Vladimir Sorokin

ODMOR
Prevela s ruskog Mirjana Grbi}

Gromada aerodroma: svetlucawe usitwenih povr{ina + ver-

tikalna simfonija ~elika + bela ti{ina kupole. Na kupoli: sneg
+ vrane + zalazak.
Zima. Kraj januara 18 S.
Aerodrom: besku}nici napoqu + putnici unutra. Stroga stak-
lena vrata. Vratari u zelenom, sa automatskim pu{kama:
Pa{port?
Moj hologram je u wihovim rukama. Videli su me:
Dobro do{li, Nikolaju Semjonovi~u.
Boqe vas na{ao.
Ulazim u svetlucavu toplotu.
Ona miri{e boqe nego hladno}a napoqu. Tamo su: besku}nici
+ psi + mokra}a i jednih i drugih. Ovde je: sve`ina plastikastak-
lo~elika + mmm... miri{e nekako... kako da se izrazim... nekako
vikenda{ki... kao kod mame u Krek{inu... miri{e na jabuke u av-
gustovskom vo}waku.
Atmosferski dizajn.
Prijatno i umiruju}e.
I sve je to za putnika.
I za mene, samca, na}i }e se u ovoj grdosiji udobno mesta{ce.
Ustao sam danas ~im je svanulo. Nije me probudio budilnik, nego
sam se sm probudio: unutra{wi nemir. Kao i obi~no pred let.
Retko letim, priznajem. Posao mi je sede}i, a kurirska slu`ba u
Komori cewena. Ukratko uvek sam uznemiren. Nije mi bilo do
doru~ka: petrolejka + ~ajnik + hlebputerxem? Dugo + optere}uju}e
= nemogu}e.
Rani letovi: poseban nemir + `urba + nervoza. I la`ni stra-
hovi, la`ni strahovi...
Milostiva, gde bih ovde mogao da se istu{iram i obrijem?
Tre}i sprat ispod zemqe, milostivi.
Divno... ^ovek mo`e: da se okupa + obrije + doru~kuje = da se
opusti. Ali vaqalo bi i malo razgledati unaokolo: na novom aero- 109
 dromu bio sam pre godinu dana, u `urbi: Korovin i ja smo kasnili.
Nisam ga tada kako treba ni video: glupost doti~nog + moja lako-
vernost + idiotizam departmana.
Zaba~ene glave: zamah + izuzetna umetni~ka snaga.
Impresivno.
Kupola je svetla i ogromna.
Neponovqiv akusti~ki efekat: svaki glas, odbijen od izvora,
vra}a mu se poja~an.
A?
Aaaaaaaa!
Princip dr`avnosti ovaplo}en u `ivot: ima da se ~uje glas
svakog podanika.
Karniza ispod kupole verni sinovi Rusije: carevi, svetite-
qi, kosmonauti, boq{evici, velikomu~enici, vizionari, nau~ni-
ci, heroji.
Kur~atov + Grozni + Radowe{ki + Buslaj + Kala{wikov +
Muromec + Matrosov + Stolipin + Staqin + Nevski + Kron{tat-
ski + Lewin + Kol~ak + Petar I + Gagarin + etcetera. Blistaju lica
u svim duginim bojama.
Lepo. Ambiciozno. Dr`avni~ki.
Lebde u vazduhu svetlucavi stihovi Himne:
Srasli su sjediweni u slavi
Srp i ~eki} i krst pravoslavni.
Vrti mi se u glavi. Moj vrat, za razliku od mojih le|a, nikad
nije bio naro~ito elasti~an. Ako se klawam, uvek je to naklon u
pojasu. Do naklona glavom tupqima treba jo{ jedno sedam godini-
ca niz dlaku da idem. A posle toga klimnu}u tako da }e: da se zatre-
su + zadrhte = da me uva`e.
Nema ba{ mnogo putnika. Svi ispu{taju glasove pod kupolom.
Proba gra|anskog glasa. A vra}a im se dr`avni eho...
