pismenost 29
ta je stvarno? 30
Drvo meuljudskih odnosa 31
ta je stvarno 33
Izmiljeni likovi 41
Stvarno nasuprot imaginarnom 41
Nastavna jedinica - Vrnjaka i lina bezbednost 43
Razmena linih podataka 43
Ko sam ja? (prvi deo) 44
Ko sam ja? (drugi deo) 44
Odrasle osobe kojima mogu da verujem 46
Koje informacije mogu da podelim sa drugima 46
Drugi deo za starije razrede osnovne kole i srednje kole

Nastavna jedinica Digitalna medijska pismenost 51
Online simboli 52
ta su simboli 52
Zato se koriste simboli 55
Kako simboli mogu da zatite uenice/ke na internetu 55
Nastavna jedinica - Nalaenje i identifikovanje prihvatljivog sadraja 57
Neprikladan sadraj 57
Nastavna jedinica - Pozitivno ponaanje na internetu 59
Pozitivni oblici komunikacije 59
Kako komuniciramo 60
Uspena komunikacija 60
Komunikacija na internetu 63
Primena netikecije 63

Nastavna jedinica - Sajber maltretiranje 67
ta je maltretiranje 68
Ko je ukljuen u maltretiranje 70
Razmatranje uloge posmatra(ic)a 70
ta je sajber maltretiranje 71
Razmatranje posledica sajber maltretiranja 74
Spreavanje sajber maltretiranja 74
Trei deo za starije razrede osnovne kole i srednje kole

Nastavna jedinica - Digitalna medijska pismenost 78
Online simboli 79
Odjeci u pesku 79
Nastavna jedinica - Ne dozvolite da vas prevare 80
Internet 80
Sajber tura 80
Oglaavanje na internetu 85
Osmislite linu poetnu stranicu 85
Nastavna jedinica - Prikladan online sadraj 86
ta je internet i kako se koristi 86
Indicije za traganje 86
Ustanovi injenice i odaberi prikladan sadraj 89
Analiza vebsajta 89
Nastavna jedinica - Bezbednost na netu 93
Kako koristimo internet 93
Saoptavanje linih podataka 95
igrica: Lestvice i zmijice 95
etiri pitanja 99
Nastavna jedinica - Pozitivna komunikacija na internetu 100
Kako komuniciramo 100
Uspena komunikacija 101
Sa kim komuniciramo 101
Primena netikecije 104
Pozitivna komunikacija na internetu 104
Nastavna jedinica - Sajber maltretiranje 107
ta je maltretiranje i ko je ukljuen 107
Razmatranje uloge odraslih posmatra(ic)a koji su obavezni da pomognu 107
Spreavanje sajber maltretiranja 107

Prilozi
Prilog 1: Vebe ta je naueno? 108
Prilog 2: Kviz 115
Stvarno je vano da uspe da ostane bezbedna / bezbedan na internetu. Ali, u tome ne mora da bude sam/a.
Odrasle osobe u koje ima poverenja i koje brinu o tebi su najvanije osobe koje mogu da ti pomognu da postane
CYBERSMART (mudra / mudar na internetu).
MISLI
Veoma je vano MISLITI o onome to radi i kako se ponaa na mrei (online).
Moda se zbog nekoga osea loe.

Moda si uznemiren/a zbog neega to se deava online. Reci odrasloj osobi koja brine o tebi.
Moe se, takoe, obratiti odrasloj osobi kojoj veruje, na primer nekom od nastavnica/ka.
Oni ti mogu pomoi.

Interesantni sajtovi mogu biti zabavni.
Proveri sa odraslom osobom koja brine o tebi da li je u redu da koristi taj sajt pre nego to ue na internet
stranicu.
Odrasle osobe koje brinu o tebi mogu da ti sastave spisak sajtova koje e koristiti.

Sakrij svoju lozinku .
Samo odrasle osobe koje brinu o tebi treba da znaju tvoju lozinku. Nikada je ne govori svojim drugari(ca)ma.
Neko drugi bi mogao da se lano predstavi u tvoje ime i da uini stvari koje bi tebe dovele u nevolju.

Ponaaj se pristojno kada razgovara online ili preko telefona.
Ruganje ili zlobne primedbe nisu kul. I to se moe shvatiti kao sajber nasilje.
Vodi rauna i o sebi i o drugima.

Informacije koje se odnose na tebe lino zadri za sebe.
Nikad nikome koga ne poznaje u stvarnom ivotu nemoj rei svoje pravo ime, adresu ili broj telefona.
U priaonicama ili dok igra igrice na kompjuteru uvek koristi nadimak.
8
INFORMII SE
Ima mnogo stvari koje moe da radi na mrei. To je, uglavnom, divna zabava, ali ponekad stvari ne idu ba onako kao to si
se nadala/o. Ukoliko trai savete kako da bude bezbedna/an dok koristi internet, na pravom si mestu.
Saznaj poneto o:
Sajber maltretiranju
Internet igricama
Neeljenim kontaktima
Nasilnom sadraju
Mobilnim telefonima
Digitalnoj pismenosti
Netikeciji
Drutvenim mreama i online prijateljima
Pridravanju propisa
Da li eli da o neemu porazgovara?
Da li se dogodilo neto na mrei zbog ega se osea neprijatno, uplaeno ili tuno?
Razgovor sa prijatelji(ca)ma ili lanovima porodice moe da pomogne. Takoe moe biti korisno da o tom problemu popria
sa nekom strunom osobom.
Zatrai pomo online
Uvek postoji neko kome moe da se obrati za pomo ili savet o pitanjima vezanim za internet. Za poetak, najbolje je da
o tome razgovara sa odraslom osobom u koju ima poverenja i koja brine o tebi ili sa nekim od svojih nastavnica/ka.
Ako ti je neprijatno da kae odraslim osobama koje brinu o tebi, postoji par drugih naina da dobije pomo kada ima
problema na mrei.
Bezbedni sajtovi za prijavljivanje zloupotrebe:
www.beograd.vtk.jt.rs i e-mail: vtk@beograd.vtk.jt.rs;

Posebno tuilatvo za visokotehnoloki kriminal Republike Srbije (PVTVK), rukovodilac Posebnog odeljenja za visokotehnoloki
kriminal, g-din Branko Stamenkovi, posebni tuilac za visokotehnoloki kriminal;
www.mup.gov.rs
Uprava za visokotehnoloki kriminal Ministarstva unutranjih poslova Republike Srbije, g-din Saa ivanovi, naelnik Uprave;
www.kliknibezbedno.rs je Inicijativa Ministarstva za telekomunikacije i informaciono drustvo; Projekat Klikni bezbedno Centar za
bezbedni internet Srbija Fonda B92.
www.incesttraumacentar.org.rs i e-mail: itcentar@EUnet.rs
Incest Trauma Centar Beograd, specijalizovana sluba za drutveni problem seksualnog nasilja, najstarija u Republici Srbiji, u
svojoj 20-oj godini iskustva u radu, i lanica Savetodavnog odbora Centra za bezbedni internet Srbija.
ONO TO RADI NA MREI MOE DA PROMENI ITAV TVOJ SVET

Kako da izaem na kraj sa...
Neeljenim kontaktom, sekstingom ili sajber maltretiranjam, samo su neka od pitanja sa kojima se moe suoiti.
Digitalni svet je postao nezaobilazni deo ivota i, dok ti to sa jedne strane omoguava da se povee, stupi u vezu i
komunicira u svakom trenutku, postoje neki stvarni rizici kojih treba da bude svesna/tan kada izae na internet.
Zatiti sebe i svoje prijatelj(ic)e tako to e razumeti o emu se radi i znati kako da odreaguje.
Kako da se postavim prema...

Sajber maltretiranju
Digitalnoj reputaciji
9
Krai identiteta
Uvredljivom ili nedozvoljenom sadraju
Sekstingu
Neeljenom kontaktu
Sajber maltretiranje
Ustani i podigni glas!
Sajber maltretiranje je upotreba tehnologije da bi se neko namerno i sistematski maltretirao. Moe da se dogodi
svakome, u bilo koje doba, bilo gde, posle ega se moe oseati nebezbedno i usamljeno.
Sajber maltretiranje moe podrazumevati sledee:
Uvredljive tekstove i mejlove

Postavljanje poruka ili slika neprijatnog sadraja
Imitiranje drugih na internetu
Iskljuivanje drugih na internetu
Tagovanje neprikladnih slika na internetu
Neprikladne diskusije
Zapamti, ponaaj se prema drugima onako kako bi htela/o da se drugi ponaaju prema tebi u drutvenim kontaktima na
mrei.
Na koji nain se ono razlikuje od maltretiranja licem u lice?
Mada je sajber maltretiranje slino maltretiranju licem u lice, ono se ipak razlikuje na sledee naine:
Nasilnik moe imati oseaj da je anoniman
Moe se dogaati u svakom trenutku i teko ga je izbei
Invazivno je, moe biti na meti i kad si kod kue
Moe dopreti do velikog broja osoba lako je podeliti sadraj sa grupama ili ga postaviti na javne forume, gde moe
postati trajan
Kako reagovati na to?
Nemoj se svetiti ili odgovarati, koliko god da bi elela/o to da uradi

Blokiraj osobu koja te maltretira i promeni svoja podeavanja u kompjuteru koja se tiu zatite privatnosti
Prijavi maltretiranje klikni na bezbedne sajtove za prijavljivanje zloupotrebe koji su ponueni u ovom priruniku
Prikupi dokaze sauvaj poruke na mobilnom telefonu i odtampaj mejlove ili razgovore na drutvenim mreama
Razgovaraj se nekim kome veruje, lanicom / lanom porodice ili prijateljicom / prijateljem
Razgovor sa nastavnicama/ima ili odraslim osobama koje brinu o tebi moe puno znaiti. Tvoja kola je moda usvojila naine
na koje e se suprotstaviti maltretiranju i sajber maltretiranju.
ta treba da uini ukoliko neko maltretira tvoju drugaricu / druga na internetu?
Mada je ponekad teko znati da li su tvoji prijatelji/ce rtve sajber maltretiranja, ukoliko vidi ili sazna da tvoju drugaricu/
druga neko maltretira preko interneta:
Nemoj prosleivati takve poruke ili slike

Iako ti to nisi zapoela/o, postae deo kruga sajber maltretiranja
Ustani i podigni glas reci odrasloj osobi od poverenja
Podri svoju drugaricu / druga i prijavi maltretiranje
Digitalna reputacija
Ne dozvoli da tvoj ivot na mrei utie na tvoj svakodnevni ivot.
Tvoju digitalnu reputaciju odreuje tvoje ponaanje u internet okruenju i sadraj o sebi i drugima koji postavlja na
mreu.
Tagovane fotografije, blogovi, postovi i interakcije na drutvenim mreama formirae nain na koji te drugi vide na mrei i u
10
stvarnosti, sada i ubudue.
Loa digitalna reputacija moe da utie na prijateljstva, veze, pa ak i izglede za zaposlenje prema tome, treba da titi svoju
digitalnu reputaciju.
Kako da zatitim svoju digitalnu reputaciju?
Razmisli pre nego to neto postavi, poalje ili bloguje!

Ponaaj se prema drugima onako kako bi volela/o da se drugi ophode prema tebi
Podesi svoj profil kao privatni i s vremena na vreme proveri da li su podeavanja ostala nepromenjena
Imaj na oku fotografije koje su tagovali tvoji prijatelji/ce i ukloni one koje su nasilne
Imaj na umu, informacije mogu zauvek da ostanu na mrei. Tvoje line informacije mogu dospeti kod osoba koje ne
poznaje, pa i do tvojih potencijalnih poslodavaca.
Kraa identiteta
Kraa identiteta moe da umanji tvoje anse za dobijanje pozajmica ili kreditnih kartica kasnije u ivotu.
Kraa identiteta znai da se tvoji podaci koriste bez tvog znanja ili dozvole. Takvim informacijama se moe pristupiti sa tvog
kompjutera ili iz nekog javnog internet terminala.
Uz dovoljno informacija, kriminalci mogu upotrebiti tvoje podatke da bi:
otvorili bankovni raun u tvoje ime

uloili zahtev za izdavanje kreditnih kartica ili pozajmica u tvoje ime
prebacivali novac direktno sa tvog bankovnog rauna
predstavljali se u tvoje ime na sajtovima drutvenih mrea
Kako da to izbegnem?
Nadziri svoj sadraj ukoliko posumnja da je tvoj profil hakovan, zatvori ga to pre.
Koristi bezbedne vebsajtove za kupovinu i bankarske transakcije.
Nemoj postavljati line podatke delii linih podataka mogu da poslue za stvaranje mnogo ire slike.
Menjaj lozinke lozinke treba da:
o sadre osam karaktera i da se sastoje od kombinacije slova, brojeva i simbola
o se redovno menjaju
o budu samo tebi poznate.
Ne dozvoli da te upecaju ne odgovaraj na pozive ili mejlove od banaka koje trae tvoje lozinke ili druge detalje. Ukoliko
se u mejlu od tebe trai da klikne na neki link, to je verovatno prevara. Ukoliko te neko pozove i kae da zove iz banke,
prekini vezu i ponovo pozovi na poznati broj banke, da bi proverila/o da li je poziv bio autentian.
Motri na svoj bankovni raun i odmah javi banci ukoliko primeti bilo kakvo neoekivano podizanje novca ili sumnjivo
troe.
Prijavi razgovaraj sa odraslom osobom od poverenja i obavesti banku.
Uvredljiv ili nedozvoljeni sadraj
O boe! Ba nisam morala/o ovo da vidim.
Ovakav sadraj je:
krajnje nasilan
eksplicitno seksualno obojen
rasistiki nastrojen
promovie nebezbedno ponaanje
promovie kriminalnu aktivnost
Ukoliko naie na vebsajtove ili druge materijale koji su uvredljivi, opsceni ili nedozvoljeni, moe uraditi nekoliko stvari:
11
treba da zna kako da izae sa sajta, ukoliko ti on to ne dozvoljava pritisni zajedno control-alt-delete
ukoliko misli da je sadraj moda nelegalan, moe to prijaviti putem bezbednih sajtova koji su navedeni u ovom
priruniku (str. 9)
koristi filter za blokiranje uvredljivog sadraja i sadraja za odrasle
prijavi to sajtu na kome se nalazi
razgovaraj sa nekim kome veruje, na primer sa bliskim odraslim osobama koje brinu o tebi ili drugom odraslom osobom
koja moe da pomogne
ukoliko postoji stranica sa upozorenjem za mlae od 18 godina, zatvori taj sajt
Seksting
Ne postoji bezbedan seksting, ak i kada misli da moe verovati svojoj sadanjoj devojci / svom sadanjem deku.
Seksting se odnosi na slanje provokativnih ili seksualno obojenih fotografija, poruka ili video materijala putem mobilnog
telefona ili postavljanja na mreu. Nakon to je fotografija ili poruka poslata, vie je ne moe kontrolisati. Moe biti
takorei nemogue otkloniti ih sa mree nakon to se tamo postave, a u bilo kom trenutku u budunosti mogu se ponovo
pojaviti i proganjati te.
Da li ja moda krim zakon?

Seksting moe izgledati smeno ili kao bezazleno flertovanje, ali on moe proizvesti ozbiljne drutvene i pravne posledice,
naroito ako ima manje od 18 godina.
Seksting fotografije i video materijali mogu se smatrati deijom pornografijom. ak i kad su svi akteri/ke dobrovoljno
uestvovali u tome, mogu doi u sukob sa zakonom ukoliko su fotografisali ili snimali sebe ili druge nage ili u eksplicitno
seksualnim konotacijama i prosleivali ih drugima.

Imaj na umu druge osobe pre nego to neto snimi ili postavi na mreu neke stvari nikada nisu bile namenjene
drugima
Razmisli pre nego to neto postavi taj sadraj moe zauvek ostati na mrei
Opredeli se za opciju privatnost u podeavanjima
Vodi rauna o fotografijama koje su tagovane sa tvojim imenom detaguj one zbog kojih se osea nelagodno
Obrii svaki seksting sadraj koji ti stigne i nemoj nikada nita prosleivati
Razgovaraj sa odraslom osobom u koju ima poverenje
Neeljeni kontakt
Traio je od tebe da uradi ta?
Neeljeni kontakt je svaka vrsta komunikacije na mrei koju doivljava kao neprijatnu ili nasilnu. Taj kontakt moe
poticati od prijatelj(ic)a sa mree ili iz svakodnevnog ivota, ili od osoba koje ne poznaje.
Neeljeni kontakt moe ukljuivati sledee:
da ti neko nepoznat postavlja nepristojna ili pitanja line prirode

da ti neko alje uvredljiv, nasilan ili opscen sadraj
da neko od tebe trai da poalje svoje intimne fotografije ili da radi neto na mrei zbog ega se osea nelagodno

Nemoj odgovarati, ve napusti sajt ili priaonicu.
Prijavi to nekoj odrasloj osobi od poverenja ili policiji, ukoliko je tvoja bezbednost ugroena.
Blokiraj kontakt ili ga obrii sa liste prijatelj(ic)a.
Promeni podeavanja svog profila tako da svi tvoji lini podaci budu zatieni.
Nemoj otvarati poruke od osoba koje ne poznaje.
Vodi evidenciju. Ovo moe biti korisno pri traganju za osobom koja postavlja na mreu neprikladan materijal.
Kontaktiraj svog internet provajdera i/ili operatera mobilne telefonije, ili administratorku/a vebsajta, jer oni mogu da
preduzmu radnje koje e ti pomoi.
12
Biraj prijatelj(ic)e - Alisonina pria
*Preporuka je da priu koristite i u radu sa decom sa smetnjama u razvoju.
1. Alison je volela internet. Svakoga dana, posle

kole, odlazila je u svoju sobu i surfovala po mrei.
Jedan of njenih omiljenih sajtova bila je priaonica.
Ulogovala bi se i razgovarala sa drugom decom
o njenim omiljenim mukim bendovima i TV
emisijama.
2. Jednoga dana, Karl se ulogovao. Rekao je da ima

12 godina i da mu se dopadaju isti bendovi kao i
njoj. Alison je pomislila da je Karl kul. ak mu je dala
i broj svog mobilnog telefona, da bi mogao da joj
alje poruke dok je u koli.
3. Posle izvesnog vremena, Karl je poslao Alison

poruku u kojoj ju je pitao da li eli da se vidi sa njim
u parku posle kole. Alison je odmah odgovorila sa
da. Jedva je ekala da vidi kako Karl izgleda.
4. Kada je stigla u park, Karla nije bilo videla je samo

jednog oveka kako sedi pored ljuljaki. Alison ga
je pozvala da bi ga pitala gde se nalazi. Prepala
se kada je videla da je ovek koji je sedeo pored
ljuljaki odgovorio na njen poziv.
5. Prekinula je vezu. Shvatila je da se taj ovek sve

vreme predstavljao kao Karl i bila je u opasnosti.
Otrala je pravo kui i ispriala svojoj mami ta
joj se dogodilo. Mama je pozvala policiju. Karl se
nikada vie nije javio Alison.
6. Alison nije prethodno obavestila roditelje da e se

sastati sa nekim koga je upoznala u priaonici. To je
bilo veoma opasno. Takoe je bila velika greka to
mu je otkrila svoj broj telefona. Alison je imala sree
to joj se nije dogodilo nikakvo zlo.
13
Dodatak na Alisoninu priu: Napii priu ponovo
1.
2.
3.
4.
5.
6.
14
PAZI TA GOVORI I PIE
Kada si na mrei, nikada nemoj otkrivati svoje line podatke i razmiljaj o onome to govori i ini. Mudro uti o svom
identitetu i vodi rauna ta pie.
Zapamti da osobe sa kojima komunicira na mrei moda nisu onakve kakvim se predstavljaju. Prijatelji(ce) online su i dalje
tebi strane osobe, ak i kada ste odavno na etu.
Nemoj otkrivati informacije o sebi na mrei. Ovo se odnosi na:
Tvoje puno ime

Fotografije
Adrese
Podatke o svojoj koli
Brojeve telefona
Mesta na kojima provodi vreme
Postaraj se da tvoja podeavanja na kompjuteru koja se tiu zatite privatnosti budu postavljena tako da ogranie pristup
linim podacima. Kada koristi priaonice ili instant poruke, koristi nadimak umesto svog pravog imena.
Da drugi ne bi ulazili u tvoje online prostor, uvek dri svoju lozinku u tajnosti i redovno je menjaj.
PREKINI TO
Imaj na umu da moe prekinuti kontakt ili blokirati osobe koji ti alju rune poruke i nemoj otvarati nepoznate linkove ili
druge fajlove koji su predstavljeni kao prilozi.
Uvek izbrii mejlove od nepoznatih poiljalaca i nemoj otvarati priloge koje ti alju. Oni mogu biti zlonamerni, ili sadrati viruse
koji bi mogli onesposobiti tvoj kompjuter.
Ukoliko je neko zloban ili ti alje rune poruke na mrei, blokiraj ga.
POKAI NEKOME
Ukoliko ugleda neki uznemiravajui sadraj na mrei ili ako ti neko predloi sastanak, pokai to nekome u koga ima
poverenja.
Ako si zabrinut/a ili nesrena/an zbog neega to se pojavilo na mrei, reci to roditelju ili odrasloj osobi kojoj veruje, a oni e
znati kako da ti pomognu. Ukoliko eli da se poveri nekom drugom, moe kontaktirati bezbedne sajtove koji su navedeni
u ovom priruniku (str. 9).
Ako prijatelj(ica) koga si stekla/o na mrei predloi da se sastanete u stvarnom svetu, razgovaraj o tome sa bliskom
odraslom osobom kojoj veruje. Nikada se nemoj sastajati sa nekim koga si upoznao/la na mrei bez pratnje neke odrasle
osobe, zato to je to opasno.
Ukoliko se neko koga ti poznaje runo ponaa prema nekom drugom na mrei, reci to odrasloj osobi u koju ima poverenja i
koja brine o tebi.
15
Terminologija ili Najvanija pitanja sa kojima se deca i mladi suoavaju
kole i njihove lokalne zajednice svakodnevno se suoavaju sa rastuim izazovima u vezi sa pitanjem kako da naue svoje
ake da postanu odgovorni graani u svetu digitalne tehnologije.
Najefikasniji nain da se to postigne jeste kroz nastavni program koji se permanentno razvija i prati sve brze promene u
digitalnoj tehnologiji novog doba. Da bi uspeno obavili ovaj zadatak, zaposleni u sferi obrazovanja moraju biti svesni
najvanijih pitanja sa kojima se deca i mladi suoavaju.
Drutvene mree
Seksting
Neeljeni seksualni kontakt
Zatita kompjutera: e-bezbednost
Zatita linih podataka
Uvredljivi ili nedozvoljeni sadraji
Preterana upotreba interneta
Prepoznavanje krae podataka
Mogunosti za lociranje ureaja
Sajber maltretiranje je upotreba tehnologije da bi se neko namerno i sistematski maltretirao. Kako grupe, tako i pojedinci
mogu biti poinioci ili na meti ovog vida nasilja.
O emu se radi?
Sajber maltretiranje moe podrazumevati sledee:

uvredljive tekstove i mejlove
kaenje poruka ili slika neprijatnog sadraja
imitiranje drugih na internetu
iskljuivanje drugih na internetu
tagovanje neprikladnih slika na internetu, imitatirajui nekog drugog
Deca i mladi takoe mogu biti pogoeni neprijateljskim ponaanjem koje se ne uklapa u definiciju sajber maltretiranja.
Na primer, jedna izolovana bezobzirna primedba ili ala na internetu ili putem sms-a nije sajber maltretiranje po definiciji.
Meutim, njen uticaj ipak moe da bude obiman, obzirom na izuzetno brzo prenoenje sadraja i na injenicu da su poslate
poruke, uslovno, trajne. Stoga, ovakve incidente uvek treba ozbiljno shvatiti.
Na koji nain se sajber maltretiranje razlikuje od maltretiranja licem u lice?
Mada je sajber maltretiranje slino maltretiranju licem u lice, ono se ipak razlikuje na sledee naine:
ono moe pruiti oseaj anonimnosti osobama koje to ine, zbog ega se mogu ponaati drugaije nego to bi to bilo u
16
direknom kontaktu
moe se dogaati u svakom trenutku i teko ga je izbei
invazivno je, jer utie na drutveno okruenje uenica/ka u koli i kod kue, na mrei i u svakodnevnom ivotu
moe dopreti do velikog broja osoba lako je podeliti sadraj sa grupama ili ga postaviti na javne forume
veoma je teko obrisati komentare ili slike sa ovakvim sadrajem
Potencijalni znaci sajber maltretiranja
Istraivanja u Australiji su pokazala da se uenice/i dvoume oko prijavljivanja incidenata sajber maltretiranja, poto smatraju
da bi intervencija odraslih mogla da pogora situaciju. Zbog toga je vano razumeti sledee mogue nagovetaje sajber
maltretiranja i drugih problema u domenu drutvenog ponaanja i mentalnog zdravlja. Ovo se moe odnositi na:
poputanje u uspehu u koli i smanjenu interakciju sa okolinom, poveanu izolovanost i odbacivanje vrnjak(inj)a
negativan odnos prema koli i izbegavanje odlaska u kolu to ponekad dovodi do velikog broja izostanaka
sve vee ustezanje od uestvovanja u redovnim kolskim aktivnostima, ukljuujui i razgovore na asu
pogoranje fizikog zdravlja i pospanost
albe u vezi sa zdravstvenim stanjem, mada roditelji nisu izvestili o nekoj konkretnoj bolesti
negativnu predstavu o sebi
povlaenje u sebe, depresivan i anksiozan izgled, este promene raspoloenja, plakanje naizgled bez razloga
samoubilake misli o ovome treba obavestiti upravu kole i roditelje/staratelje kako bi odreagovali na odgovarajui
nain
U svakom pojedinanom sluaju potrebno je porazgovarati sa uenicom/kom i njenim/njegovim roditeljima ili starateljima.
Uenice/i treba da imaju na raspolaganju psiholoku podrku, ukljuujui kolsku psiholoko-pedagoku slubu i mogunost
kontaktiranja bezbednih vebsajtova koji su navedeni u ovom priruniku (str. 9).
Kako reagovati na sajber maltretiranje
kole koje su ustanovile politiku ili proceduru u sluaju sajber maltretiranja treba prvo da postupe u skladu sa tim. Ukoliko
vaa kola nema utvrenu proceduru za sluaj sajber maltretiranja, kao poetna taka mogu posluiti koraci opisani u
Cybersmart naelima suprotstavljanja sajber maltretiranju navedenim u ovom priruniku i na www.cybersmart.gov.au.
kole se pozivaju da razviju sopstvena naela i procedure suprotstavljanja sajber maltretiranju. Upravljanje rizicima:
vano je da kole rade na razvijanju kulture zatite od sajber maltretiranja. Incidenti vezani za maltretiranje i sajber
maltretiranje treba da budu crvena zastavica za kole, koja e ih upozoriti da je ukljuenim stranama potrebna pomo da
bi se spreili problemi drutvene i zdravstvene prirode. kole mogu da ublae posledice sajber maltretiranja podsticanjem
meusobne povezanosti i osnaivanjem uenica/ka, ime se poveava njihovo sveukupno blagostanje.
Strategije mogu ukljuivati:
Postarati se da svaki uenik/ca ima razrednog stareinu ili nastavnicu/ka sa kojom ima dobar kontakt, da uestvuje u
aktivnostima u kojima se osea prihvaenom/im i da se osea kao vredan lan / lanica kolske zajednice.
Podstai i nauiti sve uenice/ke da budu aktivni posmatrai(ce), tako to e podii glas i na bezbedan nain tititi druge,
ukoliko vide ili uju da se deava maltretiranje.
Sprovoenje obrazovanja o socijalnim vetinama, posebno obukom za jaanje line otpornosti.
Primena nastavnog programa sajber bezbednosti koji obrauje epizode sajber maltretiranja iz filmskog edukativnog
paketa Tagged za tinejder(k)e starije od 13 godina i Cybersmart Access za uenice/ke sa posebnim potrebama u
obrazovanju.
Razvijanje i sprovoenje politike za spreavanje maltretiranja i sajber maltretiranja.
Ukljuivanje ovih nastavnih materijala u kolske programe, da bi se uenice/i opremile praktinim vetinama i znanjem o
sajber bezbednosti.
Uputiti na slube podrke svakog uenica/ka sa tekoama u odnosu sa okolinom, u uenju ili u pogledu mentalnog
zdravlja.
Svi korisnici/e interneta imaju svoju digitalnu ili on-line reputaciju. To je miljenje ili stav koji drugi imaju o toj korisnici/
ku na osnovu onoga to ona / on kae ili uini na mrei.
Koji rizici postoje?
Kada se informacija objavi na mrei, moe biti teko da se ona odstrani, ona se moe lako i brzo preneti izvan uenicinog /
uenikovog uskog kruga prijatelja. Isto tako, informaciju mogu zloupotrebiti osobe koje ona/on smatra odanim prijatelji(ca)ma.
17
Uenice/ke bi trebalo podstai da imaju na umu svoju digitalnu reputaciju tokom interakcija na mrei.
Pored toga, slike i rei mogu se pogreno interpretirati kada se istrgnu iz svog prvobitnog konteksta.
Kada se slike i rei koje su namenjene maloj grupi osoba podele sa irim auditorijumom, to moe na negativan nain da se
odrazi na odnos tih uenica/ka sa korisnicima kojima to nije bilo namenjeno; npr. uenicama/ima moe biti teko da objasne
roditeljima zato su na slici koja je postavljena na mrei tagovani kako piju, ljube se, oskudno odeveni ili sa naznakama o
njihovoj intenzivnoj seksualnoj aktivnosti.
Upravljanje rizicima
Da biste pomogli uenicama/ima da zatite svoju reputaciju ugled, kako na mrei tako i u svakodnevnom ivotu, potrebno
im je objasniti da mladi moraju da vode rauna o tome kako da postupaju sa svojim i tuim porukama i fotografijama.
Snimanje i distribuiranje fotografija maloletnica/ka u seksualnom kontekstu moe imati svojstva produkcije i/ili
rasturanja deije pornografije. Ovo moe biti sluaj ak i kada su osobe na slici dobrovoljno uestvovale u snimanju,
to zavisi od dravnog zakonodavstva i od konkretnih okolnosti pojedinanih sluajeva. Da bi se lake prilo ovoj
problematici, podsetite uenice/ke da in snimanja i/ili slanja sopstvenih fotografija ili fotografija drugih maloletnica/ka
moe biti krivino delo.
Imajte na umu sledee:
Budite obazrivi ukoliko naiete na sadraj koji bi mogao sadrati elemente deije pornografije. Nemojte ulaziti u
interakciju sa tom informacijom, niti je slati ili deliti ni na koji nain. Odmah potraite savet time to ete kontaktirati
bezbedne sajtove navedene u ovom priruniku (str. 9).
Ugradite nastavni materijal u kolski program da biste uenice/ke opremili praktinim vetinama i znanjem o sajber
bezbednosti. Resursi od posebnog znaaja za nastavnice/ke nalaze se u Nastavnim jedinicama koje promoviu pozitivno
ponaanje na mrei za uenice/ke osnovnih i srednjih kola. Filmski edukativni paket Tagged i planovi asova su
posebno relevantni za uenice/ke srednjih kola, dok je Cybersmart Access koristan za uenike sa posebnim potrebama u
obrazovanju.
Uputite odrasle osobe koje brinu o detetu na www.cybersmart.gov.rs i druge bezbedne vebsajtove navedene u ovom
priruniku (str. 9). Tu mogu nai kratke video materijale koji sadre strategije npr. za roditelje kako da objasne vanost
digitalne reputacije svojoj deci.
Dajte ovaj prirunik odrasloj osobi koja brine o detetu.
Uenicima/ama koji sebe predstavljaju na seksualizovan ili drugi neprikladan nain na mrei e moda biti potrebna
dodatna podrka kole. Nekada je seksualizovano ponaanje znak upozorenja da uenik/ca ima predistoriju seksualnog
nasilja. Potrebno je obratiti se slubama za podrku uenicama/ima u okviru kole.
Drutvene mree
Termin drutvene mree se odnosi na servis, platformu ili vebsajt na mrei koji omoguava korisnicima da stvaraju
drutvene mree meu osobama koje dele ista interesovanja, aktivnosti, poreklo ili veze u stvarnom ivotu.
ta je umreavanje?
Popularni sajtovi za pristupanje drutvenim mreama su npr. Facebook, Twitter, LinkedIn, a za decu Club Penguin, Poptropica
i Moshi Monsters. Na sajtovima drutvenih mrea korisnici/e mogu objaviti informacije, razmenjivati fotografije i video
materijale i/ili igrati igrice. Igrice na internetu, kao to su World of Warcraft, takoe omoguavaju direktnu interakciju meu
igraima. Prema istraivanjima izvrenim u Australiji, preko 80% dece uzrasta starijih razreda osnovne kole navelo je da imaju
svoj profil na nekoj od drutvenih mrea.
Prednost drutvenih mrea je, izmeu ostalog, to omoguavaju korisnicima da odravaju vezu sa prijatelji(ca)ma i
porodicom. Ovo je posebno korisno za socijalno ili fiziki izolovane osobe, kao to su one sa telesnom nesposobnou ili
iz seoskih ili zabaenih podruja. Puno dece i mladih (kao i izvestan procenat odraslih), smatraju da se drutvene mree
ne razlikuju od njihovih drutvenih interakcija u stvarnom ivotu.
Na mrei, korisnici mogu da odrede sa kime e deliti informacije i u kom stepenu, kao i obim svoje interakcije sa drugima.
Meutim, oni ne mogu kontrolisati i ono to bi njihovi prijatelji(ce) mogli uraditi sa njihovim informacijama, koje mogu da se
raire vie nego to su oni predvideli. Na primer, njihovi prijatelji(ce) mogu bez pitanja skinuti i razmenjivati fotografije sa
svojih drutvenih mrea.
18
Rizici drutvenog umreavanja
Za uenice/ke, rizici korienja sajtova drutvenih mrea mogu biti:
Preobimna razmena informacija npr. fotografije sa neke urke su u redu meu bliskim prijatelji(ca)ma, ali mogu stvoriti
problem ukoliko se podele sa irokim krugom ljudi
Nezatieni lini podaci detalji o neijem nalogu ili lociranju informacije mogu biti zloupotrebljeni od osoba koje ele da
stupe u kontakt sa mladim ljudima ili da imaju pristup njihovim nalozima na internetu
Ponaanje prema prijatelji(ca)ma na mrei kao prema prijatelji(ca)ma u stvarnom ivotu na mrei nije teko lagati,
a to se odnosi i na one koji trae decu i mlade osobe da bi sa njima ostvarili vie od drutvenog kontakta
kole mogu pomoi uenicama/ima da kontroliu rizik drutvenog umreavanja tako to e ukljuiti program sajber
bezbednosti u svoje nastavne programe. Ovo podrazumeva:
Integrisanje Cybersmart nastavnih materijala, minimum u programe predmeta Informatike, da bi uenici/e bili opremljeni
neophodnim vetinama i znanjem.
Posebno bitne materijale za nastavnice/ke su Cybersmart nastavne jedinice za uenice/ke osnovnih i srednjih kola,
filmski edukativni paket Tagged i planove asova za uenice/ke srednjih kola, Hektorov svet za najmlau decu i
Cybersmart Access za uenice/ke sa posebnim potrebama u obrazovanju.
Da se prijave Cybersmart Challenge activity Cybersmart Networking za uzrast starijih razreda osnovne kole i mlaih
razreda srednje kole, to e uenicama/ima omoguiti da iskuse uivo scenario drutvenog umreavanja i da razviju
strategije za bezbednu interakciju sa sajtovima za drutveno umreavanje.
Da organizuju radionicu za nastavnice/ke i prezentaciju o bezbednom korienju interneta i podizanju svesti o
potencijalnim opasnostima (Outreach Professional Development workshop for teachers and Internet Safety Awareness
presentation) za uenice/ke i roditelje. Ovi i svi gore navedeni materijali su dostupni na www.cybersmart.gov.au i
besplatni su za sve kole.
Korienje ovog prirunika.
Slube za podrku.
Posebno ranjivi prilikom korienja drutvenih mrea na mrei jesu uenice/i sa tekoama u socijalizaciji, uenju ili u vezi
sa mentalnim zdravljem. Ovim uenicama/ima moe pomoi obraanje slubama za podrku uenicama/ima.
Seksting
podrazumeva slanje fotografija, poruka ili video materijala provokativnog ili seksualizovanog sadraja, po pravilu preko
mobilnog telefona. Moe takoe ukljuiti i postavljanje takvih sadraja na mreu.
U emu su rizici?
Mada razmena sugestivnih slika ili poruka moe delovati kao bezazleno flertovanje ili prosto zabava za mlade, seksting moe
imati ozbiljne drutvene i pravne posledice.
Slikanje i/ili rasturanje svojih i/ili slika svojih maloletnih vrnjak(inj)a moe sadrati elemente krivinog dela. Stvaranje i/
ili rasturanje slika seksualnog sadraja sa maloletnicima moe biti protumaeno kao proizvodnja i/ili rasturanje deije
pornografije. To moe biti sluaj i kada su osobe na slikama voljno uestvovale u njihovom nastanku, to zavisi od nacionalnog
zakonodavstva i konkretnog sluaja.
Uenice/i mogu takoe biti izloene/i problemima u svom okruenju. Fotografije mogu lako da izmaknu njihovoj kontroli,
tako to e dospeti na mnogo vie adresa nego to su to oni oekivali. Ovo moe imati dugorone posledice po njihovu
digitalnu reputaciju. Slike isto tako mogu potencijalno biti upotrebljen za sajber maltretiranje ili sajber proganjanje, ili pak
mogu da privuku neeljenu panju drugih.
Da bi se pomoglo uenicama/ima da zatite svoj imid kako na mrei, tako i u svakodnevnom ivotu, mladi treba da razmotre
na koji nain se ophode prema sopstvenim i tuim slikama.
Ukoliko sumnjate i doznate da se takve aktivnosti dogaaju u vaoj koli, trebalo bi da obavestite lokalnu policiju ili nadleni
organ u sistemu obrazovanja i od njih zatraite savet.
19
Budite veoma oprezni ukoliko naiete na bilo kakav sadraj koji bi mogao imati elemente deije pornografije i ne zapoinjite
apsolutno nita sa takvim informacijama, ne aljite ih dalje niti ih delite i sa kim, ak ni sa upravom kole. Odmah kontaktirajte
bezbedne vebsajtove navedene u ovom priruniku.
Praktini koraci koje bi nastavnice/i trebalo da preduzmu:
Koristite ovaj prirunik kao deo redovnog nastavnog programa o sajber bezbednosti da bi uenici/e stekli preko potrebne
vetine i znanja o bezbednom ponaanju na internetu.
Dajte ovaj prirunik odraslim osobama koje brinu o detetu.
Neeljeni seksualni kontakt

Deca i mladi stupaju u interakciju na mrei sa osobama koje ne poznaju u stvarnom ivotu, kao i sa osobama koje ne poznaju
ili ih nikada nisu upoznali, kao to su prijatelji prijatelja.
Mada drutvena interakcija na mrei kako sa poznatim osobama, tako i sa nepoznatima, moe biti korisna, u smislu irenja
vidika i razmene iskustava, na alost, svi se ne ponaaju prikladno na mrei.
Moe se dogoditi da se pojedinci lano predstave. Na primer, odrasle osobe se na mrei mogu predstaviti kao mladi ljudi i
komunicirati sa mladima radi seksualnog zavoenja.
Seksualno zavoenje je nastojanje da se neko uvue u razgovor seksualizovanog sadraja ili u seksualnu aktivnost, ili da
poalje fotografiju ili informaciju sa eksplicitno seksualnom konotacijom.
Online zavoenje dece jeste protivzakoniti in u kome jedna ili vie odraslih osoba ostvaruju kontakt na mrei sa
detetom mlaim od 16 godina, sa namerom da uspostave seksualnu vezu. Vie informacija se moe dobiti kontaktiranjem
bezbednih vebsajtova koji su navedeni u ovom priruniku (str. 9), naroito policije i tuilatva koji istrauju sluajeve gde
postoji sumnja da se radi o zavoenju preko interneta.
Obrazovanje dece i mladih o potencijalnim opasnostima koje vrebaju od drugih na internetu moe im pomoi da se zatite od
neeljenih kontakata na mrei.
Ko su seksualni predatori na mrei?
Jedno istraivanje obavljeno u Americi* navodi da ne postoji jasan profil seksualnog predatora ili seksualnog nasilnika na
mrei. Osim to veinu ine mukarci, sredine iz kojih potiu, njihova zanimanja i starost mogu u velikoj meri varirati.
Ovo istraivanje takoe pokazuje da je veina predatora iz prijavljenih sluajeva u Americi otvoreno pokuavalo da zavede
tinejder(k)e koji su im bili na meti nakon uspostavljanja inicijalnog kontakta sa njima. Ciljane tinejderke / tinejderi su
uglavnom bile/i svesne/i starosti napadaa, a veina je prema njima razvila ljubavna oseanja pre nego to su pristale/i na
sastanak licem u lice iz romantinih ili seksualnih pobuda.
Seksualni predatori na mrei ponekad provedu dugo vremena uspostavljajui vezu sa tinejderima ili decom, posveujui
im panju, laskajui im, iskazujui romantinu naklonost i prijateljsko razumevanje da bi ih naveli da im veruju i da ih veu
za sebe. Tinejderi i deca prilikom susreta sa napadaem esto to ine svesni da e verovatno doi do susreta seksualnog
sadraja. Predator se sprijatelji sa rtvama i navede ih da mu veruju, esto suptilno podrivajui njihovo poverenje u
porodicu i prijatelj(ic)e.
Ukoliko je dete ili tinejder(ka) odluio/la da se sastane sa odraslom osobom, to nikada nije njihova krivica, ve
protivzakonita aktivnost i zloupotreba moi od strane napadaa.
Dok je u stvarnom ivotu veina napadaa poznata svojim rtvama, to nije nuno sluaj sa predatorima na mrei, gde veinu
njih dete ili tinejder(ka) ne poznaje lino pre ostvarivanja kontakta na internetu. Meutim, tokom procesa zavoenja dete ili
tinejder(ka) stie utisak da poznaje tu osobu.
Od presudne vanosti je da deca ili tinejderi budu svesni koji oblici ponaanja su prikladni u njihovim godinama, kako u
stvarnom ivotu, tako i na mrei. Najvaniju ulogu u tome ima stavljanje u iu vanosti zdravih odnosa i prikladnog ponaanja
i oekivanja u odnosima sa drugima.
*1 Wolak, J., Finkelhor, D., Mitchell, K. J., and Ybarra, M. L. 2008. Online Predators and Their Victims: Myths, Realities, and Implications
for Prevention and Treatment. American Psychologist, February-March 2008.
20
kole mogu da pomognu uenicama/ima u upravljanju rizicima od neeljenog seksualnog kontakta tako to e:
Identifikovati ranjive uenice/ke, ukljuujui one koji se uputaju u vee rizike u svakodnevnom ivotu ili se ponaaju
neprikladno na mrei. Te uenice/ke treba uputiti na slube za podrku, i dati im kontakte sa osobama od poverenja i
podrke u okviru kole.
Uputiti uenika/cu koji se zatekne u seksualnom ili drugom uznemirujuem kontaktu na mrei na slube za podrku
uenicama/ima. Potrebno im je ukazati na mogunosti dobijanja psiholoke podrke, ukljuujui i kolske slube ili
savetovalita kojima se mogu obratiti anonimno through the Kids Helpline 1800 551 800, or the Cybersmart Online
Helpline (u Australiji) i bezbedne vebsajtove navedene u ovom priruniku (str. 9).
Obavestiti bezbedne vebsajtove navedene u ovom priruniku (str. 9), ukoliko neko od uenica/ka prijavi da je
uspostavila/o kontakt na mrei gde postoji sumnja na zavoenje.
Koristite ovaj prirunik.
e-bezbednost i e-trgovina
Sve lanice i lanovi kolske zajednice mogu sprovoditi mere zatite svojih kompjutera u kui i integriteta kolskih i linih
dokumenata kada se koriste izvan kolske mree.
E-bezbednost je proces kojim se obezbeuje da elektronske informacije budu:
zatiene od zloupotrebe
zatiene od zlonamernih napada
efikasno zatiene od nedozvoljenog pristupa.
kolski sistemi su uglavnom zatieni merama e-bezbednosti koje preporuuju lokalna ministarstva obrazovanja. Ove mere
imaju za cilj da smanje na minimum rizike po bezbednost kompjutera umreenih u kolske mree.
Posledice nedovoljne zatite e-bezbednosti
Kompjuteri koji nisu adekvatno zatieni od pretnji na mrei mogu potencijalno:
ugroziti operativni sistem, omoguavajui nekom udaljenom napadau da kontrolie funkcije kompjutera
omoguiti pristup osetljivim linim informacijama
biti nenamerno izloeni virusima, preko elektronske pote, USB ureaja ili tokom uitavanja dokumenata
zaraeni fajlovi mogu dovesti do gubitka informacija
kole mogu pomoi uenicama/ima u upravljanju rizicima u vezi sa nedovoljne zatitom e-bezbednosti na sledee naine:
Dajte ovaj prirunik odraslim osobama koje brinu o detetu
21
Lini podaci su sve informacije, podaci ili kombinacija podataka pomou koje se moe identifikovati neki pojedinac.
ta su lini podaci?
Lini podaci mogu podrazumevati:

puno ime i prezime
adresu
brojeve telefona
ime kole
datum roenja
e-mail adresu
korisniko ime ili lozinku
podatke o bankovnim raunima
Line podatke odgovorno koriste mnogi poslovni subjekti u legitimnoj komunikaciji. Meutim, to nije uvek sluaj, tako da
neke line podatke mogu da zloupotrebe kriminalci ili mogu biti neprikladno korieni u marketinke svrhe.
Otkrivanje linih podataka na mrei
Mnogi internet servisi zahtevaju od korisnica/ka njihove line podatke da bi mogli da koriste njihove usluge. Pre nego to
daju svoje line podatke, korisnici/e bi trebalo da pokuaju da razmisle o tome na koji nain bi njihovi lini podaci mogli biti
upotrebljeni i da odlue da li im, bez obzira na to, i dalje odgovara da ih saopte.
Pored toga to takve informacije mogu da se upotrebe na protivzakonit ili neprikladan nain, otkrivanje linih podataka na
mrei moe da utie korisnikovu digitalnu reputaciju miljenje koje drugi imaju o toj osobi na osnovu njenih aktivnosti na
mrei.
Postoji nekoliko vrsta aktivnosti na mrei u kojima se moe zahtevati dostavljanje linih podataka, kao to su:
Kupovina da bi se proverio identitet kupca, procesovale uplate, ili pak radi dostave kupljenih artikala.
Pretplata ili registracija pseudonim ili identifikacija, kao i korisniko ime su esto minimalni zahtevi, ali se mogu
zahtevati i podaci kao to su: starost, pol, adresa, fotografija i line naklonosti ili odbojnosti. Crvenom zvezdicom* su
obino naznaena polja koja je obavezno popuniti da bi se izvrila prijava.
Takmienja, nagrade i priznanja takmienja na mrei esto zahtevaju od korisnika/ca da daju mnotvo linih
podataka, ukljuujui lina interesovanja i demografske detalje. Takve podatke koriste promoterke i promoteri da bi razvili
svoje marketinke strategije ili proizvode.
Online igre i virtuelni svetovi pre nego to korisnik/ca zapone da igra, mogu zahtevati detalje koji su u vezi
registracije i ukljuuju line informacije.
Potencijalne implikacije objavljivanja linih podataka
Spam je generiko ime za elektronsku potu poznatu kao junk mail neeljene poruke koje stiu na neiji nalog ili
mobilni telefon. To moe biti elekronska pota, instant poruka SMS i MMS (tekstualne poruke i poruke koje sadre slike)
komercijalne prirode. Ovaj naziv se ne odnosi na faksove, internet pop-apove ili reklamiranje preko telefona. U Australiji,
uredbom iz 2003. godine koja se odnosi na spam potu, regulisano je da je protivzakonito slati ili uzrokovati slanje neeljenih
komercijalnih e-poruka.
Sadraj spam poruka moe biti razliit, od promovisanja proizvoda ili usluga, do uvredljivih ili lanih sadraja, dok neki ire i
kompjuterske viruse.
Kolaii (Cookies)
Kolai je jednostavna tekstualna datoteka koja se skladiti u pretraivau dok korisnik/ca koristi neki vebsajt.
Kada korisnik/ca ponovo pristupi tom sajtu, on/ona moe izvui podatke koji su uskladiteni u kolaiu, kao i svoja lina
podeavanja. Line informacije se mogu prikupljati i razmenjivati na taj nain. Dobra je praksa redovno ih brisati.
Prevara
Internet prevara je organizovana aktivnost koja se koristi anonimnou interneta u krai informacija i resursa radi pribavlja
finansijske dobiti. Proste prevare mogu se sastojati u traenju novca ili linih podataka direktno od ciljanih osoba, dok se u
drugaijim prevarama od ciljanih osoba trae lini podaci da bi se oni kasnije zloupotrebili da bi se pribavio novac, resursi ili
informacija putem obmane.
22
Kraa identiteta i Skamovi (pogledajte detaljno na str25 i 26. i primenite )
ta uiniti da se zatite lini podaci
Vano je da osobe zaposlene u obrazovanju razumeju na koji nain se lini podaci koriste na internetu i kako uenice/i mogu
da se odnose prema svojim linim podacima i digitalnoj reputaciji.
kole mogu da daju sledee savete deci i mladima kojima su potrebna uputstva:
Line podatke objavljujte samo na bezbednim vebsajtovima
Podatke kao to su informacije u vezi sa kreditnim karticma, brojevima bankovnih rauna, brojeve poreskih prijava, lozinke i
druge line podatke nikada ne treba slati elektronskim putem, osim ukoliko je vebsajt bezbedan. To se moe videti ukoliko
veb adresa poinje sa http:// sa simbolom katanca pri dnu stranice, to je znak da su podaci kodirani.
Ukoliko postoji sumnja o autentinosti vebsajta, pozovite organizaciju koju navodno predstavljaju. To prilikom nemojte
koristiti brojeve telefona koji su ponueni na sumnjivom vebsajtu ili mejlovima. Koristite poznati broj telefona ili broj koji
ete dobiti iz pouzdanog izvora, kao to su Bele ili ute strane ili vladin vebsajt. SCAMwatch vebsajt sadri dalje savete kako
identifikovati i prijaviti potencijalne skamove.
Dostavljanje informacija vaoj banci
Banke nikada ne alju svojim korisnicima mejlove u kojima trae da im se dostavi korisniko ime ili lozinka. Ukoliko primite
mejl od strane neke organizacije koja tvrdi da zastupa banku, prijavite to banci i SCAMwatch-u. Nemojte odgovarati niti
otvarati ponuene linkove.
itajte korisnike ugovore i odredbe o zatiti privatnosti podataka
Podstaknite uenice/ke da itaju korisnike ugovore i odredbe o zatiti privatnosti podataka da bi razumeli na koji nain
njihovi podaci mogu da se koriste ubudue. Mnoge organizacije koriste informacije u marketinke svrhe i mogu ih prodati
drugim marketinkim firmama. Ukolko se informacija postavi na vebsajtove koji prodaju informacije marketinkim firmama,
pojedinci mogu dobijati promotivne spam mejlove koje moe biti teko zaustaviti.
Smanjite spamove zatitom svojih podataka
Spamovi mogu biti smanjeni:

ogranienim otkrivanjem imejl adresa i brojeva mobilnih telefona
instaliranjem i korienjem softvera za filtriranje spamova
proveravanjem uslova korienja proizvoda prilikom kupovine proizvoda, prijavljivanja za takmienja i registrovanja za
usluge ili elektronske informatore
zabranom da se vai kontakti koriste u marketinke svrhe
poveavanjem bezbednosti na internetu da bi se ograniili spamovi
Vie informacija o spamovima i o tome kako uloiti albu moe se nai na vebsajtu ACMA.
Otvorite alternativni nalog za elektronsku potu za pretplate i registracije
Koristite posebnu adresu da biste komunicirali sa prijatelji(ca)ma, porodicom, sa koleg(inic)ama na poslu ili na studijama.
Prilikom prijavljivanja za takmienja ili na vebsajtove, moe se koristiti alternativna imejl adresa koja se moe otvoriti putem
besplatnog naloga na jednom od provajdera. Ovi nalozi se lako mogu ukinuti, sa minimalnim posledicama ukoliko postanu
zagueni spamovima.
Budite selektivni kada koristite svoje ime kao deo svoje imejl adrese
Otvaranje naloga za elektronsku potu jeste trenutak kada uenici treba da budu obazrivi to se tie informacija koje e
objaviti. Na primer, adresa JackSmith13@hotmail.com otkriva korisnikovo ime, a potencijalno i njegove godine, dok je
adresa Jack@hotmail.com prilino bezbedna i ne otkriva line podatke.
Razumeti da informacije koje se pojave na mrei mogu imati trajan karakter
Informacija objavljena ili podeljena na sajtovima drutvenih mrea moe ostati trajno uitana, a korisnice/i moda nee moi
da kontroliu ko ima pristupa njihovim linim podacima. Ovo se odnosi na nastavnice/ke, roditelje i potencijalne budue
23
poslodavce. Kada pristupaju zajednicama na mrei, poeljno je da uenice/i proitaju i razumeju pravila zatite podataka i
podeavanja koja su ustanovljena da bi se spreio pristup linim podacima, ukljuujui i fotografije.
Paljivo birajte lozinku
Prilikom smiljanja lozinki, ima nekih strogih pravila o tome ta treba, a ta ne treba raditi, to podrazumeva:
Obavezno
neka se sastoji od najmanje osam karaktera
kombinujte slova, brojeve i velika i mala slova.
redovno menjajte svoju lozinku
Nemojte
koristiti imena od milja, datume roenja ili imena prijatelj(ic)a
odavati svoju lozinku drugima, pa ak ni prijateljima
uitavati svoju lozinku na neki ureaj ili je zapisivati
Vano je redovno menjati lozinku da bi se osiguralo da lini podaci ostanu zatieni.

Postoji itav niz radnji koje kole mogu da preduzmu da bi edukovale svoje uenice/ke o zatiti njihovih linih podataka. To
podrazumeva:
Odrediti osobu zaduenu za sajber bezbednost. Ova osoba bi trebalo da ima savetodavnu ulogu u odnosu na uenice/ke i
njihove roditelje u vezi sa pitanjima koja se tiu bezbednosti i dobrobiti uenica/ka.
Edukovati uenice/ke i njihove roditelje o prikladnoj upotrebi linih informacija na mrei ukljuujui informacije o zatiti
linih podataka u kolskom informatoru.
Uvredljiv ili nedozvoljen sadraj

Uenici/e mogu sluajno naii na takav sadraj tokom pretraivanja, ili pak mogu tragati za njim ili dobiti linkove od drugih.
ta je uvredljiv ili nedozvoljen sadraj?
To je sadraj koji:
sadri snimke autentinog ili simuliranog nasilja, kriminalnih aktivnosti ili nesrea, iz video klipova, igrica ili filmova
je seksualno eksplicitan i moe sadrati slike seksualnog zlostavljanja dece
promovie ekstremne politike stavove, koji mogu potencijalno biti korieni za radikalizaciju diskriminacije ranjivih
lanova zajednice
promovie mrnju prema pojedincima ili grupama, na osnovu rase, religije, seksualnog opredeljenja ili drugih
socijalnih/kulturnih faktora
poziva na ili promovie kriminal, nasilje ili nebezbedno ponaanje, kao to je izrada bombi ili oruja, upotreba droge,
neovlaeno upadanje u kompjutere, prevare ili teroristike aktivnosti
reklamira i promovie na mrei sadraj za odrasle
U emu su rizici?
Uenici/e mogu sluajno naii na takav sadraj tokom pretraivanja, ili pak mogu tragati za njim ili dobiti linkove od drugih.
Uenici/e koji imaju smart telefone mogu dopreti do sadraja koji su moda blokirani kunim ili kolskim filterima.
Neprikladan sadraj moe izloiti decu idejama koje ih mogu navesti na krenje drutvenih i kulturnih normi. Neki sadraji
mogu biti uznemirujui za decu. Moda to nee prijaviti roditeljima ili nastavnicama/ima, jer e se postideti sadraja koji su
gledali, pogotovo ako su sami pretraivali i pronali takav sadraj.
Postoji niz radnji koje kole mogu da preduzmu u vezi sa uvredljivim ili nedozvoljenim sadrajem. Neke od njih su:
S vlastima nadlenim za obrazovanje razmotriti uvoenje filtera sadraja ili drugih tehnolokih alatki za
ograniavanje pristupa neprikladnom sadraju.
Pomoi uenicama/ima da se suoe sa rizicima u vezi sa uvredljivim sadrajem time to ete sprovoditi redovni nastavni
program o sajber bezbednosti, kao to je Cybersmart.
24
Uenice/ke za koje je ustanovljeno da su bile izloene uznemirujuim sadrajima uputiti slubama za podrku.
Koristite ovaj prirunik
Preterana upotreba interneta

Korienje interneta i mobilnih telefona, za mnoge tinejder(k)e, predstavlja produetak svakodnevnog drutvenog ivota.
Drutvene mree, igrice, generisanje sadraja i razmena platformi nudi tinejderkama i tinejderima, kao i mlaoj deci,
stimulativnu interakciju sa njihovim vrnjakinjama i vrnjacima.
Internet takoe moe biti koristan u obrazovanju, kao npr. za generisanje sadraja ili razmenu platformi, izvora za istraivanja
ili video vodia za bezbroj tema. Neki sajtovi su takoe korisni za uenike/ce koji imaju problema u socijalnim kontaktima, kao
i onima sa ugroenim mentalnim ili fizikim zdravljem ili nedostacima.
Broj sati koji mladi mogu da provedu na mrei bitno varira od sluaja do sluaja. Odraslim osobama koje o njima brinu
i vaspitai(ca)ma je ponekad teko da odrede poeljan broj sati provedenih na mrei, poto se okolnosti razlikuju u
pojedinanim sluajevima.
Koji su znaci upozorenja da je dolo do prekomerne upotrebe interneta?
Sledei indikatori mogu ukazati na preteranu upotrebu interneta:
stalne glavobolje ili napetost u oima i pritube na lo san

aktivnosti na mrei negativno utiu na zdravlje i opte stanje, kolske obaveze i odnose da drugima
stalno produavanje vremena koje se provodi na mrei
neprekidno pominjanje nekih internet programa, kap npr. sajtova sa igricama
povlaenje iz stvarnog sveta prijatelja i aktivnosti
pridavanje vie vanosti aktivnostima i kontaktima na mrei
sve loiji uspeh u koli
pritube odraslih osoba koje brinu o detetu da ga sve tee udaljuju od interneta
izvetaji o tome da uenici/e dugo ostaju budni, ili da se iskradaju iz kreveta da bi pristupili internetu
Neki od gore navedenih indikatora ne moraju se odnositi iskljuivo na preteranu upotrebu interneta. To mogu biti
oblici ponaanja mladih koji su karakteristini za odreeni uzrast, posebno za tinejder(k)e, za koje je internet glavni nain
odraavanja kontakta sa prijatelji(ca)ma; ili mogu ukazati da se ta mlada osoba suoava sa nekim problemima u drutvu
uopte. Oni mogu ukazati i na ozbiljne probleme, kao to su sajber maltretiranje, kao i probleme u odnosima sa drugima
u stvarnom ivotu, kao i na probleme vezane za mentalno zdravlje.
Razmatranje svih razloga za brigu zajedno sa uenicama/ima i njihovim roditeljima jeste vaan prvi korak u utvrivanju
problema i razvijanju strategija za njihovo prevazilaenje.
kole mogu da pomognu uenicama/ima u prevazilaenju rizika preterane upotrebe interneta na sledee naine:
Sprovodite redovan nastavni program o sajber bezbednosti
Koristite ovaj prirunik
Kraa identiteta i skamovi
Ovo se odnosi na krau novca i sticanje dobiti uzimanjem tueg identiteta, to moe imati pogubne finansijske i emocionalne
efekte.
Moe se odvijati na mnogo razliitih naina od toga da neko nelegalno koristi detalje sa tue kreditne kartice za obavljanje
kupovine ili potpunim preuzimanjem tueg identiteta radi otvaranja bankovnih rauna, uzimanja pozajmica i voenja
nezakonitih poslova u neije ime.
Usavrene alatke za prikupljanje informacija, kao to su malware i spyware, omoguavaju prevarantima prikupljanje linih
podataka o ciljanim osobama. Malware ili maliciozni softver, sakuplja osetljive informacije o korisniku/ci, kao to su bankovni
detalji, i prosleuje ih osobama koje ih koriste radi prevare. Ovo se moe dogaati bez znanja osobe na koju se cilja.
25
Spyware je generiki naziv za kompjutersku ifru koja se instalira na kompjuter po pravilu, bez znanja korisnika/ce da bi se
informacija o korisniku/ci prosleivala treoj strani. Spyware nije uvek povezan sa skamovima ili spamovima. Najbezazleniji
tip spyware-a jednostavno pomae vebsajtovima da prate koje sajtove korisnik/ca poseuje.
Skamovi
Skamovi (trikovi, opsene) se esto alju putem elektronske pote, i ali i putem sms-a (tekstualnih poruka) i mms-a (vizuelnih
poruka). Prema SCAMwatch-u, svako moe postati rtva skamova.
Skamovi uspevaju zato to lie na autentine materijale i korisnici bivaju izmanipulisani da na njih odgovore. Skamovi mogu
stii od verodostojnih izvora, kao to su poznate banke ili provajderi telekomunikacionih usluga. Ponekad se ljudi uplae da e
propustiti neku specijalnu ponudu ili ih je sramota da odbiju pomo nekom pojedincu ili grupi u nevolji.
Skamovi poprimaju mnoge oblike, od kojih su najuestaliji sledei:

Lutrija Skam tvrdi da je primalac osvojio znaajnu nagradu i trai da se uplati mala suma da bi se ona preuzela. Zatim
poinju da pristiu dalji, neoekivani trokovi.
Pecanje (fishing) Elektronska pota se alje sa falsifikovane ili zamaskirane imejl adrese. Takvi mejlovi tvrde da su od
poznatih finansijskih institucija ili telekomunikacijskih provajdera i upuuju primaoca na vebsajt koji podraava izvorni
vebsajt te kompanije. Pecaroki mejlovi takoe mogu da zahtevaju potvrdu korisnikog imena ili lozinke. Njihov cilj je da
dou do finansijskih podataka rtve, kao to su brojevi kreditnih kartica, nazivi naloga ili lozinke, kao i drugi lini podaci.
Plaanje provizije (ili Nigerian 419) Ovi skamovi nude isplatu zamanih novanih iznosa da bi se pomoglo izvlaenje
miliona dolara iz neke strane zemlje iz razliitih, naizgled legitimnih razloga. Slino lanim lutrijama, zatim poinju da
pristiu dalji, neoekivani trokovi, koji se moraju isplatiti pre nego to se izvri transfer novca.
Mule Potencijalne rtve dobijaju reklame koje sadre atraktivne ponude za posao, u kojima se obeava visoka zarada za
ogranienu koliinu posla. Taj posao esto podrazumeva prebacivanje odreenih novanih iznosa sa jednog rauna na
drugi. To je, ustvari, pranje novca, tako da i rtve mogu na kraju da se nau na optuenikoj klupi.
kole mogu da pomognu uenicama/ima u prevazilaenju rizika krae identiteta i skamova tako to e:
Integrisati nastavni materijal Cybersmart u redovan kolski program da bi opremili uenike/ce potrebnim praktinim
vetinama i znanjem o bezbednosti na mrei. Posebni materijali ukljuuju Stay Smart Onlines Budd:e E-Security
Education package
Uputiti roditelje i druge odrasle osobe koje brinu o detetu na Vodi za bezbednost na mrei (Guide to Online Safety),
kratak video materijal koji se zasniva na materijalima prilagoenim uzrastu koji e im pomoi da se suprotstave riziku
krae identiteta i skamova kojima su izloena njihova deca.
Usluge na osnovu lokacije

Smart telefoni imaju ugraene ureaje koji se zovu geolokatori, koji mogu da odrede tanu lokaciju mobilnog telefona.
Ukoliko se stavi u funkciju, ova informacija se moe upotrebiti za pribavljanje usluga na osnovu lokacije, kao to su korisne
mape, aplikacije i maloprodajne usluge. Ova vrsta informacije takoe se moe objaviti na mrei preko sajtova drutvenih
mrea, ili ugraditi u snimke uraene kamerom smart telefona. Ova vrsta informacija moe biti korisna, ali i zloupotrebljena.
U emu su rizici?
Bezbednost i sigurnost objavljivanje tanog mesta gde se neko nalazi moe biti rizino. Ukoliko korisnik/ca objavi da
nije kod kue, to moe predstavljati bezbednosni rizik za njegovu kuu ili lanove porodice.
Privatnost Prijavljivanje otkriva svima ostalima na mrei predstavu o korisnikovom uobiajenom ponaanju i kretanju,
npr. mesta koja najee poseuje, ta voli a ta ne, lanstvo u razliitim grupama, itd. Ovo moe omoguiti korisnicima da
se upoznaju sa osobama slinih interesovanja, ali isto tako moe privui neeljene uhode. Pored toga, tako uskladitene
informacije mogu se beskrajno koristiti, to znai da informacija koju uitate danas moe da ugrozi vau digitalnu reputaciju i
tetiti vam ubudue.
26
Mere predostronosti u odnosu na usluge na osnovu lokacije
Korisnici/e usluga na osnovu lokacije mogu da se zatite minimiziranjem koliine informacija koje otkrivaju i tako to e
odrediti kada, koliko esto i koliko detalja e uitavati prilikom prijavljivanja na servise drutvenih mrea. Pitajte servise koji
pruaju usluge na osnovu lokacije koje opcije postoje za garantovanje privatnosti i kontrolu bezbednosti i koje od sledeih
mera mogu da se primene na njihov servis:
Ukljuiti odgovarajua podeavanja Kao i kod pristupanja svim drutvenim mreama, postoje privatna i javna
podeavanja. Kod nekih servisa na osnovu lokacije, standardni nain funkcionisanja je da sve to korisnik/ca uradi na tom
vebsajtu bude pristupano svim korisnicima tog servisa. Takvim podacima moe pristupiti anonimno svaki korisnik/ca
tog vebsajta. Meutim, podeavanja za zatitu privatnosti kontroliu ta ko moe da vidi. Pod privatnim podeavanjem,
neki servisi na osnovu lokacije imaju nivoe kao to su nepoznato (potpuno sakrivaju Vau poziciju), grad (samo pokazuju
udaljenost) i tano (a i sa takvim podeavanjem, moete odrediti koliko detalja elite da pruite).
Redigovati svoj nalog korisnici/e mogu menjati podeavanja kod svog naloga kao to su profil, lozinka i stepen
privatnosti. Dobra je ideja pratiti i proveravati podeavanja i redovno menjati lozinku.
Blokirati neeljene korisnike/ce ili njihova oglaavanja (postove) blokirajte korisnika ulazei u njihov profil, tako
to ete ga blokirati preko tastera za podeavanja.
Zaustavite ili ukinite nalog postoji vie naina da to uradite. Servisi na osnovu lokacije dozvoljavaju korisnicima/ama
da to uine direktno sa njihovog profila, klikom na link slanjem imejla ili poruke direktno servisu.
Odaberite koja obavetenja ete dobijati opredelite se koja elite da dobijate a koja da blokirate, to mogu biti samo
neka ili sva (sms poruke ili elektronsku potu kada se korisnici/e uitaju). Iskljuivanje opcija moe biti dostupna ispod
svakog prijatelja na listi prijatelj(ic)a.
Prijavite neprikladnu aktivnost neki servisi na osnovu lokacije nude mogunost korisnicima/ama da prijave
neprikladnu aktivnost.
Dont share it Ukoliko niste sigurni da li neto to elite da postavite na mreu sadri suvie informacija ili da li moe da
dopre do ireg auditorijuma, nemojte to objavljivati!
kole mogu da pomognu uenicama/ima u prevazilaenju rizika u vezi sa servisima na osnovu lokacije na sledee naine:
Integrisati teacher resources u redovan kolski program da bi opremili uenike praktinim vetinama i znanjima o sajber
bezbednosti.
Koristite ovaj prirunik i uputite odrasle osobe koje brinu o detetu na Internet Safety Awareness presentation koji
predstavlja znaajan resurs za uenike/ce i roditelje.
27
PRVI DEO ZA MLAE RAZREDE OSNOVNE KOLE
28
Planovi asova i nastavne jedinice
Sveobuhvatne nastavne jedinice sadre aktivnosti za rad na asu. Te aktivnosti imaju za cilj da kod uenica/ka razviju itav
niz vetina, znanja i da naue kako da se bezbedno koriste internet. Nastavnici/e mogu da odaberu aktivnosti i redosled koji
e najvie odgovarati potrebama njihovih uenica/ka. Razumevanje aktivnosti u koje se uenice/i uputaju na internetu je
dragocen podatak, kao ulazna taka za predavanja o bezbednom korienju interneta.
Nastavna jedinica Digitalna medijska pismenost

ta je stvarno?
Pregled i ciljevi nastavne jedinice
Ova nastavna jedinica ima za cilj da pomogne uenicama/ima da:
shvate razliku izmeu stvarnih osoba i izmiljenih likova

ukae da je ponekad teko razlikovati stvarnu od izmiljene osobe
Po zavretku ove nastavne jedinice, uenici/e bi trebalo da budu u stanju da:
razlikuju stvarne i izmiljene linosti

navedu nekoliko razliitih vrsta upotrebe interneta
objasne da uestvovanje u online aktivnostima ukljuuje druge osobe, koje mogu, ali i ne moraju da budu stvarne
Pre nego to ponete
Ova nastavna jedinica je predviena za uenice/ke mlaih razreda osnovne kole. Pre nego to ponete ovu nastavnu jedinicu,
vano je da budete upoznati sa aktivnostima u koje se vai uenici/e i njihovi vrnjaci/kinje uputaju na internetu i kako oni
koriste mogunosti digitalne tehnologije.
Uvodne informacije za nastavnice / nastavnike
Mala deca esto mogu da imaju tekoe u poimanju razlike izmeu stvarnog i izmiljenog sveta. Ovo se moe dogoditi
prilikom gledanja televizije ili filmova, tokom igre ili korienja interneta, a posebno je izraeno kada sadraj koji gledaju lii na
stvaran ivot. Sposobnost razluivanja stvarnog od nestvarnog je vana za sticanje osnovnih pojmova kao to su prijatelji(ce)
na netu i u svakodnevnom ivotu (online i offline prijatelji(ce)), prikladno deljenje informacija i oblici ponaanja koji im
obezbeuju zatitu na internetu. Aktivnosti u ovoj nastavnoj jedinici imaju za cilj postavljanje osnove za dalje istraivanje
sajber bezbednosti.
Predvieno vreme za ovu nastavnu jedinicu
Vreme koje e biti posveeno ovoj nastavnoj jedinici zavisi od prethodnog znanja i vetina koje poseduju vai uenici/e. Ona
se sastoji od 4 aktivnosti, od kojih je svaka predviena za jedan as od 45 minuta.
CILJ je pomoi uenicama/ima da :
Razumeju razliku izmeu stvarnih osoba i izmiljenih linosti

Stvore svest o tome da je ponekad teko razabrati ko je stvaran a ko nije
Potrebni materijal
Radni listovi 13
Stvarni, Nestvarni i Neodreeni znaci (nalaze se zajedno sa radnim listovima)
Izbor ablona likova iz mate (nalaze se zajedno sa radnim listovima)
Interaktivna tabla (ili komputer sa data projektorom) sa pristupom na internet
29
Aktivnost 1: Drvo meuljudskih odnosa
Ono to e Vam biti potrebno:

Radni list 1: Drvo meuljudskih odnosa uvean na A3
Radni list 1a: Lie za drvo meuljudskih odnosa
Recite uenicama/ima da razmisle o tome kako su sve povezani sa drugima: kuda idu, ili u kojim aktivnostima uestvuju svake
sedmice, a to ih dovodi u vezu sa drugim osobama? Nabrojte mesta i aktivnosti i napiite spisak na tabli. Zatim uenici/e
prave spisak osoba i aktivnosti koje se odnose na njih. Oni treba da odaberu etiri ili pet aktivnosti ili mesta sa svojih spiskova
i da napiu imena osoba koje poznaju ili sa kojima komuniciraju na tim mestima ili dok obavljaju odreene aktivnosti. To se
moe uraditi u obliku tabele, ili samo da razmisle.
Dajte svakom ueniku/ci uveani (A3) primerak Radnog lista 1 i primerak Radnog lista 1a. U svaku granu drveta meuljudskih
odnosa (Radni list 1) uenici/e upisuju mesto ili aktivnost sa svog spiska. Na svaki list (Radni list 1a) uenici/e upisuju ime neke
osobe sa svog spiska i lepe ga na odgovarajuu granu. Ne mora da se popuni svaka grana. Dozvolite uenicima/ama da oboje
ili ukrase svoje drvee i da ga okae po uionici.
30
RADNI LIST 1 Nastavna jedinica - Digitalna medijska pismenost
31
RADNI LIST 1a Nastavna jedinica - Digitalna medijska pismenost
32
Aktivnost 2: ta je stvarno?
Popunjeno drvee meuljudskih odnosa (iz Aktivnosti 1)

Stvarne, Nestvarne i Neodreene znake (nalaze se zajedno sa radnim listovima)
Radni list 2: Ko je stvaran?
Pitajte uenice/ke ta sve osobe na njihovom drvetu meuljudskih odnosa imaju zajedniko. U parovima ili u malim grupama,
uenici/e razgovaraju 10 minuta. Objasnite uenicima/ama da su osobe na njihovom drvetu meuljudskih veza stvarne.
Pitajte ih ta nekoga ini stvarnim.
To moe biti na primer:
da ih moete videti ili dodirnuti

da umeju da razmiljaju
da imaju oseanja
Razgovarajte o tome i zapisujte komentare uenica/ka na tabli.
Podelite uionicu na tri oblasti: stvarnu, imaginarnu i neodreenu (moete koristiti znake koji su u prilogu radnih listova).
Proitajte imena sa Radnog lista 2 i zamolite uenice/ke da odrede da li su stvarne ili nestvarne osobe, ili neke za koje nisu
sigurni i stave ih pod odgovarajui znak. Podstaknite uenice/ke da na tabli zapiu svoju odrednicu za svako ime. Zamolite
uenice/ke da objasne svoj izbor i razgovarajte o svim moguim nedoumicama ili neslaganjima.
33
3"%/*-*45 /BTUBWOBKFEJOJDB%JHJUBMOBNFEJKTLBQJTNFOPTU
,PKFTUWBSBO
Proitajte uenicima sledei spisak linosti i zamolite ih da odrede da li su te osobe stvarne, imagi-
narne ili nisu sigurni kojoj kategoriji pripadaju.
t5WPKOBTUBWOJLUWPKBOBTUBWOJDB
t&MNP
t)BSJ1PUFS
t5WPKOBKCPMKJESVHUWPKBOBKCPMKBESVHBSJDB
t&OESVJ[v4VTKFEBi JMJCJMPLPKJESVHJMJLJ[OFLFQPQVMBSOF57TFSJKF
t4QBKEFSNFO
t0QUJNVT1SBKN BLDJPOJMJLJ[5SBOTGPSNFSTB
t#BSU4JNQTPO
t%PSBJTUSBJWBJDB
t,VOH'V1BOEB
t%JSFLUPSEJSFLUPSLBUWPKFLPMF
t%BTUJO#JCFS
t4LVCJEV
t)BOB.POUBOB
t0TPCBLPKBTUPKJTFEJQPSFEUFCF
t0TPCBLPKBSBEJVLPMTLPKLVIJOKJ
t5WPKQSWJTVTFETVTFULB
t.BSJKBJ[v6MJDF4F[BNi
t7PEJUFMKWPEJUFMKLBLPMTLF57FNJTJKF
t)BNQUJ%BNQUJ
34
ta je stvarno?
IMAGINARAN - IMAGINARNA
NISAM SIGURAN / SIGURNA

STVARAN - STVARNA
35
36
37
38
39
40
Aktivnost 3: Izmiljeni likovi
Izbor ablona likova iz mate (priloeni su uz prethodne radne listove) uveani do formata A3
Pitajte uenice/ke ta neki lik ini imaginarnim. Pobrojte njihove ideje.
Te ideje mogu biti na primer:
to je kobajagi
to je lik iz crtanog filma
to je kompjuterski stvoren lik
on nije stvaran
Podelite razred na 5 grupa. Dajte svakoj grupi po jedan ablon likova iz mate. Uenici/e treba da provedu 10 minuta beleei
imena svih imaginarnih likova iz kategorije koja im je zadata. Kategorije su knjige, filmovi, TV emisije i igre. Tu je ukljueno i
jedno prazno polje. Kada istekne vreme, grupe razmenjuju ablone i dodaju svoje ideje ostalim kategorijama. Poto je svaka
grupa imala priliku da dopuni svaki ablon, izloite ih i razgovarajte o tome ta te likove ini imaginarnim. Pobrojte njihove
ideje. Na kraju asa odigrajte igru glave proslavljenih likova koristei likove iz ablona likova iz mate.
Izbor ablona likova iz mate (priloeni su uz prethodne radne listove)
Aktivnost 4: Stvarno nasupot imaginarnom
ta e Vam biti potrebno:
Radni list 3: Stvarno nasuprot imaginarnom - Venov dijagram