Sve u svemu, treba priznati, malo sunarodnika ove zime leti
na odmor. Razloga za to je mnogo. Uglavnom su ekonomski. Ali
nema pravila bez izuzetaka. U Komori su mi dali odmor. Na~elnik
je tako odlu~io. A ja se ne dr`im septembra. Ja sam u svakom pogle-
du elasti~an. Treba znati: `iveti lako + slu`bovati lako.
Iz Egipta }u se vratiti ta~no za uskr{we poklade. Vaqa se:
kod Petrovi~a pojesti pala~inke + popiti votkice + slu{ati
balalajku = do`iveti praznik.
Ali vreme je za kupawe.
Ima vremena, ne moram da `urim: krenuo sam na vreme. Kao
{to voli da ka`e na{ novi na~elnik: ne treba `uriti, ali vaqa
pohitati. Filozof.
Predajem svoj jednostavni prtqag. Kre}em dole.
Tu je sve obi~no i pristupa~no: pedeset kopejki tu{irawe,
110 kupawe u kadi jedna rubqa. Sauna je tako|e rubqa. Predajem dr-
`avni kupon za kupawe, ulazim u kupatilo s tu{evima. Nisam ja
jedini re{io da se ovde okupam: u kupatilu: para + wu{ke + mu{-
ka tela. I razumqivo: toplu vodu zimi imaju samo prvaci, prvi
razred. A ja sam ~ovek tre}eg razreda. Za nas je: kupatilo subotom
+ kupawe na javnim mestima na osnovu kupona. [tedwa dr`avna,
zabojebije...
Ni{ta tu ne mo`e{, g-ne tre}aku.
Pa ipak, mater vam va{u, lepo je imatu toplu vodicu ujutru!
Podmetne{ }elu pod wu i sve brige te{ke + strahovi la`ni +
pokroviteqstva ni{tavna u vidu spirale odu u rupu u podu. Mo}
stihije. Aqua vitae Mogao bih ve~no tako da stojim, plot svoju
prepu{taju}i vodenom bockawu + vodostrujawu. Ali treba se op-
rati. Nu`nost! Mada, priznajem, rado se ne bih prao nego bih samo
stajao pod tu{em, samo bih tako stajao. Decenijama. Ka`u da ~ovek
najpre na svom telu pere ono gde je najja~i. Ja najpre sun|erom tr-
qam lice, zatim }elu, a onda guzicu i, najposle muda. To je moja te-
lesna hijerarhija. A, ina~e, telo mi je mlohavo. Na mamicu. Tati-
ca pokojni bio je `ilav, a mamica: debela + belotela + svadqiva
+ pla~qiva + {krta + temeqna + dobra srca.
Pra-we-ob-li-na mojiiiiiiih vrrrlo slaaaaaaadoooooostra-
aaaasnoooojeeeee.
Oprav{i se, u ~ar{av uvijam ~isto telo i stupam u berber-
nicu. A sva mesta zauzeta! Nisam ja jedini pametan. Sedi u sali
pedeset wu{ki ispred pedeset ogledala i brije se s pedeset ~eli-
~nih brija~a. Slika uistinu dostojna Dantea!
Pa razumqivo. Elektri~na struja je dr`avna stvar. Ne mo`e
svuda da je ima: samo u dr`avnim ustanovama + kod prvaka. Petro-
lejka u ku}i nije hir. Stajem u red. Po{to odstojim, sedam: namaz
+ sapun + brija~ + ve{te ruke. Dobro je {to posle toplog tu{a
se~ivo uklawa ~ekiwu.
Posle brijawa prskam facu svoju kolowskom vodom iz nepris-
tojno velikog pulverizatora. Moje lice je: zaobqenost + ozbiqno-
st + qubaznost + odgovornost. Nisam ispao ni {aqivxija, ni jere-
tik. Ali nisam ni sumorni }utqivac. Kako veli na~elnik:
Ti, Savu{kine, s lako}om ume{ da slu`buje{.
Takva pohvala kod nas u Komori mnogo vredi.
I {ta je zakon tela mojega: ~im se obrijem, odmah imam potre-
bu za velikom nu`dom. Mada sam, ako }emo pravo, ju~e veoma skrom-
no ve~erao, sama~ki: kuvana cvekla + krompir od ju~e + kiseli
krastavac + par~ence mami~ine {unke + komadi} balti~ke harin-
ge + bombona stratosfera + ~aj~i}-maj~i}.