Popunjeno drvee meuljudskih odnosa (iz Aktivnosti 1)
abloni likova iz mate (iz Aktivnosti 3)
Uveajte jedan primerak Radnog lista 3 na format A3 (ili ga prikaite na interaktivnoj tabli). Zamolite jednu uenicu/ka da
izabere jednu osobu sa svog drveta meuljudskih odnosa (iz Aktivnosti 1). Zamolite drugog uenika/cu da izabere jedan
nestvarni lik sa ablona likova iz mate (Aktivnost 3). Uporedite i ukaite na razlike izmeu dve osobe koje su koristile Radni list
3. Uenici/e rade samostalno, ili u parovima, na istoj aktivnosti (na Radnom listu 3) koristei razliite linosti / likove. Na nivou
itavog odeljenja, razgovarajte o glavnim razlikama i slinostima izmeu nekoga ko je stvarna linost i imaginarnog lika.
41
RADNI LIST 3 Nastavna jedinica - Digitalna medijska pismenost
ta je stvarno? Venov dijagram.
42
Nastavna jedinica vrnjaka i lina bezbednost
Razmena linih podataka
prepoznaju ta su to lini podaci

razumeju zato je vano zatititi svoje line podatke
razumeju da se lini podaci mogu razmeniti samo na primeren i bezbedan nain sa osobama od poverenja

Na kraju ove nastavne jedinice, uenici/e e biti u stanju da:
razumeju ta su to lini podaci

prepoznaju koja vrste podataka mogu bezbedno razmenjivati
pobroje osobe kojima veruju i sa kojima mogu razmenjivati informacije
objasniti kako internet moe da se koristi za komuniciranje sa drugim osobama
Pre nego to ponete
Ova nastavna jedinica je predviena za uenice/ke mlaih razreda osnovne kole. Pre nego to zaponete ovu nastavnu
jedinicu, vano je da budete svesni ta vai uenici/e, a i druga deca istog uzrasta, rade na internetu i kako koriste mogunosti
sajber tehnologije.
Prethodne informacije za nastavnice / nastavnike
Deca se uputaju u razne aktivnosti na internetu od ranog uzrasta. Nije neobino da razna online okruenja zahtevaju line
podatke da bi se otvorili nalozi, registrovali sajtovi, platila lanarina, itd. Deci je esto teko da procene koje podatke o sebi
mogu slobodno dati, a koje treba da zadre za sebe. Deci je potrebna podrka odraslih osoba kojima veruju da bi procenili
sadraj na internetu, da bi bila sigurna i da bi njihovi lini podaci ostali zatieni. Aktivnosti u ovoj nastavnoj jedinici su
koncipirane tako da stvore temelj za dalje istraivanje sajber bezbednosti.
Predvieno vreme za ovu nastavnu jedinicu
Vreme koje e biti posveeno ovoj nastavnoj jedinici zavisi od prethodnog znanja i vetina koje poseduju vai uenici/e. Ona
se sastoji od 4 aktivnosti, od kojih je svaka predviena za jedan as od oko 45 minuta.
CILJ je pomoi uenicama/ima da:
Odrede ta su to lini podaci

Shvate vanost zatite linih podataka
Razumeju da se lini podaci mogu razmeniti samo sa osobama od poverenja.
Potreban materijal
Papir A5
Pribor za crtanje
asopisi
KidPix
Ko sam ja? knjiice (vidi Aktivnost 1)
Papir formata A4
Radni listovi 12
abloni kartica Kategorije ljudi i Kategorije informacija (nalaze se na radnim listovima)
Pribor za laminiranje (po elji)
Dve kutije (vidi Aktivnost 4)
Hamer ili njemu slian papir
Interaktivna tabla (ili nekoliko komputera) sa pristupom na internet
Primeri imejl programa ili online igrica
43
Aktivnost 1: Ko sam ja? Prvi deo
Papir A5
Pribor za crtanje
asopisi
KidPix
Nastavnik/ca treba da pred uenicima/ama nabroji nekoliko podataka o sebi (bez odavanja specifinih informacija, kao
to su datum roenja, adresa, itd.). To mogu biti talenti, sklonosti, izgled, i slino. Objasnite uenicima/ama da je njihov
zadatak da naprave knjiicu Ko sam ja? Na svakoj strani knjiice treba da bude neka naznaka o njihovom identitetu (npr.
Ja volim okoladu ili Imam plave oi). Uenici/e mogu da koriste slike i rei u svojim knjiicama. Objasnite im da je cilj ove
aktivnosti da naprave knjiicu iz koje ostali uenici/e nee moi da pogode ko je to napisao, tako da podaci ne smeju biti
suvie specifini. U zavisnosti od sposobnosti Vaih uenika/ca, knjiicu mogu nainiti pomou crtea, isecanjem ilustracija iz
asopisa ili koristei KidPix.
Aktivnost 2: Ko sam ja? Drugi deo
Ko sam ja? prethodno sainjena knjiica iz Aktivnosti 1

Papir A4
Radni list 1: T-grafikon za line podatke uvean na format A3
Postavite knjiice Ko sam ja? (iz Aktivnosti 1) po uionici. Pored svake knjiice stavite po jedan list papira formata A4. Uenici/e
treba da pogledaju svaku knjiicu i da napiu ime svoje drugarice ili druga kome misle da knjiica pripada. Pokupite knjiice i
papire. Nastavnik/ca zatim prikazuje knjiice jednu po jednu, zajedno sa spiskom imena potencijalnih autora/autorki. Da li su
uenici/e uspeli da pogode kome knjiice pripadaju na osnovu pruenih informacija?
Razgovarajte o sledeem:
Koliko je bilo lako pogoditi ija je knjiica?

Koje informacije su olakale pogaanje autorke/autora knjiice?
Koje informacije nisu mogle da poslue toj svrsi?
Koju vrstu informacija je autor/ka mogao/la da prui da bi bilo sasvim lako pogoditi ko je on/ona?
Prikaite uveani primerak Radnog lista 1. Na jednoj strani pobrojte podatke koji su olakali uenicima/ama da pogode ija je
knjiica, a na drugoj strani one podatke koji nisu bili od koristi u otkrivanju identiteta autora/ki. Dopunite obe liste podacima
koji se moda nisu pojavili u knjiicama (npr. puno ime, broj telefona, adresa, ime kole).
44
RADNI LIST 1
45
Aktivnost 3: Odrasle osobe kojima mogu da verujem
Knjiice Ko sam ja iz Aktivnosti 1

Radni list 2: Odrasle osobe kojima mogu da verujem
Radni list 1: T-grafikon za line podatke iz Aktivnosti 2
Uz pomo knjiica Ko sam ja (iz Aktivnosti 1), zamolite uenike/ce da prokomentariu ono to su radili. Da li su se oseali
bezbedno razmenjujui podatke iz svojih knjiica sa svojim drugovima i drugaricama iz odeljenja? I ako je odgovor potvrdan
ili odrian, ta misle zbog ega? Ukoliko se veina njih oseala bezbedno razmenjujui te podatke, pitajte ih da li postoje
nekakvi podaci za koje im ne bi bilo prijatno da ih dele sa ostalima.
Objasnite uenicima/ama da je vano da znaju kojim odraslim osobama oko sebe mogu da veruju.
Sa kojim odraslim osobama bi mogli da podele podatke iz svoje knjiice, a da se oseaju prijatno? Napiite imena tih osoba na
tabli. Kakve su te osobe?
Uenici/e popunjavaju Radni list 2 i pokazuju ga ostalima (ukoliko oseaju da je to u redu).

Vratite se na T-grafikon (iz Aktivnosti 2). Objasnite uenicima/ama da oni lini podaci koji mogu posluiti za identifikaciju
mogu da se podele sa osobama kojima mogu da veruju, ili sa nekim drugim, ali samo nakon to to neka odrasla osoba u koju
imaju poverenja to odobri. Objasnite da moe biti nebezbedno deliti svoje podatke sa osobama u koje nemaju poverenja, koje
ne poznaju ili kada nisu sigurni zbog ega su ti podaci nekome potrebni.
Aktivnost 4: Koje informacije mogu da podelim sa drugima?
Radni list 1: T-grafikon za line podatke iz Aktivnosti 2

abloni kartica Kategorije ljudi i Kategorije informacija (nalaze se na radnim listovima)
Pribor za laminiranje (po elji)
Dve kutije
Recite uenicima/ama da se vrate na svoje T-grafikone (iz Aktivnosti 2) i dopune ih ukoliko ele. Objasnite uenicima/ama da
e istraivati koje vrste podataka treba deliti sa razliitim osobama (abloni kartica sa kategorijama ljudi i sa informacijama
treba da budu pripremljeni pre asa). Odtampajte, laminirajte (po elji) i isecite kartice, pa ih stavite u dve odvojene kutije
(etikete za kutije se takoe nalaze sa ablonima). Jedna stranica sa neispunjenim karticama je takoe data za dodatne ideje.
Odaberite dva uenika/ce. Jedan neka uzme karticu iz kutije na kojoj pie Kategorije ljudi, a drugi iz kutije na kojoj pie
kategorije informacija. Zamolite uenice/ke da se okrenu prema ostalima drei kartice u rukama, tako da svi mogu da ih vide.
Zatim pitajte uenice/ke da li odabrana informacija treba da se deli sa nekom osobom (npr. da li svoj broj telefona treba dati
mami svog druga/drugarice)? Koji su razlozi za i protiv?
Ponovite ovaj proces nekoliko puta (svaki put sa dva razliita uenika/ce) i razgovarajte o odgovorima.
46
RADNI LIST 2
Odrasle osobe kojima mogu da verujem
47
RADNI LIST 2 Nastavna jedinica - Vrnjaka i lina bezbednost
Prazne kartice
48
RADNI LIST 2 Nastavna jedinica - Vrnjaka i lina bezbednost
Kategorije ljudi
Kategorije ljudi
NASTAVNIK / NASTAVNICA DIREKTOR / DIREKTORKA

KOLE
MAMA TATA
BRAT / SESTRA PRODAVAC / PRODAVAICA

U OBLINJOJ RADNJI
POLICAJAC OSOBA KOJA PRIKUPLJA

DOBORTVORNE PRILOGE
VOZA AUTOBUSA SUSED / SUSETKA
POTAR LEKAR / LEKARKA
49
RADNI LIST 2
Kategorije informacija
Kategorije informacija
PUNO IME I PREZIME ADRESA
BROJ CIPELA OMILJENA HRANA
STAROST KOLA
SPORTSKI KLUB ZA BROJ MOBILNOG

KOJI IGRAM TELEFONA
50
DRUGI DEO ZA STARIJE RAZREDE OSNOVNE KOLE I SREDNJE KOLE
51
U ovom delu prirunika, svaka aktivnost se realizuje u zavisnosti od toga koliko deca ve imaju znanja i iskustva o internetu.
Korienje metoda radionice omoguie Vam da naredne sadraje prilagodite razliitim uzrastima.
Nastavna jedinica Pismenost u korienju digitalnih medija

Online simboli
Razumeju simbole koji se koriste za prenoenje ili predstavljanje ideja

Prepoznaju avatare kao online konstrukte koji mogu da zatite njihov identitet
Aktivnost 1: ta su simboli?
Radni list 1: Simboli, simboli, svuda oko nas!

Radni list 1: Reenja
Razdelite uenicima/ama Radni list 1 i zamolite ih da pobroje sve simbole koje na njemu vide. Zatim im recite da razmisle
zato se ti simboli koriste. Gde mogu videti simbole? Koje druge simbole poznaju? Proetajte oko kole (ili po blioj okolini) i
zabeleite (fotografija je idealan nain za to) sve simbole na koje naiete. Objasnite da se simboli koriste da bi predstavili neku
misao ili da bi nam preneli neku poruku. Ukoliko je potrebno, vratite se na Radni list 1 i zamolite uenike/ce da kau ta misle
da ti simboli predstavljaju, odnosno koju poruku pokuavaju da nam prenesu.
Domai zadatak
Recite uenicima/ama da tokom jednog dana zapisuju sve simbole koje vide u svoj dnevnik simbola.
52
RADNI LIST 1 Nastavna jedinica - Pismenost u korienju digitalnih medija
Simboli, simboli, svuda oko nas!
Ime:
Pogledaj svaki simbol ponaosob. Koliko simbola ume da prepozna?

Ume li da protumai ta oni znae? Gde si ih videla/o?
53
Simboli, simboli, svuda oko nas! - Reenja
Ime:
Pogledaj svaki simbol ponaosob. Koliko simbola ume da prepozna?

Ume li da protumai ta oni znae? Gde si ih videla/o?
Prilaz za osobe Semafor Reciklaa Informacije

sa invaliditetom
Znak et enski/muki WC Peaki prelaz Prva pomo
Mir Izlaz Ovde presei Otrov/opasno/toksino
54
Aktivnost 2: Zato se koriste simboli?
Slika zastave Australije, Srbije i jo pet zastava razliitih drugih zemalja.
Prikaite slike zastava razliitih zemalja. Odaberite jednu, i zamolite uenike/ce da razmene miljenja o tome ta simboli koji
se nalaze na zastavama govore o odreenoj zemlji, ljudima koji u njoj ive i nainu ivota. Dajte po jednu zastavu parovima ili
malim grupama uenica/ka i zamolite ih da razgovaraju o sledeem, a zatim da iznesu svoje ideje celom razredu:
Koji simboli se koriste na toj zastavi?

ta mislite da ti simboli predstavljaju?
Uopte, ta mislite da nam zastava govori o zemlji koju predstavlja?
Poto su uenici/e stekli neko iskustvo posmatrajui, komentariui i tumaei simbole, odluite se za zajedniku definiciju
simbola; na primer, da su to predmeti, slike, rei, zvuci ili znaci koji imaju odreeno znaenje po kojem ih se, kao kad je u
pitanju asocijacija, uvek setimo.
Vano
Obnovite ta znai termin posetiti vebsajt. Podsetite uenike/ce da, kad poseuju neki sajt po prvi put, to treba da urade
zajedno sa odraslom osobom u koju imaju poverenja.
Aktivnost 3: Kako simboli mogu da zatite uenice/ke na internetu?
Nekoliko kompjutera sa pristupom na internet

Kopije ili iseci iz ilustracija superheroja, filmova ili animiranih filmova
(u skladu sa politikom vae kole o korienju takvih materijala)
Radni list 2: Planiranje avatara
Papir za postere
Lepljivi papirii
Grafiki ili programi za crtanje kao npr. KidPix (po elji)
Uenici/e trae na internetu super-heroje kao to su Peter Parker/Spajdermen, Bruce Wayne /Betmen i Clark Kent/Supermen.
Zatim belee simbole koje primete da se koriste zajedno sa tim superherojima (npr. Supermenovo S ili slika pauka na kostimu
Spajdermena).
Zatim pogledajte odlomke iz filmova ili animiranih filmova i predloite uenicima/ama da dodaju jo simbola koje vide.
Sastavite odeljenjski spisak simbola koje su uenici/e pronali. Pitajte uenike/ce zato misle da super-heroji koriste simbole,
maske, kostime ili pseudonime. Razgovarajte o tome kako ih superheroji koriste da bi prikrili svoj pravi identitet.
Napiite re avatar na tabli i pitajte uenike/ce da li znaju ta ona znai, gde su ih videli i da li oni poseduju svog avatara.
Avatar (u sajber tehnologiji) je neija kompjuterizovana grafika slika. To je konstrukt koji se koristi na mnogim sajtovima, kao
to su priaonice i drutvene mree radi zatite identiteta. Objasnite uenicima/ama da avatar za njih ini ono to simboli,
maske, kostimi i pseudonimi ini za super-heroje: titi njihov pravi identitet.
Zamolite uenike/ce da navedu razloge zbog kojih je vano da zatite svoj identitet na internetu. U parovima, uenici/e treba
da izlistaju svoje ideje u roku od deset minuta, zapiu ih na lepljive listie i dodaju na zajedniki poster.
Uenici/e e napraviti sopstvenog avatara i dati mu ime. To e biti simbolina, grafika slika njih samih, koja ne sme imati
odlike koje bi ih inile lako prepoznatljivim. Uenici/e mogu da koriste Radni list 2 da bi planirali svoje avatare. Konanu verziju
mogu nacrtati runo, ili uz pomo grafikog ili programa za crtanje (kao to je KidPix). Na kraju, izloite njihove avatare u
uionici i vidite da li uenici/e mogu da ih poveu sa njihovim vlasnicima.
55
Planiranje avatara
Ime:
Nacrtajte simbole koji predstavljaju vau linost i omiljene stvari

(sportove, muziku, knjige, filmove, itd.).
Napravite spisak nadimaka Nacrtajte svog avatara.

koje biste mogli koristiti da bi
prikrili svoj pravi identitet.
Identitet koji se koristi online
esto se naziva hendl (handle).
56
Nastavna jedinica -
Nalaenje i identifikovanje prihvatljivog internet sadraja
Pregled nastavne jedinice i ciljevi
Ova nastavna jedinica ima za cilj da:
Razvije znanja i vetine koje e im omoguiti da efikasno istrauju po internetu

Identifikuje pouzdane i prikladne sadraje na internetu
Razvije strategije protiv neeljenih i neprikladnih sadraja.
Pri kraju ove nastavne jedinice, uenici/e bi trebalo da:
Efikasno koriste strategije za traganje i brzo i lako lociranje informacija na internetu

Identifikuju pouzdane i prikladne sadraje na internetu
Umeju da nabroje strategije za odbranu od neeljenih i neprikladnih sadraja ili kontakata
Pre nego to ponete
Ova nastavna jedinica je predviena za starije razrede osnovnih kola i srednje kole. Pre nego to ponete, vano je da znate
ta Vai uenici/e, ali i druga deca te starosne grupe, rade na internetu i kako koriste online tehnologije.
Internet je u dananje vreme veoma vaan deo obrazovanja. On obezbeuje brz i lak pristup obilju informacija. Meutim,
pronalaenje relevantnih i prikladnih informacija online moe biti izazovan, pa i frustrirajui poduhvat, naroito za decu.
Uloga je roditelja/staratelja i nastavnika/ca da se pobrinu za to da dete bude bezbedno i zatieno dok koristi internet. To
podrazumeva i to da deci prue znanje i vetine koje su im potrebne da bi krstarili po globalnoj mrei (www) na bezbedan
nain. Potrebno je da znaju kako da odrede i definiu sadraje koji su pouzdani i bezbedni, i da naue strategije kojima e se
izboriti sa neprikladnim sadrajima ili kontaktima.
Trajanje nastavne jedinice
Vreme koje je potrebno posvetiti ovoj nastavnoj jedinici zavisi od prethodnog znanja i vetina koje uenici/e poseduju. Ona se
sastoji od 1 aktivnosti koja je predviena za jedan ili dva asa od 45 minuta.
CILJ je da se pomogne uenicama/ima da:

Razviju znanja i vetine za efikasno pretraivanje interneta
Identifikuju pouzdane i prihvatljive sadraje na internetu
Razviju strategije kako da izau na kraj sa neeljenim i neprikladnim sadrajima.
Aktivnost 1: Neprikladan sadraj
Radni list 1: Bezbednosni scenario

Proitajte celom odeljenju scenario koji se nalazi na Radnom listu 1. Zamolite uenice/ke da u parovima razgovaraju o tome
ta bi u datoj situaciji uradili da bi bili bezbedni. Razmenite te ideje i zabeleite ih. Objasnite uenicima/ama da se u nekim
trenucima moda ne oseaju bezbedno dok koriste internet. Mogu da naiu na sadraj koji izaziva nelagodu, ili neko moe
da pokua da uspostavi sa njima kontakt preko pop-ups ili poruka. Uverite uenice/ke da to nije njihova krivica i da postoje
strategije za reavanje ovakvih situacija, koje su sline onima koje se primenjuju u stvarnom ivotu kada se ne oseamo
bezbedno. Vratite se na ideje iz scenarija i objasnite kako iste strategije mogu da se koriste na internetu (npr. zatraiti pomo
od odrasle osobe od poverenja, ili prijaviti putem bezbednih vebsajtova koji su navedeni u ovom priruniku).
Strategije za odbranu od neprikladnog sadraja podrazumevaju:
zatraiti pomo od odrasle osobe kojoj veruje

kontaktirati bezbedne vebsajtove navedene u ovom priruniku (str. 9), kao i svog internet provajdera
zatvoriti taj prozor
kliknuti na dugme Nazad
kliknuti na poetnu stranicu (ukoliko je ona bila bezbedna)
iskljuiti kompjuter
57
Nastavna jedinica - Nalaenje i identifikovanje
RADNI LIST 1 prihvatljivog internet sadraja
Bezbednosni scenario
Proitajte sledei scenario i razgovarajte o tome ta bi deca mogla da uine da bi se u ovoj situaciji
zatitila.
Sad je subota popodne. Tvoj tata igra fudbal na lokalnom igralitu, mama je upravo otila
u kupovinu, a stariji brat u susednoj sobi igra neku online igru sa svojim drugom.
Ti OBOAVA da bude sam/a. Tada moe da pojede ta god poeli (ak i da provali u
tajno skladite okolade tvog brata ili da jede hranu koja se mrvi na kauu), da pusti
svoju omiljenu muziku zaista glasno i da surfuje po TV kanalima koliko god hoe.
Iznenada, uje neki zvuk. U prvi mah ne moe da odredi ta je to, ali pretpostavlja da
je to tvoj pas na sporednim vratima. Ustaje da proveri. Ne, on spava u veernici. Pa
dobro, moda ti se opet samo uinilo da si neto ula/o. Nazad pred televiziju.
Crrrrc! Opet taj zvuk. Ali ovog puta ti se ini da dolazi sa prednje strane kue. Polako
ustaje i kree prema vratima. Malo ih odkrine, ali ne vidi ba nita.
Crrrrc.... Tup! To je kapija. Seti se da je treba podmazati i da je arka malo napukla, tako da
udari o tle pre nego to se zatvori. Samo jo malo proviri kroz vrata i ugleda oveka
(koga ne prepoznaje) kako pokuava da ue kroz vau kapiju.
ta e uiniti?
58
Zamolite uenike/ce da razmisle o tome ta neki izvor ini pouzdanim.
Razmotrite sledee:
Ko je napisao informaciju ili otvorio vebsajt?

Datum na vebsajtu (ukoliko je primenljivo).
Da li se mogu nai drugi izvori (sajtovi) sa istom informacijom?
Da li taj sajt nudi linkove za druge sajtove, ili daje izvore za informacije koje prua?
Zadajte uenicima/ama da u parovima pregledaju Radni list 1 i ocene pouzdanost svojih izvora koristei smeka, plaka i
neutralno lice. Pomou njih mogu naznaiti da li misle da je sajt veoma pouzdan, neutralno lice znai da misle da bi mogao
biti pouzdan,a plako da je nepouzdan. Ponovo razmenite miljenja na nivou itavog odeljenja i podstaknite uenike/ce da
objasne svoje miljenje.
Nastavna jedinica Pozitivno ponaanje na internetu

Pozitivni oblici komunikacije
shvate kako je online komunikacija slina, ali i razliita od komunikacije licem u lice
razviju komunikacijske vetine prijatnog i pristojnog ponaanja na internetu
Po zavretku ove nastavne jedinice, uenici/e bi trebalo da budu u stanju da:
opiu razlike i slinosti izmeu komunikacije licem u lice i na internetu

navedu osnovna pravila netikecije
piu mejlove koristei prikladan, pristojan i inkluzivan jezik
Pre nego to ponete
Ova nastavna jedinica je namenjena uenicima/ama starijih razreda osnovnih kola i srednjih kola. Pre nego to ponete,
vano je da znate ta Vai uenici/e, ali i druga deca te starosne grupe, rade na internetu i kako koriste online tehnologije.
Prethodne informacije za nastavnice/nastavnike
Deca svakodnevno komuniciraju sa razliitim osobama, na razliite naine. Online komunikacija, kao to je imejl, instant
poruke, video askanje i drutvene mree sve bre postaje sastavni deo ivota. Uenici/e treba da budu svesni da se mnoga
pravila, nain ophoenja i principi lepog ponaanja koji se odnose na interakciju licem u lice odnose i na komunikaciju putem
interneta. Pravila lepog ponaanja (etikecija) na internetu se esto nazivaju netikecija.
Vreme koje je potrebno posvetiti ovoj nastavnoj jedinici zavisi od prethodnog znanja i vetina koje uenici poseduju. Ona se
sastoji od 4 aktivnosti, od kojih je svaka predviena za jedan ili dva asa od 45 minuta.
CILJ je da pomogne uenicama/ima da:

razumeju kako je komunikacija na internetu slina, ali ipak i razliita of komunikacije licem u lice
razviju vetine utivog i pristojnog komuniciranja na internetu.
Potrebni materijali
Radni listovi 14
Interaktivna tabla sa pristupom na internet
Imejl nalozi uenika/ca ili kole
E-pal dozvole (nalaze se uz radne listove)
59
Aktivnost 1: Kako komuniciramo?

Radni list 1: Mape uma
Uenici/e rade u parovima da bi pobrojali razliite naine komunikacije u svakodnevnom ivotu.
Na primer:
razgovor licem u lice

imejl
sms poruke
telefon
pisma
Sakupite rezultate i nainite zajedniki spisak.
Zadajte svakom paru nain komunikacije sa zajednikog spiska i zamolite i da zapiu glavne odlike te vrste komunikacije na
Radnom listu 1 (moda ete se odluiti da prethodno popunite jedan list kao primer, pred celim razredom).
Te karakteristike mogu da se odnose na sledee:
Da li je to pisani ili verbalni metod komunikacije?

Da li je licem u lice?
Da li govor tela ima uticaja na taj vid komunikacije?
Da li zahteva upotrebu tehnologije?
ta je njegova svrha?
Nadoveite se na ovo pitanjem svakom paru uenica/ka na ta je potrebno obratiti panju da bi njihov vid komunikacije bio
uspean (ovo se moe uraditi na istom radnom listu, ili na novom primerku).
Na primer:
razgovarati utivo
poznavati gramatika pravila, pravopis i interpunkciju
koristiti inkluzivne termine
prikladan govor tela
uzeti u obzir oseanja drugih
govoriti razgovetno
koristiti lako itljive fontove
Razmenite miljenja i istaknite one uspene metode komunikacije koji su primenljivi u vie od jednog metoda komunikacije
(npr. voditi rauna o oseanjima drugih osoba i koristiti inkluzivne termine).
Aktivnost 2: Uspena komunikacija
Radni list 2: Komunikacijski stripovi (uveani do formata A3)
Uenice/i razgovaraju o odlikama pozitivne komunikacije iz Aktivnosti 1. U parovima, uenice/i biraju jedan metod
komunikacije i koriste Radni list 2 da bi nacrtali dva jednostavna stripa, od kojih jedan predstavlja primer uspene
komunikacije, a drugi primer neuspene komunikacije. Prikaite stripove celom odeljenju i podstaknite uenice/ke da o njima
razgovaraju. Zakljuite as razgovorom o tome kako uspeno komunicirati tako to ete izraditi zajedniku listu neophodnih
elemenata uspene komunikacije.
60
RADNI LIST 1 Nastavna jedinica - Pozitivno ponaanje na internetu
Mape uma
Ime:
61
Komunikacijski stripovi
Ime:
Primer neuspene komunikacije

Primer uspene komunikacije
62
Aktivnost 3: Komunikacija na internetu
Lista neophodnih elemenata uspene komunikacije iz Aktivnosti 2

Radni list 3: Venov dijagram
Napiite re netikecija na tabli i zamolite uenice/ke da Vam kau ta misle da ona znai i od kojih pojmova je izvedena.
Netikecija je kombinacija rei (inter)net i etikecija i odnosi se na pristojno ophoenje prilikom komuniciranja preko interneta.
Recite uenicama/ima da razmisle o tome kako oni komuniciraju preko interneta. Ukoliko ste tokom Aktivnosti 1 i 2 razmatrali
to pitanje, pregledajte prethodno prikupljene informacije. Ukoliko to nije bio sluaj, zamolite uenike/ce da razmisle da
li, kada i kako koriste imejl, sajtove drutvenih mrea, video askanje, itd. Svi zajedno, ili u malim grupama, osvrnite se na
listu neophodnih elemenata uspene komunikacije (iz Aktivnosti 2), da biste uporedili i istakli razlike izmeu komunikacije
preko interneta i licem u lice (na Radnom listu 3). Uenice/i bi trebalo da uvide da se mnoga pravila koja vae za uspenu
komunikaciju licem u lice takoe odnose na komunikaciju putem interneta (uz male modifikacije).
Na primer:
Razgovarati utivo moe se pretoiti u korienje prikladnog renika i utivih formi obraanja.
Razgovetan govor se u pisanom jeziku moe definisati kao: izraavati se jasnim i jednostavnim sredstvima.
Na nivou itavog odeljenja, pokuajte da sastavite dokument pod nazivom Lista korisnih saveta za komunikacije na internetu,
koristei ideje iz Radnog lista 3. Potrebno je da se svi uenici/e saglase da im je lista prihvatljiva i preuzmu odgovornost da
primenjuju ovaj dokument.
Aktivnost 4: Primena netikecije
Lista korisnih saveta za komunikacije na internetu iz Aktivnosti 3

Interaktivna tabla sa pristupom na internet
Imejl naloge uenica/ka ili kole (ukoliko uenici/e ili kola nemaju naloge, potrebno ih je otvoriti unapred)
Radni list 4: Koncept imejla
E-pal licence/dozvole (dozvola tvog imejl drugara/drugarice da moe da mu/joj pie)
Pitajte uenice/ke na koji nain trenutno komuniciraju preko interneta, zbog ega i sa kim. Moda ete eleti da te informacije
zapiete na grafikonu. Objasnite uenicama/ima da e dobiti jednu online drugaricu/drugara (to moe biti sluajan ili
kontrolisan izbor) i da e se od njih oekivati da toj osobi redovno alju mejlove. U njima se moraju pridravati elemenata
uspene komunikacije na netu, odnosno netikecije. U zavisnosti od nivoa znanja i vetina vaih uenica/ka, moda e biti
potrebno posvetiti izvesno vreme za objanjavanje odlika i izgleda elektronske pote. Na interaktivnoj tabli prikaite nalog za
imejl, ili uveajte Radni list 4 na format A3. Objasnite uenicama/ima svaki deo imejla (npr. Primalac... Prosleeno... Predmet:).
Na Radnom listu 4, uenice/i piu koncept imejla svojim drugari(ca)ma na netu, objanjavajui im koncept netikecije. Napisani
koncept treba da pregleda nastavnik/ca i da isprave uenice/i (ukoliko bude potrebno), pre nego to se stavi na internet.
Nastavnice/i e moda eleti da daju uenicama/ima neka uputstva za komunikaciju, i predloe teme za budue mejlove.
Poto uenice/i predaju nastavnici/ku prihvatljiv koncept za svoj mejl, mogu ga staviti na internet i poslati svojoj imejl
drugarici/drugaru. Koncepti moda nee biti potrebni za budue mejlove, ali nastavnik/ca mora da nadgleda sveukupnu
komunikaciju koja se bude odvijala.
Poto uenice/i poalju dogovoren broj mejlova svojim imejl drugari(ca)ma, bie im dodeljena E-pal licenca/dozvola.
63
Venov dijagram
Ime:
Online komunikacija
Komunikacija licem u lice
64
RADNI LIST 4 Koncept za imejl
Ime:
Isplanirajte imejl svojoj drugarici / drugu sa interneta (e-pal ili e-drugar-ica) objanjenjem ta znai netikecija.
Postarajte se da primenite sva pravila netikecije do kojih ste prethodno doli.
To...
Cc...
Subject:
65
Diploma
E-DRUGARICE / DRUGARA
Cestitamo
Ovim se potvruje da
koristi netikeciju u komunikaciji preko interneta.
Potpis: Datum:
66
Nastavna jedinica - Sajber maltretiranje
razjasne pojmove maltretiranje i sajber maltretiranje, kao i slinosti i razlike meu njima
prepoznaju razliite uloge osoba koje su ukljuene u situacije maltretiranja, naroito posmatra(ic)a.
shvate uticaj sajber maltretiranja na osobe koje su ukljuene
Na kraju ove nastavne jedinice, uenici/e bi trebalo da budu u stanju da:
uvide slinosti i razlike izmeu maltretiranja i sajber maltretiranja

opiu uloge i odgovornosti osoba koje se ukljuene u maltretiranje
navedu strategije ponaanja u sluaju sajber maltretiranja
Pre nego to ponete
Ova nastavna jedinica je namenjena uenicama/ima starijih razreda osnovnih kola i srednjih kola. Pre nego to ponete,
vano je da znate ta Vai uenici/e, ali i druga deca te starosne grupe, rade na internetu i kako koriste online tehnologije.
Prethodne informacije za nastavnice/nastavnike
Maltretiranje je namerno neprijateljsko ponaanje koje se ponavlja i ima za cilj da povredi druge osobe, a ukljuuje
zloupotrebu sile od strane pojedinca ili grupe prema jednoj ili vie osoba. To moe podrazumevati direktne ili indirektne
uvrede, dobacivanja, fiziko zlostavljanje ili drutveno iskljuivanje. Svi vidovi maltretiranja mogu imati dugorone posledice:
psiholoke, tekoe u akademskoj i drutvenoj sredini.
Sajber maltretiranje je korienje informativne i komunikacione tehnologije ukljuujui i (ne samo) mobilne telefone, sajtove
drutvenih mrea i instant poruke. Razlikuje se od ostalih oblika maltretiranja po tome to deca mogu biti na udaru u svako
doba dana ili noi i to poruke mogu veoma brzo da se prenesu irokom krugu ljudi. Takoe, nasilnici se mogu oseati
relativno zatienim svojom anonimnou i udaljenou, to ih moe podstai da se ponaaju na naine koje moda ne bi
primenili u situacijama licem u lice.
Isto tako, deca i mladi mogu biti na meti neprijateljskog ponaanja koje se ne uklapa u definiciju sajber maltretiranja. Na
primer, pojedinana runa primedba ili ala na netu ili putem telefonske poruke ne zove se sajber maltretiranje, ali ipak moe
biti tetna po dete. kola, roditelji i podrka vrnjak(inj)a su od presudne vanosti u spreavanju sajber maltretiranja i saniranju
njegovih posledica.
Ukoliko je dete iskusilo sajber maltretiranje (bilo kao meta ili kao inicijator(ka)) i izgleda uznemireno ili ispoljava promene
ponaanja ili raspoloenja, bilo bi poeljno porazgovarati sa njegovim/njenim roditeljima/starateljima i pomoi im da zatrae
strunu pomo.
Vreme koje je potrebno posvetiti ovoj nastavnoj jedinici zavisie od prethodnog znanja i usvojenih vetina od strane uenika/
ca. Ona se sastoji od 6 aktivnosti, od kojih je predvieno da se svaka obrauje tokom jednog asa od 45 minuta.

Razumeju slinosti i razlike izmeu maltretiranja (ikaniranja) u svakodnevnom ivotu i sajber maltretiranja
Prepoznaju uloge osoba koje su ukljuene u situacijama maltretiranja
Shvate posledice sajber maltretiranja na osobe koje su ukljuene.
Potrebni materijali
Hamer ili njemu slian papir

www.bullyingnoway.com.au
Radni listovi 14
Interaktivna bela tabla (ili nekoliko kompjutera sa pristupom na internet)
Pogledajte i animaciju Hectors World stories na www.cybersmart.gov.au
67
Aktivnost 1: ta je maltretiranje?
Bie Vam potrebni:
Hamer ili njemu slini papir

www.bullyingnoway.com.au (nije obavezno)
Radni list 1: ta za mene znai maltretiranje
Interaktivna bela tabla (ili nekoliko kompjutera) sa pristupom na internet (nije obavezno)
Na nivou odeljenja, razgovarajte o tome ta se podrazumeva pod terminom maltretiranje. Na hameru ili njemu slinom papiru,
sastavite spisak naina ponaanja ili inova koji se mogu smatrati maltretiranjem. Postavite taj papir negde u uionici, da bi
uenici/e mogli da unesu nove ideje tokom obraivanja nastavne jedinice.
Maltretiranje je namerno i ponovljeno neprijateljsko ponaanje koje ima za cilj da nanese tetu drugima. Ono ukljuuje
zloupotrebu moi od strane pojedinca ili grupe u odnosu na jednu ili vie osoba. Moe podrazumevati direktne ili indirektne
uvrede, primedbe, fiziko zlostavljanje ili iskljuivanje iz drutva. Svi oblici maltretiranja mogu imati dugorone posledice u
socijalnom okruenju, na uspeh u koli ili psiholoke prirode.
Za vie informacija o maltretiranju, posetite Bullying. No Way! Na www.bullyingnoway.com.au .
Pitajte uenike/ce da li se seaju neke situacije u kojoj su oni, ili neko koga poznaju, bili maltretirani (a da pri tome nikoga
ne pominju po imenu) i kako su se tada oseali. Uenici/e popunjavaju Radni list 1, oslanjajui se na lino iskustvo, oseanja,
itd. da bi iskazali na koji nain poimaju maltretiranje. Uenici/e bi trebalo da koriste rei, crtee, slike iz asopisa, itd. da
bi ilustrovali svoje predstave o tome. Ukoliko se dobro oseaju u vezi sa tim, mogu u parovima da razmene svoje mape i
razgovaraju dalje o tome.
Ponovo se osvrnite na spisak naina ponaanja ili inova koji je nainjen na poetku asa i dodajte na njega sve nove ideje
koje su se moda pojavile tokom popunjavanja radnog lista.
Vano
Ukoliko postoje problemi u vezi sa maltretiranjem kod uenica/ka iz vaeg odeljenja, ili ukoliko se meu uenicama/ima
nalaze posebno ranjivi pojedinci, moda ete morati da uspostavite pravila pre nego to nastavite sa diskusijom na asu.
Na primer:
sve informacije koje se razmene tokom diskusije moraju ostati poverljive

nikoga ne treba pojedinano imenovati
stavovi drugih moraju se potovati
nee se tolerisati nikakvo maltretiranje
68
RADNI LIST 1 Nastavna jedinica - Sajber maltretiranje
ta za mene znai re maltretiranje
Ime:
Maltretiranje
69
Aktivnost 2: Ko je ukljuen u maltretiranje?
Bie Vam potrebni:
etiri velika tabaka hamera ili njemu slinog papira

Proitajte uenicima/ama sledei scenario:
Samanta ima 10 godina i pohaa oblinju kolu. Do nedavno, bila je deo bliske grupe prijatelj(ic)a koji su se meusobno podravali.
U poslednje vreme, primeuje kako su ostali poeli da je iskljuuju iz zajednikih aktivnosti. Sastaju se posle kole bez nje, udaljavaju
se od nje kad sedne pored njih i razmenjuju znaajne poglede kad ona proe kraj njihove druine. Naroito jedna devojica, Ela,
izgleda da ih predvodi u tome. Jedna druga lanica grupe, Bek, ljubazna je prema Samanti kada druge devojice nisu u blizini, ali
je ignorie kad su one tu. Samanta ne zna ta je uinila i veoma je uznemirena to gubi prijatelje. Dolazak u kolu za nju vie nije
prijatan doivljaj. Ta grupa maltretira Samantu oni koriste mo da bi se ona oseala loe.
Pitajte uenike/ce ta misle o razliitim osobama koje su ukljuene u ovu situaciju maltretiranja.
Uvedite termine nasilnik/ca, meta, posmatrai/ce, odrasla osoba od poverenja i razgovarajte sa uenicima/ama o tome ta
oni misle da je definicija uloge ovih osoba.
Nasilnik/ca
- osoba/osobe odgovorne za zlostavljanje
Meta
- osoba/osobe prema kojima je upereno zlostavljanje
Posmatrai/ce
- pojedinci koji su svedoci zlostavljanja. Posmatrai/ce mogu da se ponaaju na vie razliitih naina. Moda e:
posmatrati ta se deava, ne meajui se

praviti se da ne primeuju tu situaciju
odluiti da se prikljue maltretiranju
odluiti da se umeaju i prekinu maltretiranje
odluiti da pomognu
Odrasla osoba od poverenja odrasla osoba sa kojom nasilnik/ca, meta ili posmatra/ica moe da razgovara o
nasilnikom ponaanju i tome da je za nasilje iskljuivo odgovoran nasilnik. Ova osoba e moda moi da pomogne da
zlostavljanje prestane.
Podelite uenike/ce na dve grupe. Dajte svakoj grupi tabak hamera ili njemu slinog papira (dovoljno velikog da bi se
obmotao oko tela uenika/ca). Svaki tabak oznaite razliitim terminom (tj. jedan je nasilnik/ca, drugi meta, trei posmatra/
ica, a etvrti odrasla osoba od poverenja). Na svakom papiru nacrtajte obrise tela jednog uenika/ce. Uenici/e zatim
ukraavaju te konture, upisujui komentare da bi ilustrovali ta svaka od tih uloga podrazumeva, kako bi se osoba koja je u
toj ulozi mogla oseati u vezi sa maltretiranjem, ili kako mogu da pomognu da zaustave situaciju nasilja. Izloite te papire po
uionici i dajte uenicima/ama vremena da se kreu od jednog do drugog, dodajui svoje ideje.
Aktivnost 3: Razmatranje uloge posmatra(ic)a
Bie Vam potrebne:
Konture tela iz Aktivnosti 2

Interaktivna bela tabla (ili nekoliko kompjutera) sa pristupom na internet
Obnovite Aktivnost 2 i razliite uloge koje se pojavljuju u situacijama maltretiranja tako to ete se ponovo osvrnuti na
konture tela.
Naglasite ulogu posmatra(ic)a. Celo odeljenje poseuje vebsajt Bullying. No Way! (Maltretiranje. Ne dolazi u obzir!) da
bi otkrilo dalje informacije o ponaanju posmatra(ic)a. To ete nai na www.bullyingnoway.com.au > Talkout > Spotlight >
Bystander behaviour >
Ko su posmatrai/ce?
Zato ne uinimo neto da pomognemo?
Poto ste istraili ulogu posmatra(ic)a, pogledajte film Tagged (Tagovan/a).
Cilj razmene koja sledi nakon projekcije filma je nedvosmisleno prepoznavanje odgovornosti nasilnika i ukazivanje na
uobiajenu dinamiku da okruenje najee krivi rtvu nasilja. Razgovarajte detaljno sa uenicama/ima kako da izbegnu ovu
70
zamku, jer je neophodno da postanu saveznice / saveznici drugarici / drugu u nevolji.
Zamolite uenike/ce da prepoznaju temu filma. Razgovarajte o sledeem:
ta se zapravo dogodilo u filmu?

Kako su se oseali Kate, Jack i Raz?
Koji su za vas kljuni trenuci u filmu? Zbog ega?
ta mislite da akteri koji su bili meta treba da urade u vezi sa tim maltretiranjem?
Odredite petoro uenika/ca, za koje ste se osvedoili da imaju solidan stepen samopouzdanja, da odigraju priu koja je
ispriana u fimu Tagged, sa dodatkom posmatraa/ice, koji ne uestvuje u maltretiranju, ali vidi ta se deava i ne pomae
maltretiranoj osobi, niti zaustavlja nasilnike/ce.
Potrebne uloge: Kate, Jack, Raz i posmatrai/ce.
Zamolite uenike/ce da razmotre ulogu posmatra(ic)a, pomou sledeih pitanja:

ta mislite, zbog ega posmatra/ica nije pomogao osobi koja je bila na meti?
Kako je drugaije posmatra/ica mogao da postupi?
ta mogu da urade uenici/e?
Na kraju, dajte uenicima/ama neko vreme da razmisle i da zapiu svoja razmiljanja i ideje o posmatrai(ca)ma. Zamolite ih da
se usredsrede na ono to su nauili i da nabroje naine na koje posmatrai mogu da spree ili zaustave maltretiranje.
Aktivnost 4: ta je sajber maltretiranje?
Bie Vam potrebni:
Interaktivna bela tabla (ili nekoliko kompjutera) sa pristupom na internet

Radni list 2: ta je sajber maltretiranje? uvean do formata A3

Radni list 3: Sajber maltretiranje i maltretiranje T-grafikon uvean do formata A3
Uvedite koncept sajber maltretiranja, uz objanjenje da je to maltretiranje koje se odvija na internetu, uz korienje
informacija i tehnologija komunikacije kao to su drutvene mree, SMS poruke ili instant poruke (priaonice).
Posetite: www.bullyingnoway.com.au Talkout >Spotlight > Cyberbullying.
Odaberite jednog uenika/cu koji e povlaiti strelicu preko panela mladih osoba koje su prikazane na vebsajtu, da bi
ustanovili o emu diskutuju. Kliknite na svakog i proitajte i prokomentariite:
Pa, da li to znai internet ili SMS, ili ta ve?
Zatim celo odeljenje nabraja oblike koje sajber maltretiranje moe da poprimi, na jednom uveanom primerku Radnog lista 3.
Neki od primera mogu da ukljue:
ruganje ili zadirkivanje

irenje glasina ili lai o nekoj osobi
slanje neeljenih, zlobnih, drskih ili preteih poruka
formiranje hejterskih grupa
zauzimanje linog prostora i line privatnosti
pretnje
slanje uvredljivih, agresivnih ili malicioznih poruka
slanje neeljenog ili neprikladnog sadraja
uzimanje tueg identiteta
namerno iskljuivanje drugih
Uenici/e u parovima popunjavaju Radni list 2, upisujui sve oblike sajber maltretiranja kojih se mogu setiti, ukljuujui i one
koji su pomenuti na nivou odeljenja. Poto zavre, ponovo u punom sastavu i jo jednom upitajte uenike/ce kako bi opisali
sajber maltretiranje, na koji nain je ova pojava slina, a kako se razlikuje od maltretiranja u svakodnevnom ivotu. Popunite
deo o sajber maltretiranju na odeljenjskom T-grafikonu (Radni list 3) i uporedite ih. Ovaj sadraj se moe dodati po potrebi.
71
ta je sajber maltretiranje?
Ime:
Unutar ekrana kompjutera, napii sve oblike sajber maltretiranja kojih moe da se seti.
72
T-grafikon o sajber maltretiranju i maltretiranju
Ime:
Sajber maltretiranje Maltretiranje
73
Aktivnost 5: Razmatranje posledica sajber maltretiranja
Tagged + odlomci: Jack, Raz, Kate i Voxes

T-grafikon: Sajber maltretiranje i maltretiranje iz Aktivnosti 4
Aktivnost 6: Spreavanje sajber maltretiranja
Bie Vam potreban:
Radni list 4: ta moe da uradi da sprei ili zaustavi sajber maltretiranje
Na nivou odeljenja, prodiskutujte sledeu tvrdnju: Moe se oseati usamljeno i bespomono, ako si na meti sajber
maltretiranja. Uz pomo Radnog lista 4, uenici/e itaju male savete za spreavanje ili zaustavljanje sajber maltretiranja, a
zatim svaki ilustruju kako bi utvrdili ta sve moe da se preduzme protiv sajber maltretiranja. Postavite uenicima/ama zadatak
da navedu jo dve strategije koje bi se mogle dodati na radni list. Ovaj rad se moe predstaviti kao odeljenjski kola, ili tako
to e uenici/e isecati svaku strategiju i prikaiti ih u mini knjiicu.
74
ta moe da uini da sprei ili

zaustavi sajber maltretiranje
Ime:
Pored malih saveta kako da sprei ili zaustavi sajber maltretiranje prikai to crteom ili slikom.
Ima i praznih pregrada za tvoje male savete.
Svoje line podatke nemoj odavati na mrei.

Ovo se odnosi na korisnika imena, lozinke i
druge informacije line prirode (adresa, kola,
broj telefona, itd.). Zamoli neku odraslu osobu
od poverenja da ti pomogne da podeavanja
svog mobilnog telefona i kompjutera budu
privatna.
Vodi evidenciju (ukljuujui vreme i datum)

svih neeljenih poruka koje dobije. To moe
biti od koristi odrasloj osobi od poverenja ili
policiji prilikom identifikacije i zaustavljanja
nasilnika.
Ignorii, odnosno nemoj odgovarati na pozive

ili poruke koji imaju karakteristike maltretiranja.
Ponekad, ako ne bude odgovarao/la na pozive
ili mejlove, nasilnik e te ostaviti na miru.
UkoIiko to ne bude sluaj, zamoli neku odraslu
osobu od poverenja da ti pomogne.
Zamoli neku odraslu osobu od poverenja (npr.

roditelja, drugaricu / druga ili nastavnicu/ka) da
ti pomogne.
75

Ime:
Prijavi nasilnika. Uz pomo odrasle osobe od

poverenja, obrati se svojoj koli, operateru
mobilne telefonije ili provajderu internet
usluga. Blokiraj nasilnika. Zamoli svog
provajdera da blokira sve pozive ili poruke od
tog nasilnika.
Ukoliko se zbog tih poruka osea uplaeno i

strahuje, zamoli neku odraslu osobu od
poverenja da ti pomogne da kontaktira
bezbedne vebsajtove navedene u ovom
priruniku (str. 9). Upuivanje pretnji drugim
ljudima je ozbiljna stvar koja je zakonom
zabranjena.
Ukoliko si tuan/na, zabrinut/a, uplaen/a ili

zastraen/a, odmah potrai pomo.
Promeni svoje podatke za kontakt: smisli novo

korisniko ime i lozinku, otvori novi nalog za
elektronsku potu i promeni broj svog
mobilnog telefona. Nove podatke poveri samo
veoma bliskim prijatelji(ca)ma i lanovima
porodice kojima moe da veruje.
76

Ime:
Reci svom nastavnici/nastavniku i

direktorki/direktoru kole. Ovo e pomoi da se
sajber maltretiranje u koli zaustavi. To e
takoe podstai razvijanje politike kole o
tome kako da uenike/ce obrazuju da bi postali
svesni svojih prava i odgovornosti u odnosu na
sopstvenu bezbednost i na zaustavljanje sajber
maltretiranja.
77
TREI DEO ZA STARIJE RAZREDE OSNOVNE KOLE I SREDNJE KOLE
78
U ovom delu prirunika, svaka aktivnost se realizuje u zavisnosti od toga koliko deca ve imaju znanja i iskustva o internetu.
Korienje metoda radionice omoguie Vam da naredne sadraje prilagodite razliitim uzrastima.
Nastavna jedinica Digitalna medijska pismenost
Online simboli
Razumeju da se simboli koriste da bi se neto saoptilo ili predstavilo

Da se upoznaju sa uobiajenim simbolima koji se koriste online
Prepoznaju avatare kao online konstrukte koji im mogu pomoi da zatite svoj identitet.
Bie Vam potreban:
Radni list 3: Sajt Odjeci u pesku
Provedite neko vreme razgledajui sajt Odjeci u pesku na www.abc.net.au/dustechoes , a zatim odgovorite na sledea
pitanja:
1. Koji je bio Va prvi utisak o ovom sajtu?