Neverovatna mo} navike...
Nu`nik je ovde (bez ironije) izvanredan: prostran + svetao +
dizajn + atmosferski dizajn + muzika + plus spirawe vodenim
mlazom. 111
 Skoro kao u Komori.
Kod ku}e, treba re}i, olak{avawe nije ba{ udobno: suva cev
+ drugi sprat + smrda~ija zlojebiva, koja, naravno, dopire iz sep-
ti~ke jame u podrumu. Da svaki put spira{ vodom ne mo`e{ se
nadonositi vode. A da ide{ po vodu na pumpu ne mo`e{ se naho-
dati. Otuda palijativ~i}: cev krpicom zapu{avam.
Upravo zato se trudim da se brijem u Komori. Dolazim malo
ranije. Toaleti su tu prostrani: plo~ice + ogledala + su{a~ za ru-
ke + izvrstan, najmek{i-najdelikatniji papir za brisawe evrop-
ske proizvodwe.
Po{to se olak{am, obla~im se i idem gore.
Divno!
Vozi{ se pokretnim stepenicama ~ist, obrijan, olak{an. Spre-
man za odmor.
Sada se mo`e i doru~kovati.
Tu su tri restorana brze hrane: kineski + arapski + ruski. Da
tako ka`emo, hrana bliskih svetova. A po{to sam na putu po crk-
venom, putnik je izjedna~en sa bolesnikom po svoj prilici mogu
sebi da dozvolim odstupawe od nacionalne kuhiwe. I ne samo to.
Idem u arapski bircuz.
Sedam. I uto se setim: Arapi ne piju.
Do|avola! Ipak mi danas glava ne radi ba{ najboqe.
Hvala Bogu {to sam se na vreme setio.
Ustajem izviwavaju}i se crnookoj curi, koja mi je pri{la s
~a{om ve} poznatog napitka: kefir + zeleni{. Ne! Nije zbog toga
Nikolaj Savu{kin na odmor krenuo da bi kao na livadi pasao.
Rahmatli, muhamedanci!
Izlazim. Kre}em ka Kinezima, a onda se predomislim: kod
Kineza nema smisla doru~kovati. Velika kineska kuhiwa je pred-
vi|ena za kompletan obrok.
Idem u na{ bircuz. Brzo naru~ujem: 150 grama ra`ane + kise-
li krastavac + pala~inke p{eni~ne + kavijar od ~avi~e (riba!) +
pavlaka + u{tipci + med + ~aj~i} kineski.
Pijuckam, mezetim, dolazim k sebi.
Hrana je ovde pristojna.
Posle jutarwe votkice uvek mi padaju na pamet filozofske
ideje. Moja stara, smela ideja: za{to je u otaxbini na{oj uva`a-
vawe mu{ke qubavi u tako neumoqivom porastu? ^ak, u nevero-
vatnom porastu! A crkva je glasno osu|uje. Dilema. S jedne strane,
o~igledno: ve}ina na{ih vi|enih qudi u dr`avi ima u woj udela.
To ~ak i ne kriju naro~ito. I niko ih zbog toga sa du`nosti ne go-
ni, naprotiv: ja~aju-ukorewuju se iz godine u godinu. S druge
strane: greh je sodomski. S wim na grba~i se ne}e{ provu}i u
112 carstvo nebesko. Jedna~ina s dve nepoznate. I ta jedna~ina na pro-
storima na{im za sada nema kona~no re{ewe. Ali vazda je zani-
mqivo razmisliti o tome. Naro~ito kad popijem i zamezetim. U
toj misli ne{to pritajeno-udobno postoji. Na primer na{ na-
~elnik. Okupio oko sebe pot~iwene po principu uva`avawa mu{ke
qubavi. A on je ~ovek dr`avni. I niko mu na vrhu nije smetwe
pravio. Svi mi delimo wegovu upornost, neki iznu|eno (kao ja), a
neko sa `eqom od po~etka: Bobrov, Rubin{tejn, Samohin, Samoj-
lenko... Maltene svi u na{oj upravi su ne`ewe. Uh, na~elnik!
Nibelung! Alberih! Voli da se ne~ujno pri{uwa otpozadi, dok
sedi{ usredsre|en za stolom, po malome prstima prelazi{ u od-
govornom svome poslu. Pri|e ti, stari ~vor, pa }e na uvo, {apa-
tom:
[ta sad smera{, buntovni~e?
Moj kolega Viktor, drugak, istan~an ~ovek s tri prstena i
novim falusom, sklon je poetskim egzercirima. Na~elnik ga je
zamolio da napi{e odu mu{koj qubavi. Za godi{wicu Komore.
Viktor se potrudi, uradi. Celu odu ne mogu da zapamtim bez malo-
ga, ali ovi stihovi su mi se urezali:
K nebo ~ista, kao odoj~e jednostavna si ti,
Po{tuju te i cene samo oni
Koji u srcu pamte drhtaje prostate
I suze, i jecaje, i uzdahe u tami..
U celini, na~elniku se dopalo: primio je + odobrio = nagra-
dio. Ali je re~ prostate zamenio sa Astarte. Rekao je da je tako
romanti~nije. Drevna bogiwa qubavi. Arhaika. Oda je pro~itana
na banketu na{e Uprave. Svi su: dugo aplaudirali + napili se +
pevaliqubiligrliliplesali = kao i uvek...
^ini mi se, ako se u dr`avnim strukturama ontolo{ki pri-
stupi ukorewivawu fenomena mu{ke qubavi, onda }e na{a verti-
kala vlasti, koja ve} dugo nije samo dr`avna, odgovorno{}u da se
poja~a. Ali i mu{kom ne`no{}u. I u tome je obnova konstrukcije
stare vertikale. A mo`da }u se usuditi da iznesem pretpostavku
da je to nose}i element ~itave dr`avne piramide. Ruski re~eno:
fundament. Jedan politikolog u nemilosti je ne tako davno na Mre-
`i izneo svoje mi{qewe u vezi s tim. Navodno je, je li, ruska ver-
tikala vlasti sve vreme bila kolac na kome je bio nasa|en trup
na{e zemqe; najpre je, navodno, taj kolac bio hrastov, onda od
jasike, pa od breze, gvozdeni, ~eli~ni, od armiranog betona, plas-
ti~an. A sada je postao `iv. Sasvim ipravno rezonovawe. Jer boqe
je na toplokrvni da si nataknut nego na plasti~ni. A i ina~e: u
stra{nom u`asu pred strrrra{nom dr`avom sada vi{e ne}e{
daleko sti}i. Vuciguraj pripada pro{losti: proklizava + kvari
se + rezervnih delova je sve mawe. A i goriva je sve mawe. A zemqa 113
 treba da ide napred. I proces pot~iwavawa pot~iwenih treba da
bude druga~iji. Dr`avna ne`nost je velika snaga. Svi kod nas u
Komori znaju da na{ ministar obo`ava da zapo~ne ministarsko
jutro palpirawem pot~iwenih. I ~ini to: ne`no + dr`avno. Kako
da posle toga ne izvr{i{ wegov nalog? A ako }emo da gledamo {i-
re: ja bih osnovao Ministarstvo dr`avne ne`nosti za ja~awe ver-
tikale vlasti. Na{a Komora bi onda u celini pre{la tamo...
Posle doru~ka treba da se ~ekiram.
Prilazim, stajem u red. U Egipat nagrnuli: trgovci sredweg
ranga s porodicama + drugacitre}aci + usamqene dame + ~inovnici
u penziji. Prvaci i plemstvo leti u Kinu. Tamo je komfornije.
Predajem prtqag svoj jednostavni, dobijam bording kartu.
Pre nego {to dobijete izlaznu vizu, mo`ete da odete u besca-
rinsku prodavnicu i kupite ne{to za put. Votku ne}u da kupujem
iz principa. U Egiptu `elim da pijem samo strana pi}a. Ali tre-
ba poneti zalihe, jer kod wih va`i suvi zakon. Kupujem dve boce
ruma: crni + beli. Uve~e, posle kupawa, sede}u na terasici, u`i-
vati u zalasku + potezati rum s ledom. To je odmor...