2. Kako je sajt predstavljen?
3. Da li je jednostavno surfovati po sajtu? Da / Ne
4. U kom smislu ovaj sajt lii na druge sajtove koje ste poseivali?
5. Na koji nain se ovaj sajt razlikuje od ostalih sajtova koje ste posetili?
6. Zato mislite da su autorke i autori ovog sajta odabrali plamike logorske vatre kao simbol tastera Ulaz na sajt ?
7. Kada biste mogli da redizajnirate ovaj vebsajt, koje biste promene uneli i zato?
79
Nastavna jedinica - Ne dozvolite da vas prevare
procene autentinost vebsajtova
definiu i razviju svest o komercijalnim sadrajima na internetu
Aktivnost 1: Internet
Radni list 1: Kako koristim internet

Radni list 2: Narativni plan
Uenici/e nabrajaju naine na koje koriste internet i razloge za to na Radnom listu 1. Razmenite informacije na nivou celog
odeljenja. Razgovarajte o tome kako bi uenici/e dolazili do podataka, tema za istraivanje i pronalazili odgovore na pitanja da
internet ne postoji. Gde bi pokuali da dobiju informacije? Na koji nain bi dolazili do njih?
Uz pomo Radnog lista 2, uenici/e planiraju, a zatim piu priu pod naslovom: Kakav bi bio ivot bez interneta? Zamolite
uenike/ce da meusobno razmene prie koje su napisali i da uporede svoje ideje sa ostalima i razmotre ih. Zatim upitajte
uenike/ce da li misle da su informacije koje nalaze na internetu uvek ispravne i pouzdane. Recite im da objasne svoje slaganje
ili neslaganje. Da li su ikada naili na netane, zastarele ili nepouzdane informacije ili ih upotrebili? Kako su saznali da su
informacije netane / zastarele / nepouzdane, i ta su uinili povodom toga?
Aktivnost 2: Sajber tura
Bie Vam potreban:
Radni list 3: Autentinost vebsajta
Sajber tura nalae da uenici/e prate Dosi i Dozefa Kul (Josie and Joseph Cool) dok poseuju svojih dvanaest omiljenih
vebsajtova. Svaki od njih pomae uenicima/ama da istrauju neka pitanja i susreu se sa izazovima na koje se nailazi prilikom
surfovanja, ukljuujui zatitu privatnosti na internetu, online marketing, odgovornu upotrebu interneta, utvrivanje autentinih
internet resursa i bezbednost na internetu.
Na svakom sajtu, uenici/e ocenjuju prikladnost odluka koje donose Dosi i Dofef, u odnosu na neka osnovna pitanja, kao to
su:
Kakav je to sajt?
ta je njegova svrha: Da informie? Da neto proda? Da zabavi? Da ubedi?
Da li je to komercijalni sajt? Ili lina poetna stranica? Edukativni sajt? Na osnovu ega to zakljuujete?
Koju odluku Do treba da donese?
Na ta Do treba da pazi? ta sve ona ili on treba da uzme u obzir pre nego to odlui kako da postupi?
ta je ovde iri okvir? Da li je to pitanje privatnosti ili bezbednosti? Ili pitanje utvrivanja autentinosti? Da li to ima veze
sa ispunjavanjem graanskih obaveza online?
Da li Do donosi ispravnu odluku? Zato da, a zato ne?
Razgovarajte o razlozima zbog kojih je neophodna autentina informacija i o tome koje su posledice dobijanja netane,
zastarele i/ili pristrasne informacije.
80
RADNI LIST 1 Nastavna jedinica - Ne dozvolite da vas prevare
Kako koristim internet
Ime:
Unutar ekrana kompjutera, napii kako koristi internet i zbog ega.
81
Narativni plan
Ime:
Orijentacija (kada, gde, ko ili ta)
Komplikacija (problem koji pokree dogaaje u prii)
Sled dogaaja (uslovljen komplikacijom)
Reenje (kako je komplikacija razreena)
82
Autentinost vebsajta
Ime:
URL:
Pitanje Beleke
Struktura
Da li je struktura vebsajta takva da
se po njemu lako kree?
Da li se sajt brzo otvara?
Odgovorni
vlasnici ili Da li postoji neto neobino u vezi
dizajneri sa URL?
Da li vam URL daje tragove o tome

ko je osoba ili organizacija koja je
postavila ili koja je kreirala sajt?
Da li sajt sadri objanjenje o tome

ko je njegov vlasnik ili autor?
Visok kvalitet, Moete li ustanoviti ko je napisao

pouzdan sadraj ili odobrio sadraj?
Da li vam se ini da su te osobe
od poverenja?
Da li se pojavljuju pop-apovi
prozori?
Da li sadraj prijemiv za itanje?

Da li ima pravopisnih ili gramatikih
greaka?
Da li je sadraj dobro organizovan?

Da li se uz naslove i slike
pominju izvori?
83
Autentinost vebsajta
Ime:
URL:
Question Notes
Visok kvalitet,
pouzdan sadraj Da li sadraj nudi pristrasne ili
ekstremne stavove?
Da li sadraj nudi ili priznaje

drugaija stanovita?
Da li moete da proverite da li je sadraj

ispravan? Da li moete da naete druge
izvore koji sade istu informaciju?
Pravna pitanja Da li sajt sadri zakonska upozorenja?

su jasna. Ovo se odnosi na privatnost
informacija, uslove i klauzule,
informaciju o autorskim pravima, itd.
Postojei i aktuelni
linkovi, sadraj i Da li je sadraj aktuelan ili je zastareo?
kontakti
Da li su meu kontaktima navedeni

vlasnici ili autori vebsajta? Da li su ti
podaci validni?
Da li postoji mogunost slanja

povratne informacije vlasnicima ili
autorima sajta?
Ukoliko sajt sadri linkove ka drugim

sajtovima, da li oni funkcioniu?
84
Aktivnost 3: Oglaavanje na internetu
asopisi koji sadre reklame

Interaktivna bela tabla (ili nekoliko kompjutera)
Primeri vebsajtova sa reklamnim prostorom
Prikaite uenicima/ama neke primere oglaavanja u asopisima, obraajui panju na to gde se oglasi pojavljuju, njihovu
veliinu, rei koje se koriste, itd. Zamolite uenike/ce da se prisete i pobroje gde su sve videli reklame. Objasnite im da je
internet idealno mesto za oglaavanje. Dajte uenicima/ama vremena da pregledaju neke vebsajtove koji sadre reklame i da
odgovore na sledea pitanja:
ta taj oglas prodaje? Na osnovu ega to zakljuuje?

Kome je oglas namenjen? Zato tako misli?
Zato su ti oglasi postavljeni na vebsajt?
Na kojim mestima na sajtu se oni pojavljuju?
U kom obliku se oni pojavljuju? (Npr. kao animacije, fiksirane slike, skrolovanje, pop-apovi, itd.)
Da li su oglasi interaktivni? Da li moete da kliknete na njih?
Podelite uenike/ce na grupe koje e izraditi svoje postere i prikazati ih ostalima, procenjujui uticaj oglasa pronaenih
na vebsajtovima (ili na nekom drugom odgovarajuem sajtu). Razgovarajte o implikacijama strategija koje su oglaivai
upotrebili, ukljuujui i upotrebu poruka za graanke i graane, postavljanje oglasa na vebsajtove i druge tehnike, koje
sadre kvizove ili takmienja.
Vano
Vano je da obnovite, i naglasite, mogue posledice kliktanja na reklamni materijal, koji moe sadrati viruse i pijunski
softver. Priikom izvoenja ove aktivnosti potreban je pojaan nadzor, da uenici/e ne bi kliknuli na linkove koji bi mogli
biti tetni po njih ili po kompjutere.
Aktivnost 4: Osmislite linu poetnu stranicu
Nekoliko kompjutera sa programima za objavljivanje
U parovima, uenici/e e osmisliti poetne strane svojih sajtova (pomou programa kao to je npr. Publisher).
Ova stranica bi mogla da sadri:
Grafike elemente / slike

Meni
Pisani sadraj
Prostor za oglaavanje
Linkove za druge sajtove
Odtampajte i izloite poetne strane u uionici i zamolite uenike/ce da ih obiu, kreui se u malim grupama.
85
Nastavna jedinica - Prikladan online sadraj
steknu znanje i vetine potrebne za efikasno pretraivanje sadraja na internetu

prepoznaju pouzdane i prikladne sadraje na internetu
razviju strategije za postupanje sa neeljenim sadrajem ili kontaktima
Aktivnost 1: ta je internet i kako se koristi?
Hamer ili njemu slian papir/pak papir
Pitajte uenice/ke ta je to internet? i razgovarajte o tome, zapisujui njihove odgovore na tabaku papira. Dajte uenicama/
ima 5 minuta da zapiu kako koriste internet. Prikupite odgovore na zajednikom panou. Upotrebite pano za pravljenje liste
najpopularnijih naina upotrebe interneta. Uenici/e, u parovima ili malim grupama, razgledaju kako druga odeljenja koriste
internet. Sakupite novoprikupljene podatke na veem panou da biste doarali iru sliku o tome kako deca koriste internet.
Razgovarajte o tome.
Aktivnost 2: Indicije za traganje
Komplet uputstava za takmienje koje ima za cilj da se stigne do nekog odredita na internetu
Mera vremena (po elji)
Radni list 1: Odaberite pretraivae
Radni list 2: Lociranje informacije
Ovaj as ima za cilj da navede uenice/ke da razmiljaju o nainima za traenje informaciju na internetu.
Podelite uenice/ke na grupe od tri ili etiri. Objasnite im da e uestvovati u takmienju. Svaka grupa e dobiti komplet
uputstava koje e im ukazivati na tajna odredita koja se nalaze u okvirima kolskog prostora. Pobedniki tim e biti onaj koji
prvi stigne do tajnog odredita. Svaki komplet uputstava treba da se pomalo razlikuje, od sasvim direktnih (tj. onih koje e
odvesti uenice/ke na odredite u nekoliko koraka), do veoma dvosmislenih (tj. koji e iziskivati veliki broj koraka pre nego
to se stigne do cilja). Ukljuite i pomo druge odrasle osobe (ili odgovornog uenika/cu) koju ete zamoliti da saeka na
tajnom odreditu i da doeka timove prilikom dolaska. Svi timovi kreu sa istog mesta. Ukoliko elite, upotrebite tajmer i
registrujte vreme koje je bilo potrebno svakoj grupi da stigne na odredite. Poto svi timovi zavre trku, razgovarajte o tome
zato je nekim timovima bilo potrebno vie vremena nego drugima da stignu do cilja. Skrenite panju uenicama/ima na to
da su indicije koje su bile bitne, tane i konkretne pomogle nekim timovima da brzo pronau odredite, dok su uoptena
objanjenja, ili ona koja su ih navodila na zaobilazne puteve do cilja u okvirima kole ili u uionici, izazivala frustraciju.
Svaka grupa zatim treba da odabere neku lokaciju u okviru kole (ili uionice) i da napie niz od etiri traga koja e pomoi
drugom timu da brzo pronae odredite. Objasnite da je ono to se dogodilo u ovoj aktivnosti nalik na pretraivanje internetu:
tana, bitna i konkretna uputstva pomau da se pronae ono za ime se traga.
86
RADNI LIST 1 Nastavna jedinica - Prikladan online sadraj
Odaberite pretraivae
Ime:
Odaberite temu koju biste eleli da istraujete. Koristite nekoliko razliitih pretraivaa da biste locirali
traenu informaciju. Procenite svaki od pretraivaa u odnosu na karakteristike kao to su lakoa upotrebe
i tanost dobijenih rezultata.
Naziv pretraivaa Moje miljenje
Moj omiljeni pretraiva je zato to
87
Lociranje informacije
Ime:
Zajedno sa svojim parom, pokuajte da locirate sledeu informaciju. Stavite znak u poslednji stubac za svaki
vebsajt koji ste posetili da biste pronali informaciju.
Vebsajt na kome sam Broj vebsajtova koje sam

Potrebna informacija Odgovor pronala/pronaao posetila/posetio da bih
odgovor ga pronala/pronaao
Broj stanovnika Indije
Rodni grad
Mileve Ajntajn
Najgledaniji film u
Australiji / Srbiji
u ovom trenutku
Doba u kome je iveo
Tyrannosaurus rex
Dva sastojka od kojih

se prave puslice
Iz koliko delova se
sastoji eludac krave
Datum roenja sadanje

kraljice Velike Britanije
Tvorac Fejsbuka
Cvet koji se nalazi na

grbu kotske
Grad/predgrae koji ima

potanski broj 24000
88
Aktivnost 3: Ustanovi injenice i odaberi prikladan sadraj
Nekoliko kompjutera sa pristupom na internet

Radni list 3: Ustanovi injenice
Uenici/e rade u parovima ili malim grupama koristei svoje vetine pronalaenja specifinih opcija za pretraivanje, sa
ciljem da pronau i zapiu na Radnom listu 3 pet tanih podataka o odabranoj temi. Isto tako, korienje teme koja se
trenutno obrauje na asovima moe biti korisno. Uenici/e moraju da koriste pet razliitih izvora (vebsajtova) da bi prikupili
informaciju. Ograniite vreme za ovu aktivnost na 20 minuta. Predloite uenicima/ama da provedu nekoliko minuta
razgovarajui i planirajui kako e pretrauju pre nego to ponu.
Nakon 20 minuta, ustanovite koliko podataka su uenici/e prikupili. Obratite panju na to koliko su vebsajtova razgledali
koji nisu bili d koristi. Zajedniki razmotrite injenice koje su uenici/e prikupili i zapisali. Razgovarajte o nepodudarnostima
podataka i dovedite ih u vezu sa pouzdanou izvora. Zamolite uenike/ce da razmisle o tome ta neki izvor ini pouzdanim.
Uzmite u obzir sledee:
Ko je napisao informaciju i kreirao vebsajt?

Datum na vebsajtu (ukoliko je mogue).
Da li su mogli da pronau druge izvore (sajtove) koji sadre iste informacije?
Da li je sajt obezbedio linkove ka drugim sajtovima, ili naveo izvore informacija koje sadri?
Neka uenici/e u parovima pregledaju Radni list 3 i rangiraju pouzdanost sajtova, uz pomo zvezdica. Sa dve zvezdice
treba da oznae sajt za koji misle da je veoma pouzdan; jedna zvezdica oznaava da oni smatraju da je sajt moda pouzan, a
odsustvo zvezdica znai da sajt smatraju nepouzdanim. Ponovo razmenite rezultate i podstaknite uenike/ce da objasne zato
su na taj nain ocenili sajtove.
Aktivnost 4: Analiza vebsajta
Radni list 5: Analiza vebsajta

Popunjeni Radni list 3 iz Aktivnosti 3
Radni list 4: Informacije sa interneta
Uenici/e se ponovo osvru na prethodno rangiranje sajtova pomou zvezdica u odnosu na sajtove koje ponovo poseuju.
89
Ustanovi injenice
Ime:
Uz pomo pretraivaa locirajte pet ispravnih podataka o zadatoj temi. Upotrebite najmanje pet razliitih
izvora (vebsajtova). Zapiite ime sajta na kome ste pronali informaciju, i stavite znak u poslednju pregradu
svaki put kad posetite sajt koji nije bio od koristi.
Podatak Izvor
Stavite znak u poslednju pregradu svaki put kad posetite sajt koji nije bio od koristi.
90
Informacije sa interneta
Sledi spisak uobiajenih termina i informacija koje vam mogu pomoi da procenite pouzdanost vebsajta
kada traite informacije na internetu.
URL znai: uniform (ili: universal) resource locator tj. opti lokator podataka. To je
adresa veb stranice. Na vrhu ekrana moete videti location bar. URL vam moe
ukazati na to da li je sajt bezbedan, iz koje je zemlje i o kojoj vrsti sajta se radi
(npr. da li je u pitanju neka vladina ustanova, organizacija, kompanija ili
obrazovna institucija).
.gov Odnosi si na vebsajt vladine ustanove.
.edu Odnosi si na vebsajt obrazovne institucije.
.com Ukazuje da je to vebsajt neke kompanije.
.org Obino se odnosi na neku organizaciju, npr. dorbotvorno drutvo.
Odakle potie sajt? URL daje podatak o zemlji porekla svakog sajta. Npr, sajtovi koji se zavravaju
sa .au su australijski, a za Srbiju je to .rs.
Kako mogu da To moe biti malo tee, ali na pouzdanom sajtu bi trebalo da bude lako dostupno.
saznam ko je Potraite u odeljcima O nama ili Kontaktirajte nas, poto bi na tim mestima
napravio odreeni
trebalo da se nalaze takvi podaci.
vebsajt?
Kad je sajt postavljen Ovo nije uvek jednostavno ustanoviti. Proverite u odeljku Novosti ili u
ili kada je poslednji podacima o zatiti prava, koja bi mogla biti pri dnu poetne stranice.
put dopunjavan?
Kako mogu da vidim Na sajtu e se nalaziti meni. On e se nalaziti bilo vodoravno na vrhu, ili
koje odeljke sadri uspravno, obino sa leve strane, od vrha nadole, na poetnoj stranici.
neki vebsajt?
91
Analiza vebsajta
Ime:
Odaberite vebsajt i odgovorite na sledea pitanja:
ta je URL?
Ko je autor vebsajta?
Zabeleite sve kontakte koje sajt sadri
Kada je sadraj sajta postavljen ili kada je poslednji put obnovljen?
U kojoj zemlji je sajt napravljen?
ta mislite, sa kojim ciljem je sajt napravljen?
Kome je, po vaem miljenju, namenjen sajt?
Zbog ega tako mislite?
Da li je lako koristiti sajt ili kretati se po njemu?

Da Ne
Da li mislite da je taj sajt pouzdan?

Da Ne
Zbog ega jeste, a zbog ega nije?
92
Nastavna jedinica - Bezbednost na netu
razumeju da aktivnosti na internetu sa sobom nose i rizik
kritiki razmiljaju o tome kako da zatite sebe, svoje porodice i svoj kompjuter dok su na internetu
razumeju da ih online identiteti, kao to su avatari, mogu zatititi, ali da ih i drugi mogu koristiti da bi se predstavili
drugaijim od onoga to su u stvari
Aktivnost 1: Kako koristimo internet
Radni list 1: Bezbednost na netu

Kviz kako se snalazim u sajber svetu? (How cybersmart am I?) na www.cybersmart.gov.au (pogledajte Prilog 2 u
ovom priruniku)
Interaktivna tabla (ili nekoliko kompjutera) sa pristupom na internet
Uenici/e razgovaraju u parovima o svim moguim nainima na koje koriste internet (npr. za igrice, et, elektronsku potu,
kupovinu, traenje informacije, itd.). Razmotrite rezultate na nivou itavog odeljenja. Uenici/e procenjuju koliko vremena
provode u tim aktivnostima nedeljno. Napravite grafiki prikaz aktivnosti, na kome e se videti koliko vremena itavo
odeljenje potroi na te aktivnosti svake nedelje.
Napiite na tabli re cybersafety (bezbednost na internetu). Zamolite uenike/ce da zapiu (na Radnom listu 1) na ta
pomisle kada uju ovaj izraz. Proitajte njihove odgovore celom odeljenju. ta uenici/e trenutno rade da bi bili bezbedni na
internetu ?
Objasnite im da neke od njihovih najomiljenijih aktivnosti na internetu podrazumevaju rizike, ali da postoje alatke i naini
ponaanja koje oni mogu nauiti da bi zatitili sebe, svoje porodice i svoje kompjutere.
Zamolite uenice/ke da urade kviz Kako se snalazim u sajber svetu? i ustanove koliko ve znaju o tome. Ovaj kviz moete nai
na www.cybersmart.gov.au> Kids > Fun things to do >How cybersmart am I? > Start the Cybersafety quiz (pogledajte Prilog 2
u ovom priruniku).
Uenici/e bi trebalo da urade itav kviz bez upotrebe opcije Pokuaj ponovo. Po zavretku ove nastavne jedinice, oni e
ponovo dobiti priliku da urade ovaj kviz i ustanove koliko su popravili svoj rezultat.
93
RADNI LIST 1 Nastavna jedinica - Bezbednost na netu
Bezbednost na netu
Ime:
Unutar ekrana raunara, napii na ta pomisli kada uje izraz "sajber bezbednost".
Dodaj primere o tome ta znai biti "sajber bezbedan".
94
Aktivnost 2: Saoptavanje linih podataka

Prepoznaju line podatke pomou kojih ih neko moe identifikovati ili locirati
Razumeju da se lini podaci mogu saoptiti samo osobama od poverenja
Shvate da je potrebno zatraiti pomo odrasle osobe od poverenja kada otvaraju naloge / profile na internetu
Papir A3
Listii papira
Jedan od najboljih naina na koje uenici/e mogu sebe da zatite na razliitim forumima na internetu jeste da izbegavaju
da objavljuju svoje line podatke na internetu. Cilj ove nastavne jedinice je da podstakne uenice/ke na razmiljanje o
informacijama koje kae na net i o forumima koji postavljaju takve zahteve.
Uenice/i nacrtaju svoj portret na sredini tabaka formata A3. Oko crtea, ispisuju informacije koje su u proteklom periodu
postavili na internet (zamolite ih i da napiu da li im je u redu da to podele sa ostalima u odeljenju). Bilo bi korisno pomenuti
da ukoliko im je neprijatno da bilo koju od tih informacija podele sa svojim drugari(ca)ma u razredu, trebalo bi da im bude isto
tako neprijatno da ih objave na internetu.
Izloite autoportrete po uionici, a uz svaki privrstite mali prazan list papira. Uenice/i se kreu po uionici i razgledaju svaki
autoportret, i zapisuju na papiri ime uenika/ce kome misle da on/a pripada.
Nastavnik/ca bi trebalo da pregleda autoportrete pre nego to ih izloi i proveri da su informacije koji oni sadre prikladne za
razmatranje pred celim odeljenjem. Razgovarajte o informacijama koje su omoguile brzu identifikaciju vlasnika/ce (npr. puno
ime, fotografija, broj telefona, imejl adresa), kao i o onima koje to nisu omoguile. Na kraju asa, pobrojte i zabeleite koji su to
forumi na internetu koji bi mogli zahtevati line podatke.
Razgovarajte o ovoj aktivnosti. Ukoliko se ne povede razgovor o objavljivanju fotografija, uvedite tu temu. Objasnite da
uenici/e moraju biti obazrivi kada objavljuju svoje fotografije na internetu, poto na taj nain prenose linu informaciju, kao
to je mesto stanovanja, kola koju pohaaju, njihovi bliski prijatelji/ce i mesta / deavanja koje redovno poseuju. Zamolite
uenike/ce da podele primere bezbednih i nebezbednih fotografija sa ostalima u odeljenju, posebno obraajui panju na
nebezbedne fotografije (ta ih ini nebezbednim za objavljivanje na internetu?).
Aktivnost 3: Sajber igrica Lestvice i zmijice

*Preporuka je da sajber igricu koristite i u radu sa decom sa smetnjama u razvoju.
Kompjuterska igrica Lestvice i zmijice
Pravila igre:
Broj igra(ic)a = od 2 do 6
Igrai/ce bacaju kockicu po dogovorenom redosledu.
Igrai/ce pomeraju svoje pione avatara po ploi u skladu sa brojem koji dobiju bacanjem kockice.
Igra tee po uobiajenim pravilima igre Lestvice i zmijice, osim to postoje kartice koje prate klizanje niz zmijice i penjanje uz
lestvice.
Ukoliko igra/ica stane na zmiju:

Taj igra / igraica mora uzeti karticu iz pila zmija i naglas proitati ta je polo naopako u sajber komunikaciji. On zatim
sklizne niz zmiju. Po zavrenom potezu, taj igra/ica stavlja karticu na dno pila zmija.
Ukoliko igra/ica stane na lestvice:

Taj igra/ica mora da uzme karticu iz pila lestvica i da naglas proita koje prikladno ponaanje se odvijalo u sajber
komunikaciji. Zatim treba da se popne uz lestvice. Po zavrenom potezu, taj igra/ica stavlja karticu na dno pila lestvica.
Pobednik je igra / igraica koji doe do broja 100.
Sliice avatara
Odtampajte sliice avatara, isecite ih i zalepite za kartice.
Ova aktivnost je pomo u tome kako donositi bezbedne odluke na mrei.
95
Lestvice i zmijice
Tabla za igranje
96
Lestvice i zmijice
Kartice za zmijice
Kliknuo/la si na ovaj pop-ap oglas:
$$$ Ti si dobitnik/ dobitnica $$$
Sada dobija toliko mejlova da je tvoje prijemno

sandue uvek zakreno dank mejlovima.
Prihvatio/la si nasumice neiji zahtev za

prijateljstvom na Fejsbuku.
Treba da prihvati kao prijatelje na Fejsbuku samo

osobe koje su ti prijatelji u stvarnom ivotu.
Dobio /la si zlonamerni tekst o nekom svom

kolskom drugu/drugarici i poslao /la nekom
od svojih prijatelja
Slanje zlonamernog teksta moe povrediti druge

osobe i predstavlja nasilniki in.
Ukoliko dobije zlobnu sms ili internet poruku,
treba da je pokae nekoj odrasloj osobi .
97
Lestvice i zmijice
Kartice za lestvice
Avatari
98
Aktivnost 4: etiri pitanja
Razgovarajte o sledeem:
Koje vrste informacija ne bi trebalo objavljivati na internetu ?