Da, odmor. On je neophodan. Posledwa dva meseca: uzbuna na
poslu + premetawe papira + premetawe qudi. Na{a Komora, kao
{to je poznato, ve} tri godine je usredsre|ena na kontrolu iz-
gradwe dve fabrike-bliznakiwe na suprotnim obalama Volge. U
Levoj samohodnoj fabrici (LSF) proizvodi}e se samohodi dvoto~-
ka{i na krompir, a u Desnoj (DSF) ~etvoroto~ka{i. Fabrike-
blizanci su dr`avni projekt. Po{to su se na{em Gospodaru rodi-
le bliznakiwe Anastasija i Ksenija, kao {to je poznato, mnogo je
blizana~kih projekata. Na primer: kule-bliznakiwe na Lewin-
skoj aveniji. Projekt LSF + DSF = krrrrajwe ambiciozan. Plan:
1.000.000 samohoda godi{we. Nov japanski motor: vi{e ne}e biti
potrebna nikakva pulpa od krompira = naspe{ kofu krompira u
kolektor i s tim ide{ 60 vrsta brzinom od 60 vrsta na sat. I dr`av-
ne pumpe, na taj na~in, vi{e ne}e biti potrebne: kod svake babe mo-
`e{ da se natankuje{. To je nova tehnologija. A ona zahteva novu
kontrolu. Jer sada }e na svim putevima i raskrsnicama da se poja-
ve lica s kofama krompira. Na{ zadatak je: spre~iti lopovluk na
gradili{tu + obezbediti prelazak procesa nezavisnog puwewa na
dr`avni kolosek. Oba zadatka su: slo`na + opasna. Prema tome:
napetost + nervoza = potreba za odmorom.
Ali ve} je: 11.09. Vreme je da se ide po izlaznu.
Stajem na pod koji se kre}e i idem ka crvenim vratima. Iza
wih je dr`avna granica. Stajem u red. Izlazna viza podanicima
na{e dr`ave stavqa se na dva mesta: u pa{port i na lice. Narav-
no, re~ je o licima koja se slobodno kre}u: slu`bewacima se stav-
114 qa samo pe~at u pa{port. Oni koji idu slu`beno, diplomate i
kuriri prolaze kroz zeleni hodnik. Kad bih i{ao poslom Komo-
re, tako|e bih i{ao kroz zeleni. Ali sada sam privatno lice koje
iz hira napu{ta domovinu. Zato idem na crvena vrata. Ispred
wih sede jedna devojka i krupan momak u uniformi grani~ara.
Devojka gleda u pa{port, udara pe~at. A momak udara putnika pes-
nicom u lice. Pesnica mu je u crvenoj gumenoj rukavici: simbol
dr`avne vlasti + krv se ne vidi. Ali ako }emo po{teno, krvi ima
vrlo retko. Ti momci biju profesionalno i ga|aju ta~no u jagodi-
cu. Diletante tu ne dr`e. Biju ve{to, brzo, kao Brus Li. Pesnice
su im poput maqeva. Modrice }e zasigurno biti, ali krvi ni
kapi. Po modricama se, uzgred budi re~eno, i prepoznaju na{i
turisti i svi koji idu na odmor. Po{teno re~eno: ne volim da u
inostranstvu sre}em svoje sunarodnike. To mi je mana...
Na{a Komora ovde, na izlaznoj vizi, ima svoju stalnu ruku:
ne udara jako.
Pa ipak svaki put... nekako... kao injekcija u detiwstvu.
Ali zakon i red. Vaqa trpeti. Dolazim na red.
Pe~at + osmeh:
Sre}an put, Nikolaju Semjonovi~u!
Hvala.
I...
Zatvaram o~i.
Tras!
Tresnuo me je sasvim blago: ni svetlaci u svim bojama duge, ni
zvowava u u{ima. Profi. Ni modrice ne}e biti. Po{to pro|em
kroz vrata ~ak ne uzimam ni paketi} s ledom iz srebrnaste kanti-
ce. Idem u avion po uskom mekom hodniku. Na zidu: `iva ruska
lepotica s naslaganim pala~inkama. I miris pala~inki. Nisu
daleko Poklade. A tu je i prole}e.
Ulazna viza je sasvim druga~ija: po{to vam stave pe~at, qubi
vas devojka sa koko{nikom na glavi. @ene qubi momak u {arenoj
ko{uqi. Qubi ba{ kako treba.
Ulazim u avion. Svi sedaju, stavqaju led na slepoo~nice. Ne-
ka baba je~i. Jedna mladica jeca: vidi se da prvi put leti. De~ko
se igra debeqkom:
Tata, a jel to boli? Jel boli, tata?
Ma ne boli, sine.
Da, u Moskvi izlaznu udaraju tako da ne boli. Divqaju grani-
~ari samo po obodu na{e domovine. U Brjansku, Staqingradu, Ufi,
Jekaterinburgu. Tamo gde prolazi crvena grani~na linija uda-
ri}e ti izlaznu tako da se zamisli{: da li, zapravo, uop{te treba
da izlazi{ iz zemqe? Ima i potresa mozga. Bilo je ~ak i dvoje-
troje umrlih. Kolateralna {teta.
Naravno, treba ~oveka da zaboli kad se s domovinom rastaje,
nema spora... 115
 A mene sada ba{ ne boli! Pobuna, moli}u! Ba{ mi je lepo. Is-
tina, prvi put ove zime mi je zaista lepo. Mogu da udahnem punim
plu}ima. Hurgada }e me ugrejati: pesak + talasi + jagwetina na sva-
kom }o{ku + zrikavci + belozubi maser.
Toplota...
Ve} sam se za`eleo prole}a: zima se ove godine ne{to odu`i-
la. Mrazevi, mrazevi... Kao u onoj romansi:
Prole}e mi je odskora potrebno
Ba{ kao poqubac devoja~ki.
Treba znati i da se odmara{. Punim plu}ima. Da bi skupio
snagu za te`ak i opasan posao. [to bi rekao ^ehov: slu`benik ne
mo`e da `ivi bez odmora.
To je istina.

VLADIMIR SOROKIN (1955), ruski pisac, scenarista, dramski

pisac, jedan je od najizrazitijih predstavnika postmodernizma u rus-
koj kwi`evnosti.
[iroj ~itala~koj publici postao je poznat tek po{to je u ~aso-
pisu Iskusstvo kino 1992. godine objavqen wegov roman Red. Zatim su
usledili romani Srca ~etvorice (1994), Norma (1994), Roman (1995),
Trideseta Marinina qubav (1995), Plavo salo (1999), trilogija Led
(2002), Broov put (2004) i 23 000 (2005), ciklus romana Dan opri~nika
(2006), [e}erni Kremq (2008) i Me}ava (2010). Osim romana, Sorokin
je napisao veliki broj drama (Zemunica, Poverewe, Dismorfomanija,
[~i, Peqmeni, Dostoevsky-Trip, Sre}na Nova godina itd.), nekoliko
filmskih scenarija (Kopejka, ^etiri), libreto za operu Rozenta-
lova deca (kompozitor Leonid Desjatnikov), koja je, kao i svojevremeno
roman Plavo salo, izazvala burne polemike u javnosti. Tokom svih
godina svog kwi`evnog stvarala{tva Sorokin je pisao i pri~e, od ko-
jih su mnoge uvr{tene u brojne ruske i svetske antologije (Mesec dana
u Dahauu, Hiro{ima, Kuhiwa, Kowska ~orba, Crni kow s belim okom i
druge).
U sovjetsko vreme pripadao je krugu moskovskih konceptualista i
objavqivao u samizdatu. U ~isto konceptualisti~ka dela mogu se svr-
stati wegove pri~e, u kojima u po~etku sve te~e kao u najboqoj tradi-
ciji socijalisti~kog realizma, a zatim naglo i sasvim neo~ekivano i
nemotivisano dolazi do prodora ne~eg bizarnog i u`asnog, {to Soro-
kin smatra pravom stvarno{}u. Takve su, recimo, pri~e Obelisk, Tak-
mi~ewe, Sawkina qubav, Dopunski ~as.
Mirjana Grbi}

116