Koja su bila neka od zlatnih pravila o korienju interneta?
Koja su to etiri pitanja?
Zato mislite da ljudi postavljaju lane sadraje ili oglase na internet?
Koji su neki od nepotenih naina na koje se moe upotrebiti lina informacija?
Koja reenja ili strategije za zatitu bezbednosti su predloena u odlomcima filma Tagged?
Moda e biti potrebno odgledati film, i posebno odlomke, nekoliko puta. Sledei termini se u njemu koriste, pa je vano
da uenici/e razumeju pojmove:
scam
pop-ups
spyware
banners
Scams su obmane koje imaju za cilj da se doe do novca preko linih informacija koje se pronau na internetu.
Pop-apovi su prozorii koji se pojavljuju u prvom planu internet pretraivaa. Oni mogu biti integrisani u neke
vebsajtove iz praktinih razloga, ali se esto koriste za oglase ili pornografiju na ekranu.
Spyware je kompjuterski program koji se moe instalirati na linim kompjuterima, obino bez saglasnosti vlasnice/ka. Oni
sakupljaju informacije i vraaju ih nekom drugom izvoru.
Baneri su uobiajeni nain oglaavanja na internetu.
Podelite uenice/ke na parove ili male grupe i dajte svakoj grupi po jedan od gornjih termina. Grupe istrauju ta on znai,
koju funkciju ima, i kako bi to moglo da ugrozi linoj bezbednosti ili bezbednosti kompjutera. Na kraju rezultate razmatra celo
odeljenje.
99
Nastavna jedinica - Pozitivna komunikacija na internetu
Razumeju na koji nain je komunikacija preko interneta slina, ali se i razlikuje od komunikacije licem u lice
Shvate da jezik koji se koristi varira u zavisnosti od toga kome je namenjen
Razviju vetine ljubazne i utive komunikacije
Na kraju ove nastavne jedinice, uenici/e e biti u stanju da:
Opiu razlike i slinosti izmeu komunikacije licem u lice i komunikacije putem interneta
Nabroje nekoliko pravila netikecije
Sastave imejlove prikladne sadrine za odreeni auditorijum, koristei utive, prikladne i inkluzivne naine izraavanja
Pre nego to ponete
Ova nastavna jedinica je predviena za starije razrede osnovnih kola i srednje kole.
Pre nego to je zaponete, vano je da budete svesni ta Vai uenici/e, kao i ostala deca te starosne dobi, rade na internetu i
kako koriste digitalne tehnologije.
Uenici/e svakodnevno komuniciraju sa razliitim osobama na razliite naine. Komunikacija preko interneta, kao to je
elektronska pota, instant poruke, video et / askanje i drutvene mree sve vie postaje sastavni deo ivota. Uenici/e treba
da budu svesni da se mnoga pravila ophoenja i principi lepog ponaanja (etikecije) takoe odnose i na komunikaciju preko
interneta. Takva komunikacija se esto naziva netikecija .
Vreme koje ete posvetiti ovoj nastavnoj jedinici zavisie od prethodnog znanja i vetina koje uenici/e poseduju. Sastoji se od
5 aktivnosti, od kojih je svaka predviena da traje jedan ili dva asa od 45 minuta

Razumeju da je komunikacija na internetu slina, ali se i razlikuje, od komunikacije licem u lice
Shvate da e jezik koji se koristi za komunikaciju varirati u zavisnosti od toga kome je namenjen
Razviju vetine ljubazne i utive komunikacije
Potrebni materijal
Radni listovi 1 4
Papir za postere
Manji komadi kartona
Torba (vidi Aktivnost 3)
Interaktivna bela tabla ili kompjuter sa data projektorom
Imejl nalozi uenica/ka ili kole
Aktivnost 1: Kako komuniciramo?
Radni list 1: Mapa uma
Uenice/i u parovima nabrajaju razliite vidove komunikacije u svakodnevnom ivotu. Sakupite sve rezultate i nainite
zajedniki spisak za celo odeljenje. Svakom paru zadajte po jedan metod komunikacije sa liste i zamolite ih da pribelee odlike
tog vida komunikacije na Radnom listu 1 (moda ete odluiti da jedan primerak popunite zajedniki u punom sastavu).
Te odlike mogu biti sledee:

Da li je to pisani ili usmeni vid komunikacije?
Da li je licem u lice?
100
Da li govor tela ima uticaja na ovaj vid komunikacije?
Da li zahteva upotrebu tehnologije?
U koju svrhu / svrhe se koristi?
Nakon ovoga pitajte svaki par da razmotre ta je potrebno da bi njihov metod komunikacije bio uspean (ovo mogu uraditi na
istom radnom listu, ili pak upotrebite novi). Na primer:
Razgovarati utivo
Dobar pravopis, gramatika i interpunkcija
Inkluzivni jeziki termini
Prikladan govor tela, kao to je na primer gledanje u oi
Voditi rauna o oseanjima drugih
Govoriti jasno
Koristiti lako itljive fontove
Razgovarajte o njihovim idejama i istaknite uslove za uspenu komunikaciju koji se mogu primeniti na vie od jednog metoda
komunikacije (npr. voditi rauna o oseanjima drugih i koristiti inkluzivan jezik).
Aktivnost 2: Uspena komunikacija
Radni list 2: Komunikacijski stripovi (uveliani na format A3)

Papir za poster
Uenici/e razmatraju odlike uspene komunikacije iz Aktivnosti 1. U parovima, uenici/e biraju jedan metod komunikacije i
na Radnom listu 2 crtaju dva jednostavna stripa, jedan koji ilustruje primer uspene komunikacije i drugi koji ilustruje primer
neuspene komunikacije. Izloite crtee po uionici i pozovite uenice/ke da se kreu po uionici i razgledaju ih. Parovi bi
trebalo da dobiju vremena da objasne svoje stripove ostalima. Zavrite as razgovorom o uspenoj komunikaciji i dogovorite
se o spisku neophodnih elemenata za sve u odeljenju.
Aktivnost 3: Sa kim komuniciramo?
Mali komadi kartona

Torba
Ova aktivnost ima za cilj da pokae uenicama/ima da je esto potrebno koristiti razliit jezik u komunikaciji sa razliitim
osobama. Na nivou itavog odeljenja, uenici/e nabrajaju razliite osobe sa kojima redovno komuniciraju (npr. drugove/
drugarice iz razreda, bliske odrasle osobe koje o njima brinu, prijatelj(ic)e, nastavnice/ke, itd.) Zapiite sve njih na posebne
komadie kartona i sve ih stavite u jednu torbu.
Za demonstraciju, odaberite dve uenice/ka za koje znate da imaju solidno samopouzdanje. Jedno od njih govori, a drugo
slua. Osoba koja slua izvue jednu karticu iz torbe i preuzima ulogu te osobe (npr. nastavnice/ka). Osoba koja govori mora
da se pravi da je osoba koja slua nervira i da prikae kako bi ona/on prenela/o poruku na prikladan nain. Ponovite ovaj
proces dva ili tri puta sa istim demonstatorima. Zamolite ostale uenice/ke da kau kako se (i da li se) jezik koji su koristili
menjao u zavisnosti od osobe sa kojom se komuniciralo.
Uenice/i rade u parovima i koriste kartice da bi vebali razliite uloge nekoliko puta, a zatim izvedu svoj scenario pred svima.
Oni treba da navedu kako su prilagodili nain i stil govora za razliite sagovornice/ke.
Na nivou celog odeljenja, razgovarajte i razmatrajte koji nain razgovora je prikladan za razliite sagovornice/ke. Obratite
panju na argon, skraenice, psovke, itd.
101
RADNI LIST 1 Nastavna jedinica - Pozitivna komunikacija na internetu
Mapa uma
Ime:
102
Stripovi za komunikaciju
Ime:
Primer neuspene komunikacije

Primer uspene komunikacije
103
Aktivnosti 4: Primena netikecije
Radni list 3: Emocije na internetu

Interaktivna bela tabla ili kompjuter sa data projektorom
Ova aktivnost je usmerena na prikladnu upotrebu jezika na internetu i na naine na koje uenice/i mogu saoptiti emocije
/ ono to ele da saopte preko interneta ili telefonskih poruka. Potrebno je razmotriti Aktivnost 3 kao uvod u komunikaciju
preko interneta.
Napiite re netikecija na tabli i zamolite uenice/ke da Vam kau ta ona znai i ta misle kako je izvedena.
Netikecija je kombinacija (inter)net i etikecija (lepo ponaanje) i odnosi se na upotrebu pristojnog ophoenja prilikom
komunikacije preko interneta, kao to je npr. inkluzivan jezik i izbegavanje grubih i uvredljivih komentara.
Vratite se na ideje iz Aktivnosti 3 koje se odnose na upotrebu jezika u razgovoru sa razliitim osobama.
Objasnite uenicama/ima da netikecija podrazumeva upotrebu prikladnog jezika u imejlovima, na volu, et porukama, itd.
Uporedo sa uvoenjem SMS-a i eta, upotreba jezika se znaajno promenila. Uenice/i esto koriste skraenice, ili termine koji
su njima poznati i koje koriste u meusobnoj komunikaciji. Takoe je mogue da se znaenje / emocija izgubi ili pogreno
protumai u pisanoj komunikaciji i uenice/i treba da budu toga svesni. Sposobnost da se odabere prikladan jezik i da se
prenesu emocije / sadraj tokom komunikacije je dragocena sposobnost.
Zamolite uenice/ke da razmisle o tome kako komuniciraju preko interneta. Ukoliko ste tokom Aktivnosti 1 i 2 podrobno
razmatrali to pitanje, osvrnite se na ve sakupljene informacije. Ukoliko to nije bio sluaj, zamolite uenice/ke da razmisle
o tome da li koriste imejl, sajtove drutvenih mrea, instant poruke, video et, itd, kada i na koji nain. Zamolite uenice/ke
da razmisle o tome na koji nain se komunikacija preko interneta razlikuje od komunikacije licem u lice. Kako se oseanja i
raspoloenja prenose u komunikaciji preko interneta?
Upotrebite Radni list 3 (prikaite ga na interaktivnoj beloj tabli ili na data projektoru) da biste razgovarali o upotrebi velikih
slova, interpunkciji i emocija u imejlovima ili kod etovanja. Donja polovina radnog lista ne bi trebalo da se otkrije dok se
razgovara o sadraju na gornjoj polovini.
Re emotikon je izvedena iz dve rei: Emocije i ikone. Emotikoni su stenografski metod prikazivanja oseanja preko
interneta. Emotikoni se mogu koristiti prilikom svake komunikacije preko interneta, ali su naroito popularni u priaonicama i
u instant porukama. Mada je to zabavan i lak nain saoptavanja emocija, ne smatraju se prikladnim za zvaninije imejlove i ne
bi trebalo se koriste u pogrdnom smislu.
Nabrojte spisak oseanja koje bi uenice/i eventualno eleli da saopte u pisanoj komunikaciji preko. Uenice/i rade u
parovima i osmiljavaju emotikon za svako oseanje o kome su razgovarale/i.
Aktivnost 5: Pozitivna komunikacija na internetu
Interaktivna bela tabla

Imejl nalozi uenica/ka / kole (ukoliko ne posedujete naloge uenica/ka / kole, potrebno ih je prethodno otvoriti)
Radni list 4: Koncept imejla
Tokom ove aktivnosti, uenici/e e primenjivati steena znanja o komunikaciji preko interneta da bi napisali mejlove za tri
razliita primaoca. Uenice/i koriste Radni list 4 (za svakog uenica/ka e biti potrebno po tri primerka) da bi isplanirali tri
mejla: jedan za drugaricu/druga, jedan za direktorku/ direktora kole i jedan za jednu lokalnu kompaniju. Uenice/i biraju
teme za mejlove, ili ih mogu odrediti nastavnice/i. Uenice/i treba koncept svakog mejla da pokau nastavnici/ku, da bi
proverili da li su to uinili adekvatno.
Upozorenje
Na nastavnicama/ima je da odlue da li e mejlovi zaista biti poslati. Preporuuje se da se mejlovi poalju drugarici / drugu, i
eventualno direktorki / direktoru kole, a da se mejl u kome se obraaju lokalnoj kompaniji ostavi u formi koncepta.
104
Mapa uma
Ime:
105
Koncept imejla
Ime:
Koristite ovu matricu za planiranje vaeg mejla.
To...
Cc...
Subject:
106
Nastavna jedinica - Sajber maltretiranje
Maltretiranje moe poprimiti razliite oblike
Prepoznaju razliite uloge osoba koje su umeane u situacije maltretiranja
Shvate posledice sajber maltretiranja na osobe koje se nau u takvim situacijama

Aktivnost 1: ta je maltretiranje i ko je sve u to ukljuen?
Pogledajte str. 46-48 (primenite Aktivnosti 1-2)
Aktivnost 2: Razmatranje uloge odraslih posmatra(ic)a koji su obavezni da pomognu
Filmski edukativni paket Tagged (film u trajanju od 18 min. i odlomci Kate, Jack, Raz i Voxes)
Razgovarajte o sledeim temama:
Koje kvalitete treba da poseduje odrasla osoba koja zasluuje poverenje deteta?
ta nastavnice/i mogu da uine?
ta roditelji ili druge bliske odrasle osobe koje brinu o detetu mogu da uine?
Podstaknite uenice/ke da razmotre ulogu odrasle osobe od poverenja. Uenice/i esto ne prijave odraslima da ih neko
maltretira zato to misle da im to moe jo vie nauditi. Pomognite uenicama/ima da razmisle o nainima na koje odrasli
mogu da im pomognu da se uhvate u kotac sa problemom sajber maltretiranja. Na kraju, dajte uenicama/ima neko vreme
za razmiljanje, tokom koga e svako ponaosob za sebe pribeleiti ta smatra najvanijim u vezi sa odraslim posmatrai(ca)ma
koji su u obavezi da pomognu.
Aktivnost 3: Spreavanje sajber maltretiranja

Radni list 4 preuzeti sa str. 75, 76 i 77: ta moete uiniti da prekinete sajber maltretiranje
Razdelite uenicama/ima po jedan primerak Radnog lista 4. itavo odeljenje ita i razmatra savete koji su navedeni na radnom
listu. Uenici/e rade u parovima ili u malim grupama i izrauju poster ili brouru o prevenciji maltretiranja. Pri tome mogu da
koriste Radni list 4, a moete ih podstai da smisle sopstveni.
Upoznajte se sa Cybersmart Access serijom zanimljivih igrica koje imaju za cilj da naglase kljune poruke o bezbednosti na internetu,
a namenjene su deci sa posebnim potrebama u obrazovanju. To je besplatan materijal namenjen za upotrebu u svim kolama, koje
uenici/e rado koriste, bez obzira na njihove sposobnosti.
107
PRILOZI
Prilog 1: Vebe ta je naueno?
Kljuna pitanja u vebama koje slede TA JE NAUENO:
Bezbedno korienje drutvenih mrea

Kako reagovati na sajber maltretiranje i neeljeni kontakt
Odgovorno korienje interneta i mobilnih telefona
PALJIVO BIRAJ PRIJATELJ(IC)E
Uvod
Ponekad, kada ste na internetu, neke osobe mogu da se predstavljaju kao vai prijatelji/ce i da vas prevare. Potrebno je da
budete sigurni da su to zaista one osobe koje se tako predstavljaju. Kada askate sa nekim preko interneta, pokuajte da
prepoznate da li je to prijatelj/ica ili nasilnik. Razmislite o scenama koje slede, i proverite ZLATNA PRAVILA za askanje preko
interneta, korienje instant poruka ili slanje poruka preko mobilnog telefona.
Procenite da li je neko prijatelj/ica ili nasilnik
Scena 1:
Tvoj najbolji drug/drugarica kontaktira te preko interneta i eli da aska. Poziva te da idete zajedno u bioskop. Nisi siguran/
sigurna da li je to zaista on/ona, poto zna da se deava da se neki lano predstavljaju preko interneta. Da bi proverio/la da
li je to zaista tvoj drug/drugarica, postavi toj osobi nekoliko pitanja o boji njegove/njene kose, omiljenoj hrani ili muzici koju
najvie voli. Poto dobije ispravan odgovor, znae da je to zaista tvoj drug/drugarica i da moe da nastavi da etuje sa
njim/njom.
108
Zlatno pravilo 1:
Postavi svojim prijatelji(ca)ma pitanja na koja samo oni znaju odgovor. Ukoliko odgovore tano, znae da je to zaista tvoj
drug/drugarica i da moe da nastavi da etuje sa njim/njom bezbedno. ih
Scena 2:
Tvoja kolska drugarica koja voli da snima svojim mobilnim telefonom uspostavlja sa tobom vezu preko interneta i trai broj
tvog mobilnog telefona. Kae da eli da ti poalje neke fotografije. Odluuje da proveri da li je to zaista ona zato to ne eli
da otkrije svoj broj telefona nekom nepoznatom nasilniku. Postavlja svojoj drugarici nekoliko pitanja, npr. kako joj se zove
mama, da li ima kunog ljubimca i kako izgleda maska njenog mobilnog telefona. Koja bi jo pitanja mogla/o da postavi da bi
utvrdila/o da li je to zaista tvoja kolska drugarica?
Zlatno pravilo 2:
Nemoj odati nijedan podatak o sebi dok ne ustanovi da je osoba koja se predstavlja kao tvoj drug/drugarica na mrei zaista
on/ona lino. Postavi pitanja pomou kojih e to ustanoviti.
Scena 3:
Deak po imenu Sem sa kojim si se ranije upoznao/la uspostavlja sa tobom vezu na mrei i eli da aska. U svesti ti se ukazuje
Sem on ima crvenu kosu i pegice i uiva u igricama na internetu uvek ima kod sebe Nintendo DS. Pita ga koja mu je
omiljena igrica, a on kae da uopte ne voli igrice! To je udno, poto zna da sem uiva u igricama. Odluuje da proveri da
li je to zaista Sem, pa ga pita koje boje mu je kosa. Poto odgovori da ima plavu kosu , jasno ti je da to nije Sem, ve neko ko
se lano predstavlja kao on. Zbog toga si zabrinut/a, pa kae svom nastavnici/ku da te je neka udna osoba kontaktirala na
mrei i blokira lanog Sema sa liste prijatelja.
Zlatno pravilo 3:
Ukoliko stupi u kontakt sa nekim koji se lano predstavlja kao tvoj prijatelj/ica, reci to odrasloj osobi od poverenja mami,
tati, staratelju i nastavnici/ku.
Scena 4:
Tvojoj drugarici Demi se zaista dopada Pol, pa odluuje da se naali sa njom na mrei, tako to e se predstaviti kao Pol.
Pita Demu da li bi htela da poe sa tobom u bioskop. Dema prekida askanje i pita te koji je tvoj omiljeni film, a ti ne zna
koji je Polov omiljeni film, pa neto slae. Demi je odmah jasno da ti nisi Pol, ve neko ko se predstavlja u njegovo ime. Njena
mama odgovara na tvoj et i kae da zna da se lano predstavlja i da e pozvati policiju.
Zlatno pravilo 4:
Nemoj se lano predstavljati na mrei to ti moe doneti nevolje.
Prema tome, kada si na mrei, kako razluiti prijateljicu / prijatelja od nasilnika?
Imaj na umu zlatna pravila:

Proveri da li zaista etuje sa svojim prijatelji(ca)ma tako to e im postaviti neka pitanja na koja samo
oni znaju odgovor.
Nemoj saoptiti nijedan svoj lini podatak dok ne ustanovi da je osoba koja se predstavlja kao tvoj
drug/drugarica na mrei zaista on/ona lino.
Ukoliko stupi u kontakt sa nekim koji se lano predstavlja kao tvoj prijatelj/ica, reci to odrasloj osobi
od poverenja.
Ukoliko stupi u kontakt sa nasilnikom, reci to nastavnici/ku ili nekoj drugoj odrasloj osobi od
poverenja i blokiraj ga sa liste prijatelja.
Nemoj se lano predstavljati na mrei.
CROWD SURFING
Uvod
Vodi rauna o tome kome prenosi informacije cilj ti je da se o njima neko brino stara. alji samo poruke i fotografije
osobama od poverenja koje poznaje lino. Imaj na umu da se neke stvari nikada ne alju drugima.
Osvrni se na ova bezbednosna pravila. Materijal ne treba slati dalje ukoliko:
Sadri suvie privatnih informacija
109
Uznemirava tebe ili nekog drugog
Brine da to neko drugi ne vidi, zato to je suvie nepristojno, runo ili lino
U koga moe imati poverenja da e postupati ispravno?

U primerima koji slede, proceni ko e postupiti ispravno i preneti poruke.
1. Odluuje da poalje prijateljici/prijatelju svoju fotografiju u kojoj si u donjem veu.
Da li bi trebalo da takvu fotografiju alje drugima? Proveri bezbednosna pravila:
Fotografije koje se tiu sopstvene privatnosti bi trebalo sauvati za sebe. Mogli biste upasti u nevolju ili bi
one mogle da stignu do nepoznatih osoba. Nemojte nikome slati takve informacije. Obriite ih.
2. Treba da poalje poruku Kim i da joj kae da ponese opremu za fiziko u kolu. Ne moe da pronae broj njenog
mobilnog telefona. Paljivo razmisli koga bi mogla/o da zamoli da prenese Kim ovu poruku.

Razmisli o sledeem:
Da li moe da veruje toj osobi? Da li se ona/on uvek lepo ophodi sa Kim?

Nasilnik moda ne bi preneo ovu poruku, pa bi Kim propustila as fizikog.
Drugarica/drug od poverenja e preneti ovu poruku, zato to zna da ukoliko Kim ne bude imala opremu, nee moi
da uestvuje u sportskim aktivnostima.
Drugarica/drug od poverenja e preneti ovu poruku, da bi ona mogla da uestvuje u sportskim aktivnostima.
3. Dobija SMS sa sledeim sadrajem: Dek je debela svinja.

Dek ti se ne dopada, ali da li treba ovu poruku preneti dalje? Imaj na umu sledea bezbednosna pravila:
Ukoliko dobije rune poruke poput ove, trebalo bi da to kae nekoj odrasloj osobi i da obrie poruku.
Ukoliko prenese takvu poruku, moe i sam/sama dospeti u nevolju zbog zlobne poruke koju si poslao/la.
ta si nauila / nauio?
Prenoenje materijala ili prikazivanje informacija na mrei dozvoljeno je samo sa osobama u koje moe imati poverenja,
kojima veruje. Pre nego to neto poalje ili objavi na mrei, razmisli o bezbednosnim pravilima.
NE SME se prenositi ono to:
sadri suvie linih informacija.

bi moglo da uznemiri tebe ili nekog drugog.
te brine da bi neko drugi to mogao da vidi.
Imaj na umu da na internetu mora voditi rauna KOJU vrstu poruka alje i KO e ih videti.
110
DROP BOX
Uvod
Kada dobije poruke preko interneta od lanova porodice, prijatelj(ic)a ili osoba koje ne poznaje, potrebno je da odlui
na koji nain e reagovati. Mogu ti stii fotografije, filmovi, poruke preko Fejsbuka ili tekstovi. Neki od tih materijala e biti
bezbedni, ali o nekim drugim e biti potrebno da obavesti neku odraslu osobu ili da ih obrie. Potrebno je da odlui ta je
najbolje da uradi sa svakom takvom porukom.
Primeni sledea bezbednosna pravila:
Da li je ovo bezbedno? Ukoliko se zbog nekog sadraja osea nebezbedno ili zabrinuto, potrebno je da to saoptit nekoj
odrasloj osobi od poverenja.
Nemoj slati fotografije ili ilustracije sa linim podacima, kao to je npr. tvoja adresa, naziv kole, kolska uniforma, broj
telefona ili puno ime i prezime.
Nemoj prosleivati rune poruke i obavesti neku odraslu osobu ukoliko tebi stigne neka runa poruka.
Nemoj slati seksi ili rune fotografije preko interneta nikad se ne zna ko ih moe videti.
Nemoj kliktati na linkove u mejlovima koji te obavetavaju da si dobila/o neki novac ili trae od tebe da uplati neku svotu
novca ili pak da prosledi svoje bankovne podatke to su prevare.
Odlui ta bi uradila/o sa ovim porukama
1. Dobija SMS od prijateljice / prijatelja koji glasi: Pica kod Sema je bila odlina!
ta bi uradila/o? Priseti se bezbednosnih pravila .

Ova informacija je bezbedna i nee nikome nauditi. Moe je podeliti, odgovoriti na nju ili je sauvati.
2. Stie ti mejl od Kim koji glasi: Mrzim te! Kim
ta bi uradila/o? Priseti se bezbednosnih pravila.

Ovo je zlonamerna poruka, pa uvek reci nekoj odrasloj osobi koja brine o tebi i kojoj veruje, staratelju ili nastavnici/
nastavniku.
3. Dobija SMS od prijatelja koji glasi: Dastin Biber je na TV veeras!
ta bi uradila/o? Priseti se bezbednosnih pravila.

Ova informacija je bezbedna i nee nikome nauditi. Moe je proslediti, odgovoriti na nju ili je samo sauvati.
4. Dobija mejl koji glasi: Osvojili ste 10 miliona dolara. Poaljite nam podatke o svom bankovnom raunu i svoju
lozinku.

Ovo je lana informacija. Neko verovatno pokuava da se dokopa bankovnih podataka tvoje porodice. Obrii poruku.
5. Dobija poruku preko Fejsbuka: Da li eli da ide sa mnom na utakmicu ovog vikenda? Tata

Postavi pitanje kojim e proveriti da li je poruka zaista od tvog tate. Ukoliko jeste, ova informacija je bezbedna i nee
nikome nauditi. Moe da odgovori svom tati.
6. Neko ti alje YouTube video koji prikazuje neku decu kako se tuku.

Video materijali koji prikazuju deije tue mogu biti oblik nasilja. Uvek reci odrasloj osobi u koju ima poverenja
ukoliko dobije ovakve fajlove ili linkove.
Kada dobije poruke na mrei, ta treba da uradi da ne bi ugrozio/la svoju bezbednost?
Priseti se bezbednosnih pravila:
Da li je ovo bezbedno? Ukoliko se zbog nekog sadraja osea nebezbedno ili zabrinuto, potrebno je da to saopti
nekoj odrasloj osobi od poverenja.
Nemoj slati fotografije ili ilustracije sa linim podacima, kao to je npr. tvoja adresa, naziv kole, kolska uniforma,
broj telefona ili puno ime i prezime.
Nemoj kliktati na linkove u mejlovima koji te obavetavaju da si dobila/o neki novac ili trae od tebe da uplati neku
svotu novca ili pak da prosledi svoje bankovne podatke to su prevare.
111
FLIP AND FIX
ta treba da preduzme kada dobije poruke?
Evo nekoliko primera:
1. Dobija poruku preko Fejsbuka od prijatelja/ice koja glasi: Hej, veeras je urka u Dauns ulici broj 20. Vidimo se
tamo!
ta bi trebalo da uradi?
Nemoj prosleivati ovakvu poruku i reci svom prijatelju/ici da ne objavljuje svoju adresu. Zlonamerne ili nepoznate
osobe bi mogle doi na tu urku ukoliko se poruka prosledi osobama koje ne poznaju.
2. Dobija mejl sa fotografijom roendanskog slavlja. Na njoj si ti i tvoji drugovi kako nasmejani jedete tortu.
Ovo je u redu to se tie osoba koje su na fotografiji, poto na njoj nema nieg uvredljivog, niti se odaju line
informacije. Ukoliko eli da je prosledi ostalima, prvo se konsultuj sa onima koji su na fotografiji.
3. Dobija mejl sledee sadrine: Ne zaboravi da sutra ponese opremu za fiziko u kolu.
Opte informacije, kao to su podsetnici za kolska dogaanja su u redu. Ova poruka je bezbedna i nee nikome
nakoditi.
4. Dobija poruku na Fejsbuku koja glasi: Upoznali smo se na mrei. Kako bi bilo da se naemo veeras kod trnog
centra?

Uvek se posavetuj sa nekom odraslom osobom ukoliko te preko interneta neko pozove da se naete ili da ti doe u
posetu. Razlog za to je to se neke osobe lano predstavljaju i mogu biti zlonamerni. Uvek obavesti neku odraslu
osobu.
5. Dobija SMS sledee sadrine: Videla /o sam te danas kako vozi svoj novi bicikl. Koja glupa boja!
Ne odgovaraj na takvu poruku. Sauvaj je kao dokaz. Uvek obavesti neku odraslu osobu u koju ima poverenja
ukoliko dobije poruku uvredljive sadrine.
6. Neko ti poalje mejl koji glasi: Klikni ovde da bi dobila/o nagradu! Win.exe

Poruke koje te obavetavaju da si dobila/o neku nagradu su obino lane. Nemoj kliktati na reklame ili linkove koje
dobije od nepoznatih poiljalaca. Takve poruke mogu da ti unite kompjuter.
Kada dobije poruku na mrei, odlui kako da reaguje da bi ostao/la bezbedan/bezbedna.

Imaj na umu pravila:
Da li je ovo bezbedno? Ukoliko se zbog neega osea nebezbedno ili zabrinuto, trebalo bi da to kae nekoj odrasloj
osobi od poverenja.
Nemoj slati fotografije ili ilustracije sa linim podacima, kao to je npr. tvoja adresa, naziv kole, kolska uniforma,
broj telefona ili puno ime i prezime.
Nemoj kliktati na linkove u mejlovima koji te obavetavaju da si dobio/la neki novac ili trae od tebe da uplati neku
svotu novca ili pak da prosledi svoje bankovne podatke to su prevare.
----------------------------------------------------------------------------------------------
Pronai me na www.cybersmart.gov.au i zaigraj!
112
ONLINE MAYHEM DRUTVENA IGRA I KARTE (1)
Za ovu aktivnost, posetite www.cybersmart.gov.au koristei svoj kompjuter ili u odeljenju koristite interaktivnu tablu.
Aktivnost se preporuuje za zajedniko vreme dece i mladih sa bliskim odraslim osobama koje o njima brinu.
Potreban ti je kompjuter da bi uradio/la neki Dok igra igricu, pojavi se oglas koji ti kae da
zadatak, ali tvoja sestra ne eli da se izloguje. klikne ovde da bi preuzela/o nagradu.
Preskoi jedan potez. Klikne i virus ulazi u tvoj kompjuter.
Pomeri se tri polja unazad.
Potrebno ti je da pronae imena poslednjih Tvoji roditelji su te uhvatili kako razgleda

pet predsednika vlade Australije/dve direktorke neprikladan sadraj na internetu.
tvoje kole (dakle, ne direktora!); meutim, Pomeri se etiri polja unazad.
panju ti odvlai igrica na internetu.
Vrati se za jedno polje.
Umesto da uradi domai zadatak, provela/o Dok neto istrauje za neki kolski projekat,
si sve vreme igrajui igricu i sad ima problem nalazi slian zadatak na internetu. Da bi
u koli. utedela/o vreme, prepisuje i predaje
Preskoi jedan potez. nastavnici/ku. Ispostavlja se da je sve bilo
pogreno i dobija lou ocenu.
Pomeri se dva polja unazad.
Dok si na etu sa prijateljicom/prijateljem, Zapisuje lozinku za svoju Fejsbuk stranicu i

dobija poziv da postane prijatelj nekome ostavlja je na kolskoj klupi.
koga ne poznaje. Poto voli da sklapa nova Pomeri se dva polja unazad.
prijateljstva, prihvata poziv. To nije dobra ideja!
Pomeri se tri polja unazad.
Misli da bi bilo zabavno ukucati rune rei na Koristi vebsajt koji je napravljen pre est godina
pretraiva i kliknuti na sajtove koji se pojave. da bi pronaao/la statistike podatke o broju
Pomeri se tri polja unazad. stanovnika na svetu.
Preskoi jedan potez.
ta si nauila/nauio?
Samostalno zabelei i podeli sa drugaricama i drugovima u odeljenju.
113
ONLINE MAYHEM DRUTVENA IGRA I KARTE (2)
Za ovu aktivnost, posetite www.cybersmart.gov.au na linom kompjuteru ili u odeljenju koristite interaktivnu tablu. Aktivnost
se preporuuje za zajedniko vreme dece i mladih sa bliskim odraslim osobama koje o njima brinu.
Dok igra svoju omiljenu igricu na internetu,

Potrebno je da ustanovi koji konj je pobedio primeuje da se neprekidno pojavljuju oglasi
na Kupu Melburna 1997. i da pronae sa sadrajem neprimerenim za decu. Obavesti
informaciju u dva poteza (klika). Pomeri se dva o tome svoje roditelje, a oni se obrate kompaniji
mesta unapred. koja je odgovorna za sajt. Pomeri se za jedno
mesto unapred i odigraj jo jedan potez.
Da bi utedela/a vreme pretraivanja, koristi Za vreme korienja pretraivaa,

naprednu opciju pretraivaa. kljune rei koje su tane, bitne i specifine.
Pomeri se dva mesta unapred. Pomeri se dva mesta unapred.
Primeuje vebsajt koji se zavrava sa .au/.rs i Pronalazi vebsajt koji ti moe biti koristan za
zna da to znai da je australijski/srpski. izradu domaeg zadatka, ali ipak proverava
Pomeri se dva mesta unapred. odeljak O nama da bi se uverio/la da je.
Pomeri se dva mesta unapred i odigraj jo
jedan potez.
Drug ili drugarica te moli da ustanovi da li je Sluajno naleti na vebsajt zbog ijeg sadraja
neki sajt pouzdan, a ti mu/joj kae da provere se osea nelagodno. Odmah izlazi sa tog sajta.
u odeljeku O nama da bi ustanovio/la ko je Pomeri se dva mesta unapred.
autor sajta.
Pomeri se tri mesta unapred.
Potrebno ti je da pronae neki odreeni Dok koristi internet, ima na umu ta si

odeljak na sajtu, pa ide na mapu tog sajta. nauio/la na asu o najvanijim savetima za
Pametno! Pomeri se tri mesta unapred. pretraivanje. Pomeri se za jedno mesto
unapred i odigraj jo jedan potez.
ta si nauila/nauio?
Samostalno zabelei i podeli sa drugaricama i drugovima u odeljenju.
114
Prilog 2: KVIZ (pronai me na www.cybersmart.gov.au !)
KVIZ : Koliko mudro se ponaa na internetu?

Kako ovaj kviz funkcionie?
Sem e te voditi kroz 11 pitanja. Ona e ti pomagati i govoriti ti ta je potrebno da uradi.

Kod svakog pitanja e morati da odlui ta bi u toj situaciji uradila/o. Bie potrebno da odabere
jedan od ponuenih odgovora.
Spremi se na razmiljanje i sreno!
ta ako moji odgovori budu pogreni?
Ne brini ukoliko ne uradi sve kako treba prvi put, moe pokuati ponovo! U stvari, moe ponoviti
ovaj kviz koliko god puta eli.
Otponi kviz o sajber bezbednosti.
115
Ako je neto napisano crvenom bojom, klikni na to da vidi ta znai.
Ako ne eli da me slua, klikni na dugme za podeavanje zvuka.
Na ovom mestu se sve dogaa. Svako pitanje e se pojaviti u ovom prozoru. Odaberi odgovor za
koji misli da je taan. Ne brini ako ne pogodi taan odgovor u prvom pokuaju, moe ponoviti
kviz koliko god puta eli!
Svaki put kad tano odgovori na pitanje, tvoj rezultat e se poveati. Ovaj kviz se sastoji od 25
pitanja.
Klikni na znak pitanja kad god ti je potrebna pomo.
Sva pitanja e moi da prati na ovoj crti. Kada pravilno odgovori na pitanje, pojavie se znak
(tiklica). Ako ne odgovori ispravno na sve delove pitanja, tvoj rezultat za to pitanje e se
pojaviti umesto znaka.
Ako eli da prekine kviz pre nego to ispravno odgovori na sva pitanja, klikni na IZAI. Ja u
upamtiti pitanja koja si ve reila/o, pa nee morati da ih radi ponovo kad poeli da zavri
kviz.
Izai (na kraju)
Pitanje 1 - (imejl)
Kako si, ta ima? - Otvori (Tomi je prijatelj i eleo je samo da te pita kako si. Naravno, u redu je dobijati mejlove od prijatelj(ic)a.)
ao! Helen - Obrii (uvek treba da pita blisku odraslu osobu koja o tebi brine ili nastavnicu/ka pre nego to otvori mejl od
osobe koju ne poznaje)
Kupi jeftine igrice SADA! - Obrii (ovaj mejl moe biti virus trebalo bi da ga obrie, ili da pita blisku odraslu osobu koja o
tebi brine ili nastavnicu/ka)
Kompjuterski virus moe da oteti tvoj kompjuter i da utie na radnje koje on obavlja. Virusi mogu biti u mejlovima od
nepoznatih osoba.
Osvojili ste 10.000$! - Obrii (ovo je zaista primamljivo za otvaranje, ali to je trik /hoax mejl i u njemu moe biti virus. Obrii ga.)
Hoax e-mail je poruka poslata preko interneta koja ima za cilj da te prevari.
Ti si gubitnik! - Obrii (ovo je nasilniki mejl. Sauvaj ga i pokai bliskoj odrasloj osobi koja o tebi brine ili nastavnici/ku.)
Nasilniki mejl je okrutna ili zlobna poruka poslata preko interneta.
116
Pitanje 2
(milion dolara)
Klikni na poruku - Nikad ne bi trebalo da klikne na poruku sa ovakvim sadrajem! Ukoliko vidi neto na internetu to
izgleda isuvie dobro da bi bilo istinito, verovatno je tako. Tvoj kompjuter bi mogao primiti zloudan virus. Internet je
ogroman broj kompjutera u celom svetu koji su meusobno povezani.
Pitaj Taru ta da radi - Uvek je dobro posavetovati se sa nekim kad nisi siguran/sigurna ta da uradi, ali bi bilo bolje da
ovu poruku zatvori. Da li eli da pokua jo jednom?
Zatvori prozor - Igrica na mrei je igrica koja se moe igrati preko interneta Zatvori taj prozor (komentar Bravo! Zatvaranje
prozora je bio pravi izbor!)
Ignorii poruku - To nije najbolje to moe da uradi. Bolje bi bilo da zatvori poruku. Da li eli da pokua jo jednom?
Pitanje 3
(sms)
117
Odgovori na ovu poruku (Komentar: Ova poruka je nasilna poruka. Ukoliko odgovori na nju, uradie upravo ono to
nasilnik eli. Onda moe da nastavi da ti alje takve poruke. Da li eli da pokua jo jednom?
Nasilna poruka je okrutna ili zlobna tekstualna poruka poslata preko mobilnog telefona, ili na kompjuter preko interneta.
Obrii poruku (Komentar.) Potrebno je da pokae ovu poruku bliskoj odrasloj osobi koja brine o tebi ili nastavnici/ku da
bi oni zaustavili maltretiranje. Da li eli da pokua jo jednom?
Maltretiranje je okrutno ili zlobno ponaanje prema drugoj osobi.
Sauvaj poruku da bi je pokazao/la bliskoj odrasloj osobi koja brine o tebi (taan odgovor) Bravo! uvanje poruke i
obavetavanje odraslih u koje ima poverenje je prava stvar! Ona moe biti upotrebljena kao dokazni materijal.
Dokazni materijal slui kao dokaz da je neto nebezbedno izgovoreno na mrei, ili prikazano kao video na mrei, to
moe da pokae bliskim odraslima koji brinu o tebi, nastavnicama i nastavnicima, pa i policiji.
Pitanje 4
(informacije)
118
Pitanje 5:
(povratna
informacija)
Vaa stranica je uasna - Nije ba lepo nekome rei da vam se ne dopada njihov sajt. Kako bi se ti oseala/o na njihovom
mestu?
Ima svojih dobrih strana - Taan odgovor! Ovo je zaista lep gest s tvoje strane!
Mrzim va sajt- Nije ba lepo nekome rei da vam se ne dopada njihov sajt. Kako bi se ti oseala/o na njihovom mestu?
Fuj! Ova stranica je zaista loa! - Nije ba lepo nekome rei da vam se ne dopada njihov sajt. Kako bi se ti oseala/o na
njihovom mestu?
Nedostaju mi jo neke informacije i volela/o bih da ih uskoro kod vas pronaem - Taan odgovor! Ovo je zaista lep gest s
tvoje strane!
Da li vam je potrebna pomo sa BB kodovima? - Taan odgovor! Ovo je zaista lep gest s tvoje strane!
Pitanje 6
(lozinka)
119
Ulogovae se i koristiti njen/njegov identitet. To moe biti zabavno! - Nikad ne treba da koristi tui nalog. Da li eli da
pokua jo jednom?
Rei e svoju lozinku i nekim drugim prijatelji(ca)ma. - Pogreno je saoptavati svoju lozinku. Reci svom nastavnici/ku ako
misli da zna neiju lozinku. Da li eli da pokua jo jednom?
Obavestie nastavnicu/ka da vaa drugarica/drug saoptava drugima svoju lozinku. - Dobro je rei svojoj nastavnici/ku,
ali je jo bolje obavestiti i odrasle osobe koje brinu o tvojoj drugarici/drugu da ona/on saoptava svoju lozinku. Da li eli
da pokua jo jednom?
Rei e odrasloj osobi koja brine o tvojoj drugarici/drugu ili nastavnici/ku da ona/on saoptava drugima svoju lozinku. -
Taan odgovor! Rei odrasloj osobi koja brine o tvojoj drugarici/drugu i nastavnici/ku da ona/on saoptava svoju lozinku
- najbolje je to moe da uradi.
Pitanje 7
(melodije
zvona)
Oglas se koristi da bi se neto prodalo. Moe se videti na posterima, u asopisima ili na internetu.
Melodije zvona su zvuci koji se mogu poslati na tvoj telefon sa interneta.
Kreditna kartica se moe upotrebiti da se neto kupi u prodavnicama ili na internetu.
To je odlina melodija. Klikni na nju, kad ve kau da je besplatna. - Najbolje je ignorisati ovakve oglase. Melodije NIKADA
nisu zaista besplatne, ak ni kada kau da jesu. Da li eli da pokua jo jednom?
Ignorii to. Melodije nikada nisu zaista besplatne. Taan odgovor! Najbolje je ignorisati ovakve oglase.
Klikni na to, potrebna ti je nova melodija za zvono. - Najbolje je ignorisati ovakve oglase. Melodije NIKADA nisu zaista
besplatne, ak ni kada kau da jesu. Da li eli da pokua jo jednom?
Svi tvoji prijatelji/ce imaju lude melodije zvona, pa bi bilo OK da ti nabavi ovu. - Najbolje je ignorisati ovakve oglase.
Melodije NIKADA nisu zaista besplatne, ak ni kada kau da jesu. Da li eli da pokua jo jednom?
120
Pitanje 8
(bezbedni
sajtovi)
Pristupi - MACA NA ETU u stvari ne proverava ko si ti. To znai da svako moe da pristupi ovom sajtu! Samo zato to na
sajtu pie da je bezbedan, to ne znai da je zaista tako!
Nemoj pristupiti - MACA NA ETU u stvari ne proverava ko si ti. To znai da svako moe da pristupi ovom sajtu! Samo zato
to na sajtu pie da je bezbedan, to ne znai da je zaista tako!
Pristupi - Adresar nalae starosnu granicu koja je iznad tvojih godina, tako da ti nije dozvoljeno da pristupi mogla/o bi
da naie na neke starije osobe koje bi mogle da te iskoriste. Iskoristiti nekoga znai da neko eli da te iskoristi za svoje
potrebe, a da pri tome ne vodi rauna o tvojim potrebama ili oseanjima. Zbog toga se moe oseati nesreno ili loe.
Nemoj pristupiti - Adresar nalae starosnu granicu koja je iznad tvojih godina, tako da ti nije dozvoljeno da pristupi
mogla/o bi da naie na neke starije osobe koje bi mogle da te iskoriste.
121
Nemoj pristupiti - Ratne igre su namenjene iskljuivo osobama iznad 18 godina starosti, tako da ne moe da im pristupi
moda ti se ini da je to u redu, ali njihov sadraj je u stvari nasilan. Pristup ovom sajtu se plaa.
Pristupi - POALJI MI PORUKU je za sve uzraste i neke nepoznate osobe bi mogle da pokuaju da uspostave kontakt sa
tobom.
Nemoj pristupiti - POALJI MI PORUKU je za sve uzraste i neke nepoznate osobe bi mogle da pokuaju da uspostave
kontakt sa tobom.
Ima 1/2/3/ tana odgovora. Da li eli da pokua jo jednom? Pokuaj ponovo / Dalje
Tvoj skor do sada je 1/2/3. Seti se, moe se vratiti i ponovo popuniti kviz kad god eli.
Da li zaista eli sada da izae? DA NE
Odlino! Svi odgovori su ti tani!
122
Pitanje 9
(video sa
agresivnim
sadrajem)
Zatvorie tu stranicu i pravie se da to nisi videla/o - Nije dobra ideja ignorisati neto to si gledala/o na internetu i to te
je uznemirilo. Da li eli da pokua jo jednom?
Rei e nekoj osobi od poverenja odrasloj osobi koja brine o tebi ili nastavnici/ku - Taan odgovor! Kada kae odrasloj
osobi u koju ima poverenja ili svojoj nastavnici/ku, moe da sprei da ubudue drugi to gledaju!
Prosledie drugarici ili drugu, moda e im se dopasti. Ne sme proslediti video prijatelji(ca)ma, ako je tebe ve
uznemirio, verovatno e uznemiriti i njih. Da li eli da pokua jo jednom?
Smanji prozori na minimum a zatim reci odrasloj osobi koja brine o tebi ili nastavnici/ku - Taan odgovor! Kada kae
odrasloj osobi koja brine o tebi ili svojoj nastavnici/ku, moe da sprei da ubudue drugi to gledaju!
Kada prosledi video koji si gledala/o sa interneta, alje ga prijateljici/prijatelju da ga pogleda.

Kada smanji prozori na minimum, on se i dalje nalazi na ekranu, ali ga druge osobe ne mogu videti.
Pitanje 10
(razmena
naloga)
123
Da - Lozinka mora da bude tvoja tajna. Ne sme NIKADA rei svoju lozinku nikome, niti traiti od nekoga da ti saopti
svoju. Ako oda svoju lozinku, neko moe ukrasti tvoj identitet. Da li eli da pokua jo jednom?
Ako neko ukrade tvoj identitet, predstavljae se kao ti na vebsajtu ili na internetu.
Ne - Taan odgovor! Tvoja lozinka treba da ostane tajna.
Naravno, ja zaista elim tu zvezdicu! - Lozinka mora da bude tvoja tajna. Ne sme NIKADA rei svoju lozinku nikome, niti
traiti od nekoga da ti saopti svoju. Ako oda svoju lozinku, neko moe ukrasti tvoj identitet. Da li eli da pokua jo
jednom?
Nisam sigurna/siguran (Komentar:) (Komentar:) Lozinka mora da bude tvoja tajna. Ne sme NIKADA rei svoju lozinku
nikome, niti traiti od nekoga da ti saopti svoju. Ako oda svoju lozinku, neko moe ukrasti tvoj identitet. Da li eli da
pokua jo jednom?
Pitanje 11
(roditelji)
Da, oni su moji roditelji/staratelji i ja im verujem. - Ne bi trebalo nikome da dozvoli da gleda tvoj nalog. U redu je da
odrasle osobe koje brinu o tebi i ima poverenja u njih pogledaju tvoj nalog, ali pobrini se da bude sa njima da im
pokae ta ele da vide. Da li eli da pokua jo jednom?
Nikako, taj sajt je samo za decu i nastavnice/ke. - Ne bi trebalo nikome da dozvoli da gleda tvoj nalog. U redu je da
odrasle osobe koje brinu o tebi i ima poverenja u njih pogledaju tvoj nalog, ali pobrini se da bude sa njima da im
pokae ta ele da vide. Da li eli da pokua jo jednom?
Ne, zato to oni nemaju nalog. - Taan odgovor! Ti treba da bude jedina osoba koja koristi taj nalog. U redu je da odrasle
osobe koje brinu o tebi i ima poverenja u njih pogledaju tvoj nalog, ali pobrini se da bude sa njima da im pokae ta
ele da vide.
Da, dozvolila /o bi im da pogledaju, ali samo pred tobom. - Taan odgovor! Ti treba da bude jedina osoba koja koristi taj
nalog. U redu je da odrasle osobe koje brinu o tebi i ima poverenja u njih pogledaju tvoj nalog, ali pobrini se da bude sa
njima da im pokae ta ele da vide.
124
Koristite Prirunik i filmski edukativni paket Tagged u svom svakodnevnom radu
u okviru redovnog nastavnog programa!
EVROPSKA UNIJA
Publikacija je proizvedena uz finansijsku podrku Evropske Unije iz programa

Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava za 2011. godinu u Srbiji.

Digitalno Nasilje PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Digitalno Nasilje PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

YES I AM Struni asopis za prevenciju seksualnog nasilja, broj 2, jun 2013.

PRIRUNIK ZA ZATITU DECE I MLADIH OD SAJBER NASILJA

Tagged Prirunik za zatitu dece i mladih od sajber nasilja

Izdaje: Incest Trauma Centar Beograd

Prirunik se izdaje u elektronskoj formi.

Publikacija je proizvedena uz finansijsku podrku Evropske Unije iz programa

Uvodna re Incest Trauma Centra Beograd

Odmah zaponite i sreno!

Dr Ljiljana Bogavac Beograd, jun 2013.

Uvodna re Incest Trauma Centra - Beograd

Prvi deo za mlae razrede osnovne kole

Drugi deo za starije razrede osnovne kole i srednje kole

Trei deo za starije razrede osnovne kole i srednje kole

Moda se zbog nekoga osea loe.

Da li eli da o neemu porazgovara?

Zatrai pomo online

Bezbedni sajtovi za prijavljivanje zloupotrebe:

www.beograd.vtk.jt.rs i e-mail: vtk@beograd.vtk.jt.rs;

ONO TO RADI NA MREI MOE DA PROMENI ITAV TVOJ SVET

Kako da se postavim prema...

Sajber maltretiranje moe podrazumevati sledee:

Uvredljive tekstove i mejlove

Na koji nain se ono razlikuje od maltretiranja licem u lice?

Kako reagovati na to?

Nemoj se svetiti ili odgovarati, koliko god da bi elela/o to da uradi

ta treba da uini ukoliko neko maltretira tvoju drugaricu / druga na internetu?

Nemoj prosleivati takve poruke ili slike

Kako da zatitim svoju digitalnu reputaciju?

Razmisli pre nego to neto postavi, poalje ili bloguje!

Uz dovoljno informacija, kriminalci mogu upotrebiti tvoje podatke da bi:

otvorili bankovni raun u tvoje ime

Kako reagovati na to?

Uvredljiv ili nedozvoljeni sadraj

O boe! Ba nisam morala/o ovo da vidim.

Ovakav sadraj je:

Kako reagovati na to?

Da li ja moda krim zakon?

Kako reagovati na to?

Neeljeni kontakt moe ukljuivati sledee:

da ti neko nepoznat postavlja nepristojna ili pitanja line prirode

Kako reagovati na to?

1. Alison je volela internet. Svakoga dana, posle

2. Jednoga dana, Karl se ulogovao. Rekao je da ima

3. Posle izvesnog vremena, Karl je poslao Alison

4. Kada je stigla u park, Karla nije bilo videla je samo

5. Prekinula je vezu. Shvatila je da se taj ovek sve

6. Alison nije prethodno obavestila roditelje da e se

Tvoje puno ime

Sajber maltretiranje moe podrazumevati sledee:

Na koji nain se sajber maltretiranje razlikuje od maltretiranja licem u lice?

Potencijalni znaci sajber maltretiranja

Kako reagovati na sajber maltretiranje

Strategije mogu ukljuivati:

Koji rizici postoje?

Imajte na umu sledee:

Za uenice/ke, rizici korienja sajtova drutvenih mrea mogu biti:

Praktini koraci koje bi nastavnice/i trebalo da preduzmu:

Neeljeni seksualni kontakt

Ko su seksualni predatori na mrei?

E-bezbednost je proces kojim se obezbeuje da elektronske informacije budu:

Posledice nedovoljne zatite e-bezbednosti

Kompjuteri koji nisu adekvatno zatieni od pretnji na mrei mogu potencijalno:

Lini podaci mogu podrazumevati: